Medici.com 114

Page 84

ww w .medicicom.com

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske Stručna posjeta eminentnih hirurga iz Slovenije

Prof. dr Tamara Kovačević Preradović Dvadeset godina Udruženja kardiologa RS

Prim. dr Milan Latinović Sestrinstvo – jedna profesija, mnogo usluga

Prof. dr Saša Vujinović Trideset godina radiologije u RS

Prof. dr Dimitrije M. Nikolić Spinalna mišićna atrofija

Intervju: Ministarka zdravlja u Vladi Srbije Prof. dr Danica Grujičić

Razgovor: Jasmin \onko “Medical” d.o.o. Mostar GODINA XIX • BROJ 114 • DECEMBAR 2022 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE PLUS NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

PEDIJATRIJA KARDIOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA

UZV DIJAGNOSTIKA

DERMATOVENEROLOGIJA

KLINIČKA PSIHOLOGIJA

DJEČIJA KARDIOLOGIJA

DJEČIJA PULMOLOGIJA

DJEČIJA NEUROLOGIJA

DJEČIJA NEFROLOGIJA

DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA

DJEČIJI NUTRICIONISTA

DJEČIJA ORTOPEDIJA

DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA

našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.
U

Uvodna reč

Eh, što se magla zgusnuti ume, zavila polja, reku i šume, zbrisala klanac, pokrila selo, čitavom svetu obukla belo. Kroz maglu samo, putnik zanesen, berući lišće, prolazi jesen… Pred zoru magle nestade sinje, pokri se zemlja mrazom i injem, cakle se okca neravna druma, biserom blista nevesta šuma, pa čak i mesec odozgo gleda, okružen poljem prozirna leda… (“Zima” Branko Ćopić ) Decembar, hladan i maglovit... Vuče se pogrbljeno k’o oronuli starac. Tovari svih godišnjih dana pritisli ga, umorili, savili, a on bi, ipak, da stigne do cilja, da zaokruži ovu 2022. da popuni i ove poslednje dane pa da štafetu preda Novoj 2023. kako bi i ona, sa tovarom prepunim neizvesnosti i iznenađenja, istrčala svoj puni krug. Prebirajući po danima iza, kroz paučinu sećanja, svaka nam pora govori da je bilo šaroliko, mozaično, izdržljivo, često i neizdržljivo. Svakome je godina donela ponešto, ali i bolnu podsetnicu da je sve prolazno. „Uvek je potrebno znati kada prestaje jedna etapa u životu! Ako uporno nastojiš da je sačuvaš duže no što je neophodno, gubiš radost i smisao onoga što ti predstoji i izlažeš se opasnosti da te Bog poljulja...“. Ove crtice iz dela Paula Koelja mogu da nam pomognu da prihvatimo prolaznost kao sreću što smo je, ipak, doživeli, a lekcije i gradivo koje nam servira, tkaju nam neophodnu životnu zrelost, kako bismo svaku sledeću godinu mudrije i lakše proživeli! Nalazeći se na kraju novog početka, možemo malo i da odahnemo, da se osvrnemo i sagledamo koliko je visoka pramida koju smo do sada sazidali. A visoka je! Visoka je već 114 dragulja, brušenih dubokim emocijama i posebnim željama da Vam svaki zasija punim sjajem i po Vašoj meri i potrebi. Nije dovoljno samo želeti i imati snove da biste ostvarili ideje. Najvažnije je odabrati svoj put, a još veće je umeće znati hodati njime, udahnuti život ideji i učiniti je stvarnom! Upravo pod tim snopom esencijalnog svetla, ispisivali smo svako slovo, svaki red, zarez i tačku! Brusili smo svaki slog i svaku reč kako bismo Vam bili što jasniji i što sjajniji! Potvrda tome su i reči kojima je obojila naš dugogodišnji neimarski poduhvat, naša uvažena prof. dr Dana Grujičić, neurohirurg i odnedavno ministarka zdravlja u Vladi Srbije, koja od samog početka, svojim savetima, sugestijama, ali i stručnim tekstovima, daje veliki doprinos koncepciji i kvalitetu časopisa. „Raduje me, što me niste zaboravili i da sam zajedno sa mojom koleginicom prof. dr Ljiljom Vujotić od samog početka izlaženja časopisa „Medici.com“, dala, bar mali doprinos da se on i posle dvadesetak godina održava i pored svih finansijskih i drugih poteškoća. Časopis je po svom sadržaju, raznovrsnosti i kvalitetu štampe zbilja jedinstven na prostorima bivše Jugoslavije. Da nije bio i jeste kvalitetan, ne bi mogao opstati i dalje biti u svakom pogledu prepoznatljiv. Da me vaši mnogobrojni čitaoci pogrešno ne shvate, da reklamiram časopis “Medici.com”, ali ga zbilja od srca preporučujem ne samo lekarima i zdravstvenim delatnicima uopšte, već svim građanima, jer je pisan razumljivim jezikom, tako da svako u njemu može da pronađe nešto za sebe iz svih oblasti zdravstva”. Hvala poštovana profesorko! Dragi prijatelji, živi nam i zdravi bili i neka su Vam srećni predstojeći praznici. Radujte se Novoj godini i Božiću! Volite se i poštujte! Čuvajte mir u svojoj duši! Čuvajte svoje zdravlje i čuvajmo naše veze i u 2023. godini. Vaš „Medici.com“!

Vera Pušac, direktor

UKC RS Posjeta hirurga iz Slovenije 10 „Medical“ d.o.o. Mostar 20

Prim. dr Milan Latinović Sestrinstvo 22

Ministarka zdravlja u Vladi Srbije Prof. dr Danica Grujičić 46

Jubilej-90 godina Vojna neuropsihijatrija 55 XXXI anale MEDICI PROARTE 64

Prof. dr Dimitrije M.Nikolić Spinalna mišićna atrofija 68

Dvadeset godina postojanja Udruženja kardiologa RS 84

Prof. dr Saša Vujinović Trideset godina radiologije u RS 98

UKC RS Info bilten 98

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović i Nataša Aleksić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com

Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15

Direktorica: Vera Pušac

Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović

Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715

Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377

Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka

Tiraž: 2.000 115. broj izlazi u februaru 2023. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

POZITIVNE FREKVENCIJE
7 SADR@AJ

deja o elektrostimulaciji u Banjaluci je krenula iz “Medicinske elektronike” krajem osamdesetih godina od grupe vizionara na čelu sa Slobodanom Cvjetićem. “Medicinska elektronika” je u bivšoj državi bila najbliže ostvarenju ideje proizvodnje pejsmejkera. Naime, kod nas su pakovani i sterilisani aparati te utiskivao logo “Medicinske elektronike” i ime “Rutex”, tada popularnog i kvalitetnog aparata.

Ponekada situacija preduhitri spremnost aktera da je sprovedu u djelo, a tako je bilo i 24. oktobra 1992. godine. U uslovima potpunog ratnog okruženja i izolacije Republike Srpske je zamijenjen prvi pejsmejker u KC Banjaluka i time otpočela era ugradnje trajnih pejsmejkera u KC BL a i Republici Srpskoj. Tim je predvodio prof. dr Mladen Goronja koji je imao dovoljno smjelosti i odlučnosti da se upusti u operaciju za koju objektivno nisu bili adekvatno opremljeni, ali su to nadoknađivali ogromnim entuzijazmom. Ohrabreni početnim uspjehom, tim koji su činili dr Hasan Leto, inž. Slavica Babić i med. sestra Jelena Vučković su nastavili sa ugradnjom pejsmejkera. U međuvremenu, timu se pridružio dr Zdenko Stupar, ORL specijalista, koji je radio hirurški dio operacije, a od 1995. godine dr Dragan Unčanin, tada specijalizant interne medicine, koji je nakon obuke u KC Srbije otpočeo sa samostalnim ugradnjama pejsmejkera.

Dana 16. oktobra 1998. godine je zvanično otvoren Pejsmejker centar u KC BL i tih godina se ugrađivalo 20-ak aparata vitalno ugroženim bolesnicima. Samo sedam dana po zvaničnom otvaranju PM centra, 23. oktobra je preminuo prof. dr Mladen Goronja, istinska legenda i ljudska veličina. Od tada pa do danas na čelu Pejsmejker centra je dr Dragan Unčanin.

Od 1998. godine, od kada imamo sačuvane podatke, u UKC RS urađeno preko 5355 operacija. Važni datumi za naš centar su: ugradnja prvog implantabilnog kardioverter defibrilatora 9.8. 2004. godine, uz pomoć prof. dr Gorana Milašinovića, i do danas je ugrađeno 448 aparata. Dana 1. februara 2008. godine je ugrađen prvi CRT u Republici Srpskoj, uz pomoć dr Žarka Ćalovića, i do sada smo ugradili 206 takvih aparata. Dana 1. 2. 2011. godine je ugrađen prvi implantabilni loop recorder, a do sada je ugrađeno 78.

Šestog februara 2018. godine smo otpočeli sa elektrofiziologijom srca i ra-

Prim. dr Dragan Unčanin, šef Odjeljenja za elektrofiziologiju srca i poremećaje srčanog ritma Klinike za kardiologiju UKC RS

diofrekventnim ablacijama uz pomoć kolega sa Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i to prije svega dr Milosava Tomovića, dr Dejana Kojića i dr Dejana Vukajlovića. Do danas je urađena 181 procedura koja se odnosi na elektrofiziološko ispitivanje srčanih aritmija i radiofrekventnu ablaciju paroksizmalih supraventrikularnih tahikardija (AVNRT, AVRT, AT, AFll) i ventrikularnih ekstasistola.

11. 10. 2019 godine smo ugradili prvi Hiss bundle pacing system, uz pomoć dr Karola Čurila iz Praga, a tokom V kongresa kardiologa Republike Srpske 26. 9. 2021. god. smo napravili radioni-

i kanapa, napravili najveći centar za srčane aritmije u Republici Srpskoj koji u ovom momentu opremom i opremljenošću ne zaostaje za modernim evropskim i svjetskim centrima, a koji našim pacijentima pruža 24-časovnu zaštitu i uslugu. Naravno da je oprema bitna, ali je kvalitetan ljudski i profesionalni kadar presudan, a toga nikada nije manjkalo u našem centru. Svakako treba spomenuti prof. dr Marka Šobota (1956-2013) koji je u PMC radio do samog kraja, a kraće ili duže vrijeme sa nama su radili i dr Boris Goronja, dr Sanja Stojković, trenutno šef Odjeljenja opšte kardiologije u UKC RS, i dr Nikola

Prof. dr Mladen Goronja i dr Selman Martinović u viziti kod bolesnika nakon prve zamjene pejsmejkera

cu kada je uz pomoć dr Davida Žižeka, KC Ljubljana, urađen prvi LBBB pacing u RS. Iste godine 22. 12. smo uradili 2 Crio ablacije pacijentima sa paroksizmima atrijalne fibrilacije.

Eto tako ide priča o životu, ljubavi, strasti, entuzijazmu, uspjehu, ili kako smo, uz pomoć štapa

Šobot, osnivač i načelnik kardiohirurgije u UKC RS. Svako od njih je ostavio svoj specifičan trag.

Trenutno u Pejsmejker centru Klinike za kardiologiju UKC RS rade specijalisti dr Jelena Jovanić, dr Siniša Kovačević i dr Miron Marjanović, a tu su i specijalizanti dr Emil Vujić, dr Marko

I
Elektrofiziologija srca
8 ZDRAVSTVO - događaj dana

Ministar Šeranić na obilježavanju 30 godina od ugradnje prvog trajnog pejsmejkera u Banjaluci

Nastavićemo sa usavršavanjem i rastom zdravstvenog

sistema

Milanović, dr Vladimir Beronja, dr Nikolina Bosančić, dr Bogdana Menićanin i dr Mile Bošković, uz koje nam je budućnost osigurana.

Ne manje važan dio tima su medicinske sestre, tehničari i instrumentari: Srđan Vujić, Marijana Prosan Lazukić, Marijana Goronja, Đorđe Jerković i Bojana Marković te smjenske medicinske sestre Brankica Vejnović, Sanela Savanović, Jelena Malenčić i Sanja Vulin, predvođeni nadzornim med. tahničarom Milovanom Kostićem.

Izražavam iskrenu zahvalnost cijelom timu za profesionalan, odan i savjestan rad.

I na kraju, sada kada više nismo tako mali ni po broju, vjerujem da ćemo u najskorije vrijeme ugraditi i pejsmejker koji je bez elektrode i koji se u cjelosti ugrađuje u srce, a da će fiziološki pejsing (Hiss bunde i LBBB) postati naša rutina.

Ne treba zaboraviti da je ovo skupa tehnologija i da su naši rezultati direktno proporcionalni sredstvima sa kojima raspolažemo ali, bez obzira na to, naši pacijenti ne participiraju ličnim izdvajanjem kao što je to slučaj u većini sredina u okruženju.

Ovaj tekst je mali vremeplov i podsjećanje, ali i omaž svim ljudima koji su u njemu radili ili još rade.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić prisustvovao je u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske obilježavanju 30 godina od prve ugradnje trajnog pejsmejkera u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Ministar je čestitao jubilej zaposlenima na Klinici za kardiologiju i Odjeljenju za elektrofiziologiju sr-

niju opremu i kontinuirano radimo na razvoju kadra”, istakao je ministar Šeranić.

Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Vlado Đajić izjavio je da ova zdravstvena ustanova prati svjetske trendove iz oblasti kardiologije te da Pejsmejker centar i Klinika za kardiologiju imaju maksimalnu podršku UKC Republike Srpske.

On je poručio da je Pejsmejker centar opremljen najsavremenijom opremom te da u njemu radi iskusno i stručno medicinsko osoblje.

“Naše opredjeljenje je nabavljanje novih aparata i usavršavanje medicinskog osoblja”, rekao je Đajić.

Načelnik Klinike za kardiologiju Tamara Kovačević Preradović je rekla da su u proteklim godinama napravljeni dramatični iskoraci u svim oblastima kardiologije.

ca i poremećaje srčanog ritma, uz poruku da je potrebno nastaviti sa usavršavanjem i rastom zdravstvenog sistema u budućnosti.

“Pejsmejker centar je počeo malim koracima, a sada imamo interventnu salu za elektrofiziologiju srca, ugrađujemo najsavreme-

Pejsing u Banjaluci ima tradiciju od 1976. godine.

U Pejsmejker centru ugradi se oko 350 pejsmejkera godišnje i on predstavlja jedan od najrespektabilnijih centara u regionu kada je riječ o modernoj kardiologiji.

Ljekari i medicinske setre Odjeljenja za elektrofiziologiju srca i poremećaje srčanog ritma (pejsmejker centar) Dr Dejan Kojić IKVB Dedinje i dr Dragan Unčanin UKC RS
9 ZDRAVSTVO - događaj dana

Kliniku za opštu i abdominalnu hirurgiju posjetili su eminetni stručnjaci iz Opšte bolnice Murska Sobota, Slovenija, doc. dr Radenko Koprivica, abdominalno-vaskularni hirurg i šef hirurgije, i dr Sanjanin Perišić, abdominalni hirurg. Posjeta je organizovana u okviru strateških planova za razvoj Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju UKC Republike Srpske. Opšta bolnica u Murskoj Soboti je baza za edukaciju iz oblasti laparoskopskog zbrinjavanja ingvinalnih hernija. Pored teoretske edukacije hirurga iz Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju, prikaz i izvođenje operativnih procedura zaokružiće saznanja o ovim tehnikama koje će naši hirurzi primjenjivati u liječenju pacijenata.

Stručna posjeta eminentnih hirurga iz Slovenije

planiramo da ih šaljemo u Sloveniju na dalja usavršavanja,” rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Prof. dr Vlado Đajić se zahvalio stručnjacima doc. dr Radenku Koprivici i dr Sanjaninu Perišiću na stručnoj posjeti našoj ustanovi. “Danas bilježimo još jedan veliki uspjeh medicinskih profesionalaca UKC Republike Srpske. Naše kolege iz Slovenije su izvele operativne zahvate zajedno sa našim ljekarima, a održali su edukaciju i predavanja. Jedno veliko hvala kolegama iz Slovenije i mojim saradnicima. Nastavljamo sa edukacijom našeg medicinskog kadra i uz dogovor

Načelnik Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju dr Zoran Aleksić istakao je da je Klinika u toku strateškog razvoja napravila još jedan iskorak, a to je laparoskopsko zbrinjavanje ingvinalne hernije. “Naši hirurzi, specijalisti rutinski rade laparoskopske operacije žučne kese i crvuljka te je sljedeći korak taj da svi treba da radimo rutinski laparoskopske operacije ingvinalne hernije. Uspostavili smo dobru saradnju sa našim kolegama iz Opšte bolnice Murska Sobota. Potpisali smo s njima ugovor na godinu dana. Naši specijalisti će biti njihovi gosti na edukaciji, a oni će dolaziti kod nas kada se ukaže prilika da zajedno radimo ope-

racije ovdje u UKC Republike Srpske” rekao je dr Zoran Aleksić.

Doc. dr Radenko Koprivica, abdominalno-vaskularni hirurg i šef hirurgije, je istakao da mu je drago što je u prilici da može prenijeti svoje iskustvo kolegama u UKC Republike Srpske. “Postigli smo veliki iskorak u laparoskopskoj hernioplastici u Sloveniji. Već pet do šest godina konstantno se edukujemo i slobodno možemo reći da smo lideri na tom području. Rukovodstvo UKC Republike Srpske je napravilo sjajan iskorak u organizacionom i stručnom smislu. Mi smo jako srećni da imate ovakve uslove za rad. Ovo je na nivou najboljih zdravstvenih centara u svijetu i neizmjerno se radujemo saradnji,” naglasio je doc. dr Radenko Koprivica.

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske
10 ZDRAVSTVO - događaj dana
Doc. dr Radenko Koprivica, doc. dr Zoran Aleksić, prof. dr Vlado Đajić i dr Velimir Škrbić

UBolnici „Dr Mladen Stojanović“, u Prijedoru, svečano je puštena u rad angio-sala. Riječ je o prvoj takvoj sali u prijedorskoj regiji, koja predstavlja ogroman iskorak u liječenju koronarnih bolesti koje su vodeći uzrok mortaliteta u svijetu.

Svečanom otvaranju angio-sale prisustvovali su direktori zdravstvenih ustanova i predstavnici lokalnih zajednica iz RS i Federacije BiH, zdravstveni , kao i privrednici i donatori koji su pomogli uređenje angio-sale.

Do sada su pacijenti iz regije morali biti transportovani u Univerzitetski klinički centar Republike Srpske u Banjaluci, sa ciljem da u toku “zlatnog sata” koji je prvi sat nakon udara, dobiju neophodnu zdravstvenu pomoć. Budući da je Banjaluka udaljena oko 56 kilometara od Prijedora, otvaranje angio-sale u gradu na Sani znači da će i pacijenti iz regije imati ljekarsku pomoć u toku “zlatnog sata”.

Po riječima samih ljekara kardiologa, značaj angio-sale je neprocjenjiv, jer pruža mogućnost dijagnostikovanja bolesti prije nastanka akutnog infarkta miokarda. Ljekari u angio-sali mogu da dijagnostiikuju koronarnu bolest, stave stentove u određene arterije i na taj način spriječe nastanak bolesti ili njenih komplikacija.

Prijedor, 1.12.2022. godine

Otvorena angio-sala u prijedorskoj regiji

“Treća sala je u Foči, sada ova u Prijedoru. Visoki standard Evropske unije je 600 intervencija na milion stanovnika, a mi ih imamo skoro 700, znači da smo iznad visokog prosjeka EU. Jako smo ponosni na taj posao i našu mrežu sala, a sljedeće godine se vidimo u Doboju”, naveo je Lončar.

u angio-sali obavljeno nekoliko procedura i da nije bilo komplikacija te da je otvaranje angio-sale veliki iskorak za ovu bolnicu.

Šef Interventne kardiologije Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Saša Lončar rekao je da je banjalučki UKC posljednju deceniju bio preopterećen, jer je tu postojala jedina

“Ovdje sam danas da dam svoju podršku direktoru i kolegama, da dam podršku ovom velikom projektu koji je izuzetno značajan za ovaj dio naše države. Bolnica Bijeljina već osam godina ima angio-salu, posljednje dvije godine naša angio-sala radi 24 sata dnevno. Mi znamo koja je to prednost i koji su to benefiti, isto tako znamo kako nam je bilo teško kada smo počinjali i zbog toga sam ovdje da podržim svoje kolege jer je to veliki poduhvat”, rekao Zlatko Maksimović, direktor bijeljinske bolnice.

„Dr

Stojanović“ Andrija Vukotić podsjetio je da je angio-sala kapitalni projekat za čitavu regiju. U prijedorskoj bolnici zdravstvene usluge se pružaju za oko 200.000 pacijenata iz Republike Srpske i Federacije BiH.

-Vlada Republike Srpske je u ovaj projekat uložila 1,3 mil. KM, a adaptacija prostora za angio-salu koštala je oko 167.000 KM od čega je ustanova obezbijedila 108.000 KM, a donatori 59.000 KM, od kojih najviše Rudnici željezne rude Ljubija - 40.000 KM, izjavio je Vukotić.

Načelnik Kardiološkog odjeljenja dr Vlado Vujović je rekao da je već danas

angio-sala na milion stanovnika, a da je prva poslije Banjaluke ovu salu dobila Bijeljina, koja je napravila rapidan iskorak i rasteretila UKC.

Prije svečanog otvaranja angio-sale održana su dva predavanja za prisutne. Akademik i kardiolog dr Milan Nedeljković održao je predavanje o interventnoj kardiologiji u Srbiji u vrijeme epidemije virusa korona, a prof.dr Aleksandar Lazerević prezentovao je „Razvoj intervetne kardiologije“ na Klinici za kardiologiju UKC RS.

U ime Odeljenja medicinskih nauka - Odbora za kardiovaskularnu patologiju ANURS-a i Centra za specijalizacije, subspecijalizacije i kontinuiranu edukaciju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banja Luci skup je pozdravio Akademik Duško Vulić.

Direktor Bolnice Mladen
Medici.com ZDRAVSTVO 12

Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, 15. novembra 2022. u Kulturnom centru Banski dvor, obilježio je 44. godinu uspješnog rada i razvoja.

Svečanom promocijom diplomaca i polaganjem Hipokratove zakletve, promovisano je 113 doktora medicine, 14 doktora stomatologije, 42 magistra farmacije i 36 diplomiranih medicinara zdravstvenih nauka.

Dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Ranko Škrbić rekao je da je ovo 39. dodjeljivanje diploma i istakao da ovaj fakultet postoji 44 godine i da od prvog predavanja, održanog na današnji dan 1978. godine, slavi i obilježava ovaj datum.

“Radujemo se što dobijamo značajan podmladak i novu energiju među budućim zdravstvenim radnicima koji će, siguran sam, oni najbolji, naći sebi zaposlenje, neki su već našli, a neke smo zadržali na fakultetu kao nastavnu bazu, što nas posebno raduje”, rekao je Škrbić pred početak svečanosti u Kulturnom centru Banski dvor.

On je dodao da je fakultet ove godine zabilježio velike uspjehe, da ima plodnu godinu sa brojnim postignutim uspjesima na domaćem i međunarodnom planu, kao i velike planove za budući period.

Medicinski

fakultet Univerziteta u Banjaluci

Svečana promocija diplomaca

na Studijskom programu “Medicina na engleskom jeziku”.

Rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin čestitao je rukovodstvu Medicinskog fakulteta, svim zaposlenim i kolegama studentima 44 godine uspješnog rada i razvoja.

On je rekao da je Medicinski fakultet najsloženiji član Univerziteta, kadrovski i po broju studenata, te da ga posebno raduje što na Medicinskom fakultetu posljednjih godina raste broj studenata.

Gajanin je naveo da je u poređenju 2017. i 2022. godine broj redovnih studenata koji studiraju na prvom ciklusu studija veći za oko 1.100, a istakao je i da ovaj fakultet publikuje najveći broj radova u međunarodno referentnim časopisima.

Student generacije na Medicinskom fakultetu Duška Regoda rekla je da je od prve do šeste godine bila

student sa najvišim prosjekom ocjena kako na studijskom programu medicina, tako i među studentima ostalih studijskih programa.

“Želja mi je da se bavim kardiologijom. Nadam se da ću dobiti zaposlenje na Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i na taj način doprinijeti poboljšanju zdravstvenog sistema kod nas”, rekla je Regoda.

Ovom događaju prisustvovali su rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin, prorektor za materijalne i ljudske resurse prof. dr Dalibor Kesić, prorektor za naučnoistraživački rad i razvoj prof. dr Miroslav Malinović, generalni sekretar Univerziteta mr Đorđe Markez, direktor Zavoda za transfuzijsku medicinu dr Gordana Guzijan, dekani i druge eminentne zvanice.

Mr Dajana Vranješ, viši stručni saradnik za odnose s javnošću

Istakao ja da je od ove godine na fakultetu počeo program i na engleskom jeziku, kao i da studenti stižu iz Indije, Bangladeša i Turske i očekuje se oko 70 studenata koji će biti

ZDRAVSTVO 14

И

мплементацијом Интегрисаног здравственог информационог система у Дому здравља Бањалука окончана је још једна фаза ИЗИС-а, јер су сада сви домови здравља у Српској интегрисани у овај систем. Дакле, осим ДЗ Бањалука, готово сви други домови здравља већ двије године раде у ИЗИСу и уочавају све предности овог програма који доприноси ефикасности здравственог система. ИЗИС је, иначе, потпуно нови систем који је имплементиран у јавним здравственим установама као и приватним, које имају потписан уговор са Фондом, и значи комплетно информационо увезивање свих здравствених установа у један систем чиме ће се значајно унаприједити ефикасност здравствене заштите. Поред тога, интегрисање података на једном мјесту омогућиће и надлежним институцијама да реално креирају будуће здравствене политике, стратегије развоја и сл. В.д. директора Фонда здравственог осигурања Републике Српске Дејан Кустурић захвалио се свим здравственим радницима који већ дуже од двије године раде у ИЗИС-у и који су препознали све предности овог система. ‘’На почетку су сви имали проблема, што је очекивано, али су схватили да је то период прилагођавања и сви заједно смо тај период успјешно превазишли, укључујући и грађане који су имали разумијевања и стрпљења’’, рекао је Кустурић. Кустурић је навео да ИЗИС ‘’није измислио ФЗО’’ већ да је то одлука Републике Српске и да је у питању пројекат од републичког значаја и законска обавеза, а Фонд је добио задатак да га реализује. ‘’Поред својих редовних обавеза и послова преузели смо и реализацију ИЗИС-а. Мислим да смо тај посао обавили професионално. Захваљујем се и радницима Фонда који константно раде на овом пројекту и стално су доступни и здравственим радницима

и убрзао рад

којима је потребна техничка помоћ’’, истакао је директор Фонда. Он је рекао да су на почетку сви здравствени радници прошли ‘’исте муке’’ и да је један од разлога проблема страх и отпор према нечему што је ново. ‘’Потребно је вријеме да се здравствени радници прилагоде новом систему. Морам посебно да истакнем Дом здравља у Бијељини који је, не чекајући миграцију података из претходног система, све и један здравствени картон ручно унио у ИЗИС. У тој установи, као и многим другим, ИЗИС се користи већ више од двије године. Уважавајући чињеницу да је Дом здравља у Бањалуци највећи са највећим бројем пацијената и тимова, њих смо оставили посљедње да се интегришу у ИЗИС’’, рекао је Кустурић. Познато је и да је Фонд пролонгирао рокове примјене ИЗИСа у пуном капацитету у здравственим установама, имајући у виду специфичне околности и оптерећеност здравствених радника у пандемији вируса корона. Посебно позитиван примјер примјене ИЗИС-а су регије Бијељина, Зворник, Требиње, као и многе друге, а здравствени радници, будући да дуже користе овај програм, уочавају бројне његове предности. Искуства представника здравствених установа о ИЗИС-у Предсједник Удружења доктора породичне медицине Репу-

блике Српске Драшко Купрешак каже да имплементација ИЗИСа захтијева упознавање са самим програмом да би се са њим овладало у пракси. „Системска имплементација не може се десити преко ноћи. Искуства из других домова здравља нас уче да је рад у ИЗИС-у одличан, а добар примјер је Дом здравља Бијељина који је први прешао на ИЗИС и функционише беспријекорно. Све ће доћи на своје, јер програм није ни тежак ни компликован’’, тврди Купрешак. Љекар породичне медицине у Дому здравља Бијељина Гордана Савин каже да ИЗИС користе од октобра 2020. године. „У почетку је било проблема, требало је да се упознамо са програмом, унесемо све раније податке о пацијентима у електронску форму, а то је захтијевало много рада и времена, али олују смо прегурали и сада радимо без потешкоћа“, рекла је др Савин. Она је истакла да рад у ИЗИС-у сам по себи није компликован и не захтијева никакве посебне информатичке вјештине. „Сада, када у рачунару имамо све податке да бисмо продужили терапију пацијенту и рецепт послали у апотеку треба шест кликова“, рекла је Савинова. У зворничкој болници више од 90 одсто служби већ годину дана ради у ИЗИС-у, који им је, како сами кажу, знатно олакшао посао, јер раније нису имали никакав електронски програм и све су радили “ручно”. „Наша искуства су више него позитивна. Љекари су се брзо снашли, чак и неколицина старијих, који су до уназад годину налазе куцали на писаћим машинама. Они су мало негодовали, али то је трајало седам дана“, истакао је директор Болнице у Зворнику Иван Поповић. Слично искуство имају и радници запослени у Дому здравља Требиње. Помоћник директора

Интегрисани здравствени информациони систем ИЗИС унаприједио пословање
Дејан Кустурић, в.д. директор Фонда здравственог осигурања Републике Српске ZDRAVSTVO 16

здравствене установе Радован Тодоровић истакао је да је ИЗИС унаприједио пословање и убрзао рад. ‘’Што се тиче електронских рецепата који функционишу кроз ИЗИС, он је убрзао процедуру прописивање рецепата у овој регији’’, истакао је Тодоровић. Директор Универзитетског клиничког центра Републике Српске Владо Ђајић истакао је да је здравственим установама потребан ИЗИС, јер ће то значити комплетно увезивање система. „УКЦ тренутно има КИС (клинички информациони систем) који је врхунски систем, али је само унутар Клиничког центра. Нама треба ИЗИС да податке које ми имамо у УКЦ РС Фонд може да повуче, да виде шта је урађено, колико је пацијената лијечено, које су интервенције биле и колико је то све коштало. То је добро замишљен систем, али морамо техничке ствари усагласити и када се заврши то ће одлично да функционише“, рекао је Ђајић. Центар за ментално здравље при Дому здравља Бањалука била је прва организациона јединица која је почела да спроводи ИЗИС. Колики је то искорак у раду објаснила је љекар специјалиста психијатрије Жељка Штрбац која се посебно осврнула на чињеницу да ИЗИС штити личне податке пацијента.

„У апликацији ИЗИС имамо могућност да у медицински/електронски картон пацијента унесемо све податке који значе нама, а које нико други не смије и не може да чита, будући да ми лијечимо јако осјетљиву популацију грађана. Ти подаци су видљиви нама, сарадницима у Центру за ментално здравље и морају да нам буду видљиви, јер ми радимо тимски и наши пацијенти се тимски сагледавају. Са њима раде и психијатри, психолози, као и социјални радници, али постоји једна апсолутна заштита података ‘која иде напоље’. Тако се поштује правило наше струке, а то је та повјерљивост и чување интиме пацијента“, навела је ова докторка и додала да у самом програму постоји неколико нивоа заштите. „Када напишемо налаз и мишљење, ми управо, захваљујући тим дефинисаним нивоима заштите, можемо да одредимо колико ће тај налаз бити транспарентан како самим пацијентима, тако и породичном доктору“, истакла је ова докторка.

Заштита личних података Лични подаци грађана у оквиру Интегрисаног здравственог информационог система су у потпуности безбједни, јер се приликом израде и реализације овог пројекта посебно водило рачуна управо о безбједности и сигурности

личних података грађана. Све законске обавезе које се односе на заштиту личних података су испоштоване, оне су и саставни дио уговора које је Фонд здравственог осигурања Републике Српске потписао са компанијама које раде на реализацији овог система. Оно што је најважније, сервер са базом података о осигураницима је смјештен у Фонду и ФЗО је власник тог сервера, а компаније немају приступ личним подацима осигураника. Добављач је обавезан да Фонду испоручи изворни код за све софтверске компоненте и подсистеме ИЗИС-а. Сигурност података, поред уговора, регулисана је, такође, и посебним протоколима. Напомињемо да је обезбијеђена и резервна локација сервера у нашој филијали у Бијељини те у случају да из било ког разлога сервер у Бањалуци не функционише, покренуо би се резервни сервер. Резервна локација за сервер је одређена како би се заштитили подаци у случају нпр. евентуалних природних непогода и слично. Такође, резервне копије података (‘’бекап’’) се раде редовно у складу са добрим праксама. Обуке за ИЗИС Овај пројекат се реализује већ неколико година и од самог почетка, дакле, прије него што се почело с имплементацијом у здрав-

ове
ZDRAVSTVO 17

а

иницијативу Фонда здравственог осигурања Републике Српске одржан je састанак са представницима Удружења пацијената ILCO – STOMA и Удружења доктора породичне медицине Републике Српске, а све у циљу унапређења квалитета здравствене заштите пацијената са овим здравственим проблемом. „Драго нам је што смо ми пацијенти наишли на једну здраву климу у Фонду здравственог осигурања РС и што смо Фонд препознали као институцију која искључиво ради на добробит пацијената“, истакао је предсједник Удружења пацијената ILCO – STOMA Драган Тривун. Иако ФЗО РС и сада за осигуранике који имају стому финансира потребна права, попут дискова, уринарних кеса и других медицинских средстава, један од циљева састанка је додатно побољшање квалитета живота ових пацијената, али и унапређење комуникације између пацијената са једне стране и породичних доктора, као и Фонда, са друге стране. Оно на шта су пацијенти на састанку посебно указали јесте да се у пракси дешава различито тумачење права прописаних Правилником о праву на медицинска средства, што изазива недоумице код пацијената када је ријеч о процедури остваривања права. „Потребно је да се додатно ради на едукацији и наших радника како би пружали правовремене и тачне информације осигураницима и Фонд је већ почео да спроводи ове едукације са акцентом у Бањалуци, али планирамо да то проширимо на цијелу Републику Српску“, истакла је замјеница директора за стратешко управљање здравственим системом ФЗО РС Наташа Грубиша. Представници Фонда су на састанку показали спремност да разговарају о евентуалним измјенама Правилника о праву на медицинска средства како би прецизније дефинисали права и процедуре, а све у циљу једноставнијег тумачења у пракси. Пацијенти су на састанку затражили и финансирање нових помагала те је Фонд показао отвореност

да разговара и на ту тему. „Већ смо радили одређене пројекције и анализе и спремни смо да размотримо шта се може урадити на измјени Правилника о праву на медицинска средства и додатном унапређењу права осигураних лица са овим здравственим проблемом“, истакла је Грубиша. Представници Удружења доктора породичне медицине Републике Српске су такође саслушали примједбе пацијената када је ријеч о различитим тумачењима правилника у пракси од стране породичних доктора и понудили своју организациону помоћ у виду додатних едукација здравствених радника када је ријеч о пацијентима који имају уграђену стому. „Ови састанци су јако важни и за нас породичне докторе, посебно да из угла пацијената сагледамо њихов живот са стомом и све изазове у пракси са којима се сусрећу и да заједно дођемо до рјешења које има само један циљ - унапређење квалитета здравствене заштите“, истакао

је предсједник Удружења доктора породичне медицине РС Драшко Купрешак.

Иначе, овом састанку са представницима Удружења пацијената ILCO – STOMA претходио је радни састанак Фонда и Удружења доктора породичне медицине Републике Српске, чиме је настављена пракса Фонда да се чују ставови љекара у вези са свим важним питањима и новинама у примарној здравственој заштити. На састанку је, између осталог, разговарано о новим смјерницама за докторе породичне медицине када је у питању заказивање прегледа за амбулантну дијагностику – МР и КТ те о искуству домова здравља у примјени Интегрисаног здравственог информационог система. Такође, било је ријечи и о даљем поједностављењу процедура код остваривања права из здравственог осигурања у циљу додатног унапређења

Н
Дарија
РС Одржан састанак са Удружењем пацијената ILCO – STOMA Тривун: Фонд ради на добробит пацијената ZDRAVSTVO 19
доступности здравствене заштите.
Филиповић Остојић, портпарол ФЗО

Kad život pacijenta visi o koncu, svaki tren je dragocenost koja nema cenu. Da od precizne i pravovremene dijagnoze zavisi brzina i način oporavka kao i kvalitet života posle izlečenja, uverili su se svi koji su imali lakših ili težih zdravstvenih problema. Zahvaljujući progresivnom napredovanju informacionih tehnologija, medicini se svakodnevno ukazuje prilika da raspolaže najsavremenijim dijagnostičkim aparatima. Danas velike svetske kompanije proizvode medicinsku opremu najvišeg kvaliteta sa sofisticiranim softverskim programima, sa najvišim standardima bezbednosti korištenja, ali i zaštite pacijenata i profesionalnog osoblja. Preko svojih zastupnika i distributera snabdevaju zdravstvene sisteme širom sveta. Upravo ovim krilima kojima leti savremena medicina, kompanija “Medical”d.o.o. Mostar, obezbeđuje široko nebo pod kojim se kreće. O njenom nastanku, razvoju, rezultatima i planovima, razgovarali smo sa vlasnikom, menadžerom, dobrim čovekom i uspešnim vizionarom, gospodinom Jasminom Đonkom.

“Medical” d.o.o. Mostar

predanim radom, kompanija“Medical” hrabro gazi stazama budućnosti. Osnovna delatnost firme je opremanje zdravstvenih ustanova (domova zdravlja, bolnica, klinika, zavoda, instituta, privatnih ordinacija…) medicinskom opremom i potrošnim materijalom te uslugama servisa za sve medicinske uređaje iz njihovog asortmana.

Koliko dugo postoji Vaša kompanija i koje brendove zastupate na bh. tržištu te koji je procenat Vašeg učešća na tržištu?

kako bismo dodatno pružili vrijednost kliničarima i pacijentima. Napredak u medicini u prošlom vijeku jedno je od najvećih dostignuća čovječanstva, a GE je konstantno bio na čelu. Od rendgenskih zraka preko CT skeniranja do magnetne rezonance, naši istraživači su naoružali doktore sve sofisticiranijim alatima za otključavanje tajni, skrivenih u našim tijelima. Imamo preko četrnaest hiljada patenata širom svijeta i instaliranu bazu od više od četiri miliona jedinica za snimanje, mobilnu dijagnostiku i nadzor. Procjenjujemo da naši uređaji za snimanje generiraju preko dvije milijarde skeniranja godišnje, a procjenjuje se da se svaki dan rodi oko 17.000 beba uz pomoć naše opreme. Svake sekunde se snimaju otprilike tri pacijenta pomoću naših farmaceutskih dijagnostičkih agenasa.

Kompanija je zvanično osnovana 3. aprila 1989. godine u Mostaru. Kratkotrajno, 1992. godine premešta sedište u Cirih, a opet, 1996. vraća se u Mostar. Za tako kratak period od 1992-1996. godine, kompanija je već solidno prisutna u Evropi, sa značajnim uspehom u Švajcarskoj i Jugoistočnoj Evropi. Realizacijom velikih i važnih projekata i svojih zacrtanih planova i programa, krajem 1998. godine postaje prepoznatljiva i prisutna i na teritoriji Bosne i Hercegovine. U to vreme u BiH je postojao mali broj novih aparata za dijagnostiku. Upornošću i

Kompanija “Medical” Mostar posluje na domaćem tržištu 33 godine i u dosadašnjem periodu bilježi značajne poslovne rezultate. Pored generalnog zastupništva svjetski poznate kompanije GE HealthCare, zastupamo i poznate svjetske proizvođače medicinske opreme: Johnson&Johnson, Olympus, GMM, Barco i Konica Minolta Tržišni udio u smislu opremanja medicinskih ustanova medicinskom opremom na našem tržištu iznosi oko 65% od ukupne instalirane baze opreme na svim nivoima.

Znamo da je General Electric Healthcare vodeća svetska kompanija u medicinskoj opremi. Recite nam nešto više o GE Healthcare.

Predstavljamo novu eru GE Healthcare. Decenijama je GE oblikovao ključna rješenja u zdravstvu. Kako ulazimo u budućnost kao nezavisna kompanija, donosimo najbolje od tog naslijeđa, dok razvijamo naše poslovanje

“Medical” sigurno već duže vreme ima misiju u našem zdravstvu. Recite nam nešto više o tome.

Misija kompanije je pružanje kvalitetne usluge uz uvijek optimalan odgovor na zahtjeve naših klijenata, ostvarenje veće vrijednosti za klijente uz stalno usavršavanje kadra, poboljšanje organizacije te primjena principa upravljanja kvalitetom. “Medical” upošljava trideset zaposlenika od čega je devet certificiranih servisnih inžinjera, što čini trenutno najbrojniji tim inžinjera u oblasti medicine. Kada kupite GE Healthcare opremu, naš stručni servisni tim će biti tu tokom čitavog njenog životnog ciklusa i obezbijediti vrijeme neprekidnog rada sistema kako bi vam pomogao da poboljšate efikasnost, produžite životni vijek opreme,

Razgovor: Jasmin Đonko
Jubilej - Medico.com 10 godina ZDRAVSTVO 20
Razgovor vodila: Vera Pušac

optimizujete ukupne troškove posjedovanja i na kraju obezbijedite bezbrižnost u trenucima koji su najvažniji.

Vaše sedište je u Mostaru. Da li ste zadovoljni Vašim poslovanjem u proteklom periodu?

U poslovnoj zgradi, koja se prostire na 1.000 kvadratnih metara, dugo godina se rade razne edukacije kao i škole ultrazvuka, certificirane sa eminentnim predavačima iz zemlje i svijeta. Nakon 33 godine zadovoljni smo postignutim i ponosni na sve što je urađeno. Paralelno s poslovnim aktivnostima se bavimo i humanitarnim radom, što pokazuje više od 100 dodijeljenih plaketa za učešće u raznim vidovima humanitarnih aktivnosti. U tom smislu posebno ističemo zahvalnicu Ministarstva zdravlja RS za partnera zdravstva RS. Od većih projekata na

teritoriji BiH potrebno je istaći sljedeće projekte uključujući projekte po sistemu “Ključ u ruke” opremanja kliničkih centara i opštih bolnica:

Projekat Korea I, Korea II I Korea III, u sklopu kojih su opremljeni klinički centri Banjaluka, Sarajevo i Mostar, te druge opšte bolnice širom zemlje. Ukupna vrijednost navedenih projekata je iznosila 115M USD, a projekti su izvođeni od 2007-2013. godine opremanje odjela radioterpaije na SKB Mostar, Austrijski kredit za opremanje većeg broja medicinskih ustanova, Saudijski kredit za opremanje većeg broja medicinskih ustanova, Opremanje Kliničkog centra u Sarajevu, projekat izgradnje i opremanja bolnice Nevesinje u toku 2014. godine, učešće u opremanju Onkološ-

kog centra u Banjaluci,više desetina opremljenih privatnih poliklinika i više stotina opremljenih privatnih praksa, projekat opremanja Specijalne hirurške bolnice “Dr Kostić” u Banjaluci u toku 2017-2018. godine, projekat izgradnje i opremanja JZU “Srbija” Istočno Sarajevo, Projekat “Ključ u ruke” adaptacije i opremanja bolnice Foča, vrijednosti 17 miliona KM koji je trenutno u toku, Projekat “Ključ u ruke” izgradnje i adaptacije bolnice Zvornik u ukupnom iznosu od 23,5 miliona KM koji je trenutno u toku, Saudijski kredit za opremanje Kantonalne bolnice Mostar i Opšte bolnice Konjic u iznosu od preko 10 miliona KM u toku 20202022. godine.

Koja je Vizija Vaše kompanije?

Naša vizija je da budemo sinonim za kompaniju koja stalno postavlja više standarde kako u oblasti poslovanja, trgovine i investicija, tako i u oblasti življenja.

Most komunikacije i saradnje između “Medical” d.o.o.Mostar i časopisa “Medici.com” Banjaluka, dug je, stamen je i popločan plodonosnom saradnjom i iskrenim prijateljstvom. Još od prvih dana, iz vremena osnivanja časopisa, iskra prijateljstva i obostranih interesa armirala je most koji je zasigurno zauzeo značajno mesto na mapi zdravstva i medicinskih komunikacija u Bosni i Hercegovini.

ZDRAVSTVO 21
Prim. dr Momir Pušac, Jasmin Đonko i Vera Pušac

дравствени професионалци су се у старту опредијелили да континуирано буду посвећени учењу и унапређењу својих знања и способности. У Министарству смо препознали да је врло важан сегмент за квалитетан рад здравствене установе и пружање добрих здравствених услуга - едукација, односно цјеложивотно учење медицинских сестара/техничара, са циљем подизања њихових вјештина и способности у пружању здравствене његе и организације посла. У протеклих десетак година планове и активности Министарства је подржала Влада Швајцарске и Швајцарска агенција за развој и сарадњу (СДЦ) кроз Пројекат сестринства у БиХ (ПроСес), који имплементира Фондација „Фами“ у конзорцијуму са са Универзитетском женевском болницом. Са циљем подизања стандарда и квалитета здравствених услуга, у претходном периоду радили смо на изради приручника Стандардне оперативне процедуре (СОП) и то су први приручници такве врсте који су урађени код нас, намијењени су медицинским сестрама/техничарима на примарном нивоу здравствене заштите, а посебно онима који раде на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите. То је, у ствари, један приручник, који на прикладан начин објашњава све оне процедуре које медицинске сестре/техничари проводе у свакодневном раду, када је у питању брига и њега везана за пацијенте, када су у питању процеси вођења документације и комплетан њихов рад. Циљ је да све медицинске сестре/техничари у Републици Српској имају на располагању водиче, да се упознају са садржајем у самим водичима и да их примјењују у свакодневном раду, како би, без обзира на то у којем дијелу здравственог система радили, пружали исти квалитет услуга. Медицинске сестре/техничари долазе из различитих образовних установа, постоје медицинске школе и одјељења у многим градовима и оне долазе са добрим теоретским знањем, везано за здравствену његу, али постоје и одређене разлике, везано за праксу и способности за практични рад.

Увиједјели смо да је јако битно са њима проводити континуирану едукацију, а она је приоритетно усмјерена на три поља знања: то су приоритетно унапређење њихових медицинских знања, као што су хитна медицинска стања, хроничне болести са врло незгодним компликацијама, заразне болести, као што је случај и са пандемијом изазваном корона вирусом, дакле, оно што им је потребно за њихов свакодневни рад. С друге стране, примијетили смо да је јако важно и да им је потребно унаприједити знање када су у питању њихове комуникације. Комуникације, које су унутар самог здравтсвеног система, унутар тимова, посебно са пацијентима, потенцијалним пацијентима и грађанима. Добра комуникација је предуслов за добар рад сваког здравственог радника, за стварање добре слике код грађана о медицинској професији. Посао медицинске сестре/

техничара је професија која је врло захтјевна и тешка, ти људи улажу јако много свог ентузијазма и енергије, потребна је велика емпатија за потребе другог човјека, све то за посљедицу има сагоријевање на послу, тако да је Министарство покренуло активности у борби против сагоријевања на послу, кроз програм супервизије, како бисмо им помогли да науче како да се штите од сагоријевања у свом свакодневном послу. Медицинске сестре су у претходном периоду пандемије, изазване корона вирусом, поднијеле највећи терет од свих здравствених радника. Можда чак највиши терет су поднијеле оне које раде у стационарним здравственим установама, гдје су лијечени најтежи болесници, а оне су биле директно укључене у третман њихових врло тешких и сложених стања, међу којима је значајан број људи завршио борбу са ковидом лошим исходом. Морамо се трудити и тражити начин да једни друге разумијемо, да поправимо комуникацију здравствени радник - пацијент. Јако је битно то што смо покренули одређене активности да наше медицинске сестре/техничари изађу у јавност представљајући свој посао. Човјек када има здравствени проблем, онда он себе и свој проблем ставља

З
у центар, то му је приоритет, тражи начин како да Прим. др Милан Латиновић, помоћник министра Сестринство, једна професија много улога Sirocco Maserli, директор СДЦ у БиХ Захвалница Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске за допринос и подршку провођењу Пројекта јачања сестринства у Босни и Херцеговини ZDRAVSTVO 22

га ријеши. Често се дешава да те личне потребе морају да се уклопе у систем који постоји, морају да на неки начин прођу кроз одређене процедуре које су успостављене да би систем могао да функционише и због тога често долази до одређених проблема у комуникацији. Зато смо то препознали и изненађујуће је колико смо видјели да је битно да се медицинске сестре упознају са правима пацијената, али и обавезама грађана. Јер, за здравље становништва нису одговорни само здравствени радници. Свјетска здравствена организација процјењује да је одговорност здравствених радника и здравственог система за здравље становништва око 15%, а за остало су одговорни сами људи, окружење у којем живе, начин живота, и друго. То је оно на чему ћемо у наредном периоду интензивније радити у свим здравственим установама, у јединицама локалне самоуправе да постигнемо холистички приступ у бризи о здрављу, да сви узмемо активну улогу у очувању и унапређењу нашег здравља. У Републици Српској постоји потреба за запошљавањем још већег броја медицинских сестара/техничара, запослени су оптерећени, постоје оправдане потешкоће у раду у комуникацији са грађанима.

