Zakonitosti prirode

SadrĹžaj: Zakon magnetizma ili

ESEC

ZAKONI PRIRODE

Ovde otkrivamo zakonitosti po kojima je uređen naš sviet, a time i uspeh i sreća u njemu. Drži se ovih univerzalnih zakonitosti pa će ti blagostanje biti prirodno stanje.

Ko ne živi u skladu s njima, nema mu blagostanja.

U svemiru, kao i u našem svetu, postoji savršen sklad i red, a njegovi obrasci i zakonitosti su očiti kroz zbivanja koja su posedica ljudskih misli, reči i dela. Neki ljudi ne prepoznaju delovanje tih zakona, jer je puno lakše videti rezultat nego uzrok. Zato mnogi pogrešno misle da svetom vlada nepravda, haos i đavo, da nema pravde ni Boga.

Naš svet i naši životi uređeni su prema zakonitostima koje vladaju i pravi obrasce.

Recimo, ako posejemo kukuruz, nećemo moći žnjeti paradajz - po zakonima prirode žanjemo samo što smo posijali.

Ova prirodna pravila, principi i zakonitosti takođe vladaju našim mislima, rečima i delima.

2

ESEC

Mnogi ljudi se zavaravaju misleći kako različiti životni aspekti nisu međusobno povezani i ne uteču jedni na druge, kako se neće morati suočiti s posledicama vlastitih grešaka. A to je razlog zbog kojeg nisu u stanju razumeti zbog čega im posao ne uspeva, iako su sve učinili kako treba, zbog čega ne žanju iako su posejali, uvereni kako nema pravde na svijetu.

Međutim, ne shvataju kako, varanje nekoga može rezultirati time da oni sami budu prevareni od nekog drugog. Ili, ne vide vezu između krađe na poslu i toga da i sami budu opljačkani, da izgube novčanik, ili okladu. To ih može kasnije učiniti nervoznima na nekom poslovnom sastanku pa neće uspeti sklopiti željeni posao. Ne razumeju da svađa u obitelji može biti uzrokom srčanih oboljenja ili raka, ili da briga slabi imunitet organizma. Ili kako njihovo neljubazno ponašanje prema konobaru može biti uzrokom trovanja hranom, ili će im se poput bumeranga netko drugi odužiti istim neljubaznim ponašanjem.

Ne uviđaju uvijek povezanosti, zakon reciprociteta, i to je razlog zbog koga nastavljaju s lošim i neprimjerenim ponašanjem misleći kako to prolazi nekažnjeno, jer se posledice nisu odrazile na istoj sferi njihovog života. Međutim, istina je da sve ima svoju cenu, i učinci naših postupaka nas uvek stignu, samo možda ne uvek tamo gde očekujemo.

Ljudi ne vole zakone i pravila, uglavnom zbog toga što žele biti slobodni i raditi što im je volja. No, Neshvataju da zakoni i pravila nisu tu da im se uskrati njihova sloboda ili da ih sputava. Zakoni omogućavaju pravu slobodu, ne onu prividnu. Naime, ono što podrazumijevaš pod slobodom samo je mala, prividna sloboda, postoji mnogo veća sloboda u kojoj možeš uživati ako se prepustiš prirodnim tekovinama, tj. ako se uskladiš sa zakonima.

Kod kršenja zakona postoje posledice. Ako veruješ da možeš nadmudriti zakon, biti iznad njega, ali istini za volju i nisi, jer si sigurno to platio/la na ovaj ili onaj način. Možda si se uspeo izvući da ne platiš kaznu za pogrešno parkiranje, ali si je sigurno morao platiti na drugi način, gdje si se možda pitao zašto te snašao neki nenadani dodatni trošak ili nešto slično, jer nisi mogao povezati jedno s drugim. Možda te je to koštalo vremena (vrijeme je novac), ili zdravlja, ili mira, ili bilo čega drugog. Uvijek, baš uvijek plaćamo za naše prekršaje, bez obzira na koji način. Postoji toliko toga što ti nije jasno u životu, i ne razumeš zašto ti se neke stvari događaju, a to je zato što kršiš neke zakone, ili nisi uskladio sa njima.

Da kažemo nešto o slobodi, pravoj slobodi. Možda misliš da znaš što je najbolje za tebe, ali najvjerojatnije uglavnom grešiš. Ako si kao većina ljudi, gledaš na kratke staze i ne uzimaš u obzir dugoročni plan, pa misliš da te neki zakon ili pravilo sputava, dok se zapravo radi o tome da te to samo tera na to da se držiš svog pravog puta koji te vodi ka cilju postizanja veće, prave slobode.

3

ESEC

Ako sloboda za tebe podrazumijeva puno novca, onda za postizanje financijske slobode trebaš svakako ići određenim putem do tog cilja, kao što je, recimo, raditi neki posao ili ulagati novce. Ako želiš biti slobodan da radiš šta ti je volja, onda te to navodi da često radije samo gledaš televizor, ili igraš igrice, ili se zabavljaš s prijateljima. Plandovanje ti neće doneti veću, financijsku slobodu. Kako bi to postigao, očito su ti potrebna neka pravila, jer da je po tvom, ne bi ostvario tu slobodu.

Znaš li zašto nisi sklon pridržavanju zakona. To je zato što imaš problem prihvatanja autoriteta. A znaš li zašto imaš problem prihvaćanja autoriteta? Ovo trebaš sam da shvatiš, ali je verojatno zato što imaš ili si imao velikih problema s ocem, ili možda majkom, ili nastavncima, ili nekim drugim autoritetom još od ranog djetinjstva. Šta god da je od tvojih autoriteta uticao na to da nemaš poštovanja prema autoritetima uopšteno, nije vredan toga da zbog njega budeš zakinut svega onog što ti drugi autoriteti imaju da pruže! Niko od njih nije vredan toga da zbog njih uskraćuješ sebi vredne lekcije i smernice. Jer to je ono što radiš sve vrijeme: dopuštaš svom ocu, ili komu već, da indirektno vlada tobom i tvojim životom i tvojim svetom. Zašto im daješ takvu moć nad sobom? Nema potrebe za tim. Osvesti se ovde i sad činjenicu da ti je teško držati se zakona jer su ti neki autoriteti poljuljali tvoje povjerenje ili ga čak totalno srušili. Kad uvidiš ovu povezanost, prirodno ćeš prekinuti tu vezu.

Iz škole znamo mnoge zakonitosti u prirodi po kojima se odvijaju svi procesi u svijetu.

Nekad ih nazivamo i sile ili principi. Iz fizike, matematike, hemije i biologije znamo da priroda funkcioniše po uređenim principima i zakonitostima. Kad shvatimo kozmičke zakone koji upravljaju našim životima, možemo u skladu s njima delovati i tako uživati u blagostanju. Nevolje nam se događaju samo kad ih kršimo.

Univerzalni zakon prirode Šta je Univerzalni Zakon Prirode?

Univerzalni zakon upravlja umom, materijom i fenomenima, uključujući naša tela, um i sve što vidimo, čujemo, mirišemo, osećamo i okušavamo.

Da rezimiramo zakon:  stvari se menjaju; nestalne su i nestabilne.  stvari su stresne ako se za njih veže. Sviđanje i nesviđanje su vezanost.  stvari su ne-sopstvene; to jest, ne mogu se kontrolisati željama, htenjem ili dopadanjem.

Ovde pojam stvari obuhvata um, telo i sve što vidimo, čujemo, omirišemo, probamo, osećamo i mislimo, to jest, vidljivi svemir. Sažeto rečeno, sve u svemiru što je zavisno od uzročnih faktora je označeno pojmom stvar.

4

ESEC

Kako zanemarujemo zakon?

Onaj ko: 

vidi stvari kao stalne, stabilne ili nepromenljive, i ko otud, na primer, nije u stanju da prihvati smrt.  ko je vezan ili prianja, uključujući i vezivanje za srećne rezultate, kao što je „što više zarađujem srećniji ću biti“.  onaj ko vidi stvari kao obdarene sopstvenomom ili egom, misleći da stvari mogu da se kontrolišu željom ili sviđanjem, kao što je razmišljanje: moj sin bi trebalo da postane inženjer jer sam i ja inženjer.

Ovim se zanemaruje zakon prirode.

Tri gore navedene iluzije su u neposrednoj suprotnosti sa stvarnom prirodom stvari.

Opisuju viđenje stvarnosti neobaveštene osobe. Bilo ko, bez obzira na rasu, religiju, kastu, klasu, nivo obrazovanja, ili kulturu, ko misli, govori ili deluje na osnovu ove tri iluzije zanemaruje zakon stvarnosti i odmah biva kažnjen patnjom.

Kako delovati u skladu sa zakonom prirode? Živeti u skladu sa zakonom znači ne prekršiti zakon. Stvari su nestabilne: one se pojavljuju da bi se promenile, menjaju se da bi prošle, i prolaze da bi se ponovo pojavile.

Kako živeti u skladu sa tim?  ako stvari prolaze, pustite ih da prođu. Ne držite se za njih – držimo se za njih samo zbog sviđanja ili žudnje.  pošto stvari prolaze da bi se ponovo pojavile, ne budite netrpeljivi prema procesu – nesviđanje je početak ljutnje i odbojnosti.  stvari se menjaju, neprestano. Budite toga svesni kroz promatranje – iluzija da su stvari stabilne je osnova neznanja.

Tako se živi u skladu sa univerzalnim zakonima prirode.

ZAKON KAUZITETA Prirodni zakon uzroka i posledica (Zakon moralne retribucije) Po univerzalnom principu kauzaliteta, prirodnom zakonu uzroka i posljedica, tj. setve i žetve, dobiJamo ono što dajemo, i svaka akcija izaziva reakciju. Ovaj zakon se još zove i zakon moralne retribucije, a u indijskoj filozofiji zove sekarma. U psihologiji se naziva 5

ESEC

zakonom podražaja i odražaja kao i uslovljavanje. Prema njemu pozitivni rezultati proizlaze iz pozitivnog doprinosa (a ne negativnog). Isto tako, negativna radnja ne može proizvesti pozitivne učinke. Znači, nema smisla lagati, varati, krasti ili činiti bilo što što ne valja jer ćemo si time samo nauditi. Sve ima svoje posledice.

"Možemo tresti brezu koliko hoćemo, s nje neće pasti orasi."

Ruska poslovica Iz biologije, znamo da što sejemo to i žanjemo. Svi koji se bave agrokulturom ili povrtlarstvom znaju da nije dovoljno samo posejati. Rod zavisi od niz faktora, kao što su poznavanje što, kako, gdje i kada posaditi, vremenske prilike-neprilike, vrsta zemlje, đubrivo, štetočine itd.

Zakon kauzaliteta nam govori da sve ima svoje posledice, kao i svoje uzroke. Kauzalni odnos između postupaka i postignuća je više jasan kad znamo što sve ulazi u jednačinu.

Ima onih koji nikako ne ostvaruju ili postižu željeno iako su, po njihovom mišljenju, postupali u skladu s prirodnim zakonitostima. Tako ima mnogih koji se ubiju od posla, a jedva krpe kraj s krajem.

Da je tajna uspjeha u marljivosti, onda bi magarac bio bogatiji od mlinara, kaže jedna Nemačka izreka.

"Što tko seje, to će i žeti!"

Gal 6,7

"Ta eno tko seje oskudno, oskudno će i žnjeti; a tko seje obilato, obilato će i žnjeti."

2 Kor 9,6-11

Hoće li neko ostvariti ili postići blagostanje zavisi o nekoliko faktora a ne od jednog. Kao ni marljivost, tako ni sama fakultetska diploma ni sve znanje sveta ne garantuje uspjeh i sreću. Da bismo postigli blagostanje, trebamo razumeti od čega ono zavisi, šta je posljedica, koji su kauzalni odnosi i faktori. Molitvom samom nećemo ništa postići. Kao što ne postižemo ništa samim znanjem ili mukotrpnim radom. Da bi bilo molitva, znanje ili djelovanje imalo učinka treba ne samo činiti i imati nešto nego i biti - biti osoba od integriteta, biti dostojan/na Božje milosti i blagostanja. To je za svakoga moguće bez obzira na školovanje, pamet, poznanstva, molitveno iskustvo i slično.

Ovaj zakon oberučke prihvaćamo kad nam se dogode lepe stvari u životu - prihvatamo ideju da smo to i zaslužili. No, kad nam se događaju nevolje, većina nas ne želi prihvatiti da smo to zaslužili. Uglavnom je to zato, jer ne vidimo sebe kao negativce, koji bi mogli prouzrokovati neko zlo. Kad nas pogodi neka teška bolest ili nesreća, teško je videti svoj udeo u toj nevolji. Ovde je bitno shvatiti da se ovaj zakon kauzaliteta ne odnosi samo na naša dela i reči, nego i na naše misli i emocije. Prema tome, to ne znači da smo zaslužili 6

ESEC

sve ono što nam se događa u životu, dobro i loše, već da smo svojim svesnim i nesvesnim mislima, rečima i elima doveli do toga. Spoljni svet reflektuje naš unutarnji.

Neko može biti najveća dobrica, ali ako ima, recimo, neke strahove da će se nešto dogoditi, te snažne emocije i misli privlače te događaje kojih se boji. Stoga imamo ljude koji su izuzetno dobri, a "žanju" neke naizgled loše stvari. Dakle, misli i emocije su, baš kao dela i reči, podložni ovom zakonu. Valja naglasiti da, ako sumnjaš u postojanost ovog pravednog zakona zato što si svedok loših događaja dobrim ljudima, osim što trebaš shvatiti da misli i emocije uzrokuju isto tako posedice, kao i dela i reči, jednako tako trebaš shvatiti da nevolje nisu uvek negativne. Mnogima su upravo nevolje donele neke izrazito dobre stvari u životu, jer su usled njih poduzeli nešto što inače ne bi, a što je imalo dobre posledice.

Svako zlo za neko dobro "Kako si skuhao (zamijesio), tako ćeš kusati (jesti)."

"Kako prostreš tako ćeš i ležati" "Tko vjetar sije, buru žanje" "Dođe maca na vratanca" Narodne poslovice

ZAKON RECIPROTETA Zlatno pravilo Ovaj je zakon reciprociteta također poznat kao zlatno pravilo, koje nam kaže da se trebamo odnositi prema drugima onako kako bismo hteli da se drugi odnose prema nama.

Ovaj zakon nam kaže da, ako nas neki ljudi loše tretiraju, to je samo zato što smo i mi sami prema njima ili nekima drugima loše postupali (na ovaj ili onaj način). Često nismo svesni svojih vlastitih loših postupaka prema drugima, ali to uvek saznamo na ovaj ili onaj način i bude nam reflektirano u tome kako drugi nas tretiraju. Sve je recipročan odraz. Stoga, ako si žrtva nečijeg lošeg ponašanja, dobro preispitaj svoja uopšteno, te ih promeni kako bi i sam prestao biti žrtva.

Kao što vidiš, ne trebaju ti nikakve veštine kako bi postigao to da drugi prestanu loše postupati prema tebi, već ti samo trebaju vrline - trebaš se prema svima odnositi onako kako želiš da se svi drugi prema tebi odnose. Dakle, s poštovanjem, razumevanjem, suosećanjem, pravedno, pošteno, iskreno, ljubazno, pouzdano, zahvalno ili kako god

7

ESEC

odgovara tvojim vrednostima. Trik je u tome da se tako odnosiš prema svima, a ne samo prema nekima (onima koji ti trebaju), jer reciprocitet nema granica.

Zato, ako si prema nekima zloban, ta će ti se zloba vratiti od tamo gde to ne želiš, jer zakon ne mari za tvoju volju, proračunatost i ograničenost, nego se zakon sprovodi po onoj "Ko pod drugim jamu kopa, sam u nju upada". Pa ti kopaj ako ti se pada.

Ovo bi te načelo uzvraćanja istom mjerom trebalo naučiti da prestaneš biti neprijatan prema drugima.

"Tko jamu kopa, sam u nju pada, i tko kamen valja, na njega se prevaljuje."

Biblija, Izreke 26:27

"...mjerom kojom mjerite vama će se zauzvrat mjeriti."

Luka 6,37-38

Ako si, recimo, prema roditeljima nepošten, onda će zauzvrat i prema tebi biti nepošten netko drugi nadređen (npr. učitelj ili šef), i obrnuto. Isto tako, ako ne poštuješ svoju djecu, ne samo da te oni neće poštovati, nego će se i neki drugi (npr. klijenti ili učenici) odnositi tako prema tebi, i obrnuto. Osim toga, niko ne postupa loše prema tebi zato što si ti dobar prema njima - razmisli o tome. I ako se prema tebi odnose loše a prema nekima drugima dobro, nije li deo odgovornosti ipak na tebi?

Niko nije žrtva, a da lično nekoga nije stavio u poziciju žrtve! Gotovo svi nekoga ili povrede, ili uvrede, maltretiraju, muče, gnjave, šikaniraju, iskorišćavaju ili zlostavljaju znači, čine druge svojom žrtvom pa nije čudo da i sami kad-tad postanu nečija žrtva!

Deca često plaćaju za grehe svojih roditelja, ne bez razloga, reći će oni koji veruju u karmu i reinkarnaciju.

Upoznavanje s ovim zakonom daje ti ogromnu moć jer ga odsad možeš početi primenjivati u svoju korist, umesto na svoju štetu.

Dakle, ako primetiš da je neko neljubazan prema tebi, stani i razmisliti prema kome si i sam bio neljubazan (često nismo svesni svoje neljubaznosti prema nekima), zatim proispitati svoju neljubaznost u ljubaznost pa će se tako to vratiti i kod svih drugih u odnosu prema tebi. Čuda će se događati. Svi veliki duhovni učitelji su nam to uvek govorili: možemo promeniti druge jedino menjajući sebe! To je takođe u skladu s učenjem psihologije: kada govorimo o drugima, zapravo govorimo o sebi. Žališ li se da je neko nepravedan prema tebi? To nam govori da se prema nekima odnosimo nepravedno, no odlićna vest je ta da čim prestaneš to činiti, prestat će tvoja nevolja. Moć je u tvojim rukama.

8

ESEC

"Najbolji način da promijenimo svoju djecu je da promijenimo sebe."

Talidari

"Ako postoji bilo šta što bismo željeli da promijenimo u našem djetetu, prvo bismo trebali ispitati i vidjeti, da to nije nešto što trebamo promijeniti u nama samima."

Carl Gustav Jung

Ovdje se radi o načelu uzajamnosti. Ova prirodna zakonitost uređuje uzajamnost u svetu, uzvraćanje istom merom. Recipročnost se u prirodi odražava po principu pravednosti i tako osigurava sklad. Kako se mi odnosimo prema prirodi, tako se ona odnosi prema nama. Kako se mi odnosimo prema drugima, tako se drugi odnose prema nama.

Ako želiš nešto iz univerzalnog polja mogućnosti, to ćeš i dobiti ako se uskladiš sa zakonom reciprociteta - što god želiš da ti bude uzvraćeno, prvo to sam učini, kako bi ti to moglo biti uzvraćeno; i što god ne želiš da se dogodi tebi, nemoj to činiti drugima.

