40 minute read

Udruženja kardiologa RS

продужетак те исте црвене нити и има свој историјски континуум.

У Трећем издању Монографије, проширена и допуњена поглавља Санитетска служба Војске Републике Српске и Војни и цивилни санитет у време НАТО бомбардовања, не даје само енциклопедијски тачне податке о времену, догађајима, учесницима, лекарима, херојима који су били актери свих споменутих догађаја минулих времена, већ представља духовно штиво о моралним вредностима једног народа које је кроз све векове васпитавао дух светог Саве, владике Николаја Велимировића и оног обичног српског сељака и радника који је све ове догађаје изнео на својим плећима.

Advertisement

Академик Милан А. Недељковић

„На основу свега реченог, може се закључити да књига Војни санитет у српском народу представља значајно дјело из историје српског народа и историје медицине, које ће несумњиво бити од велике користи, како историчарима и љекарима, тако и другим читаоцима који се буду занимали за тему. Стога ауторима треба одати признање за уложени труд да историју војног санитета у српском народу представе јасно и прегледно и да је објективно и аргументовано опишу, клонећи се непотребног идеализовања. Међутим, овом књигом не треба да престану истраживања о историји српског војног санитета. Сурова прошлост, оличена у бројним и честим ратовима које је српски народ водио за опстанак на вијековним огњиштима, намеће потребу да се и даље истражује и пише о српској војсци и њеним биткама, као и о српском војном санитету, без којег би страдања била још већа и израженија. То је више него довољан разлог да се овим темама и убудуће поклони заслужена научна и стручна пажња“.

Проф. др Горан Латиновић Универзитет у Бањој Луци

У обраћању у име аутора Академик Душко Вулић, Главни уредник истакао је да прошло 20 година од другог издања „Војни санитет у српском народу“ дијела које је први пут у историји српске медицине објединила догађања на простору бивше Југославије. Ново издање смо посветили нашим преминулим колегама у протеклом периоду, посебно прим. др Браниславу Поповићу, др сци Будимиру Павловићу, мр сци мед Јови Ковачевићу и прим. мр.сц.мед. Бранку Дикићу који су дали изузетан допринос у реализацији претходних издања.

Монографију „Војни санитет у српском народу“, треће проширено, допуњено и измијењено издањe, издало је Удружење „Medici.com“ из Бањалуке, а штампало је ГРАФИД д.о.о. Бањалука.

Објављивање ове књиге помогли су Кабинет предсједнице Републике Српске Жељка Цвијановић, Удружење кардиолога Србије и Организација старјешина Војске Републике Српске.

Монографија ће бити достављена као поклон националним библиотекама, здравственим институцијама, санитетским центрима, архивским установама... у Републици Српској и Србији.

Prof. dr Tamara Kovačević Preradović

UTrebinju je od 23-25. septembra ove godine održan tradicionalni simpozijum Udruženja kardiologa Republike Srpske, od ove godine pod nazivom „Prim. dr Zoran Paovica“, Odabrane teme iz kardiologije.

Simpozijum je otvorila predsjednica Udruženja kardiologa Republike Srpske prof. dr Tamara Kovačević Preradović, a prvi dio simpozijuma je bio svečanog karaktera, posvećen obilježavanju 20 godina od osnivanja Udruženja kardiologa Republike Srpske. Naime, Kardiološka sekcija Republike Srpske osnovana je 22. novembra 2000. godine u okviru Društva doktora medicine Republike Srpske. Za prvog predsjednika izabran je prof. dr Milovan Milanović, a za prvog počasnog člana Kardiološke sekcije Republike Srpske izabran je akademik prof. dr Miodrag Ostojić, koji je od samog početka najviše doprinio njenom razvoju. Dana 3. oktobra 2002. godine skupština Kardiološke sekcije donijela je odluku da se sekcija transformiše u Udruženje kardiologa Republike Srpske, a za prvog predsjednika izabran je doc. dr Aleksandar M. Lazarević.

Od svog osnivanja Udruženje kardiologa Republike Srpske je jedno od najaktivnih udruženja u okviru Društva doktora medicine Republike Srpske, učešćem u svim edukativnim aktivnostima, organizacijom kongresa, simpozijuma, seminara i predavanja iz najsavremenijih tema kardiovaskularne medicine. Uspostavljena je stalna saradnja sa tadašnjim Udruženjem kardiologa Jugoslavije, a od 2013. godine uspostavljene su specijaline veze sa Udruženjem kardiologa Srbije. Udruženje je posvećeno saradnji sa svim drugim strukovnim udruženjima u Republici Srpskoj, kao i provođenju kontinuiranih razgovora i saradnje sa Udruženjem kardiologa iz Federacije BiH.

Godine 2015. formiran je 34. ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku sa ciljem unapređenja saradnje i povezivanja Američkog koledža kardiologa sa Udruženjem kardiologa Srbije i Udruženjem kardiologa Republike Srpske. Za prvog predsjednika izabran je prof. dr Milan Nedeljković, a iz Republike Srpske prof. dr Duško Vulić.

Udruženje kardiologa Republike Srpske je 2021. godine organizovalo 5. kongres kardiologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem koji je, uprkos izazovnim vremenima uzroko-

Simpozijum „Prim. dr Zoran Paovica“, Trebinje Dvadeset godina Udruženja kardiologa Republike Srpske

vanim pandemijom, ostvario do sada najveći uspjeh u pogledu sadržaja naučnog programa kao i praktičnih radionica, koje su realizovale radne grupe Udruženja. Tom prilikom uručena je specijalna zahvalnica predsjednici Republike Srpske Željki Cvijanović za podršku kako kroz pokroviteljstvo 5. kongresa kardiologa Republike Srpske, tako i kroz podršku realizaciji projekata Udruženja iz oblasti venskog tromboembolizma i sekundarne prevencije koronarne bolesti srca.

Tokom svečanog dijela simpozijuma u Trebinju, predsjednica Udruženja prof. dr Tamara Kovačević Preradović i predsjednik Upravnog odbora prim. dr Dragan Unčanin uručili su zlatne medalje za izuzetan doprinos razvoju, promociji i afirmaciji Udruženja kardiologa Republike Srpske prethodnim predsjednicima: Prof. dr Aleksandru Lazareviću, prof. dr Dušku Vuliću, prim. dr Milenku Krneti i prim. dr Draganu Unčaninu, kao i posthumno prof. dr Milovanu Milanoviću, doc. dr Marku Šobotu i prim. dr Zoranu Paovici.

Stručni dio simpozijuma je bio posvećen najnovijim stavovima iz oblasti kardiovaskularnih komplikacija u sklopu gojaznosti i dijabetesa melitusa, a u okviru sesije mladih kardiologa prezentovani su klinički slučajevi iz oblasti ishemijske bolesti srca, kardiomiopatija i poremećaja srčanog ritma.

