Prof. dr Danica Grujičić

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Ministarka zdravlja u Vladi Republike Srbije prof. dr Danica Grujičić izabrana je pre samo nekoliko nedelja (27.10.2022). Nije bilo potrebe da joj predstavljamo časopis „Medici.com” jer je od prvog broja, pre više od 20 godina, dala i daje veliki doprinos svojim savetima, sugestijama i stručnim tekstovima, koncepciji, a samim tim i kvalitetu časopisa.

Valjda i zbog toga imamo privilegiju da među mnogobrojnim pisanim i elektronskim medijima odvoji vreme za razgovor ekskluzivno za naš časopis.

Kompletan prostor časopisa bio bi nedovoljan da u jednom broju predstavi, najblaže rečeno blistavu i u svakom pogledu neuobičajeno svestranu karijeru, počev od rodnog Užica, preko Moskve pa do Beograda.

Posebna je čast i odgovornost zvanično razgovarati sa osobom koju smatraju ne samo lekari, već i hiljade pacijenata živom legendom, koja kada se kaže samo Dana ili Danica, neverovatno je, ali istinito svi, ne samo medicinsko osoblje već i obični građani, a da ne govorimo o pacijentima znaju da se radi o profesorki Dani.

Iako izuzetno cenjena, poštovana i ugledna, odnosi se prema svima ne kao vrhunski profesor, već kao obična, skromna žena, koja samo njoj svojstvenim osmehom kako u ordinaciji, tako i u prolazu, pacijentima obolelim od najteže bolesti, često neizlečivim, uliva nadu, optimizam, daje im snagu da se ne predaju već bore, a to im toliko znači….

Koliko nam je poznato, nikada do sada nije bilo neizvesnije ko će biti novi ministar zdravlja u Vladi Srbije. Pominjalo se više uglednih imena, svi sa sjajnim biografijama, ali profesorka Dana je, ipak, izabrana.

Na ministarsku funkciju došli ste sa mesta direktora Instituta za onkologiju, a u isto vreme niste ostavljali svoje pacijente na Klinici za neurohirurgiju. Odakle Vam tolika snaga, kako izdržavate?

Neko sam ko je navikao celog svog života da radi mnogo i svakodnevno, tako sam radila do sada i tako ću ra-

Intervju: Ministarka zdravlja u Vladi Srbije

 Razgovor vodio: Rade-Radenko Karalić

Prof. dr Danica Grujičić

Ministarka zdravlja, prof. dr Danica Grujičić rođena je 1959. godine u Užicu. Srednju školu završila je u Moskvi (SSSR) 1976. godine, gde je započela studije medicine, a nastavila i diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1982. sa prosečnom ocenom 9,6. Obavezan lekarski staž završila je 1983. godine. Bila je zaposlena u Klinici za neurohirurgiju KCS od 1984. godine. Specijalizaciju iz neurohirurgije završila je 1989. godine. Magistarski rad odbranila je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1987. godine, a doktorsku disertaciju na istom fakultetu 1996. Redovni je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu od 2009. godine. Upisana je u registar sudskih veštaka 2007. godine. Od 2001. do 2009. godine bila je šef Katedre za specijalističku nastavu iz neurohirurgije i šef nastavne baze Instituta za neurohirurgiju za predmet hirurgija. Od 2015. do 2021. godine bila je šef Katedre hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao prva žena na ovoj dužnosti. Obavljala je funkciju prodekana za zdravstvenu delatnost Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 2018. do 2021. godine. Trenutno je prodekan za finansije Medicinskog fakulteta. Kao koordinatorka projekta, imenovana ispred Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije, realizovala je nabavku i uvoz gama noža i iks noža u Srbiji. Bila je načelnica Odeljenja neuroonkologije Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije od 2007. do 2015. godine. Od 2015. do oktobra 2022. bila je načelnica Centra za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju UKCS, koji u svom sastavu ima četiri odeljenja: Dnevnu bolnicu, Odeljenje neuroonkologije, Odeljenje neuroradiohirurgije – gama nož i Odeljenje radiohirurgije – iks nož. Na funkciji v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije bila je od 9. maja 2019. do oktobra 2022. godine. Autor je i koautor više od 300 stručnih i naučnih radova. Imenovana je za predsednicu Vladine Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance 2014. godine, što je dužnost koju obavlja i danas. Obavljala je funkciju predsednice Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija Minstarstva zdravlja od 2014. do 2018. godine. Od 2017. godine je predsednica Udruženja neuroonkologa Srbije, a od 2018. godine i predsednica Društva Srbije za borbu protiv raka. Od 2016. godine aktivna je na društvenim mrežama ukazujući na probleme u svakodnevnom životu, a posebno na odlazak mladih u inostranstvo. Potpredsednica je Inicijativnog odbora za formiranje Kordinacionog tela za ispitivanje posledica NATO agresije 1999. godine na životnu sredinu i zdravlje građana Srbije od 2018. godine. Predsednica je Upravnog odbora Fondacije zajedno za mlade „Prof. dr Danica Grujičić“ od novembra 2018. do sada. Dobitnica je više nagrada i zahvalnica za stručni, naučni i humanitarni rad, od kojih je najznačajniji orden Karađorđeve zvezde drugog reda 2020. godine. Poseban značaj pridaje nagradi Radio Beograda 2 „Zeleni list“ za ekološki aktivizam 2022. godine.