Ovaj zakon nam osigurava da ako dajemo, bit će nam dato. Ova simetrija je poznata i pod izrekama "Milo za drago", "Sve se vraća, sve se plaća", "Dobro se dobrim vraća", "Ko pod drugim jamu kopa, sam u nju upada", "Tko se mača lača, od mača i pogiba", "Kakav gazda takva rakija", "Kakvo sjeme takvo pleme", "Suza suzu goni/stiže" i vjerojatno još koja.

Ovaj je zakon reciprociteta naglašen bezbroj puta u svetim spisima svih religija. Ovdje su neke reference u Bibliji: Sve što želite da ljudi vama čine, činite i vi njima Matej 7:12

Kako želite da ljudi vama čine, tako činite i vi njima Lk 6:31

"otpusti nam duge naše, kako i mi otpuštamo dužnicima svojim." u Očenašu

Ne sudite i nećete biti suđeni.

Ne osuđujte i nećete biti osuđeni.

Praštajte i oprostit će vam se.

Dajite i dat će vam se: mera dobra, nabijena, natresena, preobilna dat će se u krilo vaše jer merom kojom merite vama će se zauzvrat meriti.

Luka 6,37-38

9

ESEC

To također znači da ako želimo nešto od, recimo, Boga, moramo mu nešto i dati, u najmanju ruku poslušnost - slijediti Božje zapovijedi. Samo slijeđenje tih zapovjedi omogućava blagostanje.

Kao što u Bibliji piše, „daruj i primit ćeš“, a ne obrnuto. Većina ljudi čini upravo suprotno: daju samo nakon što prime. Žele nešto za ništa, ili žele puno za malo, ne obazirući se na prirodne zakone. Nije čudo da ostaju siromašni.

Kao što u Kuranu piše, ljudi se zbog vlastite kratkovidnosti boje da će ih milostinja i žrtvovanje za druge učiniti siromašnima. Ali zapravo ono što damo drugima, privlačimo sebi. Naše misaone i emocionalne vibracije emituju nizove spoljnih slika te nam privlače odgovarajuće uzorke u obliku ljudi, predmeta, mesta i iskustava. Sve je to veoma proporcionalno, recipročno. Ono što dajemo je ono što dobivamo. I što više dajemo, toga više imamo za dati.

Možemo dobiti sve što želimo u životu, samo kad dovoljno pomognemo drugim ljudima da dobiju ono što oni žele.Što činimo drugima, činimo samima sebi. Nismo svjesni koliko je ovaj zakon prisutan u međuljudskim odnosima, inače nam nikad ne bi palo na pamet da nekome naudimo.

U muzici se to naziva princip simpatetične rezonancije/reverberacije. Ako imaš dva klavira u istoj sobi i udariš ton C na jednom, videt ćeš da C žica na drugom klaviru vibrira istim tempom.

U poslovnom svetu se ovaj princip uređuje uz pomoć novca - recipročno ili proporcionalno vrednosti usluge koju pružamo dobijamo istu vrijednost u novcu od onog kome pružamo uslugu. Međutim, ovaj zakon prevazilazi novac i sve ljudske interpretacije tog principa koje se ogledaju u frazama kao što su "uzvratiti uslugu", "podmiriti ili izravnati račune", "obračunati se", "Milo za drago", "Sve se vraća, sve se plaća", "Ruka ruku mije", "Kakav gazda takva rakija", "Ne počešeš li ti mene, neću ni ja tebe" i slično. Čak i ako ne dobijemo nikakvu kompenzaciju za uloženi rad i nitko se ne revanšira, ipak dobivamo recipročnu vrijednost na ovaj ili onaj način. Ništa ne ostaje nerecipročno ili neuzvraćeno, jer zakon je zakon, bez izuzetaka.

Također, možemo najbolje zarađivati kad pomognemo drugima zarađivati - što više ljudi zarađuju zbog nas, to više i sami zarađujemo.

U međuljudskim odnosima takođe mora funkcionisati ovaj zakon obostranosti, tako da čim jedna strana ne pruža recipročno/proporcionalno, nego uglavnom više daje ili više prima, nastaje nesklad u odnosu. Da bi bilo koji međuljudski odnos funkcionirao kako treba, mora biti obostran i odgovarati obema stranama uzajamno i proporcionalno.

Kod zdravlja, zakon recipročnosti ukazuje nam na to da se možemo najbolje izlečiti tako da pomognemo drugima da se izlieče od istog. Zato istočnjački mudraci sugerišu 10

ESEC

pacijentima da učine drugima ono što žele sebi, pa ako čovek boluje od smrtne bolesti, onda mu sugerišu da ide i spasi živote drugih kako bi spasio svoj.

"Jedan od načina na koji se možemo izlečiti je taj da lečimo druge. U stvari, ne znam ni jedan drugi način da se izlečimo nego taj da učinimo to za druge ljude." - autorica Patricia Cornwell, najpoznatija po svojim kriminalističkim romanima, izjavila je za BBC HARDtalk kako se zbog istraživanja za knjige razbolila od posttraumatskog stresa (PTSP) i kako se leči od toga pomoću reciprociranja - pomaganjem drugima da se od toga izliječe.

Poučna priča Eho efekt Otac i njegov sin penjali su se planinom. Iznenada, sin se saplete i padne, ozedi se i vrisne Auuuu! Na svoje iznenađenje, negde iz planine začuje glas koji ponovi Auuuu!

-

Tko si ti, upita mali radoznalo.

Tko si ti, stigne odgovor.

Strašan si, zaviče opet klinac.

Strašan si, odgovori planina.

Kukavico, vikne mali.

Kukavico, ne osta mu planina dužna.

Tata, pa što je to, upita oca.

Pazi sad sine – reče otac umjesto odgovora i zaviče: Najbolji si!

Najbolji si, vrati mu planina, - a otac nastavi: Ljudi ovo zovu jekom, ali to ti je zapravo život. Vraća ti sve što kažeš ili učiniš: život je jednostavno odraz naših dela. Želiš li više ljubavi u svetu, stvori više ljubavi u svom srcu. Želiš li više uspeha u svom timu, poboljšaj svoja znanja i veštine. To vredi za sve, sva životna područja, život će ti vratiti sve što si u njega uložio.

Život nije splet slučajnosti, nego odraz tebe samoga.

ZAKON PRIVLAČENJA Ili Zakon magnetizma 11

ESEC

Ovaj zakon regulira magnetske sile, upravljajući što privlači što. Mnogi ljudi pogrešno veruju da ovaj zakon nalaže da se samo sličnosti privlače, odnosno da se iste vibracije privlače. Plus privlači plus, a minus privlači minus, odnosno pozitivnosti se međusobno privlače, baš kao i negativnosti pa trebamo pozitivno misliti da bismo privukli pozitivne rezultate. To je istina u mnogim slučajevima, ali se ovaj zakon ne svodi na to. U nekim se slučajevima sličnosti privlače, u drugim se suprotnosti privlače, dok u sasvim drugim privlačimo ono što nam je potrebno za ravnotežu ili pak što trebamo naučiti, i naravno, takođe privlačimo u skladu s karmom. Ovaj se zakon često pogrešno interpretira, zato ga trebamo razjasniti kako bismo svi mogli izvući veću korist od njega.

Pragmatična objašnjenja ovog zakona uglavnom su sažeti u frazi "misli postaju stvari", ili u izjavi da naše misli privlače to što mislimo, pa ako smo preokupirani dugovima, bolešću, konfliktima i drugim problemima, onda ih time i dalje kreiramo, tj. privlačimo ili zadržavamo u svojoj stvarnosti. No, nije to baš tako jednostavno, kao što smo se svi imali prilike uveriti. Dobro znaš da ti konstantno razmišljanje o novcu nije donijelo više novca, naprimjer. Same misli ne stvaraju čuda, iako su veliki faktor u privlačenju.

Emocije su još veći faktor, kao i delovanje.Elektromagnetno polje srca je pet hiljada puta jače od elektromagnetnog polja mozga, što znači da srce ima puno veću moć privlačenja od mozga, tj. emocije privlače puno jače od misli.

U igri su još i veće i snažnije sile koje utiču na privlačenje i manifestovanje. Naravno, tu je i nešto što se zove karma, kao i sudbina, a takođe su u igri i uticaji drugih ljudi na naš život, kao i uticaji planeta, a da ne spominjemo zakon polariteta. I nemojmo zaboraviti individualnu kao i grupnu svest, koja se ne svodi na misli, osećaje, reči i dela već ih sve sumira i multiplicira - celina je mnogo veća od zbira svojih delova.

Zakon privlačenja često se uspoređuje sa zakonom gravitacije radi lakšeg razumevanja.

Kod gravitacije znamo da Zemlja privlači materiju i da sve što bacimo u vazduh mora pasti na zemlju jer je privučeno silom teže. Naravno, pod uslovom da ne održavamo predmet u vazduhu nekom drugom silom ili elementom (vazduh, vatra, voda). Čak će i balon i avion pasti na zemlju kad im ponestane energije, goriva ili vazduha. To je jedan od dokaza da postoji privlačna sila, ali i da može biti nadjačana drugim silama. Tu su također magneti i mnogi drugi dokazi privlačne sile.

Po zakonu privlačenja, privlačimo ono na što se najviše fokusiramo, šta često zamišljamo, čemu dajemo najviše pažnje, bilo negativno ili pozitivno. Znači, ako najčešće razmišljaš o tome što je loše u svetu i pritom se loše osećaš, onda to još više privlačiš. I obrnuto - kad se uglavnom fokusiraš na pozitivno, privlačit ćeš pozitivnosti u svoj život. Ono na što se fokusiraš odraz je tvog karaktera pa je tačnije reći da privlačimo ono što jesmo.

Zakon je privlačenja postao vrlo popularan nakon što su kvantni fizičari objavili rezultate svojih istraživanja da mislima sve privlačimo - pozitivnim mislima privlačimo 12

ESEC

pozitivne stvari, a negativnim one negativne. Vekovima su metafizičari to proučavali, no tek kad je to nauka uspela dokazati u laboratorijima, nastao je veliki bum u korištenju ovog zakona za ostvarivanje blagostanja.

Zakon privlačenja deluje po principu srodnih frekvencija, pa tako sve što privlačimo podudara se s našom vibracijom, i što god želimo privući trebamo se s tim vibracijski uskladiti – biti na istoj frekvenciji (npr. ako želimo ozdraviti/obogatiti se, trebamo se već sad ponašati kao zdrava/bogata osoba).

Svatko ima svoje energetsko polje koje vibrira na određenim frekvencijama zavisno o našem trenutnom stanju (pozitivne misli i emocije imaju više frekvencije, a negativne niže). Naše energetsko telo širi svoje vibracije prema napolje i tako, prema Zakonu privlačenja, povezuje nas s onom stvarnosti koja ima frekvenciju u skladu s našim vibracijama. Kao što se ulje ne može povezati s vodom, ni mi ne možemo ući i stvarnost koja nije u skladu s našom naravi. Dobivamo onu verziju stvarnosti koja odgovara našem mentalnom sklopu. Svojom naravi mi sami "nameštamo" svoju stvarnost, prilično isto kao što nameštamo stanicu ili televizijski kanal po tome što nam u datom trenutku odgovara. Ako pozitivno vibriramo, onda je i naša stvarnost pozitivna privlačimo okolnosti pozitivnog naboja. Ponekad dobivamo stvarnost koju želimo, ponekad onu koju trebamo, a uvijek onu koja je na istoj frekvenciji kao i mi sami. Jedan od dokaza da je to tako je i taj da kad smo zaljubljeni, naše viđenje stvarnosti je posve drugačije nego kad nismo. Drugi dokaz su različiti opisi svedoka nesreće. Svatko doživljava istu stvarnost na svoj način, što dokazuje da je stvarnost varijabilna.

U čak tri evanđelja Biblije piše:

"Onaj tko ima, njemu će se još dati; a onaj tko nema, čak i ono malo što ima, bit će mu oduzeto."

Mk 4:25, Lk 8:18 i Mt 13:12

U tome je sažeto objašnjenje ovog prirodnog zakona po kojem, ako imamo nešto u sebi, privući ćemo još više toga k sebi, i obrnuto. Jer: Kako unutra, tako vani!

Malo je poznata činjenica da ustvari ne privlačimo ono što želimo ili na što se fokusiramo, već privlačimo ono što jesmo.

Pročitaj to još jednom. To je vrlo važno razaznati, posebno za sve one koji pokušavaju željom nešto privući u svoju stvarnost, a što se nikada ne manifestuje pa zato sumnjaju u postojanje ovog zakona.

Još jedna izuzetno važna činjenica: željama i žudnjama odbijamo željeno jer se time postavljamo kao netko tko to nije ili nema pa to privlači okolnosti da i dalje to nismo ili nemamo. Kad nešto želimo, time ujedno šaljemo vibracije nemanja toga pa se zato u

stvarnosti rezultuje daljnje nemanje.

13

ESEC

Umesto želje, trebamo se osećati, misliti, govoriti i delovati kao da to već jesmo ili imamo - to privlači okolnosti s istom energetskom vrednošću. Ne radi se o pretvaranju nego o afirmaciji drugih nevidljivih dimenzija stvarnosti u kojima je sve već ostvareno, i tako privući zamišljenu stvarnost u onu opipljivu.

Naravno, ako u toku dana više puta pomislimo kako nešto nismo ili nemamo nego što pomislimo da to jesmo ili imamo, onda će se logično manifestovati misli koje preovladaju.

U slučajevima kada se sličnosti privlače, taj zakon određuje da naš um i srce (misli i emocije) privlače podudarajuće okolnosti. Pozitivni naboj u nama privlači pozitivne spoljne prilike, i obrnuto. Ljudski su um i srce kao magneti jer imaju elektromagnetno polje, stoga čime god su um i srce konstantno preokupirani, to prirodno magnetski privlačimo, odnosno ostvarujemo. Poput magneta neprekidno privlačimo ka sebi ono što zračimo, ono s čime smo vibracijski usklađeni.

Jednako kao što mi privlačimo tako i nas privlače ljudi i stvari koji su našoj spoljšnoj daljini. Pa, ako ti je cveće stalno u glavi, bit ćeš privučen cveću i stoga okružen cvećem.

Isto tako, ako ti je glava puna briga, tj. ako se stalno brineš o nekome ili nečemu (npr. o svojoj deci ili neimaštini ili bolesti), svojim brigama ćeš to dovući u stvarnost, iako se to inače ne bi ostvarilo.

Trebamo uzeti u obzir i prirodni zakon polariteta koji osigurava da uvek doživljavamo i kontraste zbog toga što oni omogućavaju dinamiku koja je neophodna za evoluciju.

Dakle, ako i uspemo uvijek pozitivno misliti, osećati, govoriti i činiti, nemoguće je privlačiti samo pozitivne stvari u svoj život, baš kao što ne možemo uticati da samo seje sunce i da više nikad ne padne kiša, ili da je uvek dan ili svetlo a nikad noć ili mrak.

Viši, pozitivniji stepen svesti, koji je dostupan kultiviranjem vrlina, nema svrhu menjati prirodni tok već da saznamo pravu prirodu stvarnosti pa nam više ni jedna negativnost neće nauditi ili škoditi, kao i zato da ne privlačimo više negativnosti nego što treba.

Negativnosti su također važne ili dobre za nas zbog toga što njima učimo i jačamo, te se tako razvijamo. Nije sve u pozitivnostima, ali svejedno trebamo biti pozitivni, posebno usred negativnih okolnosti radi balansa i kako bismo se razvijali.

Takođe trebamo uzeti u obzir činjenicu da drugi ljudi utiču svojim magnetskim poljem na naše, tako da ako smo u društvu negativnih ljudi ili onih koji se brinu, boje ili su zaokupljeni bilo kakvim destruktivnim razmišljanjima, osećajima, razgovorima ili delima, to će se negativno odraziti na naše magnetno polje. Zato trebamo birati naše prijatelje oprezno i držati odstojanje od zlobnih ljudi, osim ako smo na visokom stupnju svesti i nastojimo im pomoći, u čijem slučaju trebamo zaštititi svoje polje da ne stradamo.

14

ESEC

Naši karmički dugovi također u velikoj meri utiču na naše polje privlačenja - možemo sve raditi ispravno i pozitivno, ali svejedno stalno doživljavati neprilike, a to je zbog naše loše karme, odnosno davnih negativnih misli, reči i dela. Žanjemo i ono što su posijali naši preci, osim ako smo te učinke eliminirali posebnim ritualom ili delom ili snažnim skokom u svesti. Kad smo već kod toga, kaže se da možemo očistiti svoju pređašnju karmu i u prisustvu prosvetljenog gurua, pa možeš to učiniti ako smatraš da karma stoji na putu ispunjenja tvojih potencijala i snova. Sve u svemu, trebamo zadržati pozitivan stav i raditi na dobroj karmi za ubuduće, tako da više ne moramo bespotrebno ispaštati.

Lična psihička dispozicija je rezultat te je tako znatno odgovorna za privlačenje odgovarajućih ishoda, spoljne okolnosti i ljudi. Međutim, ona mora biti dominantna da bi privukla srodne ishode. Nije dovoljno praktikovati pola sata pozitivnog razmišljanja, molitve, afirmacija ili vizualizacija, a ostatak dana provesti u brigama, strahovima, kritikama, ogovaranjima i ostalim negativnim razmišljanjima i emocijama. Ako tiokom dana pridaješ više pažnje negativnim stvarima, odnosno držiš svoju svest u negativnim modalitetima nego u onim pozitivnim, onda se nemoj čuditi da privlačiš puno toga negativnog i ne uspevaš privuči nešto određeno pozitivno. Sati i sati negativnih misli i emocija tokom dana eliminiše učinkovitost svih onih malobrojnijih pozitivnih.

Postoje ljudi, koji provode bezbrojne sate u meditaciji ili duhovnoj kontemplaciji, ali oni to ne čine zato što u tome uživaju već zato što veruju da to trebaju činiti kako bi duhovno napredovali i time nešto postigli. Zato se u stvari prisiljavaju da to praktikuju, što znači da se pritom osećaju uglavnom loše ili nelagodno pa čak i frustrirajuće i utučeno kad percipiraju da ne napreduju nakon što su uložili puno vremena i truda u to. Nije ni čudo, da im takav gubitak vremena, tj. loše korištenje vremena ne donosi ništa.

Možda misliš da činiš veliku stvar time što meditiraš, ali ako to radiš s lošim energijom, onda je to kontraproduktivno, tako da bi bilo bolje da to ne činiš. Meditacija sama po sebi ne donosi ništa, barem ne pomaže privući ili postići ono što želiš. Trik nije u samoj meditaciji nego u stupnju svijesti koji pritom kultiviraš, to jest, vrline koje pritom kultiviraš - u tome je trik. Isto vriedi i za sve druge vrste prisiljavanja kojima mislimo nešto postići, kao što je slučaj u sportskim naporima i učenju sviranja nekog muzičkog instrumenta. Ako ne uživaš u procesu ili ne kultiviraš neke druge vrline na svom putu do cilja, nego se uglavnom mučiš, uzalud ti sav trud.