Оне се не јављају само на телефон, већ пружају различите услуге: заказивања, медицинску његу, евиденцију и извјештавање, амбулантни рад, рад на терену да би услуге добили људи у својим кућама у мјесту становања. Едукација ће унаприједити организацију и способност сестара, смањити незадовољство грађана али, с друге стране, треба и кроз свој рад да се грађанима подигне свијест о њиховом раду и обавезама, тежини и значају посла који обављају.

влада је један од ријетких донатора који ће то наставити да ради и у наредном периоду. Министарство је са партнерима припремило садржај за наставак Пројекта „Сестринство у БиХ“, фаза 3. Трећа фаза трајаће од децембра 2022. године до децембра 2026. године. Донатори су прихватили да подрже активности које ће допринијети успјешној реализацији наших стратешких опредјељења у области сестринства. Наше дјеловање одвијаће се кроз управљачку структуру пројекта и координацију свих пројектних активности у Републици Српској и координацију са партнерима у Федерацији БиХ и Дистрикту Брчко. У наредном периоду наставићемо да дјелујемо у неколико кључних поља а то су: едукација, односно подизање клиничких знања код медицинских сестара у свим здравственим установама, а превасходно на примарном нивоу здравствене заштите; унапређењу комуникације за све медицинске сестре и на примарном, секундарном и терцијарном нивоу; супервизија - односно подршка медицинским сестрама у њиховој борби против сагоријевања; холистичком приступу у бризи о здрављу грађана кроз већу сарадњу система здравствене заштите и социјалне заштите; низ других активности у области регулације сестринске професије. Професија медицинске сестре заслужује максималну пажњу

То је комплексан рад гдје сви треба да изградимо
чин
који ће континуирано трајати. У БиХ је све мање међународних организација и донатора који конкретно подржавају унапређења у области здравства па и сестринства. Супервизија медисинских сестара у ЈЗУ УКЦ РС Панел дискусија „Сестринство у наредном периду“,
године
креатора здравствених политика и цијелог друштва. ХВАЛА ПАРТНЕРИМА! Едукација медицинских сестара/техничара о комуникацијама Мирјана Јанковић, координатор за пројекат ZDRAVSTVO 23
свијест и на-
размишљања и о колективизму и о појединачним потребама. То је процес
конференција 1416.10.2022.
Швајцарска

периоду од 1. децембра 2021. до 1. децембра 2022. године, пријављена су 22 нова случаја обољелих од ХИВ/АИДС-а, и то 18 обољелих од ХИВ-а (16 мушкараца, двије жене) и четири обољела од АИДС-а (три мушкарца, једна жена). У наведеном периоду пријављена су и два смртна случаја од АИДС-а, а ради се о пацијентима који су умрли убрзо након пријема на болничко лијечење (терминална фаза болести). Пут преноса инфекције код 20 пријављених је сексуални контакт (16 хомо/бисексуални, четири хетеросексуални), по један вертикални и путем крви (инјекциони корисник дрога). Највећи број обољелих припада узрасној групи 40-49 (10), затим 30-39 (7) година.

У Републици Српској, од пријаве првих случајева оболијевања до сада, регистрована су укупно 173 обољела од ХИВ/ АИДС-а. На Графикону 1. приказана је дистрибуција пријављених

ХИВ+, обољелих и умрлих од АИДС-а, у периоду од 2002. до 2022. године. Анализом података свих пријављених у наведеном периоду, према полној структури 82% су особе мушког пола, 17% женског, а један регистровани (1%) је непознатог полног статуса, (Графикон 2). Анализом обољелих према узрасту, највећи број је регистрован у узрасној групи 30-39 година, затим слиједе, 40-49, 50-59, 20-29, 60-69, 0-9, а за 15 особа које су пријављене као ХИВ+ не

постоје подаци о узрасту, па су означени у групи као непознато (Графикон 3).

Од укупног броја регистрованих од ХИВ/АИДС-а, најучесталији пут преноса ХИВ инфекције је хомо/бисексуални (44%), затим хетеросексуални контакт (43%), 5% припада групи инјекционих корисника дрога, по 1% је заражено препаратима крви и вертикалним путем, а за 6% пријављених нема података на који начин су се инфицирали ХИВ-ом (Графикон 4). У Републици Српској, у оквиру редовних активности у континуитету, проводи се епидемиолошки надзор и лијечење антиретровирусном терапијом (АРТ) особа са ХИВ/АИДС-ом као и психосоцијална подршка и као најважнија мјера превенција (заштита) од преноса инфекције и рано откривање инфицираних ХИВ-ом. На повећање броја новооткривених обољелих како у 2021, тако и у 2022. години, вјероватно је утицала појава пандемије COVID-19, (оптерећење и отежана доступност здравственог система), што је допринијело отежаном јављању потенцијално инфицираних ХИВ-ом здравственом систему у циљу правовременог откривања болести, односно тестирања на ХИВ. Тренутно на Клиници за инфективне болести УКЦ Републике Српске, антиретровирусном терапијом (АРТ) лијечи се 91 особа која живи са ХИВ/АИДСом. Од посљедица АИДС-а у Републици Српској до сада је умрло 30 обољелих особа. У Институту за јавно здравство Републике Српске годинама

У
1. децембар, 2022. Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а Епидемиолошка ситуација у Републици Српској Припремила: мр. сц. Љубица Јандрић, спец. епидемиолог Графикон 1. Дистрибуција ХИВ+, обољелих и умрлих АИДС-а од 2002-2021. год. Графикон 2. Дистрибуција регистрованих од ХИВ/АИДС-а према полу ZDRAVSTVO 24
бесплатне услуге грађанима пру-

дан свјесности о антибиотицима (ЕААD) обиљежен је и ове године 18. новембра у цијелој Европи. ЕААD је, на иницијативу Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕCDC), први пут обиљежен 2008. године с циљем упознавања јавности о опасностима развоја отпорности микроорганизама на антибиотике те важности њихове рационалне примјене. Године 2015. Свјетска здравствена организација (СЗО) покренула је обиљежавање и Свјетске недјеље свјесности о антибиотицима (WААW), која се и ове године обиљежава од 18. до 24. новембра, а од 2020. године постаје Свјетска недјеља свјесности о антимикробним лијековима. Измјена назива кампање одражава проширени обим WААW који укључује сва антимикробна средства: антибиотике, антифунгалне, антипаразитске као и антивирусне лијекове. Европски дан свјесности о антибиотицима и Свјетска недјеља свјесности о антимикробним лијековима имају заједнички циљ - оснажити свијест грађана и здравствених радника о правилној примјени антимикробних лијекова.

жа Савјетовалиште за добровољно, повјерљиво и анонимно савјетовање и тестирање на ХИВ. Сви они који су заинтересовани да потпуно анонимно провјере свој ХИВ статус, уз претходно и накнадно савјетовање (прије и након тестирања) са нашим специјалистима епидемиологије, могу да се о томе информишу сваки радни дан од 8 до 15 часова на број телефона 051/491-648 или да нам се са својим питањима и недоумицама обрате на мејл адресу савјетовалишта dpstcentar@ phi.rs.ba

Тестирање је анонимно, повјерљиво, бесплатно и није потребан никакав документ нити љекарска упутница. Циљ савјетовања је унапређење знања о ХИВ/АИДС-у, начинима и путевима преношења ХИВ-а, а посебно мјерама за спречавање преношења ове болести, као и одговори на сва питања клијената која они буду имали.

(WAAW) 18.

само

(ЕУ/ЕЕА)

Европ-

је

године више од 670.000 инфекција узроковано бактеријама отпорним на антибиотике и преко 33.000 људи умре због директних посљедица оваквог стања.

регији СЗО, а ZDRAVSTVO 25

Графикон 3. Дистрибуција регистрованих лица од ХИВ/АИДСа према узрасним групама Графикон
и начини преноса ХИВ инфекције
4. Путеви
Европски
свјесност о рационалном кориштењу антибиотика. Називи кампања мијењали су се кроз године, али суштиСвјетска недјеља свјесности о антибиотицима
Антимикробна резистенција (АМР) остаје главни проблем јавног здравља у Европској do 24. novembra 2022. Спријечимо заједно антимикробну резистенцију Припремила: Др мед. Пава Димитријевић, специјалиста медицинске микробиологије са паразитологијом
процјене
ске уније/Европског економског простора
показују да
сваке
Погрешним и прекомјерним прописивањем антибиотика те њиховом неправилном употребом подстиче се отпорност микроорганизама на антибиотике, а повећава се и ризик од развоја других болести. Главна порука овогодишње дигиталне кампање Европског центра за превенцију и контролу болести гласи: “Спријечимо заједно антимикробну резистенцију (Preventing antimicrobial resistance together)”, а покренуте су и глобалне активности путем друштвених мрежа гдје ће се, помоћу кључних ријечи #EAAD, #AntimicrobialResistance, #AntibioticResistance, и #WAAW, подизати

је увијек била иста, повећати свијест о правилној употреби антимикробних лијекова и штетним посљедицама неоправдане и нерационалне примјене те усвајање других превентивних мјера. Антимикробна резистенција (АМР) је природан феномен, али злоупотреба антимикробних лијекова код људи и животиња, лоша хигијена и превенција и контрола инфекција у здравственим установама или у ланцу исхране убрзавају процес. То значи да с временом уобичајене инфекције постаје све теже лијечити, јер антимикробни лијекови који се користе за њихово лијечење постају мање ефикасни. Овогодишњи слоган „Спријечимо заједно антимикробну резистенцију “ зато позива на међусекторску сарадњу како би се очувала ефикасност ових важних лијекова. Када се говори о међусекторској сарадњи, мисли се на на јединствен приступ здрављу (One Health Approach). Смањењу потребе за антимикробним лијековима и минимизирању појаве АМР-а може помоћи: • Јачање превенције и контроле инфекција у здравственим установама, фармама и објектима прехрамбене индустрије; • Побољшање надзора над инфекцијама отпорним на антимикробне лијекове;

• Осигурање приступа чистој води, санитацији, хигијени и вакцинама;

• Употреба антимикробних лијекова само када их пропише овлаштени здравствени радник; давање антибиотика животињама само под ветеринарским надзором; • Провођење најбоље праксе у прехрамбеној и пољопривредној производњи; • Обезбјеђење правилног управљања отпадом и санитарним условима. Током Свјетске недјеље свјесности о антибиотицима, уз подршку Канцеларије Свјетске здравствене организације, Институт за јавно здравство Републике Српске провео је истраживање о знању, ставовима и понашању грађана код употребе антибиотика и ан-

тимикробној резистенцији по методологији Еуробарометра (СЗО). Анкетирано је више од 500 грађана који су на тај начин били дио анкетираних грађана из 14 земаља европске регије СЗО. Подаци су прикупљани путем интервјуа који се проводио лицем у лице на јавним мјестима: аутобуским станицама, јавним и приватним здравственим установама, тржним центрима, универзитету. Анкета се посебно бавила кориштењем антибиотика, нивоом знања о дјеловању антибиотика и ризицима повезаним с њиховом нерационалном употребом, сазнањима о нерационалној употреби антибиотика и утицају који су та сазнања имала на њихово понашање те њиховим ставовима о овој проблематици. Посебна активност била је истраживање знања, ставова и понашања о употреби антибиотика и антимикробној резистенцији међу будућим здравственим радницима, ученицима завршне године Средње медицинске школе у Бањалуци. На основу података добијених из анкете, припремљена је и организована адекватна једнодневна обука о антибиотицима и ризицима повезаним са њиховом нерационалном употребом. Одржана су предавања у вези са антимикробном резистенцијом, интрахоспиталним инфекцијама и мјерама контроле инфекција те примјеном антибиотика у лијечењу пацијената. На овој обуци Института за јавно здравство Републике Српске ученицима су подијељени и постери, које су креирали међународни здравствени ауторитети. Подаци Еуробарометра доступни су на званичној страници Свјетске здравствене организације и указују на потребу континуиране обуке на глобалном нивоу свих група и појединаца важних за рјешавање овог озбиљног проблема. „Антибиотици не могу излијечити прехладу. Обичну прехладу узрокује вирус против којег антибиотици не дјелују. Иако вам антибиотици неће помоћи, умјесто тога њихова употреба може довести до развоја отпорности на антибиотике и постати проблем за вас и неког другог“, упозорио је и нагласио др Danilo Lo Fo Wong из СЗО.

Награде докторкама Института за јавно здравство Републике Српске

Комора доктора медицине Републике Српске додијелила је награде за 2022. годину најбољим докторима и студентима медицине. На свечаној скупштини, која је одржана 30. новембра 2022. године у Банском двору у Бањалуци, том приликом награђене су и двије докторке из Института за јавно здравство Републике Српске за рад, залагање и допринос у медицини. У складу са Правилником о додјељивању годишњих и других признања Коморе доктора медицине Републике Српске, повељу Коморе за примарну здравствену заштиту добила је др сц. мед. Слађана Арсеновић, микробиолог и руководилац Регионалног центра Института у Фочи, док је за организацију рада здравствене службе повељу добила мр сц. др Љубица Јандрић, епидемиолог у Институту. Честитамо нашим докторкама на наградама које су заслужиле и оправдале својим дугогодишњим радом, професионализмом, континуираном едукацијом и одличним резултатима рада.

на
ZDRAVSTVO 26

Najnovije statistike pokazuju da prekomjerna težina, odnosno gojaznost, nastavlja svoj nemilosrdni globalni rast. Trenutno preko dvije milijarde ljudi, ili oko 30% svjetske poulacije, ima ovaj problem. Grupa za globalno opterećenje bolesti (the Global Burden of Disease Group/GBD) još 2017. godine je izvijestila da se od 1980. godine prevalenca gojaznosti udvostručila u više od 70 zemalja, dok u većini drugih zemalja prati kontinuiran rast (1). Istraživanje iz 2015. godine koji je sprovodila GBD za područje istočnog Mediterana pokazuje porast prevalence gojaznosti za odrasle sa 15,1% (1980. godine) na 20,7% (2015. godine) dok se sa 4,1% na 4,9% povećala u populaciji djece za isti period (2).

Kada je počela ova epidemija?

Izvještaj Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 1998. godine o globalnoj gojaznosti je nesumnjivo bio prvi veliki javni dokument u kojem se koristio termin „epidemija“ misleći na gojaznost. Termin se od tada koristi širom svijeta, ali još nije jasno da li odgovara karakteristikama epidemije (3). Tipična epidemija ima izbijanje, vrhunac, pad i na kraju završetak u korist ozdravljenja ili smrti. Prevalenca gojaznosti stalno je u porastu te se postavlja pitanje da li se stvarno radi o epidemiji.

Kubanski specijalni period

Kuba je zemlja sa 10 miliona stanovnika koja ima odlično razvijen sistem primarne zdravstvene zaštite i centralizovane distribucije društvenih dobara. Sa raspadom Sovjetskog Saveza 1990. godine, Kuba je izgubila milijarde dolara u sovjetskim subvencijama svojim glavnim izvozima šećera i povlaštenih cijena na uvoz nafte. Kao posljedica toga u periodu od 1990. i 1995. godine široko rasprostranjena nestašica hrane je pogodila praktično svo stanovništvo Kube, što je dovelo do značajnog smanjenja energetskog unosa hranom (4,5). Osim toga, zbog nestašice nafte, mehanizovani transport je praktično zaustavljen i zamijenjen biciklima koje je distribuirala Vlada. Ljudi su vozili bicikle ili pješačili na

Da li će čovječanstvo pobijediti gojaznost?

mase i gojaznosti udruženog gena (FTO), tj. gena podložnosti gojaznosti. Prisustvo FTO je značajno povećalo šansu za razvoj gojaznosti, ali je ovaj rizik smanjen za skoro 30% kod fizički zdravih osoba (8).

Kako se danas hranimo?

posao i na taj način se fizička aktivnost drastično povećala (6). Rezultat toga je bilo smanjenje stope gojaznosti za 50% (5). Nakon 1995. Godine, tj. nakon „Kubanske krize“, BMI u populaciji se povećao premašivši onaj prije krize (6).

Koliko je fizička aktivnost bitna?

Roterdam studija, 15-godišnje prospektivno praćenje >5000 učesnika srednjih godina, nije otkrilo razliku u riziku između gojaznih pojedinaca koji su održavali visok nivo fizičke aktivnosti (PA) i normalnog BMI (7). Mehanizam kojim PA može da moduliše efekte gojaznosti je uticajem na ekspresiju gena. Naime, izvršena je velika meta analiza interakcije između PA, masne

Faktori kao što su: krčenje šuma, porast nivoa okeana, povećanje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferskom vazduhu i globalno zatopljavanje direktno utiču na ishranu populacije i samim time na rast stope gojaznosti. Naime, stalnim razvojem i povećanjem broja megapolisa, smjestiće sve veći broj pojedinaca u urbane životne sredine koje karakterišu sedentarni stil života i potrošnja energetski guste nezdrave hrane (9,10). Prema posljednjim podacima UN-a, više od dvije milijarde ljudi će do 2035. godine živjeti u urbanoj sredini (11). Drugi primjer veze između životne sredine i zdravlja je krčenje šuma. Glavni pokretač za uništavanje šuma je korišćenje zemljišta za proizvodnju stočne hrane, naročito soje (12). Potražnja za stočnom hranom je zauzvrat vođena porastom potražnje za animalnim proteinima kojima obiluje jeftina, tzv. brza hrana.

Dr Sanja Vujević, specijalista higijene Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka
ZDRAVSTVO 28

Kako prevenirati gojaznost?

Ključni faktor rizika za gojaznost je sama gojaznost u djetinjstvu. Imati veći BMI tokom prvih 10 godina života nosi veći rizik za razvoj gojaznosti i u odraslom dobu nego da su oba roditelja gojazna (13). Adolescenti sa prekomjernom tjelesnom težinom takođe nose veći rizik dugotrajnog morbiditeta i mortaliteta (14). To praktično znači da smanjenjem gojaznosti u djetinjstvu smanjujemo rizik za razvoj gojaznosti u odraslom dobu i pratećih komplikacija. Mnoge od preventivnih intervencija koje su imale za cilj smanjenje gojaznosti kod djece su korisne za uopšteno zdravlje djeteta (poticanje dojenja, adekvatno uvođenje dohrane, zdrave dijetetske prakse i uvođenje ranog praktikovanja aktivnog načina života).

Koji su savremeni načini liječenja gojaznosti?

Postoji mnogo načina na koje se može klasifikovati zdravlje osobe u odnosu na njenu težinu, ali najčešće korišćena metoda je indeks tjelesne mase (BMI) koji se izražava kao broj kg po kvadratu tjelesne visine, izražene u metrima.

Za većinu odraslih BMI od: • 18,5 do 24,9 znači da imate zdravu težinu, • 25 do 29,9 znači da imate višak kilograma, • 30 do 39,9 znači da ste gojazni i • od 40 ili više znači da ste jako gojazni.

BMI se ne koristi za konačnu dijagnozu gojaznosti, jer ljudi koji su veoma mišićavi imaju veći BMI bez viška masnog tkiva. Ali, za većinu ljudi BMI je koristan pokazatelj da li su zdrave težine, gojazni ili pretjerano gojazni. Od antropometrijskih, lako izvodivih mjera se često u praksi upotrebljava obim struka. Mjeri se na sredini rastojanja između rebarnog luka i criste iliace na srednjoj aksilarnoj liniji upotrebom centimetarske trake od nerastegljive plastike. Prilikom mjerenja mora se voditi računa da traka bude paralelna sa podlogom, da je osoba u stojećem stavu, ruku opuštenih pored tijela. Rezultat se izražava u cm. Procjena se vrši u odnosu na referentne vrijednosti preporučene od Svjetske zdravstvene organizacije. Za muškarce je normalno da je vrijednost obima struka <94 cm, a za žene <80 cm. Bolja mjera viška masnog tkiva je odnos obima struka i kukova (WHR) koji se izračunava na

način da se obim struka podijeli sa obimom kukova. Muškarci sa WHR od 0,9 cm ili više i žene sa 0,8 cm ili više imaju veću šansu za razvoj zdrvastvenih problema vezanih za gojaznost, tzv. metabolički sindrom koji čini trijas: insulinska rezistencija, kardiovaskularni poremećaji i diabetes mellitus tip II.

Najbolji način za smanjenje gojaznosti je zdrava ishrana sa smanjenim unosom kalorija i redovna fizička aktivnost. Unos namirnica koje će zadovoljiti sve dnevne potrebe za makro i mikro nutrijentima najbolje ćete postići tako što ćete potražiti savjet ljekara, usko specijalizovanog za to područje. Bavite se aktivnostima kao što su brzo

U Zavodu “Dr Miroslav Zotović”, na lokaciji Slatina, dostupna je usluga pregleda specijaliste higijene uključujući i usluge: - izrada sedmičnog jelovnika za zdravu populaciju, - izrada sedmičnog jelovnika za pacijente sa komorbiditetom (DM, hipertenzija, hiperlipidemije, metabolički sindrom), - izrada individualnog sedmičnog plana ishrane za sportiste i rekreativce.

Kontakt telefon za zakazivanje pregleda i izradu jelovnika: 051 587 222 lokal 24000

hodanje, džogiranje, plivanje ili tenis u trajanju od 150 do 300 minuta sedmično. Jedite polako, uvijek u isto vrijeme i izbjegavajte situacije u kojima znate da biste mogli biti u iskušenju da se prejedate. Možda ćete imati pomoći i od psihološke podrške od za to obučene osobe koja će biti od koristi da promijenite način na koji razmišljate o hrani i ishrani. Pored ovih, kod većih stepena gojaznosti primjenjuje se i medikamentozna terapija, a u najtežim slučajevima i barijatrijsko liječenje.

Reference:

1. GBD 2015 Obesity Collaborators. Health effects of overweight and obesity in 195 countries over 25 years. N Engl J Med 2017;377(1):13– 27

2. GBD 2015 Eastern Mediterranean Region Obesity Collaborators. Burden of obesity in the Eastern Mediterranean Region: findings from the Global Burden of Disease 2015 study. Int J Public Health 63 (Suppl 1), 165–176 (2018). https://doi.org/10.1007/s00038-0171002-5

3. World Health Organization. Obesity—preventing and managing the global epidemic. Report of the WHO Consultation of Obesity. Geneva, Switzerland: WHO; 1998

4. Hedges TR 3rd, Hirano M, Tucker K, Caballero B. Epidemic optic and peripheral neuropathy in Cuba: a unique geopolitical public health problem. Surv Ophthalmol 1997;41(4):341–53.

5. Franco M, Ordunez P, Caballero B, Tapia Granados JA, Lazo M, Bernal JL, Guallar E, Cooper RS. Impact of energy intake, physical activity, and population-wide weight loss on cardiovascular disease and diabetes mortality in Cuba, 1980–2005. Am J Epidemiol 2007;166(12): 1374–80.

6. Franco M, Bilal U, Ordunez P, Benet M, Morejon A, Caballero B, Kennelly JF, Cooper RS. Population-wide weight loss and regain in relation to diabetes burden and cardiovascular mortality in Cuba 1980–2010: repeated cross sectional surveys and ecological comparison of secular trends. BMJ 2013;346:f1515.

7. Koolhaas CM, Dhana K, Schoufour JD, Ikram MA, Kavousi M, Franco OH. Impact of physical activity on the association of overweight and obesity with cardiovascular disease: the Rotterdam Study. Eur J Prev Cardiol 2017;24(9):934–41.

8. Kilpelainen TO, Qi L, Brage S, Sharp SJ, Sonestedt E, Demerath E, Ahmad T, Mora S, Kaakinen M, Sandholt CH, et al. Physical activity attenuates the influence of FTO variants on obesity risk: a meta-analysis of 218,166 adults and 19,268 children. PLoS Med 2011;8(11):e1001116

9. McMichael AJ. The urban environment and health in a world of increasing globalization: issues for developing countries. Bull World Health Organ 2000;78(9):1117–26.

10. Fraser B. Latin America’s urbanisation is boosting obesity. Lancet 2005;365(9476):1995–6

11. UN Habitat. UN Habitat III [Internet]. Available from: https://unhabitat.org/habitat-iii/

12. Muller A, Bautze L. Agriculture and deforestation. The EU Common Agricultural Policy, soy, and deforestation: proposals for reform. Moreton in Marsh, UK: FERN; 2017. p. 57.

13. Whitaker RC, Wright JA, Pepe MS, Seidel KD, Dietz WH. Predicting obesity in young adulthood from childhood and parental obesity. N Engl J Med 1997;337:869–73.

14. Must A, Jacques PF, Dallal GE, Bajema CJ, Dietz WH. Long-term morbidity and mortality of overweight adolescents. N Engl J Med 1992;327:1350–5

ZDRAVSTVO 29

Stopalo je krajnji dio noge kojim se čovjek pri stajanju oslanja o tlo. S obzirom na to da nose težinu cijelog tijela izložena su izuzetno velikom opterećenju prilikom stajanja, hodanja, trčanja, skakanja. Djeca su opterećena i dodatnim teretom školskih torbi.

Često nose usku i neudobnu obuću koja ne dozvoljava formiranje normalnih svodova stopala. Zbog neodgovarajuće obuće, nedovoljne fizičke aktivnosti, prekomjerne težine, nastaju deformacije ravna stopala.

Šta je ravno stopalo

Ravno ili spušteno stopalo (lat. pedes planii) je stopalo čiji je svod spušten toliko da sasvim prijanja uz podlogu. Kod dojenčadi fleksibilno spušteno stopalo je sasvim uobičajeno. Oko treće godine života medijalni svod (uzdužni svod) se podiže i postaje vidljiv i to uglavnom prilikom sjedenja. Pri stajanju i hodanju svod stopala se gubi i ona izgledaju spušteno. Roditelji ne treba da zbog toga brinu s obzirom na to da su to fleksibilna spuštena stopala. Predstavljaju normalni razvoj stopala u dječjoj dobi.

Od treće do šeste godine je veoma važan period u razvoju stopala. Taj period je ključan u formiranju medijalnog svoda stopala.U formiranju oblika stopala učestvuju brojni mišići, tetive, ligamenti i kosti. Do desete godine života svod stopala se popravlja. Međutim, kod neke djece i adolescenata stopala ostaju spuštena.

Često se to može vidjeti i kod drugih članova u porodici. Ukoliko se radi o fleksibilnom spuštenom stopalu i dijete nema bolove, nema potrebe za liječenjem. Savjet je: dosta kretanja, sportskih aktivnosti kao i da se vodi računa o tjelesnoj težini djeteta. Prirodni razvoj kroz rane godine života ima veći uticaj na izgled stopala nego posebno prilagođena ortopedska obuća.U skoro 95% slučajeva susreće se fleksibilno spušteno stopalo. Većina djece

problem ili ne

Ravna

Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

nema tegoba te nema potrebe za tretmanom. Neke studije su pokazale da nema razlike između djece s fleksibilnim spuštenim stopalom i sa pravilnim svodom stopala.

Rijetko se sreće rigidno spušteno stopalo koje se manifestuje smanjenom pokretljivošću u zglobovima stopala i često je praćeno bolovima. Radi se o sraslim kostima stopala ili neuromišićnim bolestima. Rigidno stopalo zahtijeva pregled ljekara specijaliste i odgovarajući tretman.

Kako nastaju ravna stopala

• kada se svod stopala ne formira u djetinjstvu

• (kongenitalna ravna stopala)

• poslije ozljeda • poremećaja osovine koljena ili skočnog zgloba • u odrasloj dobi kao znak disfunkcije mišića, neuromuskularnih bolesti ili drugih stanja koja doprinose razvoju ravnog stopala (ravna stopala u odrasle osobe). Zato se ravna stopala mogu klasifikovati kao urođena ili stečena.

Simptomi

Većina ravnih stopala ne daju nikakve simptome. Kod rigidnih ravnih stopala kao i kod stečenih javlja se bol. Simptomi ne moraju biti u korelaciji sa kliničkim nalazom. Vrlo često se identifikuje minimalan deformitet, a da su tegobe značajno izražene.

Tretman

Kod ravnih stopala gdje nema simptoma (asimptomatska ravna stopala), nije potreban nikakav tretman. Potrebno je samo praćenje.

Kod ravnih stopala, gdje postoje simptomi, potreban je tretman koji se na početku provodi neoperativnim metodama kao što su:

• smanjenje tjelesne težine, ulošci

• izbjegavanje bolnih aktivnosti

• promjena nekih životnih navika

• istezanje

• analgetici Ukoliko se neoperativnim tretmanom ne postigne zadovoljavajući rezultat, pristupa se operativnom tretmanu koji može biti različit u zavisnosti od uzroka nastanka ravnih stopala.

Savjeti

U većini slučajeva djeca i adolescenti sa spuštenim stopalima nemaju tegobe niti ograničenja u dnevnim aktivnostima, što znači da spuštena stopala ne moraju biti problem.

Savjet je:

• dosta kretanja,fizička aktivnost

• voditi računa o tjelesnoj težini

• poštovanje principa zdravog života

• obuća treba da bude mekana i udobna

• u ljetnom periodu hodati bos po travi, pijesku, šljunkovitoj i neravnoj podlozi.

Pulmo S SPECIJALISTIČKA PULMOLOŠKA AMBULANTA Dr Sanja Glišić 066/134-081 Branka Radičevića bb (iza Doma zdravlja) Teslić • Spec. pregled djece i odraslih • Alergotestiranje • Spirometrija • Polisomnografija
Ultrazvuk pluća i abdomena • Očitavanje rendgenskih snimaka pluća ZDRAVSTVO 30
stopala

Funkcija svih organa, pa i oka, zavisi od adekvatne cirkulacije. Ona treba da zadovolji odgovarajuće potrebe oka u svakom trenutku kako bi se kompenzovale fluktuacije u perfuzionom pritisku, došlo do odgovarajuće adaptacije, zavisno od neuralne aktivnosti retine, kao i da se omogući odgovarajuća termoregulacijia kako bi unutrašnjost oka bila uvijek iste temperature bez obzira na spoljne uslove. Zbog toga je cirkulacija u oku i mogućnost krvnih sudova da regulišu protok od vitalne važnosti.

Akutni i, na svu sreću, rijetki prekid cirkulacije u retini dovodi do gubitka vida. Ovo stanje se zove okluzija centralne arterije retine, bilo da se radi o čitavom stablu ili o nekoj od grana same arterije od čega i zavisi gubitak u vidnom polju.

Statička vaskularna analiza retinalnih krvnih sudova

voljna fizička aktivnost, povišen krvni pritisak i tako dijagnostikovati rizik u trenutku dok su sve te promjene bez ikakvih simptoma što omogućava ranu i efikasnu terapiju. Sam pregled je veoma jednostavan, a koristi se specifični standardizovani OCT uređaj za pravljenje fotografija područja retine oko očnog živca, a softver omogućava odgovarajuće kalkulacije. Tako se, na primjer, može vidjeti uticaj regulacije povišenog krvnog pritiska na stanje mikrocirkulacije u oku. Ranije se ta procjena radila pregledom fundusa, što je i dalje dobar pregled iako sam po sebi subjektivan, gdje gradacija promjena zavisi od mišljenja svakog pojednačnog oftalmologa, a same početne promjene se i ne mogu dijagnostikovati. Interdisciplinarno, ovakva analiza omogućava odgovara-

juću saradnju sa internistima, nefrolozima, kardiolozima, reumatolozima i neurolozima, što omogućava da se na tačniji i precizniji način rukovodi dijabetesom, hipertenzijom, lipometaboličkim poremećajima i reumatizmom i samim tim bolje podešava terapija za svakog pacijenta u početnoj fazi ovih bolesti.

Za pregled je neophodno da se ima funkcionalna retina, da su krvni sudovi retine vidljivi, a sama retinalna aktivnost tokom pregleda se može povećati korišćenjem treperećeg svjetla i na taj način izmjeriti opseg samoregulacije protoka. Ovo je dobar biomarker stanja endotela, koji je od velike važnosti u regulaciji mikrocirkulacijie, što daje informaciju o ukupnom stanju mikrocirkulacije u čitavom organizmu.

Hronična nedovoljna perfuzija, koja je mnogo češća, može da favorizuje progresiju različitih bolesti oka, kao i stvaranje neovaskularizacija. Ove fluktuacije u snabdijevanju kiseonikom povećavaju oksidativni stres na retinu i samim tim utiču na progresiju retinalnih oboljenja. Takođe, hipoksija narušava retinovaskularnu barijeru što dovodi do edema i krvarenja u retini.

Statička vaskularna analiza krvnih sudova retine omogućava da se mjere dijametri retinalnih arterija i vena i na osnovu toga naprave kalkulacije vaskularnih parametara (CRAE, CRVE I AVR) koji su dobar pokazatelj i prediktor budućih cerebrovaskularnih incidenata. Na osnovu mjerenja se može vidjeti koji je kumulativni efekat parametara koji utiču na mikrocirkulaciju kao što su pušenje, stres, nedo-

ZDRAVSTVO 31
Ilustracija 1. Prikaz dijela ispisa dobijenog nalaza

Sindrom karpalnog kanala je najčešća kompresivna neuropatija gornjeg ekstremiteta. Stanje karakterišu parestezije u inervacionom području nervusa medianusa. Smatra se da oko 15% populacije ima simptome koji odgovaraju sindromu karpalnog kanala. Prevalnca je češća kod žena starijih od 55 godina. Stanje se češće susreće kod gojaznih osoba, kod pušača i kod onih koji boluju od dijabetesa. Kompresije vratnih korijenova te abnormalnosti torakalne aperture takođe mogu biti udruženi sa simptomima sindroma karpalnog kanala. U istraživanjima nije uočena povezanost između dominantne i nedominantne ruke, a kod 60% pacijenata je uočena obostrana pojava simptoma. Različiti faktori, poput vibracija, lokalnog pritiska u području karpalnog kanala, neuobičajeni položaji u ručnom zlgobu i prisilni položaji u zglobu ručja, doprinose pojavi sindroma karpalnog kanala. Primijećena je povećana učestalost sindroma kod osoba koje rade u proizvodnji hrane, građevini i industriji. Prevalenca sindroma karpalnog kanala je povećana kod trudnica, kod osoba koje boluju od inflamatornih reumatskih bolesti, amiloidoze, hipotireoze, dijabetesa, akromegalije i kod osoba koje su imale frakturu distalnog dijela podlaktice, odnosno u području zgloba ručja. Takođe je primijećena povećana učestalost sindroma kod pacijenata koji koriste kortikosteroide i estrogene u terapiji. Ipak, dijabetes melitus je stanje koje se najčešće dovodi u vezu sa razvojem sindroma karpalnog kanala.

Karpalni kanal je tunel, smješten odmah distalno od zgloba ručja. Sa tri strane omeđen je kostima karpusa (koštani luk). Radijalni zid tunela čine skafoidna i trapezoidna kost. Dorzalni zid čine os lunatum i os capitatum, dok ulnarni zid čini os hamatum. Koštani luk premoštava debela fibrokartilaginozna traka, zvana flexor retinaculum (ili ligamentum transversum carpi). Kroz tunel prolazi devet tetiva mišića – po dvije tetive koje vrše fleksiju svakog prsta (m. flexor digitorum superfitialis et m. flexor digitorum profunus) i jedna tetiva za fleksiju palca (m. flexor policis longus).

Sindrom karpalnog kanala

Nervus medianus takođe prolazi skupa sa ovim tetivama i inerviše muskulaturu tenara i daje senzornu inervaciju radijalna tri i po prsta. Sindrom karpalnog kanala nastaje kao rezultat povišenog pritiska unutar tunela. Smatra se da je normalan pritisak unutar tunela oko 78 mmHg. Povišen pritisak (>30mmHg) može dovesti do pojave simptoma. Povećanje pritiska do 90mmHg se javlja pri fleksiji i ekstenziji zgloba ručja. Povećan pritisak izaziva relativnu ishemiju i remeti normalnu provodljivost n. medianusa. Nakon određenog vremena nastaje segmentna demijeilinizacija. Prvo stradaju senzorna, a potom i motorna vlakna n. medianusa i, na kraju, nastaje mišićna atrofija.

U kliničkom pregledu važno je isključiti patologiju vrata, ramena i lakta koje mogu dati slične simptome. Često se radikulopatija C6 korijena zamijeni sa sindromom karpalnog kanala, jer senzorno područje obuhvata radijalno područje šake. Neophodno je ispitati mišićnu snagu fleksije i ekstenzije zgloba ručja, stisak šake i snagu opozicije palca. Falenov (eng. Phalen) test je specifičan provokativni test u slučaju sindroma karpalnog kanala (raspon senzitivnosti i specifičnosti između 4080%). Podrazumijeva držanje zgloba ručja u punoj pasivnoj fleksiji, čime se povećava pritisak u karpalnom tunelu i izazivaju parestezije. Tinelov test podrazumijeva perkusiju n. medianusa proksimalno od ligamentum transfersum carpi (senzitivnost testa 20-60%, specifičost 67-87%), čime se izazivaju parestezije. Test kompresije karpalnog tunela između palca ispitivača i/ ili prstiju u trajanju od 30s do jednog minuta, u slučaju da izazove parestezije, se takođe smatra patognomičnim za sindrom.

Tipični simptomi karpalnog kanala su utrnulost, trnjenje (mravinjanje), bol, žarenje (ili kombinacija ovih simptoma). Simptomi se pojavljuju u inervacionom području radijalne strane prva tri i po prsta. Često su simptomi prisutni noću, pacijenti se često bude zbog parestezija. Hvatanje, vožnja automobila, držanje predmeta koji vibriraju mogu izazvati pojačanje parestezija. Mnogi pacijenti navode da osjećaju olakšanje kada protresu šaku. Sa progresijom simptoma nastaje atrofija muskulature tenara, pacijenti prijavljuju osjećaj slabosti u šakama i navode da im predmeti ispadaju iz ruku.

Liječenje započinje korekcijom repetitivnih i neuobičajenih aktivnosti i položaja koje mogu izazvati parestezije. Imobilizacija zgloba ručja u neutralnom položaju tokom noći smanjuje simptome za 80%. Nema specifičnih preporuka za prolongiranu primjenu NSAIL, diuretika, vitamina B6 i oralnu primjenu kortikosteroida.

U fizikalnoj medicini se može primijeniti ultrazvuk, sonoforeza, jonoforeza, krioterapija te kineziterapija (lagane vježbe istezanja i vježbe jačanja muskulature. U radnoj terapiji je važno pacijenta obučiti principima izbjegavanja položaja koji povećavaju pritisak unutar karpalnog tunela. Ukoliko imobilizacija i druge konzervativne mjere ne daju rezultate preporučuju se injekcije kortikosteroida u karpalni kanal. Dokazano je da smanjuju simptome za 75% i poboljšavaju provodljivost nerava. Ukoliko nije došlo do smanjenja simptoma unutar jedne godine od početka bolesti, preporučuje se operativno liječenje. U slučaju postoperativnog liječenja rehabiltiacija ubrzava oporavak i povratak svakodnevnim aktivnostima i na posao.

ZDRAVSTVO 32
Pripremio: dr Igor Dumanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije

Herpes simplex (HS) je česta infektivna vezikulozna dermatoza s muko-kutanom lokalizacijom, koja protiče kroz tri faze: primoinfekcija, latencija i multipli recidivi.

Herpes simplex virus tip 1 (HSV1) i Herpes simplex virus tip 2 (HSV2) su veliki, dvolančani DNA virusi. HSV1 je najčešće uzročnik promjena u oro-facijalnom predjelu, a HSV2 najčešće izaziva genitalni herpes, mada oba virusa mogu izazvati i oralnu i genitalnu infekciju, pri čemu je klinička slika ista bez obzira na tip HSV.

HS infekcija je rasprostranjena u cijelom svjetu. Preko 90% stanovništva, starosti od 20 do 40 godina, ima antitijela na HSV1, a 25-50% odraslih osoba antitijela na HSV2.

Infekcija se prenosi direktnim kontaktom i sekretom. Bolesnik je zarazan u primoinfekciji i recidivima, a moguće je i asimptomatsko izlučivanje virusa. Poslije primarne infekcije kože i/ili sluzokože virus se smješta u senzitivne ganglione i u njima trajno ostaje u latentnom stanju.

Serumska antitijela koja nastaju poslije primoinfekcije ne štite od recidiva i njihov titar se ne mijenja. Provocirajući faktori za nastanak povremenih recidiva su: stres, menstruacija, sunčanje, zamor, druge infekcije, mehanička trauma.

Zavisi od izazivača, uzrasta, lokalizacije i imunološkog stanja organizma. Postoji nekoliko kliničkih oblika Herpes simplex infekcije.

Herpes simplex oro-facialis je izazvan HSV1. Primarna infekcija se obično javlja u djetinjstvu, nakon inkubacije koja traje od dva dana do dvije nedjelje. Može biti asimptomatska infekcija ili izazvati teške kliničke oblike kod svega 1% inficirane djece.

Herpes simplex

febrilnošću, nemogućnošću uzimanja hrane, regionalnom limfadenopatijom i malaksalošću.

Najčešće nastaju herpetični gingivo-stomatitis i kerato-konjunktivitis. Početne promjene su multiple vezikule, često umbilikovane, koje brzo pucaju i pretvaraju se u bolne erozije na sluznicama usne duplje i ždrijela ili na sluzokoži oka. Okolna koža je rjeđe zahvaćena. Gingivo-stomatitis je praćen

Kod jednog dijela inficiranih osoba, nakon primarne infekcije, nastaju recidivi u predjelu prethodnog primoinfekta, najčešće na vermilionu usana (Herpes labialis). Nastajanju recidiva prethodi svrab ili peckanje, a klinička slika je znatno blaža. Na manjim eritematoznim i edematoznim pločicama nastaju tipične „grozdasto“ grupisane vezikule, koje se sasušuju poslije pet do osam dana. Recidivi su češći prvih nekoliko godina poslije primoinfekcije.

Herpes simplex neonatalis je u 70-80% slučajeva izazvan HSV2, znatno rjeđe HSV1 i obično se prenosi tokom

porođaja. Može se ispoljiti kao generalizovana sistemska infekcija, encephalitis, ili biti lokalizovan isključivo na koži, očima ili sluzokoži. Tipične diseminovane kožne lezije su prisutne u oko 80% oboljele novorođenčadi, a moguć je i letalni ishod.

Herpes simplex imunosuprimiranih osoba se karakteriše ulceroznim i nekrotičnim promjenama, hroničnim tokom, visceralnim lezijama i čestim recidivima.

Eczema herpeticum nastaje najčešće kod oboljelih od atopijskog dermatitisa u vidu herpetiformnih, pruriginoznih, umbilikovanih, često hemoragičnih, vezikulopustula koje ostavljaju

Bolesti izazvane virusima
ZDRAVSTVO 34

ovalno izdubljene, bolne erozije. Bolest je praćena febrilnošću, malaksalošću i limfadenopatijom. Traje od dvije do šest nedjelja.

Herpetic whitlou (zanoktice) se viđa na šakama kod djece i stomatologa, gdje predstavlja profesionalnu infekciju. Javlja se periungvalni eritem i bol, potom vezikule Herpes gladiatorum nastaje kod sportista (rvači) direktnim kontaktom sa oboljelim.

Genitalna HSV infekcija

pet puta dnevno), samo ako se terapija započne sat-dva nakon prodroma.

Kod težih oblika recidiva aciklovir se daje u istoj dozi kao kod primoinfekta, tokom pet dana. Lezije na oralnoj sluzokoži se tretiraju antiseptičkim rastvorima. Kod čestih recidiva (iznad šest infekcija godišnje) i imunokompromitovanih osoba aciklovir se daje u profilaktičkoj dozi od 400 mg, dva puta dnevno, tokom više mjeseci.

Preventivno se provodi izbjegavanje direktnog kontakta sa oboljelim osobama, a za prevenciju neonatalnog HS neophodne su redovne ginekološke kontrole trudnica.

HERPES ZOSTER (Zoster)

Primarna infekcija se manifestuje ingvinalnom limfadenopatijom, diseminovanim vezikulama koje brzo pucaju ostavljajući bolne, plitke ulcuse i lošim opštim stanjem. Ozdravljenje nastaje nakon dvije do tri nedjelje. Recidivi su znatno blaži.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, eventualno Tzanck-ovim citodijagnostičkim testom, koji pokazuje multinuklearne keratinocite sa eozinofilnim inkluzijama. Rjeđe se koriste ćelijska kultura, direktna imunofluorescencija (DIF) i PCR tehnika.

Diferencijalno dijagnostički, ukoliko su lezije lokalizovane na koži, treba ih razlikovati od herpes zostera, impetiga i drugih piodermija. Kod promjena na oralnoj sluznici diferencijalna dijagnoza obuhvata aftozni stomatitis, pemphigus, multiformni eritem i herpanginu. Diferencijalna dijagnoza neonatalnog HS uključuje: toksoplazmozu, rubelu, infekciju citomegalo virusom (CMV) i Candidom, stafilokokne infekcije i rani kongenitalni sifilis.

Primarna infekcija se liječi aciklovirom: odrasle osobe 200-400 mg pet puta dnevno, a djeca 15-30 mg/ kg (max. 80 mg) na 8 sati u 24 časa, tokom sedam do deset dana. Kod HS imunosuprimiranih osoba i Eczema herpeticum bolesnika treba hospitalizovati, a aciklovir se daje i.v. u dozi od 5 mg/kg, tri puta dnevno, pet do sedam dana, a potom per os sve dok ne prestane izbijanje novih promjena na koži. Blaži oblici recidiva se efikasno liječe lokalnom terapijom (aciklovir mast 5%

Herpes zoster (HZ) je infektivna vezikulozna dermatoza s unilateralnom lokalizacijom u predjelu dermatoma, praćena bolom. Posljedica je reaktivacije endogene infekcije, nastale u toku varičele.

trake) i L-2 segment. Zahvatanje prve oftalmične grane trigeminalnog nerva daje promjene na oku, a zahvatanje druge i treće grane daje promjene na sluzokožama usta. Kruste nestaju nakon tri do četiri nedjelje od pojave prvih simptoma.

Oboljeli su infektivni bar sedam dana od izbijanja promjena. Može se javiti regionalna limfadenopatija, bakterijska superinfekcija, a kod starijih od 60 godina postherpetične neuralgije. Kod imunokompromitovanih osoba vezikule su generalizovane (HZ disseminatus) ili hemoragične (HZ gangraenosus). Ova dva oblika su praćena teškim poremećajem opšteg stanja i upućuju na malignitet unutrašnjih organa (paraneoplazični HZ).

Za postavljanje dijagnoze uglavnom je dovoljan klinički nalaz uz Tzanckov test, serološke reakcije, ćelijska kultura, DIF i PCR.

U diferencijalnu dijagnozu mogu doći oboljenja kao što su: herpes simplex, impetigo, varicella, a u fazi bola HZ može imitirati oboljenja unutrašnjih organa (meningitis, glaukom, pleuritis, infarkt, abdominalne kolike).

Varicella zoster virus (HHV-3), je uglavnom uzročnik Herpes zoster oboljenja.

Incidenca je 2,5-10 na 1.000 odraslih stanovnika godišnje, raste sa starošću. Primarna infekcija se ispoljava kao varičela, nakon čega virus dolazi u ganglione kranijalnih nerava i zadnjih korijenova kičmene moždine, gdje ostaje u latentnom stanju. Kod pada otpornosti domaćina nastaje replikacija virusa, inflamacija neurona i senzitivnih nerava preko kojih virus dospijeva u kožu te u predjelu dermatoma izaziva dermatološke manifestacije.

Obolijevaju pretežno odrasle osobe Prvi znak je bol, rjeđe jak svrab, u zahvaćenom dermatomu (mogu biti zahvaćena od 1 do 3 dermatoma). Nakon dva do sedam dana nastaju eritematozne makule, koje se pretvaraju u sitne vezikule, grupisane na eritematoznoj osnovi, lokalizovane unilateralno.

Nakon četiri do pet dana vezikule se pretvaraju u pustule, a potom u kruste, koje se sasušuju nakon sedam do deset dana.

Najčešće su zahvaćeni dermatomi, koje inerviše trigeminalni nerv, a zatim T-3 (kada su kožne promjene u obliku

OBOLJENJA IZAZVANA HUMANIM PAPILOMA VIRUSOM Bradavice (Verrucae)

Bradavice (Verrucae) su dobroćudne izrasline na koži i/ili sluzokožama. Uzročnik je humani papilloma virus (HPV), DNA virus iz porodice Papovaviridae. Nemaju lipoproteinski omotač, pa su veoma otporni na sapune, toplotu i isušivanje. Identifikovano je više od 150 tipova HPV. Tipovi 1, 2 i 4 HPV su uzročnici vulgarnih i plantarnih bradavica. Juvenilne ravne bradavice su uzrokovane tipom 3 i 10.