diti do kraja radnog veka. Mislim da je jako važno da vaspitavamo mlade ljude da razvijaju radnu etiku. Naravno da uslovi nisu idealni, da u svakoj oblasti ima gomila problema. Ali ljudi, borite se, radite i pomerajte stvari, ako radite imate šansu da stvorite i da ostavite pečat svoj. Pogotovo mladi

ljudi, imaju pravo da biraju i u kakvoj će zemlji živeti, mnogo je teških perioda i burne istorije iza nas. Ali verujem da pošten i naporan rad pomera stvari i podiže standarde. Tako vam je isto i u neoruhirurgiji, ako hoćete da postanete dobri recept je rad, rad, rad i minimalno talenta.

Šta mislite da li ćete i kao ministarka uspeti, da bar ponekad „uđete“u operacionu salu? Pacijenti to od Vas očekuju, jer opšte je mišljenje da

Dana može sve.

Ja sam, pre svega, doktor i to ću ostati do kraja života. Iz sale nikada nisam izašla i nastavila sam da operišem, ali sada sam tu najviše kao podrška mlađim kolegama. Naš dogovor je da operacije za koje im je potrebno moje prisustvo radimo popodne kasno i subotom, tako da sam nastavila sa operacijama i nisam napustila svoje pacijente. Nekada operacije radimo i do 12 uveče, ali tako sam ja navikla i tako su moje mlađe kolege navikle da rade sa mnom.

Doskoro nismo znali da ste studije medicine započeli u

Moskvi, a završili, specijalizirali i doktorirali na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U

Kliničkom centru Srbije, bukvalno ste prošli sve od lekara stažiste, specijaliste, doktora nauka, šefa katedre, načelnika odeljenja… Za Vas se može reći da ste „dete“ Kliničkog centra Srbije ili, preciznije, Klinike za neurohirurgiju. Imali ste i vrhunski svetski poznate profesore na Klinici, od kojih, kako smo saznali, ne samo da ste učili, već ne gledajući na radno vreme, neumorno upijali sva nova saznanja. Da li ste već uspeli i da li ćete uspeti da obučite mlađe lekare i ostavite prave naslednike, ako profesorku Danu na pravi način neko uopšte može u celosti zameniti?

Već 15 godina pripremam svoje mlađe kolege za trenutak kada ću otići u penziju. Potpuno su preuzeli pacijente i veoma sam ponosna na njih. Smatram da sam ispunila misiju profesora i naučila jednu sjajnu ekipu mlađih doktora da operišu bolje od mene, na šta sam posebno ponosna. Morate

Predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručuje orden prof. dr Danici Grujičić

odvojiti vreme i uloziti u mlade, imati strpljenja da stasaju i nauče.

Zagađenje vazduha direktno utiče na zdravlje građana, kako mislite da možemo rešiti taj problem?

Lično se zalažem za nuklearnu energiju kao najčistiji oblik energije, što automatski povlači i razvoj najsofisticiranije nauke i nuklearne medicine, tako da je jedan od načina da se energetika obezbedi nuklearnom elektranom, da konačno završimo projekat metroa koji nismo izgradili kada je trebalo da se izgradi, pre nekoliko decenija. Da grejanje bude na gas, da se ulaže u obnovljive izvore energije, da se fabrike obavežu ugovorno da koriste najviše standarde za filtere kao i u najrazvijenijim zemljama. Moramo mnogo da menjamo, od navika do regulativa i strategija.

Vlada Srbije je formirala u januaru 2021. godine Koordinaciono telo za digitalizaciju zdravstvenog sistema koje radi na izradi Nacionalnog programa razvoja zdravstva.

Prof. dr Danica Grujičić priprema tim za operaciju Dokle se stiglo na izradi Programa?

Prvi put u Ministarstvu zdravlja imenovala sam pomoćnika za digitalizaciju i taj sektor će voditi Dragan Tanasković. To je jedno jako važno pitanje koje će u mnogome olakšati i pacijentima i doktorima a, naravno, i dati nam mnogo bolji pregled šta svih procesa i analize u Ministarstvu. Da biste doneli dobre odluke i mere morate da imate, pre svega, tačne i precizne informacije. U prethodnom periodu dosta je urađeno na pojedinačnim projektima. Mislim da je vreme da radimo na centralnim i kapitalnim infrastrukturnim projektima koji će obuhvatiti celo zdravstvo. Moj cilj je da sve što ima veze sa zdravljem stavimo pod jednu kapu u smislu digitalizacije i tako olakšamo ceo put, to će, pre svega, olakšati rad mojim kolegama, skratiti put i bespotrebna čekanja naših pacijenata i, na kraju, uštedeti dosta novca državi. Naposletku, steći ćemo uvid o potrebama i problemima, kao i o tome ko i koliko zaista radi.

