Sport osoba s invaliditetom skripta by Blagoja Gavric

SPORT OSOBA SA INVALIDITETOM BROSURA

Osobe sa invaliditetom, a posebno one stečenog invaliditeta imaju velike probleme pri prilagođavanju života i rada u opstem okruženju. Nije rijedak slučaj da osobe sa invaliditetom nakon nesretnog događaja, koji je doveo do oštećenja organizma, nemaju mogućnosti baviti se sportom i rekreacijom. Stresni događaj stvara promjene u načinu života i samopoimanja, te zahtijeva veliko fizičko i psihičko prilagođavanje same osobe te njegove uže i šire okoline.

UOSIK Vrbas GAVRA

DEFINICIJA SPORTA OSOBA S INVALIDITETOM  Svaka osoba s invaliditetom želi postići potpunu socijalizaciju u društvo, izjednačiti se sa ostalima, pa i prateći ih u raznim veštinama  Sport je jedan od načina na koji osobe s invaliditetom mogu aktivirati i potencirati svoje talente i mogućnosti te se na taj način što uspešnije uključiti u svakodnevni život  Uz uticaj na opšti telesni razvoj - sport razvija zabavu, zajedništvo, hrabri, oduševljava, pomaže u sećanju samouverenosti u lične sposobnosti  Kineziološke aktivnosti koje se u većini slučajeva odvijaju u svom izvornom obliku (dimenzije terena npr. su iste) kao i kod standardne populacije  Vrlo mali broj aktivnosti treba adaptaciju  Prilagodjavanje se odnosi na  prostornu adaptaciju – odnosi se na dimenzije terena, visinu mreže  vremensku adaptaciju – odnosi se na određeni vremenski period (primera radi u košarci u invalidskim kolicima igrač koji je u napadu ne smije biti u reketu duže od 3 sekunde)  Sedeća odbojka, košarka u invalidskim kolicima, goolball – sportovi koji ne postoje u standardnoj populaciji

PODELA SPORTA OSOBA S INVALIDITETOM 1. vrhunski (takmicrski) sport 2. rekreativna aktivnost Kod vrhunskog sporta su isti principi kao i kod standardne populacije, a kod rekreativne aktivnosti sportska aktivnost se odvija jedan do dva puta nedeljno

PREDUSLOVI ZA ODVIJANJE SPORTA OSOBA SA INVALIDITETOM      

Adaptiranost (prilagođenost) sportskih objekata i sportskih terena Motivisanost Nabavka sportske opreme Financijska potpora za nabavku sportskog pomagala ili opreme Edukacija stručnog kadra za rad sa osobama s invaliditetom Javni prevoz za osobe s invaliditetom

Kako pokret i sport nije i ne sme biti privilegija samo zdravog dela populacije, tako su preporuke implementirane i u sve zakonske akte svake zemlje. Temeljne koncepcije suvremene politike o invaliditetu navedene su prvi put u „Standardnim pravilima za izjednačivanje mogućnosti za osobe s invaliditetom“. U decembru 1993. Generalna skupština Ujedinjenih naroda usvojila je ova međunarodna pravila koja su na neki način politički i moralni vodič koji su zemlje članice UN-a pristale slediti. Cilj je osigurati svim osobama s invaliditetom prava na iste mogućnosti kao i za ostale građane. Standardna pravila UN-a opisuju u kojim područjima društvo treba poduzeti mjere kako bi se osobama s invaliditetom garantirale jednake mogućnosti, a koje mogu poslužiti kao temeljna struktura za planiranje politike prema osobama s invaliditetom. Standardna pravila su podeljena u 22 poglavlja koja su razvrstana u tri područja. Jedanaesto poglavlje se odnosi na ravnopravno uključivanje osoba s invaliditetom u rekreaciju i sport.  Preduslovi za jednako sudelovanje a) Rast svesti b) Medicinska nega c) Rehabilitacija d) Servis za podršku  Ciljana područja za jednaku participaciju a) Pristupačnost b) Obrazovanje c) Zapošljavanje d) Raspolaganje prihodima i socijalna sigurnost e) Porodični život i lični integritet f) Kultura

g) Rekreacija i sport h) Religija  Mere za primenu a) Informiranje i istraživanje b) Stvaranje politike i planiranje c) Zakonodavstvo d) Gazdinska politika e) Koordinacija rada f) Organizacije osoba s dodatnim potrebama g) Obrazovanje osoblja h) Nadziranje i ocenjivanje programa za osobe s invaliditetom u provođenju pravila na nivou države i) Tehnička i gazdinska saradnja j) Međunarodna saradnja