Učestalost iznosi 7-10% u opštoj populaciji. Bradavice se najčešće javljaju između 10. i 19. godine, a nakon doba adolescencije učestalost opada.

ZDRAVSTVO 35

Način prenošenja infekcije direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženom osobom, moguća je autoinokulacija. Kod deficita ćelijskog imuniteta, nakon mikropovreda kože, korišćenja zajedničkih kupaonica, na bazenima, u fiskulturnim salama (plantarne veruke) veća je mogućnost obolijevanja. Virus inficira bazalne ćelije epiderma i podstiče njihovu diobu.

Inkubacija traje od jednog do devet mjeseci. Na osnovu izgleda i lokalizacije veruka razlikujemo više kliničkih oblika.

Verrucae vulgares (obične, proste bradavice)

Ovo su pojedinačne ili multiple papule, na početku meke, a potom tvrde konzistencije, neravne, hiperkeratotične površine, veličine 1-5 mm ili veće. Često oko jedne veće bradavice postoji više sitnih „satelitnih“. Najčešće se javljaju na šakama, prstima, periungvalno, ali mogu biti lokalizovane bilo gdje. Subungvalne bradavice su bolne, a zahvatanjem ležišta nokta uslovljavaju distrofiju nokatne ploče. Filiformne (končaste, viseće) bradavice su najčešće lokalizovane na licu i vratu. Često nastaju kao posljedica brijanja.

Verrucae planae (ravne bradavice)

One su okrugle, pljosnate papule, lako iznad nivoa kože, boje normalne kože ili slabo pigmentovane, prečnika 1-4 mm, mekše konzistencije, glatke površine. Postoji sklonost ka „slivanju“ pojedinačnih bradavica. Uglavnom se lokalizuju na licu, nadlanicama, člancima i koljenima. Najčešće su brojne, može postojati oko stotinu bradavica kod jedne osobe. Za ravne bradavice

je karakterističan Koebner-ov fenomen, odnosno linearno širenje bradavica na mjestu lezija kože, uzrokovano najčešće češanjem.

Verrucae plantares (bradavice lokalizovane na stopalu)

One nastaju na plantarnoj strani stopala, obično na mjestima pritiska, u vidu cirkumskriptnih papula, utisnutih u kožu i prekrivenih kalusom. Ispod kalusa se uočavaju „crne tačkice“, koje predstavljaju trombozirane kapilare bradavica.

i spinocelularni karcinom cerviksa, penisa i anusa.

Jedna od najčešćih seksualno prenosivih bolesti, zastupljena kod 1% seksualno aktivne populacije, češće kod osoba promiskuitetnog ponašanja.

Incidenca je 10 puta povećana kod oboljelih od AIDS-a. Najčešće se prenose seksualnim kontaktom.

Inkubacija iznosi od dva do devet mjeseci. Česte su asimptomatske infekcije. Moguća je vertikalna transmisija u toku trudnoće ili porođaja sa nastankom laringealne papilomatoze kod djece.

Lezije su u vidu sitnih bjeličastih papula, lokalizovanih u predjelu vulve, vagine, uretre, cerviksa, penisa, skrotuma, perineuma i anusa. Promjene rapidno rastu i šire se, a pogoduje im vlažna i okluzivna sredina.

Plantarne bradavice mogu biti pojedinačne ili brojne, nekad „slivene“ u vidu mozaika. Pokazuju sklonost ka rastu u dubinu te su izrazito bolne pri hodu. Tok infekcije zavisi od imunološkog stanja organizma. Oko 30-50% bradavica (najčešće juvenilne) spontano nestaje u toku šest meseci do tri godine. Neke bradavice se ne mijenjaju, a druge pokazuju sklonost ka diseminaciji.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, eventualno patohistološke analize.

Diferencijalna dijagnoza, po obliku i lokalizaciji u obzir dolaze obične bradavice, moluske, seboroične i aktinične keratoze, keratoakantom. Plantarne bradavice treba razlikovati od kalusa i klavusa (nemaju „crne tačkice“), a juvenilne bradavice od ksantelazme, siringoma, lichen ruber planusa.

Polne bradavice (Condylomata acuminata)

Veće lezije su šiljate, karfiolaste, često macerirane vegetacije, ružičaste ili sivkaste boje, peteljkaste baze. Uglavnom su asimptomatske, ali mogu uzrokovati bol, pečenje ili krvarenje. Pojava polnih bradavica kod djevojčica (lokalizovanih u predjelu vulve ili uretre) i dječaka (lokalizovanih perianalno) uvijek ukazuje na rizik od seksualne zloupotrebe djeteta.

Džinovski kondilom ili BuschkeLowensten tumor je masivna tumorozna lezija veličine pesnice, lokalizovana anogenitalno. Maligna transformacija je rijetka. Najčešće je uzrokovan HPV tip 6 i 11.

Bowenoidna papuloza se javlja kod mlađih osoba, a manifestuje se mnogobrojnim hiper- ili hipopigmentovanim papulama, sa histološkim znacima ćelijske atipije (Ca in situ) i mogućom spontanom regresijom. Lezije najčešće sadrže HPV tip 16.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i testa sa 5% sirćetnom kiselinom, koja se aplikuje na sumnjive lezije, koje poslije 10-15 minuta postaju bijele. Test je nespecifičan i danas se rjeđe primjenjuje. Savjetuje se tipizacija HPV PCR tehnikom. Biopsija se preporučuje kod nejasne kliničke slike, imunokompromitovanih bolesnika i lošeg terapijskog odgovora.

Polne bradavice su klinička manifestacija polne infekcije s HPV-om.

Najčešći uzročnici su HPV 6 i 11 koji nemaju onkogeni potencijal, za razliku od HPV 16, 18, 31, 32, 35, koji su onkogeni i mogu uzrokovati displaziju

Diferencijalno dijagnostički, najčešće dolaze u obzir oboljenja kao što su: Condylomata lata, seboroična keratoza, nevusi, molluscum contagiosum, papillae coronae glandis, Crohn-ova bolest, lichen ruber planus i lichen nitidus.

ZDRAVSTVO 36

Tim Centra za mentalno zdravlje (CMZ) Javne ustanove „Dom zdravlja sa stacionarom“ Kakanj povodom obilježavanja 10. oktobraSvjetskog dana mentalnog zdravlja, svake godine organizuje niz aktivnosti s ciljem promocije mentalnog zdravlja i zaštite mentalnog zdravlja. Nakon perioda smanjenih grupnih i javnih aktivnosti zbog pandemije COVID-19 ove godine je organizirano obilježavanje ovog važnog datuma za mentalno zdravlje kroz različite aktivnosti u zajednici, sa već tradicionalnom izložbom radova korisnika okupacione terapije koja se provodi pri CMZ Kakanj. Psiholozi tima održali su niz edukativnih radionica za adolescente i to Mlade Crvenog križa Kakanj, učenike tri srednje škole u Kaknju, kao i edukativnu radionicu za ljekare na temu „Mentalno zdravlje - Globalni prioritet za sve“. Pored ovih radionica upriličene su i edukativne radionice za djecu sa dijabetesom melitusom tipa 1, te edu-

Svjetski dan mentalnog zdravlja u Kaknju

kativno-radni sastanak predstavnika institucija u zajednici na temu Svjetskog dana mentalnog zdravlja. Za potrebe ovogodišnjih aktivnosti izrađen je i promotivni materijal koji je bio dijeljen svim učesnicima provedenih aktivnosti, kao i građanima na ulici.

Ovo je bila prilika da se o mentalnom zdravlju razgovara sa djecom, mladima i odraslim osobama, ali i sa profesionalcima, upravo sa onim kojih se ono tiče i sa onim koji mogu uticati da se ono lakše očuva. Učesnici su pokazali veliko interesovanje za ovu temu,

Aktivnosti CMZ Pripremio: Esmin Brodlija, dipl psiholog i gestalt psihoterapeut, Dom zdravlja - CMZ Kakanj
ZDRAVSTVO 38

Priprema aktivnosti u Čelincu

te su se složili da je nužno više razgovarati o mentalnom zdravlju, te potencirati na aktivnostima koje imaju za cilj očuvanje zdravlja, a posebno mentalnog zdravlje djece i mladih. Sve aktivnosti CMZ Kakanj su provedene uz punu podršku menadžmenta JU „Dom zdravlja sa stacionarom“ Kakanj.

Pripreme za tradicionalno novogodišnje druženje članova Udruženja „Duša“ Čelinac, koje okuplja osobe sa hroničnim smetnjama u mentalnom zdravlju, aktivno se privode završetku i održaće se u prostorijama Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja Čelinac, nakon dvogodišnje pauze tokom aktivnih mjera prevencije širenja infekcije Sars-Cov-2

tokom pandemije virusom COVID-19. Tokom pandemije Udruženje je pretrpjelo više gubitaka svojih dragih članova koji su u Udruženju bili od samog osnivanja te će ovo biti još jedna od prilika da svi članovi Udruženja i članovi tima CZMZ Čelinac evociraju zajedničke uspomene te požele svima da Nova godina donese mnogo više lijepog nego prethodna.

Istovremeno, zajedničkom saradnjom Udruženja „Duša“ i tima Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac u narednom periodu planiraju započinjanje aktivnosti na prevenciji somatskog zdravlja osoba sa hroničnim psihijatrijskim oboljenjima, koje će biti usmjerene na ginekološke preglede korisnica, mjerenje visine krvnog pritiska i šećera u krvi, određivanje indeksa tjelesne težine i procjenu životnih stilova. Poznato je, koz rezultate brojnih istraživanja, da na zanemarivanje aspekata somatskog zdravlja ovih populacionih grupa veliki uticaj ima stigmatizacija, temeljena njihovim oboljenjem. Cilj ovih planiranih aktivnosti je povećanje mogućnosti preveniranja ili ranog otkrivanja i pravovremenog liječenja somatskih bolesti kod korisnika usluga Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac.

Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su s njihovim objavljivanjem. Korisničke inicijative Pripremila: Željka Stevanović, dipl. psiholog, UG „Duša“ i Dom zdravlja - CZMZ Čelinac
SREĆNA NOVA GODINA ZDRAVSTVO 39

Uvažavajući poziv koji je uputio profesor Gabriel Ivbijaro, generalni sekretar Svjetske federacije za mentalno zdravlje (World Federation for Mental Health-WFMH), u ovogodišnjem obraćanju povodom 10. oktobra, svjetskog dana mentalnog zdravlja s temom „Učinimo mentalno zdravlje i dobrobit za sve globalnim prioritetom“, porukom da stigma i diskriminacija i dalje predstavljaju prepreku društvenom životu, ali i da „svi možemo odigrati svoju ulogu u povećanju svijesti o djelotvornosti preventivnih intervencija u mentalnom zdravlju... i da pokrenemo naše napore da svijet učinimo boljim mjestom“ (izvor: https:// wfmh.global/news/2022.22-05-01_ world-federation-for-mental-healthworld-mental-health-day-theme), Centar za mentalno zdravlje (CMZ) Doma zdravlja Travnik je osmislio i organizirao niz aktivnosti koje su provedene u oktobru, a povodom obilježavanja ovog važnog datuma za mentalno zdravlje. Ciljevi ovih aktivnosti bili su promocija mentalnog zdravlja, prevencija i borba protiv stigme, predrasuda, stereotipa i segregirajućih stavova. Promocija je podrazumijevala učešće u svim modelima rada s korisnicima iz domena osnaživanja svijesti kako samog pojedinca, tako i svih subjekata multidisciplinarnog i transdisciplinarnog timskog djelovanja, zasnovanog na realnim ciljevima.

Članovi tima CMZ Travnik su u saradnji sa obdaništem Travnik organizirali stručno predavanje za odgajateljice u predškolskim ustanovama s područja Općine Travnik na temu „Psihosocijalni razvoj djeteta - pozitivno roditeljstvo“. Prezentirane su najaktuelnije teme, nova saznanja iz oblasti psihofizičko-socijalnog razvoja djeteta, problemi koji se mogu javiti i načini preventivnog djelovanja i identifikacije problema u ranom rastu i razvoju djeteta, pogotovo iz oblasti autističnog spektra. Predavači su bili članovi tima Centra za mentalno zdravlje, te Službe za zdravstvenu zaštitu predškolske i školske djece iz Doma zdravlja Travnik.

U suradnji sa Sveučilištem „Vitez“ u Travniku je organizirana panel diskusija na temu „Socijalna uključenost kroz stanovanje uz podršku“. CMZ je prezentirao svoje aktivnosti s korisnicima usluga koji su uključeni u projekt stanovanja u zajednici, te ulozi Centra u procesu deinstitucionalizacije osoba sa duševnim smetnjama. Pored CMZ

Mentalno zdravlje kao globalni prioritet

- pristupačnost“ se pokazala veoma interesantnom u smislu neutralizacije predrasuda prema osobama sa invaliditetom. Tokom radionice nastavnici su se upoznali s vrstama invaliditeta, načinima kako na najbolji način pomoći osobama sa invaliditetom, bontonom prema osobama sa invaliditetom i razvojem senzibiliteta prema učenicma sa teškoćama u učenju i učešću.

Veliki dio svog profesionalnog rada CMZ Travnik je usmjerio na realizaciju preventivnih aktivnosti na nivou univerzalnog, selektivnog i indiciranog

Travnik, u panel diskusiji su učestvovali i članovi udruge „Most“ iz Viteza, te eminentni stručnjak iz oblasti psihijatrije sa KCUS Sarajevo.

Jedan od glavnih ciljeva u preventivnom radu su aktivnosti u osnovnim i srednjim školama, te je shodno tome organizirana interaktivna edukativna radionica za nastavno i stručno osoblje Osnovne škole „Bila“ na području Općine Vitez. Tema radionice „Invalidnost

djelovanja. Aspekt univerzalnog djelovanja je fokusiran na problem globalnog društvenog agregata, a to je prisustvo stereotipa i predrasuda koje u su našem društvenom ambijentu označene kako velika smetnja, pa slobodno možemo konstatovati i kočnica kolektivne percepcije značaja očuvanja i jačanja mentalnog zdravlja.

Napomena: Sve osobe na fotografijama suglasne su sa njihovim objavljivanjem.

Aktivnosti CMZ
Pripremili: mr. sc. Nedim Muftić, dipl. defektolog-surdoaudiolog-logoped, Amela Kalušić, dipl. medicinska sestra, Jasmina Pašalić Ramić, dipl. socijalni radnik, Amra Kovačević, medicinska sestra, Sabina Lolić, BA pedagogije i psihologije, Dom zdravlja-CMZ Travnik
ZDRAVSTVO 40

Povodom obilježavanja - 22 godine rada Udruženja za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji “Sonata” iz Trebinja, 27.10. 2022. održan je sastanak na kojem je istaknut značaj vaninstitucionalne podrške licima sa mentalnim poteškoćama. Miholjka Janković, predsjednica udruženja od njegovog osnivanja 2000. godine, istakla je da je “Sonata” volonterska humanitarna organizacija sa više od 100 članova iz cijele regije, koja je licima u duševnoj nevolji uvijek pružala podršku. Anica Ramić, predsjednica Udruženja građana “Stop mobbing”, predstavila je rad udruženja “Sonata” i naglasila da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Sastanku su, pored predstavnice Grada Trebinja gospođe Slađane Skočajić, prisustvovali članovi “Sonate”, “Stop mobbing”, samostalne umjetnice iz Trebinja, gošće iz Beograda i Čačka. Pruzi mi ruku, budi mi prijatelj!!!

Društvo Crvenog krsta/križa Bosne i Hercegovine (DCK BiH)

Finansiranje mikroprojekata u lokalnim zajednicama u okviru Projekta “Jačanje otpornosti starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom COVID-19 i budućih katastrofa”. Nakon što je Komisija DCK BiH za ocjenjivanje završila proces bodovanja svih pristiglih prijedloga, izabrano je 11 organizacija čiji će projektni prijedlozi biti podržani. UG „Sonata“ Trebinje i UG „Stop mobbing“ kao partner su pokazali interesovanje za temu osnaživanja starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom kriza. Društvo Crvenog krsta/križa Bosne i Hercegovine (DCK BiH) ukazalo nam je čast i povjerenje za rad na ovom projektu.

Zdravlje je najveća vrijednost i briga svih nas!

Osnivanje i rad Kluba za zdravo starenje

Iako zakonodavni okvir na svim nivoima vlasti u Bosni i Hercegovini (BiH) prepoznaje potrebe za rješavanjem problema populacije u BiH starije životne dobi i dalje je položaj i status starijih osoba nezadovoljavajući i predstavlja jednu od važnih orijentacija u politici odnosa prema starim osobama u trenutnom i budućem stanju koje vlada u BiH. Stavovi o starenju igraju veoma važnu ulogu ili utiču na različite načine razvoja tokom života. Oni stvaraju okruženje koje određuje ponašanje prema starijim osobama, kao i ponašanje samih starijih osoba.

Negativni stavovi, stereotipi, predrasude i starizmi stvaraju okruženje koje nije prijateljsko prema starijim osobama i diskriminira ih na osnovu starosti ili ih lišava njihovih prava. Posljedica toga je internalizacija stavova starijih osoba, koje mogu početi vjerovati da njihova uloga u društvu nije važna, da ne mogu doprinijeti činjenici da je starost razdoblje bolesti, nesposobnosti, poboljšanja i slično. Na našim mnogim sastancima stariji ljudi su izrazili svoj interes i podigli svoj glas za bolji pristup umirovljenicima kao način borbe protiv izolacije, za nastavak cjeloživot-

nog učenja i poboljšanje integracije u društvo. Prepoznavanje kapaciteta starijih osoba može biti jedan od resursa razvoja društva kako u vlastitoj porodici, tako i u široj zajednici. Uprkos stereotipu i predrasudama o starijim osobama da su nesposobne, nemoćne i intelektualno istrošene, potencijali starijih osoba mogu biti od velike koristi kako za društvo, tako i za porodicu. Da bi starije osobe sudjelovale u zagovaranju politika koje promoviraju aktivno i zdravo starenje, neophodno je da budu informisane o postojanju takvih politika kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Međutim, neinformisanost i pasivnost starijih osoba znatno doprinose isključivanju starijih osoba iz zagovaračkih procesa kojima bi se unaprijedio položaj starijih osoba. Treće životno doba je najosjetljiviji dio života. U istočnoj Hercegovini postoje klubovi za borbu protiv bolesti ovisnosti, ali ne postoji klub za zdravo starenje koji je namijenjen osobama treće životne dobi sa ciljem da ih se aktivira i omogući zdravo kako mentalno, tako i fizičko starenje, preventivno utiče da zadrže najviši mogući stepen fizičke i psihičke funkcionalnosti. Naš cilj je usmjeriti se ka dnevnom okupljanju osoba treće životne dobi kako bi radili na zadovoljavanju potreba i osposobljavanju za normalno socijalno funkcionisanje, radnim aktivnostima i edukacijom. Prema planiranom programu u Klubu za zdravo starenje organizovali bismo različite tipove edukacija, radionica, promocija te tematskih druženja. Jedan od ciljeva Kluba za zdravo starenje je da se osobama treće životne dobi osigura prostor gdje će tokom dana boraviti, družiti se, sadržajno i edukativno ispuniti svoje slobodno vrijeme, preventivno uticati na očuvanje zdravlja i funkcionalne sposobnosti. Klub za zdravo starenje je aktivnost kojom se zadovo-

ZDRAVSTVO 41
Pripremili: Miholjka Janković , predsjednica Udruženja za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“, Anica Ramić, predsjednica UG “Stop mobbing” Trebinje

ljavaju potrebe starijih ljudi u lokalnoj zajednici i realizuju osnovni principi savremenog socijalnog rada i mješovitog sistema socijalnih usluga. UG “Sonata” i UG “Stop mobbing” su pokazala da je moguće uspostaviti i održavati ovaj model od strane civilnog društva, uz znatno manje sredstava nego centri u javnom vlasništvu.

za traženje stručne pomoći. Zbog nedovoljno razvijenih usluga za mentalno zdravlje i društvene stigme, mnogi pacijenti ne dobijaju potrebnu psihološku pomoć, a oni koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem ne dobijaju dijagnozu i liječenje. Ako se ne prepo-

Iskustva

NEMA ZDRAVLJA BEZ MENTALNOG ZDRAVLJA!!

Oktobar (10) mjesec mentalnog zdravlja.

Mentalno zdravlje i dalje nije tema o kojoj se otvoreno razgovara, a postoji i značajna društvena stigma vezana

znaju u ranoj fazi, manje psihološke poteškoće se mogu razviti u probleme sa mentalnim zdravljem koji utiču na sve oblasti života. Udruženje građana „Stop mobbing“ Trebinje, „Kap“ Sarajevo, „Sonata“ Trebinje ukazuju na kršenja prava pacijenata, posebno kršenje prava mentalnih bolesnika. Pruži mi ruku, budi mi prijatelj!

U organizaciji OSCE-a odrzana je radionica na temu “ Implementacija Strategije Republike Srpske za borbu protiv korupcije”

Članice UG “Sonata”

i naučene lekcije. Učesnici radionice su predstavnici lokalne zajednice Trebinje, Bileća i predstavnice NVO Stop mobbing i Sonata. Sportski susreti zdravstvenih radnika Crne Gore sa međunarodnim učešćem Ada Bojana, Ulcinj 28.9 – 2.10. 2022. učestvovale na 21. sportskim susretima zdravstvenih radnika Crne Gore sa međunarodnim učešćem . Sportske discipline: Mali fudbal, košarka /basket, odbojka, šah, pikado, stoni tenis, plivanje i nadvlačenje konopca.
ZDRAVSTVO 42
Pristanak za objavu fotografija su dale osobe na fotografijama

Trovanje hranom, pićem, akoholom ili iznenadna dijareja mogu se dogoditi bilo kome, bilo kada i bilo gdje. Simptomi mogu da variraju od blagih, poput mučnine, gasova, grčeva i nadutosti do teških, praćenih jakom dijarejom, povraćanjem, povišenom temperaturom, slabošću, glavoboljom i dehidratacijom. I kod sumnje da hrana nije ispravna, potrebno je djelovati brzo kako ne bi došlo do trovanja. Upravo u takvim situacijama prva pomoć jesu takozvani enterosorbenti koji za sebe vežu toksine i pomažu njihovo izbacivanje iz organizma. Ovo je najbrži način da se spriječe dalje komplikacije trovanja hranom.

Šta su enterosorbenti? To su supstance koje, poput spužve, mogu apsorbovati štetne materije unutar gastrointestinalnog trakta. Ovo je jedna od najsigurnijih i najefikasnijih metoda za uklanjanje toksina kako u vanrednim situacijama, tako i tokom planirane detoksikacije organizma. Mogu da se koriste u prevenciji, ali i tretmanu stanja povezanih sa intoksikacijama različitog porijekla. Iako sama riječ enterosorbent nije uobičajena, njihova primjena je poznata vijekovima. U prošlosti su se često koristili u vidu uglja ili različitih tipova gline kod trovanja, žutice, dijareje, dizenterije i drugih gastrointestinalnih bolesti. Danas se koriste poboljšani proizvodi koji za sebe mogu da vežu i eliminišu različite toksine, a da pri tom ne štete organizmu.

Brza detoksikacija organizma

Jedan od najsnažnijh enterosorbenata je „Filtrum“, patentirani proizvod na bazi hidroliziranog lignina. Zbog svoje specifične strukture i velike aktivne površine, lignin ima izuzetno širok spektar djelovanja i mnogo veći asorpcioni kapacitet u poređenju sa drugim proizvodima (1000 puta je efikasniji od aktivnog uglja u neutralisanju patogenih bakterija iz trakta).

“Filtrum” je jedinstveno i prirodno rješenje za brzu detoksikaciju organizma i koristi se u slučajevima trovanja hranom i akoholom te drugim

Vrijeme slavlja

S obzirom na to da dolazi vrijeme slavlja i češće konzumacije alkoholnih pića, “Filtrum” se pokazao efikasnim kako u prevenciji, tako i u terapiji intoksikacije alkoholom. Za sve one koji žele da izbjegnu mamurluk, “Filtrum” je koristan saveznik. Preporučuje se uzimanje dvije tablete prije, i dvije tablete poslije konzumiranja alkohola.

toksičnim supstancama (teškim metalima, bakterijskim toksinima, endotoksinima, alergenima i drugim). Efikasan je kod dijareje različitog porijekla, uključujući i putničku dijareju. “Filtrum” ima mnogo prednosti: prirodan je proizvod i dobro se podnosi, klnički je ispitan, siguran je za djecu i odrasle, ne škodi crijevnoj mukozi, nije toksičan i potpuno se izlučuje stolicom iz organizma u okviru 24 sata. Mogu da ga koriste i mala djeca, trudnice i dojilje, uz konsultaciju sa ljekarom. Siguran je i kao dodatak drugim medicinskim protokolima kako bi se ubrzala detoksikacija i oporavak, s tim što treba voditi računa da se uzima odvojeno od lijekova, najmanje sat vremena ranije.

“Filtrum” možete pronaći na www.svakodobro.ba

Savjeti iz “Hemofarma”
Piše: mr ph. Davorka Kopanja
FARMACIJA 43

Bubrezi imaju važnu ulogu u celom metabolizmu i brojne su situacije kada se poboljšanje bubrežne funkcije odrazi na simptome ili probleme širokog spektra. Za mnoge od tih problema laik bi pomislio da nemaju nikakve veze sa bubrežnom funkcijom i da njeno poboljšanje ne bi ni na koji način dovelo do poboljšanja na određenom polju. Na primer, mnogi pacijenti se iznenade kada im se kaže da oslabljena funkcija bubrega može imati uticaja na malokrvnost ili povišeni šećer, mada veliki broj mladih uzima eritropoetin u teretanama da bi dobili više snage i stekli više mišićne mase, ne znajući da baš bubrezi proizvode eritropoetin, koji je neophodan za gradnju eritrocita.

Poznato je da se lekovito bilje pokazalo kao izuzetno efikasno u lečenju urinarnih infekcija, a pošto njegovu primenu ne prate nikakve negativne pojave, mnogi lekari ga sve više preporučuju umesto antibiotika, čija primena najčešće remeti balans u crevnoj flori, otvarajući put za kandidu. Međutim, malo je poznato koliko efikasno bilje može biti u slučajevima bubrežne insuficijencije, a njegova efikasnost i u tom slučaju je zapanjujuća.

Naime, ne samo da se odgovarajućom biljnom mešavinom može poboljšati bubrežna funkcija, pri čemu se primećuje pad kreatinina i uree, nego se u brojnim slučajevima automatski poboljša nivo šećera ako je dijabetes prisutan kao pridružena bolest.

Kao logičan sled, posle poboljšanja bubrežne funkcije, obično se popravlja nivo, ne samo šećera, nego i pritiska, a snižava se i nivo mokraćne kiseline ako je povećana, a i balansiraju se i svi mikroelementi. Ne treba posebno napominjati šta znači odmaći samo jednog pacijenta od hemodijalize, a kamoli veliki broj njih i što se tiče kvaliteta života tih ljudi, ali i što se tiče doprinosa celoj zajednici, jer jedan pacijent na hemodijalizi društvo godišnje košta oko 20 000 evra, a nije manje važan uticaj na broj radno i ratno sposobnih ljudi u zemlji.

Da bi se sačuvalo zdravlje bubrega, izuzetno je važno da se bakterijske infekcije urinarnog trakta eliminišu trajno i tako ukloni mogućnost širenja infekcije na same bubrege. Zato smo se mi u svojoj fitoterapeutskoj praksi usredsredili na brzo eliminisanje zapaljenja burega, kanala i bešike. Da bismo dobili egzaktne pokazatelje o delovanju naših čajnih mešavina, krajem 1991. godine smo dogovorili sa dr Miroslavom

Lekovito bilje u službi zdravlja bubrega i urinarnog trakta

Negrojevićem da u Klinici za urologiju Pokrajinske bolnice u Novom Sadu testira delotvornost naše čajne mešavine u lečenju urinarnih infekcija na pacijentima koji su godinama bezuspešno lečeni od urinarnih infekcija, izazvanih bakterijama, kao što su ešerihija koli, nekada u društvu sa proteus vulgaris, ili proteus mirabilis i gde antibiotici više nisu pokazivali bilo kakvu delotvornost, pa je u urinokulturi i dalje bilo prisutno >100 000 klica. Neki pacijenti su imali hronični cistitis, a neki hronični pijelonefritis. U nekim slučajevima je urin bio mutan, čak sa prisustvom gnoja.

Odabrani su najkarakterističniji slučajevi, davan im je čaj i urinokultura je rađena nakon, 7, 14 i 21 dan. Rezultati su bili iznad svih očekivanja: Ni u jednom slučaju nije bilo potrebno više od 21 dan da bi urinokultura pokazala da se ešerihija potpuno izgubila dok je u nekim slučajevima bilo dovoljno samo 15, a u nekim i samo sedam dana.

U našoj višedecenijskoj praksi se pokazalo da je pomenuta čajna mešavina veoma efikasna u eliminisanju i ostalih vrsta bakterija koje izazivaju infekcije urinarnog trakta: pseudomonas, proteus vulgaris, proteus mirabilis, enterokokus, klebsiela... kao i cistitisa i pijelonefritisa.

I čajna mešavina za poboljšanje bubrežne funkcije je pokazala istu efikasnost u obaranju nivoa kreatinina i uree, a naša ponuda u tretiranju problema urinarnog trakta je kompletirana čajnim mešavinama protiv hematurije, kao i za otapanje kamena u bubregu i izbacivanje peska iz bubrega.

Naravno, naše delovanje je prošireno i na sve probleme celog urogenitalnog trakta, kao i na brojne druge probleme sa ne slabijim rezultatima, što je proizvod naše višedecenijske prakse i viševekovne porodične tradicije u travarstvu.

Mnoge biljke se od davnina preporučuju za lečenje urinarnog trakta, a

navešćemo samo neke od njih: peršun, kopriva, rastavić, crni slez, hajdučka trava, kleka, breza, kantarion...

www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310

Fitoterapija
Goran Poletan, fitoterapeut Breza Crni-slez Peršun Kantarion
PRIRODA I ZDRAVLJE 44
Kopriva

Ministarka zdravlja u Vladi Republike Srbije prof. dr Danica Grujičić izabrana je pre samo nekoliko nedelja (27.10.2022). Nije bilo potrebe da joj predstavljamo časopis „Medici.com” jer je od prvog broja, pre više od 20 godina, dala i daje veliki doprinos svojim savetima, sugestijama i stručnim tekstovima, koncepciji, a samim tim i kvalitetu časopisa.

Valjda i zbog toga imamo privilegiju da među mnogobrojnim pisanim i elektronskim medijima odvoji vreme za razgovor ekskluzivno za naš časopis.

Kompletan prostor časopisa bio bi nedovoljan da u jednom broju predstavi, najblaže rečeno blistavu i u svakom pogledu neuobičajeno svestranu karijeru, počev od rodnog Užica, preko Moskve pa do Beograda.

Posebna je čast i odgovornost zvanično razgovarati sa osobom koju smatraju ne samo lekari, već i hiljade pacijenata živom legendom, koja kada se kaže samo Dana ili Danica, neverovatno je, ali istinito svi, ne samo medicinsko osoblje već i obični građani, a da ne govorimo o pacijentima znaju da se radi o profesorki Dani.

Iako izuzetno cenjena, poštovana i ugledna, odnosi se prema svima ne kao vrhunski profesor, već kao obična, skromna žena, koja samo njoj svojstvenim osmehom kako u ordinaciji, tako i u prolazu, pacijentima obolelim od najteže bolesti, često neizlečivim, uliva nadu, optimizam, daje im snagu da se ne predaju već bore, a to im toliko znači….

Koliko nam je poznato, nikada do sada nije bilo neizvesnije ko će biti novi ministar zdravlja u Vladi Srbije. Pominjalo se više uglednih imena, svi sa sjajnim biografijama, ali profesorka Dana je, ipak, izabrana.

Na ministarsku funkciju došli ste sa mesta direktora Instituta za onkologiju, a u isto vreme niste ostavljali svoje pacijente na Klinici za neurohirurgiju. Odakle Vam tolika snaga, kako izdržavate?

Neko sam ko je navikao celog svog života da radi mnogo i svakodnevno, tako sam radila do sada i tako ću ra-

Intervju: Ministarka zdravlja u Vladi Srbije

Razgovor vodio: Rade-Radenko Karalić

Prof. dr Danica Grujičić

Ministarka zdravlja, prof. dr Danica Grujičić rođena je 1959. godine u Užicu. Srednju školu završila je u Moskvi (SSSR) 1976. godine, gde je započela studije medicine, a nastavila i diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1982. sa prosečnom ocenom 9,6. Obavezan lekarski staž završila je 1983. godine. Bila je zaposlena u Klinici za neurohirurgiju KCS od 1984. godine. Specijalizaciju iz neurohirurgije završila je 1989. godine.

Magistarski rad odbranila je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1987. godine, a doktorsku disertaciju na istom fakultetu 1996. Redovni je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu od 2009. godine. Upisana je u registar sudskih veštaka 2007. godine. Od 2001. do 2009. godine bila je šef Katedre za specijalističku nastavu iz neurohirurgije i šef nastavne baze Instituta za neurohirurgiju za predmet hirurgija. Od 2015. do 2021. godine bila je šef Katedre hirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao prva žena na ovoj dužnosti. Obavljala je funkciju prodekana za zdravstvenu delatnost Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu od 2018. do 2021. godine. Trenutno je prodekan za finansije Medicinskog fakulteta.

Kao koordinatorka projekta, imenovana ispred Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije, realizovala je nabavku i uvoz gama noža i iks noža u Srbiji.

Bila je načelnica Odeljenja neuroonkologije Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije od 2007. do 2015. godine. Od 2015. do oktobra 2022. bila je načelnica Centra za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju UKCS, koji u svom sastavu ima četiri odeljenja: Dnevnu bolnicu, Odeljenje neuroonkologije, Odeljenje neuroradiohirurgije – gama nož i Odeljenje radiohirurgije – iks nož.

Na funkciji v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije bila je od 9. maja 2019. do oktobra 2022. godine.

Autor je i koautor više od 300 stručnih i naučnih radova.

Imenovana je za predsednicu Vladine Komisije za psihoaktivne kontrolisane supstance 2014. godine, što je dužnost koju obavlja i danas.

Obavljala je funkciju predsednice Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija Minstarstva zdravlja od 2014. do 2018. godine.

Od 2017. godine je predsednica Udruženja neuroonkologa Srbije, a od 2018. godine i predsednica Društva Srbije za borbu protiv raka.

Od 2016. godine aktivna je na društvenim mrežama ukazujući na probleme u svakodnevnom životu, a posebno na odlazak mladih u inostranstvo.

Potpredsednica je Inicijativnog odbora za formiranje Kordinacionog tela za ispitivanje posledica NATO agresije 1999. godine na životnu sredinu i zdravlje građana Srbije od 2018. godine.

Predsednica je Upravnog odbora Fondacije zajedno za mlade „Prof. dr Danica Grujičić“ od novembra 2018. do sada.

Dobitnica je više nagrada i zahvalnica za stručni, naučni i humanitarni rad, od kojih je najznačajniji orden Karađorđeve zvezde drugog reda 2020. godine. Poseban značaj pridaje nagradi Radio Beograda 2 „Zeleni list“ za ekološki aktivizam 2022. godine.

diti do kraja radnog veka. Mislim da je jako važno da vaspitavamo mlade ljude da razvijaju radnu etiku. Naravno da uslovi nisu idealni, da u svakoj oblasti ima gomila problema. Ali ljudi, borite se, radite i pomerajte stvari, ako radite imate šansu da stvorite i da ostavite pečat svoj. Pogotovo mladi

ZDRAVSTVO - SRBIJA
46

ljudi, imaju pravo da biraju i u kakvoj će zemlji živeti, mnogo je teških perioda i burne istorije iza nas. Ali verujem da pošten i naporan rad pomera stvari i podiže standarde. Tako vam je isto i u neoruhirurgiji, ako hoćete da postanete dobri recept je rad, rad, rad i minimalno talenta.

Šta mislite da li ćete i kao ministarka uspeti, da bar ponekad „uđete“u operacionu salu? Pacijenti to od Vas očekuju, jer opšte je mišljenje da Dana može sve.

Ja sam, pre svega, doktor i to ću ostati do kraja života. Iz sale nikada nisam izašla i nastavila sam da operišem, ali sada sam tu najviše kao podrška mlađim kolegama. Naš dogovor je da operacije za koje im je potrebno moje prisustvo radimo popodne kasno i subotom, tako da sam nastavila sa operacijama i nisam napustila svoje pacijente. Nekada operacije radimo i do 12 uveče, ali tako sam ja navikla i tako su moje mlađe kolege navikle da rade sa mnom.

Doskoro nismo znali da ste studije medicine započeli u Moskvi, a završili, specijalizirali i doktorirali na Medicinskom fakultetu u Beogradu. U Kliničkom centru Srbije, bukvalno ste prošli sve od lekara stažiste, specijaliste, doktora nauka, šefa katedre, načelnika odeljenja… Za Vas se može reći da ste „dete“ Kliničkog centra Srbije ili, preciznije, Klinike za neurohirurgiju. Imali ste i vrhunski svetski poznate profesore na Klinici, od kojih, kako smo saznali, ne samo da ste učili, već ne gledajući na radno vreme, neumorno upijali sva nova saznanja. Da li ste već uspeli i da li ćete uspeti da obučite mlađe lekare i ostavite prave naslednike, ako profesorku Danu na pravi način neko uopšte može u celosti zameniti?

Već 15 godina pripremam svoje mlađe kolege za trenutak kada ću otići u penziju. Potpuno su preuzeli pacijente i veoma sam ponosna na njih. Smatram da sam ispunila misiju profesora i naučila jednu sjajnu ekipu mlađih doktora da operišu bolje od mene, na šta sam posebno ponosna. Morate

Zagađenje vazduha direktno utiče na zdravlje građana, kako mislite da možemo rešiti taj problem?

Lično se zalažem za nuklearnu energiju kao najčistiji oblik energije, što automatski povlači i razvoj najsofisticiranije nauke i nuklearne medicine, tako da je jedan od načina da se energetika obezbedi nuklearnom elektranom, da konačno završimo projekat metroa koji nismo izgradili kada je trebalo da se izgradi, pre nekoliko decenija. Da grejanje bude na gas, da se ulaže u obnovljive izvore energije, da se fabrike obavežu ugovorno da koriste najviše standarde za filtere kao i u najrazvijenijim zemljama. Moramo mnogo da menjamo, od navika do regulativa i strategija.

Vlada Srbije je formirala u januaru 2021. godine Koordinaciono telo za digitalizaciju zdravstvenog sistema koje radi na izradi Nacionalnog programa razvoja zdravstva.

Dokle se stiglo na izradi Programa?

Prvi put u Ministarstvu zdravlja imenovala sam pomoćnika za digitalizaciju i taj sektor će voditi Dragan Tanasković. To je jedno jako važno pitanje koje će u mnogome olakšati i pacijentima i doktorima a, naravno, i dati nam mnogo bolji pregled šta svih procesa i analize u Ministarstvu. Da biste doneli dobre odluke i mere morate da imate, pre svega, tačne i precizne informacije. U prethodnom periodu dosta je urađeno na pojedinačnim projektima. Mislim da je vreme da radimo na centralnim i kapitalnim infrastrukturnim projektima koji će obuhvatiti celo zdravstvo. Moj cilj je da sve što ima veze sa zdravljem stavimo pod jednu kapu u smislu digitalizacije i tako olakšamo ceo put, to će, pre svega, olakšati rad mojim kolegama, skratiti put i bespotrebna čekanja naših pacijenata i, na kraju, uštedeti dosta novca državi. Naposletku, steći ćemo uvid o potrebama i problemima, kao i o tome ko i koliko zaista radi.

Ministarstvo zdravlja u okviru Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije, a uz podršku Svetske banke, sačinilo je Plan optimalizacije mreže zdravstvenih ustavnova. U pripremi Plana organizovano je oko 300 radionica i poseta zdravstvenim ustanovama i više regionalnih sastanaka. Kako teče realizacija tog plana?

Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije, uz podršku Svetske banke, se privodi kraju uz sve pohvale za njegovu realizaciju i tu moram istaći dr Biljanu Kozlović i njen tim koji je to sproveo u delo. Pripremamo završnu konferenciju i radimo na tome da počnemo sa Trećim projektom razvoja zdravstva, takođe uz podršku Svetske banke. Što se tiče obilaska domova zdravlja širom Srbije, cilj mi je da obiđem sve domove zdravlja u Srbiji, od gradskih sredina do seoskih ambulanti, želim lično da se uverim u stanje i rad, kao i u potrebe mojih kolega i da uvidim probleme sa kojima se susreću. Samo na taj način možemo doneti dobre odluke.

Ne samo godinama, već i decenijama, Vaši prethodnici i ministri i direktori Instituta za onkologiju najavljivali su izgradnju nove zgrade Instituta,

odvojiti vreme i uloziti u mlade, imati strpljenja da stasaju i nauče. Predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručuje orden prof. dr Danici Grujičić
ZDRAVSTVO - SRBIJA 47
Prof. dr Danica Grujičić priprema tim za operaciju

a Vi ćete, pored ostalog, biti upamćeni da je Vašom zaslugom, u vreme dok ste bili direktor Instituta, doneta odluka o izgradnji nove zgrade Instituta, koji će biti opremljen najsavremenijom opremom i sa sasvim novom organizacijom. Šta će najznačajnije dobiti naš zdravstveni sistem Srbije u celini novim Institutom?

Nikada niko nije tražio novu zgradu, što je meni nezamislivo, pošto svi znamo u kakvim uslovima nam se leče najteži pacijenti. Ponosna sam na moj tim što insistiramo sa izgradnjom nove zgrade. Trenutna zgrada je neuslovna za toliki broj pacijenata kao i za rad mojih kolega. Moramo izgraditi novu zgradu IORSa sa najsavremenijom opremom i omogućiti pacijentima daleko humanije uslove za lečenje. Raduje me što imamo garanciju i obećanje predsednika i premijerke da ćemo brzo ući u realizaciju ovog projekta. Maksimalno ću se fokusirati i usmeriti na izgradnju nove zgrade Instituta.

Vi ste, kao direktorka Instituta, vrlo uspešno organizovali rad sa teškim i hroničnim pacijentima i u vreme najteže situacije izazvane CORONA-19 virusom. Kako ste to uspeli?

Nije bilo lako, jer radimo sa najosetljivijom grupom pacijenata čiji je imunitet već kompromitovan. Tu moram da pohvalim svoj tim i sve lekare i sestre IORSa koji su izneli vrlo težak i osetljiv posao na svojim leđima. Pacijenti su dobijali terapije i u najtežim trenucima pandemije. I želim da iskoristim ovu priliku da im se zahvalim i da kažem da sam ponosna na njih i na njihovu posvećenost i predanost.

Ministarstvo zdravlja, Vlada Srbije i lično predsednik Republike, uverenje je građana, a posebno pacijenata, pružalo je maksimalnu podršku Vašoj žestokoj “borbi” za izgradnju nove zgrade Instituta. Kada očekujete početak radova i završetak izgradnje?

Početak radova očekujem verovatno sledeće godine, a završetak zavisi od para i od projekta i od pravovremene nabavke novih aparata. Maksimalno ću se posvetiti tome, ne očekujem duže od dve do tri godine, zato što je nova zgrada IORSa goruća potreba za naše

pacijente, a ne luksuz. Najteži pacijetni se moraju lečiti u odgovarajućim uslovima koji trenutno ne postoje.

Kako u budućnosti procenjujete porast malignih oboljenja, pogotovo mlađih osoba, čak i dece, a i u situaciji koju svuda i stalno Vi ističete i zbog posledica NATO bombardovanja.

Poštovana profesorko, šta će Vam biti prioriteti u radu na funkciji ministra zdravlja?

Uspostavljanje elektronskog dosijea biće jedan od ključnih reformskih prioriteta. Srbiji i njenom zdravstvu potrebna je digitalizacija kako bi lekari svu svoju energiju mogli da posvete lečenju pacijenata, a ne da dragoceno vreme troše na administrativne poslove. Uvođenjem E-uputa omogućiće da i lekari specijalisti izdaju upute za dalje lečenje. Time bi se sprečilo da se pacijenti ponovo moraju da vraćaju kod svog izabranog lekara.

Da li ste već formirali tim najbližih saradnika za realizaciju prioritetnih zadataka?

S obzirom a to da sam nedavno stupila na na funkciju ministarke zdravlja sa formiranjem tima ne žurim, jer želim da moj tim kojeg formiram u svim oblastima bude ne samo uspešan, već najbolji, već pobednički. Za sada, mogu da posebno istaknem da je prvi put, kao što sam malopre pomenula, u Ministarstvu zdravlja imenovan pomoćnik ministra za digitalizaciju. Kompletiranje tima je u toku jer želja mi je da svaki sektor, odnosno oblast vode najbolji i najstručniji.

NATO bombardovanje ne može biti jedini razlog povećanja broja bolesnika, sigurno da ulogu imaju i nova i istorijska zagađenja kao i navike naših ljudi. Spadamo u naciju koja je među prvima u svetu po broju pušača moramo da budemo svesni i svojih navika i onoga što možemo sami da promenimo. Na nama je ozbiljan posao u smanjenju broja pušača, različitim merama koje možda neće biti svima prijatne kao i edukacije koje treba da promene svest ljudi. Iskreno ocekujem rast maligninh bolesti jer smo sve starija nacija. U narednim godinama maligna oboljenja će preuzeti primat nad kardiovaskularnim bolestima, zato je potrebno raditi na ranom otkrivanju onih malignih bolesti gde je u početnoj fazi moguće izlečiti bolesti. Više ću svoje energije usmeriti kao i celo Ministarstvo da organizujemo skrininge kao i da pokušamo da otkrijemo što više bolesti u samom začetku, tada je sve lakše…

Za razliku od ranijih ministara Vi ste u javnim nastupima posebno isticali ulogu i značaj lekara opšte medicine i medicinskih sestara u zdravstvenom sistemu Srbije. Sada ste u mogućnosti, s obzirom na funkciju koju obavljate, da i sprovedete da se njihov položaj i značaj popravi?

Projekat Ministarstva zdravlja o porodičnom lekaru je u stvari ideja da kroz veću podršku porodičnim lekarima ostvarimo primarnu zdravstvenu zaštitu koja preventivnim delovanjem ostvaruje veći stepen zdravstvene zaštite celog naroda. Sve što bude u mojoj moći učiniću da se lekarima opšte medicine i medicinskim sestrama da veći značaj i njihov rad da se vrednuje više nego do sada.

Za svoj dugogodišnji rad, posvećenost i predanost Vašoj profesiji i brojnim naučnim radovima dobili ste mnogobrojne nagrade i priznanja. Koja su vam posebno draga i koja posebno ističete?

ZDRAVSTVO - SRBIJA 48

Moja najveća priznanja su poseban odnos mojih mnogobrojnih pacijenata prema meni, naročito posle uspešno urađenih operacija, odnosno, taj poseban osećaj koji se ne može opisati već samo doživeti kad pacijenti posle operacija najtežih i često neizlečivih polesti prežive i nastave normalan život. Od mnogobrojnih priznanja i zahvalnica, koje sam godinama primala, posebno mi je drag orden Karađorđeve zvezde drugog reda za 2020. godinu. Posebno mi je značajna i nagrada Radio Beograda II „Zeleni list“ za ekološki aktivizam 2022. godine.

Uspostavili ste saradnju i dovodili ste i dovodite vrhunske stručnjake iz inostranstva zahvaljujući samo Vašem ličnim autoritetom. Da li ćete tu praksu i dalje nastaviti?

Ovo pitanje mi se posebno dopada. Naime, godinama sam nastojala da umesto da šaljemo naše pacijente u inostranstvo da dovodimo vrhunske stručnjake iz inostranstva koji su u našoj klinici i sa našom opremom i uz asistenciju naših lekara izvodili mnogo operacija na našim pacijentima. Najmanje dvostruki je značaj ovakvog pristupa, na jednoj strani finansijski troškovi lečenja su daleko manji, a sa druge strane edukacija naših lekara da sutra mogu i sami vršiti te najsloženije operacije.

Da li ćete i šta preduzeti da se smanji vreme čekanja na listama za operacije kukova, kolena, kardiovaskularnih oboljenja, katarakte, transplantacije i dr.?

Jedan od vrlo značajnih prioriteta biće mi da se smanje liste čekanja i povećanje broja usluga koje će pacijenti moći da obave u privatnim zdravstvenim ustanovama, a o trošku RFZZO-a. Već se u privatnim zdravstvenim ustanovama obavljaju dijalize, operacije katarakte, vantelesne oplodnje i tretmani u hiprebaričnim komorama. Izuzetno sam prijatno iznenađena vešću o odluci kardiohirurga iz Kliničkog centra u Nišu da operišu van redovnog vremena, vikendom, subotom i nedeljom i da to ne naplaćuju. Pozdravljam human gest kolega iz NIša, ali mislim da dopunski rad i rad van redovnog radnog vremena treba da se plati, kako, koliko i na koji način, to treba mi da sagledamo u Ministarstvu, a i sa Ministarstvom finasija.

