Posjeta hirurga iz Slovenije

Kliniku za opštu i abdominalnu hirurgiju posjetili su eminetni stručnjaci iz Opšte bolnice Murska Sobota, Slovenija, doc. dr Radenko Koprivica, abdominalno-vaskularni hirurg i šef hirurgije, i dr Sanjanin Perišić, abdominalni hirurg. Posjeta je organizovana u okviru strateških planova za razvoj Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske. Opšta bolnica u Murskoj Soboti je baza za edukaciju iz oblasti laparoskopskog zbrinjavanja ingvinalnih hernija. Pored teoretske edukacije hirurga iz Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju, prikaz i izvođenje operativnih procedura zaokružiće saznanja o ovim tehnikama koje će naši hirurzi primjenjivati u liječenju pacijenata.

Prof. dr Vlado Đajić se zahvalio stručnjacima doc. dr Radenku Koprivici i dr Sanjaninu Perišiću na stručnoj posjeti našoj ustanovi. “Danas bilježimo još jedan veliki uspjeh medicinskih profesionalaca UKC Republike Srpske. Naše kolege iz Slovenije su izvele operativne zahvate zajedno sa našim ljekarima, a održali su edukaciju i predavanja. Jedno veliko hvala kolegama iz Slovenije i mojim saradnicima. Nastavljamo sa edukacijom našeg medicinskog kadra i uz dogovor planiramo da ih šaljemo u Sloveniju na dalja usavršavanja,” rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju dr Zoran Aleksić istakao je da je Klinika u toku strateškog razvoja napravila još jedan iskorak, a to je laparoskopsko zbrinjavanje ingvinalne hernije. “Naši hirurzi, specijalisti rutinski rade laparoskopske operacije žučne kese i crvuljka te je sljedeći korak taj da svi treba da radimo rutinski laparoskopske operacije ingvinalne hernije. Uspostavili smo dobru saradnju sa našim kolegama iz Opšte bolnice Murska Sobota. Potpisali smo s njima ugovor na godinu dana. Naši specijalisti će biti njihovi gosti na edukaciji, a oni će dolaziti kod nas kada se ukaže prilika da zajedno radimo ope-

Stručna posjeta eminentnih hirurga iz Slovenije

Doc. dr Radenko Koprivica, doc. dr Zoran Aleksić, prof. dr Vlado Đajić i dr Velimir Škrbić

racije ovdje u UKC Republike Srpske” rekao je dr Zoran Aleksić.

Doc. dr Radenko Koprivica, abdominalno-vaskularni hirurg i šef hirurgije, je istakao da mu je drago što je u prilici da može prenijeti svoje iskustvo kolegama u UKC Republike Srpske. “Postigli smo veliki iskorak u laparoskopskoj hernioplastici u Sloveniji. Već pet do šest godina konstantno se edukujemo i slobodno možemo reći da smo lideri na tom području. Rukovodstvo UKC Republike Srpske je napravilo sjajan iskorak u organizacionom i stručnom smislu. Mi smo jako srećni da imate ovakve uslove za rad. Ovo je na nivou najboljih zdravstvenih centara u svijetu i neizmjerno se radujemo saradnji,” naglasio je doc. dr Radenko Koprivica.

UBolnici „Dr Mladen Stojanović“, u Prijedoru, svečano je puštena u rad angio-sala. Riječ je o prvoj takvoj sali u prijedorskoj regiji, koja predstavlja ogroman iskorak u liječenju koronarnih bolesti koje su vodeći uzrok mortaliteta u svijetu.

Svečanom otvaranju angio-sale prisustvovali su direktori zdravstvenih ustanova i predstavnici lokalnih zajednica iz RS i Federacije BiH, zdravstveni , kao i privrednici i donatori koji su pomogli uređenje angio-sale.

Do sada su pacijenti iz regije morali biti transportovani u Univerzitetski klinički centar Republike Srpske u Banjaluci, sa ciljem da u toku “zlatnog sata” koji je prvi sat nakon udara, dobiju neophodnu zdravstvenu pomoć. Budući da je Banjaluka udaljena oko 56 kilometara od Prijedora, otvaranje angio-sale u gradu na Sani znači da će i pacijenti iz regije imati ljekarsku pomoć u toku “zlatnog sata”.