Sportska rekreacija osoba sa invaliditetom Funkcije sportske rekreacije su mnogobrojne i raznovrsne, a određuje ih niz različitih faktora. Kako je rekreacija slobodna ljudska djelatnost u kojoj se sadržaj rada podređuje željama samih učesnika, tako i funkcija sportske rekreacije mnogo zavisi od potreba i interesa ljudi koji se njome bave. Najčešće potrebe ljudi u sportskoj rekreaciji su potrebe za kretanjem, popravljanjem zdravstvenog statusa, potrebe za zabavom, razanodom, opuštanjem. Posljedično su funkcije sportske rekreacije povezane sa načinom života pojedinca i šire društvene zajednice. Ekonomski razvoj društva donosi promjene u psiho-socijalnom, fizičkom, materijalnom i zdravstvenom statusu pojedinca. Nivo obrazovanja, vrsta radnog mjesta, kronološka dob i materijalne mogućnosti su samo neki od faktora koji usmjeravaju ljude u različite sportsko-rekreativne sadržaje. Dakle različite potrebe i mogućnosti ljudi za sportsko-rekrativnim vježbanjem određuju funkciju ili svrhu koja se njome postiže. Sportska rekreacija kao društvena pojava utječe na razvoj mnogih socioloških i psiholoških aspekata ličnosti. Sportsko rekreativni sadržaji potiču razvoj međuljudskih odnosa, kolegijalnost, poštivanje tuđeg mišljenja, rad u zajednici itd. Pored toga sportska

rekreacija utječe i na ostvarivanje integracije, socijalizacije, očuvanja psihičke ravnoteže, zabave, razonode, opuštanja i dr. Zdravstvena funkcija, kao što joj i ime kaže ima cilj zadržavanje i popravljanje zdravlja čovjeka. Poznato je da se od davnina fizička vježba koristila za prevenciju ili rehabilitaciju bolesti. U današnje vrijeme isčeznule su navike ljudi za vježbanjem, a i način aktivnog života i rada se sveo na minimum. Sve je to prouzrokovalo opadanje funkcija organa i organskih sistema i dovelo do novih bolesti ne-kretanja. Potrebno je ponovno popularizirati vježbanje i istaknuti njegovu važnost za zdravlje svakog pojedinca.

VAŽNOST VEŽBANJA ZA ZDRAVLJE ZA SVAKOG POJEDINCA Osobe sa invaliditetom, a posebno one stečenog invaliditeta imaju velike probleme pri prilagođavanju života i rada u općem okruženju. Nije rijedak slučaj da osobe sa invaliditetom nakon nesretnog događaja, koji je doveo do oštećenja organizma, nemaju mogućnosti baviti se sportom i rekreacijom. Stresni događaj stvara promjene u načinu života i samopoimanja, te zahtijeva veliko fizičko i psihičko prilagođavanje same osobe te njegove uže i šire okoline. Kako su simptomi stečenog invaliditeta mnogo proučavani sa psihološke točke gledišta, rađena su mnoga istraživanja pozitivnih faktora na stabilnost karaktera. Dosadašnja istraživanja pokazala su da su sport i sportska rekreacija jedan od najučinkovitijih faktora prilagođavanja ovih osoba društvu, društvenim promjenama, egzistencijalnim problemima i sl. Rezultati dosadašnjih istraživanja pokazuju da sportska rekreacija prevenira i pozitivno djeluje na mnoge psihičke i fizičke simptome i bolesti, poput depresije, anksioznosti, društvene otuđenost, motoričkih sposobnosti i ovisnost o drugoj osobi. Teškoće u socijalnoj integraciji češće nego iz oštećenja ili invaliditeta osobe, proizlaze upravo iz njegove socijalne okoline, a ponekad i isključivo iz te okoline. Najnovija verzija klasifikacije funkcioniranja, invaliditeta i zdravlja Svjetske zdravstvene organizacije iz 2001. godine (International Classification of Functioning, Disability and Health – ICF), na funkcioniranje pojedinca i invalidnost gleda kao na rezultate uzajamnog djelovanja fizičkog ili mentalnog stanja osobe, te društvenog i fizičkog okruženja. Invalidnost nije obilježje osobe već niz činitelja od kojih mnoge stvara društveno okruženje. Radi toga je potrebno aktivno društveno djelovanje, kako bi došlo do promjena koje bi omogućile puno sudjelovanje osoba s invaliditetom u svim aspektima društva. Isto uključuje i pružanje jednakih prilika svim pojedincima, povećanje sudjelovanja osoba s invaliditetom u društvenom životu, identificiranje mogućih aktivnosti društva u cilju povećanja samostalnosti i mogućnosti izbora pojedinaca, podizanje razine životnih uvjeta i kvalitete života, te podizanje svijesti i poticanje promjena u društvenom ponašanju. 4

