BEZBEDAN BORAVAK U PRIRODI

SAVETI ZA BROŠURA [Date]

Eco Gavra ........ Ing Blagoja Gavrić

GAZO WATER

SAVETI PRILIKOM BORAVKA U PRIRODI

UVOD Jednostavno boraviti u prirodi znači živeti i zabavljati se na svežem vazduhu. Pri tom treba prilagoditi svoje navike swredini koja se razlikuje od svakodnevnih. Ukoliko na to budete spremni, boravak u prirodi će biti ono čemu se i nadamo: razonoda i uživanje. To nije posebno teško ali je svakako potrebno poznavati neke prirodne zakone i tehnike boravka u prirodi. Što se bolje pripremimo za boravak u prirodi, odgovarajuča odeča, oprema i određeno znanje, to će boravak u prirodi biti bezbedniji, sa ćešćim boravkom u prirodi stiču se određena iskustva, I svaki naredni boravak nudiće više spokojstva i više radosti.

Jedno uvek moramo imati u vidu: Majka priroda nije deo nas nego smo mi deo nje. Nehodamo ovom planetom da bismo menjali prirodu nego da bi smo joj se prilagodili. Mismo ti koji moramo poštovati njene zakone, njene uslove I njene hirove.Kad to shvatimo i tako se ponašamo ona će nas prihvatiti i mi ćemo imati samo koristi – suprotno neće nas poštedeti !!!!!!, jer je priroda surova onoliko koliko to mora biti.

ZATO UPOZNAJMO PRIRODU, POŠTUJMO JE I KAKO DA U NJOJ BORAVIMO Često se upotrebljava izraz preživljavanje u prirodi, što je dikutabilno, jer su to saveti i prenošenje iskustava prilikom boravka u prirodi, kako se snaći kad se nađemo u neželjenim situacijama sa kojima se srestnemo. Radi toga ovde ćemo govoriti o savetima boravka u prirodi.

Odlazak u šetnju šumom, boravak na planini ili nekom drugom manje poznatom terenu i slične situacije se često uzimaju zdravo za gotovo. Ljudi često misle da im se ništa ne moze desiti samo zato što su izasli na ``svez vaduh``.

A da li je tako?

Naravno da nije, te zbog toga uvek treba imati na umu da se može desiti maker banalna stvar koja moze da upropasti sve.   

Šta (i kako) uraditi kada se to desi?

Kako se izvući iz nekih beznadeznih situacija?

Kako preživeti bez hrane i vode, kako sam sebi pomoći kod povređivanja? O tome možete više pročitati u nastavku ove teme. U ovoj temi ćemo pokušati dati razne korisne savete kako preživeti u prirodi, a nadam se da će i ostali članovi foruma dati svoj doprinos te da ćemo zajedničkim snagama napraviti svojevrstan priručnik o preživljavanju.

Ovde ćemo kombinacijom raznih uputastava za boravak u prirodi pokušati da obuhvatim bar jedan veći deo situacija u kojima se prosečna osoba sa nasih prostora može zateći. Naravno pokušaćemo da ne zapostavimo ni specifičnosti nekih drugih područja. Šta je podrazumeva boravak u prirodi?

Boravak u u prirodi podrazumeva pravilno korišćenje prirodnih resursa u cilju održavanja zdravlja, zadovoljavanja osnovnih životnih potreba i lične bezbednosti i sigurnosti pri ekstremnim situacijama u prirodi (prouzrokovanih raznim prirodnim, drustvenim i

dr.faktorima). Šta su veštine boravka u prirodi?

To su sva znanja neophodna za produženje života u opasnim situacijama s limitiranim vremenom, potrebnim da budemo spaseni od strane spasilaca ili da se se sami izvučemo iz životno opasne situacije.

Ovim veštinama bi trebalo da vladaju svi oni koji prirodu koriste kao vid zabave ili zanimanja.

Treba znati da: "U prirodi ne postoje ni kazne ni nagrade, postoje samo – posledice!"

ZNAMO LI U KOJIM ZABLUDAMA ŽIVIMO

Bistra voda je čista Ljudi misle da je sva bistra voda iz planisnkih potoka sigurna za piće. U stvarnosti, vi nemate pojma šta se nalazi u tom potoku. Na primer, moglo bi da se desi da uzvodno od vas u potoku leži leš neke životinje!

Bistra voda koja deluje čisto ne mora po pravilu da bude pijaća. Uvek morate da prokuvate vodu pre nego što je popijete da ne biste dobili lambliozu od koje se povraća i dobija dijareja. Bistra voda nije isto što i čista voda i zato morate da budete pažljivi sa planinskim potocima.

Hrana je bitna Još jedan od uobičajenih mitova je da ukoliko se izgubite morate brzo da pronađete hranu.

To nije tačno jer bez hrane možete da preživite i nekoliko nedelja. Prvo bi trebalo da pronađete sklonište i vodu, pogotovo s obzirom na to da ćete posle tri dana bez vode umreti gde god da se nađete. Ukoliko unosite hranu, samo ćete još brže dehidrirati, tako da se prvo fokusirajte na to da nađete vodu.

KAD VAS ZMIJA UJEDE ISISAJTE OTROV Otrov zmije veoma brzo dospeva u krvotok, i ne akumulira se u oblasti ujeda, tako da pokušaj isisavanja otrova nema nikakvog efekta. Samim tim što stavljate usta na mesto ujeda, dolazite u opasnost da otrov dospe u vaša usta, pa čak i jednjak. Najbolji savet kod

ujeda zmije je da sprečite da se otrov brzo proširi organizmom tako što ćete ostati pribrani i mirni, piti dosta tečnosti i odmah posetiti najbližu bolnicu.

