Crtanje je veština

Crtanje je Veština Koju Svako Može da Nauči

Crtanje је veština koju svako može da nauči. Sve što vam je potrebno to je poznavanje osnovne tehnike crtanja, malo volje i motivacije i dosta vežbe.

Naučite i vi kako da crtate i poboljšate svoju veštinu crtanja u relativno kratkom vremenu.

Bez razlike da li ste početnik, hobi-umetnik ili student umetnosti ovde ćete naći sve potrebne tehnike i puno saveta kako uspešno da savladate ovu veštinu.

PRIBOR ZA CRTANJE Papir Kakav papir za crtanje ćete koristiti zavisi prvenstveno od toga kojom tehnikom imate nameru da radite.

Za crtanje može da se upotrebi skoro svaki papir, ipak treba da znate neke osnovne karakteristike koje krase papir za crtanje jer različiti medijumi kao obična grafitna olovka, drvene bojice, akvarel, tuš i tako dalje traže različite vrste papira kako bi postigli maksimalni efekat.

Kvalitetan papir mora na sebi da nosi oznake koje ukazuju na sve njegove kvalitete, a vrlo često ukoliko je u vidu blok-papira ima i oznaku koja ukazuje za koje sve tehnike je pogodan dati papir.  Težina odnosno debljina papira.

Debljina papira se meri u gramima na kvadratni metar i uglavnom za crtanje se proizvodi u rasponu od 80g/m2 pa sve do preko 300g/m2 koji se koristi za takozvane vodene tehnike kao što je akvarel.

Blok-papiri za crtanje se proizvode u veličini od A6 do A1 (na dnu stranice sam stavio veličine za A-standard), najčešće imaju bar jednu tvrdu koricu što olakšava crtanje "s nogu" i mogu se naći spojeni

lepkom ili spiralom. U oba slučaja to je dobro jer možete da odvajate listove i da nastavite rad na vašem radnom stolu ili na tabli za crtanje  Rapavost površine.

Rapavost ili zubi papira su jedna od najvažnijih karakteristika jer upravo od tih "zuba" zavisi kako će i koliko grafit ili drugi medijum prijanjati za papir. Rapavi papir ima oznaku "cold press" (hladno presovani) i može se grubo podeliti u tri stepena rapavosti-blago rapav, srednje rapav i papir sa izrazito rapavom površinom koji se koristi za crtanje sa mekim medijumima kao što su ugljen, kreda ili pastel.

Gladak papir sa vrlo malo ili skoro bez teksture se dobija "peglanjem" papira pod pritiskom i taj papir se koristi za tehnike kao litografija i pogotovo tuš jer takav papir teško upija tečnost i ne pretvara linije u fleke kako što to radi hladno presovani papir.naz  Trajnost.

Oznake na papiru kao "Acid free" (neutralne kiselosti), "Age resistant" (otporan na vreme, odnosno starenje) ili "Archival quality" (kvalitet pogodan za arhiviranje) ukazuju na to da se radi o papiru visokog kvaliteta koji vam se neće raspasti i neće požuteti tokom vremena.

Jedna vrlo važna osobina.(slika desno)  Boja papira.

Papir za crtanje se izrađuje u jednom velikom spektru boja. Za crtanje grafitnom olovkom uglavnom se koristi takozvani prirodno beli (na slici desno oznaka "natural white") koji za razliku od izbeljenog odnosno čisto belog papira, kakav je recimo kopir papir, ima vrlo blagu sivu ili žutu nijansu u zavisnosti od toga od kakve sirovine je napravljen.  Još jedna karakteristika koja u zadnje vreme postaje sve više aktuelna je takozvani bioekološki faktor, a to je odnos prema sirovini od koje se dobija papir za crtanje pa tako sada može sve češće da se nađe kvalitetan papir dobijen recikliranjem, a mnogi proizvođači imaju svoje vlastite šume koje nakon procesa eksploatacije opet obnavljaju i to je naznačeno na njihovim proizvodima.

Bez razlike da li ćete papir za crtanje kupovati u vidu bloka ili na komad uvek tražite oznake na njemu koje ukazuju na osobine istoga.

Ukoliko ih nema onda se savetujte sa prodavcem ili nekim ko se razume.

Kako da odaberete koji papir za crtanje je pravi za vas?

Prvi i najvažniji faktor pri izboru papira za crtanje je tehnika kojom ćete raditi.

Za vežbe možete da koristite bilo koji papir počevši od najobičnije sveske sa ili bez linija, kopir-papir, školske blokove za skiciranje u svim veličinama, papir za pakovanje pa čak i karton.

Idealan papir za rad sa grafitnim olovkama je onaj u rasponu od 110g/m2 do 180g/m2 sa blago-rapavom ili srednje-rapavom površinom. Koliko je papir rapav možete da vidite ukoliko ga postavite tako da svetlost pada na njega pod vrlo kosim uglom praveći tako da njegovi "zubi" dobiju senke.

Previše gladak papir izgleda poprilično lepo i prijatan je na dopir ali je užasan za crtanje jer se grafit ne drži na njemu dobro pa čak i olovka zna da proklizi po njegovoj glatkoj površini čineći tako crtanje nemogućim.

Ukoliko volite da radite foto-realistične crteže onda nabavite deblji papir malih zuba jer takav način crtanja traži stalne korekcije gumicom za brisanje pa ukoliko je papir tanak ili vrlo nazubljen onda dolazi do oštećenja na istome.

Nemojte se previše "paliti" na papir u boji jer vrlo često, pogotovo onaj u živim bojama, zna da "sakrije" vaš crtež i uvek njegova boja dolazi u prvi plan...osim ako vam to nije zapravo cilj.

Ostavite papir u boji za rad sa pastelom i drvenim bojicama.naz Poželjno je da nabavite par blokova za skiciranje na spirali.

Uglavnom se proizvode u onom idealnom rasponu debljine papira, ima ih u više veličina, kvalitet je odličan i imaju bar jednu koricu od tvrdog kartona što ih pravi dobre za transport i crtanje na licu mesta.

Listovi se lako skidaju sa spirale tako da možete da nastavite sa crtanjem na stolu ili ukoliko je crtež gotov možete ga sklonili u vašu fasciklu za gotove crteže ili da ga uramite.

Obavezno nabavite jedan blok A5 formata (15x21cm) sa tvrdim koricama jer je savršen za nošenje i za skiciranje.

Drugi faktor koji određuje koji papir ćete koristiti je vaš sopstveni ukus i želja. Ako vas to čini srećnim da radite na belom, lakom papiru A4 formata onda radite na tom papiru, a ako je vama izazov papir za crtanje u boji, veličine 90x120cm ne dajte da vas išta spreči u toj vašoj nameri.

Crtanje je jedna zabava u kojoj treba da uživate, a ne obavezni školski predmet.

Veličine A-formata u milimetrima: A0 - 841mm x 1189mm A1 - 594mm x 841mm A2 - 420mm x 594mm A3 - 297mm x 420mm A4 - 210mm x 297mm A5 - 148mm x 210mm A6 - 105mm x 148mm Ukoliko imate papir za crtanje debljine iznad 200g/m2 možete slobodno da crtate na obe njegove strane, jer na kraju krajeva vi ste platili i za obe strane.

Ostali Pribor Šta sve kao ostali pribor se korist kako bih sebi olakšao proces crtanja od pripreme pa sve do zaštite gotovog crteža.

To su pomagala i stvari bez kojih se može ali koje će vam se same nametnuti kao potreba jer ubrzavaju pripremu, olakšavaju sam rad, i štite vaše crteže.

Uvek će vam dok crtate u nekoj fazi biti potreban lenjir od providne plastike.

Pored velikog lenjira i trougla koje koristim za izvlačenje savršeno pravih linija na crtežu i crtanje granica na mom papiru, imam i jedan mali lenjir (od 15cm) koji koristim za merenje umesto olovke.

Verovatno nema boljeg načina za skidanje mrvica od gumice za brisanje sa papira (a da pri tome ne razmažete crtež) od četkice za šminkanje. Nabavite najjeftinije četkice što možete, a za čišćenje manjih površina koristite malo tvrdju slikarsku četkicu.

Koristite samo i isključivo nove četkice.

Suvišno je reći da će vam skalpel kad-tad zatrebati.

Svoj skalpel najčešće koristim za oštrenje olovaka, pogotovo ugljenih i onih grafitnih, mekih iznad B6, jer tako mogu da ogolim veći deo srca što nije moguće uraditi sa oštračem za olovke.

Nikada ne kupujte skalpel od čiste plastike jer često zna da se polomi pri vrhu i možete da se isečete. Gledajte da skalpel ima metalnu šinu po kojoj klizi sečivo.

Kad smo kod oštrenja, nemojte zaboraviti rezač za olovke.

Bez razlike da li ćete odabrati običan ručni oštrač sa jednim ili dva otvora, sa ili bez kutije za skupljanje strugotina, na baterije ili na struju, pazite samo da je kvalitetan i da ne lomi srce vaših olovaka.

Fini brusni papir se može takođe koristiti za oštrenje olovaka, pogotovo kada želite da dobijete vrlo oštar vrh za rad na finim detaljima.

Brusni papir koristim i za čišćenje papirnih štapića-tortiliona .

Sve dok dobro ne ovladate tehnikom i ne usavršite vaš prirodni pokret rukom nemojte previše da oštrite olovke jer tako reskirate da napravite ogrebotinu na papiru, pogotovo ako radite sa tvrdim H-olovkama.

Vežbajte, vežbajte i vežbajte.

Za pričvršćivanje papira na tablu za crtanje trebaće vam papirna lepljiva traka. Koristite isključivo papirnu lepljivu traku, iliti krep-traka jer ona ne oštećuje lepljenu površinu.

Možete je koristiti i za markiranje olovaka. Zalepite jedan komad trake oko kraja olovke i obojite traku markerom u boji. Tako ne morate postojano da proveravate oznake na olovci.

Tabla za crtanje. U nedostatku radnog stola, za crtanje koristim podlogu za crtanje. Ali to i nije nedostatak jer jednu ovakvu, mobilnu tablu za crtanje možete koristiti bilo gde, kako kod kuće tako i za crtanje napolju, recimo u parku, na letovanju i tako dalje.

Momentalno kao tablu za crtanje koristim tablu od čvrste pene koju ću uskoro da zamenim. Ona je vrlo laka i relativno jeftina ali nije dovoljno čvrsta tako da sam uvek na oprezu da je ne polomim ili da ne oštetim površinu na kojoj crtam.

Tražite tablu za crtanje koja je čvrsta, laka i ima savršeno glatku površinu.

Fiksativ u spreju je sredstvo koje služi za zaštitu crteža od razmazivanja i rasipanja.

Kako se grafit ne bi razmazivao po papiru, nakon što završite vaš crtež, treba ga učvrstiti fiksativom. Fiksativ se nanosi, kao i svaki drugi sprej, prskanjem sa određene daljine na završenom crtežu.

U delu gde su date tehnike opisano je šta treba da radite kako bi zaštitili svoje crteže i šta ja koristim kao zamenu za fiksativ.

Ovde ne završava spisak za ostali pribor potreban za crtanje.

Sigurno ima još puno stvarčica koje mogu da olakšaju proces crtanja i da uvećaju zadovoljstvo, ali ja i sam još uvek učim.

Crtanje Olovkom "Onaj ko voli praksu bez teorije je kao mornar koji se ukrcava na brod bez kormila i kompasa i nikada ne zna gde će biti izbačen."-Leonardo da Vinči Napravio sam upravo tu grešku kada sam počeo da savladavam crtanje olovkom i nekoliko puta sam doveo sebe u očaj i bio sam spreman da poverujem da "nisam rođen za to", da batalim crtanje skroz i potražim drugi hobi.

A onda sam počeo da istražujem tehnike crtanja prvo na internetu, pa sam onda kupio par knjiga na tu temu i počeo redovno da komuniciram na temu crtanje sa profesionalnim umetnicima koje sam tada poznavao.

Nisam ni sam mogao da poverujem kada sam, prateći savete i primenjujući prave tehnike crtanja, mogao za samo par nedelja da crtam ovako.

Za crtanje olovkom vam ne treba talenat, sve što vam treba je strpljivost i upornost.

Ove strane vas vode kroz osnovne tehnike crtanja koje će vam pomoći da postanete sposobni da crtate šta god hoćete. Koristite maksimalno mnogobrojne savete i predložene vežbe koje prate ovaj sajt kako bi usavršili vašu umešnost i iskusili onaj jedinstveni osećaj koji pruža crtanje.

Pre nego počnete poželjno je da znate...



Zauzeti ispravnu poziciju tela je svakako prva stvar koju treba da uzmete u obzir pre nego sednete da crtate. Naizgled nevažna stvar i vrlo često zapostavljena tema, međutim itekako je važno da obratite pažnju na to koju pozu ste zauzeli dok crtate.



Kako držati olovku? Da li postoji magičan način držanja olovke pomoću kojeg možete da crtate lepše i brže ili je svejedno kako držite olovku u ruci? Pa, magični način zaboravite, on ne postoji, ali postoje neka opšta pravila koja vam mogu olakšati crtanje.



Ako ste pogledali sve načine na koje možete držati olovku, vreme je da naučite šta je to Prirodni pokret rukom, kako da otkrijete koji je Vaš prirodni pokret i kako da ga usavršite.



Dobre Navike u crtanju je termin koji sam izmislio za svoje potrebe, a koji se odnosi ne na sami čin crtanja, već je to zbir navika povezanih sa crtanjem koje je poželjno da ustanovite još od samog početka jer ćete tako biti organizovaniji i efikasniji.



Da li postoji razlika između skice i crteža? Po definiciji skica je slobodoručni crtež koji se fokusira na hvatanje suštine umesto na hvatanje detalja.

Početak...



Može se reći da je Linija osnovni element u crtanju, pa zato je korisno da znate neke osnovne pojmove i karakteristike vezane za nju.



Izvlačenje vidljivih granica jednog objekta je najjednostavniji način da se on nacrta. Kontura, to jest vidljiva granica objekta, opisuje njegove najisturenije granice.



Iskoristite Negativni Prostor scene kao način da dobijete konture objekta koji je predmet vašeg interesovanja.