OMOGUĆITI REKREATIVNE PROGRAME SVIMA Diskriminacija na osnovi invaliditeta označava svako razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje na osnovi invaliditeta koje ima svrhu ili učinak sprečavanja ili poništavanja priznavanja, korištenja svih ljudskih prava i temeljnih sloboda na političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom, društvenom i svakom drugom području, na ravnopravnoj osnovi s drugima. Ovim tekstom želimo istaknuti važnost podizanja razine svijesti u svim segmentima društva, uključujući i razinu obitelji, u svezi s osobama s invaliditetom, kao i promicanja poštivanja njihovih prava i dostojanstva, borbe protiv stereotipa, predrasuda i štetnih postupaka prema osobama s invaliditetom na svim područjima života; promicanje svijesti o sposobnostima i doprinosu osoba s invaliditetom. Sportska rekreacija odnosno, sustavno bavljenje tjelesnim vježbanjem osoba s invaliditetom je u iznimno lošem stanju, a uzroci tome su mnogobrojni. Iako su rekreativni programi za osobe s invaliditetom u Hrvatskoj rijetkost, potrebno je dodatno omogućiti osobobama sa invaliditetom da aktivno sudjeluju u rekreativnim programima vježbanja uz dodatne programe rehabilitacije koju imaju preko zdravstvenog osiguranja. Osobe s invaliditetom imaju iste potrebe za kretanjem kao i svi. Osobe s invaliditetom imaju potrebu za bavljenjem trajnom i primjerenom tjelesnom aktivnošću. Uključivanje osoba s invaliditetom u sportske aktivnosti je pretpostavka za njihovu što bolju prilagodbu na novonastale uvjete života. Zdravlje ponekad ne možemo izabrati, ali možemo zdrav način života.

REHABILITACIJSKI SPORT Deo sekundarne rehabilitacije – npr. nakon saobraćajne nesreće osoba dolazi u bolnicu i tamo se odvija primarna rehabilitacija, a potom odlazi u banje i tamo se odvija tj. pruža sekundarna rehabilitacija, a deo sekundarne rehabilitacije je sport) Ciljevi rehabilitacijskog sporta: a) Da se osobu nauči elemente određenih sportova b) Da se osobu nauči osnove transfera na sportskim terenima (np. ulazak u bazen …) c) Ukazati osobi na preostale motoričke sposobnosti d) Dati osobi informaciju kako da se u svojoj lokalnoj sredini uključi u sportsko udruženje (lokacija, kome da se obrati …) e) Na koji način da nabavi sportsku opremu f) Da se osoba usmeri u određenu sportsku aktivnost (selekcija)

OSNOVNE KATEGORIJE INVALIDITETA Podela prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji:

Osobe sa slijepoćom   

B1 – ne postoje nikakvi ostaci vida (blind 1) B2 – ostatak vida od 2% (blind 2) B3 – ostatak vida do 5% (blind 3)