UKOLOKO NAIĐETE NA MEDVEDA PRAVITE SE MRTVI

Medvedi ne žude za time da vas napadnu, a još manje pojedu. U najvećem broju slučajeva, ljudi koji su lagano odstupili od medveda su preživeli. Jednostavno, držite distancu. Ovo je znak za medveda da nemate pretencioznost na njihovu teritoriju, i ne predstavljate im opasnost.

AKO ŽIVOTINJE I PTICE JEDU BILJE SLOBODNO I VI JEDITE Zapravo, neke vrste bobica i gljiva koje životinje i ptice jedu su smrtne za čoveka. Tako da naš vam je savet da jedete samo one pečurke i bobice za koje tačno znate koje su i da li su jestive.

MAHOVINA RASTE NA SEVERNOJ STRANI Mahovina raste na svim stranama drveta u zavisnosti od uslova okoline. Nemojte se oslanjati na mahovinu tokom vašeg puta ka izlasku iz šume. Mahovina vas može dovesti do toga da se još više izgubite ili lutate u krug.

Složićete se sa nama da ste bili u zabludi, mnoge zablude razotkrio je Bear Grylls (Čuveni britanski avanturista, voditelj još čuvenije TV emisije na Diskaveriju "Čovek protiv divljine" i bivši specijalac britanske vojske)

Psihologija boravka u prirodi Malo je ljudi zapravo upoznato da je najvažnija stavka kod boravka u prirodi želja za avnturom, adrenalinom, uživanju, pritom koristeći, spretnost, znanje, iskustvo zdrav razum, hrabrost i sabranost.

Kroz praksu se pokazalo da je bilo slučajeva u kojima su ljudi skoro bez ikakve opreme, vodjeni samo željom da ponovo budu sa svojim porodicama i jakom željom da opstanu, preživeli neverovatne situacije. S druge strane, takodje, bilo je i slučajeva kada su ljudi, pored gotovo idealnih uslova da prežive, ipak izgubili bitku. Ove činjenice govore same za sebe.

Dakle, bilo kada, bilo gde, u bilo kako teškim uslovima da se nadjete uvek imajte na umu prvu i najvažniju stvar - nemojte se predati bez borbe, nemojte paničiti i imajte pozitivan stav. To je najvaznija lekcija.

ZNANJA KOJE TREBAMO IMAI PRE ODLASKA U PRIRODU SU: 

Kako i šta poneti



Kako se orjentisati u prirodi



Kako napraviti smešta/sklonište ako se nađemo u situaciji da neplanirano moramo duže ostati u prirodi



Kako upaliti vatru a pritom nemamo pri sebi ni šibicu ni upaljač



Kad nam nestane vode kako do nje

   

Nestalo nam hrane a moramo ostati neplanirano, hrana je svuda oko nas Kako poslati poruku za pomoc Oznake u prirodi Kako ukazati prvu pomoć

KAKO I ŠTA PONETI ?

Pre svega to zavisi od toga koliko dana planiramo da boravimo u prirodi, gde planiramo da spavamo i u kom period godine, veoma je bitno koliki broj ljudi će boraviti u prirodi i koje prevozno sredstvo se koristi.

Ako planiramo da spavamo u kući, brvnari, planinskom domu i sl., netreba nam šator I vreća za spavanje, suprotno tome, ako planiramo prespavati u prirodi ta oprema je neizbežna, prtljag će nam zato biti veći i teži.

ZA JEDNODNEVNI BORAVAK ŠTA PONETI  

osnova: nož fiksni, kompas, karta, upaljač sekirica

     

underarmor majica, nekoliko slojeva odeće gore zavisno o godišnjeg doba dobre gojzerice survival i medic kit uvek samnom ( prva pomoć ) vreca za pokupiti smece vode ,vitamina/dodataka i hrane dovoljno za period dok sam tamo + jos barem pola toliko rezervne hrane Kocke za potpalu,lako hvataju firesteelove iskre kad se napravi od njih prah



dokumenti, novac i mobitel u zip vrecici

Bez obzira koje je godišnje doba, od odeće treba poneti 

Rezervni ves



Majicu



Čarape



Toplu jaknu



Kabanicu za kišu

Prava je umetnost poneti i spakovati stvari: da ništa od potrebnog nen nedostaje I da ničega nema previse.Iskustvo u tome mnogo pomaže, ako ga nemate pitajte one koji ga imaju. Savet bar za početak, boravak u prirodi planirajte sa nekim ko već ima dovoljno iskustva od koga možete puno da naučite.

Za pakovanje stvari u ranac važi pravilo najteže stvari idu bliže leđima I na dno ranca, radi ravnoteže I lakšeg nošenja, Zatim ide obuća, kese sa raznim priborom (lična higijena….) I na vrhu stvari koje nam često trebaju(kappa, foto-aparat, hrana…). U đepovima ranca stavite sitne stvari koje su potrebne nap utu( čuturica za vodu, plinska boca, kabanica, karta, kompas, prva pomoć, slatkiši…)

Orijentacija u prirodi Orijentisati se znači odrediti svoj poločaj, pravac kretanja u odnosu na strane sveta, okolne zemljišne objekte, svoj polozaj I cilj.

