Bahove cvetne kapi Heather by Bahove Cvetne Esencije

broj 17, septembar 2014. Godina V

Tema broja:

Heather

kompleti bahovih cvetnih esencija

kombinacije esencija po narudĹžbi

pojedinaÄ?ne cvetne esencije

konsultacija sa psihologom - bahovim praktiÄ?arem

gotove kombinacije cvetnih esencija

kozmetika i eliksiri na bazi bahovih cvetnih esencija

tel: 060/33-33-299

Sadržaj: Tema broja

Intenzivni program detoksikacije i oporavka dece

Zbog Heather bi vam pokipelo mleko

Duhovno siromaštvo

Emotivno i mentalno stanje Heather osobe

Heather - od zahtevnog deteta do razumne odrasle osobe

Iz drugog ugla

Isto, a različito 17

Osnovne postavke geštalt terapije 35

Lična iskustva

Ples senki - da li je vaša duša za ples?

Psihoneuroimunologija

Ozdraviti znači postati svjestan

Lično iskustvo 26

Prikaz slučaja

Žene, stilovi zavođenja i odgovarajuće cvetne esencije

Samo da ti kažem

Praktični saveti Karakteristike Bahovih kapi 16

Chi Gong i Tai Chi Chuan 34

Psihološka priprema prvaka i njihovih roditelja za polazak u školu 20

Prikaz slučaja Ivane Ivanović

Iz literature „Isceliti sebe“ 8. poglavlje 30

Ekadaši - duhovno, karmičko i telesno čišćenje 42

Mentalno i emotivno O sreći iz naučnog ugla

Adolescencija - i rastanak i ponovni susret 46 Kada sudimo...

Depresivni poremećaj 50

broj 17, septembar 2014, godina V

Glavni i odgovorni urednik: Zorica Milosavljević redakcija@bahovekapi.com

Dizajn: Milica Protić redakcija@bahovekapi.com

web: www.bahovekapi.com

e-mail: bahovecvetnekapi@yahoo.com

Izdavač: Udruženje za promociju medicinskog sistema dr Baha „Bahove cvetne esencije“ Pere Todorovića 1, 11030 Beograd Predsednik udruženja: Nađa Stupar ISSN broj 2334-7430 (Online) = Bahove cvetne kapi

Časopis izlazi četiri puta godišnje

oliko često pominjemo reč ljubav tokom samo jednog dana? Vrlo često govorimo o tome kako mi volimo mnogo a naša deca, rodbina, partner, prijatelji... ne uzvraćaju dovoljno. Suviše usmereni na ljubav koja treba da nam dođe spolja, a premalo na ljubav koju mi dajemo. Koliko možemo da damo? Nemamo merni instrument za ljubav, pa je i premalo i previše ljubavi potpuno relativno. Zavisi od našeg uverenja šta je dovoljno za nas i koliko smtramamo da je dovoljno drugima od nas. Koliko nas se, međutim, zapita da li sebe volimo dovoljno? Da li sebi dajemo tu ljubav koju tako željno spolja očekujemo? Mnogi smatraju da je voleti sebe egoistično i da treba da volimo samo druge, nama bliske. Sledi još jedno pitanje: da li možemo da volimo nekog drugog ako sebe ne umemo da volimo? Izgleda da se u tome krije odgovor na našu žudnju za ljubavlju. Kad naučimo da volimo sebe, istinski volimo, onda kontinuirano „punimo” naše biće ljubavlju i ne razmišljamo o tome da li nas neko „dovoljno” voli. Tada iz unutrašnjeg rezervoara bezuslovne ljubavi dajemo i, gle čuda, sa svih strana dobijamo sve više ljubavi, što od naših bližnjih, što od slučajnih prolaznika. Tada ni usamljenost ne može da nas muči, jer razumemo da smo povezani sa svojom neprolaznom suštinom, a samim tim i sa svim živim na planeti na kojoj smo nastanjeni. Možda i šire od toga… S obzirom da je većina ljudi na našim prostorima dobila vaspitanje koje podrazumeva stavljanje sebe na drugo ili n-to mesto, nije jednostavno izađi iz tog uverenja i staviti sebe na prvo mesto. To nije pojam egoističnog stava, već razumevanja prirodnog principa da nismo u stanju da damo ono što ne posedujemo, a da bismo dali ljubav, treba da je najpre proizvedemo u sebi i za sebe. To što nije jednostavno, ali ne znači i da nije moguće. Usmeren kontinuiran rad na tome vremenom donosi rezultat koji naše biće rascvetava u najdivniji, najmirisniji cvet. Tada, naš duševni mirisni cvet počinje da se povezuje s drugim cvetovima svojim mirisom… bez očekivanja. Cvet je lep i miriše božanstveno svima koji su u njegovom okruženju. Ne pravi razliku između „dobrih” i „loših” onih „koji zaslužuju” ili ne da se napoje prekrasnim mirisom. Naša ekipa vam želi rascvetavanje ljubavi u vašim dušama i uživanje u njenim darovima. Pomoć na tom putu će biti u tekstovi u ovom broju, jer su puni informacija, dobrih ideja, saveta, preporuka, naučnog i iskustvenog znanja. Pišite nam koji su tekstovi za vas bili posebno značajni i o čemu biste voleli da čitate u našem narednom broju.

Svako dobro vam želi urednik časopisa

Tema broja Piše: Svetlana Bogdanović

Zbog Heather bi vam pokipelo mleko! B

iljka HEATHER (Calluna vulgaris, vresak) kada raste samoniklo zauzima ogroman prostor i ne dozvoljava drugim biljkama pristup! Isto tako i osoba Heather nema milosti, ulazi u naše polje, u našu auru. Ona nam se unosi u lice, vrti nam dugmiće na košulji, vuče za rukav i ne daje nam priliku da joj kažemo da nas čeka važan klijent, da treba da pokupimo decu iz vrtića ili da nam kipi mleko! Ona zaokuplja svu našu pažnju! Ona bi bila u stanju da nam satima priča o sebi, svojim problemima, a posebno bolestima. Ona ima veliku potrebu za podrškom i uživa da bude u centru pažnje. Sklona je i da se hvali - „niko kao ona“ nije ovo ili ono! Ona nije u stanju, niti želi da sluša druge jer njene brige i problemi su daleko važniji i veći, te s pravom očekuje našu pažnju. Ona je toliko zaokupljena sobom da druge prosto ne čuje, niti im daje priliku da se oglase! Takođe je sklona brojnim psihosomatskim poremećajima i često ne reaguje najbolje na terapije jer su njoj brojni i najrazličitiji simptomi potrebni da bi i dalje održavala pažnju slušalaca. I šta se na kraju dešava? Ljudi je izbegavaju i Heather ostaje sama i izolovana, a toga je se najviše plašila. Sigurno svi poznajemo barem po jednu osobu Heather. Ni za šta na svetu ne bismo priznali da smo i mi možda takva osoba. Čak je i Bahovim praktičarima često teško da objasne klijentu da je u takvom stanju – samo pogledajte, ako ste u prilici, koliko je flašica te cvetne esencije punija od drugih. A sad sve ovo zaboravite. Ovo su bili najnegativniji aspekti. Da bismo bili osoba Heather ili u povremenom ili hroničnom stanju Heather ne moramo pokazivati baš sve te odlike, već samo neke od njih, i to u različitom intenzitetu. O ovim negativnim aspektima pišemo samo zato da bismo vam preko njih lakše približili određenu ličnost i određenu cvetnu esenciju koja će joj pomoći da se vrati u ravnotežu.

Tako vam najčešće približavamo i ostale esencije. Ali nemojte samo to pamtiti, bolje je da se fokusirate na ono što vam pomaže da prevazilazite prepreke i da se dovedete u sklad, i da u svojoj svesti zadržite samo one suprotne, pozitivne aspekte kojima treba težiti.

Ako ste već malo proučavali cvetne esencije videli ste da ih je doktor Bah klasifikovao u 7 grupa i da je Heather, ne bez razloga, stavio u grupu za usamljenost. Jer zaista Heather se nje najviše plaši i zbog toga neumorno traži publiku. Ali, kad je u ravnoteži Heather je jedna divna osoba. Ona ima toliko toga da pruži i da podeli sa drugima, zna da pažljivo sasluša i da bude saosećajna. Bili Heather ili ne, u Bahovoj cvetnoj terapiji je najvažnije da prepoznajete svoja osećanja i stanja i da ih slobodno podelite sa bahovim praktičarem.

bahove cvetne kapi

Tema broja Priredila: Zorica Milosavljević

Duhovno siromaštvo

HEATHER (vresak) – cvet identiteta podstiče: zreliji odnos prema sopstvenim potrebama, saosećanje i razumevanje za druge, sposobnost za komunikaciju Da li bi ovo mogle biti vaše reči? Ko se brine za mene!? Mora mi spasti teret sa srca. Potrebno mi je mnogo pažnje i razumevanja i mnogo patim kada niko nije tu. Prebacuju mi da uzimam za preozbiljno sebe i svoje prilike.

...I korigovati Da bi se ponovo ostvario kontakt sa unutrašnjm vođstvom, važno je da osoba nauči da sebe više ne doživljava kao jedinu centralnu tačku svog sveta, već kao deo velike mreže, čiji članovi međusobno živo komuniciraju u stalnom davanju i primanju. Samo kroz ovu razmenu osoba spoznaje ko je ona u stvari i dobija ono što joj je zaista potrebno. Tako razvija svoj identitet.

Nisam dobar slušalac, većinom pričam o samom sebi.

Prepoznati duševni nesporazum... Ukoliko se odojčetu ne pruža dovoljno pažnje i ukoliko nije adekvatno zbrinuto (npr. dete u domu), ono ne može dovoljno da razvije svoj osećaj identiteta. Nesvesno ono želi da nadoknadi ovaj nedostatak pažnje i da na bilo koji način ispuni duhovnu prazninu. U zabludi, ljudi se u ovakvom dečjem stanju duše okreću ka spolja. Time se ne izgrađuje kontakt sa unutrašnjim vođstvom i istinske sopstvene potrebe se ne prepoznaju. U ovakvom stanju nedostaje takođe i osećaj za potrebe bližnjih. Doduše, osoba neprestano komunicira sa drugima, ali ih ne uzima za ozbiljno. Ne dolazi do prave razmene. Zbog toga se svaki partner u komunikaciji oseća iziritiranim ili odbijenim, umesto da zadobije željenu naklonost, osoba postiže upravo suprotno. 6

bahove cvetne kapi

Formula snage:

Ja se osećam bezbedno. Ja dobijam sve što mi je potrebno. Ja rastem.

Iz knjige Mehtil Šefer (Mechthild Scheffer) „Bahova cvetna terapija“.

Pripremljene po uputstvima dr Edvarda Baha od biljaka sa naših prostora. Bez konzervansa, veštačkih boja i aroma.

Esencije se prodaju: - kompleti od po 10ml i 20ml upakovani u drvene kutije - kompleti od po 10ml i 20ml upakovani u drveni stalak - pojedinačne(Stock bottle) od 10ml i 20ml - mRescue krema od 5ml, 10ml i 50ml - mRescue sapun - Crab Apple sapun uz svaki komplet dobija se i mRescue krema i mRescue sapun

Tema broja Piše: Milena Kostić

Emotivno i mentalno stanje Heather osobe J

edna od karakteristika vremena u kome živimo je i doživljaj otuđenosti. Danas je teško naći srodnu dušu među ljudima koji nas okružuju. Čovek mora biti veoma vešt u komunikaciji da bi ta komunikacija bila otvorena i iskrena, a ne površna. Zato ovu otuđenost prati i doživljaj usamljenosti. U vreme kad smo preplavljeni komunikacijom, sms porukama, telefonskim pozivima, mejlovima i kontaktima preko društvenih mreža, uprkos tome se mnogi ljudi osećaju usamljeno!? Iako postoje ljudi koji više vole da rade sami ili da budu sami, to ne znači da im prija usamljenost. Samoća i usamljenost nije jedno te isto.

ne, da li drugog guši svojim temama ili ne. Sva pažnja takve osobe totalno je fokusirana na sopstvene želje (biti u centru pažnje i tako, posredno, izbeći usamljenost po svaku cenu!). Takva osoba, namerno ili nenamerno zloupotrebljava ljubaznost i lepo vaspitanje onih kojima se obraća. Kontakti sa negativnom Heather osobom drugu osobu bukvalno učine žrtvom, ima osećaj da joj je isisana sva energiju iz nje. Ta druga osoba mora da se brani. Pošto

Kod Heather osobe usamljenost je rezultat pogrešne komunikacije. Ključni opis negativnog Heather stanja je preokupiranost sobom, svojim stanjem i svojim potrebama. Egocentrična, narcisoidna osoba.

Postoji naizgled sličnost između Heather i Chicory osobe. Obe mogu biti upadno brbljive, što bi moglo da vas buni i da pogrešno Chicory osobu procenite kao Heather. U negativnom stanju ova osoba milom ili silom, drži ili otima pažnju drugih. Kao da kaže: „Tražim da mi poklonite pažnju! Treba da vam bude jako važno kako mi je, šta se sa mnom dešava!“. Taj stav se ogleda u svakovrsnoj komunikaciji, i sa osobama sa kojim je bliska i sa manje poznatim osobama iz okruženja. Ona neprestanim pričanjem drži drugog na bliskom rastojanju. Brbljivost je najčešća karakteristika ovih osoba, ali nije najbitnija. Centralna karakteristika je opsednutost sobom. Egocentrična osoba nije spremna da vidi da li je drugi zainteresovan ili 8

bahove cvetne kapi

odbrana često nije uspešna, onda je izbegavanje tih susreta osnovna i poslednja strategija odbrane. Ovo izbegavanje za Heather osobu je porazno, sve manje ljudi joj ostaje „na raspolaganju“. Epilog: usamljenost je sve češća. A Heather usamljenost ne podnosi! Preokupirana svojim problemima, a nesposobna da bude sama, ona svakog ko joj se nađe na putu, sada, dakle, više ni ne birajući, pretvara u publiku. Zahteva da publika pokaže punu zainteresovanost za te proble-

Tema broja me. Pošto je „imati problem“ i „biti bolestan“ dobar način da se privuče i zadrži tuđa pažnja, onda će pokušaji lekara ili drugih terapeuta i ljudi koji žele da pomognu Heather osobi – biti osuđeni na neuspeh! Zato što je taj problem sredstvo kojim Heather privlači tuđu pažnju.

Šta bi se očekivalo od delovanja Heather preparata? Da pomogne osobi da povrati kontakt sa samom sobom, da uravnoteži njene kapacitete, da joj bude dobro u sopstvenoj koži. Tada će moći da se sama suoči sa svojim realnim, svakodnevnim problemima, da stekne iskustvo da samoća nije isto što i usamljenost, da „biti u centru pažnje“ jeste lepo, ali nije neophodno, nije preduslov postojanja! Tako će moći sa lakoćom, kao i drugi ljudi, da podnese samoću, da se sama pozabavi sobom u okolnostima ili situacijama kad nije u centru pažnje. Novo iskustvo će joj pomoći da dopusti i drugima da budu u centru (njene) pažnje. To će je, nadalje, činiti dostupnom i privlačnom za kominikaciju sa drugima, pa će tako periodi samoće, po prirodi stvari, biti mnogo ređi, a usamljenost eliminisana. Osećanje koje prožima pozitivnu Heather je oduševljenost sobom. Heather osoba napravila je kontakt sa svojim unutrašnjim bićem i oduševila se onim što je tu našla. To oduševljenje želi da prenese drugima. Pozitivna Heather osoba opet mnogo priča i opet priča o sebi. Ali! Sada je njena motivacija drugačija. Želi da se pohvali, a ne da se žali drugima... I, to joj uspeva, jer svojim oduševljenjem inspiriše druge, nadahnjuje druge. Umesto iscrpljenosti, drugi ljudi u komunikaciji sa Heather postaju inspirisani, nadahnuti, puni želje da je opet sretnu! I tako se, sasvim spontano i bez napora, Heather osoba oslobađa problema usamljenosti. U Savetovalištu imamo dobro iskustvo sa Heather preparatom. Dva do tri meseca uzimanja preparata značajno menja ponašanje osobe, postaje dostupnija, ne iscrpljuje druge svojim monolozima, nego ih zabavlja i nadahnjuje. Odličan preparat! Postoji naizgled sličnost između Heather i Chicory osobe. Obe mogu biti upadno brbljive, što bi moglo da vas buni i da pogrešno Chicory osobu procenite kao Heather. Negativna Chicory osoba ima stav „ja zaslužujem svu vašu pažnju dragi moji!“. To znači „već sam nešto dala, uradila, i time sam zaslužila da mi se uzvrati“. Takva osoba je spremna i da pruži, očekujući da joj se uzvrati istom merom, da joj se isplati davanje. Negativna Heather osoba nije sposobna da pruži. Ona samo uzima, ustvari otima. Iz njenog ugla gledano njoj pripada pažnja drugih, ne mora da je „zaradi“.

Bach Flower Remedies

Bach Bahove Flower Remedies cvetne kapi Bahove cvetne kapi

informacije i konsultacije:

Svetlana Bogdanović Bahov praktičar

+ 381 63 331 715 Svetlana.bfrp@gmail.com

informacije i konsultacije:

Svetlana Bogdanović Bahov praktičar + 381 63 331 715 svetlana.bfrp@gmail.com bahove cvetne kapi

Tema broja

Heather Od zahtevnog deteta do razumne odrasle osobe

Piše: Vesna Krdžalić

vo je esencija za egocentrične ljude kojima je potrebno priznanje, koji ne mogu da budu sami i koji neprestano govore o sebi. Oni kao da imaju verbalnu dijareju i pričaju i pričaju, ali samo o sebi. Oni su centar svog univerzuma, ali imaju neopisivu želju da postanu centar i svačijeg drugog. Njima je potrebno društvo drugih samo da bi im pričali o sebi. Nije im bitno KO IH SLUŠA, BITNO JE DA IH SLUŠA. Zato ćete biti svedok da Heather osoba u čekaonici, na aerodromu, slavi ili zabavi prvom do sebe priča o svojim problemima, do detalja iznosi sve u vezi sa svojom bolešću i sl. U njihovom društvu je najčešće Centaury osoba koja nema snažnu volju da je zaustavi ili Mimulus osoba koji nema hrabrosti da ode od takve osobe. A Heather crpi 10

bahove cvetne kapi

snagu druge osobe ne prestajući da priča, čak joj je često potreban i fizički kontakt sa slušaocem pa ga drži za ruku da slučajno ovaj ne ode ili im se unosi u lice. I dok je Heather tako u centru pažnje kao vulkan pun vrcave energije, sretan i zadovoljan dotle su drugi oko njega kao visibabe i isceđene krpe, koji samo kolutaju očima i boga mole da se ukaže prilika da pobegnu. Heather ne želi, on ne može da bude sam. To je za njega strašni sud. Dr. Bach je i svrstao ovaj preparat u grupu za usamljenost. Da, ovi ljudi jesu usamljeni, jer svako ko je jednom bio u društvu Heathera gledaće da ponovni susret na sve načine izbegne. Zato što je razgovor sa Heather osobom uvijek jednostran, njegovi problemi su najvažniji i za

Tema broja njega je normalno da o tome priča, a pri tome mu ne pada na pamet da čuje drugu stranu. Dakle, u negativnom stanju Heather osoba je jedino i samo upućena na sebe i svoje probleme, OPSEDNUTA JE SOBOM i jednostavno ne vidi izvan toga. Sebe doživljava mnogo važnijim nego što stvarno jeste i zbog toga često laže, ne zato što želi, nego preuveličavajući i svoj uspeh, a i poraz. Njegov moto je: “Mogu da te volim samo ako ti prvo voliš mene.” Ove osobe su jako zamorne, jer uzimaju kompletnu pažnju drugih, a u ekstremnom obliku oni imaju kompulzivnu potrebu da pričaju o sebi i kakva god da se diskusija u grupi vodi oni će naći način da priču vrate na sebe. Uz to ih uopšte ne zanima da li to druge zanima. Gde god da se nađu ubrzo nalaze publiku za svoje priče, a većina njihovih rečenica počinje sa JA. Svakome ide na živce neprekidnim pričama o svojim uspesima, zaslugama, talentima, patnjama, bolestima... U slučaju da publike nema, lako se hvataju telefona i traže slušaoca. JA je fokus njihovog interesovanja i u ovakvom stanju oni teško da mogu da razumeju potrebe drugih ljudi. Ako se i izborite da nešto kažete Heather vrlo brzo prelazi preko toga po principu ... dobro to, ali znaš JA... Zbog svega ovoga drugi ga izbegavaju, a Heather to doživljava kao odbacivanje ili poniženje. Ovaj tip ličnosti zapravo ima ponižavajući osećaj da su drugi bolji, inteligentniji, sposobniji ili šta god.