Osobe sa gluvoćom  Oštećenje sluha iznad 55

Osobe sa mentalnom retardacijom   

Osobe s lakšom mentalnom retardacijom Osobe sa srednjom mr Osobe s teškom mr

Osobe s telesnim invaliditetom      

Osobe s ozledom kičmene moždine Osobe s paraplegijom (oduzetost dva ekstremiteta, najčešće donji ekstremiteti) Osobe s paraparezom (delimična oduzetost dva ekstremiteta) Osobe s kvadriparezom (delimična oduzetost gornjih i donjih ekstremiteta) Osobe s kvadriplegijom (potpuna oduzetost gornjih i donjih ekstremiteta) Parapareza

 Osobe s oboljenjem leđne moždine o Osobe sa spinom bifidom o Osobe s preboljenom dječijom paralizom (polio)  Osobe s cerebralnom paralizom  Osobe s amputacijama o Delomične amputacije o Potpune amputacije o Jednostruke amputacije

o Dvostruke amputacije o Trostruke amputacije o Četverostruke amputacije  Osobe s neuromuskularnim bolestima o Osobe s mišićnom distrofijom o Osobe s multiplom sklerozom o Osobe s mijastenijom gravis

Te se osobe bave isključivo s rekreativnim aktivnostima, a ne mogu se baviti vrhunskim sportom. Jedna od rekreativnih aktivnosti koja je dobro organizirana je hokej u elektromotornim kolicima. Palica za hokej pričvršćena je za invalidska kolica koja su na elektromotorni pogon. Pokretanjem kolica usmjerava se položaj palice i pokreće loptica na parketu.

KARAKTERISTIKE INVALIDSKIH KOLICA I PROTEZA Glavna podela: o

Sobna invalidska kolica Sobna invalidska kolica su invalidska kolica koja se koriste u svakodnevnom životu. Ona su udobna, teška, imaju naslon, robusna su i kao takva su u funkciji ortopedskog pomagala. U njima se ne izvodi sportska aktivnost

Sportska invalidska kolica Sportska invalidska kolica se koriste isključivo za vrijeme izvođenja bilo koje sportske aktivnosti. Ovdje se ne govori o ortopedskom pomagalu, nego o sportskom pomagalu, koje je u funkciji pojedinog sporta. Elementi na temelju kojih se konstruiraju sportska invalidska kolica ovise prije svega o vrsti sporta s kojim se osoba bavi.

Dimenzije invalidskih sportskih kolica zavise o antropometrijskim karakteristikama određenog igrača: o

Širina sedala – ovisi o širini bokova igrača. Stranice invalidskih kolica ne smeju biti priljubljene uz bok, kada igrač sedne u kolica između bokova i stranica kolica mora biti prostora (da se može postaviti okomito dlan između tela i stranice)

Dužina sedala – zavisi o dužini natkolenice, od kraja sedala pa do pregiba kolesnkog zgloba mora biti prostor (vodoravno položen dlan – 4 prsta)

o Visina naslona – zavisi o nivou ozlede ili obolenja kičmene moždine. Naslon mora biti iznad nivoa ozlede kičmene moždine, prvi zdravi vertebralni dinamički segment. Bez pravilnog uzimanja dimenzija, sp.inv.kolica neće biti odgovarajuća.

Modeli sportskih invalidskih kolica Modeli su krenuli od sportskih kolica sa 4 točka i to 2 velika i 2 mala silikonska točka. Nakon toga su napravljena kolica sa 2 velika i jednim malim točkom na sredini. pokazala su se nefunkcionalnim, jer je osoba ispadala iz kolica prema naprijed. Zatim je bila konstrukcija kolica sa 5 točka koja su bila načinjena iz 2 velika i 3 mala točka Zadnji model sportskih invalidskih kolica koji je danas najčešće u upotrebi su kolica sa 6 točka, koja poseduju savršenu stabilnost i mogućnost brze promjene pravca kretanja. Građena su iz 2 velika točka i 4 mala točka (2 mala su napred i 2 mala smeštena odpozadi). Kod atletike se koriste potpuno drugačiji modeli sportskih kolica. Građena su od 3 točka, koji su puno tanji od normalnih točkova. Takva sportska invalidska kolica nazivaju se još i formula. Na prednjem trapu kolica nalazi se mehanizam koji omogućava skretanje kolica u zavoju staze laganim potiskom. Invalidska kolica za ples imaju ravne točkove.