Željka Cvijanović, predsjednica RS i prof.dr Tamara Kovačević Preradović

Jedno od najznačajnijih ostvarenja Udruženja kardiologa Republike Srpske i Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u proteklih 20 godina postojanja je uvođenje elektrofiziologije srca u zdravstveni sistem Republike Srpske. Zapravo, 6. 2. 2018. godine smo otpočeli sa elektrofiziologijom srca i radiofrekventnim ablacijama uz pomoć kolega sa Insti-

Prof. dr Tamara Kovačević Preradović, prof. dr Aleksandar Lazarević, akademik Duško Vulić, prim. dr Milenko Krneta i prim. dr Dragan Unčanin

tuta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i to, prije svega, dr Milosava Tomovića, dr Dejana Kojića i dr Dejana Vukajlovića. U ovom momentu je moguće u UKC RS obaviti elektrofiziološko ispitivanje srčanih aritmija i radiofrekventnu ablaciju paroksiz-

malnih supraventrikularnih tahikardija (AVNRT, AVRT, AT, AFll), ventrikularnih ekstasistola i kriobalon ablacijom izolaciju plućnih vena, kojom se trajno zbrinjava atrijalna fibrilacija. Ove godine, pored 20 godina UK RS, obilježavamo i 30 godina od ugradnje prvog trajnog pejsmejkera u Republici Srpskoj. Jubilej je proslavljen u UKC RS, svečano, u prisustvu većeg broja gostiju i zvanica, uz podsjećanje na dosadašnje rezultate i dostignuća, a naglasak je stavljen na praćenje savremenih modaliteta elektrostimulacije srčanog mišića – Hiss bundle pacing i LBBB pacing.

Dr Dejan Kojić IKVB Dedinje, prof. dr Tamara Kovačević Preradović, prim. dr Dragan Unčanin i prof. dr Vlado Đajić

Dr Nikola Šobot, akademik Milan Nedeljković, akademik Duško Vulić, prim. dr Dragan Unčanin i prof. dr Tamara Kovačević Preradović

Nakon pet godina, u prvoj godini relaksiranih antipandemijskih mjera, Udruženje psihijatara u Bosni i Hercegovini (UPuBiH) organizovalo je Peti kongres psihijatara Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem u Hotelu „Mostar“ u Mostaru, u periodu 4 – 6. novembra 2022. godine. U skladu sa aktuelnim trenutkom, glavni moto Kongresa bio je „Psihijatrija u svijetu promjena“. Kongres je imao raznovrstan i veoma bogat Naučni program sa šest plenarnih i 36 pozvanih predavanja eminentnih domaćih, regionalnih i internacionalnih predavača, uz 33 kratke oralne i 51 poster prezentacije. Izvanredan dodatak Kongresu bile su sesija Ask the Experts, sa profesorima Normanom

Sartoriusom (Švajcarska) i Mirom Jakovljevićem (Hrvatska) kao i radionica koja se fokusirala na pripreme psihijatara za praktičnu primjenu Međunarodne klasifikacije bolesti -11 Revizija i u Bosni i Hercegovini. Na Kongresu su promovisane i dvije knjige, „Uvod u MKB-11“ autora sa Klinke za psihijatriju UKC Tuzla, kao prvi prevod MKB-11 u našoj zemlji te roman „Svitanja“ autora profesora Veljka Đorđevića (Hrvatska). Održana su i četiri sponzorisana (ne-KME) satelitska simpozijuma, a u okviru jednog od njih promovisani su novi bosanskohercegovački vodiči za shizofreniju i bipolarni afektivni poremećaj i psihijatrijski leksikon u čijoj su izradi učestvovale koleginice i kolege sa Psihijatrijske klinike Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu. Na Kongresu je učešće uzelo oko 300 učesnika iz Bosne i Hercegovine, Njemačke, Švajcarske, Rumunije, Italije, Gruzije, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije i Sjeverne Makedonije. Veoma je upečatljiv veliki broj mladih kolega na specijalizaciji ili mladih psihijatara iz zemlje i regiona.

Kongres u Mostaru je širokim spektrom tema uspio da prikaže nove pravce i stavove u psihijatriji, koja je postala značajno vidljivija i neizostavna u sveukupnoj medicini u periodu globalne krize, podstaknute pandemijom COVID-19, ali i potencijalom aktuelnih ratnih sukoba u Ukrajini. S druge starne, etički, forenzički, ali i aspekti dječje i adolescentne psihijatrije i adiktologije su približeni učesnicima,

Peti kongres psihijatara Bosne i Hercegovine, Mostar, novembra 2022. Psihijatrija u svijetu promjena

Pripremili: Prof. dr. sc. med. Dragan Babić, predsjednik UPuBiH Prim. dr Goran Račetović, sekretar UPuBiH

a sve sesije su bile veoma posjećene, što govori u prilog potrebi svih profesionalaca iz oblasti zaštite mentalnog zdravlja za razmjenama ili usvajanjima znanja te su među aktivnim učesnicima bili i predstavnici drugih profesija - psiholozi, socijalni radnici, medicinske sestre, defektolozi i drugi, uz povezanost i sa duhovnim aspektima mentalnog zdravlja.

Koorganizatori Kongresa bili su Sveučilište u Mostaru, Klinika za psihijatriju Sveučilišne kliničke bolnice Mostar, Ljekarska komora Hercegovačko-neretvanskog kantona i Internacionalna akademija nauka i umjetnosti u Bosni i Hercegovini, a podršku Kongresu dala je i Asocijacija Institut za populaciju i razvoj - Projekat mentalnog zdravlja. Kao i ranijih godina, punu podršku Kongresu dali su i Svjetska psihijatrijska asocijacija (World Psychiatric Association Co-Sponsored Meeting) i Evropska psihijatrijska asocijacija (Un-

der the patronage of the EPA) i Savjet nacionalnih psihijatrijskih asocijacija pri Evropskoj psihijatrijskoj asocijaciji (EPA Council of the National Psychiatrc Associations-EPA NPAs) kroz plenarne sesije koje su izložili predsjednik EPA profesor Peter Falkai (Njemačka) i sekretar EPA NPAs, profesorka Eka Chkonia (Gruzija), gdje su iznijeli aktuelne planove EPA za dalje unapređenje zaštite mentalnog zdravlja u Evropi, zasnovane na jednakim pristupima, harmonizaciji specijalizacija i praksi, razmjeni znanja i vještina, ulaganjem u mlade psihijatre, podsticanjem zajedničkih istraživanja, zagovaranjem za mentalno zdravlje i kontinuiranom destigmatizacijom lica sa smetnjama u mentalnom zdravlju, profesionalaca i psihijatrije u svim domenima i segmentima društva, ali i medicine. Tokom Kongresa održan je i radni sastanak Zone 9, Svjetske psihijatrijske asocijacije, koji je vodio zonalni predstavnik profesor Igor Filipčić (Hrvatska), sa predstavnicima nacionalnih udruženja Hrvatske, Srbije, Slovenije, Crne Gore, Gruzije i Bosne i Hercegovine, kao i redovna godišnja Skupština UPuBiH te Skupština Udruženja alkohologa.

Prijatelji Kongresa bili su Grad Mostar, časopis „Medici com“ koji je promovisao Kongres u svojim izdanjima i Kongresni hotel „Mostar“, kao partner ovog događaja sa visokim stepenom profesionalnosti, ali i brzim rješavanjem manjih tehničkih prepreka, što je zajedno sa izvrsnom logistikom i brigom o svakom detalju i za svakog od učesnika Kongresa od strane tehničkog organizatora agencije „Travel plan“ Banjaluka dovelo do istinski velikog uspjeha kongresa u svim aspektima. Kongres su na ceremoniji otvaranja pozdravili i predstavnici entitetskih ministarstava zdravlja, Sveučilišta u Mostaru i drugih koorganizatora Kongresa te EPA NPAs.