U odnosu na postupnost i potpunost izvodjenja orijentacija se uslovno deli na:



geografsku



topografsku (obicno se izvodi pomocu topografske karte i ima za cilj upoznavanje



okolnog zemljista, I sastoji se od odredjivanja svoje stajne tacke i osmatranih objekata) takticku (u vojnom smislu: procena svog polozaja u odnosu na vlastite jedinice, neprijatelja i slicno, ova vrsta orijentacije nije bitna za ovu temu te je u daljem tekstu necu pominjati)



Geografska orijentacija

Geografska orijentacija se sastoji u određivanju i pokazivanju pravca severa na zemljistu.

Određivanje pravca severa se može vršiti pomoću instrumenata, nebeskih tela ili pojava i oznaka na zemljištu.

Orijentacija pomocu nebeskih tela

Za ovu vrstu orijentacije potrebno je znati nekoliko činjenica: 

na severnoj polulopti, Sunce je u podne na jugu,

 

leti je vreme pomereno tako da je Sunce na istoku u 7 ujutru, na jugu u 13 časova na zapadu u 19 časova, za jedan sat Sunce se pomeri za 15 stepeni,



pun Mesec je u ponoć na jugu.

Određivanje severa prema zvezdi Severnjači (URSA MINORIS POLARIS) Ova zvezda se nalazi iznad severnog pola i pripada sazveđu Malog medveda (Mala kola) i vidi se kao najsjajnija zvezda u tom sazvezđu. Ova zvezda je od severnog pola udaljena samo 1 stepen a najlakse se određuje pomoću sazvezđa Velikog medveda (Velika kola) koje se sastoji od 7 zvezda raspoređenih u obliku kola (4 točka i ruda). Severnjača se nalazi na pravcu određenom dvema krajnjim zvezdama (zadnji točkovi) na rastojanju 5 puta većem od njihovog rastojanja.

Pronađemo prvo sazvježđa Velika Kola i Mala Kola (Veliki Medvjed i Mali Medvjed). Zadnje dvije zvijezde u Velikim Kolima čine točke pravca kojeg (zamišljeno) produžimo, a njihovu udaljenost nanesemo 5 puta na taj pravac. Zvijezda koju smo dobili na taj način treba biti Sjevernjača. Sjevernjača se nalazi na ˝repu˝ Malih Kola. U praksi se Velika Kola dobro vide, dok se Mala Kola vide slabije, ali se Sjevernjača vidi dobro. Oko Sjevernjače nema zvijezda koje svijetle tim intezitetom. Ponekad će nam Velika Kola biti prenisko, pa ih nećemo moći vidjeti. Tada pokušamo pronaći sazvježđe Kasiopeje za provjeru točnosti određivanja Sjevernjače. Po zimi će nam Sjevernjača biti prenisko da bi je vidjeli. Tad ćemo koristiti sazvježđe Orion.

Kod Oriona princip je nešto drugačiji (kao što se vidi na slici). Zamislimo pravac kroz sredinu Oriona i spustimo ga prema dolje do horizonta s time da ne računamo uzvišenja. Točka u kojoj se spaja zamišljeni pravac s Oriona i horizont je otprilike smjer juga.

Napominjemo da se Sjevernjača bolje vidi ljeti, a Orion zimi.

Orijentacija pomocu Sunca Za orijentaciju u prirodi bez kompasa najpogodnija je orijentacija pomoću Sunca (Sunca i sata). Sunce je ujutro u 6 sati na istoku, u podne na jugu, a u 18 sati na zapadu. Iz toga možemo zaključiti da se Sunce u toku jednog sata pomakne za 15º. Za orijentaciju u ostala vremena koristimo sat s kazaljkom. Pošto su u danas satovi na kazaljke retki, sat možemo imitirati tako da ga nacrtamo na papiru ili nečemu sličnom. Bitno je pri tome paziti na tačnu podelu između brojki sata.

Tokom suncanog dana pomoću sunca možemo odrediti pravac juga ali i sve ostale pravce sveta.

Ako znamo da je tačno u podne sunce u pravcu juga onda u svako doba možemo odrediti koliko se ono nalazi istocno ili zapadno od juga.

Ne smemo zaboraviti da se u leto pomera vreme. Radi toga se u leto umesto 12 sati uzma 1 sat, odnosno umesto 6 sati uzima se 7 sati kao referentno vreme. To ujedno i znači da je Sunce u letnom računanju vremena u 7 sati na istoku, u 13 sati na jugu, a u 19 sati na zapadu.Ako imate ručni sat, orijentacija je prilično laka. Postavite sat vodoravno, tako da mala kazaljka pokazuje u smeru Sunca.

Zamislite simetralu ugla koji zaklapaju mala kazaljka i pozicija broja 12 na časovniku. Ta simetrala određuje gde je pravac sever-jug.

Sever se nalazi levo od Sunca a jug desno. Kada ste odredili ove dve strane sveta, dalja orijentacija je laka.

Orijentacija pomoću tačnog vremena Znajući da se Sunce pomeri za 15 stepeni na svakih sat vremena, nekome će biti lakše da se orijentiše računanjem broja stepeni.

Matematika je jednostavna: izračunajte za koliko sati se trenutno vreme razlikuje od podneva i pomnozite to sa 15. Dobicete broj stepeni za koliko je jug pomeren u odnosu na trenutni polozaj Sunca.

Ako je vreme pre podneva, onda je jug izračunati broj stepeni desno od položaja Sunca, a ako je vreme posle podneva, onda je jug izračunati broj stepeni levo od Sunca.

