Medici.com 110 by Medici.com

www.medicicom.com Intervju: Prof. dr Lazar Davidović

U korak sa svetom progresa Prof. dr Kosana Stanetić

GODINA XIX • BROJ 110 • APRIL 2022 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Prof. dr Vlado \ajić

Ljudi su najvrjedniji resurs UKC Republike Srpske Bijeljina, 1-3. april 2022.

Veličanstven II kongres HISPA BiH

Porodična medicina prije i tokom pandemije COVID-19 Nacionalni institut za srce i krvne sudove

Dedinje 2

Novo iz Krke – vertikalno integrisani rivaroksaban Prof. dr Vladimir Jorga

Proven

PLUS

Dr Miloš Kos

Međunarodni dan oralnog zdravlja NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

PEDIJATRIJA KARDIOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA UZV DIJAGNOSTIKA DERMATOVENEROLOGIJA KLINIČKA PSIHOLOGIJA DJEČIJA KARDIOLOGIJA DJEČIJA PULMOLOGIJA DJEČIJA NEUROLOGIJA DJEČIJA NEFROLOGIJA DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA DJEČIJI NUTRICIONISTA DJEČIJA ORTOPEDIJA DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

Prof. dr Vlado Đajić

Ljudi su najvrjedniji resurs UKC RS

Uvodna reč

FZO RS

Prof. dr Kosana Stanetić

Porodična medicina, COVID-19

Sunce se, eno, kao vreteno nad gradom vrti i glavom Dr Miloš Kos klima. Sve je u meni danas šareno. Međunarodni dan I u tebi je možda šareno. U nama svima šarenog ima. Bila je zima. Prošla je zima… Tu negde, blizu al’ ne znam gde je, vetar se topli vrti Prof. dr Vladimir Jorga i smeje, čupka nam kosu i krošnje njiše. Proven Bile su kiše. Prošle su kiše… Mika Antić “Proleće” Radimo, planiramo, jurimo i žurimo da što brže dosegnemo imaginaciju svojih htenja koja nam zasigurno nisu neophodna za lep i srećan život. Pravi život i sva njegova lepota su u nama u našem poimanju sreće i zadovoljstva! Nije sreća tamo... sutra... u raskoši materije, u udobnosti vidljivog... Ona je tu, tako blizu a, nažalost, tako daleko... Toliko daleko da, jureći sreću i zadovoljstvo, sutra i ne osetimo da se dan za danom bespovratno niže na beskonačnu vremensku nit. I tako, u svom vratolomnom nizu ponavljanja, ne okrenuvši se, dani pobegoše iz ledenog zagrljaja gospođe zime i zatvoriše još jedan niz od 365 dana. U nama i oko nas, u drhtavim krošnjama, među pupoljcima oko kojih se pletu tanjušne paučine, u spletovima grančica… lagano oživljava proleće. April u punom kalendarskom bljesku odoleva zimskoj okoštalosti. Je l’ nam to proleće pompezno otvara svoje životne kapije, razgrćući ostatke sivila i hladnoće ledene kraljice, koja se samopozvano zadržava i jače i duže no što smo očekivali i no što smo želeli?! Ma Sunce nas hoće, ali još škilji, jer „gospođa“ se ne da! Ipak, vrelinom svoje moći nadire i razgrće sivilo, čineći još hladna i rosna jutra sve toplijim i milijim. „Topli točak nebo ore i otvara sve prozore a zavese, te neveste, gledaju u bele ceste... i čekaju, lepe, mirne, da ih topli vetrić dirne.“Ovako naš veliki i dragi Dobrica Erić besedi o proleću! No, zasad je sve prilično oskudno. Krajolik još nema tešku punoću koju proleće donosi. Zelenilo drveća još se ukazuje, tek kao blagi sjaj, jer takav je april... pupoljci, izdanci, neizvesnost, oklevanje... April stoji između velikog snevanja i velikog skoka. April je čežnja za nečim drugim kada to drugo još nije poznato. Izlivajući se iz svoga korita, život se razliva u mnoštvo rukavaca. Teško je unapred odrediti kojim će rukavcem uputiti svoj verolomni i lukavi tok. Tamo gde je život danas oplićao kao rečica u leto, toliko oplićao da mu se vidi pravo dno - sutra će poteći narasla, velika i opasna reka. Pa šta je onda lepše od tihe prolećne večeri dok hodamo, iščekujući novo sutra koje obećava, a u isti mah ne zapostavljajući nijedan sadašnji tren, jer sve što čini život, JE SAMO SAD! Upravo vođeni ovom formulom, od sutona misli, do zore novog buđenja, osvanuo je i ovaj 110 –ti prolećni buket, našeg i Vašeg časopisa „Medici.com“, sa bogatom lepezom najbujnije idejnosti, ali i ostvarenja. Završiću stihovima pesme “Proleće”, našeg dragog Mike Antića “Već dugo stojim i dugo ćutim pod vetrom toplim i suncem žutim, a u glavu mi nebo stalo i još malo! Čega malo? Svega pomalo! Ako se setim, ja ću ti reći i – uteći … ! A Vi, Vi, ipak, ostanite sa nama i po volji razgrćite ovaj naš prolećni buket! Vaš „Medici.com“!

Vera Pušac, direktor

oralnog zdravlja

Nacionalni institut za srce i krvne sudove

Dedinje 2

Intervju

Prof. dr Lazar Davidović

Zlatibor

Pracsis 2022

Bijeljina, 1-3. 4. 2022.

II međunarodni kongres HISPA BiH

UKC RS

Info bilten

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović i Nataša Aleksić. Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 2.000

111. broj izlazi u junu 2022. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

rađani Republike Srpske i Srbije, kroz ulaganja u zdravsteni sistem i edukaciju kadrova, imaće najbolju moguću zdravstvenu zaštitu, a uslovi liječenja u zdravstvenim ustanovama biće izjednačeni, ocijenili su ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić i ministar zdravlja Republike Srbije Zlatibor Lončar nakon sastanka u Beogradu. Sastanku posvećenom nastavku jačanja saradnje u oblasti zdravstva između Srbije i Srpske prisustvovali su i generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Vlado Đajić i direktor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Dejan Kusturić. Delegacija Republike Srpske koju je predvodio ministar Šeranić prethodno je, zajedno sa kolegama iz Ministarstva zdravlja Srbije i rukovodstvom Kliničkog centra Srbije, posjetila i novi blok ove zdravstvene ustanove u Beogradu. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić nakon obilaska je naglasio da su svi impresionirani onim što su imali priliku da vide. “Oduševljeni smo prije svega organizacijom Urgentnog bloka koji predstavlja srce svakog kliničkog centra. Kolege iz Srbije, na čelu sa ministrom, uradile su odličan posao, mnogo novih praksi koje ćemo i mi gledati da primijenimo”, rekao je ministar Šeranić.

Sastanak ministara zdravlja, Beograd 25. marta 2022.

Izjednačiće se uslovi liječenja u Republici Srpskoj i Srbiji

Po njegovim riječima, sve što su vidjeli u novom Kliničkom centru biće značajno i za usavršavanje specijalista iz Republike Srpske, a s obzirom na to da je program specijalizacije u Republici Srpskoj isti kao u Srbiji. “Imaćemo mogućnost da naše mlade ljekare pošaljemo na brojne edukacije, pa ćemo i dalje zajedno prolaziti kroz cjelokupan proces izgradnje i jačanja zdravstva i kod nas i u Srbiji“, rekao je ministar Šeranić. Nakon sastanka, ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar je rekao da je prioritet da se građanima pruži sigurnost kada je zdravstvena zaštita u pitanju. “Želim da pošaljemo zajedničku poruku građanima Srbije i Republike Srpske da, i pored dešavanja kakva jesu, pandemije virusa korona i ratnih dešavanja koja potresaju Evropu, želimo da im pružimo sigurnost u zdravstvenoj zaštiti, da budu sigurni da će moći, ukoliko bude bilo potrebno, da se leče na najbolji mogući način”, poručio je ministar Lončar.

Dodaje da je cilj da se izjednače uslovi liječenja u Srbiji i Republici Srpskoj što, kaže, može da se uradi kroz edukaciju ljudi i kroz ulaganja koja će se, kako najavljuje, nastaviti. On je podsjetio da je mnogo uloženo u zdravstvo, u opremu i zapošljavanje mladih kadrova, koji mogu da se obučavaju i u inostranstvu, jer se došlo do uslova u kojima to ne smije da se propusti. Ministar Alen Šeranić saglasan je da je prioritet omogućiti svim građanima bezbjednu zdravstvenu njegu. “Važna je podrška koju dobijamo od ministra Lončara za sve važne projekte na kojima radimo u zdravstvenom sistemu Republike Srpske, a najvažnije od svega je da našim građanima obezbijedimo zdravstvenu zaštitu”, rekao je ministar Šeranić, koji se zahvalio na svemu što je Srbija uradila za Republiku Srpsku, posebno podsjećajući na donaciju lijekova i vakcina protiv virusa korona. Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

Z D R A V S T V O

Pet godina je prošlo kako ste imenovani na mjesto generalnog direktora UKC Republike Srpske. Da li ste zadovoljni postignutim rezultatima u prethodnom periodu? Proteklih pet godina je period truda, rada, odricanja, zalaganja i borbe za svakog pacijenta, za zaposlene u UKC Republike Srpske, borbe za zdravstveni sistem Srpske kakvog zaslužuju naši građani. Jedan veoma izazovan period koji je zahtijevao angažman 24 sata, ali kada vidim rezultate koje smo postigli mogu samo da kažem da je vrijedilo truda. Ljudi su najvrjedniji resurs Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske i bez angažmana radnika i mojih saradnika u ostvarivanju profesionalnih ciljeva ne bih uspio, hvala im neizmjerno. Kada sam počeo da obavljam funkciju generalnog direktora jedan od prvih ciljeva je bila kadrovska organizacija. Bez zapošljavanja mladih ljudi, ulaganja u znanja i vještine zaposlenih nijedna zdravstvena ustanova ne može prosperirati. U zadnjih pet godina u UKC Republike Srpske zaposleno je 1.165 medicinskih radnika, 323 ljekara i 842 medicinske sestre i tehničara, a prije neki dan dodijelili smo rekordnih 78 specijalizacija što niko do sada nije uradio. U odnosu na 2017. godinu čak za 2,7 puta povećali smo izdvajanja za usavršavanje kadra. Uspostavili smo kontinuiranu saradnju sa stručnjacima širom svijeta te naši zaposleni imaju priliku da idu u svjetske referentne zdravstvene centre kao što je AKH Beč i Klinički centar Ljubljana, Onkocentar u Sankt Peterburgu na edukacije. Takođe, eminentni stručnjaci poput Diega Gonzaleza, dr Vladimira Kojovića, ruskih vrhunskih hirurga itd. dolaze kod nas da edukuju naše ljekare. Takvom fluktuacijom stručnjaka i edukacija smo postigli cilj da naša ustanova na neki način postane edukativni centar i da se pozicioniramo u regiji kao jedna od najboljih zdravstvenih institucija. Poznata je i činjenica da ko god mi se od zaposlenih obrati da želi da uči, da se edukuje i usavršava ima i imaće moju podršku i stimulaciju. Ova ulaganja su dala velike rezultate, što su i analize pokazale te je od 2019. godine do danas naša ustanova uvela 142 nove usluge. Osnovni zadatak nas svih koji smo trenutno na funkcijama je da razmišljamo unaprijed i

Prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske

Ljudi su najvrjedniji resurs UKC Republike Srpske da stvorimo dobar ambijent i osnovu nevidljivog neprijatelja, a još teže pobudućim generacijama koje će doći rodicima pacijenata koji su gubili svoposlije nas. je najmilije u ovoj pošasti. Zbog njih ne smijemo ni u jednom momentu da Prilike su bile takve da se u toku odustanemo. Vašeg mandata desila i pandeIza nas su dvije godine bespoštedmija korona virusa. Kako biste ne borbe protiv nevidljivog neprijateopisali taj period? lja, korona virusa. Za ove dvije godiSa ove vremenske distance mo- ne bolnički je liječeno više od 12.000 gu da kažem da mi je to bio najteži i COVID pacijenata, a samo u prošloj najzahtjevniji period u profesionalnom godini je bilo je više od 1.500 pacismislu. Rukovoditi tolikim brojem ljudi jenata na respiratornoj podršci. Same u takvim okolnostima kao što je pan- brojke govore više od riječi, koji obim demija korona virusa i nositi toliko bre- posla su zdravstveni radnici iznijeli na me odgovornosti zaista nije lako. Ne- svojim leđima. kad sam sam sebe pitao da li mogu Za svaki život smo se borili i boritoliku količinu stresa da izdržim. Me- mo se danonoćno, radeći praktično u đutim, treba biti krajnje pošten i reći dva paralelna zdravstvena sistema u da je teže bilo mojim kolegama koje jednoj zdravstvenoj ustanovi – u covid i su bile na prvoj liniji odbrane od ovog necovid sistemu. I pored svih teškoća i 9

Z D R A V S T V O

udara uspjeli smo sačuvati zdravstveni sistem i, zahvaljujući konstantnoj podršci Vlade Republike Srpske i kompletnog rukovodstva Srpske, osigurati sredstva te iznijeti najteži teret borbe protiv pandemije. Zahvaljujući finansijskim ulaganjima, dobroj organizaciji, pravovremenom planiranju i sposobnostima naših ljudi, uspjeli smo odgovoriti na sve izazove. Sve ono što je uslijedilo nakon ove reorganizacije, a to je izuzetno pojačan priliv COVID pacijenata kojih je u jednom momentu bilo više od 600, pokazalo je da je svaka odluka koja je donesena bila ispravna. Zahvaljujući brzom reagovanju medicinskih radnika, mojih saradnika i mene, svaki pacijent dobio je pravovremenu zdravstvenu zaštitu što je najvažnije u ovoj situaciji. Koji izazov Vam je predstavljao najveći prioritet u proteklih pet godina? Kada sam počeo da obavljam funkciju direktora zatekao sam veoma loše finansijsko stanje UKC Republike Srpske. Prioritet mi je bio da finansijski stabilizujem ustanovu koja je bila u veoma lošem finansijskom stanju. Zahvaljujući neizmjernoj podršci Vlade Republike Srpske i činjenici da je važnost naše ustanove prepoznata sa ponosom kažem da u zadnje tri godine UKC Republike Srpske posluje pozitivno. Koliki je to uspjeh dovoljno govori samo podatak da je do 2017. godine gubitak u poslovanju prelazio 20 miliona KM. Nakon pet godina neplaćanja, tačnije od marta 2017. godine redovno se isplaćuju plate sa doprinosima radnicima, a u maju 2018. godine donesena je odluka i o isplati mjesečne naknade za prevoz, bez obzira na mjesto prebivališta. Domaćinskim pristupom prema ustanovi uspjeli smo da optimizujemo poslovanje i povećali smo prihode od pruženih usluga za 65 - 67%, a bruto plata je povećena za 17% u odnosu na 2017. godinu. Sva dugovanja koja UKC Republike Srpske ima su iz prethodnog perioda, odnosno prije nego što sam došao na mjesto generalnog direktora. Svi pomenuti podaci pokazuju koliko je truda i rada uloženo da bi se postigli ovakvi rezultati, posebno kada uzmete u obzir koliko smo imali nepovoljnu polaznu tačku. 10

Ako želimo da se osvrnemo na prethodni period ne možemo da ne spomenemo i aferu „Kiseonik“ koja je potresala najveću zdravstvenu ustanovu. Kako to komentarišete i kako komentarišete uopšte negativne konotacije u javnom prostoru što se tiče Vas i rada najveće zdravstvene institucije? Vrijeme je najbolji pokazatelj šta je istina što je i u ovom slučaju tzv. afere „Kiseonik“ evidentno. Mislim da je već svima jasno da je riječ o političkoj manipulaciji kako bi se destabilizovala najveća zdravstvena ustanova i kako bi se minimiziralo sve što je urađeno do sada. Ono što je meni lično najporaznije na ljudskom nivou jeste saznanje da je neko u stanju da se igra i manipuliše sa strahom naših građana zarad političkih ambicija. Kao što smo svjesni naših postignuća i uspjeha tako smo i svjesni gdje treba da popravimo trenutno stanje. Pristupati ozbiljnim stvarima senzionalistički je krajnje nedopustivo i nepristojno. Očigledno je da su svi napadi u javnom prostoru počeli od kada sam preuzeo funkciju predsjednika Gradskog odbora SNSD-a Banjaluka. Živimo u vremenu digitalizacije i slobode govora kada svako može javno da iskaže svoje mišljenje bez posljedica. Nemam kompentencije da kažem koliko je to dobro ili loše, to je više tema za sociologe, pravnike i psihologe. Međutim, mogu da kažem da sam i te kako sve to osjetio na svojoj koži, kao i moji zaposleni gdje su nas u jednom momentu vještački izazvanom krizom i zbog političke igre, pokušali staviti na stub srama ovog društva. Ali, nisu uspjeli jer pravda i istina uvijek pobjeđuju. Koji su aktuelni i budući planovi i projekti u vezi sa najvećom zdravstvenom institucijom? Nakon istorijskog događaja 2018. godine kako smo preselili hirurške klinike sa lokacije iz centra grada na lokaciju Paprikovac u rekonstruisani i izgrađeni objekat, nastavili smo ići dalje u modernizaciju i poboljšanje kvaliteta pružanja zdravstenih usluga našim građanima. Projekat Kardiohirurgije koja je u vlasništvu UKC Republike Srpske je završen i očekujemo da će uskoro biti i puštena u rad. Odjeljenje se sastoji

od četiri operacione sale (grudna, vaskularna i dvije kardiohirurške sale) te svih potrebnih pratećih ambulanti i prostora za pripremu i oporavak pacijenata. Intenzivna njega broji šest, a Odjeljenje 13 kreveta. Naši pacijenti neće više morati da odlaze u inostrantvo, gdje su dugačke liste čekanja, kako bi bili podvrgnuti složenim operativnim zahvatima iz ove oblasti, nego će to moći obaviti ovdje. Samim tim smanjiće se troškovi FZO Republike Srpske, kao i troškovi porodica pacijenata. Lokacija Paprikovac postaće moderno „medicinsko brdo“ gdje će naši pacijenti na jednom mjestu imati svu potrebnu zdravstvenu zaštitu. Gradimo i Objekat za pružanje zdravstvene zaštite oboljelima od malignih bolesti koji će biti najmodernije opremljen što je od izuzetne važnosti s obzirom na činjenicu da je na ovim prostorima povećan broj onkoloških oboljenja. U sastavu tog objekta biće i 50 kreveta za palijativnu njegu onih pacijenata koji su u terminalnoj fazi bolesti, što je najhumanija odluka nas i Vlade Republike Srpske. Gradimo novu Kliniku za psihijatriju, a u narednom periodu planirana je izgradnja i rekonstrukcija Tehničkoekonomskog bloka. Takođe, planiramo da rekonstruišemo zgradu Materniteta u kojoj se nalaze Klinika za ginekologiju i akušerstvo, Pedijatrija i Dječja hirurgija a, naravno, rekonstruisaće se i zgrada Klinike za infektivne bolesti. U okviru ovog kompleksa planirana je izgradnja Medicinskog fakulteta i Medicinske škole. Gradimo moderan saobraćajni kompleks sa 2.300 parking mjesta, uključijući 184 parking mjesta za lica sa invaliditetom i na taj način rješavamo višedecenijske probleme ovog dijela grada. Time obezbjeđujemo olakšan pristup vozilima i pacijentima Urgentnom centru, jer su vozila, nažalost, svakodnevno parkirana po trotoarima i zelenim površinama. Našu ustanovu svakodnevno posjeti nekoliko hiljada ljudi i do nje saobraća nekoliko hiljada automobila, jer osim zaposlenih i pacijenata u UKC Republike Srpske dolaze i posjetioci, kao i studenti medicine i učenici srednjih škola. Bitno je da se saobraćajni kompleks izgradi, jer će se za dvije do tri godine na prostoru UKC Republike Srpske smjestiti još nekoliko objekata. Medici.com

Z D R A V S T V O

edicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci i Komitet za međunarodnu razmjenu studenata medicine (SaMSIC) obilježili su Svjetski dan zdravlja, 7. april. Volonteri su građanima besplatno mjerili glikemiju, krvni pritisak te indeks tjelesne mase. Svi zainteresovani građani dobili su besplatne savjete o zdravoj ishrani, kao i pravilnoj fizičkoj aktivnosti. Takođe, građani su imali priliku da zakažu termine na besplatne preventivne preglede koje sprovodi Dom zdravlja Banjaluka. Svjetski dan zdravlja obilježava se širom svijeta 7. aprila, svake godine, pod pokroviteljstvom Svjetske zdravstvene organizacije (SZO). Odluka da se ovaj dan obilježava kao Svjetski dan zdravlja donesena je na 1. skupštini ove organizacije, održanoj 1948. godine u Ženevi. Na Svjetski dan zdravlja 2022. godine, SZO je usmjerila globalnu pažnju na hitne akcije koje su neophodne da bi ljudi i planeta bili zdraviji. Pandemija, zagađenje planete i sve veći broj bolesti poput raka, astme, srčanih bolesti predstavljaju glavni akcenat ovogodišnjih aktivnosti SZO, a sve u cilju stvaranja društva fokusiranog na blagostanje. SZO procjenjuje da je više od 13 miliona smrtnih slučajeva širom svijeta, svake godine, posljedica ekoloških uzroka, koji se preventivnim djelovanjem mogu spriječiti, kao i da su klimatska i zdravstvena kriza najveće prijetnje za zdravlje stavnovništva sa kojom se čovječanstvo trenutno suočava.

7. april

Svjetski dan zdravlja

Z D R A V S T V O

oslodavci sada imaju mogućnost da zatraže vanrednu ocjenu privremene nesposobnosti za rad ukoliko imaju bilo kakvu sumnju u opravdanost bolovanja radnika, što ranije nije bilo moguće. Ovo je omogućeno Novim pravilnikom o ostvarivanju prava na naknadu plate za vrijeme privremene nesposobnosti za rad koji je počeo da se primjenjuje početkom marta ove godine. Naime, sada poslodavci, ukoliko smatraju da je osiguranik neopravdano dugo na bolovanju, imaju mogućnost da podnesu zahtjev Fondu u cilju vanredne ocjene bolovanja te će na osnovu tog zahtjeva prvostepena komisija za bolovanja pozvati osiguranika i sprovesti vanrednu procjenu privremene nesposobnosti. Ishod ove vanredne ocjene može biti, kako je predviđeno Pravilnikom, ili nastavak bolovanja ili vraćanje na posao narednog dana, ako se ponovnom analizom medicinske dokumentacije i pregledom osiguranika ustanovi da je radnik sposoban za posao. Osim toga, ovim pravilnikom je predviđeno i da radnici Fonda budu prisutni na prvostepenim komisijama za ocjenu privremene nesposobnosti za rad u cilju unapređenja rada u ovoj oblasti. Cilj je i da radnici FZO koordinišu između zdravstvene ustanove i osiguranika s namjerom da se ubrzaju dijagnostičke procedure koje su osiguraniku preporučene kako bi se skratilo trajanje bolovanja, ukoliko se ispostavi da je radnik na bolovanju jer čeka na određene preglede, poput magnetne rezonance, ST-a i sl. Dakle, cilj ovih novina je da se unaprijedi oblast bolovanja i da sve eventualne zloupotrebe ovog prava budu svedene na minimum. Takođe, u cilju što bržeg oporavka i sprečavanja pogoršanja zdravstvenog stanja osiguranika ovim pravilnikom definisano je da osiguranik za vrijeme trajanja bolovanja ne smije napustiti mjesto stalnog prebivališta, osim kada odlazi porodičnom doktoru ili kada je upućen na dijagnostičke preglede i liječenja koja se nalaze van mjesta prebivališta. Takođe, da bi se spriječilo da bolovanja traju duže nego što je neophodno, jedna od novina je i da porodični 12

Primjena Pravilnika o ostvarivanju prava na naknadu plate za vrijeme privremene nesposobnosti za rad

Unapređenje kontrole bolovanja Poslodavci mogu da traže vanrednu ocjenu bolovanja

doktor ne mora da čeka 12 mjeseci kako bi osiguranika uputio na ocjenu radne sposobnosti komisije Fonda PIO RS, nego je taj period skraćen na šest mjeseci neprekidne nesposobnosti za rad, izuzev kada je riječ o trudničkim bolovanjima. Osim toga, u cilju jednostavnijeg tumačenja propisa u praksi, u novom pravilniku je jasno definisano i da bolovanje može da bude otvoreno tek nakon pregleda osiguranika kod ljekara iz odgovarajuće ugovorene

zdravstvene ustanove koja ima ugovor sa Fondom i koji se egzaktno izjasnio da osiguranik nije sposoban za rad. Međutim, cilj donošenja novog pravilnika nije samo unapređenje kontrole, nego i pojednostavljenje procedure odobravanja bolovanja za najugroženije kategorije. Tako, primjera radi, trudnice, nepokretna lica i osiguranici sa infektivnim bolestima više ne moraju svakog mjeseca lično da dolaze na ocjenu privremene nesposobnosti za rad. Kako je predviđeno pravilnikom, to u njihovo ime može da uradi neko drugi, a kada se elektronsko zdravstvo u potpunosti implementira, komisija će elektronskim putem imati uvid u medicinsku dokumentaciju i moći će da na osnovu toga donosi ocjenu za ove kategorije osiguranih lica. To će se odnositi i na lica koja se nalaze na bolničkom liječenju te neće biti po-

Kako postupati u slučaju vanredne ocjene bolovanja FZO RS je pripremio informaciju, namijenjenu domovima zdravlja, odnosno svim ambulantama porodične medicine, s namjerom da se porodičnim ljekarima pojasni na koji način treba da postupaju u slučaju da je za njihovog pacijenta koji se nalazi na bolovanju zatražena vanredna ocjena bolovanja. Budući da je novim pravilnikom predviđena i mogućnost da poslodavac može da zatraži vanrednu ocjenu bolovanja i definisano je da prvostepena komisija poziva osiguranika te da je obavezna pregledati osiguranika i izvršiti uvid u zdravstveni karton i postojeću medicinsku dokumentaciju. Osiguranik, kada primi poziv za vanrednu ocjenu prvostepene komisije, treba da se javi svom porodičnom ljekaru koji je dužan da mu izda uputnicu. Uputnica se izdaje na propisanom obrascu za ocjenu privremene nesposobnosti za rad preko 30 dana na teret Fonda, kojim se, inače, osiguranici upućuju na prvostepenu komisiju. Međutim, u ovom slučaju doktor je obavezan da na uputnici pod obrazloženjem navede da se osiguranik upućuje na vanrednu ocjenu prema članu 33. Pravilnika i navede broj i datum poziva za vanrednu ocjenu privremene nesposobnosti za rad koji prvostepena komisija dostavlja osiguraniku. Tom prilikom porodični doktor osiguraniku treba da izda i zdravstveni karton radi navedene vanredne ocjene, a na isti način i pod istim uslovima kao kada se osiguranik upućuje prvostepenoj komisiji radi ocjene bolovanja u trajanju preko 30 dana. Nakon izvršene vanredne ocjene, doktoru porodične medicine biće dostavljen odgovarajući nalaz i mišljenje po kome je dužan da postupa.

Z D R A V S T V O

trebe da neko u njihovo ime donosi dokumentaciju na komisiju. Dakle, cilj Fonda je unaprijediti kako kontrolu bolovanja, tako i preciznije definisati medicinske indikacije i dane trajanja bolovanja kako bi i zdravstvenim radnicima koji u praksi primjenjuju propise bilo mnogo jednostavnije i bez mogućnosti različitih tumačenja. Inače, u proces donošenja novog pravilnika bili su uključeni kako predstavnici poslodavaca, tako i sindikalnih organizacija, ali i zdravstvenih ustanova, jer nam je u cilju da se oblast bolovanja dodatno unaprijedi u saradnji sa svima na koje se odnose ove promjene.

Prava roditelja na bolovanja Fond je, takođe, još prije dvije godine, uveo određene novine kada je riječ o bolovanjima, poput toga da roditelji djeteta koje se nalazi na bolničkom liječenju imaju pravo na bolovanje u trajanju bolničkog liječenja djeteta, što ranije nije bio slučaj. Dakle, sada roditelji imaju mogućnost bolovanja kada se dijete nalazi na bolničkom liječenju kako u RS, tako i izvan RS. Pored ovog bolovanja, roditelji takođe, imaju pravo i na privremenu nesposobnost za rad za njegu užeg člana porodice i to 15 dana ukoliko se radi o djeci do 15 godina starosti, odnosno sedam dana za starijeg člana uže porodice, kao i do četiri mjeseca ukoliko je u pitanju teško zdravstveno stanje djeteta do 18 godina starosti. Donošenje novog pravilnika je kontinuirana aktivnost Fonda, budući da je FZORS već nekoliko puta, analizirajući stanje u praksi, dorađivao svoje akte kako bi poboljšavao ovu oblast, proširujući prava radnika na bolovanju, precizirajući određene nejasnoće, ali i kako bi uticali da se racionalno koristi ovo pravo iz zdravstvenog osiguranja.

Posjeta srpskog člana Predsjedništva BiH Dodik: Fond solidarnosti ostvario svoju funkciju

rpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik posjetio je Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu u povodu 28. februara, Međunarodnog dana rijetkih bolesti. „Fond koji smo formirali apsolutno je ostvario svoju funkciju. On ne predstavlja samo operativno mjesto, nego i nadu za

sve roditelje“, istakao je ovo srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik. Ovoj posjeti, pored Dodika, prisustvovali su i predstavnici Saveza za rijetke bolesti, budući da je pokrenuta inicijativa za finansiranje inovativnih terapija za oboljele od cistične fibroze. „Iako sada pričamo o ‘trikafti’, za oboljele od cistične fibroze, postoje lijekovi koji su u razvoju i koji će se pojaviti na tržištu i postoje lijekovi koji se trenutno upotrebljavaju i mi smo u protekle četiri godine nastojali da pronađemo načine kako da djeci u inostranstvu obezbijedimo takve terapije“, istakla je direktorka Fonda solidarnosti „Duša djece“ Jasminka Vučković.

Podsjećamo, Republika Srpska, osnivanjem Fonda solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja stanja i povreda djece u inostranstvu, koji je počeo sa radom 1. januara 2018. godine, sistemski je riješila jedno od najvažnijih pitanja kada je riječ o zaštiti zdravlja djece – finansiranje liječenja i dijagnostike za djecu do 18 godina starosti kada to liječenje nije moguće u Republici Srpskoj ili izvan RS u onim zdravstvenim ustanovama koje imaju potpisan ugovor sa Fondom zdravstvenog osiguranja. Fond solidarnosti je od 1. januara do kraja 2021. godine finansirao liječenje i dijagnostiku za 362 djece za šta je izdvojeno oko 17 miliona KM. Postojanjem Fonda solidarnosti, pored finansijske pomoći, djeca su dobila priliku da se liječe u svjetski priznatim klinikama i da ih liječe najbolji ljekari iz odgovarajuće oblasti grane medicine, što roditelji posebno izdvajaju kao dodatnu vrijednost osnivanja naše ustanove.