Svakako, socijalni dio programa nije izostao te je nakon aktivnog programa pomogao predavačima i učesnicima da se relaksiraju u prijatnoj atmosferi i hercegovačkim specijalitetima tokom svečane večere. Srdačnog, toplog i prijateljskog dočeka nije nedostajalo nijednog trenutka, a pozitivnu atmosferu je dodatno podsticao predsjednik Kongresa profesor Dragan Babić, koji je u ime organizatora otvorio Kongres i zaključio posljednjeg dana da je uspješnost ovog skupa uspješnost svih njegovih učesnika te da je ovaj najznačajniji psihijatrijski događaj u ovoj godini u našoj zemlji sigurno ispunio, pa i nadmašio, očekivanja lokalnog organizacionog odbora, ali i svih učesnika, što su pokazali i rezultati postkongresne evaluacije i brojna elektronska pošta predavača i učesnika Kongresa nakon njegovog završetka te ponovo postavio nove, visoke standarde za organizaciju narednih stručnih događaja u našoj zemlji.

Promocija knjige „Svitanja“

U nedelju, 6. novembra, poslednjeg dana Kongresa, u punoj A-sali Hotela „Mostar“, održana je promocija knjige „Svitanja“, autora prof. dr Veljka Đorđevića. O knjizi su govorili: Prof. dr Dragan Babić, prof. dr Marijana Braš, dr Ivan Landeka i prof. dr Veljko Đorđević, autor.

Roman govori o devedesetogodišnjem dementnom psihijatru Damiru, koji nadalje posmatra svet iz najsavremenijeg doma za starije i dementne osobe. Motiv romana je samoća, otuđenje, stvari koje nisu uvek naš izbor, nego nam se nameću kroz način života koji danas živimo. “Danima, mjesecima, a možda je tomu već i nekoliko godina, ja samujem u ovom prostoru. Ne znam više koliko dugo. Soba, kuhinjica i kupaonica. Sve je to moje, a tuđe. Moj krevet, moje slike, moja knjižnica, moj radni stol, moje računalo. Prozor nije moj. Zapravo, to i nije prozor, već neprobojno staklo preko cijeloga zida koje se ne otvara… prozirna kulisa i pogled na grad. Grad moga rođenja, mojih ljubavi i života nakon umirovljenja. Čovjek aktivno živi do šezdesete ili sedamdesete, ali s osamdeset i devet? Samoća, životarenje, ne život. Znam ja to dobro...”

Roman “Svitanja” je izuzetan psihijatrijski priručnik, pisan iz ugla vrhunskog psihijatra, a napisan rukom vrsnog književnika. Ovo je knjiga o humanosti, čovečnosti, raspadnutim i disfunkcionalnim porodicama, ali i pojedincima i porodicama koji se uspevaju negde ponovo naći i pronaći“.

Banjaluka, od 6. do 8. oktobra 2022. godine Treći kongres oftalmologa RS i BiH

UBanjaluci je održan 3. kongres oftalmologa Republike Srpske i BiH sa međunarodnim učešćem, na kojem se okupilo više od 450 stručnjaka iz ove medicinske oblasti iz regiona i šire.

Organizatori ovog naučnog skupa bili su Udruženje oftalmologa Republike Srpske i Klinika za očne bolesti UKC RS, pod pokroviteljstvom predsjednika Republike Srpske Željke Cvijanović, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci i Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

Tehnički organizator i kongresni sekretarijat bio je TRAVEL PLAN, a generalni sponzor “Medietik”

Teme kongresa obuhvatile su sve aktuelne oblasti u oftalmologiji i ponudile najsavremenije dijagnostičke i terapijske pristupe brojnim oftalmološkim oboljenjima.

Odabrani radovi i apstrakti su štampani u “Zborniku radova i sažetaka Trećeg kongresa oftalmologa RS i BiH”, koji je katalogizovan u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske, kao i prethodnih godina.

Prof. dr Milka Mavija, predsjednica Organizacionog odbora Kongresa, predsjednica Udruženja oftalmologa Republike Srpske i načelnica Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, izjavila je da je posebno srećna što se kongres održava kada Klinika za očne bolesti UKC Republike Srpske obilježava vrijedan jubilej, 85 godina postojanja. -Kongres je zaista opravdao očekivanja sa veoma bogatim, raznovrsnim naučnim sadržajem, sa usvajanjen novih, savremenih metoda dijagnostike i terapije u modernoj, tehnološki uznapredovaloj oftalmologiji.

No, iskustva i podaci govore da je najčešća bolest u oftalmologiji bila i ostala katarakta, odnosno siva mrena te da su tome bile posvećene dvije sesije. -Danas su česte i bolesti makule i mrežnjače te je ovim oblastima dato na značaju kroz četiri sesije.

Održano je oko 140 predavanja, a to znači da je bilo prisutno toliko i tema, kazala je prof. dr Mavija.

Pomoćnik ministra zdravlja Republike Srpske Milan Latinović je rekao da je resorno ministarstvo radilo na tome da unaprijedi ovu specijalističku granu koja je veoma važna za građane Srpske. - Radili smo, u tom smislu, nekoliko programskih sadržaja u vezi sa nabavkom savremene medicinske opreme kako bismo osavremenili dijagnostiku i terapijske procedure i postupke, rekao je Latinović i dodao da će to biti nastavljeno i u narednom periodu.

Rješenjem Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske ovaj kongres je akreditovan kao međunarodni kongres sa maksimalnim brojem bodova.

UMSTIB Republike Srpske Savjetovanje za glavne i odgovorne sestre

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske tradicionalno u novembru održava savjetovanje za glavne i odgovorne sestre, članice udruženja. Tema koja je planirana i obrađena u 2022. godini je: “Psihološki faktori rizika za stres i izgaranje medicinskih sestara i tehničara na radnom mjestu”.

Psiholog Tatjana Marković je prisutnima, članovima udruženja, u prvom dijelu savjetovanja svojim predavanjem približila šta je stres, kakvi mogu biti izvori stresa kako u životu, tako i na radnom mjestu, kako se nositi sa stresom, kako pomoći sam sebi… Ona je bila naša savjetnica kako ukloniti stres iz odnosa i načina na koji doživljavamo svoj posao, život i svoje mjesto u društvu. U interaktivnom razgovoru smo shvatili da većinu stresa izaziva način na koji tumačimo, označavamo i prosuđujemo svoj svijet. Stvari mogu biti dobre, loše, bolne ili ugodne, zavisno o unutrašnjim kriterijumima.

Prisutni su zaključili da je stres je svaka situacija ili događaj koji ugrožava život ili zdravlje, prijeti gubitkom drage osobe ili nečega što je od životne važnosti za našu egzistenciju i integritet. Stres se može pojačati kod trenutne opasnosti, kao i kod dugotrajne opasnosti. Neki događaj postaje stresan kada se počne smatrati prijetnjom ličnoj sigurnosti, samopoštovanju i vlastitom vrijednosnom sistemu. Prijetnja prerasta u stres ako je dugotrajna ili ako se ponavlja. Doživljaj stresa je osjećaj uznemirenosti koji prati primjećivanje prijetnje. Uznemirenost se može primijetiti u promjeni ponašanja, tjelesnim simptomima ili emocionalnim reakcijama. Nekima je stres “događaj”, nešto što se objektivno dogodilo, drugima stres označava “psihičko stanje” , nešto što je subjektivno, što se zbiva unutar njih samih. Nekima je stres nešto sasvim konkretno, dok ga drugi opisuju apstraktnije.