Orijentacija pomocu sata i Meseca

Noću se Sunce ne moze koristiti za orijentaciju jer ga ne vidimo. Ipak, Sunce može da nam pomogne i noću, jer ono obasjava Mesec. Treba samo da zapamtimo pravila o polozaju karakteristicnih Mesečevih mena:

PUN MESEC Prva četvrt u 12:00 se nalazi na istoku u 18:00 se nalazi na jugu u ponoc se nalazi na zapadu Pun mesec u ponoc se nalazi na jugu u 06:00 se nalazi na zapadu u 18:00 se nalazi na istoku

ZADNJA ČETVR

MLAĐAK

PRVA ČETVRT

Poslednja cetvrtina u 06:00 se nalazi na jugu u 12:00 se nalazi na zapadu u ponoc se nalazi na istoku Postoji jos jedan interesantan nacin da se upotrebi Mesec za orijentaciju. Naime, u bilo koje doba kada vidite Mesec, a da nije pun, mozete da odredite gde se nalazi jug, tako sto cete zamisliti liniju koja spaja njegova dva kraja i spusta se na horizont Zemlje. Tacka gde se spaja sa horizontom je jug. Ovo nije sasvim precizno, ali ako nemate nikakav drugi orijentir, dobro je znati.

Ostali načini orijentacije Ostali načini orijentacije su prilično nepouzdani. Pomoću njih možemo približno odrediti strane sveta, ali ponekad i to može biti uslovljeno lokalnim promenama. Jedan od naćina je orijentacija pomocu vetra. Bura na moru duva sa severoistoka ili istoka (s kopna ka moru).

Danju vetrovi duvaju s mora na kopno, a nocu obrnuto. Možemo pratiti jos neke oznake koje nam govore o tome koja strana je severna tako sto je Sunce nikad ne obasjava, tako znamo da: severna strana zgrade je vlaznija i stvara se salitra u obliku tačkica, na severnoj strani se sneg zadrzava duže, na severnoj strani brda ima više rastinja i sporije raste, južna strana brda ima više pasnjaka i senokosa, kora drveta je hrapavija sa severne strane, mravinjaci su obicno sa južne strane, sneg se brze topi s južne strane i slicno. Osim

znakova koji su vezani uz Sunce postoje i sledeci znakovi: gućci godovi drveca su na severnoj strani; kod katolickih crkava oltar je sa zapadne strane, a ulaz s istočne, dok je kod pravoslavnih obrnuto; krst kod svih hrisćanskih crkvi je približno u smeru sever-jug; hrisćanski grobovi su u pravcu istok-zapad; minaret kod dzamija je na jugu, a ulaz na severu; muslimanski grobovi imaju spomenik u pravcu juga.

Kod ovih metode treba naglasiti da se radi o pribliznim nacinima orijentacije, ali treba voditi računa da one nisu precizne.

Još jedan priblizan način orijentacije je pomoću senke. Pobodemo neki stap u zemlju i obeležimo vrh senke, posle 20-ak minuta obeležimo novi vrh senke. Dva obelezena mesta nam daju pravac istok-zapad.

Smeštaj (pronalazak ili izrada skloništa)

Pošto smo izvršili geografsku orijentaciju i ustanovili, makar približno, gde se nalazimo naredni zadatak bi trebao biti pronalazak ili izrada sklonista. Sklonište nas štiti od sunca, vetra, kiše ,snega, visokih ili niskih temperatura. Takođe nas štiti od raznih gmizavaca i divljih životinja.Svakako je bolje prvo pronaći ili od priručnog materijala izraditi sklonište pa zatim tražiti hranu i vodu nego uraditi to kasnije kada padne mrak, spoljna temperature , kada noćne grabljivice kreću u lov… Zbog hipotermije se brze moze nastradati nego zbog nedostatka hrane vode.

Nije potrebno raditi neka skloništa koja će trajati godinama, ali isto tako nije dobro ni uraditi sklonište ``na brzu ruku`` posto se i takav način gradnje može obiti o glavu (takva skloništa obično nisu otporna na neki od spoljnih uticaja -vetar, kisa, hladnoća…, nekada se jednostavno ne razmišlja da bi vremenske prilike mogle iznenada da se promene)

Vrstu sklonista nam diktiraju razni uslovi počev od toga čime od opreme raspolažemo, na kojoj se vrsti terena nalazimo, koliko mozemo improvizovati nedostajući alat…

Izradu skloništa obavezno treba poćeti nekoliko sati pre sumraka (treba imati u vidu da u zavisnosti od našeg geografskog polozaja mrak u planini naprimer dolazi dosta ranije nego u ravnici). Najbolje je da to bude najkasnije 3-4 sata pre mraka.

Velicina skloništa je takođe jako bitna. Što je sklonište veće više ce materijala biti potrebno za izradu, više vremena ali i veći gubitak toplote. Pre izrade skloništa najbolje je leći na tlo i označiti dužinu i širinu skloništa prema svojim dimenzijama. Prvo je potrebno napraviti ležaj a zatim nad ležajem raditi sklonište. Lakše je tako nego obrnutim redom.