Podrška institucija zdravstvenog sistema Srpske kada je riječ o nabavci lijekova

Rijetke bolesti

nstitucije zdravstvenog sistema Srpske spremne su da pruže podršku kada je riječ o nabavci lijekova za oboljele od rijetkih bolesti. Ovo je, između ostalog, jedan od zaključaka sastanka srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika, ministra zdravlja i socijalne zaštite RS Alena Šeranića, direktora FZO RS Dejana Kusturića, direktorke Fonda solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu Jasminke Vučković i predstavnika Saveza za rijetke bolesti RS koji je održan 28. februara na Svjetski dan rijetkih bolesti. Vlada RS je takođe usvojila izmjene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju RS koji predviđa način finansiranja ovih lijekova koji bi u aprilu trebalo da se razmatra i u Narodnoj skupštini Republike Srpske. 13

Z D R A V S T V O

“Mislim da smo kao društvo uspjeli da napravimo važnu stvar - da skrenemo pažnju na te porodice i mlade ljude, da ih u značajnoj mjeri oslobodimo tog pritiska i zatvorenosti koja ide s tim”, rekao je Milorad Dodik, član Predsjedništva BiH. Pored najave o nabavci i finansiranju inovativnih terapija za oboljele od cistične fibroze, FZO RS je u proteklih nekoliko godina posebno radio na unapređenju i dostupnosti zdravstvene zaštite oboljelih od rijetkih bolesti. U Savezu za rijetke bolesti su istakli da je Fond i do sada finansirao sve dostupne lijekove za oboljele od cistične fibroze koji su, kako su istakli, unaprijedili kvalitet života oboljelih, produžili životni vijek. „I sada kada smo krenuli u ovu borbu za nabavku i finansiranje najnovije terapije za oboljele od cistične fibroze, svi su nam govorili da je to nemoguća misija. Hvala institucijama koje su prepoznale našu borbu“, istakla je predsjednica Saveza za rijetka oboljenja Biljana Kotur. Primjera radi, samo u proteklih pet godina, nekoliko puta rađene su izmjene Liste A lijekova na inicijativu Saveza za rijetke bolesti, kao i izmjenu Pravilnika o pravu na medicinska sredstva, a kako bi oboljelima od rijetkih bolesti bile obezbijeđene adekvatne terapije, medicinska sredstva, kao i neophodni preparati (dodaci ishrani). „Iako je Republika Srpska malo tržište pa proizvođači lijekova nisu zainteresovani za njega, Fond je u proteklih nekoliko godina akcenat u svom radu stavio upravo na poboljšanje dostupnosti lijekova. U tome smo imali i veliku podršku Republike Srpske i svih njenih institucija. Budući da se Fond finansira od uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, Fond uvijek ima podršku i iz budžeta Republike Srpske pa su i za ovu godinu obezbijeđena dodatna sredstva za zdravstvo“, istakao je Kusturić. Podsjećamo da je Fond od 2018. godine omogućio da svi oboljeli od rijetkih bolesti, koji su registrovani u Centru za rijetke bolesti, oslobođeni trajnog plaćanja participacije, bez obzira na godine života i dijagnozu. Uvođenjem ovog prava Republika Srpska je postala lider u regionu kada su u pitanju prava iz zdravstvenog osiguranja oboljelih od rijetkih bolesti. Autor: Darija Filipović Ostojić, portparol FZO RS

Prezentovani rezultati dosadašnjeg rada

IZIS

ntegrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) već se intenzivno primjenjuje u javnim zdravstvenim ustanovama u Srpskoj, a rezultati dosadašnjeg rada jednog od najvažnijih projekata u Republici Srpskoj prezentovani su i predstavnicima Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. „Veliki posao je urađen! Ovaj projekat nije samo važan za zdravstveni sistem, već je od republičkog značaja“, poručili su predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite. Na prezentaciji, između ostalog, konstatovano je da ovaj projekat nije nastao zbog potreba FZO RS kao institucije koja finansira zdravstvene usluge, već isključivo zbog potreba

Od aprila elektronski recepti Od aprila u Republici Srpskoj trebalo bi da se u potpunosti pređe na propisivanje elektronskih recepata. Naime, FZO RS je u proteklom periodu održao niz sastanaka sa predstavnicima apoteka, s ciljem da se one u potpunosti pripreme za realizaciju e recepata. Budući da smo od apoteka dobili uvjerenja da su spremne za elektronske recepte, realizacija ovog važnog segmenta IZIS-a trebalo bi da počne 1. aprila. U izuzetnim slučajevima će se i dalje prihvatati papirni recept i to kada je riječ o receptima privatnih ambulanti porodične medicine, receptima ustanova koje pružaju usluge iz KSZ-a (ginekologija i pedijatrija) te u slučaju recepata sa posebnim režimom propisivanja. Takođe, vodiće se računa da se ne osporavaju ni papirni recepti koje iz objektivnih razloga nije bilo moguće propisati i realizovati elektronski, npr. u slučaju nestanka struje i sl. Takođe, s obzirom na to da postojeći ugovori sa apotekama važe do 31. marta, uslov za produženje ugovora od 1. aprila jeste da se u apotekama realizuju elektronski recepti. Napominjemo da je FZO RS, uvažavajući zahtjeve apoteka, već nekoliko puta prolongirao rok za primjenu elektronskih recepata, a takođe postojao je i testni period tokom kojeg su apoteke imale mogućnost da ukažu na sve probleme s kojima su se suočavale.

cjelokupnog zdravstvenog sistema, a sve u cilju da građanima Srpske budu dostupnije i efikasnije zdravstvene usluge. Podsjećamo da je IZIS potpuno novi sistem koji je implementiran, za sada, u svim javnim zdravstvenim ustanovama i znači kompletno uvezivanje svih zdravstvenih ustanova u jedan sistem. Naime, sada su svi medicinski podaci integrisani na jednom mjestu, za razliku od ranije, kada je svaka zdravstvena ustanova bila jedinka za sebe i samo je ona raspolagala sa podacima o osiguranicima koji su koristili njihove usluge. IZIS podrazumijeva potpunu integraciju, odnosno informacionu uvezanost svih ustanova zdravstvenog sistema Srpske te upotrebu elektronskih uputnica, recepata, kartica (umjesto zdravstvenih knjižica) i elektronskog kartona. Inače, od početka rada IZIS-a javne zdravstvene ustanove su izdale više od milion elektronskih uputnica za specijalističke preglede, kroz IZIS sprovele oko 3,5 miliona posjeta, izdale oko 166.000 bolničkih uputnica, obrađeno oko 20.000 uputnica za MR i KT i drugo. Napominjemo da zdravstvene ustanove rade u IZIS-u, ali je još omogućeno da uporedo sa radom u ovom programu štampaju uputnice, recepte i slično koje su obrađene u IZIS-u, dok se papir u potpunosti ne izbaci iz upotrebe. Kada je riječ o elektronskim karticama koje su, takođe, samo jedan segment ovog projekta, do sada je uručeno više od 633.400 kartica, odnosno 57 odsto osiguranika je preuzelo svoju elektronsku karticu koja zamjenjuje staru zdravstvenu knjižicu. Dakle, riječ je o kompleksnom projektu koji donosi brojne novine kako za zdravstvene ustanove, tako i za građane, ali svi sudionici ovog projekta su svjesni da će sa IZIS-om zdravstveni sistem biti znatno efikasniji. Autor: Odjeljenje za odnose sa javnošću FZO RS

Z D R A V S T V O

druženje porodica sa problemom steriliteta „Roda“ u Banjaluci u martu je organizovalo panel diskusiju o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kada je riječ o reproduktivnom zdravlju, na kojoj su predstavnici Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske odgovarali na sva pitanja u vezi sa ovom oblašću. Na ovu temu govorile su predstavnice Sektora za zdravstvo i kontrolu FZO RS Daniela Telebak i Merita Alagić, koje su na ovoj panel diskusiji objasnile procedure ostvarivanja prava na tri pokušaja vantjelesne oplodnje, kao i druga prava iz zdravstvenog osiguranja porodica koje se bore sa sterilititetom. Podsjećamo da FZO RS finansira tri pokušaja vantjelesne oplodnje, a pored toga, od 2017. godine finansira i čuvanje embriona za parove na dvije godine u zdravstvenoj ustanovi koja sa nama ima potpisan ugovor za sprovođenje vantjelesne oplodnje. Takođe, Fond zdravstvenog osiguranja RS u pandemiji virusa korona donio je još jednu odluku u korist osiguranika kada je u pitanju procedura vantjelesne oplodnje. Naime, ukoliko se zbog korone postupak vantjelesne oplodnje prekine, žena ima pravo na ponovljeni postupak, odnosno osiguraniku će se izdati novo rješenje za istu proceduru koja je i prekinuta zbog virusne infekcije. Inače, na panel diskusiji veliki broj pitanja se odnosio i na lijekove, pa je to bila prilika da se predstavnici Udruženja podsjete da je Fond početkom ove godine omogućio i da se lijek „utro-

orodični doktori, na prijedlog Konzilijuma za maligne bolesti, mogu propisivati uputnice za usluge molekularnih analiza koje se sprovode u Zavodu za kliničku patologiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. To se isključivo odnosi na usluge detekcije gena kod oboljelih od adenokarcinoma pluća (EGFR) i detekcije mutiranih gena kod oboljelih od kolorektalnog karcinoma (KRAS i NRAS). Dakle, Fond zdravstvenog osiguranja RS će ove usluge plaćati Univerzitetskom kliničkom centru RS u skladu sa ugovorenim modelima plaćanja i domovi zdravlja se neće teretiti za upućivanje osiguranika na ove usluge. Tako je Fond na adresu svih domova zdravlja, specijalističkih centara

Upoznaj svoja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Panel diskusija o vantjelesnoj oplodnji

gestan“ na recept propisuje i ženama koje su u postupku vantjelesne oplodnje. Ova promjena je i omogućena na prijedlog udruženja porodica sa problemima steriliteta te je jasna potvrda opredijeljenosti Fonda da zdravstveno osiguranje kreira u skladu sa potrebama osiguranika i finansijskim mogućnostima. Inače, namjera Fonda je da informiše osiguranike o svojim pravima i

kako da ih ostvare te su i panel diskusije odličan način u ostvarivanju tog cilja. Svjesni da zdravstveno osiguranje vrijedi više ako osiguranici znaju svoja prava, Fond će i ubuduće nastojati da pravovremenom informacijom i transparentnim radom dopre do što većeg broja osiguranika koji su najvažniji partneri u kreirnju sistema zdravstvenog osiguranja.

Molekularne analize

Fond ove usluge finansira UKC-u RS i ambulanta porodične medicine uputio kratko pojašnjenje kada se na uputnicu mogu slati osiguranici Fonda da urade ove usluge, a sve u cilju zaštite prava pacijenata. Ovo uputstvo je i način da domovi zdravlja postupaju jednoobrazno kada je riječ o upućivanju pacijenata na molekularne analize, a sve u cilju da svi osiguranici imaju ista prava. 15

Z D R A V S T V O

redsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, povodom Dana državnosti 15. februara, zlatnom medaljom za zasluge za izuzetan doprinos u oblasti javnih, humanitarnih i zdravstvenih djelatnosti odlikovao direktorku Fonda solidarnosti za dijagnostiku i liječenje i oboljenja stanja i povreda djece u inostranstvu „Duša djece“ Jasminku Vučković. „Ovo priznanje je za sve građane Republike Srpske koji dobrovoljnim izdvajanjem od svojih plata svakog mjeseca omogućavaju da se djeca liječe u inostranstvu. Time je nedvosmisleno pokazana solidarnost prema najosjetljivijoj kategoriji društva i hvala državi Srbiji koja je to prepoznala“, istakla je Vučkovićeva. Prilikom osnivanja ovog fonda jedan od osnovnih ciljeva je bio da prestane potreba da se djeca liječe u inostranstvu putem humanitarnih akcija.

Dodik: Sistemski riješen problem liječenja djece u inostranstvu Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik čestitao je direktorki Fonda solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu Jasminki Vučković, dobitnici zlatne medalje za zasluge za izuzetan doprinos u oblasti javnih, humanitarnih i zdravstvenih djelatnosti koju joj je uručio predsjednik Srbije Aleksandar Vučić povodom Sretenja - dana državnosti. Dodik je istakao da je i ovo priznanje još jedna potvrda o opravdanosti osnivanja ovog fonda koji je bio neophodan kako bi se brže pomoglo teško oboljeloj djeci čije liječenje zahtijeva intervenciju ustanova van Republike Srpske te da je i Srbija prepoznala značaj njegovog postojanja, saopšteno je iz Kabineta srpskog člana Predsjedništva BiH. „Osnivanjem ovog fonda sistemski je riješen problem liječenja najosjetljivije kategorije društva, naše djece, kojoj je potrebno liječenje van granica Republike Srpske, a rezultati njegovog rada još su vidljiviji zahvaljujući Vašem predanom radu i trudu, što dodatno potvrđuje i ovo visoko priznanje koje ste dobili od Republike Srbije“, istakao je Dodik u čestitki upućenoj Vučkovićevoj. 16

Dan državnosti Republike Srbije

Zlatna medalja za zasluge Fondu solidarnosti

„Tako da je Republika Srpska sistemski riješila problem liječenja djece u inostranstvu, a humanitarne akcije za liječenje djece su svedene samo na sporadične i sve rjeđe slučajeve“, istakla je Vučkovićeva.

Zahvaljujući Fondu solidarnosti i djeca sa najtežim dijagnozama, čije liječenje košta i po nekoliko miliona, dobila su šansu da se liječe. Primjera radi, za liječenje samo jednog djeteta oboljelog od rijetke bolesti, koje traje u kontinuitetu u zadnje tri godine, do sada je izdvojeno skoro tri miliona KM. Takođe, zahvaljujući Fondu solidarnosti ne samo da je obezbijeđen novac za finansiranje liječenja djece u inostranstvu, već su djeca iz Republike Srpske dobila šansu da se liječe u poznatim svjetskim zdravstvenim usta-

novama i da ih liječe eminentni ljekari. Najčešći razlozi za upućivanje na liječenje su maligna oboljenja, rijetke bolesti, transplantacija, urođene ortopedske anomalije, bolesti oka, srca i druga oboljenja... Djeca su liječena u referentnim klinikama širom svijeta, u Njemačkoj, SAD, Francuskoj, Italiji, Turskoj, Austriji, Španiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Belgiji, Holandiji i drugim zemljama. Podsjećamo da Fond solidarnosti u potpunosti snosi troškove liječenja djece kojoj je odobreno liječenje u inostranstvu, što podrazumijeva kompletno liječenje, uključujući sve ono što je djetetu neophodno u toku liječenja. Takođe, Fond solidarnosti snosi i troškove smještaja pratioca uz dijete, a po potrebi se obezbjeđuje i stručna pratnja. Zbog situacije izazvane korona virusom, još početkom pandemije Upravni odbor Fonda solidarnosti je donio odluku da u toku trajanja vanrednog stanja ili vanredne situacije finansira i dodatne troškove u vezi sa liječenjima u inostranstvu, ukoliko nije moguć povratak u Republiku Srpsku, poput smještaja, putnih troškova, kao i neophodnih lijekova ili medicinskih sredstava u cilju obezbjeđivanja daljeg liječenja djeteta u kućnim uslovima za vrijeme boravka u inostranstvu. Autor: Darija Filipović Ostojić, Portparol FZO RS

Z D R A V S T V O

okviru Interreg IPA CBC programa Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, Institut za javno zdravlje Crne Gore i Zavod za javno zdravstvo Sisačko-moslavačke županije su kroz realizaciju Projekta „Javnozdravstvena spremnost za epidemije i vanredne situacije koje prelaze granice država – ERI Health“ izvršili su hvatanje i determinaciju vektorakomaraca Prepoznajući značaj vektorskih zaraznih bolesti i njihov potencijal za širenje van granica jedne zemlje, od januara 2021. godine JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske, Zavod za javno zdravstvo Sisačko-moslavačke županije i Institut za javno zdravlje Crne Gore implementiraju Projekat: “Javnozdravstvena spremnost za epidemije i vanredne situacije koje prelaze granice država” (Eri-Health: Public Health Preparedness for Crossborder Epidemics and Emergencies). Navedeni Projekat je projekat prekogranične saradnje koji se realizuje u okviru Prioritetne ose 1 - Poboljšanje kvaliteta usluga javnog zdravlja i socijalne zaštite u programskom području Interreg IPA Programa prekogranične saradnje Hrvatska-Bosna i Hercegovina-Crna Gora 2014-2020. Cilj Projekta je poboljšanje usluga dijagnostike antropozoonoza i zaraznih bolesti koje se prenose putem vektora kao i njihove kontrole, što će omogućiti projektnim partnerima da blagovremeno otkriju javnozdravstvene prijetnje. Posljednjih decenija u svijetu prekomjerna brojnost pojedinih vektora i porast broja zaraznih bolesti koje oni prenose imaju sve veći javnozdravstveni značaj. Vektori, najčešće komarci, krpelji i razne vrste zglavkara, imaju aktivnu ulogu u transmisiji određenog patogena, a njihova aktivnost i distribucija direktno zavise od spoljašnje temperature i uticaja ostalih klimatskih faktora. Pored klimatskog uticaja i mnogi drugi faktori, kao što su međunarodna putovanja i trgovina, nove poljoprivredne prakse i sociodemografska evolucija mogu olakšati uspostavljanje staništa i rasprostranjenost određenih vrsta komaraca na jednom području te dovesti do pojave zaraznih bolesti koje nisu uobičajene za taj prostor. U ukupnom obolijevanju od zaraznih bolesti u svijetu, oko 17% pripada vektorskim zaraznim bolestima. Značajan dio prevencije ovih bolesti predstavlja praće18

JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske

ERI Health Pripremila: Dr Jelena Đaković Dević epidemiolog u JZU Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske

nje prisustva i distribucije pojedinih vrsta komaraca na određenom području kako bi se kontrolisala njihova rasprostranjenost i kako bi se procijenio rizik za pojavu ove vrste zaraznih bolesti. Jedna od projektnih aktivnosti tokom 2021. godine je bila identifikacija vrste komaraca koji su prisutni na području implementacije Projekta kao i virusa koje ovi komarci nose. Aktivnosti su se paralelno odvijale u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Republici Srpskoj.

vom ledu. Ukupno je dostavljeno 80 uzoraka u kojima je bilo od jednog do 61 komarca u pulovima i to 41 uzorak komaraca vrste Culex sp. i 39 uzoraka komaraca vrste Aedes sp., uzorkovanih na području Crne Gore u različitim vremenskim periodima u dijelu južne teritorije zemlje (Radanovići, Radovići, Krtole, Meljine, Herceg Novi). Rezultati ispitivanja pokazali su da ni u jednom od dostavljenih uzoraka komaraca vrste Culex sp. i Aedes sp. sa različitih lokacija na teritoriji Crne Gore, uzorkovanih tokom juna, jula, septembra i oktobra nije utvrđeno prisustvo virusa Zapadnog Nila, Usutu virusa, virusa Dengue groznice, Chikingunya (Čikingunja) virusa, niti virusa Groznice doline Rifta. Dobijeni nalazi ukazuju da u sezoni 2021. godine ili nije bilo cirkulacije pomenutih virusa na ispitivanim područjima (lokalitetima) ili je, pak, ta cirkulacija bila na vrlo niskom nivou, pa nije bila detektovana ispitivanjem dostavljenog broja uzoraka i jedinki komaraca. U svakom slučaju, rezultati ispitivanja su u korelaciji sa slučajevima obolijevanja u humanoj populaciji kojih nije bilo ove sezone.

Crna Gora Uzorci komaraca prikupljenih na Hrvatska: Sisačko-moslavačka dijelu južne teritorije Crne Gore poslažupanija ni su u Naučni institut za veterinarstvo U sklopu projekta izvršeno je uzor„Novi Sad“ u smrznutom stanju na su- kovanje komaraca, determinacija vrsta

Z D R A V S T V O

komaraca i PCR analiza komaraca na sljedeće uzročnike: virus denga, virus west Nile, virus chikungunya, usutu virus i virus Rift valley. Za uzorkovanje komaraca korištene su CDC lovke proizvođača Biogents, naziva BG-Pro kupljene iz sredstava projekta. Uzorkovanje je provedeno u osam termina, svaki put na pet lokacija i to tokom srpnja, kolovoza i rujna. Lokacije su bile urbane i ruralne. Uzorkovanjem komaraca na području Sisačko-moslavačke županije determinirane su vrste komaraca koje su očekivane na tom geografskom području. Najzastupljeniji su: Aedes vexans i Culex pipiens. Od invazivnih vrsta prikupljeni su uzorci komarca Aedes albopictus. PCR analizom u prikupljenim uzorcima komaraca nisu nađeni traženi virusi. Republika Srpska U Republici Srpskoj komarci su uzorkovani sa područja šest opštiona: Gradiška, Kozarska Dubica, Novi Grad, Kostajnica, Srbac i Trebinje. Za uzorkovanje korištene su CDC klopke na pet lokacija u svakoj od navedenih opština. Uzorkovanje je izvršeno u pet termina tokom mjeseca jula, avgusta i septembra u 2021. godini. Uzorci su transportovani na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu gdje je obavljena identifikacija vrste komaraca i analiza prisustva virusa. Analizom vrste komaraca je utvrđeno prisustvo Culex pipiens i Aedes vexans u svim uzorcima dok je u četiri uzorka otkriven Aedes albopictus. Svi uzorci su testirani na prisustvo virusa Zapadnog Nila i Usutu virusa dok su uzorci gdje je otkriven Aedes albopictus testirani na virus Dengue groznice, Chikingunya virus i virus Rift Valley. U prikupljenim uzorcima komaraca nije otkriven nijedan od navedenih virusa. Zaključak Sve informacije koje su sprovedene u ovom segmentu Projekta koristiće se kako bi se poboljšao nadzor nad vektorskim bolestima i kontrola komaraca kao vektora, pripremile različite edukacije iz ove oblasti te podigla svijest stanovništva o značaju i načinima prevencije ove grupe zaraznih bolesti. Značajan napor će se uložiti da se ove vrste aktivnosti implementiraju i narednih godina.

Porodična medicina prije i tokom pandemije COVID-19 Pripremila: prof. dr sc. med. Kosana Stanetić, primarijus, specijalista porodične medicine, načelnik Službe porodične medicine JZU „Dom zdravlja“ u Banjaluci, Medicinski fakultet, Univerzitet u Banjaluci

lužba porodične medicine (SPM) je najveća u JZU “Dom zdravlja” u Banjaluci, obuhvatajući 33 lokaliteta u gradskom, prigradskom i seoskom području Grada Banjaluka uz Edukativni centar porodične medicine (ECPM) Poliklinika sa 12 ambulanti koje koriste doktori na specijalizaciji iz porodične medicine. U SPM trenutno je zaposleno 126 ljekara i 199 medicinskih sestara, raspoređenih u 122 tima porodične medicine. Reforma primarne zdravstvene zaštite Početkom devedesetih godina primarna zdravstvena zaštita (PZZ) zasnivala se na „dispanzerskom“ načinu rada, koji je kvalifikovan kao neefikasan i skup, pa su od 1996. godine počele pripreme za reformu PZZ,

kada i Narodna skupština Republike Srpske usvaja neophodne zakonske akte. Strateškim planom za reformu i rekonstrukciju od 1997-2000. godine definisani su glavni pravci promjena u zdravstvenom sistemu, kada je težište tih promjena stavljeno na promjene u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i uvođenju modela rada po principima porodične medicine. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti iz 1999. godine definisano je da je ambulanta porodične medicine osnovni oblik organizovanja primarne zdravstvene zaštite, a tim porodične medicine predstavlja prvu liniju kontakta i ulaska građana u sistem zdravstvene zaštite. Tim porodične medicine čine doktor medicine, koji ima edukaciju iz porodične medicine i dvije medicinske sestre. Građani slobodno biraju doktora na period od godinu dana, a 19

Z D R A V S T V O

nakon ovog perioda imaju mogućnost da promijene tim. U specifičnim okolnostima, građani mogu promijeniti tim porodične medicine i prije isteka perioda od godinu dana. Tim porodične medicine obezbjeđuje usluge iz domena primarne zdravstvene zaštite za 2000 registrovanih građana tokom 24 sata, za građane oba pola i svih starosnih grupa. Cilj reforme je povećanje uloge doktora porodične medicine u tretmanu najčešćih masovnih nezaraznih oboljenja, promociji zdravlja i prevenciji bolesti. Narodna skupština Republike Srpske je na svojoj sjednici od 26. jula 2002. godine usvojila Program zdravstvene politike i strategije za zdravlje u Republici Srpskoj do 2010.godine u kome je ocijenila da nezarazne bolesti predstavljaju najteži problem i da se taj problem ne rješava na način kako to postavljaju savremena medicina i praksa. U cilju rješavanja ovog problema, Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske je 2003. godine objavio Stručno uputstvo za otkrivanje i redukciju rizičnih faktora i rano otkrivanje oboljenja iz programa prevencije i kontrole nezaraznih bolesti u Republici Srpskoj. Ljekar porodične medicine je dobio najvažniju ulogu u svim oblicima preventivnog rada. Zdravstveno-promotivne mjere i mjere otkrivanja i redukcije rizičnih faktora (povišeni arterijski krvni pritisak, pušenje, gojaznost, povišene vrijednosti ukupnog holesterola i šećera u krvi) su u nadležnosti primarne zdravstvene zaštite, odnosno tima porodične medicine. Mjere ranog otkrivanja određenih malignih bolesti (rak grlića maternice, dojke, prostate i debelog crijeva i rektuma) organizuju i sprovode konsultativne službe domova zdravlja u saradnji sa Službom porodične medicine. Edukacija populacije o zdravim stilovima života u cilju očuvanja zdravlja, ali i edukacija pacijenata sa manifestnim bolestima u cilju zaustavljanja progresije bolesti i sprečavanja komplikacija su postale izuzetno važan segment rada tima porodične medicine. Reformski proces je obuhvatao nekoliko važnih segmenata od kojih su poseban značaj imali edukacija kadrova i obezbjeđenje adekvatnog prostora i opreme za rad timova porodične medicine. Edukacija je započela 1999. godine, kada je specijalizaciju započela prva generacija specijalizanata porodične medicine. Uz program specijalizacije 2002. godine, u cilju bržeg os20

posobljavanja kadra za rad po principima porodične medicine, uvedena je dvosemestralna edukacija za ljekare i medicinske sestre – Program dodatne edukacije iz porodične medicine (Program of Aditional Training - PAT). Sve edukacije su vršili treneri iz Queens Univerziteta iz Kingstona (Kanada). U periodu reforme su renovirani ili novoizgrađeni objekti ambulanti porodčne medicine i usklađeni sa novim sistemom rada. Rad tokom pandemije COVID-19 U martu 2020. godine potvrđen je prvi slučaj pacijenta inficiranog virusom SARS-CoV-2. Već 6.3.2020. godine u Domu zdravlja Banjaluka osnovana je prva ambulanta za akutne respiratorne infekcije (ARI). Tokom trajanja pandemije broj timova porodične medicine se prilagođavao aktuelnoj

naseljima Paprikovac, Starčevica i Dolac. U oktobru 2021. godine osnovana je COVID-19 ambulanta u naselju Dolac, koja je zbrinjavala COVID-19 pozitivne pacijente. U ovim ambulantama se broj angažovanih timova porodične medicine kretao između dva i sedam. Osim pružanja usluga ARI i COVID-19 pacijentima, timovi porodične medicine (TPM) su za vrijeme pandemije bili angažovani u procesu vakcinacije protiv COVID-19, pružali su pomoć u radu Higijensko-epidemiološke službe (HES), radili su u državnom karantinu u Studentskom domu “Nikola Tesla” i prostoru “Stara pulmologija”, a periodično i u državnom karantinu do njegovog zatvaranja početkom juna 2020. godine. Obim i vrsta usluga, koju su pružali timovi porodične medicine tokom pandemije, je bio značajno izmijenjen.

epidemiološkoj situaciji, tako da je u periodu pogoršane epidemiološke situacije u ARI ambulantama bilo angažovano i po 15 timova porodične medicine dnevno. ARI ambulante su radile na lokaciji ECPM Poliklinika, a po potrebi su otvarane i ARI ambulante u

Fokus rada je bio na zbrinjavanju pacijenata sa suspektnom ili potvrđenom infekcijom SARS-CoV-2 i procesu vakcinacije. Ovakva organizacija rada je dovela do toga da se broj osoblja u redovnom radu u ambulantama porodične medicine izmijenio. Rad na pre-

Z D R A V S T V O

venciji bolesti i promociji zdravlja je bio skoro potpuno obustavljen, a smanjen je i obim usluga koji je pružan pacijentima sa hroničnim bolestima. Međutim, i pored nedostatka osoblja, zbog angažmana na radu oko pandemije, tokom cijelog perioda pacijenti su mogli da dobiju osnovne usluge od timova porodične medicine. Sve ambulante su radile, a samo u pojedinim ambulantama je zbog nedostatka osoblja rad bio redukovan. Sa dolaskom pandemije, timovi porodične medicine su morali da značajno izmijene svoj način rada; rad u zaštitnim opremama, liječenje pacijenata oboljelih od nove i nedovoljno poznate bolesti, uzimanje briseva za testiranje, monitoring i praćenje kovid pozitivnih pacijenata i njihovih kontakata, vođenje evidencije o oboljelima, vođenje bolovanja, stalno praćenje novih preporuka i usklađivanje rada sa njima i drugo. O značajnom angažmanu TPM tokom pandemije COVID-19 govore sljedeći podaci: • U ARI ambulantama (ECPM Poliklinika) tokom 2020. godine urađen je najveći broj pregleda pacijenata sa akutnim respiratornim infekcijama (27.336), u ARI ambulanti Starčevica 1.194, u ARI ambulanti Dolac 626 pregleda, u ARI ambulantama na Paprikovcu/Petrićevcu 763 pregleda, a u kovid ambulanti Dolac 4.312 pregleda, odnosno u ARI/Covid ambulantama je tokom pandemije iza-

zvane virusom korona ukupno u 2020. godini pregledano 34.231 pacijenata. • Tokom 2021.godine u ARI ambulantama je pregledano 58.668 pacijenata, a bolnička uputnica je od ukupno pregledanih izdata za 3.598 pacijenata ili 6,13%. • U kovid ambulantama je u 2021. godini pregledano i liječeno 22.324 pacijenta sa potvrđenom infekcijom, pri čemu su pružene 36.543 usluge i izdato 1.457 (6,57%) bolničkih uputnica za pacijente koji su imali srednje tešku i tešku kliničku sliku i zahtijevali su liječenje u bolničkim uslovima. • Na vakcinacijskom punktu, ali i u ambulantama porodične medicine, aplicirano je preko 100.000 doza vakcina protiv COVID-19 infekcije. Ovi podaci pokazuju da je najveći broj pacijenata, suspektnih ili pozitivnih na virus SARS-CoV-2 pregledan i liječen na nivou primarne zdravstvene zaštite, kod doktora porodične medicine. Ovo su većinom bili pacijenti sa blagim kliničkim slikama. Dobrom trijažom pacijenata, smanjen je pritisak na bolnički sektor, kada je na sekundarni nivo zdravstvene zaštite upućivano prosječno oko 5% od ukupnog broja pacijenata. Komparativno je manji procenat upućivanja na sekundarni nivo zdravstvene zaštite bio iz ARI nego iz kovid ambulanti. Tokom pandemije COVID-19 kao najznačajniji problemi u radu TPM de-

tektovani su: • nedovoljan broj osoblja za obim poslova koji obavljaju (preopterećenost kadra), • veliki broj kurativnih pregleda onemogućio je obavljanje drugih dnevnih poslova timova (promocija zdravlja, prevencija bolesti, sistematski pregledi ili redovne kontrole pacijenata sa hroničnim bolestima), • slaba dostupnost konsultanata i dijagnostičkih procedura na sekundarnom i tercijarnom nivou, i • značajno veći obim administrativnih usluga. Zaključak Porodična medicina ima važnu ulogu tokom i nakon pandemije jer posjeduje: sve infrastrukturne podatke o faktorima rizika kod svojih pacijenata i podatke o rizičnim grupama, vrši monitoring pacijenata, obezbjeđuje njegu u skladu sa potrebama pacijenata, detektuje nove slučajeve COVID-19 infekcije i vrši trijažu pacijenata. Tokom pandemije rad timova porodične medicine je bio značajno izmijenjen. Ali, bez obzira na sve okolnosti, Služba porodične medicine Doma zdravlja u Banjaluci dala je i nadalje daje značajan dopirinos liječenju pacijenata tokom pandemije i odgovorila svim postavljenim zadacima u novim, vanrednim uslovima, uzrokovanim pandemijom COVID-19.

