Usled ograničenosti ili nemogućnosti kretanja uz brojne druge faktore, primetni su zdravstveni problemi invalida. invalidi boluju učestalije od ostalog dela populacije od sledećih poremećaja: gojaznosti, povišene vrednosti šećera i holesterola, poremećaji varenja, kardio-vaskularni problemi itd.
Problemi koji se javljaju kod osoba sa invalididtetom
Ograničeno kretanje. Invalidi su u najvećem broju slučajeva usko vezani za određeni prostor (kuća, neka od zdravstvenih. ustanova, domovi i sl.), te su prinuđeni da se hrane onako kako je to predviđeno menijem ili maštom i mogućnošću staratelja. Svi smo svedoci da nam se ne jede uvek ono što mama spremi, a na žalost ni kvalitet ni raznovrsnost kolektivne ishrane nisu često na zadovoljavajućem nivou. Stoga, ljudi koji nisu ni u kakvom hendikepu imaju barem mogućnost da se povremeno hrane po sopstvenoj želji, dok kod invalida je ta mogućnost više nego ograničena. Zbog ovakvog
uslovljavanja što se tiče ishrane invalidi često odbijaju neki ili više obroka, a pribegavaju najčešće konzumaciji brze hrane (rostilj, picerija). Posledica je najčešće poremećaj lipidnog statusa, gojaznost. Šta uraditi? Napraviti anketu među invalidnim osobama o njihovom dosadašnjem načinu ishrane, kao i o njihovim željama i koliko je moguće prilagoditi meni u ustanovama kolektivne ishrane. Ograničen socijalni život. Usled toga što su invalidi najčešće upućeni na uski krug porodice, drugih invalida ili staratelja, manjak kvalitetnog socijalnog života invalida često se kompenzuje učestalijom upotrebom cigareta, grickalica, kafe, sokova, pa i alkohola, vreme se najčešće provodi u kući ispred tv, kompjutera. Posledice su razni psihički problemi, bolesti kardio-vaskularnog sistema. Nedostatak infrastrukture. Iako je pozitivan pomak npr. organizovanje posebnih parking mesta za invalide i izgradnja javnih ustanova pa i stambenih zgrada, koje po projektu moraju da imaju prilaz za kolica, na žalost problemi se rešavaju stihijski i bez jasne zakonske regulative.
Svakodnevni problemi osoba sa invaliditetom Osobe sa invaliditetom imaju veliki problem kada je obavljanje osnovnih životnih potreba u pitanju Najveći problem su ulice i trotoari, recimo čitava zaobilaznica nema spuštene trotoare, a na nekim djelovima trotoar i ne postoji. Ja u kolicima kroz skoro cijelu Budvu moram da se krećem ulicom, što je vrlo opasno. Ni na bulevaru nije mnogo bolja situacija zato što što trotoari nijesu spušteni do nivoa ulice Nepristupačnost apartmana, adekvatnog prevoza i pristupa hotelskim ležajevima, neki su od problema osoba sa invaliditetom kada krenu na letovanje ili zimovanje. Ovi i mnogi drugi izazovi bili su pokretač organizacije seminara pod nazivom „Dosupnost prevoza za osobe sa invaliditetom u turističkim uslugama“ koji skreće pažnju turističkim poslenicima o važnosti prilagođavanja usluga upravo ovoj grupaciji.
“Problem je u neinformisanosti ljudi, ali i u nama sa invaliditetom jer dovoljno glasno ne govorimo o svim izazovima. Ja imam distrofiju mišića i ne mogu sam da pređem iz kolica u krevet. Nama taj transfer rešava jedna dizalica, ali onda imamo problem jer u čitavoj Srbiji ne postoji nijedna soba koja je prilagođena kretanju ove dizalice”
Jedan od problema sa kojima se redovno suočavamo su ustanove koje nisu adaptirane za osobe sa invaliditetom. Tako, ne možemo da uđemo u mnoge pošte, bolnice, banke, neke ustanove nemaju liftove, pa nam je i na taj način onemogućen pristup. U pošti se, recimo, desi da nas zaposleni pita zašto ne damo punomoć nekome da to uradi umesto nas, ali mi to ne želimo jer smo i sami sposobni da to uradimo
Iako su u pojedinim gradovima obezbeđena parking mesta za invalide, nesavesni građani ih često zauzimaju, a Bošković naglašava i da je izuzetno teško doći do nalepnice kojom se obeležava parking mesto za invalide. “Takođe, u pojedinim autobusima gradskog prevoza postoji mesto za invalide, ali "platforme koje bi osobama sa invaliditetom omogućile da bez ičije pomoći uđu u prevoz nisu u funkciji, a neke su čak i zavarene.Tome u prilog govori i što su nam mnogi vozači autobusa rekli da ne znaju kako se te platforme koriste, zbog čega zahtevamo od nadležnih u prevoz ugrade hidraulične platform, koje bi vozači mogli da aktiviraju pritiskom na dugme"
"Da bi trebalo više uraditi kako bi se podigla svest o položaju osoba sa invaliditetom, jer nažalost još uvek postoje slučajevi da se građani od njih sklanjaju na ulici, kao da je to prelazna bolest". Nedostatak pristupnih rampi, adekvatnih liftova i audio-vizuelnih signalizacija je veliki problem jer isključuje osobe sa invaliditetom, vređa njihovo dostojanstvo i osuđuje ih na nesamostalan život.