Možemo pomisliti da bi nam, recimo, napredovanje na poslu donelo sve samo dobro, ali naš um nije u stanju pretpostaviti sve ishode jednog takvog događaja, od kojih bi neki sigurno bili negativni, kao što je više posla i više odgovornosti koji mogu sa sobom doneti više stresa, više radnih sati, manje slobodnog vremena, više ljubomore od strane kolega, zdravstveni problemi, propuštene druge prilike, i slično. Dakle, sve što smatramo pozitivnim ima svoju negativnu stranu i obrnuto, tako da je najbolje uzdići se od razmišljanja u pozitivnom i negativnom smislu te se prepustiti toku, uvijek delujući s 15

ESEC

najvišim mogućim stepenom svesti kako bismo privukli čim više povoljnijih uslova i prilika.

Da bismo što bolje iskoristili zakon privlačenja, potrebno je podići svest do nama najvišeg mogućeg stepena, po mogućnosti podići je na nivo vjere, radosti, suosećanja ili mira.

Isus:

”Zaista, kažem vam, ako imadnete vere koliko je zrno gorušičino te reknete ovoj gori: ‘Premesti se odavde onamo!’, premestit će se i ništa vam neće biti nemoguće."

"Sve što god zamolite i zaištete, verujte da ste postigli i bit će vam!"

"Kako verujete, tako će vam biti."

Buddha:

"Sve ono što jesmo rezultat je onoga što smo mislili. Ako čovjek govori ili djeluje sa zlom mišlju, bol ga slijedi. No ako čovjek govori ili postupa s čistim mislima, sreća ga prati, poput sjenke koja ga nikad ne ostavlja. " Ovaj zakon privlačenja lakše je shvatiti kada smo svesni stvarnosti kakva ona stvarno jest, a ne kakva nam se čini. U stvarnosti, naše su oči i um ograničeni. Oni doživljavaju stvarnost ne onakvom kakva ona jest već kakvi oni jesu. Ograničenom i kratkovidnom umu običnog čoveka stvarnost izgleda sasvim drugačije nego umuprosvetljene osobe, očito.

Vrlo je važne saznati određene, činjenice o stvarnosti da bi se moglo iskoristiti ovaj, kao i druge univerzalne zakone: -

materijalni svijet je prividan - ništa nije onako kako se čini sva je materija u stvari energija, što znači da je u srži vibrirajuća, promjenjiva, fluktuirajuća, podatna, nije kruta ni postojana te da se sve može transformirati stvarnost je višedimenzionalna - ne svodi se samo na tri dimenzije, što znači da i druge oku-nevidljive dimenzije utiču na našu stvarnost. U višim dimenzijama stvarnosti sve što želimo već je manifestovano, tako da mi samo trebamo privući tu stvarnost u ovu opipljivu. Kako postajemo sve svesniji svega toga, naša se svest uzdiže i time se osposobljuemo da možemo svesno privlačiti sve što zamislimo iz beskrajnog polja mogućnosti

Sposobnost da podignemo svijest na vrline visokog kalibra omogućava nam da usmjerimo zakon privlačnosti u svoju korist. Skala svijesti pokazuje te vrline poredane 16

ESEC

po jačini pozitivnog privlačnog polja. Ovu skalu može se razno interpretirati i ne treba je uzimati zdravo za gotovo. Vrline su poredane sukladno njihovoj moći da privuku pozitivnosti, međutim, svaka vrlina također ima svoje stepen, pa na primjer, ljubav prema životinjama i ona prema ljudima nemaju isti stepen moći u određenim situacijama. Kultiviranje neke vrline na kratko postaje odskočna daska. Možeš to učiniti meditiranjem, afirmacijom, te iskazivanjem te vrline u različitim situacijama ili na bilo koji drugi način. S vremenom i iskustvom bit će ti to sve lakše i prirodnije pa time i učestalije, što znači da će prosek stepena tvoje svesti rasti i time stepenj tvog blagostanja.

Kao što zakon privlačnosti to nalaže, na što god se mi fokusirali obavezno će se proširiti, povećati ili rasti. Imamo moć da izaberemo hoćemo li gledati na pozitivnu ili negativnu stranu bilo kog iskustva, s obzirom na to da su oba pola prisutna u svemu, kao što to zakon polariteta nalaže. Kad se usredimo na ono što je negativno, time prizivamo još više negativnosti. A kad se usredimo na ono što je pozitivno, time prizivamo još više pozitivnosti. Ako se usrediš na ono što ti treba, ta potreba će samo rasti. Ako usrediš svoje misli na ono što nemaš, takvim razmišljanjem o neimaštini privući ćeš još veću neimaštinu. Ako preokupiraš svoj um mislima o nekom gubitku, time povećavaš verovatnost da se to dogodi ili da još više izgubiš. Kad se bojiš da će se nešto dogoditi, svojom vibracijom to privlačiš da se stvarno dogodi iako se inače ne bi dogodilo.

Ako pridaješ pažnju onome što ti nedostaje, nedostatak će se tim više manifestovati. A ako pridaješ pažnju izobilju oko sebe kao i u drugim dimenzijama stvarnosti, koji su nevidljivi našim kratkovidnim očima i nezamislivi našem ograničenom umu, to će se obilje onda sve više manifestovati u tvojoj fizičkoj stvarnosti. To je također razlog zašto mnogi dobri ljudi ne prosperiraju. Oni imaju sklonost da se brinu (za druge), da tuguju, strahuju, budu pesimistični iako to nazivaju „realističnim“, da nemaju ambicije za sebe niti dovoljno samopouzdanja ili samoinicijativnosti ili samodiscipline, žao im je drugih i nesvjesno kultiviraju mentalitet žrtve, što vuče njihovu svest dole po skali pa tako na sebe privlače loše stvari umesto onih dobrih. S druge strane, kada dobri ljudi komplementiraju svoju dobrotu s ljubavlju, radošću, unutarašnjim mirom i drugim vrlinama, onda svakako prosperiraju.

Ako tiokom dana često misliš kako nisi nešto ili kako nemaš nešto umesto da misliš da to u stvari jesi i da to zapravo imaš, onda je logično da takve dominirajuće misli oblikuju tvoju stvarnost upravo takvom.

Ako je tvoja stvarnost nepovoljna, to znači da većinom imaš nepovoljne osećaje, misli i dela. To se da lako promeniti tako da odabereš novi životni stil u kojem što više pozitivno misliš, osećaš, govoriš i deluješ. Ovakvom samodisciplinom naterati ćeš vodu na svoj mlin. Kontroliranje uma isto je kao rad vetrenjače - koristiš snagu svojih misli

17

ESEC

(vetra) tako da ih vrtiš i usmeravaš po svojoj volji što će rezultovati proizvodnjom (električne) energije koja ti je potrebna za ostvarenje cileva i blagostanja.

Ovaj se zakon očitava u činjenici da se istomišljenici privlače, a neistomišljenici su jedni drugima odbojni. Za to imamo i izreku: Svaka ptica svome jatu leti - svatko je privučen društvu sebi srodnim. Privlačni su nam oni koji se slažu s nama, a odbojni oni drugi.

Jesi li ikada pomislio na nekoga, a nekoliko trenutaka kasnije taj te je nazvao ili se pojavio? Je li to telepatija? Slučajnost? Magnetska privlačnost? Mnogi ljudi ne razumeju ovaj fenomen pa ga ignorišuu. Naime, radi se o zakonu privlačenja - o tome da se sličnosti privlače.

Poznato je da na što se stalno fokusiramo, odnosno čemu pridajemo najviše pažnje, to nam se najviše pojavljuje u životu, pogotovo ako je objekt našeg fokusa u skladu s onim što jesmo. Ako pretežno razmišljaš o skupoći, nestašici, neimaštini i usto se često na sve to žališ, to će se po zakonu privlačenja uvijek iznova pojavljivati u tvom životu zato što se toga držiš i zato što je to postalo deo tvog karaktera.

Razmisli malo, koliko puta dnevno pomisliš na svoje blagostanje, a koliko puta na svoje nedostatke? Ako prevagnu misli i riječi o nedostacima, ti nedostaci će prevagnuti u tvom životu. Da bi tome doskočio, sve što trebaš napraviti je preuzeti odgovornost za svoje blagostanje tako da preuzmeš odgovornost za svoje osećaje, misli, rieči i dela - budi izrazito i osećajno zahvalan na svemu što već imaš, uviđajući da postoje milioni ljudi širom sveta koji bi bili presretni da imaju ono što ti imaš. Uz zahvalnost izrazi i svoju radost za sve što ti je na raspolaganju.

Zakon privlačenja uređuje da svojim mislima privlačimo jednakoznačajne okolnosti u svoj život. Kao što čovjek misli, tako mu i bi. Isto tako, kao što mislimo, takvi smo, pa nam je takva i naša stvarnost.

To potvrđuje Biblija u Mudrim izrekama (Salomona, sina Davidova, kralja izraelskog) 23:7:

"...on je onakav kako u sebi misli".

Evo kako funkcioniše manifestovanje privlačenjem. Kada osvestiš svoju pravu nameru ili cilj i mislima uputiš nalog u svemir, pobrini se za to da pritom budeš na višem stepenu svesti - bilo koji od onih iznad 200 je dobar, ali što ti je svijest više na skali, tim više moći zadobijaš za privlačenje još boljih stvari.

Glavni razlog zašto nekima želje i molitve ne deluju i zašto privlačenje ili manifestovanje ode u suprotni smer, privlačeći ono što ne žele, taj je da su pritom na niskom stepenu svesti, ispod 200, kao što je tuga, jad, potištenost, zabrinutost, teskoba, pesimizam, skeptičnost, osećaj manje vrednosti, strah, mentalitet žrtve ili borca, nesamopouzdanje, sram, pohlepa, ili osećaj nezadovoljstva sa svojom stvarnošću. Kada si u nekom takvom 18

ESEC

negativnom modalitetu svesti, tvoja negativna energetska vibracija privući će ono što se vibracijski podudara - negativnosti koje ne želiš. Možda imaš pravo osećati se potišteno i to ti se može činiti kao najprirodnijom reakcijom, ali znajući sve ovo sada, ignoriši, a ne reaguj - odaberi mir i sreću umesto da budeš u pravu.

Umjesto da budeš u pravu, prizovi osećaj radosti zbog nečega, ili unutarnji mir, znajući da je sve onako kako treba biti za tvoje veće dobro i razvoj, ili uvidi lepotu i savršenost svega oko sebe, koja je odraz igre polariteta. Takođe, vrline predanja Višoj snazi i vera uveliko pomažu jer imaju vrlo visok stepen moći privlačenja pozitivnosti. Ili dovedi svoju svest u modalitet ljubavi ili nade ili nesebičnosti. Svaka od tih vrlina odlična je za kultiviranje u trenutku slanja svoje vere u svemir, ali pobrini se za to da to nije samo opravdanje već i pravilo, tj. način života. Pobrini se za to da održavaš svoju svest na tim višim stepenima što duže i što češće moguće, svesno izbegavajući sve one modalitete svesti koji rangiraju ispod 200. To je za tvoje dobro, kao i za dobrobit svih.

Naše su misli energija koja je ujedno i moćna i kreativna. Neki ljudi vjeruju da je um kao magnet pa ono na što najviše usmerimo svoju pažnju, to magnetski privlačimo k sebi.

A što je s onim da se suprotnosti privlače a sličnosti odbijaju?

Iz fizike znamo da plus privlači minus (električni naboji) a da se čestice istog naboja odbijaju. To se događa usled delovanja elektrostatičke sile i elektromagnetskog polja koje nastaje usled gibanja električki nabijenih čestica. Nećemo ulaziti u složena naučna objašnjenja ovog fenomena već ćemo samo pojednostavljeno reći da se suprotnosti zaista privlače jer priroda u osnovi tendira sintezi, ujedinjenju ili jednoti, neutralnosti, ravnoteži i harmoniji.

Kada kažemo da priroda ima tendenciju ka sintezi, ujedinjavanju i neutralnosti, ne mislimo time da jedno mora postati poput drugoga, već da se obe strane prirodno menjaju u ono što je ponad pozitivnog i negativnog, ponad suprotnosti – neutralno i savršeno.

Zanimljiva, manje poznata, ali korisna činjenica: svaka čestica bilo da je pozitivna ili negativna, deluje privlačnom silom prema neutralnim česticama. Dakle, neutralnost uvek privlači, nikad ne odbija. Razmisli o tome. Razmisli kako to možeš iskoristiti u svom životu. Biti neutralan je siguran način da ne oteraš nikoga i ništa od sebe. Jedna od najmoćnijih vrlina, unutarnji mir, koji podrazumijeva neutralnost, ima ogromnu moć da ti privuče ono što zamisliš jer ima bezgranično privlačno polje.

Ovo temeljno načelo privlačenja suprotnih polova odnosi se, naravno, i na suprotne polove, odnosno na romantične odnose. To se najviše ogleda u primerima kad, recimo, dobre cure privlače zločesti momci ili kad, recimo, siromašne osobe privlače bogataši.

Kao što znamo, suprotnosti se privlače, čak i u homoseksualnim odnosima jer i bez obzira na pol, partneri imaju različite karaktere - neke kontrastne ili komplementarne 19

ESEC

osobine, koje im imponuju i privlače ih. Kao što znaš, nije suprotni pol ono što te privlači nekome (ne privlače te svi pripadnici suprotnog pola). Partneri su privučeni jedni drugima jer svaki od njih ima nešto što drugi nema, a što im treba da bi se osećali ispunjeni, razvili se, približili Višoj sili i procvetali.

Stoga nam uvek imponuju osobe koje imaju ono što mi nemamo a to želimo ili vrednujemo, pa osećamo privlačnost prema njima jer nas neki način upotpunjavaju. Kao što smo već naveli, suprotnosti su samo dve polovine jedne, savršene celine. Jedna osoba nije potpuna bez svog para, jer malo ko je savršen. Zajedno se upotpunjuju dok god poštuju svoje različitosti te ih koriste u svrhu ličnog rasta. Treba nam naša druga polovina da se razvijamo i približimo savršenstvu.

Ali, ne mogu svi međusobni kontrasti biti pozitivni ili prijatni, Ali svi do reda mogu svakako biti konstruktivni ako im pristupimo s konstruktivnim stavom. Prema tome, umesto svađanja i kritikovanja, trebamo ceniti i prigrliti međusobne razlike i koristiti ih za veće dobro. Na primer, suočavanje s neprijatnom suprotnošću ili s nekim suparnikom može nam biti ogromna prilika za praktićne bezuslovne ljubavi, suosećanja ili sažaljenja, što su vrline koje podižu našu svest i time nam pomažu da privučemo pozitivne stvari u svoj život, kao i to da pozitivno utičemo ne samo na dotične međuljudske odnose, već i na celu zajednicu.

Da se razumemo, ne treba nam teoretski nitko da bismo bili sretni i imali idealan život, no kako u praksi gotovo niko sam nije idealan niti živi u idealnim uslovima, uveliko nam pomažu oni koji nas komplementiraju, tj. nadopunjuju, odnosno pružaju nam ono što nam nedostaje za idilu.

Valja naglasiti da nisu oni koji nas dopunjuju ili naši pandani zapravo to što nam omogućuje bilo šta, nego to čini ono što mi sami postajemo u takvoj interakciji, zavisno o našem stepenu svesti, ili tačnije rečeno, o našim vrlinama.

Dakle, čak i da se uspeš združiti sa svojom „polovicom“ i drugim komplementarnim partnerima i prijateljima, zavisi o tebe samog o tvom stepenu svesti, tj. vrlinama koje kultiviraš, hoćeš li iskoristiti svaki takav odnos za rast ili za degradaciju. Isto tako, čak i da ne uspeš privući svoj pandan, tehnički možeš i sam sve ostvariti, ali s njima je lakše i prirodnije.

Sve u svemu, kao što je prezentirano, zakon privlačenja ima puno veći domen nego što to većina ljudi vidi. Njegova magnetska sila nije ograničena onim što čovekov um može dokučiti. Magnetsko povlačenje i potezanje stvara dinamiku koja omogućava život na našoj planeti. Kad se uskladimo s ovim zakonom i postanemo svesni svih njegovih aspekata, možemo ga koristiti u svoju korist, a ne na štetu.

20

ESEC

Podižući svoj stepen svesti kultiviranjem vrlina koje kotiraju visoko na skali svesti, stavljamo ovaj zakon i sve druge prirodne zakone u svoju službu, da se tako izrazimo, kao naš sistem za podršku. Sve vrline i mane imaju jednaku moć privlačenja, no neke su potentnije u kontekstu privlačenja pozitivnih stvari. Iako je skala svesti tačna, nije apsolutna već relativna, jer svaka vrlina i mana imaju svoju vlastitu skalu, zavisno o kontekstu. Na primjer, ljubav prema kućnim ljubimcima ne rangira isto kao bezuslovna ljubav. To je razlog zašto se ista vrlina može naći na različitim nivoima skale svesti.

Također, nemoguće je predstaviti sve vrline i mane na dotičnoj skali jer ih je previše da bi sve stale na nju, pa to također treba uzeti u obzir. Uzmi ovu skalu samo kao provizorni uvid, kao arbitrarno predstavljanje istine. Koristi je kao alat za podizanje svoje svesti prema potentnijim vrlinama na putu do blagostanja.

Kao što se vidi na skali svijesti, da bismo umeli privlačiti sve ono što naumemo u životu, trebamo se postarati za to da što češće kultiviramo ljubav, veru, radost, predanost, suosećanje i pogotovo unutrašnji mir, kao i bilo koje druge moćne vrline. Kao što se tamo vidi, prepuštanje Višoj sili vodi do ekstaze, pravog mira i prosvjetljenja. Takvo prepuštanje nema nikakve veze s odlaskom u crkvu ili postajanjem svećenikom/časnom sestrom ni s molitvom, već s prepuštanjem zakonima i zapovedima Više sile. Dakle, dobro promisli sledeći put pre nego što naumiš izustiti laž, počiniti preljubu, krađu ili, ne daj Bože, ubistvo. Sigurno se mogu iznaći razna opravdanja i izgovori za delovanje protiv tih viših principa, ali sve je to uzalud. Zakoni su zakoni, stoga ćemo uvek žnjeti ono što smo posejali, dobijati rezultate recipročne nama samima, i privući ono što jesmo.

Dok smo još kod teme zakona privlačnosti, valja spomenuti načine za usklađivanje s njim i za uzimanje onog najboljeg od njega. Naravno, kultiviranje vrlina najbolji je način, no možeš to nadopuniti s raznim odgovarajućim veštinama, kao što su afirmacije, vizualizacija, koncentracija, meditacija i slično. Namerno kažemo veštine a ne tehnike jer iako su to tehnike, trebaju biti vešto korištene da bi imale učinak. Nekim su ljudima određene vrline i veštine sasvim prirodna i uobičajena praksa, dok drugima to nije, ali sve nam je moguće snagom duha (a ne volje), koja se razvija kultiviranjem potentnih vrlina.