Z D R A V S T V O

Poremećaj vida boja

osnovi se radi o smanjenoj mogućnosti da se vide boje ili razlike u nijansama boja. Nekada se ovo stanje zvalo daltonizam i još se u običnom govoru tako zove. Smanjena sposobnst vida boja može da ometa aktivnosti vezane uz odabir boja, kao što je biranje odjeće, razlikovanje voća različite boje i raspoznavanje svjetala semafora. Većina ljudi sa ovakvim stanjem nema neke posebne poteškoće i obično su sposobni da mu se prilagode i žive normalno. Potpuno sljepilo za boje je, ipak, rijetko i može biti povezano sa poteškoćama u vidu na jakom svjetlu i smanjenom vidnom oštrinom. Iako se čini da bi trebalo da svi isto vidimo i doživljavamo boje to nije slučaj i jedan od 10 muškaraca drugačije vidi boje.

Najčešće se poremećaj vida za boje nasljeđuje. Razlog mnogo veće učestalosti kod muškaraca nego kod žena je što su geni koji dovode do najčešćih oblika deficijencije boja locirani na X hromozomu, kojih muškarci imaju samo jedan. Kako se radi o recesivnom obrascu nasljeđivanja kod žena je drugi X hromozom obično dovoljan kako bi se imala tačna genetska informacija koja omogućava odgovarajuću funkcija čepića. Žene su obično nosioci poremećaja i mogu ga prenijeti na svoje muško potomstvo, a same mogu imati simptome jedino ako na oba X hromozoma imaju istu mutaciju. Zbog toga je učestalost kod žena manja od 0,5 posto. Stečeni uzroci poremećaja vida boja se mogu javiti zbog različitih oboljenja i oštećenja tačke jasnog vida, očnog živca i mozga. Takođe, sa starenjem pada sposobnost razliko22

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

vanja boja. Sama nasljedna deficijencija vida boja se ne može liječiti. Kako se radi o malom problemu obično ga i nije potrebno pokušavati na neki način korigovati. Najčešći poremećaj vida boja je između crvene i zelene boje, a potom plave i žute. U praksi ovi ljudi obično, ipak, mogu donekle da vide razliku između crvene i zelene boje pa se zbog toga stanje zove anomalna trihromatopsija. Mnogo rjeđe je da postoji dihromatopsija. Monohromatizam je izraz koji se koristi kada se želi reći da postoji potpuno odsustvo vida boja. Tako crveno-zeleni dihromati mogu da imaju poteškoća da razlikuju crvenu i zelenu jabuku, kao i da vide na semaforu da li se radi o crvenom ili zelenom svjetlu. Na svu sreću, postoje drugi vidni podaci koji im omogućavaju da se snalaze sa semaforima pošto je položaj svjetala standardizovan pa u realnom životu ovo ne predstavlja poseban problem. Kako dihromate moraju da se snalaze oni mnogo bolje prepoznavaju oblike i teksture što im je od pomoći da bolje primijete kamuflažu različitih životinja u odnosu na ljude sa normalnim kolornim vidom. Ako do poremećaja u vidu boja dođe tokom života to može da bude znak oboljenja očnog dna što traži

pregled oftalmologa. Veoma čest uzrok poremećaja kolornog vida je otok tačke jasnog vida (makulopatija) kod dijabetesa gdje pacijenti kao jedan od prvih simptoma opisuju kako su im boje postale isprane. Drugi čest uzrok ovog poremećaja je glaukom gdje često dolazi do poremećaja u kvalitetu vida boja. Dijagnoza se obično radi uz pomoć Išiharinih tablica koji se sastoji od serija slika sa obojenim tačkicama koje su iste osvijetljenosti, tako da osoba koja ne vidi dobro boje neće moći da vidi ili će vidjeti neki drugi nacrtani broj ili oblik. Ovo je dobar brzi test za dijagnostikovanje crveno-zelene deficijencije kolornog vida. Drugi uređaj koji je u upotrebi je anomaloskop gdje ispitanik sam dodaje određene boje kako bi izjednačio drugu polovinu slike i na taj način se može izračunati i kvantifikovati koliki je poremećaj vida boja.

Z D R A V S T V O

eriferni nervni sistem, kao važan i veoma osjetljiv dio ljudskog organizma, je veoma često zanemaren, pri čemu je jedan od značajnih uzroka zanemarivanja i veoma osjetljiva dijagnostička oprema, često dostupna samo velikim svjetskim centrima. Susrećemo ne samo oboljenja koja primarno zahvataju periferni nervni sistem, već i značajan dio oboljenja drugih organskih sistema čovjeka koji, posljedično, zahvataju i periferni nervni sistem, a koji svojim simptomima bolesti ukazuju na oboljenja drugih sistema i prije nego što se se oni otkriju. Pravovremena dijagnostika daje mogućnost pravovremenog liječenja osnovne bolesti prije nego što dođe do trajnih, ozbiljnih pa i životno ugrožavajućih stanja. Zlatni standard za dijagnostiku oboljenja perifernog nervnog sistema je elektromioneurografija, koja se u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ kontinuirano primjenjuje već decenijama. Nedostatak ove dijagnostičke procedure je što se mogu detektovati samo promjene na debelim, brzoprovodećim mijelinizovanim vlaknima, koja dijelom čine sam nerv kao osnovnu strukturu perifernog nervnog sistema. Sporoprovodeća mijelinizovana i nemijelinizovana vlakna, kao značajan dio nerva, ovom metodom nije moguće detektovati. Jedna od važnih karakteristika ovih vlakana je i provođenje osjećaja bola te osjećaja toplote i hladnoće. Kao posljedica jedan dio oboljenja perifernog nervnog sistema - polineuropatija tankih senzitivnih vlakana ostaje bez mogućnosti jasne objektivne dijagnostike. Ovo je bio razlog kreiranju dijagnostičkog aparata za kvantitativno senzorno testiranje. Uzimajući u obzir da ovaj aparat detektuje promjene na vlaknima koja su odgovorna za prenos osjećaja bola i da je bol subjektivni doživljaj, uz činjenicu da je posljednjih nekoliko desetljeća u fokusu istraživanje mehanizama, dijagnostike i liječenja hronične neuropatske boli koja nije više simptom oštećenja tkiva već entitet sam za sebe, aparat za kvantitativno senzorno testiranje dobija ulogu u procjeni percepcije bola, omogućavajući kvantifikaciju klinički relevantne percepcije i praga bola. Korištenjem mehaničkog (putem vibracija ili pritiska) te termičkog (termode-toplota i hladnoća) nadraža-

Kvantitativno senzorno testiranje (Quantitative Sensory Testing – QST)

Mogućnost kvantifikacije klinički relevantne percepcije i praga bola Autor teksta: Prof. dr Tatjana Bućma, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

ja vrši se procjena detekcije praga osjećaja toplog i hladnog, broj paradoksalnih toplotnih senzacija tokom procedure, izmjene toplog i hladnog stimulusa, prag bola pri nadražaju toplim ili hladnim nadražajem, detekcija mehaničkog praga nadražaja, dinamičke mehaničke alodinije, detekcija praga nadražaja vibracijom, prag bola izazvan pritiskom i sl. Na osnovu ovog detektuju se promjene i na vlaknima nisu mogle biti detektovane dijagnostičkom procedurom elektromioneurografije.

Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ posjeduje sofisticirani dijagnostički aparat za kvantitativno senzorno testiranje na kojem radi obučen multidisciplinarni tim sa dugodišnjim iskustvom u dijagnostici i tretmanu oštećenja i oboljenja perifernog nervnog sistema. Metoda je neagresivna i sigurna za pacijente, a indikacija za provođenje ove dijagnostičke procedure je u nadležnosti specijalista koji se bave ovom grupom oboljenja - neurolozi, specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, neurohirurzi, ortopedi i reumatolozi. Uz pomoć kvantitativnog senzornog testiranja i uz već postojeću elektromioneurografiju u potpunosti se zakoružuju dijagnostičke potrebe detekcije oštećenja i oboljenja perifernog nervnog sistema, kroz segment pravovremene i pravilne dijagnostike, u skladu sa savremenim svjetskim trendovima. Uvođenje ovog testiranja i njegova dostupnost pacijentima u svakodnevnom radu podiže nivo dijagnostike, a time i nivo liječenja oboljenja perifrnog nervnog sistema u Republici Srpskoj.

Z D R A V S T V O

Savremene mogućnosti za snimanje koštano-zglobnog sistema – u susret potrebama pacijenta Tekst napisao Darko Karat, inženjer medicinske radiologije

Istorijat magnetne rezonance Priča o magnetoj rezonanci počinje oko 1946. godine kada je Felix Bloch (dobitnik Nobelove nagrade) otkrio neke nove osobine atomskog jezgra. Zapisao je svoje otkriće u ono što mi znamo kao Blohove jednačine. Dugo je trebalo da magnetna rezonca nađe svoju primjenu u medicini, da bi tek 1977. godine Damadian i njegov tim konstruisali prvi super-provodni NMR skener i proizveli prvu sliku ljudskog tijela, a skeniranje je trajalo gotovo pet sati. U isto vrijeme, Paul Lauterbur započeo je svoj rad na istom području. Tako su obojica imala svoj doprinos i zasluge u uvođenju magnetne rezonance u medicinsku dijagnostiku. Naziv nuklearne magnetske rezonancije (NMR) promijenjen je u snimanje magnetskom rezonancijom (MRI), jer se smatralo da riječ nuklearna ne bi naišla na široko prihvatanje u javnosti. Razvoj MRI je još u punom zamahu i samo će vrijeme pokazati šta će nam donijeti budućnost. Glavna prednost MRI je njegova izvrsna rezolucija kontrasta i mogućnost izrade slika u svakoj zamislivoj ravnini, nešto što je u potpunosti nemoguće uz X-zrake ili CT. Uvažavajući potrebe pacijenata za savremenom brzom dijagnostikom Zavod „Dr Miroslav Zotović“ nabavio je savremeni MRI aparat renomiranog proizvođača Esaote SpA. MRI aparat Esaote O Scan je moderan skener otvorenog tipa čime je prevaziđena jedna od vodećih prepreka dijagnostike putem MRI – klaustrofobija, strah pacijenta od zatvorenog prostora, odnosno ulaska u „kapsulu“ za snimanje. Klaustrofobija kao prepreka ulasku u MRI aparat nije beznačajna jer statistika kaže da 10% ljudi na svijetu pati od klaustrofobije. Vodeći računa o potrebama pacijenata sa različitim oboljenjima i stanjima lokomotornog aparata, Zavod „Dr 24

Miroslav Zotović“ je nabavio aparat O-scan koji je idealno rješenje za MR ekstremiteta. O-scan nudi kompletan spektar mogućnosti snimanja ekstremiteta visokog kvaliteta, istovremeno pružajući optimalno iskustvo pacijentu, zahvaljujući svojoj jedinstvenoj ergonomiji i otvorenom dizajnu. Predstavlja idealan odgovor na današnje zdravstvene zahtjeve: udobnost pacijenata, kvalitet, brzo vrijeme pregleda i efikasan radni tok. O-scan odlikuje se sljedećim mogućnostima sistema: • otvoreni trajni magnet bez održavanja jačine polja od 0,31 Tesle; • ergonomski dizajn za maksimalnu udobnost pacijenta (bez klaustrofobije); • kompletan set namjenskih kalema Dual Phased Array kojima nije potreban RF zaštitni kavez i maksimalna veličina kalema je 15x16cm; • cijeli skup unaprijed definisanih sekvenci i protokola te korisnički definisane sekvence i prilagođeni protokoli pregleda; • opsežni alati za pregled slika, analizu i nalaz, kao i mogućnost daljinske usluge; • jednostavno pozicioniranje pacijenta s optimizovanim krevetom, kao i maksimalna udobnost i stabilnost čak i za korpulentne pacijente;

Magnetna rezonanca u Zavodu “Dr Miroslav Zotović“

• dinamička MR može otkriti okultne impigiment-e (uklještenja) koje je teško ili nemoguće uočiti standardnim statičkim MR aparatima; • funkcionalna procjena pruža dodatni alat za dijagnostičku uslugu, posebno u sportskoj medicini visokog nivoa, kao i kod ranog otkrivanja i prevencije reumatoidnog artritisa. Na O scan aparatu moguće je izvršiti snimanje: šake, ručnog zgloba, podlaktice, stopala, skočnog zgloba, potkoljenice, lakta i koljena (bez kontrakture).

Snimak šake

Snimak skočnog zgloba

Aparat je smješten na lokaciji Banja Slatina, u objektu bivšeg Gerontološkog centra “Slateks” i usluga je dostupna svim osiguranicima FZO RS putem uputnice i prijavljivanja preko aplikacije FZO RS kod porodičnog doktora. MRI snimanje lokomotornog aparata je dostupno i za lično plaćanje.

Z D R A V S T V O

gradnja vještačkog zgloba kuka (endoproteze) može da se učini zbog dva razloga, uznapredovalih degenerativnih promjena (osteoartiritsa) ili zbog traume. Osteoartritis zgloba kuka nastaje zbog progresivnog oštećenja hrskavice zgloba. Najčešće se radi o degenerativnom oboljenju zgloba kuka, ali uzrok mogu biti reumatske bolesti (RA, SLE), trauma i urođene deformacije kuka. Oboljenje se manifestuje bolom i progresivnim smanjenjem obima pokreta u kuku, praćenog i posljedičnom hipotrofijom muskulature. Poksimalni okrajak femura se sastoji od glave femura, vrata femura i velikog i malog trohantera. Prelomi svaki od ovih fragmenata mogu da budu izolovani, ali se najčešće radi o udruženim prelomima dijelova proksimalnog femura. Mogu biti udruženi i sa prelomom acetabuluma. Prelom vrata femura je najčešći od preloma proksimalnog femura. Češće se javlja kod žena i povezan je sa starijim životnim dobom i osteoporozom. Povreda vrata femura može da ošteti vaskularizaciju glave femura i da dovede do aseptične osteonekroze glave femura (zbog povrede a. circumflexae, donje metafizalne arterije i a. ligamentum teres femoris). Zato se, po pravilu, prelomi femura liječe hirurški. Kod preloma sa dislokacijom aseptična osteonekroza se javlja u 60-70% slučajeva, ukoliko se ne uradi hirurško liječenje. Implantacija endoproteze kuka je indikovana u slučaju značajnog osteoartritisa kuka i značajnih trauma acetabuluma i femura. Prednost endoproteze kuka je u tome što omogućava odmah pun oslonac na operisanu nogu. Postoje dva načina osteofiksacije proteze – bescementni i cementni. Kod cementne fiksacije dijelovi endoproteze se za kost fiksiraju cementnom masom, koja se stvrdne za 20 minuta. U tom slučaju je dozvoljen odmah pun oslonac na operisanu nogu. Kod bescementne fiksacije ostavlja se da kost uraste u elemente endoproteze. U ovom slučaju dozvoljen je parcijalni oslonac na operisanu nogu (3-6 sedmica). U slučaju da je, osim endoproteze, ugrađen i koštani kalem, takođe se odgađa pun oslonac za 3-6 sedmica. Da bi se spriječila luksacija endoproteze potrebno je poštovati određena ograničenja u aktivnostima svakodnevnog života. Zabranjena je fleksija u kuku više od 90° , dozvoljena je adukcija do neutralnog položaja, zabranjena UR 26

Rehabilitacija nakon artroplastike zgloba kuka

Dr Igor Dumanović

(ako je pristup zadnjebočni) a zabranjena SR (ako je hirurški pristup prednji). Pacijentu je zabranjeno saginjanje (čučanj) da dohvati predmete sa poda. Nema ležanja na boku bez jastuka među nogama, nema sjedenja na niskom sjedištu, ne smije da prekrsti noge. Poželjno je prilikom sjedenja koristiti stolice sa naslonom za ruke (kao pomoć pri ustajanju), prilikom ustajanja držati nogu ispruženu u koljenu. Nakon tri mjeseca od operacije dozvoljeno je ležanje na stomaku. Prvih mjesec dana po operaciji pacijent treba da leži na leđima ali sa jastukom među nogama. Pacijent se, po završenoj rehabilitaciji, može baviti plivanjem, vožnjom bicikla, stonim tenisom, dozvoljena je šetnja, ali se ne preporučuju kontaktni sportovi. Prednost endoproteze kuka je u tome što omogućava odmah pun oslonac na operisanu nogu. Postoje dva načina osteofiksacije proteze – dva tipa proteze – bescementni i cementni. Kod cementne fiksacije dijelovi endoproteze se za kost fiksiraju cementnom masom, koja se stvrdne za 20 minuta, i u tom slučaju je dozvoljen odmah pun oslonac na operisanu nogu. Kod bescementne fiksacije ostavlja se da kost uraste u elemente endoproteze i u ovom slučaju dozvoljen je parcijalni oslonac na operisanu nogu (3-6 sedmica). U slučaju da je

osim endoproteze ugrađen i koštani kalem, takođe se odgađa pun oslonac za 3-6 sedmica. U prva dva dana po operaciji pacijent ustaje, hoda nekoliko koraka. Izvodi vježbe disanja, vježbe jačanja gornjih ekstremiteta i zdravog donjeg ekstremiteta. Izvodi izometrijske vježbe za gluteus maximus i medius i kvadriceps te aktivne vježbe dorzifleksije stopala (mišićna pumpa). Hod je dozvoljen sa štakama, oslonac do granice tolerancije na operisanu nogu. U prvoj sedmici se postepeno uvode vježbe abdukcije, fleksije i ekstenzije u operisanom kuku (lagano, dozirano, potpomognuto, ili klizanjem pete o podlogu). Krajem prve sedmice pacijent treba da hoda uz i niz stepenice (prvo zdrava, pa operisana noga). Nakon četiri sedmice može se preći na hod sa jednom podlakatnom štakom. Nakon osam sedmica, može se započeti sa odbacivanjem pomagala, ukoliko MMT za abduktore bude 4 ili 5 i ukoliko Trendelenburgov znak bude negativan. Od ostalih fizikalnih agensa mogu se koristiti elektroanalgezija i elektrostimulacija interferentnim strujama, magnetoterapija u cilju poboljšanja osteoneogeneze. Manuelna limfna drenaža se može primijeniti u cilju smanjenja otoka, kao i krioterapija. Po skidanju konaca (i ukoliko nema infekcije) dozvoljena je hidrokineziterapija.

Z D R A V S T V O

titna žlijezda pomaže organizmu da ostane u ravnoteži i balansu te štiti i upozorava tijelo kada da uspori kako ne bi sagorjeli u svakodnevnom stresu. Kada reagovati na znakove koje šalje štitna žlijezda i kako prepoznati signale za uzbunu, govori dr Sonja Zarač Bobić, specijalista nuklearne medicine. Šta je endokrini sistem i šta je štitna žlijezda? Endokrini sistem je sistem žlijezda sa unutrašnjim lučenjem koje luče svoje produkte (hormone) direktno u krvotok i na taj način utiču na brojne metaboličke funkcije organizma. Štitna žlijezda je najveća endokrina žlijezda u ljudskom organizmu, specifičnog izgleda u obliku leptira, koja se nalazi u donjem, prednjem dijelu vrata. Funkcioniše pod uticajem hipofize i hipotalamusa (centara u mozgu), a preko hormona koje luči reguliše mnogobrojne organe i organske sisteme. Hormoni štitne žlijezde direktno utiču na rad skoro svake naše ćelije. U pitanju su hormoni tiroksin T4, trijodtironin T3 i kalcitonin. Hormoni štitne žlijezde su veoma značajni za pravilan metabolizam, jer pospješuju stvaranje toplote, podstiču sintezu proteina, stimulišu razgradnju masti, utiču na nivo šećera i rad srca. Koji su poremećaji rada štitne žlijezde? Najčešći oblici poremećaja rada štitne žlijezde su: usporen rad, odnosno hipotireoza i ubrzan rad ili hipertireoza, upale štitne žlijezde (akutna upala, subakutna upala ili De Quervain tireoiditis i hronična upala ili Hashimoto tireoiditis), gušavost sa i bez čvorova štitne žlijezde (struma i struma multinodosa), te benigni i maligni tumori štitne žlijezde, kao i rijetke metastaze drugih karcinoma u štitnoj žlijezdi / sekundarni depoziti. Koji su najčešći simptomi koji prate hipotireozu? Hipotireoza je poremećaj metabolizma, uzrokovan smanjenjem količine hormona štitne žlijezde u tijelu, koji se ispoljava brojnim simptomima, a svi simptomi su posljedica smanjenog metabolizma. Bolesnici se žale na umor, pospanost, bezvoljnost, dobijaju na tjelesnoj težini, usporeni su, usporenog toka misli sa stalnim osjećajem hladnoće. Često se javljaju zatvori, ko28

Hormoni štitne žlijezde direktno utiču na rad skoro svake ćelije u organizmu Pripremila: dr Sonja Zarač Bobić, specijalista nuklearne medicine

da možete uticati na njega. Provodite vrijeme sa ljudima koji vas motivišu, koji vam donose pozitivnu energiju i opuštaju vas. Jedite raznovrsno, uravnoteženo, pazite šta unosite u svoje tijelo i uvrstite u svakodnevnu rutinu neku fizičku aktivnost. Od velike važnosti za štitnjaču je kvalitetan san i zato je bitno da spavate barem sedam sati. Kontrolišite štitnjaču vađenjem hormona koje će pregledati doktor specijalista i uradite ultrazvuk štitnjače. Redovne kontrole su veoma važne, jer je rana dijagnoza ključna za ža postaje blijeda, suva i perutava, a balans i oporavak. u težim slučajevima javljaju se edemi Koliki je značaj dodataka (otoci) i poremećaj rada srca. Nokti su ishrani za zdravlje štitne lomljivi, kosa je suva, teško se češlja, žlijezde? izmijenjenog kvaliteta, glas je promuKod hipotireoze, subkliničke hipokao zbog edema glasnih žica, razvija se nagluvost, dolazi do poremećaja tireoze i Hashimoto tireoiditisa potrebmenstrualnog ciklusa (izostaje ovula- no je na vrijeme otkriti nutritivni deficit cija kod žena) te se javlja sterilnost i te se preporučuje, uz paletu hormona, kod muškaraca i kod žena. Posebno je određivanje nivoa vitamina D, vitamiopasno što se ovi simptomi kod Has- na B12, nivoa željeza i feritina, zatim himoto tireoiditisa postepeno razvija- prolaktin i lipidni status. Dodaci ishraju, tako da se bolesnici često na njih ni, poput selena, joda i B kompleksa, naviknu i tako mnogi simptomi ostaju doprinose boljem radu štitne žlijezde. neprepoznati do uznapredovalog stadiMio-inozitol je neposredno ukljujuma bolesti. Važno je napomenuti da čen u djelovanje tireo-stimulišućeg dobar dio bolesnika nema neke izra- hormona (TSH), a doprinosi očuvanju žene tegobe te se kod njih hipotireoza emocionalnog i mentalnog zdravlja te slučajno otkrije. mirnog sna. Njegov deficit u ishrani, kao i pogoršanje stanja štitne žlijezKako sami možemo uticati na de, mogu biti uzrok anksioznih simpbolji rad štitne žlijezde? toma. Neravnoteža šećera u krvi taVeoma je važno shvatiti vlastitu od- kođe može biti uzrok Hashimoto tigovornost za svoje zdravlje i prihvatiti reoiditisa i anksioznosti. Otkriveno je da mio-inozitol pomaže u otklanjanju ovih simptoma. Svojim pacijentima često preporučujem preparat Tirostar, jer sadrži sve pomenute sastojke koji pozitivno djeluju na rad štitne žlijezde. Međutim, od velike važnosti je da se isprate efekti ne samo lijekova, nego i dodataka ishrani te da se oni uvode pod nadzorom ljekara koji će pratiti vrijednosti hormona i prilagoditi terapiju svakom pojedinačnom pacijentu.

Z D R A V S T V O

rimarni psihijatrijski poremećaji sa kožnim simptomima i znakovima u kliničkoj praksi nešto se rjeđe susreću nego psihosomatski poremećaji. Psihijatrijske bolesti koje se javljaju sa patološkim idejama, iluzijama ili halucinacijama, koje se odnose na kožu, su sumanuti poremećaji, shizofrenija, psihotični poremećaji uzrokovani zloupotrebom sredstava zavisnosti ili promijenjenim zdravstvenim stanjem. Dermatolog je često suočen sa zadatkom da dijagnostikuje psihički poremećaj i objasni pacijentu psihološku etiologiju kožne bolesti. - Psihotični poremećaji Sumanuti poremećaji (F22.) U tu grupu spadaju različiti psihotični poremećaji, najčešće su sumanute ideje o parazitima u koži, neugodnom tjelesnom mirisu, uvjerenje da postoji strano tijelo ispod kože i dizmorforobija. Ti poremećaji pripadaju grupi «monosimptomatskih hipohondrijskih psihoza». Rjeđe se javljaju bromoze, sumanute patološke ideje da koža daje «neugodan miris» i dismorfofobija kada je pacijent uvjeren da postoji promjena oblika, strukture ili funkcije kože. Kod nekih pacijenata se javljaju senzacije poput žarenja jezika, usta ili genitalija, za što se ne može pronaći organska osnova. Pacijenti sa sumanutim idejama zbog vlastite kože razlikuju se od shizofrenih kod kojih je, uz sumanute ideje, prisutan višestruki funkcionalni deficit zbog halucinacija, slabih socijalnih i radnih sposobnosti te zaravnjenog afekta. Iluzija parazitoze Najčešći oblik monosimptomatske hipohondrijske psihoze koju susrećemo kod dermatoloških pacijenata su sumanute ideje o postojanju parazita u koži. Takvi pacijenti čvrsto vjeruju da im je tijelo inficirano nekom vrstom parazita te iznose ideje o razmnožavanju «tih organizama», o njihovom kretanju i širenju ispod kože, a ponekad su čak uvjereni kako ti mikroorganizmi izlaze van kroz kožu. Pacijent takođe često donosi «kutijicu sa uzorkom» u kojoj se nalazi komadić ekskorirane kože, insekt ili dio insekta koji donose kao «dokaz» njihove parazitoze. Diferencijalna dijagnoza tog poremećaja odnosi se na shizofreniju, psihotičnu depresiju, akutnu mani-

Dermatološka oboljenja, uzrokovana psihijatrijskim bolestima

Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

ju ili psihozu uzrokovanu sredstvima zavisnosti. Diferencijalno dijagnostički takođe treba uzeti u obzir i organske uzroke sličnih simptoma u koži, kao npr. sindrom apstinencije od kokaina, amfetamina ili alkohola, zatim deficit vitamina B12, multiplu sklerozu, cerebrovaskularnu bolest te sifilis. Ako se bilo koja od navedenih dijagnoza ovog poremećaja jest opsesivno-kompotvrdi, malo je vjerovatno da je u pi- pulzivno ponašanje. tanju iluzija parazitoze. Ostali psihijatrijski poremećaji koji mogu biti u podlozi trihotilomanije Dizmorfofobija su: poremećaj ponašanja, reakcija na Dizmorfofobija je bolesna preoku- stres, anksioznost, depresija, mentalna pacija izgledom tijela, prisutna u 14% retardacija te sumanute ideje u kojima ambulantnih dermatoloških pacijenata pacijent čupa kosu da bi «nešto iskoi 10% pacijenata kozmetičke hirurgi- pao van, kako bi kosa mogla normalje, podjednako učestala kod muška- no rasti» tj. trihofobija. Diferencijalna raca i žena. Pacijent je preokupiran dijagnoza trihotilomanije odnosi se na izgledom cijelog tijela ili usmjeren na pseudopelade, alopeciju areatu, sifilis pojedina područja, žene uglavnom na te tineu capitis. lice, a muškarci na vlasište i polne orTrihotilomanija je jedno od rijetkih gane. Psihopatološki, dismorfofobija je stanja u kojem pregled vlasišta može nespecifični simptom hipohondrijaze i biti dijagnostički dostatan. Korijen vlaklasifikuje se kao sumanuti psihotič- si u tom poremećaju podliježe jedinstni poremećaj. venoj promjeni nazvanoj trihomalacija, koja se javlja jedino kod pacijenata sa trihotilomanijom. Stoga, u slučaju kada pacijent ne želi da prizna da sam sebi čupa kosu, biopsija kože može pomoći u postavljanju dijagnoze. Poremećaj ponašanja sa neposrednim uticajem na kožu nalazimo i kod onihotilomanije -nekontrolisane prisile čupanja noktiju, hroničnog lihen simpleksa - posljedice nekontrolisane prisile trenja ili grebanja kože i kod griženja usana. NEUROTSKI (ANKSIOZNI) POREMEĆAJI I POREMEĆAJI LIČNOSTI - Poremećaji ponašanja s neposrednim uticajem na kožu Trihotilomanija Dermatološka struka definiše trihotilomaniju kao stanje u kojem osoba čupa vlastitu kosu, dok psihijatri toj definiciji dodaju termin kompulzivno. Najčešća psihopatologija u podlozi

Dermatitis artefakta Termini «neurotske ekskorijacije» i «psihološke ekskorijacije» odnose se na stanja u kojima pacijent sam sebi nanosi ogrebotine vlastitim noktima i tipičan je za anksiozne i depresivne osobe. Fakticijski dermatitis (dermatitis artefakta) odnosi se na stanja u kojima pacijenti poremećene ličnosti koriste neko sredstvo pomoću kojeg oštećuju vlastitu kožu, kao npr. žar ci29

Z D R A V S T V O

hotilomanije, recidivirajućeg ekcema, pruritusa, suve kože i toksičnog kontaktnog dermatitisa, kao posljedica ritualnog pranja i pretjeranog korištenja deterdženata. Prevalencija opsesivno-kompulzivnog poremećaja kod ambulantnih dermatoloških pacijenata sa pruritičkim dermatitisom je 14%. garete, hemikaliju, oštre instrumente i slično. Rjeđe se događa da pacijent ošteti vlastitu kožu kao odgovor na sumanutu ideju, kada se radi o psihotičnom poremećaju. Pacijenti sa neurotskim ekskorijacijama obično boluju od depresije ili anksioznog poremećaja, dok oni sa fakticijskim dermatitisom uglavnom boluju od borderline poremećaja ličnosti. Fakticijski dermatitis javlja se kod samo 0,2% pacijenata u ambulantnom liječenju. Obično se radi o mladim, odraslim osobama koje nemaju razumno objašnjenje za svoje poremećeno ponašanje, ne priznaju samoozljeđivanje i simulaciju. Dijagnozu je ponekad teško postaviti jer se temelji na somatskim, dermatološkim i psihološkim nalazima, naročito kada se radi o pacijentima poremećene ličnosti i depresivnim pacijentima. U nedostatku dijagnostičkih dokaza hvatanje pacijenta «na djelu» i konfrontiranje s objektivnim činjenicama moglo bi izazvati suprotni učinak od željenog, tj. pogoršanje poremećaja ponašanja, depresije, pa čak i pokušaj suicida, zbog čega tu strategiju treba izbjegavati. Von Minhauzenov sindrom To je psihijatrijski poremećaj gdje postoji psihopatsko ponašanje bez namjere simulacije zbog očiglednih dobiti, izuzev ljekarske i sestrinske pomoći, takozvani hirurški oblik fakticijskog poremećaja. Simuliranje je poremećeno ponašanje gdje postoje namjerni postupci, izvana motivisani nekom dobiti, npr. stimulisanje bolesti zbog bolovanja. Većina tih pacijenata imaju poremećaj ličnosti borderline tipa. Poremećaj ponašanja sa posrednim uticajem na kožu To su psihički poremećaji kod kojih su kožne lezije u indirektnoj povezanosti sa poremećajem ponašanja. Opsesivno-kompulzivni poremećaj može biti u podlozi jednog oblika tri30

Poremećaji hranjenja Malnutricija je povezana sa nestajanjem masti, suvom kožom, purpurom, petehijama, dok ponavljajuće namjerno povraćanje uzrokuje erozije, gingivitis i purpuru lica. Zloupotreba laksativa, diuretika i emetika pojačava navedene učinke. Zavisnost od alkohola i drugih sredstava zavisnosti Alkoholizam je povezan sa eritemom lica, teleangiektazijama i rinofimom koje ponekad mogu otkriti prikriveno pijenje, tipično za žene. Pušenje je povezano sa prijevremenim starenjem, atrofijom i sivkastom nijansom boje kože. Zloupotreba teških

droga predstavlja rizik za infekciju na mjestu uboda injekcije sa rezidualnim ožiljkom. Funkcionalni poremećaji kože i sluznica Kada se isključi somatska osnova, poremećaj se definiše kao funkcionalni. Najčešći funkcionalni poremećaj kože je pruritus, koji se javlja naglo i nestaje kada se pažnja usmjeri na nešto drugo. U njegovoj osnovi najčešće se nalazi depresivni, opsesivno-kompulzivni i anksiozni poremećaj. Tri od deset slučajeva pruritusa nemaju organski uzrok i povezani su sa depresijom ili opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Posebno se izdvajaju funkcionalni genitalni i analni pruritus. Funkcionalni bolni sindromi, kao što su bolni sindromi sluznice (vulvodinija i glosodinija), atipična facijalna bol, sindrom žarećih stopala, odraz su psihološke boli sa različitom psihopatologijom u podlozi: depresija, anksioznost ili hipohondrijska preokupiranost.