Ove osobe su jako zamorne, jer uzimaju kompletnu pažnju drugih, a u ekstremnom obliku oni imaju kompulzivnu potrebu da pričaju o sebi Veoma često ovo su osobe koje su kao bebe bile ostavljene (nekad i iz opravdanog razloga kao bolest roditelja, smrt, duže odsustvovanje zbog posla i sl.) zanemarene, nedostajala im je ljubav još od najranijih dana. Ova potreba za pažnjom postaje hronična i manifestuje se kod njih kao trajna potreba i kada postanu odrasli ljudi. Ovakvo ponašanje nosi duboku podsvesnu potrebu da dokažu da postoje, jer samo dok ga drugi slušaju i dok čuje sam sebe, to onda sigurno znači da postoji. Ima li šta gore nego kao malo zahtevno dete biti ostavljen od onih koji bi ti trebalo da pruže ljubav, pažnju, energiju. Jasno se oseća njihova potreba za priznanjem ili obožavanjem- tzv. kompleks inferiornosti. U prvim fazama razvoja ega deca često prolaze kroz privremeni negativni Heather period kada euforično pričaju o sebi, ali kod nekih to ostane deo njihove ličnosti i kada postanu odrasle osobe preuveličavajući svoja osećanja i doživ-

ljaje praveći planinu od malog brežuljka. Tužno je što drugi u ovakvoj osobi ne prepoznaju emotivno dete, koje sa velikim samopouzdanjem i zacrtanim ciljem radi kako on/ona misli da bi stalno bio u društvu, a zapravo dobija suprotno. Oni nastupaju tako snažno da se ljudi povuku pred njima, ljubav i pažnja za kojom žude biva potisnuta zbog njihovog ponašanja i uprkos publici koja postoji oni unutra ostaju sami. Osobe u negativnom Heather stanju se moraju razviti od zahtevnog deteta koje bi samo da prima do odrasle osobe koja je u stanju i da daje. Kada jednom uspeju da svoju pažnju i energiju preusmere od sebe ka svetu- ljubav, pažnja i energija biće više nego uzvraćene. Ovo bi bio primer ekstrovertne forme, ali postoji i introvertni oblik. Osoba je toliko obuzeta svojim problemom da i nema interesovanje za druge stvari, ona o tome ni ne priča. Svi se mi tokom života možemo naći u zdravom negativnom Heather stanju kada nam je zbog određenih problema potreban razgovor sa prijateljima ili se pak povlačimo nezainteresovani za druge stvari dok ne rešimo svoj problem. Kod harmonizovanog Heather-a sve je u vezi sa Istinskim slušanjem! To je jedan od značajnijih poklona koji možemo dati drugoj osobi, SLUŠATI, ali to je ujedno i redak dar. Samo se setite koliko vam je potrebno da vas neko vama blizak, kad ste u problemu, samo sasluša, da vam bude lakše da prođete kroz taj period, a ne da on/ona odmah iskaču sa savetima i predlozima kako problem prevazići. Heather veruje da svi mi već posedujemo sve svoje odgovore, oni su u nama. Niko drugi ne poseduje moje odgovore! Ipak, pronalaženje tih odgovora je često proces za nas, jer se ti odgovori nalaze ispod mnogobrojnih slojeva naših emocija, mentalnih stanja iza kojih smo sakrili našu istinu, jer nam je to tada bili jednostavnije, lakše, prihvatljivije. Ili smo jednostavno to tako uradili. Primer uravnoteženog Heathera je oslikan u primeru prijatelja koji stvarno sluša i kome ne pada na pamet ideja da zna više o nama samima od nas. To je prijatelj koji sluša i ČUJE šta govorimo. Heather možemo uzeti ne samo kad želimo da čujemo druge nego da pomognemo sebi i drugima kad je neophodno da nas drugi čuju. Slično, slično privlači. I uvek kada u životu iskusimo da nas drugi ne slušaju to vrlo često znači da ni mi sami ne slušamo sebe. Pozitivni potencijali ili šta možemo očekivati od upotrebe Heathera znam da se moje unutrašnje ja brine o tebi, primam sve što mi je potrebno, mogu da slušam druge i njihove potrebe, velika empatija, kreiram atmosferu poverenja i komfora.

bahove cvetne kapi

Iz drugog ugla Piše: Sonja Plavšić

ŽENE, STILOVI ZAVO ĐENJA i odgovarajuće cvetne esencije

Mi, ŽENE, majke, muze, kreatorke, čarobnice i tkalje života, iako nesavršene... pozivamo, prizivamo, uvek iznova osmišljavamo... živimo ljubav, Ljubav divlju, a u isto vreme božansku, koja objedinjuje svetovno i sveto, Ljubav koja je, u svim svojim izrazima, alhemija koja transformiše, osvetljava i održava Život. Žena DEVOJČICA / VEČNO NEZRELA

Žena ZAVISNICA

Chesnut Bud - esencija će joj pomoći da ne ponavlja frustrirajuće ljubavne situacije, da nauči lekcije iz proživljenih iskustava i da napravi bolje izbore ka sretnijem partnerstvu, da prestane da u partnerima traži očinsku figuru.

Chery Plum - kompulsivno traži ljubavne veze, hirovitog ponašanja, sa čestim ispadima nekontrolisanog besa, napušta plen tek kad je već našla drugi, lekcija - smirenost

Fairy Lantern - zbog izbegavanja identiteta odrasle osobe i preuzimanja odgovornosti i inicijative, zbog želje da ostane mala devojčica, bespomoćna i zavisna od autoriteta drugih.

Žena DOMINO /VOĐA Vine - beskrupulozna, uloviće u svoju paučinastu mrežu onog na kojeg se namerila, ambiciozna, puna ideja, jake volje... esencija će joj... pomoći u tome :) Quince da bi uravnotežila ljubav, moć i snagu, da bi se moć integrisala sa ženskom mekoćom.

bahove cvetne kapi

Scarlet Monkey Flower za one koji „drže poklopac“ na svojim emocijama.

Žena PRILEPAK / PREBRIŽNA Red Chesnut - gubi svoju autonomiju, depersonalizuje se prihvatajući želje, mišljenje, običaje... svog partnera, stalno u brizi za svoje bližnje, lekcija poverenje u život, pribranost. Bleeding heart promoviše samostalnost i emocionalnu nezavisnost i razvezuje simbiotsku vezanost.

Iz drugog ugla Žena sa 1000 LICA / LAŽNJAK Agrimony - živi lažne uloge, ne prikazuje svoje pravo lice, nosi samo markiranu garderobu, izlazi na fensi mesta... vešta u prikrivanju svog skromnog porekla, teško se prisnije vezuje zbog straha da ne bude otkrivena, esencija će joj pomoći u prihvatanju i otvaranju ka iskrenosti, da ostane u miru i u prisustvu teškoća. Canyon Dudleya će smanjiti potrebu za lažnim sjajem, glamurom i uzbuđenjima i omogućiti prihvatanje dnevne rutine bez stvaranja emotivnih drama

Žena POKORNA

Žena NEZAVISNA / IZDVOJENA Water Violet - okružena bedemima, ponosna, egocentrična, ne voli da joj narušavaju privatnost, teško se zaljubljuje a i kad se to desi nastoji da održi distancu, esencija će joj pomoći da se lakše otvori i komunicira i tako pokaže svetu svoje kvalitete. Fawn Lily za sve one koji žele da se otvore ka novim kontaktima.

Žena KONTROLOR /SPASILAC Chicory - od detinjstva mašta o svojoj porodici, čoveka svojih snova torturiše određujući mu šta i kako treba da radi, kontroliše mu snove, posao, hranu, odeću, prijatelje... esencija će je podučiti lekciju o bezuslovnoj ljubavi.

Žena VEČNO ZALJUBLJENA / SANJALICA Clematis - živi u svetu mašte punom fantazija, nerealnih očekivanja - princ na belom konju, svetla budućnost... snenog pogleda zagledanog u daljine, esencija će je povezati sa sadašnjim trenutkom, dati joj fokus.

Centaury - živi u senci drugih, ne zna i ne ume da se zauzme za sebe, slabe volje, jedni je iskorišćavaju drugi je maltretiraju, nije svesna svojih vrednosti, esencija će joj pomoći u postavljanju ličnih granica i da nauči lekciju o samovrednovanju i povezivanju sa drugima bez poniznosti i pokornosti. Buttercup pomaže u prepoznavanju sopstvene vrednosti i darova i omogućava da razgovaramo sa drugima puni samopouzdanja.

Žena ZAVODNICA / RATNIK Vervain - ima bogat arsenal “oružja” za zavođenje, intrigantna pomalo opasna i verovatno neverna... Vervain će joj pomoći da osvesti svoje preterivanje, buntovništvo, netoleranciju i podaririti joj lekciju samoobuzdavanja, a Tiger Lily otvoriti vrata da otkrije svoje skrivene talente i uneti malo ženskog balansa i pomoći da uravnoteži ženstvenost i seksualnost.

ŽENA - ŽENA Spreading Phlox - nije joj potreban „drugi“ da bi se osećala celovitom, za razvoj bliskosti u partnerskim odnosima ili za pronalaženje „srodne duše“ za povezivanje sa drugima radi služenja čovečanstvu bez da se bude ugrožen ili da se ugrožava drugi, povezivanje sa velikom mrežom duhovnih bića koja vide veći smisao u svom zemaljskom bivstvovanju.

Corn će je ukoreniti i dati stabilnost i centriranost i pomoći joj življenje u realnosti.

bahove cvetne kapi

Iz drugog ugla

Samo da ti kažem... Piše: Aleksandra Arsenijević

Počelo je sasvim benigno... Mesecima sam se dogovarala sa drugaricom da dođem kod nje na ručak i taman sam se smestila i počela da pijem kafu, kad nepozvana banu njena strina Mica koja kao da je čučala iza ćoška i čekala da neko dođe ( možda i nije baš čučala iza ćoška već je samo virila iza zavese u kući preko puta).

- , pa gde si ti ? Nisi baš dugo svraćala, dugo te nisam videla – reče mi baba Mica i nastavi:

na njoj a šerpa joj emajlirana očukana. Bože me sačuvaj! Ja joj kažem:

- Evo ja bila na pijaci da kupim mladog sira za pitu, ali nema one snajke kod koje stalno kupujem. Probala jedan, probala drugi, ali mi nisu baš nešto. Gledam neku ženu što prodaje sir i kajmak, ona doterana, sve skupo

- Kako možeš da prodaješ sir u takvoj šerpi, potrovaće se ljudi ? A nju baš briga, nije mi ni odgovorila. Ma dok sam bila mlađa, sirila sam ja sama, kupim par litara mleka i usirim, ali šta ću za sebe samu. Nego će sutra mož-

bahove cvetne kapi

Iz drugog ugla da bratanac da svrati, pa hajde da makar nešto imam da poslužim, zato sam i išla na pijacu. Gledam voće, one višnje što mi je doneo kum Pera juče za klasu su bolje od ovih na pijaci. Ove Perine neprskane, zdrave, doneo mi dvadeset kila. Ja: Šta radite sa dvadeset kila višanja?

Baba Mica: Kako pobogu šta radim! Očistim ih, spakujem u zamrzivač i onda imam višnje za pitu kad mi neko dođe, a od ostatka pravim sok. Noćas sam do dva čistila višnje, upalim TV da mi pravi društvo, da mi ne bude dosadno. Slušam one političare, pa malo muziku, pa vesti, da mi prođe vreme. Onda sam sipala šećer na višnje, pa sam prala one kante, vidi samo ruke kakve su mi crne. E onda sam se umorila, pa išla da se okupam, mislila sam da ću zaspati ko beba, ali mi se san razbio. Moja drugarica: Strina, jesi li za kafu?

Baba Mica: Pa nisam mislila, ali ajde da vam pravim društvo, da ne pijete same. A i ne bi smela da pijem kafu zbog pritiska, samo jednu ujutru. Juče sam bila kod dok- Baba Mica: Samo da ti kažem, ako nađeš negde povoljtora, prepisao mi nove lekove a i rekao mi da moram da no, ti obavezno javi. Nego, izvini što ću sama sebi upasti smršam, pa da dođem na kontrolu opet za mesec dana. u reč, vidi tamo kroz prozor, nešto se smrklo, kao da se Dao mi i neku dijetu, ništa ne sme da se jede. Moram i opet sprema kiša. Rekli su na prognozi da će možda negsvakog dana da šetam, pa ja tako, jedan dan do pijace, de i grad padati. drugog dana do pošte, nedeljom do crkve, sednem na klupu pa se odmorim. A tvoja majka, kako njen pritisak? Ja: ###&((((@@!!!~!#$%&/(:!!)(##“““{}}}}||||||||#@%*))!!!@ $$^*+”::$$##\\\\||||| !!!!!!!!!@@!!!~!#$%&/(:!!)(##“““{}}}}||||||| |#@%*))!!!@$$^*+”::$$##\\\\||||| !!! Ja: Promenljiv, po... Baba Mica (upada mi u reč): Samo da ti kažem, taj promenljiv je najgori! To kaže i moj lekar a i ovi na televiziji. Ja obavezno merim i ujutru i uveče, čim mi padne pritisak, ja odmah popijem tabletu. A i vidiš ovo vreme kakvo je, čas kiša, čas sunce, nikad nije bilo ovakvo leto od kada ja pamtim. Ne znam ni kako da se obučem, čas mi hladno, čas mi vruće... Ja: zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzz

Baba Mica: I kako ti to izgleda? Moraću da požurim pre kiše. Ja: |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||| |||||||||||||||||| Baba Mica: E , deco , baš me zadržaste ! Moram da idem da složim pitu i pokupim veš pre kiše. Sine, hvala ti na kafi. Drago mi je da sam te videla. Baš smo se lepo ispričale.

Baba Mica: A i noge me bole, ostarilo se... Imam vene, pogledaj kako su iskočile, moram da kupim one čarape za vene što reklamiraju . Ne znam jel mogu negde jeftinije da se nađu, pogledaj, molim te u gradu ako ih vidiš Ja: Vala baš! negde. Ja: Pogledaću, javiću ako na...

bahove cvetne kapi

Praktični saveti

Karakteristike Bahovih kapi Bahove cvetne kapi su u upotrebi širom sveta već oko osamdesetak godina i kroz kliničko iskustvo pokazalo se i dokazalo da: > Kapi nemaju kontraindikacija, mogu da ih koriste

čak i bebe, trudnice, mame dojilje, vrlo stari ili bolešću iscrpljeni ljudi.

> Efikasne su za otklanjanje emotivne i fizičke patnje. > Efikasne su za sticanje osobina koje poboljšavaju

kvalitet naše svakodnevice (tolerancija, koncentracija)

> Nema uzgrednih neželjenih dejstava. > Primena ovih kapi ne isključuje primenu lekova

druge vrste.

> Kapi ne mogu da se predoziraju. > Primena kapi je nenasilna jer se nakaplje ispod

jezika ili utrlja iza uva (bebe, onesvešćenih ljudi), nakaplje na dlan, u čašu vode, u sok, vruću supu ili kafu...

bahove cvetne kapi

> Nije potrebno verovati u dejstvo ovih kapi da bi

one delovale, jer su kapi efikasne i kad se primene na čoveka u nesvesti ili u komi, efikasne su i kad ih dajemo bebama, korisne kada ih primenimo na kućnim ljubimcima ili cveću u saksijama, dakle u prilikama kada korisnik nema nikakav stav o tome. jednako su efikasne za lečenje i negovanje kućnih ljubimaca i svih životinja, kao i biljaka.

> Kapi nisu osetljive na spoljne uticaje (zračenja,

mobilne telefone, mirise, svetlost, rendgenske aparate na aerodromima) pa je njihovo čuvanje jednostavno.

> Kapi mogu da se nose u tašni ili džepu, a u

radnom ili stambenom prostoru mogu da stoje na bilo kom mestu. Mogu se držati u frižideru u slučajevima kada se ne upotrebljavaju stalno, već samo po potrebi (kao što je npr. Rescue Remedy).

Praktični saveti Piše: prof. dr Staniša Stojiljković

Kritički osvrt

INTENZIVNI PROGRAM DETOKSIKACIJE I OPORAVKA DECE P

ojam detoksikacije koji nudi brze metode čišćenja jeste, pre svega, marketinški veoma prijemčljiv za sve lakoverne koji žele na brzinu da promene sistem svog organizma. Najčešće se ne sinhronizuju procesi disanja i prerade hrane. Tako da se i dalje osećaju nelagodnosti koji se manifestuju stalnom potrebom za hranom, gasovima, stalnom žeđi i nestabilnošću u ponašanju. Što se tiče dece, ona previše unose slatkiše sa veštačkim aromama, bojama, stabilizatorima, koji pored zavisnosti izazivaju totalni poremećaj metabolizma. Deca koja uz slatkiše konzumiraju dosta proteina, pre svega, mesa su hiperaktivna. Međutim, ako je nivo proteina u ishrani dece nizak, a toj deci se daje dosta slatkiša, ona će postati mirna, bez dovoljno energije, bleda, uvek umorna i sklona kijavicama. Kod takve dece mala anemija može da bude prvi stadijum ozbiljne bolesti kao što je tuberkuloza. Anemija se rešava, pre regeneracijom sluzokože želuca i sistemom jačanja želudačne kiseline, nego li konzumiranjem preparata na bazi gvožđa. Čak i male količine slatkiša tokom dugog perioda konzumiranja mogu stvoriti nevolje koje ne moraju da se manifestuju kao simptomi bolesti duže vremena. Problemi nastaju kada te nevolje naglo eskaliraju. Važno je znati da šećer nije u stanju da neutrališe kiseline koje nastaju usled prejedenja proteinske hrane, pre svega mesa. Deca previše koriste testenine, keks, zaslađene sokove, previše mlečnih proizvoda i, što je najbitnije, u periodima dana kada je to najpogubnije za metabolizam. Obično se sokovi i slatkiši, često puta i voće koriste neposredno posle obroka. Tada se hrana u želucu kvari i tako pokvarena putuje dalje još oko 20 sati kroz organizam opterećujući,

kako sistem digestije tako i mentalni sklop, jer je potrebno slati hormone, koji aktiviraju enzime za loše pripremljenudigestiranu hranu u želucu.

Tada se u crevnoj flori suviše razmnože neprijateljske snage koje su stalno gladne i žedne i deca non stop jedu i piju po nešto, čas slatko čas slano. To iscrpljuje imunološki sistem. Infekcije tada brže osvajaju dečiji organizam. Na neke infekcije se reaguje antibioticima. Ako deca u vreme primanja antibiotika koriste slatkiše i više ugljenohidratne hrane (pice, peciva, pite i dr.) tada postoji velika verovatnoća da se Candida albikans razvije u neželjenom broju i obliku. Moramo naglasiti da poremećeni digestivni trakt ne može preraditi hranu u energiju. Tada organizam koristi baj pas metodu i hrli za slakišima koji veoma brzo dolaze do mozga, ali zato jetra posustaje sa radom. Mozak troši oko 20 posto bahove cvetne kapi

Praktični saveti konzumirati. Veoma je značajno da se ne spava neposredno posle obroka. Iz ishrane isključiti ekstremno hladne napitke i hranu kao i ekstremno tople napitke i hranu. Slane grickalice koje pored viška soli često sadrže i mononatrijum glutamat E620 koji smanjuje imunitet kod dece. Bolje je deci napraviti neki slatkiš poput palačinki sa domaćim pekmezom nego li koristiti bilo koje industrijske slakiše. Veći deo hrane koju koriste deca ima hormone rasta (mesni, mlečni proizvodi ribe i jaja), zato deca naglo rastu. Nagli rast ne može da prati koštani sistem, pre svega kičma, što izaziva mnoštvo posledica. Šta nam je činiti? unesenog kiseonika i oko 20 do 30 posto ukupne energije na bazi glukoze. Previše šećera može negativno delovati na razvoj dečjeg mozga. Moramo istovremeno sa promenom hrane raditi na uspostavljanju normalne crevne flore. Često se stalno vrtimo u krug sa infekcijama grla, nosa, ušiju, tako da po dva do tri meseca deca koriste antibiotike ili antimikotike. Nabubrežne žlezde su stalno opterećene. Kada se poremeti crevna flora, debelo crevo ne obavlja svoju funkciju (energizacija donjeg dela trbušne duplje, stvaranje nekoliko aminokiselina i kompleksa B vitamina). Ako ne radi debelo crevo, ni jetra ne stvara energiju. Tada pribegavamo prevari konzumiranju slakiša, radi bržeg snabdevanja mozga energijom. Slatkiši za svoju preradu troše kompleks B vitamina i još više nas vode u mentalnu krizu. B kompleks je zadužen za stabilnost nervnog sistema. Dečiji organizam nije razvijen pogotovu njegov imunološki sistem. Zato je on sklon stalnim disfunkcijama, kada poremetimo proces prerade hrane. Detoksikacija dečjeg organizma treba, pored elemenata čišćenja, da uvrsti element oporavka digestivnog i respirativnog trakta. Tako se stvaraju uslovi za kvalitetan ulazak u jetru. Uspostavljanjem ravnoteže-sinhronovanog rada svih šest regija jetre stvaraju se uslovi za jačanje oslabljenog imuniteta deteta. Da bi se pristupilo sinhronizaciji sistema disanja iz hrane treba izbaciti ili znatno smanjiti sve mlečne proizvode, slatkiše i testenine jer one stvaraju sluz i otežavaju sistem disanja. S druge strane, treba izbegavati proizvode na bazi pekarskog kvasca, previše majoneza, suhomesnatih proizvoda, sirće, kako bi smo kvalitetnije ušli u jetru preko vene porte iz tankog creva. Posle obroka obavezno praviti pauzu sat do dva kada ništa ne treba 18

bahove cvetne kapi

Privremeno u kuću ne unositi industrijske slakiše i slane grickalice. Na sto stavite voće, semenke, orašaste i koštunjave plodove. Pecite jabuke, dunje, bundevu i konzumirajte ih sa orasima i drugim koštunjavim ili orašastim plodovima. Neka se deca češće kupaju u kadi potapanjem u trajanju do 30 minuta sa Kupkom, morskom solju i aromatičnom soli na bazi magnezijuma (www.shenemil. rs) pre nego što će se tuširati svakog dana. Nemojte stalno izlagati decu hlornim jedinjenjima (filtrirajte pitku vodu i izbegavajte bazene sa hlorom). Izvedite dete pre u prirodu nego što ćete voditi rasprave. Menjajte sebe da bi se deca menjala u skladu sa porodičnim pozitivnim navikama. Poštujte jedni druge.