Otkrili smo način na koji se možemo nositi sa stresom, kako da izbjegnemo krizu i trauma, potrebno je razne tehnike raditi kako da postanemo otporni na stres i teške neugodne situacije sa kojima se svakodnevno susrećemo na našim radnim mjestima. Kad stres ne možemo izbjeći , treba ga ublažiti. Stres često izaziva razne krize u grupama i kod pojedinca.

Pozitivan efekat stresa je da potiče rast i razvoj buduće još neiskorištene snage. Najuspješniji način nošenja sa stresom je razrada traumatskog iskustva, vraćanje osjećaja kontrole, postizanje razumijevanja i uvida u problem. Ljudi su različito otporni na izazove okoline i svako na svoj način reaguje na njih, neki mogu doživjeti traumu i upasti u krizu, dok drugi ne doživljavaju traumu i krizu.

Stres doživljavamo u svakodnevnom, ličnom životu, ali nikako ne smijemo zaboraviti da smo na poslu svakodnevno izloženi događajima koji nas uznemiravaju i koje procjenjujemo ugrožavajućim u različitom smislu te riječi. Tada se govori o profesionalnom stresu koji je izazvan različitim stresorima, vezanim za posao. Stresori na poslu mogu biti povezani sa fizičkim uslovima rada, organizacijom posla, međuljudskim odnosima, osobinama posla, osobinama ljudi sa kojima radimo. Krajnja posljedica profesionalnog stresa naziva se sagorijevanje na poslu, tada se javlja stanje iscrpljenosti, frustriranosti, osjećaj bespomoćnosti i beznadežnosti u kojem se često pitamo kakvog smisla ima naš posao.

Da bismo izbjegli moguće posljedice stresa na radnom mjestu dobili smo savjete od psihologa Tatjane Marković koja smatra da je važno da pratimo znakove stresa kod sebe jer kad ih primijetimo, postajemo svjesni da smo pod stresom, možemo početi nešto činiti sa tim, tj. potrebno je potražiti pomoć. Osim znakova kod sebe, važno je pratiti i znakove stresa kod drugih ljudi, jer ćemo ih tada moći bolje razumjeti, bolje ćemo reagovati i komunicirati sa njima.

Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO UMSTIB RS

UBeogradu, u Hotelu „Crowne Plaza“ je od 30.11. do 3.12. 2022. god. održan Osmi kongres en-

dokrinologa Srbije sa međunarod-

nim učešćem, najznačajniji endokrinološki skup koji se tradicionalno održava svake druge godine u Beogradu.

Prilikom otvorenja, predsjednik Kongresa prof. dr Milan Petakov je istakao da se nastavlja praksa dvogodišnjeg okupljanja i da će i ove godine kroz bogat naučni program biti dat osvrt na najaktuelnije teme iz kliničke endokrinologije i prikazan nacionalni doprinos u prethodnom periodu.

U skladu sa savremenim potrebama strukturisanog prilaza problemima u endokrinologiji, ove godine su ustanovljene oblasti koje su razrađene kroz posebne sesije, a odnose se na neuroendokrinologiju i neuroendokrine tumore, štitastu žlijezdu, nadbubrežne žlijezde, gojaznost, reproduktivnu endokrinologiju, dijabetes, dislipidemije, ulogu gonadnih steroida u srednjem životnom dobu, metabolizam kalcijuma i osteoporozu, pedijatrijsku endokrinologiju i endokrinu hirurgiju.

Prema ustanovljenim oblastima, članovi Naučnog odbora su kreirali pojedine zanimljive sesije. Pored sesija, održana su plenarna predavanja uvaženih gostiju iz inostranstva, sesije posvećene novim pristupima u endokrinologiji, usmena saopštenja i posterske sesije koje su dale posebnu dinamiku ovogodišnjem kongresu.

Istako je da im je posebno zadovoljstvo da će aktivno učešće u radu kongresa imati i kolege iz regiona.

Kongres je organizovan u saradnji sa Srpskim lekarskim društvom, odo-

Osmi kongres endokrinologa Srbije sa međunarodnim učešćem

Prof. dr Snježana Popović Pejičić, spec. interne medicine, supspec. endokrinologije, primarijus , dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske Akademik Nebojša M. Lalić, prvi do njega koji sjede su: prof. dr Milan Petakov, prof. dr Marina Nikolić Đurović i prof. dr Miloš Žarković

bren i akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije. Inače, na kongresu je akreditovano više od 750 ljekara što je zaista impozantan broj.

Organizator: Endokrinološka sekcija Srpskog lekarskog društva

Koorganizator: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Predsednik Kongresa prof. dr Milan Petakov; predsednik Naučnog odbora prof. dr Miloš Žarkov;

Sekretar Kongresa prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović; predsednik Organizacionog odbora prof. dr Marina Nikolić Đurović.

Glavne teme Kongresa su bile:

• Kalcijum i kost • Neuroendokrini tumori • Diabetes mellitus • Metabolizam glukoze i lipida • Neuroendokrinologija i hipofiza • Gojaznost, apetit i masno tkivo • Nadbubrežne žlijezde • Reproduktivna endokrinologija • Štitasta žlijezda • Endokrinologija starenja • Endokrina hirurgija • Pedijatrijska endokrinologija

Oblici rada Kongresa:

1. Plenarna predavanja 2. Simpozijumi 3. Oralne prezentacije 4. Posterske prezentacije 5. Komercijalni simpozijumi

Poseban program

Sestrinski simpozijum - Uloga medicinske sestre u pristupu endokrinim bolestima

U ime Naučnog i Organizacionog odbora Osmog kongresa endokrinologa Srbije upučen mi je poziv da održim predavanje u okviru zvaničnog programa Kongresa, kao predavač po pozivu. Ovim pozivom mi je ukazana velika čast jer sam bila jedini predavač po pozivu iz cijele Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, ali i iz regiona, tj. bivših zemalja Jugoslavije.

Održala sam zapaženo predavanje pod naslovom:

Savremeni stil života kao rizik za pojavu gojaznosti i tipa 2 dijabetesa

1. decembar 2022. u okviru Sesije

I - DIJABETES MELITUS

Cijela sesija je, inače, bila veoma uspješna i veoma dobro posjećena. Moderator je bio akademik Nebojša M. Lalić, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma

Комора доктора медицине Републике Српске Списак награђених у 2022. години

Велики печат

Прим. др Душко Панзаловић, ЗУ “Panmedic“, Добој

Хипократово признање

Мр сц. мед. Иванка Ракита; УКЦ Бањалука Прим. др Мирко Шатара; ЗУ „Еstetic“ Бањалука

Научноистраживачки рад

Доц. др Валентина Солдат Станковић, УКЦ РС Доц. др Верица Продановић; ЈЗУ УБ Фоча

Prof. dr Snježana Popović Pejičić

Kliničkog centra Srbije.

Inače, akademik Nebojša M. Lalić, redovni član SANU i veoma uvažen endokrinolog - dijabetolog, je od 4. decembra 2022. god. postao i predsjednik Internacionalne dijabetesne federacije (IDF ) što je zaista velika čast za njega lično, ali i Republiku Srbiju. Ovo je čast i za Republiku Srpsku jer je akademik Nabojša M. Lalić inostrani član ANURS i visiting profesor Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Banjaluci, sa kojim održavamo odličnu saradnju unazad 20 godina.