Z D R A V S T V O

dozama. Prvih deset dana liječenja steroidima, kod 5% pacijenata, javljaju se psihijatrijske nuspojave: depresija, hipomanija, manija i akutna sumanutost. Rizični faktori su ženski pol, doze veće od 40 mg/dan i lupus eritematosus. Liječenje psihičkih nuspojava provodi se smanjenjem doze ili isključenjem steroida uz upotrebu anksiolitika, antidepresiva ili antipsihotika po potrebi. Smetnje se povlače u 50% slučajeva za dvije sedmice, a u 90% slučajeva za šest sedmica. - Izotretion Postoji povezanost između primjene izotretiona, koji je djelotvoran u liječenju rezistentnih akni, i razvoja depresije, suicidalnih ideja i pokušaja Sekundarni psihijatrijski suicida. Prije početka liječenja, psihijaporemećaji tar i dermatolog treba da timski odrede Poremećaji kože rijetko su život- moguću korist i štetu od lijeka, a tono-ugrožavajuća stanja, ali zbog nji- kom liječenja treba pratiti pacijentovo hove eksponiranosti mogu uveliko na- raspoloženje. rušavati kvalitet života. Pacijenti sa Lokalna terapija nagrđujućim promjenama kože često su psihološki i socijalno ugroženi pa Lokalno dermatološko liječenje nije rijetkost da takve osobe ne mo- može biti skupo i dugotrajno te stvagu dobiti posao u kojem izgled ima rati socijalno-ekonomske i emocionalodređenu važnost. Važno je naglasiti ne poteškoće. da okolina često takve osobe smatra zaraznim. Objašnjenja za visoku stoDermatološke komplikacije pu komorbiditeta kožnih i psihičkih nakon liječenja poremećaja su: Dermatološke komplikacije psiho–– hronična kožna bolest uslovlja- farmakoterapije mogu se manifestova mnogobrojna životna prila- vati u vidu različitih oblika toksičnog gođavanja, utiče na društveni život dermatitisa. i otežava liječenje, - Litijum –– uočljivost kožnih bolesti izlaže Komplikacije uz terapijsku dozu pacijenta negativnim reakcijama litijuma javljaju se kod 3 od 34% paokoline i stigmatizaciji zbog na- cijenata. Najčešce se radi o pogoršaruženosti i time smanjuje pacijen- nju psorijaze, akni, pruritusa, osipa i tovo samopoštovanje, rijetko Lyell-ovog sindroma (toksična –– lični činioci, kao što je jako izraže- epidermalna nekroliza). na anksioznost, emocionalna nes- Antipsihotici tabilnost i gubitak samopouzdanKlorpromazin izaziva nuspojave u ja, smanjuju opšte životne i radne oko 5% slučajeva, najčešće urtikariju sposobnosti. u prvom mjesecu liječenja, zatim foMnoge osobe se uspješno nose tosenzitivnost, koja je zavisna o dozi i s kožnom bolesti. Ako porodični lje- trajanju terapije i mnogo rjeđe lupus. kar primijeti da je pacijent, ipak, pod - Benzodiazepini značajnim stresom ili se javlja depreNuspojave su veoma rijetke, a mosija, socijalna fobija ili druga sekun- guća je fotosenzitivnost. darna psihopatologija, treba ga uputiti - Antidepresivi na dermatološki i psihijatrijski pregled Vrlo rijetko javlja se ispadanje kose i liječenje. i fotosenzitivnost te suvoća očiju i usta zbog antiholinergičnog učinka (triPSIHIČKE NUSPOJAVE ciklici). DERMATOLOŠKOG LIJEČENJA Sistemska terapija - Steroidi Steroidi se često koriste u dermatološkom liječenju, ponekad i u visokim

Šta je to hidžama?

idžama je alternativni medicinski postupak koji obezbjeđuje moćnu Master dipl. detoksikaciju organizma. Pored defizioterapeut Dragan toksikacije, hidžama se takođe može koMikača ristiti u terapiji određenih zdravstvenih tegoba. Postupak obezbjeđuje uklanjanje zaostale limfe, biološkog otpada i nerazgrađenih produkata metabolizma što u konačnici rezultira poboljšanjem protoka krvi u perifernoj cirkulaciji, boljom ishranom tkiva, a nervni završeci se oslobađaju pritiska. Sve to dovodi do nestanka ili značajnog smanjenja tegoba zbog kojih se pacijent javio. Koliko je potrebno tretmana? Preporuka je da se tretman hidžame sprovodi dva puta godišnje, ali u slučaju određenih tegoba broj potrebnih tretmana određuje hidžama terapeut. Da li je tretman bolan? Tretman nije bolan. Koža koju blago zarezujemo (svega 1-2 mm) se prethodno izlaže vakuumu što anestezira nervne završetke datog područja. Indikacije i kontraindikacije? Osnovna indikacija za izvođenje hidžame jeste detoks organizma. Međutim, što se tiče zdravstvenih tegoba indikacije su sljedeće: bol u leđima, problemi sa vratnom kičmom, napetost mišića, glavobolje (migrene), alergije, hipertenzija, povišene masnoće u krvi, umor, pospanost, jačanje imuniteta, nesanica, loša koncentracija... Od kontraindikacija izdvajamo osobe sa hemofilijom i ugrađenim stentovima, tj. osobe koje koriste antikoagulacionu terapiju.

Da li je tretman bezbjedan za izvođenje? Na osnovu mog desetogodišnjeg iskustva i velikog broja urađenih tretmana mogu da kažem da je tretman potpuno bezbjedan za izvođenje. Potrebno je da se izvodi u uslovima koji u potpunosti zadovoljavaju uslove sepse i antisepse te da se uvijek za svakog pacijenta koristi jednokratni pribor. Iz tog razloga potrebno je da ljudi pažljivo odaberu terapeuta koji će im raditi hidžamu. Koji su benefiti nakon hidžame? Bolji protok krvi u perifernoj cirkulaciji, bolja ishrana tkiva te oslobađanje nervnih završetaka od pritiska u velikoj mjeri doprinose oslobađanju pacijenta od bola. S druge strane, eliminacija zaostale limfe i biološkog otpada, odnosno detoks organizma, obezbijediće jačanje imuniteta, skok energije i generalno unapređenje zdravlja. Postoji li neka priprema za izvođenje tretmana i neki savjeti nakon hidžame? Potrebno je da dva dana prije i dva dana nakon tretmana ne konzumiramo mlijeko, mliječne proizvode i masnu hranu. Takođe, nakon izvođenja tretmana jedan do dva dana izbjegavati težu fizičku aktivnost.

Z D R A V S T V O

Korisnička udruženja

druženje korisnika Centra za zaštitu mentalnog zdravlja „Dolac“ Banjaluka osnovano je tokom 2017. godine, a nakon formalne registracije je zvanično započelo sa radom tokom 2018. godine. Udruženje je osnovano u okviru Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja u Banjaluci, čiji je menadžment omogućio da Udruženje ima prostoriju za svoje potrebe i aktivnosti. Udruženje je formirano na osnovu procijenjenog velikog broja korisnika sa hroničnim psihijatrijskim oboljenjima, kao dio dodatnih procesa njihove rehabilitacije i resocijalizacije u lokalnu sredinu. Predsjednik Udruženja je prim. dr Tamara Balaban, specijalista neuropsihijatrije. Kroz različite aktivnosti Udruženje nastoji promovisati zdrave stilove života, prevenirati pojavu smetnji u mentalnom zdravlju, unaprijediti i jačati inicijative koje doprinose unapređenju kvaliteta života osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju. Vizija Udruženja je društvena zajednica senzibilisana za mogućnosti i potrebe osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju u kojoj one ostvaruju svoja zakonom osigurana prava, ravnopravne su i prepoznatljive u zajednici u kojoj žive. Udruženje građana “Dolac” svoj rad zasniva na vrijednostima društva u kojem svi imaju podjednaka prava i mogućnosti za zdrav život. Aktivnosti su usmjerene na redukciju stigme i smanjenje socijalne isključenosti osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju. Udruženje radi na principima otvorene komunikaci32

Udruženje „Dolac“ Banjaluka Pripremila: Sanja Gidumović, dipl. medicinska sestra, UG „Dolac“ Banjaluka

je sa zajednicom i svim institucijama koje doprinose unapređenju i zaštiti kvaliteta mentalnog zdravlja, njegujući timski rad, visoku profesionalnost i dosljednost u svom radu. Udruženje broji 38 članova, kojima su prostorije namijenjene za aktivnosti i druženje dostupne svakodnevno. Psihosocijalnu podšku članovima udruženja i članovima njihovih porodica pružaju profesionalci Centra za zaštitu mentalnog zdravlja. U okviru udruženja realizuju se aktivnosti usmjerene na učenje socijalnih vještina, radno-okupacionu terapiju, psihoedukaciju članova i članova njihovih porodica, rekreativnu terapiju, antistigmu, resocijalizaciju, ali i brigu za njihovo somatsko zdravlje. Udruženje trenutno realizuje Projekat „Sačuvajmo opšte zdravlje - produžimo život“ uz podršku Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg implementira Asocijacija Institut za populaciju i razvoj (IPD – Institute for Population and Development) u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnim ministarstvom zdravstva i podršku Vlade Švajcarske. Podršku i senzibilitet za potrebe korisnika sa

Z D R A V S T V O

hroničnim oboljenjima - članovima Udruženja pružio je i menadžment JZU „Dom zdravlja“ u Banjaluci saglašnošću da se ovaj projekat može realizovati u ustanovi. Imajući u vidu da rezultati istraživanja ukazuju na to da oko 60% osoba sa hroničnim smetnjama u mentalnom zdravlju pati i od nekog ozbiljnijeg organskog oboljenja, a najčešće od metaboličkog sindroma koji povećava rizik od komplikacija i rane smrti, gdje se glavnim faktorima za njegov razvoj kod osoba sa shizofrenijom smatraju antipsihotici novije generacije (atipični), fizička neaktivnost, nezdrava ishrana i zavisnost o pušenju, zbog kojih se ovaj sindrom kod osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju dvostruko češće javlja u odnosu na opštu populaciju, Udruženje je definisalo projekat kojim će se u saradnji sa timovima porodične medicine u Domu zdravlja u Banjaluci razviti i implementirati smjernice o načinu pružanja usluga zaštite fizičkog zdravlja da bi te usluge bile kontinuirane, dostupne, adekvatnog kvaliteta i prilagođene potrebama korisnika, a u cilju prevencije organskih oboljenja kod osoba sa hroničnim smetnjama mentalnog zdravlja. Glavni cilj planiranih projektnih aktivnosti je poboljšanje pristupa i kvaliteta usluga za zaštitu opšteg zdravlja osoba sa hroničnim psihijatrijskim oboljenjima, što se planira ostvariti održavanjem diskusionih sastanaka i radionica sa predstavnicima timova porodične medicine i uključivanjem 30 korisnika sa hroničnim smetnjama u mentalnom zdravlju u aktivnosti projekta u periodu od jula 2021. godine do aprila 2022. godine. Glavni cilj je planiran da se ostvari realizacijom opštih ciljeva projekta: poboljšati kvalitet usluga porodične medicine za osobe sa smetnjama u mentalnom zdravlju, poboljšati zadovoljstvo korisnika uslugama porodične medicine, i promovisati specifične potrebe osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju u oblasti zaštite fizičkog zdravlja. Saradnja Udruženja sa uključenih pet timova porodične medicine u provođenju aktivnosti od početka projekta do danas je i više nego odlična. Svaki od timova je uključio po šest svojih korisnika sa hroničnim psihijatrijskim oboljenjima, za koje su uradili ulazni skrining, praćenje definisanih indikatora somatskog zdravlja i izlazni skrining u šestomjesečnom periodu. U periodu od kada je urađen ulazni skri-

ning i identifikovane potrebe korisnika oni su bili uključeni i u: • Fizičke aktivnosti (bazen, kuglana, rekreativna terapija i šetnje) za šta su bila zadužena dva radno-okupaciona terapeuta, uz nesebičnu podršku Plivačkog klubu „Olymp“ Banjaluka i Bowlling kluba „Boska“ Banjaluka, sa kojima je Udruženje potpisalo Protokol o saradnji za provođenje fizičkih aktivnosti. Plivački klub „Olymp“ obezbijedio je trenera i ustupio salu za rekreaciju na korištenje korisnicima. Uključeni korisnici su izuzetno zadovoljni aktivnostima na bazenu i u kuglani. Neki od njih su po prvi put ušli u bazen, neki su prevazišli traumatski događaj u vezi sa plivanjem i ponovo zaplivali a neki su naučili i da rone. • Modifikaciju pogrešnih uvjerenja (uticaj na pušenje, prekomjernu ishranu i smanjenu fizičku aktivnost) što su realizovali psihijatar i psiholog. • Konsultativno-specijalistički pregledi: kardiolog, dijabetolog, psihijatar, nutricionista, stomatolog, a za žene i ginekolog. Trenutno, Udruženje radi na izradi smjernica za porodične ljekare sa ciljem poboljšanja pristupa i kvaliteta usluge za specifične potrebe osoba sa hroničnim psihijatrijskim oboljenjima u oblasti zaštite somatskog zdravlja, čime bi to postalo dijelom ustaljene kolaborativne prakse korisnika i profesionalaca. Smjernice će biti definisane na osnovu zaključaka realizovanih na zajedničkim diskusionim sastancima. Nakon zaokruživanja svih planiranih aktivnosti u okviru Projekta „Sačuvajmo opšte zdravlje - produžimo život“ planirano je predstavljanje finalnih rezultata sa ciljem motivacije drugih korisničkih udruženja da ostvare kvalitetniju i kontinuiranu saradnju sa lokalnim domom zdravlja i timovima porodične medicine.

Napomena: Osobe na fotografijama su saglasne sa njihovim objavljivanjem (zaštićen vizuelni identitet).

Z D R A V S T V O

CMZ aktivnosti

Dan šarenih čarapa Pripremili: mr. sc. Nedim Muftić, dipl. defektolog surdoaudiolog – logoped, Amela Kalušić, dipl. medicinska sestra, Jasmina Pašalić Ramić, dipl. socijalni radnik i Amra Kovačević, medicinska sestra – okupacioni terapeut, Dom zdravlja-Centar za mentalno zdravlje Travnik

vjedoci smo postepenog završetka pandemije i uslovima života pod mjerama zaštite od virusa COVID-19. Shodno tome, Centar za mentalno zdravlje (CMZ) Doma zdravlja Travnik je odmah preduzeo aktivnosti na povratak radu u zajednici, što treba da bude jedan od osnovnih modela rada na prevenciji i borbi protiv stigmatizacije i predrasuda prema osobama sa smetnjama u mentalnom zdravlju. Ponovo su aktivirani planovi rada u zajednici, tačnije planovi obilježavanja datuma koji su od značaja za mentalno zdravlje. Među prvima, kao naročito važan, obilježen je 21. mart – Međunarodni dan osoba sa Down sindromom, poznatiji u javnosti kao „Dan šarenih čarapa“. Kao i ranijih predpandemijskih godina članovi tima CMZ Travnik su ovaj datum obilježavali u sklopu manifestacije Dani Općine Travnik, da bi se postiglo da pripremljene sadržaje masovnije posjete građani Travnika. Tako je i ove godine centralno mjesto na gradskom trgu pripalo štandu CMZ Travnik na kojem su izložene rukotvorine, radovi korisnika usluga Centra koji su nastali u procesu okupacione terapije, šarene pletene čarape koje su isplele mame, nane, bake i komšinice djece koja su uključena u defektološko-logopedske i psihološke tretmane u Centru. Naravno, ova prilika je iskorištena za podjelu edukativno-informativnog materijala o Down sindromu, mentalnom zdravlju, značaju očuvanja mentalnog zdravlja, prevenciji, mogućnostima tretmana, te uslugama koje građani mogu dobiti u Centru, te su svi sugrađani imali priliku se družiti sa korisnicima. Posebnu pažnju cjelokupnom događaju je skrenula veoma draga posjeta malih korisnika iz Obdaništa Travnik, stalnih partnera u svim preventivno promotivnim aktivnostima Centra, koji su u saradnji sa svojim tetama iz obdaništa pripremili zanimljivi performans na gradskom trgu i na svoj način skrenuli pažnju na značaj razvijanja senzibiliteta prema osobama sa Down sindromom, te osobama sa teškoćama u 34

učenju i učešću, odnosno osobama sa duševnim smetnjama. Ove godine uvedena je i nova aktivnost u suradnji sa Šahovskim klubom Travnik - otvoreni turnir sa članovima šahovske sekcije korisnika naših usluga. Svi prolaznici, posjetioci ove manifestacije, su imali priliku odmjeriti svoje šahovsko znanje s „velemajstorima“ Centra i u najvećem procentu su morali predati partiju na veliko zadovoljstvo korisnika. Veliku čast svojom posjetom je pružio i Načelnik općine Travnik sa svojim saradnicima koji se upoznao sa korisnicima i u razgovoru s njima pokazao spremnost na razvijanje još bolje saradnje i aktivnosti Centra, lokalne zajednice i općinskih struktura vlasti. Kroz obilježavanje Dana šarenih čarapa ostvaren je jedan od primarnih

ciljeva centara za mentalno zdravlje u bilo kojoj zajednici, pored prevencije. Centri trebaju da budu pokretač aktivnosti na pronalaženju resursa i potencijala u lokalnoj zajednici koji se mogu prepoznati kao partneri za saradnju u procesu razvoja centara za mentalno zdravlje, njihovom usmjeravanju ka radu na prevenciji, razvoju antistigma aktivnosti, unapređenju mentalnog zdravlja, razvoja senzibiliteta članova zajednice prema osobama s duševnim smetnjama, osobama s teškoćama u učenju i učešću, posebno djeci kao najranjivijoj populaciji našeg društva. Napomena: CMZ Travnik posjeduje saglasnosti za fotografisanje i objavljivanje fotografija.

Z D R A V S T V O

ovodom 20. veljače kada se obilježava Svjetski dan socijalne pravde, 22. veljače 2022. godine, u hotelu „Euro“ u Odžaku, održana je jednodnevna edukacija „Ljudska prava i prava osoba sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama“, namijenjena korisnicima i profesionalcima u mentalnom zdravlju koji žive i rade na području Općine Odžak (Posavska Županija). Edukaciju su pohađali 20 korisnika usluga u mentalnom zdravlju iz Udruženja „Neuron“ iz Odžak i četiri profesionalca iz oblasti zaštite mentalnog zdravlja iz Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Odžak. Treneri u oblasti poznavanja i zagovaranja ljudskih prava bili su Miroslav Jovanović iz Banjaluke, Nihad Kadić iz Gračanice te Senada Halilović, Nermina Džananović, Alisa Ahmetović i Ana Majić iz Odžaka. Prevashodni cilj edukacije bio je rad na podizanju svijesti o pravu na pravo, ojačavanje kapaciteta korisničkih udruženja i kontinuirana borba protiv stigme reduciranjem socijalne nepravde. Teme obrađene na ovoj edukaciji bile su: Ljudska prava, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, Primjena Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u stvarnom životu, Stvaranje servisa podrške u zajednici, Promocija prava na pravnu i poslovnu sposobnost, Pravo na nezavisno življenje i uključenost u zajednici, Osnaživanje ljudi u obrani prava osoba sa mentalnim i psihosocijalnim poteškoćama, Razumijevanje stigme, diskriminacije i uskraćivanja prava, Zaustavljanje prisile i stvaranja službi bez prisile nasilja i zlostavljanja. Azra Salkanović, predsjednica Udruženja „Neuron“, se u svom uvodnom obraćanju zahvalila trenerima i učesnicima, kao i organizacijama i in-

Korisničke inicijative

Svjetski dan pravde Udruženje „Neuron“ obilježilo je Svjetski dan socijalne pravde na temu „Ljudska prava i prava osoba sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama“ Pripremila: Ana Majić, dipl. medicinska sestra, volonterka Udruge „Neuron“ Odžak

stitucijama koje su podržale ovu edukaciju, korisnu svim korisnicima i profesionalcima, a bez kojih bi mogućnosti zagovaranja vlastitih prava osoba sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama bilo teško realizirati. Ovu aktivnost podržali su Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg implementira Asocija-

cija Institut za populaciju i razvoj (Association Institute for Population and Development – IPD) u partnerstvu sa Federalnim ministarstvom zdravstva i Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, uz podršku Vlade Švicarske. Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su s njihovom objavom.

Z D R A V S T V O

Javna zdravstvena ustanova Specijalna bolnica za hroničnu psihijatriju Modriča

Specijalnu bolnicu za psihijatriju u Modriči posjetili predstavnici fondacije „Initiative für zurückgekehrte“ iz Njemačke

pecijalnu bolnicu za hronične psihijatrijske bolesti u Modriči posjetili su predstavnici fondacije „Initiative für zurückgekehrte“. Delegaciju su činili prof. dr Philip Heiser, dječji psihijatar, dr Sabine Radke, psihijatar, gđa Christiane Marx, vodeći koordinator trialoga i pratilac pri ozdravljenju, kao i prevodilac Milanka Scholz. Primarni cilj njihove posjete bio je nastavak saradnje započete još 2015. godine, posjetom naših predstavnika Njemačkoj, kao i realizovanje odobrene donacije u novčanim sredstvima namijenjene za našu bolnicu, a koja će biti realizovana kroz kupovinu automobila. Gosti su željeli upoznati naš grad, lokalnu zajednicu, kao i način na koji se naš sistem brine o osobama koje imaju probleme na planu mentalnog zdravlja. Takođe ih je zanimalo da posjete sve relevantne institucije koje rade na pomoći i zbrinjavanju oboljelih lica, kakva je saradnja sa njihovim srodnicima te koliko su uključene druge institucije i udruženja u njihov oporavak. Jedan o ciljeva je bila i promocija Trialoga kao metoda rada u psihijatriji, koji je u njihovoj praksi dao odlične rezultate i koji žele unaprijediti kod nas. Naime, radi se o pojačanoj komunikaciji između ljekara, bolesnika te njegove porodice kao podrške u ozdravljenju. Potrudili smo se da kao domaćini odgovorimo ovom zahtjevnom zadatku te da upotpunimo radne dane i predstavimo naš sistem u najboljem mogućem svjetlu. Koordinatori projekta Milenko Đukić, dipl. ecc i dr Dalibor Jozičić, psihijatar, organizovali su posjete te su naši gosti proveli sadržajnih šest radnih dana. Nakon dočeka u kasnim večernjim satima 16.1.2022. godine, već prvog dana gosti su imali prijem kod direktora bolnice Siniše Nikića, dipl. pravnika, koji im je poželio dobrodošlicu te zahvalio na trudu i izdvojenom vremenu za aktivnosti sa predstavnicima projektnog tima bolnice. Uslijedio je detaljan obilazak bolnice, rehabilitacionog kao i somatskih odjeljenja te odjeljenja za akutnu psihijatriju, koje je 36

Projektni tim bolnice nastavio dobru saradnju sa partnerskim gradom Badsacha Pripremila: Gordana Spasojević, dipl. socijalna radnica

predstavio dr Goran Ivanović, psihijatar i član projektnog tima. Sve posjete su realizovane u skladu sa pravilima WHO te usvojenih mjera zbog aktuelne pandemije korona virusa. Nakon toga, upriličen je prigodan program koji su pripremili korisnici naše ustanove u radno-okupacionoj terapiji, kao i predstavljanje bolnice koje su organizovali načelnica dr Biljana Prstojević Zelinčević, spec. nps, kao i dr Zoran Zorić, psihijatar, takođe član projektnog tima. Naši gosti su stekli utisak da radimo u lošim infrastrukturnim uslovima, ali

da je ljudski i profesionalni doprinos na veoma visokom nivou. Drugi dan su gosti, zajedno sa našim koordinatorom, posjetili Udruženje za podršku porodicama, licima i zajednici u mentalnom zdravlju „Zajedno“ u Banjaluci, gdje su korisnici u saradnji sa osobljem pripremili prijem, posluženje te prigodan muzičko-dramski program. Internacionalnom koordinatoru za mentalno zdravlje u Republici Srpskoj dr Biljani Lakić, psihijatru, gosti su takođe bili u posjeti i tu su informisani o reformi mentalnog zdravlja koja je u

Z D R A V S T V O

toku već godinama, kao i o postignutim rezultatima, saradnji na drugim projektima od značaja za razvoj podrške osobama koje imaju probleme na planu mentalnog zdravlja. Treći dan su posjetili opštinu Modriča, gdje su prijem realizovali savjetnik načelnika Aleksandar Petrović i Bojana Kurešević, načelnica privrede, koji su našim gostima predstavili aktivnosti oko izrade Novog zakona o socijalnom preduzetništvu u Republici Srpskoj, a koji će biti idealna osnova i prilika da se osobama koje imaju probleme na planu mentalnog zdravlja omogući zaposlenje u skladu sa preostalim kapacitetima njihove ličnosti. Nakon toga, organizovana je posjeta Dnevnom centru za djecu sa posebnim potrebama „Sunce Oberwalisa“, gdje su naše goste dočekali predstavnici Centra za socijalni rad Modriča, direktor Dejan Drinić, dipl. socijalni radnik, koji je predstavio ustanovu, viziju njenog djelovanja, način komunikacije sa roditeljima djece, program rada te određene teškoće na koje nailaze u svakodnevnom radu. Ubjedljivo najdirljiviji i najbolji dio posjete bio je četvrtak kada smo našim gostima dali priliku da se predstave. Prof. dr Heiser je predstavio kliniku u kojoj je načelnik odjeljenja za dječju psihijatriju u gradu Northausenu. Gospođa Christiane Marx je rado podijelila

svoju životnu priču kroz prezentaciju našim bolesnicima, što je naišlo na odličan prijem. Predstavila je Projekat „Ex-In“ čiji je aktivan učesnik, kao osoba koja je imala psihotične epizode u životu iz kojih je izašla obogaćena iskustvom koje dalje promoviše. Svi prisutni bolesnici su strpljivo slušali njen put ka ozdravljenju te uspone i padove na koje je nailazila tokom oporavka. Neki od prisutnih su vrlo aktivno učestvovali u razgovoru sa gospođom Marx, iskazali izuzetno poštovanje te poznavanje stranog jezika što je izazvalo oduševljenje kod nas profesionalaca koji svakodnevno radimo sa njima. Nakon toga je realizovana posjeta zaštićenoj kući u Kladarima, gdje se provelo dosta vremena u razgovoru

sa osobama koje imaju probleme na planu mentalnog zdravlja, a koje se liječe u zaštićenoj kući. Upriličena je posjeta Domu zdravlja, tačnije Centru za mentalno zdravlje Modriča, gdje su na prijemu bili Mirela Pejić, psiholog i Boro Gvozden, jedan od rukovodilaca ustanove. Centri za mentalno zdravlje predstavljaju prvu stepenicu u pružanju pomoći i najvažniju podršku bolesnicima koji se prate u otvorenoj sredini. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić je primio gostujuću delegaciju u petak 21.1.2022. godine, iskazao izuzetnu informisanost o posjeti, kao i zahvalnost za izdvojeno vrijeme i trud. Razgovarao je sa njima, dogovorene su dalje zajedničke aktivnosti te planovi za buduću saradnju. Prilikom posjete gosti iz partnerke klinike iz Njemačke su donirali projektnom timu bolnice šest tableta koji će biti iskorišteni za olakšan rad, bržu i lakšu kominukaciju. Izdvojena su i sredstva za nabavku automobila bolnici, koji će pripadati odsjeku socijalnog rada te biti iskorišten za unapređenje saradnje i komunikacije sa kolegama na primarnom nivou zaštite duševno oboljelih lica, tačnije sa centrima za mentalno zdravlje i centrima za socijalni rad, kako bi bila obezbjeđena što kvalitetnija usluga zaštite mentalnog zdravlja u društvenoj sredini.