Detoksikacija dečjeg organizma treba, pored elemenata čišćenja, da uvrsti element oporavka digestivnog i respirativnog trakta. U svojoj dvadesetogodišnjoj praksi sa Intenzivnim programom detoksikacije i oporavka organizma imali smo veliki broj dece sa candidom albicans, prevelikom težinom, noćnim mokrenjem, autizmom, dijabetesom, mnogim dermatološkim problemima (naročito bebe) i dr. Samo celovit sistemski pristup organizmu deteta kroz filozofiju kulture življenja koja uključuje latentno menjanje navika u porodici stvaraju se uslovi za rešenje ili ublažavanje mnogih disfunkcija dečjeg organizma. www.shenemil.rs Intenzivni program detoksikacije i oporavka organizma

Praktični saveti

U prodavnicama zdrave hrane u Srbiji!

GLINA U PRAHU Sa selenom, E i C vitaminom za detoksikaciju organizma. Reguliše krvni pritisak, holesterol i trigliciride u krvi, pomaže kod reumatskih stanja, ubrzava oporavak organizma posle bolesti i operacija, jača imunitet organizma

DENTAL ULJE Jača desni, reguliše mikrofloru usne duplje, sprečava taloženje kamenca, čime doprinosi integralnom konceptu detoksikacije organizma.

EKOLOŠKA PASTA ZA ZUBE

ETERISAN INHALATOR Poboljšava protok vazduha kroz sinusne otvore, sprečava razvoj neželjenih mikroorganizama, olakšava disanje.

ULJE ZA MASAŽU

Na prirodan način neguje zube i usnu duplju.

Sadrži kompleks esencijalnih masnih kiselina, oligoelemente, vitamine i ekstrakte lekovitog bilja koje blagovremeno deluju na kožu i okolna tkiva.

Proizvodi: Shenemil NIŠ ul. Pobede 139, Gabrovac

www.shenemil.rs

BIOMASKA Obogaćena eteričnim uljima, koristi se u nezi problematične kože (protiv akni i bubuljica) i protiv bora. Koža posle nege postaje zategnuta, elastična i osvežena.

KUPKO Kupko emulzija za detoksikaciju

TERMOGLINA ZA SPOLJNU UPOTREBU Jastuče sa gelom gline za zagrevanje delova tela u cilju bolje prokrvljenosti, smanjuje napetost, čime intenzivira metaboličke procese tretiranog dela tela.

018/221-320 19 064/211-96-60; 064/134-34-29 bahove cvetne kapi

Praktični saveti Piše: Maja Vujin

Psihološka priprema prvaka i njihovih roditelja za polazak u školu P

olazak u školu je značajan korak i zadatak ne samo za dete, već i za njegove roditelje i za porodicu u kojoj odrasta. Ne samo da dete prelazi u novu životnu fazu, već i roditelji i škola sa svakom novom generacijom. Polazak u školu je događaj u kome se na osnovi višestrukih promena dugoročno povezuju dete, roditelj i škola, odnosno porodična i školska sredina. Priprema za školu počinje gotovo od kada se dete rodi, ne kao poruka „ići ćeš u školu“ nego kao pozitivan stav prema učenju, saznavanju, radoznalosti, samostalnosti, kreativnosti. Što je dete više stimulisano tokom odrastanja, imaće i veći kapacitet za primanje novih sadržaja.

Emocionalna zrelost se izražava u spremnosti deteta da se odvoji od primarne porodice i emotivno veže za druge osobe Dete za polazak u školu treba da dostigne određeni nivo saznajnog, emotivnog i socijalnog razvoja, treba da ima razvijene određene kulturne, higijenske i radne navike kako bi moglo da obavlja buduće obaveze. Nivo stresa i vreme potrebno da se prvak i njegovi roditelji prilagode novim uslovima može se smanjiti odgovarajućim pripremama. Roditelji uvek žele da im dete bude srećno, uspešno i zadovoljno. Nekada se čini teško izvodljivim da dete bude zadovoljno u školi, a pri tom opterećeno ne malim i ne baš uvek uzrastu primerenim zahtevima. To ipak nije toliko teško koliko izgleda, a za taj deo su, pre svega, odgovorni roditelji jer je njihovo ponašanje ono što postaje uzor i model njihovom detetu. Za vaspitanje deteta rodi20

bahove cvetne kapi

telji uvek treba da imaju vremena, a da bi uspeh u radu sa detetom bio što bolji potrebna je stalna saradnja sa školom. Polaskom deteta u školu, školska svakodnevnica postaje deo porodičnog života, a ono što se sa detetom dešava u školi ima efekta na porodicu. Takođe, način funkcionisanja porodice odražava se na detetovo prilagođavanje i funkcionisanje u školi. Za što bolje prilagođavanje deteta u školi važne aktivnosti u pripremi roditelja su usmeravanje na neizbežne, očekivane i poželjne promene u ponašanju i funkcionisanju roditelja, a tiču se organizacije porodičnog života, odnosa roditelj-dete i odnosa roditelj-škola. Neki roditelji, ili uopšte ne pripremaju svoju decu za školu ili to rade sasvim pogrešno, a neki misle da je njihova briga o vaspitanju prestala onog trenutka kada dete pođe u školu. Saveti roditeljima koji se plaše da im dete nije pripremljeno za školu su da razgovaraju o svim dilemama sa stručnim licima, da saznaju šta se očekuje od deteta pri polasku u školu, da prisustvuju pripremnim roditeljskim sastancima i sl. Neke od ključnih tema psihološke pripreme su:

Razvijanje pozitivne slike o školi i učitelju Treba razgovarati sa detetom šta je to škola jer ne znaju sva deca šta ih sve u školi čeka i to treba da čuju od svojih roditelja. Priča o školi treba da obuhvati i sve one lepe i manje lepe situacije, ali najvažnije je da dete oseti roditeljski ponos i zadovoljstvo što postaje prvak, kao i poverenje u njegove snage i sposobnosti za budući rad. Ako su roditelji skloni da u običnim razgovorima ne vrednuju znanje, vrlo je verovatno da će dete steći pogrešnu sliku o tome čemu služi škola. Decu ne treba plašiti školom ili nešto loše govoriti o učitelju i učenju. Potrebno je o školi pričati kao o mestu na kom

Praktični saveti život. Dovoljno je poverenje u ono što dete priča i zanimanje za njegov celokupni život i funkcionisanje, a ne samo za učenje. Tako se razvija međusobno poverenje deteta i roditelja.

Aktivnosti

se uči, postaje pametniji, rade zanimljive stvari i ne graditi idealizovanog učitelja već sliku realnog čoveka koji je saradnik u saznavanju.

Očekivanja roditelja i deteta Kao što nije dobro imati suviše visoka očekivanja i zahtevati neponovljiv uspeh po svaku cenu, tako nije dobro potceniti detetove mogućnosti. Uloga roditelja je da detetu omogući da bude zdravo, srećno dete i uspešan đak. Roditelj dete treba da pripremi i upozna da će ga u školi ocenjivati i upoređivati sa drugom decom. Tako i oni povremeno dete treba da upoređuju sa drugima, ali pri tom i pokazati da njegova uspešnost neće uticati na ljubav prema njemu. Uloga roditelja je da realno proceni mogućnosti deteta i da u skladu sa njima očekuje uspeh u školi.

Razvijanje radnih navika Od samog početka treba raditi sa detetom, na taj način usađuju mu se radne navike. Roditeljska uloga ogleda se u radu sa detetom, a ne umesto deteta. Pomoć detetu je neophodna, ali treba paziti da ih ta pomoć ne učini suviše zavisnim. Umesto deteta ne treba raditi ništa što bi moglo da učini samo, makar i nešto sporije i nespretnije. Roditelj mora biti strpljiv, dosledan i uporan i ličnim primerom uticati na dete. Tako se razvija samostalnost, poverenje u sopstvene snage i pozitivna slika o sebi. Najvažnije radne navike za proces učenja su: raditi na određenom mestu, raditi u određeno vreme, planirati rad, biti uredan, završavati započeto.

Razgovori Najvrednija razmena dece i roditelja. Pričati sa detetom kad god zaželi i na sve teme, ne uskraćivati mu odgovor, slušati ga. Roditelj treba da se interesuje za sve što se detetu dešava. Ponekad roditelji pitanja vezuju samo za postignuća, a deca su osetljiva na manjak interesovanja za njihov socijalni

Sve pripremne aktivnosti su podsticajne za razvoj. Bazična aktivnot za decu predškolskog uzrasta je igra, ona je najprirodniji način dečjeg izražavanja. Kroz igru ono najbolje uči, raste, razvija se, stiče određene socijalne veštine. Škola zahteva od deteta razvijenu pažnju, zapažanje, pamćenje, dosetljivost, a ove zahteve dete najbolje razvija kroz igru. Pomoću igre roditelji kod deteta mogu vežbati pažnju, opažanje, pamćenje. Kroz igru se razvija sposobnost deteta da sluša i čuje šta drugi govori, da gleda i vidi šta se pokazuje. Dete je teško prisiliti da mirno sedi za stolom, njegovu pažnju svakog trenutka nešto odvlači, ono postavlja pitanja i radoznalo je. Ali ako u igri treba mirno da sedi, čini to bez velikog napora. U igri sa detetom roditelj podstiče prva iskustva, uči ga da posmatra, razmišlja i zaključuje. Detetu je potrebno obezbediti dovoljno vremena, ali i društvo za igru. Igra pomaže detetu da se osamostali i stekne samopouzdanje.

Razvijanje emocionalne i socijalne zrelosti Emocionalna zrelost se izražava u spremnosti deteta da se odvoji od primarne porodice i emotivno veže za druge osobe (učitelja, drugare) i tako razvija emocionalnu inteligenciju. U socijalnom smislu, dete treba da razvija odnose unutar grupe i prihvata zahteve grupnog funkcionisanja, gde svoje ciljeve mora da podredi grupnim ciljevima. Za dete je porodica prirodno i najvažnije okruženje, a životom deteta dominiraju osećanja i ona imaju potrebu da znaju i osete da ih roditelji vole. Pored ljubavi važne su i roditeljska briga i pažnja. Kada dete oseća da je voljeno biće spremnije je da postigne uspeh, jer se ne oseća usamljenim. Takođe je potreban i roditeljski autoritet. Uspesi i neuspesi mogu snažno uticati na celokupnu psihičku strukturu, na psihičku ravnotežu, na formiranje stavova i odnosa deteta prema okolini i prema samom sebi. Neka deca imaju teškoća sa prilagođavanjem grupi, ne prihvataju trenutne neuspehe ili su pak agresivnia ili povučena i nesigurna. Ona tada pate i gube optimalne mogućnosti za zdravo napredovanje. U takvim situacijama roditelj treba da razgovara sa detetom, da bude aktivan slušalac, da pokaže razumevanje za detetovo ponašanje i njegove teškoće. Uloga roditelja ogleda se u tome da zauzme zainteresovan stav i ima veštine da otkrije uzroke teškoća u ponašanju, da uveri dete da se sve može promeniti i popraviti, čak i kad se u početku čini bolno i nemoguće. Ukoliko ne može sam, potrebno je da potraži pomoć i pronađe način da se teškoće otklone i problemi reše.

bahove cvetne kapi

Lična iskustva

Ozdraviti znači postati svjestan Piše: Amila Damjanović

Moje lično proputovanje kroz Bahove cvijetne kapi

azmišljam često o tome kako u 21. stoljeću velika naučna i tehnološka dostignuća daju našem životu mogućnost da kvalitetnije živimo od naših roditelja. Ali, što je napredak veći, što više tehnologija napreduje generalno, mi živimo lošije i postajemo žrtve blagog osjećaja unutrašnje nelagode. Tempo života je sve brži i brži i prosto naš um se muči da održi korak sa vremenom, budući da je ipak naviknut na lagani hod prirodne evolucije. 22

bahove cvetne kapi

Postavlja se pitanje kako usporiti kad moramo biti u dobroj formi, spremni da odgovorimo svim zahtjevima i svemu što se od nas traži. Jednostavno, živimo u turbo tempu, koji pokušavamo da stignemo i savladamo. Sve to što stižemo je na uštrb sebe, svog sna, odmora, jednostavno rečeno na uštrb života. Postavlja se pitanje dokle to ide i ima li kraja?

Lična iskustva Ovaj unutrašnji šapat koji nam stalno govori stani i uspori ostaje često potisnut, ignorisan ili ga ne prepoznajemo. Često se čudimo nesanici, depresiji, nervozi, čestim glavoboljama, bolovima u zglobovima i mišićima, ne možemo da dišemo, zaboravni smo i konfuzni, imamo opstipaciju, iznenadne strahove, eksplozije emocija koje ne možemo da kontrolišemo... i još mnogo toga. Sve to u nama povećava duševni nemir, jer sve to ignorišemo i potiskujemo, ne prepoznajemo unutrašnje signale koji nas upozoravaju da nešto nije uredu. Sva ta ljudska osjećanja sputavaju nas i primoravamo svoje tijelo na destruktivan ritam. Sve nešto moramo, sve nešto trebamo, sve nešto hoćemo i napinjemo se iz petinih žila da to ostvarimo i kad sve to postignemo, osjećamo se prazno i potišteno. Sve ima svoju cijenu. Padamo u depresiju, nezadovoljni smo, osjećamo se loše, osjećamo se potrošeno, jednostavno kolabiramo. Svi ti psihički i fizički simptomi su za uzbunu. U ljudskoj prirodi je rješenje ili da se predamo, pa nek traje dok traje, ili potraga za čarobnim štapićem i čarobnim napitkom Asteriksa i Obeliksa koji će riješiti sve naše probleme, po mogućnosti odmah ili sada. Uz to, sve smo jako nestrpljvi. Čovjek, kao svjesno biće, je poprilično površan, sebe dosta daje i troši. Ne daj Bože kad se pokvari automobil, istog trena se ide kod majstora da otkloni kvar. Ili kad dotraje mašina za veš ili za suđe, ako se ne može popraviti, odmah se kupuje nova i to hitno. Nijedna bolest se ne dešava slučajno. Unutrašnja patnja se ne može ignorisati beskonačno, jer što je više potiskujemo, tijelo daje signale i fizički simptomi se manifestuju u većoj i jačoj formi. Važno je obratiti pažnju na one prve simptome koje uočavamo i te simptome prepoznati. Ozdraviti znači postati svjestan, proširiti svoje vidike, živjeti u sadašnjosti i ne ostajući zarobljen u prošlosti. Nisam imala namjeru da išta o tome pišem, ali nekako ovom prethodnom rečenicom misli su mi odlutale u prošlost kad sam prije 12 godina doživjela zdravstvenu havariju. Kao i dr. Bah, bila sam skoro otpisana, njemu su dali 3 mjeseca života, a meni puno manje. Zahvaljujući svom unutrašnjem instinktu, nagonski sam počela da prkosim bolesti i svima onima koji su me tada liječili. Znala sam da stojim na staklenim nogama, ali se nisam predavala – bilo je i uspona i padova. Međutim, kad je kriza prošla, srećom, kad sam se vratila normalnom životu, tada sam saznala za Bahove kapi i počela da ih koristim. Kako tada, tako i sada. Shvatila sam, naravno uz pomoć kapi, da mi

je jedini zadatak da prepoznam sebe i promijenim sliku o sebi i sve odgovore da dam samoj sebi. U velikom smo ubjeđenju da medicina treba da riješi sve naše probleme, i to na jednostavan način – gutanjem tableta. Rješavanjem simptoma, mislimo da smo sve probleme riješili, a zaboravljamo sebe i uzroke tih simptoma. Biti bolje i biti dobro su 2 različita stanja. Opasnost je u licemjerstvu, bez zalaženja u prave uzroke. U većini slučajeva, simptomi predstavljaju izgovor, jer dozvoljavaju ljudskom biću da se obrati nekome da bude saslušan. slušanje je vrlina koja je rijetka u našem okruženju. Bahove cvijetne kapi koristim od 2004. godine, kada sam prvi put čula za njih. Moram biti iskrena da tada nisam ništa znala o njima, a u njima sam vidjela slamku spasa. Sjećam se svog prvog intervjua sa Bahovim praktičarom i mog oduševljenja kada sam dobila prve informacije o tome šta su kapi, od čega su napravljene i zašto se koriste, a pogotovo kad sam vidjela Bahovu apoteku i prisustvovala pripremanju upotrebne flašice. Tada još nisam znala da se to zove upotrebna flašica. Ta slika i to oduševljenje će ostati u meni cijeli moj život. Sjećam se i toga, kad sam počela koristiti prvi put kapi, poslije 3 dana sam nazvala mog praktičara da ga pitam da li je ovo placebo efekat ili stvarno dejstvo kapi, da li je to java ili san. Praktičar mi je odgovorila da mislim šta god želim, ali kapi rade svoj posao. Toliko sam u tom trenutku bila sretna i zadovoljna da se od flašice nisam odvajala. Od 2004. do 2010. godine, trebalo je 6 godina da shvatim i osjetim da sam toliko sazrela i porasla da i ja mogu pomagati samoj sebi i onome kome je pomoć potrebna. Proučavanje Bahovog medicinskog sistema, prosto sam doživjela kao katarzu svog cijelog bića. U ljudima tražim bahove cvetne kapi

Lična iskustva Nezaobilazno moram spomenuti lijek prve pomoći Rescue Remedy kojeg uvijek nosim sa sobom u tašni. Ne samo što mi pomaže u svakoj kriznoj situaciji, bilo na poslu, u kući, u putu, nego se uz njih osjećam 100% sigurno. Presretna sam kad mogu pomoći nekom drugom u pravom trenutku tako što naspem u čašu vode 4 kapi Rescue Remedy i za kratko vrijeme osjetim pozitivan efekat.

više pozitivnih osobina i sama imam više razumijevanja. Shvatila sam da svijet ne mogu oblikovati prema sebi i svojim željama, ali ga mogu gledati drugim očima. Znam da svijet ne mogu promijeniti, ali mogu promijeniti sebe u odnosu na druge. Kad sam došla do te spoznaje, neuporedivo mi je lakše disati, jer lakše podnosim incidentne situacije. Dakle, još jednom da kažem da čovjek dokle god živi, raste i razvija se i svakodnevno dolazi do spoznaja i iskustava. Zar nije divno biti svjestan svojih mana i vrlina! Zar nije divno u svom radnom okruženju opstati i biti nepovrijeđen! Zar nije divno sa lakoćom se nositi sa ozbiljnim radnim zadacima i biti zadovoljan! Ništa u životu nije slučajno. Kad malo bolje razmislimo i kopamo dublje, otkrivamo da za sve postoji vrijeme i svrha svih različitih situacija sa kojima se suočavamo. Pošto priroda nikad nije slučajna, tako u prirodnom svijetu su prisutni stalni red i svrha. Ali kada se odvojimo od prirode i postanemo obuzeti raznim materijalizmima, zaboravimo se i gubimo kontakt sa prirodom i prirodnim ritmovima. Ukoliko ponovo uspostavimo vezu sa ritmom, vidimo da se ponovo stvari dešavaju kako treba. Za sve to su zaslužne Bahove cvijetne esencije koje svakodnevno koristim kao profilaksu i to ne samo ja, već i moji ukućani. Znam da dr. Bah nije stvarao kapi, on ih je otkrivao kao dar prirode i ta spoznaja me čini sretnom što otvara mogućnosti da pomaže kako sebi, tako i svojim najdražim i nepoznatim kojima je potrebna pomoć. A spoznaja da tim pomaganjem pomažem drugima da postanu svjesni svog negativnog raspoloženja, jer svaki duži boravak u takvom negativnom stanju vremenom narušava fizičku i psihičku ravnotežu.

bahove cvetne kapi

Od svih 38 preparata, preparat koji je pored Rescue Remedy ostavio na mene utisak je Oliva. Obzirom na njene indikacije, gotovo uvijek Olivu koristim kad dođem umorna i iscrpljena sa posla. Obavezno u čašu vode stavim 2 kapi Olive i za kratko vrijeme nestaju tragovi umora, poboljša mi se cirkulacija i ne osjećam više klonulost. Pri pomisli da mogu sama sebi pomoći, u meni stvara radost koja se ne može opisati. Takav osjećaj ranije nisam imala, jer nisam bila u prilici da sebi pomognem na ovakav način. To je prvi preparat pored Rescue Remedy, kojeg sam morala ponovo nabaviti da bi upotpunila svoju apoteku. Bahove kapi su zaista planetarno otkrovljenje! Kad sam pročitala podatak da od 38 cvijetnih preparata mogu da se naprave oko 239 miliona kombinacija – taj me podatak fascinirao. Koja li je samo to raskoš, a pri tome bez ikakvih neželjenih dejstava i efekata. To samo čovjek može da poželi.