Ministarstvo zdravlja u okviru Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije, a uz podršku

Svetske banke, sačinilo je Plan optimalizacije mreže zdravstvenih ustavnova. U pripremi

Plana organizovano je oko 300 radionica i poseta zdravstvenim ustanovama i više regionalnih sastanaka. Kako teče realizacija tog plana?

Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije, uz podršku Svetske banke, se privodi kraju uz sve pohvale za njegovu realizaciju i tu moram istaći dr Biljanu Kozlović i njen tim koji je to sproveo u delo. Pripremamo završnu konferenciju i radimo na tome da počnemo sa Trećim projektom razvoja zdravstva, takođe uz podršku Svetske banke. Što se tiče obilaska domova zdravlja širom Srbije, cilj mi je da obiđem sve domove zdravlja u Srbiji, od gradskih sredina do seoskih ambulanti, želim lično da se uverim u stanje i rad, kao i u potrebe mojih kolega i da uvidim probleme sa kojima se susreću. Samo na taj način možemo doneti dobre odluke.

Ne samo godinama, već i decenijama, Vaši prethodnici i ministri i direktori Instituta za onkologiju najavljivali su izgradnju nove zgrade Instituta,

a Vi ćete, pored ostalog, biti upamćeni da je Vašom zaslugom, u vreme dok ste bili direktor Instituta, doneta odluka o izgradnji nove zgrade Instituta, koji će biti opremljen najsavremenijom opremom i sa sasvim novom organizacijom.

Šta će najznačajnije dobiti naš zdravstveni sistem Srbije u celini novim Institutom?

Nikada niko nije tražio novu zgradu, što je meni nezamislivo, pošto svi znamo u kakvim uslovima nam se leče najteži pacijenti. Ponosna sam na moj tim što insistiramo sa izgradnjom nove zgrade. Trenutna zgrada je neuslovna za toliki broj pacijenata kao i za rad mojih kolega. Moramo izgraditi novu zgradu IORSa sa najsavremenijom opremom i omogućiti pacijentima daleko humanije uslove za lečenje. Raduje me što imamo garanciju i obećanje predsednika i premijerke da ćemo brzo ući u realizaciju ovog projekta. Maksimalno ću se fokusirati i usmeriti na izgradnju nove zgrade Instituta.

Vi ste, kao direktorka Instituta, vrlo uspešno organizovali rad sa teškim i hroničnim pacijentima i u vreme najteže situacije izazvane CORONA-19 virusom. Kako ste to uspeli?

Nije bilo lako, jer radimo sa najosetljivijom grupom pacijenata čiji je imunitet već kompromitovan. Tu moram da pohvalim svoj tim i sve lekare i sestre IORSa koji su izneli vrlo težak i osetljiv posao na svojim leđima. Pacijenti su dobijali terapije i u najtežim trenucima pandemije. I želim da iskoristim ovu priliku da im se zahvalim i da kažem da sam ponosna na njih i na njihovu posvećenost i predanost.

Ministarstvo zdravlja, Vlada

Srbije i lično predsednik Republike, uverenje je građana, a posebno pacijenata, pružalo je maksimalnu podršku Vašoj žestokoj “borbi” za izgradnju nove zgrade Instituta. Kada očekujete početak radova i završetak izgradnje?

Početak radova očekujem verovatno sledeće godine, a završetak zavisi od para i od projekta i od pravovremene nabavke novih aparata. Maksimalno ću se posvetiti tome, ne očekujem duže od dve do tri godine, zato što je nova zgrada IORSa goruća potreba za naše pacijente, a ne luksuz. Najteži pacijetni se moraju lečiti u odgovarajućim uslovima koji trenutno ne postoje.

Kako u budućnosti procenjujete porast malignih oboljenja, pogotovo mlađih osoba, čak i dece, a i u situaciji koju svuda i stalno Vi ističete i zbog posledica NATO bombardovanja.