F A R M A C I J A

Novo iz Krke – vertikalno integrisani rivaroksaban

Poštovani, Drago nam je da možemo obavijestiti stručnu medicinsku javnost da smo proširili por�olio Krkinih kardiovaskularnih lijekova novim oralnim antikoagulansom Xerdoxo (rivaroksaban) koji se koristi u prevenciji moždanog udara i sistemske embolije u odraslih pacijenata sa nevalvularnom atrijskom fibrilacijom te u liječenju i prevenciji venskog tromboembolizma u odraslih1. Atrijska fibrilacija (AF) je nepravilan i često ubrzan rad srca, koji može povećati rizik od moždanog udara, zatajenja srca i drugih komplikacija povezanih sa srcem. Atrijska fibrilacija pogađa oko 1-4% opšte populacije, a taj se postotak povećava s godinama, udvostručavajući se svako desetljeće nakon 55-te godine. Većina pacijenata ima 6585 godina. Najčešća komplikacija atrijske fibrilacije je moždani udar. Zapravo, atrijska fibrilacija povezana je s pet puta većim rizikom od moždanog udara2,3,4. Venski tromboembolizam (VTE) je stanje u kojem se krvni ugrušak najčešće stvara u dubokim venama noge, prepona ili ruke. Prolazi kroz dvije faze: • Duboka venska tromboza (DVT) - ugrušak koji nastaje u dubokim venama, obično u nozi • Plućna embolija (PE) - kada ugrušak izbije iz stijenke duboke vene, on postaje emboličan i može putovati u pluća, gdje uzrokuje djelomičnu ili potpunu blokadu arterije u plućima. Venski tromboembolizam pogađa uglavnom starije osobe, ali se može pojaviti u bilo kojoj dobi. Gotovo polovica pacijenata nema kli38

nički vidljivih znakova bolesti. Ovo Reference: 1. Sažetak karakteristika lijeka je takozvani “tihi” DVT.5,6 Xerdoxo Oba poremećaja trebaju an�- 2. Odutayo A, Wong C, Hsiao A et koagulacijsku terapiju kao osnovu al. Atrial fibrillation and risks za učinkovitu prevenciju komplikaof cardiovascular disease, renal cija. Europske smjernice preporudisease, and death: systematic čuju nove oralne antikoagulanse review and meta-analysis. BMJ (NOAC) kao prvu opciju izbora za 2016;354:i4482, prevenciju moždanog udara i VTE7,8. 3. ESC Guidelines for the management of atrial fibrillation deveXerdoxo (rivaroksaban) spada loped in collaboration with EACTS. EHJ 2020; 00: 1–125 3. među NOAC-e koji imaju poboljLin H, Wolf P, Kelly-Hayes M, et šani sigurnosni profil u poređenju al. Stroke severity in AF. Stroke sa starijim antikoagulansima poput 1996; 27: 1760–64. varfarina. Upotrebom rivaroksabana nema potrebe za stalnim praće- 4. Son MK, Lim N-K, Kim HW, Park njem koagulacije, dok jednostavno H-Y (2017) Risk of ischemic strodoziranje jednom dnevno povećava ke a�er atrial fibrillation diagnopridržavanje pacijenta za terapiju. sis: A national sample cohort. Dopustite da vas informišemo PLoS ONE 12(6): e0179687. o glavnim razlozima propisivanja 5. Heit J. Epidemiology of venoXerdoxo-a (rivaroksabana): us thromboembolism. Nat Rev • Xerdoxo je među prvim geneCardiol 2015; 12 (8): 464–74. ričkim rivaroksabanima u Eu- 6. Murphy J. Venous thromboeropi bmolism is underdiagnosed, • Xerdoxo je također prvi rivaundertreated. MDLinx internal roksaban bez laktoze u Europi9 medicine, 2017. Available at: • Xerdoxo je potpuno ver�kalno h�ps://www.mdlinx.com/artiintegrisan proizvod - sa strogom cle/venous-thromboembolismkontrolom kvalitete i patentom -is-underdiagnosed-undertreazaštićenim postupkom sinteze i ted/lfc-1207 farmaceutskim oblikom1 7. 2019 ESC Guidelines for the di• Xerdoxo je terapijski i farmaceagnosis and management of utski ekvivalentan referentnom acute pulmonary embolism deproizvodu10. veloped in collaboration with the European Respiratory SocieXerdoxo je visokokvalitetan rity (ERS). EHJ 2020; 41: 543–603. varoxaban, proizveden od strane 8. ESC Guidelines for the managekompanije sa velikim iskustvom u ment of AF in collaboration with kardiologiji, koja je sinonim za kvaliEACTS. EHJ 2020; 00: 1–125. tetu i povjerenje. Zajedno sa Vama, 9. ePharma Market, CEGEDIM, kroz uzajamno povjerenje, mi ispuIQVIA, INTELLIX, MEDICUBE, njavamo svoju misiju: da omogućiPHARMSTANDART, SOFTDENT, mo ljudima da vode zdrav, dobar i HmR 1-12 2020. kvalitetan život. 10. Single-dose crossover comparative bioavailability study of S poštovanjem, rivaroxaban 20 mg -lm-coated Vaša Krka, d. d. tablets in healthy adult voluntePredstavništvo u BiH ers/FED state. Data on -le, 2018.

S T O M A T O L O G I J A

eđunarodni dan oralnog zdravlja svake godine se obilježava 20. marta. Taj datum je odredila Svjetska stomatološka federacija sa ciljem promocije oralnog zdravlja kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Prema definiciji Svjetske stomatološke federacije oralno zdravlje je višestruko i višeznačajno i ono uključuje sposobnost govora, osmijeha, mirisa, ukusa, dodirivanja, žvakanja, gutanja i prenošenja niza emocija kroz izraze lica bez bola, nelagodnosti i bolesti kraniofacijalnog kompleksa. Svjetska stomatološka federacija je postavila kriterijume šta znači oralno zdravlje: 1. Seniori - odnosno starije osobe, moraju imati ukupno 20 prirodnih zuba na kraju svog života kako bi bili zdravi; 2. Djeca bi trebalo da imaju 20 mliječnih zuba; 3. Zdrave odrasle osobe moraju imati ukupno 32 stalna zuba i nula zubnih šupljina.

Kampanja promocije oralnog zdravlja za period 2021- 2023. godine nosi slogan „Budi ponosan na svoja usta“. Javna zdravstvena ustanova Zavod za stomatologiju Republike Srpske je ove godine odlučila da isprati ovaj značajan datum te u okviru kampanje promocije oralnog zdravlja stavi akcenat na zdravlje usta i zuba najmlađoj populaciji. Bili smo vođeni idejom da se pravilne navike održavanja oralne higijene, a samim tim i oralnog zdravlja koje je integralni dio cjelokupnog zdravlja organizma, moraju započeti u što ranijem uzrastu i da djeca moraju postepeno da uče koliki je značaj očuvanja svojih zuba. Naime, primijećeno je da kod velikog broja djece predškolskog uzrasta postoje nedovoljno razvijene ili potpuno nerazvijene navike pranja zuba. Isto tako, primijećeno je da ni preventivni pregledi djece predškolskog uzrasta nisu na zavidnom nivou te da se roditelji sa djecom javljaju stomatologu kada već postoji izražen problem u 40

Aktivnosti Zavoda za stomatologiju RS

Međunarodni dan oralnog zdravlja „Budi ponosan na svoja usta“ Dr Miloš Kos, direktor Zavoda za stomatologiju Republike Srpske

smislu kvara zuba, bola, krvarenja i sl. Takođe, nismo bili zadovoljni nivoom fluorizacije zuba, a koja bi trebalo da bude redovna aktivnost za djecu predškolskog i školskog uzrasta. Iz tog razloga smo se odlučili da povodom međunarodnog dana oralnog zdravlja posjetimo jednu predškolsku ustanovu i da na taj način damo signal i drugim predškolskim ustanovama u Gradu Banjaluka i šire da na nas mogu da računaju bilo kad u toku godine, nevezano za ovaj datum, u smislu promocije oralnog zdravlja kod naših mališana. Posjetili smo Privatnu predškolsku ustanovu „Anđeo“ u Banjaluci i

to stariju grupu, dakle, djecu predškolskog uzrasta. U timu Javne zdravstvene ustanove Zavod za stomatologiju Republike Srpske, koji je predvodio direktor ustanove dr Miloš Kos, su se nalazili i dječji stomatolozi i stomatološke sestre. Cijeli događaj osmislili smo kao jednu interaktivnu radionicu, gdje smo

sa mališanima kroz prikaze kratkih filmova i slika te modela zuba i vilica razgovarali o pranju zuba i pravilnom održavanju oralne higijene. Mališanima je skrenuta pažnja, prilagođena njihovom uzrastu, o značaju pranja zuba, o značaju pomoći njihovih roditelja u toj aktivnosti i o ishrani koja će im omogućiti da imaju što zdravije zube. Veoma prijatno nas je iznenadila zainteresovanost djece i osoblja vrtića „Anđeo“ na zadanu temu te je uveliko i nama bio olakšan posao. Primijetili smo kroz razgovor sa djecom da apsolutna većina njih pere svoje zube, odnosno da ima kod svoje kuće četkicu i pastu za zube, te da im i roditelji značajno pomažu. Na modelima smo pokazali djeci kako se pravilno peru zubi, a onda smo pustili i njih da nam i oni pokažu da li su usvojili pokazano. Ono na šta smo im skrenuli pažnju jeste da češće posjećuju svoje stomatologe i da zajedno sa roditeljima prate da im se ne pokvari koji zub. Posebno smo djeci koja sada na jesen kreću u školu skrenuli pažnju da mogu sa roditeljima doći i kod nas u Zavod da obave besplatne stomatološke preglede zuba, a koji su im neophodni za upis u osnovnu školu. Djeci su nakon svega podijeljeni prigodni pokloni, a u kojima su se nalazili četkica i pasta za zube, diplome za hrabrost te prigodni prospekti za njihov uzrast sa slikovitim prikazom kako pravilno njegovati zube i desni. Veoma smo zadovoljni realizovanom aktivnošću te pozivamo i ostale vrtiće i osnovne škole u cijeloj Republici Srpskoj da mogu slobodno da nam se obrate tokom cijele godine za bilo kakav vid pomoći, edukacije, savjeta ili pravljenja radionica poput ove, a sve u cilju oralnog zdravlja kod naših najmlađih. U razgovoru sa direktorom dr Milošom Kosom smo se interesovali i za rad Zavoda uopšte. On nam je rekao da

S T O M A T O L O G I J A

te redovne kontrole kod stomatologa. Za održavanje zdravih zuba kod djece je posebno važan odnos između stomatologa i djeteta koji se mora bazirati na međusobnom povjerenju, a ono se najbolje stiče upoznavanjem djeteta sa radom u ordinaciji kroz igru i zabavu, a sve, naravno, primjereno uzrastu djeteta.

od svog dolaska prije godinu dana pa do sada Zavod je otvorio novu epohu u svome radu. To se prije svega odnosi na kompletnu obnovu opreme i tehnike koja se nalazi u Zavodu u Banjaluci, a potom i otvaranje prve poslovne jedinice Zavoda u Trebinju. Zavod ima u planu i dalje širenje po Republici Srpskoj. Ambicije i pozive imamo i iz drugih gradova u Republici Srpskoj, ali sve opet zavisi i od naših redovnih aktivnosti i od budžeta sa kojim ćemo raspolagati. U planu imamo i raspisivanje novih specijalizacija za ljekare kao i dodatne edukacije postojećeg kadra, a sve u cilju praćenja zadnjih smjernica u modernoj stomatologiji.

Oralno zdravlje kod djece Briga o oralnom zdravlju djece je u prvom redu povjerena roditeljima od najranije životne dobi. Posebno je važno ponašanje i djelovanje roditelja u razvoju pozitivnih navika kod djece koji će edukovanjem djece i svojim primjerom unaprijediti kako svoje, tako i oralno zdravlje svoje djece. Osnovni preduslovi za očuvanje oralnog zdravlja u dječjem uzrastu su pravilna prehrana, redovno i pravilno pranje zuba

Kada odvesti dijete stomatologu? Prvi pregled bi trebalo da bude obavljen najkasnije do navršene prve godine života, međutim, roditelji više brinu o kontrolama kod pedijatra i kroz to zaboravljaju i zanemaruju brigu o oralnom zdravlju kao i koliko je prvi pregled kod stomatologa važan za cjelokupno zdravlje djeteta. Iako većini roditelja može biti neobično da svoje dijete sa tek nekoliko izniklih mliječnih zuba vode kod stomatologa treba naglasiti da upravo na tom pregledu roditelji mogu dobiti dragocjene informacije o ishrani i higijeni i svim ostalim mjerama koje sprečavaju nastanak ranog karijesa. Najznačajniji faktori koji utiču na pojavu karijesa jesu mikrorganizmi među kojima se posebno izdvaja Streptococcus Mutans. On se pojavljuje u usnoj duplji tek sa nicanjem prvog zuba jer mu tvrda površina zuba omogućava da se za nju zalijepi i razvije. Smatra se da ga na djecu najviše prenose osobe koje su u najbližem kontaktu sa djetetom, a to je najčešće majka i to na način da svojim ustima poliže ili očisti kašiku ili dudu koju dijete poslije stavlja u svoja usta. Karijes spada u red infektivnih, tj. zaraznih bolesti. U dječjoj stomatologiji su najčešće sljedeća oboljenja zuba:

1. Karijes; 2. Zapaljenje desni; 3. Traume nastale prilikom pada. Kod pojave karijesa dijete vjerovatno osjeća bol na hladno te je potrebno doći već kod prvih znakova osjetljivosti zuba da se karijes ne bi proširio do zubne pulpe. Zapaljenje desni nastaje lošom oralnom higijenom i može izazvati krvarenje kod pranja zuba, dok od traume nastale prilikom pada, preporuka je da se sačuva komad polomljenog zuba u maloj kutiji sa mlijekom ili pljuvačkom, jer se potencijalno može spasiti taj dio zuba. Priprema djeteta za stomatološki pregled Uloga roditelja u ovoj pripremi je presudna, jer roditelj najbolje može objasniti svrhu i razlog pregleda. Jutro i rano poslijepodne su najprikladniji dijelovi dana za posjetu stomatologu, jer su u popodnevnim i večernjim satima djeca umorna i razdražljiva, što može da oteža komunikaciju sa njima. Upis u prvi razred osnovne škole je vrlo često povezan sa prvim stomatološkim pregledom te je od velike važnosti da ova posjeta stomatologu ne bude za dijete negativno iskustvo i da se ne razvije strah te je zbog toga važno dijete voditi na što redovnije preglede. To se može postići na način da, ukoliko je potrebno, dijete bude dovedeno i do nekoliko puta na upoznavanje i privikavanje na ordinaciju, bez da mu se rade bilo kakve intervencije. U momentu kad dijete osjeti sigurnost kod svog stomatologa ono će pristati da mu se pomalo radi u ustima. Jedino na taj način se može postići uspješnost odlaska djeteta kod stomatologa. I, na kraju, preporuka za roditelje. Ako postoji mogućnost da svoje dijete niste do sada vodili kod stomatologa treba da zapamtite da za to nikad nije kasno, jer za pravilno pranje zuba kod djece i odlaskom kod stomatologa je ključ održavanja oralnog zdravlja. Zato, dragi roditelji, rezervišite svoj termin što prije, mi u Zavodu za stomatologiju vas čekamo. 41

P R I R O D A I Z D R AV L J E

Najčešća bolest savremenog doba

Poremećaji arterio-venske i kapilarne cirkulacije

ronična oboljenja kardiovaskularnog sistema su najčešća bolest modernog doba. Ova oboljenja su prisutna u gotovo 50% sredovečne populacije, što znači da svaka druga osoba srednjeg doba i starijeg pati od ove planetarno najrasprostranjenije bolesti. Takođe se mora naglasiti da su kardiovaskularne bolesti ubedljivo vodeći uzrok smrtnosti u svetu. Svaki drugi umrli stanovnik u strukturi svih uzroka smrti je umro od nekog oblika kardivaskularnog oboljenja. Samo u Srbiji, npr. godišnje umre prosečno oko 60.000 stanovnika kao direktna posledica nekog oblika kardiovaskularnog oboljenja. To znači da u Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih oboljenja umre šest stanovnika. Sličan procenat je i u zemljama u okruženju. Uzroci kardiovaskularnih oboljenja Prema najnovijim naučnoistraživačkim i kliničkim studijama uzroci kardiovaskularnih oboljenja mogu biti genetsko-funkcionalni (nasledni), nutritivni (neadekvatna ishrana), mehanički (fizičke povrede) i inflamatorne prirode.

Univerzitetski profesor doktor Vladimir Jorga, specijalista higijene i medicinske ekologije i specijalista medicine sporta, osnivač i dugogodišnji šef Katedre za medicinu sporta Medicinskog fakulteta, već skoro 50 godina se bavi ishranom i suplementacijom, a posebno u vrhunskom sportu. Venotonik PROVEN je je kruna njegovog rada u oblasti nutritivne prevencije i terapije poremećaja arterio-venske i kapilarne cirkulacije.

U osnovi svakog od ovih mehanizama je slabost zidova krvnih sudova. Ozbiljna forma oboljenja obuhvata delimičnu do potpunu blokadu protoka krvi kroz krvni sud i poremećaje valvula dubokih krvnih sudova, posebno nogu. Poremećaji arterio-venske i kapilarne cirkulacije mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su tromboflebiti, plućna embolija, infarkt miokarda i moždani udar. Nažalost, često se ova oboljenja završavaju i fatalnim ishodom. Načini lečenja Dosadašnje metode prevencije i lečenja poremećaja arterio-venske i kapilarne cirkulacije su obuhvatale od konzervativnih preko farmakoloških do hirurških intervencija. Poslednjih deset godina, sa razvojem naučne svesti o značaju ishrane i nutritivnih suplemenata za zdravlje krvnih sudova, nutri-

P R I R O D A I Z D R AV L J E

tivne metode postaju primaran deo optimalne prevencije i terapije. Kako je neadekvatna ishrana jedan od vodećih uzročnika ovih oboljenja grupa vodećih srpskih medicinskih stručnjaka na čelu sa univ. prof. dr Vladimirom Jorgom je prihvatila izazov da razvije preparat koji će biti idealna dopuna ishrani i koji će omogućiti snabdevanje kardiovaskularnog sistema svim neophodnim nutrijentima. Kao rezultat njhovog dugogodišnjeg rada nastao je preparat koji su nazvali “Proven”, a u sebi sadrži praktično sve neophodne nutrijente za ishranu krvnih sudova i omogućava da se sa jednim unosom zadovolje gotove sve dnevne potrebe ishrane svih krvnih sudova u organizmu. Šta je “Proven” i kako on deluje? PROVEN je u suštini sinergična mreža posebno izabranih, naučno verifikovanih i klinički testiranih komponenti. “Proven” se sastoji iz 21 prirodnog sastojka, koji se u njemu nalaze u optimalnim dnevnim dozama, što praktično znači da ovaj preparat čini koktel od 21 suplementa koji su posebno ukomponovani, zahvaljujući specijalnoj formuli i čine sinergičnu mrežu. Snaga njegovog dejstva je u kompletnoj za-

štiti i regeneraciji svih krvnih sudova u organizmu od najsitnijih moždanih kapilara pa do krupnih krvnih sudova kao što su vene i arterije. Proven je jedinstven i po tome što istovremeno deluje na sve aspekte zdravlja krvnog suda: na ishranu krvnog suda, na regeneraciju unutrašnjeg zida (endotela) krvnog suda, na zapaljenjske procese – stvaranje plakova i ugrušaka krvnih sudova, na elastičnost krvnog suda i istovremeno poboljšava cirkulaciju i viskoznost krvi. “Proven” utiče kako na same krvne sudove, tako i na elemente krvi i interakciju tih elemenata sa zidovima krvnih sudova. “Proven” je po svom sastavu i izuzetno snažno antioksidantno sredstvo i sredstvo detoksikacije, poboljšava imunitet i štiti jetru. Upravo zbog ovog kompleksnog dejstva “Proven” je izuzetno preventivno sredstvo zaštite krvnih sudova i imuniteta uopšte kako za stariju, tako i za mlađu populaciju. PROVEN je jedinstven po svom sastavu jer obuhvata sve metaboličke, funkcionalne i nutritivne aspekte bolesti kardiovaskularnog sistema. Za razliku od ostalih preparata, koji utiču na simptome ovih poremećaja, PROVEN utiče primarno na višestruke uzroke i

mehanizme vensko-kapilarnih bolesti te je izvanredan kao prevencija, ali isto i kao terapija kod sledećih oboljenja: –– Periferne vaskularne insuficijencije (oporavlja i jača periferne krvne sudove) –– Tromboflebitisa, varikoznih vena, venskih ulcera, edema (“Proven” sprečava zapaljenje i proširenje vena, dok istovremeno smanjuje oticanje nogu i osećaj težine u njima) –– Arteroskleroze i suženja krvnih sudova –– Razvoja i posledica angine pektoris, infarkta, moždanog udara (“Proven” poboljšava cirkulaciju u krvnim sudovima miokarda, pomažući rad srčanog mišića) –– Hroničnog hepatitisa i ciroze jetre –– Povišenog krvnog pritiska –– Povišenog nivoa insulina –– Povišenog nivoa holesterola i triglicerida –– Oslabljenog imuniteta i usporenog metabolizma (“Proven” u svom sastavu sadrži čitav niz snažnih antiksidanata (acai, goji, aronija, alfa-lipoinska kiselina, koenzim Q10, vitamin C, vitamin E, i drugi). Za sve informacije možete pozvati BIOMEDIC doo Banja Luka, tel: +387 51 430 430 www.proven.rs

ZDRAVSTVO - SRBIJA

samom početku rada u bolnici DEDINJE 2 je u jednom danu (15. mart 2022) u sedam sala obavljena 21 uspešna operacija na otvorenom srcu. Dugoočekivana izgradnja bolnice DEDINJE-2 doživela je svečano otvaranje 11. marta 2022. godine. San o svemirskoj bolnici, jednoj od najsavremenijih i najopremljenijih, najavio je prilikom otvaranja profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiova-

Najbolja oprema u modernim salama Ovo veličanstveno zdanje ima sve što nismo imali – naglasio je profesor Bojić, u 14000 kvadrata smestila su se nova odeljenja laboratorije, transfuziologije, još modernija intenzivna nega, četiri hiruške sale od kojih je najsavremenija takozvana hibridna sala, operacioni blok koji podseća na svemirske stanice, oko stotinu bolesničkih kreveta... Tu su i prekopotrebne logističke prostorije za medicinu i nemedicinu, prostrane čekaonice i ambulantno-poliklinički blok, tri nove angio-sale sa nuklearnom magnentnom rezonancom, telemonitoring centar, oprema najnovije tehnologije kao i novi saobraćajni prilazi. 44

U korak sa svetom

Otvorena „svemirska“ bolnica „Dedinje 2“ Pripremili: Marko Radoš i Jelena Milanović

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, otvorio je DEDINJE-2, jednu od najsavremenijih i najopremljenijih bolnica u Evropi, u koju je uloženo oko 50 miliona evra.

Z D R AV S T V O

Oboren rekord DEDINJE-2, budući nacionalni institut za srce i krvne sudove, uvodiće nove procedure u kardiovaskularnoj medicini prvi u regionu, čime će prerasti u vodeći regionalni centar. Do sada je u svetskim kardiohirurškim centrima rađeno najviše 19 zahvata na srcu u jednom danu. U DEDINJU-2 sa novim raspoloživim kapacitetima u jednom danu (15. marta 2022. godine) za nepunih 12 sati, u sedam operacionih sala, ekipe kardiohirurga, anesteziologa, transfuziologa, medicinskih sestara i drugih, uspeli su da uspešno operišu 21-og pacijenta. skularne bolesti „Dedinje“, podsećajući da i oni koji sanjaju takođe mogu promeniti stvarnost, a mi smo, dragi prijatelji, naš san dosanjali. Moram da priznam da ovaj san ne bi bio ostvaren da nije bilo Vlade Republike Srbije sa tadašnjim premijerom, a sadašnjim predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je 18. juna 2019. godine položio kamen temeljac za ovu bolnicu i nesebično se založio da se ovaj dugo sanjani projekat konačno i realizuje. Svečanom otvaranju (11. marta 2022. godine) prisustvovao je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, a među uglednim zvanicama bili su i Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Goran Radoičić, gradonačelnik Beograda, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, profesor doktor Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta, Marko Blagojević, direktor Kancelarije

za javna ulaganja Vlade Srbije, Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO, Vladimir Đukić, direktor KBC „Dragiša Mišović“. Otvaranju su prisustvovali brojni profesori medicinskih fakulteta kao i lekari drugih medicinskih ustanova iz zemlje i regiona. Predsednik Aleksandar Vučić, uvek izražavajući radost prilikom izgradnje svega onoga što je novo, ovoga puta je sa oduševljenjem primetio: „Danas sam video veliku strast kod lekara i medicinskog osoblja, ali ne samo zbog ovog veličanstvenog prostora i savremene opreme, već i zbog želje i pružene mogućnosti da građanima naše zemlje spasavate živote.“ Predsednik je naglasio da je impresioniran i dodao da nikad ništa bolje nije video. Govoreći o značaju i vrednosti investicije DEDINJE-2, predednik Vučić je istakao da je u izgradnju nove zgrade

SRBIJA

Mladi lekari prezadovoljni Predsednika Srboje Aleksandra Vučića veoma je obradovao susret sa mladim lekarima. Tom prilikom on im je rekao da se nalaze među najboljima, od kojih imaju šta da nauče i podsetio ih da rezultati, ipak, zavise od sopstvenog znanja i truda. Kineska poslovica kaže da svakoga dana čovek mora da radi, kao što mora da jede i pije, pa vas zato molim da budete vredni i marljivi i da ne slušate one koji vam govore da će vam sve pasti sa neba. Radite još više nego do sada i taj trud će se isplatiti. Mnogo sam srećan što sam danas sa vama. Tom prilikom je uzvratila mlada lekarka i u ime mladih izrazila zahvalnost za priliku koja je njima pružena: “Mi smo ovde pronašli i našu Kanadu i Nemačku i Ameriku i zato ćemo radom dati sve od sebe da se odužimo svojoj Srbiji“. Instituta Vlada Srbije uložila više nego što je planirano, gotovo 50 miliona evra, od kojih je više od 15 miliona investirano u najmoderniju opremu, ističući da smo dobili objekat i opremu koja može da parira najboljim svetskim klinikama...

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić prisustvovao je ceremoniji otvaranja novoizgrađene zgrade Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”. „Upućujem iskrene čestitke predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Vladi Srbije, ministru zdravlja Srbije, kao i prof. dr Milovanu Bojiću direktoru Instituta na izgradnji ovog reprezentativnog objekta na koji se čekalo 25 godina. Izuzetno sam srećan zbog svih građana Sr-

bije, ali i građana Republike Srpske. Srbija i Republika Srpska povezane su neraskidivim vezama u svim oblastima, pa i u medicini. Znam da će nam Institut Dedinje nastaviti pomagati u liječenju kompleksnih slučajeva pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima, a nastavljamo i sa našom već tradicionalnom dvosmjernom saradnjom, edukacijom i razmjenom medicinskog kadra,“ izjavio je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske. 45

Z D R AV S T V O

SRBIJA

edicinski fakultet Univerziteta u Beogradu svoj jubilej, vek postojanja, 2020. godine nije planirano obeležio zbog pandemije COVID-19 koja je zhvatila ceo svet. Sve je zapravo i svuda odloženo, čak i Olimpijske igre u Japanu, ali je zato „pandemijska otrovna magla“ mobilisala celokupno svetsko zdravstvo... prvenstveno medicinsku struku. U svemu tome, prethodne dve godine, zdravstvo Srbije i na prvom mestu medicinska struka, postigli su herojske rezultate. Nije bilo lako i još nije. Bolji deo hrabrosti junaka u specijalnim belim kombinezonima bila je promišljenost i visokoprofesionalno - moralno opredeljenje za spasavanje života i uporedno sticanje znanja i iskustva o nepoznatom neprijatelju. To je bio razlog da profesoru doktoru Lazaru Davidoviću, novom dekanu Medicinskog fakulteta u Beogradu, postavimo nekoliko pitanja. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu svoj vek postojanja 2020. nije obeležio, kako je bilo planirano, zbog pandemije COVID-19. Sve je odloženo pa čak i Olimpijske igre u Japanu. U međuvremenu, vi ste profesore Davidoviću izabrani za dekana Medicinskog fakulteta. Kako ste započeli prve godine drugog veka? U Srbiji je malo visokoškolskih ustanova koje se mogu pohvaliti stogodišnjim postojanjem, stoga je stogodišnjica našeg fakulteta veoma značajna. Proučavao sam u poslednje vreme neke istorijske dokumente i saznao kako je nastala inicijativa za osnivanje beogradskog Medicinskog fakulteta. Inicijativa je, inače, vezana za poslednje dekade 19. veka.Tada su postojala dva koncepta, jedni su se zalagali da se fakultet osnuje, a drugi su smatrali da je za jednu malu, siromašnu Kraljevinu Srbiju racionalnije da svake godine selekcioniše određen broj talentovanih mladih ljudi i da ih školuje u inostranstvu, što je strateško gledište u prvoj polovini 20. veka. Osnivanje medicinskog fakulteta je pomereno posle Prvog svetskog rata u novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Taj proces nije išao lako, ali iz drugih razloga. Zagrebački medicinski fakultet je već egzistirao u to vreme i ta struja je bila protiv toga da se osnuje Medicinski fakultet u Beogradu. Na kraju je prevladalo mišljenje 46

Intervju: Prof. dr Lazar Davidović

U korak sa svetom progresa Razgovarao: Marko Radoš

Lazar B. Davidović rođen je 6. marta 1958. u Zemunu, gde je i završio osnovnu školu i Zemunsku gimnaziju. Medicinski fakultet u Beogradu (sa ocenom 9,11), završio 1985. godine. Radi na II Hiruškoj klinici (sada Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KC Srbije) i nedavno izabrani dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Govori engleski i ruski jezik. Specijalizacija opšte hirurgije MF Beograd, magistarski rad „Intraarterijska perfuzija PGE1 u tretmanu kritične ishemije donjih ekstremiteta“ - MF. Uža specijalizacija vaskularne hirurgije „Aneurizme poplitealne arterije“ - MF, Beograd 1994. godine. Doktorska disertacija „Upoređivanje bifurkacionih Dakron i PTFE graftova u aortobifemoralnoj poziciji“ - MF, Beograd 1995. godine. Usavršavanje: Pitie Sal Petriere bolnica (profesor E. Kieffer), Pariz 2000. godine. EBTCS (European Board of Thoracic and Cardiovascular Surgeon) -2002. godine. Citiran u brojnim časopisima i monografijama (više od 1236 citata). Njegovi prilozi se nalaze u više od 45 monografija i knjiga...Učestvovao je u brojnim međunarodnim projektima, bio biran i u brojne asocijacije: European Society for Vascular and Endovascular Surgery, European Society for Cardiovascular Surgery , Academia Europensis Scientarum Artium Limterarumque, American Diabetes Association, Inernational Society for Vascular Surgery, International Union of Angiology (nacionalni delegat od 2008. godine), European Association for Trauma and Emergency Surgery. Od 2008. godine je član

Fotografije: Dario Mirović

Izvršnog komiteta, a u periodu 2016-8 predsednik European Society for Cardiovascular Surgery što je najviša funkcija koju je u nekom međunarodnom udruženju imao neki domaći vaskularni hirurg. Inostrani član Ruske akademije nauka – 2019. Članstva u domaćim udruženjima: Srpsko lekarsko društvo, Udruženje kardiovaskularnih hirurga Srbije, Udruženje za vaskularnu medicinu Srbije (predsednik naučnog odbora) kao i Akademija Medicinskih nauka SDL, Sekcija za vaskularnu hirurgiju i angiologiju SLD Sekretar. Do sada je na edukaciji imao 33 inostrana rezidenta iz vaskularne hirurgije. Bio je predsednik Naučnog vaskularnog komiteta i predsednik brojnih internacionalnih kongresa, Moskva 2011. godine, Dubrovnik 2012. godine, Regensburg 2013, Nica 2014. godine, Beograd 2016. godine.... Profesor L. Davidović je dobitnik: diplome i plakete SLD, Zahvalnice Univerziteta u Kragujevcu, Specijalne plakete VMA, Zahvalnice Ministarstva unutrašnjih poslova, Ordena I reda kantakuzine Katarine Branković, kojim ga je odlikovao mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan, Nagrade SLD za naučnoistraživački rad 2011, povelje SLD 2014, zlatne značke Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije - 2014, godišnje nagrade Beograda za knjigu „Hirurgija aorte“ - 2016, nagrade SLD „Zlatno pero“ za publicistiku - 2016, plakete Medicinskog fakulteta u Beogradu - 2016, ordena Republike Srbije Karađorđeva zvezda trećeg reda - 2020. godine, medalje VMA „Dr. Vladan Đorđević“ - 2020, velike povelje Instituta „Dedinje“ - 2021.

