ПРЕДЛОГ ПРОЈЕКАТ ОЖИВИМО БАЊУ ПРИЛИЧКИ КИСЕЉАК 1873 87
(ОЖИВИМО БАЊУ ПРИЛИЧКИ КИСЕЉАК)
1. Иницијатори и пократачи Пројекта НВО Еколошко удружење непрофитабилна организација ГАЗО ВОДА GAZO WATER 2. Месна канцеларија ПРИЛИКЕ (Општине Иванјица)4.г. СЕ ПОНОСИМО А ЗАШТО НЕ И ДАНАС БАЊА ПРИЛИЧКИ КИСЕЛЈАК 1874, 1960тих ПОНОС СРБИЈЕ ДАНАС ЗА БОЉЕ СУТРА ОЖИВИМО БАЊУ ПРИЛИЧКИ КИСЕЛЈАК
На иницијативу Еколошког удружења Газо Вода (GAZO WATER) “Оживимо Бању Прилички кисељак” и напора Месне канцеларије Прилике Општине Иванјица, уређења извора Бање Прилички киселјак и чињенице да су термални извори Бање познати још из времена Илира и Римљана , за време Турака нису коришћени, а поновно указом из 1873.г. активирани кад је проглашена банјом и извори из којих је пио и Кралј Александар I. Тржишним утакмицама Словенци (Раденска) 70тих година затварају ивориште термалних вода, а затим бахатошћу и мотивисано личним интересима(2000тих) је докрајчују појединци и стварају подручје запуштено неискоришћено и извориште доступно случајним пролазницима и локалном становништву. ПРОБЛЕМИ Недовољна заштита и одржавање главних националних, природних и културних ресурса/атракција, илегална градња, као и непримењивање закона, контроле и казнене политике код инцидената на подручју животне средине. Недовољна свест и разумевање важности система туристичких искустава и успостављања целокупног ланца вредности. Недостатак квалификованих хотелских и туристичких менаџера, кадрова у новим туристичким занимањима (анимација, забава, манифестације, тематски паркови, интерпретациони центри и сл.), као и ниска мобилност радне снаге и нефлексибилност система запошљавања (сезонски рад, флексибилно радно време и сл.). нудећи свету различите туристичке производе, који комбинују атрактивне природне, историјске и социјалне елементе којима окружење обилује. Недостатак смештајних капацитета, садржаја, идеја. Еколошка дестинација Бање и њена околине нетакнута природа, историске културне знаменитости, лековитост извора и ваздуха, близина културних догађаја, незапосленост, неразвијеност подручја, екотуристичка дестинација са свим потенцијалима, , недостатак локалних (регионалних) визија, као и недостатак туристичког структурисања разлог су: ПОКРЕТАЊА ПРОЈЕКТА “ БАНЈУА ПРИЛИЧКИ КИСЕЛЈАК 1873” од стране Еколошког удружења ГАЗО ВОДА и Месне канцеларије Прилика.