Naučite kako da crtate brzo i jednostavno koristeći jednostavne geometrijske oblike. Koristeći samo nekoliko jednostavnih geometriskih oblika, kao što su trougao, kvadrat, krug i td. možete da nacrtate gotovo sve što vidite.



Ne uspevate da tačno postavite senke, onako kako su na objektu koji crtate? Tehnika zvana Mapa Senčenja je pravo rešenje. Vrlo jednostavna tehnika koja će vam, u četiri koraka, pomoći da tačno postavite sve senke na crtežu i da postignete maksimalnu sličnost sa onim što crtate.  

U nastavku slede vežbe koje će vam pomoći da postignete osnovni cij umeća crtanja, a to je koordinacija između vaše ruke i onoga što vide vaše oči.

Svaka od ovih vežbi pojedinačno, ukoliko ih radite redovno, povećaće vašu sposobnost crtanja u najkraćem mogućem roku.

Vežbe za Crtanje -Crtanje Naopako "Crtanje je, pre svega, gledati sa očima, posmatrati, otkrivati. Crtanje je učenje kako da gledamo..."-Le Corbusier

Crtanje naopako?!

Ma ne brinite - ne morate da dubite na glavi da bi uradili ovu vežbu.

Da bi ste crtali "naopako" treba samo da okrenete sliku koju crtate naglavačke i da je takvu nacrtate tako da crtež koji budete nacrtali bude takođe naglavačke.

Vežbu crtanje naopako preporučuju gotovo svi profesionalni umetnici čije sam knjige i internet sajtove imao prilike da pročitam, a iz ličnog iskustva vam kažem da su ova vežba i vežba "slepo crtanje" bukvalno preko noći utrostručili moje crtačke sposobnosti.

Spremni za vežbu?

Za ovu vežbu biće vam potrebni jedna HB olovka, vinil gumica i papir.

Na komad običnog papira stavite svoj potpis malo veći nego što normalno to radite, recimo nek zauzme širinu od 15-tak santimetara. Onda okrenite taj papir naopako tako da potpis bude naglavačke.

Ako vam se vaš potpis ne učini kao dovoljan izazov možete da iskoristite i potpis na slici dole.

Sada, počnite da crtate ono što vidite. Slobodni ste da počnete od bilo koje tačke gore, dole, sleva na desno ili obrnuto, sve jedno ova vežba će vam pomoći da poboljšate vašu veštinu crtanja.

Važno je da se naterate da razmišljate i da gledate na ono što crtate u smislu linija, prostora, uglova itd. Dok crtate nemojte misliti na način "ovo je slovo A, ovo je malo slovo v" već razmišljajte na način:     

koliko je duga ova linija, kako se zakrivljuje, na kojim delovima je tanja, a na kojim deblja, kako se proteže u odnosu na liniju pored nje, da li je oblik koji ona zauzima u ovom delu ovalni ili pravi krug...

Stvar je u tome što okrenuvši lik koji crtate naglavačke vi ste prevarili vaš um, koji zbog pojednostavljivanja ima tendenciju da sve ono što vidi zapamti u simbolima i da se kasnije, isto tako zbog pojednostavljivanja, izražava u simbolima.

Suočivši se sa ovom sasvim novom situacijom um se automatski prebacuje na jedan drugi režim rada, nazovimo ga "umetnički režim rada", gde u nemogućnosti da koristi simbole (koje je skladištio tokom života) kao način gledanja i izražavanja on počinje da bude "svestan" to jest počinje da gleda svaku liniju, svaku površinu koje one omeđuju i svaki ugao koji one prave kao oblike same za sebe, a ne kao simbole.

Dok radite ovu vežbu nemojte da žurite. Radite polako i ukoliko želite možete da koristite gumicu da ispravljate ono što mislite da vam se ne sviđa.

Kada završite okrenite oba lista tako da budu "ispravni". Da li izgledaju isto?

Ako niste zadovoljni ponovite vežbu onoliko puta dok ne postanete zadovoljni svojim radom imajući pri tome u vidu da je ovo samo vežba čiji je cilj da počnete da "gledate" kao umetnik, a ne da dobro kopirate potpise.

Kada završite ovu vežbu idite na sledeću vežbu, a to je crtanje naopako konturnih crteža.

Crtanje Naopako Konturnih Crteža

Crtanje naopako konturnih crteža je vežba koja će vam pomoći da najbrže i najlakše počnete da gledate na "umetnički način".

Kada okrenete lik koji crtate naglavačke vi varate vaš um, koji zbog pojednostavljivanja ima tendenciju da sve ono što vidi zapamti u simbolima i da se kasnije, isto tako zbog pojednostavljivanja, izražava u simbolima.

Suočivši se sa ovom sasvim novom situacijom um se automatski prebacuje na jedan drugi režim rada, nazovimo ga "umetnički režim rada", gde u nemogućnosti da koristi simbole (koje je skladištio tokom života) kao način gledanja i izražavanja on počinje da bude "svestan" to jest počinje da gleda svaku liniju, svaku površinu koje one omeđuju i svaki ugao koji one prave kao oblike same za sebe, a ne kao simbole.

Ova vežba, crtanje naopako konturnih crteža je samo malo zahtevnija od prethodne vežbe, gde ste crtali vaš potpis naopako , u smislu, oduzeće vam malo više vremena ali uopšte nije komplikovanija od iste.

Za ovu vežbu biće vam potrebne jedna HB olovka, vinil gumica i papir

Uzmite jedan konturni crtež kao ovaj na slici. To može da bude konturni crtež nekog umetnika, karikatura iz novina, ilustracija iz knjige i sl.

Pre nego što počnete nemojte da zaboravite da nacrtate granice na papiru na kome crtate.

Sada okrenite crtež naglavačke i počnite da crtate. Svejedno da li ćete crtati od gore prema dole, sleva na desno ili obrnuto rezultati će biti isti, naučićete da gledate.

Slobodno koristite gumicu za brisanje i brišite linije za koje mislite da ih niste dobro povukli.

I u ovoj vežbi je važno da se skoncentrišete na linije i njihove međuveze: koliko je duga ova linija, kako se zakrivljuje, na kojim delovima je tanja, a na kojim deblja, kako se proteže u odnosu na ivice papira ili u odnosu na liniju pored nje,  da li je oblik koji ona zauzima u ovom delu ovalni ili pravi krug,  kakvog oblika je površina omeđana ovim linijama?    

Nastavite da crtate razmišljajući isključivo na ovaj način i pazeći pri tom da ne počnete opet da imenujete oblike svojim starim rečnikom za simbole ovo je oko, ovo je noga itd.

Ovo je, najbolja vežba za crtanje kojom možete da "istrenirate" vaš um da gleda na "umetnički način".

Slepo Crtanje Vežba "Slepo Crtanje" je ustvari crtanje konturnih linija nekog objekta, ne gledajući pri tome u olovku i papir na kome crtate nego isključivo u objekat koji crtate.

Odatle i naziv slepo crtanje.

Za ovu vežbu biće vam potrebne jedna HB olovka, papir za crtanje i lepljiva papirna traka (krep-traka).

Zalepite ivice papira komadima krep-trake za radnu površinu stola, odnosno table za crtanje, tako da on ne može da se pomera dok crtate.

Rukom kojom crtate uzmite olovku. Drugu, slobodnu ruku, postavite pored vas tako da možete da gledate svoju šaku, a da vam se pri tome šaka ne umori i zaspi to jest da vam se ne skupe prsti zbog neudobne pozicije.

Stavite olovku na papir i počnite da crtate konture svoje šake ne skidajući pogled sa nje i pokušajte pri tome da ne podižete olovku sa papira.

Treba da nacrtate konture bez gledanja i to po mogućnosti u jednom potezu, bez podizanja olovke sa papira.

Ne uzbuđujte se previše krajnjim rezultatom to jest kako će crtež da izgleda.

Cilj ove vežbe nije da nacrtate "lep" crtež nego da naučite da koordinirate pokrete vaše ruke sa onime što vide vaše oči.

Kada vaša ruka prati konture onoga što crtate bez gledanja u papir, vi počinjete da osećate te linije, one vam postaju nekako bliske.

Kada vaše oči vide kako se linija koju crtate naginje prema dole-levo, vaša će ruka bez razmišljanja povući olovku prema dole-levo.

Ovo je vrlo važno jer se tako um automatski prebacuje u takozvani "umetnički režim rada" gde možete da crtate ono što vidite a da o tome uopšte ne razmišljate.

Nastavite da upražnjavate ovu vežbu tokom vremena, crtajući složenije forme kao: cveće, automobile, bicikle, portrete, figure ljudi, životinje itd.

Slepo crtanje je idealna vežba za zagrevanje pre nego počnete da crtate, pogotovo ako radite na crtežu koji zahteva više strpljenja i umeća.

Ova vežba, isto kao i prethodna vežba crtanje naopako, ukoliko ih radite redovno, povećaće vaše crtačko umeće u vrlo kratkom roku.

Pravo Slepo Crtanje Ova vežba je malo zahtevnija od prethodne ali je prava provera vaše veštine posmatranja.

Uzmite neki jednostavan predmet i proučavajte ga vrlo pažljivo nekoliko minuta.

Onda zatvorite oči i pokušajte da ga nacrtate iz sećanja, ostavljajući pri tome vašu ruku da crta prateći linije slike koja je ostala u vašoj memoriji.

Radite ovu vežbu opušteno i sa uživanjem.

Jednostavna Tehnika Crtanja Pomoću Osnovnih Geometrijskih Oblika Ova tehnika crtanja je definitivno najbrži i najjednostavniji način za crtanje i skiciranje kojom pomoću osnovnih, jednostavnih geometrijskih oblika možete da crtate doslovno sve što želite sa lakoćom i uživanjem.

Svaki objekat koji vidite oko sebe - kuću, životinju, lice, brod, planinu, stablo i tako dalje lako se mogu nacrtati pomoću jedne ili kombinacijom od svega pet osnovnih oblika. Sve što vam je potrebno su kvadrat, krug, trougao, pravougaonik i oval (elipsu) - baš kao ovi na slici dole.

Njima možete da "uokvirite" svaki pojedinačni oblik ili svaki deo nekog kompleksnog oblika, a lepota ove tehnike crtanja je što vi SAMI odabirate geometrijski oblik ili oblike koje ćete upotrebiti.

Recimo, lampu na slici dole je kao kombinaciju trapeza (trapez je samo kombinacija pravougaonika i dva trougla), jednog malog pravougaonika vetrikalno postavljenog, jednog kruga i trougla za deo koji predstavlja list, jer ako niste primetili osnova lampe je porcelanska jabuka.

Vi možete da vidite ovu istu lampu kao kombinaciju nekih drugih oblika, recimo pravougaonik za abažur, kvadrat za osnovu, pravougaonik za list...sve jedno.

Važno je samo ono što kod vas funkcioniše, eto to je važno.

Kako biste uvežbali ovu tehniku crtanja na vašem papiru za vežbanje i skiciranje nacrtajte brzo i lagano nekoliko puta ove geometrijske oblike.

Ne gubite previše vremena na to koliko su tačni ovi oblici jer oni su ništa drugo nego jednostavne smernice. Samo vi nacrtajte svaki od ovih geometrijskih oblika u različitim veličinama i proporcijama i usredsredite se na to da ih crtate brzo i lako.

Pod "lako" mislim uz vrlo lagani pritisak olovkom na vašem papiru za crtanje jer nakon što odrade svoj zadatak ove linije treba da izbrišete.

Kako se koristi ova tehnika crtanja pri crtanju složenijih predmeta i oblika?

Jednostavno.

Razložite ih u nekoliko osnovnih oblika.

Na slici dole je vrabac koji je "razložen" u par krugova, trouglova i ovala. Vi kada malo bolje pogledate sliku naćićete nova i verovatno bolja rešenja.

Jeste li? Super.

U tome je i poenta - sloboda izbora, a upravo to čini da ona bude jedna od najzabavnijih tehnika crtanja.

Ona daje slobodu da gledate na stvari na VAŠ način, što sa druge stane čini da crtanje bude još veće zadovoljstvo.

Prava vrednost ove tehnike crtanja, crtanja pomoću geometrijskih oblika, je u tome što relativno brzo i jednostavno može da se dobije tačnost ukupne proporcije svih elemenata u crtežu.

Uokvirite osnovne elemente onoga što ćete crtati geometrijskim oblicima i u istom momentu ćete primetiti - da li ste pogodili veličinu tih elemenata i objekata u celini ili ne.

Ukoliko niste zadovoljni, sve što treba da napravite je da prilagodite oblik ili veličinu datog geometrijskog oblika.

U kombinaciji sa Metodom za lakše crtanje imaćete pravu tehniku za crtanje koja vas nikad neće izneveriti i napraviće da vam crtanje bude lako i zabavno.

Uživajte!

Kako Nacrtati Portret

U crtanju glavni problem je gledanje. Ne postoje "lake" odnosno "teške" teme i objekti za crtanje, sve se svodi na poznavanje osnovnih elemenata, njihove proporcije i koordinaciju vaših očiju sa vašom rukom koja drži olovku.

Jednom kada naučite sve elemente građe i počnete da obraćate pažnju na njihove proporcije shvatićete da crtanje portreta i nije tako teško kao što ste mislili.

Da li su sve glave iste?

Premda glave i lica odraslih osoba mogu da budu u mnogim različitim formama i veličinama, jedna te ista, osnovna pravila proporcija mogu da se primene gotovo na svakome.

Moj savet vam je da kada učite da crtate ljude i lica nemojte se previše opterećivati time da li će ličiti 100% na original i da li će se ono što crtate dopasti drugima. Umesto toga skoncentrišite se na objekat i gledajte ga očima umetnika.

Ja još uvek ako nisam dovoljno skoncentrisan ili crtam "brže nego što gledam" omašim sličnost objekta ali se zbog toga uopšte ne uzbuđujem.

Koje su te univerzalne proporcije glave?

Kada je reč o portretu glave, prema položaju glave u odnosu na tačke posmatranja postoje tri različite pozicije:  Anfas - pogled spreda.

To je pozicija kada lik, koji crtamo, gledamo sa prednje strane ravno u oči.