Sledeći problemi koji se još javljaju kod invalida su i; Poremećaj redovnog načina ishrane. Primećeno je da invalidi češće odstupaju od uobročavanja i da se obroci baziraju na vrlo kasnom doručku i večeri u jako kasnim satima. Među obrok (kad je inače vreme za ručak), često se sastoji od grickalica, slatkiša, ređe sadrži i voće. Ova pojava ima jako negativan efekat na celokupno zdravstveno stanje invalida, zbog poremećaja varenja i izlučivanja hormona zaduženih
za metabolizam a koji su uslovljeni normalnim bioritmom dan-noc. Usled emocionalne nestabilnosti često dolazi do poremećaja normalnog načina ishrane. Anoreksija, bulimija često zahvataju populaciju invalida bilo koje vrste i kategorije. Ovde je prvo potrebna pomoć stručnjaka iz oblasti psiho-terapije a tek kasnije lekara, nutricionista. Učestala je pojava da invalidi imaju i probleme nastale zbog smanjene fizičke aktivnosti, kao i zbog samo par vrsta pokreta ograničene amplitude, čime smanjena fizička aktivnost uslovljava usporenje bazalnog metabolizma, sklonost ka nakupljanju viška masnog tkiva a javljaju se i problemi skeletno-mišićnog sastava. Razmena materija na ćelijskom nivou kod invalida je značajno smanjena, a posledica je višestruko povišeno nakupljanje otpadnih materija u celom organizmu, čime je jetra opterećenija, sklonost ka respiratornim i urinarnim infekcijama je viša nego kod ostalog stanovništva, termoregulacija je poremećena, opstipacija itd. Prvenstveno umerenim vežbama, suplementima, antioksidansima ali i savetima stručnjaka za ishranu, moguće je na ove probleme preventivno delovati ili sanirati postojeće stanje. Osnovno pravilo je da obroci budu u isto vreme koliko je to moguće. Najbolji raspored je na 6 h i to otprilike ovako; dorucak u 08h,( I užina po potrebi oko 12h), rucak u 14h ,(II užina po potrebi neposredno iza ručka), večera u 20h. Večera bi trebala da bude najkasnije do 21h po zimskom ili do 22h po letnjem računanju vremena. BEZ GRICKALICA POSLE VEČERE!!!
Predlog jelovnika Doručak Prvo šolja blagog biljnog čaja (nezaslađenog), sendvič sa šunkom, puterom, kačkavaljem, listom zelene salate (Užina – kiselo mleko sa mekinjama) Ručak Bilo koja vrsta pečenog mesa sa varivom (karfiol, brokoli) (Užina – očišćene, pečene, neslane semenke suncokreta ili bundeve) Večera Meso najbolje kuvano na pari ili pečeno u foliji, sa zelenim kupusom. Poželjno je korišćenje začina bez aditiva, ulja hladno ceđena, kišeljenje salate limunovim sokom umesto sirćetom. U toku dana piti mineralne vode bogate
magnezijumom. Slatkiše totalno izbaciti a po potrebi se zasladiti nekim svežim, eventualno suvim voćem. Na dnevne energetske potrebe (količinu hrane) ne treba posebno obraćati pažnju iako invalidi imaju poprilično ujednačene dnevne psihofizičke aktivnosti, potrebno je slušati sopstveni organizam i ako se telu traži više hrane, dati, ali samo onu vrstu hrane koja je predviđena za to doba dana.
Projektovanje i adaptacija objekata u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom Fizičke ili arhitektonske barijere predstavljaju jedan od najvećih problema sa kojima se svakodnevno suočavaju osobe sa invaliditetom. Fizičke barijere sprečavaju i ometaju pristup zgradama i uslugama, izazivaju osećaj niže vrednosti i zbunjenost, a mogu uzrokovati i fizičke povrede. Uprkos značajnim naporima uloženim naročito u proteklih 10 godina, veliki broj ugostiteljskih objekata i dalje sadrži prepreke (neadekvatan fizički pristup, neprilagođeni toaleti i kupatila, uska vrata, neadekvatne oznake za slepe i gluve osobe i osobe sa intelektualnim poteškoćama i slično) koje same objekte čine nedostupnim ili nepogodnim za osobe sa invaliditetom. Osobe sa invaliditetom imaju pravo na odmor i potrebu da poboljšaju kvalitet života kroz socijalnu inkluziju. Svaka ličnost može istinski da realizuje pravo na odmor samo ako taj odmor provede tamo gde želi i sa licima sa kojima želi. Zbog barijera koje još uvek postoje, lica sa invaliditetom nisu u mogućnosti da ovo pravo realizuju. Ta nemogućnost, sama po sebi, licima sa invaliditetom smanjuje kvalitet života i ograničava društvenu komunikaciju i uključivanje u društvo. Ovaj problem možemo i moramo da rešimo, a najefikasnije i najjevtinije je da njegovo rešavanje započnemo u procesu projektovanja novih objekata. Ako, ipak, objekti sadrže barijere, treba ih naknadno otkloniti. Ulaganje u rešavanje ovog problema, dugoročno, donosi i finansijski profit, jer se povećanjem dostupnosti povećava i broj gostiju – korisnika usluga.
Na rešavanje problema nas obavezuje ljudskost, solidarnost i humanost, pre svega, a potom i pravni okvir. Г
А
В
Р
А