NATO bombardovanje ne može biti jedini razlog povećanja broja bolesnika, sigurno da ulogu imaju i nova i istorijska zagađenja kao i navike naših ljudi. Spadamo u naciju koja je među prvima u svetu po broju pušača moramo da budemo svesni i svojih navika i onoga što možemo sami da promenimo. Na nama je ozbiljan posao u smanjenju broja pušača, različitim merama koje možda neće biti svima prijatne kao i edukacije koje treba da promene svest ljudi. Iskreno ocekujem rast maligninh bolesti jer smo sve starija nacija. U narednim godinama maligna oboljenja će preuzeti primat nad kardiovaskularnim bolestima, zato je potrebno raditi na ranom otkrivanju onih malignih bolesti gde je u početnoj fazi moguće izlečiti bolesti. Više ću svoje energije usmeriti kao i celo Ministarstvo da organizujemo skrininge kao i da pokušamo da otkrijemo što više bolesti u samom začetku, tada je sve lakše…

Poštovana profesorko, šta će

Vam biti prioriteti u radu na funkciji ministra zdravlja?

Uspostavljanje elektronskog dosijea biće jedan od ključnih reformskih prioriteta. Srbiji i njenom zdravstvu potrebna je digitalizacija kako bi lekari svu svoju energiju mogli da posvete lečenju pacijenata, a ne da dragoceno vreme troše na administrativne poslove. Uvođenjem E-uputa omogućiće da i lekari specijalisti izdaju upute za dalje lečenje. Time bi se sprečilo da se pacijenti ponovo moraju da vraćaju kod svog izabranog lekara.

Da li ste već formirali tim najbližih saradnika za realizaciju prioritetnih zadataka?

S obzirom a to da sam nedavno stupila na na funkciju ministarke zdravlja sa formiranjem tima ne žurim, jer želim da moj tim kojeg formiram u svim oblastima bude ne samo uspešan, već najbolji, već pobednički. Za sada, mogu da posebno istaknem da je prvi put, kao što sam malopre pomenula, u Ministarstvu zdravlja imenovan pomoćnik ministra za digitalizaciju. Kompletiranje tima je u toku jer želja mi je da svaki sektor, odnosno oblast vode najbolji i najstručniji.

Za razliku od ranijih ministara Vi ste u javnim nastupima posebno isticali ulogu i značaj lekara opšte medicine i medicinskih sestara u zdravstvenom sistemu Srbije. Sada ste u mogućnosti, s obzirom na funkciju koju obavljate, da i sprovedete da se njihov položaj i značaj popravi?

Projekat Ministarstva zdravlja o porodičnom lekaru je u stvari ideja da kroz veću podršku porodičnim lekarima ostvarimo primarnu zdravstvenu zaštitu koja preventivnim delovanjem ostvaruje veći stepen zdravstvene zaštite celog naroda. Sve što bude u mojoj moći učiniću da se lekarima opšte medicine i medicinskim sestrama da veći značaj i njihov rad da se vrednuje više nego do sada.

Za svoj dugogodišnji rad, posvećenost i predanost Vašoj profesiji i brojnim naučnim radovima dobili ste mnogobrojne nagrade i priznanja. Koja su vam posebno draga i koja posebno ističete?

Moja najveća priznanja su poseban odnos mojih mnogobrojnih pacijenata prema meni, naročito posle uspešno urađenih operacija, odnosno, taj poseban osećaj koji se ne može opisati već samo doživeti kad pacijenti posle operacija najtežih i često neizlečivih polesti prežive i nastave normalan život. Od mnogobrojnih priznanja i zahvalnica, koje sam godinama primala, posebno mi je drag orden Karađorđeve zvezde drugog reda za 2020. godinu. Posebno mi je značajna i nagrada Radio Beograda II „Zeleni list“ za ekološki aktivizam 2022. godine.

Uspostavili ste saradnju i dovodili ste i dovodite vrhunske stručnjake iz inostranstva zahvaljujući samo Vašem ličnim autoritetom. Da li ćete tu praksu i dalje nastaviti?

Ovo pitanje mi se posebno dopada. Naime, godinama sam nastojala da umesto da šaljemo naše pacijente u inostranstvo da dovodimo vrhunske stručnjake iz inostranstva koji su u našoj klinici i sa našom opremom i uz asistenciju naših lekara izvodili mnogo operacija na našim pacijentima. Najmanje dvostruki je značaj ovakvog pristupa, na jednoj strani finansijski troškovi lečenja su daleko manji, a sa druge strane edukacija naših lekara da sutra mogu i sami vršiti te najsloženije operacije.

Da li ćete i šta preduzeti da se smanji vreme čekanja na listama za operacije kukova, kolena, kardiovaskularnih oboljenja, katarakte, transplantacije i dr.?

Jedan od vrlo značajnih prioriteta biće mi da se smanje liste čekanja i povećanje broja usluga koje će pacijenti moći da obave u privatnim zdravstvenim ustanovama, a o trošku RFZZO-a. Već se u privatnim zdravstvenim ustanovama obavljaju dijalize, operacije katarakte, vantelesne oplodnje i tretmani u hiprebaričnim komorama. Izuzetno sam prijatno iznenađena vešću o odluci kardiohirurga iz Kliničkog centra u Nišu da operišu van redovnog vremena, vikendom, subotom i nedeljom i da to ne naplaćuju. Pozdravljam human gest kolega iz NIša, ali mislim da dopunski rad i rad van redovnog radnog vremena treba da se plati, kako, koliko i na koji način, to treba mi da sagledamo u Ministarstvu, a i sa Ministarstvom finasija.