Položaj skloništa ne bi trebao biti suviše blizu reke koja moze prigušiti zvukove životinja (u ratu: neprijatelja), u blizini skloništa bi trebalo da postoji dovoljno drveća za loženje vatre,a pijaća voda ne bi trebalo da bude ni preblizu ni predaleko od skloništa. Ukoliko je moguće treba proveriti pravac duvanja vetra kako bi se sklonište postavilo u zavetrinu (šuma, padina…), a u svakom slučaju ulaz skloništa treba okrenut niz vetar kako vetar ne bi duvao kroz ulaz u samo sklonište. Takođe položaj vatre treba da bude niz vetar u odnosu na samo sklonište, kao i mesto gde se vrse fizioloske potrebe. Kao preventive od atmosferskih padavina treba težiti da se sklonište postavi na nekom uzvišenju a nikako u udubljenju gde se može skupljati voda i magla. Treba izbegavati nagnut teren zbog toga što to nije dobro za spavanje, a pre izrade treba proveriti da li u neposrednoj blizini ima mravinjaka ili drugih rupa u kojima mogu živeti razne životinje.

Pažnju takođe treba obratiti i na: blizinu pojilišta divljih životinja, mogucnost odrona kamena i snega i sl. Sklonište nikada ne treba praviti na mokrom mestu i u gustoj travi koja je pouzdan znak da je tlo vlazno. .

Podloga za spavanje Direktan dodir tela i tla moze dovesti do gubitka od cak 80% telesne temperature. Zbog toga veliku vaznost treba dati izradi same podloge za spavanje.

Najbolje je da podlogu za spavanjem radimo tako što ćemo prvo na zemlju položiti deblje granje, zatim manje granje pa na kraju lisce, travu ili borovo granje. Preko toga se moze postaviti ono što možda imamo kod sebe – vreća za spavanje, šatorsko krilo, padobran…

Sklonište

Prirodni zaklon može biti sve što se nalazi u prirodi – sruseno drvo, rupe u stenama, pećine…

Isto tako možemo pomoću pronađenog materijala (granje, lisce…) da izradimo improvizovano sklonište koje nas može zaštiti u dovoljnoj meri.

U nastavku slede nekoliko primera sklonista. Mislimo da neko posebno objašnjenje nije potrebno posto slike dovoljno govore.

U snegu mozemo cak i rukama iskopati vucju jamu

VODA Posto smo se orijentisali i pripremili skloniste mozemo pristupiti pronalazenju vode.

Dokazano je da covek moze bez vode izdrzati 7-10 a bez hrane i 3-4 puta duze, zato hajde da vidimo kako cemo se snaci za vodu.

Dehidratacija je jedan od najvecih neprijatelja coveka u divljini.

Prema nekim uputstvima za prezivljavanje covek na temperaturi vazduha od 38 stepeni moze da izdrzi: kolicina vode

bez vode

1 litar

2 litra

5 litara

11 litara

vreme prezivljavanja

3-5 dana

5,5 dana

6 dana

7 dana

9 dana

Prvo i osnovno pravilo je da ne treba jesti proteinsku hranu jer izaziva zedj.Treba se bazirati na ugljeno hidratne namirnice,jer one su u stvari pogonsko gorivo.

Sledeci problem je nedostatak elektrolita,tj. soli koje vezuju vodu u organizmu,a koje se gube putem znoja.

Ko je od vas doziveo dehidrataciju,kada ste zedni,pijete veliku kolicinu vode,a osetite da vam voda bucka u stomaku i imate mucninu?

To je posebno izrazeno ako koristite vodu koja je dobijena destilacijom,jer cvrste materije ne unosite.

To mozete izbeci tako sto ce te smanjiti bespotrebno kretanje.Pojava znojenja znaci da treba ublaziti nivo aktivnosti.

Mnogi su nacini na koji mozemo doci do vode: sneg, led, kisnica, razne bare, potoci, recice i reke. Međutim sva ta voda je u današnje vreme zagadjena na razne načine te bi je ukoliko nemamo drugog izbora trebali prokuvati i na taj način dezinfikovati kako bi je mogli koristiti za pice.

Zagadjena voda može izazvati trbušni tifus ili dizenteriju. Što može biti veoma opasno.

Treba znati da: 



se atmosferske vode (kiša, otopljeni sneg…) upijaju u zemljište i da zbog nepropusnih slojeva (npr.glina), teku u pravcu nagiba tla i negde izbijaju u vidu izvora.Izvori su često na padinama, u jarugama, obodima dolina, tamo gde ima drveća i bilja koje traži vlagu (vrba, trska…)... na podzemne vode nam mogu ukazati sledeći znakovi:vlazna zemlja, tragovi koji pokazuju da su tu kopale životinje, ili mesto iznad koga lebde muve. Gde primetimo takve znakove mozemo biti sigurni da je tu nedavno bilo vode, ili je voda blizu povrsine. Voda moze da se nadje i u koritima potoka i reka koje presuse u leto. Vodu cemo pronaci ukoliko kopamo u koritu uz ivicu izbocenih okuka.



na planinskom terenu, u uvalama i jarugama okrenutim prema severu i zasticenim od sunca, dugo se moze zadrzati sneg koji mozemo otopiti i dobiti vodu



na kraskom terenu vodu treba tražiti u pecinama, vrtacama i sl.

Sneg i kišnica mogu da posluže kao dobar izvor vode ali treba imati u vidu da se oni zagađuju kada dođu u dodir sa objektima na zemlji.

Nikada ne treba piti mutnu i ustajalu vodu, ali to ne znači da je bistra voda apsolutno nezagađena. Svaku sumnjivu vodu treba pre konzumiranja kao što je već rečeno, dezinfikovati.

Neki od načina dezifinkovanja vode su prokuvavanje, tabletama za dezinfekciju, jodnom tinkturom i hlornim krečom.

Postupak kada imamo bilo kakvu vodu  

Prokuvavanje vode treba da bude tako da voda vri najmanje 10 minuta.

