Otrovne biljke

PAŽNJA

NEOPHODNO JE UKAZATI NA GREŠKE PRILIKOM KORIŠĆENJA SAMONIKLOG BILJA U ISHRANI Eco gavra ECO CENTAR Prilički kiseljak

OTROVNE BILJKE Otrovne biljke nemaju neke posebno vidljive karakteristike

o

OTROVNE BILJKE

Otrovno bilje ne bi trebalo da se gaji tamo gde pretežno borave deca, u dečjim vrtićima, predškolskim i školskim objektima.

Sve biljke koje se svrstavaju u otrovne nemaju podjednak stepen toksičnosti. To, pre svega, zavisi od vrste i intenziteta aktivnih materija biljke. Za biljke, kao i za sve ostale otrove, važi princip (Dosis sola facit venenum - doza čini otrov). Sadržaj aktivnih supstanci nije ujednačen u celoj biljci, tj. otrovni sastojci su obično lokalizovani u pojedinim organima biljke (listu, plodu, korenu), dok ih u ostalim delovima nema. Drvo tise je celo otrovno, cvet bagrema nije toksičan, dok otrovnih sastojaka ima u celoj biljci. Samo manja grupa biljaka dovodi do ozbiljnih trovanja, a radi se o onima čiji aktivni principi su iz grupe alkaloida (hinozolidinski, piridinski i drugi), glikozida (kardiotonični, cijanogeni i drugi), toksalbumina.

Prepoznavanje otrovnih biljaka Otrovne biljke nemaju neke posebno vidljive karakteristike pa samim tim ne postoji ni neki univerzalni test za njihovo prepoznavanje. Potrebno je imati bar osnovno znanje o izgledu pojedinih biljaka i njihovim karakteristikama.

Biljke familije Amygdalaceae sadrže cijanogene glikozide. Razlaganjem cijanogenih glikozida oslobađa se toksična cijanidna kiselina (HCN). Smrtonosne doze za odrasle su 50 mg, za decu do 10 mg. Ova kiselina deluje na CNS, parališe centar za disanje, trovanje se ispoljava vrtoglavicom, smetnjama vida s proširenim zenicama, ubrzanim disanjem i lupanjem srca. Mogu nastupiti i grčevi sa zastojem disanja i rada srca, odnosno smrtnim ishodom.

Oleander

Veoma otrovna biljka koja sadrži kardiotonične glikozide. Najotrovniji su listovi.

U Srbiji se često gaji po baštama, vrtovima i terasama. Mora se paziti da je van domašaja dece. Prvi znaci trovanja su muka, glavobolja, povraćanje, poremećaj srčanog rada sve do smrtnog ishoda. Osobi koja se otrovala dati aktivni ugalj, obezbediti da miruje i što pre tražiti pomoć lekara.

Fikus

Ako dete dodirne fikus, iritaciju na koži, peckanje i svrab, isprati hladnom vodom, bez upotrebe krema. Ako ga proguta neće moći da diše. Isprati grlo, potražiti lekarsku pomoć.

Atropa belladonna (velebilje), Datura stramonium (tatula) i Hyosciamus niger (bunika) Antiholinergici koji dovode do simptoma antiholinergičkog sindroma (suva usta, zažarena koža, proširene zenice, ubrzan srčani rad, halucinacije). Trovanja česta kod adolescenata, zavisnika koji ga uzimaju u cilju izazivanja halucinatornog sindroma, zapravo zloupotrebe. Pre dve godine u NCKT-u su lečena tri učenika koja su na času u školi jeli tatulu. Policija ih je nakon sat vremena zaustavila u saobraćaju s primetnim halucinacijama i dovela u NCKT, gde su lečeni tri dana.

Nedavno je u NCKT-u lečena porodica koja je u svom dvorištu nabrala biljku za koju je mislila da je loboda, inače poznata po svoim nutritivnim svojstvima, vitaminima i mineralima, zbog čega je upoređuju sa spanaćem. Ispostavilo se da se radilo o tatuli te je kod njih već nakon pola sata došlo do razvoja konfuznosti, dezorijentisanosti, halucinacija, povišenog arterijskog pritiska, ubrzanog pulsa.

Nakon primenjene intenzivne terpije tokom dva dana, potpuno su se oporavili.

Atropa belladonna (velebilje)

Hyosciamus niger (bunika)

Tatula (Datura stramonium) Poznavanje staništa je takođe važno u identifikaciji: Tatula (Datura stramonium) prati naselja, a otrovno velebilje (Atropa belladonna) nikada “ne ulazi u gradove i naselja” jer se javlja jedino kao šumska biljka, na krčevinama bukovih šuma, uz panjeve zbog truleži i na obližnjim šumskim proplancima. Bunika (Hyoscyamus niger) je biljka naselja i zanemarenih staništa oko njih, ali je možemo naći i na obrađivanom zemljištu.