Prilikom otvaranja Kongresa održana su tri veoma zapažena plenarna predavanja:

PLENARNO PREDAVANJE I

Predsedavajući: Milan Petakov, Marina Nikolić Đurović

Long-term effects of endogenous and exogenous glucocorticoid excess on the brain

Alberto M. Pereira (Netherlands)

PLENARNO PREDAVANJE II

Predsedavajući: Miloš Žarković, Marina Nikolić Đurović

Personalised approach to managing patients with Adrenal Incidentalomas

Paul M. Stewart (UK)

PLENARNO PREDAVANJE III

Predsedavajući: Milan Petakov, Miloš Žarković

Nacionalni vodič za lečenje gojaznosti

Mirjana Šumarac Dumanović

U okviru SESIJE I DIJABETES ME-

LITUS

Predsedavajući: Nebojša M. Lalić, Teodora Beljić Živković Predavanja su održali:

Patogeneza tipa 2 dijabetesa: da li je mozaik sklopljen?

Aleksandar Đukić

Terapija tipa 2 dijabetesa: novine u ADA/EASD konsenzusu 2022.

Nebojša M. Lalić

Izmena životnog stila u terapiji dijabetesa: poruke novog ADA/EASD konsenzusa 2022.

Teodora Beljić Živković

Savremeni stil života kao rizik za pojavu gojaznosti i tipa 2 dijabetesa

Snježana Popović Pejičić

Tehnologija u terapiji tipa 1 dijabetesa: Izazovi novih terapijskih ciljeva

Aleksandra Jotić

Prevencija tipa 1 dijabetesa: Nešto novo na horizontu?

Tanja Miličić

Hipertenzija kao faktor rizika za KV bolest: Novine i izazovi

Ljiljana Lukić

Prevencija i lečenje dijabetesne bolesti bubrega: Poruke novih studija

Milena Mitrović

Studije kardiovaskularnih ishoda: Sličnosti i razlike GLP1-RA i SGLT-2 inhibitora

Radivoj Kocić

Opšti zaključak je da je Osmi kongres endokrinologa Srbije bio veoma uspješan i da su učesnici ovog skupa imali priliku da steknu mnoštvo naučnih i stručnih saznanja, razmjene iskustava, ali i ostvare lične kontakte i tradicionalno se lijepo druže u Beogradu.

Примарна здравствена заштита

Прим. др Мира Вучен, ЗУ Дерматолошка амб. „Др Вучен“ Прим. др Јасенка Павловић Солеша, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др сц. мед. Дренка Турјачанин Пантелић; ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Татјана Илић Лукић, ЈЗУ Дом здравља Угљевик Др Слободан Ного, ЈЗУ Дом здравља И. Сарајево Др Богдана Бодирога, ЈЗУ Дом здравља Зворник Др Зорица Дардић, ЈЗУ Дом здравља Лакташи Др Сузана Радић, ЈЗУ Дом здравља Кнежево Др Татјана Савић Рендић, ЈЗУ Дом здравља Брод Др сц. мед Слађана Арсеновић, Институт за јавно здравство РС Др Јадранка Драгољић Радусиновић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Свјетлана Радоњић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Ирена Ковачевић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Свјетлана Симић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Дражена Адамовић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Зоран Ћетковић, Дом здравља Рудо Др Дијана Божичић Кошчица, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Срђан Вујичић; ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Сања Османчевић Љубојевић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Александар Ступар, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Соња Вучићевић Митрашиновић, Дом здравља Вишеград

Организација здравствене службе

Прим. др Нела Митровић, ЈЗУ Болница Бијељина Прим. др Марко Рачић, ЈЗУ Болница Добој Прим. др Тамара Балабан, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Мр сц. мед. Снежана Кутлешић Стевић, ЗФМР „М.Зотовић“ Мр сц. мед. Љубица Јандрић, ЈЗУ Институт за јавно здравље РС Др Срђан Поповић, ЈЗУ УБ Фоча Др Звонко Совтић, ЈЗУ Болница Требиње Др Јелена Стојановић Лукић, Завод за трансф. мед. РС Др Мирјана Шиник Кајзер, ЈЗУ Болница Градишка Др Зоран Азарић, ЈЗУ Болница Градишка Др Мирјана Рађен, ЈЗУ УБ Фоча Др Вања Старовић, ЈЗУ УБ Фоча Др Сњежана Радетић; ЈЗУ Дом здравља Лакташи Др Габријела Шолаја, ЈЗУ УБ Фоча Др Зора Кременовић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Александар Кесић, ЈЗУ Болница Приједор

Повеља за најбоље резултате, постигнуте на студију медицине

Др Душка Регода; 9,80, Meдицински факултет у Бањалуци Др Јелка Васковић, 9,71, Медицински факултет у Фочи

XVII dani porodične medicine sa međunarodnim učešćem „Koračaj ka zdravlju“

Piše: Vera Pušac

Banja Vrućica, oaza u vanredno romantičnom prirodnom ambijentu, svojim bokovima meko naleže na grad Teslić, čineći tako spoj za pamćenje. Pred njom se živopisno širi dolina, oivičena širokim spletom brežuljaka i planinskih venaca Borja, koje je oktobar ogrnuo svojom čarobnom paletom boja od koje zastaje dah. Prirodne lepote, obilje hipertermalne mineralne vode i savremeni smeštajni objekti čine Banju Vrućicu najvećim i najlepšim zdravstveno-turističkim centrom u RS, a i šire. Vođeni prelepim ambijentom i naravno tradicijom, članovi Udruženja doktora porodične medicine Srpske, okupili su svoje kolege i uvažene profesore na

XVII konferenciju lekara porodične medicine Republike Srpske sa me-

đunarodnim učešćem, pod radnim nazivom „Koračaj ka zdravlju”. Hotel “Kardial” je 14 – 16. oktobra 2022. u svoje prostrane i funkcionalne odaje primio i ugostio preko 350 vrednih pregalaca, željnih da sva nova saznanja i praktična iskustva iz oblasti preventivne medicine podele među sobom. „Poštovane koleginice i kolege, poštovani predstavnici institucija Srpske, uvaženi profesori, dragi gosti i dragi prijatelji! Dobrodošli na XVII konferenciju ljekara porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem”. Tako je, na svečanom otvaranju, svoje obraćanje prisutnima, u predvečerje tog petka, 14. oktobra, započeo predsednik Udruženja dok-

tora porodične medicine Srpske dr

sc. med. Draško Kuprešak i zamolio prisutne da minutom ćutanja odaju poštu preminulim kolegama a, nažalost, nije ih mali broj. Posle ukazanog pijeteta kolegama koji su se upokojili u proteklih godinu dana, dr Kuprešak je nastavio: ”Poštovani, evo nas već na 17. danima porodične medicine. Krajnji cilj našeg okupljanja jeste razmjena i usvajanje znanja te naučnih i praktičnih iskustava iz preventivne medicine. On je upravo i dostignut sadržajnim temama iz oblasti: 1. Menadžmenta masovnih nezaraznih oboljenja sa fokusom na KVB i DM; 2. Odabranim temama iz medicine rada; 3. Ulogom porodičnih doktora u tretmanu onkoloških problema; 4. Autoimunim bolestima u porodičnoj medicine; 5. Ostalim relevantnim temama. Konferencija je imala potrebu da se organizuje na konceptu koji objedinjuje sve teme koje su važan radni dio doktora porodične medicine, ali smo željeli da iskoračimo u dijelu savremenih dostignuća koja se dešavaju u Evropi i u svijetu, da ih predstavimo i kod nas kako bismo ih već od sutra mogli primijeniti i u našim ambulantama. Pokušali smo da dokumentujemo naš stručni rad i ovom prilikom bih se zahvalio Udruženju kardiologa, predsjednici Udruženja prof. dr Tamari Kovačević Preradović i radnoj ekipi koja je na kvalitetan način pomogla našem udruženju da napravimo vodič za doktore porodične

Hvala “Medici.com”-u

“Iskoristiću priliku da se zahvalimo jednom čovjeku, jednoj porodici, jednoj kompaniji, kaja prati Udruženje porodične medicine i uopšte koncept porodične medicine u Republici Srpskoj dugo godina, na jedan profesionalan, objektivan, pošten, ali i afirmativan način”, kazao je dr Kuprešak na kraju svoga obraćanja.