Posebno smo Vam zahvalni što ste od samog početka, bukvalno od prvog broja časopisa “Medici.com” pružali nesebičnu pomoć u razvoju, koncepciji i sadržaju časopisa. Kako sada, posle toliko godina, ocenjujete kvalitet i jedinstvenost ovog časopisa ne samo u Srbiji, već i na prostorima bivše Jugoslavije?

Raduje me, što me niste zaboravili, da sam zajedno sa mojom koleginicom prof. dr Ljiljom Vujotić od samog početka izlaženja časopisa „Medici.com“ dala, bar mali doprinos da se on i posle dvadesetak godina održava i pored svih finansijskih i drugih poteškoća. Časopis je po svom sadržaju, raznovrsnosti i kvalitetu štampe zbilja jedinstven na prostorima bivše Jugoslavije. Da nije bio i jeste kvalitetan ne bi mogao opstati i dalje biti u svakom pogledu prepoznatljiv.

Hvala Vam na lepom mišljenju, mnogo nam to znači. Bilo bi nam drago, s obzirom na Vaš lični autoritet, ne samo kao ministarke, da ga preporučite svim zdravstvenim ustanovama, jer bi časopis doprineo edukaciji ne samo lekara, već i drugih zdravstvenih radnika, a pružila bi im se mogućnost da u njemu objavljuju i svoje stručne tekstove i radove. Da me vaši mnogobrojni čitaoci pogrešno ne shvate, da reklamiram časopis “Medici.com”, ali ga zbilja od srca preporučujem, ne samo lekarima i zdravstvenim radnicima, uopšte, već i običnim građanima jer je pisan razumljivim jezikom tako da svako u njemu može da pronađe nešto interesantno iz svih oblasti zdravstva.

Da ne zaboravimo jedan vrlo važan segment zdravstvenog sistema Srbije, a to su banje, RH centri i klimatska lečilišta.

Neke od njih su već i privatizovane, a većina su još državne. Nažalost, ne rade sve uspešno, ali pojedine, kao npr. Banja Koviljača izuzetno uspešno, tako da je dobila najviše priznanje „Oskar kvaliteta - šampion izvrsnosti 2022“, a njen direktor prim. dr Aleksandar Jokić isto „Oskar kvaliteta - lider poslovne izvrsnosti 2022“. Hoćete li moći, kao ministarka, da pomognete i utičete da i drugi RH centri slede Banju Koviljaču? Možda bi bilo dobro da se organizuje jedan seminar u Banji Koviljači na kome bi učestvovali svi rukovodioci RH centara, da bi praktično videli kako i šta u svojim ustanovama treba menjati, popraviti, poboljšati…. Banje Srbije, specijalne bolnice, odnosno RH centri i uopšte klimatska lečilišta imaju izuzetan značaj ne samo u lečenju i postoperativnom oporavku, već i u preventivi. Zabluda je da su banje za stare i bolesne, one su korisne i za mlade kao preventiva koja doprinosi sprečavanju raznih bolesti.

Nisam znala, ali čestitam Banji Koviljači i njenom direktoru Jokiću na najvišem priznanju kao najboljoj banji, odnosno RH u Srbiji. Nedavno sam saznala da je Banja Koviljača prva i jedina od svih RH centara u Srbiji ispunila sve uslove i potpisala ugovor sa austrijskim osiguranjem za rehabilitaciju naših građana, austrijskih osiguranika, kao jedina banja koja je potpisala takav ugovor sa državom van Evropske unije.

Podržavam vašu ideju da se u Banji Koviljači organizuje seminar uz učešće rukovodstava svih RH centara Srbije kako bi i oni sledili primer ove banje i uspeli da ispune vrlo visoke standarde za potpisivanje takvih ugovora sa Austrijom, Nemačkom, Švajcarskom i drugim zemljama Evropske unije.

Na kraju, poštovana profesorko i poštovana ministarko, želim da Vam se zahvalim na vremenu odvojenom za ovaj intervju, koji je verovatno po broju pitanja rekordan, ali ste Vi na sva njih sa takvom lakoćom odgovarali...

Zahvaljujući Vam se što ste i pored prezauzetosti odvojili vreme za ovaj razgovor, želim Vam puno uspeha u budućem radu, a uvek računajte na našu podršku.

ZDRAVSTVO - SRBIJA 49
R. Karalić, prof. dr Lj. Vujotić, i prof. dr M. Rakić na obeležavanju jubileja Klinike

Ovogodišnji simpozijum „Stremljenja i novine u medicini“, Medicinskog fakulteta u Beogradu je pedeseti jubilarni i trajao je od 5. do 9. decembra 2022. godine.

Svečano otvarajući simpozijum i dan Medicinskog fakulteta, obeležavajući time njegovu 102. godinu postojanja, dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Lazar Davidović je posebno naglasio da je njemu čast i veliko zadovoljstvo što otvara ovaj 50. simpozijum, nazvan „Stremljenja i novine u medicini“, naglašavajući da je to najbolji način obeležavanja 102. godine postojanja i rada Medicinskog fakulteta u Beogradu.

„Siguran sam da će i ovaj naučni skup biti inovativan i da će dati značajan doprinos medicinskoj nauci“, rekao je prof. Davidović.

Dan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Pedeseti simpozijum “Stremljenja i novine u medicini”

Tekst i snimci: Marko Radoš

Posle svečanog otvaranja i izlaganja predsednice Organizacionog odbora dr Ivane Novaković, dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Lazar Davidović uručio je nagrade za naučni doprinos prof. dr Tatjani Simić, nagrada za naučnoistraživački rad za mlade istraživače pripala je dr Stojanu Periću, a nagradu za unapređenje nastave dobila je prof. dr Tanja Mazić (Katedra medicinske fiziologije). Sve tri nagrade dodeljuju se svake godine na dan Medicinskog fakulteta.

Posle svečanog radnog otvaranja i uvodne reči dekana Lazara Davidovića, profesor doktor Ivana Novaković, predsednica Organizacionog odbora, u ime odbora i dekana Davidovića je naglasila da joj je čast da se obrati povodom Pedesetog, jubilarnog simpozijuma „Stremljenja i novine u medicini“. Ove godine obeležavamo značajan jubilej naših simpozijuma koji su postali zaštitni znak Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (MFUB), čiji je cilj da predstavi najnovija naučna i stručna dostignuća iz oblasti medicinskih i biomedicinskih nauka. Učesnici ovog uglednog simpozijuma su nastavnici i saradnici Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i domaći i inostrani predavači po pozivu iz srodnih institucija.

Profesorka Novaković je podsetila da je prvi simpozijum „Stremljenja i novine u medicini“ održan 1970. godine povodom proslave 50 godina Medicinskog fakulteta. Organizator je bio profesor doktor Borislav Božović, akademik SANU, zajedno sa profesorom doktorom Ivanom Stankovićem i profesorom doktorom Slobodanom Đorđevićem, a zatim su dalju tradiciju preuzeli naši nastavnici i profesori, članovi SANU Vladimir

Petar Đukić i profesor doktor Branislav Filipović. U prethodnoj deceniji, od 2010. do 2021. godine, predsednik Organizacionog odbora „Stremljenja u medicini“ je bio doc. prof. Đuro Macut. U tom periodu, svake godine, gotovo svi mini-simpozijumi su akreditovani kao kursevi kontinuirane medicinske edukacije (KME). Rekordan broj od 16 mini-simpozijuma je ostvaren 2019. godine koje je posetilo oko 1200 slušalaca. Nažalost, sledeće 2020. „stremljenja“ nisu održana zbog pandemije COVID-19, dok su prošle godine ponovo održana u prikladnom formatu od šest mini-simpozijuma, naglasila je prof. dr Ivana Novaković. Ove godine izabran je novi Organizacioni odbor „Stremljenja i novine u medicini“ od osam članova na čelu sa prof. dr Ivanom Novaković, predsednicom.

Tradicionalni simpozijum „Stremljenja i novine u medicini“ Medicin-

1. Posledice pandemije COVID-19 na mentalno zdravl e

2. Voda i zdravlje – stari problemi i novi izazovi

3. Sto godina Katedre i Instituta za patologiju, prof. dr Đorđe Joannović: „Od morfologije do molekularne patologije“

4. Savremena stremljenja u koštano-zglobnoj traumatologiji

5. COVID-19 – faktori rizika za težak oblik bolesti

6. Sto godina pulmološke škole u Srbiji i 90 godina Klinike za pulmologiju UKRS

7. Hronična limfocitna leukemija: Od savremene dijagnostike do ciljane terapije

8. Karotidna stenoza pod lupom neurologa i vaskularnog hirurga

9. Značaj multidisciplinarnog pristupa u lečenju pacijenata sa COVID-19: Naša iskustva

10. Savremeni izazovi u bioetici

11. Sto godina Instituta za medicinsku fiziologiju „Rihard Burijan“

skog fakulteta u Beogradu održava se svake godine u nedelji svečanosti koja se organizuje povodom Dana fakulteta 9. decembra

Specijalni broj časopisa “Medicinska istraživanja“ prati simpozijum u obliku Knjige sažetaka

Petog dana obavljena je dodela zahvalnica najboljim studentima integrisanih akademskih studija, a svečana akademija povodom dana Medicinskog fakulteta održana je 9. decembra u 12 časova.

Kanjuh, Miroslav Simić, Veselinka Šušić, zatim profesor doktor Milovan Krstić, docent, profesor Slobodan Apostolski, profesor Ovogodišnji simpozijum “Stremljenja i novine u medicini“ održan je od 5. do 9. decembra 2022. godine u 11 mini-simpozijuma:
ZDRAVSTVO - SRBIJA 50

Muzej anatomije čoveka, Instituta za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu privlači veliku pažnju mnogih posetilaca kako stručnjaka, tako i mnogih drugih koji žele da vide ovaj jedinstven i originalan muzej.

Muzej godinama uspešno vodi prof. dr Milan Milisavljević, a ovoga puta gosti su bili najmlađi. Reč je o deci iz predškolske ustanove “Trešnjober”, iz beogradske opštine Vračar.

Medicinski

fakultet Beograd

Najmlađi i medicina

Predškolci beogradske opštine Vračar posetili Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta

U Muzeju anatomije čoveka nalaze se retki crteži ljudskog tela, više stotina lobanja, kopija glave Mate Hari i drugi vredni eksponati. U Muzeju je i kostur koji je 1920. godine iz Pariza doneo profesor Niko Miljanić, utemeljivač Instituta i Muzeja.

Mislim da je ovo neophodno, jeste da je reč o deci predškolskog uzrasta, ali i oni su u procesu učenja, i na ovaj način pružamo im neophodna znanja iz medicine i povećavamo zainteresovanost za medicinsku nauku.

Ovde u muzeju najviše smo se bavili izgledom samog ljudskog tela i organima čoveka. To je decu iz našeg vrtića najviše zanimalo. Verovatno će neko od njih kasnije, biti student medicine, stomatologije ili farmacije.

Asistent dr Jelena Boljanović je bila svojevrsni domaćin deci iz beogradskog vrtića “Trešnjober”.

“Mi smo dobili predlog od ovog vrtića da deca obiđu Institut za anatomiju i i Muzej anatomije čoveka i izašli

organe.

Deca su pokazala veliko interesovanje za skelet i to ovaj plastični. Ovo je spoj nauke i mladosti. Imali smo i prethodnih godina, pre korona virusa, posete iz vrtića. Uvek nam je drago kad najmlađi pokažu interesavanje za naš muzej. Neka deca su mi već rekla da će studirati medicinu ili veterinu.”

Pedagog vrtića “Trešnjober “ Ana Jovanović ima nove ideje i nastavlja saradnju sa beogradskim Medicinskim fakultetom i Institutom za anatomiju.

Pedagog vrtića Ana Jovanović došla je na originalnu ideju da deca iz vrtića TREŠNJOBER posete ovaj ugledni muzej. Pitali smo je kako je došla na tu ideju?

”Ovih dana učili smo u vrtiću o ljudskom telu i zanimalo nas je gde bismo još mogli da to istražimo. Obratili smo se Medicinskom fakultetu i šefu Katedre Instituta za anatomiju prof. dr Laslu Puškašu, kao i Dekanskom kolegijumu. Oni su nam odobrili posetu ovom jedinstvenom Muzeju anatomije čoveka. Mi smo mnogo zahvalni kompletnom Medicinskom fakultetu što nam je izašao u susret.

Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović Dr Jelena Boljanović smo im u susret. Reč je o deci od 5-6 godina , oni su pogledali eksponate u Muzeju, ljudski skelet, lobanju, zatim preparate ljudskih organa, disekovane plastinirane preparate ljudskih glava i druge
ZDRAVSTVO - SRBIJA 51
Ana Jovanović

М

еђународни симпозијум о трансплантацији матичних ћелија хематопоезе, у организацији Клинике за хематологију Војномедицинске академије, одржан је 25.11. 2022. у ВМА.

Начелник Сектора за лечење ВМА пуковник др Мирослав Броћић у поздравној речи истакао је да савремена медицина иде дивовским корацима напред и да је један од лидера, ако не и носилац тог убрзаног развоја свакако хематологија, која заједно са базичним медицинским наукама ствара предуслове за пружање најбоље здравствене заштите. Рекао је и да окупљања ове врсте знатно доприносе и унапређују рад хематолошке медицине уз усклађивање свих неопходних околности и предуслова како би рад института и клиника био на врхунском нивоу.

Начелница Клинике за хематологију ВМА проф. др Драгана Стаматовић у уводној речи осврнула се на историјат трансплантације матичних ћелија хематопоезе у ВМА и напоменула да је богата историја велика обавеза за све савременике модерне медицине. Како је рекла, усвајање метода у трансплантационој хематологији и њихово увођење у редовну клиничку праксу, уз праћење савремених трендова и одличну сарадњу са центрима из региона и земље, доносе сигурност на добробит свих пацијената ВМА. Са акцентом на клиничким искуствима и приказима случајева, предавања су обједињена под темом „Алогена трансплантација матичних ћелија у лечењу малигних хемопатија: изазови у клиничкој пракси“. Уз предаваче из актуелних трансплантационих центара у Србији - ВМА, Клиничког центра Србије, Института за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ и Клиничког центра Војводине учествовао је и представник Националног регистра добровољних давалаца матичних ћелија хематопоезе из Института

током уводне речи, истакао је значај овог вида војномедицинске сарадње који за циљ има размену специфичних знања и искустава од посебног интереса за војну медицину. Приликом отварања курса, полазницима су укратко представљене карактеристике и капацитети ВМА. Осам припадника Оружаних снага

за

ционално, о својим

говорили су еминентни стручњаци који се радом у овој грани медицине налазе међу првих десет у свету - проф. др Mohamad Mohty из Француске и проф. др Andrea Bacigalupo из Италије. Прва трансплантација матичних ћелија хематопоезе у ВМА урађена је пре 50 година. Од тада се ови облици лечења успешно примењују код бројних хематолошких и нехематолошких, малигних и бенигних, урођених и стечених болести, а до сада је у Клиници за хематологију ВМА урађено око 1500 свих облика трансплантације матичних ћелија хематопоезе.

Пола века од прве трансплантације матичних ћелија хематопоезе Тродневни курс о ратној хирургији и токсикологији, намењен припадницима Оружаних снага Велике Британије започео је данас у Војномедицинској академији. Заменик начелника ВМА бригадни генерал проф. др Драган Динчић,
да са координаторима из појединачних грана хирургије, превентивне медицине и токсикологије ВМА свеобухватно сагледају теме попут пластичне хирургије и ратне ВМА, 29. 11. 2022. године Курс ратне хирургије и токсикологије ране, ратних повреда екстремитета и трбуха, организације рада Националног центра за контролу тровања ВМА и различитих токсиколошких метода, као и карактеристика и одбране од биолошких агенаса. Vesti iz VMA ZDRAVSTVO - SRBIJA 52
трансфузију крви Србије. Традио искуствима
Велике Британије у наредним данима имаће прилику

бог епидемије корона вируса, са годину дана закашњења, 20. 10. 2022. године свечано је обележена 41. годишњица од отварања зграде ВМА, емитовањем архивских снимака филма о изградњи објекта и фото-изложбом успомена из времена усељења у објекат ВМА на Бањичком вису. У обраћању начелника Сектора за опште и заједничке послове ВМА пуковника др Ненада Ђурића под називом „Нова ВМА - од идеје до реализације“ изнети су подаци о изградњи новог објекта ВМА, започетог 1972. године. Пројектовање новог објекта ВМА у Београду почело је крајем 1973. године, а радови на изградњи су отпочели у јулу 1975. године и трајали до октобра 1981. године. Рекао је и да је у појединим фазама градње, зависно од динамике радова, на градилиштима било и по 2.000 радника разних струка и квалификација. Истакао је да је мало примера да су у једној здравственој установи интегрисани такорећи сви видови здравствене делатности те да је задатак за пројектовање таквог објекта био велики изазов ауторима за примену одговарајућих метода и решења, која би омогућила да се веома разноврстан и сложен садржај уобличи у један објекат и на тај начин задовоље многобројни захтеви и услови.

знаје све километарске ходнике, што се без задршке сналази у коришћењу „малих“ и „јужних“ лифтова и коначно, што осећај припадности великом систему попут ВМА и даље сматра престижним. Додао је и да „због свих генерација чије су каријере уткане у ових 14 спратова, сматра да је његова дужност да изрази емоције јер дух традиције, па макар она трајала и 178 година, треба одржати у истом

здравствена установа у служби свих грађана наше Републике Србије, али да Пројекат „Енергетске ефикасности зграде ВМА“ под окриљем Министарства рударства и енергетике иде по плану, тако да ускоро очекујемо почетак радова и враћање старог-новог сјаја ВМА. На данашњој свечаности уручена су пригодна признања потпуковнику у пензији дипломираном инжењеру архитектуре и члану интегралне радне групе за опремање ВМА Ненаду Микићу, који је донирао приватну архиву успомена из времена изградње ВМА и референту за управљање непокретностима у Одељењу за инфраструктуру Сектора за логистику ВМА инжењеру грађевине Жељку Павловићу за посебно залагање службом у оквиру Сектора за логистику ВМА.

Начелник ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић рекао је да 2022. година враћа ентузијазам, карактеристичан за ВМА, и да је здање задржало статус установе за дивљење. Истакао је да памти своје прве кораке у овој „четворолисној детелини“ и да је поносан што јој по-

Vesti iz VMA
З
41. годишњица од отварања зграде
капацитету“. Нагласио је да овом приликом неће говорити о плановима јер данашњи повод заслужује похвале за људе „из сенке“, за оне чији се рад не спомиње често чак ни у медијима, а без чијег ангажмана ВМА не би
прилику да буде и даље јединствена
ZDRAVSTVO - SRBIJA 54
ВМА
имала

менима, делећи судбину свог народа, уткале у рад и развој војне неурологије и психијатрије ВМА и војног здравства у целини. – Посебно је величанствен пример Јордана Тасића који је био један од легендарних 1300 каплара, а потом и први начелник Војне неуропсихијатрије. Огромну важност неурологија и психијатрија имају у војносанитетском смислу због великог учешћа неуротраума и психотраума као водећих поремећаја у временима сукоба и кризним стањима. Садашње генерације обе службе улажу напоре да одрже препознатљиво значајно место у медицинској струци, решене да оставе простора и потенцијала будућим

је проф. др Михајловић. Начелник Клинике за психијатрију ВМА потпуковник др мед. Братислав Живић истакао је да је историјски период у трајању од деведесет година гарант стабилности и напретка, а у исто време и обавеза да се усвајањем нових сазнања континуирано унапређује војна неуропсихијатријска служба у целини. – Од првих дана настанка, преко напора да се утемеље основе војне неуропсихијатријске доктрине, мирнодопске и ратне, до данашњих дана, генерације старијих стручњака преносе своја знања, искуства и вештине будућим носиоцима неуропсихијатријских знања у оквиру војног

У

Свечаној сали Дома Војске Србије 25. 11. 2022. је обележено деведесет година постојања војне неурологије и психијатрије, сећајући се 1932. године када је у Главној војној болници формирано Одељење за живчане и душевне болести. Овим поводом одржан је симпозијум са освртом на историјат, садашњост и перспективе војне неурологије и психијатрије. На обележавању важног јубилеја за целокупну медицинску заједницу наше земље присуствовао је председник Српске академије наука и уметности академик Владимир Костић, начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др сц. вет. мед. Радивоје Анђелковић, начелник Војномедицинске академије пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић, као и представници Министарства одбране и Министарства здравља. Начелник Клинике за неурологију ВМА пуковник проф. др Ранко Раичевић истакао је да је ово велики дан за војни санитет, али и целу медицинску заједницу, који не би био могућ без бројних генерација људи које су свој животни век, најчешће у тешким вре-

генерацијама да буду још боље и успешније, рекао је пуковник проф. др Раичевић и закључио да су војна неурологија и психијатрија увек биле и биће део медицинске заједнице наше државе, на посебном задатку збрињавања свих оних којима је помоћ потребна. Председник Друштва психијатара Србије проф. др Горан Михајловић је рекао да су историја и судбина војне и цивилне медицине у нашој земљи дубоко испреплетане. – У већим градовима Србије у првој половини 19. века почињу да се оснивају најпре војне, а потом и цивилне болнице и од тог тренутка траје прожимање војне и цивилне медицине у нашој земљи како у стручном, тако и у научном смислу. Немерљиви су научни и стручни доприноси војне неурологије и војне психијатрије за развој медицине у Србији током деведесет година њиховог постојања, нагласио

здравства. Клиника за психијатрију данас, као крунски носилац војне психијатријске службе, постиже запажене резултате у погледу лечења, образовања и научноистраживачком смислу, рекао је потпуковник др Живић. Начелник Војномедицинске академије пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић пожелео је успешан рад, нагласио да су врата ВМА за све широм отворена и истакао да Клиника за неурологију, Клиника за психијатрију, као и све друге клинике ВМА имају светлу будућност. Стручни део скупа отворио је академик Владимир Костић, који је одржао предавање о родоначелнику овдашње неурологије др Лази Лазаревићу, након чега су уследила предавања о историјату настанка војне неурологије и психијатрије, док је у другом делу одржан симпозијум Клинике за неурологију, а у завршном делу скупа симпозијум Клинике за психијатрију.

Vesti iz VMA
Деведесет
неурологије
ZDRAVSTVO - SRBIJA 55
година војне
и психијатрије

Banje Srbije

Banjski oporavak nakon ambulantnih operacija

Prim. dr sc. med. dr Jelena Petrović Šunderić, opšti i digestivni hirurg, koloproktolog, osnivač i sekretar Udruženja za ambulantnu hirurgiju Srbije

Poslednjih nekoliko decenija se u svetu, ali i u regionu, sve više akcentuje modifikacija hirurškog lečenja uz razvijanje jednodnevne hirurgije kao organizacionog modela koji rasterećuje hirurški deo zdravstvenog sistema. Po postulatima dnevne hirurgije pacijent se ambulantno priprema za operaciju, bude operisan na dan prijema i nakon operacije biva otpušten za manje od 24h te se postoperativni oporavak sprovodi u komforu sopstvenog doma, uz redovne, ambulantne lekarske kontrole i previjanja. Samo određene hirurške procedure i pacijenti bez težih pratećih bolesti, a kojima je smeštaj udaljen najviše na sat vremena vožnje od hirurške institucije, mogu bitit tretirani u ovim uslovima. Kako se ovaj model može primeniti u svim hirurškim granama, jasno je da postoji veliki dijapazon operacija koje se mogu izvesti u dnevnim uslovima. Poseban entitet predstavlja postoperativni oporavak, koji se, uglavnom sprovodi u kućnim uslovima. U neposrednom postoperativnom oporavku je potrebno da pacijent bude blizu hirurške ustanove, jer postoji opasnost od ranih komplikacija, kao što su krvarenja, infekcije i rašivanje rane. Međutim, nakon nekoliko nedeljea, kada dođe do stabilizacije lokalnog stanja i zarastanja rane, moguće je sprovesti dalji oporavak u rehabilitacionim centrima. Današnja tehnologija je omogućila i određenom broju ortopedskih pacijenata da se operišu u dnevnim uslovima, nakon čega im se prepoučuje banjski oporavak. Mnogi pacijenti, pored entiteta zbog kog su operisani, mogu imati još neke bolesti koje se mogu pogoršati u periodu mirovanja u sklopu ranog postoperativnog oporavka, naročito ako je u pitanju lokomotorni sistem te, na primer, neko može imati problem sa kičmom, koji mu se pogoršao nakon operacije hemoroida, što zbog ginekološkog položaja u koji mora biti postavljen radi operacije, a što zbog prolongiranog mirovanja kada se može izgubiti tonus mišića. Tada bi bio preporučljiv tretman kod specijalista fizikalne terapije, koji se najadekvatnije može sprovesti u banjskim uslovima. Postoje pacijenti koji pate od hroničnih bolesti ili imaju neke deformitete, a koji ne smanjuju njihovu pogodnost za operisanje u uslovima dnevne hirurgije, ali mogu komplikovati i prolongirati oporavak, upravo zbog smanjene mobilnosti i/ili otežanog zarastanja rana. Kod takvih pacijenata banjski oporavak može doprineti kvalitetu opravka i opšteg stanja pacijenta. Ne treba zanemarivati ni ulogu banje u preoperativnoj pripremi pacijenta, u smislu dovođenja organizma u što bolju fizičku formu radi što lakšeg kasnijeg oporavka. Pacijenti koji imaju problema sa kretanjem, zatim pate od bolesti bubrega, dijabetesa ili drugih hroničnih bolesti se pre zakazane operacije mogu podvrgnuti pripremi od strane fizijatra radi lakšeg podnošenja same operacije, što ranije postoperativne mobilizacije i što ranijoj normalizaciji svakodnevnog života. Mnogim pacijentima sa hroničnim respiratornim problemima se preporučuje upravo priprema u vazdušnim banjama sa povoljnim klimatskim uslovima. Pored toga, mnoge banje imaju lekovite vode sa velikom količinom minerala i oligoelemenata koji pospešuju zarastanje rana i formiranje elastičnog, kvalitetnog ožiljka, koji kasnije neće zatezati kožu i ograničavati pokrete ili smanjivati funkciju operisane regije. Sama izolacija od svakodnevice i timsko fokusiranje na oporavak pacijenta bez sumnje mogu dovesti do najvišeg stepena oporavka u najkraćem roku. Izbor adekvatnog rehabilitacionog centra, kao i vreme početka banjske rehabilitacije treba odrediti uz konsultaciju i dozvolu operatora, kao specijaliste fizikalne medicine, kako bi se pacijent maksimalno oporavio u što kraćem roku i vratio svakodnevnim obavezama.

Časopis “Medici.com” posebno kroz novoformiranu rubriku BANJE SRBIJE daje značajan doprinos edukaciji, afirmaciji i značaju preventive, a i postopoerativnog oporavka ne samo u klasičnim banjama, već naročito u specijalnim bolnicama - RH centrima i klimatskim lečilistima uopšte...

Priprema: “Medici.com”

DTP: Sretko Bojić

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić
ZDRAVSTVO - SRBIJA
Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com”; DTP: Sretko Bojić

Mataruška Banja

Mataruška banja se nalazi u centralnom delu Srbije, na desnoj obali reke Ibar, udaljena je 8 km od Kraljeva i 170 km od Beograda. Mineralna voda Mataruške banje pripada kategoriji sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida 16mg/l što je glavna terapeutska vrednost ove vode i ima naročito povoljno dejstvo kod reumatskih bolesti (degenerativna reumatska oboljenja, zapaljenjska reumatska oboljenja u smirenoj kliničkoj fazi. Prirodni faktor, sumporovita termomineralna voda, ima značajan efekat u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja adneksa i kod steriliteta.

Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o Vama brine tim lekara (specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre-tehničari.

Indikacije:

• Reumatske bolesti: degenerativne bolesti zglobova i kičmenog stuba, zapaljenjski reumatizam (u mirnoj kliničkoj fazi) vanzglobni reumatizam

• Stanja nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog Sistema

• Posttraumatska stanja i deformiteti koštanozglobnog sistema

 Tel. +381 36 541 10 22 Prijemna služba: +381 36 541 10 39  https://www.agensmb.rs E-mail: agens@agensmb.rs ZDRAVSTVO - SRBIJA 58

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

Gamzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima.

INDIKACIONA POLJA

• Neurološka oboljenja

• Oboljenja srca i krvnih sudova

• Reumatska oboljenja

• Povrede i oboljenja lokomotornog sistema

U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.  Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija100%-kiseonikom pod pritiskom ZDRAVSTVO - SRBIJA 59

Na štandu Specijalne bolnice “Merkur”, drugog dana Sajma turizma u Novom Sadu, održana je promocija Projekta SI4CARE. Projekat SI4CARE – Društvene inovacije za integrisanu zdravstvenu zaštitu starije populacije u regionu ADRION – podržan je od strane Interreg ADRION programa, finansiranog iz Evropskog fonda za regionalni razvoj i IPA II fonda. Sa budžetom od 2,3 miliona evra, projekat ima za cilj da doprinese stvaranju transnacionalnog eko-sistema za društvene inovacije u integrisanim zdravstvenim uslugama za starije stanovništvo širom ADRION zemalja. SI4CARE je počeo u decembru 2020. i završiće se u maju 2023. godine.

Između 10 partnera iz osam zemalja, Specijalna bolnica “Merkur” iz Vrnjačke Banje jedini je partner iz Srbije koji je uključen u Projekat SI4CARE, uz podršku Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja.

Na početku promotivnog skupa, prisutnima se obratio Miodrag Miljković, koordinator projekta u Srbiji, zahvalio se svim institucijama na saradnji i istakao: „U ovom trenutku mi smo u četvrtom periodu realizacije projekta od ukupno pet. Nakon uvida u najnovije primere dobre prakse iz okruženja i Evropske unije izabrana je Telemedicina, kao tema pilot-projekta koji se sprovodi u ‘Merkuru’ i čija će se iskustva pretočiti u kasnije politike, kako bi se starim licima u Srbiji poboljšali uslovi lečenja”, izjavio je Miljković.

Pomoćnik ministra zdravlja dr Danijela Urošević, koja je toga dana bila sprečena da prisustvuje događaju, poslala je pismo u kome je istakla: „Danas, kada se pilot u ‘Merkuru’ realizuje po definisanoj proceduri, glavni fokus Ministarstva zdravlja u Projektu SI4CARE je rad na Transnacionalnoj strategiji i Nacionalnom akcionom planu za Srbiju. Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije definiše zdravstvenu zaštitu kao organizovanu i sveobuhvatnu delatnost društva sa ciljem ostva-

Uvođenje telemedicine u lečenju dijabetesa

rivanja najvišeg mogućeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja građana, a Projekat Si4CARE pomaže da u Srbji ostvarimo upravo ove ciljeve.”

„U našem projektu trenutno učestvuje 48 pacijenata iz cele Srbije, koji su u anketi izrazili zadovoljstvo što mogu kontaktirati sa lekarima i nakon povratka kući i dobiti adekvatne savete ili terapiju putem mobilnog telefona“, izneo je dr Miodragović. „Rezultati ovog projekta ukazuju da među pacijentima obolelim od dijabetesa postoji interesovanje da sa lekarma iz ‘Merkura’ budu u kontaktu i nakon odlaska kući i na taj način drže svoju bolest pod kontrolom”, dodao je.

“Važni rezultati pilot-projekta u ‘Merkuru’ su razbijanje predrasuda o korišćenju telemedicine među lekarima, kao i razvijanje svesti kod pacijenata, posebno dijabetičara, o upotrebi telemedicine za daljinsko upravljanje zdravljem”, istakao je dr Miodragović.

“Nacionalni akcioni plan za Srbiju Projekta Si4CARE predviđa i nastavak pilota u ‘Merkuru’, koji će pomoći u pripremi institucionalnog i pravnog okvira za uvođenje telemedicine u Srbiji, a ovi rezultati biće odlična osnova za taj projekat “, istakla je pomoćnik ministra dr Danijela Urošević.

Dr Vladan Miodragović, vođa medicinskog tima na pilot-projektu u ‘Merkuru’, predstavio je iskustva lekara koji su bili angažovani na projektu koji uvodi telemedicinu u srpske banje.

Događaju su prisustvovali predstavnici Udruženja dijabetičara iz Vojvodine i lekari domova zdravlja, kao institucije koje podržavaju i direktno se uključuju u SI4CARE projekat. Promotivni događaj protekao je uz veliko interesovanje medija.

Bojana Beljić PR, Specijalna bolnica Merkur Promo događaj Projekta SI4CARE na Sajmu turizma u Novom Sadu
ZDRAVSTVO - SRBIJA 60

drugog

Strah je emocija koja se kod ljudi javlja usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti ili ozbiljne pretnje. Strah je najčešće praćen fiziološkim promenama, kao što su ubrzan rad srca, povećano lučenje adrenalina, ubrzano disanje, ali i spoljnim manifestacijama, kao što su znojenje, drhtavica, i dr.

U pravnoj teoriji i praksi strah predstavlja jedan od osnova naknade nematerijalne štete. Naime, Zakon o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (Uredbaza vreme ratnog stanja: 22/99, 23/99, 35/99, 44/99), „Službeni glasnik RS“, br. 18/2020) u svom članu 200. predviđa da će sud, za pretrpljeni strah dosuditi pravičnu novčanu naknadu, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina straha i njegovo trajanje to opravdava. Iz navedenog se zaključuje da će se pravična novčana naknada dosuditi samo za strah koji je bio intenzivan i dužeg trajanja. Dakle, običan strah ili zabrinutost koji nastaju kao posledica nekog događaja, a koji prestaju ubrzo nakon svog pojavljivanja, ne predstavljaju strah koji opravdava dosuđivanje novčane naknade.

Pored intenziteta i trajanja straha, kao glavnih kriterijuma za dosuđivanje pravične novčane naknade, važno je i pitanje koje lice je aktivno legitimisano da potražuje naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha. Naime, naknadu štete zbog pretrpljenog straha može ostvariti samo lice koje je neposredno pretrpelo strah zbog osećaja sopstvene ugroženosti, a ne i lice koje je pretrpelo strah izazvan brigom za drugog, makar se radilo i o nekom vrlo bliskom, pa čak i sopstvenom detetu. Do navedenog zaključka dolazi se tumačenjem odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je pravno uređen isključivo strah inicijalne žrtve.

S druge strane, članom 201. Zakona o obligacionim odnosima uređena je šteta posredno oštećenih. Naime, Zakon o obligacionim odnosima pruža mogućnost dosuđenja pravične novčane nadokande za duševne bolove koje su pretrpeli članovi uže porodice određenog lica, ali jedino u slučaju smrti ili teškog invaliditeta tog lica, a ne i u slučaju kada to lice pretrpi strah bilo kog intenziteta i trajanja.

Primer iz sudske prakse: OBLIGACIONO PRAVO – Naknada nematerijalne štete za pretrpljeni strah izazvan brigom za drugog

Naknadu štete zbog pretrpljenog straha može ostvariti samo lice koje je neposredno pretrpelo strah zbog osećaja sopstvene ugroženosti, a ne i lice koje je pretrpelo strah izazvan brigom za drugog, makar se radilo i o nekom vrlo bliskom.

Iz obrazloženja:

Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete na ime pretrpljenog straha usvojen pogrešnom primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, posmatrano sa medicinskog aspekta, strah predstavlja psihički poremećaj ličnosti čoveka koji može imati lakši ili teži oblik i manifestuje se, pre svega, kao strah za život koji nastaje u trenucima kada se neko lice nađe suočeno sa smrću ili povredama. Takav strah predstavlja povredu zdravstvenog i telesnog integriteta čoveka, dakle, vid nematerijalne štete za koji u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima oštećenom pripada pravo na naknadu čija visina zavisi od intenziteta i vremena trajanja straha. Iz navedenog proizlazi da naknadu štete zbog pretrpljenog straha može ostvariti samo lice koje je neposredno pretrpelo strah zbog ose-

ćaja sopstvene ugroženosti, a ne i lice koje je pretrpelo strah izazvan brigom za drugog, makar se radilo i o nekom vrlo bliskom. Dakle, pravno priznati oblik naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah postoji samo u slučaju kada je strah pretrpelo lice zbog osećaja sopstvene ugroženosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac pretrpeo strah kada je pas u vlasništu tuženog napao psa u vlasništu njegove majke i pri tome mu naneo povrede mekog tkiva u predelu leve noge. Mlt. tužilac je trpeo strah i nakon štetnog događaja u intenzitetu i trajanju kako je detaljno opisano u činjeničnom stanju pobijane presude. Međutim, strah koji je tužilac trpeo nije strah za sebe, već za svog kućnog ljubimca za koga je, kako je to i u tužbi navedeno, izuzetno emotivno vezan. Takođe, i zakonska zastupnica tužioca, majka I.J., u svom iskazu jasno navodi da je S. nakon ovog događaja stalno pričao o tome šta se desilo, povremeno je plakao zbog psa i nije dao da se pas šeta. I veštak neuropsihijatar u svom nalazu i mišljenju navodi da dečak (nakon ovog događaja) ima strah kada ide u šetnju sa svojim psom. Iz svega iznetog nesumnjivo proizlazi da se strah mldb. tužioca odnosi isključivo na strah zbog psa, odnosno da se tužilac plaši da bi se mogla ponoviti situacija da prilikom šetnje sa svojim psom istog napadne neki drugi pas i nanese mu povrede.

(Presuda Višeg suda u Novom Sadu, posl.broj GŽ-4338/18, od 1.3.2021. godine, kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu posl.broj P-8011/16, od 13.9.2018. godine, autor sentence: Dragan Petronijević, sudijski saradnik, Iz Elektronskog biltena Osnovnog suda u Novom Sadu)

Medicina i pravo
Naknada nematerijalne štete za pretrpljeni strah, izazvan brigom za
Kristina Đorđević, advokat, Beograd
ZDRAVSTVO - SRBIJA 61

вечаним скупом „Допринос лекара српској култури и уметности” у Матици српској 24. новембра 2022. године, Секција за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД обележила је у Новом Саду 150 година трајања СЛД. Организација скупа замисао је акад. мед. Владимира Јокановића, председника Секције, али и његова реализација, а ми остали били смо окупљени свако на свом задатку као око матице. Док су на видео-биму приказивани радови наших лекара уметника, говорило се о доприносу лекара српској култури и уметности, затим је рецитована поезија Владимира Јокановића представљањем нове књиге Растанци (симболичног наслова и потресног садржаја), проф. др Асен Џолев, максилофацијални хирург и члан Секције, и Мића Јанковић, виртуоз на хармоници и шеф Народног оркестра РТ Војводине (дугогодишњи пријатељ Секције), обојили су скуп у свечаној сали дивним музичким нумерама.

Са тугом смо се, кроз стихове Јокановићеве поезије, подсе-

и да на достојан начин обележимо трајање.

Клиничком центру Србије коју је, нажалост, однела корона. Баш микробиолози, њене и моје колеге, заложили су се да се лекари уметници у новије време бројније и са шире територије окупе око наше Секције коју је пригрлио Нови Сад. Овај кратак извештај можда је најбоље завршити речима проф. др Милорада Жикића у Књизи утисака изложбе 2022. године: „Живот је пролазан, уметност је вечна!” и додали би истиниту тврдњу да култура настаје у историји. Хвала свима који су допринели да скуп у Матици српској, нашој најстаријој установи књижевности, науке и културе успе ZDRAVSTVO - SRBIJA 62

С
тили неких од оних којих више међу нама нема због вируса корона који је као пандемија завладао планетом, међу којима су и бројни лекари, а скуп смо завршили предајом симболичног поклона Секције Матици српској, слике Деца (акрил на платну) др Ирене Лазић, завршене симболично на Међународни дан детета 20. новембар. Председник Друштва лекара Војводине СЛД проф. др Ксенија Бошковић поздравила је скуп видно узбуђена после стихова овог осећајног лекара који поезијом исказује бол за губитком живота њему милих и драгих али и колега и свих људи планете које је однео невидљиви непријатељ. Из Београда су дошле и кћерка и унука наше др Гордане Стефановић, микробиолога, коју памтимо као шефа микробиолошке лабораторије Института за плућне болести и ТБЦ у Из прве руке, од др сц. мед. Славице Жижић Борјановић (Фотографије јесени, аутор др Олга Лекић) Свечани скуп лекара у Матици српској у Новом Саду Допринос лекара српској култури и уметности Акад. мед. Владимир Јокановић отвара скуп у Матици српској Наступ проф. др Асена Џолева уз пратњу Миће Јанковића на хармоници Ирена Лазић, ДЕЦА - акрил на платну 50х60 цм 2022.

О

сарадњи лекара на ширим просторима сазнајемо изучавањем појединих друштава лекара у условима када су многи проблеми у вези са здрављем на које наилазе заједнички. За ово је пример упућеност лекарских друштава једних на друге у оквиру једне државе. Убрзо по завршетку Првог светског рата, основано је Југословенско лекарско друштво a први годишњи скуп, Скупштину Друштва, чиниле су делегације лекарских друштава на територији државе, одржан је 20. новембра 1919. године у Београду. На првом скупу Југословенског лекарског друштва разматрана су сталешка питања. Већ следеће 1920. године на дневном реду биле су венеричне болести, а у Љубљани 1921. године говорило се о туберкулози. Делегације су чинили изабрани лекари Српског лекарског друштва, Љечничког збора, Словенског здравнишког друштва, Организације лекара у Далмацији, Друштва лекара из Босне и Херцеговине, Друштва лекара из Баната, Бачке и Барање и Друштва лекара Црне Горе. Поменимо овом приликом делегацију макар једног од њих. Од Друштва лекара из Баната, Бачке и Барање били су др Стеван Смедеревац из Панчева, др Ђура Трифковић из Новог Сада, др Славко Милетић који је најпре радио у Вршцу, др Миша Матић и др Паја Шећеров из Великог Бечкерека (заменик др Јефта Шамбек из Панчева). Скупом је руководио Управни одбор, а председавао проф. др Милан Јовановић Батут, први председник Југословенског лекарског друштва. Председник: проф. др Милан Јовановић, Батут потпредседник: проф др Драг. Машек, Загреб; проф. др Алфред Шерко, Љубљана први секретар: др Светислав Стефановић, Београд други секретар: санит. пук др Ђорђе Протић, Београд Вредна пажње је чињеница да је по одлуци руководства на сва три скупа (у Београду 1919, Загребу 1920, и Љубљани 1921. године)

председавао проф. др Милан Јовановић Батут без обзира на место одржавања. Бирале су га као председника различите делегације иако је место одржавања било на територији другог друштва а не СЛД, сматрајући га великим ауторитетом за целокупно Југословенско лекарско друштво. Препознавши велики значај разматрања најважнијих здравствених питања подршку Друштву дало је Министарство народног здравља, „Љечнички вјесник“ и „Српски архив за целокупно лекарство” у погледу објављивања извештаја и реферата са Скупштине. Веома је корисно анализирати улогу појединих лекара, делегираних у Скупптину заједничког Друштва, јер су успевали да се рву са бројним тешкоћама, тежећи унапређењу здравствене струке и здравственог система. Тако је, нпр. у делегацији лекара из Баната, Бачке и Барање, у Скупштину делегиран и др Славко Милетић (син великог народног трибуна Светозара Милетића), касније, поред осталог, и министар народног здравља. А др Стеван Смедеревац био је угледан лекар у Панчеву, љубитељ уметности и колекционар иза којег је остао легат у граду Панчеву. Да не

Дана 25. новембра 2022. године у име Секције за хуманост, уметност и културу ДЛВ СЛД акад. мед. Владимир Јокановић поклонио је бисту проф. др Милорада Велисављева, педијатра и генетичара, Институту за здравствену заштиту деце и омладине у Новом Саду.

Проф Велисављев рођен је 1922. године и 100. година je од његовог рођења.

Проф. Велисављев био је изванредан студент медицине, први је дипломирао у Београду после Другог светског рата и први је доктор медицинских наука у Војводини, а трећи у Београду. Поклањање бисте проф. Велисављева диван је гест председника Секције.

Др
Борјановић Југословенско лекарско друштво – кратко подсећање Биста проф.
Трајно сећање на изванредног студента и педијатра
анализирамо даље.
сц. мед. Славица Жижић
др Милорада Велисављева
ZDRAVSTVO - SRBIJA 63

Н

а Свете враче Козму и Дамјана 14. новембра 2022. године на Железничкој станици „Мокра гора“ на Шарганској осмици откривено је спомен-обележје, рељеф др Лазе К. Лазаревића. Донедавно само узак круг људи знао је да је некадашњи медицинар Лаза Лазаревић радио у карантину Котроман на Мокрој Гори за време српскотурског рата. Захваљујући овом сазнању и заједничкој иницијативи више удружења, установа, појединца, а уз подршку Града Ужица, извајано је и откривено спомен-обележје овог лекара, правника и књижевника, који је међу нашим ретким појединцима стекао светски реноме. Удружење књижевника Србије, Удружење Ужичана у Београду, акад. мед. Владимир Јокановић који је аутор спомен-плоче и Народни музеј Ужице, уз подршку Града Ужица реализовало је обележје које ће подсећати на великог човека и његов боравак на Мокрој Гори. „Даровао је себе народу. До подне је био краљев лекар, а после тога је лечио сиротињу по Београду. Био је Тургењев српске књижевности. Отац реализма у Србији” – истакао је вајар Влади-

мир Јокановић, и сам књижевник и члан УКС:

Први у свету открио је Лазаревићев знак за постојање ишијаса. Мокра Гора се изборила да се др Лаза К. Лазаревић не заборави, а то треба да урадимо и ми у Београду јер у Хиландарској улици, на броју 7, стоји његова времешна кућа у којој је једно време живео, а сада је у јадном стању. Светско име у медицини др Лаза К. Лазаревић много тога заслужује. Као Секција лекара за хуманост, уметност и културу ДЛВ СЛД већ дуже времена се боримо да овај великан буде трајно и достојно упамћен. Биста изливена прилозима лекара СЛД стоји у УКС али је бисти место и крај

сами као лекари припадамо! Признаћете да рад и жртва др Лазе К. Лазаревића кроз његов кратак, само 40 година дуг, али веома плодан живот и углед који је стекао заслужује да се и ми рвемо док овај велики човек и светски лекар не буде достојно трајно запамћен. Имамо се киме поносити. У Златиборском округу Спомен-плоча др Лази Лазаревићу Мокра Гора трајно обележила боравак и рад светског лекара Радови на улазу у галерију Рад Ирене Лазић Радови Гордане Јовин Радови Срђана Солдатовића као украс плаката за изложбу Акад. мед. Владимир Јокановић и градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић откривају спомен обележје ZDRAVSTVO - SRBIJA 64
зграде СЛД у његовом дворишту што нисмо могли учинити захваљујући отпору руководства овог удружења којем и
Радови Невенке Петровић Радови Срђана Солдатовића и Анице Жупунски Слика Горана Јевтића у првом плану десно Слике Миливоја Јокановића и скулптуре Брансилава Трифуновића Слике Томислава Ђокића Радови Оливере Јанковић, Горана Јевтића, Бојане Вуковић и Бојане Павловић с лева на десно испред свода Скулптуре Владимира Јокановића и фотографије Славице Милосављевић Слика Олге Лекић Слике Милорада Жикића Владимир Јокановић, Асен Џолев, Мића Јанковић Радови сликара породице Жикић Фотографија Славице Милосављевић Слике Љиљане Манин Слике Томислава Ђокића, скулптуре Владимира Јокановића и фотографије Славице Милосављевић Горан Јевтић и Гордана Јовин ZDRAVSTVO - SRBIJA 65
GODINA XI BROJ 108. DECEMBAR 2022. 67

Спинална мишићна атрофија (СМА) је аутозомно рецесивно неуромишићно обољење. Открили су је Guido Werdnig & Johann Hoffmann 1890. године. Услед дегенерације моторних неурона предњих рогова кичмене мождине и неурона кранијалних нерава долази до мишићне слабости, арефлексије, атрофије и фасцикулација. Болест је прогресивног тока, а прогресија резултира губитком основних животних функција, као што су ходање, гутање и дисање. Временом се могу јавити и тешке компликације на кичменом стубу, куковима и зглобовима, као и респираторне компликације, које су главни узрок морталитета и морбидитета. СМА представља болест која је позната деценијама, која се карактерише типичном клиничком сликом хипотоније и арефлексије. Ради се о аутозомно рецесивном неуромишићном обољењу код кога услед дегенерације моторних неурона предњих рогова кичмене мождине и неурона кранијалних нерава долази до мишићне слабости, арефлексије, атрофије и фасцикулација. Болест је прогресивног тока, а прогресија резултира губитком основних животних функција, као што су гутање, дисање, покрети екстремитета, седења, ходања. Временом се могу јавити и тешке компликације на кичменом стубу, куковима и зглобовима, као и респираторне компликације, које су главни узрок морталитета и морбидитета. Обољење је узроковано хомозиготном делецијом SMN 1 гена. Типично људи поседују две копије SMN 1 и једну или две копије SMN 2 гена у свакој ћелији. Међутим, број копија SMN 2 гена значајно варира од особе до особе, па неки људи могу имати и до осам копија. И један и други ген стварају SMN протеин, али SMN 1 у значајно већој мери. Тако недостатак овог протеина, услед дефекта SMN 1 гена, може благо компензовати SMN 2 ген. Постоје четири основна типа СМА: тип 1, 2, 3 и 4. Клиничка класификација базира се на узрасту пацијента у тренутку када се болест испољила, броја SMN 2 копија и највишем постигнутом степену развоја моторне функције. У случају првог типа, постоје до две копије SMN 2 гена, а симптоми се испољавају до шестог месеца живота. Пацијенти никада не стичу способност седења, а преживљавање је изузетно ретко после друге године. Смрт најчешће наступа као последица респираторне инсуфи-

Актуелности у терапији спиналне мишићне

атрофије

Димитрије М. Николић1,2, Кристина Јовановић1, Милош Бркушанин3, Jелена Карановић3, Немања Гараи3, Душанка Савић Павићевић3 1Универзитетска дечја клиника Београд 2Медицински факултет у Београду 3Биолошки факултет у Београду, Центар за хуману молекуларну генетику Проф. др Димитрије М. Николић, педијатар неуролог, редовни је професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, стручни консултант за педијатријску неурологију у Институту за неонатологију. Бави се педијатријском неурологијом, електроенцефалографијом, дјечјом епилептологијом. Аутор је великог броја научних и стручних радова у еминентним међународним медицинским часописима. Један је од оснивача превентивног скрининга спиналне мишићне атрофије (СМА) код новорођенчади у Србији. Његово залагање на овом пољу је непроцјењиво како за новорођенчад Србије, тако и Бијељине и околне регије.

