Biljke nam šapuću, treba ih samo oslušnuti NA ŠTO VAS ASOCIRA REČ “PRIRODA”??? NA RASCVETALE LIVADE PUNE ŠAROLIKOG CVIJEĆA? MIRISNE TRAVE I GUSTE ŠUME? NA LEPOTU I MIR?
ECO GAVRA ECO CENTAR PRILIČKI KISELJAK | EKOLOŠKO UDRUŽENJE GAZO WATER
Biljke nam šapuću, treba ih samo oslušnuti ‘‘Ako NEznate KAKO, POSMATRAJTE Prirodu ona će vam dati odgovore i INSPIRACIJU.’ Na što vas asocira reč “priroda”??? Na rascvetale livade pune šarolikog cvijeća? Mirisne trave i guste šume? Na lepotu i mir?
I kako se ne upitati postoji li način da i čovjek bude deo te harmonične simbioze, a ne da samo doživljava prirodu kao izvor lepote, hrane i lekova? Svi mi na svoj način dajemo odgovore na gore postavljena pitanja. Neko ukrade kiticu livadskog cveća, neko bere lekovito bilje, neko uzgaja cveće – sve su to načini održavanja veze s prirodom. Neko, ipak, pažljivije posmatra odnose u prirodi. Analizira zašto neke biljke bolje uspevaju na severnoj strani, a druge na južnoj, zašto se neke biljke dobro slažu, dok se druge ne podnose… Ljudi ova iskustva sakupljaju, koriste ih i prenose kao mudrost. Neki ljudi su detaljnije pomatrali prirodu i ustanovili da biljni svet funkcioniše po određenom pravilu – pravilu čiste razmene energije. Danas već znamo o utecajima Zemljinog magnetnog polja, gravitacijskih sila, magnetnog zračenja Sunca, Meseca… Ovi, naizgled jako složeni odnosi, mogu se objasniti principom pet elemenata. Ako pogledamo različito drveće, cveće, povrće, svi oni čine biljni svet, ali je razlika među njima itekako vidljiva. Jedno je sigurno: priroda je to napravila s ciljem da svaka vrsta ima tačno mesto u energetskoj mreži. Postoji pet temeljnih vrsta energija, celi biljni svet možemo razvrstati po ovim kategorijama.
Element drveta
Energija jutra… Sunce se diže, celi svet se pokreće, zove nas da ustanemo i pozdravimo dan. Element drveta oslikava buđenje, rast, vitkost, elastičnost… Biljke koje pripadaju ovom elementu su visoke i vitke: bambus, papirus, čempres, jablan, jela, obični fikus…
Vesnici proljeća – tulipan, narcis, visibabe – pokazuju rastuću energiju proleća kojoj se pridružuje i proletno povrće: luk, peršin, celer, šparoge, te prve proletne visoke trave: kukuruz, trstika, žitarice. Energiju drveta odlikuje i izrazito zelena boja (sve nijanse) te uočljiva stabljika koja raste ravno u visinu (jedna biljka – jedna stabljika). Biljke koje pripadaju elementu drveta su visoke, tanke i savitljive, brzo rastu i brzo postignu cvatnju, ako su trajnice onda najbolje rastu u proljeće. Biljke elementa drveta najbolje rastu na istoku, jugoistoku (sinergija) i severu (voda hrani drvo), a neće uspevati na zapadu i severozapadu (metal uništava drvo).
Element vatre
Energija vatre je lako prepoznatljiva jer nas asocira na plamene jezike vatre i zraÄ?enje. Vatra brzo nastaje, ali i nestaje. To je energija opasnosti, s njom uvek treba biti oprezan i na odstojanju.
Energiji vatre pripadaju kaktusi, palme, koprive, ruže, čičak, kupine, mak,sve što nam govori da ga ne dodirujemo; ili ima bodlje ili oštre listove ili je otrovno. U ovaj element svrstavamo cveće koje ima izrazito vatrenocrvenu i narančastu boju cveta ili lista, drveće kod kojeg dominira crvena boja lišća ili oblik lista asocira na vatru (trokutasti, oštri, igličasti) te biljke čiji su listovi oštri i dugi. Ove biljke najbolje rastu i u punom su cvatu leti. Primeri “vatrenih” biljaka su otrovne biljke (oleandar), otrovne gljive (crvenih klobuka), yucca, ananas, aloe vera, svekrvin jezik. Energija vatre je energija juga, zato ove biljke najbolje uspevaju na jugu (sinergija), istoku i jugoistoku (drvo hrani vatru), ali loše rastu na severu (voda gasi vatru).