Zahvalnicu je primio glavni urednik časopisa “Medici.com” prim. dr Momir Pušac i uz solidnu dozu zbunjenosti i iznenađenosti, nije krio zadovoljstvo i radost. Zahvalio se na ukazanom poverenju, na gestu i rečima koje potvrđuju da je put koji tolike godine trasira “Medici.com” ne samo opravdan, već i čestit i stamen. Da su mu koordinate jasne, prepoznatljive i nepogrešive. Poželeo je da svaki sledeći skup bude bolji od prethodnog! Da sve što se zamisli i isplanira, da se to uspešno i odradi, a “Medici.com” će i dalje svaki taj događaj popratiti i ostaviti u arhivu našeg zdravstvenog sistema!

medicine za hiperlipidemiju, a koji je unaprijeđen u terapijskom smislu. Uz pratnju Fonda koji je definisao i indikaciono područje i mehanizme primjene mnogih lijekova, mislim da smo u korak sa Evropom i svijetom. Mnogo sam ponosan na taj vodič koji je nastao i sa predstavnicima endokrinologa i Instituta za javno zdravlje. Imali smo kvalitetnu ekipu koja je stvorila sjajan dokument. Takođe bih zahvalio ekipi UNFPA (Populacijski fond UN) i prof. dr Suzani Savić, koja je kao dio radne grupe učestvovala u izradi izvrsnog dokumenta za Planiranje porodice. Završili smo i praktikum za Anksiozno-depresivne poremećaje koji će bez sumnje, uz savremene lijekove i savremeni pristup, imati primjenljivo mjesto u našem radu i omogućiti da efikasnije upravljamo ovim stanjima. Zahvaljujući predsjedniku Udruženja onkologa, doc. dr Saši Jungiću, ostvarili smo kvalitetnu saradnju sa njima i uspostavili smjernice za liječenje tromboembolizma kod onkoloških pacijenata i upravljanja hroničnim bolom u praksi porodičnog doktora. Potrudili smo se da konferencija ne bude samo formalnog, već i suštinskog karaktera i da već u narednim sedmicama unaprijedimo i podignemo kvalitet našeg rada.

Ovogodišnju konferenciju smo organizovali u vrtlogu ovih nesrećnih izbora. Globalno se dešavaju mnogi pritisci, vezano za rat u Ukrajini. Sudaraju se prilike i neprilike. Svijet se mijenja na opasan i zao način. Bilo je tendencija iz međunarodnih zdravstvenih asocijacija da se Srpska odredi po ovom pitanju. Pred nama je po ko zna koji put izazovni period prilagođavanja na nove okolnosti i definisanja ‘našeg puta’ za opstanak i razvoj porodične medicine. Ali, odlučili smo da se potpuno posvetimo struci i nauci. Zato XVII dani porodične medicine predstavljaju politiku kontinuiteta na polju stručne edukacije, na koju smo jako ponosni.

Ovu konferenciju, kao uostalom i sve dosadašnje, koristimo kao trenutak u kojem pravimo presjek našeg rada u proteklih godinu dana. Svjesni potrebe o neophodnosti permanentnog profesionalnog razvoja i činjenice da savremeno doba ne dopušta tapkanje u mjestu, svim srcem smo se trudili i zdušno pokušavamo da podignemo nivo i ugled porodične medicine ne samo u Srpskoj, već i u regionu. Bez dobrog temelja nema dobrog zdravstvenog sistema. Koliko je jaka karika toliko je jak i lanac - sistem. Između dvije godišnje konferencije imali smo dinamičnu godinu. Ređali su se događaji kao na traci. Na međunarodnom planu imali smo sjajne i plodonosne susrete. U Ohridu smo ostvarili odlične kontakte sa predstavnicima Jugoistočne Evrope. Sastali smo se i sa ministrom zdravlja Republike Makedonije i pozvali ga u posjetu. Značajan je i susret sa predsjednikom Evropskog udruženja, ogranak WONKA. Uslijedio je i poziv da posjetimo Izrael, odakle on dolazi, i upoznamo se sa njihovim zdravstvenim sistemom sa posebnim fokusom na porodičnu medicinu.

Što se tiče dešavanja na regionalnom nivou, istakao bih i zahvalio se na kvalitetnoj i svrsishodnoj saradnji našem Ministarstvu zdravlja, što nam je omogućilo da aktivno učestvujemo u

izradi svih dokumenata i zakona koji su usvojeni proteklih godinu dana. Vjerujem da smo mi, kao Udruženje, dali značajan doprinos da ti zakoni budu funkcionalni, primjenljivi i da pokrenu sistem iznutra ka naprijed. problema! Rješavamo ih i imamo previše ideja. Potpuno smo posvećeni tome i vjerujemo u uspjehe”, naglasio je dr Kuprešak na kraju svog izlaganja.

Udruženje doktora porodične medicine Srpske ima blisku i sadržajnu saradnju sa udruženjima na regionalnom i globalnom nivou. Ono je punopravni član Svetske asocijacije doktora porodične medicine za regiju Evrope još od 2010. godine. Ovim povodom, preko video-veze, učesnike je pozdravio predsednik Evropske asocijacije doktora porodične medicine prof. dr Šlomo Vinker i predsednik Asocijacije lekara opšte-porodične medicine Jugoistočne Evrope, prim. dr Ljubin Šukrijev.

Skupu se obratila i prisutne pozdravila predsednica Udruženja kardiologa Srpske prof. dr Tamara Kovačević

Ne mogu a da ne pomenem esencijalni problem našeg zdravstva, a to je nedostatak ljekara porodične medicine. Svega je 60% specijalista u zdravstvenom sistemu. Vođeni našim iskustvom u problematici, dali smo ministarstvu konstruktivne prijedloge i dobili podršku načinu njihovog rješavanja.

Jedan od problema je i IZIS. Njegov značaj i neophodnost su neprikosnoveni, ali ne ide to baš kako je očekivano. Ima ozbiljnih problema, ali ima i volje i motivacije da oni budu rješavani. Stigao je i E-recept, stiže i E-uputnica. Neke bolnice su već uključene na IZIS. Čekamo da se integriše i Klinički centar. Na neki način se podiže taj nivo funkcionalnosti sistema, što će olakšati prohodnost i kvalitet našeg zdravstvenog sistema.