Postavlja se pitanje kako usporiti kad moramo biti u dobroj formi, spremni da odgovorimo svim zahtjevima i svemu što se od nas traži. Medicinski sistem dr. Baha sa svojim holističkim pristupom svakoj pojedinoj ličnosti i principu postupnosti od vidljivog ka istinskom uzroku zatečenog stanja i posljedica, daje izvanrednu mogućnost i raskoš pomaganja ljudi. Najveće i istinsko zadovoljstvo je spoznaja da možete nekom pomoći kome je pomoć zaista potrebna, a da pri tome nema neželjenih efekata. Shvatila sam da se svi mi počinjemo mijenjati onda kada sami odlučimo i to u onom trenutku koji je najpovoljniji za nas. Ja lično sam stekla pouzdan oslonac u Bahove kapi na koje mogu da računam u svakom momentu i u svakoj prilici i neprilici u svom životu.

Lična iskustva

O SAVETOVALIŠTU Savetovalište je namenjeno uspostavljanju i održavanju mentalnog zdravlja dece, omladine i odraslih. Bavi se svim vrstama emotivnih patnji i neraspoloženja: tuga, depresija, strah, fobije, anksioznost, nezadovoljstvo, apatija, bes, ljutnja, ljubomora, zavist, trauma… i njihovih psihičkih i telesnih posledica. Pomažemo drugima da steknu ili da povrate različite veštine. Na primer: veština koncentracije, samokontrole, tolerancije, samoposmatranja, relaksacije, planiranja i organizovanja vremena, zdrave komunikacije, nenasilne odbrane svojih interesa samopouzdanje, optimizam...

KURSEVI I RADIONICE Psihološke radionice i kursevi za odrasle su odličan način da steknemo znanja i naročito, veštine da se konstruktivno "nosimo" i sa svojim nerealnim zahtevima i sa zahtevima okruženja i vremena u kome živimo. U poslednjih 30-tak godina osmišljeno je niz modernih, vrlo konstruktivnih i efikasnih tehnika koje su značajno smanjile vreme potrebno da se postignu bitne promene unutar našeg bića. Promene koje će nam omogućiti da se osećamo dobro u svoj koži! Takođe, mnoge od tih tehnika osmišljene su tako da ih klijent lako nauči, da lako ovlada tehnikom i da u budućnosti pomogne sam sebi ili svojim bližnjima. Savetovalište Jazz ima dve takve ponude: kurs o bahovim kapima i tehnici emotivnog rasterećenja, EFT. Oba pristupa spadaju u domen samo-pomoći.

Psihološko savetovalište Jazz, Pere Todorovića 1, Beograd bahove cvetne kapi Telefoni: 011/3553 406; 062/550022, 063/1150528; 065/6493568

Lična iskustva

reparat od koga sam lično najviše imala koristi je Heather. Ali, da bih došla do njega, morala sam preći, tada mi se činilo dug put, sada to „lutanje“ smeštam u samo jedan dragoceni i prelomni trenutak u svom životu. Tema, za koju bih rekla da je u priličnoj meri karakteristična za mene, bila je i dalje je u nekoj meri, nemogućnost postavljanja čvrstih i zdravih granica u odnosu na druge ljude, naročito meni najbliže, zauzimanje za sebe u situacijama suprotstavljenih interesa sa drugima, život bez straha od toga da će ti bitni drugi, promeniti mišljenje o meni i možda me odbaciti, ako kažem: „Ne, neću, ne mogu, ne sviđa mi se, ne slažem se...“ i ne samo ako to izgovorim, već i ako počnem da živim u skladu sa tim. Preparati kojima sam se u tim i sličnim situacijama obraćala za pomoć, uglavnom su bili: Mimulus, ruku pod ruku sa Larch-om, Rock Rose, Star of Bth, White Chestnut, Ch. Plum, Pine, Centaury, Holly,...I, svima njima, iz ove sadašnje perspektive, dugujem određenu zahvalnost, za to gde sam i ko sam sada i koliko sam u ravnoteži sa samom sobom. Međutim, iako su preparati iz grupe za strah uspevali da obave svoj deo zadatka, da eliminišu strah, moj problem je i dalje perzistirao kao prilično ograničavajući za mene i moj život sa drugima. White Chestnut je usporavao moj večito ubrzani um, unoseći određenu dozu mira na mentalnom nivou. Mimulus i Larch su mi davali hrabrost i samopouzdanje, potrebne da uđem u određenu potencijalno neprijatnu ili možda čak i opasnu situaciju po mene. Ch. Plum je bio zadužen za iste te situacije i za moj, više podsvesni strah, da ću izgubiti kontrolu nad sobom, pokazati slabost ili suprotno tome, reći previše i izazvati posledice gore od onih kada se ne zauzimam za sebe. Rock Rose je bila najlepša pomoć u trenucima kad me savlada takva panika, da mi se čini da ne mogu ni da udahnem. Udruženim dejstvom sa Star of Bth. mi je pomogao da neutrališem jedno lično traumatsko iskustvo iz prošlosti, tako upadljivo i sada mi se čini, brzo, da sam prestala nakon te bočice da imam te iscrpljujuće, stalno ponavljajuće košmare, koji su bili toliko upečatljivi, da sam imala utisak da ih živim i tokom dana, takoreći bojili su mi svakodnevnicu prilično dugo. Holly sam tražila svaki put kad se susretnem sa nekim ko je sposoban za ono što, ja u tom trenutku nisam bila – da bude svoj, autentičan, samozadovoljan (ali bez nekog pežorativnog značenja), i pored svih negodovanja okoline, koja su realno moguća i neretka, ako uzmemo u obzir sve naše različitosti kao ljudskih bića, koliko god se voleli i bili bliski. Za Pine mi se dugo činilo da je moj karakterni preparat i 26

bahove cvetne kapi

jako dugo je bio obavezni preparat u svakoj mojoj upotrebnoj bočici. Osećanje krivice i ta nedostižna i nezdrava težnja ka savršenstvu savesti i odgovornosti, javljali su se svaki put, kada bih uspevala da uradim nešto po svom, a da je to prkosilo ukusu moje najbliže okoline. To osećanje krivice i ta dobro uigrana uloga „dežurnog krivca“ su bili jednako naporni, kao i košmari, koji su se doduše bavili nekim malo drugačijim temama. U toj, nekad mi se činilo, haotičnoj potrazi za pravim preparatom, izbor je neretko padao i na Centaury. Jer, umela sam, kao po nekom automatizmu, da se pretvorim u onu servilnu, uvek dostupnu, svedavajuću, nesebičnu, nikad umornu sebe, što mi je do određene granice prijalo - osmeh na tuđem licu, filosofija „širi dalje“, a onda u nekom momentu, odsutnosti moje svesti o tome šta radim i moje granice za dosta, umaralo i oduzimalo svu energiju. U jednom trenutku mi je „sinulo“ da ta Kičica ne dolazi iz moje suštine, već da je to jedan naučeni oblik ponašanja i življenja, koji je u mom životu, očigledno imao neku bitnu egzistencijalnu svrhu. Taj uslužno-podređeni deo mene je fakat postojao, ali je bio bliže površini, suština mi je tada još bila nedostupna. Nešto se u meni bunilo, kada preteram sa tim svojim 24/7 servisom za druge i njihove probleme, što se kosilo za motivacijom Kičice, pa je samim tim taj preparat imao i „ograničenu“ moć promene, u mom slučaju.

Heather za mene znači ljubav prema sebi, uživanje u svom biću, širenje i sijanje te radosti i na druge i posledično za uzvrat, ljubav i simpatij e drugih prema vama A, onda je došao taj momenat, kada je moje biće očigledno bilo spremno, za uvid koji je došao sa strane, kao sugestija nekog ko je mogao objektivnije da me sagleda od mene same. Postoji nekoliko preparata, za koje mi se čini, da su na, biću slobodna da je tako nazovem, tzv. „crnoj listi“ preparata dr Baha. Ko god se iole upoznao sa ovim metodom, kao „oparen“ je odskočio na mogućnost da mu je možda potreban Beech, Holly, Vine...Heather, takođe, pripada ovoj skupini preparata. Tako je mentor jednom prilikom, tokom ličnog rada, vešto pomenuo Heather i moju personu u istoj rečenici, uz adekvatno i prilično smisleno obrazloženje, da je taj preparat, možda baš ono što meni treba. Iznenađena i zamišljena, vrativši se kući, dala sam šansu i toj mogućnosti i listajući svu u tom trenutku dostupnu literaturu, osetila onaj neprocenjiv momenat, kad imate utisak da ste napokon pronašli onaj deo slagalice, koji je toliko dugo nedostajao. Moja esteti-

Lična iskustva

ka, ekscentričnost, životna razigranost, potreba da se bude u centru pažnje, potreba da zadobijem sviđanje drugih, mogli su napokon stati pod jedan isti kišobran – Heather koji je nekada davno, na mojim samim počecima, bio osporavan, opominjan da se uozbilji, možda negde u mojoj dečijoj glavi bio i odbačen od strane roditelja, nakon rođenja mlađe sestre i svega onog što realan život znači i traži... Tako je moj Heather, nakon, ničijom zlom namerom, sprovedene negativne kampanje, što verujem da se većini nas u ranom detinjstvu događa, ostao u nekom zapećku mog bića, neuravnotežen, da boluje i aktivnije i neadekvatnije nego ikad, traži simpatije drugih, zaboravljajući da istinsku simpatiju gaji prema sebi i da je to u životu, nekad sasvim dovoljno za zdrav početak i spokojan kraj. Takav Heather, izbačen iz ravnoteže, je tokom godina iza mene, bežao od sebe po svaku cenu, jer u tom društvu nije nalazio istinsku satisfakciju i ispunjenje, neretko ulazeći u cipele jedne Kičice, jer su tada aplauzi i simpatije drugih bile zagarantovane, i neretko se osećajući kao Pine, jer mu je to, i pored svih lepih stvari koje mu je vaspitanje donelo, došlo kao poruka koja remeti utopijski sklad. Van kuće je taj disbalans bio manje vidljiv, postojala je neka socijalno prihvatljiva mera koje sam se intuitivno držala, tu potrebu za privlačenjem pažnje sam uspevala da zadovoljim, nikad na uštrb drugih, uglavnom na njihovu korist. U suprotnom, ne bih imala toliko ljudi oko sebe koji su voleli da budu u mom društvu, nekada, ali uglavnom sam to kasno shvatala, i previše. Kod kuće, sa mojim najbližima, situacija je bila drugačija – moj Heather je živeo u paralelnoj realnosti, večito se žaleći kao Kalimero i osećajući se odbačeno, dok je ona druga realnost bila svedok jedne izuzetno govorljive osobe, koja je pažnju grabila po svaku cenu, o kojoj se i o čijem se životu jedino pričalo i koja je tokom života dobijala sve što je htela, sem na njenim najranijim počecima očigledno. Ovaj apsurd sam uistinu uvidela, tek nakon nekoliko meseci upotrebe Heathera i priče sa mojim najbližima, kako im je bilo da žive, dok jedan neuravnoteženi Heather odrasta.

Šta se ustvari desilo u meni, nakon upotrebe ovog preparata? U prvo vreme, nisam bila ni svesna promena u svom ponašanju, koje su sigurno došle samo kao posledica promena u mom mentalnom i emotivnom doživljavanju sebe i sveta oko sebe. Sve više vremena sam provodila sjajno se zabavljajući u svom društvu, otkrivajući neke nove veštine i talente – počela sam da kuvam, tako mi je jasno odjednom postalo šta bi bio moj poziv, da nisam odabrala psihologiju, da pravim prirodnu kozmetiku, učim decoupage... Jednostavno, za mene više samoća nije bila isto što i usamljenost. Negde u isto vreme, sam odjednom shvatila da mi više nije presudno važno šta drugi misle o meni. Ne kažem da sam prešla u onaj sociopatski ekstrem, ali više nisam bila kao kameleon, bliska mnogim ukusima. Ponavljala sam sebi da neću umreti ako se nekome ne svidi nešto što kažem, uradim ili prosto to kakva sam, i nekako sam počela da živim u skladu sa tim. Prosto, dopadala sam se sebi i to je bilo nešto najlepše, što je moglo da mi se dogodi u tom trenutku. To mi je dalo „dobar vetar u leđa“ i da se zauzmem za sebe, u situacijama od kojih sam ranije bežala, jer upravo se o tome sve ove godine i radilo – ako budem suviše suprotna od tuđih očekivanja, izgubiću simpatije i naklonost te osobe, a za mene bi to bio strašan gubitak. Onda je usledila faza „igre“ sa tim simpatijama, počela sam slobodno da vežbam i da se poigravam sa nekim mini situacijama – više se nisam trudila da šarmiram taksiste, prodavačice, šalterske službenice, ljude sa kojima sam se sretala preko posla, svoje ukućane – ako mi prosto nije bio dan. Valjda sam postala slobodnija i samim tim, autentičnija u izražavanju svoje slobodne volje i osećanja. Kako kažu drugi, postala sam i manje naporna, jer trebalo me je preživeti, dok sam sve te godine u grču, pokušavala da zadobijem svu pažnju ovog sveta, ironično, osećajući se kao da mi nikakva pažnja nije ni poklonjena. Balansiranje Heather-a, oslobodilo me je i one dosadne, stalno prisutne i iznurujuće krivice. Valjda sam dala sebi dozvolu da ne moram biti ozbiljna, savesna i odgovorna po svaku cenu i u svakom trenutku, upravo dolaskom u dodir sa detetom u sebi koje na sve što život čini, gleda kao na igru. Takva životna filosofija danas meni lično više prija, i pomaže mi da se sa nekim životnim i profesionalnim izazovima izborim na jedan zdraviji način. I, moram priznati, daje odlične rezultate! Summa summarum, Heather za mene više nije na „crnoj listi“ preparata dr Baha. Heather za mene znači ljubav prema sebi, uživanje u svom biću, širenje i sijanje te radosti i na druge i posledično za uzvrat, ljubav i simpatije drugih prema vama. Ko god bude krenuo u potragu za naklonošću prvo ka spolja, van granica svoje duše, neće je naći. Potrebno je da skrene u drugom pravcu, ka unutra. Ako mu je teško da taj zaokret načini sam, u tome mu može pomoći Heather.

bahove cvetne kapi

Prikazi slučaja Piše: Ivana Ivanović

pitanju je tinejdžer, nepunih 16 god. Upisao je prvi razred srednje škole i već treću god ima problem sa učenjem i ima loše ocene. Pristao je na ovaj intervju jer misli da će imati koristi, samo kaže da mama i baba ne budu sa nama. Trema i nervoza se baš oseća kod njega. Ima ozbiljan izraz lica. Spreman je na razgovor.

T: Pre nego što počnemo razgovor, htela bih nešto prvo

da ti kažem o metodi dr. Baha. Bahove kapi se bave našim emotivnim i mentalnim stanjima, tj omogućavaju nam da preobrazimo negativne emocije i misli u pozitivne, na jedan prirodan način, koji je u skladu sa našim bićem. Napravljene su od bilja, skroz su bezopasane, nemaju hemije u sebi, nemaju neželjenih dejstava i zbog toga mogu da ih koriste svi od trudnica, beba, deca do odraslih i starih. Kombinuju se sa svakom metodom lečenja. U ovom našem razgovoru se odgovornost deli pola-pola, što znači da odabir preparat radimo zajedno, tj potrebna je tvoja saglasnost za izbor svakog preparata. I u toku uzimanja preparata, a i posle uzimanja potrebno je da pratiš svoje misli i emocije, da bi smo videli koliko si napredovao, jer sa bahovim kapima nam se otvara svest... to je ono kao – „Aha, ukapirao sam gde grešim“. Da li je to sve za tebe ok?

Goran zna da je rešenje njegove situacij e u tome da počne da uči, samo nij e znao kako da to sprovede

K: Smoreno, mislim dosadno se osećam. T: Kako bi ti želeo da se osećaš sada? K: Slobodno. T: Šta bi to značilo ? K: Pa da u bilo kom trenutku odem bilo gde i da jedno-

stavno nemam briga o ničemu, da ne razmišljam o školi kako treba da učim, kako treba da prodjem godinu, da ne mislim na sve one silne jedinice koje imam, i da jednostavno mogu da radim šta hoću.

T: Da li se puno brineš? K: Da, stalno mi je to u glavi, stalno razmišljam kako da

izadjem iz toga.

T: Kako se osećaš od tih misli? K: Da, jeste. K: Boli me glava. T: E sada mi reci koja su to osećanja koja te muče ovih T: Šta bi bilo rešenje ove tvoje situacije? dana? K: Pa nije baš ovih dana, već duži niz godina... Nemam K: Da počnem da učim. neku želju za učenjem, uvek mi je dosadno, stalno bi igrao T: Sta je problem da započneš sa učenjem? kompjuter, i kada se naigram kompjutera, onda mi se više ne igra kompjutera, onda mi je dosadno i ne znam šta da radim, tako... smaram se kući, a ne mogu da učim, zato što mi je to dosadno. ( glas kojim priča je monoton, jednoličan, tj dosadan, uz zamuckivanje, dok u isto to vreme klati nogom i nervozno vrti mobilni u ruci)

T: Je l ti je i na kompjuteru dosadno? K: Pa, nekada mi bude dosadno. T: Sada kad pričaš o tome kako se osećaš?

bahove cvetne kapi

I tako smo krenuli sa istraživanjem onih aspekata koji ga sprečavaju da počne da radi ono što se nameće kao rešenje – tj. da počne da uči. U toku razgovora izabrali smo White Chestnut - zbog konstantnog a neproduktivnog razmišljanja o školi, stalno su mu te misli bile prisutne; želeo je da ih se oslobodi . Pošto ne zna kako da krene da uči i teško mu je da to počne, i stalno odlaže učenje - izabrali smo Hornbeam, koji je odličan za započinjanje posla. Za napetost i nervozu, i to što viče na mamu, testirala sam o Cherry Plum, ali smo ga odba-

Prikazi slučaja cili jer je rekao da ne gubi kontrolu nad sobom. Pošto ne želi da povredi mamu, i pazi na njena osećanja i Holly smo odbacili, a i sam je rekao da mu bes nije problem. Ostao je Impatiens za nervozu, i nestrpljenje koji je podržavao i njegov govor tela, nervozno klaćenje nogom, i vrtenje mobilnog telefona. Za samopouzdanje nije pokazao da mu treba neka podrška, ali zato za dosadu i konstantno smaranje, za lenjost, i za sve što ga mrzi, za nedostatak inspiracije i motivacije, i za slepo, naivno poverenje da će sutra sve biti dobro - izabrali smo Wild Rose. Za koncentraciju u toku učenja je rekao da mu ne treba ništa i da će moći sam ako otklonimo dosadu i nezainteresovanost, koja je kod njega primarna. Goran zna da je rešenje njegove situacije u tome da počne da uči, samo nije znao kako da to sprovede, tako da sa podrškom ove kombinacije cvetova očekujemo pomak u započinjanju učenja.

K: Znaš da sam ti pričao da me je pre bolelo uvo za sve, stalno sam odlagao učenje.. učiću u busu, pa u školi, pa ni ne naučim... E sada to više ne radim. Sada naučim kući, a u busu stignem da ponovim... Mnogo je bilo lepo popričati sa njim, iako je ovo bio telefonski razgovor, iz glasa mu se osećalo zadovoljstvo sobom, rešenost da popravi ocene... dok je pre 10 dana odisao dosadom. Očekujem da se ovo nastavi ovako dobro kao što je i počelo. I sa njegovom majkom sam se čula i ona kaže da kao da je više zainteresovan za školu, (oni su skroz izgubili poverenje da će on završiti razred.) i prosto joj je neverovatno da se on motivisao, počeo da uči i popravlja ocene, koliko ja shvatam. Debelo je zabrljao, ali sa ovom motivisanošću i uz pomoć kapi i razgovora, on se definitivno pokrenuo i načinio dobar korak ka napred.

Tačno posle deset dana zvoni telefon, Goran zove:

K: Ćao, evo ja se javljam, je l imaš vremena da popričamo? T: Naravno Gorane, kako si? K: Skoncentrisan sam na času, T: Objasni mi kako to izgleda? K: Pa ne pričam, ne dosadjujem se, pratim nastavu. Na-

stavnici me ne opominju.

T: Šta se još promenilo? K: Krenuo sam da učim. T: I ima li kakvih rezultata, jesi popravio neku jedinicu? K: Da , čak tri. T: Tri? Tri jedinice, za 10 dana. Ja sam oduševljena! K: I ja sam. T: Šta mi možeš reći kako se još osećaš? K: Nekako drugačije... T: Možeš li mi objasniti to drugačije? K: Pa ne znam, nekako lakše,... dobio sam želju da učim i

Ovaj prik az slučaja preuzet je iz godišnjak a bahovih pr aktičar a (gener acija 2012-2014). Još prik aza k ao i lična iskustva sa Bahovim k apima i kursom možete pročitati na sajtu savetovališta Jazz.

popravljam ocene.

T: Super to nam je i bio cilj. Šta je sa nervozom, sećaš se pričali smo o tome da si nervozan kada ti mama pridikuje.

K: Pa, od našeg razgovora uopšte nisam bio nervozan (primetna je mirnoća i staloženost u njegovom glasu) T: Da i glas ti je nekako miran, prošli put si bio jako nervozan dok smo pričali.