НАЗИВ ПРОЈЕКТА ОЖИВИМО БАЊУ ПРИЛИЧКИ КИСЕЛЈАК 1873
ТЕМА ПРОЈЕКТА ЕКО ЕТНО РУАЛНА ТУРИСТИЧКА ДЕСТИНАЦИЈА
АКТИВНОСТИ ПРОЈЕКТА
Не очекује се да Прилички кисељак одмах, односно истом динамиком може да развије и успешно комерцијализује свих производа екотуристичке дестинације. Препознати су они који уз најмањи напор могу да дају најбоље ефекте у што је могуће краћем року. Ови производи треба да имају функцију својеврсних покретача развоја, што значи да би се ефекти њиховог брзог и успешног комерцијализовања постепено ширили и на друге, инвестиционо и технолошки захтевније производе туризма. Из тих разлога активности пројекта би се остваривали кроз више фаза: •
Едукација локалног становништва о значају и могућностима еко туризма, еко исхрана, интернет презентације, екотуристичких публикација,брошура, практичних примера ,
•
Промоција екотуристичке дестринације и еко туристичких призвода ( интернет презентације, друштвених мрежа, организацијом сталног интернационалног волонтерског еко кампа)
•
Израда планске документације у складу са Законом о туризму (Службени гласник РС, бр.36/09,88/10,99/11-др.Закон 93/12 и 84/15)
•
Израда Планске и пројектне документације (документи просторног и урбаног планиранја, пројектно-техничке документације, студије и докумената по међународним правилима неопходних за пројекте из фондова ЕУ и других страних донатора)
•
Уређенје грађевинског землјишта, изграднја/унапређенје постојеће комуналне инфраструктуре као основ за развој турустичких капацитета и садржаја. -
Израда приступних саобрачајница
-
Паркинг простора
-
Електро-енергетска инфрастуктура
-
Систем водо снабдевања и каналисанје отпадних вода са урадјајима за пречишћаванјем
-
Телекомуникациони системи
•
Уређење јавне површине око изворишта лековите воде
•
Изградња /проширење капацитета ЕКО ЦЕНТРА као основ покретања еко туристичке дестинације Приличког кисељака и околине
•
Изградња/уређенје рекреативних шумских стаза, уређенје трим стаза, тренинг стазе, уредјења потока око у Бањи
•
Постављанјем еко туристичке сигнализације
ОБЛАСТИ •
ТУРИЗАМ
•
ЕКОЛОГИЈА
•
ЕДУКАЦИЈА
•
ПОЉОПРИВРЕДА ДЕСТИНАЦИЈА Прилички киселјак и околина
ВИЗИЈА
Прилички киселјак и околина еко-срце Србије примаће еко-туристе из земље и иностранства, указујући на своје богато наслеђе, неговане и заштићене природне ресурсе и модерно опремљене у стилу еколошких, етно руалних смештајне капацитете. Овде се налазе кључни природни и историјски, еколошких и лековитих ресурса, а висок стандард опремљености зимских и летњих здравствених и рекреативних средишта, као и густа мрежа путева баштине, нуди јединствен увид у живи организам Поморавског региона духовне културе - манастира. Овом подручју припада Планина Мучанј, Јавор, Јелица, река Моравица, Грабовица, Лјупча, Рача, Клисура Пањице,Овчарско Кабларска клисура, извори термалних вода, лековити извор Савина вода, Манастир Клисура, Среднјовековне цркве, догадјаји, Гуча, Нушичијада... ( да не помињемо близина Златарског језера, Златибора итд)све у кругу од 60 км. За почетак развоја еко-туристичке дестинације, кроз екологију као саставног дела одрживог развоја имајући у виду разореност постојећих објеката и инфраструктуре. Имајући у виду да за формиранје нове – старе туристичке дестинације потребно одједном много средстава оваквим приступом оживљаванја банје Прилички киселјак кроз екологију, отварања, етно-руалног смештајног капацитета, призводнјом и нуђенјем домаћим и стараним гостима исклјучиво здраву исхрану на оставштини наших предака а коришћенјем
законских регулатива и учења и примене еко-пољопривреде, еко-етно-руалног туризма, створити нову – стару лековиту еко-туристичку дестинацију 1) која радо прихвата госте из целог света, при чему са њима успоставља присност, разумевање, толеранцију, односно лично и професионално уважавање; 2) која кроз еко туризам изражава свој понос, идентитет, односно све своје културноисторијске природне вредности и карактеристике; 3) која цени и која је максимално посвећена очувању и заштити свих својих природних историских и културних блага; 4) као сигурну, занимљиву, веродостојну и изнад свега чисту еколошку туристичку дестинацију с препознатљивим идентитетом; 5) која у туризму рачуна на различите производе, изведене из богате и равномерно распоређене ресурсне основе и структуре атракција, с циљем да у туризму буде запослена током целе године; 6) чије становништво, интелектуалне и политичке елите прихватају Прилички кисељак и његову околину кроз екологију и туризам и туристичку привреду као важан фактор политичке интеграције, привредног развоја и дугорочног економског просперитета Приличког кисељака и околине 7) која је свесна, да благостање кроз еколигију и туризам није могуће остварити без квалитетне инфраструктуре и супраструктуре, знања, образовања и нових технологија, односно њиховог преноса свим актерима у туризму; 8) која активном и иновативном туристичком политиком интегралног и одрживог развоја у наредних десет година битно увећава промет и приходе у екотуризму и постаје озбиљан учесник у домаћој и светској туристичкој привреди.
МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА ПРИЛИЧКОМ КИСЕЉАКУ У ОДНОСУ НА КРЕТАЊА У ТУРИСТИЧКИМ ПОНУДАМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈЕ Као потенцијално нова туристичка дрстинација, која тражи своје место на туристичком тржишту, Прилички кисељак има добре могућности да развој туризма усмери у добром правцу, из неколико разлога: 1) може да користи добра и да бира лоша искустава других туристичких дестинација; 2) може да креира туристичке производе и свој положај на тржишту у складу са најновијим трендовима;
3) може да дејствује брзо с обзиром на наслеђену инфраструктуру и организацију у туризму; 4) може да критичну масу знања и интерни капацитет коју има искористи за брз улазак у домаћој туристичкој конкуренцији. Реалне могућности за туризам Приличког кисењака произлазе из: 1) Глобалног заокрета у туризму који подразумева убрзани улазак на туристичку мапу све већег броја мањих (нових) дестинација, услед већ потврђене навике да туристи све више траже и прихватају нова искуства и дестинације. То се посебно испољава у условима када такве дестинације нуде нова искуства на професионалан начин; 2) Потенцијала туристичких производа - од 11 производа заснованих на искуствима, Прилички кисељак има шансе у свим, осим у "туризму сунца и мора", При томе, посебно треба истаћи могућности Приличког кисењака у производима повезаним с коришћењем природе и екотуризма, здрављем, активностима специјалних интереса, руралним и културним туризмом, као и пословним туризмом и MICE; 3) Промена у профилу туриста - сви кључни трендови на пољу промене профила туриста у будућности, такође иду у корист Приличког кисељака. Посебно је реч о трендовима према образованим посетиоцима у потрази за аутентичним искуствима, као и активним туристима заинтересованим за културу и природне ресурсе дестинација у које путују. У том правцу иду и функционални трендови, као што су више путовања током године и изражен осећај за новац и напор; Република Србија се, уз потребан професионални напор, може брзо и успешно пробити на туристичко тржиште. Питање је само јасног опредељења и спремности Општине Ивањица у туризму искористи прилике које се указују, као и професионалног опредељења на које производе и тржишта да обрати пажњу.
ЕКО-ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДИ БАЊЕ ПРИЛИЧКИ КИСЕЉАК И ОКОЛИНА
Значај ових производа за Прилички кисељак као туристичку дестинацију у највећој мери произлази из чињенице да их у домачим размерама одликује велики и константан обим тражње или динамична стопа раста тражње или велика просечна потрошња по дану боравка. У том смислу, продор на тржиште било ког од ових производа би се у великој мери позитивно одразио на данашњи број и структуру долазака и ноћења, као и на остварену инострану туристичку потрошњу у земљи. Не очекује се да Приличког кисељака одмах, односно истом динамиком може да развије и успешно комерцијализује све наведене производе. Препознати су они који уз најмањи напор могу да дају најбоље ефекте у што је могуће краћем року. Ови производи треба да
имају функцију својеврсних покретача развоја, што значи да би се ефекти њиховог брзог и успешног комерцијализовања постепено ширили и на друге, инвестиционо и технолошки захтевније производе. Из тога произилази закључак да не треба чекати са развојем осталих производа које је теже развити и комерцијализовати. Напротив, ако се одмах не започне њихов развој убрзо би нестали најбољи ефекти и не би дошло до постепеног ширења постигнутих позитивних резултата у друге производе туристичког сектора. Примена горе изложеног развојног концепта бележи директне утицаје и на регионални аспект развоја туризма У Приличком киселјаку. Наиме, најбрже би се туристички развијале регије са највећим могућностима/потенцијалима за развој и комерцијализацију оних производа који уз најмањи напор могу да дају најбоље ефекте у што је могуће краћем року. Као и у случају производа ове регије би имале улогу покретача туристичког развоја Ивањичког, Моравичког, Југозападног региона, при чему би се позитивни ефекти оствареног туристичког промета све више ширили и отварали развојни простор Приличког региона и околине регијама које данас објективно имају мање шансе за брзо комерцијализовање својих производа. 1) Кружна путовања, организација ескурзија обиласка окруженја ; 2) Пословни екотуризам, организација семинара из екологије и туризма са стручним предавачима; 3) Здравствени туризам лековитост воде и ваздуха; 4) Планине реке и језера ; 5) Догађаји Гуча, Нушичијада; 6) Руални туризам; 7) Етно туризам; 8) Рекреативни туризам; 9) Екстремни авантуристички туризам; 10) Информативна едукативна дестинација; 11) Волонтерски еко кампови инострани; 12) Еко фото сафари; 13) Сликарске колоније; 14) Рекреативна дестинација; 15) Припрема спортиста; 16) Дестанација друштава и организација из области екологије, одрживог развоја;