Po riječima samih ljekara kardiologa, značaj angio-sale je neprocjenjiv, jer pruža mogućnost dijagnostikovanja bolesti prije nastanka akutnog infarkta miokarda. Ljekari u angio-sali mogu da dijagnostiikuju koronarnu bolest, stave stentove u određene arterije i na taj način spriječe nastanak bolesti ili njenih komplikacija.

Direktor Bolnice „Dr Mladen Stojanović“ Andrija Vukotić podsjetio je da je angio-sala kapitalni projekat za čitavu regiju. U prijedorskoj bolnici zdravstvene usluge se pružaju za oko 200.000 pacijenata iz Republike Srpske i Federacije BiH. -Vlada Republike Srpske je u ovaj projekat uložila 1,3 mil. KM, a adaptacija prostora za angio-salu koštala je oko 167.000 KM od čega je ustanova obezbijedila 108.000 KM, a donatori 59.000 KM, od kojih najviše Rudnici željezne rude Ljubija - 40.000 KM, izjavio je Vukotić.

Načelnik Kardiološkog odjeljenja dr Vlado Vujović je rekao da je već danas

Prijedor, 1.12.2022. godine Otvorena angio-sala u prijedorskoj regiji

u angio-sali obavljeno nekoliko procedura i da nije bilo komplikacija te da je otvaranje angio-sale veliki iskorak za ovu bolnicu.

Šef Interventne kardiologije Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Saša Lončar rekao je da je banjalučki UKC posljednju deceniju bio preopterećen, jer je tu postojala jedina

“Treća sala je u Foči, sada ova u Prijedoru. Visoki standard Evropske unije je 600 intervencija na milion stanovnika, a mi ih imamo skoro 700, znači da smo iznad visokog prosjeka EU. Jako smo ponosni na taj posao i našu mrežu sala, a sljedeće godine se vidimo u Doboju”, naveo je Lončar.

“Ovdje sam danas da dam svoju podršku direktoru i kolegama, da dam podršku ovom velikom projektu koji je izuzetno značajan za ovaj dio naše države. Bolnica Bijeljina već osam godina ima angio-salu, posljednje dvije godine naša angio-sala radi 24 sata dnevno. Mi znamo koja je to prednost i koji su to benefiti, isto tako znamo kako nam je bilo teško kada smo počinjali i zbog toga sam ovdje da podržim svoje kolege jer je to veliki poduhvat”, rekao Zlatko Maksimović, direktor bijeljinske bolnice.

angio-sala na milion stanovnika, a da je prva poslije Banjaluke ovu salu dobila Bijeljina, koja je napravila rapidan iskorak i rasteretila UKC.

Prije svečanog otvaranja angio-sale održana su dva predavanja za prisutne. Akademik i kardiolog dr Milan Nedeljković održao je predavanje o interventnoj kardiologiji u Srbiji u vrijeme epidemije virusa korona, a prof.dr Aleksandar Lazerević prezentovao je „Razvoj intervetne kardiologije“ na Klinici za kardiologiju UKC RS.

U ime Odeljenja medicinskih nauka - Odbora za kardiovaskularnu patologiju ANURS-a i Centra za specijalizacije, subspecijalizacije i kontinuiranu edukaciju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banja Luci skup je pozdravio Akademik Duško Vulić.

Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, 15. novembra 2022. u Kulturnom centru Banski dvor, obilježio je 44. godinu uspješnog rada i razvoja.

Svečanom promocijom diplomaca i polaganjem Hipokratove zakletve, promovisano je 113 doktora medicine, 14 doktora stomatologije, 42 magistra farmacije i 36 diplomiranih medicinara zdravstvenih nauka.

Dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Ranko Škrbić rekao je da je ovo 39. dodjeljivanje diploma i istakao da ovaj fakultet postoji 44 godine i da od prvog predavanja, održanog na današnji dan 1978. godine, slavi i obilježava ovaj datum.