цијенције. Код оболелих од другог типа болести, пацијенти имају до три копије SMN 2 гена, а симптоми се јављају од шестог до осамнаестог месеца живота, прогресија болести је спорија. Пацијенти стичу способност седења, али никада не проходавају. Тип три се углавном дијагностикује после осамнаест месеци живота, а пре треће године, а ови пацијенти имају 3-4 копије SMN 2 гена, стичу способност ходања која се касније губи. Тип четири је веома редак, испољава се у одраслом добу, у виду благих моторних потешкоћа, па често пролази и непрепознат. Ови пацијенти имају више од четири копије SMN 2 гена, а животни век је нормалан. Клинички симптоми и знаци при прегледу оболелог, усмеравају на дијагнозу, мада се она дефинитивно утврђује генетским тестирањем. Имајући у виду нове терапијске могућности, данас се све више користи функционална класификација која дели пацијенте на оне који могу да седе – „седаче“, на оне који могу да ходају – „ходаче“ и оне без неуролошких испада (или са минималним неуролошким абнормалностима). До пре неколико година терапија је била симптоматска и у основи палијативна. Захваљујући познавању гена који доводе до развоја симптома болести, као и процеса у организму који настају услед њиховог дефекта, данас је пронађен начин да се оболе-

лима помогне. Данас постоји неколико терапијских могућности које имају за циљ „исправљање“ генског дефекта и уколико се примене на време - пре појаве упадљивих неуролошких симптома, респираторних и гастроинтестиналних компликација, дају велику наду да могу да доведу до промене природног тока болести. Циљ терапије јесте зауставити прогресију болести и побољшати моторне функције, а самим тим побољшати квалитет живота и продужити животни век пацијената.

Нова терапијска ера у лечењу СМА

Захваљујући познавању гена који доводе до спиналне мишићне атрофије, као и процеса у организму који настају услед њиховог дефекта, данас је пронађен начин да се оболелима помогне. Циљ терапије јесте зауставити прогресију болести и побољшати функције тела, а самим тим побољшати квалитет живота и продужити животни век пацијента. Данас су одобрена три лека за лечење овог обољења: Nusinersen (Spinraza), Zolgensma (Onasemnogene abeparvovec-xioi) и Risidiplam (Evrysdi). Spinraza је први одобрени лек, од децембра 2016. године, док је Zolgensma одобрење добила 2019. године. У августу 2020. године FDA (U.S. Food and Drug Administration) одобрила је и Risidiplam.

Увод
68 NMK

Spinraza (Nusinersen)

Spinraza је први одобрени лек од стране FDA за спиналну мишићну атрофију. Док се у Сједињеним Америчким Државама користи од децембра 2016. године, у Европи терапија за спиналну мишићну атрофију постоји од јуна 2017. године. У нашој земљи нашао се на листи РФЗО (Републички фонд за здравствено осигурање) у јулу 2018. године. Spinraza је показала изузетну ефикасност у заустављању даље прогресије болести и губитка основних животних функција, а код великог броја оболелих дошло је и до општег побољшања буђењем нових моторних функција. Деца која су започела терапију у првим месецима живота, са најтежом клиничком сликом, и даље успевају самостално да се хране и дишу, што је без терапије немогуће. Лек представља антисенс олигонуклеотид SMN 2 гена, који појачава производњу SMN протеина и успорава на овај начин прогресију болести, што је детаљно објашњено у поглављу о етиопатогенези спиналне мишићне атрофије. Индикован је за лечење 5q спиналне мишићне атрофије од доба новорођенчета, до седамнаесте године. Примењује се интратекално, у четири ударне дозе 0, 14, 28 и 63 дана. Неопходно је лечење на овај начин започети што пре након постављања дијагнозе, а након тога се једном у свака четири месеца примењује доза одржавања. Лек има кумулативан ефекат, односно временом се ефикасност све више примећује али је, наравно, неопходна и примена стандарда неге.

Risidiplam (Evrysdi) У марту 2021. године Европска комисија је одобрила лек Risidiplam, као прву оралну терапију за спиналну мишићну атрофију која се може примењивати у кућним условима. Пре тога, лек је одобрила у августу 2020. године FDA у САД. До сада најмање инвазиван вид терапије, доказано је ефикасан код пацијената свих узраста, а индикован је код старијих од два месеца, са клиничком дијагнозом типова 1, 2 и 3 и постојањем једне до четири копије SMN 2 гена. Као и у случају претходних лекова, основни циљ Risidiplamа јесте повећање количине недостајућег SMN протеина. Он делује циљано на SMN 2 ген који нормално служи само као помоћни, па не прави довољну количину и довољно функционалан протеин, да би у потпуности заменио функцију SMN 1 гена.

Терапија омогућава да SMN 2 ген производи комплетнији протеин.

Zolgensma (Onasemnogene abeparvovec).

У Америци је FDA у мају 2019. године одобрила прву генску терапију за спиналну мишићну атрофију. У мају 2020. године лек је одобрен за употребу и у Европи. Као и Spinraza, лек се користи у лечењу спиналне мишићне атрофије, повезане са мутацијом на 5. хромозому SMN 1 гена. Међутим, овај лек се користи код педијатријских пацијената, млађих од две године. У Европи, лек је индикован код болесника са наследним мутацијама SMN 1 гена којима је дијагностикован тип 1 или имају највише три копије SMN 2 гена. Примењује се у облику појединачне интравенске инфузије током 60 минута, по килограму телесне масе, у болничким условима, под надзором лекара. Пре администрације лека неопходно је проценити стање јетре, као и применити кортикостероидну терапију, како би се смањио ризик од нуспојава. Ради се о аденовирусном вектору, дизајнираном да допреми функционалну копију недостајућег SMN 1 гена мотонеуронима пацијената са спиналном мишићном атрофијом. И Zolgensma на овај начин доводи до повећане синтезе протеина у оним мотонеуронима који су још функционални па на тај начин спречава даље одумирање мотонеурона. Потенцијал генске терапије јесте брзи почетак дејства у року од неколико дана и обнављање потребног нивоа протеина, што је посебно значајно у случају новорођенчади са типом 1 спиналне мишићне атрофије. У Универзитетској дечјој клиници се спроводи терапијска припрема за терапију и даље праћење развоја код 6 (шест) пацијената који су у последње две године (2020-2021) у иностранству лечени овим видом терапије. Развијен је мултидисциплинарни тим стручњака различитих субспецијалности (педијатар/неуролог, педијатар/ пулмолог, педијатар/гастроентеролог, дечји физијатар, дечји ортопед, психолог) који прате све аспекте даљег развоја ових пацијената.

Закључак

Захваљујући изузетним сазнањима о етиологији и патогенези спиналне мишићне атрофије, данас је отворен пут за правовремену дијагностику и лечење ове болести. У претходне четири године, одобрена су прва три обли-

ка фармаколошке терапије, што је значајан помак за обољење, које је први пут уочено још у 19. веку. Међутим, ниједан вид тренутно доступне терапије, не може у потпуности излечити већ постојеће клиничке манифестације болести. Spinraza, Zolgensma и Risidiplam делују повећањем нивоа SMN протеина на различите начине, чиме долази до побољшања преосталих моторних функција и одлагања или заустављања напредовања болести. Самим тим, циљ је терапију започети пто пре. Односно, најбоља терапија била би она која је обезбеђена пре појаве првих симптома. Како би болест била детектована у овом стадијуму, неопходно је фокусирати се на увођење неонаталног скрининга. Данас постоји Европска алијанса за неонатални скрининг на СМА, чији је основни задатак да до 2025. године у неонаталне скрининг програме у Европи укључи и тест на спиналну мишићну атрофију. У нашој земљи је од априла 2022. отпочето са имплементацијом пилот-пројекта неонаталног скрининга за СМА, са жељом да се уведе као рутинска скрининг метода на територији целе Србије. На овај начин, терапија би деци била доступна пре одумирања мотонеурона и испољавања клиничке слике, чиме би им се пружила шанса за нормалан живот без инвалидитета. Иако је у претходним годинама направљен значајан помак на пољу дијагностике и терапије спиналне мишићне атрофије, она и даље представља водећег „генетског убицу“ новорођенчади у свету. Свакако, посматрајући досадашње успехе и открића, постоји нада да ће спинална мишићна атрофија у будућности бити излечива болест, а свакако болест са бољом прогнозом, вишим квалитетом живота и дужим животним веком.

У Београду, 7.12.2022.

Услуге проф. др Николића су већ дужи низ година доступне и у Бијељини, у ЗУ Специјалистички центар „Кућа здравља“ Бијељина, гдје проф. др Николић ординира као консултант из области педијатријске неурологије.

69 NMK

Karcinom dojke je najčešći karcinom (osim nemelanomskih karcinoma kože) i čini udio > 20% od svih zloćudnih tumora u ukupnoj populaciji (1). U populaciji žena, taj udio je i veći i čini oko 25% od svih zloćudnih tumora. Po smrtnosti, u ukupnoj populaciji je na 5. mjestu, iza karcinoma pluća, kolorektalnog karcinoma, karcinoma jetre i želuca, dok je u populaciji žena na 1. mjestu i čini 15,5% od svih smrti uzrokovanih karcinomom (Slika 1). Prema podacima GLOBOCAN-a, tokom 2020. godine novootkriveni karcinomi dojke imali su udio od 11% od svih novootkrivenih karcinoma u svijetu, dok je udio smrti uzrokovanih karcinomom dojki u toku 2020. činio 6,9 % od svih smrti uzrokovanih karcinomom (Slika 2).

Respiratorno sinhronizovana radioterapija dojke – optimalna

radioterapija lijeve dojke

Autor: Danijela Trokić, radijacijski onkolog, Centar za radioterapiju IMC Banjaluka, Affidea grupa; Univerzitet u Banjaluci, Medicinski fakultet.

su na cca. 685 000 umrlih u 2020. godini (porast broja umrlih od oko 50%) (2). Petogodišnje preživljenje za rani stadijum bolesti je 99%, a za metastatski oko 30%. Prema dobi, mediana obolijevanja je 63 godine, sa tendencijom otkrivanja karcinoma dojke u sve mlađoj životnoj dobi, dok je mediana smrti od karcinoma dojke u 70. godini (3).

Ranim otkrivanjem karcinoma dojke, najbolje kroz program skrininga, te adekvatnim načinom liječenja, statistički značajno je povećano preživljenje.

DIJAGNOSTIKA I TRETMAN KARCINOMA DOJKE

interne, a dodatnom dijagnostičkom obradom skeniranjem toraksa, gornjeg abdmena i kostiju određuje se raširenost bolesti. Iz navedenih nalaza određuje se klinički stadijum bolesti i klasifikuje se u tumor –node – metastasis (TNM), tj. AJCC sistemu u stadijum od I – IV.

To zapravo znači da će od karcinoma dojke oboliti jedna od osam žena ili 2,3 miliona novooboljelih žena godišnje. Zabrinjavajuća je činjenica da broj oboljelih raste iz godine u godinu, približno 0,5% godišnje. Osnovni razlozi tome su činjenica da se produžava život čovjeka, populacija je sve starija te socio-ekonomski faktori, odnosno način života. Stoga je Internacionalna agencija za istraživanje karcinoma (International Agency for Research on Cancer, IARC) sa partnerskim institucijama napravila procijenu i došli su do izračuna da će do 2040. godine globalno broj novooboljelih žena biti 3 miliona godišnje (porast broja oboljelih od oko 40%), dok će broj umrlih od karcinoma dojke biti oko 1 milion godišnje, u odno-

Programi skrininga doprinose ranom otkrivanju karcinoma dojke. Nažalost, u Republici Srpskoj, tj. u Bosni i Hercegovini, još ne postoji sistemski skrining. Pacijentkinje se javljaju na preglede samoinicijativno i to najčešće u trenutku kada same primijete promjene na dojci. Simptomi i znakovi koji upućuju na karcinom dojke su: pojava palpabilnog, najčešće bezbolnog čvora u dojci i/ili aksili, promjene na koži iznad samog tumora u smislu nabiranja kože poput kore od narandže (peau d’orange), ili crvenilo i otok kože iznad, zatim uvlačenje bradavice i pojava sekreta, a naročito hemoragičnog sekreta iz bradavice. Uvećanje dojke, sa crvenilom i otokom te bolnim sindromom upućuje na karcinomatozni mastitis.

Zlatni standard za pregled dojki je klinički pregled palpacijom i inspekcijom dojki sa mamografijom, uz komplementarne dijagnostičke metode ultrazvuk i magnetnu rezonancu (MRI) dojki. Ocjena radiografskih nalaza je u BI-RADS sistemu i može biti na skali od 0 do 5, pri čemu je 4 vrlo suspektna promjena, a 5 najvjerovatnije maligna promjena prema radiografskim karakteristikama. Prema nalazu mamografije i/ili ultrazvuka i/ili MRI određuje se veličina primarnog tumora, da li postoji jedan ili više primarnih tumora u istoj ili i suprotnoj dojci (multicentrični ili multifokalni ili bilateralni), broj i veličina zahvaćenih limfnih čvorova u ipsilateralnoj aksili ili slivu arterije mamarije

Nakon postavljanja kliničke sumnje na karcinom dojke, potrebna je i patohistološka verifikacija tumora te se u tom cilju radi biopsija tumora širokom iglom (core needle biopsy, CNB) te, u slučaju kliničke indikacije, i citološka verifikacija suspektnog limfnog čvora (fine needle aspiration biopsy, FNAB). Patohistološki izvještaj obavezno sadrži informaciju o histološkom tipu tumora (najčešći je duktalni, zatim lobularni itd.), histološkom gradusu (G1 – G3), prisustvu ili odsustvu limfovaskularne, perineuralne ili dermalne invazije. Dodatne imunohistohemijske analize određuju podtip tumora prema statusu hormonskih receptora (estrogena i progesterona), statusu HER2Neu receptora na membrani tumorskih ćelija te prisustvu faktora proliferacije Ki-67 u tumorskim ćelijama.

Liječenje karcinoma dojke sastoji se od tri osnovna načina liječenja. Lokalni tretmani uključuju hirurški tretman i radioterapijski tretman. Sistemski tretmani uključuju klasičnu citotoksičnu terapiju (hemoterapiju), hormonsku terapiju, ciljanu (target), biološku i imunoterapiju.

Na osnovu TNM klasifikacije, patohistološkog i imunohistohemijskog nalaza, određuje se konačni stadijum, tip i podtip tumora i prema tome multidisciplinarno određuje adekvatni terapijski protokol, koji direktno utiče na preživljenje pacijentkinja s karcinomom dojke. Tretman najčešće uključuje kombinaciju dva ili više načina liječenja.

RADIOTERAPIJA KARCINOMA

DOJKI

Radioterapija ima nezamjenjivu ulogu u liječenju karcinoma dojki. Istorijski gledano, radioterapija u tretmanu malignih bolesti primjenjivana je decenijama prije hemoterapije, praktično od samog otkrivanja jonizujućeg zračenja krajem 19. vi-

Slika 1. Distribucija novootkrivenih karcinoma i smrtnosti kod žena, u toku 2020. Slika 2. Distribucija novootkrivenih karcinoma i smrtnosti kod oba pola u ukupnoj populaciji u toku 2020.
70 NMK

jeka. Već od tada poznati su i korisni, ali i nus-efekti zračenja.

Zahvaljujući napretku tehnologije, današnja radioterapija se u osnovi razlikuje od ranije. Naime, onkologija, kao i moderna radioterapija koja se počinje razvijati sredinom 20. vijeka, bila je bazirana na 2D modelu i zračenju tumora tzv. poljima zračenja. Planiranje zračenja kacinoma dojke vršilo se na temelju rendgen-snimka, tangencijalnim poljima i kalkulacijom doze prema obrisu tijela pacijentkinja. Karakteristika 2D zračenja bila je inhomogena distribucija doze, što je imalo za posljedicu s jedne strane tzv. „vruće tačke“ te posljedično više izražene nus-efekte na koži i vezivnom tkivu. A s druge strane, „hladne tačke“, tj. podzračene aree najčešće na bazi dojke i regionalnim limfnim čvorovima, a posljedično tome i visoki rizik od recidiva tumora u toj regiji. Najčešći opis takvog pristupa je: univerzalni pristup svim pacijentkinjama ili „one size fits all“.

Rezultati liječenja, tj. smanjenje pojave lokalnog recidiva i bolja kontrola bolesti, bili su dokazani u kliničkim studijama još od ranih ‘70-ih (4,5). Istraživanja koja su uslijedila, nedvosmisleno su dokazala korisnost od radioterapije u ukupnom liječenju i preživljenju pacijentkinja s karcinomom dojki. Benefit postoperativne radioterapije dokazan je istraživanjem kod pacijentkinja koje su imale visoki rizik od lokalnog recidiva i diseminacije bolesti (Slika 3). Samo istraživanje obuhvatilo je žene sa svim podtipovima karcinoma dojke, u periodu od 1982 – 1990, u stadijumu ili patološki dokazanih pozitivnih limfnih čvorova (pN+) ili lokalno uznapredovali tumor (T3 -T4) ili sa infiltracijom pek-

toralne fascije. Budući da u navedenom periodu nije bila otkrivena niti dostupna biološka antiHER2 terapija, pacijentkinje su umirale od diseminacije bolesti, ali je vidljiv trend u korist radioterapije kod ove grupe pacijentkinja(6). Rezultati meta-analize na 10 801 ženi u 17 randomizovanih kliničkih studija iz 2011. godine pokazali su da radioterapija ima benefit i kod poštedne operacije dojki i to smanjuje rizik od lokalnog recidiva za 50%, dok smrtnost izazvanu karcinomom dojke smanjuje šest puta (7). Drugu meta-analiza koja je obuhvatila grupu žena nakon mastektomije i 1 – 3 pozitivna limfna čvora, tj. grupu pacijentkinja kod kojih je prisutan rizik od relapsa bolesti, ali sa kontroverazama o potrebi adjuvantne radioterapije, ukupno 8135 žena u 22 kliničke studije, koje je provela kolaborativna grupa za istraživanje ranog karcinoma dojke (EBCTG) 2014. pokazala je da adjuvantna radioterapija ima benefit u lokalnoj kontroli bolesti i ukupnom preživljenju bez obzira na ordiniranu sistemsku terapiju (8).

Sve navedene studije dokazale su ukupnu korist od primjene radioterapije i kod ranog stadijuma bolesti i kod umjereno rizičnih tumora (postmastektomirane pacijentkinje sa 1 – 3 pozitivna limfna čvora) i kod visokorizičnih grupa. Istorijski gledano, kontroverze oko korisnosti nauprot štete od radioterapije koje su se javljale bile su vezane za radioterapiju lijeve dojke i povezanost tretmana sa većim rizikom od kardijalnog događaja (infarkt srca ili smrt zbog infarkta srca). Istraživanja su pokazala da rizik od kardijalnog događaja raste za 4-7% za svaki

primljeni Grej (1 Gy) zračenja na cijelo srce (9, 10).

S početkom 21. vijeka standard u planiranju i provođenju zračenja je prema 3D modelu i planiranje zračenja na ciljni volumen. Bilo da se primjenjuje standardna 3D konformalna tehnika ili neka od modernih volumenom ili intenzitetom moduliranih tehnika, napravljena je krucijalna razlika u odnosu na početke radioterapije, a to je da se zrači volumen, a ne polje, što je rezultovalo homogenom distribucijom doze, bez vrućih i hladnih zona te maksimalnom poštedom okolnih zdravih tkiva. Opis modernog pristupa je individulani pristup liječenju svake pacijentkinje prema njenoj anatomiji, ali i prema stadijumu i biologiji tumora. Radioterapija je postala efikasnija i sigurnija za pacijenta, smanjen je toksicitet na kožu, pluća, kičmu, kontralateralnu dojku, kao i na srce.

RESPIRATORNO SINHRONIZIRANA

RADIOTERAPIJA

DOJKE

Zahvaljujući boljem preživljenju pacijentkinja, neophodno je razmišljati o daljoj poštedi zdravih tkiva od zračenja i smanjenja komorbiditeta izazvanih zračenjem. Korak dalje u većoj efikasnosti i sigurnosti radioterapije je tzv. adaptivna radioterapija, tj. ili volumenom ili pokretom ili funkcijom vođena (gated) radioterapija. U radioterapiji dojke značajan benefit u poštedi srca donijelo je provođenje radioterapije uz respiratornu sinhronizaciju.

U Centru za radioterapiju IMC Banjaluka već niz godina provodi se radioterapija lijevostranih karcinoma dojki tehnikom zadržavanja dubokog udaha (deep inspiration breath hold, DIBH). Za kontrolu i registraciju disanja koriste se različiti sistemi (mehanički, optički itd). U osnovi, ti sistemi moraju imati mogućnost registracije i praćenja disanja pacijenta. Za zračenje DIBH tehnikom, pacijentkinje se pripremaju za kontrolisanu apneju u dubokom inspirijumu (breath hold), koja se na sistemu bilježi kao ravan plato u okviru kojeg se tretman simuliše, planira i sprovodi. Dužina trajanja apneje mora korespondirati sa vremenom neophodnim za isporuku doze iz najmanje jednog ugla linearnog akceleratora i u pravilu nije kraća od 15 sekundi. Tehnički je moguće planiranje tretmana i sa prekidima isporuke iz jednog ugla, ali na ovaj način se produžava ukupno trajanje zračenja i može da kompromituje kvalitet ukupnog tretmana (u pitanju je mogućnost da pacijentkinja aktivno sarađuje tokom dužeg vremenskog intervala, zbog zamora). Pacijentkinje se pripremaju za radioterapiju skeniranjem

na
71 NMK
Slika 3. Ukupno preživljenje i lokalna kontrola sa ili bez radioterapije nakon mastektomije, po podtipovima tumora, za visokorizične grupe pacijentkinja (pN+ ili T3 -T4 ili invazija fascije). Studija Kyndi M. i saradnika, JCO, 2008.

CT uređaju (tzv. CT simulator) u fazi slobodnog disanja (FB) i u fazi zadržavanja dubokog udaha (DIBH), u supinaciji, sa rukama podignutim iznad glave. Monitor pozicioniran ispred lica pacijentkinje omogućava joj aktivno praćenje dubine udaha i zadržavanja daha. Amplitudu disanja, tj. plato kod zadržavanja udaha bilježi kamera u sobi CT simulatora registracijom infracrvenih zraka iz markera pozicioniranog u regiji ksifoidnog nastavka na pacijentkinji (Slika 5).

Nadležni medicinski fizičar potom planira tretman određujući energiju i ugao pod kojim treba da se provede zračenje da bi ciljni volumen dobio propisanu dozu, a rizični organi ostali zaštićeni (Slike 9,10).

target i svaki pojedinačni organ od rizika (Slika 11).

Dozimetrijski rezultati istraživanja u Centru za radioterapiju Banjaluka su u skladu sa ostalim objavljenim istraživanjima (11 -13). Istraživanja Lin i saradnika te Osmana i saradnika pratila su parametre volumena srca koje primi dozu od 5 Gy, srednju dozu na srce, srednju dozu na LAD i maksimalnu doza na LAD. Tehnika DIBH pokazala se kao superiorna u poređenju sa FB-om. Najveći benefit od zračenja DIBH tehnikom je na srcu i lijevoj descendentnoj koronarnoj arteriji dok je na ipsilateralnom plućnom krilu i

5. Pozicioniranje pacijentkinje za simulaciju u slobodnom disanju i sa dubokim udahom. Marker disanja je u regiji ksifoida. Obilježeni su laseri koji predstavljaju koordinatni sistem (x, y, z) na pacijentkinji. Ispred lica je na držaču postavljen monitor, kojim pacijentkinja aktivno prati svoje disanje (iznad plavog kvadratića)

Na tako dobijenim serijama CT presjeka u slobodnom disanju i dubokom udahu, nadležni radijacijski onkolog obilježava (delineira) volumen koji je potrebno zračiti (lijeva dojka sa ili bez regionalnih limfnih čvorova) i volumene tkiva koja je potrebno zaštititi od zračenja, tzv. organe od rizika. Zadržavanjem dubokog udaha, tj. širenjem grudnog koša postiže se da se dojka, kao istureni organ, odmakne od srca i na taj način poštedi srce od zračenja (Slike 6,7, 8).

Slika 6. Registracija dvije

desnom uglu.

Provjera plana i ispunjavanje kriterijuma provjerava se na dijagramu koji pokazuje omjer doze i volumena (DVH) za

Slika serije CT i to u slobodnom disanju i u dubokom udahu. Na slici vidljivo značajno odmicanje targeta (lijeva dojka ) od srca, kod dubokog udaha. Slika 7. Obilježen target i organi od rizika (delineacija). Položaj dijafragme u slobodnom disanju i dubokom udahu vidi se na registraciji slike u gornjem Slika 8. Delineacija regionalnih limfnih čvorova. kontralateralnoj dojci doza bez statistički značajnih razlika (Slika 12). Slika 9. Iradijacija lijeve dojke u tehnici zadržavanja dubokog udaha, DIBH. Srce je potpuno izvan snopa zračenja, što se vidi na transverzalnom presjeku, gore lijevo. Slika 10. Iradijacije lijeve dojke u tehnici slobodnog disanja, ista pacijentkinja, isti transverzalni presjek, srce i lijeva descendentna koronarna arterija su u snopu zračenja.
72 NMK
Slika 12. Komparacija zračenja u tehnici slobodnog disanja i tehnici zadržavanja dubokog udaha i komparacija konformalne i modulirane radioterapije. Osman i saradnici, Radiother Oncol. 2014.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da se za svaki Grej manje, smanjuje rizik od kardijalnog događaja za 4-7%, a da doze na srce mogu biti 4 – 7 puta manje korištenjem DIBH tehnike, preporuka bi bila da se svaka pacijentkinja sa lijevostranim karcinomom dojke zrači u DIBH tehnici. S druge strane, potrebno je naglasiti da nisu sve pacijentkinje kandidati za DIBH tehniku. Tjelesna konstitucija, opšte stanje, kondicija, komorbiditeti, pušački status i sl. su parametri koji utiču na mogućnost provođenja zračenja u DIBH tehnici. Prije same pripreme i DIBH tretmana, potrebno je da svaka pacijentkinja prođe trening za DIBH u nadležnom medicinskom centru. Trening obavljaju inženjeri radiološke tehnologije, na CT simulatoru, sa svakom pacijentkinjom individualno.

Reference:

BOCAN Estimates of Incidence and Mortality Worldwide for 36 Cancers in 185 Countries. CA Cancer J Clin. 2021;71(3):209-249.

Arnold M, Morgan E, Rumgay H, Mafra A, Singh D, Laversanne M, Vignat J, Gralow JR, Cardoso F, Siesling S, Soerjomataram I. Current and future burden of breast cancer: Global statistics for 2020 and 2040. Breast. 2022;66:15-23.

Dostupno online na https://seer.cancer.gov/statfacts/html/breast.html Zadnji put posjećeno 27.11.2022

Prosnitz LR, Kapp DS, Weissberg JB. Radiotherapy. N Engl J Med. 1983 Sep 29;309(13):771-7.

Morgan G, Berg D. Breast cancer: the role of postoperative radiotherapy. Aust N Z J Surg. 1989 Feb;59(2):105-13.

Kyndi M, Sørensen FB, Knudsen H, Overgaard M, Nielsen HM, Overgaard J; Danish Breast Cancer Cooperative Group. Estrogen receptor, progesterone receptor, HER-2, and response to postmastectomy radiotherapy in high-risk breast cancer: the Danish Breast Cancer Cooperative Group. J Clin Oncol. 2008;26(9):1419-26.

Early Breast Cancer Trialists’ Collaborative Group (EBCTCG), Darby S, McGale P, Correa C, Taylor C, Arriagada R, Clarke M, Cutter D, Davies C, Ewertz M, Godwin J, Gray R, Pierce L, Whelan T, Wang Y, Peto R. Effect of radiotherapy after breast-conserving surgery on 10-year recurrence and 15-year breast cancer death: meta-analysis of individual patient data for 10,801 women in 17 randomised trials. Lancet. 2011;378(9804):1707-16.

EBCTCG (Early Breast Cancer Trialists’ Collaborative Group), McGale P, Taylor C, Correa C, Cutter D, Duane F, Ewertz M, Gray R, Mannu G, Peto R, Whelan T, Wang Y, Wang

Z, Darby S. Effect of radiotherapy after mastectomy and axillary surgery on 10-year recurrence and 20-year breast cancer mortality: meta-analysis of individual patient data for 8135 women in 22 randomised trials. Lancet. 2014;383(9935):2127-35.

Taylor C, Correa C, Duane FK, Aznar MC, Anderson SJ, Bergh J, Dodwell D, Ewertz M, Gray R, Jagsi R, Pierce L, Pritchard KI, Swain S, Wang Z, Wang Y, Whelan T, Peto R, McGale P, Early Breast Cancer Trialists’ Collaborative Group. Estimating the risks of breast cancer radiotherapy: evidence from modern radiation doses to the lungs and heart and from previous randomized trials. J Clin Oncol.2017; 35:1641–1649

Aznar MC, Duane FK, Darby SC, Wang Z, Taylor CW. Exposure of the lungs in breast cancer radiotherapy: a systematic review of lung doses published 2010–2015. Radiother Oncol. 2018;126:148–54.

Osman SO, Hol S, Poortmans PM, Essers M. Volumetric modulated arc therapy and breath-hold in image-guided locoregional left-sided breast irradiation. Radiother Oncol. 2014;112(1):17-22.

Savanović M, Štrbac B, Mihajlović B, Trokić D, Jaroš D, Kolarević G, Vićić M, Foulquier JN. Evaluation of thoracic surface motion during the free breathing and deep inspiration breath hold methods. Med Dosim. 2021;46(3):274-278.

Lin A, Sharieff W, Juhasz J, Whelan T, Kim DH. The benefit of deep inspiration breath hold: evaluating cardiac radiation exposure in patients after mastectomy and after breastconserving surgery. Breast Cancer. 2016.

Sung H, Ferlay J, Siegel RL, Laversanne M, Soerjomataram I, Jemal A, Bray F. Global Cancer Statistics 2020: GLO-
73 NMK
Slika 11. Komparativni DVH za seriju slobodnog disanja (FB) i DIBH, gdje su krivulje slobodnog disanja sa trouglićima (▲), a krivulje DIBH sa kvadratićima (■). Iz dijagrama se vidi da je doza isporučena na ciljni volumen slična, ali uz značajno manje doze isporučene na organe od rizika.

U ‘’Službenom glasniku Republike Srpske’’ br. 57/22 objavljen je Novi zakon o zdravstvenoj zaštiti i namjera nam je da informišemo čitaoce o najznačajnijim promjenama i obavezama koje proizlaze iz zakona, a odnose se na sve subjekte koji učestvuju u zdravstvenoj zaštiti i obavljanju zdravstvene djelatnosti. Ovaj zakon je obimniji i precizniji u odnosu na prethodni Zakon o zdravstvenoj zaštiti (‘’Službeni glasnik Republike Srpske’’ br. 106/09 i 44/15) sadrži novu sistematiku građe i naslov svakog člana zakona u skladu sa nomotehničkim pravilima. Zakonske odredbe koje uređuju određene oblasti i odnose ažurirane su u skladu sa dosadašnjim izmjenama i dopunama zakona i imaju nova zakonska rješenja čiji kvalitet će se moći potvrditi primjenom zakona u praksi. Predmet ovog zakona sadrži odredbe kojima se uređuje društvena briga za zdravlje građana, prava i obaveze građana i pacijenata u ostvarivanju zdravstvene zaštite, zdravstvena djelatnost, organizovanje zdravstvene djelatnosti, osnivanje, rad i prestanak rada zdravstvene ustanove, prava i obaveze zdravstvenog radnika i zdravstvenog saradnika, usluge zdravstvene zaštite, procjena i unapređenje kvaliteta i sigurnosti zdravstvene ustanove, finansiranje, nadzor, prelazne i završne odredbe kao i druga pitanja od značaja za obavljanje djelatnosti zdravstvene zaštite. Imajući u vidu ograničeni prostor, zadržaćemo se na najvažnijim informacijama i novinama u ovom pregledu navedenog zakona po poglavljima.

Pregled po poglavljima

Glava I - Osnovne odredbe (čl. 1-17); U osnovnim odredbama zakona definisana je zdravstvena zaštita, zdravstvena djelatnost, načela zdravstvene zaštite te dato objašnjenje određenih izraza i pojmova. U definiciji zdravstvene zaštite sadržana je zdravstvena i palijativna njega, koja nije bila do sada u zakonu. Takođe, zdravstvena djelatnost se obavlja u javnim i privatnim zdravstvenim ustanovama, a mogu je obavljati i: ustanova za izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija, ustanove socijalne zaštite, dom penzionera i ustanova vaspitanja i obrazovanja kao i pravna lica koja koriste prirodne ljekovite faktore u skladu sa ovim zakonom. Načela zdravstvene zaštite su definisana i proširena sa sljedećim načelima: pravičnosti, stalnog unapređenja kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite, zdravlja u svim politikama i multisektorske saradnje. Značajna novina u zakonu odnosi se na definisanje određenih izraza i pojmova koji će doprinijeti preciznosti i boljem razumijevanju teksta zakona.

Glava II - Stručna tijela i stručne komisije (čl. 18-24); U ovom poglavlju regulisa-

Pregled Zakona o zdravstvenoj zaštiti

no je stručno i savjetodavno tijelo za oblast zdravstva pod nazivom Savjet za zdravlje kao i njegova nadležnost, Savjet za transfuzijsku djelatnost – novo stručno tijelo, Etički komitet i njegova nadležnost, Komisija, a novina je i regulisanje koordinatora za određenu oblast zdravstvene zaštite na nivou Republike.

Glava III – Društvena briga za zdravlje građana (čl. 25-32); Ovo poglavlje sadrži: društvenu brigu za zdravlje građana na nivou Republike, društvenu brigu za zdravlje građana na nivou lokalne samouprave te društvena briga za zdravlje građana na nivou poslodavca i pojedinca. Novina se odnosi na obezbjeđivanje i ostvarivanje zdravstvene zaštite za grupe od posebnog socijalno-medicinskog značaja i to za lice kojem je potrebno hitno zbrinjavanje u smislu propisa o zdravstvenoj zaštiti, lice oboljelo od rijetke bolesti, čiji status je utvrdio Centar za rijetke bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske te lice u stanju vigilne kome. Društvena briga za zdravlje na nivou lokalne samouprave je dopunjena u zakonu sa: obezbjeđivanje kontinuiranog snabdijevanja lijekovima i medicinskim sredstvima u skladu sa potrebama lokalne jedinice putem dežurstva ili pripravnosti; obezbjeđivanje sredstava za finansiranje prehospitalnog hitnog zbrinjavanja oboljelih i povrijeđenih i hitnog sanitetskog prevoza za zdravstvene ustanove čiji je osnivač; obezbjeđivanje sredstava za rad dodatnih laboratorija u objektima izvan sjedišta zdravstvene ustanove čiji je osnivač, obezbjeđivanje sredstava za sufinansiranje pružanja stomatoloških usluga u ambulantama u osnovnim školama; obezbjeđivanje sredstava za pokrivanje tekućeg finansijskog gubitka zdravstvene ustanove čiji je osnivač; Odbor za zdravlje lokalne samouprave

čini devet članova, a nadležnosti odbora su dopunjene sa: prati zdravstveno stanje stanovništva te inicira i predlaže mjere u oblasti primarne zdravstvene zaštite; učestvuje u obezbjeđivanju uslova za multisektorsku saradnju te predlaže javnozdravstvene aktivnosti na teritoriji lokalne samouprave. Učešće pojedinca u društvenoj brizi za zdravlje sadrži obavezu pojedinca da se odazove na poziv za ciljani preventivni pregled, odnosno skrining, u skladu sa ovim zakonom kao i da je dužan da se liječi od zarazne bolesti koja može ugroziti zdravlje drugih lica u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.

Glava IV – Prava i obaveze građanina i pacijenta u ostvarivanju zdravstvene zaštite (čl. 33 - 55);Ovo poglavlje sadrži novine i odredbe koje se odnose na: pravo građanina na zdravstvenu zaštitu, pravo građanina na preventivne mjere i usluge, pravo građanina na slobodan izbor doktora medicine na primarnom nivou zdravstvene zaštite, pravo građanina na uvid u listu čekanja, obaveze građanina kod ostvarivanja zdravstvene zaštite, pravo pacijenta na zdravstvenu zaštitu, pravo pacijenta na samoodlučivanje, pravo pacijenta na slobodan izbor zdravstvene ustanove, pravo pacijenta na informaciju, pravo pacijenta na pristanak, pravo pacijenta na odbijanje zdravstvene usluge, prehospitalno hitno zbrinjavanje oboljelih i povrijeđenih, pravo pacijenta na povjerljivost ličnih podataka, pravo pacijenta na privatnost, pravo pacijenta na drugo stručno mišljenje, pravo pacijenta na uvid u svoju medicinsku dokumentaciju i troškove liječenja, pravo pacijenta na olakšanje patnje i bola, pravo pacijenta na prigovor, pravo pacijenta na naknadu štete zbog stručne greške, pravo pacijenta koji učestvuje u kliničkom istraživanju, obaveze pacijenta kod ostvarivanja zdravstvene zaštite, obaveze pacijenta prema zdravstvenoj ustanovi, zdravstvenom radniku i zdravstvenom saradniku te pravo stranog državljanina ili lica bez državljanstva na zdravstvenu zaštitu.

Glava V – Nivoi zdravstvene zaštite (čl. 56 - 62); Ovo poglavlje sadrži odredbe koje se odnose na: primarni, sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite, javno zdravstvo i sudsku medicinu.

Uvod
74 NMK
Nedeljko Z. Milaković, dr pravnih nauka

Glava VI – Organizovanje zdravstvene djelatnosti (čl. 63 - 98); U ovom poglavlju uređuju se: vrste zdravstvenih ustanova gdje su navedene sve zdravstvene ustanove i dodate nove – radiološko-stomatološka laboratorija, specijalistička ambulanta medicine rada, centar za rijetke bolesti, zavod za sudsku medicinu, zavod za stomatologiju, zavod za transfuzijsku medicinu, zavod za urgentnu medicinu, zavod za forenzičku psihijatriju, institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju, banka reproduktivnih tkivai/ili ćelija i embriona. Novina se odnosi i na odredbe zakona kojima se reguliše nastavna, naučnoistraživačka i druge djelatnosti.

Glava VII – Osnivanje, rad i prestanak rada zdravstvene ustanove (čl. 99 - 112); U ovom poglavlju regulisano je osnivanje zdravstvene ustanove, javna i privatna zdravstvena ustanova, poslovna jedinica, zakup, plan mreže zdravstvenih ustanova na teritoriji lokalne samouprave i u Republici, početak i prestanak rada zdravstvene ustanove te registar zdravstvenih ustanova.

Glava VIII – Organi i stručna tijela zdravstvene ustanove (čl. 113 - 125); Ovo poglavlje sadrži odredbe o upravnom odboru i direktoru, aktivu direktora i aktima zdravstvene ustanove, plan ljudskih resursa i kućni red te odredbe koje se odnose na kolegijum, etički odbor i zadatke etičkog odbora. Novina u zakonu je aktiv direktora domova zdravlja koji čine direktori svih domova zdravlja u Republici i aktiv direktora javnih zdravstvenih ustanova koje obezbjeđuju bolničku zdravstvenu zaštitu i čine ga direktori tih zdravstvenih ustanova.

Glava IX – Radno vrijeme i štrajk u zdravstvenoj ustanovi (čl. 126 - 130); U ovom poglavlju reguliše se početak, raspored i završetak radnog vremena, radno vrijeme u slučaju potrebe za prekovremenim radom, dežurstvo i pripravnost, pravo na štrajk te vanredna situacija i vanredno stanje. Novina u zakonu odnosi se na slučajeve proglašavanja vanredne situacije i vanrednog stanja za Republiku ili dio Republike kada Ministarstvo može da preduzme mjere i aktivnosti u vezi sa promjenom rasporeda i organizacije rada i radnog vremena, kao i promjene mjesta i uslova rada radnika zaposlenog u zdravstvenoj ustanovi.

Glava X – Zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik (čl. 131 - 136); U ovom poglavlju sadržane su odredbe koje se odnose na: zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik u zdravstvenoj ustanovi, poslovi i kompetencije zdravstvenog radnika, saglasnost poslodavca, pripravnički staž za rad u zdravstvenoj ustanovi, polaganje stručnog ispita i zdravstvena komora. Novina u zakonu odnosi se na stvaranje pravnog osnova da su poslovi za koje je zdravstveni radnik ovlašćen da obavlja utvrđeni propisima kojima se uređuje oblast

djelatnosti u zdravstvu. Takođe, data je definicija zdravstvene komore i propisana je njena nadležnost.

Glava XI – Stručno usavršavanje zdravstvenog radnika i zdravstvenog saradnika (čl. 137 - 147); U ovom poglavlju regulisano je: stručno usavršavanje, specijalizacija i supspecijalizacija, uslov za specijalizaciju i supspecijalizaciju, godišnji plan specijalizacija i supspecijalizacija, odobravanje specijalizacije i supspecijalizacije, specijalistički i supspecijalistički staž i ispit, priznavanje diplome o položenom specijalističkom ili supspecijalističkom ispitu, primarijus, kontinuirana edukacija i dodatna edukacija. Novina u zakonu su odredbe koje se odnose na priznavanje diplome o položenom specijalističkom ili supspecijalističkom ispitu te potpunije definisanje dobijanja zvanja primarijus i kontinuirane edukacije.

Glava XII - Pružanje usluga u oblasti zdravstvene zaštite (čl. 148 - 178); U ovom poglavlju propisane su usluge u oblasti zdravstvene zaštite i prioritetne mjere u pružanju zdravstvene zaštite. Novine u zakonu odnose se na pružanje usluga u oblasti zdravstvene zaštite, izradu medicinskog sredstva, obavezu organizatora javne priredbe, vazdušni medicinski transport, usluge zdravstvene njege u zajednici, samovoljno napuštanje zdravstvene ustanove i otpust pacijenta, telemedicina i mobilno zdravstvo, medicinska dokumentacija, integrisani zdravstveni informacioni sistem, profesionalna tajna, mišljenje o procjeni zdravstvene tehnologije, komplementarna medicina i njene metode i referentni centar.

Glava XIII – Utvrđivanje uzroka smrti i postupanje sa ljudskim tijelom i njegovim dijelovima (čl. 179 - 187); Ovo poglavlje sadrži odredbe koje se odnose na utvrđivanje uzroka smrti, obavještavanje o uzroku smrti i određivanje doktora medicine za utvrđivanje uzroka smrti, obdukcija i preuzimanje umrlog lica. Novine u zakonu odnose se na način, postupak i uslove za uzimanje i presađivanje organa, tkiva i ćelija, preuzimanje tijela, organa i tkiva u svrhu izvođenja praktične nastave te postupanje sa tijelom umrlog.

Glava XIV – Procjena i unapređenje kvaliteta sigurnosti zdravstvene zaštite (čl. 188 - 203); U ovom poglavlju propisana je Agencija za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite, unutrašnji sistem kontinuiranog unapređenja kvaliteta i sigurnosti, mehanizmi za osiguranje kvaliteta i sigurnosti zdravstvene zaštite, sertifikacija i akreditacija zdravstvene ustanove. Novine u zakonu odnose se na praćenje i vrednovanje indikatora kvaliteta i sigurnosti, klinički vodiči i klinički putevi, prijavljivanje, analiziranje i sprečavanje neželjenih događaja te utvrđivanje standarda za sertifikaciju i akreditaciju.

Glava XV – Reklamiranje i oglašavanje zdravstvene ustanove (čl. 204 - 206); Novina u zakonu je propisivanje reklamiranja i oglašavanja zdravstvene ustanove.

Glava XVI – Finansiranje rada zdravstvene ustanove (čl. 207 – 210); Novina u zakonu odnosi se na odredbe kojima je propisano finansiranje rada privatne zdravstvene ustanove, ugovaranje pružanja zdravstvenih usluga i finansiranje vazdušnog medicinskog transporta.

Glava XVII – Nadzor (čl.211 - 215) ; Glava XVIII – Kaznene odredbe (čl. 216 - 218) ; XIX Prelazne i završne odredbe (čl. 219 - 229).

Umjesto zaključka

Zakon o zdravstvenoj zaštiti je usvojen u u Narodnoj skupštini Republike Srpske u redovnoj zakonskoj proceduri i uz široku javnu raspravu gdje je dobijena većinska podrška za njegovo donošenje. Novi zakon o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srpskoj donesen je poslije 14 godina važenja prethodnog zakona, uz jednu izmjenu i dopunu koja je uslijedila 2015. godine. To je dovoljno dug period vremena za kritičko preispitivanje i poboljšanje zakona te uspostavljanje modernog zdravstvenog sistema uz relevantnu ocjenu vrijednosti i primjenljivosti određenih odredbi zakona u praksi kao i za standardizaciju njegove implementacije u Republici Srpskoj. Za Zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji je nedavno donesen, ne može se dati konačna ocjena bez vrednovanje njegove primjene u praksi. Međutim, treba naglasiti da novine koje su sadržane u zakonu značajno poboljšavaju kvalitet određenih zakonskih rješenja, preciznije i detaljnije propisivanje pojedinih članova zakona kao i uređivanje i sistematiku zakona, datu uz primjenu propisanih nomotehničkih pravila. Novine u zakonu su odraz vremena u kojem živimo i potreba za poboljšanje određenih i uvođenje novih rješenja koja su značajna kako za pacijente, tako i za zdravstvene radnike, zdravstvene saradnike i druge subjekte zdravstvenog sistema. Kontinuitet razvoja i modernizacije zdravstvenog sistema u velikoj mjeri zavisi i od ekonomskih mogućnosti društva i Republike Srpske u cjelini. Ovaj pregled novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti je informativan i podsticajan za sve subjekte zdravstvenog sistema na koje se odnosi kako bismo se detaljnije upoznali sa tekstom zakona i obezbjedili njegovu pravilnu primjenu. Poseban naglasak i odgovornost može se staviti na obavezu Ministarstva za donošenje podzakonskih akata u određenim zakonskim rokovima koji treba da obezbijede cjelovitost primjene zakona u praksi.

75 NMK

Ulaku formu hemiplegičnog sindroma ulaze one grupe pacijenata koji poslije insulta dobijaju lako povišenje mišićnog tonusa i održavaju selektivnu sliku pokreta paretičnih ekstremiteta. Kod ove grupe pacijenata primjenjujemo Kabat tehniku, koristeći određene neurofiziološke mehanizme koji imaju za cilj da olakšaju pokrete paretične muskulature. Kod lake forme pacijent poslije kratke faze mlitavosti (ili je nema), dolazi do povećanja tonusa po tipu lakog spasticiteta. Prisutna je:

• Pareza

• Blago povećanje tonusa - laki spasticitet

• Očuvana posturalna kontrola

• Očuvana selektivnost pokreta Metoda Kabat

Metode koje je opisao Kabat koriste se u neuromišićnoj facilitaciji, a to su su:

• Maksimalan otpor (otpor je manuelan i doziran)

• Refleks istezanja

• Iradijacija signala

• Sukcesivna indukcija

• Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića, otpor je manuelan i minimalan.

• Refleks istezanja na antagonističke mišiće da bi se nadražila sva osjetila u mišićima i ekscitirao alfa-motorni neuron.

• Iradijacija signala je tehnika kojom se sa većih mišića šalju signali u male mišiće.