Posebno smo Vam zahvalni što ste od samog početka, bukvalno od prvog broja časopisa

“Medici.com” pružali nesebičnu pomoć u razvoju, koncepciji i sadržaju časopisa. Kako sada, posle toliko godina, ocenjujete kvalitet i jedinstvenost ovog časopisa ne samo u Srbiji, već i na prostorima bivše

Jugoslavije?

Raduje me, što me niste zaboravili, da sam zajedno sa mojom koleginicom prof. dr Ljiljom Vujotić od samog početka izlaženja časopisa „Medici.com“ dala, bar mali doprinos da se on i posle dvadesetak godina održava i pored svih finansijskih i drugih poteškoća. Časopis je po svom sadržaju, raznovrsnosti i kvalitetu štampe zbilja jedinstven na prostorima bivše Jugoslavije. Da nije bio i jeste kvalitetan ne bi mogao opstati i dalje biti u svakom pogledu prepoznatljiv.

R. Karalić, prof. dr Lj. Vujotić, i prof. dr M. Rakić na obeležavanju jubileja Klinike

Hvala Vam na lepom mišljenju, mnogo nam to znači. Bilo bi nam drago, s obzirom na Vaš lični autoritet, ne samo kao ministarke, da ga preporučite svim zdravstvenim ustanovama, jer bi časopis doprineo edukaciji ne samo lekara, već i drugih zdravstvenih radnika, a pružila bi im se mogućnost da u njemu objavljuju i svoje stručne tekstove i radove.

Da me vaši mnogobrojni čitaoci pogrešno ne shvate, da reklamiram časopis “Medici.com”, ali ga zbilja od srca preporučujem, ne samo lekarima i zdravstvenim radnicima, uopšte, već i običnim građanima jer je pisan razumljivim jezikom tako da svako u njemu može da pronađe nešto interesantno iz svih oblasti zdravstva.

Da ne zaboravimo jedan vrlo važan segment zdravstvenog sistema Srbije, a to su banje, RH centri i klimatska lečilišta. Neke od njih su već i privatizovane, a većina su još državne. Nažalost, ne rade sve uspešno, ali pojedine, kao npr.

Banja Koviljača izuzetno uspešno, tako da je dobila najviše priznanje „Oskar kvaliteta - šampion izvrsnosti 2022“, a njen direktor prim. dr Aleksandar Jokić isto „Oskar kvaliteta - lider poslovne izvrsnosti 2022“. Hoćete li moći, kao ministarka, da pomognete i utičete da i drugi RH centri slede

Banju Koviljaču? Možda bi bilo dobro da se organizuje jedan seminar u Banji Koviljači na kome bi učestvovali svi rukovodioci RH centara, da bi praktično videli kako i šta u svojim ustanovama treba menjati, popraviti, poboljšati….

Banje Srbije, specijalne bolnice, odnosno RH centri i uopšte klimatska lečilišta imaju izuzetan značaj ne samo u lečenju i postoperativnom oporavku, već i u preventivi. Zabluda je da su banje za stare i bolesne, one su korisne i za mlade kao preventiva koja doprinosi sprečavanju raznih bolesti.

Nisam znala, ali čestitam Banji Koviljači i njenom direktoru Jokiću na najvišem priznanju kao najboljoj banji, odnosno RH u Srbiji. Nedavno sam saznala da je Banja Koviljača prva i jedina od svih RH centara u Srbiji ispunila sve uslove i potpisala ugovor sa austrijskim osiguranjem za rehabilitaciju naših građana, austrijskih osiguranika, kao jedina banja koja je potpisala takav ugovor sa državom van Evropske unije.

Podržavam vašu ideju da se u Banji Koviljači organizuje seminar uz učešće rukovodstava svih RH centara Srbije kako bi i oni sledili primer ove banje i uspeli da ispune vrlo visoke standarde za potpisivanje takvih ugovora sa Austrijom, Nemačkom, Švajcarskom i drugim zemljama Evropske unije.

Na kraju, poštovana profesorko i poštovana ministarko, želim da Vam se zahvalim na vremenu odvojenom za ovaj intervju, koji je verovatno po broju pitanja rekordan, ali ste Vi na sva njih sa takvom lakoćom odgovarali...

Zahvaljujući Vam se što ste i pored prezauzetosti odvojili vreme za ovaj razgovor, želim Vam puno uspeha u budućem radu, a uvek računajte na našu podršku.