Točkovi za sportska invalidska kolica – dimenzije 24 i 26 cola. U košarci u invalidskim kolicima npr. igrač na poziciji centra će imati dimenzije točka 26 cola, da budu viši, dok će bekovi na svojim kolicima imati točkove od 24 cola, kako bi im pokretljivost i brzina bila veća. Osim po veličini točkove za invalidska kolica možemo podeliti i po načinu izrade na dve vrste: Gume koje su izrađene iz jednog komada, tj. bez vazduha sa jednom posebnim lastisem i takve se gume zovu tabulari, one se pumpaju na 12 atmosfera; to su kvalitetnije a time i skuplje gume o Gume koje u sebi imaju vazduh i koje se pumpaju na 6-8 atmosfera o

To su gume koje se koriste za dvoransku igru, te nisu za spoljnu upotrebu. Svaki igrač dolazi na trening, do sportskog terena u sobnim kolicima, te se potom premešta u sportska invalidska kolica Sportska invalidska kolica su načinjena tako da imaju kosi položaj točka i kosi položaj guma, razlog je dvostruk: o Zbog smanjenja trenja (guma dodiruje tlo samo unutrašnjom ivicom te se na taj način smanjuje trenje) o Da bi se izbjegle ozlede šake sa gornje strane u kontaktu sa drugim invalidskim kolicima Na kolicima se može korigovati visina postolja za stopala, zvisno o dužini potkoljena Sportska invalidska kolica su građena iz jednog dela Sportska invalidska kolica moraju biti izgrađena od čvrstih ali i laganih materijala (karbon, titan ...)

Konstrukcija sportskih proteza o o

Razlikujemo proteze koje se koriste u svakodnevnom životu i sportske proteze Sportske proteze se konstruiraju na temelju: a) Sporta kojim se osoba bavi (npr.stojeća odbojka, atletika - bacanja) b) Visini tela c) Težini tela d) Dužini bataljka

e) Opsegu bataljka o

Najviše se menja opseg bataljka, zbog atrofije bataljka potrebno je jenjati silikonski umetak

Proteza sadrži savitljivo stopalo i hidrauliku u koljenom zglobu, jer proteza mora biti ravna u kolenu.

Hidraulika u tom kolenom zglobu u protezi podešava se zavisno o uvjetima u kojima se trenira

VEžBE Prednosti vežbanja nisu ograničene samo na osobe koje imaju punu mobilnost pokreta. U stvari, ukoliko povrede, invaliditet, bolest ili težina nekog sličnog problema ograničava vašu mobilnost pokreta, još je važnije da podignete svoje raspoloženje efektom vežbanja. Vežbe mogu olakšati depresiju, osloboditi vas od stresa i anksioznosti, povećati samopouzdanje i poboljšati pogled na život. Iako postoje mnogi izazovi kroz koje prolazite a tiču se ograničenja pokreta, usvajanjem kreativnog pristupa, možete prevazići fizička ograničenja i pronaći načine za vežbanje u kojima ćete uživati.

Ograničena mobilnost ne znači da ne možete vežbati Ukoliko ste osoba sa invaliditetom, imate problema sa težinom, hronično teško dišete, imate dijabetes ili artritis, ili neki drugi zdrastveni problem koji vas koči i onemogućava efikasno obavljanje svakodnevnih aktivnosti, ili ste zabrinuti da se pokretanjem možete povrediti, ne očajavajte. Istina je da bez obzira u kakvom ste trenutnom stanju i kakav zdrastveni problem imate, uvek postoji rešenje da se prevaziđu postojeći problemi i dostigne fizički, mentalni i emotivni napredak putem određene vrste vežbanja.