Samoniklo bilje u ishrani U želji da se hranimo zdravo i izbegnemo namirnice tretirane hemikalijma pribegavamo ishrani kojoj dodajemo samoniklo bilje. Ono je uglavnom slobodno od hemikalija mada i ono može biti kontaminirano. Zato treba pažljivo birati područja na kojima se bere.

Colchicum automnale – Mrazovac (biljni arsenik)

Mrazovac se često zameni sremušem, samoniklom biljkom, lukovicom širokih, jestivih listova, blagog ali prepoznatiljivog mirisa na luk. Nije preporučljivo brati ga bez dobrog poznavaoca upravo zbog sličnosti s mrazovcem. Mrazovac sadrži alkaloid kolhicin, antimitotik, koji blokira mitoze sprečavanjem sinteze DNK. Kliničke manifestacije trovanja, nakon latentnog perioda, od 3-12 sati, prolaze kroz tri faze.

Prvo se javljaju muka, povraćanje, prolivi. Druga faza se javlja nakon 1-3 dana i manifestuje se srčanom slabošću, aritmijama, bubrežnom slabošću, oštećenjem jetre, respiratornom insuficijencijom, poremećajima funkcije kostne srži, smanjenjem krvnih loza, posebno leukocita. Treća faza nastupa nakon 5-7 dana s

povećanjem broja leukocita, što znači da se pacijent postepeno oporavlja. Iako se smatra da ova trovanja nisu česta, za poslednjih nekoliko meseci u CKT smo lečili tri pacijenta (dva pre 10 dana) s trovanjem kolhicinom iz mrazovca. Sva trovanja su bila teškog stepena, a na primenu intenzivnih mera lečenja završena su oporavkom.

NEOPHODNO JE UKAZATI NA GREŠKE PRILIKOM KORIŠĆENJA SAMONIKLOG BILJA U ISHRANI

Poslednjih godina, otkako se zna da je moćan antioksidans, sremuš postaje sve popularniji pa su greške sa zamenom drugim biljkama česte.

Pri tome postoji razlika i u staništu sremuša i mrazovca. Dok sremuš raste u listopadnim šumama, mrazovac raste na livadama i obodima šuma, nikada u senci ili šumi.

Podzemni delovi: Lukovica sremuša je duguljasta, uzana, obavijena prozirnim, belim ili žućkastim omotačem. Lukovica mrazovca je krtolasta, obavijena skoro crnim, ljuspastim omotačem. Listovi: Kod listova je nešto komplikovanije, jer su veoma slični. Osnovna razlika je da jedino listovi sremuša, kada se protrljaju, imaju karakterističan miris na beli luk. Listovi sremuša su eliptično-lancetasti, zašiljenog vrha, intenzivne zelene boje, koji se pri bazi sužavaju u dugu peteljku.

Najčešće ih ima po dva do tri. Cvetovi: Što se cvetova tiče, tu se u ovom slučaju ne može nikako pogrešiti. Osim očigledne razlike u izgledu, sremuš cveta u rano proleće, a mrazovac u jesen.

Mrazovac se može zameniti i šafranom koji je najskuplji začin na svetu. Osnovna razlika je da šafran cveta krajem zime i u rano proleće dok se cvetovi mrazovca javljaju u jesen.

Mnogi od nas u svojim vrtovima, saksijama ili terasama gaje cveće o čijim otrovnim svojstvima nemamo prave informacije.

Glicinija (WIsteria)

Glicinija je vrsta bršljana koja cveta u proleće. Veliki mirisni cvetovi su grozdaste strukture i obično su plavkaste, bele ili crvene boje. Godišnje može narasti i do tri metra. Često se viđaju i čitave zgrade urasle u tu biljku. Mnogi znaju da bršljani mogu biti otrovni, kako s njima (listovima i cvetovima) treba postupati i da treba prati ruke posle dodirivanja.

Naprstak ili pustikara (Digitalis purpurea)

Naprstak ili pustikara je biljka sa zvonolikim belim, ružičastim ili ljubičastim cvetovima iz porodice zevalica i čest je ukras u vrtovima. Koristi se u medicini za proizvodnju lekova za srce. Ukoliko se pojede bilo koji od delova biljke, u blažim slučajevima izaziva mučninu, nesvesticu, dijareju i grčeve, a kod težih slučajeva, trovanja do poremećaja srčanog rada.

Hortenzija (Hydrangea)

Hortenzija cveta od ranog proleća do kraja jeseni. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja - mogu biti beli, roze, crveni, plavi i ljubičasti, a njihova boja varira u zavisnosti od sastava zemljišta. Spada u veoma otrovne biljake. Ubrzo nakon gutanja, javlja se osip i svrab kože, otoci, mučnina, pojačano znojenje. U teškim trovanjima, ukoliko se ne primeni terapija, može dovesti do kome i kardiocirkulatornih poremećaja.