Z D R AV S T V O

SRBIJA

Orden Karađorđeve zvezde je ustanovljen 1904. godine, tačno vek posle Prvog srpskog ustanka, i do Drugog svetskog rata bio je najviše državno odlikovanje. Tako je i danas. To je najviša državna počast. Kako ste to priznanje doživeli?

onih koji su smatrali da je osnivanje medicinskog fakulteta strateški nacionalni interes i fakuktet je decembra 1920. godine počeo sa radom. Obeležavanje jubileja je čast i privilegija, a aktuelna pandemija je mog prethodnika prof. dr Nebojšu Lalića i njegove saradnike sprečila u tome. Naravno, prethodne dve godine nisu bile godine kada se jeubilej mogao obeležavati. Pred čitavom zdravstvenom strukom bio je jedan novi izazov. Zbog pandemije su odložene Olimpijske igre. Pre toga su dva svetska rata prošlog veka imala takav uticaj na globalna dešavanja kao i pandemija. Mi smo počeli na izvestan način da obeležavamo sukcesivno taj jubilej. Prošle godine tradiocionalnom manifestacijom „Stremljenja i novine u medicini“ se organizuju u prvoj nedelji decembra, čime je obeležavanje započeto. Predavanje na tu temu imao je prof. dr Nebojša Lalić. Ove godine nadamo se da ćemo u decembru izdati monografiju koja će biti posvećena stogodišnjici Medicinskog fakulteta. Nova monografija će da sadrži delove koji se odnose na istorijat kao i na sadašnjost Medicinskog fakulteta, na sve oblike njegove edukativne i naučnoistraživačke delatnosti. Pored ostalog, u knjizi će biti navedena imena svih onih koji su od osnivanja fakulteta pa do kraja prošle godine diplomirali, a to je oko 45.000 doktora. Vaša bogata i sadržajna biografija sabirno najviše potvrđuje da je Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Univerziteskog kliničkog centra u Beogradu u rangu svetskog vrha! Hvala vam na ovoj konstataciji, to je zaista tačno. Kada to kažemo pre svega imamo u vidu obim i dijapazon rada, ne postoji nijedna vaskularna operacija koja se negde radi rutinski

u regionu, a da se ne radi kod nas. S druge strane, brojne su operacije koje mi radimo rutinski, a drugi kako u Srbiji, tako u regionu uopšte ne rade, ili ih rade sporadično. Drugi dokaz je u činjenici da je naša ustanova jedan izuzetno značajan naučnoistraživački i edukativni centar. To potvrđuju brojne publikacije koje se svake godine objave u relevantnim naučnim časopisima u svetu, odnosno brojna predavanja (kongresi) koja su se pre pojave CORONE držala u svetu. Sada se to uglavnom održava u on line formi. Ono na šta smo posebno ponosni su kadrovi - mladi vaskularni hirurzi iz inostranstva koji kod nas dolaze na edukaciju. Mi smo, želeći da pratimo svetske trendove, organizovali edukaciju naših mlađih stručnjaka u Evropi i svetu. Ovu dvosmernu praksu ćemo i dalje nastaviti u vrhunskim klinikama. U poslednjoj deceniji naša klinika je bila domaćin velikog broja inostranih stipendista koji su baš odabrali naš edukativni centar jer smo stekli ugled visokog ranga. Konkretno, u tom periodu imali smo 40 inostranih gostiju na edukaciji, od čega je njih najviše došlo iz visokorazvijenih zapadnih evropskih zemalja. Trenutno se sada na klinici nalazi jedan kolega iz Španije i jedna koleginica iz Italije, a do kraja sledeće godine ispunjen je raspored onima koji žele kod nas da dođu i da uče. To je jedan od najznačajnijih dokaza, mesta i uloge naše klinike u evopskoj i svetskoj vaskularnoj hirurgiji. Dodaćemo na kraju još dva primera. Od 2017. godine naša Klinika je, specijalnom odlukom ministra zdravlja, proglašena za Nacionalni referentni aortni centar. Aortna hirurgija je najkompleksnija vaskularna hirurgija, a iste godine dobili smo akreditaciju INTERNACIONALNOG UDRUŽENJA ZA ENGEOLOGIJU, kao jedna među sedam najuglednijih klinika u Evropi.

Orden Karađorđeve zvezde sam dobio od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, na Sretenje 2020 godine, uoči početka ove nesrećne pandemije. To priznanje je jedan od najznačajnijih događaja u mojoj profesionalnoj karijeri, tako je i u mom životu. Ja ga ne doživljavam samo kao moje priznanje. Hirurgija kojom se bavim nije oblast koju može raditi pojedinac. Ta vrsta hirurgije zahteva timski rad, gde nisu uključeni samo hirurzi već i anesteziolozi, kardiolozi, radiolozi, angeolozi i brojne medicinske sestre. Samo jedan multidisciplinarni tim može pobediti najkompleksnije vaskularne operacije, obavljene na zadovoljavajući način. Ja sam imao čast i privilegiju da tokom svoje karijere prvo sarađujem, a zatim rukovodim takvim timom. Bez tog tima ja svakako ne bih mogao da se nadam visokim priznanjima. Međutim, orden Karađorđeva zvezda nije samo priznanje meni nego i svim lekarima iz tima. Ovom prilikom se nadam da neću pogrešiti ako kažem da svo moje iskustvo u protekle četiri decenije i moje priznanje pripada istovremeno i mojim kolegama iz timova.

Z D R AV S T V O

SRBIJA

Prošle godine, između ostalih, dobili ste i priznanje - za izuzetnost - „Hemofarm“ fondacije! Priznanja su nešto što obeležava vaš prethodni rad, a u isto vreme je i dokaz da ste pri kraju svoje karijere. Ja se zahvaljujem žiriju „ Hemofarm“ fondacije koji je u čitavom nizu izuzetno kvalitetnih ljudi koji su bili u konkurenciji izabrao mene . Verujem da nisu pogrešili, verovatno su imali u vidu sve ono što se prethodne četiri decenije dešavalo u mom profesionalnom radu ne samo na nacionalnom, već i na internacionalnom planu. Ja sam od 2008. godine član Izvršnog komiteta Evropskog udruženja za kardiovaskularnu hirurgiju, a imao sam privilegiju, čast i zadovoljstvo da od 2016. do 2018. godine čak budem predsednik tog udruženja u čijem je osnivanju 1952. godine, učestvovao i osnivač kuće u kojoj radim prof. dr Vojislav Stojanović, koji je krajem sedamdesetih godina bio potpredsednik tog udruženja. Profesore Davidoviću, vi spadate u autoritete koji na prvom mestu cene znanje i timski rad i u brojnim prilikama svojim studentima objašnjavate da se znanje zapravo treba ponašati kao i ljubav – što ga više deliš više ga i imaš, otuda i vaša popularnost kod studenata i asistenata! Ako želimo da na adekvatan način udovoljimo onome što se od profesora, odnosno fakulteta očekuje, to su naučnoistraživački rad i edukativna delatnost. Fakultet mora pratiti svetske trendove i tokove rukovodeći se onim što rade najsavremeniji fakulteti u inostranstvu u Evropi i svetu, naravno, u skladu sa našim mogućnostima. Pri svemu tome fakultet mora da bude postojan i autonoman. Znači, da bude sposoban da stvori stabilne uslove za rad uz transparentno stručno i demokratsko odlučivanje. Fakultet mora da bude i nacionalno odgovoran, to znači da mora ostati lider kada je u pitanju edukacija i naučnoistraživački rad. Mora biti spreman da pruži ad hok odgovore na izazove, kakav je, recimo, ova pandemija. Sa zadovoljstvom moram da istaknem da su kadrovi Medicinskog fakulteta u Beogradu u poslednje dve godine opravdali sve ono što se od njih očekuje bez obzira na to da li je klinički rad, odnosno tretman obolelih od COVIDA - 19, ili su bazična istraživanja koja bi trebalo da doprine48

su bržem i efikasnijem rešavanju ovog nesrećnog perioda pandemije. Istovremeno je fakultet kao i sve ostale institucije u zemlji i inostranstvu morao da funkcioniše više od dve godine prilagođavajući se aktuelnoj epidemiološkoj situaciji što nije bilo uvek lako. Ništa ne potiče od nas i sa nama! To je jedno moje veoma važno geslo. Ne smemo zaboraviti na one koji su nam omogućili da budemo to što jesmo i kakvi jesmo. Ja sam osnovnu školu završio u Surčinu, gde i sada živim, izvanredno sam zapamtio učiteljicu Ivanku Pravdić, koja je imala veliki uticaj na mene i moj razvoj, potom moje druge nastavnike iz Osnovne škole, ali poseban značaj na mene je imala Zemunska gimnazija. Kada sam došao u Zemunsku gimnaziju 1973. godine, ušao sam u generaciju koja je imala 12 odeljenja, 360 učenika i bio impresioniran, kada nam je direktor Milorad Cincović rekao: “Ova škola je 100 godina starija od vaše generacije“. To je na mene kao dečaka koji je došao iz sela ostavilo jedan impresivan utisak. U toj školi naučio sam izuzetno mnogo od profesorke Lokner (matematika), profesora Grkinića (geografija), profesora Ljube Jovanovića (fizika), profesorke Tomašić (hemija), profesorke Jelene Jovanović (biologija)... Kada sam završio sa odličnim uspehom Zemunsku gimnaziju tog leta sam se opustio i nisam se spremao za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu, što je bilo neophodno i primereno. Svoje pripreme počeo sam tri nedelje pred prijemni ispit, koji se tada polagao krajem leta. Sa ponosom ističem da mi je gimnazijsko znanje omogućilo da lako položim prijemni ispit i upišem

se na Medicinski fakultet. Na Medicinskom fakultetu sam imao priliku da tokom studija sretnem izuzetne ljude i ako bih sada pokušao sve njih da pomenem sigurno hih nekog izostavio, što nije u redu. Dva ključna momenta tokom mog fakultetskog školovanja bila su školovanje iz Interne medicine u Zemunskoj bolnici. Tom prilikom prvi put sam se sreo sa modernim načinom rada. Nas tridesetak je bilo dodeljeno petorici nastavnika i asistenata, tako da sam se osećao da neko zaista sa mnom radi. Mi smo četiri dana u nedelji provodilili čitavo pre podne i deo popodneva zajedno, čak smo dolazili na dežurstva i izuzetno mnogo naučili. Posle toga sledeće iskustvo, još konkretnije, bilo je nastava hirurgije na Drugoj hirurškoj klinici koja je počela Oktobra 1982. godine. Klinika je svaki peti dan bila dežurna za čitav Beograd. Ja sam pozvan kao i svi ostali studenti da dođem na ta dežurstva. Posle mog prvog i drugog odlaska na dežurstvo shvatio sam da bih ja u životu želeo da se bavim hirurgijom i od tada, sve dok nisam dobio posao, ja skoro nijedno dežurstvo svakog petog dana nisam propustio. Moji profesori i asistenti su me izuzetno puno naučili i opredelili za hirurgiju. Profesore Davidoviću, vi ste bili prvi specijalista vaskularac a posle prvi doktor medicinskih nauka za vaskularnu hirurgiju, objavili ste stotine stručnih i naučnih radova. Kolege vas ističu kao jednog od naših najuticajnijih i najcitiranijih doktora! Amerikanci kažu - Publish or pe-

Z D R AV S T V O

rish - (objavi ili izbriši). To je veoma važno, ako ono što ste uradili i rezultate koje ste ostvarili niste zaštitili i publikovali, jednog dana će se na to zaboraviti. Moram priznati da srpski hirurzi sve do poslednjih nekoliko decenija nisu bili skloni ka tome, a onda su se promenili i shvatili koliko je to značajno. Trudio sam se tokom svoje karijere da sve ono što sam uradio, sarađujući sa svojim kolegama, bude publikovano, odnosno obeleženo. Bez lažne skromnosti imali smo šta da napišemo i šta da kažemo, objavimo i zaštitimo. Zato nije neočekivano što se naši radovi citiraju i pominju u svetu . Možda je najznačajniji dokaz tog internacionalnog saznanja o našem radu, dolazak mladih lekara -stručnjaka iz visokorazvijenih zemalja sveta na edukaciju kod nas u Srbiju, baš na našu kliniku, iako su im njihove visoke stipendije omogućavale da biraju klinike u svetu. To je najkonkretnije priznanje za dostignuća u medicini Beogradskog univerziteta. Radio sam, sve do pojave korone, 250 ozbiljnih operacija godišnje. Najveći broj njih se odnosio na različite segmente aorte potom na karotidne arterije i tako dalje. Medicina na dokazima, zapravo na nauci a ne na sumnjivim autoritetima... Praktično, to je maksima koja postoji u svetu medicine nekoliko decenija. Do tog momenta stavovi koji su važili prihvatani su samo na mišljenju pojedinih autoriteta, što ne mogu da kažem da je bilo nevažno i pogrešno, ali su ti dokazi dobili na mnogo većem značaju kada su počele da se sprovode studije koje su uključivale veliki broj pacijenata, veliki broj stručnjaka iz različitih naučnih centara, a koje su sprovođene po određenim pravilima, tako da bi efekat i faktor slučajnosti bio minimiziran ili eliminisan. To su takozvane randomizovane, kontrolisane multicentrične studije. Na osnovu rezultata tih studija oblikuje se mišljenje o tome koju dijagnostičku i terapeutsku proceduru u kom slučaju treba primenjivati. Zadovoljstvo mi je da kažem da smo mi organizavali i učestvovali u brojnim takvim studijama koje postoje u svetu što je samo dokaz prestižnosti. To ne znači da se na osnovu stavova koji proizlazilaze iz tih studija može rešiti baš sve. Oni su algoritmi, koji su izvanredna osnova, ali nekada je pojedinačni slučaj o kome treba

doneti odluku toliko specifičan, nov i neobičan, da se ne može uklopitii ni u jedan od postojećih algoritama. Tada pojedinac koji je iskusan, na osnovu iskustva i znanja, treba da donese presudnu odluku. Ti rezultati i ti algoritmi nisu Sveto pismo, oni su samo izvanredna polazna osnova. Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju je dobila sertifikat za međunarodnu akreditaciju i postala internacionalni edukativni centar, jedan od pet u Evropi. Da bi neko došao kod vas da uči on nešto o vama mora znati. Jedan od načina da se to zna su publikacije, to je bila naša polazna osnova. Od kako je profesor Stojanović osnovao Kliniku, organizovao je s jedne strane da se mladi stručnjaci edukuju u inostranstvu. Prvo je to bila Francuska, zatim Sovjetski Savez, SAD, Nemačka, Engleska a onda paralelno sa tim organizovan je i dolazak vodećih svetskih stručnjaka u našu zemlju, u našu kliniku. Oni su držali predavanja na našem Medicinskom fakultetu i izvodili nove operacije. Čuveni Majkl Debejki jedan od dvojice tvoraca savremene kardiovaskularne hirurgije, je u dva navrata boravio na Drugoj hirurškoj klinici u Beogradu. Mi smo pokušali da taj trend nastavimo pa smo od 2000. imali 20 respektabilnih internacionalnih stručnjaka koji su bili gosti naše Klinike. Ne samo što su svojim dolaskom unapredili naš rad, već su i omogućili da se naši mladi stručnjaci mogu kod njih školovati. Ovi svetski autoriteti, zapravo eksperti, su bili vrlo uvaženi među svojim kolegama u Beogradu i davali visoke ocene našim timovima. Zahvaljujući njima, zapravo njihovim preporukama, brojni naši studenti lekari su bili pozvani na njihove klinike. Medicina na ceni , izniklo nekoliko kliničkih centara, tri COVID bolnice (Beograd, Kruševac, Novi Sad), renovirane brojne bolnice..., donesena odluka da brojni diplomirani lekari sa visokim ocenama budu odmah primljeni posle školovanja... Odlazak tek diplomiranih lekara kao i svih ostalih stručnjaka iz naše zemlje je veliki problem ne samo za našu zemlju, već i za mnoge od zemalja u okruženju. Taj proces se od-

SRBIJA

vija u skladu sa tržišnim zakonima. Po mom mišljenju, glavni razlog što mladi ljudi odlaze je materijalni momenat, značajno veća primanja u poređenju sa zapadnim zemljama nego u Srbiji, značajno su bolji uslovi rada. Treba naglasiti da je u Srbiji poslednjih nekoliko godina napravljeno nekoliko važnih pomaka. Prvi takav pomak je kampanja da se svake godine u dva navrata u radni odnos prime nemali broj diplomiranih lekara sa odličnim ocenama iz svoje generacije. Zahvaljujući tome, mladi ljudi ne čekaju na posao i oni koji su najbolji od najboljih ostaju u Srbiji, što će nam povećati kvalitet lečenja i u perspektivi imati mnoge druge korisne efekte. Njihovom ostanku, po meni, doprinose i bolji uslovi rada. Klinički centar u Beogradu konačno je završen, Niš i Novi Sad takođe, tri nove COVID bolnice (Beograd, Kruševac, Novi Sad, izgrađeni rekordno u roku od četiri meseca)..., a sve opremljeno i upotpunjeno najsavremenijom opremom i aparatima. Kada sam ja počeo da studiram, septembra 1977. godine, na mestu gde je sada Klinički centar Srbije bili su ogromni temelji. Tadašnji dekan, profesor dr. Mihajlo Čemerikić i prodekan prtofesor Kostić su nam rekli na uvodnom času da će tu biti zgrada Kliničkog centra i da će tu moći da rade najbolji od nas. Ta zgrada je na neki način s velikim zakašnjenjem završena ali su u funkciju stavljena samo tri sprata. Deset spratova iznad toga nikada nije radilo, nije bilo završeno. U jednom od tih nivoa koji su funkcionisali postojala je takozvana Vaskularna ambulanta u kojoj sam ja radio svakog četvrtka. Ovih dana Klinički centar se polako useljava, taj proces će trajati izvesno vreme, treba da se završe još neki delovi ali de facto, mladi ljudi koji su sada na pola svoje karijere ili je tek započinju, imaće neuporedivo bolje uslove rada od onih u kojima sam gotovo četiri decenije ja radio. Završava li se velika svetska epidemija, odnosno pandemija? Nadamo se da se završava. Kao student učio sam da je u istoriji medicine opisano 32 epidemije i da su sve trajale dve godine. Ako se pandemija završi ove godine i ona će trajati dve godine, i onda bi neko nedobronameran rekao šta je to savremena medicina uradila. Savremena medicina nije skratila epidemiju, ali je drastično 49

Z D R AV S T V O

SRBIJA

smanjila njene posledice. Ja ću vas podsetiti da je špansku groznicu posle Prvog svetskog rata izazvao respitratorni virus. Španska groznica je odnela duplo više žrtava nego Prvi svetski rat. Sada, zahvaljujući medicinskim dostignućima, nije tako. Ova pandemija nam je pokazala mnogo toga. Čovek je počeo da se suviše bahato ponaša prema planeti Zemlji, prema životu, prema onima s kojima živi i prema samom sebi, smatrajući da je gospodar situacije, da ne kažem gospodar sveta. Taj arogantni stav je doveo do svega ovoga, jedan virus vrlo proste građe, kako je to svojevremeno rekao profesor Dragan Delić, je pokazao koliko smo u stvari nemoćni. Ovo je na neki način bio civilizacijski poraz. Ta pandemija je na ispit stavila mnogo toga, a jedan od momenata je ljudska solidarnost. Negde sam pročitao da su svojevremeno američku antropološkinju Margaret Mid pitali studenti: “Šta je prvi znak civilizacije?“ Očekivali su da kaže da je to udica, kamen za mlevenje žita. Ona je rekla da je prvi znak civilizacije prelomljena butna kost koja je srasla. Dalje je objašnjavala, prelom noge u životinjskom svetu znači smrt te jedinke, jer ne može da beži od opasnosti, ne može da traži hranu, ne može dugo da preživi da bi ta kost mogla da zaraste. Nalaz srasle butne kosti koja je prethodno bila prelomljena je neposredan dokaz da je neko o povređenom vodio računa toliko dugo koliko je bilo potrebno da on ponovo počne da živi. Margaret Mid je završila da je naša pomoć drugima verovatno prvi znak početka civilizacije. Tokom pandemije ljudi koji su se bavili lečenjem svojih pacijenata ne samo što su vodili računa o njima, već su i sami bili izloženi riziku. Zato su oni istinski heroji. Postoji nemala grupa ljudi koja je pokazala da poseduje izuzetno visok moralni nivo solidarnosti i humanosti. S druge strane, početak kampanje vakcinacije i činjenica da je ona bila neravnomerno rasporedjena, ukazuje na nešto sasvim drugo. Ne znam zašto se zanemaruje jedna činjenica, Fajzer bioaktivniva vakcina, za njeno otkriće jednako su zaslužni i Nemci i Amerikanci. Ali u Nemačkoj je masovna vakcinacija počela tek kad su se Amerikanci s tim složili. Verovatno takvih primera ima još. Želim da verujem da će se posle ove pandemije savremeni čovek prizvati sebi da će više ceniti i tuđe i sopstveno zdravlje, 50

sopstveni život i da će se manje arogantno ponašati. Dvonedeljnik MEDICI.COM koji izlazi u Banjaluci, objavio je povodom jubileja vašeg fakulteta brojne tekstove i intervjue, a inače saradnja sa Republikom Srpskom je odlična, da li će se ta saradnja nastaviti? Neposredno pred početak pandemije 2020. godine, trebalo je u dogovoru sa kolegama sa Medicinskog fakulteta u Banjaluci i Kliničkog centra, na čelu sa profesorom Vladom Đajićem, da idem u Banjaluku, boravim nekoliko dana, održim nekoliko predavanja. Nažalost, pandemija nas je u tome sprečila. Nedavno sam se sreo sa profesorom Đajićem u Beogradu i obojica smo izrazili želju da kada epidemiološka situacija dozvoli, našu saradnju intenziviramo. S velikim zadovoljstvom ćemo nastaviti sve ono što je u prethodnom periodu radio prof. dr Nebojša Lalić, čim nam okolnosti to budu dozvolile. Bavite se sportom. Navijate za „Crvenu zvezdu“... Kad sam bio mladić bavio sam se rekreativno onim sportovima kojima se mladi, inače, bave fudbal i košarka. Kada sam počeo da radim kao doktor tradicionalno je moja generacija jednom nedeljno odlazila na DIF na fudbal. Kako je vreme odmicalo shvatio sam da ta vrsta rekreacije, gde postoji fizički kontakt, više nije primerena. Negde 2000. počeo sam da igram tenis i nastavio sam tako da igram svaki drugi dan. Onim danima kada ne igram tenis, nastojim da primenim drugu vrstu fizičke aktivnosti. Obavezno odem na Adu, napravim krug ili na Savi ili u Surčinu gde stanujem. Tamo napravim krug i kada sam sprečen iz nekog razloga, ne osećam se najbolje. Otkako sam postao dekan imam često sastanke u Rektoratu Beogradskog univerziteta, sa tih sastanaka obavezno se vraćam peške. Da, navijam za „Crvenu zvezdu“, ali prema „Partizanu“ imam sasvim definisan odnos. Kada „Partizan“ igra internacionalnu utakmicu navijam za „Partizan“. Imam definisan nacionalni odnos. Uvaženi prof. Davidoviću, u ime redakcije hvala Vam na izdvojenom vremenu i sadržajnom razgovoru za čitaoce časopisa „Medici.com“.

a inicijativu Studentske organizacije „Medicinski krug“, na Institutu za anatomiju „Niko Miljanić“, Medicinskog fakulteta u Beogradu održan je Kurs hirurškog šivenja. Studenti medicine su ovom akcijom u postpandemijskom periodu želeli da nadoknade protekli period koji je bio bez dovoljno prakse i neučestvovanja na operacijama, jer ih nije bilo. Studentsku inicijativu čvrsto su podržali asistenti sa Katedre za hirurgiju sa anesteziologijom kao i dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Lazar Davidović. Prema programu i vežbama koje su dve nedelje izvodili asistenti zajedno

sa studentima, demonstrirali su različite vrste savremenog hirurškog šivenja. Tokom dvonedeljnog kursa, demonstratori - predavači i klinički asistenti sa KBC “Dragiša Mišović”, KVB DEDINJE, Klinike za neurohirurgiju KCS, Instituta za majku i dete, KBC Bežanijska kosa i Klinike za ortopediju “Banjica”, demonstrirali su savremene tehnike hirurškog šivenja na rezovima na svinjskoj koži ali i neke veštine - trikove šivenja koji se ne uče na fakultetu. “Mi smo kao studenti prepoznali važnost hirurškog šivenja, to je jedna od osnovnih veština sa kojom svaki student treba da se upozna i savlada i što bolje uvežba. To je sada naročito važno jer u vreme pandemije studenti nisu imali dovoljno praktične nastave. Ovim kursom želimo da doprinesemo da studenti što bolje nauče i izvežbaju tu hiruršku veštinu. Posebno se zahvaljujemo na pomoći dekanu Medicinskog fakulteta prof. dr Lazaru

Z D R AV S T V O

Davidoviću, prof. dr Aleksandru Simiću sa Katedre za hirurgiju sa anesteziologijom, prodekanu prof. dr Dušanu Popadiću i šefu Katedre za anatomiju prof.dr Laslu Puškašu - istakla je Mina Bogetić, student pete godine Medicinskog fakulteta i osnivač organizacije “Medicinski krug”. Kurs je održan u više sekcija, kako bi što više studenata bilo uključeno. Trenutno kapacitet kursa hirurškog šivenja je ispunjen sa 600 studenata, koji su raspoređeni na vežbe u 10 radnih dana. “Odlučili smo da u projektu učestvuju kako stariji studenti, koji već i-

maju nastavu iz hirurgije, tako i mlađi studenti koji se tek susreću sa hirurgijom i ulaze u svet medicine. Želimo da im omogućimo da steknu najosnovnije veštine kako bi kad dođu na nastavu mogli samo da unapređuju naučene veštine i znanje. Hirurško šivenje je jako bitno, svaki lekar bi trebalo to da

SRBIJA

Studentska inicijativa

Usavršavanje hururške prakse Podrška studentima uz učešće asistenata Katedre Hirurgije sa anesteziologijom

zna i u svakom trenutku da se snalazi u različitim situacijama, rekla je Mila Martić, student prve godine i PR “Medicinski krug”. “Organizacija ‘Medicinski krug’, zajedno sa Studentskom organizacijom za međunarodnu saradnju pokrenula je kurs hirurškog šivenja s osnovnom namerom da se omogući svim studentima Medicinskog fakulteta da se upoznaju s pravilnom tehnikom šivenja rana. To, inače, pripada logistici samih vežbi koje postoje na Katedri hirurgije, ali to je još jedan dodatni zamajac i mogućnost koja će obezbediti studentima, ako se nađu u nekoj neprilici u svakodnevnom životu u smislu povređivanja ili rana, da znaju da odreaguju na pravi način. Osam asistenata Katedre hirurgije sa anesteziologijom dolaze iz medicinskih centara širom Beograda, jer su različite nastavne baze. Oni će dnevno dva sata demostrirati različite tehnike hirurškog šivenja. Grupama od šestsedam studenata asistenti će objašnjavati pravilne tehnike i sprovođenje te procedure”, ističe prof. dr Aleksandar Simić, šef Katedre hirurgije sa ane-

steziologijom Medicinskog fakulteta i zamenik direktora Prve hirurške klinike u Beogradu. Nedavno je organizacija “Medicinski krug”, u Palati Srbije predstavila naredni projekat koji će raditi s Ministarstvom zdravlja - Prevencija i rana dijagnostika karcinoma dojke, uzrokovanih mutacijama BRCA1 ili BRCA2 gena. Radi se o širenju svesti o važnosti dijagnostike i prevencije karcinoma dojke, koji je, nažalost, jedan od najučestalijih karcinoma. Pripremio Dario Mirović

Z D R AV S T V O

SRBIJA

Vesti iz VMA

ročlana vojnomedicinska delegacija Oružanih snaga Arapske Republike Egipat, koju je predvodio brigadni general Mohamed Šerif Hosni Abd Elfadil, boravila je u višednevnoj poseti Upravi za vojno zdravstvo. Tokom posete načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. vet. med. Radivoje Anđelković upoznao je goste sa kapacitetima celokupnog vojnog zdravstva, a razgovori delegacija dve zemlje bili su prilika za razmenu iskustava u radu vojnozdravstenih ustanova i različitim vidovima obrazovanja i usavršavanja vojnomedicinskog kadra, sa posebnim akcentom na rad Medicinskog fakulteta VMA čije nastavnike čini kadar Vojnomedicinske akademije. Među temama od zajedničkog interesa bila je i borba protiv korona virusa, tj. uloga vojnog saniteta u formiranju privremenih i vojnih kovid bolnica, kao i lečenja nekovid pacijenata u prethodne dve godine. Za vreme boravka u našoj zemlji, delegacija Oružanih snaga AR Egipat obišla je

VMA, 24.2.2022.

Poseta delegacije OS Arapske Republike Egipat

organizacijske celine Vojnomedicinske akademije i Vojne bolnice Niš, sa ciljem potpunijeg upoznavanja sa načinom rada određenih

specijalističkih službi, a takođe su sagledane mogućnosti unapređenja saradnje u oblasti vojne medicine.

Međunarodna obuka

Zbrinjavanje traumatskih povreda

M VMA, 31. 3. 2022.

Delegacija Ujedinjenog Kraljevstva

ačelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general dr sc. vet. med. Radivoje Anđelković i načelnik Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević sastali su se sa komandantom Druge medicinske brigade Oružanih snaga Ujedinjenog Kraljevstva brigadirom Elison Mekort (Alison McCourt), koja je sa delegacijom boravila u poseti vojnom zdravstvu. Pored predstavljanja kapaciteta i delokruga rada vojnozdravstvenog sistema, na sastanku je posebno interesovanje vladalo za rad sanitetske službe za vreme pandemije korona virusa. Tokom razmene iskustava u borbi sa pandemijom istaknute su sličnosti u organizaciji službe i zaključeno je da je virusno oboljenje COVID-19 učinilo da vojno zdravstvo 52

izađe iz zone komfora svuda u svetu, ali i da sumiranje postignutih rezultata ukazuje da je vojni sanitet opravdao očekivanja tradicije i pokazao izuzetnu fleksibilnost i istrajnost tokom prethodne dve godine. U skladu sa intenzivnom saradnjom u oblasti vojne medicine dveju zemalja, bilo je reči i o formiranju sestrinske službe, a deo razgovora bio je posvećen i preventivnoj medicini, toksikologiji, infektivnim bolestima, kao i potencijalnim oblicima unapređenja vojnomedicinske saradnje. Delegacija Oružanih snaga Ujedinjenog Kraljevstva pored obilaska organizacionih celina VMA obišla je i Vojnu bolnicu Niš gde je sa predstavnicima ove vojnozdravstvene ustanove razgovarala o iskustvima sanitetskih timova iz mirovnih misija.

eđunarodni kurs iz oblasti zbrinjavanja traumatskih povreda ITLS (International Trauma Life Support) održan je 1. aprila. 2022. u Centru sanitetske službe Uprave za vojno zdravstvo. Za petodnevnu obuku bio je zadužen ekspertski tim Odbrambenog instituta za medicinske operacije Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država (Defence Institute for Medical Operations - DIMO), a kurs je pohađalo 19 pripadnika vojnog zdravstva iz ustanova Ministarstva odbrane i jedinica Vojske Srbije, kao i sedam lica iz država članica Balkanskih vojnomedicinskih snaga.