Dakle, Udruženje u okviru determinisane politike radi! Ne bježimo od Preradović i navela da sprega udruženja kardiologa i lekara porodične medicine daje rezultate i da je primetan trend pada obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti, što je prepoznato i na nivou evropskih udruženja. Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Srpske dr Amela Lolić kazala je da su ovakvi skupovi važni za razmenu iskustava i sticanja novih znanja. Da porodična medicina zauzima bitno mesto u organizaciji zdravstvenog sistema te da je podnela značajan teret tokom pandemije virusa korona.

Zamenik direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Aleksandar Sekulić je rekao da se ulaganja u prevenciju isplate i da je za primarni zdravstveni nivo Fond ove godine izdvojio oko 15.000.000 KM. Naglasio je i važnost vođenja zdravog života kako bi se predupredile bolesti, a time i lečenja, na koje se troši mnogo više novca sa dosta lošijim ishodima.

Poseban fokus na konferenciji bio je na predstavljanju „retkih bolesti“ koje su u porastu i postaju prioritet zdravstvenih sistema širom sveta. Predsednica „Saveza za retke bolesti” gđa Biljana Kotur, obratila se skupu i govorila o ciljevima, misiji Saveza, aktivnostima i akcijama koje Savez inicira i preduzima.

Učesnici konferencije, osim prilike da razmene mišljenja i prikažu novija dostignuća, imali su priliku i za divno druženje. Tradicionalno dobra, izvrsno osmišljena i realizovana i nadasve uspešna organizacija u svakom smislu, postala je prepoznatljiv pečat koji krasi ovaj skup kojem se učesnici vidno raduju i rado odazivaju. Stoga sve pohvale i čestitke organizatorima, koji svaki put, a već tradicionalno, naprave kompletan užitak. Ovaj naučni skup je znalački i profesionalno organizovan, ali uz veliku zahvalnost sponzorima, bez kojih bi to zapravo bilo nemoguće.

Zabavni program na svečanom otvaranju, obeležilo je gostovanje banjalučkog saksofoniste Alberta Bojana Savića, koji je svojim mekim, a opet energičnim notama ubrizgao pozitivnu i radnu energiju koja je i pratila ovu konferenciju,

Subota, 15. oktobar 2022. godina. I ponovo Jahorina! I ponovo prelepi Hotel „Termag“ otvara svoja rajska vrata, u želji da bude domaćin svojim odanim prijateljima, Udruženju

strukovnih medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske ra-

diologije Republike Srpske, ovoga puta u proslavi njihovog jubileja - 10 godina postojanja Udruženja. Svečanost su uveličali brojni prijatelji te predstavnici takvih udruženja sa prostora bivše Jugoslavije. Povodom jubileja, upriličena je panel rasprava te svečana sednica i, naravno, druženje i zabava kakva i priliči ovakvom jubileju.

Pa da se podsetimo! Udruženje egzistira od 24. 3. 2012. godine, kada je održana osnivačka skupština u Univerziteteskoj bolnici Foča. Cilj formiranja Udruženja je da se prati rad kolega u okruženju, da se približi onome što oni rade, da se prati stalni napredak i razvoj nauke, tehnike i tehnologije te da se tako pozicionira mesto kako u medicini, tako i u društvu. Za kratko vreme postalo je prepoznatljivo na prostorima bivše Jugoslavije. "Ovo potvrđuje podatak da je poslije samo 18 mjeseci od osnivanja Udruženje održalo svoj Prvi balkanski radiološki kongres od 20-22. septembra 2013. godine, na Jahorini u hotelu "Termag". Uspelo je da okupi oko 120 kolega sa čitavog prostora bivše Jugoslavije. Po broju učesnika, tema i predavača po pozivu, ovaj Prvi kongres predstavljao je tada najveći skup iz oblasti radiologije u Republici Srpskoj! I tako, tradicionalno, od tog Prvog, pa sve do Šestog kongresa, održanog od 21-23. septembra 2018. godine, kada je epidemija Covid-19, zaustavila “sve”, pa i organizaciju svih skupova, Hotel “Termag” i Jahorina srdačno rašire svoje skute i u njih priviju vredne pregaoce, medicinske radiologe i inženjere medicinske radiologije, željne novih znanja i voljne da svoja saznanja i praktična iskustva podele među sobom. „Od samog početka koji nimalo nije bio lak, imali smo puno opstrukcija, neveUdruženje strukovnih medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije RS SMR i DIMR - 10 godina postojanja

Piše: Vera Pušac

rice u istrajnost u ovome što radimo pa do onih pozitivnih signala koji su stizali iz regiona od kolega koji su već dugi niz godina u toj priči. Veliki doprinos u radu Udruženja i razvoju struke te razmjeni stručnih iskustava došao je i od naših cijenjenih profesora i radiologa. Rad u radiologiji je timski. Razvoj novih tehnologija je ubrzan. Obim posla zahtijeva od svakog ponaosob dodatni napor, entuzijazam, učenje i usavršavanje. Udruženje strukovnih medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije Republike Srpske (SMR i DIMR RS) je svojim djelovanjem prepoznatljivo kako u regionu, tako i u domaćem ambijentu. Iza nas je deset godina rada i posto-

Đorđe Ružičić i Mirko Petrić

janja, a u tom periodu smo nastojali da budemo prisutni kao gosti, ali i domaćini dragim kolegama na radionicama, simpozijumima, seminarima i kongresima. Taj kurs ćemo zadržati i u budućnosti, vođeni željom da edukativno i naučno opravdamo naše djelovanje i postojanje. Ono na šta smo posebno ponosni kao Udruženje je da smo organizovali šest balkanskih kongresa sa međunarodnim učešćem i do sada izdali dva broja radiološkog časopisa RAD INDEX koji obrađuje aktuelnu problematiku, razmišljanja, iskustva u praktičnom radu te inovacije u ovoj grani medicine“, istakao je Mirko Petrić, predsednik Udruženja.

Svi naučni skupovi, kao i ovaj jubilej, uvek su znalački i profesionalno organizovani. Gospodin Dejan Pavlović, počasni predsednik Udruženja, spec. strukovne medicinske radiologije te gospodin Mirko Petrić, dipl. ing. medicinske radiologije i predsednik Udruženja, nesebičnim trudom i radom doprineli su da kongresi imaju uspešnu tradiciju i da budu okarakterisani kao najveća smotra radiologije ne samo u Republici Srpskoj, već i šire. Ova dva mlada čoveka, široko otvorenih vidika, predvidivih i uvek mogućih rešenja, manirima iskusnih lidera, s poštovanjem i domaćinski su organizovali sve kongrese, pa i ovaj jubilej, i uvek ostavljali prijatan utisak dubokog respekta svih i svega vezanog za događaje. Sve to dalo je ovim skupovima prepoznatljiv pečat te im se učesnici vidno raduju i rado odazivaju!

Рано дјетињство представља темељ за живот сваког човјека, а друштво треба посебну пажњу да посвети раном расту и развоју и обезбиједи сваком дјетету право на здрав почетак живота, порука је Конференције о унапређењу раног раста и развоја дјеце у Републици Српској, која је недавно одржана у Административном центру Владе Републике Српске у Бањалуци.

Влада Републике Српске жели да настави са унапређењем дјечјих права и с тим циљем је припремљен Програм за рани раст и развој дјеце за период 2022-2028. година који је и представљен на конференцији, рекао је помоћник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске Милан Латиновић.