“Radujemo se što dobijamo značajan podmladak i novu energiju među budućim zdravstvenim radnicima koji će, siguran sam, oni najbolji, naći sebi zaposlenje, neki su već našli, a neke smo zadržali na fakultetu kao nastavnu bazu, što nas posebno raduje”, rekao je Škrbić pred početak svečanosti u Kulturnom centru Banski dvor.

On je dodao da je fakultet ove godine zabilježio velike uspjehe, da ima plodnu godinu sa brojnim postignutim uspjesima na domaćem i međunarodnom planu, kao i velike planove za budući period.

Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci Svečana promocija diplomaca

Istakao ja da je od ove godine na fakultetu počeo program i na engleskom jeziku, kao i da studenti stižu iz Indije, Bangladeša i Turske i očekuje se oko 70 studenata koji će biti na Studijskom programu “Medicina na engleskom jeziku”.

Rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin čestitao je rukovodstvu Medicinskog fakulteta, svim zaposlenim i kolegama studentima 44 godine uspješnog rada i razvoja.

On je rekao da je Medicinski fakultet najsloženiji član Univerziteta, kadrovski i po broju studenata, te da ga posebno raduje što na Medicinskom fakultetu posljednjih godina raste broj studenata.

Gajanin je naveo da je u poređenju 2017. i 2022. godine broj redovnih studenata koji studiraju na prvom ciklusu studija veći za oko 1.100, a istakao je i da ovaj fakultet publikuje najveći broj radova u međunarodno referentnim časopisima.

Student generacije na Medicinskom fakultetu Duška Regoda rekla je da je od prve do šeste godine bila student sa najvišim prosjekom ocjena kako na studijskom programu medicina, tako i među studentima ostalih studijskih programa.

“Želja mi je da se bavim kardiologijom. Nadam se da ću dobiti zaposlenje na Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i na taj način doprinijeti poboljšanju zdravstvenog sistema kod nas”, rekla je Regoda.

Ovom događaju prisustvovali su rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin, prorektor za materijalne i ljudske resurse prof. dr Dalibor Kesić, prorektor za naučnoistraživački rad i razvoj prof. dr Miroslav Malinović, generalni sekretar Univerziteta mr Đorđe Markez, direktor Zavoda za transfuzijsku medicinu dr Gordana Guzijan, dekani i druge eminentne zvanice.

Mr Dajana Vranješ, viši stručni saradnik za odnose s javnošću

Имплементацијом Интегрисаног здравственог информационог система у Дому здравља Бањалука окончана је још једна фаза ИЗИС-а, јер су сада сви домови здравља у Српској интегрисани у овај систем. Дакле, осим ДЗ Бањалука, готово сви други домови здравља већ двије године раде у ИЗИСу и уочавају све предности овог програма који доприноси ефикасности здравственог система.

ИЗИС је, иначе, потпуно нови систем који је имплементиран у јавним здравственим установама као и приватним, које имају потписан уговор са Фондом, и значи комплетно информационо увезивање свих здравствених установа у један систем чиме ће се значајно унаприједити ефикасност здравствене заштите. Поред тога, интегрисање података на једном мјесту омогућиће и надлежним институцијама да реално креирају будуће здравствене политике, стратегије развоја и сл.

В.д. директора Фонда здравственог осигурања Републике Српске Дејан Кустурић захвалио се свим здравственим радницима који већ дуже од двије године раде у ИЗИС-у и који су препознали све предности овог система. ‘’На почетку су сви имали проблема, што је очекивано, али су схватили да је то период прилагођавања и сви заједно смо тај период успјешно превазишли, укључујући и грађане који су имали разумијевања и стрпљења’’, рекао је Кустурић.

Кустурић је навео да ИЗИС ‘’није измислио ФЗО’’ већ да је то одлука Републике Српске и да је у питању пројекат од републичког значаја и законска обавеза, а Фонд је добио задатак да га реализује. ‘’Поред својих редовних обавеза и послова преузели смо и реализацију ИЗИС-а. Мислим да смо тај посао обавили професионално. Захваљујем се и радницима Фонда који константно раде на овом пројекту и стално су доступни и здравственим радницима

Интегрисани здравствени информациони систем ИЗИС унаприједио пословање и убрзао рад

Дејан Кустурић, в.д. директор Фонда здравственог осигурања Републике Српске

којима је потребна техничка помоћ’’, истакао је директор Фонда.