ITLS se smatra standardom u savladavanju najnovijih tehnika u proceni i odgovarajućem zbrinjavanju povreda neposredno opasnih po život. Teorijska i praktična obuka, odnosno primena znanja tokom simuliranja traumatskih povreda namenjena je različitim nivoima medicinskog osoblja, licima angažovanim u hitnoj medicinskoj pomoći, intenzivnoj nezi, urgentnoj medicini i ostalima.

Z D R AV S T V O

SRBIJA

storijski gledano, otvorena hirurgija (npr. veliki rez) se koristila za lečenje išijasa, uklanjanjem dela intervertebralnog diska da bi se obezbedila dekompresija i ublažio pritisak diska na susedne nervne korene. Pacijenti kojima je potrebna operacija dekompresije su obično oni koji pate od išijasa ili bolova u nogama, uzrokovanih hernijom ili klizanjem diska. Hirurške tehnike dekompresije diska su napredovale i sada se operacija izvodi kroz male rezove, preko endoskopa ili pomoću mikroskopa ili slične tehnologije da bi se što bezbednije omogućio hirurški pristup disku. Pored pomenutih minimalno invazivnih tehnika, sa napretkom, sve se češće koriste perkutane tehnike kroz iglu. Perkutane je termin koji se koristi za tehnike „kroz kožu“ ili korišćenjem vrlo malog reza. Pacijenti koji mogu imati koristi od perkutane dekompresije diska ili „perkutane diskektomije“, kako se to naziva, su oni sa bolom koji nastaje zbog zatvorene disk-hernije - to je ispupčeni disk gde nema rupture u spoljašnjem zidu. Postoji nekoliko različitih vrsta procedura perkutane diskektomije. Istorijat Upotreba perkutanih procedura za dekompresiju intervertebralnih diskova datira još od 60-ih godina prošlog veka. Rane procedure, kao što su hemopapainska nukleoliza ili intradermalna anuloplastika, su ubedljivo pokazale da perkutana dekompresija diska efikasno ublažava bol za odgovarajuće pacijente. Pomenute procedure su imale u startu razna ograničenja, ali su tokom godina razvijene razne naprednije tehnike. Kontinuiranim razvitom perkutanih tehnika došlo se do toga da se prolabirani materijal aspirira kroz punkcionu iglu, postavljenu u i.v. disk i isti redukuje. Uklanjanjem prolabiranog materijala smanjuje se intradiskalni pritisak i samim tim ublažava pritisak na nervni koren. Kako se pritisak smanjuje, smanjuje se i bol. Rane studije ukazuju na visoku efikasnost u vidu smanjenja bola i poboljšanja kvaliteta života kod pacijenata sa diskus hernijom. Ko su pacijenti? Za odgovarajuće odabrane pacijente, perkutana diskektomija može 54

Perkutana diskektomija

Asst. prof. dr Nenad Živković, MD, PhD, Neurosurgeon/Spine Surgeon

Dr sc. med. Nenad Živković, neurohirurg i naučni saradnik, sve minimalno invazivne tehnike koristi u svakodnevnom radu u Acibadem Bel Medic bolnici u Beogradu, želeći da implementira nove svetske trendove lečenja spinalne patologije u svojoj zemlji, a koje je dobrim delom naučio od najboljih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti. Iz oblasti neurohirurgije ima više od 50 objavljenih naučnih radova i dve objavljene knjige, od kojih je jedna publikovana u Nemačkoj.

pomoći u ublažavanju simptoma bolova u leđima i nogama, uključujući hronični bol u leđima i/ili radikulopatiju. Perkutana diskektomija je široko prihvaćen tretman za pacijente sa malim zatvorenim hernijacijama za koje je otvorena hirurška diskektomija rizična iz nekog razloga /komorbiditeti, starosna dob itd/. Takođe, može biti obećavajuća opcija i za pacijente sa velikim hernijama (nerupturiranim diskom) za koje se otvorena operacija ne smatra odgovarajućim tretmanom.

Kako se izvodi? Perkutana diskektomija je jednostavna procedura. Pacijent dobija lokalni anestetik i eventualno blagu sedaciju; nije potrebna opšta anestezija. Uvođenje igle je jednostavno, uz malo bola /više je neprijatnost/. Cela procedura se radi uz pomoć fluoroskopije kako bi se korektno i precizno plasirala igla u željeni i.v. prostor. Kada se igla ubaci u intervertebralni disk traženog nivoa, sama dekompresija diska traje samo nekoliko minuta. Cela procedura traje oko 30 minuta i pacijent može da napusti područje oporavka samo sa malim zavojem preko mesta uboda igle. U zavisnosti od intervencije, sama

hernija može se ukloniti na više načina: –– prostim vađenjem /perkutana disektomija/, –– isisavanje prolairanog diska /aspiracija ili hidrodisektomija/, –– korišćenje laserske energije ili radiofrekventne radi skupljanja diska. Postoperativni period U ranom postoperativnom periodu normalno je da pacijenti imaju malu loklanu bol posle procedure. Iako postoperativni period nije zahtevan, od pacijenata se zahteva nekoliko restrikcija kojih se moraju pridržavati. Dugotrajno sedenje u ranom postoperativnom toku treba izbegavati dok se ne ojača leđna muskulatura fizikalnim tretmanom. Nekoliko nedelja treba izbegavati savijanje, uvrtanje i rotacione pokrete. Takođe od pacijenata se zahteva da izbegavaju dizanje teških predmeta ili naporan fizički rad tokom određenog perioda. Pacijenti koji se bave fizičkim radom moraju da prođu intenzivniji fizikalni tretman kako bi se vratili na posao. Možete očekivati da idete kući istog dana kada obavite proceduru. Nakon intervencije obično se prepišu nekoliko dana antibiotici radi prevencije infekcije. Mogu se koristiti i analgetici radi regulisanja manjeg postoperativnog bola. Prednosti perkutane dekompresije Postoje mnoge prednosti lumbalne perkutane diskektomije. Procedura je relativno jednostavna i omogućava brzo i efikasno olakšanje bola za veliku većinu pacijenata. Radi se u lokalnoj anesteziji. Minimalno je invazivan, tako da isključuje postojanje ožiljnog tkiva. U odnosu na druge procedure isključuje mogućnost termičke povrede nerva. Uvek se može kontrolisati količina izvađenog ili aspirisanog materijala. Brži oporavak je svakako jedna od najbitnijih prednosti, a isključeni su drugi rizici povezani sa otvorenom hirurgijom kičme. Što se tiče samog pacijenta, on može očekivati otpust iz bolnice nakon nekoliko sati, tj. istog dana kada procedura bude obavljena.

ZDRAVSTVO - SRBIJA Rehabilitacija pacijenata obolelih od maligniteta Dr Dragan Vasin specijalista radiologije, načelnik body radiologije Urgentnog centra, UKCS Beograd

Banje Srbije

adiološka dijagnostika u nekoliko poslednjih decenija je pokazala značajan iskorak u detekciji i karakterizaciji malignih oboljenja razvojem novih rendgenskih, ultrazvučnih i skenerskih aparata kao i aparata za magnetnu rezonancu. U zavisnosti od tipa tumora primenjuje se odgovarajuća terapija, koja je od posebnog značaja kod lečenja tumora u ranim stadijumima kada je cilj lečenja potpuno izlečenje i zato je potrebno primeniti što efikasniju terapiju, a za to je neophodna kvalitetna radiološka dijagnostika u vidu ultrazvuka, skenera i magnetne rezonance. Veća dostupnost savremenih radioloških tehnika, bolja organizovanost zdravstvene službe, edukacija stanovništva kao i radiologa te radioloških tehničara uticala je na ranije otkrivanje i uspešnije lečenje pacijenata obolelih od malignih bolesti, a samim tim je pružila mnogo veću šansu tim pacijentima za kvalitetnu i uspešnu rehabilitaciju. Fizička aktivnost je veoma korisna u rehabilitaciji pacijenata obolelih od maligniteta, ona utiče na značajno povećanje gustine kostiju, kao i promene telesne težine, kao posledice u procesu lečenja tumora. Dileme oko banjskog lečenja pacijenata obolelih od maligne bolesti više nema iz prostog razloga što banjsko lečenje ne može da škodi ovakvoj vrsti pacijenata, ali da svakako o odlasku u određenu banju, pacijenti moraju da se konsultuju sa svojim onkologom, jer zavisno od načina i toka lečenja, zavisi da li će i koja banja biti izabrana, a u čemu značajnu ulogu igraju različite tehnike snimanja ovih pacijenata. Svakako, veoma je važan i aspekt radiologije u smislu praćenja ovih pacijenata koji su se podvrgli banjskom lečenju i rehabilitaciji – naime radiologija ima nezaobilaznu ulogu u proceni odgovora onkoloških pacijenata na terapiju s tim da sama rehabilitacija ne ispoljava antimaligni efekat, ali potvrda o stabilnoj onkološkoj bolesti i, još pozitivnije, potpunoj regresiji svih promena koje su u vezi sa primarnom malignom bolešću je neophodna da bi se banjsko lečenje i proces rehabilitacije nastavio. Odluku o banjskom lečenju onkoloških pacijenata donosi konzilijum čiji je jedan od članova i specijalista radiološke dijagnostike, a potvrđuje specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije koji će nakon sprovođenja banjskog lečenja, između ostalog i po dogovoru sa radiologom, sprovesti kontrolu ovakvih pacijenata. Kontrolni pregledi se mogu izvoditi i tokom boravka u banji – često se provode i kontrolni ultrazvučni pregledi srca, štitaste žlezde, abdomena i mekih tkiva kao i koštano-zglobnog sistema što je, takođe, od značaja u donošenju terapijskih odluka. Uloga radiologije u dijagnostici i praćenju pacijenata koji se podvrgavaju banjskom lečenju i rehabilitaciji je nezamenljiva – ona predstavlja sastavni deo kliničke medicine u postavljanju indikacija, vrsti tretmana i trajanja rehabilitacije.

Urednik Urednik rubrike rubrike “Banje “Banje Srbije”: Srbije”: Rade-Radenko Rade-Radenko Karalić Karalić Priprema: Priprema: “Medici.com” “Medici.com”; DTP: Sretko Bojić DTP: Sretko Bojić

Z D R AV S T V O

SRBIJA

Mataruška Banja

 Tel. +381 36 541 10 22 Prijemna služba: +381 36 541 10 39  https://www.agensmb.rs E-mail: agens@agensmb.rs

pecijalna bolnica za rehabilitaciju “Agens” je zdravstvena ustanova koja se bavi lečenjem i rehabilitacijom pacijenata nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema, nakon povreda koštano-zglobnog sistema i pacijenata sa reumatskim bolestima (zapaljenjski i degenerativni reumatizam). Termomineralna voda Mataruške banje pripada kategoriji sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida što je 58

glavna terapeutska vrednost uz temperaturu od 38-42ºC. Ova voda ima značajan efekat u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja adneksa i kod steriliteta. Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o Vama brine tim lekara (specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre - tehničari.

Z D R AV S T V O

SRBIJA

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

 Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs

amzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima. INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema

U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija 100%-kiseonikom pod pritiskom

Z D R AV S T V O

SRBIJA

a 43. jubilarnom, Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, tokom četiri sajamska dana 24. do 27. marta 2022. godine, veliki broj prijatelja, saradnika i predstavnika medija posetio je štand Specijalne bolnice “Merkur” kako bi se informisali šta se sve dogodilo u periodu od poslednjeg sajma do danas. “Merkur” je tokom Sajma prezentovao veliku investiciju koja je u martu otvorila vrata za 63 potpuno redizajnirane i renovirane sobe. Svi posetioci Sajma turizma imali su priliku da osete komfor novog smeštaja kroz virtuelnu prezentaciju VR naočarima. Na ovaj moderan način doživeli su renovirani deo objekta i sobe u kojima mogu da se opuste tokom dana, odmore tokom noći, uživaju u vrhunskim medicinskim i wellness uslugama na koje su već navikli, ali uz smeštaj visoke kategorije. Brojni posetioci Sajma informisali su se o cenama “Merkurovih” pansiona i uslovima boravka za period od 1. aprila do 31. decembra koji pružaju mogućnost svima koji budu želeli da se tokom ove godine odmore ili provere zdravlje u Vrnjačkoj Banji. Post Covid rehabilitacija kao novi program u “Merkuru” takođe je zainteresovao mnoge posetioce. Tokom Sajma prezentovani su rezultati istraživanja mineralne vode “Snežnik” i novi benefiti koje ova voda ima po zdravlje. S obzirom na to da su “Merkurove” medicinske usluge dostupne hotelima i privatnom smeštaju u Vrnjačkoj Banji, očekuje se da će nova terapija lekovitom vodom da utiče na povećanje ukupne posete najveće srpske banje. Uz multimedijalne elemente, brojne goste i prijatelje na štandu, nastup na ovogodišnjem sajmu bio je jedna atraktivna prezentacija kolaža “Merkurovih” usluga i gostiju. Beogradski sajam je i na ovogodišnjoj manifestaciji nastavio sa programom organizovanog dovođenja kupaca. U saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Evropskom mrežom preduzetništva, održan je veliki broj 60

43. međunarodni sajam turizma u Beogradu

KOMFORAN SMEŠTAJ, BANJSKA MEDICINA

Miodrag Miljković, koordinator projekta

B2B sastanaka na kojima su učestvovali predstavnici “Merkura”. Promo događaj Projekta SI4CARE

Socijalne inovacije za unapređenje kvaliteta života starih

Na štandu Specijalne bolnice “Merkur” iz Vrnjačke Banje, drugog dana Sajma turizma u Beogradu, održana je promocija Projekta SI4CARE. Projekat SI4CARE - Društvene inovacije za integrisanu zdravstvenu zaštitu starije populacije u regionu ADRION - podržan je od Interreg ADRION programa, finansiranog iz Evropskog fonda za regionalni razvoj i IPA II fonda. Sa budžetom od 2,3 miliona evra, projekat ima za cilj da doprinese stvaranju transnacionalnog ekosistema za društvene inovacije u integrisanim zdravstvenim uslugama za starije stanovništvo širom ADRION zemalja. SI4CARE je počeo u decembru 2020. i završiće se u maju 2023. godine.

Između 10 partnera iz osam zemalja, Specijalna bolnica “Merkur” iz Vrnjačke Banje jedini je partner iz Srbije koji je uključen u projekat SI4CARe, uz podršku Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja. Na početku promotivnog skupa, prisutnima se obratio dr sc. med. Dejan Stanojević, direktor Specijalne bolnice “Merkur”, koji je predstavio pilot projekat koji uvodi telemedicinu u srpske banje. „Učešćem u ovom projektu mi se obraćamo starijoj populaciji, osobama koje su takođe gosti ‘Merkura’. Posmatrajući ranija iskustva kolega, ono što je za nas važno je da ovaj projekat bude održiv i da na osnovu rezultata pilota koji se trenutno realizuje u ‘Merkuru’ uspemo da animiramo Ministarstvo zdravlja i Fond zdravstva da on postane nacionalni projekat“, izjavio je dr Stanojević. „Telemedicina je u svetu već zastupljena, a mi pokušavamo da je implementiramo na nekoliko nivoa u zdravstvo i socijalni program. Očekujem da tokom naredne godine na osnovu iskustva iz ovog projekta i uz razvoj novih tehnologija uspemo da motivišemo Ministarstvo zdravlja i Fond zdravstva, da razvijemo novi projekat koji ćemo uneti u budžet zdravstva Republike Srbije“, dodao je direktor Stanojević. Dr Vlado Dimovski, profesor Univerziteta u Ljubljani, koji je vodeći partner na ovom projektu izrazio je svoje zadovoljstvo zbog učešća na sajamskoj promociji i prisutnim gostima i medijima predstavio projekat SI4CARE. „Ovo je veliki projekat koji ima više

Z D R AV S T V O

SRBIJA

MINERALNE VODE I VRHUNSKA PREZENTOVANI NA ŠTANDU “MERKURA” Pripremila: Bojana Beljić, master ing. organizacionih nauka, PR Specijalne bolnice “Merkur”

Dr Dejan Stanojević, direktor SB Merkur

ciljeva, a jedan od glavnih je da u Adria regiji identifikujemo različite prakse i politike, da učimo jedni od drugih da bismo napravili jedan bolji eko-sistem i svi zajedno pomognemo starim ljudima koji imaju različite bolesti, suočavaju se sa samoćom i drugim problemima. Na osnovu status quo analize, utvrdili smo da postoje različite prakse, ali i dalje postoje brojni izazovi. Očekujem da će ovaj projekat ponuditi čitav dijapazon novih mogućnosti, znanja i saznanja o vidovima kako poboljšati život i rad starijim osobama. Nama je svima neminovno da ćemo stariti, ali budimo takvi da sva znanja koja imamo, medicinska, socijalna, ekonomska, iskoristimo da nađemo model za poboljšanje kvaliteta života u starosti. Slađana Čabrić, viši savetnik u sektoru za socijalnu zaštitu, istakla je značaj učešća Ministarstva za rad i drugih stejkholdera u projektu: „Rezultati ovog projekta će za nas biti značajni u pogledu analize potreba starih ljudi i ukazati koliko je značajan integrativni pristup u njihovoj zaštiti. Ono što su

ciljevi Ministarstva je da se strategijom deinstitunacionalizacije razviju usluge u zajednici koje su socio-zdravstvenog karaktera. Ovaj projekat ukazuje na to koliko je važno da razumemo stare ljude i da budemo prisutni i blizu njihovih potreba. Ovakav model napredne brige kroz telemedicinu, sprečava institucionalno zbrinjavanje starih koje oni često izbegavaju i ne prihvataju. To je i cilj deinstitucionalizacije, a nadamo se i buduće nacionalne strategije za stare kojoj ćemo težiti.” Miodrag Miljković, koordinator projekta u Srbiji zahvalio se svim institucijama na saradnji i istakao: „U ovom trenutku mi smo u trećem periodu reali-

u kasnije politike, kako bi se starim licima u Srbiji poboljšali uslovi lečenja.” Miljković je pročitao pismo Danijele Urošević, pomoćnika Ministra zdravlja, koja je toga dana bila sprečena da prisustvuje događaju: „Danas, kada se pilot u ‘Merkuru’ realizuje po definisanoj proceduri, glavni fokus Ministarstva zdravlja u projektu SI4Care je rad na Transnacionalnoj strategiji i Nacionalnom akcionom planu za Srbiju. Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije definiše zdravstvenu zaštitu, kao organizovanu i sveobuhvatnu delatnost društva, sa ciljem ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja građana, a projekat Si4Ca-

zacije projekta od ukupno pet. Do sada su uspešno kompletirane aktivnosti koje se odnose na analizu trenutnog stanja zdravstvene nege starih lica, identifikaciju prepreka i definisanje željenog stanja u Srbiji. Nakon uvida u najnovije primere dobre prakse iz okruženja i Evropske unije, izabrana je Telemedicina, kao tema pilot-projekta koji će se sprovoditi u ‘Merkuru’ i čija će se iskustva pretočiti

re pomaže da u Srbji ostvarimo upravo ove ciljeve.” Događaju su prisustvovali predstavnici Crvenog krsta Srbije i Gradskog zavoda za javno zdravlje kao institucije koje podržavaju i direktno se uključuju u SI4CARE projekat. Promotivni događaj protekao je uz veliko interesovanje medija i prisustvo dve nacionalne televizije. 61

Z D R AV S T V O

SRBIJA

Fitoterapija

Prostata - biljni tretman

am proces starenja muškarca je direktno povezan sa slabljenjem lučenja polnih hormona, što je praćeno uvećanjem same prostate kao polne žlezde i navikli smo da taj proces smatramo neizbežnim, pa većina muškaraca sa prvim simptomima slabljenja muškosti polako počinje da gubi samopouzdanje pa i samu volju za životom, prihvatajući da je došlo vreme da se polako pripremaju da svoje mesto pod suncem prepuste mlađima. Međutim, da li baš mora biti tako? Taj proces starenja ne prati samo slabljenje polne moći, nego se uskoro mogu očekivati i drugi simptomi izdavanja prostate, kao što su često ustajanje noću i slabljenje mlaza pri mokrenju, što već uteruje strah u ko-

sti većine muškaraca, kojima odmah na misao padaju kateter i operacija. Da ne pominjemo kada se u nalazima pokaže da se, osim svega, još povisio i PSA... Tada većinu muškaraca počinje da ophrvava stalni strah, jer su sve prognoze koje dobiju od lekara, ili pročitaju u literaturi samo obeshrabrujuće. Jedino što im se može ponuditi je ili privremeno olakšanje, ili operacija, koju u većini slučajeva prati stalno druženje sa dosadnim kateterom. Pa zar postoji ikakava druga mogućnost, zapitaćete se, i je li mogu62

će da ima spasa od te nesreće? Biljna terapija u velikom broju slučajeva pokazuje da je i te kako moguće ne samo usporiti, ili čak zaustaviti napredovanje bolesti, nego čak i pokrenuti proces regeneracije i samog smanjivanja prostate. Naime, imajući na umu koliko se teško zvanična medicina bori sa svim problemima vezanim sa ovom žlezdom, na početku smo i sami bili iznenađeni efikasnošću naše čajne mešavine za tretman prostate, jer je ta čajna mešavina dovodila ne samo do eliminisanja upale prostate i bakterija iz spermokulture, nego i do značajnog smanjenja same zapremine prostate (dešavalo se da veličina prostate za dva meseca padne sa 7 cm na 4 cm) kao i snižavanja PSA. Dešavalo se da su pacijenti kojima je već bila zakazana operacija, posle snimka pre operacije vraćeni kući. Naravno, dramatično se smanjuje i učestalost ustajanja noću i poboljšava se sama jačina mlaza.

Da taj čaj bukvalno regeneriše prostatu, pokazuje činjenica da isti čaj koriste mladi ljudi koji imaju problema sa plodnošću, a kod kojih spermogram, posle tretmana našom biljnom mešavinom, pokazuje da su se značajno podigli i broj i pokretljivost spermatozoida, kao i da se javlja znatno veći broj onih koji su kompletni, sa repom. Veliki broj je onih koji su se zahvaljujući pomenutoj biljnoj mešavini udaljili od potencijalne operacije, kojima su se tegobe smanjile ili su nestale, kao i onih koji su, zahvaljujući njoj, došli do

Goran Poletan, fitoterapeut

zdravog potomstva na potpuno zdrav i prirodan način. Ne samo da ta čajna mešavina ne šteti bilo čemu nego, naprotiv, u nekim slučajevima dovodi i do poboljšanja nivoa čećera u krvi jer pozitivno deluje na sve žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Kada se govori o samim biljkama koje se koriste za lečenje prostate svako je čuo za sitnocvetnu mlečiku, koja je najčešće pominjana biljka za te svrhe, u popularnim časopisima, kao i u internacionalnoj farmakopeji, ali ona ni u kom slučaju nije dovoljna da kao sama reši problem, nego se mora kombinovati sa drugim biljkama koje se sve međusobno nadopunjuju. Često

pominjano bundevino ulje će svakako biti od značajne koristi, kao i korenasto povrće i odgovarajuća dijeta, ali efikasnu biljnu mešavinu može dati samo iskusan fitoterapeut. Uz čaj se preporučuje salata, koja se spravlja tako što se dobro operu, ali ne gule, i iseckaju: jedna manja šargarepa, jedna manja cvekla i jedna rotkvica, a zatim im se dodaju jedna manja sitno iseckana glavica crnog luka i jedno česno belog luka, po kašika iseckanog lista peršuna i koprive, malo maslinovog ulja, soli i jabukovog sirćeta.

www.ozdravite.com gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310

Medicina i pravo

Z D R AV S T V O

SRBIJA

Pravo na obaveštenje pacijenta o mogućim posledicama medicinske intervencije Kristina Đorđević, advokat, Beograd

Članom 11. Zakona o pravima pacijenata („Službeni glasnik RS“, broj 45/2013, 25/2019 (drugi zakon)) predviđeno je pravo pacijenta da od nadležnog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obaveštenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predloženu medicinsku meru. Ovim članom predviđeno je i da obaveštenje obuhvata: dijagnozu i prognozu bolesti; kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere; vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice; alternativne metode lečenja; moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenata i dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva. Nadležni zdravstveni radnik dužan je dati obaveštenje pacijentu i bez traženja, i to usmeno i na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju. Ako nadležni zdravstveni radnik proceni da pacijent iz bilo kog razloga ne razume dato obaveštenje, ono se može dati članu pacijentove uže porodice. Pacijent se može odreći prava na obaveštenje, osim obaveštenja o tome da je predložena medicinska mera potrebna i da nije bez znatnog rizika, odnosno da je rizično njeno nepreduzimanje. Nadležni zdravstveni radnik može, izuzetno, da prećuti dijagnozu, tok predložene medicinske mere i njene rizike, ili da obaveštenje o tome umanji ako postoji ozbiljna opasnost da će obaveštenjem znatno naškoditi zdravlju pacijenta. U tom slučaju, obaveštenje se mora dati članu uže porodice pacijenta. Pacijent, odnosno zakonski zastupnik, ima pravo na obaveštenje i uvid u troškove lečenja pacijenta. Nadležni zdravstveni radnik u medicinsku dokumentaciju unosi podatak da je pacijenta, člana uže porodice, od-

nosno zakonskog zastupnika, obavestio o svemu navedenom. Obaveštenje koje je nadležni zdravstveni radnik dužan da da pacijentu treba da bude iskazano na način koji je razumljiv i medicinskom laiku. Takođe, u skladu sa stavovima sudske prakse, pristanak pacijenta je pravno relevantan samo ukoliko je pacijent pre davanja saglasnosti bio obavešten o svim mogućim rizicima, neželjenim dejstvima i svim, čak i izuzetno retkim komplikacijama medicinske intervencije. U suprotnom, zdravstvena ustanova u kojoj se pacijent lečio biće odgovorna za štetne posledice operativnog lečenja, a u skladu sa članom 154. stavom 1. , članom 170. i 200. Zakona o obligacionim odnosima. Primer iz sudske prakse: Zdravstvena ustanova odgovara za štetne posledice operativnog lečenja ako pacijentu nije predočila sve moguće, pa i izuzetno retke komplikacije i posledice operativnog zahvata, na koji je, inače, pacijent pristao. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 21.4.1987. godine operisana zbog urođene paralize desnog očnog živca. Operacija je tehnički izvedena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz oblasti plastične hirurgije koja se radi kod paralize facijalisa. Operacija je kod tužilje bila medicinski opravdana i indikovana. Kao posledica izvršene operacije kod tužilje je zaostao konvergentni strabizam - razrokost sa pojavom viđenja duplih slika, što je jedna od mogućih, ali izuzetno retkih komplikacija koja se ne može predvideti a ni sprečiti i pored naj-

brižljivije urađene operacije. Navedenom operacijom je mogao biti postignut povoljan ishod, zbog čega je ista i preduzeta, a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, jer su ožiljci koji su se razvili na mestu operativne intervencije izazvali pojavu razrokosti koja je kod tužilje trajno stanje. Zbog toga se ona ponaša kao osoba sa jednim okom i njena vidna sposobnost je umanjenja za 20% što je dovelo i do umanjenja opšte životne aktivnosti od 50% koje se ogleda u stalnom viđenju duplih slika i nemogućnošću obavljanja poslova za koje je potreban vid na oba oka, odnosno poslova sa preciznim radom na blizinu. Pre operacije, zbog urođene paralize facijalisa, krivljenje usta kod tužilje je bilo izraženo samo pri pokretima usana, a posle operacije je nastupilo unakaženje koje se ispoljava kako pri mimici lica, tako i kad je lice u stanju mirovanja. Sve to je uočljivo na prvi pogled i ne može se pokriti šminkom. Tužilji je lekar pre operacije objasnio zašto ide na operaciju, šta će time dobiti i predočio joj je moguće komplikacije. Tužilji je rečeno da se može dogoditi da ne bude potpuno zadovoljna rezultatom operacije ukoliko se ne postigne potpuno zatvaranje oka, što ne zavisi samo od operativnog već i od postoperativnog toka. Tom prilikom tužilja nije bila upozorena na posledicu koja je nastupila jer se pokretljivost očne jabučice kao posledica ovakve plastične operacije jednostavno ne događa. Na osnovu navedenih činjenica, pravilan je pravni zaključak sudova nižeg stepena da postoji odgovornost tužene za predmetnu štetu i nastale štetne posledice, a pravilno je primenjeno i mate-

Z D R AV S T V O

SRBIJA

rijalno pravo iz članova 154. stav 1. član 170. stav 1. i član 200. Zakona o obligacionim odnosima. Nisu osnovani navodi u reviziji kojima se osporava utvrđenje suda da je tužilja odlaskom na operaciju u potpunosti preuzela rizik nastalih posledica. Činjenica je da se kod tužilje radi o svesnom, dobrovoljnom i ni sa čim uslovljenom određenom hirurškom zahtevu koji spada u estetsku hirurgiju. Isto tako je činjenica da je operacija tehnički urađena na način kako to zahteva savremena operativna tehnika iz plastične hirurgije. Međutim, obaveštenje o mogućim komplikacijama podrazumeva ukazivanje i na izuzetno retke komplikacije, a i nastalu komplikaciju kod tužilje. Pored ostalih obaveza zdravstvenih radnika koje im nalaže pravilo medicinske nauke, postoji i dužnost obaveštavanja pacijenta radi njegove lične sigurnosti i samoodređenja u odnosu na sopstveno telo. Pristanak pacijenta na određenu intervenciju je punovažan samo ako pacijent zna suštinu, značaj i domašaj onoga sa čime se saglašava, odnosno ukoliko je u situaciji da uzme u obzir razloge i za i protiv i da donese razumnu odluku koja se tiče njegovog lečenja. Obaveštenje pacijenta treba da bude pogodno da pacijent stekne osnovna saznanja o onome šta će se sa njim dogoditi ako na intervenciju ne pristane, kao i da mu bude razjašnjena delotvornost predloženog zahvata, odnosno prognoza o stanju zdravlja posle intervencije. To pre svega podrazumeva ukazivanje na mogući neuspeh zahvata i kada se on obavi onako kako treba. S obzirom na to da zahvat nije bio hitan kod tužilje, obaveštenje je trebalo da bude detaljnije. (Presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P.5239/93 od 15. maja 2003. godine, presuda Okružnog suda u Beogradu Gž.2054/04 od 26. oktobra 2004. godine i presuda Vrhovnog suda Srbije Rev.1821/05 od 19. maja 2005. godine) - Bilten Okružnog suda u Beogradu, br. 70/2006, Intermex, Beograd, sentencu priredio: Branislav Bosiljković

Љекари умјетници

Одрази у души Др Славица Милосављевић, микробиолог из Београда

Млекарица Сваког јутра кршевитим путем крај наше зграде силазила је млекарица са својим магарцем. Било је то време када су се модерне бетонске вишеспратнице градиле по ивицама тихих далматинских градића, ушушканих у дубоке морске увале. Иза наше зграде расло је брдо прекривено боровом шумом, а уз борове се рушио стрми, каменити пут од белог вапненца. Млекарица би прво везала свог магарца за решетке подрумског прозора. Скинула би ткане зобнице веселих боја са флашама које су звецкале додирујући се стакленим зидовима. Затим би скинула самар са магарчевих леђа; прво дрвеницу која је изгледала као пар укрштених, изглоданих ребара, па сламарицу и крпару која је додатно штитила хрбат остарелог магарета. Нежно би руком помиловала по леђима милу животињу као да јој се извињава за још један напоран дан. Магарац би стригнуо ушима на ту нежност као да каже; „Разумем те ја, не брини за мене! Колико још могу, помоћи ћу ти, али знаш и сама колико сам стар и уморан!“ Магарчеве дугачке уши имале су своју ратну причу. Лево ухо му је било пробушено; као да је

тане прошло кроз њега и оставило трајан белег. „То му је остало од Нијемаца кад су пуцали!“ причала нам је млекарица. Десно ухо било му је засечено. „А то су се Талијани напили па су га ножем исекли!“ Била то истина или не, тек ми деца смо због нашег омиљеног магарета мрзели те ужасне фашисте који су и животиње рањавали! Свако јутро окупили бисмо се крај млекарице и “маге” и радознало их посматрали. Млекарица је увек била исто обучена и лети и зими. На глави модра марама, чврсто подвезана под брадом. Тамна кошуља дугачких рукава, модра сукња стегнута у струку која се ширила све до испод колена. Над сукњом тамна прегача, са шаром као да је посута ситним, белим цветовима. На ногама бичве; непровидне, црне. На стопалима тамни кожни опанци; када је падала киша заменили би их гумењаци. Само је зими преко кошуље носила црни, руком плетени џемпер и кожух, када би низ камењар ударила да пуше ледена бура. Након што би растеретила магарца, млекарица би крпом очистила опанке, oтресла сукњу и бичве побелеле од прашине. Затим би опрала руке водом из флаше и развезала тамну мараму откривајући начас две дугачке плетенице које су кретале изнад ушију а завршавале уролане у клупко на темену. Извадила би из торбе чисту белу мараму и везала је, али овај пут испод косе, на врату. Била је лепа наша тета млекарица. Имала је чупаве обрве и велики младеж као грожђицу изнад усне, али кад би нам се насмешила, имала је зубе беле као марама, а очи тамне, топле, урамљене дугачким трепавицама. Никада нисмо сазнали како се зове.