Element zemlje
Ovo je stabilna i trajna energija, koja se kružno širi nisko pri zemlji. To znači da ovdje spada nisko bilje koje se dobro ukoreni u zemlju i teško ga je iščupati. Pravi primer su puzavice koje rastu ravnomerno u širinu i formiraju kružne oblike, hedera, livadske niske trave, grmolike biljke, jagode, krastavci.
Ovdje spadaju i mediteranski kamenjari s mediteranskim biljem: menta, majčina dušica, kućna sreća… U element zemlje spadaju i višegodišnje voćke nižeg rasta čije krošnje više rastu u širinu, cveće čiji cvetovi su dominantno žute boje te kućne biljke nižeg rasta s ovalnim debelim čvrstim listovima koji rastu horizontalno (naprimer afrička ljubičica). Ove biljke dobro uspevaju na jugozapadu i severoistoku (energije zemlje), na jugu (vatra hrani zemlju), ali ne uspevaju na istoku i jugoistoku (drvo kontroliše zemlju).
Element metala
Ovo je sabijena i koncentrirana energija. Upravo tako izgleda 탑bun lavande, listovi sive boje, 훾vrsto isprepletene stabljike okruglog 탑buna, s metalik ljubi훾astim cvetovima.
Ovde pripada glavičasto povrće s okruglim glavicama i sivozelenim listovima – kupus, kelj, karfiol, koraba… Među drvećem, predstavnik elementa metala je maslina koja ima sivkaste ovalne listove i okruglu krošnju. U element metala spada cveće s dominantnim belim okruglim cvetovima, posebno ako imaju i sivkaste okrugle listove. Biljke koje imaju okruglastu formu, sivu boju i podsjećaju na metal su cvet belog luka, kućna sreća (srebreni tip), srebrena kruna, biskupova kapa, cvatuće kamenje.. Biljke metala najbolje uspevaju na zapadu i severozapadu, jugozapadu i severoistoku, a ne uspevaju na jugu (vatra kontroliše metal).
Element vode
Energija vode je energija pada, ona je nestabilna, dinamična i fleksibilna. Najlakše ju je prepoznati po valovitom obliku, obliku slapa ili fontanE Ovde spada drveće i cveće koje imaju jedan od ovih obeležja, njihovi listovi i cvetovi padaju prema zemlji, cveće ima
dominantno plave cvetove (ljubičice, hortenzija) ili valovite i plavkaste listove ili formira oblik slapa ili valova. Karakterističan predstavnik među drvećem je žalosna vrba, a među voćem – vinova loza. Između kućnih biljaka dobar primjer je slonova noga, obrubljeni zmajevac, viseća paprat, tilancija, dracena… Energija vode pripada severnoj strani, zbog toga biljke elementa vode najbolje uspevaju na severnoj, zapadnoj i severozapadnoj strani (metal hrani vodu), ali ne uspevaju na južnoj strani (vatra i voda su u sukobu).
Svaka biljka ima svoje mesto Sada vidimo da svaka biljka ima svoje mesto, inače u prirodi ne bi ni postojala. Bitno je samo prepoznati kojoj vrsti energije pripada biljka, onda je lako znati gdje joj je mesto u prostoru, kako će se slagati s drugim biljkama i kako će delovati na vas.