Он је рекао да су на почетку сви здравствени радници прошли ‘’исте муке’’ и да је један од разлога проблема страх и отпор према нечему што је ново. ‘’Потребно је вријеме да се здравствени радници прилагоде новом систему. Морам посебно да истакнем Дом здравља у Бијељини који је, не чекајући миграцију података из претходног система, све и један здравствени картон ручно унио у ИЗИС. У тој установи, као и многим другим, ИЗИС се користи већ више од двије године. Уважавајући чињеницу да је Дом здравља у Бањалуци највећи са највећим бројем пацијената и тимова, њих смо оставили посљедње да се интегришу у ИЗИС’’, рекао је Кустурић.

Познато је и да је Фонд пролонгирао рокове примјене ИЗИСа у пуном капацитету у здравственим установама, имајући у виду специфичне околности и оптерећеност здравствених радника у пандемији вируса корона. Посебно позитиван примјер примјене ИЗИС-а су регије Бијељина, Зворник, Требиње, као и многе друге, а здравствени радници, будући да дуже користе овај програм, уочавају бројне његове предности.

Искуства представника здравствених установа о

ИЗИС-у

Предсједник Удружења доктора породичне медицине Републике Српске Драшко Купрешак каже да имплементација ИЗИСа захтијева упознавање са самим програмом да би се са њим овладало у пракси. „Системска имплементација не може се десити преко ноћи. Искуства из других домова здравља нас уче да је рад у ИЗИС-у одличан, а добар примјер је Дом здравља Бијељина који је први прешао на ИЗИС и функционише беспријекорно. Све ће доћи на своје, јер програм није ни тежак ни компликован’’, тврди Купрешак.

Љекар породичне медицине у Дому здравља Бијељина Гордана Савин каже да ИЗИС користе од октобра 2020. године. „У почетку је било проблема, требало је да се упознамо са програмом, унесемо све раније податке о пацијентима у електронску форму, а то је захтијевало много рада и времена, али олују смо прегурали и сада радимо без потешкоћа“, рекла је др Савин. Она је истакла да рад у ИЗИС-у сам по себи није компликован и не захтијева никакве посебне информатичке вјештине. „Сада, када у рачунару имамо све податке да бисмо продужили терапију пацијенту и рецепт послали у апотеку треба шест кликова“, рекла је Савинова.

У зворничкој болници више од 90 одсто служби већ годину дана ради у ИЗИС-у, који им је, како сами кажу, знатно олакшао посао, јер раније нису имали никакав електронски програм и све су радили “ручно”. „Наша искуства су више него позитивна. Љекари су се брзо снашли, чак и неколицина старијих, који су до уназад годину налазе куцали на писаћим машинама. Они су мало негодовали, али то је трајало седам дана“, истакао је директор Болнице у Зворнику Иван Поповић.

Слично искуство имају и радници запослени у Дому здравља Требиње. Помоћник директора

ове здравствене установе Радован Тодоровић истакао је да је ИЗИС унаприједио пословање и убрзао рад. ‘’Што се тиче електронских рецепата који функционишу кроз ИЗИС, он је убрзао процедуру прописивање рецепата у овој регији’’, истакао је Тодоровић.

Директор Универзитетског клиничког центра Републике Српске Владо Ђајић истакао је да је здравственим установама потребан ИЗИС, јер ће то значити комплетно увезивање система. „УКЦ тренутно има КИС (клинички информациони систем) који је врхунски систем, али је само унутар Клиничког центра. Нама треба ИЗИС да податке које ми имамо у УКЦ РС Фонд може да повуче, да виде шта је урађено, колико је пацијената лијечено, које су интервенције биле и колико је то све коштало. То је добро замишљен систем, али морамо техничке ствари усагласити и када се заврши то ће одлично да функционише“, рекао је Ђајић.