Koje vrste vežbi su preporučene kod ograničene mobilnosti pokreta Važno je da zapamtite da će bilo koja vrsta vežbanja imati velike prednosti za vaše zdravlje. Neizbežno je da u zavisnosti od vašeg zdrastvenog stanja neke vežbe mogu biti lakše ili teže u određenom trenutku, ali one svakako trebaju da obuhvate tri različite rutine koje treba da utiču na: kardiovaskularno zdravlje (zdravlje srca, pluća i krvnih sudova) – povećaju otkucaje srca i vašu izdržljivost. Ove vežbe mogu da uključuju hodanje, trčanje, biciklizam, ples, plivanje, aerobik u vodi ili neku drugu vrstu aerobne aktivnosti. Mnogo ljudi sa ograničenom mobilnosti pokreta opredeljuju se za vežbe u vodi, jer voda smanjuje rizik od povreda, podražava rad celog tela i smanjuje pritisak na mišiće i zglobove. Znajte da i ukoliko ste ograničeni na stolicu još uvek možete raditi kardiovaskularne vežbe; vežbe snage (izgradnja mišića i gustine kostiju) – podrazumeva se korišćenje opterećenja kao otpora čime se poboljšava celokupna ravnoteža tela, sprečavaju padovi i održava funkcija mišića u telu. Ukoliko imate ograničenu mobilnost u nogama, glavni akcenat će biti na gornjem delu tela i obratno. Slično tome, ukoliko imate povredu ramena, akcenat će biti na stomaku i nogama. Znajte da uvek postoji način ukoliko vi to želite, zbog poboljšanja opšte mobilnosti i unapređenja celokupnog zdravlja; vežbe fleksibilnosti (poboljšanje opsega u pokretima) – pomažu u sprečavanju i smanjivanju bola, smanjuju ukočenost i bol. Vežbe mogu da podrazumevaju klasično istezanje ili vežbe joge. Kao i kod vežbi snage, ukoliko imate ograničenu pokretljivost u nogama i dalje možete raditi vežbe fleksibilnosti za gornji deo tela i obratno, i sprečiti dalju atrofiju mišića.

Razgovarajte sa svojim lekarom ili fizioterapeutom Vaš lekar ili fizioterapeut mogu vam pomoći da pronađete odgovarajuću rutinu u vežbanju. Pitajte ih: o koliko vežbi mogu i smem da uradim u toku dana i nedelje;

o koji tip vežbi mogu da radim; o koje vežbe ili aktivnosti bih treba/la da izbegavam; o kako da koristim lekove tokom svakodnevne rutine vežbanja.

Kako početi sa vežbanjem Uvek kada počinjete neku aktivnost krenite sa njom lagano i postepeno povećavajte tempo i intenzitet treninga. Počnite sa aktivnostima u kojima uživate i uvek u glavi imajte zacrtan cilj. Ostvarenje čak i najmanjih fitnes ciljeva pomoći će vam da steknete poverenje u vas i vaše telo i ostanete motivisani. Neka vežbanje postane rutina vašeg svakodnevnog života. Planirajte da vežbate svakog dana u isto vreme i kombinujte vežbe kako bi sprečili monotonost u vežbanju. Uzmite mesec dana za prilagođavanje vežbama i novim pokretima, ne žurite. Zapišite svoje razloge za vežbanje i ostvarivanje ciljeva i postavite ih na neko vidljivo mesto. Usredsredite se na kratkoročne ciljeve, kao što su poboljšanje raspoloženja i smanjivanje stresa, a ne na ciljeve kao što su gubitak težine, jer to može da potraje. Pronađite načine da vežbanje postane zabavno: slušajte muziku ili gledajte omiljenu tv emisiju dok vežbate, ili vežbajte sa prijateljima. Očekujte uspone i padove. Nemojte se obeshrabriti ako preskočite nekoliko dana vežbanja ili čak nekoliko nedelja. To se dešava. Počnite ponovo lagano i postavite nove ciljeve, ne predajte se. Preporučljivo je da vežbate umerenim intenzitetom najmanje 150 minuta nedeljno, ili energičnije aktivnosti najmanje 75 minuta nedeljno, sa treningom ne manjim od 10 minuta po sesiji. Dve ili više sesija nedeljno treba da uključuje sve glavne mišićne grupe i treba da obuhvate kardiovaskularne vežbe, vežbe snage i izdržljivosti. Ukoliko vaša povreda ili invaliditet vas onemogućavaju da ispunite ove ciljeve, onda uključite fizičku aktivnost u skladu sa svojim sposobnostima i po preporuci lekara ili fizioterapeuta, ali izbegavajte potpunu neaktivnost kad god je to moguće.

