VI

VI.

mi:

Ah! Mali prinče, tako sam, malo po malo, shvatio tvoj mali sjetni život. Dugo nisi imao druge zabave osim draži sunčevih zalazaka. Tu sam novu pojedinost doznao četvrtoga dana ujutro kad si mi rekao: —Baš volim zalaske sunca. Hajdemo pogledati zalazak sunca... —Ali treba čekati. —Čekati što? —Čekati da sunce počne zalaziti. Najprije si izgledao vrlo začuđeno, a onda si se nasmijao samome sebi. I rekao si

—Opet mislim da sam kod kuće! Zbilja, kad je u Sjedinjenim Državama podne, sunce, kao što svatko zna, zalazi u Francuskoj. Bilo bi dovoljno na trenutak otići u Francusku da bi se vidjelo zalazak sunca. Nažalost, Francuska je predaleko. No tebi je, na tvojemu toliko sićušnom planetu, bilo dovoljno da povučeš stolac nekoliko koraka. I gledao si suton kad god bi zaželio... —Jednoga sam dana četrdeset četiri puta promatrao sunce kako zalazi! A malo kasnije si dodao: —Znaš... kad si toliko tužan, voliš zalaske sunca. —Zar si toga dana s četrdeset četirizalaska bio toliko tužan? No mali princ nije odgovorio.