17) Едукација (еко,етно,руални туризам, еко пољопривреда, еко исхрана)
СТРАТЕШКЕ ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ТУРИЗМА ПРИЛИЧКОГ КИСЕЉАКА Стратешке предности У време глобалних комуникација и свеопштег приступа информацијама, технологије развоја производа и различитих врста туристичких понуда свима су доступне, тако да се лако и брзо могу копирати. Међутим, данашње озбиљне туристичке политике, које су вођене на принципима економије искуства, све више су усмерене на изградњу и неговање сопствених дугорочних стратешких потенцијала иза којих стоје различите понуде и производи које је знатно теже копирати. Услед тога, они представљају стратешке ресурсе за успех у будућности. У том смислу се стратешки потенцијали Приличког кисељака за успех у туризму дефинишу на следећи начин: 1) позитиван однос становништва Приличког кисељака према туризму, отвореност, гостопримство и јак емотивни однос који гост добија као резултат свог боравка у Ивањичком крају; 2) велики неискоришћени потенцијал подземних и надземних вода, почев од богатства термалног извора и традиционална бања, природним лепотама и споменицина у окружењу и културно историске вредности. 3) недирнута пространства планина, шума, аграрних подручја, малињака, чије слике стварају препознатљиви имиџ јединственог и контрастима богатог пејзажа; 4) богато археолошко и архитектонско наслеђе, које сведочи о историјском значају и развоју цивилизација на територији Старог влаха, а посебно високо вредновано историјско и уметничко наслеђе српског средњовековног манастира и надахнућа српске државности. Стратешки недостаци Главни стратешки недостаци које надлежни органи Општине Иваљица треба да реше 1) на домаћем и међународном тржишту још увек нема свести о Приличком киселјаку (Иванјица) као туристичкој дестинацији, посебно због чињенице да Иваљички регион још увек нема национални туристички бренд и да још није формулисала и комерцијализовала препознатљиве туристичке производе засноване на систему искуства, као и услед веома ниског буџета за промоцију туризма; 2) недостатак општеприхваћене националне визије туризма Ивањичког региона, недостатак локалних (регионалних) визија,
3) услед недовољне сарадње и координације између локалне самоуправе и министарства у туризму Републике Србије, још увек недовољно артикулисана и успостављена просторноурбанистичка регулатива Приличког кисељака као туристичких дестинација, недовољна заштита и одржавање главних националних, природних и културних ресурса/атракција, илегална градња, илегална сеча шумског богаства као и непримењивање закона, контроле и казнене политике код инцидената на подручју животне средине (дивље депоније); 4) недостатак квалификованих хотелских и туристичких менаџера, кадрова у новим туристичким занимањима (анимација, забава, манифестације, тематски паркови и сл.), као и ниска мобилност радне снаге и нефлексибилност система запошљавања (сезонски рад, флексибилно радно време и сл.). Имајући у виду наведене стратешке потенцијале и идентификоване главне недостатке Ивањичког региона Приличког кисељака сасвим сигурно може да преузме одговорност за изградњу сопствених препознатљивих компетенција у туризму, нудећи тржишту различите туристичке производе, који комбинују атрактивне природне, историјске и социјалне елементе којима окружење обилује. Све то мора бити повезано с препознатљивим српским животним стилом који се најбоље може доживети у културном окружењу пријатељски настројених људи. Имајући све то у виду, Прилички кисељак би требало да нуди велики број различитих туристичких производа који извиру из њених стратешки дугорочних потенцијала.