K: Sada nisam uopšte. T: Je si li možda još nešto primetio da je drugačije?

www.jazzord.com

bahove cvetne kapi

Iz literature Prevela: Dragana Matić

Dr E. Bah:

„Isceliti sebe“ Osmo poglavlje

ožemo da vidimo da će naša pobeda nad bolešću najviše zavisiti od sledećih činilaca: prvo, ostvarenje božanskog u našoj prirodi i, posledično, razvijanje moći za prevazilaženje svega onog što je pogrešno; drugo, spoznaja o tome da je bazični uzrok bolesti nesklad između ličnosti i duše; treće, naša voljnost i sposobnost da se prepozna greška koja uzrokuje takav konflikt; i četvrto, otklanjanje svake takve greške razvijanjem kontrastne vrline. Umeće isceljenja imaće tu dužnost da nam pomogne u sticanju neophodnog znanja i načina na koji možemo da prevaziđemo naše bolesti i, pored toga, da nam ukaže na one lekove koji će ojačati naše mentalno i fizičko telo i omogućiti nam veće šanse za pobedu. Onda ćemo svakako biti sposobni da napadnemo samu srž bolesti, sa velikom nadom za uspeh. Medicina se u budućnosti neće posebno interesovati za krajnji ishod bolesti, niti će poklanjati mnogo pažnje određenim fizičkim ozledama i izdavati lekove i hemijska sredstva samo za ublažavanje simptoma, već će, poznavajući pravi uzrok bolesti i sa svešću o tome da su očigledne fizičke posledice samo sekundarne, usmeriti svoje napore ka usklađivanju tela, uma i duše, što rezultira olakšanjem i izlečenjem. I u takvim slučajevima, kad se reaguje na vreme, promena načina mišljenja će odvratiti nadolazeću bolest.

Naš deo posla je da usavršavamo stanje mira, harmonije, individualnosti i čvrste volje, da konstantno razvijamo svest o tome da smo u suštini božanskog porekla, deca Tvorca, i time u nama postoji, ako smo voljni da je razvijemo, a vremenom ćemo sigurno morati, moć da dostignemo savršenstvo. Ova stvarnost mora da raste u nama sve dok ne postane najistaknutija odlika našeg postojanja. Moramo uporno da usavršavamo stanje mira, zamišljajući naš um kao jezero koje mora zauvek biti nepomično, bez talasa, ili čak žubora, koji bi mogli da uznemire njegov spokoj. Moramo postepeno da razvijamo ovo stanje sve do trenutka kada ni događaji, ni okolnosti, ni drugi ljudi, ni pod kojim uslovima, neće moći da uzdrmaju površinu tog jezera, niti da u nama podstaknu bilo kakvu razdražljivost, utučenost ili sumnju. Ono što će nam konkretno pomoći je da svakog dana idzvojimo malo vremena za razmišljanje o lepoti mira i korisnoj smirenosti, i da shvatimo da ni brigom ni žurbom nećemo postići mnogo, nego ćemo upravo mirnim i tihim umom i delima postati mnogo efikasniji u svemu što radimo. Uskladiti naše vladanje u ovom životu sa željama naše Duše i održati takvo stanje spokoja koje ni iskušenja ni nemiri u svetu ne mogu da poremete, zaista je veliko dostignuće i donosi nam mir koji nadilazi razum. Iako nam se na prvi pogled čini da je ovo moguće samo u snu, ako smo strpljivi i istrajni, u realnosti je nadohvat ruke.

Među lekovima koji će biti korišćeni postojaće oni koji su dobijeni iz najlepših biljaka i trava, nađenih u apoteci prirode, božanski obogaćenih isceljujućim moćima za Ne traži se od svih nas da budemo sveci, isposnici ili ljudi od renomea; većini su dodeljene manje značajne uloge. um i telo svakog čoveka. Ali od svih nas se očekuje da pojmimo radost i izazov živ-

bahove cvetne kapi

Iz literature ljenja i da ispunimo radošću određenu ulogu koju nam je Sledeće što moramo da uradimo je da razvijemo indiviodredilo naše božansko. dualnost i da se oslobodimo svih ovozemaljskih uticaja, Za one koji su bolesni, smiren um i harmonija sa du- tako da, slušajući samo naloge naše Duše i ne obazirući šom predstavljaju najveću pomoć u oporavku. Medicina se na okolnosti ili ljude oko nas, postajemo vladari svog i nega bolesnika u budućnosti će obratiti mnogo više pa- života, vodimo našu barku preko nemirnih mora života, žnje na razvoj ovakvih stanja kod svakog pacijenta nego nikad ne napuštajući pravac čestitosti i ne prepuštajući što mi to danas činimo. Danas se napredak slučaja pro- kormilo našeg broda tuđim rukama. cenjuje samo na osnovu materijalnih i naučnih dokaza i više se obraća pažnja na redovno merenje temeperature i brojna lekarska upozorenja, koja pre ometaju nego što potpomažu odmor i relaksaciju tela i uma, koji su ključni za oporavak. Nema sumnje da, ako bismo na samom početku neke manje ozbiljne bolesti mogli da imamo par sati potpune relaksacije, da budemo u harmoniji sa našim svevišnjim Ja, bolest bi bila prekinuta. U tim trenucima moramo da unesemo u sebe deo tog smirenja, simbolizovanog boravkom Hrista na čamcu tokom oluje na Galilejskom jezeru, kada je naredio vetru, „Miruj, stišaj se.“ Naš pogled na život zavisi od bliskosti naše ličnosti sa dušom. Što je ta veza jača, jači su i harmonija i mir, svetlost istine će jasnije sijati, sreća viših svetova jače blistati i ovo će nas činiti čvrstim i odlučnim pred teškoćama i užasima ovog sveta jer je utemeljeno u večnoj istini Božijoj. Spoznaja istine nam takođe daje sigurnost da su događaji, koliko god tragično izgledali, samo privremena faza u razvitku čoveka. Čak je i bolest sama po sebi korisna i funkcioniše po određenim pravilima i zakonima stvorenim da dovedu do krajnjeg blagostanja i da nas konstantno podstiču na savršenstvo. One koji su spoznali istinu nemoguće je poremetiti, rastužiti ili prestraviti onim događajima koji za druge predstavljaju ogroman teret, i sve neizvesnosti, strah i očaj za njih nestaju zauvek. Kad bismo samo mogli da konstantno održavamo jedinstvo sa našom Dušom, našim nebeskim Ocem, svet bi nam svakako postao mesto radosti i nijedan štetan uticaj ne bi mogao da nas poremeti.

Moramo apsolutno i potpuno da osvojimo našu slobodu, tako da sve što radimo, svaki naš čin, čak i svaka naša misao, potiče od nas, što nam omogućava da slobodno živimo i dajemo po našem nahođenju i samo po našem nahođenju. Naša naveća poteškoća u ovom smeru može biti među našim najbližima, u ovo doba kada u strah od formalnosti i lažni osećaj dužnosti zastrašujuće razvijeni. Ali moramo da povećamo našu hrabrost koja je kod mnogih dovoljna za suočavanje sa očigledno velikim životnim stvarima, ali koja ipak ne uspeva da pobedi više lična iskušenja. Moramo objektivno da razlučimo šta je dobro, šta loše i da delamo bez straha u prisustvu rođaka ili prijatelja. Koliko veliki broj nas je heroj u spoljašnjem svetu, a kukavica kod kuće! Koliko god suptilna bila sredstva koja nas sprečavaju da ispunimo našu sudbinu – simuliranje ljubavi i privrženosti ili lažni osećaj dužnosti, sve ono što nas porobljava i čini zatvorenicima tuđih želja i očekivanja – sve to se mora nemilosrdno ukloniti. Dužni smo da slušamo jedino glas naše Duše i samo taj glas, kako nas ljudi oko nas ne bi omeli. Individualnost mora da se razvije do najvišeg stepena i moramo da naučimo da koračamo kroz život tražeći pomoć i smernice samo u sopstvenoj duši i da, uz pomoć sopstvene slobode, steknemo svaku moguću česticu znanja i iskustva. U isto vreme moramo da budemo spremni da i drugima dozvolimo njihovu slobodu, da ne očekujemo ništa od njih, već naprotiv, da uvek budemo u mogućnosti da im pružimo pomoć u teškim vremenima. Stoga, svaka osoba koju sretnemo u životu, bilo da je majka, supružnik, dete, stranac ili prijatelj, postaje naš saputnik, i svako od njih može biti na višem ili nižem nivou duhovnog razvoja od nas. Ali svi smo mi članovi istog bratstva i deo velike zajednice, na istom putovanju i sa istim veličanstvenim ciljem na vidiku.

Nije nam omogućeno da sagledamo veličinu božanskog u nama ili da spoznamo snagu naše sudbine i veličanstvene budućnosti, jer da jeste, život ne bi bio iskušenje, ne bismo se trudili, niti bi nam vrednosti bile na testu. Naša prednost je to što nismo svesni većine velikih stvari i treba imati vere i hrabrosti da se živi dobro i da se savladaju poteškoće na ovom svetu. Moramo biti postojani u odluci da pobedimo, rešeni da Možemo, međutim, u zajedništvu sa našim svevišnjim osvojimo vrh planine i da ne dopustimo trenucima slaJa, održavati tu harmoniju koja nam omogućava da pre- bosti da nas skrenu sa puta. Nijedan veliki uspon nije povaziđemo sve ovozemaljske prepreke, i nastaviti ka ispu- stignut bez grešaka i padova. Oni se moraju tretirati kao njenju naše sudbine, nepokolebani uticajima koji bi nas iskustva koja su tu da nam pomognu da se u budućnosti manje spotičemo. Razmišljanja o greškama iz prošlosti skrenuli sa puta. ne smeju nikad da nas dovedu do očajanja; sa njima je

bahove cvetne kapi

Iz literature gotovo i znanje stečeno na taj način će nam pomoći da izbegnemo njihovo ponavljanje. Moramo čvrsto da idemo napred i dalje, bez kajanja, ne osvrćući se nikada, jer je i prošli sat daleko iza nas, a veličanstvena budućnost sa svojom zaslepljujućom svetlošću stoji pred nama. Svi strahovi moraju biti otklonjeni, nikada ne bi trebalo da postoje u ljudskoj prirodi i jedino su mogući kada više ne vidimo Božansko u nama. Treba da nam budu strani jer smo, kao sinovi Tvorca i iskre božanskog života, nepobedivi, neuništivi i neosvojivi. Bolest je očigledno surova zato što predstavlja kaznu za pogrešne misli i dela koja rezultiraju okrutnošću prema drugima. Otuda je neophodno da u našoj prirodi što je više moguće razvijemo ljubav i zajedništvo jer će to u budućnosti učiniti okrutnost nemogućom. Razvoj ljubavi nas vodi do ostvarenja Jedinstva i istine da svako od nas potiče od najvećeg dela Božijeg. Uzrok svih naših problema su ego i otuđenost, a to nestaje čim ljubav i svest o velikom Jedinstvu postanu deo naše prirode. Univerzum je božija kreacija; na njegovom nastanku, Bog se ponovo rađa, na njegovom kraju, Bog dalje evoluira. Isto je i sa čovekom; njegovo telo predstavlja njegovo otelotvorenje, objektivnu manifestaciju njegove unutrašnje prirode; on predstavlja odraz sebe, materijalizaciju osobina njegove svesti. U našoj zapadnoj civilizaciji postoji slavan primer – Hristovo moralno savršenstvo i njegova učenja treba da nas vode. On je posrednik između naše ličnosti i duše. Njegova misija na zemlji je bila da nas nauči kako da ostvarimo harmoniju i zajednicu sa našim svevišnjim Ja, sa našim Ocem koji je na nebesima i stoga da ostvarimo savršenstvo u skladu sa voljom Tvorca. Ovako su takođe učili Buda i drugi veliki učitelji, koji su se povremeno pojavljivali na Zemlji da bi ljudima ukazali na put ka savršenstvu. Ne postoji prečica za čovečanstvo – istina se mora priznati i čovek se mora ujediniti sa planom beskonačne ljubavi svog Tvorca. I tako, moja braćo i sestre, stanimo pod veličanstveni sjaj spoznaje vašeg Božanskog, iskreno i istrajno prionimo na posao pridruživanja velikom planu življenja i širenja sreće, ujedinjujući se sa tom grupom Velikog belog bratstva čije je celo postojanje posvećeno tome da se povinuje željama njihovog Boga i čija je velika radost služenje njihovim mlađim sledbenicima.

U samoći je čovek sam, pretvoren u čistu dušu, uzajamne veze su prekinute, ostao je sam, kao biće izvan sveta, celokupan mu se život odvija iznutra: živi psihološkim životom. Ali, ovaj psihološki život svojim ukupnim smerom odnosi se na svet. Cela duša je izvrnuta napolje, a ono što je problem samoće upravo je bezuspešnost izvrnutosti napolje. Bela Hamvaš

Duša i telo su lavirint, jer i lavirint ima i telo i dušu. Telo su zidovi lavirinta, a duša staze koje vode do središta. Ući je roditi se, izaći - umreti.Kada se sruše zidovi, ostaju samo staze koje vode ili ne vode do središta. M. Pavić

Svi znaju da postoje mesta gde materija biva oslobođena sebe same i ume slobodno da poleti. Za oznaku takvog mesta imamo sasvim jednostavnu reč: hram. Bela Hamvaš

Ono što uistinu smatrate mogućim, vašem srcu je itekako moguće. Vlastitom voljom mu omogućavate postojanje. Ono što zamislimo postaje naš svet. To je samo delić onoga što sam naučio od vode. Masaru Emoto

bahove cvetne kapi

POSTANITE ONO ŠTO JESTE!

Najave događaja

VRATITE PRIRODNI SKLAD U SVOJ ŽIVOT

l l l l l l

Psihološko savetovanje Psihoterapija Profesionalna orijentacija Bračno savetovanje Asertivni trening Autogeni trening

Terapija Bahovim cvetnim kapima: l

l l

www.sklad.rs

način da postignete emotivnu i mentalnu ravnotežu da prevaziđete prepreke (strah, neodlučnost, nestrpljenje, tuga...) da razvijete pozitivne kvalitete (ljubav, hrabrost, vera...) put da se vratite svojoj prirodi i zavolite sebe

UDRUŽENJE SKLAD, dr Laze Stanojevića 7, NOVI SAD Tatjana Kašić, Bahov praktičar, tel. 065 5678-111 https://www.facebook.com/Bahovekapins?ref=hl

Jelena Stanojević, psiholog, tel. 062bahove 1997-107 cvetne kapi

Isto, a različito Piše: Ljubica Zarić

Chi Gong i Tai Chi Chuan

Šta je to Chi Gong? Chi Gong predstavlja sistem laganih fizičkih vežbi i statičnih pozicija, kombinovanih sa dubokim i pravilnim disanjem, kojima se optimalizuje rad pojedinih organa i sistema organa, a kroz delovanje na krvotok, akupunkturne i meridijanske tokove. Ovaj sistem vežbi je nastao na dalekom istoku, pre više hiljada godina i izuzetno blagotvorno deluje na fizičko zdravlje i osnovne energetske statuse kod pojedinca. Svaka vežba je namenjena stimulisanju određenog organa, grupe organa, ili dela tela, najšečće putem mehaničke i energetske stimulacije – optimalizacije pripadajućeg energetkog kanala. Vežbe često nose neobična i zanimljiva imena, kao što su: nosorog pije vodu, zlatni majmun nudi voće, crna zmija se uvija na vetru, biser u školjci, plivajući zmaj itd., što je namenjeno pre svega za lakše pamćenje pojedinih pokreta, a potom i povezivanje grupa pokreta u određene celine.

Šta je to Tai Chi Chuan? Grupa pokreta, koji se izvode kao određena forma, a sa idejom da se u jednoj celini stimuliše funkcija svih delova tela, svih unutrašnjih organa i svih energetskih tokova. Kako Tai Chi Chuan ima dugu tradiciju, u njegovoj istoriji se izdvojilo zaista mnogo različitih škola i pravaca, pa majstori koji prenose ova znanja i veštine, često u šali, govore da svaka kineska porodica ima svoju školu, odnosno formu. Svi pravci su ispravni, odnosno korektni, a razlike se manifestuju u naglašavanju određenih elemenata: borilačkih ili zdravstvenih, dinamičnih ili statičnih, fizičkih ili pak mentalnih tj. meditativnih. Tai Chi Chuan je zapravo meditacija u pokretu i svesnost o pokretu, kao i pratećim energetskim efektima, je vrlo bitna u vežbanju, kao i postizanje boljih rezultata u (samo)isceljivanju. U duhovnom smislu Chi Gong je namenjen za razvezivanje vezanosti za fizičko telo, dok je Tai Chi Chuan namenjen razvezivanju individualne vezanosti za vreme i prostor, kao dimenzije u kojim sa odvija materijalna stvarnost. 34

bahove cvetne kapi

Uslovi za vežbanje Chi Gonga i Tai Chi Chuana? Uslovi za vežbanje nisu postavljeni. Sve sisteme vežbi mogu jednako uspešno praktikovati i muškarci i žene. Donja i gornja granica godina takođe nije definisana. Ispostavilo se da su vežbe, kada traju duže od 45 minuta, pomalo dosadne mlađim adolescentima, dok oni malo zreliji mogu sa punim strpljenjem i koncentracijom da isprate čitav jednosatni i duži trening. Fizička kondicija i sposobnost nisu neophodan uslov za vežbanje ovih veština. Vežbe mogu da praktikuju i vrlo bolesne osobe, u cilju korekcije poremećaja u držanju (kičma, ukočenost vratnog i ramenog pojasa i sl.), isceljenja nakon povrede (npr. saobraćajne nezgode) ili kod sistemskih bolesti (artritis, reumatizam, astma, lupus, karcinom i sl.) radi poboljšanja opšteg stanja i procesa isceljivanja. Najvažnija je želja i spremnost polaznika da se uključi, a najupadljiviji efekat ovih sistema vežbi je na optimalizaciji funkcije nervnog sistema i redukciji negativnih posledica stresa u svakodnevnom životu.

Zdravlje, ili takmičenje? Iako postoje takmičarski sistemi, u kojima se ocenjuje preciznost izvođenja pokreta u zahtevnijim Tai Chi formama, za rekreativnu praksu je važno da se stimuliše netakmičarska atmosfera, gde će se svaka osoba opredeliti prvenstveno za zdravstvene i energetske aspeke vežbanja ovih istočnjačkih veština. Ukoliko je neka osoba početnik, važno je da ostvari uvid i postigne svesnost da svaki polaznik napreduje svojim tempom i u skladu sa svojim kapacitetima, postepeno postižući potrebnu opuštenost. Najbolji zdravstveni, energetski i duhovni efekti se postižu sa povećanjem prepuštenosti, uživanja u pokretu i disciplinovanosti.

Isto, a različito

Osnovne postavke geštalt terapije Piše: Marković Snežana

Geštalt je star koliko i svet jer je zasnovan na principima koji pokreću život.

a Geštalt psihoterapijom prvi put sam se srela pre četiri godine u Geštalt centru prof. Mladena Kostića, pionira psihoterapije na ovim prostorima. Moja početna zbunjenost veoma brzo se pretvorila u oduševljenje osnovnim geštaltističkim idejama. Njihovu životnost i delotvornost sam lično osetila i doživela i kao klijent u radu na sebi koji je sastavni i neizbežni deo edukacije i kao geštalt savetnik u radu sa adolescentima srednje stručne škole u kojoj trenutno radim. Ovaj psihoterapijski pravac značajno se razlikuje od psihonalize jer se ne bavi analizom i interpretacijom, već

sadašnošću kao jedino relevantnom istinom. Akcenat je na onome što se dešava ovde i sada, a prošlost se uvodi u sadašnjost jedino ako je od značaja za rešavanje sadašnjih zastoja i problema. Terapeut ne pritiska klijenta, ulazi u njegovu privatnost onoliko koliko klijent to želi i dozvoljava. Odnos terapeuta prema klijentu je predusetljiv, otvoren, nenametljiv, nežan, prijateljski. Terapeut poštuje, prihvata i uvažava ličnost klijenta onakvu kakva zaista jeste u datom trenutku, bez tumačenja, osude, kritike, prispitivanja, analize, čuđenja. bahove cvetne kapi

Isto, a različito Osnovni principi Geštalt teorije su: > Fenomenološki princip koji ističe ono što je očiglednoneposredno, sirovo iskustvo klijenta koje terapeut ne interpretira, već posmatra i opisuje onako kakvo jeste; > Dijaloški egzistencionalizam koji se zasniva na Ja - Ti odnosu klijenta i terapeuta. Oni se nalaze u prijateljskoj, horizontalnoj ravni i jednaki su po svojoj ljudskosti i kada razmenjuju različita iskustva; > Holistički pristup u kome se čovek posmatra kao organizmičko jedinstvo svih njegovh procesa, i fizičkih i psihičkih, kao celina samo po sebi i kao celina sa sredinom.