Ovo je pozicija sa kojom se susrećemo vrlo često u svakodnevnom životu jer ljude sa kojima pričamo, najčešće gledamo pravo u oči, voditelje na TV ekranima gledamo pravo u oči...ovo možete da iskoristite da posmatrate karakteristike i proporcije lica ljudi, a da pri tome, ne budete "okrivljeni" da buljite u njih.

Ukoliko vam merenje i prenošenje mera pretstavlja problem, pokušajte pomoću ove alternativne metode da postavite tačan šablon proporcije glave, a zatim samo nacrtajte, na tako dobijenom šablonu, sve karakteristike lica koje možete da uočite.  Profil - pogled sa strane.

Kada je glava, u odnosu na naše tačke gledanja, okrenuta za 90° tako da možemo da vidimo samo jednu polovinu lica onda se ta pozicija zove profil.

Kada budete pažljivo pogledali profil čovekove glave videćete da u ovoj poziciji elementi lica, oko, nos, usta i uvo zauzimaju jedva 15-tak procenata celokupne površine glave gledane iz ovog ugla.

Kada budete dobro proučili proporcije glave gledane u profilu, pokušajte primenom ove metode da napravite plan za crtanje likova u profilu. Kada napravite tačnu šemu i postavite sve elemente lica tamo gde im je mesto, onda ćete vrlo lako da nacrtate sve karakteristike lika koji crtate.  Poluprofil –

je termin koji se koristi za sve pozicije glave između anfasa i levog i desnog profila. Vrlo često ćete nailaziti i na termin tročetvrtinski portret, a to se odnosi, kako mu sam naziv i ukazuje, na poziciju kada se glava nalazi tačno na sredini između pozicije anfasa i profila.

U ovoj poziciji stvari izgledaju malo komplikovanije, međutim, ako dobro naučite vertikalne i horizontalne proporcije glave, spajanjem jednostavnih geometrijskih oblika možete da napravite poprilično tačnu šemu koja će vam biti osnov za dalji rad.

Delovi lica Iako delovi lica i glave uglavnom ulaze u istu proporcijsku šemu i izgledaju poprilično isto kod svih, oni se razlikuju od čoveka do čoveka po sitnim detaljima.

Biće vam od velike koristi ako znate osnovne detalje i karakteristike pojedinih delova tela.

Kako nacrtati oko - Prvi kontakt sa ostalim ljudima pravimo očima. One nam dosta govore o osobi u koju gledamo pa su zato prvi na ovoj listi.

Kako nacrtati nos - Iako naizgled jednostavan objekat za crtanje, nos ume da zada dosta muke čak i iskusnijim umetnicima.

Kako nacrtati uvo - Jednostavan trik kako da napravite tačnu skicu ovog, na prvi pogled, neobičnog dela lica.

Kako nacrtati usta - Par smernica kako da skicirate i osenčite usne.

Kako Nacrtati Oko "Oči su ogledalo duše" - narodna poslovica Zašto sam napisao stranicu Kako Nacrtati Oko? Zato što su oči ogledalo duše. One odaju ne samo karakter osobe nego i njeno momentalno duhovno i emocionalno stanje.

Tuga, nervoza, briga, ravnodušnost, strah, sve to možete pročitati na očima osobe koju posmatrate. Oči su kao otisci prsta i, iako to na prvi pogled ne izgleda tako, one su poprilično unikatne kod svakog od nas.

Budite vrlo pažljivi kada crtate nečije oči, posmatrajte pažljivo, dobro proučite svaku karakteristiku oka sve dok vam to ne postane navika.

Iz ličnog iskustva znam da, jedna od osnovnih grešaka početnika u crtanju, kada crtaju oči, je ta što koriste jedan te isti bademasti oblik za sve likove.

Vrlo pogrešno, a rezultat toga je da gotovo svi likovi izgledaju skoro isto.

Zato zapamtite crtajte ono što vidite, ne ono što mislite da vidite!

Onda, kako nacrtati oko?

Naravno da ne postoji magična formula kako nacrtati oko, međutim i pored toga što je svako oko unikatno, postoje detalji koji karakterišu sve oči, a cela stvar je u tome da postanete svesni tih delova i detalja, da počnete da gledate razliku u svakom oku upravo u tim detaljima na način kao što to rade umetnici.

Ja ću vam samo skrenuti pažnju na neke karakteristike oka, par detalja za koje smatram da treba da postanete svesni da su tu i da obratite pažnju kada ih crtate, jer kada ih budete uneli u crtež, oči koje crtate izgledaće mnogo realističnije.

Delovi i karakteristike oka Na slici dole obeleženi su delove oka i neke karakteristike na koje je potrebno da obratite pažnju dok ih crtate.

Ovde moram da napomenem da ovo nisu jedine karakteristike na koje treba obraćati pažnju, ali za početak su sasvim dovoljne, a kako budete napredovali sami ćete početi da primećujete sve više detalja.

Obrve-mogu biti u različitim oblicima, boji i gustini. Kod žena su generalno višlje postavljene nego kod muškaraca, a nekima su pravi zaštitni znak po kome ih prepoznajemo.

Iris-je obojeni, kružni deo u čijem se centru nalazi zenica. Interesantna karakteristika irisa je to što je on unikatan, to jest, isto kao i otisci na prstima, ne postoje dva čoveka koji imaju istu strukturu, boju i oblik irisa.

Kada ga crtate, uvek vrlo pažljivo posmatrajte iris i pokušajte da "vidite" što više detalja na njemu koje možete preneti na papir.

Zenica-je crna tačka u centru irisa. Ona je okrugla i menja veličinu u zavisnosti od količine svetlosti koja dopire do nje. Što manje svetlosti ona je sve veća i obrnuto. Takođe, stres i strah deluju na veličinu zenice.

Najčešća greška-nemojte da je crtate velikim pritiskom olovke. Ako pritiskate olovku previše izgužvaćete papir na tom mestu, a to izgleda ružno.

Beonjača-je onaj ostali, beli deo očne jabučice. Ono što treba da znate kada je crtate je to da beonjača nije najsvetliji deo na crtežu. Koliko god vam se to činilo čudno, pogledate li malo bolje videćete da ona na sebi ima senke, krvne sudove, a kod nekih je čak malo žućkasta. Najsvetliji delovi su najčešće odsjaji. Zato uvek morate pažljivo da osenčite beonjaču kako ne bi bila ni pretamna, a ni čisto bela.

Odsjaj-jedna vrlo važna karakteristika koju ne smete nikako zapostaviti.

Odsjaj u oku nastaje kada se svetlost iz okoline odbije od površine oka. Vrlo pažljivo posmatrajte oblik i karakteristike odsjaja jer on pravi nacrtane oči da izgledaju kao žive. U svakom slučaju potrudite se da ga nacrtate što vernije.

Kapci-su još jedna stvar na kojoj početnici vrlo malo obraćaju pažnju. Važna stvar koju treba da znate kada ih crtate je to da kapci imaju neku određenu debljinu, pa tako imaju i ivice sa kojih rastu trepavice.

Trepavice-treba biti malo strpljiv i pažljiv sa tim malim dlačicama koje rastu na ivicama oba kapka. Najčešća greška pri crtanju je ta što se crtaju kao da rastu sa unutrašnje ivice kapka, pa tako izgledaju kao da rastu iz samog oka. Obratite pažnju, one rastu na spoljnoj ivici oba kapka, a gornje trepavice su duže i gušće od donjih.

Ugao oka-je takođe jedan detalj koji mnogi početnici previde i zaborave da ga nacrtaju. To je takođe jedna karakteristika koja ume da bude dosta unikatna kod svakog čoveka i pravi da oči koje crtate izgledaju poprilično realistično.

Kakoo sve to staviti na papir Najjednostavniji način da posmatrate nečije oko je da uzmete ogledalo i posmatrate vaše oči iz više uglova.

Ako ne možete da pronađete ogledalo, iskoristite fotografiju dole.

Smestite se udobno, uzmite više komada običnog papira za kopiranje, jednu HB, jednu 2B olovku, komad gnjecave gumice i jednu vinil gumicu za brisanje.

Kada crtate oči, najbolje bi bilo da posmatrate širu regiju oka, uključujući i obrve kao jednu celinu jer su one upravo to-jedna celina i uvek počnite tako što ćete prvo napraviti skicu oka i obrve.

1. Laganim pritiskom 2B olovke napravio skicu i nacrtao konture oka i obrve. U ovom delu sam još obeležite i konture zenice, tamniju površinu na irisu oko zenice i odsjaje iznad zenice, u uglu oka i na ivici donjeg kapka.

Nemojte preterivati sa detaljima, jer suviše linija za početak može da vas zbuni. Dodaćete sve detalje kasnije tokom rada. Postavite li tačno osnovne linije na svoje mesto, već ste odradili najveći deo posla.

2. Postavite prvi sloj grafita po celoj površini razmazujući grafitni

prah tuferom (pamučni jastučić za skidanje šminke) da bih dobio osnovni ton. Na slici dole to se i ne vidi baš najbolje, ali on je tu.

Grafitni prah možete napraviti stružeći nožićem grafitno srce 2B ili mekše olovke na komad papira pa ga zatim pokupite tuferom i nanesite na papir. Naravno, vi možete da odaberete neki drugi način senčenja.

3. Gnjecavom gumicom očistite grafit sa svih površina gde su odsjaji. To su odsjaji u oku iznad zenice, na ivici donjeg kapka, u uglu oka i tako dalje.

Budite pažljivi i pokušajte da primetite gde sve ima odsjaja.

4. Sada 2B olovkom osenčite prvo zenicu, a zatim i sve tamnije delove kao što su ivica na gornjem kapku, gornja ivica kod ugla oka i senka na irisu koja nastaje od gornjeg kapka.

5. Nacrtajte HB olovkom zrakaste linije na irisu koje se protežu od zenice prema ivici irisa. Pogledate li bolje videćete da te linije, zbog prirode oka, izgledaju blago zakrivljene pa ih i vi tako crtajte. Nemojte preterivati sa gustinom i debjinom ovih linija, napravićete potrebne korekcije kasnije. Na kraju 2B olovkom pojačajte senke na tamnijoj površini na irisu u delu oko zenice.

6. Nacrtajte zatim HB olovkom onaj tamniji prsten na spoljnoj ivici irisa.

Najbolje je da to odradite kratkim, zbijenim crtama povlačeći olovku od ivice prema centru, a zatim pažljivo nacrtajte samu kružnicu irisa punom linijom.

Kada to završite, gnjecavom gumicom pokupite višak grafita sa beonjače tamo gde su one svetle, ostavljajući delove koji su pod senkom.

7. Sada sledi senčenje. Uzmite HB olovku i laganim zrakastim pokretima osenčite onu tamnu površinu u sredini irisa oko zenice. Istom olovkom nastavite kružnim pokretima da senčite sve tamnije površine koje vidite, kao što su delovi gornjeg i donjeg kapka, ugao oka i tako dalje.

Zatim pažljivo posmatrajte ivice oba kapka da bi naneli pravi ton, jer kada budete počeli da crtate trepavice nećete više moći tu da ispravljate, a da ne zamrljate. Budite pažljivi i napravite sve potrebne korekcije u ovom delu.

Na kraju blago osenčite beonjače na mestima gde su tamnije i na mestima gde ima senke. Nacrtajte i par fleka na beonjači i malo krvnih sudova koji se vide. Ako negde preterate, korigujte gnjecavom gumicom.

8. Kada budete sasvim zadovoljni kako ste postavili sve senke i odsjaje onda je pravo vreme da nacrtate trepavice. Pošto su gušće i tamnije, za gonje trepavice ja sam koristio 2B olovku. Trepavice crtajte pomoću kratkih, zakrivljenih linija prateći njihov pravac rasta.

Postavite olovku na mesto gde se nalazi koren pa brzim pokretom povucite olovku u pravcu rasta istovremeno olabavljujući pritisak. Tako ćete dobiti deblje crte pri dnu, a tanje pri vrhu isto kao i prave dlake.

9. Istom tehnikom ali HB olovkom nacrtajte i donje trepavice. Da napomenem još jednom-trepavice rastu sa spoljnje ivice gornjeg i donjeg kapka, a nikako na sredini i još manje sa unutrašnje ivice kapka. Pazite jer je ovo česta greška kada se crtaju oči, a izgleda ružno, kao da trepavice rastu iz same beonjače.

10. Ostala je joť obrva. Koristite 2B olovku i istom tehnikom kao i za trepavice nacrtajte obrvu. Pratite pravac rasta imajući pri tome u vidu da dlake na obrvama ne rastu po celoj povrťini u istom smeru.

Dlake na obrvi poÄ?inju da rastu u pravcu gore-desno, u sredini, u centralnom delu rastu desno, a u gornjem delu dole-desno. Zatim nastavljaju samo dole-desno i na kraju, one najmanje, rastu prema pozadi.

11. Za kraj, nacrtajte i par fleka koje se vide na koži ispod oka i još sitnih detalja kao na primer mladeži, ožiljci, ukoliko ih ima.

Crtež je gotov. Pogledajte još jednom i ako treba popravite sitne nedostatke, ali znajte da u ovom stadijumu možete više da pokvarite nego da popravite.

Nadam se da vam se vežba Kako Nacrtati Oko dopala i da vam je pomogla da povećate vaše crtačko umeće.

Kako Nacrtati Nos Na ovoj stranici opisan je jedan način kako nacrtati nos. Iako se na ovom primeru radi o ženskom nosu u poluprofilu, ovu tehniku podjednako uspešno možete primeniti i kada crtate nos u anfasu i u profilu.

Ovde ću opet da ponovim da ne postoji magična formula za tačno crtanje delova lica, ili bilo čega drugog. Jednostavno, radi se o tome da budete dovoljno pažljivi i da primećujete sve detalje na datom predmetu, to jest objektu.

Pošto ste, verovatno, do sada primetili da je razmazivanje moja omiljena tehnika nanošenja grafita, želeo bih da vam skrenem pažnju da to nije jedina tehnika koja daje dobre rezultate.

Zato budite slobodni da eksperimentišete sa drugim tehnikama senčenja jer ćete jedino tako da otkrijete koja je "vaša" tehnika, šta vama najviše leži i u kojoj tehnici najviše uživate da crtate.

Vežba Kako Nacrtati Nos Za ovu vežbu biće vam potrebno par štapića za razmazivanje grafita, meka papirna maramica ili tufer, olovke 2H, HB i 2B, komad gnjecave gumice i par listova papira za kopiranje.