Za prepoznavanje elementa biljke poslužite se navedenim upustvimama. Može vam pomoći i prva asocijacija, simbolika, godišnje doba u kojem raste, geografski položaj… Navedene biljke su tipični predstavnici, ali mnoge biljke imaju dve ili čak tri vrste energije, onda ih je još lakše pozicionirati jer za njih važe pravila po obe energije. Naprimjer, bor pripada elementu drveta i elementu vatre, pa ga nalazimo na severu, istoku, sve do juga. Vidimo da su biljke najbolji pokazatelji energetskih zakona koji vladaju u našem svetu. Očigledne su transformacije energije kroz pet faza, međusobne razmene energije među samim biljkama, biljaka i Zemlje, biljaka i čoveka, biljaka i prostora… Biljke nam šapuću, treba ih samo osluškivati!
Prirodni zakoni
Priroda kroji svoje zakone, ne po meri čoveka, njegovih dobrih, ili zlih namera, osobina i praktičnog delovanja i nemilosrdno kažnjava ako ih ne poštujemo. Zakoni prirode se zasnivaju na uzajamnom skladu postojanja i protivrečnosti, odnosno na borbi suprotnosti i pretvaranju jednog stanja u drugo. Ljudi su odvajkada posmatrali prirodu, njene pojave i znali su, još u staroj
Grčkoj, da vremenski precizno izračunaju pomračenja Sunca i Meseca. Znali su, prenoseći znanja sa kolena na koleno, kako se ponavljaju neki prirodni ciklusi (period od oko 180 godina). Periodičnost i cikličnost su neminovne pojave ispoljavanja prirodnih zakona, njihove uzajamne povezanosti i usklađenosti. Sasvim je izvesno da se ne možemo suprostavljati zakonima prirode. Najbolji primeri za to su globalno zagrevanje, prirodne katastrofe, koje nas sve češće pogađaju, i izraženi poremećaji klime na celoj planeti. Mnogi zakoni prirode još nisu otkriveni, ili do kraja objašnjeni. Još uvek se ne zna uzrok nekih teških, sada neizlečivih bolesti, postoje brojna nagađanja o letećim tanjirima, misterija Bermundskog trougla, postojanje “crnih rupa” u kosmosu, moguće postojanje drugih civilizacija, zvezde pulsari i t.d. Zakon je pojava u prirodi koja uvek funkcioniše na isti način. Naučnici samo objašnjavaju kako neki zakon funkcioniše, ali ne mogu da objasne kako puka slučajnost u prirodi stvara zakone. Kada neko kaže da je svet nastao slučajno, to je vera, religija, a ne naučno tvrđenje. Kada ih sve u globalu sagledamo i analiziramo, dolazimo do zaključka da se od ničega ne može stvoriti nešto. Tako je to i u životu, sve počinje rađanjem, a završava umiranjem, odnosno ponovnim vraćanjem prirodi. U džunglama, gde nikada nije kročila ljudska noga, vlada savršeni red i “zakon jačeg”. Zakoni koje stvara čovek i zakoni prirode nisu iste konstrukcije, često se sukobljavaju, prkose jedan drugom.
Za Teslu je Bog priroda koja posmatra i kažnjava ako radimo nešto što ne valja. Mnogi se mogu složiti, ili ne složiti sa takvim stavom, ali moramo prihvatiti činjenicu da su zakoni prirode neprikosnoveni i da ih ne možemo menjati i prekrajati po našoj volji. Na stranu neka tvrđenja da u tzv. ”Crnim rupama” vladaju neki drugi zakoni ( zakoni antimaterije), koji su sušta suprotnost prirodnim zakonima. Nauka nije otišla tako daleko da dokaže i te druge zakone koji su antipod postojećim. Kada posmatramo do sada otkrivene zakone prirode, primećujemo uzajamno privlačenje suprotnosti ( električno i magnetno delovanje ), pretvaranje kvantiteta u kvalitet, uzročnost i posledičnost svih pojava oko nas. Za sve postoji: zašto, gde, kako i koliko. Puno grešimo kada kažemo da se nešto slučajno desilo. Slučajnost ne postoji, sve ima svoj uzrok i posledicu. Ljudi, ponekad, nisu ni svesni duboke povezanosti događaja i procesa. To važi, kako za prirodne, tako i za društvene pojave. Na kraju shvatamo da su zakoni prirode određeni nekim višim silama koje upravljaju svetom. Da li je u pitanju Bog, ili nešto drugo stvar je ličnog shvatanja i verskog ubeđenja.