Ovogodišnji simpozijum „Stremljenja i novine u medicini“, Medicinskog fakulteta u Beogradu je pedeseti jubilarni i trajao je od 5. do 9. decembra 2022. godine.

Svečano otvarajući simpozijum i dan Medicinskog fakulteta, obeležavajući time njegovu 102. godinu postojanja, dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Lazar Davidović je posebno naglasio da je njemu čast i veliko zadovoljstvo što otvara ovaj 50. simpozijum, nazvan „Stremljenja i novine u medicini“, naglašavajući da je to najbolji način obeležavanja 102. godine postojanja i rada Medicinskog fakulteta u Beogradu. „Siguran sam da će i ovaj naučni skup biti inovativan i da će dati značajan doprinos medicinskoj nauci“, rekao je prof. Davidović.

Dan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Pedeseti simpozijum “Stremljenja i novine u medicini”

Tekst i snimci: Marko Radoš

Posle svečanog otvaranja i izlaganja predsednice Organizacionog odbora dr Ivane Novaković, dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Lazar Davidović uručio je nagrade za naučni doprinos prof. dr Tatjani Simić, nagrada za naučnoistraživački rad za mlade istraživače pripala je dr Stojanu Periću, a nagradu za unapređenje nastave dobila je prof. dr Tanja Mazić (Katedra medicinske fiziologije). Sve tri nagrade dodeljuju se svake godine na dan Medicinskog fakulteta.

Posle svečanog radnog otvaranja i uvodne reči dekana Lazara Davidovića, profesor doktor Ivana Novaković, predsednica Organizacionog odbora, u ime odbora i dekana Davidovića je naglasila da joj je čast da se obrati povodom Pedesetog, jubilarnog simpozijuma „Stremljenja i novine u medicini“. Ove godine obeležavamo značajan jubilej naših simpozijuma koji su postali zaštitni znak Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (MFUB), čiji je cilj da predstavi najnovija naučna i stručna dostignuća iz oblasti medicinskih i biomedicinskih nauka. Učesnici ovog uglednog simpozijuma su nastavnici i saradnici Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i domaći i inostrani predavači po pozivu iz srodnih institucija.

Profesorka Novaković je podsetila da je prvi simpozijum „Stremljenja i novine u medicini“ održan 1970. godine povodom proslave 50 godina Medicinskog fakulteta. Organizator je bio profesor doktor Borislav Božović, akademik SANU, zajedno sa profesorom doktorom Ivanom Stankovićem i profesorom doktorom Slobodanom Đorđevićem, a zatim su dalju tradiciju preuzeli naši nastavnici i profesori, članovi SANU Vladimir Kanjuh, Miroslav Simić, Veselinka Šušić, zatim profesor doktor Milovan Krstić, docent, profesor Slobodan Apostolski, profesor Petar Đukić i profesor doktor Branislav Filipović. U prethodnoj deceniji, od 2010. do 2021. godine, predsednik Organizacionog odbora „Stremljenja u medicini“ je bio doc. prof. Đuro Macut. U tom periodu, svake godine, gotovo svi mini-simpozijumi su akreditovani kao kursevi kontinuirane medicinske edukacije (KME). Rekordan broj od 16 mini-simpozijuma je ostvaren 2019. godine koje je posetilo oko 1200 slušalaca. Nažalost, sledeće 2020. „stremljenja“ nisu održana zbog pandemije COVID-19, dok su prošle godine ponovo održana u prikladnom formatu od šest mini-simpozijuma, naglasila je prof. dr Ivana Novaković. Ove godine izabran je novi Organizacioni odbor „Stremljenja i novine u medicini“ od osam članova na čelu sa prof. dr Ivanom Novaković, predsednicom.

Tradicionalni simpozijum „Stremljenja i novine u medicini“ Medicin-

Ovogodišnji simpozijum “Stremljenja i novine u medicini“ održan je od 5. do 9. decembra 2022. godine u 11 mini-simpozijuma: 1. Posledice pandemije COVID-19 na mentalno zdravlje 2. Voda i zdravlje – stari problemi i novi izazovi 3. Sto godina Katedre i Instituta za patologiju, prof. dr Đorđe Joannović: „Od morfologije do molekularne patologije“ 4. Savremena stremljenja u koštano-zglobnoj traumatologiji 5. COVID-19 – faktori rizika za težak oblik bolesti 6. Sto godina pulmološke škole u Srbiji i 90 godina Klinike za pulmologiju UKRS 7. Hronična limfocitna leukemija: Od savremene dijagnostike do ciljane terapije 8. Karotidna stenoza pod lupom neurologa i vaskularnog hirurga 9. Značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju pacijenata sa COVID-19: Naša iskustva 10. Savremeni izazovi u bioetici 11. Sto godina Instituta za medicinsku fiziologiju „Rihard Burijan“

skog fakulteta u Beogradu održava se svake godine u nedelji svečanosti koja se organizuje povodom Dana fakulteta 9. decembra.