Kada crtate, praktikujte da stavljate više listova jedan iznad drugog da vam se ne bi neravnine sa tabe ocrtavale na papir.

Najjednostavniji način da vežbate da crtate delove lica je da uzmete ogledalo i posmatrate vaše lice iz više uglova i da crtate ono što vidite. Ukoliko u ovom momentu ne možete da pronađete ogledalo, iskoristite fotografiju sa ovog primera.

...

1. Nacrtajte 2H olovkom konture šire regije nosa. Nemojte da zaboravite da bez razlike da li crtate ili slikate, prva i najvažnija stvar je da tačno

prenesete konture objekta na vaš papir. Kada to budete odradili kako treba, onda ste vrlo blizu cilja, to jest tačan i uredan crtež.

Naravno, najbolje bi bilo da slobodoručno crtate konture. Za to treba samo redovno da vežbate, a u međuvremenu, dok se ne usavršite, možete da koristite i neku od metoda za prenošenje, to jest kopiranje.

2. Napravite zatim mapu obeležavajući na nosu površine koje su najtamnije i najsvetlije. Uradite to 2H olokom i gledajte da linije budu što tanje. Ja sam na ovom primeru radi bolje vidljivosti morao da stavljam deblje linije, ali kasnije to zadaje muke da se takve linije obrišu ili uklope u crtež.

3. Kako bi dobili prvi, osnovni ton, osenčite ravnomerno 2H olovkom širu površinu gde se nalazi nos, pazeći pri tom da vam ne ostanu praznine. Zatim papirnom maramicom ili tuferom, sa što manje stiskanja, razmažite grafit po toj površini.

Imajte na umu da, kada se radi o ovoj tehnici, što ravnomernije olovkom nanesete sloj grafita, to će vam lakše biti da ga razmažete u jednoličnom tonu.

4. Budući da mi se jedan deo linija izgubio nakon razmazivanja grafita, ponovo sam, laganim linijama, nacrtao te linije jer su one važne da bi crtež bio realističan.

5. HB olovkom nanesite grafit na mestima gde ste obeležili tamnije površine.

I ovde važi isto pravilo- što ravnomernije i tačnije nanesete grafit to ćete imati manje problema prilikom razmazivanja.

6. Papirnim štapićima razmažite grafit na ovim površinama dok ne dobijete tonove koje želite. Na mestima gde treba tonovi da budu tamniji jednostavno ponovo nanesite HB olovkom grafit i ponovo razmazujte.

7. Sada gnjecavom gumicom izvucite sve odbljeske i svetlije površine.

Pomoću papirnih štapića razmažite grafit kako bi napravili privid stapanja susednih površina da bi sve izgledalo realistično.

8. Ponovite korake 5 i 6 sve dok ne budete zadovoljni rezultatom. Kada postanete zadovoljni, ostavite na koji minut crtež pa mu se vratite i ponovo ga pogledajte sa svih strana. Istom metodom, pomoću štapića i gnjecave gumice, ispravite sve greške koje vidite.

Da bi crtež bio što realističniji, dodajte par sitnih detalja, ukoliko ih ima, kao što su fleke na koži, dlačice, bore i tako dalje. I gotovi ste.

Nadam se da vam se vežba Kako Nacrtati Nos dopala i da vam je pomogla da povećate vaše crtačko umeće.

Kako Nacrtati Uvo Seriju Delovi lica nastavićemo vežbom kako nacrtati uvo. Uši su vrlo interesantan objekat za crtanje, međutim, na prvi pogled izgledaju i poprilično nezgodno. Svi oni nabori, sve šupljine, zakrivljene ivice, sve to može jednom početniku da izgleda haotično i nemoguće za crtanje.

Ne paničite, ipak ima reda u tom haosu. Ovde moram priznati da sam ovaj štos našao na netu i to, ni manje ni više, nego kao savet profesionalnih umetnika. Oni su smislili jedan vrlo originalan način kako zapamtiti oblik uveta.

Pre nego vam otkrijem ovu "tajnu" i nastavimo dalje sa vežbom kako bi se lično uverili da stvar funkcioniše, uzmite svoj pribor za crtanje i smestite se udobno. Za vežbu Kako Nacrtati Uvo trebaće vam par štapića za razmazivanje grafita, meka papirna maramica ili tufer, olovke 2H, HB i 2B, komad gnjecave gumice, komad vinil gumice i par listova papira za crtanje na kojima ćete vežbati.

Važna stvar, koju treba da znate pre nego počnete, je da budete svesni gde se uši nalaze na glavi. Zato je poželjno da se još jednom podsetite da se, gledano u anfasu, uši nalaze između gornje ivice obrva i donje ivice nosa, a gledano u profilu one leže odmah iza vilice.

Kako zapamtiti oblik uveta Jednostavan način kako zapamtiti oblik i kako nacrtati uvo je pomoću znaka pitanja "?" i slova ipsilon "y". Oblik spoljašnje ivice uveta podseća na znak pitanja, a gde je tačka kao resica uveta. Dok onaj unutrašnji deo, koji na prvi pogled izgleda tako neobično savijen, podseća na slovo ipsilon. (slika dole)

Eto vidite da je ovo vrlo lako i vrlo originalno. Ajde sada da vidimo kako to funkcioniše u praksi, a kao model za rad uzeću uvo sa slike.

Kako nacrtati uvo 1. Počnite tako što ćete laganim pritiskom 2H olovkom nacrtati spoljne konture uveta. Drugim rečima, nacrtajte znak pitanja pazeći pri tome na dimenzije i proporcije uveta, odnosno pazite da uvo ne bude ni preširoko ni pretanko. Takođe obratite pažnju na ugao uveta, jer je gornji deo uva, gledano iz profila, uglavnom blago nakrivljen prema pozadi.

2. Nacrtajte zatim sve one forme unutar uveta. Obratite pažnju gde počinje i gde završava onaj "y" oblik, gde se zakrivljuje, koliko je debeo, pod kojim uglom je u odnosu na ostale delove i tako dalje. Vrlo je važno, u ovom delu, da nacrtate što verniju skicu, jer od ovog koraka pa nadalje počinje senčenje

i, ukoliko pogrešite, moraćete da brišete velike delove ili da počnete sve iz početka.

3. Kada budete postali zadovoljni sa skicom, sledeći korak je da napravite mapu, to jest da obeležite na crtežu gde se nalaze najtamnije i najsvetlije površine. Nemojte preterivati sa previše linija jer na kraju cela ta mreža može da vas zbuni, ali nemojte ni previše da uprostite stvar, pogotovo ne sa punom senkom.

Ako vam zadaju muke sve te linije kada pravite mapu senčenja, radi lakšeg raspoznavanja, crtajte ih linijama različite debjine. Za obeležavanje najtamnijih delova koristite debele linije, a za najsvetlije površine koristite vrlo tanke linije.

4. Razdvojte svetle od tamnih površina. Bez previše stiskanja, ispunite 2B olovkom sve najtamnije površine koje ste obeležili. U ovom delu ostavite sve

polutamne površine kakve jesu i skoncentrišite se samo na najtamnije. Kada budete tačno popunili sve najtamnije površine i izdvojili sve najsvetlije, odmah ćete prepoznati koje površine treba da budu polutamne.

5. U ovom delu, kako bih naneo osnovni ton, ja sam 2H olovkom osenčio ceo crtež. Tako, pored toga što dobijem jedan dobar deo polutonova, vrlo mi je lakše da izvučem i sve odsjaje i svetle površine.

6. U zavisnosti od toga u kom delu sam radio, vinil gumicom ili gnjecavom gumicom izvukao sam sve svetle površine. Sada na red dolaze i polutamne površine. HB olovkom popunite sve ove površine bez preteranog nanošenja grafita.

Bolje je da proces stavljanja, raznošenja i brisanja grafita ponovite više puta jer tako smanjujete šansu da upropastite crtež ako odjednom stavite previše grafita na pogrešno mesto. Takođe, crtež rađen po ovom principu, u više slojeva, dobija na dubini i kvalitetu.

7. Ponavljajte prethodni korak, to jest stavljajte grafit, razmažite ga i ispravljajte greške gnjecavom gumicom sve dok ne postanete zadovoljni rezultatom. Sada, kako bi dobili što realističniji crtež, nacrtajte i dlake koje vire iz uveta, mladeže i fleke na koži. I gotovi ste.

Nadam se da vam se vežba Kako Nacrtati Uvo dopala i da vam je pomogla da povećate vaše crtačko umeće.

Kako Nacrtati Usta Pre nego stignemo do vežbe Kako nacrtati usta želeo bih da vam skrenem pažnju na par detalja i karakteristika za koje mislim da je poželjno da ih znate i koje će vam olakšati crtanje usana.

Ne postoji nikakav magičan način koji će vam pomoći da savršeno crtate usta ili bilo šta drugo. Jednostavno, treba da budete pažljivi, da primećujete što više detalja na objektu koji crtate i da ih što tačnije prenesete na papir, a najbrži i najbolji način da to radite je da dobro crtate što više možete.

Mada to ne izgleda tako, crtanje usana može da vam zada poprilično muke, pogotovo kada ih crtate u polu-profilu. Kako bi povećali šanse da vam crtež uspe, obratite pažnju na sledeće detalje.

Podsetite se prvo gde da smestite usta u odnosu na ostale delove lica kada crtate lik u anfasu, a gde ih smestiti kada crtate profil. Zbog zuba usne su ispaknute ka spolja i imaju zaobljen oblik. Kao crveni jastučići koji variraju u debljini od čoveka do čoveka.

U najvećem broju slučajeva mladi ljudi imaju deblje usne od starijih, a takođe žene imaju deblje usne nego muškarci. Naravno ovo nije pravilo, zato budite pažljivi posmatrajući i crtajte samo ono što vidite.

Usne su, zbog svoje prirode i funkcije uglavnom naborane, a najvidljivije su one bore koje se protežu vertikalno po usnama. Uvek nađite način da ih nacrtate jer one daju realističan izgled nacrtanih usana.

Najčešća Situacija Budući da ne postoji univerzalna formula kako nacrtati usta u svim mogućim pozicijama ovde će biti reči samo o jednoj i to najčešćoj poziciji, a to je kada svetlo pada na lice odozgo.

Zbog svoje specifične građe, ceo onaj potez od nosa do brade izgleda kao vertikalno postavljene stepenice.

Pogledate li neki lik iz profila i biće vam jasno o čemu pričam. I upravo to uslovljava da se senke na licu, kada je ono osvetljeno odozgo, menjaju po principu svetlo-senka.

Počevši od gornje površine nosa pa sve do brade naizmenično se menjaju svetle i tamne površine po principu jedno pa drugo.

I sve dok svetlo pada odozgo ovaj princip važi bez razlike da li je lik, koji crtate, u anfasu, profilu ili polu-profilu.

Ajde da vidimo kako ovaj princip funkcioniše kada treba da se stavi na papir.

Kako nacrtati usta Kako nam ne bi bilo dosadno, a i da potvrdimo da princip važi za sve pozicije, radićemo vežbu na polu-profilu. Za vežbu Kako Nacrtati Usta trebaće vam par štapića za razmazivanje grafita, olovke 2H, HB i 2B, komad gnjecave gumice, komad vinil gumice i par listova papira za crtanje na kojima ćete raditi.

1. Prvo napravite skicu ovog dela lica 2H olovkom. Zapravo, ja sam, zbog bolje vidljivosti na stranici, koristio HB olovku ali vi radite 2H olokvom sa što manje pritiska na papiru.

Kao tačka odakle ću početi odredio sam liniju gde treba da budu usta pa sam prema toj liniji odredio liniju brade, liniju nosa i ugao linije obraza. Takođe sam prema ovoj liniji obeležio i debljinu gornje i donje usne.

Zatim sam odredio centar usana koji, zbog toga što je lik okrenuo glavu u desno, sada izgleda kao da je pomeren u desno, pa tako nam desna polovina usana izgleda znatno kraća nego leva polovina.

Prema centru usana nacrtao sam ono udubljenje u obliku slova "u" na gornjoj usni i odredio centar brade i nosa. Kada sam odredio sve ove kote bilo mi je lako da nacrtam skicu prema fotografiji gore.

2. Zatim napravite mapu obeležavajući na skici površine koje su najtamnije i najsvetlije. Uradite to 2H olokom i gledajte da linije budu što tanje kako vam ne bi smetale kasnije u radu.

U ovom delu rada od značajne pomoći biće vam poznavanje gore opisanog principa svetlo-tamno. Koristeći ovaj princip vrlo lako sam pronašao i obeležio tamne površine ispod nosa, gornju usnu, ispod donje usne i donji deo brade.

3. Sada na red dolazi senčenje. Kako bih razdvojio svetle od tamnih površina, 2B olovkom sam prvo popunio sve površine koje su na mapi označene kao najtamnije.

4. Da bi dobili osnovni ton crteža i olakšao sebi izvlačenje najsvetlijih površina, 2H olovkom sam ravnomerno, po celoj površini, naneo sloj grafita

pazeći pri tome da ne izmrljam ili skroz pokrijem grafitom linije takozvane mape senčenja.

Ovo pokrivanje grafita mi takođe dosta pomaže oko pronalaženja srednjih tonova koji se, kada tačno nacrtam najtamnije i najsvetlije površine, takoreći sami pojavljuju.

5. U zavisnosti od dela na kome radim, vinil gumicom ili gnjecavom gumicom sam obrisao grafit na površinama koje su bile označene kao najsvetlije.

Od ovog momenta pa nadalje, pomoću papirnih štapića, razmazivao sam grafit i polako spajao oštre linije između površina različitih tonova.

Kada je bilo potrebno, da bih dobio neki od srednjih tonova, nanosio sam HB olovkom grafit na ta masta pa sam ponovo razmazivao papirnim štapićima.

6. Ponavljajući ovaj proces stavljanja grafita, razmazivanje i korekcija gnjecavom gumicom, nastavio sam da crtam detalje na ustima kao što su nabori na donjoj usni, odsjaji na istoj, mali nabori koji su počeli da se javljaju na samoj ivici između usne i kože lica i tako dalje.