Центар за ментално здравље при Дому здравља Бањалука била је прва организациона јединица која је почела да спроводи ИЗИС. Колики је то искорак у раду објаснила је љекар специјалиста психијатрије Жељка Штрбац која се посебно осврнула на чињеницу да ИЗИС штити личне податке пацијента.

„У апликацији ИЗИС имамо могућност да у медицински/електронски картон пацијента унесемо све податке који значе нама, а које нико други не смије и не може да чита, будући да ми лијечимо јако осјетљиву популацију грађана. Ти подаци су видљиви нама, сарадницима у Центру за ментално здравље и морају да нам буду видљиви, јер ми радимо тимски и наши пацијенти се тимски сагледавају. Са њима раде и психијатри, психолози, као и социјални радници, али постоји једна апсолутна заштита података ‘која иде напоље’. Тако се поштује правило наше струке, а то је та повјерљивост и чување интиме пацијента“, навела је ова докторка и додала да у самом програму постоји неколико нивоа заштите. „Када напишемо налаз и мишљење, ми управо, захваљујући тим дефинисаним нивоима заштите, можемо да одредимо колико ће тај налаз бити транспарентан како самим пацијентима, тако и породичном доктору“, истакла је ова докторка.

Заштита личних података

Лични подаци грађана у оквиру Интегрисаног здравственог информационог система су у потпуности безбједни, јер се приликом израде и реализације овог пројекта посебно водило рачуна управо о безбједности и сигурности личних података грађана. Све законске обавезе које се односе на заштиту личних података су испоштоване, оне су и саставни дио уговора које је Фонд здравственог осигурања Републике Српске потписао са компанијама које раде на реализацији овог система.

Оно што је најважније, сервер са базом података о осигураницима је смјештен у Фонду и ФЗО је власник тог сервера, а компаније немају приступ личним подацима осигураника. Добављач је обавезан да Фонду испоручи изворни код за све софтверске компоненте и подсистеме ИЗИС-а. Сигурност података, поред уговора, регулисана је, такође, и посебним протоколима. Напомињемо да је обезбијеђена и резервна локација сервера у нашој филијали у Бијељини те у случају да из било ког разлога сервер у Бањалуци не функционише, покренуо би се резервни сервер. Резервна локација за сервер је одређена како би се заштитили подаци у случају нпр. евентуалних природних непогода и слично. Такође, резервне копије података (‘’бекап’’) се раде редовно у складу са добрим праксама.

Обуке за ИЗИС

Овај пројекат се реализује већ неколико година и од самог почетка, дакле, прије него што се почело с имплементацијом у здрав-

ственим установама, спровођене су обуке и едукације за запослене. Управо на основу примједби самих здравствених радника систем је додатно усавршаван и прилагођаван њиховим потребама.

Фонду је јако важно шта о овом пројекту мисле и здравствени радници па смо, између осталих, одржали и више састанака са представницима Удружења доктора породичне медицине Републике Српске о овој теми, а који су навели да је ИЗИС много напреднији програм у односу на претходне. Напомињемо да неке установе прије ИЗИС-а нису имале никакав информациони систем и да су налази куцани на писаћим машинама. Осим тога, јавне здравствене установе су саме плаћале одржавање ранијих информационих система, док је ИЗИС за њих обезбиједио Фонд. Радници ФЗО, као и радници компаније која је имплементатор пројекта, константно су доступни здравственим установама и присутни су и на терену како би здравственим радницима пружали потребну помоћ.

Шта је ИЗИС

ИЗИС је један од најважнијих проје-

Фонд здравственог осигурања Републике Српске покренуо је отворени поступак за набавку посебног програма лијекова за ријетке болести за наредну годину, а вриједност ове набавке је око 11 милиона КМ са ПДВ-ом.

За наредну годину планирано је да се набави девет лијекова за осам ријетких обољења, као што су цистична фиброза, Помпеова болест, мукополисахаридоза тип 2 и 4, Гошеова болест тип 1, Гошеова болест тип 1 или 3, Хантеров синдром, Моркио А синдром, као и лијек за лијечење акутних напада ангиоедема.