Specijalni broj časopisa “Medicinska istraživanja“ prati simpozijum u obliku Knjige sažetaka.

Petog dana obavljena je dodela zahvalnica najboljim studentima integrisanih akademskih studija, a svečana akademija povodom dana Medicinskog fakulteta održana je 9. decembra u 12 časova.

Muzej anatomije čoveka, Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu privlači veliku pažnju mnogih posetilaca kako stručnjaka, tako i mnogih drugih koji žele da vide ovaj jedinstven i originalan muzej. Muzej godinama uspešno vodi prof. dr Milan Milisavljević, a ovoga puta gosti su bili najmlađi. Reč je o deci iz predškolske ustanove “Trešnjober”, iz beogradske opštine Vračar.

Medicinski fakultet Beograd Najmlađi i medicina

Predškolci beogradske opštine Vračar posetili Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta

Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

Ana Jovanović

U Muzeju anatomije čoveka nalaze se retki crteži ljudskog tela, više stotina lobanja, kopija glave Mate Hari i drugi vredni eksponati. U Muzeju je i kostur koji je 1920. godine iz Pariza doneo profesor Niko Miljanić, utemeljivač Instituta i Muzeja.

Pedagog vrtića Ana Jovanović došla je na originalnu ideju da deca iz vrtića TREŠNJOBER posete ovaj ugledni muzej. Pitali smo je kako je došla na tu ideju? ”Ovih dana učili smo u vrtiću o ljudskom telu i zanimalo nas je gde bismo još mogli da to istražimo. Obratili smo se Medicinskom fakultetu i šefu Katedre Instituta za anatomiju prof. dr Laslu Puškašu, kao i Dekanskom kolegijumu. Oni su nam odobrili posetu ovom jedinstvenom Muzeju anatomije čoveka. Mi smo mnogo zahvalni kompletnom Medicinskom fakultetu što nam je izašao u susret.

Mislim da je ovo neophodno, jeste da je reč o deci predškolskog uzrasta, ali i oni su u procesu učenja, i na ovaj način pružamo im neophodna znanja iz medicine i povećavamo zainteresovanost za medicinsku nauku. Ovde u muzeju najviše smo se bavili izgledom samog ljudskog tela i organima čoveka. To je decu iz našeg vrtića najviše zanimalo. Verovatno će neko od njih kasnije, biti student medicine, stomatologije ili farmacije.

Asistent dr Jelena Boljanović je bila svojevrsni domaćin deci iz beogradskog vrtića “Trešnjober”.

“Mi smo dobili predlog od ovog vrtića da deca obiđu Institut za anatomiju i i Muzej anatomije čoveka i izašli

Dr Jelena Boljanović

smo im u susret. Reč je o deci od 5-6 godina , oni su pogledali eksponate u Muzeju, ljudski skelet, lobanju, zatim preparate ljudskih organa, disekovane plastinirane preparate ljudskih glava i druge organe.

Deca su pokazala veliko interesovanje za skelet i to ovaj plastični. Ovo je spoj nauke i mladosti. Imali smo i prethodnih godina, pre korona virusa, posete iz vrtića. Uvek nam je drago kad najmlađi pokažu interesavanje za naš muzej. Neka deca su mi već rekla da će studirati medicinu ili veterinu.” Pedagog vrtića “Trešnjober “ Ana Jovanović ima nove ideje i nastavlja saradnju sa beogradskim Medicinskim fakultetom i Institutom za anatomiju.

Међународни симпозијум о трансплантацији матичних ћелија хематопоезе, у организацији Клинике за хематологију Војномедицинске академије, одржан је 25.11. 2022. у ВМА.

Начелник Сектора за лечење ВМА пуковник др Мирослав Броћић у поздравној речи истакао је да савремена медицина иде дивовским корацима напред и да је један од лидера, ако не и носилац тог убрзаног развоја свакако хематологија, која заједно са базичним медицинским наукама ствара предуслове за пружање најбоље здравствене заштите. Рекао је и да окупљања ове врсте знатно доприносе и унапређују рад хематолошке медицине уз усклађивање свих неопходних околности и предуслова како би рад института и клиника био на врхунском нивоу.

Пола века од прве трансплантације матичних ћелија хематопоезе

Начелница Клинике за хематологију ВМА проф. др Драгана Стаматовић у уводној речи осврнула се на историјат трансплантације матичних ћелија хематопоезе у ВМА и напоменула да је богата историја велика обавеза за све савременике модерне медицине. Како је рекла, усвајање метода у трансплантационој хематологији и њихово увођење у редовну клиничку праксу, уз праћење савремених трендова и одличну сарадњу са центрима из региона и земље, доносе сигурност на добробит свих пацијената ВМА.