Što više detalja budete primetili i stavili na crtež, to će vam crtež biti realističniji.

Ponavljao sam ovaj proces sve dok nisam postao zadovoljan rezultatom.

Nadam se da vam se vežba Kako Nacrtati Usta dopala i da vam je pomogla da povećate vaše crtačko umeće.

Drvene Bojice Zabava Crtanjem u Boji Nekada su drvene bojice bile "rezervisane" samo za decu, ali tokom poslednjih godina stvari su se tako mnogo promenile u korist olovaka u boji da ih sve više i više hobi i profi-umetnika koristi u svom kreativnom radu, a neki od njih su se specijalizovali i rade isključivo sa njima stvarajući izvanredna umetnička dela.

Prednosti su im velike počevši od toga da se sada izrađuju u više od 200 različitih boja i nijansi što eliminiše potrebu da par godina učite kako da mešate boje (kao što je to slučaj u slikarstvu). Jednostavno odaberete olovku u željenoj boji i crtate.

Sem režača, olovke u boji ne zahtevaju nikakav dopunski pribor, jednostavne su za upotrebu i mogu lako da se prenose i da se radi sa njima "na terenu".

Kažu da mogu da se kombinuju sa svim ostalim tehnikama za crtanje i slikanje. Do sada sam ih koristio jedino u kombinaciji sa običnim, grafitnim olovkama i efekti su predivni.

Na slici dole je moj skalpel nacrtan sa HB, 6B grafitnom olovkom i olovkom u žutoj boji.

Da napomenemo da ima velike razlike između drvenih bojica koje su namenjene umetnicima i onih koje uobičajeno koriste deca.

Profesionalne bojice sadrže znatno više pigmenata i voska u sebi nego dečje olovke u boji tako da ostavljaju jedan jasan, bogat bojom i dubinom trag na papiru. Krajnji efekat je crtanje koje u celosti može da zameni slikanje bojama.

Pošto se u principu radi o olovci, nakon savlađivanja osnovnih tehnika za crtanje grafitnim olovkama, drvene bojice nekako se nameću kao prirodan nastavak za rad u boji.

Ja sam pre negde iz radoznalosti počeo da crtam sa dečjim bojicama, a onda sam dobio na poklon od svoje supruge jedan komplet profesionalnih olovaka u boji pa sam se "bacio na posao" i krenuo da istražujem po internetu i da eksperimentišem sa njima.

Sada sam joj veoma zahvalan na tome jer je crtanje sa profi-olovkama u boji prava zabava.

Pokušaću ovde da prenesem svoje iskustvo sa drvenim bojicama. Nadam se da će, uz vašu pomoć, ovo postati najbogatija strana sa tehnikama, savetima i iskustvima na temu drvene bojice na ovim prostorima.

• Točak boja • Osnovni Potezi • Kako da nacrtate...

Crtanje Kontura Slobodnom Rukom ili Precrtavanjem?

Kako su konture najčešći i najlakši način kako početi sa crtanjem, crtanje kontura, tačnije, što preciznije iscrtavanje kontura na papir je vrlo važno jer ćete tako kao prvo sebi uštedeti vreme koje biste izgubili na česte korekcije, kao drugo sam proces crtanja biće lakši i zabavniji i na kraju najvažnije crtež će biti lepši.

Tačno crtanje kontura je takođe preduslov i za slikanje. Što je skica bolje nacrtana i vernija originalu to će slika biti lepša. I to je pravilo koje ne smete da zaboravite.

U zavisnosti od vaše namere i sklonosti, konture možete da stavite na papir na više načina. To možete da radite slobodnom rukom ili koristeći neku od metoda precrtavanja.

Moja preporuka je da isprobate sve načine precrtavanja i da vidite koji vam najviše odgovara ne zapostavljajući, pri tome, takozvano crtanje slobodnom rukom.

Slobodoručno Crtanje Crtanje slobodnom rukom je svakako najprestižniji način ali to je za nekoga ko je tek počeo da savladava crtanje ujedno i najteži način. Ono zahteva malo više vežbe kako bi koordinirali poteze ruke koja drži olovku sa onim što vidite. Da bi lakše savladali veštinu crtanja slobodnom rukom potrebno je za početak da znate sledeće: 

Šta je proporcija, zašto je to važno pri crtanju i kako izračunati srazmer;



Kako da merite dimenzije objekta koji želite da nacrtate i kako da te mere prenesete na papir.

Precrtavanje Precrtavanje je najbrži i najjednostavniji način crtanja kontura. Ono je pogotovo pogodno za početnike jer ne zahteva posebnu veštinu crtanja i sve što treba da znate su načini na koji to možete da uradite.

Ali, nemojte misliti da precrtavaju samo početnici. Profesionalni likovni umetnici redovno koriste razno-razne metode za precrtavanje zato što tako dobijaju na vremenu, nacrtane konture biće tačna reprodukcija kontura objekta i, najvažnije, papir za crtanje ostaće čist i neoštećen od brisanja gumicom što je vrlo važno za krajnji rezultat.

Svakako najlakši način precrtavanja je onaj koji smo svi radili kao deca, a to je precrtavanje osnovnih linija sa originala na prozoru. Nažalost, ovaj način ima vrlo ograničenu upotrebu pa zato profesionalni umetnici koriste za to specijalne projektore i naprave kao što je Light box.

Postoji mnogo načina za crtanje kontura, to jest za precrtavanje osnovnih linija objekta. Neki su vrlo jednostavni dok drugi zahtevaju veštinu ili posebne uslove.

Prva dva metoda "rade" na principu kopiranja, dok su druga dva načina precrtavanja pomoću mrežice.



Precrtavanje pomoću paus-papira;



Precrtavanje skice na novi list papira.

Takozvani metod precrtavanje preko mrežice koristim dosta često, pogotovo za crtanje sa fotografije, jer je on idealna kombinacija između crtanja slobodnom rukom i prostog precrtavanja. Rezultati ovakvog načina crtanja kontura su poprilično tačne konture za relativno kratko vreme, a pri tom vi ipak crtate i preračunavate svo vreme gde treba koja linija da bude nacrtana vežbajuci tako vaše oko i ruku.



Precrtavanje preko mrežice nacrtane na originalu;



Precrtavanje preko mrežice nacrtane na providnoj foliji.

Ovaj metod precrtavanja, pomoću mrežice, može da se koristi i za uvećavanje (ili smanjivanje) crteža to jest za crtanje u razmeri.

Stvaranje Senke i Senčenje Dok kontura označava vidljive granice objekta, senke mu daju dubinu i definišu njegov oblik stvarajući pri tome onaj, tako važan, efekat trimenzionalnosti.

Zato dok crtate, uvek trebate biti vrlo svesni odakle dolazi svetlo i kako se senka ocrtava na objekat koji crtate jer i najbolje nacrtani crtež sa perfektno tačnom proporcijom i savršeno čistim linijama bez tačno nacrtane osenčene površine izgledaće poprilično "ravan" i neprirodan.

Senčenje, odnosno crtanje površine koje su pod senkom je jedan vrlo važan element u crtanju koji treba dobro da savladate jer od toga gde i kako ste uradili senčenje direktno zavisi da li će crtež biti dobar ili će izgledati kao da "tu nešto nije u redu".

Svetlo i Senka "Senka duguje svoje rođenje svetlu" - Džon Gej (John Gay), engleski pesnik

Konturni crteži mogu vrlo lako da budu preobraženi u forme kada se unese fenomen svetlo i senka. Onda oblici poprimaju trodimenzionalni izgled, dobijaju "masu" i time izgledaju kao pravi predmeti.

Kako je ovo vrlo važno kod crtanja, poželjno je da znate od čega je sastavljen fenomen - svetlo i senka i da znate osnovne pojmove vezane za to.

Svetlost i senke su nerazdvojive pojave i, upravo kao što kaže gornji citat, svetlo stvara senku.

Kada jedno telo bude izloženo svetlosti svi njegovi delovi koji ne mogu biti izloženi direktno svetlosnim zracima ostaju pod senkom.

Ove senke se zovu još i sopstvene senke.

To isto telo postavljeno ispred izvora svetlosti sprečava da svetlost dopre do površine objekta koji se nalazi iza tog tela stvarajući tako senku na toj površini. Tada kažemo da to telo baca senku.

Ova senka se zove bačena senka ili puna senka.

Kada svetlo padne na površinu nekog objekta jedan deo te svetlosti se odbije i mi to doživljavamo kao odblesak.

Odblesak koji se javlja na najisturenijoj površini datog objekta prema izvoru svetla zove se direktni odblesak.

Odblesak koji se javlja kao posledica svetla koja je odbijena od okolnih površina i objekata zove se indirektni odblesak.

Koliko će odblesci biti intenzivni zavisi od finoće obrade i materijala od kojeg su objekat i obližnje površine napravljene. Metal, porcelan, staklo, neke plastike i svetla tela generalno intenzivno odbijaju svetlost, dok tamni objekti i površine kao što su tekstil, nelakirano drvo i sl. imaju slabiji odblesak.

Na slici dole možete da vidite sve elemente fenomena svetlo i senka na delu.

Uzeo sam kao primer nos engleskog glumca Kristiana Balea (Christian Bale), uz nadu da mi neće zameriti.

Još par stvari koje treba da se znaju na ovu temu su: - Sopstvena senka nije ujednačenog tona. Ona je najtamnija na mestima koja su sasvim sakrivena od izvora svetla i postupno menjajći tonove spaja se sa direktnim odbleskom.

- Sopstvena senka je uvek svetlija od pune senke; - Puna senka je uvek suprotno postavljena od izvora svetla; - Ukoliko postoje dva ili više izvora svetlosti onda se pojavljuju dve ili više punih senki; - Oblik pune senke zavisi od faktora kao što su: da li je površina na kojoj pada ravna, presečena, razlomljena i tako dalje.

Vežba: Kako bi posmatrali i bolje shvatili fenomen - svetlo i senka napravite sledeću vežbu. Za ovu vežbu trebaće vam jedan ili više jednostavnih predmeta, izvor

svetlosti u vidu stone lampe, baterijske lampe ili sveća, papir za crtanje i jedna olovka.

Postavite predmet ispod izvora svetla i pokušajte da vidite sve elemente igre svetla i senke. Pomerajte izvor svetla u odnosu na predmet tako da svetlo pada sa različitih strana na predmet (slika dole). Skicirajte svaki položaj i pokušajte da vidite svaku promenu koja nastaje.

Ponovite vežbu sa drugim jednostavnim predmetom, a kako budete ulazili u štos ovog fenomena radite ovu vežbu sa složenijim predmetima.

Tonska Skala Svetla Ako ste primetili svetlost ne obasjava objekte istom jačinom. Postoje postepeni prelazi između svetlog i tamnog. Pojam tonska skala svetla se odnosi na te postepene prelaze, na te stepene između svetlosti i senke.

Dole na slici je prikaz jedne tonske skale. Možete videti kako ona počinje sa čisto belim i završava sa čisto crnim tonom, a između ta dva krajnja stepena postoji bukvalno na hiljade prelaza to jest tonova.

U umetnosti, količina svetlosti u nekoj boji naziva se VALER pa, prema tome, pojam valerska skala označava isto što i pojam tonska skala svetla.

Radi pojednostavljenja, ja ću nastaviti da koristim termin tonska skala svetla ili jednostavno tonska skala.

U crtanju, najsvetliji mogući ton koji možete da dobijete je belilo papira.

Najtamniji ton biće taman onoliko koliko vam to vaše olovke mogu dozvoliti.

Kako bi dobili bogatu tonsku skalu poželjno je da imate na raspolaganju više olovaka različite tvrdoće ali, takođe, možete da napravite tonsku skalu koristeći samo jednu olovku, recimo 4B olovku, tako što ćete menjajući pritisak olovke na papir da dobijate svetlije i tamnije tonove.

Vrlo je korisno uvek pre nego što počnete da crtate, a pogotovo pre nego počnete da koristite novi set olovaka, da napravite tonsku skalu kako bi imali uvid u karakteristike tih istih olovaka.

Nacrtajte devet kvadratića dimenzije otprilike 2 x 2.5cm. (slično kao na slici dole) na komadu istog papira za crtanje kao onaj na kome ćete crtati. Ovo je vrlo važno jer u zavisnosti od papira i njegovih karakteristika zavisi kakva će biti i tonska skala svetla.

Prvi kvadratić ostavite prazan, a zadnji ispunite "debelo" vašom najmekšom (najtamnijom) olovkom koju imate, odnosno onom sa kojom imate nameru da radite.

Kvadratiće između ta dva krajnja tona popunite grafitom tako da tonovi postepeno prelaze iz jednog u drugi, a pri tome stavljajte iznad (ili ispod) svakog kvadratića oznaku tvrdoće te olovke sa kojom ste popunili kvadratić.

Sa ovako pripremljenom skalom pored vas, nikada nećete biti u nedoumici koju olovku treba gde da upotrebite i što je još važnije smanjićete rizik od nanošenja neprikladnog tona koji onda treba da brišete.

Ukoliko koristite punu skalu od 9-10 tonova crteži koje budete radili biće "mekani", a prelazi od jednog do drugog tona biće nežni i jedva primetni.

Ako odlučite da koristite samo 4-5 tonova za rad, preskačući pri tome susedne tonove, onda će vaši crteži biti oštri i jasni, sa velikim kontrastom između nasenčenih površina.

U zavisnosti koju tehniku za senčenje ćete koristiti zavisi i način na koji ćete popunjavati kvadratiće na vašoj tonskoj skali svetla.

Ako senčite šrafiranjem, onda istom tehnikom popunjavajte i polja vaše tonske skale. Ako nanosite senke drugom tehnikom, recimo unakrsnim šrafiranjem, škrabanjem itd., onda tom tehnikom popunite kvadratiće za vašu tonsku skalu.

Kontrast Po široj definiciji, reč kontrast predstavlja SUPROTNOST OSOBINA i, mada najčešće u crtanju se povezuje sa razlikom u tonalitetu/valeru jedne boje, u vizuelnoj umetnosti ovaj pojam se odnosi i na ostale aspekte kao što su veličina, pozicija, boja, tekstura, orijentacije i oblik.

Na slici dole sam nacrtao grafički prikaz ovih osnovnih oblika suprotnosti koji se koriste u vizuelnoj umetnosti.