Sigurnost U toku svakog vežbanja koncentrišite se maksimalno na izvođenje pokreta. Ukoliko osetiti bilo kakav bol, nelagodnost, mučninu, vrtoglavicu, otežano disanje, bol u grudima 12

ili nešto slično prestanite odmah sa fizičkom aktivnošću. Osluškivanje vašeg tela je najbolji način da izbegnete povrede i uživate u vašem treningu. Izbegavajte aktivnosti koje uključuju povređeni deo tela, ili takve vežbe radite samo pod nadzorom vašeg fizioterapeuta ili lekara.

Zagrevanje, istezanje i hlađenje Najbitnije stavke svakog vežbanja. Zagrejte se pre svake fizičke aktivnosti laganim dinamičnim pokretima koji će podići temperaturu vašeg tela i pokrenuti mišiće. Izbegavajte duboko istezanje mišića na samom početku. Nakon završetka programa vežbanja istegnite se dobro ali obratite pažnju na povređeni deo. Nakon završetka aktivnosti lagano ohladite telo nekim laganim pokretima, hodanje, šetnja itd. Budite uvek dobro hidrirani i imajte flašicu vode pored sebe u svakom trenutku. Vaše telo će najbolje raditi kada je dobro hidrirano. Obucite odgovarajuću komotnu odeću i obuću koja neće ograničavati vaše kretanje.

Prevazilaženje mentalnih i emocionalnih barijera Kako se susrećete sa fizičkim izazovima, tako možete doći i do emocionalnih i mentalnih barijera za vežbanje. Uobičajno je za ljude sa fizičkim ograničenjima da se osećaju samosvesno i da žele da izbegnu svoje „prikazivanje“ u javnosti. Nemojte nikada da gledate na sebe da ste drugačiji od drugih ljudi, ne razmišljajte o svojoj mobilnosti ili fizičkom nedostatku. Umesto brige, koncentrišite se na pronalaženje i uživanje u aktivnostima koje volite, koje vas opuštaju i čine srećnim. Budite spremni da se oprobate u novim vrstama aktivnosti, na primer ukoliko ste pre uživali u trčanju ili vožnji bicikla ali sada zbog povrede ili invaliditeta to ne možete, pronađite i oprobajte se u novim i drugačijim fizičkim aktivnostima. Budite ponosni na sebe kada uspešno završite neku aktivnost ili dostignete svoje zacrtane ciljeve.

Barijere koje mogu da vas sprečavaju u obavljanju aktivnosti

Samosvestan sam svoje težine, povrede ili invaliditeta Vežbe na početku ne moraju da znače obavljanje aktivnosti u prepunoj sali. Pokušajte da vežbate rano izjutra ili pronađite mesto koje vas opušta. Možete pronaći trenera koji će doći na kućnu adresu ili vežbati sa vama u svom klubu. Plivanje i fizička aktivnost sa osobama koje imaju slične probleme učiniće da budete opušteniji i da lakše prihvatite svoj trenutni položaj;

Plašim se povreda Ukoliko je tako, izaberite aktivnosti veoma niskog rizika, kao što su hodanje ili lagane vežbe pokretanja mobilnih delova tela u stolici. Potražite savete oko vežbi koje možete raditi i probajte one koje vas opuštaju i u kojima uživate; Nisam sportista, teško mi ide koordinacija izaberite vežbe koje zahtevaju malo ili nimalo veština, šetnja, vožnja bicikla, ili rad u bazenu. Kada dostignete početni nivo samopouzdanja, pokušajte sa malo složenijim vežbama;