Đurđevak (Convallaria majalis)

Iako je đurđevak otrovna biljka, ima neke lekovite sastojke koji se koriste u medicini. Često se sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Cveta od početka proleća pa do kasne jeseni. Cveće đurđevka je otrovno, jer sadrži heterozide koji utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i trbuhu, dijareju i grčeve. Đurđevak ima crvene otrovne plodove koji sazrevaju u septembru. Nakon dodira cveta, stabljike ili korena ove biljke, potrebno je oprati ruke kako ne bi došlo do trovanja.

Hrizantema (Chrysanthemum)

Hrizantema je višegodišnja biljka, poreklom iz Azije. Obično se ovim cvećem na zadušnice ukrašavaju grobovi. Izrazito je otrovna biljka. Kod ljudi izaziva svrab i otoke. Poznato je više stotina vrsta ove biljke. Vrtlari je često sade i kako bi oterali zečeve - naime, oni ovu biljku zbog njenih toksičnih svojstava izbegavaju.

Azaleja (Rhododendron)

Azaleja je žbunasto cveće, a postoji više vrsta (jednogodišnje i višegodišnje), neke su visoke i desetak metara. Grmovi azaleja imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Simptomi trovanja su povraćanje, osip na koži, glavobolja, zamagljen vid i slabost u mišićima.

Narcis (Narcissus)

Narcis je višegodišnja biljka i jedan od vesnika proleća. Postoji više vrsta ovog cveća, ali je najpoznatiji beli narcis. Gaji se dosta u Evropi i Severnoj Americi, a od njega se prave i parfemi. Ako se proguta lukovica ove biljke, dolazi do grčeva, dijareje i povraćanja. Popratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Utiče i na rad srca.

Velebilje (Atropa belladonna L.)

Velebilje je vrlo rasprostranjena biljka u našim brdskim i planinskim predjelima.

Biljka se raspoznaje po obliku i rasporedu listova - u svakom pršljenu grane nalaze se po dva jajolika lista, jedan mali, a drugi veliki. Cvjetovi su pojedinačni i nalaze se u pazuhu listova, a cvate tijekom cijelog ljeta, a plodovi su vrlo lijepe, kao višnja krupne bobice. Bobica je višesjemena, sočna kiselkasto-slatka, ukusna (ali vrlo otrovna), veličine višnje; ima tamnoljubičast sok. S donje je strane bobica obložena zelenom petozubom čašicom. Sjemenke su okruglaste, tamne i sitne.

Conium / Kukuta

Kukuta je biljka koja je svetsku slavu stekla kroz redovnu upotrebu u drevnoj Grčkoj za pravljenje otrova namenjenih egzekuciji. Verovatno najpoznatija žrtva ove biljke bio je Sokrat, grčki filozof kojem je presuđeno da sam sebi oduzme život ispijanjem otrova.

Iako biljka sadrži nekoliko otrovnih materija, najjača i najsmrtonosnija je otrov ‘koniin’ koji, uz dovoljnu dozu, uzrokuje paralizu srca i pluća. Kukuta uglavnom raste u Evropi i Severnoj Africi. Pored Kukute koja je ubila Sokrata (i ko zna koliko još ljudi), jedan rođak ove biljke, Cicuta (ili Vodena Kukuta) je proglašena kao najotrovnija biljka koja raste u Severnoj Americi.

Cerbera odollam / Samoubilačko drvo

Sam popularni nadimak biljke Cerbera odollam (samoubilačko drvo) je sasvim dovoljan da znamo da ovu biljku treba da zaobilazimo po svaku cenu. Poreklom iz južne Azije i Kerala pokrajine u Indiji, Cerbera odollam sadrži snažan srčani otrov koji lako može biti skriven kao začin u hrani i koji se veoma teško može detektovati prilikom autopsije.

Tim toksikologa iz Francuske jednom prilikom je utvrdio za da je pola smrti uzrokovanih trovanjem u Kerala pokrajini bio odgovoran upravo otrov ove bljke. Za samo 10 godina, stručnjaci su uspešno identifikovali preko 500 slučajeva fatalnog trovanja Cerbera odollamom, od kojih je veliki broj proglašen samoubistvom.

Ricinus communis / Biljka ricinusovog ulja

Ricinus communis je opisana u Ginisovoj knjizi rekorda kao najotrovnija biljka na svetu. Uprkos tome, poput Oleandera i Ricinus communis se može pronaći u mnogim vrtovima širom sveta.

Seme ove biljke sadrži izuzetno toksičnu hemikaliju koja se zove ricin, a konzumiranje četiri do osam semenki izaziva fatalne posledice. Otrov u semenkama može da dovede do osećaja pečenja u ustima i grlu, intenzivne bolove u stomaku i krvavu stolicu. Ukoliko se ne leči na vreme, Ricinus communis vas može ubiti.