Са акцентом на клиничким искуствима и приказима случајева, предавања су обједињена под темом „Алогена трансплантација матичних ћелија у лечењу малигних хемопатија: изазови у клиничкој пракси“. Уз предаваче из актуелних трансплантационих центара у Србији - ВМА, Клиничког центра Србије, Института за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ и Клиничког центра Војводине учествовао је и представник Националног регистра добровољних давалаца матичних ћелија хематопоезе из Института за трансфузију крви Србије. Традиоционално, о својим искуствима говорили су еминентни стручњаци који се радом у овој грани медицине налазе међу првих десет у свету - проф. др Mohamad Mohty из Француске и проф. др Andrea Bacigalupo из Италије.

Прва трансплантација матичних ћелија хематопоезе у ВМА урађена је пре 50 година. Од тада се ови облици лечења успешно примењују код бројних хематолошких и нехематолошких, малигних и бенигних, урођених и стечених болести, а до сада је у Клиници за хематологију ВМА урађено око 1500 свих облика трансплантације матичних ћелија хематопоезе.

Тродневни курс о ратној хирургији и токсикологији, намењен припадницима Оружаних снага Велике Британије започео је данас у Војномедицинској академији.

Заменик начелника ВМА бригадни генерал проф. др Драган Динчић, током уводне речи, истакао је значај овог вида војномедицинске сарадње који за циљ има размену специфичних знања и искустава од посебног интереса за војну медицину. Приликом отварања курса, полазницима су укратко представљене карактеристике и капацитети ВМА.

Осам припадника Оружаних снага Велике Британије у наредним данима имаће прилику да са координаторима из појединачних грана хирургије, превентивне медицине и токсикологије ВМА свеобухватно сагледају теме попут пластичне хирургије и ратне

ВМА, 29. 11. 2022. године Курс ратне хирургије и токсикологије

ране, ратних повреда екстремитета и трбуха, организације рада Националног центра за контролу тровања ВМА и различитих токсиколошких метода, као и карактеристика и одбране од биолошких агенаса.

Због епидемије корона вируса, са годину дана закашњења, 20. 10. 2022. године свечано је обележена 41. годишњица од отварања зграде ВМА, емитовањем архивских снимака филма о изградњи објекта и фото-изложбом успомена из времена усељења у објекат ВМА на Бањичком вису.

У обраћању начелника Сектора за опште и заједничке послове ВМА пуковника др Ненада Ђурића под називом „Нова ВМА - од идеје до реализације“ изнети су подаци о изградњи новог објекта ВМА, започетог 1972. године. Пројектовање новог објекта ВМА у Београду почело је крајем 1973. године, а радови на изградњи су отпочели у јулу 1975. године и трајали до октобра 1981. године. Рекао је и да је у појединим фазама градње, зависно од динамике радова, на градилиштима било и по 2.000 радника разних струка и квалификација. Истакао је да је мало примера да су у једној здравственој установи интегрисани такорећи сви видови здравствене делатности те да је задатак за пројектовање таквог објекта био велики изазов ауторима за примену одговарајућих метода и решења, која би омогућила да се веома разноврстан и сложен садржај уобличи у један објекат и на тај начин задовоље многобројни захтеви и услови.

Начелник ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић рекао је да 2022. година враћа ентузијазам, карактеристичан за ВМА, и да је здање задржало статус установе за дивљење. Истакао је да памти своје прве кораке у овој „четворолисној детелини“ и да је поносан што јој по-

41. годишњица од отварања зграде ВМА

знаје све километарске ходнике, што се без задршке сналази у коришћењу „малих“ и „јужних“ лифтова и коначно, што осећај припадности великом систему попут ВМА и даље сматра престижним. Додао је и да „због свих генерација чије су каријере уткане у ових 14 спратова, сматра да је његова дужност да изрази емоције јер дух традиције, па макар она трајала и 178 година, треба одржати у истом капацитету“. Нагласио је да овом приликом неће говорити о плановима јер данашњи повод заслужује похвале за људе „из сенке“, за оне чији се рад не спомиње често чак ни у медијима, а без чијег ангажмана ВМА не би имала прилику да буде и даље јединствена здравствена установа у служби свих грађана наше Републике Србије, али да Пројекат „Енергетске ефикасности зграде ВМА“ под окриљем Министарства рударства и енергетике иде по плану, тако да ускоро очекујемо почетак радова и враћање старог-новог сјаја ВМА.

На данашњој свечаности уручена су пригодна признања потпуковнику у пензији дипломираном инжењеру архитектуре и члану интегралне радне групе за опремање ВМА Ненаду Микићу, који је донирао приватну архиву успомена из времена изградње ВМА и референту за управљање непокретностима у Одељењу за инфраструктуру Сектора за логистику ВМА инжењеру грађевине Жељку Павловићу за посебно залагање службом у оквиру Сектора за логистику ВМА.