Ne mogu da se motivišem Objasnite svoje ciljeve i vežbe svojim prijateljima i potražite da vas podrže i ohrabre na vašem putu do cilja. Najbolje je da pronađete prijatelja za vežbu. Slušajte omiljenu muziku ili gledajte omiljene tv emisije dok vežbate;

Vežbanje mi je dosadno Možda vam je vežbanje dosadno ali video igre nisu. Pokušajte da se okušate u novijim video igrama koje zahtevaju pokrete tela. Igre koje simuliraju tenis, kuglanje, boks ili mnoge druge mogu da se igraju iz stolice, zabavne su a vi ćete sagorevati kalorije i vežbati na zabavan način a moćićete da se družite i sa svojim prijateljima.

Smesrnice za povrede ili invaliditet gornjeg dela tela U zavisnosti od lokacije i tipa vaše povrede ili invaliditeta, vi i dalje možete da hodate, lagano džogirate, plivate, koristite eliptične mašine, stacionarni bicikl itd. Dobar kardiovaskularni trening je zagarantovan i ne morate da brinete, bitno je samo da se pokrenete. Kada je u pitanju trening snage, vaša povreda može da ograniči upotrebu slobodnih opterećenja ili će značiti da morate da radite sa laganim opterećenjem. Konsultujte se sa svojim lekarom ili fizioterapeutom oko preporuka za vežbe snage, kao i kod toga koje vežbe snage su preporučljive za vas i do kog intenziteta. Usredsredite se na vežbe za donji deo tela. Ukoliko imate dijabetes, testirajte posle svakog vežbanja nivo šećera u krvi ukoliko uzimate lekove koji mogu da izazovu hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi).

Smernice za povrede ili invaliditet donjeg dela tela Kao i kod povreda ili invaliditeta gornjeg dela tela, samo u ovom slučaju moći ćete da se usredsredite na vežbe za gornji deo tela u zavisnosti od vrste povrede koje će uključivati vaše ruke, leđa ili stomak. Vežbe u zavisnosti od vaše pokretljivosti mogu da se rade uz pomoć opterećenja, sprava ili sopstvenim telom. .Ako je moguće, izaberite stolicu koja će držati vaša kolena pod uglom od 90 stepeni, i jako je bitno da zakočite stolicu ili na neki drugi način da je bezbedno imobilišete u jednom položaju. Pokušajte da sedite udobno i održite dobro držanje tela u stolici dok vežbate. Ukoliko patite od povišenog krvnog pritiska, obavezno proverite krvni pritisak pred svako vežbanje i izbegavajte vežbe u stolici koje zahtevaju rad sa opterećenjem. Ukoliko imate dijabetes, testirajte posle svakog vežbanja nivo šećera u krvi ukoliko uzimate lekove koji mogu da izazovu hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi). Ukoliko imate probleme sa zglobovima, lekar ili fizioterapeut mogu preporučiti izometrijske vežbe. Ove vežbe zahtevaju guranje nepokretnih objekata čime mišići ne menjaju svoju dužinu i ne dolazi do pomeranja zglobova a vi i dalje radite. Ukoliko ste doživeli gubitak mišićne mase zbog povrede, invaliditeta ili nekog drugog zdrastvenog

problema elektro stimulacija može da se iskoristi za povećanje cirkulacije krvi i opsega kretanja u mišiću.

Preporuka Bez obzira na fizički problem ili invaliditet koji imate, smatrajte da i dalje možete vežbati i održavati vaše zdravlje na zavidnom nivou. Pre svakog vežbanja konsultujte se sa svojim lekarom ili fizioterapeutom i odaberite fizičku aktivnost koja vam je zanimljiva i u kojoj uživate. Obavezno se uvek zagrejte pre svake fizičke aktivnosti, u program vežbanja ulazite lagano i postepeno, i na kraju lagano istegnite i ohladite mišiće koji su radili tokom vežbi. Ne posmatrajte sebe da ste drugačiji od ostalih, već se usredsredite na aktivnosti koje volite i pokušajte da uživate u svom životu.