• Sukcesivna indukcija je dio tehnike koja se koristi kod hemiplegije ako nemamo spasticiteta.

• Ako imamo spasticitet ne smijemo koristiti sukcesivnu indukciju.

Kineziterapijski tretman po metodi Kabat u ležećem položaju na leđima Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića, otpor je manuelan i doziran.

Stopalo

Tražimo od pacijenta da povuče stopalo u dorzifleksiju i dajemo otpor. Jačamo m. iliopsoas kao fleksor kuka.

Zahvaćeni gornji ekstremitet Što se tiče zahvaćenog gornjeg ekstremiteta dajemo otpor na ekstenziju prstiju, tražimo od pacijenta da otvara šaku i dajemo mu maksimalan (doziran manuelan otpor). Dajemo otpor na ekstenziju šake da podiže zahvaćeni gornji ekstremitet prema gore. Dajemo otpor na pokret supinacije. Dajemo otpor na abdukciju palca. Vježbamo anterfleksiju i dajemo otpor. Izvodimo ekstenziju podlaktice uz otpor sa abdukcijom nadlaktice. Izvodimo horizontalnu abdukciju sa otporom (ruka preko grudi).

tretman kod pacijenata sa lakom formom hemiplegičnog sindroma

Abdukcija zahvaćene nadlaktice

Deltoideus-otpor, izuzetno bitno jer propada vrlo brzo i čim nam on propadne dolazi do propadanja romboidnih fiksatora.

Položaj na boku nezahvaćene strane tijela

Donju nogu flektiramo, spuštamo stopalo paretične noge van podloge i jačamo evektore stopala sa maskimalnim otporom. U ovom položaju možemo davati otpor i na gluteus medius. Voditi računa da se pacijent ne izvrće put jedne ili druge strane.

Ležeći položaj na trbuhu

U ovom položaju jačamo fleksore potkoljenice zahvaćenog donjeg ekstremiteta. Jačamo gluteus maximus. U ovom položaju dajemo i otpor za retrofleksiju gornjeg ekstremiteta.

Sjedeći položaj

U sjedećem položaju jačamo iliopsoas otpor na koljeno. Tražimo da se uhvati gornjim ekstremitetima za terapeutski sto radi stabilnosti trupa kao proksimlnog segmenta tjela.

Kabat tehniku koristimo i za:

• na antagonističke mišiće da bi se nadražila sva osjetila u mišićima i ekscitirao alfa-motorni neuron

• Primjenjujemo refleks na istezanje šake Iradijacija signala je tehnika kojom se sa većih i jačih mišića šalju signali u manje mišiće, odnosno sa zdravih na slabije (paretične) mišiće.

Na primjer:

• Otpor na elevaciju nadlaktice i olakšava se pokret ekstenzije podlaktice (kontrakcija tricepsa);

• Otpor na elevaciju i dolazi do facilitacije, olakšanja pokreta otvaranja šake i prstiju;

• Otpor na pokret abdukcije i dolazi do olakšanja pokreta everzije stopala, otpor na abdukciju natkoljenice i olakšan je pokret abdukcije;

• U sjedećem položaju otpor na unutrašnju rotaciju i olakšana je dorzifleksija stopala.

Sukcesivna indukcija Dio tehnike koja se koristi kod hemiple-

gije ako nemamo spasticiteta. Ako imamo spasticitet ne smijemo koristiti sukcesivnu indukciju. Izvodimo je kad smo inhibirali spasticitet. Sukcesivna indukcija je korisna za rješavanje kontraktura. Može se primijeniti kroz puni obim pokreta, kroz djelimičan obim pokreta do 90ºn i bez pokreta, gdje fizioterapeut daje manuelan otpor veći od mišićne sile i to je ritmička stabilizacija.

Slika 1. Kod lake forme hemiplegičnog sindroma pacijent ima očuvanu posturalnu kontrolu (može da stoji, sjedi, kreće se, vrši transfere, najviše je zahvaćena fina motorika šake, grubi pokreti očuvani) Slika 2. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog gornjeg ekstremiteta (ekstenzore prstiju šake),otpor je manuelan i doziran Slika 3. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog gornjeg ekstremiteta (otpor na abdukciju palca) otpor je manuelan i doziran
Kineziterapijski
76 NMK

Slika 4. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog gornjeg ekstremiteta (ekstenzore podlaktice - šake) otpor je manuelan i doziran

Slika 5. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog gornjeg ekstremiteta (supinaciju podlaktice) otpor je manuelan i doziran

ekstremiteta (otpor na retrofleksiju nadlaktice) otpor je manuelan i doziran

Slika 14. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog donjeg ekstremiteta (otpor na fleksiju natkoljenice) otpor je manuelan i doziran. Takođe, ovaj pokret sa otporom se daje i zbog iradijacije signala gdje se olakšava izvođenje pokreta everzije stopala

Slika 6. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog gornjeg ekstremiteta (elevaciju nadlaktice) otpor je manuelan i doziran. Takođe, ovaj pokret sa otporom se daje i zbog iradijacije signala gdje dolazi do olakšanja izvođenja pokreta ekstenzije šake i prstiju

Slika 11. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog donjeg ekstremiteta (otpor na dorzalnu fleksiju stopala) otpor je manuelan i doziran

Slika 15. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog donjeg ekstremiteta (otpor na abdukciju natkoljenice) otpor je manuelan i doziran

Slika 7. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog gornjeg ekstremiteta (ekstenzore podlaktice) otpor je manuelan i doziran

Slika

u ležeći položaj

Slika 16. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog donjeg ekstremiteta (otpor na ekstenziju natkoljenice) otpor je manuelan i doziran

Slika 8. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog gornjeg ekstremiteta (abdukciju nadlaktice) otpor je manuelan i doziran. Takođe, ovaj pokret sa otporom se daje i zbog iradijacije signala gdje se olakšava izvođenje

Slika 17. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog donjeg ekstremiteta (otpor na ekstenziju potkoljenice) otpor je manuelan i doziran

doziran

Slika 18. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog donjeg ekstremiteta (otpor na unutrašnju rotaciju natkoljenice) otpor je manuelan i doziran. Iradijacijom signala otpor na unutrašnju rotaciju natkoljenice olakšava izvođenje pokreta dorzalne fleksije stopala

pokreta ekstenzije podlaktice Slika 9. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog gornjeg ekstremiteta (horizontalnu abdukciju nadlaktice) otpor je manuelan i doziran Slika 10. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog gornjeg 12. Pacijenta postavljamo na bok nezahvaćene strane tijela tako da zahvaćeni donji ekstremitet stopalom prelazi preko ivice terapeutskog stola da bi se evertori stopala aktivirali antigravitaciono Slika 13. Maksimalan otpor primjenjuje se na antagoniste spastičnih mišića zahvaćenog donjeg ekstremiteta (otpor na everziju stopala) otpor je manuelan i
77 NMK

Ishrana onkoloških pacijenata

Autor: Dajana Ristić

Koautor: Dragana Vesović i Maja Ostić Medicinski fakultet Banjaluka, Master zdravstvene njege

19.

Slika 21.

Sažetak

Ishrana je vrlo važan faktor u nastanku većine hroničnih bolesti, pa tako i u nastajanju zloćudnih neoplazmi. Hrana koju unosimo može djelovati kao prevencija od obolijevanja ili kod već oboljelih može značajno uticati na kvalitet života i napredovanje bolesti. Onkološki bolesnici imaju poseban režim ishrane jer njihov organizam zahtijeva veće količine kalorija i proteina. Sestrinske intervencije kod onkološkog pacijenta su potrebne u svim fazama bolesti, od akutne faze do terminalne bolesti.

Uvod

Sestrinske intervencije kod onkološkog pacijenta su potrebne u svim fazama bolesti, od akutne faze do terminalne bolesti. Sestrinske intervencije vezane su i za edukaciju pacijenta i porodice.

Najčešći problemi vezani za ishranu koji se javljaju kod onkoloških pacijenata su anoreksija, promjene ukusa, mučnina i povraćanje, upala sluznice usne šupljine i teško gutanje. Cilj nadzora medicinske sestre je utvrditi stepen mučnine/povraćanja, utvrditi druge poremećaje ishrane te tako doprinijeti održavanju tjelesne težine pacijenta. Potrebno je savjetovati pacijenta o pravilnijoj ishrani tokom hemo/radioterapije. Pažnju treba obratiti i na druga stanja koja pacijent ima, a koja mogu uticati na ishranu (npr. diabetes mellitus).

Preporuke medicinske sestre u ishrani onkoloških pacijenata

Za vrijeme liječenja hemoterapijom medicinska sestra će savjetovati pacijenta da uzima hranu koja će najmanje nadraživati sluznicu probavnog sistema (kuhane, usitnjene, nezačinjene namirnice), ali voditi računa i o adekvatnom kalorijskom unosu (kremasti kolači, sladoled, pudinzi). Potrebno je piti veće količine negaziranih napitaka (neutralni čaj i voda). Ako se pacijentu mučnina javlja već za vrijeme primjene hemoterapije, savjetuje se izbjegavati hranu nekoliko sati prije terapije. Pacijenti se često žale na metalni ukus u ustima ili na promjenu ukusa, što se može ublažiti upotrebom bombona s ukusom limuna/mente, a za neutralizaciju metalnog okusa preporučuje se ananas.

Mučnina i povraćanje, uzrokovani hemoterapijom, predstavljaju tako ozbiljan

problem za pacijente, pa oni često žele odustati od liječenja. Teže se liječe i kontrolišu odgođene mučnine i povraćanja koja se javljaju kad je pacijent kod kuće, a poseban problem su tzv. anticipatorne mučnine i povraćanja. Pacijentima se savjetuje vođenje dnevnika o emezi, primjena lagane hrane i pića, uzimanje đumbira te odmor uz tehnike relaksacije.

Pacijenti često imaju suva usta, što doprinosi oštećenju mukoze usne šupljine. Na jeziku se mogu pojaviti naslage koje se lagano odstranjuju uz otopinu jedne kašike sode bikarbone na 450 ml tople vode i čišćenjem jezika komadićem gaze. Lučenje pljuvačke podstičemo korištenjem tvrdih bombona (treba biti oprezan zbog mogućeg oštećenja sluznice) i guma za žvakanje te unosom dovoljno tečnosti.

Svakako treba spriječiti razvoj kaheksije, pa medicinska sestra pacijenta redovno kontroliše, važe i nutritivno savjetuje.

Hrana nije samo životna potreba, već i bitan socijalni momenat u životu porodice i društva. Stoga u planiranju ishrane, osim medicinskih činjenica, treba uvažiti i individualne potrebe i želje pacijenta i njegove okoline [1, 2, 3].

Savjeti za pacijente koji gube tjelesnu masu Gubitak kilograma tokom ciklusa određenih tipova hemoterapije je čest slučaj. Pacijentima se preporučuje vaganje jednom sedmično kako bi se utvrdilo održava li se stalna tjelesna masa, a ukoliko se primijeti gubitak kilograma potrebno je pacijentu savjetovati da se javi ljekaru. Gubljenje kilograma može odvesti u malnutriciju, a malnutricija najčešće dovodi do loših ishoda i prekida terapije. Malnutri-

Slika Sukcesivna indukcija je metoda za savladavanje kontraktura samo u slučaju ukoliko smo inhibirali spasticitet i radi se statička kontrakcija kako bi se impulsi prenijeli na antagoniste spastičnih mišića Slika 20. Sukcesivna indukcija je metoda za savladavanje kontraktura samo u slučaju koliko smo inhibirali spasticitet i radi se sa pokretom do 90⁰ kako bi se impulsi prenijeli na antagoniste spastičnih mišića Sukcesivna indukcija je metoda ritmičke stabilizacije za savladavanje kontraktura samo u slučaju ukoliko smo inhibirali spasticitet i radi se ritmička stabilizacija kako bi se impulsi prenijeli na antagoniste spastičnih mišića
78 NMK

cija se javlja i kod pacijenata koji su imali višak kilograma na početku terapije. Kada osoba ima dobar apetit, relativno lako se može pridržavati režima uravnotežene ishrane, pošto tokom terapije često dolazi do postepenog ili naglog slabljenja ili gubitka apetita, ukusa i mirisa, a mogu se javiti i druge neželjene reakcije koje otežavaju hranjenje (mukozitis). Tada je prilično teško pridržavati se ikakvog režima israne. U tom slučaju je bitnije da osoba redovno jede i unosi dovoljno kalorija kako bi održala stalnu tjelesnu masu i mišićnu masu tokom i između ciklusa hemoterapije. Pacijent treba da jede najmanje tri do šest puta na dan [4].

Kada se uz zdravu i uravnoteženu ishranu gubi tjelesna masa, a uz to postoji i manjak apetita, u redu je uzimati i drugu hranu koja se smatra manje zdravom a odgovara pacijentu. Tako npr. grickalice, mogu poslužiti kao izvor dodatnih kalorija. Potrebno je izbjegavati namirnice koje mogu pogoršati postojeće neželjene reakcije, npr. kokice, nezrelo voće i povrćeukoliko je prisutna dijareja, a ukoliko su prisutne rane u ustima izbjegavati kiselu hranu i suve grickalice, a uzimati hladnu hranu ili sladoled. Osim grickalica, namirnice bogate kalorijama, koje mogu poslužiti kao dodatni obrok su: sušeno voće, sjemenke, orašasti plodovi, visokokalorične žitarice za doručak, ulja (poput maslinovog), 100%-tni voćni sokovi.

Dijatetski napici nutritivno su izbalansirani, a često i visokokalorični i koriste se kao zamjenski i/ili dodatni obroci kod onih pacijenata koji uobičajenom prehranom ne mogu unijeti dovoljno nutrijenata i kalorija. Takve napitke bi bilo najbolje uzimati u manjim pakovanjima, različitih ukusa. Osim kaloričnih napitaka, često se uz svakodnevnu ishranu mogu kombinovati i određeni suplementi, međutim, ako se ni tada ne uspiju zadovoljiti nutritivne potrebe preporučuje se enteralna, a zatim i parenteralna ishrana [5, 6].

Savjeti za pacijente koji dobijaju na tjelesnoj masi

Neželjene reakcije terapije, promjene u ishrani i manjak fizičke aktivnosti neki su od razloga zašto određeni pacijenti neplanirano dobijaju na tjelesnoj masi tokom terapije. Najčešće se radi o pacijentima s rakom dojke, jajnika ili prostate, odnosno onim pacijentima koji primaju određene tipove hormonske terapije ili hemoterapije.

Kako bi se utvrdio stvarni uzrok povećanja tjelesne mase, potrebno je savjetovati pacijenta da se obratiti ljekaru. Neki citostatici uzrokuju zadržavanje vode u ti-

jelu pa će ljekar u tom slučaju preporučiti dijetu sa smanjenim unosom soli. Uzrok može biti i povećan unos hrane uz smanjenu fizičku aktivnost te se tada preporučuje dijeta sa smanjenim kalorijskim unosom i povećanje fizičke aktivnosti. Prilikom smanjivanja dnevnog kalorijskog unosa važno je i dalje unositi dovoljno nutrijenata, a najčešće se preporučuje gubitak od 0,51 kg sedmično sve do postizanja idealne tjelesne mase. Takođe, ne treba zaboraviti da problem povećanog unosa hrane može biti i psihosocijalne prirode.

Ukoliko je prisutan višak kilograma potrebno je ograničiti unošenje visokokalorične hrane i pića, smanjiti veličinu obroka na onu koja je dovoljna da se postigne sitost. Birati namirnice biljnog porijekla (povrće, voće, leguminoze i cijele žitarice) s obzirom na to da takve namirnice zasićuju, a imaju malo kalorija i masti. Uzimati napitke s malo ili bez kalorija, a najbolje bi bilo piti samo vodu, osim ako nije drugačije preporučio ljekar specijalista. Pripaziti na unos ugljikohidrata i masti, pa tako izbjegavati hranu s dodanim šećerima (sportska pića, gazirana pića i zaslađeni voćni sokovi, pohovana hrana, brza hrana, deserti, zaslađene žitarice za doručak), birati hljeb i tjesteninu sa cijelim žitaricama, jesti smeđu umjesto bijele riže i birati mliječne proizvode s niskim procentom masti (1% m.m.), smanjiti unos maslaca i majoneze.

Takođe, bilo bi dobro povećati fizičku aktivnost te izvoditi aktivnosti koje doprinose smanjenju stresa i umora. Dodaci ishrani za gubljenje kilograma se ne preporučuju s obzirom na moguće interakcije s postojećom terapijom [7].

Literatura

1. Franković S. Zdravstvena njega okoloških pacijenata. Zagreb, 2009.

2. A cancer Source Book for Nurses. Sudburry MA: Jones and Bartlett Publishers, 2004.

3. Predovan V, Stipančić S. Uloga medicinske sestre u zbrinjavanju onkološkog pacijenta. Medicina fulminensis, 2015: 413-17.

4. Adrends J, Bachman P, Baracos V, Barthelemy N, Bartz H, Bozzetti F, Fearon K, Hutterer E, Isenring E, Kaasa S, Krznaric Z, Laird B, Larsson M, Laviano A, Muhlebach S, Muscaritoli M, Oldervoll L, Ravaseo P, Solheim T, Strasser F, de van der Schueren M, Preiser JC. ESPEN guidelines on nutrition in cancer patients. Clin Nutr, 2017: 11-48.

5. Arends J, Baracos V, Bertz H, Bozzetti F, Calder PC, Deutz NEP, Erickson N, Laviano A, Lisanti MP, Lobbo DN, McMillan DC, Muscaritoli M, Ockenga J, Pirlich M, Strasser F, de van der Schueren M, Van Gossum A, Vanpel P, Weiman A. ESPEN expert group recommendations for action against cancer -related malnutrition. Clin Nutr, 2017: 1187-1196.

6. Garla P, Linetzky Waitzberg D, Tesser A. nutritional Therapy in Gastrointestinal Cancers. Gastroenterol Clin N, 2017: 231-242.

7. Vernieri C, Nichetti F, Raimondi A, Pusceddu S, Platania M, Berrino F, de Braund F. Diet and Supplements in cancer prevention and teatment. Clinical evidences and future perspectives. Critt Rev Oncol Hemat, 2018: 57-73.

ANESTEZIOLOGIJA

ICICEM 2023: 17. INTERNATIONAL CONFERENCE ON INTENSIVE CARE AND EMERGENCY MEDICINE

Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V. Britanija Website: https://waset.org/

48TH ANNUAL REGIONAL ANESTHESIOLOGY AND ACUTE PAIN MEDICINE MEETING

Datum: April 20-22, 2023. Mjesto: Florida, SAD website: https://www.asra.com/

INTERNATIONAL CONFERENCE ON ANESTHESIOLOGY AND CRITICAL CARE MEDICINE (ICACCM)

Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V.Britanija Website: https://waset.org/

WADEM 2023 - Congress on Disaster and Emergency Medicine

Mjesto: Dablin, Irska Datum: April 24-28, 2023. Website: https://iii.hm/wadem2023

ALERGOLOGIJA/IMUNOLOGIJA/ REUMATOLOGIJA

CAAIR 2023: 17. INTERNATIONAL CONFERENCE ON ALLERGY, ASTHMA, IMMUNOLOGY AND RHEUMATOLOGY

Datum: Februar 11-12, 2023. Mjesto: Barselona, Španija Website: https://waset.org/

INTERNATIONAL CONFERENCE ON RHEUMATOLOGY ICR

Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V.Britanija Website: https://waset.org/rheumatology-conference-in- february-2023-in-london/

INTERNATIONAL CONFERENCE ON PEDIATRIC ALLERGY MANAGEMENT, IMMUNOLOGY AND RHEUMATOLOGY ICPAMIR

Datum: Maj 24-25, 2023. Mjesto: Barselona, Španija Website: https://waset.org/pediatric-allergymanagement-immunology-and-rheumatologyconference-in-may-2023-in-barcelona/

CANADIAN RHEUMATOLOGY ASSOCIATION (CRA) AND ARTHRITIS HEALTH PROFESSIONS ASSOCIATION (AHPA) ANNUAL SCIENTIFIC MEETING

Datum: Februar 8-11, 2023. Mjesto: Kvebek, Kanada Website: https://rheum.ca/events/event-listing/

CANADIAN ARTHRITIS RESEARCH CONFERENCE (VIRTUAL CONGRESS)

Datum: Februar 15-16, 2023. Website: https://rheum.ca/events/event-listing/

DERMATOLOGIJA

17. INTERNATIONAL CONFERENCE ON DERMATOLOGY

Datum: January 21-22, 2023. Mjesto: Amsterdam, Holandija

79 NMK

За инфективну патологију Босне и Херцеговине (БиХ) од изузетног значаја је био пегави тифус. Сматрана је његовим највећим ендемским жариштем на Балкану. [1]

„Болешчина“ у Херцеговини

«Heavy Disease» in Herzegovina

Горан Чукић, прим. др мед, епидемиолог у пензији

Сажетак: Још се памте пегавац, чак је у сећању и на оним подручјима где га је било мало, какво је било подручје Херцеговине. Отуда једна од анкетираних упознаје “да је њен свекар боловао пегави тифус и називао га «болешчина»”. Р. Тунгуз Перовић Невесињски је био доктор историјских наука и књижевник. Био је аутор текста објављеног 1908. и 1909. године у «Босанској вили» у седамнаест прилога. Србуља је како износи писац «чуван нашљедно у дому оца мог и ђедова мојих». Нису се бавили србуљама као историчари нити он нити други из његове шире фамилије. Братић, такође, у свом прилогу употребљава народни назив «болешчина». Закључује се да је «болешчина» народни назив за тифусни синдром, за пегави тифус равноправно са фаворизованим трбушним. Датирање народног назива «болешчина» је сигурно тек од времена објављивања презентованих чланака и записа, тј. крајем 19. и почетком 20. века. Кључне речи: Typhus exanthematicus, «болешчина», ендемија пегавца, Стара Херцеговина

Abstrac: Тyphus fever in Bosnia and Herzegovina older inhabitants still remember it, even there where it was less present, as in the area of Herzegovina. The surveyed lady remembered that her father-in-law used to call typhus fever «bolescina (Heavy disease)». R. Tunguz – Perovic Nevesinjski was a doctor of historical science and a writer. He was the author of the text published in 1908. and 1909 year in «Bosnian villa » in seventeen inclosures. They used to have srbulje «kept hereditary in the home of my father and my grandfathers». They didn’t use to deal with srbulje as historians neither him nor anyone else from his family. His little brother, also, in his work used folk’s name «болешчина (Heavy disease)». The author concludes that the folk’s name for typhus syndrome, as well as for typhus fever in line with stomach one – «boleščina (Heavy disease)». The name «boleščina (Heavy disease)» dates back only from publishing presented articles in the end of 19th and the beginning of the 20th century. Key words: Typhus exanthematicus, Heavy disease, Old Herzegovina

Покушано је да се установи постојање пегавца на “подручју Балкана” (тј. Холма) у 9. г.н.е, у доба Рима, у време Батоновог устанка. Установљени су многи парамедицински подаци (сезона јављања, одећа, одлике ста-

ништа, итд.), али, нажалост, не и клиничка слика. [7] Попут истраживања М. Јовановића Батута на подручју БиХ су истраживали Коростовец4 и Петровић5. Установили су они између два светска рата да

После 1887. године одомаћио се код нас назив “пегавац” (пегави тифус)1 толико да га немали број лекара сматра нашим народним називом. По Кујачићу, пегави тифус је требало да се зове «пегавица» [2], (пегaв-а грозн-ица, Г.Ч.). Мићићева је установила да се српска медицина развијала на српском језику: «(...) Наши лекари, оснивачи новије медицине, трудили су се да за сваку латинску реч нађу одговарајућу српску.» [3] Придат је посебан значај оном што је урадио Фраксторо 1546. год. сматрајући да га је открио као ентитет још тада.2 Јовановић Батут се питањем употребе појма «тифус» бавио не само 1887. већ и 1906. године. Истраживаче усмерава на испитивање народних назива. Врућица је “(…) књишки или научни назив за “тиф” (од грчке речи, која значи запуха, магла, магловитост). Варошани су примили ту страну реч, а народ има за ту болест разне називе. Вели, нпр.: врућ, врући, врућац, врућуштина, огањ, тешки огањ, врући огањ, тешка огњица, болештина, велика болест, пошпалина, трлема, легар, итд. – како где (…)” [4] У анкетирању 1986-1988. године, које је извршено на подручју Плава, Анријевице, Берана и Рожаја, за препознавање је понуђен испитанику «тифусни синдром» и друге битне карактеристике за пегавац (умирање, изолација (стављање контумаца) итд.). Таквим анкетирањем, употребом података „субалтера ентитета“, добија се да је на том подручју употребљаван у становништву назив „болешчина“. Коришћени упитник је одлике „теста“ јер је побуђивано сећање. Уз анкетирање је вршен увид у старе матичне књиге умрлих које су водили свештеници. Извршено је на узорку из становништва и серолошко испитивање са РВК на узрочник пегавца.3 [5] 1 М. Јовановић Батут у свом раду из 1887. године не сматра сигурним да «пегава врућица» одговара називу Тyphus exanthematicus: ”Пегава врућица, f. (Cap. l.) Der Flecktyphus, Тyphus exanthematicus. – Није поуздано.” [Јовановић М. Грађа за медицинску терминологију. Нови Сад: Српска штампарија; 1887. с. 16] Назив пегавац није био тада утемељен у нашем народу. 2 Нешковић П. Пегави тифус. Београд: Комисија за медицинско-научна истраживања; 1957. 3 Код некадашњег “посматрања” болесника заједнички доступних лекарима и народу, становништво је препознавало пегавац, често по првоустановљавању од стране лекара. Издвaјају се обрадом добијених резултата у петочланом синдрому следећи редослед индикатора за “тифусни синдром”: висока ватра, клапња (бунцање, трабуњање), немоћ, главобоља и опадање косе. Народ је овај “тифусни синдром” назвао - “болешчина”; док су то свештеници записали чешће као “болештина”. [5]

4 Коростовец В. Савремена експериментална епидемиологија пегавца с обзиром на последњу епидемију у Босни. Гласник, Централни хигијенски завод, Београд 1935; 10 (3-4):35-91.

5 Петровић А. Пјегави тифус (хладник) у Сјеверском (етно - хигијенско испитивање). Социјално - медицински преглед, Централни хигијенски завод, Београд, 1937; (1) IX:27-40.

УВОД
80 NMK

У Матичним књигама умрлих Требиње за 1896. годину нађени су уписи који говоре за синонимију назива „болешчина“ и „тифус“. (слике 3,4) Један од уписа је „тифус (болестчина)“ (Слика 3), наредни „болешчина (тифус)“ (Слика 4)

Слика 3. Тифус (болестчина), МКУ 1878-1900. Требиње, 29.10 1896. год.

Слика 4. Болешчина (тифус), МКУ 1878-1900. Требиње, 22.4. 1896. год.

Сви уписи се односе на период од 1896. до 1904. године. Историјски извори из 16. и 17. в. су «често оскудни и једнострани», сматра Шекуларац. Али, за разлику од усмених предања, «записи и натписи су веома поуздан извор, често једини, препуни хронолошких и других историјских података.»18 [11:52] Шекуларац међу натписима и записима о манастиру [11:58] придаје значај онима који говоре о: глади, болести и умирању. Године 1597. «би велика глад» [11:60] Од 22. јуна 1667. год. поп Драшко укопа два сина «једног укопа једне, а другога друге недјеље». [11:61] Љетопис манастира Пиве као фототипско издање је приредио Ј. Бојовић. Аутор записа је игуман овог манастира Серафим Симоновић. [12:24] Завладала је глад 1803. год. [13:220] Куга се појавила 1795. Она је трајала четири године, а морила на хиљаде. [13:223] Глад се записује и 1571. [14:86] На зиду манастира је забележено 1732. год. да је била «куга на васему царству турскому» [14:91] Оскудевало се и 1923. год. Свештеници су «читали молитве» код појаве разних болести: кашља, срдобоље, главобоље, грлобоље, јектике, запаљења, привиђења, вјештица итд. [13:254] Р. Тунгуз Перовић Невесињски (1879-1944.) био је књижевник и доктор историјских наука. Аутор је текста

«Из једне србуље» објављеног у седамнаест прилога у «Босанској вили» 1908. и 1909. године. Износи у првом, како су србуљу његови преци пронашли у рушевинама неког манастира у Херцеговини „босанчицом јазијом на зечини исписанијем (...) чувају нашљедно у дому оца мог и ђедова мојих“. Исто тако читаоца уверава да „два читава листа у пергаментној србуљи фале на овом мјесту. Те, према томе, писац не може причати о ономе што није нашао.“ [15] Тунгуз Перовић као књижевник описује појаву «грдне болешчине» у средњевековној Пиви. Она наводно у време херцега Шћепана «(...) пообара народ као град пилиће. Дана није било, а да мртвачка звона са свијех цркава из свијех села и заселака на упокојни глас тинкала нијесу (...)» [15:373] Ова народна морија, «болешчина, му испи румен с јагодица и крв из живаца упола, и сасуши га као брстину, и занесе у несвијест и грозничаво бунило. И збораше Руђо у огњуштини много бесмислености, и не знајући шта трабуни.» [15:373] Болест се завршила тако што наводно «Бог услиши глас слуге својега, и смилова се на њ, и пусти ласт и поврати му лијепо здравље и снагу коју прије имадијаше.» [15:373] Све се догађало „после Митров данка“, тј. после празника светог великомученика Димитрија дана 8. новембра, тј. у зиму или пролеће. [15:372]

Други разматрани текст је свештеника Т. Братића, сарадника „Гласника“. Сазнаје се да је врућица, болешчина или огњуштина (Typhus abdominalis) „(...) најобичнији гост код сеоског народа у Херцеговини, особито у зимње доба, кад се народ збије у мале влажне и нездраве собице, те нема довољно чиста ваздуха (...)“ [16:155-6] Народ је држао „да би се једна кућа сачувала од врућице, треба прије свега пазити да се та болест никад не спомене у кући правим именом: врућица, болешчина или огњуштина (...)“19 [16:155-6]

Придаје се значај и запажању „два огња прођосмо, а трећи по готову“. [16:155-6] Братић их је, вероватно, гледао и тако описао карактеристике.

1465. год. Пива је по Херцеговачком дефтеру из 1477. била посебна влашка (сточарска) нахија. Катун полако прелази у сесилно земљорадничко насеље. [Миловић-Ђукић М. Пива у средњем вијеку. У: Зборник радова са научног скупа у Плужинама 1987. Четиристо година манастира Пива. с. 43-50. с. 46, 48] 19 «Ова болест и ако је честа и опасна, опет народ познаје и употребљује врло мало сретстава против ње, него се већим дијелом пусти да се болест сама развија, па шта се са болесником догодило, или се у новије вријеме тражи љекарска помоћ». [16:155-6]

Слика 1. Врућица, МКУ 1900-1931. Гацко (Метохија17), 31.3.1900. год. Слика 2. Болешчина, МКУ 1900-1931. Гацко, 3.2. 1904. год. 17 Стари назив за Гацко био је «Метохија», по херцеговачком изразу за изузетно лоше вријеме, с обзиром на то да је клима у Гацку карактеристична са тешким, дугим и сњеговитим зимама и изузетно ниским температурама током цијеле године. [http://wiki. eanswers.com/bs/Gacko?ext=t&cid=5083] 18 У Плужинама је 1987. године одржан научни скуп «Четиристо година манастира Пиве». Посебно су нас интересовали радови који се односе на записе и натписе манстирске,
град
и Пива пали у турске
пре и после започете градње Пивског манастира. Миловић-Ђукић претпоставља да су
Соко
руке
82 NMK

А

кадемија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) организовала је промоцију монографије „Војни санитет у српском народу“, трећег проширеног, допуњеног и измијењеног издања поводом 150 година СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА. Промоција је одржана у Великој сали АНУРС 30. новембра 2022. године у 18.00 часова у присуству групе аутора, рецензената и великог броја грађана Бањалуке. Поводом 150 година од оснивања СЛД, група љекара, ентузијаста из Републике Српске и Србије, припремила је монографију „Војни санитет у српском народу“, треће проширено, допуњено и измијењено издање. Водитељ промоције је био Академик Драго Бранковић, Генерални секретар АНУРС . У име Предсједника АНУРСа Академика Рајка Кузмановића поздравну бесједу прочитао је Академик Драгољуб Мирјанић, подпредсједник АНУРС-а. О монографији су говорили: у име аутора, академик Душко Вулић, Главни уредник; проф. др Елизабета Ристановић и рецензенти академик Милан Недељковић и проф. др Горан Латиновић.

83 NMK - prikaz knjige

Оно што је свети Сава у 13. веку написао кроз типике којима прописује рад у болницама на Хиландару и Студеници, а књаз Милош Обреновић у 19 веку Указом о оснивању гарнизонске војне болнице на простору данашње Ботаничке баште „Јевремовац“ у Београду, ова монографија „Војног санитета у српском народу“ представља

Из рецензија: Треће издање Монографије „Војног санитета у српском народу“ које је представљено у 13 поглавља на 315 страница представља својеврсни уџбеник не само развоја Војног санитета у српском народу од Немањића и Светог Саве па до садашњег тренутка, већ и својеврсни уџбеник историје српског народа. Монографија
Војни санитет у српском народу

продужетак те исте црвене нити и има свој историјски континуум. У Трећем издању Монографије, проширена и допуњена поглавља Санитетска служба Војске Републике Српске и Војни и цивилни санитет у време НАТО бомбардовања, не даје само енциклопедијски тачне податке о времену, догађајима, учесницима, лекарима, херојима који су били актери свих споменутих догађаја минулих времена, већ представља духовно штиво о моралним вредностима једног народа које је кроз све векове васпитавао дух светог Саве, владике Николаја Велимировића и оног обичног српског сељака и радника који је све ове догађаје изнео на својим плећима. Академик Милан А. Недељковић

„На основу свега реченог, може се закључити да књига Војни санитет у српском народу представља значајно дјело из историје српског народа и историје медицине, које ће несумњиво бити од велике користи, како историчарима и љекарима, тако и другим читаоцима који се буду занимали за тему. Стога ауторима треба одати признање за уложени труд да историју војног санитета у српском народу представе јасно и прегледно и да је објективно и аргументовано опишу, клонећи се непотребног идеализовања. Међутим, овом књигом не треба да престану истраживања о историји српског војног санитета. Сурова прошлост, оличена у бројним и честим ратовима које је српски народ водио за опстанак на вијековним огњиштима, намеће потребу да се и даље истражује и пише о српској војсци и њеним биткама, као и о српском војном санитету, без којег би страдања била још већа и израженија. То је више него довољан разлог да се овим темама и убудуће поклони заслужена научна и стручна пажња“. Проф. др Горан Латиновић Универзитет у Бањој Луци У обраћању у име аутора Академик Душко Вулић, Главни уредник истакао је да прошло 20 година од другог издања „Војни санитет у српском народу“ дијела које је први пут у историји српске медицине објединила догађања на простору бивше Југославије. Ново издање смо посветили нашим преминулим колегама у протеклом периоду, посебно прим. др Браниславу Поповићу, др сци Будимиру Павловићу, мр сци мед Јови Ковачевићу и прим. мр.сц.мед. Бранку Дикићу који су дали изузетан допринос у реализацији претходних издања. Монографију „Војни санитет у српском народу“, треће проширено, допуњено и измијењено издањe, издало је Удружење „Medici.com“ из Бањалуке, а штампало је ГРАФИД д.о.о. Бањалука.

Објављивање ове књиге помогли су Кабинет предсједнице Републике Српске Жељка Цвијановић, Удружење кардиолога Србије и Организација старјешина Војске Републике Српске.

Монографија ће бити достављена као поклон националним библиотекама, здравственим институцијама, санитетским центрима, архивским установама... у Републици Српској и Србији. M.C.

UTrebinju je od 23-25. septembra ove godine održan tradicionalni simpozijum Udruženja kardiologa Republike Srpske, od ove godine pod nazivom „Prim. dr Zoran Paovica“, Odabrane teme iz kardiologije. Simpozijum je otvorila predsjednica Udruženja kardiologa Republike Srpske prof. dr Tamara Kovačević Preradović, a prvi dio simpozijuma je bio svečanog karaktera, posvećen obilježavanju 20 godina od osnivanja Udruženja kardiologa Republike Srpske. Naime, Kardiološka sekcija Republike Srpske osnovana je 22. novembra 2000. godine u okviru Društva doktora medicine Republike Srpske. Za prvog predsjednika izabran je prof. dr Milovan Milanović, a za prvog počasnog člana Kardiološke sekcije Republike Srpske izabran je akademik prof. dr Miodrag Ostojić, koji je od samog početka najviše doprinio njenom razvoju. Dana 3. oktobra 2002. godine skupština Kardiološke sekcije donijela je odluku da se sekcija transformiše u Udruženje kardiologa Republike Srpske, a za prvog predsjednika izabran je doc. dr Aleksandar M. Lazarević.

Od svog osnivanja Udruženje kardiologa Republike Srpske je jedno od najaktivnih udruženja u okviru Društva doktora medicine Republike Srpske, učešćem u svim edukativnim aktivnostima, organizacijom kongresa, simpozijuma, seminara i predavanja iz najsavremenijih tema kardiovaskularne medicine. Uspostavljena je stalna saradnja sa tadašnjim Udruženjem kardiologa Jugoslavije, a od 2013. godine uspostavljene su specijaline veze sa Udruženjem kardiologa Srbije. Udruženje je posvećeno saradnji sa svim drugim strukovnim udruženjima u Republici Srpskoj, kao i provođenju kontinuiranih razgovora i saradnje sa Udruženjem kardiologa iz Federacije BiH.

Godine 2015. formiran je 34. ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku sa ciljem unapređenja saradnje i povezivanja Američkog koledža kardiologa sa Udruženjem kardiologa Srbije i Udruženjem kardiologa Republike Srpske. Za prvog predsjednika izabran je prof. dr Milan Nedeljković, a iz Republike Srpske prof. dr Duško Vulić.

Udruženje kardiologa Republike Srpske je 2021. godine organizovalo 5. kongres kardiologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem koji je, uprkos izazovnim vremenima uzroko-

Prof. dr Tamara Kovačević Preradović
84 NMK - prikaz knjige

Dvadeset godina Udruženja kardiologa Republike Srpske

tuta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i to, prije svega, dr Milosava Tomovića, dr Dejana Kojića i dr Dejana Vukajlovića. U ovom momentu je moguće u UKC RS obaviti elektrofiziološko ispitivanje srčanih aritmija i radiofrekventnu ablaciju paroksiz-

vanim pandemijom, ostvario do sada najveći uspjeh u pogledu sadržaja naučnog programa kao i praktičnih radionica, koje su realizovale radne grupe Udruženja. Tom prilikom uručena je specijalna zahvalnica predsjednici Republike Srpske Željki Cvijanović za podršku kako kroz pokroviteljstvo 5. kongresa kardiologa Republike Srpske, tako i kroz podršku realizaciji projekata Udruženja iz oblasti venskog tromboembolizma i sekundarne prevencije koronarne bolesti srca.

ku Vuliću, prim. dr Milenku Krneti i prim. dr Draganu Unčaninu, kao i posthumno prof. dr Milovanu Milanoviću, doc. dr Marku Šobotu i prim. dr Zoranu Paovici.

Stručni dio simpozijuma je bio posvećen najnovijim stavovima iz oblasti kardiovaskularnih komplikacija u sklopu gojaznosti i dijabetesa melitusa, a u okviru sesije mladih kardiologa prezentovani su klinički slučajevi iz oblasti ishemijske bolesti srca, kardiomiopatija i poremećaja srčanog ritma.

malnih supraventrikularnih tahikardija (AVNRT, AVRT, AT, AFll), ventrikularnih ekstasistola i kriobalon ablacijom izolaciju plućnih vena, kojom se trajno zbrinjava atrijalna fibrilacija. Ove godine, pored 20 godina UK RS, obilježavamo i 30 godina od ugradnje prvog trajnog pejsmejkera u Republici Srpskoj. Jubilej je proslavljen u UKC RS, svečano, u prisustvu većeg broja gostiju i zvanica, uz podsjećanje na dosadašnje rezultate i dostignuća, a naglasak je stavljen na praćenje savremenih modaliteta elektrostimulacije srčanog mišića – Hiss bundle

Tokom svečanog dijela simpozijuma u Trebinju, predsjednica Udruženja prof. dr Tamara Kovačević Preradović i predsjednik Upravnog odbora prim. dr Dragan Unčanin uručili su zlatne medalje za izuzetan doprinos razvoju, promociji i afirmaciji Udruženja kardiologa Republike Srpske prethodnim predsjednicima: Prof. dr Aleksandru Lazareviću, prof. dr Duš-

Jedno od najznačajnijih ostvarenja Udruženja kardiologa Republike Srpske i Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u proteklih 20 godina postojanja je uvođenje elektrofiziologije srca u zdravstveni sistem Republike Srpske. Zapravo, 6. 2. 2018. godine smo otpočeli sa elektrofiziologijom srca i radiofrekventnim ablacijama uz pomoć kolega sa Insti-

pacing i LBBB pacing. Prof. dr Tamara Kovačević Preradović, prof. dr Aleksandar Lazarević, akademik Duško Vulić, prim. dr Milenko Krneta i prim. dr Dragan Unčanin Željka Cvijanović, predsjednica RS i prof.dr Tamara Kovačević Preradović Dr Dejan Kojić IKVB Dedinje, prof. dr Tamara Kovačević Preradović, prim. dr Dragan Unčanin i prof. dr Vlado Đajić Dr Nikola Šobot, akademik Milan Nedeljković, akademik Duško Vulić, prim. dr Dragan Unčanin i prof. dr Tamara Kovačević Preradović
Simpozijum „Prim. dr Zoran Paovica“, Trebinje
NMK - stručni skupovi 85

Nakon pet godina, u prvoj godini relaksiranih antipandemijskih mjera, Udruženje psihijatara u Bosni i Hercegovini (UPuBiH) organizovalo je Peti kongres psihijatara Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem u Hotelu „Mostar“ u Mostaru, u periodu 4 – 6. novembra 2022. godine. U skladu sa aktuelnim trenutkom, glavni moto Kongresa bio je „Psihijatrija u svijetu promjena“. Kongres je imao raznovrstan i veoma bogat Naučni program sa šest plenarnih i 36 pozvanih predavanja eminentnih domaćih, regionalnih i internacionalnih predavača, uz 33 kratke oralne i 51 poster prezentacije. Izvanredan dodatak Kongresu bile su sesija Ask the Experts, sa profesorima Normanom

Psihijatrija u svijetu promjena

upečatljiv veliki broj mladih kolega na specijalizaciji ili mladih psihijatara iz zemlje i regiona.

a sve sesije su bile veoma posjećene, što govori u prilog potrebi svih profesionalaca iz oblasti zaštite mentalnog zdravlja za razmjenama ili usvajanjima znanja te su među aktivnim učesnicima bili i predstavnici drugih profesija - psiholozi, socijalni radnici, medicinske sestre, defektolozi i drugi, uz povezanost i sa duhovnim aspektima mentalnog zdravlja.

Sartoriusom (Švajcarska) i Mirom Jakovljevićem (Hrvatska) kao i radionica koja se fokusirala na pripreme psihijatara za praktičnu primjenu Međunarodne klasifikacije bolesti -11 Revizija i u Bosni i Hercegovini. Na Kongresu su promovisane i dvije knjige, „Uvod u MKB-11“ autora sa Klinke za psihijatriju UKC Tuzla, kao prvi prevod MKB-11 u našoj zemlji te roman „Svitanja“ autora profesora Veljka Đorđevića (Hrvatska). Održana su i četiri sponzorisana (ne-KME) satelitska simpozijuma, a u okviru jednog od njih promovisani su novi bosanskohercegovački vodiči za shizofreniju i bipolarni afektivni poremećaj i psihijatrijski leksikon u čijoj su izradi učestvovale koleginice i kolege sa Psihijatrijske klinike Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu. Na Kongresu je učešće uzelo oko 300 učesnika iz Bosne i Hercegovine, Njemačke, Švajcarske, Rumunije, Italije, Gruzije, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije i Sjeverne Makedonije. Veoma je

Kongres u Mostaru je širokim spektrom tema uspio da prikaže nove pravce i stavove u psihijatriji, koja je postala značajno vidljivija i neizostavna u sveukupnoj medicini u periodu globalne krize, podstaknute pandemijom COVID-19, ali i potencijalom aktuelnih ratnih sukoba u Ukrajini. S druge starne, etički, forenzički, ali i aspekti dječje i adolescentne psihijatrije i adiktologije su približeni učesnicima,

Koorganizatori Kongresa bili su Sveučilište u Mostaru, Klinika za psihijatriju Sveučilišne kliničke bolnice Mostar, Ljekarska komora Hercegovačko-neretvanskog kantona i Internacionalna akademija nauka i umjetnosti u Bosni i Hercegovini, a podršku Kongresu dala je i Asocijacija Institut za populaciju i razvoj - Projekat mentalnog zdravlja. Kao i ranijih godina, punu podršku Kongresu dali su i Svjetska psihijatrijska asocijacija (World Psychiatric Association Co-Sponsored Meeting) i Evropska psihijatrijska asocijacija (Un-

Peti kongres psihijatara Bosne i Hercegovine, Mostar, novembra 2022.
NMK - stručni skupovi 86
Pripremili: Prof. dr. sc. med. Dragan Babić, predsjednik UPuBiH Prim. dr Goran Račetović, sekretar UPuBiH

der the patronage of the EPA) i Savjet nacionalnih psihijatrijskih asocijacija pri Evropskoj psihijatrijskoj asocijaciji (EPA Council of the National Psychiatrc Associations-EPA NPAs) kroz plenarne sesije koje su izložili predsjednik EPA profesor Peter Falkai (Njemačka) i sekretar EPA NPAs, profesorka Eka Chkonia (Gruzija), gdje su iznijeli aktuelne planove EPA za dalje unapređenje zaštite mentalnog zdravlja u Evropi, zasnovane na jednakim pristupima, harmonizaciji specijalizacija i praksi, razmjeni znanja i vještina, ulaganjem u mlade psihijatre, podsticanjem zajedničkih istraživanja, zagovaranjem za mentalno zdravlje i kontinuiranom destigmatizacijom lica sa smetnjama u mentalnom zdravlju, profesionalaca i psihijatrije u svim domenima i segmentima društva, ali i medicine.

Tokom Kongresa održan je i radni sastanak Zone 9, Svjetske psihijatrijske asocijacije, koji je vodio zonalni predstavnik profesor Igor Filipčić (Hrvatska), sa predstavnicima nacionalnih udruženja Hrvatske, Srbije, Slovenije, Crne Gore, Gruzije i Bosne i Hercegovine, kao i redovna godišnja Skupština UPuBiH te Skupština Udruženja alkohologa.

Prijatelji Kongresa bili su Grad Mostar, časopis „Medici com“ koji je promovisao Kongres u svojim izdanjima i Kongresni hotel „Mostar“, kao partner ovog događaja sa visokim stepenom profesionalnosti, ali i brzim rješava-

njem manjih tehničkih prepreka, što je zajedno sa izvrsnom logistikom i brigom o svakom detalju i za svakog od učesnika Kongresa od strane tehničkog organizatora agencije „Travel plan“ Banjaluka dovelo do istinski velikog uspjeha kongresa u svim aspektima. Kongres su na ceremoniji otvaranja pozdravili i predstavnici entitetskih ministarstava zdravlja, Sveučilišta u Mostaru i drugih koorganizatora Kongresa te EPA NPAs.

Svakako, socijalni dio programa nije izostao te je nakon aktivnog programa pomogao predavačima i učesnicima da se relaksiraju u prijatnoj atmosferi i hercegovačkim specijalitetima tokom svečane večere. Srdačnog, toplog i prijateljskog dočeka nije nedostajalo nijednog trenutka, a pozitivnu atmosferu je dodatno podsticao predsjednik Kongresa profesor Dragan Babić, koji je u ime organizatora otvorio Kongres i zaključio posljednjeg dana da je uspješnost ovog skupa uspješnost svih njegovih učesnika te da je ovaj najznačajniji psihijatrijski događaj u ovoj godini u našoj zemlji sigurno ispunio, pa i nadmašio, očekivanja lokalnog organizacionog odbora, ali i svih učesnika, što su pokazali i rezultati postkongresne evaluacije i brojna elektronska pošta predavača i učesnika Kongresa nakon njegovog završetka te ponovo postavio nove, visoke standarde za organizaciju narednih stručnih događaja u našoj zemlji.

Promocija knjige „Svitanja“

U nedelju, 6. novembra, poslednjeg dana Kongresa, u punoj A-sali Hotela „Mostar“, održana je promocija knjige „Svitanja“, autora prof. dr Veljka Đorđevića. O knjizi su govorili: Prof. dr Dragan Babić, prof. dr Marijana Braš, dr Ivan Landeka i prof. dr Veljko Đorđević, autor.