Kontrast možete koristiti kako bi dodali ili oduzeli vašem crtežu dramatičnost, da nešto naglasite na njemu, da odvojite jedan ili više objekata od ostalih ili da napravite jedinstvo različitih objekata i tako dalje.

Na ovoj strani ovaj pojam biće obrađen samo u kontekstu razlike između svetla i senke, a za tu svrhu pogledajte ponovo vašu tonsku skalu svetla.

Ova skala je sastavljena od više različitih tonova i počinje od bele boje, a završava "crnom" bojom (krajnji ton vaše tonske skale biće "crn" onoliko koliko to dozvoljava vaša najmekša olovka).

Kako bi postigli veću razliku u tonovima u vašem crtanju, kada nanosite grafit, treba da preskočite jedan ili više tonova između svakog upotrebljenog tona bez razlike da li će dominirati vrlo tamne nijanse, a istaknute površine će biti bele ili svetlo sive ili će dominirati bele i svetlo sive nijanse, a istaknute površine biće vrlo tamne. Što više tonova preskačete to će suprotnost biti veća i obrnuto.

Uglavnom, crteži izrađeni u velikom kontrastu svetlo-tamno dobijaju veću dramatičnost, a scene izgledaju napeto.

Ali ne morate, a i ne bi trebalo da uvek crtate objekte u velikom kontrastu jer mala razlika u tonovima, sa druge strane, daje crtežu osećaj jedinstva unutar crteža i odličan je kada želite da postignete upravo suprotan efekat od napetosti, to jest kada želite da stvorite mirnu, suptilnu atmosferu.

Mali kontrast se dobija kada koristite jedan uski opseg tonova koji se nalaze jedan pored drugog na vašoj tonskoj skali. Čak i na jednostavnim crtežima, kao ovaj na slici gore, može da se vidi uticaj kontrasta na jednom crtežu.

Senčenje Tehnike Crtanja Senke Akcija stavljanja, to jest crtanja senke zove se senčenje.

Postoji par "osnovnih" tehnika za nanošenje senke o kojima će ovde uglavnom biti reči.

Najčešće ćete, dok crtate, koristiti kombinacije ovih tehnika, a ukoliko ih dobro savladate, biće vam sasvim dovoljna samo jedna ili eventualno dve tehnike da nacrtate sve što hoćete.

Do sada sam imao prilike da vidim puno prelepih crteža nacrtanih samo jednom ili kombinacijom dve tehnike.

Šrafiranje: Serija tankih, paralelnih linija, povučenih istim pritiskom olovke na papir da bi se stvorila iluzija senke.

Na mesta koja treba da budu tamnija od ostalih osenčenih površina napravite ove linije gušće smanjujući razmak između linija ili povlačeći nove linije preko već nacrtanih linija.

Mada se ova tehnika smatra kao "osnovna" i najjednostavnija ona uopšte nije jednostavna i traži mnogo prakse i vrlo mirnu ruku kako bi se savladala.

Ali kada je jednom budete savladali nagrada dolazi u vidu vašeg ličnog stila.

Naime, šrafiranje i unakrsno šrafiranje su kao lični potpis i skoro je nemoguće da neko ima isti stil kao i vi. Način na koji linije počinju,

završavaju, ugao pod kojim su povučene itd. sve će to biti vaš i samo vaš stil koji će biti prepoznatljiv.

Unakrsno Šrafiranje: Kada nacrtate novi sloj paralelnih linija, unakrsno pod određenim uglom, preko već šrafirane površine dobijate unakrsno šrafiranje.

Tonovi se dobijaju tako što ćete nacrtati još jedan sloj paralelnih linija na potrebnu površinu pod nekim uglom u odnosu na prethodna dva sloja. Ako je potrebno, možete da nacrtate i četvrti sloj pod različitim uglom u odnosu na ostala tri sloja.

Ova tehnika savršeno se nadopunjuje sa tehnikom šrafiranja dajući vam beskrajne mogućnosti za senčenje ali, isto kao i za šrafiranje, treba da imate mirnu, izvežbanu ruku jer ova tehnika zahteva još veću kontrolu nad pritiskom olovke dok povlačite linije.

Škrabanje iliti žvrljanje: Nevezani, beskrajni niz malih kružića nasumice nacrtanih na mestima gde treba da se nacrtaju senke.

Poprilično jednostavan i brz način za senčenje i idealan za dobijanje nekih interesantnih tekstura. Tonovi se dobijaju tako što ćete škrabati ponovo preko već naškrabane površine na ona mesta koja treba da budu tamnija.

Tačkanje iliti Punktiranje: Efekat senke se dobija stavljanjem puno, puno tačaka na papir. Olovku treba da držite svo vreme tačno uspravnu u odnosu na papir jer ćete u suprotnom, umesto tačkica, dobijati kratke crtice. Tonovi se dobijaju tako što na površine koje treba da budu tamnije stavljate više tačaka.

Ova tehnika za senčenje zahteva najviše vremena ali mogu se dobiti neki vrlo lepi i interesantni efekti.

Kompletno Popunjavanje Grafitom: Crtanje finih linija, laganim pokretom ruke napred-nazad, tako da olovka svo vreme klizi preko papira za crtanje popunjavajući potpuno grafitom željenu površinu papira.

Ako volite foto-realističan stil, onda vežbajte i koristite ovu tehniku jer ovom tehnikom za senčenje možete postići glatki prelaz između tonova isto kao u stvarnosti.

Tonove u ovoj tehnici možete da dobijate na različite načine počevši tako što ćete prelaziti još jednom preko već nanetog sloja ili povećavajući i smanjujući pritisak na vrh olovke kako bi dobili željeni ton, razmazivanjem

pomoću pribora za razmazivanje , pa sve do promene olovke to jest korišćenjem olovaka različite tvrdoće.

Ako radite u ovoj tehnici morate voditi računa da ne ostavljate tamne linije na nasenčenoj površini i na ivicama. Ako vam se to dogodi izbrišite lagano liniju vinil gumicom ili podignite višak grafita gnjecavom gumicom.

Korekcije, takođe, možete da pravite i pomoću vašeg pribora za razmazivanje.

Svakako da tu ne završavaju tehnike za nanošenje senke. Možete da pravite kombinacije svih ovih tehnika, da izmišljate nove kombinacije i tehnike, a granica će biti samo vaša mašta.

Ukoliko još ne znate kako i gde naneti pravi ton grafita na crtežu, onda od velike pomoći biće vam tehnika Mapa Senčenja. Vrlo jednostavno, u četiri koraka, naučićete kako da napravite mapu tonova i kako da ih tačno nanesete na papir.

Mapa Senčenja Da li vam se često dešava da kada završite skicu i treba da počnete da senčite ne znate kako i odakle da krenete? Mapa senčenja je tehnika koju možete da koristite u takvim situacijama.

Mada o ovoj tehnici nema puno podataka na internetu, to je tehnika koju koriste ili su je koristili mnogi umetnici kako bi odredili gde i koji ton grafita da nanesu na crtež. Ceo štos je u tome što, slično topografskim mapama, različiti po intenzitetu vidovi svetla i senke zauzimaju različite oblike na objektima koje posmatrate.

Sve se svodi na to da na stvarima, koje crtate, počnete da primećujete oblike koje zauzimaju različiti tonovi svetla i senki. Zvuči malo komplikovano, ali uskoro će vam sve biti kristalno jasno.

Ovo je prilično jednostavna tehnika koja se izvodi u četiri koraka i to ovim redosledom: 

Nacrtati konturni crtež;



Uočiti površine i oblike pod različitim tonovima;



Laganim linijama nacrtati i obeležiti te površine kao na mapi;



Osenčiti objekat tačno prema nacrtanoj mapi.

Kao objekat za crtanje namerno sam odabrao metalni predmet sjajne površine jer se kod takvih površina, vrlo često, izrazito svetle i izrazito tamne površine nalaze jedne pored druge pa će vam za početak biti lakše da isprobate tehniku Mapa senčenja.

Od pribora, za ovu konkretnu vežbu, biće vam potrebno: olovke 2H, HB i 4B, par štapića za razmazivanje grafita, komad gnjecave gumice i jedna vinil gumica.

PRVI KORAK: Kao i za svaki drugi crtež počnite tako što ćete napraviti konturni crtež objekta. I tu važi isto pravilo, što vam je precizniji konturni crtež, to će vam gotov rad na kraju biti realističniji. To možete da uradite slobodnom rukom ili koristeći neku od metoda precrtavanja.

Samo da napomenem da sam ja, zbog bolje vidljivosti nacrtao deblje linije.

Vi radite konurne crteže sa što tanjim linijama kako ne bi morali često da koristite gumicu.

SLEDEĆI KORAK: Pažljivo posmatrate objekat kako bi uočili koje sve oblike zauzimaju različiti tonovi svetla, odnosno senke. Ako ne uspevate da vidite sve te površine i oblike iz prve, onda zatvorite malo oči i pokušajte da zamutite sliku koju vidite i te površine "postaće" vidljivije.

Sve i da ne želite da koristite ovu tehniku, da bi osenčili crtež kako valja, moraćete da znate kako da odredite koja površina kojim tonom grafita treba da se osenči. Da bih vam bolje objasnio o čemu pričam, ja sam sliku malo obradio u foto-uređivaču pa slika dole sada izgleda kao zamućena i mogu jasnije da se primete svi tonovi.

Na šta treba obratiti pažnju?

Površine gde su odsjaji. To su najsvetlije površine na slici i najčešće na vašem crtežu te površine ostaju neosenčene, to jest sasvim bele.

Najtamnije površine, to su uglavnom površine gde su pune senke i senke na objektu.

Svetli tonovi. Ako su odsjaji mesta gde ne treba da senčite, onda su svetli tonovi najsvetliji tonovi koje treba osenčiti.

Ostali tonovi. Ostale tonove nije neophodno da obeležavate jer će oni, kada budete tačno naneli prethodna tri, postati očigledni. Ne komplikujte sa više od 4 tona uključujući i odsjaje jer su velike šanse da se skroz pogubite u toj mreži od linija i oblika.

TREĆI KORAK: Nacrtajte vašu mapu senčenja. Počevši od odsjaja, vrlo laganim pritiskom 2H olovkom. Počnite na vašoj skici da crtate i beležite površine pod različitim tonovima.

Kako budete nacrtali koju površinu, obeležite je slovom ili brojem. Ja sam svoje obeležio brojevima, pa su tako odsjaji broj jedan, svetli tonovi broj dva, a tamni broj četiri.

Mada sada više nije neophodno, na ostalim površinama stavio sam broj tri.

Kada budete završili, skica treba da izgleda odprilike kao na crtežu dole.

Vidite, cela skica sada izgleda malo zbrkano i neuredno, ali kada budete počeli da radite obrisaćete jedan po jedan sve brojeve ili slova i sve nepotrebne linije. Kada budete postali sigurniji i malo se priviknete da koristite mapu senčenja, slova i brojevi neće vam biti potrebni i lako ćete nanositi sve potrebne tonove grafita na svoje mesto.

ČETVRTI KORAK: Sada vam je skica spremna za senčenje. Pre nego budete počeli da radite, poželjno je da napravite šemu olovaka koje ćete koristiti slično kao na slici dole-desno.

Nacrtajte na papir, na kome ćete raditi, četiri kvadratića, obeležite ih istim brojevima, odnosno slovima kao i na mapi, a zatim popunite kvadratiće grafitom odabranih olovaka i zabeležite broj olovke.

Počnite da senčite prateći mapu koju ste napravili tako što ćete obrisati brojeve i linije na svakoj površini pre nego budete počeli da radite. Ja sam počeo prvo da popunjavam najtamnije površine, a zbog efekta sjajnosti koristio sam i papirne štapiće da bih razmazao grafit po papiru.

Naravno, vi možete da koristite drugu tehniku senčenja u zavisnosti od sklonosti i želja. Eksperimentišite što više sa tehnikama sve dok ne pronađete onu koja vam najviše odgovara.

Nastavite pažljivo da senčite površinu po površinu onako kako ste obeležili na vašoj mapi senčenja. Kada pogrešite, slobodno koristite odgovarajuću gumicu da bi ispravili grešku i nastavite dalje sve dok ne budete zadovoljni rezultatom.

Na početku, tehnika mapa senčenja, verovatno će vas malo više zbunjivati nego što će vam pomagati, ali budite uporni i vežbajte ovu tehniku na različitim objektima sa različitim površinama i ubrzo ćete biti u stanju da sa lakoćom primećujete sve te nepravilne površine pod različitim tonovima i crtaćete sve realističnije crteže.

Nadam se da vam se ovaj tekst dopao i da vam je pomogao da povećate vaše crtačko umeće.

Crtanje i Perspektiva Perspektiva u crtanju se koristi kako bi se stvorila iluzija prostora i daljine.

Ako je ona tačno nacrtana onda objekti na crtežu dobijaju izgled trodimenzionalnosti i vizuelne ispravnosti, odnosno izgledaju kao u stvarnosti.

Zato ona spada u osnovne veštine crtanja i poželjno je da svako ko želi da crta ili slika zna njene osnovne pojmove i elemente.

Prva stvar koju trebate zapamtiti je da predmeti iste veličine izgledaju manji što su dalje od vas.

Ovo možete vrlo lako da proverite pogledate li niz ulicu u stubove ulične rasvete. Iako su svi stubovi iste veličine svaki naredni izgleda manji od onog ispred vas tako da, ako je ulica zaista duga, onaj zadnji se uopšte i ne vidi to jest završava kao tačka.

Isto važi i za predmete. Strana, odnosno deo bliži vama izgledaće veći u poređenju sa stranom (delom) koji je udaljeniji od vaše tačke gledanja.

Linkovi dole daju opis osnovnih pojmova i pravila koja će vam, nadam se, pomoći da lako shvatite ovu temu i poboljšate nivo vašeg crtačkog umeća.



Osnovni pojmovi perspektive



Perspektiva sa jednim nedogledom



Perspektiva sa dva nedogleda



Perspektiva sa tri nedogleda



Atmosferska perspektiva

Perspektiva u Crtanju Osnovni Pojmovi Perspektiva u crtanju je važna zato što ona stvara iluziju prostora i daljine.