Будући да потписани уговори за ову годину истичу у јануару наредне године, ФЗО РС је већ сада покренуо нову процедуру како би правовремено били обезбијеђени лијекови за поменуте ријетке болести и за 2023. годину. На овај начин у Републици Српској обезбјеђује се континуитет доступности неких од најсавременијих у свијету доступних лијекова за обољеле од ријетких обољења. Иначе, у питању су већином изузетно скупи лијекови те трошак за само један лијек који се набавља за обољеле од цистичне фиброзе (који имају најмање једну мутацију F508 del у гену) годишње износи више од шест милиона КМ. Вјерујемо да ће бити заинтеката од републичког интереса, а Фонд је задужен да га заједно са имплементаторима пројекта спроведе у пракси. Он подразумијева потпуну интеграцију, односно информациону увезаност свих установа здравственог система Српске те употребу електронских упутница, рецепата, картица (умјесто здравствених књижица) и електронског картона. Досадашњи картони пацијената замјењују се електронским здравственим картонима, који садрже све податке о пацијенту на једном мјесту, независно од тога у којој здравственој установи су прикупљени (амбуланти породичне медицине, служби хитне помоћи, болници или специјалистичкој амбуланти). Љекари који лијече пацијента на једном мјесту имају увид у његову историју лијечења те важне податке, попут података о алергијама, хроничним обољењима, терапијама које је примао и итд. Тако да су предности ИЗИС-а вишеструке, попут унапређења квалитета здравствене заштите, побољшања сигурности пацијента, смањења административних трошкова те ефикаснијег и квалитетнијег система здравствене заштите у цјелини.

Напомињемо да су апотеке почеле да реализују електронске рецепте још од 1. априла ове године и овај сегмент ИЗИС-а се успјешно спроводи у пракси управо захваљујући адекватној припреми и спремности апотека да реализују електронске рецепте, као и доступношћу имплементатора пројекта који су стално на располагању апотекама које имају уговор са ФЗО РС. Када је ријеч о електронским картицама, до краја године упоредо се користе и старе здравствене књижице као и е картица. Почетком наредне године планирано је да се у потпуности пређе на коришћење електронских здравствених картица. До сада је своју електронску картицу преузело око 832.000 осигураних лица (око 85 одсто). Електронска картица је, иначе, најбоља заштита здравственог система, будући да се само са е картицом може остварити приступ подацима у ИЗИСу за тог осигураника.

Иначе, на реализацији ИЗИС-а ангожаван је конзорцијум ‘’MMSCODE’’ д.о.о. Бањалука, ‘’Lanaco’’ д.о.о. Бањалука и ‘’Ericsson Nikola Tesla’’ д.д. Загреб.

Одјељење за односе са јавношћу, ФЗО РС

Покренут поступак набавке лијекова за ријетке болести за наредну годину

ресованих добављача који испуњавају све потребне критеријуме у складу са Законом о јавним набавкама БиХ те да ће набавка бити успјешно реализована у предвиђеним роковима.

Стални напредак у медицини и фармацији доводи до константног откривања нових обољења, као и нових лијекова што је велики финансијски изазов и за најразвијеније земље свијета. ФЗОРС настоји да у оквиру расположивих средстава, упркос једном извору прихода, осигураницима обезбиједи што већи број нових лијекова, нарочито за најугроженије категорије.

Подсјећамо да је ФЗО РС у јулу ове године, након што су спроведене све неопходне процедуре, потписао уговоре са добављачима за набавку лијекова за ријетке болести за ову годину, односно за шест мјесеци ове године. Набављени лијекови се испоручују Универзитетском клиничком центру Републике Српске и доступни су пацијентима који, према процјенама љекара, имају одговарајуће медицинске индикације да примају ове лијекове. Иначе, потребе за лијековима за ријетка обољења, односно који лијекови су потребни и у којим количинама, у складу са Законом о обавезном здравственом осигурању Републике Српске предлаже УКЦ РС, односно Комисија за ријетке болести. Програм лијекова доноси Фонд, уз сагласност ресорног министарства.