Osnivači geštalta razvili su pojmove figure i pozadine koji su slični kineskim pojmovima Jin i Jang Osnivači Geštalta su Fric Perls i Pol Gudman. Oni su fizički koncept polja po kome sve što postoji (ljudi, životinje, stvari, biljke) ima svoje polje primenili i u ravni psihološkog. Naše misli, osećanja, ideje, percepcije imaju svoje polje koje predstavlja jedinstvenu, dinamičnu celinu u kojoj sve utiče na sve drugo u polju. Ljudi opažaju u celinama. Ukoliko ne vide celinu skloni su da dodaju ili izmisle deo koji nedostaje kako bi nastala celina. Osnivači geštalta razvili su pojmove figure i pozadine koji su slični kineskim pojmovima Jin i Jang. To su delovi celine koji ne mogu da postoje jedan bez drugog, definisanje jednog dela određuje definisanje drugog i obrnuto. Figura predstavlja dominantnu potrebu organizma i nosilac je određenog značenja. Ona se menja u skladu sa dominantnom potrebom i okolnostima u kojima se organizam nalazi. Figura okupira našu pažnju i pokreće aktivnost kako bi se aktuelna potreba zadovoljila u postojećim okolnostima. Kada se figura javi, čovek reorganizuje svoje polje. Angažuje sva svoja interesovanja, misli, opažanja, sećanja, percepcije, ideje kako bi zadovoljio potrebu koja predstavlja figuru. Kada se potreba zadovolji figura prestaje da privlači pažnju, odlazi u pozadinu sve dok se ne pojavi neka druga potreba koja teži da se zadovolji. Na primer kada smo gladni osećaj gladi privlači našu pažnju i usmerava naše angažovanje ka uzimanju hrane, nakon čega osećaj gladi prestaje da postoji i odlazi u pozadinu dok se ne pojavi nova potreba kao figura. Da bi individua 36

bahove cvetne kapi

zadovoljila svoje potrebe mora da stupi u interakciju sa sredinom koja predstavlja uslov egzistencije svakog živog bića. Smenivanje figure i pozadine odvija se kroz naizmenično smenjivanje kontakta i povlačenja. Ovaj neprekidni ciklus je odlika zdravog organizma, jer doprinosi rastu i razvoju. Međutim, iz mnogobrojnih razloga osoba nije u stanju da zadovolji svoje potrebe. Osnivači Geštalt teorije, Perls i Gudman, su na osnovu mogućnosti zadovoljavanja odnosno nezadovoljavanja potreba razvili psihološki koncept nezavršenih poslova i fiksiranih geštalta. Nezavršeni poslovi su posledica prekidanja u procesu zadovoljavanja potreba. Ljudi prepoznaju svoje potrebe, ali u interakciji sa sredinom nisu u stanju da ih zadovolje iz različitih razloga: Prvi je da im sredina ne pruža odgovarajući element za zadovoljavanje potreba. I u takvoj situaciji ravnoteža se može postići ako se nezadovoljena potreba osvesti, prizna i prihvati, a emocije nastale usled njenog nezadovoljavanja izraze, ispolje. Te emocije obično sadrže frustraciju, bol, tugu, patnju. Drugi razlog je prekidanje kontakta u različitim fazama procesa kontaktiranja. Najčešće u osnovi prekida kontakta leži osećanje straha. Faze kontakta u kojima dolazi do prekida su: senzacija, svesnost, mobilizacija, akcija, finalni kontakt, zadovoljenje, povlačenje. Individua prepoznaje potrebu kao senzaciju koja narušava ravnotežu organizma. Svesnost je spontani doživljaj senzacije koju organizam prepoznaje kao dominantnu potrebu koja predstavlja figuru. Organizam mobiliše svu svoju energiju ka zadovoljavanju potrebe. Da bi potrebu zadovoljio stupa u akciju kroz kontakte sa sredinom tražeći najbolje rešenje. Kada pronađe najbolje rešenje obavlja finalni kontakt. Nakon uspešnog završnog kontakta sledi faza povlačenja,

Isto, a različito faza odmora i mira, to je faza homeostaze, tj. savršene ravnoteže. Do zastoja može doći u bilo kojoj fazi kontakta. Zastoji koji su hronični i dugo traju dovode do gomilanja nezavršenih poslova. Nezadovoljene potrebe vrše jak uticaj i privlače pažnju i energiju sve dok ne budu zadovoljene. Kako je ljudima potrebna silna energija da takve nezavršene poslove drže po strani, oni nisu u stanju da se skoncentrišu na aktuelna zbivanja, što štetno utiče na njihovo svakodnevno funkcionisanje. To dovodi do rastućih smetnji i neuroze. Najteže posledice ostavljaju nezavršeni poslovi iz detinjstva. Usled straha od gubitka ljubavi roditelja, odraslih, dete se povlači iz sukoba. Prekida prirodan proces organizmičke samoregulacije i uspostavlja takozvani „lažni mir“. Psihički problemi ne nastaju samo usled prekidanja procesa zadovoljavanja potreba koji dovodi do nezavršenih poslova. Psihički problemi nastaju i usled ignorisanja i pogrešnog interpretiranja potreba. Osobe koje poriču svoje potrebe osećaju se nelagodno, postiđeno ili kao da su krivi. Velike posledice po mentalno zdravlje ima ne prepoznavanje autentičnih potreba kod dece od strane odraslih. Kada duže vreme ne postoji podrška odraslih za detetove prave, autentične potrebe dete će izgubiti kontakt sa svojim prvobitnim potrebama i osećanjima i trajno odgovarati na adaptirani način koji je veštački i koji se u Geštaltu zove fiksirani geštalt. Fiksirani geštalti iz prošlosti odražavaju se u sadašnjosti. Kada osoba u sadašnjosti dođe u kontakt sa situacijom u kojoj se potisnuta, ignorisana potreba nesvesno reaktivira ona će ponovo doživeti traumatsko iskustvo i na tu sadašnju situaciju ne može da reaguje kakva ona zaista jeste, već je doživljava kao opasnu, nepodnošljivu i sramnu, kao što je to bilo u prošlosti kada ta potreba nije bila priznata od strane odraslih.

Osnovni cilj Geštalt psihoterapij e je proširavanje svesnosti koje vodi potpunijoj odgovornosti – Nezavršeni poslovi i fiksirani geštalti vode ka fiksiranim obrascima ponašanja koji se ispoljavaju u rigidnom, stereotipnom mišljenju i neprilagođenom ponašanju što ima za posledicu poremećaje u psihičkom funkcionisanju. Osobe sa psihičkim smetnjama ne reaguju na sadašnjost kakva ona jeste, odnosno nisu u stanju da različitim izborima odgovore na situaciju, već koriste stereotipe koji ne dovode do rešavanja problema i psihičkog mira.

Osnovna pretpostavka Geštalt pristupa je da ljudi adekvatno mogu da izađu na kraj sa svojim životnim problemima ako znaju ko su, kakvi zaista jesu, a ne kakvi bi oni hteli da budu ili kako drugi od njih očekuju da budu. Ako imaju svesnost o tome šta realno jesu i mogu, onda su u stanju da svoje sposobnosti organizuju u akcije koje će njihove potrebe zadovoljiti. Uticaj egzistencionalizma ogleda se u stavu da je čovek u svakom trenutku svoje egzistencije odgovoran za tu i takvu egzistenciju. Osoba koja vrši organizmičku samoregulaciju preuzima odgovornost za ono što čini za sebe, za ono što drugi čine za njega i šta on čini

za druge. Svaki čovek je odgovoran i za ono što čini i za ono što ne čini. Važno je napraviti razliku između onoga što osoba bira i onoga što je dato. Čovek je odgovoran za svoje izbore, a ne za ono što je dato. Osnovni cilj Geštalt psihoterapije je proširivanje svesnosti koje vodi potpunijoj odgovornosti – kada imamo potpunu svesnost onda smo odgovorni, odnosno sposobni za adekvatni odgovor. Svesnost se u terapijskoj situaciji proširuje kroz kontakte i zajedničko kreiranje različitih eksperimenata. Svesnost se odnosi na ono što smo zapravo mi, a što podrazumeva indentifikaciju sa svim aspektima ličnosti i sa onima koje priznajemo i sa onima koje otuđujemo, odbacujemo zbog osećanja kakvi treba da budemo; zatim svesnost o drugima i svesnost o tome šta se dešava između nas i drugih. Geštalt terapija nudi mnogobrojne tehnike i načine proširivanja svesnosti u cilju samoaktualizacije uspešnog ostvarivanja svih čovekovih potencijala, u cilju povećanja slobode čoveka da vrši izbore i preuzme odgovornost za njih.

bahove cvetne kapi

Isto, a različito Piše: Sanela Feković

PLES SENKI

DA LI JE VAŠA DUŠA ZA PLES? K

ada pomislimo na ples nekome je prva asocijacija radost i zabava, nekome koreografija, teško naučeni koraci, nekome odmah prorade dve leve noge i sapletu se na samu pomisao ritmičkog pokreta – jer su negde odavno „shvatili“ da ples zapravo nije za njih – za ples je potreban talenat, ili barem mukotrpan rad, i par dobrih nogu na koje se možemo osloniti. O ritmu i da ne pričamo. Slično je i s pevanjem – uglavnom to ostavljamo onima koji su „za to“. A šta kada naša DUŠA krene da vapi za plesom? Kako to uopšte izgleda, pitate se? Uglavnom kada se toliko stisnemo, i sebi zabranimo mnoge prirodne tendencije, počinjemo tajno da želimo ono „nemoguće“ ili pak dignemo ruke od svega, kada se otuđimo od sebe – baš TADA naša duša vapi za plesom... kao nikada ranije. 38

bahove cvetne kapi

Naravno ne moramo čekati zadnji voz ... Ljudi su od davnina plesali i pevali kao deo raznih rituala i ceremonija i to baš onih koji nam donose uzvišenja i padove u životu. Oni egzaltirani momenti kada bi smo skakali od sreće do neba su sušta polarnost smrznutom telu zaustavljenog u bolu od gubitka. Kada gubimo, kada smo u šoku, traumi - tada stojimo. Kao psiholog i terapeut, često sam imala priliku, za koju sam duboko zahvalna, da se ljudi s velikim poverenjem prepuste u priči i dozvole da budu ogoljeni pred svedokom njihove životne muke, jer kako je oduvek odzvanjalo u narodu: „istina će te osloboditi“. I to jeste deo rešenja, zaista rasterećujući deo. Ali je takođe negde u narodu mnogo ra-

Isto, a različito glavost. Na telu se disfuncija 5. čakre manifestuje u vidu krutog vrata, napetih glasnih žica, crvenila na vratu, problema sa štitnom žlezdom, stalne prehlade grla, krajnika i tako redom. Oslobađanje krutoće vratnog dela kroz pokret koji je inspirisan zvukom koji budi sećanje na emociju i iskustvo koji su prouzrokovali krutost je način kojim „Ples senki“ oslobađa energetsku blokadu i rasterećuje telo dužnosti da mora nositi to sećanje.

nije bilo zabeleženo da su plesači Božije atlete, da plesati znači dotaknuti svoju suštinu, da ples nije imitacija života već sam život, na hiljade emocija koje se gomilaju u telu su kao vatromet pušteni kroz ples. I tako sam primetila da ljudi koji se mentalno rasterete, pa čak i redovno, ostaju u telu zarobljeni, jer nisu dubinski pustili emociju da zapleše i rasteretili svoju dušu, već samo svoj um. Terapija Porodičnog rasporeda koju praktikujem u radu s klijentima, se bavi pokretom duše, tako što putem psihodramskog pokreta tela i emocija klijent doživi katarzu. Takvo iskustvo me je navelo da dublje izučim pokret, a kasnije i zvuk i s tim je nastala autorska metoda „Ples senki“. Ova metoda slobodnog plesa, bez koreografije, je zasnovana na psihoterapeutskom iskustvu da je ljudima neophodno da budu u pokretu da bi se osećali živi, a pokret je potpun samo kada objedini telo, emocije i dušu. Prateći energetske centre u telu, tzv. Čakre (znač. točak, vrteća sfera) možemo uvideti koje emocije i iskustva smo tako duboko zakopali da su nam se odrazili na telu. Zapravo telo je odličan „detektor laži“ i na njemu se vidi koliko smo iskreni sa sobom, a da nas pritom telo ne osuđuje zbog toga, već nas uči kroz novu šansu – simptom, bolest, način držanja, hoda, disanja itd. To su sve putokazi koje nam telo šalje. Čakre su posebna odredišta tih putokaza, jer su sami po sebi (nevidljivi) centri na telu koji imaju svoju svrhu i ulogu. Njihova funkcija je vezana za naš fizički i duhovni napredak. Npr. naša grlena čakra (5. po redu) je vezna za komunikaciju – ali kako komuniciramo zavisi od naših iskustava dok smo se formirali i našeg nivoa svesti – duhovnog napretka. I tako se potencijal 5.čakre odražava na naše samouverenje, mišljenje o sebi i drugima, naš status u društvu, sposobnost da vidimo „širu sliku“ kao i razvijenost konceptualne inteligencije koja shvata simbolički ne samo bukvalno, pravo da se izborimo za sebe, lakoća izražavanja ili krutost u stavovima čiji su proizvodi predrasude i tvrdo-

Svaka čakra ima svoju karakterističnu muziku koja budi relevantne emocije koje su ostale blokirane u naših 7 energetskih vrtloga. Samim tim „Ples senki“ ima svoj redosled koji diktira muzika da bi plesač imao priliku tokom jedne radionice da prođe kroz svaki deo sebe, onoliko koliko je u tom trenutku spreman. Sve sazrele transformacije imaju priliku da se raspetljaju, a plesač, da se korak po korak poveže sa delovima sebe koji oseća da mu nedostaju. Umesto njih je čak nabavio dve leve noge – da slučajno ne postane savršen, u svom sjaju i životnim potencijalima – jer mnogo je lakše „nemati ritma“ - time smo sebe ubedili da za nas zaista nema nikakve nade – promena je za talentovane, specijalne, srećnije od nas.

Ova metoda slobodnog plesa, bez koreografij e, je zasnovana na psihoterapeutskom iskustvu da je ljudima neophodno da budu u pokretu da bi se osećali živi Oni hrabri koji se usude da plešu, i to baš spontano, bez direktive, merljivih vrednosti ili „poente“, dožive „Ples senki“ kao oslobađajući korak ka sebi, mestu istine i izvora sreće. A pritom jedino što treba da urade je da se PUSTE da muzika i telo rade za njih. Kontakt koji plesači ostvaruju sa sobom omogućava im da iskuse telo kao platno na koje se projektuju zapostavljene emocije i iskustva vezana njih – upravo su to naše „senke“ - delovi duše koji su još uvek u mraku, jer ih još uvek nismo svesni. Kada „senke“ zaplešu, dolazi do integracije svesnog i nesvesnog u pokretu, a naši zapostavljeni delovi dobijaju svoj prostor na životnoj pozornici. „Ples senki“ postaje most između fizičkog tela i unutrašnje kreativnosti sa spoljašnjim ciljevima i inspiracijama. „Ples senki“ će učestvovati na Festivalu Duše i Tela, od 19. do 22. septembra 2014. u Domu kulture Studentski grad.

bahove cvetne kapi

Isto, a različito Piše: Jelena Vujačić

Psihoneuroimunologija D

anas je, valjda više nego ikada u prošlosti jasno, kako pripadnicima konvencionalne medicinske prakse, a naročito pripadnicima prirodnih i holističkih sistema lečenja, da su telo i psiha nepodeljene celine. Jedino pitanje i dilema koja se često nameće i gde se pripadnici različitih pristupa lečenju najviše i spore, je priroda te povezanosti i njen pravac. Da li je telo ono koje svojim disbalansima uzrokuje promene i na psihičkom planu, ili je pak duša (grč. yuc»), kao suptilnija ravan ta koja, ukoliko intenzivnije ili duže vremena boravi u negativnim emocionalno-mentalnim stanjima, kao posledicu uzrokuje probleme i na ravni telesnog? Ispravna su oba objašnjenja,što i potvrđuju brojna naučna istraživanja. Kvantna fizika kaže da je ljudsko telo dinamično polje energije, informacije i inteligencije. Psiha i telo čine neodvojivu celinu i procesi se u njima zbivaju istovremeno, a nauka, koja sve više dobija na pažnji i koja proučava ove mehanizme je PSIHONEUROIMUNOLOGIJA ili skraćeno PNI.

Pert je kao rezultat svojih istraživanja prestala da govori o telu i umu kao o odvojenim celinama Danas se već u mnogim medicinskim krugovima priča da je preko 90% svih bolesti psihosomatsko, što znači da im uzrok leži u ravni psihološkog te se izvorni problem briga, stres, tuga, strahovi i sl. vremenom konvertuju i na telesni nivo (što je početkom prošlog veka pričao i sam dr Edvard Bah). Pionir na području savremenih istraživanja o povezanosti tela i uma je naučnica Dr Kendis Pert, koja je u svojim istraživanjima uspela da pronađe uverljive dokaze o povezanosti emocija i zdravlja/bolesti, što je i opisala u svojoj knjizi „Molecules of Emotion, the Science behind mind and body” („Molekule emocija, nauka iza uma i tela“). 40

bahove cvetne kapi

Dr Pert je kao rezultat svojih istraživanja prestala da govori o telu i umu kao o odvojenim celinama i uvela je novi pojam – Bodymind – Teloum. Ukratko, ona je utvrdila da su neuropeptidi i njihovi receptori tzv. biohemikalije emocija. Dobro je poznato da dobra ishrana, vežbanje, izbegavanje štetnih supstanci i dovoljno sna povoljno utiču na naš imunitet. Ali kako naše misli i emocije utiču na snagu našeg imunog sistema? Neše telo značajno pozitivno reaguje na pozitivne stavove, misli, raspoloženja i emocije (npr. ljubav, optimizam, veselje, humor), a negativno na emocije poput mržnje, beznađa, pesimizma, depresije… Stoga je jednako važno voditi računa o pozitivnom stavu u životu, kao i brinuti o vežbi ili ishrani. ALI je u opštem trendu pozitivne psihologije, afirmacija, pozitivnih misli i osećanja jako važno naglasiti rizik od potiskivanja negativnih emocija. Kada se govori o potiskivanju obično se misli na nesvesno potiskivanje – koje predstavlja mehanizam odbrane naše ličnosti od neprijatnih sadržaja, ali se može odnositi i na čin nekomuniciranja ili ne nalaženja konstruktivnog rešenja za neki problem, već zadržavanja njegovih toksičnih emocionalnih korelata u našoj svesti i biću. Oba vida potiskivanja su izuzetno štetna i toksična, kako za našu psihu i osećaj radosti i blagostanja, tako i za naše telo i fizičko zdravlje . Kendis Pert navodi da „potiskivanje emocija može samo doprineti nastanku bolesti“. Ako ne pronađemo efikasan način kako da izrazimo negativne emocije onda se „kuvamo u vlastitom sosu“, dan za danom i to hronično uranjanje u negativnost je ono što ima negativan uticaj na zdravlje. Istraživanja pokazuju da kratkotrajna negativna emocionalna stanja ne ugrožavaju naše zdravlje, budući da postoji čitav niz odbrambenih hemijskih reakcija koje bivaju aktivirane u svrhu zaštite našeg organizma od oštećenja! I mnogi drugi holistički pravci prihvataju tezu da je čovek podeljen na svesni deo psihe i nesvesni, koji je manifestovan u telu, budući da nas mudrost Kreacije kroz naše telo suočava sa sadržajima sa kojima odbijamo svesno da se suočimo i da ih menjamo.