Ona utiče na sve što vidimo i to na jedan vrlo suptilan način tako da je vrlo lako za početnike da je previde.

Međutim, kada naučite osnovne pojmove perspektive, videćete da je sam koncept perspektive vrlo jednostavan pa će vam tako crtanje perspektive postati jednostavno i zabavno.

Kako bih sebi olakšao, nacrtao sam jednu scenu koju ću da koristim da bih vam objasnio osnovne pojmove pespektive u crtanju.

Pogledajte ova tri lika na crtežu gore, čovek koji stoji, devojka koja sedi na klupi i žena koja leži na pesku. Zamislite da se oni nalaze na nekoj plaži i da svi gledaju pravo napred u beskraj pučine.

Ako ste zamislili scenu, idemo onda da predstavimo osnovne elemente perspektive u crtanju.

Osnovni pojmovi, koji objašnjavaju ideju perspektive u crtanju su: horizont, stajalište i tačka nedogleda.

Krenimo redom sa prvim i opšte poznatim pojmom.

Horizont: Po definiciji horizont je linija koja deli zemlju od neba.

Zbog pojednostavljivanja, kod crtanja perspektive, horizont se uzima kao jedna prava, horizontalna linija.

U prirodi, normalno, to nije tako zbog reljefa (planine, brda, jezera), zbog građevina i zbog samog oblika zemaljske kugle koji je kružan.

Horizont najbliži ravnoj liniji vidimo jedino kada gledamo u beskraj pučine i upravo zato sam postavio ovakvu scenu.

Znači, svo troje gledaju liniju horizonta gde iznad te linije vide nebo, a ispod te linije gledaju more i obalu, slično kao na slici dole.

Ali, mada to na prvi pogled ne izgleda tako, ne vide svo troje horizont na isti način. Tačnije, ne vide isto objekte koje se nalaze između njih i horizonta.

Svako od njih gleda različitu sliku, to jest svako ima različitu perspektivu.

To je tako zbog fenomena da horizont uvek prati visinu pogleda, dok objekti između horizonta i posmatrača "ostaju na istom mestu".

Tako dolazimo do sledećeg, i po meni najinteresantnijeg, u nizu osnovnih pojmova perspektive u crtanju.

Stajalište: Stajalište je mesto, tačka, odakle vi gledate neku scenu.

Stajalište je, dakle, tačka gledanja. U crtanju, kada se govori o stajalištu misli se na visinu očiju to jest visinu na kojoj se nalaze vaše oči kada posmatrate neki objekat.

U zavisnosti od stajališta, to jest od tačke (visine) gledanja, zavisi da li će objekat koji gledate biti iznad horizonta, ispod horizonta ili na samoj liniji horizonta.

Shodno tome, stajalište određuje da li će objekat koji budete crtali biti ispod visine vaših očiju, u visini očiju ili ispod visine očiju.

O čemu je ovde reč shvatićete kada na nacrtanom primeru dodam još jedan lik.

Zamislite devojčicu koja je stala na nekih desetak koraka ispred naše trojke sa plaže i koja gleda u njih.

Svako od ovo troje sada vidi scenu na kojoj su nebo, horizont, more, plaža i devojčica ali zbog različitih stajališta, to jest različite visine očiju, svako od njih troje vidi drugačiji raspored scene. Čovek koji stoji, zbog svoje visine sa koje gleda na scenu, vidi devojčicu ispod horizonta. Devojčica je ispod visine njegovih očiju .

Devojka koja sedi na klupi vidi scenu sa visine, približno, jednake visini devojčice pa se zbog toga horizont koji ona vidi nalazi, približno, u visini očiju same devojčice. Devojčica je u visini njenih očiju . Žena koja leži, ona, zbog visine sa koje posmatra scenu, vidi glavu devojčice visoko iznad linije horizonta. Devojčica je iznad visine njenih očiju.

Perspektiva u kojoj se objekat koji posmatramo nalazi ispod visine očiju, to jest gledamo na njega odozgo, zove se ptičja perspektiva.

Perspektiva u kojoj je objekat koji gledamo u visini očiju zove se još i čovečja perspektiva.

Dok perspektiva u kojoj se objekat koji gledamo nalazi iznad visine očiju, to jest gledamo na njega odozdo, zove se žablja ili pseća perspektiva.

Zašto mislim da je cela ova ideja o stajalištu interesantna?

Zauzimanje pravog stajališta ima veliku važnost i u stvarnom životu. Šta znači zauzeti pravo stajalište, pravu tačku gledanja, u životu najbolje nam govori citat američkog kompjuterskog naučnika Alena Keja koji glasi: -"Stajalište nosi 80 IQ bodova." (IQ=koeficijent inteligencije).

Drugim rečima, od mentalnog stava koji budete zauzeli direkno će zavisiti i krajnji rezultat onoga što radite.

Treći pojam koji je potreban da bi shvatili potpuno ideju perspektive u crtanju je fenomen nedogleda.

Tačka Nedogleda: Tačka nedogleda je fenomen koji se javlja kada posmatramo paralelne linije koje se protežu od nas prema daljini ili visini. Onda one izgledaju kao da se približavaju jedna ka drugoj i na kraju završavaju kao jedna tačka na horizontu.

Ovakve linije, koje se približavaju jedna ka drugoj i imaju tendenciju da završe u jednoj tački, zovu se još i konvergentne linije.

Ovo se najlakše vidi na prugama. Kada pogledate prugu, pogotovo u ravnim delovima, videćete kako se šine približavaju jedna drugoj da bi na kraju završile kao jedna tačka.

Ovaj fenomen se, takođe, javlja kada posmatramo dugi niz predmeta iste visine, recimo bandere pored pruge. Svaka naredna bandera nam izgleda manja od prethodne i, ako je niz dovoljno dug, zadnja bandera koja se vidi završava kao tačka.

U zavisnosti od stajališta posmatrača i od toga kako su elementi poređani na sceni, jedan crtež može da ima jednu tačku nedogleda, više tačaka nedogleda ili ni jednu tačku nedogleda.

Sada, kada znate ova tri osnovna pojma, perspektiva u crtanju vam više neće predstavljati problem, a crtanje scena u perspektivi sa jednom tačkom nedogleda, sa dve tačke nedogleda i sa tri tačke nedogleda biće vam prava zabava.

Perspektiva sa Jednim Nedogledom U linearnoj perspektivi, perspektiva sa jednim nedogledom je najjednostavnija od svih ostalih oblika perspektive.

Ona se koristi kada se objekat, koji crtamo, nalazi direktno ispred nas tako da je ta strana objekta paralelna u odnosu na nas i nema konvergentne linije to jest nema linije koje bi išle prema bilo kojoj tačci nedogleda.

Pošto je ovaj tip perspektive najjednostavnije objasniti na objektima i predmetima koji imaju paralelne strane, ja ću koristiti oblik kocke kao primer.

Pre nego što nastavite da čitate, ukoliko niste to do sada uradili, pogledajte stranicu "Osnovni Pojmovi Perspektive".

Sada, zamislite da stojite u nekoj ravnici, a nekoliko koraka ispred vas, recimo malo levo, nalazi se jedna velika kartonska kutija u obliku kocke.

Perspektiva u kojoj vi vidite tu kocku je perspektiva sa jednim nedogledom.

Da bi ste nacrtali veran prikaz objekta u perspektivi sa jednim nedogledom nacrtajte prvo prednju stranu samog objekta. U ovom slučaju to je kvadrat (slika br.1 dole). Isto važi i ukoliko imate više objekata ispred sebe, jednostavno nacrtajte njihove prednje strane.

Nacrtajte onda horizont prema visini vašeg pogleda ili proizvoljno ukoliko crtate zamišljenu scenu.

Odredite gde će vam biti tačka nedogleda i blago je obeležite.

Povežite sve gornje uglove kvadrata tankim linijama sa tačkom nedogleda (slika br.4). Ovo ne važi za donji levi ugao pošto ta strana, zbog stajališta,se ne može videti.

Nacrtajte zadnje, horizontalne i vertikalne ivice objekta, koji su, u perspektivi sa jednim nedogledom, uvek paralelne sa prednjim ivicama.

Pojačajte olovkom stranične ivice, koje se nalaze u perspektivi, i dobili ste veran prikaz kocke.

Da zaokružim, perspektivu sa jednim nedogledom imamo kada: -Objekat se nalazi ispred nas i okrenut je jednom stranom prema nama;

-Sve vertikalne linije objekta su paralelne; -Sve horizontalne linije objekta su paralelne i -Sve linije u perspektivi završavaju u jednoj tački na horizontu koja se zove i tačka nedogleda.

U zavisnosti od stajališta, u perspektivi sa jednim nedogledom, objekat može da bude iznad, ispod ili na samoj liniji horizonta (slika dole), dok tačka nedogleda može da bude levo ili desno od objekta.

Postoje slučajevi kada se horizont i tačka nedogleda ne nalaze na crtežu.

Ovo se najčešće događa kada je objekat, koji crtamo, u gro planu to jest na crtežu dominira on, dok se horizont i tačka nedogleda "nalaze" van granica crteža.

Perspektiva sa jednim nedogledom je vrlo koristan metod kada crtamo pejzaže, ulice, scene sa putevima i prugama, predmete i objekte koji su tako postavljeni da se smanjuju u jednu tačku, kao što su drvoredi ili bandere i za kreiranje tako zvanog efekata fokusne tačke.

Na primeru dole vidite kako, primenom principa perspektive sa jednim nedogledom, može da se nacrta jedna scena.

Ako se pitate kako da nacrtate savršeno prave perspektivne linije odgovor je-koristite lenjir!

Jednostavno, efikasno i zabavno.

Kada čovek ukapira kako funkcioniše perspektiva sa jednim nedogledom, onda perspektiva sa dva nedogleda neće predstavljati nikakav problem.

Perspektiva sa Dva Nedogleda Ukoliko želite da postignete snažniji efekat dubine i prostora na crtežu, onda je perspektiva sa dva nedogleda efikasniji sistem crtanja nego perspektiva sa jednim nedogledam. Objekti nacrtani u ovoj perspektivi izgledaju interesantnije, a scene izgledaju dinamičnije.

Na prvi pogled izgleda malo složeno ali, ako znate osnovne elemente perspektive, i kako funkcioniše perspektiva sa jednim nedogledom onda postaje lako i jednostavno.

Perspektiva sa dva nedogleda koristi se kada: -Objekat je okrenut uglom prema nama to jest najbliža tačka nama je ugao tog objekta. Zbog toga se ova perspektiva zove još i ugaona perspektiva; -Na horizontu ima dve tačke nedogleda; -Sve vertikalne linije su paralelne između sebe i normalne u odnosu na horizont to jest sekli bi se sa horizontom pod uglom od 90°;

-Sve ostale linije konvergiraju, to jest približavaju se jedna drugoj i imaju tendenciju da završe u jednoj od dve tačke nedogleda na horizontu (slika dole).

Evo kako korak po korak da nacrtate predmet, u obliku kutije za cipele, u perspektivi sa dva nedogleda.

Ako pretpostavimo da se kutija nalazi ispred nas na zemlji, onda to znači da na nju gledamo odozgo. Zato nacrtajte prvo horizont, obeležite dve tačke nedogleda na horizontu i nacrtajte jednu vertikalnu liniju koja će predstavljati ivicu kutije koja je okrenuta nama. Ova ivica predstavlja ivisinusamog predmeta.

Povucite tanke linije sa gornjeg kraja ove ivice prema oba nedogleda, a zatim uradite to isto i sa donjeg kraja tako da dobijete dva trougla. Za ove linije koristite tvrđe olovke i crtajte ih vrlo nežno jer one na kraju treba da se izbrišu.

Sada povucite još dve vertikalne linije u samim trouglovima, levo i desno od prve ivice. Ovo su ivice koje ograđuju levu i desnu stranu kutije, to jest ovo su krajnje ivice širine i dubine predmeta.

Gornje tačke ovih ivica povežite unakrsno sa tačkama nedogleda. Vrh leve krajnje ivice na vašem crtežu povežite sa desnom tačkom nedogleda, a vrh desne krajnje ivice povežite sa levom tačkom nedogleda tako da vam se ove dve perspektivne linije seku. Površina koja se nalazi između perspektivnih linija je u stvari gornja strana samog predmeta.

Pojačajte sve vidljive ivice predmeta, to su sve vertikalne linije, sve linije koje se nalaze između ovih vertikalnih linija i linije gornje strane predmeta.

Obrišite sve pomoćne linije i dobili ste crtež kutije nacrtane u perspektivi sa dva nedogleda.

Pošto najčešće u stvarnom životu gledamo objekte iz ugla, a ređe direktno u njih, perspektiva sa dva nedogleda je odličan metod koji nam omogućava da realistično nacrtamo dva lica nekog objekta.

Ovaj vid perspektive je idealan za crtanje urbanih scena kao što su raskrsnice, ulice, pojedinačni objekti i tako dalje kao i za crtanje unutrašnjosti nekog prostora.

Na slici dole sam nacrtao jednostavnu skicu zamišljene gradske četvrti u perspektivi sa dva nedogleda.

Perspektiva sa dva nedogleda uglavnom se koristi kada crtamo iz takozvane čovečje, ljudske perspektive to jest kada gledamo objekte sa visine čoveka. Ako želimo da nacrtamo veći objekat iz žablje odnosno ptičje perspektive onda se koristi perspektiva sa tri nedogleda.

Napomena: U stvarnom svetu tačke nedogleda su najčešće poprilično udaljene jedna od druge. Na crtežu se ili pojavljuje samo jedna tačka nedogleda, dok se druga nalazi van granica crteža ili se ne pojavljuje ni jedna tačka nedogleda.

Ovo isto može se reći i za perspektivu sa tri nedogleda Postoji još jedna interesantna stvar u vezi ove perspektive, a to je-što su dalje tačke nedogleda jedna od druge na horizontu strane objekta postaju veće (vidi se veća površina tih strana) i obrnuto.

A što veću površinu strana gledamo to nam objekat izgleda prirodnije.

Obrnuto, kada su tačke nedogleda bliže jedna drugoj, objekat izgleda suviše "napet", a ivice postaju gotovo neprirodno zakošene.