Roman govori o devedesetogodišnjem dementnom psihijatru Damiru, koji nadalje posmatra svet iz najsavremenijeg doma za starije i dementne osobe. Motiv romana je samoća, otuđenje, stvari koje nisu uvek naš izbor, nego nam se nameću kroz način života koji danas živimo. “Danima, mjesecima, a možda je tomu već i nekoliko godina, ja samujem u ovom prostoru. Ne znam više koliko dugo. Soba, kuhinjica i kupaonica. Sve je to moje, a tuđe. Moj krevet, moje slike, moja knjižnica, moj radni stol, moje računalo. Prozor nije moj. Zapravo, to i nije prozor, već neprobojno staklo preko cijeloga zida koje se ne otvara… prozirna kulisa i pogled na grad. Grad moga rođenja, mojih ljubavi i života nakon umirovljenja. Čovjek aktivno živi do šezdesete ili sedamdesete, ali s osamdeset i devet? Samoća, životarenje, ne život. Znam ja to dobro...”

Roman “Svitanja” je izuzetan psihijatrijski priručnik, pisan iz ugla vrhunskog psihijatra, a napisan rukom vrsnog književnika. Ovo je knjiga o humanosti, čovečnosti, raspadnutim i disfunkcionalnim porodicama, ali i pojedincima i porodicama koji se uspevaju negde ponovo naći i pronaći“.

NMK - stručni skupovi 87

Treći kongres oftalmologa RS i BiH

UBanjaluci je održan 3. kongres oftalmologa Republike Srpske i BiH sa međunarodnim učešćem, na kojem se okupilo više od 450 stručnjaka iz ove medicinske oblasti iz regiona i šire.

Organizatori ovog naučnog skupa bili su Udruženje oftalmologa Republike Srpske i Klinika za očne bolesti UKC RS, pod pokroviteljstvom predsjednika Republike Srpske Željke Cvijanović, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci i Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske.

Tehnički organizator i kongresni sekretarijat bio je TRAVEL PLAN, a generalni sponzor “Medietik”

Teme kongresa obuhvatile su sve aktuelne oblasti u oftalmologiji i ponudile najsavremenije dijagnostičke i terapijske pristupe brojnim oftalmološkim oboljenjima.

Odabrani radovi i apstrakti su štampani u “Zborniku radova i sažetaka Trećeg kongresa oftalmologa RS i BiH”, koji je katalogizovan u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske, kao i prethodnih godina.

sebno srećna što se kongres održava kada Klinika za očne bolesti UKC Republike Srpske obilježava vrijedan jubilej, 85 godina postojanja.

-Kongres je zaista opravdao očekivanja sa veoma bogatim, raznovrsnim naučnim sadržajem, sa usvajanjen novih, savremenih metoda dijagnostike i terapije u modernoj, tehnološki uznapredovaloj oftalmologiji.

No, iskustva i podaci govore da je najčešća bolest u oftalmologiji bila i ostala katarakta, odnosno siva mrena te da su tome bile posvećene dvije sesije.

-Danas su česte i bolesti makule i mrežnjače te je ovim oblastima dato na značaju kroz četiri sesije.

Prof. dr Milka Mavija, predsjednica Organizacionog odbora Kongresa, predsjednica Udruženja oftalmologa Republike Srpske i načelnica Klinike za očne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, izjavila je da je po-

Održano je oko 140 predavanja, a to znači da je bilo prisutno toliko i tema, kazala je prof. dr Mavija.

Pomoćnik ministra zdravlja Republike Srpske Milan Latinović je rekao da je resorno ministarstvo radilo na tome da unaprijedi ovu specijalističku granu koja je veoma važna za građane Srpske.

- Radili smo, u tom smislu, nekoliko programskih sadržaja u vezi sa nabavkom savremene medicinske opreme kako bismo osavremenili dijagnostiku i terapijske procedure i postupke, rekao je Latinović i dodao da će to biti nastavljeno i u narednom periodu.

Rješenjem Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske ovaj kongres je akreditovan kao međunarodni kongres sa maksimalnim brojem bodova.

Banjaluka, od 6. do 8. oktobra 2022. godine
NMK - stručni skupovi 88

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske tradicionalno u novembru održava savjetovanje za glavne i odgovorne sestre, članice udruženja. Tema koja je planirana i obrađena u 2022. godini je: “Psihološki faktori rizika za stres i izgaranje medicinskih sestara i tehničara na radnom mjestu”.

Psiholog Tatjana Marković je prisutnima, članovima udruženja, u prvom dijelu savjetovanja svojim predavanjem približila šta je stres, kakvi mogu biti izvori stresa kako u životu, tako i na radnom mjestu, kako se nositi sa stresom, kako pomoći sam sebi… Ona je bila naša savjetnica kako ukloniti stres iz odnosa i načina na koji doživljavamo svoj posao, život i svoje mjesto u društvu. U interaktivnom razgovoru smo shvatili da većinu stresa izaziva način na koji tumačimo, označavamo i prosuđujemo svoj svijet. Stvari mogu biti dobre, loše, bolne ili ugodne, zavisno o unutrašnjim kriterijumima.

Prisutni su zaključili da je stres je svaka situacija ili događaj koji ugrožava život ili zdravlje, prijeti gubitkom drage osobe ili nečega što je od životne važnosti za našu egzistenciju i integritet. Stres se može pojačati kod trenutne opasnosti, kao i kod dugotrajne opasnosti. Neki događaj postaje stresan kada se počne smatrati prijetnjom ličnoj sigurnosti, samopoštovanju i vlastitom vrijednosnom sistemu. Prijetnja prerasta u stres ako je dugotraj-

Savjetovanje za glavne i odgovorne sestre

na ili ako se ponavlja. Doživljaj stresa je osjećaj uznemirenosti koji prati primjećivanje prijetnje. Uznemirenost se može primijetiti u promjeni ponašanja, tjelesnim simptomima ili emocionalnim reakcijama. Nekima je stres “događaj”, nešto što se objektivno dogodilo, drugima stres označava “psihičko stanje” , nešto što je subjektivno, što se zbiva unutar njih samih. Nekima je stres nešto sasvim konkretno, dok ga drugi opisuju apstraktnije.

Otkrili smo način na koji se možemo nositi sa stresom, kako da izbjegnemo krizu i trauma, potrebno je razne tehnike raditi kako da postanemo otporni na stres i teške neugodne situacije sa kojima se svakodnevno susrećemo na našim radnim mjestima. Kad stres ne možemo izbjeći , treba ga ublažiti. Stres često izaziva razne krize u grupama i kod pojedinca.

Pozitivan efekat stresa je da potiče rast i razvoj buduće još neiskorištene snage. Najuspješniji način nošenja sa stresom je razrada traumatskog iskustva, vraćanje osjećaja kontrole, postizanje razumijevanja i uvida u problem.

Ljudi su različito otporni na izazove okoline i svako na svoj način reaguje na njih, neki mogu doživjeti traumu i upasti u krizu, dok drugi ne doživljavaju traumu i krizu.

Stres doživljavamo u svakodnevnom, ličnom životu, ali nikako ne smijemo zaboraviti da smo na poslu svakodnevno izloženi događajima koji nas uznemiravaju i koje procjenjujemo ugrožavajućim u različitom smislu te riječi. Tada se govori o profesionalnom stresu koji je izazvan različitim stresorima, vezanim za posao. Stresori na poslu mogu biti povezani sa fizičkim uslovima rada, organizacijom posla, međuljudskim odnosima, osobinama posla, osobinama ljudi sa kojima radimo. Krajnja posljedica profesionalnog stresa naziva se sagorijevanje na poslu, tada se javlja stanje iscrpljenosti, frustriranosti, osjećaj bespomoćnosti i beznadežnosti u kojem se često pitamo kakvog smisla ima naš posao. Da bismo izbjegli moguće posljedice stresa na radnom mjestu dobili smo savjete od psihologa Tatjane Marković koja smatra da je važno da pratimo znakove stresa kod sebe jer kad ih primijetimo, postajemo svjesni da smo pod stresom, možemo početi nešto činiti sa tim, tj. potrebno je potražiti pomoć. Osim znakova kod sebe, važno je pratiti i znakove stresa kod drugih ljudi, jer ćemo ih tada moći bolje razumjeti, bolje ćemo reagovati i komunicirati sa njima.

Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO UMSTIB RS

UMSTIB Republike Srpske
NMK - stručni skupovi 89

UBeogradu, u Hotelu „Crowne Plaza“ je od 30.11. do 3.12. 2022. god. održan Osmi kongres endokrinologa Srbije sa međunarodnim učešćem, najznačajniji endokrinološki skup koji se tradicionalno održava svake druge godine u Beogradu.

Prilikom otvorenja, predsjednik Kongresa prof. dr Milan Petakov je istakao da se nastavlja praksa dvogodišnjeg okupljanja i da će i ove godine kroz bogat naučni program biti dat osvrt na najaktuelnije teme iz kliničke endokrinologije i prikazan nacionalni doprinos u prethodnom periodu.

U skladu sa savremenim potrebama strukturisanog prilaza problemima u endokrinologiji, ove godine su ustanovljene oblasti koje su razrađene kroz posebne sesije, a odnose se na neuroendokrinologiju i neuroendokrine tumore, štitastu žlijezdu, nadbubrežne žlijezde, gojaznost, reproduktivnu endokrinologiju, dijabetes, dislipidemije, ulogu gonadnih steroida u srednjem životnom dobu, metabolizam kalcijuma i osteoporozu, pedijatrijsku endokrinologiju i endokrinu hirurgiju.

Prema ustanovljenim oblastima, članovi Naučnog odbora su kreirali pojedine zanimljive sesije. Pored sesija, održana su plenarna predavanja uvaženih gostiju iz inostranstva, sesije posvećene novim pristupima u endokrinologiji, usmena saopštenja i posterske sesije koje su dale posebnu dinamiku ovogodišnjem kongresu.

Istako je da im je posebno zadovoljstvo da će aktivno učešće u radu kongresa imati i kolege iz regiona.

Kongres je organizovan u saradnji sa Srpskim lekarskim društvom, odo-

Osmi kongres endokrinologa

Srbije sa međunarodnim učešćem

bren i akreditovan kod Zdravstvenog saveta Srbije. Inače, na kongresu je akreditovano više od 750 ljekara što je zaista impozantan broj. Organizator: Endokrinološka sekcija Srpskog lekarskog društva Koorganizator: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu Predsednik Kongresa prof. dr Milan Petakov; predsednik Naučnog odbora prof. dr Miloš Žarkov; Sekretar Kongresa prof. dr Mirjana Šumarac Dumanović; predsednik Organizacionog odbora prof. dr Marina Nikolić Đurović.

Glavne teme Kongresa su bile: • Kalcijum i kost • Neuroendokrini tumori • Diabetes mellitus • Metabolizam glukoze i lipida • Neuroendokrinologija i hipofiza • Gojaznost, apetit i masno tkivo • Nadbubrežne žlijezde • Reproduktivna endokrinologija • Štitasta žlijezda • Endokrinologija starenja • Endokrina hirurgija • Pedijatrijska endokrinologija Oblici rada Kongresa: 1. Plenarna predavanja

2. Simpozijumi

3. Oralne prezentacije 4. Posterske prezentacije 5. Komercijalni simpozijumi

Poseban program

Sestrinski simpozijum - Uloga medicinske sestre u pristupu endokrinim bolestima

U ime Naučnog i Organizacionog odbora Osmog kongresa endokrinologa Srbije upučen mi je poziv da održim predavanje u okviru zvaničnog programa Kongresa, kao predavač po pozivu.

Ovim pozivom mi je ukazana velika čast jer sam bila jedini predavač po pozivu iz cijele Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, ali i iz regiona, tj. bivših zemalja Jugoslavije.

Održala sam zapaženo predavanje pod naslovom:

Savremeni stil života kao rizik za pojavu gojaznosti i tipa 2 dijabetesa

1. decembar 2022. u okviru Sesije I - DIJABETES MELITUS

Cijela sesija je, inače, bila veoma uspješna i veoma dobro posjećena. Moderator je bio akademik Nebojša M. Lalić, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma

Prof. dr Snježana Popović Pejičić, spec. interne medicine, supspec. endokrinologije, primarijus , dopisni član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske
NMK - stručni skupovi 90
Akademik Nebojša M. Lalić, prvi do njega koji sjede su: prof. dr Milan Petakov, prof. dr Marina Nikolić Đurović i prof. dr Miloš Žarković

Kliničkog centra Srbije.

Inače, akademik Nebojša M. Lalić, redovni član SANU i veoma uvažen endokrinolog - dijabetolog, je od 4. decembra 2022. god. postao i predsjednik Internacionalne dijabetesne federacije (IDF ) što je zaista velika čast za njega lično, ali i Republiku Srbiju. Ovo je čast i za Republiku Srpsku jer je akademik Nabojša M. Lalić inostrani član ANURS i visiting profesor Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Banjaluci, sa kojim održavamo odličnu saradnju unazad 20 godina.

Prilikom otvaranja Kongresa održana su tri veoma zapažena plenarna predavanja:

PLENARNO PREDAVANJE I

Predsedavajući: Milan Petakov, Marina Nikolić Đurović

Long-term effects of endogenous and exogenous glucocorticoid excess on the brain

Alberto M. Pereira (Netherlands)

PLENARNO PREDAVANJE II

Predsedavajući: Miloš Žarković, Marina Nikolić Đurović

Personalised approach to managing patients with Adrenal Incidentalomas

Paul M. Stewart (UK)

PLENARNO PREDAVANJE III

Predsedavajući: Milan Petakov, Miloš Žarković

Nacionalni vodič za lečenje gojaznosti

Mirjana Šumarac Dumanović

U okviru SESIJE I DIJABETES MELITUS

Predsedavajući: Nebojša M. Lalić, Teodora Beljić Živković

Predavanja su održali:

Patogeneza tipa 2 dijabetesa: da li je mozaik sklopljen?

Aleksandar Đukić

Terapija tipa 2 dijabetesa: novine u ADA/EASD konsenzusu 2022.

Nebojša M. Lalić

Izmena životnog stila u terapiji dijabetesa: poruke novog ADA/EASD konsenzusa 2022.

Teodora Beljić Živković

Savremeni stil života kao rizik za pojavu gojaznosti i tipa 2 dijabetesa

Snježana Popović Pejičić

Tehnologija u terapiji tipa 1 dijabetesa: Izazovi novih terapijskih ciljeva

Aleksandra Jotić

Prevencija tipa 1 dijabetesa: Nešto novo na horizontu?

Tanja Miličić

Hipertenzija kao faktor rizika za KV bolest: Novine i izazovi Ljiljana Lukić

Prevencija i lečenje dijabetesne bolesti bubrega: Poruke novih studija Milena Mitrović

Studije kardiovaskularnih ishoda: Sličnosti i razlike GLP1-RA i SGLT-2 inhibitora

Radivoj Kocić

Opšti zaključak je da je Osmi kongres endokrinologa Srbije bio veoma uspješan i da su učesnici ovog skupa imali priliku da steknu mnoštvo naučnih i stručnih saznanja, razmjene iskustava, ali i ostvare lične kontakte i tradicionalno se lijepo druže u Beogradu.

Комора доктора медицине Републике Српске Списак награђених у 2022. години Велики печат Прим. др Душко Панзаловић, ЗУ “Panmedic“, Добој Хипократово признање Мр сц. мед. Иванка Ракита; УКЦ Бањалука Прим. др Мирко Шатара; ЗУ „Еstetic“ Бањалука Научноистраживачки рад Доц. др Валентина Солдат Станковић, УКЦ РС Доц. др Верица Продановић; ЈЗУ УБ Фоча Примарна здравствена заштита Прим. др Мира Вучен, ЗУ Дерматолошка амб. „Др Вучен“ Прим. др Јасенка Павловић Солеша, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др сц. мед. Дренка Турјачанин Пантелић; ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Татјана Илић Лукић, ЈЗУ Дом здравља Угљевик Др Слободан Ного, ЈЗУ Дом здравља И. Сарајево Др Богдана Бодирога, ЈЗУ Дом здравља Зворник Др Зорица Дардић, ЈЗУ Дом здравља Лакташи Др Сузана Радић, ЈЗУ Дом здравља Кнежево Др Татјана Савић Рендић, ЈЗУ Дом здравља Брод Др сц. мед Слађана Арсеновић, Институт за јавно здравство РС Др Јадранка Драгољић Радусиновић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Свјетлана Радоњић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Ирена Ковачевић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Свјетлана Симић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Дражена Адамовић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Зоран Ћетковић, Дом здравља Рудо Др Дијана Божичић Кошчица, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Срђан Вујичић; ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Сања Османчевић Љубојевић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Александар Ступар, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Соња Вучићевић Митрашиновић, Дом здравља Вишеград Организација здравствене службе Прим. др Нела Митровић, ЈЗУ Болница Бијељина Прим. др Марко Рачић, ЈЗУ Болница Добој Прим. др Тамара Балабан, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Мр сц. мед. Снежана Кутлешић Стевић, ЗФМР „М.Зотовић“ Мр сц. мед. Љубица Јандрић, ЈЗУ Институт за јавно здравље РС Др Срђан Поповић, ЈЗУ УБ Фоча Др Звонко Совтић, ЈЗУ Болница Требиње Др Јелена Стојановић Лукић, Завод за трансф. мед. РС Др Мирјана Шиник Кајзер, ЈЗУ Болница Градишка Др Зоран Азарић, ЈЗУ Болница Градишка Др Мирјана Рађен, ЈЗУ УБ Фоча Др Вања Старовић, ЈЗУ УБ Фоча Др Сњежана Радетић; ЈЗУ Дом здравља Лакташи Др Габријела Шолаја, ЈЗУ УБ Фоча Др Зора Кременовић, ЈЗУ Дом здравља Бањалука Др Александар Кесић, ЈЗУ Болница Приједор Повеља за најбоље резултате, постигнуте на студију медицине Др Душка Регода; 9,80, Meдицински факултет у Бањалуци Др Јелка Васковић, 9,71, Медицински факултет у Фочи

Prof. dr Snježana Popović Pejičić
91 NMK - nagrade

„Koračaj ka zdravlju“

Banja Vrućica, oaza u vanredno romantičnom prirodnom ambijentu, svojim bokovima meko naleže na grad Teslić, čineći tako spoj za pamćenje. Pred njom se živopisno širi dolina, oivičena širokim spletom brežuljaka i planinskih venaca Borja, koje je oktobar ogrnuo svojom čarobnom paletom boja od koje zastaje dah. Prirodne lepote, obilje hipertermalne mineralne vode i savremeni smeštajni objekti čine Banju Vrućicu najvećim i najlepšim zdravstveno-turističkim centrom u RS, a i šire. Vođeni prelepim ambijentom i naravno tradicijom, članovi Udruženja doktora porodične medicine Srpske, okupili su svoje kolege i uvažene profesore na XVII konferenciju lekara porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem, pod radnim nazivom „Koračaj ka zdravlju”. Hotel “Kardial” je 14 – 16. oktobra 2022. u svoje prostrane i funkcionalne odaje primio i ugostio preko 350 vrednih pregalaca, željnih da sva nova saznanja i praktična iskustva iz oblasti preventivne medicine podele među sobom.

„Poštovane koleginice i kolege, poštovani predstavnici institucija Srpske,

uvaženi profesori, dragi gosti i dragi prijatelji! Dobrodošli na XVII konferenciju ljekara porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem”. Tako je, na svečanom otvaranju, svoje obraćanje prisutnima, u predvečerje tog petka, 14. oktobra, započeo predsednik Udruženja doktora porodične medicine Srpske dr sc. med. Draško Kuprešak i zamolio prisutne da minutom ćutanja odaju poštu preminulim kolegama a, nažalost, nije ih mali broj. Posle ukazanog pijeteta kolegama koji su se upokojili u proteklih godinu dana, dr Kuprešak je

nastavio: ”Poštovani, evo nas već na 17. danima porodične medicine. Krajnji cilj našeg okupljanja jeste razmjena i usvajanje znanja te naučnih i praktičnih iskustava iz preventivne medicine. On je upravo i dostignut sadržajnim temama iz oblasti: 1. Menadžmenta masovnih nezaraznih oboljenja sa fokusom na KVB i DM; 2. Odabranim temama iz medicine rada; 3. Ulogom porodičnih doktora u tretmanu onkoloških problema; 4. Autoimunim bolestima u porodičnoj medicine; 5. Ostalim relevantnim temama. Konferencija je imala potrebu da se organizuje na konceptu koji objedinjuje sve teme koje su važan radni dio doktora porodične medicine, ali smo željeli da iskoračimo u dijelu savremenih dostignuća koja se dešavaju u Evropi i u svijetu, da ih predstavimo i kod nas kako bismo ih već od sutra mogli primijeniti i u našim ambulantama. Pokušali smo da dokumentujemo naš stručni rad i ovom prilikom bih se zahvalio Udruženju kardiologa, predsjednici Udruženja prof. dr Tamari Kovačević Preradović i radnoj ekipi koja je na kvalitetan način pomogla našem udruženju da napravimo vodič za doktore porodične

XVII dani porodične medicine sa međunarodnim učešćem
NMK - stručni skupovi 92
Piše: Vera Pušac

Hvala “Medici.com”-u

“Iskoristiću priliku da se zahvalimo jednom čovjeku, jednoj porodici, jednoj kompaniji, kaja prati Udruženje porodične medicine i uopšte koncept porodične medicine u Republici Srpskoj dugo godina, na jedan profesionalan, objektivan, pošten, ali i afirmativan način”, kazao je dr Kuprešak na kraju svoga obraćanja. Zahvalnicu je primio glavni urednik časopisa “Medici.com” prim. dr Momir Pušac i uz solidnu dozu zbunjenosti i iznenađenosti, nije krio zadovoljstvo i radost. Zahvalio se na ukazanom poverenju, na gestu i rečima koje potvrđuju da je put koji tolike godine trasira “Medici.com” ne samo opravdan, već i čestit i stamen. Da su mu koordinate jasne, prepoznatljive i nepogrešive. Poželeo je da svaki sledeći skup bude bolji od prethodnog! Da sve što se zamisli i isplanira, da se to uspešno i odradi, a “Medici.com” će i dalje svaki taj događaj popratiti i ostaviti u arhivu našeg zdravstvenog sistema!

tisci, vezano za rat u Ukrajini. Sudaraju se prilike i neprilike. Svijet se mijenja na opasan i zao način. Bilo je tendencija iz međunarodnih zdravstvenih asocijacija da se Srpska odredi po ovom pitanju. Pred nama je po ko zna koji put izazovni period prilagođavanja na nove okolnosti i definisanja ‘našeg puta’ za opstanak i razvoj porodične medicine. Ali, odlučili smo da se potpuno posvetimo struci i nauci. Zato XVII dani porodične medicine predstavljaju politiku kontinuiteta na polju stručne edukacije, na koju smo jako ponosni.

medicine za hiperlipidemiju, a koji je unaprijeđen u terapijskom smislu. Uz pratnju Fonda koji je definisao i indikaciono područje i mehanizme primjene mnogih lijekova, mislim da smo u korak sa Evropom i svijetom. Mnogo sam ponosan na taj vodič koji je nastao i sa predstavnicima endokrinologa i Instituta za javno zdravlje. Imali smo kvalitetnu ekipu koja je stvorila sjajan dokument. Takođe bih zahvalio ekipi UNFPA (Populacijski fond UN) i prof. dr Suzani Savić, koja je kao dio radne grupe učestvovala u izradi izvrsnog dokumenta za Planiranje porodice. Završili smo i praktikum za Anksiozno-depresivne poremećaje koji će bez sumnje, uz savremene lijekove i

savremeni pristup, imati primjenljivo mjesto u našem radu i omogućiti da efikasnije upravljamo ovim stanjima. Zahvaljujući predsjedniku Udruženja onkologa, doc. dr Saši Jungiću, ostvarili smo kvalitetnu saradnju sa njima i uspostavili smjernice za liječenje tromboembolizma kod onkoloških pacijenata i upravljanja hroničnim bolom u praksi porodičnog doktora. Potrudili smo se da konferencija ne bude samo formalnog, već i suštinskog karaktera i da već u narednim sedmicama unaprijedimo i podignemo kvalitet našeg rada.

Ovogodišnju konferenciju smo organizovali u vrtlogu ovih nesrećnih izbora. Globalno se dešavaju mnogi pri-

Ovu konferenciju, kao uostalom i sve dosadašnje, koristimo kao trenutak u kojem pravimo presjek našeg rada u proteklih godinu dana. Svjesni potrebe o neophodnosti permanentnog profesionalnog razvoja i činjenice da savremeno doba ne dopušta tapkanje u mjestu, svim srcem smo se trudili i zdušno pokušavamo da podignemo nivo i ugled porodične medicine ne samo u Srpskoj, već i u regionu. Bez dobrog temelja nema dobrog zdravstvenog sistema. Koliko je jaka karika toliko je jak i lanac - sistem. Između dvije godišnje konferencije imali smo dinamičnu godinu. Ređali su se događaji kao na traci. Na međunarodnom planu imali smo sjajne i plodonosne susrete. U Ohridu smo ostvarili odlične kontakte sa predstavnicima Jugoistočne Evrope. Sastali smo se i sa ministrom zdravlja Republike Makedonije i pozvali ga u posjetu. Značajan je i susret sa predsjednikom Evropskog udruženja, ogranak WONKA. Uslijedio je i poziv da posjetimo Izrael, odakle on dolazi, i upoznamo se sa njihovim zdravstvenim sistemom sa posebnim fokusom na porodičnu medicinu.

Što se tiče dešavanja na regionalnom nivou, istakao bih i zahvalio se na kvalitetnoj i svrsishodnoj saradnji našem Ministarstvu zdravlja, što nam je omogućilo da aktivno učestvujemo u

NMK - stručni skupovi 93

izradi svih dokumenata i zakona koji su usvojeni proteklih godinu dana. Vjerujem da smo mi, kao Udruženje, dali značajan doprinos da ti zakoni budu funkcionalni, primjenljivi i da pokrenu sistem iznutra ka naprijed.

problema! Rješavamo ih i imamo previše ideja. Potpuno smo posvećeni tome i vjerujemo u uspjehe”, naglasio je dr Kuprešak na kraju svog izlaganja.

Udruženje doktora porodične medicine Srpske ima blisku i sadržajnu saradnju sa udruženjima na regionalnom i globalnom nivou. Ono je punopravni član Svetske asocijacije doktora porodične medicine za regiju Evrope još od 2010. godine. Ovim povodom, preko video-veze, učesnike je pozdravio predsednik Evropske asocijacije doktora porodične medicine prof. dr Šlomo Vinker i predsednik Asocijacije lekara opšte-porodične medicine Jugoistočne Evrope, prim. dr Ljubin Šukrijev.

Skupu se obratila i prisutne pozdravila predsednica Udruženja kardiologa Srpske prof. dr Tamara Kovačević

za razmenu iskustava i sticanja novih znanja. Da porodična medicina zauzima bitno mesto u organizaciji zdravstvenog sistema te da je podnela značajan teret tokom pandemije virusa korona.

Zamenik direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Aleksandar Sekulić je rekao da se ulaganja u prevenciju isplate i da je za primarni zdravstveni nivo Fond ove godine izdvojio oko 15.000.000 KM. Naglasio je i važnost vođenja zdravog života kako bi se predupredile bolesti, a time i lečenja, na koje se troši mnogo više novca sa dosta lošijim ishodima.

Poseban fokus na konferenciji bio je na predstavljanju „retkih bolesti“ koje su u porastu i postaju prioritet zdravstvenih sistema širom sveta. Predsednica „Saveza za retke bolesti” gđa Biljana Kotur, obratila se skupu i govorila o ciljevima, misiji Saveza, aktivnostima i akcijama koje Savez inicira i preduzima.

Ne mogu a da ne pomenem esencijalni problem našeg zdravstva, a to je nedostatak ljekara porodične medicine. Svega je 60% specijalista u zdravstvenom sistemu. Vođeni našim iskustvom u problematici, dali smo ministarstvu konstruktivne prijedloge i dobili podršku načinu njihovog rješavanja.

Jedan od problema je i IZIS. Njegov značaj i neophodnost su neprikosnoveni, ali ne ide to baš kako je očekivano. Ima ozbiljnih problema, ali ima i volje i motivacije da oni budu rješavani. Stigao je i E-recept, stiže i E-uputnica. Neke bolnice su već uključene na IZIS. Čekamo da se integriše i Klinički centar. Na neki način se podiže taj nivo funkcionalnosti sistema, što će olakšati prohodnost i kvalitet našeg zdravstvenog sistema.

Dakle, Udruženje u okviru determinisane politike radi! Ne bježimo od

Preradović i navela da sprega udruženja kardiologa i lekara porodične medicine daje rezultate i da je primetan trend pada obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti, što je prepoznato i na nivou evropskih udruženja.

Pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Srpske dr Amela Lolić kazala je da su ovakvi skupovi važni

Učesnici konferencije, osim prilike da razmene mišljenja i prikažu novija dostignuća, imali su priliku i za divno druženje. Tradicionalno dobra, izvrsno osmišljena i realizovana i nadasve uspešna organizacija u svakom smislu, postala je prepoznatljiv pečat koji krasi ovaj skup kojem se učesnici vidno raduju i rado odazivaju. Stoga sve pohvale i čestitke organizatorima, koji svaki put, a već tradicionalno, naprave kompletan užitak. Ovaj naučni skup je znalački i profesionalno organizovan, ali uz veliku zahvalnost sponzorima, bez kojih bi to zapravo bilo nemoguće.

Zabavni program na svečanom otvaranju, obeležilo je gostovanje banjalučkog saksofoniste Alberta Bojana Savića, koji je svojim mekim, a opet energičnim notama ubrizgao pozitivnu i radnu energiju koja je i pratila ovu konferenciju,

NMK - stručni skupovi 94

Subota, 15. oktobar 2022. godina. I ponovo Jahorina! I ponovo prelepi Hotel „Termag“ otvara svoja rajska vrata, u želji da bude domaćin svojim odanim prijateljima, Udruženju strukovnih medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije Republike Srpske, ovoga puta u proslavi njihovog jubileja - 10 godina postojanja Udruženja. Svečanost su uveličali brojni prijatelji te predstavnici takvih udruženja sa prostora bivše Jugoslavije. Povodom jubileja, upriličena je panel rasprava te svečana sednica i, naravno, druženje i zabava kakva i priliči ovakvom jubileju.

Pa da se podsetimo! Udruženje egzistira od 24. 3. 2012. godine, kada je održana osnivačka skupština u Univerziteteskoj bolnici Foča. Cilj formiranja Udruženja je da se prati rad kolega u okruženju, da se približi onome što oni rade, da se prati stalni napredak i razvoj nauke, tehnike i tehnologije te da se tako pozicionira mesto kako u medicini, tako i u društvu. Za kratko vreme postalo je prepoznatljivo na prostorima bivše Jugoslavije. "Ovo potvrđuje podatak da je poslije samo 18 mjeseci od osnivanja Udruženje održalo svoj Prvi balkanski radiološki kongres od 20-22. septembra 2013. godine, na Jahorini u hotelu "Termag". Uspelo je da okupi oko 120 kolega sa čitavog prostora bivše Jugoslavije. Po broju učesnika, tema i predavača po pozivu, ovaj Prvi kongres predstavljao je tada najveći skup iz oblasti radiologije u Republici Srpskoj! I tako, tradicionalno, od tog Prvog, pa sve do Šestog kongresa, održanog od 21-23. septembra 2018. godine, kada je epidemija Covid-19, zaustavila “sve”, pa i organizaciju svih skupova, Hotel “Termag” i Jahorina srdačno rašire svoje skute i u njih priviju vredne pregaoce, medicinske radiologe i inženjere medicinske radiologije, željne novih znanja i voljne da svoja saznanja i praktična iskustva podele među sobom. „Od samog početka koji nimalo nije bio lak, imali smo puno opstrukcija, neve-

Udruženje strukovnih medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije RS

SMR i DIMR - 10 godina postojanja

rice u istrajnost u ovome što radimo pa do onih pozitivnih signala koji su stizali iz regiona od kolega koji su već dugi niz godina u toj priči. Veliki doprinos u radu Udruženja i razvoju struke te razmjeni stručnih iskustava došao je i od naših cijenjenih profesora i radiologa. Rad u radiologiji je timski. Razvoj novih tehnologija je ubrzan. Obim posla zahtijeva od svakog ponaosob dodatni napor, entuzijazam, učenje i usavršavanje. Udruženje strukovnih medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije Republike Srpske (SMR i DIMR RS) je svojim djelovanjem prepoznatljivo kako u regionu, tako i u domaćem ambijentu. Iza nas je deset godina rada i posto-

janja, a u tom periodu smo nastojali da budemo prisutni kao gosti, ali i domaćini dragim kolegama na radionicama, simpozijumima, seminarima i kongresima.

Taj kurs ćemo zadržati i u budućnosti, vođeni željom da edukativno i naučno opravdamo naše djelovanje i postojanje.

Ono na šta smo posebno ponosni kao Udruženje je da smo organizovali šest balkanskih kongresa sa međunarodnim učešćem i do sada izdali dva broja radiološkog časopisa RAD INDEX koji obrađuje aktuelnu problematiku, razmišljanja, iskustva u praktičnom radu te inovacije u ovoj grani medicine“, istakao je Mirko Petrić, predsednik Udruženja.

Svi naučni skupovi, kao i ovaj jubilej, uvek su znalački i profesionalno organizovani. Gospodin Dejan Pavlović, počasni predsednik Udruženja, spec. strukovne medicinske radiologije te gospodin Mirko Petrić, dipl. ing. medicinske radiologije i predsednik Udruženja, nesebičnim trudom i radom doprineli su da kongresi imaju uspešnu tradiciju i da budu okarakterisani kao najveća smotra radiologije ne samo u Republici Srpskoj, već i šire. Ova dva mlada čoveka, široko otvorenih vidika, predvidivih i uvek mogućih rešenja, manirima iskusnih lidera, s poštovanjem i domaćinski su organizovali sve kongrese, pa i ovaj jubilej, i uvek ostavljali prijatan utisak dubokog respekta svih i svega vezanog za događaje. Sve to dalo je ovim skupovima prepoznatljiv pečat te im se učesnici vidno raduju i rado odazivaju!

Srećno i na mnogaja leta!

Piše: Vera Pušac
95 INFO VIJESTI
Đorđe Ružičić i Mirko Petrić

рани раст и развој дјеце

те и културе те породице, омладине и спорта. “Приоритети су планирање породице, здрава трудноћа, здрав порођај, развој у прве три године те предшколско и школско образовање као процес који би требало да сваком дјетету омогући да испољи своје способности са којима располаже”, рекао је доктор Латиновић. Помоћник министра просвјете и културе Републике Српске Наташа Цвијановић навела је да је неопходно водити бригу о свим детаљима и мјерама које подстичу дјечји рани раст и развој. “Потребно је створити стимулативно окружење како би се развој дјеце остварио у пуном капацитету. Велики изазов је радити са дјецом која одступају од типичног развоја и дјецом из рањивих категорија, те овај програм

М

претходном

је министар Шеранић.

Министарство здравља и социјалне заштите РС
Представљен нови Програм за
Р Наставак програма бриге о дјеци у Републици Српској представља значајну подршку равоју малишана
ано дјетињство представља темељ за живот сваког човјека, а друштво треба посебну пажњу да посвети раном расту и развоју и обезбиједи сваком дјетету право на здрав почетак живота, порука је Конференције о унапређењу раног раста и развоја дјеце у Републици Српској, која је недавно одржана у Административном центру Владе Републике Српске у Бањалуци. Влада Републике Српске жели да настави са унапређењем дјечјих права и с тим циљем је припремљен Програм за рани раст и развој дјеце за период 2022-2028. година који је и представљен на конференцији, рекао је помоћник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске Милан Латиновић. Програм за рани раст и развој дјеце у Републици Српској за период 20222028. година израдило је Министарство здравља и социјалне заштите Српске уз подршку Канцеларије Уницефа у БиХ и Делегације ЕУ у БиХ. Латиновић је навео да овај програм представља наставак програма који је Влада усвојила 2016. године. “Желимо да наставимо унапређење бриге о дјеци у Републици Српској. Влада Републике Српске штити права дјеце и породицама обезбјеђује заштиту и помоћ, како би преузели одговорност за што бољи развој дјеце”, рекао је Латиновић. Он је навео да на овим активностима ресорно министарство ради у координацији са министарствима просвје-
из ових категорија”,
рекла је Цвијановићева. Замјеница представника УНИЦЕФа за БиХ Вероника Вашченко рекла је да је веома важна подршка развоју дјеце од првог дана њиховог рођења. “Цијенимо напоре области здравства, образовања и социјалне заштите да обезбиједе добре сервисе подршке дјеци и њиховој породици”, додала је Вашченко. Она је изразила задовољство јер је УНИЦЕФ дао допринос организацији посебних програма обуке за стручњаке из разних области како би могли добити адекватне информације и обуке те били оспособљени да идентификују ране фазе потенцијалних недостатака у развоју дјеце.
периоду са Министар
ством здравља и социјалне заштите и другим институцијама Републике Српске, и са њим лично, али и намјеру да се тако настави радити. “Посебно сам захвалан што ми помажете да останем човјек који вјерује у флоскулу да мале ствари чине живот”, рекао је министар Шеранић. По његовим ријечима, од именовања за министра здравља
социјалне
тите 2018. године, први састанак који је имао био је управо са координационим одбором лица са инвалидитетом. “Тада сам са господином Сузићем разговарао о проблематици коју Савез има. Мислим
да радимо”, поручио
Поводом 30 година Савеза слијепих Републике Српске Признање министру Алену Шеранићу 96 INFO VIJESTI
инистар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић присуствовао је свечаном обиљежавању 30 година постојања и рада Савеза слијепих Републике Српске које је одржано у Вијећници Банског двора у Бањалуци. Тим поводом предсједник Савеза слијепих Републике Српске Бранко Сузић је министру Шеранићу уручио и Видовданску повељу, највише признање Скупштине Савеза слијепих Републике Српске, за исказано велико разумијевање и подршку раду Савеза. Такође, као посебан поклон уручена му је и књига штампана на Брајевом писму. Министар Шеранић је честитао овај велики јубилеј Савезу слијепих Републике Српске истичући да је почаствован признањем, јер оно показује да чланови Савеза препознају и вреднују добру сарадњу,
остварену у-
и
заш-
да смо од тада, корак по корак, мијењали неке ствари. Успјели смо да их пројектујемо и наметнемо као тему. Савез је препознат као удружење од јавног интереса за Републику Српску те тако одређене активности финансијски помажемо. Изеђу нас влада партнерски однос. Захваљујем се Савезу на стрпљењу и разумијевању, иницијативи за побољшање статуса и жељу да у будућности наставимо овако

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да је иницијатива “Школе/предшколске установе пријатељи правилне исхране” први прави интерсекторски пројекат чији је циљ правилна исхрана дјеце у образовним установама и промоција здравља. Министар Шеранић је истакао да је поносан на овај пројекат јер заступа и реализује идеју на којој ради Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, а то је да питање здравља није питање само ресорног, него и других министарстава. “Уз пуну подршку Министарства просвјете и културе, њихових установа, УНИЦЕФ-а и Института за јавно здравство Републике Српске у фази смо да можемо да наставимо даље активности који се уклапају у Акциони план за превенцију и контролу масовних незаразних болести у Републици Српској до 2026. године, који је усвојен 2019. године”, рекао је Шеранић. Министар Шеранић је пред конференцију на којој су представљене активности реализоване у оквиру шесте фазе иницијативе “Школе/предшколске установе пријатељи правилне исхране”, рекао да је вриједност овог програма у томе што брине о дјеци у вртићима и школама, те што се ради и са родитељима. Он је изразио наду да ће кроз овакве активности бити настављен рад на очувању здравља у Републици Српској, додавши да ће дати пуну подршку свим активностима на том пољу. Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић је истакла да се кроз пројекат правилне исхране дјеце предшколског и основношколског узраста баве правим вриједностима. Она је рекла да су кроз пројекат укључили 20 установа, јер су настојали да из године у годину повећавају број укључене дјеце. “С друге стране, хтјели смо да наставимо праксу савладавања знања колико је важно да се дјеца правилно хране не само код куће, него и у образовним установама, а исто тако да имају и здрав начин живота кроз физичко васпитање и образовање”, рекла је Тривићева. Представница УНИЦЕФ-а из Одјељења за здравство и исхрану, рани раст и развој Алдина Буква Махмутовић истакла је успјех програма “Школе/предшколске установе прија-

тељи правилне исхране”, који се имплементира од 2014. године уз успјешну сарадњу Министарства здравља и социјалне заштите, Министартва просвјете и културе и Института за јавно здравство Републике Српске. Махмутовићева је навела да је ово врло успјешан програм који треба да припреми будућа покољења и њихове родитеље, предаваче, али и ширу јавност о значају здраве исхране и томе какав је утицај неправилне исхране на развој бројних поремећаја и обољења. Национални координатор за храну и исхрану Републике Српске и координатор пројекта Драгана Стојисављевић је истакла да се на програму правилне исхране са предшколским и школским установама у Републици Српској интензивно радило кроз протекле двије године.

Она је рекла да је шестом фазом потврђено да се налазе на правом путу с пројектом и да је далеко већи број предшколских установа које ће стећи звање “Предшколска установа пријатељ правилне исхране”. Стојисављевићева је рекла да је програм пилотиран и у основним школама и да је показао добре разултате те отворио нова врата у вези са унапређењем исхране дјеце школске доби, стварајући партнерство између предшколских и школских установа у побољшању исхране најмађих. На конференцији на којој су представљене активности, реализоване у оквиру шесте фазе иницијативе “Школе/предшколске установе пријатељи правилне исхране” додијељена су признања и потврде за предшколске и школске установе обухваћене реализацијом поменуте иницијативе те појашњена процедура укључивања свих заинтересованих предшколских установа. Министарство просвјете и културе, у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите и Институтом за јавно здравство Републике Српс-

Министарство здравља и социјалне заштите РС
17 предшколских установа и три основне школе. Одсјек за односе с јавношћу Министарства здравља и социјалне заштите РС Интерсекторски пројекат Промоција правилне исхране дјеце у образовним установама 97 INFO VIJESTI
ке, спроводи ову иницијативу, у коју је укључено

Trideset godina radiologije u Republici Srpskoj

Udruženje radioloških tehnologa Republike Srpske, zajedno sa Udruženjem radiologa Republike Srpske i rukovodstvom Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, organizovalo je predavanja iz oblasti radiologije povodom obilježavanja Svjetskog dana radiologije.

Svjestski dan radiologije je dan kada želimo ukazati javnosti na vrijednost radiologije u dijagnostici i liječenju pacijenata i objasniti značajnu ulogu radiologa i tehnologa medicinske radiologije u održavanju nacionalnog zdravlja.

Zavod za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske je imao veoma dinamičan rast i razvoj u proteklim godinama tako da sa ponosom možemo reći da imamo jednu od najopremljenijih radiologija u regionu, koja posjeduje dva MR, pet KT uređaja, najsavemeniju angio salu, veliki broj radiografskih i ultrazvučnih uređaja, savremeni informacioni sistem te ono što je najvažnije veliki

broj izuzetno obučenih radiologa koji svakodnevo izvode najsavremenije i najsofisticiranije dijagnostičke i interventne procedure. Samo u toku protekle godine u Zavodu za kliničku radiologiju je pregledano skoro 250 000 pacijenata te urađeno čak 42 000 KT pregleda što su izuzeno respektabilne brojke jer pokazuju da je svaki četvrti stanovnik Republike Srpske bio korisnik jedne od naših usluga. Od instalacije prvog rendgenskog uređaja u Banjaluci 1925. godine, do danas , radiologija je u Republici Srpskoj prošla veliki put. Na samom početku rata, 1992. godine u Banjaluci su bila svega četiri radiologa dok danas, četvrt vijeka kasnije, u Zavodu za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske rade 33 radi-

ološka ustanova u Bosni i Hercegovini i jedna od nekoliko najprestižnijih radioloških ustanova u širem regionu.Važno je naglasiti da, pored ljekara, ključnu ulogu imaju i radiološki tehnolozi, primjenom svojih procedura i protokola u postizanju i obezbjeđenju bezbjedne prakse ne samo u zaštiti od zračenja, nego i u drugim sferama našeg angažovanja.

Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je rekao da Zavod za kliničku radiologiju posjeduje najbolji dijagnostički centar u regionu, najsavremeniju opremu i vrhunske stručnjake na čemu bi mogli da im pozavide i najveći svjetski zdravstveni centri. „Imamo dovoljan broj ljekara, 33

ologa a školuje se još 29 specijalizanata. Danas možemo reći da je Zavod za kliničku radiologiju daleko najveća, najopremljenija i najbolja radi-

radiologa i desetak specijalizanata, i želimo da im omogućimo edukaciju u zdravstvenim centrima i klinikama u regionu“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Načelnik Zavoda za kliničku radiologiju prof. dr Saša Vujnović je naveo da su 1992. godine u UKC Republike Srpske bila četiri, a u Srpskoj devet radiologa. On je istakao da su radiolozi prošle godine uradili skoro 250.000 pregleda, od čega je 45.000 pregleda kompjuterizovene tomografije. On je naveo i podatak da je 1999. godine, kada je počeo da radi u UKC RS, urađeno 1.600 radioloških pregleda.

Predsjednik Udruženja radioloških tehnologa Republike Srpske Ognjen Aćimović rekao je da je Udruženje osnovano 2008. godine te da je član internacionalnog udruženja. On je najavio da će dva člana ovog udruženja, prvi put, izlagati svoj naučnoistraživački rad na međunarodnom kongresu koji će krajem godine biti održan u glavnom gradu Tajvana Bangkoku.

Obilježavanja Svjetskog dana radiologa u UKC Republike Srpske
RS 98 INFO BILTEN
Pripremili: saradnici za informisanje
UKC

Posjeta studenata Medicinskog fakulteta iz Kosovske Mitrovice

Srpske od treće godine pa nadalje obavljaju sve svoje vježbe.

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske 17. novembra 2022. godine je posjetilo 20 studenata Medicinskog fakulteta iz Kosovske Mitrovice koji su obišli organizacione jedinice i upoznali se sa načinom funkcionisanja najveće zdravsvene ustanove u Republici Srpskoj. Posjeta je organizovana u okviru naučnostručnog skupa „Studenti u susret nauci“ koji se ove godine u Banjaluci održava po 15. put. U sklopu StES-a održavaju se sesije iz šest različitih oblasti i to prirodne, društvene i humanističke nauke, inženjerstvo i tehnologija, biotehničke, poljoprivredne, i zdravstvene nauke. Iz oblasti zdravstvenih nauka učestvuje 58 učesnika, a kroz ovaj program studentima je omogućeno da posjete UKC Republike Srpske koji je ujedno i naučnonastavna baza za buduće medicinske profesionalce. Generalni direktor prof. dr

Vlado Đajić je izrazio zadovoljstvo što je studentima Medicinskog fakulteta iz Kosovske Mitrovice pokazan UKC Republike Srpske i što su imali priliku da vide kako je ustanova opremljena te sa kakvim aparatima raspolaže, kakva je organizacija i kakvi stručnjaci ovdje rade.

„Uputili smo im poziv da u sklopu svoje edukacije i na Medicinskom fakultetu, a i nakon završetka, mogu da obave ovdje određene edukacije, usavršavanja kako i kada njima odgovara te da mogu da biraju kliniku gdje će da se edukuju“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. Takođe, poželio je studentima iz Kosovske Mitrovice ugodan boravak u Banjaluci i da pored predavanja uživaju i u ljepotama ovoga grada.

Predsjednik Saveza studenata Medicinskog fakulteta u Banjaluci Vladan Gašić je rekao da studenti ovog fakulteta u UKC Republike

„Drago nam je da možemo da pokažemo studentima iz Kosovske Mitrovice gdje se mi edukujemo i da oni sami prepoznaju značaj UKC Republike Srpske, pošto je ova zdravstvena ustanova jedna od vodećih i najboljih zdravstvenih ustanova u regionu“, rekao je Vladan Gašić.

On je pohvalio studente sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sjedištem u Kosovskoj Mitrovici, ističući da je u Banjaluku došao rekordan broj studenata sa ovog univerziteta – 58, koji će u naredna tri dana da učestvuju u radu naučnostručnog skupa „Studenti u susret nauci“, gdje će izlagati radove, ali i družiti se sa budućim kolegama.

Predsjednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Prištini, sa privremenim sjedištem u Kosovskoj Mitrovici, Slađan Trajković rekao je da su nakon obilaska UKC

Republike Srpske utisci sjajni. On je rekao da je medicinsko osoblje ljubazno te da su organizacija rada i oprema odlični. On je pozvao kolege iz Banjaluke, kad se steknu mogućnosti, da posjete Kosovsku Mitrovicu, fakultet i Kliničko-bolnički centar u ovom gradu.

Trajković je rekao da je sjedište Prištinskog univerziteta nekih 20 godina u Kosovskoj Mitrovici koja je podijeljena na dva dijela, na sjeverni i južni, dodavši da se Univerzitet nalazi u sjevernom dijelu koji je u odnosu na Banjaluku dosta manji. „U skladu sa tim imamo manji broj pacijenata koji prolazi kroz naš Kliničko-bolnički centar i Medicinski fakultet. Način organizacije na našem fakultetu i KBC-u je sličan kao i ovde, ali moram da kažem da UKC Republike Srpske ima savremeniju tehniku u odnosu na nas, nažalost, politička situacija je takva da imamo određene prepreke u funkcionisanju“, zaključio je Slađan Trajković.