Tableta za dezinfekciju se koristi u odnosu 1 tableta na 1 litar vode ako je voda bistra odnosno 2 tablete na litar vode ako je voda zamućena. Voda se

promućka, a pola sata posto se tableta potpuno rastvori voda se može koristiti za piće. 



Hlorni kreč se koristi u odnosu 0,5g na 100 litara vode, pre upotrebe hlorni kreč se rastvori zatim sipa u vodu i promeša, pola sata kasnije voda se moze piti (ako se oseća miris hlora voda je dezinfikovana, u suprotnom postupak se ponavlja odnosno dodaje se jos 0,5 g hlornog kreča.

Jodnom tinkturom se voda dezinfikuje tako sto se na litar vode stavi 6-7 kapi tikture, promućka, ostavi da stoji pola sata I zatim moze da se koristi za piće.

Dobijanje vode Kada nemamo nikakvu vodu istu mozemo dobiti na razne načine.

Najlakši i najjednostavniji način je upotreba kišnice, snega ili leda, pod uslovom da ima atmosferskih padavina ili da smo na terenu gde ima snega i leda.

Kišnica se moze sakupljati na razne nacine, pa tako za njeno sakupljanje možemo koristiti razne cerade, šatorska krila, najlon i sl. kako bi smo tu vodu odveli u neku posudu ili iskopanu jamu za sakupljanje vode. Jamu prethodno treba obloziti nekim nepropusnim materijalom kao sto je najlon, glina i sl. kako sakupljenu vodu ne bi smo izgubili oticanjem u zemlju.

Sneg moze poslužiti kao dobar izvor vode ali nekolio stvari treba imati na umu: 

najbolje je koristiti otopljen sneg (moze se topiti prema vatri, toplotom tela ili na suncu), neku posudu napunimo ``sirovim`` snegom i na jedan od navedenih nacina grejemo dok se sneg ne otopi, ako koristimo neotopljen sneg za gašenje žeđi nikako ne trebamo koristiti ``sirov`` sneg većje najbolje napraviti grudvu, zatim skinuti koru (gornji sloj) I tek iz sredine koristiti sneg za gašenje žeđi

 

nikako ne koristi površinski sloj snega pošto isti može biti zagađen, takođe ne treba koristiti ni sloj snega koji se nalazi do zemlje sneg nije preporučljivo jesti kada smo zagrejani, umorni ili kada nam je hladno posto tako dodatno možemo snizi telesnu temperature pa čak izazvati hipotermiju.

Uvek kada imamo dostupan led bilo bi bolje da isti koristimo za dobijanje vode posto je ekonomicniji od snega (za istu kolicinu dobijene vode potrebno je manje goriva za otapanje). Led koji imamo nameru da koristimo za dobijanje vode treba da bude kristalno proziran, dok led koji je prljav, koji ima u sebi zemlej ili peska ne trab koristiti za dobijanje vode.

Pored prethodno navedenih nacina vodu za pice mozemo dobiti i iz morske vode jednostavnom destilacijom(na slici je jedan od mogucih nacina destilacije)

U zimskim uslovima morsku vodu zahvatimo u posudu i saÄ?ekamo da smrzne. Posto se slatka voda prva smrzne u sredini ostaje zitka masa (morska so) koju odvojimo a ostatak otopimo kao i bilo koji drugi led.

U slucaju krajnje potrebe destilacijom se moze dobiti voda i iz urina.

Pored napred navedenih nacina vodu mozemo dobiti i kondenzacijom. Da bi smo to uradili potrebno je da iskopamo rupu u koju cemo postaviti neku posudu, zatim rupu pokrijemo, najbolje, najlonom pa ce usled kondenzacije vodena para da se zadržava na pokrivci a zatim da kondenzat kaplje u posudu koja se nalazi ispod. Ovde treba voditi računa o tome da najlon sa svih strana bude dobro zatvoren kako ne bi ulazio vazduh a voda isparavala u atmosferu. Na sredini najlona obavezno treba postaviti neki kamencic ili neki drugi teret koji ce stvaranjem udubljenja u najlonu vodu usmeravati u posudu ispod.

Na ovaj način se u zavisnosti od vremenskih uslova može dobiti i nekoliko decilitara vode.

Tamo gde nije moguće kopanje vodu možemo dobiti kondenzacijom od lisca listopadnog drveta. Za ovaj način dobijanja vode je potreban najlon džak koji se navuče na granje drveta a džak se zatim veze kako ne bi spao i kako bi se samnjiloo isparavanje vode u atmosferu.Voda isparava iz lisća i kondenzuje se na dnu džaka.

Ovaj postupak kod četinara ne moze mnogo pomoći posto je površina njihovog ``lisća`` daleko manja a uz to je obložena smolom baš iz razloga da bi manje gubili vlagu putem isparavanja.

Iz raznih biljaka se takodje može dobiti tečnost potreban za gašenje zeđi. Pojedine sveže voćke sadrže i do 90% vode a da nam pri tome nije potreban nikakav alat da bi mogli da tu vodu iskoristimo.

Neke biljke pomocu kojih mozemo ugaditi zedj bez cedjenja soka:

Čuvarkuca

Jaric(Ĺžednjak)

Kiseljak

Zečja soča

Čuvarkuca i jarić su veoma znaćajne biljke pošto rastu na stenovitim terenima a na takvim terenima obično i vlada nestasica vode.

Sok se može dobiti i iz stabala pojedinih vrsta biljaka.