Програм за рани раст и развој дјеце у Републици Српској за период 20222028. година израдило је Министарство здравља и социјалне заштите Српске уз подршку Канцеларије Уницефа у БиХ и Делегације ЕУ у БиХ.

Латиновић је навео да овај програм представља наставак програма који је Влада усвојила 2016. године.

“Желимо да наставимо унапређење бриге о дјеци у Републици Српској. Влада Републике Српске штити права дјеце и породицама обезбјеђује заштиту и помоћ, како би преузели одговорност за што бољи развој дјеце”, рекао је Латиновић.

Он је навео да на овим активностима ресорно министарство ради у координацији са министарствима просвје-

Представљен нови Програм за рани раст и развој дјеце Наставак програма бриге о дјеци у Републици Српској

те и културе те породице, омладине и спорта.

“Приоритети су планирање породице, здрава трудноћа, здрав порођај, развој у прве три године те предшколско и школско образовање као процес који би требало да сваком дјетету омогући да испољи своје способности са којима располаже”, рекао је доктор Латиновић.

Помоћник министра просвјете и културе Републике Српске Наташа Цвијановић навела је да је неопходно водити бригу о свим детаљима и мјерама које подстичу дјечји рани раст и развој.

“Потребно је створити стимулативно окружење како би се развој дјеце остварио у пуном капацитету. Велики изазов је радити са дјецом која одступају од типичног развоја и дјецом из рањивих категорија, те овај програм представља значајну подршку равоју малишана из ових категорија”, рекла је Цвијановићева.

Замјеница представника УНИЦЕФа за БиХ Вероника Вашченко рекла је да је веома важна подршка развоју дјеце од првог дана њиховог рођења.

“Цијенимо напоре области здравства, образовања и социјалне заштите да обезбиједе добре сервисе подршке дјеци и њиховој породици”, додала је Вашченко.

Она је изразила задовољство јер је УНИЦЕФ дао допринос организацији посебних програма обуке за стручњаке из разних области како би могли добити адекватне информације и обуке те били оспособљени да идентификују ране фазе потенцијалних недостатака у развоју дјеце.

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић присуствовао је свечаном обиљежавању 30 година постојања и рада Савеза слијепих Републике Српске које је одржано у Вијећници Банског двора у Бањалуци.

Тим поводом предсједник Савеза слијепих Републике Српске Бранко Сузић је министру Шеранићу уручио и Видовданску повељу, највише признање Скупштине Савеза слијепих Републике Српске, за исказано велико разумијевање и подршку раду Савеза. Такође, као посебан поклон уручена му је и књига штампана на Брајевом писму.

Министар Шеранић је честитао овај велики јубилеј Савезу слијепих Републике Српске истичући да је почаствован признањем, јер оно показује да чланови Савеза препознају и вреднују добру сарадњу, остварену у претходном периоду са Министар-

Поводом 30 година Савеза слијепих Републике Српске Признање министру Алену Шеранићу

ством здравља и социјалне заштите и другим институцијама Републике Српске, и са њим лично, али и намјеру да се тако настави радити.

“Посебно сам захвалан што ми помажете да останем човјек који вјерује у флоскулу да мале ствари чине живот”, рекао је министар Шеранић. По његовим ријечима, од именовања за министра здравља и социјалне заштите 2018. године, први састанак који је имао био је управо са координационим одбором лица са инвалидитетом.

“Тада сам са господином Сузићем разговарао о проблематици коју Савез има. Мислим да смо од тада, корак по корак, мијењали неке ствари. Успјели смо да их пројектујемо и наметнемо као тему. Савез је препознат као удружење од јавног интереса за Републику Српску те тако одређене активности финансијски помажемо. Изеђу нас влада партнерски однос. Захваљујем се Савезу на стрпљењу и разумијевању, иницијативи за побољшање статуса и жељу да у будућности наставимо овако да радимо”, поручио је министар Шеранић.

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да је иницијатива “Школе/предшколске установе пријатељи правилне исхране” први прави интерсекторски пројекат чији је циљ правилна исхрана дјеце у образовним установама и промоција здравља.

Министар Шеранић је истакао да је поносан на овај пројекат јер заступа и реализује идеју на којој ради Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, а то је да питање здравља није питање само ресорног, него и других министарстава.

“Уз пуну подршку Министарства просвјете и културе, њихових установа, УНИЦЕФ-а и Института за јавно здравство Републике Српске у фази смо да можемо да наставимо даље активности који се уклапају у Акциони план за превенцију и контролу масовних незаразних болести у Републици Српској до 2026. године, који је усвојен 2019. године”, рекао је Шеранић.

Министар Шеранић је пред конференцију на којој су представљене активности реализоване у оквиру шесте фазе иницијативе “Школе/предшколске установе пријатељи правилне исхране”, рекао да је вриједност овог програма у томе што брине о дјеци у вртићима и школама, те што се ради и са родитељима.

Он је изразио наду да ће кроз овакве активности бити настављен рад на очувању здравља у Републици Српској, додавши да ће дати пуну подршку свим активностима на том пољу.

Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић је истакла да се кроз пројекат правилне исхране дјеце предшколског и основношколског узраста баве правим вриједностима. Она је рекла да су кроз пројекат укључили 20 установа, јер су настојали да из године у годину повећавају број укључене дјеце.

“С друге стране, хтјели смо да наставимо праксу савладавања знања колико је важно да се дјеца правилно хране не само код куће, него и у образовним установама, а исто тако да имају и здрав начин живота кроз физичко васпитање и образовање”, рекла је Тривићева.

Представница УНИЦЕФ-а из Одјељења за здравство и исхрану, рани раст и развој Алдина Буква Махмутовић истакла је успјех програма “Школе/предшколске установе прија-

Интерсекторски пројекат Промоција правилне исхране дјеце у образовним установама

тељи правилне исхране”, који се имплементира од 2014. године уз успјешну сарадњу Министарства здравља и социјалне заштите, Министартва просвјете и културе и Института за јавно здравство Републике Српске.

Махмутовићева је навела да је ово врло успјешан програм који треба да припреми будућа покољења и њихове родитеље, предаваче, али и ширу јавност о значају здраве исхране и томе какав је утицај неправилне исхране на развој бројних поремећаја и обољења.

Национални координатор за храну и исхрану Републике Српске и координатор пројекта Драгана Стојисављевић је истакла да се на програму правилне исхране са предшколским и школским установама у Републици Српској интензивно радило кроз протекле двије године.

Она је рекла да је шестом фазом потврђено да се налазе на правом путу с пројектом и да је далеко већи број предшколских установа које ће стећи звање “Предшколска установа пријатељ правилне исхране”.

Стојисављевићева је рекла да је програм пилотиран и у основним школама и да је показао добре разултате те отворио нова врата у вези са унапређењем исхране дјеце школске доби, стварајући партнерство између предшколских и школских установа у побољшању исхране најмађих.

На конференцији на којој су представљене активности, реализоване у оквиру шесте фазе иницијативе “Школе/предшколске установе пријатељи правилне исхране” додијељена су признања и потврде за предшколске и школске установе обухваћене реализацијом поменуте иницијативе те појашњена процедура укључивања свих заинтересованих предшколских установа.

Министарство просвјете и културе, у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите и Институтом за јавно здравство Републике Српске, спроводи ову иницијативу, у коју је укључено 17 предшколских установа и три основне школе.

Одсјек за односе с јавношћу Министарства здравља и социјалне заштите РС

This article is from: