Učimo od prirode

UČIMO OD PRIRODE

Dragi roditelji, nemojte se plašiti pada deteta, prljave garderobe ili sitne ogrebotine! Pustite da dete istražuje i uči. Naučiće i nešto iz tog pada.

Pridružite mu se! Odgovorite na svako njegovo pitanje, smisleno i rečima koje dete razume.

Mesta za učenje u prirodi i od prirode:            

dvorište kuće; igralište; bašta na selu; mini zoo vrt; sitnije životinje čije je čuvanje moguće u stanu kao što su pas, mačka, ribice, hrčak… izletišta na Fruškoj Gori, Avali, Mučanj; parkovi; obala reke; Prirodnjački muzej; Izviđači; Planinari; Eco kamp-eco centra

Šta deca mogu naučiti u prirodi?

Funkcionisanje i postojanje drugih živih bića, funkciju vode, rastresitost materijala, ukuse, mirise, boje… Podstiče se senzorni razvoj, motorički razvoj, fizički razvoj, intelektualni razvoj.

Pored napretka tehnike, čije je poznavanje neminovno u savremenom svetu, odvojite vreme i za upoznavanje prirode, i naučite dete koje ima mesto u njoj.

Na koji se način uči od Prirode?

PRIRODA NAM POKAZUJE ISTINU Priroda nam pokazuje istinu.

U šetnji naučio sam mnogo od Majke Prirode i Oca Neba.

Posmatrao sam drvo...

Ima toliko mnogo mrava koji žive na njemu. Pomislio sam: „Drvo, tako si neverovatno. Ne treba ti puno i daješ sve od sebe svima kojima si potrebno. Ne smetaju ti mravi koji žive na tebi, ne smetam ti ja što sam pored tebe, ne smeta ti sunce što sija i kiša što pada, samo uzmeš ono što ti treba (što je skoro ništa) i daješ sve što imaš drugima. Kako je to divno! Dozvoljavaš mravima da žive na tebi, ljudima da sede pored tebe, da te dodiruju, dozvoljavaš suncu da te ljubi, kiši da te hrani. Samo ih puštaš da budu tu i svi žive u harmoniji.“ Kako je divno !

Primećujem stvari. Imam oči, uši, i čulo mirisa, pa mogu da čujem zujanje pčela, osetim miris cveća, mogu da vidim zečeve i sve vrste insekata koji vtedno rade za nas i mogu da vidim ptice. Svi mi možemo da ih vidimo, ali ja ih primećujem.

Danas sam bio dovoljno srećan da sam video zeca, zmiju, neverovatne ptice i neke zanimljive guštere. Onda mi je sinulo! Ja ih primećujem. Kada primetim jedno, uvek je u blizini i drugo. Kada vidim jednu pticu, uvek vidim i drugu. Kada sam video jednu pticu, onda sam video i drugu i još jednu. Ovo je u stvari način na koji zakon privlačnosti funkcioniše. https://issuu.com/blagojagavric/docs/zakonitosti_prirode.docx

Kada primetimo, primamo još više. Tada sam shvato.. Zašto biste vi ikada primećivali nešto (fokusirali se i obraćali pažnju) što nećete da vidite u još većoj meri?! Jer ako primetite jednom, videćete i drugo, pa još jedno i još jedno...

Ukoliko ne otvorite oči da ih vidite, oni se kriju, i vi ste prosto zakasnili da vidite zeca, na primer. Život je jednostavan ako samo dozvolite sebi da budete ono što ste, i ako dozvolite drugima da budu to što su i da ispune svoju svrhu. Stvari idu lako svojim tokom kada ih pustimo da budu u svom prirodnom stanju.

Pogledao sam potok,zemlju, sunce, nebo, drveće, kamenje, stene i pomislio: „Čudesno!“ Svi elementi me okružuju sve vreme, podržavaju me, pomažu mi, vode me, uče me. Voda me smiruje, opušta i relaksira. Od stena osećam stabilnost i snagu, moć da prebrodim svaku oluju koja mi naiđe. Biću promenjena, ali ću preživeti, samo ako budem to što sam. Osećam da mi sunce budi energiju i pruža utehu svojom toplotom. Onda sam se okrenula šumi i iznenada osetila hlađenje.

Drveće me štiti od toplote, hladi me i smiruje, stabilizuje moju dušu.

Priroda je tako lepa, ona je naš najveći učitelj; ona ne traži ništa, a daje sve. Priroda prirodno uzima ono što joj je potrebno; zna da će joj Bog to obezbediti i da nema potrebe da brine. Ukoliko je žedna, doći će kiša. Ako joj je hladno, sunce će sijati,

a kada je potrebna nekome ili nečemu, daće se bezuslovno i bez prigovora. To je krug života. Mi mu pripadamo.

Od prirode učimo:

 Posmatranjem Posmatranje prirode se ne odnosi samo na obično razgledanje i odmaranje očiju na.