Sposobnost upravljanja svojim mislima i vladanja svojim emocijama jača tvoju sposobnost korištenja zakona privlačenja u tvoju korist. Vježbaj koncentriranje na neku velepnu misao, po mogućnosti na neku od vrlina kao što je mir, ljubav, (bezuslovnana) radost, saosjećanje ili neku drugu. Pritom je izuzetno važna psihofiziološka koherencija ili kongruencija, odnosno to da sinkronizuješ mentalni, emotivni i telesni aspekt, kako ne bi slučajno išli suprotnim smerovima (jedno misliš, drugo osećaš, treće činiš). Misli, emocije i delovanje ili ponašanje moraju se podudarati da bi proizveli tražene rezultate.

21

ESEC

Drugim rečima, da bi tvoje privlačno polje funkcioniralo po tvom nije dovoljno pozitivno razmišljati, stoga trebaš generirati u sebi odgovarajuću emociju i telesni osećaj (i po mogućnosti skladno fizički delovati). Što god zamisliš, manifestovati će se kad-tad, pod uslovom da ne praviš kontradikcije, odnosno, da su tvoje misli, emocije i maniri sinhronizirani. No, najčešće to nije slučaj. Na primjer, mnogi ljudi želi biti bogati, ali govore loše o bogatim ljudima - ovaj čin ih sprečava da postanu jedni od bogatih ljudi.

Nije sve u tome, ali to je samo jedan primjer kontradiktornosti kojima se sprečava privlačenje zamišljenog. Dakle, važno je biti u svakom pogledu to što želimo privući.

Srce je ključni organ u orkestriranju aktivnosti na više nivoe. Ono deluje kao sveobuhvatni provodnik kojim se provodi sva elektromagnetska interakcija.

Elektromagnetsko polje srca deluje kao modulirani nosilac talasa koji komunicira informacije kroz celo telo i šire. Energetsko polje srca igra ključnu ulogu u (in)formiranju fizioloških funkcija, mentalnih procesa, emocija i ponašanja osobe, kao i okoline. Srce je pristupna tačka s koje možeš smesta provesti promene svoje funkcionalnosti.

Dakle, usmeri misli na predeo srca i proizvedi emociju povezanu uz odabranu misao ili vrlinu tako da osetiš kako to struji iz tvog srca i zrači na sve strane. Stvarno osećaj tu misao ili vrlinu, umjesto da to kultiviraš samo u teoriji.

Za jačanje svog privlačnog polja u tokom ovog procesa također pomaže proizvoljni, prigodni tjelesni stimulans kao što je usredotočenje na disanje, posebni položaj nogu i ruku, svesno zračenje topline, osluškivanje otkucaja svog srca, gledanje treperavog svetla sveće, mirisati neki posebni mio miris i slično.

Ne valja osećati telesnu nelagodnost ili neudobnost prilikom kultiviranja vrline radosti, ili nemirno disati tokom aktiviranja unutrašnjeg mira, pa to svakako uskladi.

Važna napomena: koherencija je suprotno od opuštanja (isključenje, povlačenje, distanciranje, nisko energetsko stanje, polu-auto hipnotičko, transcendentalno stanje svijesti), tako da u ovom procesu ne bi trebao ciljati na opuštanje tela i uma. Kod aktiviranja i kultiviranja misli i osećaja neke vrline kao što je ljubav, zahvalnost, radost ili mir, kod psihološke tehnike koherencije sva tri aspekta bića dolaze u harmoniju.

Umesto da se opustiš, postaješ energiziran i umesto da budeš u pukom receptivnom, dekoncentriranom stanju, ti si u potpuno budnom, pozornom stanju, optimalnom za mentalne bistrinu, fokus, rešavanje problema i odlučivanje, kao i za fizičku aktivnost i koordinaciju.

Opuštanje ti pomaže postići transcendentalno stanje svesti, a koherencija povišeno stanje svesti.Transcendentalno ili izmenjeno stanje svesti pomaže do određene mere a potom zapravo uglavnom postaje prepreka postizanju istinske samorealizacije (nasuprot one prividne). U transcendentalnom si stanju općinjen i umišljaš da si nešto realizovao što je samo prividno. Istinsko stanje ogleda se u tome što je neko postao a ne u tome što percipira, misli, oseća ili čini.

22

ESEC

Zakon opiranja, tj. Neopiranja Prema ovom prirodnom zakonu i zakonu fizike - Newtonovom 3. zakonu gibanja zakonu akcije i reakcije, za svaku silu postoji protivsila (za svaku akciju postoji jednaka, ali suprotna reakcija), delovanju je uvijek suprotno i jednako po iznosu protiv delovanja. Svako opiranje nečemu prirodno jača ono čemu se opiremo. Prema tome, nema smisla protiv delovati, odnosno opirati se bilo čemu, jer jačanjem našeg otpora automatski i prirodno jača protivotpor.

Probaj se nekom opirati - taj će ti uzvratiti istom merom i ništa se neće postići, stvoriće se dodatni konflikt. Nema veze to što si u pravu ili što je tvoja sila pozitivna, jer njezino delovanje neće imati željeni učinak zbog prirodnog protivdelovanja.

Načelo neopiranja spada pod širu filozofiju nenasilja. Ovaj zakon je u skladu i s hršćanskom naukom (okreni drugi obraz kao i s hinduističkim i budističkim etičkim načelom ahimsa (odricanje od nasilja u bilo kojem obliku - mentalnom, fizičkom, verbalnom i sl.), s taoizmom kao i s većinom drugih duhovnih disciplina, ako ne i sa svima njima.

Ovaj se zakon podudara sa zakonom najmanjeg truda, tj. zakonom obrnutog truda koji nalaže da, ako se previše trudimo, onda ustvari onemogućavamo ostvarenje cilja. Trud je precenjen - ako se moramo preterano truditi da bismo nešto postigli, to znači da nam to nije prirodno ni namenjeno.

U elektronici, otpornik zagreva, a ako se ne ohladi lako će pregoreti i podbaciti.

Provodnik, s druge strane, omogućuje protok struje. Najbolji provodnici su oni koji pokazuju najmanji otpor. Jednako tako, najbolje ćeš ispuniti svoje postojanje u životu ako se ničemu ne opireš i pustiš da sve ide svojim tokom. Mudra osoba pušta da se okolnosti odvijaju i događaji teku, stoga ide kroz život bez otpora.

Opiranje nije pravi način za ostvarenje pozitivne promene, jer svaki otpor stvara protivotpor pa time ono čemu se opiremo još više jača. Postoji racionalni način za ostvarenje cilja. Majka Tereza odbila je svojevremeno pozive za sudelovanje u anti ratnim demonstracijama rekavši da će jedino pristati pozovu ako je na pro-mir demonstracije. Ista stvar, ali učinjena sa sasvim drugog stepena svesti, pozitivan a ne negativan, ima veću verojatnost stvoriti pozitivne umjesto negativne rezultate. Nije smisleno ni svrsishodno opirati se ičemu što nam je predodredila sudbina, što nam je

suđeno, što nam se događa kao posledica svih pređašnjih naših i kolektivnih dela.

Sudbina, je predodređeni tok događaja koji je izvan ljudske moći ili kontrole, s obzirom 23

ESEC

na to da je to ustvari izraz univerzalnih zakona, ali na temelju bivših ljudskih postupaka.

To nipošto nije neka nepravedna okolnost, već apsolutna pravda, prepoznata umu koji nije ograničen. Mi smo predodređeni da prolazimo kroz razna iskustava i okolnosti koji su određeni zakonima prirode kao što su zakon uzročnosti, reciprociteta, privlačenja, polariteta i drugi, a koji pak djeluju na osnovi ljudskog delovanja. Ovi su zakoni neminovni i njihov protokol je neizbežan. Zato nema smisla opirati se ičemu. Sudbina je nužni red i njoj smo podvrgnuti u skladu s univerzalnim zakonima i izvan ljudske kontrole, premda je uzrokovana ljudskim delima. Ove zakone može zaobići samo Onaj koji ih je stvorio, a mi ljudi sami nikako. Ipak, tako nešto povremeno se događa, ali jedino po milosti Više sile, po čemu doživljavamo čuda koja su u suprotnosti sa zakonima. Ova milost ili božanska intervencija događa se, doduše, zahvaljujući ljudskoj intervenciji, kao što su posebne molitve, obredi, iskreno pokajanje i slično. Naša sudbina predodređena je do neke mere svim našim prethodnim delima, ali i onim šta smo (postali), odnosno stepenu naše svesti. Umesto opiranja svojoj sudbini, trebamo je prihvatiti, izvući pouku i potruditi se živeti u skladu sa zakonima kultivirajući vrline i time sebi osigurati bolju sudbinu za ubuduće. Svoju sudbinu možemo radikalno promeniti radikalnim preokretom svesti za što je nužno kultiviranje uzvišenih vrlina predočenih na skali svijesti.

Alternativa otporu tj. opiranju Otpor je delo koje ljudi sprovode jedino protiv nečega što se percipira kao negativno.

Ključna reč je "percipira". U stvarnoj stvarnosti, dakle ne onoj prividnoj, sve ima i pozitivne i negativna značenja u sebi, kao što to diktira zakon polariteta, pa kad percipiramo nešto samo kao negativno, negirajući pozitivne aspekte, time odajemo kako ograničeno i površno rasuđujemo. Naravno da postoji destruktivna i konstruktivna strana svega što postoji pa kad se opiremo nečemu ili nekome, ujedno se opiremo i konstruktivnosti toga, kao i zakonu polariteta. Otpor sam po sebi ne može biti konstruktivan, čak i ako ga percipiramo takvim, i čak ako je doveo do nečeg konstruktivnog. U globalu, a moramo uvek gledati sve u celosti, otpor kakvim ga znamo načelno je destruktivan jer neminovno potiče destruktivne emocije, neizostavno podrazumeva i neka destruktivna dela, uzrokuje štetu nekome i pogotovo jer je u osnovi jednostran, jer se fokusira na negativnosti objekta, negirajući pozitivnosti, zakon polariteta i dualističku prirodu stvarnosti.

Kad smo već kod toga, kao što sve ima dva pola, i otpor nije samo negativan. Uglavnom ima negativne posledice kada mu se pristupa po običaju, onako kako većina ljudi pruža otpor, sa svim negativnostima koje idu uz njega. No, ako se sve to eliminira i umesto toga se upregnu vrline, otpor prestaje biti negativan i na kraju krajeva prestaje biti otpor kakvim ga znamo. Najviši oblik otpora nije njegova suprotnost, prihvatanje, već nešto što je lspod tih suprotnosti - duboko razumijevanje koje dovodi do bezuvetne ljubavi i radosti te naposletku do mira.

24

ESEC

Na engleskom postoje uzrečice "going with the flow" (ići svojim tokom, prepustiti se struji) i "what you resist, persists" (ono čemu se opirete ustraje), koje ukazuju na besmislenost opiranja i na validnost ovakvog životnog stila. Ako je istina da ono čemu se opiremo ustraje, onda bi suprotnost morala jednako tako biti istinita - da ono što prigrlimo nestaje. Dakle, ako želiš da nešto uznemirujuće nestane iz tvog života, onda trebaš to prigrliti.

U osnovi, nije neka teška situacija sama po sebi ono što uzrokuje bol i patnju, nego naš otpor prema njoj.Otpor stvara stres, a stres je prauzrok svih bolesti, poremećaja, neuravnoteženosti i nepogoda. Kako percipiramo i pridajemo značaj nekom iskustvu određuje kako se osećamo. Uvijek imamo izbor videti loše ili dobre strane. Obe su realne. Ako ne želimo biti površni i uskogrudni, možemo svaku nepriliku sagledati iz druge perspektive, staviti je u širi kontekst, pogledati je sa svih strana, kao i otkriti dubinske, odgovorne uzroke, a pogotovo višeznačno delovanje. Možemo uvideti da u stvarnosti ništa nije samo po sebi ni dobro ni loše, nego ih naše misli takvim čine, kao što je to Shakespeare tvrdio.

Umesto da sve događaje deliš na dobre i loše, deli ih na dobre i poučne.Negativna iskustva su izrazito poučna, što znači da imaju i pozitivnu stranu. Pomiriti se sa sudbinom, odnosno predati se i pustiti da se stvari odvijaju bez briga, strahova, kritikovanja i jadikovanja, prepustiti se toku događaja znači verovati da je sve što nam se događa prirodno, u skladu s prirodnim zakonitostima, i potrebno za naš razvoj, da se događa za nas a ne protiv nas.

Naravno, ne treba se nikako ponižavati, kompromirati, dati se ugnjetavati, iskorištavati i slično. Svaka je promena ostvarljiva i bez otpora popraćenog destruktivnim emocijama (mržnja, ljutnja, osvetoljubivost, frustriranost, okrivljavanje, kritičnost, kritikovanje, jadikovanje, prigovaranje, ogovaranje, agresivnost i dr.) koje prirodno vode u destrukciju. Pozitivna promena ne može nikako proizaći iz negativnih dela, to bi bilo neprirodno i nelogično. Na taj način nismo ništa bolji od onih kojima se odupiremo, ako delujemo negativno kao i oni. Kad kažemo da se ne treba opirati sudbini, to ne znači da trebamo podilaziti "vragu" i ostalim zlobnim pojedincima i nepravednim sistemima.

Dakako. Često će nas upravo sudbina naterati da se oslobodimo takvih destruktivnih sila u našem životu. No sigurno ne opiranjem destruktivnim emocijama kao što su mržnja, osvetoljubivost, kritikovanje, jadikovanje itd.

Dobar je primer u indijskom duhovnom (hinduističkom) epu "Bhagavad Gita” u kojem je prirodni tok doveo do toga da su se na bojnom polju našle dve suparničke vojske s ratnicima koji su, iako protivnici, bili rođaci, pređašni prijatelji i učitelji. Kad je došlo vrijeme smene vlasti, vladajuća grupa rođaka nije htela prepustiti vlast drugoj, što je bilo po zakonu, pa su se sticanjem okolnosti doveli u sukob. Arjuna, vođa ratnika koji su se zauzeli za pravdu, opirao se na samom ratištu tomu da ide u boj i ubije svoje bližnje. No 25

ESEC

kako je po indijskom kastinskom sistemu on spadao među kastu ratnika, njegov je poziv bio da ratuje kad dođe do rata, stoga mu je Krišna (oličenje božanstva) objasnio zašto se u tom trenu treba boriti i zašto to nije grijeh dokle god ostvaruje svoj poziv bez ikakvih želja, mržnje, straha, pohlepe i drugih mana, a u slavu Boga, tj. pravednosti, i po Božjoj volji. Naime, ovaj je rat bio Božja volja jer se njime uklanjalo demone (vladare koji su činili velika zlodjela i koji su odbacili sve pokušaje za mir, čime je mirno rešenje bilo nemoguće), a simbolički je predstavljao borbu između čovekove više i niže prirode.

Svatko u sebi ima osobine koje su pozitivne i koje su negativne. Mnogi svoje mane uzimaju kao dio svoje prirode i zbog toga se ne bore protiv njih, kao što se ni Arjuna nije hteo boriti i ubijati svoje rođake. Kad dođe vreme za to, svako od nas treba nadvladati (što nije isto što i opiranje) destruktivne sile u svojoj prirodi kako bi konstruktivne mogle delovati. Kako je zlodušna vojska bila mnogobrojnija, a svejedno je izgubila rat, pouka je da s malo svojih vrlina možemo pobediti svoje mane, dokle god smo u skladu sa Svevišnjim.

Središnje učenje Gite je to da je postizanje sreće, tj. slobode od robovanja životu moguće pre svega tako da obavljamo svoju dužnost. Ovim se epom ukazuje na to da duhovnost, ljubav i voljeti ne znači podilaziti, popuštati, tolerisati zlobu i nepravdu, već podrazumeva zalaganje za okolnosti u kojima ljubav može cvetati - bez mržnje, ljutnje, osvete, pohlepe i sličnih mana, već preuzimanjem odgovornosti, poduzimanjem u skladu sa svojim pozivom i vrlinama. Možemo uvek prepoznati radi li se opiranju nečemu ili ne, tako da prepoznamo jesmo li se pritom upustili u vrline ili mane i što su naši motivi.

Krišnin posticaj za ratovanjem ni u kojem slučaju nije posticaj za nasiljem niti za pružanjem otpora, već za praktičnim duhovnim aktivizmom. Da se razumemo, radnja se odvija na bojištu, nakon mnogih neuspelih pokušaja za mirnim razrešenjem i kad je već bilo prekasno za bilo što drugo, jer su vojske stajale jedna nasuprot drugoj, spremne za boj. Povlačenje ili predaja vodećeg ratnika bilo bi krivo interpretirano i s jedne i s druge strane, uglavnom kao kukavičluk i priznavanje poraza, stoga opiranje suprotstavljanju zlobnicima i onomu za što se tamo našao (borba za pravdu) te opiranje obavljanju svoje dužnosti ratnika nije bilo nimalo preporučljivo ni pozitivno u tim uslovima. Zato mu Krišna to ni ne preporučuje.

Usto, ep ima mnogo pouka, poput onih o besmrtnosti duše, transcendenciji, prolaznosti, sagledavanje svega u kontekstu večnosti, gledanje na uništavanje (trulog) kao na obnavljanje, nadmoći Božje volje nad ljudskom slobodnom voljom, važnosti usklađenja svoje duše sa Svevišnjim, jedinstvu, zlokobnosti želja itd.

U kršćanskoj mitologiji postoji priča u biblijskom Novom zavetu u kojoj

"Isus uđe u Hram i izagna sve koji su prodavali i kupovali u Hramu.

Mjenjačima isprevrta stolove i prodavačima golubova klupe."

(Mt 21:12).

26

ESEC

Ovde se Isus suprotstavlja zlobnicima, što ne znači da im se opire.

Profet je Muhamed poučavao:

"Nemojte govoriti: »Ako nam ljudi budu činili dobro i mi ćemo njima činiti dobro, a ako nam budu činili zlo i nepravdu i mi ćemo njima uzvratiti zlo i nepravdu«. Budite pri sebi. Ako vam ljudi učine neko dobro, učinite i vi njima dobro, a ako vam učine neko zlo, nemojte im uzvraćati zlim niti im zbog toga činiti neku nepravdu."

Svaku nepravdu možemo pretvoriti u pravdu ako postupamo pravedno i konstruktivno uz konstruktivne emocije i istupe. U stilu Gandhija(vođa koji se nenasilno izborio za nezavisnost Indije),Martina Luthera Kinga (čelnik američkog pokreta za građanska prava 1950-ih i 1960-ih), Dalaj Lame (pobornik mirnog oslobođenja Tibeta od Kine),Nelsona Mandele (pomirljivim stavom doveo do kraja aparthejda u Južnoj Africi) i Aung San Suu Kyi(političarka i aktivistica za mirno uspostavljanje demokracije u rodnom Mianmaru/Burmi) i drugih velikana koji se zalažu za društvenu i političku pravdu konstruktivnim taktikama i nenasiljem.

Ovaj stil nalaže da se ne sme nikoga uvrediti, ne smeju se gajiti negativne misli i osećaji, pa čak i prema tzv. neprijatelju.Sve je moguće postići bez prisile, poput vode koja se probija kroz planine ili poput cveća koje raste i kroz asfalt, unatoč svojoj mekoći.

Prirodan će se tok uspostaviti i bez agresije. Pravednost se ne uspostavlja manama (nasiljem), nego vrlinama kao što su mir, ljubav, suosećanje, mudrost, hrabrost, upornost, poštenje, integritet, iskrenost, dostojanstvo, čast, poštovanje, praštanje, milosrđe, sloga, dobročinstvo, ljubaznost, smirenost, snalažljivost, odlučnost, nepokolebljivost, doslednost, samopouzdanje, vera, optimizam, kreativnost i druge.

Budući da je popularnost Dalaj Lame i tibetanskog budizma izrazito porasla nakon okupacije Tibeta, može se reći da je Dalaj Lama uspeo u svojoj misiji iako nije uspeo osloboditi Tibet od Kine. Okupacija Tibeta izrazito je pogodovala širenju filozofije tibetanskog budizma, pa tako ni jedan drugi budizam ni budistički vođa nije toliko poznat i popularan. Tako su i mnogi naši prividni neuspesi ustvari uspesi kada ih sagledamo u širem kontekstu.

Svaku pojavu u životu puno je bolje i konstruktivnije dočekati u stilu, održavati sretan stav bez obzira na neprilike koje nas zadese, znajući da u stvarnosti ne postoji nijedna spoljna situacija koja može odneti našu radost, ukoliko mi to sami ne dopustimo. Jer, kada naša radost ne dolazi iz spoljnog sveta, spoljni svet ne može je uništiti.

Ili, metaforički, u stilu Aikido tehnike zvane Munetsuki Kotegaeshi, kad se suočiš s nečim ili nekim nepoželjnim, umesto da se opireš i kreiraš nepotrebni sudar sila, dodatno uzrujavanje i konfrontaciju, radije uzmakni i pusti suparničku silu da ide svojim tokom i kad je u silaznoj putanji umanjene snage, samo je izvrni bez opiranja.

Ova tehnika metaforički objašnjava princip iskorištavanja protivnikove sile protiv njega 27

ESEC

tako što se napravi uzmak, a ne otpor te se u povoljnoj prilici manevrira suparnička energija u svoju korist i čak preobrati neprijatelja u prijatelja. Ova se tehnika može odlično iskoristiti kod suočavanja s nekom ozbiljnom bolešću, financijskim teškoćama, ratom i svim drugim nevoljama. Svima onima koji su nevoljama pristupili na opisani način one su im na kraju donele više koristi nego štete, jer su kroz njih nešto naučili i promenili u životu.

Vatra se ne gasi vatrom, već vodom ili peskom. Princip je taj da se vatri oduzme kiseonik kako ne bi mogla goreti. Metaforički, kao i vatru, tako i svaku nevolju možeš savladati ako je ne "potpiruješ" destruktivnim emocijama. Kad se opireš, ustvari dodaješ ulje na vatru jer pritom gajiš negativne emocije i misli. Umjesto toga, zavisno o situaciji, ponekad je konstruktivnije pustiti "vatru da sama sagori" - kad protivnik nastupi, a ti se ne opireš, ne postičeš to/ga da se "razbukta", nego to/ga ignorišeš i tako dopustiš da se situacija smiri ili potpuno nestane. Verujući u tvoju slabost jer se ne opireš, protivnik popušta na snazi i pažnji pa ga možeš lakše savladati drugom prilikom iznenadnim, zbunjujućim potezom, ako uopće treba, u stilu spomenutog Munetsuki Kotegaeshi zahvata.

Zavisno o situaciji, često je pametnije ćutati i suočiti se sa situacijom ili osobom uz humor i poniznost (nije isto što i ponižavanje), kao i strpljenje. Viša sila i prirodni zakoni će već sve postaviti na svoje mesto i nadgraditi one koji uprkos izazovima neguju vrline.

Za one napredne, najbolje je iskoristiti konstruktivnu moć ljubavi i uzvratiti ljubavlju time osiguravamo obrt u situaciji/osobi. U našem članku o ljubavi možeš pročitati o tome kako kultivirati bezuvetnu ljubav te iskoristiti isceljujuću, produktivnu i transformirajuću moć ljubavi.

U nevolji, bolesti i drugim nepoželjnim situacijama, najkonstruktivnije je svoju svest uzvisiti kultiviranjem vrlina. Ne opirati se i umesto toga na krilima ljubavi, mudrosti, odgovornosti, zahvalnosti, praštanja, bezuslovne radosti, strpljenja, vere, predaje Višoj sili, mira i ostalih vrlina podići svoju svest i time se uzvisiti iznad nepoželjne situacije, obvezno nešto naučiti i tako transformirati okolnosti nabolje. Dokle god nismo naučili svoju lekciju zbog koje nam je sudbina donela ovaj izazov, taj će se izazov tokom života ponavljati. Umesto da se tome opiremo, važno je uočiti što možemo time naučiti, odnosno kako se možemo razviti - kultiviranjem vrlina i oslobađanjem od mana. Kad to uspemo, izazov će nam poslužiti kao "odskočna daska" pomoću koje ćemo dospeti na novu, viši i bolji nivo života, gde nas čekaju nove blagodati.

Dakle, nemoj se ničemu i nikome protiviti, nego budi za ono što je suprotno od toga.

Recimo, umesto da se protiviš ratu, budi za mir; umesto da se žališ na nekog predsedničkog kandidata, hvali njegovog suparnika; umesto da si protiv nekog tima, budi radije za drugi tim; umesto da se nečemu suprotstavljaš ili opireš, predlaži nešto 28

ESEC

bolje... Najlakše je kritikovati i opirati se, to može svako, ne samo oni posebni, koji zaslužuju blagostanje, umesto destruktivnih, čine konstruktivne stvari prilikom neprilika. Budi jedan/jedna od njih!

Ići linijom manjeg otpora Kako se ovaj zakon neopiranja ne bi mešao s ovom negativnom karakternom crtom iz podnaslova, važno ih je razjasniti. Ići linijom manjeg otpora retko se kad, ako uopće, koristi u gore opisanom kontekstu opiranja prirodnim tokovima i agresivnom protestu.

Kad se kaže da neko ide linijom manjeg otpora, misli se na nepoduzetnost, lenost, kukavičluk, apatiju, pesimizam, nepoverenje, manjak samopouzdanja ili nesigurnost i slično. Misli se uglavnom na to da se osoba ne zalaže ili založi za nešto i da ne poduzima nešto što drugi misle da bi trebalo, a što nema veze s opiranjem. Stoga to nema veze s neopiranjem koje ovaj zakon diktira.

Kad se kaže da neko ide linijom manjeg otpora, misli se na nepoduzimanje u situacijama kao što su ove: bežanje od stvarnosti i problema; izbegavanje kročenja neutabanim stazama; izbegavanje rizika, promena i usavršavanja; umesto da reši neki konflikt, uvek izbegava osobu s kojom je u konfliktu; kompromis - umesto da se zauzme za sebe, čini ono što je lakše, što ne zahteva dodatni napor; umesto da skuva nešto, osoba kupuje (polu)gotovu toksičnu hranu; umesto da se sama izleči prirodnim lekovima (što zahteva istraživanje i eksperimentiranje), trpa sintetičke tablete u sebe i onda se žali na nus pojave itd.

Kako se vidi iz navedenog, ništa od toga nema veze s opiranjem i otporom koje se odnosi na ovaj zakon.

Usklađivanje sa zakonom otpora ne znači ići linijom manjeg otpora, već suprotno - činiti i ono što nam nije po volji, prihvatiti sudbinu, prepustiti se Božjoj volji i delovati u skladu s njom, prepustiti se toku događaja kako god neugodni bili, učiniti sve što se od nas očekuje, ispuniti svoju dužnost bez obzira na sve - drugim rečima, ne žaliti se, kritikovati, forsirati suprotno i bilo kako negirati višu silu, već naprotiv, gajiti vrline zahvalnosti, vere, optimizma, smirenosti, snalažljivosti, strpljivosti, izdržljivosti i druge.

Otpor i Manifestiranje Postoje dve osnovne sile u svemiru - privlačenje i odbijanje, tj. dopuštanje i otpor. Ako se tvoji ciljevi još nisu manifestovali, to je samo zato što pružaš otpor, odbijaš ih. Vrlo

29

ESEC

verovatno to radiš nesvesno. Pružaš otpor jer nisi usklađen s ovim zakonom ne-opiranja, što se odražava na raznim aspektima tvog života, uključujući i manifestiranje.

Kada je tvoja svest na nivou kritikovanja, brige, straha ili bilo kojeg od nižih nivoa svesti (mane), ti si u stanju otpora. To je još jedan razlog da to prestaneš. Lakše je reći nego učiniti, ali je i lakše nego što se čini.

Ako želiš privući ili dopustiti svojim ciljevima da se manifestiraju, trebaš već sad biti na istoj talasnoj daljini s njima. To znači održavati dopuštajući stepen svesti (optimizam, mir, radost, ljubav itd.) - ponašati se kao da si ih već postigao/la, što zapravo i jesi, ali samo u paralelnom svemiru, u drugoj dimenziji stvarnosti, tako da je samo stvar njihova povlačenja u svoju materijalnu stvarnost. Naravno, samo ako su tvoji ciljevi usklađeni s tvojom životnom misijom i karmom.

Druga važna stvar u neopiranju tome da se ciljevi manifestiraju jest biti pozitivan prema svima onima koji su već postigli tvoje ciljeve. Znači, ako je, na primjer, tvoj cilj biti jednog dana šef, moraš održavati pozitivan stav prema svima onima koji su već šefovi.

Osuđivanje i kritikovanje onih koji već jesu ili imaju ono što ti želiš, s pravom odbija tvoje ciljeve da se manifestiraju. Ne možeš pripadati nijednom klubu čije postojeće članove prezireš, da se tako izrazimo.

Zakon polariteta Ovaj zakon je u praksi najmanje objašnjen kod ljudi pa su zato mnogi nesretni i nezadovoljni i kad nema potrebe. Naravno, svako je svestan polariteta i njegovih uticaja u prirodi i životu uopšteno, kao što su posvuda prisutni parovi suprotnosti (dan i noć, toplo i hladno, gore i dole, dobro i loše…). Međutim, ta svest nije dovedena na nivo razumevanja koja potiče svakog pojedinca da se uskladi sa zakonom polariteta u cilju postizanja važnih ciljeva. Sreća i uspjeh apsolutno zavise o usklađivanju s ovim kozmičkim principom uspona i padova. Zakon polariteta uređuje izmene suprotnosti, uzajamnost pozitivnosti i negativnosti, dualitet. Sve na svetu funkcioniše po tom principu oscilira između dve krajnosti, što omogućava vibraciju i promene. Sve je na ovome svetu u kontrastu s nečim, sve ima svoju suprotnost, kao dan i noć, i sve se odvija kao njihanje klatna između dva pola. Bez tog naboja, tj. titranja od minusa ka plusu i obrnuto, nema kretanja, nema napretka i nema života. Čim to potpuno shvatimo, možemo prigrliti sve negativnosti u životu i ne shvatati ih kao nešto loše, nego kao važan i dragocen deo života. Zato, umesto da ih izbegavamo, trebamo se osnažiti duhom (vrlinama) kako bismo takve situacije lakše prebrodili, znajući da iza svake oluje ponovno dolazi sunce. Ali i da bez kiše nema duge. Osim toga, često je kiša potrebnija od sunca. Ratari to dobro znaju.

30

ESEC

Ima jedna izreka koja ide otprilike ovako: "Ne traži od života da ti put bude posut ružama jer kada one uvenu ostaje samo trnje." Ne smemo želeti da nam u životu cvetaju samo ruže, jer je to neprirodno i loše za nas. Sreća i uspeh ne mogu postojati bez povremenih nesreća i neuspeha, jer je sve to sastavni deo uravnoteženog života. Kao što svet i život ne bi postojali da nema izmene dana i noći, svetla i tame, gore-dole, naprednazad, hladnog i vrućeg, plime i oseke itd., tako ne bismo ni mi postojali da i u našim životima i u našem svetu nema ove izmene polariteta, pozitivnog i negativnog. Stoga, prigrli svaku negativnosti s osećajem zahvalnosti ali i olakšanja jer se nije dogodilo nešto negativnije od toga.

Očekivati samo jednu stranu suprotnosti u životu apsolutno je glupo i apsurdno, jer odaje nepoznavanje osnovnih prirodnih zakonitosti i principa. Osim toga, život bi bio potpuno dosadan kad bi sve išlo kao po loju. Nakon nekog vremena, bez ikakvih životnih izazova, život bi nam postao nesnosan. Kako bez kiše nema duge, tako i bez "kišnih" dana u životu nema istinske lepote i čari postojanja.

Zato prigrli nevolje, ali ih ne izazivaj, jer izazivanjem nevolja privlačimo nevolje po zakonima kauzaliteta (setva/žetva), reciprociteta i magnetizma. Uzdigni se iznad nevolja, posmatraj ih kao koristan deo života te prepoznaj njihovu korisnost - pouku ili priliku (odskočna daska za nešto bolje). Kad god si bačen u "vatru", možda se ne radi o tebi. Možda će to jednog dana poslužiti kao odlična inspirativna priča, trijumfalno svedočanstvo, koje će pomoći bezbroj ljudi da preovladaju svoje izazove i transformišu svoje živote.

Ako ne znaš gubiti, nećeš znati ni pobeđivati u životu. Jedno bez drugoga ne ide. Isto tako, nije uvek nužno pobediti kako ne bi izgubio. Dokle god iz svake situacije nešto dobiješ, bilo nagradu bilo lekciju, dotle si pobjednik.

Stara izreka "Svako zlo za neko dobro" nastoji nas uveriti da u svakom zlu ima nešto dobro pa se zato ne trebamo bojati rizika i izbegavati poraze i bolne situacije. Time se samo ograničavamo i oduzimamo priliku za ostvarenje boljeg života. Razlika je između uspešnih i neuspešnih, između ostalog, u tome da uspešni ne odustaju tako lako, jer shvataju da su početni neuspesi važan korak do uspeha; oni su povratne informacije i lekcije.

"Smrad. To je dio života. Cvijet ne može rasti bez gnojiva."

Nepoznati autor

Kad prihvatimo život kakav on jeste, u svoj njegovoj raznolikosti i složenosti, tek tada smo u stanju uistinu se radovati životu i osetiti zahvalnost zbog te radosti i svakog proživljenog trenutka, kakav god on bio. Najlakši način da prigrlimo raznolikosti ili različitosti jest da se izdignemo iznad njih prepoznavanjem jedinstva ili jednakosti ispod svih različitih pojava.

31

ESEC

Najvažnije što trebamo učiniti u skladu s ovim zakonom jest održavati harmoniju ravnotežu između pozitivnosti i negativnosti, tako da ih oboje jednako prigrlimo, što znači ne izbegavati ili bežati od negativnih ljudi i situacija i samo vrednovati one pozitivne. Ako očekuješ da ti u životu sve ide glatko te izbegavaš izazove, rizike i moguće negativnosti, tada je harmonija narušena. Prigrli i mračnu ili tešku stranu života tako da ojačaš svoja 'ramena' kako bi, kad naiđe neki teret, bio/bila dovoljno snažan/na nositi se s time. Duhovna snaga podupire svaku drugu.

"Bože, ne tražim od tebe da mi otkloniš sve kamenje s puta, nego da mi ojačaš ramena kako bih to kamenje mogao nositi s puta."

Sv. Augustin

"Uzmi kamenje koje drugi bacaju na tebe i iskoristiti ih da si izgradiš palaču."

Nepoznat autor

Još jedna važna stvar koju trebamo činiti u skladu s ovim zakonom jest odabrati pridruživanje, ujedinjenje, integraciju, saradnju, pomirenje i udruživanje snaga kad god je to moguće, a ne odvajanje, podjele, konkurenciju, suparništvo, razvod i razilaženje. Uvek trebamo težiti da budemo (kao) jedno jer u toj Jednoličnosti je prava moć i jer smo u biti stvarno Jedno. Naravno, postoje razni načini da se to postigne, a ima ih i koji su krivo realizovani poput komunizma i globalizacije, ali kako svaki koncept ima svoje pozitivne i negativne strane, ne smemo dopustiti da zbog nekih negativnosti ne vidimo pozitivnosti. Velika riba jede malu samo u sredinama u kojima se ne kultiviraju vrline i gde vlada neznanje. Znalci vrlo dobro znaju da ima dovoljno za sve da prosperiramo, i da svako od nas može uspeti u životu dok sarađujemo umesto da se nadmećemo.

Timski rad je uvek bolji nego solo, kada članovi podržavaju, umesto sputavaju jedni druge, i kada sarađuju umesto da se bore među sobom. Umesto da težiš onoj vrsti pobeda u kojima drugi gube da bi ti mogao pobediti, radije iznađi načina da svi tvoji trijumfi budu ujedno dobitni i za druge (engl. win-win), da profitiraju obe strane. Pravi pobednici nisu oni koji teže da drugi izgube, nisu oni zbog kojih se drugi osećaju kao gubitnici, već su pravi pobednici oni koji postignu to da svako nešto dobije, koji postignu to da se svi osećamo kao pobednici ili to da se radujemo, tj. uživamo.

Dakle, najveća i najbolja pobeda moguća je kada prevaziđemo ograničeno razmišljanje da postoji samo bilo pobeda ili gubitak, uspeh ili neuspeh. Ne mora uvek biti ili jedno ili drugo. Ako nisi uspešan, to ne znači da si neuspešan, a u stvari i jesi uspešan po jednim drugim merilima. Iza svakog para polarnih suprotnosti postoji još bolje stanje od onog pozitivnog. Pozitivno i negativno su samo dve strane jedne veće, objedinjene celine.

Izmena pozitivnog i negativnog je prema zakonu polariteta stalna pa nema smisla vezati 32

ESEC

se uz jedno ili drugo niti zavisiti o jednom ili drugom. Puno je bolje uzdignuti se iznad svake podele i uživati u toj izmeni. Čak i previše dobrog nije dobro, stoga prigrli svaku razmenu suprotnosti.

Područje na kojem ovaj zakon polariteta dolazi posebno do izražaja su međuljudski odnosi. Kako sve na svetu ima svoj pozitivni i negativni pol, tako imaju i ljudi. Negativni pol ne znači izričito nešto loše, već suprotno od drugog pola. Najčešći se problemi u međuljudskim odnosima događaju zbog očekivanja, netolerancije i nesporazuma. Kad se uzme u obzir ovaj zakon, shvaćamo da je prirodno da drugi ljudi imaju suprotna mišljenja od nas pa možemo shvatiti da to nije loše i da nema smisla svađati se. Neke stvari treba jednostavno prihvatiti, iako su drukčije ili suprotne od onog što mi zastupamo, zato što je to prirodno.

Svaki put kad neko pokaže svoju drugu stranu, svoj drugi pol (negativni), ne treba na to gledati kao da je osoba loša, već su loša (ili negativna) samo neka njezina dela i neke njezine osobine. Svaki je čovjek više od sume svojih dela i osobina - svi smo mi u srži savršene duše. Kad netko učini neku negativnost, većina ljudi osudi tu osobu kao negativca. To je ograničen pogled na svet jer prema zakonu polariteta sve i svatko ima svoj pozitivni i negativni pol pa ako vidimo samo negativnosti, a ne i pozitivnosti u nekome, to znači da i sami nismo pozitivci, jer smo ograničeni i fokusirani na ono negativno.

To ne znači da trebamo tolerirati tuđu zlobu, već da promenom perspektive, poznavanjem ovog zakona, pokušamo izvući iz drugih ono najbolje, tako što se usresredimo na njihove pozitivne kvalitete i time im pomognemo da se promene, ali i ujedno pomognemo sebi da ne budemo ponovno žrtva njihove zlobe. Kritikovanje, osuđivanje i prigovaranje samo pogoršavaju situaciju. Dakle, poznavanje ovog zakona polariteta daje nam uvid u to da ne smemo gledati samo jednu, negativnu stranu neke osobe s kojom smo u konfliktu te da, ako želimo svoj mir i blagostanje, potrebno je upravo u takvim situacijama držati fokus na ono što je pozitivno, kako bi se uspostavila harmonija između dva pola i dovelo do rješenja.

Jednakost ispod dualiteta Pozitivne i negativne osobine svih ljudi, stvari i pojava samo su njihovi prolazni izričiti i ne označavaju njihov pravi karakter, koji nije ni pozitivan ni negativan. Sva patnja sveta proizlazi iz ograničenog dualnog pogleda na svet koji, između ostalog, deli sve na dobro i loše, što je zabluda - ko ne živi u blagostanju, živi u zabludi. Metaforički, pojevši jabuku saznaje dobra i zla, čovjek je izbačen iz Rajskog vrta, a odbacivanjem tog iluzornog saznanja vraća se u taj raj na zemlji – u blagostanje. To je moguće saznajom jednakosti ispod različitih i oprečnih pojava.

33

ESEC

Svi mi imamo sve pluseve i minuse, uspone i padove, uspehe i neuspehe na ovom ili onom polju, kao i sve druge dualitetne ćinjenice, a da bismo se izdigli iznad dualiteta i ostvarili trajno i bezuslovno blagostanje, potrebno je uvideti da su ti dualiteti samo prividni, samo lice i naličje jedne celine. Baš kao što medalja ima dve strane, tako i sve drugo ima dve strane, ali ono što je bitno i što ima vrednost nije jedna ili druga strana, već sama "medalja", s obema svojim stranama - negirati jednu znači negirati i drugu stranu, odnosnu celu "medalju".

Kad nadvladaš svoju površnost i saznaš celu "medalju", a ne samo nezine površne dve strane, onda ti obe te strane više neće biti važne nego "medalja" kao celina - prigrlićeš obe strane, umesto izbegavati onu nepoželjnu ili se zbog nje žalostiti. U skladu s time, gledaj na sve svoje i bilo čije neuspjehe, gubitke, slabosti i sve drugo što smatraš negativnim - uoči drugu stranu toga ili, još bolje, prepoznaj njihovu suštinu ili cjelinu.

Kada ti netko da medalju ili novčić, nije ti nimalo važno na koju ih je stranu okrenuo jer ne vidiš vrednost u stranama, već u celini. Isto tako, kada ti ljudi pokažu jednu svoju stranu, recimo, onu negativnu, trebao/la bi znati da to nije sve što oni jesu, da i oni imaju svoje druge pozitivne strane, koje tebi nisu vidljive ili ih nisi svestan, pa bi trebao na svakoga gledati u celosti i biti svestan suštinske ljudskog kvaliteta koja nam je svima zajednička, te pristupati svakoj osobi na temelju te uzajamne ljudskosti.

Tako je sa svime u životu, sve je samo prividno i kratkotrajno ovo ili ono, a u stvarnosti sve je deo jednog jedinstva. Prema tome, s obzirom na to da je dualnost iluzorna i površna, treba shvatitii da u apsolutnim uslovima nema ni kraja ni početka, ni pravde ni nepravde, ni ispravnog ni krivog, ni dobrog ni lošeg, ni dobitka ni gubitka kao ni ničeg što naš ograničeni um saznaje kao jedno ili drugo. Sve je po svojoj prirodi i jedno i drugo, zavisno o kontekstu i perspektivi. Zapravo, ništa nije ni pozitivno ni negativno.

Budući da je polaritet ili dualnost samo izraz jednakosti i jedinstva, ovaj zakon služi samo u svrhu omogućavanja svemu u svemiru da proizlazi iz jednakosti i razvija se prema njoj. Čim je ta svrha ispunjena, polaritet ne treba više imati uticaja na osobu koja je "progledala" ili se duhovno probudila. Dakle, da bi se bilo izvan ovog zakona, izvan doživljavanja negativnosti uz pozitivnosti u svom životu, potrebno je ispuniti tu svrhu.

Ukratko, trebaš biti svjestan/svjesna jednakosti na kojoj se temelje svi dualiteti te se razvijati u smeru te jednakosti ili jedinstva. Ne, što to točno znači u praksi?

Kako dani prolaze, doživjet ćeš i pozitivne i negativne trenutke. Sada kada si svjestan/svjesna ovog zakona, trebaš prepoznati oba pola u svakoj situaciji i osobi koje susrećeš. Dakle, kada se nešto čini negativnim, trebaš se odmah podsetiti da je to samo jedan aspekt toga i da mora biti i nešto pozitivno u tome, pa onda nastoj shvatiti što je to. To bi mogla biti neka pouka, ili prilika, ili neki uzrok za nešto pozitivno u budućnosti, ili bi to mogao biti potsticaj da učiniš nešto drugačije ili da jednostavno prestaneš nešto ili pak usporiš. Čak i ako ne možeš shvatiti koja se to pozitivnost skriva iza određene 34

ESEC

negativnosti, ne očajavaj, nego imaj veru da ništa nije kao što se čini tvom prirodno ograničenom umu i da će zaista nešto pozitivno proizaći iz svega. Iz tog proističe unutrašnji mir, kao i bezuslovana radost te veći stepen svesti će te uzdignuti na novu nivo postojanja, koja će ti doneti određene značajne pogodnosti. Samo imaj vere i održavaj viši stepen svesti gajenjem vrlina mira, radosti i drugih.

Kad smo kod toga, treba reći i da se uz novi stav prema negativnostima u životu to treba uravnotežiti i novim stavom prema pozitivnostima - pozitivnosti takođe sadrže negativnosti. Ovo može zvučati kao razočaranje, ali mora se ukazati i na to i biti sagledano onako kako jeste, a ne kao što se čini, što znači ne kao razočaranje, već kao otkrivenje koje donosi trajan mir i radost. Kako ništa nije stvarno onako kao što se čini, već je sve iluzorno i izvan očiglednog, površnog izražavanja, tako i pozitivnost nije uvijek skroz pozitivna. Sve što smatraš isključivo pozitivnim, to zapravo nije tako. To, naravno, ne znači odmah da je negativno, nego da također ima prividnu negativnu stranu, što treba uzeti u obzir. Ta strana možda nikad ne dođe do izražaja, ali je prisutna i treba biti toga svestan, ali ne do te mere da uništava tvoju radost i mir. Jednom kad shvatiš da tobožnje pozitivnosti nisu ono što se čini da jesu, to će te spasiti od nemira i teškoća oko njihova sticanja, ili od razočaranja, ili tuge zbog njihova gubitka. Razmisli o tome.

Razmisli dobro.

Dakle, šta je to jedinstvo šta zapravo znači za tebe? Jedinstvo je savršenstvo. Jedinstvo je neutralna. (Biti neutralan u tom smislu ne znači biti nezanimljiv ili nezainteresiran ili ravnodušan, ili ništa tako.) Jedinstvo znači videti temeljnu narav, jednodušnost i jednakost svih bića i stvari. Biti svestan toga olakšava ti voleti bezuslovno, imati saosjećanja prema drugima, gajiti toleranciju ili bilo koju drugu vrlinu, što zauzvrat omogućuje privlačenje blagostanja i svih povoljnih uslova u životu.

Jedinstvo se ne može shvatiti tako da ga pokušamo razumjeti iz perspektive življenja u dualnosti. Može se shvatiti jedino iz perspektive jedinstva. Kao što je za razumijevanje, recimo, teorije struna nužno pristupiti joj iz znanstvene perspektive, a ne iz neke druge.

Percepcija zavisi od perspektive (uglu gledanja). Dobijaš potpuno drugačiji pogled na stvarnost kada je posmatraš s krošnje stabla i onda kada to činiš s njenog podnožja. Radi se o istom području na koje gledaš, ne kada ga gledaš iz različitih perspektiva, ono ima sasvim drugačiji izgled. Još jedno poređenje: kada si prosvetljen, vidiš svet na potpuno drugačiji način nego kada je tvoje stepen svesti na nižem nivou. Ljudi različitih stepena svesti mogu na istu situaciju gledati potpuno drugačije i imati pritom sasvim različita iskustva.

Zato je razumljivo da ti se ova ideja jedinstva i jednoličnosti čini apsurdnom, s obzirom na to da si iz tvoje perspektive naviknut videti stvari u dualnim odnosima. Ako tvoj um ne može razumeti jedinstvo svega što postoji, onda je nužno prepustiti to srcu i duši kultivirajući vrlinu vjere te vjerovati u to umjesto to znati ili razumjeti. Ne moramo sve 35

ESEC

znati i razumeti da bismo imali od toga koristi, kao što, recimo, i kad ne znamo kako televizor proizvodi slike, svejedno ga možemo koristiti za svoju razonodu, informiranje i edukaciju. Trebaš imati vere u ljude koji sede u krošnjama, da se tako izrazimo, odnosno u one koji su prosvećeni, koji vide svet iz više perspektive. Ne možeš videti šumu zbog drveća ako ne podigneš svoju svest do perspektive iz koje možeš vidjeti celinu.

Sam po sebi um nema svoje unutra i spolja, već je naše razmišljanje koje to definiše.

Stoga, ako percipiraš nekoga i nešto da je izvan tebe, odnosno odvojeno od tebe, trebao bi odbaciti tu iluziju jer sve je projekcija uma. Ono što mi doživljavamo da je izvan nas odraz je onoga što je u nama. Drugim rečima, nema odvojenosti između nas i drugih, nema dualnosti tipa ja i drugi.

Iz perspektive onoga koji je duhovno probuđen i vidi stvari iz šire perspektive, trebamo gledati na sve u svojoj celovitosti i prema tome kakve veze ima s nama samima, što znači prestati s jednostranim ili uskogrudnim viđenjem i umjesto toga zauzeti nepristrano ili neutralno gledište, koje omogućuje uvid u jedinstvo svega što postoji, unutrašnji mir, ili radost, ili suosećanje, ili nadu, ili bilo koji drugi visokofrekventni modalitet življenja. Nešto ti smeta ili te uznemirava jedino kada veruješ da je to loše ili negativno u nekom smislu, tj. kada vidiš samo jednu stranu toga. Ali ako "otvoriš oči" (duhovno se probudiš) i uvidiš sve aspekte, onda ćeš uvideti i pozitivne strane te shvatiti da ne postoji ništa što bi ti moglo smetati ili te uznemiriti jer su po zakonu polariteta sve pozitivnosti i negativnosti deo veličanstvenog "polarnog plesa", tj. ritma i dinamike nužnih za rast i razvoj. Lepota i čarolija života je upravo u harmoniji suprotnih polova, a ne u neumerenosti, tj. ekstremitetu pozitivnog.

Tokomkom istorije mnogi hrišćanski teolozi izražavali su svoju odbojnost prema radikalnom dualizmu tvrdeći da Bogu nema nikog ravnopravnog, a time ni oprečnog (zla, vraga i sličnog). Sveti Augustin protivio se dualizmu tvrdeći da zlo nije suprotnost dobru, već samo odsustvo dobra, da je ono nešto što ne postoji samo po sebi. Meister Eckhart, hršćanski mistik i akademski teolog Katoličke crkve, propovedao je da je sve što je Bog stvorio u potpunosti sjedinjeno i da su sva bića, uključujući i ljude, identična Bogu, kao i to da kako bi upoznao Boga, moraš biti ne kao Njegov sin, već moraš biti sin – drugim rečima, moraš odbaciti osećaj odvojenosti i postati jedno sa svima.

U Bibliji, u Prvoj poslanica Korinćanima 12:27stoji:

"A vi ste tijelo Kristovo i, pojedinačno, udovi."

Prvoj poslanica Korinćanima 2:16:

"A mi imamo misao Kristovu."

"Oko kojim ja vidim Boga je isto ono Oko kojim Bog vidi mene."

Meister Eckhart

36

ESEC

Pojam monizam izvorno je skovan kako bi se prevladao nesklad duha i tela, ali danas ima opštu primenjivost, izražavajući da je na određenom nivou sve u našoj stvarnosti povezano, srodno, homogeno i sveobuhvatno, i nakraju neodvojivo i jedno.

Dakle, prihvatanje koncepta Jedinstva ne znači negirati dualitet, raznolikost, polaritet ili vlastitu jedinstvenost i individualnost, već se uzdignuti iznad tih pojava, kao i iznad redukovanja ičega na pozitivno ili negativno, uviđajući stvarnost svega, ali i suštinu koja je svemu zajednička. To pomaže u pomirenju svih protivnika i za oslobađanje od želja.

Ništa i nitko nije dobar ni loš već oboje, i mi već jesmo ono što želimo biti ili imati, zato shvaćanjem ovog koncepta možeš uzeti ono najbolje u svakoj situaciji, pronaći rješenje za bilo koji problem i održavati svoju radost.

Trenutno je monizam, moglo bi se reći, u modi u filozofiji, duhovnosti i teologiji, ponajviše zbog popularnosti nekolicine mističnih tradicija koje opisuju vrhunsko iskustvo božanstva kao monističko sjedinjavanje, ali i zbog kritičnosti prema dualizmu radi porasta intelektualizma, verskog elitizma, društvenih nepravdi, ali i zbog moderne duhovnosti koja cveta i počiva na sveobuhvatnom sinkretizmu, koji je započeo s istraživanjem sličnosti između istočnih i zapadnih religija. Sinkretizam, odnosno integriranje ili sinteza različitih filozofskih ili verskih učenja također je veliki trend današnjice. Tendencija je usuglasiti i ujediniti suprotstavljene forme, što je karakteristika monizma.

U svojoj pjesmi „Imagine“ John Lennon pozvao nas je da zamislimo svet u kojem smo svi kao jedno, i čak i ako ga shvaćaš kao sanjara i reči njegove pesme samo kao zgodan jingle, ipak je smisao toga puno dublji i sigurno će ti doneti radost ako ga shvatiš ozbiljno. Razmisli o tome.

Umjesto slaganja ili neslaganja s monističkim pogledom na svet, pozivamo te da ga prigrliš barem u teškim trenucima kako bi podigao svoju svest prema modalitetu koji ti dopušta da odbaciš negativan stav, pogotovo u trenucima kada nisi u stanju gledati iz šire perspektive ili kada nisi u stanju videti bilo što pozitivno u trenutnoj negativnoj situaciji. To znači da, kad god si suočen s nečim negativnim, ne moraš se uvijek prisiljavati na to da tražiš pozitivnu stranu ili očekivati pozitivan ishod, ako ti je u tom trenutku to teško, nego se radije uzdigni iznad tog dualističkog, pozitivno-negativnog gledanja na stvari. Pozivamo te da malo istražiš monistički pogled i iskoristiš ga za preovladavanje raznih teškoća nastalih zbog tradicionalnih dualističkih i pluralističkih načina razmišljanja i prakse.

Za one koji ne mogu videti pozitivnu stranu neke negativne situacije koja im oduzima radost, monistički svjetonazor nudi značajnu utehu i podršku za održavanje bezuswlovne radosti. Stoga, ako je, kao u poznatoj haiku pesmi, tvoja štala spaljena, ali svejedno ne možeš vidjeti mesec, monističkim pristupom možeš vidjeti da ti ne treba

37

ESEC

štala ni mjesec da bi uživao u životu, jer izvor radosti nije u samim stvarima, već u suštini svega što postoji, koja je čisti izvor radosti.

Ako ćemo iskreno, upravo smo tokom najtežih vremena svedoci veće mere tuđeg saosjećanja, velikodušnosti, milosti, pažnje, pažljivosti, razumevanja, strpljenja, milosti, susretljivosti, brižljivosti, obzirnosti, bezuslovne ljubavi, međusobnog dubljeg povezivanja i neograničenosti ljudskog duha. Ovi poučni trenuci naših života pružaju priliku da nešto shvatimo, naučimo i da rastemo. Kultiviranjem vrlina možemo živeti u potpunosti radosno, raskošno i smisleno te inspirirati druge da čine isto, čime se grade zajednice koje cvatu u dobrim i u lošim vremenima.

Kažu da se „pad čoveka“ dogodio pojavom dualističkog razmišljanja. U hrišćanskoj mitologiji čovjek je izbačen iz Raja kada je pojeo jabuku sa zabranjenog stabla saznanje dobra i zla. Ljudi pate zato što nisu svesni izvornog jedinstva, tj. jedinstva svega postojećeg, živeći u iluziji prividne različitostisti. Ova se iluzija može činiti stvarnom, ali ipak je iluzija. Prema monizmu, rješenje za patnju je u tome da shvatimo i uvijek se setimo savršene, ujedinjavajuće esencije u svemu, što je lepo i vredno.

Jedinstvo ispod pripadnosti Jedna od najpogubnijih shvatanja u društvu je ta da moramo pripadati određenoj grupi da bismo bili sretni i ispunjeni – bez obzira na to radilo se o nekoj određenoj religiji, nacionalnosti, političkoj stranci, profesiji, porodici, tajnom društvu ili o nečemu drugom. Iako to samo po sebi i nije loše jer pruža bliskost, zajedništvo, sigurnost i podršku unutra grupe, ali time reskiramo gajenje opasnog mentaliteta "mi naspram oni". Pogotovo kad se pritom ljudi fokusiraju na razlike i mane drugih grupa, umesto na ono što nas ujedinjuje i što je dobro u drugima. Pogubno je jer su svi ratovi proizašli iz toga.