Neke pogodne biljke su:

-breza, -poljski brest, -planinski brest, -gorski ili mlečni javor -vinova loza Ipak dobijanje soka iz ovih biljaka je ograničeno godišnjim dobima pa se samo u određenom vremenskom periodu ovo drvece moze koristiti za dobijanje tečnosti.

Vrsta drveta Breza Brest i javor

period kada se moze dobiti sok

kolicina koja se moze dobiti

od pocetka aprila do polovine maja

2,5-3 litra za 24 sata

od polovine marta do kraja aprila

0,5-1 litara za 24 sata

Postupak dobijanja vode (soka) iz brze, javora, bresta:  

na visini do 1m od zemlje izbušimo rupu širine 1,5cm i dubine 3-4cm. Rupa treba da je blago nagnuta radi lakšeg oticanja vode rupu dobro začepimo (u nju se sada skuplja voda) ili stavimo neku cevcicu (može i od neke biljke), i ispod stavimo sud u koji ce da kaplje sok.

Ako je stablo većeg obima od 30cm, možete izbušiti i tri rupe.

Postupak dobijanja vode iz vinove loze: 

tečnost se dobija tako što zasečemo lozu što je moguće više a dole je presečemo što bliže zemlji, pa se ostavi da sok kaplje u posudu ili direktno u usta

ISHRANA U P R I R O D I Priroda naše zemlje je veoma bogata, ali se još uvek malo koristi sve što ona pruža pogotovo u pogledu ishrane. U ovome bitnu ulogu ima to što mnogi ne znaju koje su divlje biljke i životinje jestive, kakva im je hranljiva vrednost, gde se mogu naći i na koji način upotrebiti za ishranu.

Ljudska ishrana divljim biljem i životinjama ima svoje pristalice i svoje protivnike. U prvobitnoj Ijudskoj zajednici kada je čovek tek započeo svoj pohod ka oslobađanju od svemoči prirode, takva ishrana bila je čoveku skoro jedina mogučnost izbora.

Otpori su počeli da se javljaju u procesu proizvodnje materijalnih dobara i čovekovog odvajanja od prirode. Njihova podloga lošim navikama stečenim za vreme obilja, u predrasudama, u čovekovoj iluziji da je nekadašnju moč prirode več

pretvorio u svoju moč nad njom, u sklonosti da brzo zaboravlja pouke koje je sticao prolazeči kroz iskušenja i nedače tokom svoje čudljive i paradoksalne istorije.

Jestivo samoniklo bilje po svojoj nameni i hranljivoj vrednosti može da se svrstati u nekoliko grupa:

Povrćne biljke i salate To su zeljaste biljke, čiji se listovi ili nežne stubljike upotrebljavaju za pripremanje salata, čorbi i variva.

Hlebne biljke Su one čiji koren, krtola, lukovica ili plod, zbog bogatstva u skrobu, mogu da posluže za pripremanje pirea, kaša ili hk'ba.

Čajne biljke Su one čije se lišće ili celokupni nadzemni delovi upoirc-bljavaju za spremanje čaja ili vitaminskih napitaka.

Začinske biljke

Služe da se njima poboljša ukus hrane i zamenjuju hiber, papriku i druge začine. nekih jestivih divljih biljaka može da se upotrebi za ishranu sanio jedan deo (lišce, ili koren, ili plod), a od drugih dva ili više, pa i svi delovi.

Pošto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom (otuda i manje svarljivo) i sve gorče, to za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade biljke. Najsočnije i najjestivije je mlado bilje u proleće ili novi izbojci, koji izbijaju u jesen. U leto mlađe biljke treba tražiti po vlažnim i senovitim mestima, a brati sočnije lišće i mlade ovrške. Gorčina se donekle uklanja tako što se baca prva voda od kuvanja, kako se to čini i prilikom pripreme spanaća. Neke biljke mogu da se jedu (salate, voće), čime se obezbeđuje više vitamina i mineralija, koje se delimično gube prilikom kuvanja. Međutim, po pravilu, bilje su lakše, svarljivije i ukusnije kad se kuvaju.

Iskustvo pokazuje da su jela ukusnija, ako se spremaju od mešavina nekoliko vrsta samoniklih biljaka nego samo od jedne vrste. Način pripremanja ovih jela praktički je istovetan kao pri pripremanju jela od piromih biljaka.

Samoniklo bilje može da se sačuva na duže vreme (konzerviše) sušenjem na vazduhu, u sušnici pomoču vrućeg vazduha ili samokiseljenjem (»Konzervisanje hrane«).

Gljive su, za razliku od jestivog samoniklog bilja, dobar izvor belanćevina. U to pečurke sadrže ima belančevine koje imaju prilično visoku biološku vrednost, to gljive mogu donekle da zamene namirnice životinjskog porekla (meso, mleko, jaja) i nadoknade njihov nedostatak u ishrani. Od gljiva mogu da se pripremaju veoma ukusne čorbe, paprikaši, rižoto, pržene gljive i dr. One mogu da se konzervišu

sušenjem ili mariniranjem. Za pripremu jela i konzervisanje treba da su mlade gljive, jer ih organizam lakše vari i bolje iskorišćava.

Trovanje divljim samoniklim biljem i gljivama može lako da se spreči, ako se poštuju sledeća pravila: 1. naučiti da se dobro raspoznaju otrovne divlje biljke i otrovne gljivc, koje su opisane. Lakše je da se nauči ovih nekoliko vrsta nego da se upoznaju sve vrste jestivih divljih samoniklih biljaka, kojih je ogroman broj; 2. za ishranu prvenstveno upotrebljavati biljke i gljive navedene u ovoj brošuri, jer je njihova upotrebljivost proverena u praksi. Mogu da se koriste i one vrste koje ovde nisu opisane, ali ih lokalno stanovnišivo upotrebljava za ishranu; 3. može da se jede i bilje koje jedu životinje i ptice, jer ono nisu otrovne.