Perspektiva sa Tri Nedogleda

Ni jedna od prethodne dve perspektive ne daje takvu dramatičnost crtežu kao perspektiva sa tri nedogleda. Upravo zato ovu perspektivu najčešće koriste crtači stripova kako bi uneli uzbudljivost i napetost na nacrtanoj sceni.

Perspektiva sa tri nedogleda se javlja kada gledamo neki visoki objekat iz niske tačke gledišta ili kada gledamo taj objekat sa visine.

Kako dolazi do pojave treće tačke nedogleda? Vrlo jednostavno. Kada gledamo objekte iz vrlo niske perspektive (žablje perspektive) ili iz ptičje perspektive, vertikalne ivice objekta, koje su u stvarnosti paralelne, podležu fenomenu nedogleda.

To znači da te ivice nama izgledaju kao da se zakošavaju jedna prema drugoj i imaju tendenciju, kada bi se produžile, da završe u jednu tačku.

Perspektiva u kojoj na taj način vidimo objekte zove se perspektiva sa tri nedogleda.

Uvek kada prolazimo pored visokih zgrada i pogledamo gore, prema njihovom vrhu, mi vidimo perspektivu sa tri nedogleda na delu.

Takođe, uvek kada pogledamo na objekte sa visine, recimo iz aviona na naseljeno mesto, iz neke visoke zgrade na objekte ispod nje i tako dalje mi opet vidimo perspektivu sa tri nedogleda na delu.

Evo kako da nacrtate zamišljenu scenu zgrade viđene iz ptičje perspektive u perspektivi sa tri nedogleda.

1. Nacrtajte prvo liniju horizonta visoko na vašem papiru i obeležite, proizvoljno, dve tačke nedogleda na horizontu i jednu tačku nedogleda nisko ispod horizonta (slika dole).

2. Od ove treće tačke nedogleda povucite približno normalnu liniju prema horizontu. Na ovoj liniji, negde između treće tačke nedogleda i horizonta,

nacrtajte ivicu objekta koja je najbliža vama. To je ujedno i visina objekta (slika dole).

Ukoliko radite pravu scenu, onda bi trebalo da nacrtate prvo horizont, pa vertikalnu ivicu objekta koja je okrenuta prema vama i onda, prema toj ivici, da odredite treću tačku nedogleda.

Sada, povežite gornju i donju tačku ivice sa oba nedogleda na horizontu tankim linijama tako da dobijete dva trougla.

3. Odredite dužinu gornjih ivica leve i desne strane objekta i pojačajte ih olovkom. Te ivice predstavljaju širinu i dubinu objekta.

Krajeve tih linija povežite sa suprotnim tačkama nedogleda, to jest, kraj leve ivice povežite tankom linijom sa desnom tačkom nedogleda, a kraj desne ivice povežite sa levom tačkom nedogleda. Sada ste dobili još dva trougla.

Površina koja je nastala na mestu gde se preklapaju ova dva trougla je, u stvari, gornja strana objekta (slika dole).

4. Krajnje tačke gornjih ivica povežite tankim linijama sa trećom tačkom nedogleda. Opet ste dobili dva trougla.

Površine koje se dobijaju tamo gde se preklapaju ovi trouglovi sa prvim trouglovima (između vertikalne ivice i obe tačke nedogleda na horizontu) predstavljaju strane objekta (slika dole).

5. Pojačajte sve vidljive ivice objekta, kao na slici dole, i dobili ste obrise zamišljene zgrade nacrtane u perspektivi sa tri nedogleda.

Pošto i sve vidljive linije i ivice koje su na zgradi takođe podležu fenomenu perspektive, pre nego što obrišete obeležene tačke nedogleda, nacrtajte i ove linije vodeći se istim principima perspektive.

Ti principi su sledeći:

-Sve horizontalne linije koje su na levoj strani objekta idu prema levoj tački nedogleda; -Sve horizontalne linije koje su na desnoj strani objekta idu prema desnoj tački nedogleda; -Sve vertikalne linije i sa leve i sa desne strane objekta idu prema trećoj tački nedogleda.

Kada završite sa crtanjem ovih linija unutar ivice zgrade, obrišite sve pomoćne linije i tačke nedogleda i dobili ste crtež zgrade nacrtane u perspektivi sa tri nedogleda (slika dole).

Perspektiva sa tri nedogleda podleže istim principima kojima podležu i ostale linijske perspektive. Recimo, slično kao i kod perspektive sa dva nedogleda retko ćete imati situaciju kada će se sve tri tačke nedogleda nalaziti na crtežu.

Uglavnom, na samom crtežu biće jedna ili ni jedna tačka nedogleda. Ostale tačke nalaziće se van granica crteža.

Ova praksa će vam se sama nametnuti jer-što su tačke nedogleda bliže objektu to su mu stranice iskošenije jedna prema drugoj, a to sa druge strane, kada se prekorači neka granica, dovodi do izobličenja objekta.

I obrnuto, što su tačke nedogleda dalje jedna od druge to su strane objekta veće, izgledaju prirodnije, a ceo crtež izgleda relaksiranije.

Perspektiva sa tri nedogleda daje veći izbor mogućnosti prikazivanja scena.

Kombinujući pozicije tačaka nedogleda možete, po želji, da kreirate scene na vašim crtežima od krajnje dramatične i napete scene do sasvim relaksirajuće scene.

Zato, kada birate gde ćete postaviti tačke nedogleda na crtežu, koristite svoju crtačku inteligenciju i postavite tačke nedogleda tako da krajnji rezultat, to jest vaš crtež, bude prijatan za gledanje.

Vazdušna iliti Atmosferska Perspektiva Pored linearne, postoji još jedna, takozvana atmosferska perspektiva koju umetnici vrlo često koriste.

Atmosferska perspektiva igra veliku ulogu kod crtanja i slikanja, pogotovo kod pejzaža jer, upravo kao što joj i sam naziv govori, ona se odnosi na to kako vazduh i atmosferski uslovi utiču na elemente koji se pojavljuju na sceni.

Krenimo redom.

Linearna perspektiva odnosi se na fenomen gde predmeti iste veličine što su dalje od nas izgledaju sve manji i manji da bi na kraju završili kao jedna tačka na horizontu. Ovaj način prikazivanja perspektive koristi princip linija i tačaka nedogleda kako bi odredili koliko i kako jedan objekat menja veličinu u zavisnosti od udaljenosti.

Crtež dole pokazuje kako bi to izgledalo sa zamišljenim nizom uličnih svetiljki to jest svaka naredna svetiljka biće manja od prethodne.

Za razliku od ove perspektive, atmosferska perspektiva bavi se time kako atmosfera, to jest sam vazduh, i različita stanja u atmosferi deluju na elemente na sceni.

Radi se o tome da se između vas i objekata koje gledate u daljini nalazi određena količina vazduha. Taj vazduh, pored toga što je i sam sastavljen od materijalnih čestica, u sebi sadrži i određenu količinu drugih razno-raznih čestica kao što su prašina koju podiže vetar, vodena para itd.

Sve ove čestice, kao i opšte stanje u atmosferi, i te kako deluju na prozračnost vazduha tako da objekti koje posmatramo pored veličine menjaju i neke druge svoje osobine.

Tako, što je objekat dalje od nas dešavaju se sledeće promene: -Detalji koji su na samom objektu polako iščezavaju sa porastom daljine, a ivice gube oštrinu tako da ceo objekat izgleda kao da je malo mutan. U pozadini svi elementi izgledaju kao spojeni to jest izgledaju kao jedna forma; - Kontrast ima manje vrednosti to jest opada razlika između svetlih i tamnih površina. Na bližim objektima možemo videti punu tonsku skalu dok u daljini tonovi imaju tendenciju da se izjednače.

-Što su dalje od nas objekti postaju svetliji. Ova pojava se najbolje može videti kada posmatramo planinske vrhove. Što su dalje planine su sve svetlije dok su one bliže tamnije.

Atmosferska perspektiva takođe ima uticaj i na boje. Što su predmeti dalje oni poprimaju plavu ili plavo-sivu boju. Ovo možete isto tako da vidite na slici gore.

Ako se vratimo na primer sa uličnim svetiljkama i primenimo sve gorenavedene principe to bi izgledalo otprilike kao na crtežu dole.

Na svakoj narednoj sijalici gube se detalji, a ivice izgledaju kao razmazane.

Kontrast opada pa svaka naredna sijalica ima sve ujednačeniji ton. Svaka naredna sijalica je sve svetlija od prethodne i dobija izgled kao da se gubi u magli.

Kada spojite principe linearne perspektive i atmosferske perspektive stvorićete pravu iluziju prostora i daljine na vašim crtežima i slikama.

Za razliku od linearne, atmosferska perspektiva je podložna promenama u zavisnosti od promene u samoj atmosferi. Tako da doba dana, zagađenost vazduha, količina vlage u vazduhu, kiša, sneg i tako dalje, sve to utiče na scenu koju gledate.

Pogotovo treba da budete svesni ove perspektive kada crtate pejzaž. Na crtežu dole sam nacrtao jednostavnu, zamišljenu scenu sa cvećem u prednjem planu i planine u pozadini.

Mada sam, kao što vidite, primenio samo jedan princip atmosferske perspektive, a to je da objekti postaju svetliji što su dalje od nas, cela scena dobija na dubini i ima se utisak kao da se gleda u daljinu.

Koristite principe ove perspektive na vašim crtežima i stvorićete iluziju prostora i dubine.

Motivacija - kako nastaviti dalje Šta je to motivacija i kakve veze ona ima sa crtanjem?

Do sada sam dobio na desetine pisama od posetilaca sajta koji na ovaj ili onaj način imaju problem sa motivacijom. Ni ja nisam izuzetak, čak i danas imam, s vremena na vreme, problem da se motivišem i da započnem nešto da crtam ili da dovršim već započeti rad.

Na ovoj stranici ću opisati svoja iskustva na tu temu. Pričaću vam o tome šta je mene motivisalo, koje knjige su mi pomogle da prevaziđem strahove i zablude koje sam imao kako o crtanju tako i o postizanju ciljeva generalno i kako sebe, još uvek, motivišem da bih išao dalje.

Krenimo od početka.

Reč motivacija potiče od latinske reči motivus koja se prevodi kao pokrenuti, terati, prisiliti i označava "ono što iznutra pokreće čoveka da nešto radi ili da se ponaša na određeni način".

Još na samom startu bih napomenuo svakome ko želi da postigne nešto iznad proseka u bilo kojoj oblasti života, bez razlike da li je to umetnost, biznis, komunikacija sa ostalima, sport itd. da sada postoje brojne metode, tehnike i knjige o motivaciji, o postavljanju i postizanju ciljeva, to jest o sveukupnom ličnom napredku, a kao najznačajnijom među njima svakao je NLP metoda. O NLP-u i korisnim knjigama možete da pročitate malo niže na ovoj stranici.

Sledi par prepreka, sa kojima sam se ja suočavao kada sam počinjao, i par saveta kako da prevaziđete ta stanja i zadržite pravi kurs jer, iz iskustva znam, kada jednom budete prešli preko ovih prepreka biće vam mnogo lakše da sebe motivišete i da idete dalje.

Strah od kritike Verovatno najveća prepreka ka usavršavanju. I sam sam jedan dugi period skrivao svoje radove od prijatelja i rodbine bojeći se šta će oni reći.

Ovaj strah ćete lako prevazići ako se pridržavate par osnovnih pravila, a to su: -Družite se uvek sa pozitivnim ljudima. Ne pokazujte vaše radove i ne pričajte o vašoj novoj veštini sa osobama za koje znate da će dati negativne komentare, pogotovo nemojte da se družite sa osobama koje daju komentare u stilu "za to treba da si rođen, ti to ne možeš da uradiš, zašto gubiš vreme, smejaće ti se ljudi..."

Neću da ulazim u to šta je razlog takvog ponašanja, jednostavno-držite se podalje od takvih ljudi jer takvi ljudi su pogubni za vašu motivaciju i za vaš uspeh.

-Redovno pokazujte svoje crteže osobama ili grupama ljudi za koje znate da ćete dobiti pohvalu ili korisnu kritiku u stilu "treba da popravite ovo, obratite pažnju na ono, itd".

Objavljujte vaše radove na ovom sajtu, hrabrite ostale posetioce koji šalju svoje radove i pomažite jedan drogome korisnim savetima. To vodi sve nas napred.

Uhvatite i držite svoj ritam Drugo što morate znati je to da smo mi ljudi bića koja, kao i cela priroda, osciliraju. Naš energetski nivo i nivo kreativnosti osciliraju kako u toku jednog dana tako i u toku nedelje, meseca i godine. Šta to znači? Kada osetite potrebu da crtate-učinite to. Ostavite ono što ste do tada radili, uzmite olovku u ruke, postavite papir ispred sebe i crtajte.

Isto važi i u obrnutoj situaciji-ne pokušavajte na silu da izvučete kreativnost iz sebe. Kada ste rasejani, kada pravite sve više i više grešaka dok crtate, kada vam se ne da da počnete ili završite već započeti rad i tako dalje, jednostavno odložite pribor za crtanje i bavite se drugim poslovima.

Zaboravite na crtanje neko vreme dok vam opet ne "proradi" kreativnost.

Otkrijte koji je vaš ritam i poštujte ga. Prilagodite se prema njemu.

Ne ograničavajte kreativnost samo na crtanje Kako budete napredovali kroz veštinu crtanja primetićete da se, generalno, vaša kreativnost povećava. Iskoristite to da bi savladali i druge veštine kao što su slikanje, vajanje, izrada nakita ili zašto da ne, isprobajte se u poeziji.

Takođe, koristite naučenu veštinu crtanja u svakodnevnom životu.

Podučavajte vaše prijatelje i pogotovo decu da crtaju.

Koristite crtanje i crtež kao način da zabeležite tuđe ili svoje ideje i misli.

Ovaj način pravljenja zabeleški zove se mapiranje uma.

Za kraj, moj savet je da počnete da razmišljate kao umetnik. Razmišljajte svesno o oblicima, senkama, proporciji. Postavljajte sebi pitanja zašto, kako, koliko...posmatrajte "svesno" svet oko sebe.

A neka vam motivacija bude stav-kako mogu ovo da uradim?! Nikada nemojte sebi govoriti "ja ovo ne mogu, ovo je previše komplikovano za mene...".