Методологија на основу које су утврђени приоритети у развоју идентификованих туристичких производа коришћен је следећи приступ: 1) извршена је оцена тржишне атрактивности идентификованих производа; 2) извршена је оцена конкурентности Приличког кисељака у односу на сваки од идентификованих производа на основу анализе кључних фактора успеха; 3) извршена је коначна оцена развојних приоритета у комерцијализовању појединих производа на основу матрице атрактивности и конкурентности.
Да би се на објективан начин утврдило који је од наведених производа тржишно најатрактивнији, коришћен је следећи методолошки приступ: 1) сваки од идентификованих интересантних еко-туристичких производа валоризован је према критеријуму очекиваног доприноса развоју руалног подручја еко-туристичке дестинације, односно друштвено економском развоју Приличког кисељака и околине; 2) оцењивање је спроведено на основу претходно дефинисаних варијабли тржишне атрактивности (према Портеру),
3) свака од дефинисаних варијабли посебно је оцењивана на скали од један (безначајан допринос) до пет (највећи допринос), при чему је претпостављено да су све варијабле подједнако важне. Посебно треба нагласити чињеницу да су се приликом оцењивања атрактивности идентификованих производа, уз ослањање на експертно мишљење стручног тима, у највећој могућој мери користила и сазнања произашла из: 1) радионица са свим заинтересованим субјектима за туризам ("stakeholder") Републике Србије; 2) ставова и мишљења анкетираних водећих српских интелектуалаца. Резултати претходно описаног поступка валоризације идентификованих туристичких производа интересантних за развој туризма у Републици Србији. Оцена атрактивности туристичких производа. На основу извршеног процеса оцењивања највећи ранг приоритета имају еко туристички производи.
ЦИЉ ПРОЈЕКТА Циљ пројекта развоја еко- туризма Приличког кисељака и околине су интереси Приличког кисељакаи његове околине и то: •
повечанје незапослености, привредног раста и квалитета живљења
•
развој руалног подручја
•
повечанје стандарда локалног становништва
•
успостављање сто веће поверења и сарадње локалног становништва и локалне власти
•
обезбеђење развоја сопствене позитивне слике Приличког кисељака
•
обезбеђење дугорочне заштите и интегрисаног управљања природним и културним и историским ресурсима, што је у интересу одрживог развоја еколошке туристичке дестинације Приличког кисељака и околине
•
обезбеђење стандарда квалитета заштите туристичких потрошача сагласно савременој европској пракси.
Кроз нови и нетолико схватљив вид туризма са садржајима и туристичким производима путем екологије део компоненте одрживог развоја кроз еко туризам, примењујући етно и руалне туристичке принципе и законитости. Имајучи у виду конкурентност у туристичкој понуди, да на овај начин са мало улагања коришћењем већ постојећих ресурса са мало добре организације и
актиувности постићи да првенствено буде доступна свим становницима, а уједно допринесе очуванју животне средине, одрживог развоја, и повечања свести код грађана боравком у природи а доступно свим нивоима и стандардима грађана боравком у еко-центру непрофитабилне организације где би плачали економске цене. И на крају подигне вредност дестинације Приличког кисељака и отвори нове могучности и инвеститорима који че на нашем основама повечати понуду и квалитету и у квантитету.