UKC Republike Srpske
99 INFO BILTEN

14.

novembar 2022. godine

Svjetski dan borbe protiv dijabetesa

Education to protect tomorrow“).

Tim povodom, naši ljekari i studenti Medicinskog fakulteta Banjaluka su u Parku „Petar Kočić“ u periodu od 11:00 do 13:00 časova svim zainteresovanim građanima besplatno mjerili nivo šećera u krvi i krvni pritisak te besplatno dijelili aparate za samokontrolu šećera u krvi kao i drugog edukativnog materijala u vezi sa ishranom, fizičkom aktivnosti, prevencijom, komplikacijama i slično.

Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, u saradnji sa Univerzitetskim kliničkim centrom Republike Srpske i studentima Medicinskog fakulteta u Banjaluci, je i ove godine tradicionalno obilježilo Svjetski dan borbe protiv dijabetesa, koji predstavlja najveću svjetsku kampanju, posvećenu podizanju svijesti društva o značaju dijabetesa.

Sastanak poslovodstva UKC-a RS i Udruženja oboljelih od raka pluća

„Diši za život“

Uprostorijama Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske 16.11.2022. godine održan je sastanak predstavnika

Svjetski dan dijabetesa pruža priliku za podizanje svijesti o dijabetesu kao globalnom javno zdravstvenom problemu i o tome šta je potrebno učiniti, kolektivno i pojedinačno, za bolju prevenciju, dijagnozu i liječenje ovog oboljenja. Tema ovogodišnjeg Svjetskog dana dijabetesa, Međunarodne dijabetičke federacije (IDF), stavlja naglasak na edukaciju i glasi „Dobra edukacija za bolje sutra” („Diabetes:

pomoći. Cilj sastanka je bio što bolja saradnja pacijenata i medicinskih profesionalaca sa kojima su oboljeli u svakodnevnom kontaktu. Na sastanku je predstavljen rad Udruženja i važnost prevencije te naglašena važnost pravovremenog otkrivanja karcinoma pluća.

Takođe, prema njegovim riječima, cilj je što bolja dijagnostika i savremeniji terapijski tretmani oboljelih kao i mnoga druga sistemska rješenja u cilju što efikasnijeg liječenja pacijenata.

Dr Lora Novaković, ljekar Klinike za plućne bolesti UKC Republike Srpske, zahvalila se rukovodstvu UKC Republike Srpkse na svemu što radi da se Klinika opremi u svim segmentima, jer su to benefiti za oboljele kojih je iz dana u dan sve više i istakla da se u Klinici koriste najsavremeniji modaliteti u liječenju oboljelih pacijenata koji se koriste i u svijetu, a pojedine terapije koje primaju pacijenti u Banjaluci su među prvim primijenjenim u Evropi.

UKC-a Republike Srpske i Udruženja oboljelih od raka pluća „Diši za život“.

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je rekao da je opredjeljenje poslovodstva UKC Republike Srpske konstantno ulaganje u edukaciju kadra, nabavku savremene dijagnostičke opreme i što bolji uslovi za pacijene, a sve u cilju njihove zdravstvene zaštite.

Dragomir Đukić, predsjednik Udruženja, zahvalio se dr Đajiću i doktorima UKC-a na

Pulmolog iz Klinike za plućne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Mirko Stanetić je rekao da statistika nesumnjivo pokazuje da je povećan broj oboljelih od karcinoma pluća na područjima koja su bombardovana osiromašenim uranijumom, ali na rast broja oboljelih vjerovatno utiču i loše životne navike.

Istaknuto je da aktivnosti oko objavljivanja radova u Srbiji na ovu temu vodi ministar zdravlja Republike Srbije prof. dr Danica Grujičić.

“Grujičićeva je jedno vrijeme mnogo radila na toj temi i podaci do kojih je dolazila, nažalost, pokazuju da osiromašeni uranijum i te kako ima uticaja. Koliko i u kojem procentu, vrijeme će pokazati”, rekao je Stanetić.

100 INFO BILTEN

WINFOCUS USLS, osnovni kurs ultrazvuka

UUKC Republike Srpske održan je WINFOCUS USLS, osnovni kurs ultrazvuka za primjenu u hitnoj i intenzivnoj medicini. WINFOCUS (World Interactive Network Focused On Critical Ultra Sound) je svjetska interaktivna mreža, koja je usmjerena na primjenu i razvoj Point-of-Care pregleda ultrazvukom radi efikasnijeg zbrinjavanja i liječenja životno ugroženih pacijenata.

tnom centru i intenzivnim jedinicama. On je istakao da je UKC Republike Srpske postao prva internacionalna bolnica u BiH, gdje gotovo svaki dan dolaze stručnjaci iz čitavog svijeta da edukuju zaposlene, a i veliki broj zaposlenih iz naše ustanove je na raznim edukacijama u Evropi i svijetu. Od današnjeg kursa koji se održava zavisiće životi naših pacijenata. “Cilj nam je da ljekari koji rade u Urgentnom centru i intenzivnim jedinicama što prije savladuju tehniku brze dijagnostike oboljenja što je preduslov da možemo brzo liječiti takve pacijente”, istakao je prof. dr Đajić.

Klinika za infektivne bolesti UKC Republike Srpske obilježila 1. decembar Svjetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a

Prvi decembar, Svjetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a, obilježava se svake godine s ciljem podizanja svijesti o pandemiji AIDS-a, uzrokovanoj širenjem HIV infekcije. Obilježavanje ovog dana predstavlja priliku za ljude širom svijeta da se ujedine u borbi protiv HIV infekcije, da daju podršku osobama koje žive s HIV infekcijom i da se prisjete onih koji su umrli od posljedica ove bolesti.

Predavači su bili članovi WINFOCUS udruženja iz Slovenije i to dr Vitka Vujanović, dr Gregor Prosen i dr Taja Rukavina.

WINFOCUS USLS, osnovni kurs u UKC Republike Srpske, pohađalo je 15 polaznika i to ljekari koji rade i dežuraju u Urgentnom centru. Takođe su prisustvovali ljekari specijalisti i specijalizanti anestezije, interne i urgentne medicine.

Prof. dr sc. med. Vlado Đajić se zahvalio svim predavačima na kursu te istakao da kurs doprinosi unapređenju rada svih ljekara koji su angažovani u Urgen-

Dr Slavica Zeljković, načelnica Urgentnog centra, je istakla važnost kontinuirane edukacije u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i aktuelnog kursa. „Značaj edukacije je što, pored ljekara Urgentnog centra, učestvuju i kolege iz drugih klinika UKC-a. Ovom edukacijom su obuhvaćeni i ljekari koji rade u reanimaciji, a koji zbrinjavaju najteže pacijente gdje je svaki minut važan za ishod njihovog liječenja. To je za nas jedan novi koncept dijagnostike tih pacijenata,“ rekla je dr Zeljković.

Dr Vitka Vujanović je istakla da se raduje saradnji sa kolegama UKC-a i želja joj je da pomognu kolegama u Banjaluci da budu samostalni na tom putu.

Dr Gregor Prosen je rekao da mu je drago što su ljekari iz UKC-a motivisani za kurs koji se u Sloveniji održava već 13 godina. To je koncept koji je u svijetu moderan, sa standardom koji se očekuje od ljekara i to se od danas primjenjuje ovdje u UKC-u Republike Srpske.

Načelnica Klinike za infektivne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Antonija Verhaz poručila je, povodom obilježavanja 1. decembra - Svjetskog dana borbe protiv HIV/AIDS-a, da treba više govoriti o ovoj infekciji kako bi se smanjio broj oboljelih i umrlih od ove zarazne bolesti. Dr Verhaz je dodala da je na tom planu cilj podizanje svijesti o ovoj infekciji u smislu da se poveća stopa testiranja i osavremene terapije liječenja oboljelih. Ona je navela da se u početku vrlo malo znalo o HIV-u, ali da je danas poznato da je riječ o hroničnoj virusnoj infekciji koja se veoma dobro može držati pod kontrolom. Rekla je da je riječ i dalje o neizlječivoj bolesti koja se savremenom terapijom može jako dobro zaliječiti i držati pod kontrolom u smislu da se pacijentima omogući kvalitetan život i da dožive starost, što ranije nije bio slučaj. Ona je napomenula da je riječ o infekciji koja se ne prenosi društvenim kontaktom, zbog čega oboljele osobe mogu biti aktivne u tom smislu. Prof. dr Antonija Verhaz je rekla da su uspješno izliječeni njihovi pacijenti zaraženi HIV-om i različitim hepatitisima, a koji su istovremeno imali virus korona.

Dr Snežana Ritan je navela da je u Republici Srpskoj do sada 151 pacijent zaražen HIV-om te da je od 1. decembra prošle godine do danas dijagnostifikovano 18 novih slučajeva. Prema njenim riječima, pacijentima su dostupne terapije koje su, uz uvođenje novih lijekova, svake godine sve savremenije. U Klinici za infektivne bolesti UKC Republike Srpske je pod nadzorom 69 pacijenata koji se prate i liječe od HIV-a.

Zaposleni u Klinici za infektivne bolesti UKC Republike Srpske u sedmici u kojoj se obilježava dan borbe protiv HIV/ AIDS-a, od 29.11. do 3.12.2021. godine, svakog radnog dana od 12:30 organizuju besplatne preglede jetre transientnom elastografijom/FibroScan. FibroScan na potpuno bezbolan način, tokom petominutnog pregleda, mjeri elastičnost i utvrđuje stepen oštećenja jetre. Ovim ultrazvučnim pregledom se dobije nalaz koji odgovara pretrazi biopsije jetre.

Za primjenu u hitnoj i intenzivnoj medicini
101 INFO BILTEN

Edukacija iz oblasti trijaže pacijenata

UUKC Republike Srpske je u periodu od 24.11. do 26.11.2022. godine održana trodnevna edukacija (praktični i teoretski dio) iz oblasti trijaže pacijenata. Obuka je bila veoma dinamična sa mnogo pitanja i tom prilikom su gošće iz Slovenije Radojka Milojka Bradarić, glavna sestra Zavoda za urgentnu neurologiju Klinike za neurologiju, Vida Bračko iz Urgentnog hirurškog bloka Hirurške klinike i Majda Cotič Anderle, koordinatorka za kvalitet u oblasti sestrinstva, govorile o značaju trijaže, trijaži masovne nesreće u bolnici, uz osvrt na trijažu u Službi hitne pomoći (primarni nivo), procesu implementiranja trijaže u zdravstvenim ustanovama u Sloveniji te vrstama trijaže u UKC Ljubljana. Prof. dr Vlado Đajić se zahvalio gošćama na održanoj edukaciji medicinskog osoblja UKC Republike Srpske. “Što se tiče edukacije koja je održana, veoma je važno da se uradi dobra trijaža bolesnika od koje jako često zavisi i život pacijenta. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju i da će naše sestre otići u Ljubljanu da vide na licu mjesta kako medicinske sestre rade

trijažu”. Istakao je i važnost saradnje sa prestižnim, evropskim i svjetskim klinikama. Načelnica Urgentnog centra UKC Republike Srpske dr Slavica Zeljković se zahvlalila gošćama na održanoj edukaciji te napomenula važnost medicinskih sestara i same trijaže. “Edukacija medicinskog osoblja je kontinuirani proces u UKC Republike Srpske. Posebno je zadovoljstvo ovaj put što je riječ o sestrama. Trijaža u Urgentnom centru je veoma važna i korisna tema”. Radojka Milojka Bradarić, glavna sestra Zavoda za urgentnu neurologiju Klinike za neurologiju, se zahvalila na pozivu i istaknutom povjerenju za držanje edukacije na temu trijaža. “Medicinsko osoblje UKC Republike Srpske može sve da ostvari što je i zamislilo. Sve što smo mi dobili želimo i vama da prenesemo za što bolji rad sa pacijentima.” Vida Bračko je istakla zadovoljstvo zbog saradnje sa UKC Republike Srpske i raduje se budućoj saradnji. „Jako je važno da medicinske sestre budu dobro edukovane u oblasti trijaže te da prepoznaju hitnoću kod svakog pacijenta”. Koordinatorka kvaliteta u sestrinstvu Majda Cotič Anderle je istakla važnost dobre trijaže pacijenata. “Za dobru obuku medicinske sestre u oblasti trijaže je potrebno veliko znanje iz raznih oblasti medicine. Veoma me veseli saradnja sa UKC Republike Srpske i velika je čast prenijeti znanje koje mi imamo medicinskom osoblju ove ustanove”. Glavni tehničar Urgentnog centra Ranko Palačković je izrazio svoje zadovoljstvo i zahvalnost rukovodstvu UKC Republike Srpske i gošćama na održanoj edukaciji. “Jako je važno ulaganje u sestrinsku struku i zahvalan sam na saradnji sa medicinskim osobljem iz Ljubljane za stručno predavanje”.

102 INFO BILTEN

Potpisan ugovor sa izabranim izvođačem radova

Projekat “Projektovanje, rekonstrukcija, dogradnja i opremanje objekta Tehničko-ekonomskog bloka UKC Republike Srpske“ ima predviđenu i fazu 2, kojom će biti obuhvaćen veći dio građevinskih radova, kao i ostale instalacije kako bi objekat bio u potpunosti rekonstruisan. UKC Republike Srpske, uz podršku Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, će u narednom periodu krenuti u realizaciju faze 2 ovog projekta.

Mr sc. med. Nebojša Trkulja (1963-2022)

Potpisan je ugovor sa izabranim izvođačem radova za Projekat “Projektovanje, rekonstrukcija, dogradnja i opremanje objekta Tehničko-ekonomskog bloka UKC Republike Srpske.” Cilj projekta je obezbijediti njegovu funkcionalnost, koja podrazumijeva rekonstrukciju kotlovnice, izgradnju sistema za hlađenje i grijanje objekata, djelimičnu sanaciju kuhinje, kao i svih ostalih instalacija, neophodnih za funkcionisanje medicinske ustanove i koje u ovom trenutku predstavljaju prioritete UKC-a u fazi 1.

“Danas smo potpisali ugovor za rješavanje problema starog 40 godina. Često dolazi do kvara i prestanka grijanja u UKC Republike Srpske. Ovakvi kotlovi se više ne proizvode i nema rezervnih dijelova koji se mogu nabaviti. Mi smo to davno uočili i prije nekoliko godina krenuli sa rješavanjem ovog

Obavještavamo vas da je 5.12.2022. godine preminuo uvaženi ljekar mr sc. med. Nebojša Trkulja, specijalista opšte hirurgije, koji je najveći dio svog radnog vijeka proveo u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske.

Izabrani izvođač je VAMED Standortentwicklung und Engineering GmbH Beč/Austrija. Projekat će biti finansiran iz sredstava Evropske investicione banke. Vrijednost ugovora je 14.950 000,00 evra, a rok za izvođenje radova je 18 mjeseci. Ovim projektom JZU Univerzitetski klinički centar Republike Srpske je napravio iskorak u provođenju nabavki po međunarodnim procedurama te ga uspješno okončao izborom izvođača i konačnim zaključenjem ugovora.

problema, međutim, zakonske procedure i provođenje međunarodnog tendera su nas onemogućile da to prije riješimo. Upornim radom mojih saradnika i mene, te rukovodstva Republike Srpske, danas smo sve završili i potpisali smo ugovor sa eminentnom firmom VAMED. Unaprijed im se zahvaljujem te očekujem da se sve uradi u skladu sa ugovorom, a to je da u predviđenom roku od 18 mjeseci kvalitetno urade svoj posao te da trajno riješimo problem grijanja i hlađenja u UKC Republike Srpske”, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Direktor kompanije VAMED Markus Bolhàr Nordenkampf je istakao da je srećan što je upravo kompanija VAMED izabrana da riješi ovaj problem u Banjaluci. “VAMED nije od juče u Bosni i Hercegovini. Oko 15 godina veoma smo aktivni na ovom tržištu. Najvažniji projekat je rekonstrukcija UKC-a 2018. godine u Banjaluci, ali takođe imamo i projekte u Tuzli i Bijeljini. VAMED se obavezao da realizuje ovaj projekat po najboljim standardima. Gledam naprijed i nadam se dobroj saradnji između kompanije VAMED i UKC Republike Srpske,” rekao je direktor kompanije VAMED Markus Bolhàr Nordenkampf.

Mr sc. med. Nebojša Trkulja rođen je 25.6.1963. godine u Bosanskom Grahovu. Radio je kao ljekar u Domu zdravlja Bosansko Grahovo od 1989. do 1992. godine kada zasniva radni odnos u tadašnjem Kliničko-bolničkom centru Banjaluka. Medicinski fakultet završio je 1989. godine u Beogradu, a 1996. godine, takođe na Medicinskom fakultetu u Beogradu, položio je specijalistički ispit iz opšte hirurgije. Magisterij na temu „Izbor operativne metode u liječenju preponskih kila odraslih“ odbranio je 2005. godine na Medicinskom fakultetu u Banjaluci. Za asistenta na Medicinskom fakultetu Banjaluka na Katedri hirurgije izabran je 2005. godine. Dodatne edukacije iz abdominalne i laparoskopske hirurgije završio je u Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Mariboru i Gracu. Tokom svog radnog vijeka u našoj ustanovi obavljao je i poslove šefa Odjeljenja za ezofagogastričnu i intestinalnu hirurgiju Klinike za opštu i abdominalnu hirurgiju.

Projekat “Projektovanje, rekonstrukcija, dogradnja i opremanje objekta Tehničko-ekonomskog bloka UKC RS”
IN MEMORIAM
103 INFO BILTEN

Uorganizaciji Udruženja dijabetes i srce Tuzlanskog kantona u Kladnju je od 11. do 13. novembra 2022. godine održan Simpozij za zdravu sadašnjost i budućnost. Cilj simpozija je bio da se putem radnih grupa, ljekari sa prostora TK upoznaju sa novim smjernicama i spoznajama koje se nude najnovijim svjetskim i evropskim protokolima. Prema riječima dr. med. sc. Mirsada Selimovića, načelnika Klinike za interne bolesti i predsjednika Udruženja dijabetes i srce TK, primjenom novih smjernica želi se postići poboljšanje zdravlja oboljelih od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

„Na simpoziju smo imali priliku za razmjenu iskustava, znanja i novih spoznaja sa ciljem da unaprijedimo zdravstveno stanje građana Tuzlanskog kantona“, istakao je dr. Selimović.

Doprinos u organizaciji simpozija pružio je i Univerzitetski klinički centar Tuzla. Svoje zadovoljstvo organizacijom iskazao je i direktor UKC Tuzla, prof. dr. Denijal Tulumović. „Ovakvi vidovi edukacije su od velikog značaja jer pružaju ljekarima usvajanje novih znanja i novih strategija liječenja iz oblasti dijabetologije i kardiologije. Posebno je važno za mlade ljekare, jer strategija UKC Tuzla je uvođenje i edukacija mladih ljudi, a sve u cilju bolje zdravstvene zaštite građana TK“, rekao je u svom obraćanju prof. Tulumović.

Generalni pokrovitelj simpozija je bila Vlada TK i Ministarstvo zdravstva TK. Prema riječima ministrice Dajane Čolić, ova manifestacija je uvrštena u kategoriju od značaja za Tuzlanski kan-

Podjelom certifikata, 18. novembra 2022. godine, u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla završena je postdiplomska škola ultrazvučne dijagnostike abdomena.

Edukacija je održana u organizaciji Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla i Ljekarske komore TK.

Cilj organizatora je bio da se polaznicima omogući sticanje teorijskog i praktičnog znanja koje je nephodno za obavljanje ultrazvučnog pregleda, kao i da proces edukacije bude prilagođen nivou znanja polaznika.

Voditelj Škole ultrazvučne dijagnostike abdomena je bio prof. dr. Senaid Trnačević, a predavači su bili eminentni ljekari Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti ultrasonografije abdomena.

Univerzitetski klinički centar Tuzla

Simpozij za zdravu sadašnjost i budućnost

ton. „Drago mi je da se svakim danom u zdravstvu sve više i više, nakon COVID-19 i online edukacija, okupljamo na ovakvim edukacijama gdje možemo sklapati nova prijateljstva, ali i dobiti nove aktuelne spoznaje iz medicine.

Zahvalnice za doprinos u održavanju simpozija uručene su Ministarstvu zdravstva TK, UKC Tuzla, Ljekarskoj komori TK, Općini Kladanj, vlasniku hotela “Muška voda”, kao i medijskom pokrovitelju RTV TK.

Edukacija iz oblasti UZV abdomena

UKC Tuzla
104 INFO VIJESTI

Uorganizaciji JZU UKC Tuzla i Ljekarske komore Tuzlanskog kantona u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla održana je Škola ultrazvučne dijagnostike vratne regije. Voditelj škole bila je prim. dr. med. sc. Belkisa Izić, specijalista nuklearne medicine, a predavači su specijalisti iz oblasti nuklearne medicine sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti ultrasonografije.

Školu je pohađalo osamnaest polaznika iz cijele Bosne i Hercegovine koji su nakon teoretske i praktične obuke stekli vještine za samostalni rad. “Škola je koncipirana na način da su polaznici podijeljeni u tri grupe, po šest polaznika, koji prolaze prvo teoretski, a potom i praktični dio u Odjelu nuklearne medicine. Nakon položenog završnog ispita svi polaznici samostalno obavljaju ultrazvučne preglede što je veliki benefit jer se zdravstvenim osiguranicima pruža lakša dostupnost ultrazvučnih pregleda predjela vratne regije”, istakla je dr. sc. Belkisa Izić.

UKC Tuzla, Edukacija iz oblasti UZV

Škola ultrazvučne dijagnostike vratne regije

Međunarodni dan svjesnosti o prijevremenom rođenju

Klinika za dječije bolesti JZU UKC Tuzla i Studentsko vijeće MEDICUS Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli organizovali su aktivnosti kojim su obilježili Svjetski dan prijevremeno rođene djece.

Tim povodom, danas su na platou ispred Klinike za dječije bolesti, puštanjem ljubičastih balona u zrak, poslali simboličnu poruku da svako prijevremeno rođeno dijete ima šansu da se vine visoko u nebo ako ima dobru

zdravstvenu zaštitu i ako se njegovim rođenjem ne bavi samo porodica, nego cijela društvena zajednica.

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, svake godine se prijevremeno rodi oko 15 miliona djece, a ljubičasta boja koja je simbol obilježavanja ovog dana predstavlja osjetljivost i izuzetnost.

Cilj obilježavanja Međunarodnog dana svjesnosti o prijevremenom rođenju usmjeravanje je pažnje javnosti

na globalni problem prijevremenog rođenja, što je vodeći uzrok smrti novorođenčadi u razvijenim i nerazvijenim zemljama.

Predsjednica Udruženja pedijatara BiH, prof. dr. Fahrija Skokić, istakla je da se ove godine Međunarodni dan svjesnosti o prijevremeno rođenoj djeci obilježava pod sloganom “Ljubav i blizina roditelja najbolji su lijek”, te da se upravo to i primjenjuje u praksi, odnosno da se majke i djeca ne odvajaju, a da su uz njih i zdravstveni profesionalci koji kroz kontinuiranu zdravstvenu edukaciju doprinose unapređuju kvalitete života prijevremeno rođenih i njihovih roditelja.

UKC Tuzla
Cilj organizatora škole ultrazvučne dijagnostike vrata je da se osavremeni i poboljša nivo ultrasonografije,
105 INFO VIJESTI
kao i da se omogući kvalitetnija edukacija ljekara.

Direktor JZU Bolnica “Sveti vračevi” Bijeljina prof. dr Zlatko Maksimović potpisao je sporazume o saradnji sa dvije dječje klinike - Institutom za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić” i Univerzitetske dečje klinike “Tiršova” iz Beograda.

Sporazume su potpisali prof. dr Radoje Simić, direktor Instituta, i prof. dr Siniša Dučić, direktor “Tiršove”.

„Bolnica Bijeljina nastavlja praksu dobre saradnje sa najboljim zdravstvenim ustanovama u regionu. Mi imamo izuzetno dobru komunikaciju i razumijevanje sa rukovodstvima obje dječje klinike iz Beograda, a sada smo tu saradnju institucionalizovali kroz ove sporazume koje smo potpisali. Naš najveći benefit je što imamo naša dva dječja hirurga dr Mikajla Lazića, iskusnog hirurga, i dr Branku Dakić, koja se nedavno vratila sa specijalizacije. Uz njih dvoje i specijalizacije koje ćemo dati, ova kuća će postati, definitivno, među najboljim bolnicama koje se bave dječjom hirurgijom. To je naš cilj za naredni period i mi ćemo, vjerujte, to i ostvariti”, izjavio je na konferenciji za medije prof. dr Zlatko Maksimović.

Direktor Instituta “Dr Vukan Čupić” je rekao da je potpisivanje Sporazuma sa bijeljinskom bolnicom samo tačka na i, s obzirom na to da saradnja između ove dvije ustanove postoji već godinama.

„Potpisivanje Sporazuma je plod angažovanja i razmišljanja prof. Maksimovića i njegovog tima. Mi smo jedna duša, jedno telo, jedan narod i tako se i osećamo kad dođemo ovde. Bijeljinska bolnica je po značaju, uspešnosti, uslovima i kvalitetu odmah iza Univerzitetskog kliničkog centra u Republici Srpskoj. Potpisivanje ugovora olakšava put edukacije i dolaska na naše dve klinike, smanjujemo birokratske problem,” istakao je prof. dr Simić.

Direktor „Tiršove“ rekao je da je fasciniran organizacijom Bolnice, ali i samim dočekom – od direktora, operacionih sala, anestezije… kaže da je sve organizovano na zavidnom nivou.

“Mi imamo saradnju sa bolnicom već 20 godina i mogu vam reći, pacijenti koji su upućeni na dečju hirurgiju su veoma kompleksni. Kolega Lazić rešava većinu tih urođenih mana kod dece i urgentnih stanja i to radi besprekorno. Dr Lazić je imao sreću što je za direktora došao profesor Maksimović, koji je vrlo progresivan čovjek i koji ovu

Novi iskorak u zdravstvenoj zaštiti bijeljinske bolnice

bolnicu „gura“ punim plućima napred, i dolazak ovde za mene predstavlja veliko zadovoljstvo,” izjavio je prof. dr Dučić. Obraćajući se medijima prim. dr Mikajlo Lazić, dječji hirurg bijeljinske bolnice, istakao je da je izuzetna čast što ovakvi stručnjaci dolaze u našu ustanovu.

“Profesor Simić je eminentni dječji hirurg koji se bavi plastičnom hirurgijom i koji operiše vrlo kompleksne mane i stanja iz domena plastične hirurgije –glave i vrata, što malo ko radi u cijelom regionu. U tome je naše zadovoljstvo još veće – što se u našoj ustanovi rade takve operacije. Danas smo imali kompleksnu operaciju urođenog krivog stopala,“ rekao je dr Lazić.

Dječaku D.J. (pet i po godina) ovo je druga operacija urođenog deformiteta stopala. Lijevo stopalo operisano je u januaru. Isti tim ljekara izveo je i prvu i drugu operaciju, ovog puta desnog stopala. Obje operacije prošle su bez ikakvih komplikacija i postoperativni tok dječaka protiče u najboljem redu.

- Hvala svima, na ljubaznosti i na svemu što ste nam pružili i omogućili. Prezadovoljni smo. Bio je u sigurnim,

stručnim rukama. Srećni smo i zahvalni što su ove komplikovane operacije izveli najbolji stručnjaci, izjavila je majka ovog dječaka.

Kod trinaestogodišnje djevojčice H.M. operisan je hemangiom, tumor krvnih sudova.

- Primijetili smo izraslinu kada je bila beba, starosti četiri mjeseca. Išli smo kod dr Lazića na kontrole svakih šest mjeseci. Obratili smo se Fondu Republike Srpske prije izvjesnog vremena i dobili preporuku da se operacija uradi u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, međutim, krenula je korona i tako smo odlazak odložili. Zahvaljujući direktoru bolnice prof. dr Zlatku Maksimoviću, počela je saradnja bijeljinske bolnice sa Institutom za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, na čemu smo mu beskrajno zahvalni. To nam je i te kako olakšalo proces izlječenja. Spasili su nas i troškova i, zaista, nemam riječi kojima bih se zahvalila svima i iskazala zadovoljstvo, koliko mi ovo kao roditelju znači. Oporavak teče i bolje nego što smo očekivali, kaže majka djevojčice.

Prim. dr Nela Mitrović, spec. pedijatrije, pomoćnik direktora za konzervativne grane, prof. dr Radoje Simić, prof. dr Zlatko Maksimović, prof. dr Siniša Dučić i prim. dr Mikajlo Lazić, dječiji hirurg, pomoćnik direktora za medicinske poslove

Sporazum o saradnji sa UDK „Tiršovom“ iz Beograda i Institutom za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije Služba za informisanje Bolnice "Sveti Vračevi"
106 INFO VIJESTI

Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

U Novoj 2023. godini svima vama želim dobro zdravlje, da vas prati sreća i živite ljubav, a rođenima u znacima Jarac i Vodolija želim srećan rođendan.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Mars je cijeli period u intelektualnim Blizancima, a 13. januara mijenja pravac kretanja i okreće na 8° da direktnim hodom nastavi dalje te će i misao i akcija biti direktniji. Ako ste u prethodnom periodu energiju usmjeravali prema unutra, vrijeme je da krenete u otvorenu akciju. Sa Jupiterom, najvećim dobrotvorom zodijaka, u vašem znaku popravlja se raspoloženje te čak i depresivna osoba biva vedrija, opuštenija i zadovoljnija. Možete se zaljubiti, postoji velika potreba za uživanjem i mijenjanjem stvari nabolje. Moguć je bolji apetit i nabacivanje kojeg kilograma. Jupiter rijetko kada u znaku rođenja donosi bolest, teške stvari ili nesreće.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Vladar vašeg znaka Venera putuje od znaka Jarac do znaka Ribe i usmjerava pažnju na duhovni rast, realizaciju ambicije, druženje. Mars u drugom polju utiče na povećanu sklonost trošenju novca. Jupiterov tranzit kroz dvanaesto polje horoskopa donosi završetak jednog poglavlja života, koje je trajalo 11 godina, i suočavanje sa svojim strahovima i preispitivanjem sebe na jedan filozofski način. To je vrijeme kada se postaje blaži, bolji i mirniji i okrenut Bogu, duhovnom rastu. Ljudi koji planiraju daleka putovanja, put u inostranstvo, mogu doživjeti veliki uspjeh ovim tranzitom. Uran u vašem znaku i dalje utiče na potrebu da budete drugačiji, slobodniji, što želite da živite svoj san, zbog čega ponekad možete naići i na nerazumijevanje okoline. Rođeni 5. maja u drugoj polovini januara mogu zablistati u punom sjaju i dobiti neočekivanu podršku ili nagradu za prethodno uloženi trud. U nepovoljnim aspektima na rođenju, mogući su stresovi i nervna napetost i čuvajte srce.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Tranzit Marsa kroz Blizance, daće vam ogromnu snagu da sve što planirate i ostvarite. Izrazita fizička snaga, vitalnost i dinamičnost. Ako su aspekti napeti čuvajte se konflikata, jer ova energija daje borbenost, neobuzdanost, nestrpljivost. Vitalnost je jaka i kao i spremnost za fizičke aktivnosti. Donosi veliku izdržljivost. Zdravlje bolje. Potreba za sportskim aktivnostima. Hrabrosti neće faliti, ali može faliti strpljenja. Čuvajte se povreda glave. Merkur, vaš vladar, kreće se kroz polje opasnosti i rizika sve do 11.2. pa je potreban dodatni oprez, ne budite ishitreni i brzopleti. Jupiter kroz 11. polje doprinosi ostvarenju planova i želja kao i dobre finansije od rada.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Od 21.12. Jupiter u polju karijere može donijeti povoljne prilike, protekcije i napredovanje. Pod uticajem Urana moguće je ostvarenje planova i vizija, ideje za poboljšanje zarade na neuobičajen način, internet komunikacije. Pa, ipak, neka vrsta napetosti u vašoj unutrašnjosti biće prisutna tokom ovog perioda zbog tranzita Marsa koji u 12. polju donosi probleme sa vašim negativnim emocijama, neke naizgled nevažne stvari ovdje postaju okidači. Moguće je da potisnute emocije sada mogu da “ispliva-

- provjerite“. Od 21.decembra 2022. Jupiter je u znaku Ovna, po drugi put, gdje će ostati do 16. Maja 2023. a nakon toga prelazi u znak Bika u kome će boraviti godinu dana. U 2023. godini i Saturn mijenja znak, iz Vodolije 7. marta prelazi u Ribe na period od tri godine. Mars nakon šest mjeseci boravka u Blizancima 26.marta prelazi u Raka i do kraja 2023. godine kreće se direktnim hodom do znaka Strijelac. Tokom 2023. godine Merkur ima duže zadržavanje u zemljanim znacima i um i misao će realnije i praktičnije misliti: Jarac (januar-februar), Bik (april-jun), Djevica (avgust-septembar)i Jarac (decembar). Venera ima duže zadržavanje u znaku Lav, s porukom da je potrebno da povratimo samopouzdanje, od juna do oktobra, a kraj godine dočekuje u znaku Strijelca. Uran ostaje u Biku uvodeći i dalje promjene u finansijskom sistemu, Neptun u Ribama budi kreativnost, dok Pluton 24. marta ima prvi ulazak u znak Vodolija nakon 14 godina boravka u Jarcu gdje je uporno drmao postojeće strukture i forme. U znaku Vodolija će boraviti do 11. juna, noseći dašak novih ideja, i opet se vraća u znak Jarac do kraja godine kako bi nova saznanja i ideje implementirao u stara iskustva, nepotrebno odbacio, a potrebno transformisao kako bi moglo služiti u budućnosti. Mislim da ne bi 2023. godina trebalo da bude stresna, kao prethodne dvije godine, jer Saturn ulaskom u Ribe ima skladne aspekte sa sporim planetama Uranom i Jupiterom iz Bika, Neptunom iz Riba, Plutonom iz Jarca, pa iako još to nisu jaki aspekti, osjetiće se dah nove i skladnije energije koja teži da se stvari poboljšavaju i usklađuju u vremenu.

ju”, klonite se rizičnih transakcija, nelegalnih poslova. Mogući su boravci u bolnicama, hronične bolesti, žene čuvajte se agresivnih muškaraca.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Lavovima se otvaraju mogućnosti putovanja u inostranstvo, studentima povoljan period za polaganje ispita. Kada Uran krene direktno od 23. januara moguće su profesionalne promjene. Sa povoljnim aspektima na rođenju to je iznenadna povoljna promjena radnog mjesta a u suprotnom mogu nastupiti neke neplanirane profesionalne teškoće. U nekim slučajevima moguć je razvod. Problematične bračne odnose podupire i opozitni Uran prema Suncu, naročito rođenima u posljednjoj dekadi znaka Lava. Mars šalje pozitvnu energiju pa ćete sve izazove rješavati sa lakoćom. Mogući problemi sa cirkulacijom i bolovi u kičmi.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Merkur svojim dugim boravkom u Jarcu, u vašem 5. polju, doprinosi usmjerenosti razmišljanja ka ljubavi i djeci. Važno je očuvanje tradicionalnih vrijednosti i stabilnost porodice. Sa Uranom u Biku koji budi vaše Sunce, stvara vaš originalan i slobodarski duh, sklonost eksperimentisanju i drugačijem pristupu od uobičajenog koji donosi izvanredne rezultate. Mars koji kvadrira vaše Sunce i može na profesionalnom planu donijeti veliki pritisak, nervoze i konflikte. To utiče na osjećaj nemoći i ljutnje. Da izbjegnete greške u postupcima, nastojte se dobro organizovati i jasno definisati cilj djelovanja. Budite oprezni u saobraćaju, ne vozite brzo.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tranzit Jupitera kroz 7. polje utiče na harmonizaciju partnerskih i bračnih odnosa. Venera usmjerava pažnju na dom, prodicu i djecu i utiče na usklađenje odnosa. Od 4-27. januara mogući su radosni događaji vezani za djecu kao što su vjeridbe, vjenčanja, a ako su još mali onda srećan period druženja. Saturn završava učenje lekcija u pogledu odgovornosti i obaveza prema djeci. Već od marta biće iza vas period kada ste morali mnogo brinuti i nositi težak kamen odgovornosti. Nadam se da ste dobro iskoristili ovaj naporan povoljan tranzit i da ste ih naučili kako sami da preuzmu odgovornost u svom životu. Moguća su putovanja u inostranstvo.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Sa Marsom u Blizancima u polju rizika i opasnosti biće potrebno da uskladite svoje aktivnosti i da se potrudite da u akciju idete planski i promišljeno, jer u suprotnom možete sebe dovesti u rizičnu situaciju. Saturn u napetom aspektu prema Suncu doprinosi manjku energije, malaksalosti, slabiji imunitet pa je potrebno više odmora. Kad svemu dodamo Uran, koji u opoziciji sa Suncem traži da razumijete i spoznate koje su to dobre promjene koje treba da uvedete u svoj život, očito je da u ovom periodu treba dosta prilagođavanja raznim situacijama i okolnostima. Harmoničan aspekt Neptuna daće vašem Suncu mudrost i vjeru šta je najbolje da učinite za sebe.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Vaš vladar Jupiter od 21.12. prelazi u Ovna i pravi harmoničan aspekt sa vašim Suncem što donosi sreću, blagostanje i optimizam. Mnogi od vas će u predstojećem periodu putovati u inostranstvo gdje će doživjeti izuzetne trenutke širenja vidika i upoznavanje novih ljudi i običaja. Vibracije se podižu na maksimum i radost i sreća dominiraće emocijama. Sa Saturnom u polju komunikacija možda naiđete na neke barijere (npr. jezička) koja može dovoditi do ograničenja u pogledu uspješnosti komuniciranja. Mars opozicija Suncu donosi priliv energije, ali istovremeno i napetost. Povremeno možete pokazati netaktičnost i impulsivnost.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Saturn, vaš vladar, se kreće posljednjom dekadom Vodolije, što znači da najviše utiče na rođene u drugoj polovini januara. Ako vam je natalno snažan, bićete sposobni za povećanje prihoda. Ako Saturn ima slabu poziciju na rođenju ovaj tranzit može dati zdravstvene tegobe zbog načina ishrane. Dobro je biti umjeren u hrani i jesti dosta svježeg voća i salate, umjesto pržene hrane. Najsrećniji Jarčevi u ovom periodu su rođeni 6. i 7. januara kojima dugotrajan harmoničan uticaj Urana omogućava izražavanje na jedinstven i inspirativan način, srećne i neočekivane preokrete u životu, nove šanse, druženja, zabave, ukratko, aktivan društveni život.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Vaše Sunce će od 21.12. primati povoljne aspekte od Jupitera, planete sreće, širenja, rasta i blagostanja i doprinijeće skladnoj komunikaciji u neposrednom okruženju, dobrim odnosima sa rodbinom, prije svega braćom i sestrama, a moguća su i uspješna kraća putovanja. Jupiter će pomoći i pružanjem prilika za efikasno korišćenje potencijala na finansijskom planu, odnosno naglašava mogućnosti za veći priliv novca. Od 4-27.1. Venera boravi u vašem znaku i u život unosi radost, uživanje i ljubav. Povoljan aspekt Marsa iz Blizanaca doprinosi dobroj vitalnosti, energiji i sposobnosti za akciju. Mars se kreće vašim 5. poljem i budi ljubav i strast, želju za dokazivanjem. Istovremeno. RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Tranzit Jupitera, vladara Riba, u polju novca obećava povoljan finansijski period od 21.12. sve do maja naredne godine. Ovaj period je najpovoljniji za Ribe rođene u februaru. Drugi vladar, Neptun, boravi na 22 -24. stepena Riba i naročito rođenima 13-15. marta donosi mogućnost umjetničkog i kreativnog izražavanja, potrebu da se i žrtvujete za druge kako biste osjetili zadovoljstvo zbog davanja najboljeg dijela sebe onima kojima je potrebno vaše saosjećanje i ljubav. Od 28.1 - 20.2. Venera u vašem znaku donosi radost, sreću i lijep društveni život. Planeta promjena - Uran i dalje povoljno utiče na Ribe, donosi napredak na mnogim životnim poljima, iznenadne preokrete i nove šanse za pozitivan rasplet mnogih situacija. Nerijetko otvara mogućnosti za nove poslovne prilike, veći priliv novca i unapređenje društvenog ugleda.

Horoskop od 22. 12.
2022 - 19. 2. 2023.
PLANETARNA KONFIGURACIJA NA NEBU Dragi moji prijatelji i ljubitelji astrologije, pred nama je Nova 2023. godina i nove energije utiču na naše živote. Dešavaju se značajne promjene u planetarnom rasporedu. I kako reče Mile Dupor, veliki astrolog,“Ne vjerujte
108 ZDRAVSTVENI HOROSKOP

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com )

Do viđenja, druže, do viđenja. Ti mi prijatelju jednom bejaše sve! Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!? (Jesenjin)

Aforizmi

Zašto se bolnica zove zdravstvena ustanova ako u njoj ne leže zdravi ljudi? ***

Koja korist što je bolnica stalno puna, kad joj je kasa vječito prazna? ***

Ludom ne smijete reći da je malokrvan, počeće u krv da dosipa rakiju da bi imao više krvi. ***

Da se zdravlje može kupiti i njega bi sirotinja uzimala na rate. ***

Lipe mirišu u proljeće, babice kada im se neko udvara. ***

Djeda bi pristao da slavi rođendan, ali da nađe nekoga ko bi gasio svjećice. ***

Zavidljivci su medicinske tehničarke prozvali sestrama da im se ljekari ne bi približavali. ***

Dobro vaspitan hirurg uvijek prije operacije pita pacijenta za posljednju želju. ***

To je prava bolnica: Na ginekologiji se natežu, na pedijatriji plaču, hirurzi okrvarili ruke, na ušnom ne čuju, na očnom ne vide... ***

Kod onako lijepe spavaće sobe, on otišao da leži u bolnici. ***

Nije čudo što je smrtnost u bolnicama velika, kad se među bolesnicima nalazi najvše bolesnih. ***

Pustili su ga s psihijatrije samo da pobijedi na predsjedničkim izborima pa će se opet vratiti. ***

Kad medicinari na vrijeme ne dobiju platu, više se ne zna ko u bolnici jauče od bolova, a ko od gladi.

***

Sudeći prema bolničkim jelovnicima, meso se ne preporučuje u ishrani. ***

Ukoliko u bolnice bude odlazilo više zdravih, više će ih i preživjeti.

Mini-humoreska Doktor

Ode naš doktor u Ameriku da traži posao. Balkanski ispošten i robovlasnički premoren, pokuca na bogata američka vrata. Otvoriše se bez škripanja i on spusti vreću pored sebe. Vjerovatno se kod njih dobro podmazuje, pomisli. -Šta vam je u ovoj vreći? - pita Amer.

- Dioplome i naučni radovi - reče ponosno naš stručnjak, koga smo oduvijek zvali „učevnim“. Tri godine se kali na balkanskom birou, u Srpskoj, pa je svašta naučio da radi. Ne znam zašto taj naš biro ne registruju kao visoku školsku ustanovu. Šef ofisa pozva saradnika da uvede mačka i objesi mu o rep ove bezvrijedne papire. Ponudivši ga da sjedne, gazda pita šta zna da radi, jer kod njih (Bože sačuvaj!) nije važno kakve diplome imate i šta znate već šta radite..

- Znam da muzem krave i ovce, nešto slabije koze, jer su vrtljive. Kad sam bio mlad, dok sam bio na selu, to me je baka tjerala, ali sada kad mogu da biram radije hvatam za

kravlje vime.....

- Vrlo dobro, dakle, farmer. OK. Da li znate još nešto?

- Prodajem na pijaci robu, cigarete, alkohol, a može i tekstil bez podataka o porijeklu...

- OK, znači i trgovac. Lijepo.

- Da slučajno još nešto ne znate da radite iako je i to previše za skromne američke zahtjeve?

- Znam da radim na dva radna mjesta, jednim dijelom u društvenom sektoru, drugim u privatnom...

- Auh, mnogo, mnogo...

- Da slučajno još nešto ?

- Kod Pere molera sam naučio molerske, stolarske, zidarske radove...

- Dosta, dosta, i previše. Bićete primljeni kao farmer; odgajate stoku, muzete, prodajete, održavate objekte. OK.

- Ali, ja sam i doktor samo sam dugo godina bio nezaposlen - kaže naš doktor i pokaza stetoskop.

- E, nažalost, za toliku svestranost u Americi nema posla. Jednog smo Teslu primili iz redova Srba pa bi bilo previše još jednoga. I on nam je napravio čuda da još nismo došli do sebe...

zamorio se, a da ništa nisam uradio.

Na sinovljevoj svadbi, svekrva se veseli kao nikada iko. Na pitanje zašto se tako pretjerano raduje, odgovorila je:

- Možda će mi ovo biti jedini dan kad sam se radovala što sam dobila ovakvu snahu.

Pita starac hirurga: - Možete li mi izvaditi kamenac iz prostate, a da me nimalo ne boli? Ljekar malo razmisli: - Mogu, ali to se zove obdukcija.

Šale

Pogleda se starica na ogledalo pa će:

- Da sam znala da ću postati ovako stara i ružna nikada se ne bih udavala...

Pitaju snahu da li je što čula o svekrvi u bolnici. Ona odgovara da je čula, ali je loše što je čula.

- Šta, stanje joj loše? – pitaju dalje.

- Ma ne, sutra dolazi kući.

Žali se mlada da u bolnici nije bilo nijednog slobodnog kreveta,

- Da me jedan tehničar nije primio u svoj krevet, prenoćila bih na hodniku. Druga će žena na to:

- O, jeb’o ćaću svoga, mene je jedan starac primio na klupu...

- Kako ti je kćerka otišla na porođaj, a nema muža?

- Taksijem – odgovori majka.

Izlazi hirurg iz operacione sale i govori: - Operisao sam jednu stariju gospođu pa sam se umorio.

- Nije to tako strašno – odgovara mlađi čovjek – ja sam cijelu noć obrađivao jednu mladu i

- Jeste li mi izvadili bubreg, doktore? - Jesam.

- Zdravi ili bolesni?

- Eh, još bi i to htio da znaš...

Pacijent se plaši operacije i pita doktora može li da ga opije čistom šljivom, jer se nikada nije napio viskijem.

Komšinica čula da je komšinica odvela neudatu ćerku na ginekologiju i pita je gdje je bila ovih dana. Ona odgovara:- Omaklo mi se pa sam morala u bolnicu.- Začudo da se istovremeno omaklo i tebi i tvojoj Nadi...

Mlada žena se vratila iz bolnice i muž je pita je li bila dobra. Ona odgovara: - Muškarci kažu da jesam, a žene su bile ljubomorne.

Oprema žena muža u bolnicu i on joj govori: - Stavi de mi po litre rakije i kutiju cigareta. Žena ga pogleda, pa će: - Nisi onda ni morao ići u bolnicu, mogao si pravo u kafanu.

Razboljeli se mladenci istovremeno i pitaju u bolnici mogu li da ih smjeste u istu sobu. Sestra im odgovara:

- Onda nije trebalo ni da idete iz svoje sobe.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista
109 SMIJTE SE, ZDRAVO JE!
114

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari

• Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja.

• vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala

• planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA
Phone: +381 11 39 88 111 Tel.:
900; Fax: +381 11 63 01 900
Kumodraška 121, Beograd;
+381 11 63 01
Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com
Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg
PREGLEDI I LIJEČENJE
1.
2.
3. Ultrazvuk
4.
5.
radnim
subotom
RADNO VRIJEME: 6.
7.
8.
9.
10.
Dragim našim čitaocima srećni predstojeći praznici 2023
Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net
Dermatološki pregledi
Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti
krvnih sudova - vaskularni hirurg
Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma)
Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica)
danom od 10-17
od 9-14
Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima
Imonodijagnostika kožnih oboljenja
Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja
IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)
Aplikacija filera i mezoniti

Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić)

Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

051-265-000 066-788-000 www.primamedicabl.com primamedicabl primamedicabl

PEDIJATRIJA

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004 E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1.
2.
3. ERCP 4. CT
5. UZ
6. Pregled
+
7.
8.
9.
10.
11.
Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije
Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji)
dijagnostika
dijagnostika
kardiologa
UZ srca
Pregled dermatologa
Pregled ortopeda, endoskopske intervencije
Pregled endokrinologa
Duška Koščice 33, Banja Luka I PORODIČNA MEDICINA KABINET ZA ZAŠTITNU ŽLIJEZDU
GINEKOLOGIJA ULTRAZVUČNI KABINET (abdomen, dojka, vrat ...) KARDIOLOGIJA NEUROLOGIJA PULMOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA HEMATOLOGIJA REUMATOLOGIJA ORL DERMATOLOGIJA PSIHIJATRIJA FIZIJATRIJA

Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.