Isto, a različito boljšanja zdravlja i osećaja blagostanja, kao i u lečenju i prevladavanju hroničnih bolesti. Utvrđeno je da sećanja, zajedno sa emocijama koje ih prate, mogu biti „zamrznuta“ u određenim muskularnim tvorevinama, što objašnjava delotvornost raznih oblika masaža i akupresura, kao i telesne psihoterapije. Tačke na kojima dolazi do naročito velikih koncentracija određenih peptida i receptora za peptide, korespondiraju s tradicionalnim akupunkturnim tačkama koje se koriste za lečenje u tradicionalnoj kineskoj medicini. Istraživanja takođe potvrđuju snažne fiziološke efekte svesnog disanja koje se primjenjuje u jogi i brojnim drugim pristupima, budući da promene u dubini i broju udisaja/izdisaja u minuti menjaju i broj i vrstu peptida koji bivaju otpušteni u moždanom deblu. Generalno, metode za jačanje psihoimuniteta su sve metode čiji je cilj smanjenje stresa od čega su najkorisnije metode relaksacije i mnogo svakodnevnog smeha! Psihoneuroimunologija i Bahove cvetne esencije Najnovija naučna istraživanja na polju PNI idu i korak dalje i otkrivaju da nisu emocije osnovni i prvi okidač serije promena u našem Teloumu, već naša kognicija (što je u skladu i sa osnovnim konceptom racionalno-emotivnobihejvioralne psihoterapije tj. sledom misao-emocija-ponašanje tj. telo) Utvrđeno je da negativni, samookrivljujući obrasci vode lošijim zdravstvenim ishodima, kao i da

Danas se već u mnogim medicinskim krugovima priča da je preko 90% svih bolesti psihosomatsko pacijenti zaraženi HIV virusom mnogo sporije razvijaju fizičke znake bolesti ukoliko imaju pozitivan, optimističan stav o svom izlečenju. Kako kažu istraživači „telo odgovara na ono što se dešava u mozgu, a ne na ono što se dešava u našoj okolini“ iako istraživanja takođe potvrđuju da pozitivno, prihvatajuće i podržavajuće socijalno okruženje takođe snažno pozitivno deluje i na naše psihičko i fizičko zdravlje, što samo znači da je naša „kognitivna mapa“ u tim okolnostima orjentisana ka pozitivnim tumačenjima i iskustvima, pa samim tim i telo stimuliše ka isceljujućim i harmonizirajućim procesima. Široka oblast danas vrlo popularnih metoda poput akupunkture, tai či-a, meditacije, raznih tehnika opuštanja, joge, promena u ishrani i telesne aktivnosti, prepoznate su od strane PNI istraživača kao vredne u procesu po-

Obzirom da nova naučna istraživanja jasno i nedvosmisleno potvrđuju kolosalan uticaj našeg mentalnog i emotivnog stanja na naše fizičko zdravlje, svi tretmani koji su usmereni na balansiranje naših psiholoških sadržaja svakodnevno dobijaju na važnosti, kako u tretmanu samih psiholoških tegoba, tako i u lečenju fizičkih oboljenja, bez obzira na njihovu prirodu i intenzitet. Čak je i sam Dr Edvard Bah bio oboleo od kancera (lekari su mu u to vreme prognozirali da će živeti još šest meseci). Do njegovog izlečenja je došlo tako što se kancer spontano povukao, nakon intenzivnog rada dr Baha na balansiranju negativnih mentalnih i emocionalnih stanja pomoću biljaka koje je nalazio u prirodi i remedija koje je pravio od njih (na ovaj način je i stvoren metod lečenja Bahovim cvetnim esencijama). Još je i Hipokrat davno istakao da “priroda leči, a lekar pomaže”. Mnoge knjige o psihosomatici navode određene negativne emocije I stavove, kao uzročnike nekog fizičkog oboljenja. Bez obzira da li je u pitanju strah, briga, proživljeni šok, neutemeljenost u svakodnevnoj realnosti, tvrdoglavost, rigidnost, tuga, depresija, ljubomora ili koja god od negativnih emocija, jedini i najvažniji zadatak koji stoji pred svakim od nas, jeste istinsko zaranjanje u naše biće i otkrivanje i transformisanje svih ograničavajućih, disfunkcionalnih i negativnih obrazaca koji nam stoje na putu istinskog ozdravljenja i zadovoljstva, bez obzira da li težimo samo oslobođenju od neke fizičke ili emotivne patnje ili radimo na širenju i rastu naše ličnosti i ličnih potencijala. Na osnovu ličnog iskustva i iskustva mnogobrojnih klijenata, Bahove remedije nam na tom putu, uz pravilno i kontinuirano korišćenje, pružaju izuzetno dragocenu pomoć i podršku. bahove cvetne kapi

Isto, a različito Piše: Dejan Milosavljević

Ekadaši duhovno, karmičko i telesno čišćenje

Bhagavad-gita, najvažniji deo najvećeg i jednog od najstarijih spisa na svetu, Mahabharate, obrađuje pet glavnih tema: Išvara (Bog), Prakriti (materijalna priroda), Jiva (duša), Kala (vreme) i Karma (delatnosti i njihove posledice). Od ovih pet, prve četiri teme spadaju u večne kategorije, dok je Karma jedina privremena manifestacija. A ako je privremena - tu je već prostor za delovanje. Na bolje ili na gore. Pozabavimo se ovom „bolje“ opcijom, i to preko vedskih izvora, budući da je opšte poznati termin Karma upravo iz vedske baštine. Znači - pijmo sa izvora, gde je voda, kako kažu, najčistija.

vedskim spisima, jako je povoljno postiti na ovaj dan, jer post na Ekadaši prži loše karmičke reakcije koje bi tek trebalo da se manifestuju ili u ovom životu, ili u sledećem. Post počinje od izlaska Sunca i završava se izlaskom Sunca sledećeg dana. Najbolje je postiti potpuno, samo na vodi ili čak i bez vode, ako je telo dovoljno snažno to da izdrži. Ako nije, sasvim dobro rešenje je regulisana laka ishrana, tj. voće, povrće, mleko i mlečni proizvodi, kao i spremana hrana koja se sastoji iz ovih namirnica. Post se prekida sledećeg dana uzimanjem hrane na bazi žitarica ili mahunarki. Ono što NIKAKO ne treba uneti na ovaj dan su žitarice, mahunarke, luk, meso, ribu, jaja i hranu koja u sebi sadrži navedene sastojke. Takođe je bitna apstinencija svake vrste, odnosno nekonzumiranje kafe, čajeva, duvana, alkohola, itd. kao i seksualna apstinencija. Ovo je mnogo bitan momenat, jer pomenute namirnice i aktivnosti jako loše utiču na čakre i nadije (energetske meridijane), tako da je onda svesnost prekrivena, nejasna i radi na veoma niskoj frekvenciji. A poenta je da svesnost bude što viša i čistija na ovaj dan, jer je Ekadaši prečica do svake vrste napretka, kako duhovnog, tako i materijalnog. Post na ovaj dan blagotvorno deluje na lično pročišćenje, bitno rasterećujući teško karmičko breme koje iz života u život prebacujemo na leđa. Na Ekadaši se preporučuje miran raspored dana, uz molitvu i meditaciju. Preporučeno je i da se uzme jedan ili dva mala obroka na Ekadaši. Ideja je da se materijalne aktivnosti smanje, a duhovne povećaju. A dobit je velika. Ljudi su od pamtiveka spoznavali vrednost ovog svepovoljnog dana. Idealno je da osoba praktikuje apstinenciju svake vrste dan pre i dan posle Ekadašija, uz regulisanu ishranu. To je vrsta pripreme za sam dan posta, kao i postepen povratak na regularnu ishranu posle njega.

Ekadaši na sanskritu znači JEDANAESTI. To je jedan dan koji pada otprilike svakih 15 dana. Prema starim

Ako neko od čitalaca nije impresioniran dosadašnjim izlaganjem jer mu ovi argumenti nisu „konkretni“, razmotri-

arma je reč koja je danas veoma poznata u zapadnom svetu, a na istoku odavno. Kod nas se kaže, „kako seješ – tako i žanješ“. Verzija ove izreke ima jako mnogo po čitavoj planeti. Ljudi su odvajkada prepoznavali zakone kosmosa i usaglašavali svoje živote s njima, sa više ili manje uspeha. Možemo slobodno da kažemo da se, što se karme tiče, čovečanstvo deli na one koji žive sa mišlju „šta bude biće“, tj. smatraju da oni sami ne mogu ništa da promene u pogledu sopstvene karme i na one što primećuju određene zakonitosti u prirodi, pa tragaju za rešenjem (i ponekad ga nađu) i/ili ublažavanjem problema koji ih muče.

Ekadaši na sanskritu znači JEDANAESTI. To je jedan dan koji pada otprilike svakih 15 dana. Ovaj članak će reći reč-dve o vedskom pogledu na poboljšanje „aktuelne situacije”, tj. naših života.

bahove cvetne kapi

Isto, a različito i njegovoj okolini. Masakr kod Mladenovca prošle godine, gde je čovek ubio 13 komšija, desio se 3 dana nakon Ekadašija – znači, u pomenutom rizičnom vremenskom intervalu. Možemo da posmatramo ovu temu i na sledeći način na primer, država ima sistem da je tokom sedmice jedan dan ili dva dana predviđeno za odmor. Zašto? Zašto se ne radi svih sedam dana? Zato što ćemo, ako radimo svaki dan u sedmici, bez dana odmora, biti hronično umorni i nećemo biti sposobni da efektno radimo svoj posao. Slično tome, naš stomak sadrži bakterije koje pomažu održavanju našeg zdravlja tako što regulišu varenje. Ako njih napadne bolest ili zamor, mi se razboljevamo. Zato je sigurno dobro dati stomaku jedan dan odmora, tako da sledećeg dana ponovo može da radi sa punom snagom. mo zašto je Ekadaši dobro slediti čak iz čisto materijalnog aspekta. Mesec ima svoju redovnu putanju u kojoj raste oko 15 dana do punog Meseca i isto toliko dugo pada, do mladog Meseca. Zato se 30 dana i zove mesec dana. Tokom tog kretanja, jedanaestog dana od početka svog rasta ili padanja, Mesec je najbliže planeti Zemlji i, shodno tome, vrši najjači uticaj na nju i sve na njoj. On vidno utiče na plimu i oseku, a kako ne bi na nas, sićušne stanovnike ove planete. Jedanaestog dana svog putovanja Mesec privlači vodu iz mora, reka, naših tela, itd. Ako se na ovaj dan uzme samo voda, ona će brzo proći kroz telo u vidu znoja ili mokraće, baš kao kad se kamen pokvasi, a ne upije vodu. Međutim, ako tada osoba uzme bilo kakvu žitaricu ili mahunarku sa vodom, to uzeto žito će imati svojstvo upijajućeg papira ili pamuka - žitarica će upiti tu vodu. Npr. čak i ako iscedite pamuk, nešto vode ostaje u njemu. Na sličan način, uneta žitarica će se ponašati kao sunđer, tj. upiće mnogo vode. Onda će Mesec privlačiti tu vodu i sve moguće bolesti će se razviti i pojačati. Baš kao mora i okeani - u ovo vreme uvek su jake plime i veliki talasi, čak i kada nema nimalo vetra. Tako je i sa našim telima. Ako osoba nije bolesna, velike su mogućnosti da se razboli u ovom periodu. Ako je već bolesna, stanje se pogoršava od Ekadašija pa sledeća 4 dana, tj. do punog ili mladog Meseca, a onda se sve smiruje. Ovo svako može i sam da proveri, naročito zdravstveni radnici - na kraju ovog članka dat je spisak dana na koje pada Ekadaši. Najviše pogoršanja zdravlja i smrtnih slučajeva se dešava upravo tih dana. Ne samo to, najviše ubistava, pljački, silovanja i ostalih zlodela se desi u ovom petodnevnom vremenskom intervalu. Šta može dobro da uradi neko ko je već psiho-emotivno labilan, kada ga zadesi ovako jak planetarni uticaj? Može samo da mu bude još gore i to prvo njemu, a onda

Praktično govoreći, čitavo čovečanstvo ispašta zbog toga što ne daje stomaku nimalo odmora. Ali - evo konkretnog rešenja. Za početak.

Ekadaši datumi u narednom periodu su: > 5. i 20. septembar > 4. i 19. oktobar > 3. i 18. novembar > 2, 18. i 31. decembar > 16. i 30. januar (2015) > 15. februar > 1, 16. i 31. mart > 15. i 30. april > 14. i 29. maj (ovaj 29. maj je jedan Ekadaši u godini kad je najbolje postiti potpuno, čak i od vode, ako je moguće, pošto ovaj jedan Ekadaši vredi energetski i karmički kao svi ostali u godini zajedno. Naravno, dobar efekat je i od posta sa vodom i/ili hranom propisanom za Ekadaši), > 12. i 28. jun > 12. i 27. jul

bahove cvetne kapi

Mentalno i emotivno

O sreći

iz naučnog ugla Piše: Dunja Cigić

reća! Ima li osobe koja se ne pita kako da je uhvati, zašto je nema, šta treba da uradi pa da konačno bude srećna... Kako to da da je neko srećan, a nema NIŠTA? Kako to da neko ima SVE, a nije srećan? Na sva ova, i još mnoga pitanja, čovek već vekovima pokušava da odgovori. Psihologija se tek dvadesetak godina bavi srećom, a temelje su, naravno, postavili filozofi. Grana psihologije koja traži odgovore na ova pitanja zove se pozitivna psihologija. Laici je često brkaju sa popularnom psihologijom, a razlika je velika, pre svega u pristupu i metodi istraživanja. Pozitivna psihologija kao naučna disciplina zasnovana je na emprijskim dokazima, a ne na verovanju misli pozitivno i sve će biti pozitivno. 44

bahove cvetne kapi

U filozofiji sreća se definiše kroz dva pravca: hedonizam i eudajmonizam. Hedonizam sreću izjednačava sa uživanjem - blagostanje je zadovoljstvo. Eudajmonizam podrazumeva da blagostanje nije samo sreća i zadovoljstvo, nego i aktualizovanje čovekovih potencijala, realizovanje prave prirode čoveka (dajmona). Martin Selidžmen, otac pozitivne psihologije, ističe da bi psihologija trebalo da bude podjednako zainteresovana za izgradnju dobrih stvari u životu, kao i za popravak loših stvari. Time je pokrenuta nova era istraživanja i fokus je pomeren sa patologije na mentalno zdravlje i blagostanje; sa klasifikacije mentalnih poremećaja na klasifikaciju snaga i

Mentalno i emotivno vrlina karaktera, i na izgradnju zaštitnih faktora. Do tada je vladalo načelo da ako neko nije depresivan, ni anksiozan, onda je srećan. Međutim, ispostavilo se da su načela dobrog života, smislenog života, drugačija od jednostavnog izostanka nesreće. Do čega smo došli u pozitivnoj psihologiji? Došli smo do toga da sreća nije jedinstven koncept, da bismo mogli da je merimo, morali bismo da je raščlanimo i dobili bismo tri puta sreće. Prvi je proistekao iz hedonizma i sreća se po njemu definiše kao uživanje, zadovoljstvo. Cilj je da imamo što više užitaka, da imamo što više pozitivnih emocija. Znači da jedemo slatkiše kad nam se jedu, popijemo lepu kafu sa najboljim prijateljem, putujemo, čitamo, pevamo, mazimo kućnog ljubimca, jednostavno radimo sve u čemu uživamo, i to nam donosi zadovoljstvo. Drugi put koji nas vodi do sreće je posvećenost (engleski engagement), on je proistekao iz eudajmonističkog pristupa sreći. Izraz koji se koristi da bi se opisao ovaj način postizanja zadovoljstva je „biti u toku“ (engleski flow). Šta to znači kada se praktično primeni? To znači da, ako ste slikar, vi kada uzmete četkicu i boje za vas staje vreme, prestaje da postoji svet i možete da slikate satima, a da ne osećate ni glad, ni žeđ, ni umor, zato što ste u toku. Vi prestajete da postojite, postajete jedno sa tim što radite. Ukoliko imate bilo kakvu aktivnost u svom životu kojoj ste toliko posvećeni, vi ste srećni. I konačno, treći put je pronaći smisao u životu. To bi značilo da živimo život tako da svoje snage i vrline koristimo zarad nekog višeg cilja, da osećamo povezanost sa nečim što je veće od nas i naših želja i ambicija. Cilj je utvrditi koliko su ljudi zadovoljni svojim životima. Istraživanja na hiljadama ispitanika pokazala su da na životno zadovoljstvo najmanji uticaj ima prvi put do sreće – zadovoljstvo. Uključenost ili flow nešto više doprinosi zadovoljstvu životom, dok najveći doprinos daje smisao života. Zadovoljstvo je značajno onda kada postoje ova druga dva puta, onda je ono kao „šlag na torti“ kako kaže Selidžmen. Zbog čega uživanje ne doprinosi značajno zadovoljstvu životom? Pre svega zato što je kratkotrajno. Istraživanja su pokazala da svaka želja koja nam se ispuni dovodi do sreće i povećanog zadovoljstva životom, ali na to se brzo naviknemo, i onda nam to postaje deo svakodnevnice. Tako, kad počnete da putujete po svetu u početku ste uzbuđeni, adrenalin je stalno povišen, srećni ste, ne možete da verujete da se konačno to dešava, da vam se ispunila želja koju ste tako dugo imali, da je konačno sreća došla i kod vas... ALI, onda obiđete većinu zemalja u Evropi, pa vam dosadi Evropa, mislite moram da nađem novu avanturu pa krenete po egzotiku u Aziju. Tamo je opet sve novo, uzbudljivo, mislite to je to što vam je trebalo, ljudi su drugačiji, mirisi, boje, zvukovi, ukusi, i opet senzacije, a onda posle par zemalja, shvatite da su svi ti začini slični, da ljudi počinju da liče jedni na druge i, opet, to sve vam postaje normalno. Navikli ste

se i na to, i tako u krug. Osim, ako to putovanje ima neki viši cilj koji je povezan sa smislom koji ste pronašli u životu. Tada sreća neće biti tako kratkotrajna. Da li možemo naučiti da budemo srećni? DA!!! Jedan od načina za povećanje zadovoljstva životom svakako je zahvalnost. Biti zahvalan može da bude osećanje, a može da bude i mentalni stav. Kako god da se definiše zahvalnost, pokazano je da nam ona povećava osećaj zadovoljstva životom. Osobe koje su zahvalne češće doživljavaju pozitivne od negativnih emocija, imaju bolje socijalne kontakte, manje su depresivne i lakše se bore sa stresom. Zar nije dovoljno razloga da budemo zahvalni?! Jedan od bitnih faktora je i da se zahvalnost izrazi. Ukoliko se izrazi osobi kojoj ste zahvalni i kod te osobe se uočava manja depresivnost, a veće zadovoljstvo životom. Najbolje od svega je što se na zahvalnost može uticati! Možemo da naučimo da budemo zahvalni. Jedna jednostavna vežba koja se pokazala vrlo učinkovito je da svako veče napišete tri stvari za koje ste tog dana zahvalni.

Kako to da da je neko srećan, a nema NIŠTA? Kako to da neko ima SVE, a nij e srećan? Kairos, u grčkoj mitologiji bog sreće, može da nam posluži kao pokazatelj kolektivnog odnosa prema fenomenu sreće. Kairos je na prstima, uvek u žurbi. Nazad je ćelav, dok napred ima jedan čuperak – ko je budan i pazi može da ga dohvati za čuperak, ali samo odnapred, a koga preleti taj neće uspeti da ga uhvati, koliko god se trudio. Kao i leptir koji nam izmiče dok ga jurimo, a sleti baš na nas kada se prepustimo trenutku. Kairos nam dozvoljava samo od napred da ga uhvatimo – znači da budemo hrabri i direktni, umesto da se predomišljamo. Kairos ima mač, kao i vagu. Mač kao simbol pobede i vaga kao simbol uravnoteženosti. Pobede nad čim? Pobede nad izazovom, svako ko izađe iz zone komfora biće nagrađen, i svaka situacija u koju uđe biće samo jedna lekcija. Ravnoteža čega? Ravnoteža suprotstavljenih strana, neba i zemlje, alfe i omege, želja i mogućnosti, duše i tela. To se sve u ravnoteži u momentu kada je Kairos baš vas posetio i onda, ako niste budni, on će proleteti... U mitu o Kairosu sadržana su sva tri puta sreće. To što je uvek u žurbi može da asocira na jurenje užitka i zadovoljstva, ali ono ne može da potraje pa vam on izmiče iz ruku ukoliko hoćete da ga uhvatite. Hrabrost i odvažnost, simbolički prikazana kroz mač, ogleda se u pronalaženju snaga koje možete upotrebiti da biste pronašli nešto u šta ćete se potpuno uživeti, i na kraju, vaga je smisao života, odnosno treći put, koji se ne može postići bez uravnoteženosti.

bahove cvetne kapi

Mentalno i emotivno Piše: Jelena Ilić

Adolescencija i rastanak i ponovni susret

ećate li se sopstvene adolescencije? Tog gorko-slatkog traganja za vlastitim identitetom, koje nije bilo samo jedan trenutak, već višegodišnji proces? Kod pojedinih se završio čvrstim utemeljenjem u onome što jesu, ka čemu teže, šta vrednuju a na šta nikako ne bi pristali. Kod pojedinih, koji nisu dovoljno puta pali i ustali, taj proces i dalje traje. To su deca i u svojim tridesetim, četrdesetim, pedesetim... Redovi koji slede namenjeni su i jednima i drugima. Prvima kao omaž onome za šta su se borili, drugima kao inspiracija za borbu koju su izbegli, obično zbog iluzije da će taj posao neko odraditi umesto njih. Detinjstvo i adolescencija su dva poglavlja iste priče – prvo traži vođstvo, roditeljsko prisustvo i sigurne okvire, drugo traži malo više prostora, slobode i „odrešene ruke“. Za takav susret sa samim sobom, onom autentičnom slikom sopstvene ličnosti koja nije skicirana tuđom rukom i kojoj nisu dodavane tuđe boje, potrebna je izvesna separacija od onih koji su nam taj susret i omogućili. Separacija od onih dominantnih modela na koje smo se ugledali tokom prvog poglavlja svoje priče, roditelja, članova šire porodice, učitelja, jednostavno rečeno – svih bitnih drugih. Upravo taj momenat razdvajanja, tako neophodan za susret sa samim sobom, dodaje onaj ukus gorčine ovoj životnoj fazi – i za onog koji traži slobodu, tišinu, vreme za sebe i sopstveni prostor, i za onog od koga se to traži, koji treba da pusti. Jer, nema ponovnog susreta, bez prethodnog rastanka. Upravo tada, eskaliraju sve razlike - sve neizrečeno, sve neoprošteno, potiskivano i zabranjivano između dece i roditelja. Jer, deca više nisu samo deca, već jednom nogom gaze na sledeću razvojnu stepenicu, koja traži zrelost, samostalnost u donošenju odluka, preuzimanje odgovornosti za sopstvena činjenja i život. Ta stepenica ih vodi u svet odraslih. A, odrasli to isprva ne razumeju. Jer, oduzete su im mnoge nadležnosti, više nisu apsolutno i bezpogovorno bitni, više nisu omnipotentni (svemoćni), već postaju jednaki, jednaki sa decom koja teže da odrastu. 46

bahove cvetne kapi

Jezik kojim su do tada komunicirali bio je poznat, savladan i „kao razumljiv“ za obe strane. Takva komunikacija, u najvećem broju slučajeva, bila je vertikalna, sa vrha na dole. „Ne smeš, moraš, trebalo bi, zato što sam ja tako rekao...“. Prilično jednosmerna komunikacija, složićete se. Donekle neophodna za formiranje onog „unutrašnjeg policajca“ kojeg nosimo sa sobom i koji je zadužen za našu etiku, moral i osećaj odgovornosti, i onda kada roditelji to prestanu da čine. Ali, i frustrirajuća, jer mnogo je stvari koje su nam branjene, a koje su samo imale za cilj da nas zabave, oslobode, potvrde našu autentičnost. Upravo u tim momentima, naša unikatnost je bila saterivana u ćošak, primoravana da se brani ćutanjem i prihvatanjem tuđih pravila i zabrana. Tada je dete u mnogima od nas diglo „belu zastavicu“, jer za njegovu preteranu razigranost i očaranost sobom, nije prosto bilo vremena i sluha. Tada se tako, smatrali su bitni drugi, nisu ponašala lepo vaspitana deca. Jezik kojim se sa njim govorilo, dete u nama, nije baš najbolje razumelo, preciznija da budem, „kao da” je razumelo. Taj jezik, bio je prepun ograničenja njegove autentične prirode, prepun zabrana, rigidnih očekivanja... Zato se i prešlo na drugi jezik, u drugom poglavlju. Čista razvojna neophodnost.

Detinjstvo i adolescencija su dva poglavlja iste priče. prvo traži vođstvo, roditeljsko prisustvo i sigurne okvire, drugo traži malo više prostora, slobode i„"odrešene ruke“. Drugo poglavlje uglavnom počinje jezikom nerazumevanja, u većini porodica. Roditelji taj jezik neretko nazivaju jezikom bunta, neposlušnosti i inata. „Ne prepoznajem ga više, sa njim se više ne može normalno pričati, stalno je u ne-

Mentalno i emotivno

koj kontri!“. Deca taj jezik nazivaju jezikom nepodržavanja. „Oni me uopšte ne poznaju, nikad nisu na mojoj strani, ne razmišljaju šta ja želim i šta je meni potrebno!“. I upravo u tom prelomnom momentu počinje sukob dveju strana koje suštinski ne žele ništa neobično, ništa neljudski i ništa različito. Žele da se uspostavi ravnoteža njihovih snaga i potreba, da se uvaže njihove pozicije i njihove ličnosti. A, priroda ne pravi kopije, samo originale, te otud potiče ona maksima da je svako individua za sebe. Roditelji u najvećem broju slučajeva, tokom ovog tranzita, u prvih mah to ne vide, već kao po nekom automatizmu, pokušavaju da prilagode htenja svoje dece svojim htenjima, kao i njihove ukuse, stavove, želje, ciljeve. Jer, poznato je i sigurno, pa makar ono i ne bilo dobro po nas ili naše najbliže. I tada gube iz vida da ono Mi kome svi želimo da pripadamo, podrazumeva koegzistenciju dva ili više Ja, uravnotežavanje i saradnju, nikako stapanje u kome se gube jasne granice više tih različitih, podvlačim autentičnih Ja. Deca, s druge strane, pribegavaju nekim, u osnovi, infantilnim taktikama, jer drugačijim i zrelijim još uvek nisu ovladala i uvrstila ih u svoj repertoar ponašanja – osamljivanje usled osećanja nepripadanja i nerazumevanja od strane odraslih ili udruživanje i poistovećivanje sa vršnjacima koje je zadesila ista sudbina, stvaranje idola, iracionalnost i emotivna nestabilnost kao odgovor na mnoge za njih osujećujuće i zahtevajuće uticaje iz okoline, oponiranje nekad i po svaku cenu, pribegavanje ponašanjima od kojih imaju više štete nego koristi... Čista razvojna nezaobilaznost. Davno sam pročitala da su deca ta koja „roditeljizuju” roditelje. Pomalo nezgrapno zvuči, ali je istinito u svojoj osnovi. Biti roditelj neuporedivo je sa bilo čim. Uloga za koju se nigde i nikako niste mogli spremiti i obučiti, tako da smanjite procenat grešaka na minimum i osigurate sebi uspeh. Otud i prirodna nespretnost u igranju iste kod najvećeg broja ljudi. Jer, neosporna je istina da je iskustvo jedina

kategorija koja se ne može preneti, istina koja bi trebalo da je u prvom planu i za jedne i za druge, i za roditelje i za decu koja teže da odrastu. Zato oni roditelji koji je nešto ranije, tokom drugog poglavlja, shvate i prihvate, uspevaju da „uhvate korak” sa svojim adolescentima. Oni su ilustrativan primer za izreku da su roditelji samo lukovi, a deca strele koje puštaju da lete samostalno i dalje od njih. Koliko visoko, to već zavisi i od samih strela. Oni koji se ovoj istini uporno opiru, jer se nikako ne uklapa u njihove referentne okvire kroz koje posmatraju sebe kao roditelje, svoju decu i svet, oni plaćaju cenu za to – cenu izraženu u narušenim odnosima sa svojom decom, nerazumevanju, sukobljavanju, stalnom optuživanju i distanciranju. Šta, s druge strane, ova istina može doneti deci koja teže da odrastu? Svest o tome da je nerealno očekivati od roditelja da ih uvek i po svaku cenu mogu razumeti, da ih poznaju bolje od njih samih, da je potrebno nekad i progledati im „kroz prste”, jer u tom drugom poglavlju adolescencije, svi su i učenici i učitelji, svi su novi i prirodno nespretni u igranju svojih uloga. Tek tada, po prihvatanju ove istine, jezik kojim govore ove dve strane može postati jezik razumevanja, jezik jednakih, jezik kojim govori više različitih, ponovo podvlačim, autentičnih Ja.

Zato bivši adolescenti, čestitam na uspešnoj borbi za sopstvenu zrelost! Sećate li se onih knjiga sa više završetaka, u kojima čitalac samostalno bira tok priče, koje su mnogi od nas kao deca obožavali? Tog uzbudljivog traganja za krajem koji će vas zadovoljiti i ispuniti? Mislim da je to odgovarajuća metafora za drugo poglavlje naših priča, da se ono upravo završava na način koji isključivo zavisi od namera i truda glavnog aktera. To da li ćete, nakon ove burne i nekad nimalo komforne razvojne faze, završiti čvrsto ukotvljeni u onome što jeste, ka čemu težite, šta vrednujete i na šta nikako ne bi pristali ili ćete u svojoj suštini ostati dete, samo u odelu odraslog čoveka, što je složićete se, samo privid zrelosti, ne i istinska zrelost, zavisi samo od Vas. Drugo poglavlje je i namenjeno rušenju starih i stvaranju novih obrazaca, izlasku iz komforne zone, istraživanju, pokušajima i pogreškama, jer tada svako savijanje manje boli, svaki skok u nepoznato je manje strašan i svako lutanje može da se doživi i kao traganje. Zato bivši adolescenti, čestitam na uspešnoj borbi za sopstvenu zrelost! Onim drugima, „velikoj deci”, nadam se da sam pružila dovoljno povoda da svoje drugo poglavlje ipak završe na drugačiji način, svesni činjenice da mirno more od njih neće napraviti veštog mornara, ali da će im ta plovidba omogućiti susret, najvažniji od svih, susret sa samim sobom.

bahove cvetne kapi

Mentalno i emotivno Piše: Sanela Feković

KADA SUDIMO... S

tubovi društva u kome živimo su bazirani na pravosuđu i moralu. Mi im se često okrećemo kada se nađemo u situaciji povrede, nepravde, nerazumevanja, straha i ljutnje. Tada smo skloni da se držimo dobro usađenih “pravila” kako bi naše stanje dobilo okvir, objašnjenje i flaster – koji zaustavlja sav protok. Kada sudimo, mi gubimo kontakt sa sobom.

Tada krećem da živim sa osećajem nepravde, nerazrešenosti, povrede, srdžbe, duboke tuge i izdaje – i sve me one teraju u izolaciju. Sudije su jako usamljene – jer na vrhu piramide nema mesta ni za kog drugog.

U situacijama povrede, najbolji kompas je zapravo unutar nas. I to ne onaj koji je obojen raznim sličnim iskustvima koja su ostala isto tako nerazrešena i onda gomilala još jači vapaj za pravdom i razrešenjem. Naš pravi kompas traži poravnanje – osećaj da je sve ponovo potaman, ne isto kao pre, često je to nemoguće, ali pomireni sa događajem pratimo naš kompas do pravilne razmene koja nam donosi olakšanje. Kako izgleda ta razmena, zvana poravnanje? Kada samo pređemo preko povrede mi progutamo povredu i ne svarimo je, kada nekome oprostimo to često znači da transformišemo našu prvobitnu reakciju ljutnje, tuge, izdaje i sl. u ljubav i empatiju koje vode ka oprostu. Međutim koliko često zaista umemo da transformišemo povredu u puštanje umesto u pobedu (pametniji popušta, bolji čovek oprašta)? Deo problema leži u ideji šta je zapravo naš zadatak u opraštanju? Najčešće se oprost zamišlja kao uzdizanje iznad situacije – i već u toj slici vidimo onoga na koga se oprosti odnosi – svevišnjeg, stvaraoca, Boga. Često se i sami poistovetimo sa tom slikom i prerano zakoračimo u sferu ljubavi i empatije tog kalibra. Uglavnom smo zapravo na mnogo nižim nivoima svesti u našim životnim, razvojnim putevima, i to je sasvim normalno i prirodno – zato to sebi treba da dozvolimo a, pre svega, priznamo. Kada se naljutim sa nivoa svesti koji su niži od ljubavi i empatije, ja uglavnom prvo želim ili nekome da uzvratim ili da mi se šteta nadoknadi. To je pošteno priznati sebi. U suprotnom, u meni se budi sudija, ali kako ne mogu suditi nikome spolja, jer to nije moj zadatak, niti pravo, niti uloga, ja to zapravo radim sebi bez obzira na moj spoljašnji fokus. 48

bahove cvetne kapi

Ako ste ikada osetili vatrenog sudiju na svojoj koži, ili izgubili ono najvažnije da bi ste bili u pravu, znate da to nije put koji prija srcu i duši – zapravo to uopšte nije put, to je stranputica ili vrtlog koji nas drži u prostoru i vremenu događaja koji vagamo tako posvećeno da ostajemo baš tamo u prošlosti i prestajemo da živimo svoj život u sadašnjem trenutku. Tek kada spoznamo put poravnanja, i dozvolimo sebi da tražimo svoje, mudro, onako kako nam zaista pripada – kroz nadoknadu, duboko „žao mi je” koje ide kroz pokajanje, i ponovo spajanje sa nekim ko je napravio grešku, jer je jednostavno čovek. Kada su greške ljudskog kalibra, setimo se da je ljudski grešiti, i pustimo da bude, ono što već jeste.

Mentalno i emotivno

Bahov praktičar

Masaža prirodnim uljima i eteričnim uljima Holistički pristup masaži Refleksomasaža Relaks masaža Anticelulit masaža Masaža ventuzama

mob: 064/291 23 77

Internacionalni registar

Dula

Nežna pomoć i podrška trudnicama i porodiljama

bahove cvetne kapi 49 e mail: zorica.milosavljevic@gmail.com

Mentalno i emotivno Piše: Ljubica Zarić

Depresivni poremećaj D

epresija, kao psihološki poremećaj, može biti blaže ili jače izražena, odnosno može se manifestovati kao melanholija, a može se pretvoriti u veoma intenzivnu tugu, usled koje pojedinac potpuno prestaje da vodi brigu o sebi i drugima. To je složen poremećaj raspoloženja, koji se ubraja među najčešće bolesti na svetu. Depresija se manifestuje na različite načine kod osoba različitog uzrasta, pola i temperamenta. Pojedini autori naglašavaju različite aspekte ovog oboljenja, ali se većina usaglašava da se sledeći simptomi povezuja sa kliničkim formama depresije: 1. Duboka tuga 2. Apatija, bezvoljnost, beznadežnost, smanjenje fizičkih aktivnosti 3. Uznemirenost i strepnja 4. Poremećaj sna 5. Smanjenje vitalnih nagona - Poremećaj u telesnoj težini ili apetitu i poremećaj libida 6. Nedostatak koncentracije 7. Osećaj bezvrednosti i osećanje krivice 8. Morbidne misli 9. Umor Ukoliko depresija nije nastala kao reakcija na traumatičan događaj, ona se dijagnostikuje utvrđivanjem broja simptoma koji su prisutni u kliničkoj slici: - Osoba kod koje je prisutno najmanje pet od ovih devet simptoma i to u trajanju od najmanje dve sedmice boluje od, kako je to klinički definisano, teškog oblika depresije. - Osoba kod koje su prisutna dva od nabrojanih simptoma u trajanju od najmanje dve sedmice pati od, kliničkim jezikom rečeno, blagog oblika depresije, često nazivanog subdeprsija. Pojedini pacijenti imaju izraženih svih devet simptoma. Emocionalna trauma bi, naravno, mogla da prouzrokuje 50

bahove cvetne kapi

svih devet simptoma, no oni ne bi ukazivali na to da je u pitanju bolest depresije, već bi se govorilo o posttraumatskom stresnom poremećaju, čija se klinička slika u znatnom procentu poklapa sa slikom depresije. Sa druge strane, blaži oblik depresije ne mora nužno umanjiti kvalitete života i svakodnevnog funkcionisanja i, u dijagnostičkom smislu, može biti sličan drugim emotivnim poremećajima. Svaki od navedenih simptoma je dijagnostički I psihoterapijski važna, te je umesno pojedinačno ih pojasniti. Dakle: 1. Duboka tuga je, kao prvi simptom, ono što većina laika poistovećuje sa osećanjem depresije. Ovaj simptom je prisutan ako osoba sama prizna da se skoro svakog dana i to tokom većeg dela dana, oseća tužno, ili prazno, ili pak ako neka pouzdana osoba primeti to isto. Neuobičajen intenzitet tuge, ili pak njeno pojavljivanje u situacijama netipičnim za određeno društvo se vrednuje kao simptom depresivnog poremećaja. Ovaj simptom se javlja kod dece i adolescenata, čak i ako nisu tužni, već samo razdražljivi. Važno je zapaziti da se u praksi mogu sresti pacijenti koji negiraju ovo osećanje, jer, svesno ili nesvesno, žele da negiraju i postojanje same depresije. S druge strane, jednako je važno shvatiti i to da se ne može reći da svako ko doživi stanje duboke tuge, ili se čak lako rasplače bez adekvatnog povoda - ima mentalnu bolest. Ako se kod njih takav simptom ipak javi, on je često posledica osećanja praznine, neispunjenosti, visoke emotivne tenzije slično. Svakako valja napomenuti i to da osobe, koje ne manifestuju ovaj ili sledeći simptom, najverovatnije nemaju težak oblik depresije, bez obzira na to koliko mnogo drugih simptoma je kod prisutno kod njih. 2. Apatija se opisuje kao izražen nedostatak interesovanja za gotovo sve aktivnosti tokom većeg dela dana, kao i nenalaženje zadovoljstva u njima, i to skoro svakodnevno. Apatična osoba čak više ne uživa ni u „zabavnim” stvarima, i često nema nikakvu motivaciju. U intelektualnom smislu osoba koja boluje od depresije često može da navede šta je potrebno da uradi u toku dana i nedelje, ali nema mogućnost da angažuje svoju volju i uže u aktivnost.

Mentalno i emotivno napora, promenio telesnu težinu za najmanje 5% tokom jednog meseca. Simptom je prisutan i kada klijent sam izveštava o izrazitim promenama apetita, kao i kada bebe i deca ne dobijaju na težini koliko se očekuje u određenom periodu života. 5a. Smanjenje seksualne želje, odnosno libida ili pak sposobnosti prepuštanja i uživanja u seksualnim aktivnostima čest je pratilac grupe simptoma koji se jednim imenom nazivaju: smanjenje vitalnih nagona. 6. Šesti simptom, nedostatak koncentracije, najviše se zapaža kod studenata, administrativnih, ili umnih radnika, dok se kod drugih klijenata može ogledati u opštoj rasejanosti, zaboravnosti, otežanom razumevanju određenih (naročito ranije bliskih) sadržaja. Klijenti koji svakodnevno imaju poteškoća u donošenju odluka, ili navode da im je teško da jasno i trezveno razmišljaju, da održe pažnju na nekom sadržaju, da čitaju ili gledaju TV program, zapravo pokazuju ovaj simptom. Apatija kao simptom se, među laicima, najčešće dijagnistički meša sa samom depresijom, pa se od klijenata često može čuti kako za sebe kažu da su „malo depresivni”, a da se zapravo žale na tromost, apatičnost, bezvoljnost i pasivnost, a bez drugih znakova depresivnog poremećaja. 3. Uznemirenost, predstavlja osećanje nemira, koji se pojavljuje i opstaje bez nekog konkretnog razloga i klijenti ga često opisuju kao nespokojstvo, a može se pojavljivati i u formi uopštene agitiranosti, kao i nevezanog lebdećeg straha „da će se dogoditi nešto neprijatno”. Neki klijenti takođe pokazuju ovaj simptom, čak i ako je opšta aktivnost organizma veoma usporena. Oni, naime izveštavaju o somatskim stanjima preznojavanja dlanova i stopala, „čvoru u stomaku”, teškom disanju, nemogućnosti da u jednom mirnom položaju ostanu duži period i sl. Radi se, dakle, u uopštenom stanju uznemirenosti i strepnje. 4. Četvrti simptom, poremećaj sna, može se razlikovati od osobe do osobe. Neki klijenti imaju nesanicu gotovo svake noći, dok su drugi pospani tokom čitavog dana, ili skoro stalno spavaju. Za sve ove ljude je karakteristično da zapravo ne žele ujutru da ustanu, već moraju da „se izvuku” iz kreveta. Prema pojavi nesanice i njenom trajanju dijagnostičari se često opredeljuju u razlikovanju endogene (nasledne) i egzogene (reaktivne) depresivnosti. 5. Promene u telesnoj težini ili apetitu, takođe mogu da budu ekstremno različite među klijentima. Pojedini izgube apetit i redukcija njihove težine bude ekstremna, dok drugi povećaju unos namirnica koje sadrže masnoće i šečere, kako bi, najčešće nesvesno, stimulisali lučenje hormona sreće i opuštenosti. Uobičajen klinički kriterijum za ovaj simptom je činjenica da je klijent, bez svoje svesne namere i ulaganja

7. Osećaj bezvrednosti, čini da se osoba skoro svakog dana oseća tako kao da nikome nije ni od kakve koristi. Preteran ili neprimeren osećaj krivice takođe ukazuje na prisutnost depresije i u ranijim dijagnostičkim simptomima je zauzimao vrlo važno i visoko mesto. Zanimljivo je napomenuti da je depresija višestruko zastupljenija među judeo – hrišćanskim stanovništvom (u poređenju sa muslimanskim, hinduističkim, budističkim i drugim religijama), upravo zbog jednog od najrasprosranjenijih judeo – hriščanskih koncepata o grešnosti svake individue, naročito u kontekstu urođene grešnosti, odnosno neadekvatnosti. 8. Morbidne misli, označavaju autodestruktivni naboj, često i uporno razmišljanje o smrti ili samoubistvu, bez obzira da li je došlo do razrade konkretnog plana o samopovređivanju, ili samoeliminaciji, ili pak o fantaziranju o neizlečivoj bolesti, koja će doneti smrt i oslobođenje od emotivne patnje. Podrazumeva se da je pacijent, koji je već izvršio samopovređivanje, ili pokušaj suicida, pokazuje ovaj simptom. 9. Poslednji simptom je onaj sa kojim se najčešće susrećemo u praksi – umor i nedostatak energije skoro svakog dana. Mnogi psihijatrijski i psihoterapijski klijenti se žale na osećaj iscrpljenosti, umora, bezenergičnosti i sl., pa je vrlo važno proveriti prisutnost i drugih simptoma, radi utvrđivanja konačne dijagnoze. Sa druge strane, ako simptom umora nije praćen simptomom duboke tuge, osećanjem krivice, ili apatičnosti, pojedini pacijenti otežano prihvataju informaciju o svojoj suštinskoj depresivnosti. Formiranje ispravne dijagnoze, a naročito klijentovo prihvatanje informacije o svojoj bolesti, potom i podizanje svesnosti o prisutnim simptomima, prvi je korak u isceljivanju depresivnog poremećaja.

bahove cvetne kapi

Energetska psihologija

Asocijacija za Energetsku Psihologiju omogućava edukativni program za sertifikovanog terapeuta energetske psihologije, koji u sebi integriše najnovije znanje i tehnike iz oblasti neuronauka, psihologije, meridijana tela i sistema upotrebe vibratornih esencija.

Predavanje o energetskoj psihologiji i predstavljanje programa edukacije Pozivamo vas na besplatno javno predavanje o Energetskoj psihologiji koje će se održati u četvrtak, 12.09.2014. u 18h u prostorijama asocijacije za energetsku psihologiju, u zgradi starog Merkatora, Palmira Toljatija 5, 2. sprat. Broj mesta je ograničen pa je potrebno rezervisati mesto.

telefoni za rezervacije 011.269.1882, 060.3619.1882

Novo: Astrohealing edukacija počinje 17.09.2014. AstroHealing je jedinstveni sistem kombinacije astrologije, tehnika energetske psihologije i vibratornih esencija koji omogućava da se osoba dovede u balans na emotivnom, fizičkom, mentalnom i socijalnom nivou. Astrologija predstavlja izuzetno dijagnostičko sredstvo za energije koje nosimo u sebi, dok tehnike energetske psihologije i upotrebe vibratornih esencija (Bahovih, Kalifornijskih, Južnoafričkih, Australijskih, mineralnih i životinjskih) omogućavaju balansiranje i ispravljanje različitih nivoa nestabilnosti. Sve što se događa u našem životu, dešava se i u nama, te dovođenjem unutrašnjih energija u ravnotežu, automatski ostvarujemo i dobrobiti u izraženim oblastima života.

Više informacija na: 011.269.1882, 060.3619.1882 ili info@keplerunited.org www.EnergetskiPsiholog.org www.keplerunited.org