Opasno je i zbog toga što se pripadnost obeležava određenim oznakama što ljude limitira i sputava. U raznim okolnostima mnogi ljudi nas pogrešno gledaju ili ne poštuju ako kažemo da smo, recimo, muslimani, ili Židovi, ili Albanci, ili iz nepopularne zemlje, ili iz oporbene stranke, ili konkurentne firme, ili iz porodice koja je na lošem glasu, ili nešto drugo. Naravno da se događa i obrnuto da zbog pripadnosti nekoj grupi dobivamo povlašteni tretman i profitiramo, ali u krupnom planu takav odnos nas više razdvaja nego spaja, i time više gubimo nego dobijamo. Skloni sve oznake koje nam društvo nameće pa će većina nas saznati da imamo puno više zajedničkog nego što smo mislili.

Učini to i primetićeš da tvoj život poprima sasvim novu, uzvišeniju dimenziju.

38

ESEC

Zakon relativiteta Zakon relativiteta određuje da ništa nije dobro ni loše, veliko ni malo, ovakvo ni onakvo... Osim u odnosu (relaciji) prema nečemu drugom. Svemu u našem fizičkom svetu pridodana je vrednost samo u odnosu ili poređenja s nečim. Na primer, ako uspoređuješ svoju situaciju s nečim puno boljim, onda će ona izgledati loše - živet ćeš pod utiskom da su tvoje okolnosti loše i da ti puno toga nedostaje. Ali ako je uporediš s nečim puno lošijim, onda će ti izgledati jako dobro. U stvarnosti ne postoji ni dobro ni loše, ispravno ni pogrešno, jeftino ni skupo, lepo ni ružno, osim kad uspoređujemo. U stvarnosti sve jednostavno jeste.

"Ništa nije samo po sebi ni dobro ni loše, nego ih naše misli takvim čine."

William Shakespeare

Svi znamo za relativitet fizike pod imenom Einsteinova teorija relativnosti, ali kako ga primjenjujemo u životu? "Sve je relativno", slavne su Einsteinove reči. Što je pod tim mislio slavni genijalac i kakvo to značenje ima za naš život?

Osnovna ideja Einsteinove teorije relativnosti je da će dva posmatrača, koji se nalaze u međusobno relativnom stanju, izmeriti različite vremenske i prostorne intervale za iste događaje, ali da će fizički zakoni obojici izgledati isto. Teorija nosi naziv relativnosti jer po njoj ne postoje apsolutne veličine ni apsolutni referentni ram, nego je sve u odnosu (relaciji) jednog prema drugom. Ništa nema apsolutnu vrednost, odnosno vrednost koja je konstantna i nepromenjiva – sve se menja i razlikuje u različitim uslovima. Određene vrednosti merljive su samo u odnosu na nekog posmatrača.

Drugim rečima, vrednost nečega zavisi o nizu faktora pa se za ništa ne može tvrditi da je apsolutno ovakvo ili onakvo budući da ne postoji apsolutni referentni ram. Tako, iz svog ugla gledanja, svako ima pravo. Prema tome, nema smisla tvrditi da neko nije u pravu u vezi s nečim jer nije u pravu samo iz našeg ugla gledanja, a iz nekog je drugog, pogotovo svog, u pravu. Zato, s obzirom na relativnost svega, nema smisla suditi ni ništa uzimati previše ozbiljno ili k srcu jer sve menja svoju vrednost relativno kontekstu. Ni za koga i ni za šta ne možemo reći da je dobro ili loše jer sve zavisi o kontekstu, referentnim okvirima, perspektivi i raznim drugim faktorima.

U vezi s tim, nemojte misliti da je predsednik vredniji čovek od, recimo, smećara, jer u stvarnosti oboje imaju jednaku vrednost, ali zavisno o kontekstu, jedna osoba ima veću vrednost od druge, ali postoji bezbroj konteksta i ne možemo vrednovati osobu u svim kontekstima, što je ionako beskorisno. Jedino što vredi je znati da u širem smislu svi imaju jednaku vrednost u suštini. Iako moja čistačica meni vredi više od predsednika države, ja ih jednako cenim.

39

ESEC

U osnovi ništa nije apsolutno ni dobro ni loše, ni ispravno ni neispravno. Sve je relativno jer sve u sebi sadrži obe krajnosti, obe strane iste medalje, oba naboja polariteta. Yin i Yang. Nož nas može poseći, ali i nešto za nas odrezati. Vatra nas može opeći, ali i ugrejati. Kaput nam je zimi prijatelj, a leti neprijatelj... Kako god okreneš, sve je relativno.

Možeš odabrati hoćeš li koristiti ovaj zakon u svoju korist ili na štetu. Uporedi se ili identifikuj s ljudima i situacijama koji pogoduju tome da dobro ispadaš i dobro se osećaš. Ništa u životu nema nikakvo značenje osim onoga koje mu pridajemo, prema tome učini sve da iskoristiš zakon relativiteta po svojoj volji, pridajući svemu značenje koje pogoduje ostvarenju tvog blagostanja.

Kada nečemu pridaješ određenu vrednost, svejedno je li velika ili mala, tada koristiš ovaj zakon protiv sebe. Počni koristiti ovaj zakon u svoju korist. Znajući da je sve relativno, pobrini se za to da ne prijanjaš vrednostima jer su ionako varijabilne, i tako se poštedi žalosti kada dođe do nekih promena nagore, i umesto toga budi spreman na sve.

Uzdigni se iznad dualnosti, uočavajući esencijalnu jednakost svega što postoji.

Najvjerojatnije ti ovdje nismo rekli ništa novo, ali moguće je da se svejedno još nisi dovoljno okoristio ovim zakonom. To je zato što znanje samo po sebi ne donosi rezultate. Kao i kod svih drugih univerzalnih zakona, vrline su te koje pomeraju planine. Fleksibilnost, neutralnost, objektivnost i umerenost neke su od vrlina za usklađivanje s ovim zakonom. A to će onda omogućiti kultiviranje vrlina s visokim faktorom privlačenja kao što su bezuslovna radost i unutarnji mir. Kako aktivirati i kultivirati svaku potrebnu vrlinu predmet je za sebe, koji je pokriven u našem zasebnom programu.

Zakon ritma ili periodičnosti Po definiciji, ritam je kretanje ili radnja karakterističan po stalnom, ravnomernom i odmerenom ponavljanju elemenata u istom ili izmenjenom obliku, odnosno obrazac koji se ponavlja.

Slično, periodičnost je definirana kao pravilno vraćanje određenih pojava u određenim vremenskim razmacima, odnosno povremenost.

Zakon ritma je zakon u prirodi koji je zadužen za cikličku periodičnost i regularnost svih pojava, uključujući i naša lična iskustva. Upravlja kružnim tokom svih sila u svetu, njihovim redovitim ponavljanjem, kao što je vidljivo u regularnoj smeni godišnjih doba, meseci, dana u nedelji, dana i noći, plime i oseke, budnosti i spavanja, itd. Prema tom prirodnom zakonu ritma sve cirkuliše, protiče u ciklusima, ima prirodnu tendenciju da se repetira u redovitim vremenskim intervalima.

40

ESEC

Ovaj se zakon odnosi na ljudsku prirodu koliko i na majku prirodu. Kako mikrokosmos odražava makrokosmos, manifestacije i utecaji ovoga Zakona prirode odražavaju se na ljudske aktivnosti i iskustva. Pritom ne mislimo samo na to da priroda utiče na ljudsku psihu (npr. leti smo poletniji i raspoloženiji nego zimi), nego da se ritmični proces ponavljanja događaja odvija jednako u makrokosmosu i mikrokosmosu. Samo se po sebi razume, Zakon ritma, baš kao i svi ostali zakoni prirode, nepromenjiv je kao i sveprisutan u svim aspektima ljudskog života. Prema tome, naša fizička kondicija, mentalna oštroumnost i emocionalna stanja pod utjecajem su Zakona ritma. To je naš lični bioritam i objašnjava nam zašto ponekad nemamo dovoljno fizičke energije ili psihičke bistrine ili se ne osećamo tako poletno kao inače. Ispostavilo se da mnoga od naših raspoloženja nisu toliko pobuđena određenim događajima i situacijama koliko su u stvari odraz ritmova koji kolaju u nama samima.

Sve na svetu i u životu ima svoj ritam i svoje vreme, kontinuirano dolazi i odlazi, u ovom ili onom obliku. Ovaj zakon određuje da je u prirodi sveta da sve u njemu prolazi kroz određene faze ili periode, sve se kreće u prirodnim ritmovima koji se redovito ponavljaju. Ritmovi se očituju kao sezone, ciklusi, doba, razdoblja i faze razvoja. Svaki ciklus odražava pravilnost i stabilnost našeg pulsirajućeg svemira. Živeti u skladu s ovim zakonom ritma podrazumeva prihvatanje prolaznosti i privremenosti - shvatanje da sve ima svoj početak i kraj, ali i da se sve ritmički ponavlja.

Kao što su godišnja doba, plime i oseke i slično. Tako je i s ličnim usponima i padovima, pobedama i porazima - sve je to dio ritmičkog "kozmičkog plesa". Za život u blagostanju potrebno je prigrliti ove izmene, shvatiti da je sve prividno prolazno; iako prolazi, opet se vraća pa ustvari ništa nije prolazno, odnosno sve je i prolazno i neprolazno u širem kontekstu, a dualitet je prividan.

Prema ovom zakonu, sve je i konačno i beskonačno istovremeno, prolazno ali i večno u širem kontekstu, sve vreme reciklirajući, menjajući formu. Poput jezerske vode, naprimer, koja se isparava u obliku magle, a zatim se kondenzacijom pretvara u oblak te se zatim spušta natrag kao kiša, sneg ili neka druga padavina da bi se onda vratila u prvotni oblik vode; tako se taj obrazac recikliranja odražava u svemu što postoji, jer su večita preobraženja i cikliranje potrebni za evoluciju. Sve je energija koja nikada ne može prestati postojati, samo menja oblike, a ponekad se čak i dematerijalizuje i ponovo materijalizuje. Energija se ne stvara niti uništava, već samo preobražava, tako da, uzevši da je sve u srži energija, ništa ne može biti ni stvoreno ni uništeno, nego samo prolazi kroz transformacije i cikluse. Cveće cveta i lišće lista, pa onda uvenu, da bi ponovno narasli idućeg proleća.

Kao što voda poprima razne oblike - magla, oblaci, kiša, rosa, mraz, sneg, led, itd. takođe sve ostalo u našoj biosferi menja oblike i funkcije, uključujući i sve nas i naše tekovine. Svi mi konstantno prolazimo kroz uspone i padove, kroz uspehe i neuspehe na 41

ESEC

ovom ili onom polju, kroz svetlo i tamu, kao i sve druge faze, a da bismo se uzdigli iznad dualiteta i ostvarili trajno i bezuvjetno blagostanje, potrebno je uvideti da su ti dualiteti samo prividni, samo lice i naličje jedne celine - dve strane iste medalje. Kad povisiš stepen svoje svesti i saznaš celu "medalju", a ne samo njezine pojedine strane, onda ti one više neće biti važne nego sama medalja - neće ti biti važne pojedine faze ciklusa, nego ciklus i evolucija/napredak.

Sve u životu je samo prividno i kratkotrajno ovo ili ono, a u stvarnosti sve je deo jednog jedinstva. Prema tome, s obzirom na to da je dualnost iluzorna, treba shvatiti da u apsolutnim uslovima nema ni kraja ni početka, ni dobrog ni lošeg, ni dobitka ni gubitka kao ni ničeg što naš ograničeni um saznaje kao jedno ili drugo. Sve je po svojoj prirodi i jedno i drugo, zavisno o kontekstu i o fazi ciklusa.

Zato, znajući da ništa i niko ne umire niti nestaje zauvek, već samo menja formu, besmisleno je strahovati, brinuti kao i tugovati zbog, recimo, nečije smrti, uništenja nečega ili gubitaka, jer u stvari ništa nije zapravo otišlo i, kad za to dođe pravo vreme, ponovo će se vratiti u istom ili unaprednijem obliku. Štaviše, uzimajući nešto kao mrtvo, zauvek nestalo, izgubljeno, uništeno, potrošeno ili propalo, nerazumno redukuješ vlastite resurse za postizanje sreće i opšeg blagostanja. U stvarnosti su naši resursi neograničeni i u izobilju, prezentni u različitim oblicima, vidljivim i nevidljivim, tako da sve što je potrebno da bi se postiglo blagostanje jest prepoznati to beskrajno obilje, naravno, iskoristiti sve to, umesto da se uglavnom osećamo snuždeno usled iskrivljenog, tj. ograničenog pogleda na stvarnost. Zapamti to.

Naprimjer,Biblija (SZ, Propovjednik 3,1-8) kaže:

„Sve ima svoje doba, i svaki posao pod nebom svoje vrijeme: vrijeme rađanja i vrijeme umiranja; vrijeme sjetve i vrijeme žetve…“ u Jeremija, 8:7piše:

„Čak i roda pod nebom zna svoje vrijeme, grlica, lastavica i ždral drže se vremena kad se moraju vratiti.“ U budizmu, također, karma predstavlja ritmički povratak harmoniji, a usklađivanje sa Zakonom ritma realizuje se izborom tzv. srednjeg Sve duhovne discipline ukazuju na primenu ovog zakona ritma. puta, kultivirajući vrlinu umerenosti, što vodi do oslobođenja ili prosvetljenja. U vezi s tim, reciklirajuća priroda svega stvorenoga prirodno podrazumeva i ponovno rađanje, čime koncept reinkarnacije dobiva na verodostojnosti.

Naravno, postoji puno više referenci za ovaj zakon u raznim merodavnim duhovnim učenjima nego što mi to možemo ovde spomenuti, koje se mogu samostalno istražiti, ali 42

ESEC

nemojmo zaboraviti srž, da iz pouzdanih izvora znamo da je usklađivanje s ovim zakonom presudno za ljudski boljitak.

Kao što si vjerovatno primijetio, mnogo je preklapanja između univerzalnih zakona, pa tako Zakon ritma upotpunjuje Zakon polariteta time što on formira dinamiku dvoje polova, odnosno sinhronizuju suprotnosti, u cilju potenciranja sklada neophodnog za evoluciju. Među igra oprečnih elemenata stvori savršeni ritam života. Da nema kontrasta i dinamike među njima, život bi bio monoton i dosadan pa nebi bilo napredovanja, tj. evolucije.Zakon ritma takođe se podudara s ostalim univerzalnim zakonima prirode u kontekstu postizanja uspeha u bilo čemu pomoću vrlina. Da i znaš sve što se može znati, i da si veštiji od svih, sve će ti biti uzalud ako po pitanju vrlina nisi na visini da možeš uhvatiti ritam života i iskoristiti različite faze u ciklusu.

Delovanje u skladu s vrlinama glavna je komponenta u mehanizmima koji uteču na povoljan tok promenjivih uslova u životu, jer kad pomoću vrlina podižemo svoju svest, ujedno se uzdižemo iznad svojih okolnosti, preoblikujemo svoju stvarnost, pomeramo granice mogućeg, i zavrćemo kolo sreće u svoju korist. Vrline igraju ključnu ulogu svake vrste, delujući na harmoničnu ritmičnost različitih faza tokom ostvarivanja bilo kojih ciljeva koji služe evoluciji. Primjenom određenog skupa vrlina i iskorištavanjem njegove moći, možemo napraviti značajne iskorake i iskusiti tzv. kvantne skokove, koji dinamiziraju prema višim, osnažujućim stanjima svesti koji nam podaruju blagostanje.

Osvešten čovek živi po impulsima prirode, prati njihov ritam i usmerava se po njima. Za takvog čoveka priroda je uvek blagonaklona. Kao Tesla.

Da bismo se uskladili s ovim zakonom i time ga iskoristili, umesto da budemo iskorišteni i uvek ispadamo žrtva sudbine, trebamo prigrliti činjenicu da kako postoje sezonske promene u prirodi, tako postoje i odgovarajuće "sezone ili doba" u našem ličnom životu. To podrazumeva ne ubrzavati stvari, podjednako uvažavati sva svoja doba (blagorodno i krizno vreme, uspone i padove, sreću i nesreću, radosne i tužne trenutke…), ne podilaziti frustracijama kada nešto ne ide po tvom, učiniti sve što treba kada je za to vreme jer žetva zahtijeva setvu, ne misliti da nešto nije u redu s tobom kad stvari krenu nizbrdo, ne osećati se loše kad si u silaznoj putanji, znajući da će se putanja promeniti i da će stvari biti bolje čim izvučeš pouku i pritom kultiviraš vrline umesto mana. Možeš tresti stablo jabuke koliko ti volja zimi, ali s njega neće pasti ni jedan jedini plod, no dođi u pravoj sezoni i nećeš trebati ništa učiniti, već samo sesti ispod krošnje i jabuke će ti same padati u krilo. Poznavati pravo vreme za sađenje i berbu je izuzetno važno, kako u polju tako i u životu, kao i znati da je potrebno vreme da stvari sazre ili dođu na red.

Nužno je prihvatiti to da postoji pravo vreme za jedno i za drugo, za napredovanje, ali i za povlačenje, za rad i za odmor, za setvu i za žetvu, kao što se očituje u svim pojavama

43

ESEC

sveta. Noć sledi dan i obrnuto. Poslovično je smiraj pred oluju, ali i nakon nje. Tako je sa svim trendovima u našem životu i svetu.

Prema tome, u doba tuge, trebaš osvestiti njezinu predodređenu prolaznost, ali i njezinu neutemeljenost vis à vis prave prirode stvarnosti, tako da ne tuguješ predugo ili da to ne eskalira, znajući da ćeš po zakonima prirode uskoro opet biti vraćen u modalitet radosti ako se samo prepustiš prirodnim tokovima. Prepustiti se znači ne opirati se, kao i ne biti prepreka držeći se za događaje iz prošlosti ili za brige o budućnosti, kao ni za iluzorne predstave o tome što je ispravno, umesno, opravdano ili normalno.

Zato, ako ti je, naprimer, neko mio umrlo pa zato misliš da više nikad ne možeš biti sretan, ili da ne bi bilo u redu da budeš sretan s obzirom na okolnosti, ili da imaš svako pravo osećati se jadno, onda promisli ponovo jer, istini za volju, živiš u poricanju ili, tačnije, u zabludi. Tvoj neko mio dijete izumro (zauvijek ni skroz umro) kao što ti praznoverno veruješ; verovao ili ne i dalje možeš biti u duhovnom kontaktu s njim, isto kao da živi u drugom gradu. Duh nikada ne umire i tvoj neko mio zapravo sada još više je prisutan u tvom životu nego ikada pre jer nije zaokupljeno svetovnim stvarima. Ako otvoriš kanale duhovne komunikacije, znat ćeš što mislimo, kao i milioni drugih koji su se uverili iz prve ruke. I to je samo jedan primer. Bitno je da sve prirodno teče i menja oblike i polove, i da možeš bez teškoća zadržati bezuslovnu radost i duševni mir, ako se ne držiš zabluda ostvarnosti k'o pijan plota. Ako ne živiš u blagostanju, znači da živiš u zabludi.