Напомињемо да ФЗО РС већ низ година обољелима од ријетких болести у потпуности финансира лијекове, као и друга права из здравственог осигурања. Међутим, сада су обољелима доступне неке од најновијих и најефикаснијих терапија које се користе у свијету, а које до ове године нашим осигураницима нису биле доступне у оквиру обавезног здравственог осигурања. Њихова набавка и финансирање је омогућено захваљујући ранијим допунама Закона о здравственом осигурању, а на основу иницијативе садашњег предсједника Републике Српске Милорада Додика. Ова област уређена је сада и новим Законом о обавезном здравственом осигурању Републике Српске.

На иницијативу Фонда здравственог осигурања Републике Српске одржан je састанак са представницима Удружења пацијената ILCO – STOMA и Удружења доктора породичне медицине Републике Српске, а све у циљу унапређења квалитета здравствене заштите пацијената са овим здравственим проблемом. „Драго нам је што смо ми пацијенти наишли на једну здраву климу у Фонду здравственог осигурања РС и што смо Фонд препознали као институцију која искључиво ради на добробит пацијената“, истакао је предсједник Удружења пацијената ILCO – STOMA Драган Тривун.

Иако ФЗО РС и сада за осигуранике који имају стому финансира потребна права, попут дискова, уринарних кеса и других медицинских средстава, један од циљева састанка је додатно побољшање квалитета живота ових пацијената, али и унапређење комуникације између пацијената са једне стране и породичних доктора, као и Фонда, са друге стране. Оно на шта су пацијенти на састанку посебно указали јесте да се у пракси дешава различито тумачење права прописаних Правилником о праву на медицинска средства, што изазива недоумице код пацијената када је ријеч о процедури остваривања права. „Потребно је да се додатно ради на едукацији и наших радника како би пружали правовремене и тачне информације осигураницима и Фонд је већ почео да спроводи ове едукације са акцентом у Бањалуци, али планирамо да то проширимо на цијелу Републику Српску“, истакла је замјеница директора за стратешко управљање здравственим системом ФЗО РС Наташа Грубиша.

Представници Фонда су на састанку показали спремност да разговарају о евентуалним измјенама Правилника о праву на медицинска средства како би прецизније дефинисали права и процедуре, а све у циљу једноставнијег тумачења у пракси. Пацијенти су на састанку затражили и финансирање нових помагала те је Фонд показао отвореност

Одржан састанак са Удружењем пацијената ILCO – STOMA Тривун: Фонд ради на добробит пацијената

да разговара и на ту тему. „Већ смо радили одређене пројекције и анализе и спремни смо да размотримо шта се може урадити на измјени Правилника о праву на медицинска средства и додатном унапређењу права осигураних лица са овим здравственим проблемом“, истакла је Грубиша. Представници Удружења доктора породичне медицине Републике Српске су такође саслушали примједбе пацијената када је ријеч о различитим тумачењима правилника у пракси од стране породичних доктора и понудили своју организациону помоћ у виду додатних едукација здравствених радника када је ријеч о пацијентима који имају уграђену стому. „Ови састанци су јако важни и за нас породичне докторе, посебно да из угла пацијената сагледамо њихов живот са стомом и све изазове у пракси са којима се сусрећу и да заједно дођемо до рјешења које има само један циљ - унапређење квалитета здравствене заштите“, истакао је предсједник Удружења доктора породичне медицине РС Драшко Купрешак.

Иначе, овом састанку са представницима Удружења пацијената ILCO – STOMA претходио је радни састанак Фонда и Удружења доктора породичне медицине Републике Српске, чиме је настављена пракса Фонда да се чују ставови љекара у вези са свим важним питањима и новинама у примарној здравственој заштити. На састанку је, између осталог, разговарано о новим смјерницама за докторе породичне медицине када је у питању заказивање прегледа за амбулантну дијагностику – МР и КТ те о искуству домова здравља у примјени Интегрисаног здравственог информационог система. Такође, било је ријечи и о даљем поједностављењу процедура код остваривања права из здравственог осигурања у циљу додатног унапређења доступности здравствене заштите.