Posmatranje u svrhu učenja podrazumeva da se posmatra kako se priroda transformiše, kako menja svoje izgled, kako reaguje na promene i kojim intenzitetom. Od prirode se može naučiti kako je jadikovanje beskorisna ljudska osobina, jer ako pažljivo posmatramo kretanje životinja, videćemo preciznost koncentracije, borbenost ili pasivnost u svrhu prikupljanja energije Posmatranjem prirode videćemo: a) preciznost, b) bujnost, c) nekad i bahatostost, To su sve tokovi iz kojih se može naučiti ne samo o prirodi, već i o sebi.

Posmatranjem prirode može se naučiti i koje su naše, ljudske, osobine bliske prirodi iz koje smo potekli, na kom delu nas moramo da radimo da bismo se promenili i vratili majci prirodi.

 Meditacijom u prirodi Kada se meditira, tada ne postoje pravila koja se moraju ispoštovati, nije potrebna specijalna odeća za meditaciju, nisu potrebni određeni ritualni predmeti kojima bismo se okružili. Potrebno je da instiktivno pronađemo najbolje mesto za meditaciju, mesto za koje možemo reći, "ovo je moj dom". Kada smo pronašli to mesto, udobno se namestimo, i pustimo um sa uzda, da klizi preko drveća, biljaka, do neba i nazad. Signali koje tada dobijemo, utisci koje steknemo, mogu biti dragoceni.

 Prepuštanjem majci prirodi Izlaganje prirodnim pojavama od kojih ljudi obično zaziru (oluja, sneg, magla, velike visine ili velike dubine), mi izlazimo iz okvira naše statike i uobičajenog delovanja, prodrmavamo se ne samo fizički nego i emotivno, i dajemo šansu savršenstvu da raširi svoja krila.

To se odnosi i na kompleksne i naporne fizičke aktivnosti u prirodi. Kada sebe izlažemo naporima koje smo sami zacrtali, i prevazilazimo svoje okvire, tada dolazi do sadejstva prirode, i našeg unutrašnjeg nemira. Učimo kako da ostavljamo po strani bespotrebnosti, dolazi do unutrašnjeg nemira koje nas takođe izmešta iz naše statike i čini pristupačnijim na lekcije majke prirode.

Godina 1870, dr Josif Pančić „…Da vam što prozborim o našim šumama, da vam pokažem njihovu važnost za život naš, za naše zdravlje, za svukoliku našu radnju i promišljenost, a to činim u toj poglavitoj nadi, da će se od sada o našim šumama mnogo više i ozbiljnije promišljati. …Korist je od šuma, što nam čiste vazduh koji dišemo i koji nam je za život isto tako potreban kao i hleb. Kome nije poznato ono prijatno čuvstvo, koje nas obuzima kad na žarkom danu u šumu stupimo, grudi nam se šire, glava se bistri, niz umoreno telo struji neka nova snaga i po odmoru od kratkoga časa povraćamo se opet u stanje da možemo svoj put ili svoju radnju produžiti.

…Velika je korist od šuma, što one zadržavaju silu vetrova. Vazduh gonjen tim vetrom rashladi se, biva gušći u putu svome preko visokih brda i valja se udvojenom težom niz ogolićene strane, a popušta tek onde od svoje sile, gde mu kakva šuma na put stane.

…Ne manje važna je ona korist, što nas šume čuvaju od poplave. Voda koja kišom na šumoviti predeo pada, zadržava se većim delom na lišću, granama i stablu od drveća i na onoj mahovini ili drugim biljkama, kojima je u šumi zemlja obrasla, a bezbrojne cevčice na površini svekolikog tog raića upijaju uz tu vodu i druge svakojake stvari i obraćaju sve to ili na svoje organičke potrebe da rastu, dok se ona po zakonu teže polako kroz zemne slojeve ne provere, i tu kao veći ili manji izvor na vidik ne izađe. …A šta biva sa vodom, koja iz oblaka pada na kamen ili na golu zemlju? Ona teče, ničim nezadržana, obično vrlo velikom brzinom niz brdske strane ruši sve što joj se na putu nađe i snosi lom i kamenje u niža, pitomija mesta. Teško stadu ili selu, koje se takovoj bujici na putu zadesi, neizbežne su joj posledice smrt i pustoš.

…Još su nam šume od prevelike koristi tim, što usmeravaju žegu i ciču i što od njih zavisi raspoređenje vlage na zemlji. Krajevi, gde ima mnogo šuma, obično su hladniji od onih što su goli. …Gde su šume i gola mesta srazmerno podeljena, tu vlada ona temperatura koja je kom pojasu prirodna. Gola se zemlja brže i jače zagreje od sunčane toplote. Nema toga koji ne uviđa, da se u gustom hladu šuma skuplja voda u izvore, potoke i rečice, i da šume zadržavaju silu vetrova i bujica. …A da bi mogli šume da sačuvamo i da osiguramo sebi sve koristi koje od njih imamo, potrebno je da šume poznajemo…“