Drugi način za suočavanje s "kišnim danima" u životu je da si nabaviš "kišobran", da se tako izrazimo, tako da ne „pokisneš“ i da ti životne nepogode ne nanesu štetu. Najbolja zaštita su, i opet, vrline, dakako. Naravno da ne možeš sprečiti kišu da pada, ali možeš sprečiti da te nakvasi ili ti nešto onemogući; možeš lako odoleti učinkom bilo koje vrste nepogoda uz pomoć neke zaštite ili strategije s malo pripreme, poduprto odabranim vrlinama. Osim toga, čarolija života nije u čekanju da oluja prođe ni u skrivanju od nepogoda; nego je u razigranom plesanju na kiši, metaforički rečeno. To je ono pravo što trebaš učiniti, naučiti plesati po kiši, uživati i usred nevolja.

Ključ za zavrtanje kola sreće u svoju korist i doskočivanju ćudljivoj naravi sudbine te preuzimanju moći potrebne za upravljanjem vlastitim životom, za razliku od življenja po tuđim merilima, jest u usklađivanju s univerzalnim zakonima prirode kao što je ovaj Zakon ritma, koje se izvodi kultiviranjem pridruženih vrlina. Celi asortiman vrlina u svako ti doba stoji na raspolaganju da ih aktiviraš i iskoristiš. Sve što trebaš je unutra, a ne napolju.

Svi pojedinci koji su postigli bilo koji stepen samokontrole naučili su izbeći da ih zanesu prihodi i rashodi, odnosno usponi i padovi života, da nisu pod hirom trendova dok iskorištavaju zakone vrhovnog Trendsetera. Usklađivanjem s ovim univerzalnim zakonom ritma korištenjem svoje slobodne volje i određenih urođenih vrlina kao što je 44

ESEC

odlučnost, možeš čvrsto odlučiti da odbijaš dopustiti tvojim neugodnim raspoloženjima i negativnim psihičkim stanjima da upravljaju tobom, tako da ih se odrekneš postupkomneutralizacije. Kad osvijestiš polarnost, prolaznost i reciklažu svega, možeš se uzdići iznad svih dualnosti i biti neutralan, tj. ići srednjim putem, tj. održavati ravnotežu. Kad se u tome usavršiš, kao visoko osveštena osoba ili kao vrlinolog, možeš još više potencirati svoju moć te promišljenom ili svesnom primenom svojih najpotentnijih vrlina, bit ćeš u mogućnosti postići veliki stepen uravnoteženosti i moći, što će ti privući sve što poželiš.

Kako budeš napredovao u podizanju svoje svesti i uspjevao je zadržati što duže na visini, to će ti zasigurno uveliko poboljšati kvalitet života, no i dalje ćeš biti podvrgnut(a) ovom zakonu ritma, kao i svima ostalim zakonima, ali ćeš znati profitirati od njega. Uzašli majstori ne doživljaju manje nedaća u životu od drugih, neki od njih su čak bili zatvoreni, mučeni pa i ubijeni, što ih nije poremetilo. Kao i svi, oni takođe prolaze kroz uspone i padove, uspehe i neuspehe, pohvale i kritike, jer je to sve deo reda i ustrojstva prirode koja time evoluira.

Međutim, ono što je različito kod naprednih i prosvetljenih pojedinaca je da oni ne percipiraju kritike, neuspehe ili negativne faze i pojave kao nešto loše ili vredno silaženja niz skalu svijesti na modalitete svesti kao što su tuga, žalost, brige, strah, ljutnja, kritikovanje, apatija, kajanje, sram ili bilo koje drugo destruktivno stanje jer time sami sebi uskraćujemo blagostanje. Percepcija je ključna, odnosno interpretacija. Ono zbog čega patimo nije ništa što se događa u našem svetu, već naša percepcija ili interpretacija onoga što se događa, naše viđenje svega, naš lični doživljaj, stoga čim promenimo svoju percepciju, menja se odmah i naše stanje. Dakle, patnju možemo otkloniti otklanjanjem u percepciji. Stoga, ako želimo promeniti (svoj) svet, trebamo početi od sebe.

Napredovat ćeš i postići više moći za ostvarenje svojih ciljeva i blagostanja uopšteno, čim prestaneš gledati na svet ili na život kao borbu dobra i zla, užitka i boli, gde jedno ili drugo ima primat u pojedinim trenucima, i umesto toga vidjeti svijet kao savršenu ravnotežu suprotnosti, gdje su obje jednako važne za evoluciju.Kad je sve ružičasto u tvom životu, ne osećaš potrebu za poboljšanjem ničega ni sebe. Zato ti i trebaju teška vremena, da se razvijaš. Priroda podređuje sve evoluciji i svi zakoni prirode tu su zato da služe evoluciji. Treba znati da je evolucija spiralan a ne linearan proces. Ako se ne razvijaš, priroda će ti uvek iznova poslati situacije koje će te naterati da učiš i razvijaš se.

Stoga, bolje je za tebe da izvučeš pouku ili poruku već prvom prilikom, da ne bi morao uvek iznova prolaziti kroz slične situacije sve dok nešto iz toga ne polučiš. Umesto da se vrtiš u krug uvijek ponavljajući iste greške i podilazeći stalno istim napastima, osvesti spiralnost evolucije i prepusti joj se time da naučiš svoju lekciju, ne ponavljaš iste greške i ne podaš se napastima.

45

ESEC

Da za rast i usavršavanje trebamo neugodnosti, dokazuje nam priroda na sve strane.

Kao što znaš, cveće također ne bi raslo da nema đubriva. Mitološki se feniks diže iz pepela. Da nema kiše, ne bi bilo duge. Sve sledi taj obrazac, uključujući i nas ljude.

Kad postaneš potpuno svestan toga da prljavština i neugodnosti omogućuju razvoj, rast, ekspanziju i savršenstvo, prestat ćeš percipirati krizu, teška vremena i sve negativnosti kao nešto loše i prestat ćeš ih koristiti kao jalovi izgovor za spuštanje svoje svesti na niže modalitete kao što su tuga, žalost, brige, strah, ljutnja, kritičnost, apatija, kajanje, sram ili bilo koje druge štetne, znajući da time sam sebi uskraćuješ blagostanje.

Nije problem u tome da te to spopadne, nego u tome koliko dugo na tome ostaneš.Očigledno, što pre se skineš s toga, to bolje. U svako doba se možeš vratiti na više stanje svesti, uz svoju slobodnu volju i urođene vrline, koje je potrebno u određenom trenutku aktivirati i kultivirati. Pritom pomaže svesnost da je važnije biti sretan nego u pravu te da nitko nije vredan toga da ti oduzme tvoju sreću - ne smeš nikome i ničemu svojevoljno dati moć da ti oduzmu tvoj mir i zadovoljstvo, što ti je potrebno za postizanje velebnih ciljeva.

Prema tome, kad ti netko ružno govori ili ti čini nešto neugodno, razmisli o ovome i onda gledaj na njih kao instrumente rasta koje ti je dobrodušno dodijelio svevišnji kreator univerzalnih zakona prirode, umesto da na te osobe gledaš kao zlobnike. Sve dok ne naučiš lekciju iz dotične situacije, to će ti se ponavljati, pa ovisi o tebi koliko će ti takvih izazovnih instrumenata biti poslano.

Znaš kako se u narodu kaže da je sreća kad se golub pokaka na tebe. Tako je i sreća kad to bilo ko drugi učini, i simbolično, jer svako zlo za neko dobro. S obzirom na to da se negativnosti i pozitivnosti moraju ritmički izmenjivati da bi se omogućio sklad i dinamika potrebni za evoluciju, odnosno tvoj napredak, smatraj da ti se sreća osmehnula kad ti netko napravi nešto nažao jer to pridonosi tvom napretku i jer je to gotovo uvek puno bolja negativnost nego da te zadesilo nešto gore, neka zla kob. Gledaj na to kao na sreću u nesreći, izvuci pouku, održi svoju svest na visini i tako ćeš jednu negativnost imati iza sebe što znači da je red na nove pozitivne trenutke i na neko poboljšanje ili progres.

Kad prolaziš period koji se naziva krizom, osim saznanja da je to samo prolazna životna faza koja će, kao i sve, jednom proći, važno je i da shvatiš da je to izrazito konstruktivan period pogodan za rast, napredak, preporod, ekspanziju, unapređenje, restrukturiranje, učenje, vađenje pouka, nova otkrivanja, pripreme za novi procvat i slično.

Ima onih koji na zimu gledaju kao na nešto grozno jer je stalno hladno, tmurno, manje je sunca i koliko znaju ništa ne raste, ni cveta niti nosi plodove. S druge strane, mnogi drugi imaju oči za nebrojene prednosti zime, poput prilika za skijanje, klizanje, vožnja na snowboardu, uživanje u snegu, grudanju, pravljenju Sneška Belića, lješkarenju pred kaminom, Božiću, nošenju mekih pulovera i tako dalje, tako da su naučili radovati se 46

ESEC

mnogim njezinim specifičnostima. Stoga, i ti kad prolaziš kroz "zimske", odnosno tmurne periode života, umesto da si zlovoljan, prigrli sve zanemarene dobrobiti tog perioda.

Kad smo već kod toga da je besmisleno patiti usled teškoća, treba reći i da jednako tako nema smisla likovati zbog lakoća. Jedino tako je moguće postići i održati sklad te se uzdići iznad borbe dualnosti. Ako stremiš samo za užicima i nastojiš izbeći boli, kao što to čini velika većina ljudi, time namećeš sebi neuravnoteženi život koji kao takav otežava napredak i uzrokuje patnju. Užici će te svakako učiniti sretnim tu i tamo, no njima ćeš svako malo pomicati granice onog što te zadovoljava, a što ne, i s vremenom će ti trebati sve više i više toga da te učini zadovoljnim, kao što su dokaz povlaštena djeca kojima je teško ugoditi i koja se zato okreću drogama i drugim nepodopštinama, po zakonima prirode koji nameću ravnotežu suprotnosti nužnu za evoluciju.

Dakle, umesto stremljenja za užicima na račun potiskivanja i izbegavanja boli, radije kultiviraj vrline bezuslovne radosti i unutarašnjeg mira, kao i bilo koje druge vrline (one su užici same po sebi), pa ćeš uspeti izbeći zamke burnih mentalnih i emocionalnih zanosa prema gore i dole.

“Ne radovati se pohvalama, ne žalostiti se pokudama, nego dobro poznavati svoje vlastite vrline ili moći karakteristike su izvanrednog čovjeka.”

Satchel Paige

Razlika između onih koji žive u obilju i onih koji se bore sa životom je u tome da, ne poznavajući ovaj zakon ritma, prerano odustaju u određenim poslovnim prilikama i tako gube priliku da napreduju i ostvare ciljeve. Treba poznavati cikličnost svih pojava i procesa, prigrliti periode uhodavanja u nešto, kako ne bismo nepotrebno gubili, patili, ljutili se, frustrirali se i odustajali od ostvarenja svojih snova.

Sve u svemu, važno je percipirati stvarnost onakvom kakva stvarno jeste, u svoj svojoj višedimenzionalnoj pojavi i sa svim svojim zakonitostima, kako bi se izbegao mentalni i emocionalni roller-coaster i postiglo stanje svesti kao što je staloženost, unutarnji mir, blaženstvo, prava sloboda od svega što nas veže i ograničava, posebno od vlastitih demona, kao što su ego i strah. Da bi se vidjelo stvarnost onakvom kakva ona zaista jeste, a ne samo onakvom kakvom se čini, nije potrebno da išta učiš. Proces osveštavanja, tj. buđenja nema veze sa sticanjem novih informacija ili znanja; već je to više proces pročišćavanja - kao čišćenje vlastitih prozora da vidiš bolje spoljni svet ili čišćenje naočara. Figurativno govoreći, samo trebaš gledati dalje od svog nosa, razbistriti svoje viđenje, proširiti svoj ugao gledanja, svoje horizonte, promeniti perspektivu, odučiti se kojekakvih uverenja i osloboditi se svih zavaravajućih zabluda.

Pouka: priča ukazuje na činjenicu prolaznosti koja nam, kad je prepoznamo, omogućuje da se ne vežemo ni za ugodne niti za neugodne životne okolnosti. U 47

ESEC

trenucima ugodnosti ova nas spoznaja o prolaznosti može ražalostiti, ali još bolje pripremiti na vreme kad nastupi promena. U neugodnim trenucima pruža nam utehu i nadu te nam daje snagu da ustrajemo. Neopiranje, neosuđivanje i nevezanje tri su vida istinske slobode i prosvetljenog življenja.

Zakon evolucije Sve na svetu je podložno promeni. Sve se menja i napreduje.

Ako se ne menjamo nabolje, promenit ćemo se na gore. Ako stagniramo ili nazadujemo, priroda će se pobrinuti da dobijemo impulse za napredovanjem.

Svako ko ne ide ukorak s promenama i ukorak s vremenima, kad-tad nailazi na nevolje, jer nije u skladu s prirodom i njezinim zakonitostima. Ne menjati se je kršenje prirodnog zakona, prirodnog ciklusa.

Razlika između onih koji žive u blagostanju i onih koji se bore sa životom je ta da se jedni priklanjaju promenama, a drugi se bore protiv njih.

Hteli mi to ili ne, moramo se menjati, usavršavati, jačati, rasti (fizički, psihički i duhovno). Inače nam se loše piše jer ćemo onda ići u drugom smeru - pogoršavati, oslabiti, degenerirati. Priroda je uredila tako da sve vibrira od plusa do minusa pa ako ne idemo prema plusu, idemo prema minusu. Ako ne napredujemo, to znači da nazadujemo, što nas sprečava da ostvarimo svoje ciljeve i blagostanje.

"Borimo se sa životom jedino kad se borimo protiv promena. Prigrli promene pa će te život maziti."

Talidari

Sveto ogledalo Univerzalni su zakoni jako jednostavni i lako ih se sledi, ali svejedno ih većina ljudi zanemaruje i ne živi prema njima, a onda se čude zašto je njihov život težak. Oni koji vjeruju da se drže tih zakona, ali svejedno životare, očito imaju kriva uvjerenja. Ovdje ćeš konačno shvatiti zašto ne možeš manifestovati sve ono što želiš korištenjem zakona privlačnosti i drugih univerzalnih zakona, i ne samo to - dobit ćeš alat kako to isto obrnuti, kako manifestirati što god zamisliš.

48

ESEC

Glavni uzrok tvoje nesposobnosti korištenja zakona privlačnosti i drugih univerzalnih zakona u svoju korist jest nerazumijevanje ili ograničen pogled na njih. Kada ti se kaže da se "sličnosti privlače", time ti se želi reći da privlačiš ono što ti sam jesi, a ne ono što želiš ili na što se nakratko fokusiraš.

Također, kada ti se kaže da "što seš, to ćeš i žnjeti", ono što taj zakon kauzaliteta znači jest da u životu dobivaš ono što daješ. Ako ne dobivaš nešto, to je samo zato što to i sam ne pružaš, u ovom ili onom obliku. Isto tako, ako ne dobiješ puno, to je samo zato što ni ne daješ puno (iz perspektive primatelja). Ako misliš da daješ više nego što dobivaš, to znači da imaš iskrivljen pogled na bilo primanje, bilo davanje. Ono što daješ možda nema toliku vrednost drugima. Ili zapravo dobivaš puno, ali to ne uviđaš ili ne ceniš zato što si previše fokusiran na negativnu stranu života. Nadalje, ako daješ jedno, ne bi trebao očekivati nešto drugo zauzvrat; kao što kad posiješ kukuruz, ne očekuješ ubirati jagode. Na primjer, mnogi roditelji daju jako puno svojoj deci, ali ne dobivaju zauzvrat poštovanje ni zahvalnost. Ne možeš dobiti ono što ne daješ. Poštuješ li svoju djecu i jesi li im zahvalan?

Dakle, kako bismo ova dva univerzalna zakona stavili u drugu perspektivu, radi tvog boljeg razumijevanja, usporedit ćemo ih s ogledalom. Oba zakona, zakon privlačnosti i kauzaliteta, kao i zakon reciprociteta, funkcionišu poput ogledala jer regulišu to da je tvoja spoljna stvarnost odraz tvoje unutarnje stvarnosti. Ne postoji objektivna stvarnost, samo subjektivna percepcija stvarnosti. Vanjska stvarnost reflektira samo ono što razmišljamo, osećamo i radimo većinu vremena, bez obzira na to jesmo li toga svesni ili ne.

Ako stvarno shvaćaš što to znači, preispitat ćeš dublje svoju savest da bi otkrio kako si uistinu kreirao vlastitu stvarnost. Jednom kad to uvidiš, dobit ćeš moć kreirati sasvim drugu, poželjnu stvarnost za sebe. To se postiže podizanjem svoje svesti na nivo onoga što želiš manifestovati, ali ne samo na nekoliko minuta već kao norma. Dakle, ako želiš manifestovati nešto što te raduje, trebao bi kultivirati unutrašnju radost kako bi se ona reflektovala ili manifestovala na napolje i zakonom privlačenja privukla nove uvete za radost, uključujući i to što si zamislio.

Ova svesnost o reflektirajućoj stvarnosti (poput ogledala) postaknut će te da budeš pozornija osoba jer time postaješ svestan da si stalno u procesu kreiranja svoje stvarnosti. Ovo razumevanje da tvoje unutrašnje stanje kreira spoljno stanje neizmjerno je važno i ključno za ostvarenje blagostanja jer utiče na sve što činiš i svako tvoje iskustvo stavlja u novu perspektivu. Znajući da si kreator vlastite stvarnosti prirodno preuzimaš odgovornost za svoj život, umesto da izigravaš žrtvu i kriviš druge ljude ili okolnosti i koristiš izgovore. Tvoja iskustva odraz su onoga što jesi i nema smisla to poricati jer negiranje samo održava status quo. Ako želiš promenu u svojoj stvarnosti, trebaš je kreirati promenom u sebi.

49

ESEC

Ovo novo razumijevanje svodi manifestovanje na elementarni proces. Ako nešto u tvom životu nije kako treba, nema smisla tražiti uzroke izvan sebe, kao što je to uobičajena praksa onih koji ne mogu manifestovati željeno. Uesto da kriviš sebe ili spoljne sile, trebao bi povećavati svoju svest kultivirajući vrline i menjajući svoja uverenja u cilju ostvarenja blagostanja.

Ovo znanje o reflektirajućoj stvarnosti (poput ogledala) daje ti moć i podsticaj da budeš bolja osoba i tako stvoriš vlastitu stvarnost na svoju sliku i priliku. Kao što je Bog stvorio čovjeka na svoju sliku i priliku, tako i ljudi kreiraju svoje svetove na svoju sliku i priliku jer svako stvaranje i kreiranje nije ništa drugo nego projekcija.

50