Divlje životinje su odlična zamena mesu domaćih životinja. Treba obavezho da se koriste jer su dobar izvor kalorija, masti a naročito biološki punovrednih belančevina, koje su neophodne za normalan rast, stanje i rad organizma. To nam ne pružaju u potrebnoj meri biljke, te bi samo biljna ishrana ubrzo dovela do

pothranjenosti. U nas se obično jede lovna divljač (zečevi, srne, jeleni, divokoze, divljc svinje), razne ptice (fazani, divlji golubovi, divlje guske i plovke), inorske i rečne ribe. Medutim, postoji niz vrsta divljih životinja od kojih mogu da se pripremaju veoma hranljiva i ukusna jela, a kod nas se retko jetdu ili se uopšte ne jedu. To su: vukovi, lisice, jazavci, ježevi, veverice, puhovi, tekunice, hrčci, razne ptice, kornjače, rakovi, puževi, školjke, žabe, zelembaći, zmije i dr. U mnogim zemljama ove životinjske vrste se rado jedu i predstavljaju poslastice. U nas to nije slučaj zbog predrasuda i gadljivosti. Medutim, radi obogaćivanja ishrane, a naročito kada je oskudica u hrani, trebalo bi savladati predrasude i gadljivost, te upotrebljavati i ovu veoma ukusnu i hranljivu hranu.

Meso divljih životinja sprema se za jelo na isti način kao i meso domaćih životinja.

Konzerviše se salamurenjem, sušenjem na vazduhu i dimljenjem, kao što se to čini sa ribama i mesom domaćih životinja.

JESTIVO DIVLJE BILJE Od velikog broja samoniklih (divljih) vrsta biljaka koje u različitim okolnostima mogu da se upotrebljavaju za jelo, ovde je naveden samo izvestan broj, i to od onih koje se češće nalaze u znatnijoj količini i koje su u narodu manje-više poznate ili su već u upotrebi.

N E K A P R A V I L A ZA S A K U P L JA N JE I K O R I Š Ć E NJ E D I V LJ I H B I LJ A K A ZA JE L O Pri sakupljanju i korišćenju biljnih vrsta samonikle flore treba voditi računa o nekim osnovnim pravilima, i to: 1. Kada se upotrebljavaju listovi i drugi sočni nadzemni biljni delovi (pupoljci, ovršci stabljika i sl.), treba uvek brati što mlađe i sočnije delove (naročito kada se ovi delovi sakupljaju za salatu). Stariji i manje sočni delovi imaju više nesvarljive celuloze, manje korisnih sastojaka i često počinju manje ili više da gorče.

2. Uvek su sočniji, svarljiviji i hranljiviji delovi onih biljaka koje su rasle i razvile se u hladu od onih koje su rasle stalno na suncu (izuzev vrsta koje isključivo rastu na mestima izloženim suncu).

3. Kad god je moguće, delove zelene biljke treba brati ujutru, dok je još svežina.

4. Pri sakupljanju nadzemnih biljnih delova, treba uvek da se beru samo sveži, zeleni, zdravi listovi i izdanci, a da se izbegavaju uvenuli, suvi, požuteli listovi i izdanci i oni koji su napadnuti raznim parazitima.

5. Mnoge biljke se odlikuju specifičnim ukusom ili jačim mirisom, a neke su uvek u izvesnom stepenu nagorke, te ako je jelo spravljeno samo od takvih biljaka, ne daju mu prijatan ukus. Pojedine biljne vrste sadrže i neke sastojke koji su u manjoj količini neškodljivi za čoveka, ali u velikoj količini upotrebljene mogu da budu škodljive. U svim takvim slučajevima bolje je, ukusnije i prijatnije jelo koje se dobija gotovljenjem mešavine takvih biljaka i drugih koje imaju jednoličniji ukus. Prilikom opisivanja svake biljke naznačeno je da li se odlikuje posebnim ukusom ili mirisom, ili sadrži kakav škodljivi sastojak.

Pojedine biljne vrste su veoma hranljive i često se nalaze u znatnoj količini, ali im je ukus jednoličan; jelo od takvih biljaka se popravlja dodavanjem odgovarajućih biljaka začinskog ukusa i prijatnog mirisa.

6. Čajne biljke se najčešće upotrebljavaju u mešavini, pri čemu se vodi računa o tome da se mešaju vrste koje imaju dosta vitamina a ne odlikuju se prijatnim ukusom i mirisom sa onima koje, iako nemaju mnogo vitamina, imaju prijatan ukus i miris

O vrstama samoniklog bilja toliko ima podataka da je suvisno ih ovde nabrajati kao i o vrstama gljiva ali je veoma bitno znati M E R E K O J I M A S E S P R E Č A V A T R O V A NJ E G LJ I V A M A Trovanja nastaju kad se jedu otrovne gljive. Ali, i jela spremljena od jestivih gljiva mogu da izazovu želudačno-crevne poremećajc ako su pripremljena stajala nekoliko čašova na toplom mestu pre upotrebe (omogućeno je razmnožavanje klica), ili ako su za pripremu upotrebljivane prezrele, natrule ili crvljive gljive.

ECO CENTAR Prilički kiseljak 15.02.2017.g.

Eco Gavra