Z D R AV S T V O

А онда би нестала у улазу са торбом и звецкавим флашама пуним млека. Нашa je мајкa износилa пред њу шерпу у коју је сипала млеко из стаклених флаша. Мати би потом ставила шерпу на врелу плотну да млеко проври. Још могу да призовем у сећање укус тополог млека. Најслађи је био кајмак који би се задржао на површини; сестра и ја смо се гуркале да видимо хоће ли га мати поделити обема равноправно. Кад би се млекарица вратила флаше су биле празне. Извадила би флашу са водом и једну по једну флашу испирала. Гледали смо је као мађионичара; једном флашом воде умела је да испере двадесетак флаша са остацима млека. Тако опране сложила би их у зобницу, ставила самар на магарца, заменила белу мараму тамном и кренула стазом узбрдо. Ми, деца из зграде, би дуго, дуго гледали за њом и “магом”, све док обоје не би нестали иза брда. А онда би се договарали да ли да играмо јурке или жмурке и разбежали се свако на своју страну.

На данашњи дан Београд, крај осамдесетих година двадесетог века. Вратио сам се из Амстердама у свој родни град. Обилазим гробове предака на Новом гробљу. „Синовац!“ зове ме човек са клупе у хладовини: „Дођи и седи са мном!“ Седам крај њега на камену клупу. Треба ми сада друштво и људска реч да одагна ову чудну тежину што ми лежи на грудима. Волим Београд, непосредност људи, атмосферу вароши у којој се познанства лако склапају и сви су добродошли. Седа му је коса дуга, уредно сакупљена у реп. У руци шајкача. Погледам га у очи и видим умор и далеку тугу. Бели бркови пожутели од дувана, везена бела кошуља, око појаса широка тканица, душепазитељица. Вади из платнене торбе велики завежљај. Развезује га и простире по слободном делу клупе међу нама. На белу простирку реда у хартију упаковану сланину, млади лук, парадајз, сир, погачу. „Послужи се!“ једноставно ми каже. Једемо у тишини. Ва-

SRBIJA

ди флашу са ракијом, две чашице, сипа за мене и себе. Прекрсти се, проспе мало ракије, остатак попи. „На данашњи дан стрељан је мој брат, млад је био, двадесет година.” каже ми. „Тражили смо мати и ја место где је сахрањен, ни до данас нисам га нашао. Долазим зато сваке године у Београд на данашњи дан, поседим мало на Новом гробљу па се вратим. Све се теже крећем, бојим се да ми је ово последња година да долазим.“ „А ти синовац?“ пита ме. „Моји деда и чича погинули су у партизанима. Чичи било седамнаест година. Сахранили их успут, негде у Босни, никад им гроба нисмо пронашли. Бака и отац су ми овде сахрањени.“ Потапша ме по рамену и уздахну. На каменој клупи на Новом гробљу седе старац у опанцима и рашчупани младић у патикама. Око њих гробови. Лишће крошњи шушти под налетом ветра. Слути на невреме.

Z D R AV S T V O

SRBIJA

ордана Николић је у књижевне воде ушла 1995. романом у У ЈЕДНОМ ДАХУ, касније су уследила дела, роман НАДАХНУЋЕ, затим роман СУЗЕ, на арапском језику писан 1997. године, и друга дела. Гордана Николић је 2004. године објавила и вредно дело РАЗГОВОР НА НИЛУ - ЕГИПАТ ОЧИМА НАГИБА МАХФУЗА. Реч је књизи разговора са чувеним египатским књижевником и нобеловцем. У роману БИЛО НЕКАД У ЕГИПТУ, Каиро је место дешавања а Египат и његова култура су својеврсна тема овог дела. Египат се налази на месту где се укрштају Азија, Африка и Европа и ту је сконцентрисана готово целокупна историја човечанства. Ту су фараони, пирамиде, Горњи и Доњи Египат, делта Нила, Суецки канал и највећа библиотека античког света, чувена Александријска библиотека. Ауторка се у овом љубавном роману определила за дијалоге, они доминирају у овом делу, тако да кроз дијалоге сазнајемо доста тога о Египту, његовој култури и магији. Видимо какви су обичаји и како функционише просечна египатска породица. Читалац ће доста сазнати о египатској пустињи, долини највеће афричке реке Нил и његовом плодоносном земљишту.

Ауторку смо питали зашто је отишла у Египат? Ево зашто сам отишла у Египат. Књига “Антологија српског песништва на арапском језику” обухватала је српско песништво између два Бранка, Радичевића и Миљковића, два мартира лирске рећи. Већи симбол није могао бити смишљен. Вредно је истаћи да су 66

Београд - култура

Било некад у Египту У Удружењу књижевника Србије представљен је роман Гордане Николић „ Било некад у Египту“ Дарио Мировић

се између ова два песника сместили све сами корифеји српског певања. Како се у овом делу света, а ради се о старој цивилизацији и духовном региону света, мало зна о нашој књижевности, можда је ово био најпогоднији моменат да се арапско читатељство упозна са бисерима српског песништва. Издавачка кућа ,,Раван Цо”, која је прихватила да објави Антологију, саопштила је да већина изабраних песама запањујуће погађа такозвани естетички хоризонт очекивања арапског читаоца. И то радује, јер се, ипак, ради о двема културама, о два погледа на песнички дискурс и његово значење. Обилазили сте Каиро! Какав је то град? Каиро је највећи град у Африци, али се и даље изузетно брзо умножава становништво. Док је, на пример, 1976. године овде било само нешто више од шест милиона, данас је између 20 и 25 милиона људи. Поред природног увећавања, многи се у Каиро досељавају из унутрашњости. Каиро се шири тако што прати обалу реке Нил. Град је толико велики да сваки просечан становник има своју визит карту, где је на полеђини исцртан део града у коме станује, а затим су означене улице које воде до његовог дома. Без тога таксиста не може да вас одведе до тачне адресе. Кан ел Калили је уска улица дугачка око осам километара у којој су трговине са обе стране. То су мале традиционалне продавнице, напуњене робом , од гардеробе, кућних потрепштина, сувенира па све до зачина који се продају у џаковима.

Ово је незаобилазна дестинација како за туристе, тако и за домаће становништво. У граду има мало великих трговина прехране, углавном су то мале продавнице начичкане робом. Такође, много је националних ресторана где је, уз традиционалну музику, обавезан и трбушни плес. Међутим, један оркестар и играчице не забављају госте у једном локалу целу ноћ. Мењају се на пола сата и одлазе даље. Овде гости не мењају локал већ музичари промене по десетак локала у току ноћи. Гости локала углавном пију виски или пиво. За вино скоро да нису ни чули. Виски не наручују у локалу већ га купују на црно и предају га конобару на улазу. Онда им тај исти виски служе и наплаћују само услугу служења. Није обичај да вечерају, већ се служи воће уз пиће, исецкано и аранжирано у овалима направљеним од картона и обложено сребрном фолијом која представља брод. У кућној варијанти најчешће једу пиринач преливен сосом у којем има пилетине и карија. Такође, краљевско јело - млухије - служе уз пилетину припремљену на посебан начин. Сос од млевеног сусама је такође незаобилазан. Боб је скоро свакодневно јело. У ресторанима уживају у препелицама пуњеним пиринчем и разним зачинима. У исхрани доста користе и морску рибу. У Каиру постоји само један семафор који не ради, више има симболично значење. Возачи кад хоће да скрену само испруже руку на ту страну. Тако показују своју намеру где скрећу. У роману БИЛО НЕКАД У ЕГИПТУ сазнаћемо доста и о религијама и подели Египта на хришћански-коптски и муслимански. У овом делу ауторка Гордана Николић нам уверљиво представља обичаје не само у Каиру, већ и Београду. БИЛО НЕКАД У ЕГИПТУ је инспиративан, интригантан и упечатљив роман који се чита у једном даху.

Ljekari Академик Рајко Игић је завршио гимназију у Сомбору, а медицински факултет у Београду. Радио је у сомборској болници и Здравственој станици Куцура. После одбране докторске дисертације и повратка са постдокторског стажа из САД, био је доцент на Медицинском факултету у Сарајеву, а затим професор на медицинским факултетима у Тузли, Бањалуци и Новом Саду. Након пензионисања одлази у Чикаго, ради као саветник у одељењу за анестезиологију и контролу бола у највећој државној болници Америке. Члан је Америчког друштва физиолога од 1996. године и Академије наука и умјетности Републике Српске. Оснивач је превентивне акције студената медицине у Европи «Дан без цигарете, 31. јануар» који је постао Национални дан борбе против пушења Србије и Босне и Херцеговине. Добитник је републичке награде Веселин Маслеша у Сарајеву, а проглашен је за Ју-хуманисту у Загребу. Осмислио је комбиновано писмо Славица.

Кад ти двокрилци изводе акробатске фигуре. Сада је небо пусто и мирно, Без авионске буке. Ми, сви дечаци, били смо спремни да и пре Него одрастемо постанемо пилоти.

Поред научних публикација, објавио је књиге: Нова словарица. Тузла, Универзал, 1987. Pictures of Serbia. M Prospect, Biographical Publishing Company, 2008. Лази Костићу из Чикага. Бањалука, Бесједа, 2017. Која је сврха живота. Песме и записи. Бањалука, Графомарк, 2020. Anton Pavlovich Chekhov. Doctor and Writer. Кишењев, Generis Publishing, 2021.

Лази Костићу издалека Кад зима у Чикагу, граду ветрова, све више стеже, мисли ми беже далеко преко океана у Сомбор, град моје младости. Ноћ је. .. Отварам књигу, преврћем листове жуте, тражим песму „Santa Maria della Salute“. Видим кућу у центру града познату плочу и стари запис: ту је живео и писао песник… Затим ми мисли Читаоничком лете, прелећу већ трошну Кронић палату да на Велико гробље слете.

Пролеће у Сентивану: 1946 Дани су све дужи и топлији; Природа се буди у сентиванским баштама, А ливаде журе да се огрну зеленилом. Рат је недавно завршен, Слобода је дошла и помоћ издалека, Па облачимо чудно шивену одећу, Али још увек немамо ципеле. Тек смо изули дрвене кломпе И обули вунене зепе—згодне за шутање Лопте. Придошле птице-селице обогатише Сеоску фауну: две велике роде су на Оџаку чика-Лазине куће. Ми прваци, а и старији ђаци, ту се Заустављамо при повратку из школе. Веронауку нам предаје господин Бајазет; Висок, црнобрад, одевен у црно— Уредан и достојанствен сеоски поп. Нисмо пуно веровали у његове приче, Али нас је одушевио најавом да ће нас Кроз пар дана водити на врбицу. Крећемо из школе преко широке ливаде Препуне црвених макова и другог цвећа; Оно с висине гледа на кратку зелену траву. Прелазимо мостић преко Јегричке пуне Воде и долазимо на велику пољану Која је била ратни руски аеродром. Нема ту више авиона чији смо лет пратили, Поготово њихов повратак из борбе,

Кад нам је учитељица, Милена, делила По једну гранчицу врбе, изненада чујем Крике: - Змија! Змија! Окренем се и видим је кроз грање како се Усмерила и сикће на малог жапца Који је стао укочен, непокретан; За секунду је био прогутан. Целе те ноћи сам плакао за малим жапцем И у себи понављао: - Зашто ниси Скочио и побегао?

(Превод аутора с енглеског. Песма је објављена у њујоршком књижевном часопису The Saint Ann’s Review—A Journal of Contemporary Arts and Letters. Уредник је изјавио да је часопис примио изузетно велики број позитивних реакција читалаца на ту песму; највећи од када излази тај часопис)

Овде ми лежи сестра Беба и њен Милан, а само корак даље, иза мраморне вазе, видим споменик са именима две Паланачке и песника Лазе. Већ читав век ту мирује немирни човек, духовни Маратонац што први утрча у Ново доба и песницима пружи ослонац. Поноћ је прошла, мисли се полако муте, ветар бесни и сувим снегом завејава најзатуреније, скривене, куте. Читам споро, мада знам напамет скоро те стихове што вечно слуте Santa Maria della Salute Чикаго, 2017.

umjetnici

Једног лета на салашу Некада се жито ручно жњело. Отац коси, кћер ил снаја руковеда, унук стере уже, а син снопље веже. Сви устају рано, нико не мари, лакше жању док сунце не жари. Само мама остаје код куће да скува јело и донесе вруће. Дошао је ђак, рођак млад, да изучи косидбу је рад. Снопове жита снажно стеже, сламеним их ужадима веже и вешто у лепе крстине слаже. На салаш у подне коње води да пију и уживају у хладној води. Ђак упита лепу снашу, док усамљена стоји, може л’ да коње поји. Она, наравно, допусти, Ал’ му и себе препусти. Младић косидбу савлада, а мисли стално лете салашу где је недељу дана љубио младу снашу.

Чикаго, 2022.

Лепота пролази мојом улицом Гледам те кроз прозор како пролазиш мојом улицом. Мисли се ломе, глава горе. Уживам свакодневно. Лепота пролази мојом улицом. Сунце већ греје, шири се мирис тек пробуђеног биља; ти скидаш зимско рухо. Дивим се још више. Лепота пролази мојом улицом. Одједном, у пȏ лета, тебе неста. Улица је празна, а ја те видим како корачаш. Лепота пролази мојом улицом. Сомбор, 2019.

Сомбор, главна улица око 1960. год.

VII. Conference of Association of general practice/family medicine of South – East Europe (AGP/FMSEE) “General/family medicine as part of health care”

6 - 19 JUNE 2022 OHRID N. MACEDONIA

Organizovani odlazak na konfernciju u Ohrid Informacije: kontakt: Dr Danijel Atijas tel. +387 66 781 221 https://istratoursdoboj.com CONFERENCE TOPICS Chronic non-communicable diseases in the era of the Covid-19 pandemic • Cardiovascular diseases and Covid-19 • Hypertension arterialis and Covid -19 • Diabetes mellitus and Covid-19 • Dyslipidemias Respiratory diseases and Covid – 19 • Asthma and Covid – 19 • Chronic obstructive pulmonary diseases and Covid – 19 • Use of antibiotics in respiratory infections in conditions of Covid – 19 Menthal health of general/family doctors in conditions of Covid-19 Treatment of Covid – 19 and Long-term Covid Telemedicine with patients with Covid – 19 Free topics Round tables • Covid immunization.Barriers and challenges. • The impact of Covid – 19 in the organization of Primary health care(PHC). What will remain permanently in the work after Covid – 19?

Organized by Association of general practice/family medicine of South – East Europe Association of doctors of General / Family Medicine

https://www.agpfmsee.com/

GODINA XI BROJ 104. APRIL 2022.

N M K

Uvod Prestanak pušenja je najbolji način da se smanji rizik od bolesti povezanih sa pušenjem, što uključuje određene vrste raka, kardiovaskularne bolesti i emfizem. Dim cigarete dovodi do promjene boje zuba, izaziva loš zadah i ubrzava starenje kože. Uprkos tome što je dobro poznata komponenta cigareta, nikotin nije primarni uzrok ovih štetnih uticaja. Mnogi drugi takozvani „štetni i potencijalno štetni sastojci” (eng. skr. HPHC) u dimu su glavni uzrok zdravstvenih rizika koji su povezani sa pušenjem. Nije iznenađujuće što postoji mnogo zabluda o nikotinu. Koliko zaista znate o nikotinu i koliko su te informacije tačne? Čitajte dalje da biste otkrili činjenice koje možda niste znali o nikotinu, kao i o njegovoj ulozi u istraživanjima smanjenja štete od duhana. Sve je počelo od biljaka Odakle potiče nikotin? Jednostavan odgovor je: iz biljaka. Preciznije: iz porodice Solanaceae, poznate kao porodica pomoćnica. Ova porodica uključuje paradajz (~ 332 ng nikotina u prosjeku sadrži svaki plod), krompir (~ 675 ng) i patlidžan (~ 525 ng).1 Kada bismo to poredili, jedna cigareta sadrži ~ 12 mg nikotina 2 — oko 18 hiljada puta više od krompira, po masi. Ali samo se djelić (<2 mg) nikotina, prisutnog u cigareti, prenese u dim cigarete i tako, dalje u pluća pušača. Šta to znači? Nikotin je prisutan u našoj ishrani u malim dozama. Istraživanje procjenjuje da ljudi svakodnevno unesu oko 1400 ng nikotina kroz običnu hranu.2 Ali to ne objašnjava zašto duhan i druge biljke uopće sadrže nikotin. Nikotin se stvara u korijenu biljke kada se dva hemijska jedinjenja - piridin i pirolidin—spoje prije nego što se prenesu u lišće. Geni koji stoje iza ove kombinacije postoje u svim biljkama, ali vjeruje se da su genetska dupliranja u porodici pomoćnica dovela do proizvodnje nikotina.3 Divlje biljke duhana iz roda Nicotiana sa većim koncentracijama nikotina preživjele su duže od srodnih biljaka sa nižim koncentracijama.4 Drugim riječima: evolucija. Materija postoji u ovim biljkama u većim koncentracijama, jer im koristi. 1

2 3 4 5

Nikotin: Od biljaka do ljudi Autori: Jana Olson, William Aryitey, Roberta Costanzo

Sažetak: Nikotin je prirodno prisutan u mnogim usjevima, uključujući ali ne ograničavajući se na duhan, patlidžan i paradajz. Nikotin je jedino u biljci duhana prisutan u dovoljno velikim količinama (~ 2% suhe mase) da bi postigao farmakološke efekte. Ljudi su prepoznali stimulativne efekte dima nastalog sagorijevanjem osušenog lišća duhana prije hiljade godina, i pušenje cigareta ostaje najčešći oblik unosa nikotina iz duhana. Decenije epidemioloških podataka pokazuju da pušenje uzrokuje brojne ozbiljne bolesti (uključujući kardiovaskularne bolesti, rak pluća i hroničnu opstruktivnu bolest pluća [HOBP]). Nesumnjivo, najbolji način da se izbjegne šteta od pušenja je da nikada ne započnete. Za sadašnje pušače potpuno odvikavanje od pušenja je najefikasniji način smanjenja rizika od štete i bolesti povezanih sa pušenjem. Zajedno sa drugim aspektima poput arome i rituala, nikotin je jedan od razloga zašto ljudi puše. Nikotin, iako izaziva ovisnost i nije bez rizika, nije primarni uzrok bolesti povezanih sa pušenjem. Zaista, stručnjaci se slažu da su bolesti povezane sa pušenjem uzrokovane prvenstveno hroničnim izlaganjem štetnim sastojcima koji nastaju kada duhan gori. Ipak, mnogi ljudi i dalje pogrešno vjeruju da je nikotin glavni uzrok bolesti povezanih sa pušenjem. Iako proizvode koji sadrže nikotin ne bi smjele koristiti određene grupe ljudi - poput maloljetnika, ljudi koji boluju ili sa rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa, epilepsije ili napada, trudnice ili dojilje ili žene koje misle da bi mogle biti trudne - isporuka nikotina manje štetnim sredstvima može podržati ciljeve javnog zdravlja podsticanjem pušača koji bi inače nastavili pušiti da pređu na manje štetne proizvode. Stoga je presudno baviti se najvećim zabludama o nikotinu kako bi se pušači osnažili da donose utemeljene odluke. U ovom članku, razmatramo osnovne činjenice o nikotinu, njegovim efektima na ljudsko tijelo, kao i rizicima povezanim sa konzumacijom nikotina. Ključne reči: Nikotin, Duhan, Pušenje

Iako primarna svrha ove materije u biljkama nije definitivno poznata,4 studije su pokazale da je bar jedna od njenih funkcija odbrana od napada insekata.4 Međutim, efekti nikotina na ljude razlikuju se od njegove uloge repelanta za insekte. Još od praistorije, ljudi su prepoznali stimulativne efekte dima nastalog sagorijevanjem osušenog lišća duhana.5 Od tada, pušenje je postalo najčešći oblik unosa nikotina iz duhana. Unutar mozga Komercijalno dostupni proizvodi, uključujući cigarete, terapijske zamjene

za nikotin (eng. nicotine replacement therapy - NRT), bezdimne proizvode i druge, sadrže dovoljno visok nivo nikotina da privremeno utiču na reverzibilan rad moždane funkcije ljudi. Ali prvenstveno kako uopće nikotin dolazi do mozga? Nikotin iz različitih izvora može da se apsorbuje kroz pluća, putem usta ili kroz kožu. Put usvajanja određuje brzinu i intenzitet isporuke nikotina. Jednom apsorbovan, nikotin ulazi u krvotok i distribuira se, u različitim koncentracijama, u sva tkiva i organe, uključujući i mozak. Potrebno je malo vremena nakon upotrebe proizvoda koji sadrži nikotin da bi

Siegmund, B et al. Determination of the Nicotine Content of Various Edible Nightshades (Solanaceae) and Their Products and Estimation of the Associated Dietary Nicotine Intake. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 1999;46:3113-3120. (Link). Alkam, T. Nabeshima, T. Molecular mechanisms for nicotine intoxication. Neurochemistry International. 2019;125:117-126. (Link) Xu, S. et al. Wild tobacco genomes reveal the evolution of nicotine biosynthesis. PNAS. 2017;114(23):6133-6138. (Link) Steppuhn, A. et al. Nicotine’s defensive function in nature. PLoS Biol. 2004;2(8);e217. (Link) Castaldelli-Maia JM, et al. Tobacco smoking: From ‘glamour’ to ‘stigma’. A comprehensive review. Psychiatry and Clinical Neurosciences. 2016;70:24-33. (Link)

N M K

nikotin dospio u mozak u dovoljnoj koncentraciji da izazove efekat. To vrijeme se kreće od nekoliko sekundi, kao kod pušenja, ili može potrajati sat vremena, kod nikotinskih flastera. Nikotin se također neprestano eliminiše iz tela. Metaboliše se uglavnom u jetri, približno 70% pri svakom prolasku kroz jetru, a metaboliti se izlučuju preko bubrega.6 Kada dospije u mozak, nikotin se vezuje za nikotinske acetilholinske receptore (nAChR), poput onih koji se nalaze u moždanim nervnim ćelijama. Ovi nAChR su ključni receptori, uključeni u većinu komunikacija između neurona u mozgu, ali i izvan nervnog sistema, poput komunikacije između neurona i mišićnih ćelija. Prirodni signalni molekul za nAChR je acetilholin, koji nikotin može da imitira kada se veže za ove receptore. Kada se to dogodi, uzrokuje oslobađanje dopamina, gama aminobuterne kiseline (GABA-e), glutamata, acetilholina i noradrenalina. Kao rezultat, nikotin može stimulisati i na kraju uticati na kratkoročne funkcije mozga kao što su emocije, učenje i pamćenje. Djelovanje nikotina u mozgu također može pokrenuti fiziološke efekte izvan mozga. Na primjer, sekundarni glasnik epinefrin se oslobađa u krvotok, što dovodi do privremenog suženja krvnih sudova, povišenog krvnog pritiska i povećanog broja otkucaja srca.

Nakon ponovljene nikotinske stimulacije mozak se prilagođava prisustvu nikotina, procesu koji je reverzibilan kada osoba prestane koristiti proizvode koji sadrže nikotin. Ovaj proces nikotinske stimulacije na kraju može dovesti do poteškoća prilikom prestanka pušenja. Nikotin i ovisnost Prepoznato je da su svojstva ovisnosti o pušenju cigareta uzrokovana složenim interakcijama faktora koji pojačavaju dejstvo koje bi izazvao sam nikotin. Drugi faktori koji također dovode do ovisnosti o pušenju ritualno, senzorno iskustvo i socijalna iskustva igraju značajnu ulogu. Na izloženost nikotinu i obim njegovih efekata također mogu uticati individualne razlike u načinu pušenja, metabolizmu, indeksu tjelesne mase i genetske razlike. Jednom kada uđe u mozak, nikotin modulira sisteme nagrađivanja vezivanjem za određene nAChR receptore distribuirane u određenim regionima mozga. Hronična izloženost nikotinu rezultuje tolerancijom, smanjenim odgovorom na istu dozu nikotina. Također rezultuje senzibilizacijom, što je povećani odgovor na istu dozu nikotina. Ove promjene u odgovoru leže u osnovi razvoja ovisnosti i mogu dovesti do privremenih simptoma apstinencijalne krize, što je razlog zašto neko ne odluči ostaviti pušenje.

Što se tiče terminologije, Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) opisuje ovisnost od nikotina kao “poremećaj regulacije upotrebe nikotina koji proizilazi iz ponovljene ili kontinuirane upotrebe.”7 „Poremećaji upotrebe duhana” relevantan je termin koji je Američko psihijatrijsko udruženje opisalo (eng. American Psychiatric Association) u svom Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (eng. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders).8 Simptomi apstinencijalne krize — uključujući poteškoće u koncentraciji, anksioznost i disforiju (što znači uznemirenost ili nelagodnost u životu) — još jedna su briga oko polovine pušača u početnoj fazi prestanka pušenja.9 Prestanak pušenja vrlo je moguć i milioni pušača prestanu svake godine. NRT i drugi proizvodi koji olakšavaju prekid, mogu pomoći u rješavanju simptoma apstinencijalne krize. Jedan od kritičnih faktora ovisnosti o nikotinu je doza i brzina isporuke nikotina. Budući da se pušenjem dostavlja nikotin u mozak vrlo efikasno, proizvodi kojima se brzo postiže maksimalna doza nikotina, poput sprejeva i inhalatora, pušačima su više zadovoljavajući od onih koji polako dostavljaju nikotin u mnogo nižim dozama poput žvaka i flastera.10,11

Slika 1. Koncentracija nikotina u krvi tokom vremena za različite sisteme za isporuku nikotina

7 8

Benowitz NL, Hukkanen J, Jacob P, 3rd Nicotine chemistry, metabolism, kinetics and biomarkers. Handbook of Experimental Pharmacology. 2009;29-60. (Link) World Health Organization. International Classification of Diseases. Accessed on 01 April 2019 American Psychiatric Association: Diagnostic And Statistical Manual of Mental Disorders, Fifth Edition; American Psychiatric Association (2013) ( “DSM-5”), at 485. Accessed on 01 October 2018 Bruijnzeel, AW. et al. Neuropeptide systems and new treatments for nicotine addiction. Psychopharmacology. 2017;234(9-10):1419-1437. (Link) Office of the Surgeon General. How Tobacco Smoke Causes Disease: The Biology and Behavioral Basis for Smoking-Attributable Disease: A Report of the Surgeon General. Atlanta, GA, US. Centers for Disease Control and Prevention. 2010. (Link) Tobacco Advisory Group of the Royal College of Physicians. Nicotine without smoke – tobacco harm reduction. Royal College of Physicians. 2016. (Link)

N M K

Nivo nikotina u krvi: Nisu svi proizvodi jednaki Mnogi ljudi ovisnost od cigaretama pripisuju brzoj apsorpciji nikotina kroz pluća. Kada osoba puši cigaretu, nivo nikotina u krvi dostiže maksimum za oko 6 do 10 minuta, nakon čega nivo u prosjeku opada za oko polovinu na svaka 2 sata, jer tijelo prirodno uklanja nikotin iz svog sistema.12 Većina NRT-a nema isti farmakokinetički profil,13 zbog čega je manja vjerovatnoća da će izazvati ovisnost, ali i manja vjerovatnoća da će zadovoljiti želju pušača za nikotinom. Sa druge strane, nesagorijevajući duhanski proizvod kompanije Philip Morris, sistem električnog grijajanja duhana (eng. Electrically Heated Tobacco System – EHTS), ima nikotinski profil sličan nikotinskom profilu cigarete.14 U dvije studije u Japanu, maksimalna koncentracija nikotina u krvi postiže se oko 6 minuta nakon početka upotrebe proizvoda i postiže više od 88% nivoa koji se postiže cigaretama. Ovo se vjerovatno približava čak 100% kako se korisnik više upoznaje s proizvodom; međutim, učesnici u ovoj studiji koristili su proizvod samo tokom ispitivanja proizvoda na početku studije i tokom procjene unosa nikotina. Subjektivno, ljudi koji su koristili EHTS umjesto cigarete također su otkrili da im proizvod smanjuje žudnju za pušenjem na način sličan cigaretama. U drugoj studiji, farmakokinetički profil MESH-a, proizvoda kompanije Philip Morris, koji stvara paru, je vrlo sličan profilu stvorenom pušenjem cigarete ili upotrebom preferirane e-cigarete ispitanika koji su bili uključeni u studiju. Pored toga, učesnici koji su koristili MESH umjesto marke e-cigareta koju inače koriste imali su smanjenu žudnju za nikotinom tokom sljedećih nekoliko sati nakon upotrebe proizvoda, koja je uporediva sa onom postignutom upotrebom preferirane e-cigarete ispitanika.15 12

Poređenje proizvoda sa istim nivoom nikotina Za nas je važno da postoji način da kvantitativno uporedimo efekte aerosola bezdimnih proizvoda i dima cigareta. Na primjer, iz naših laboratorijskih studija znamo da je aerosol EHTS-a znatno manje toksičan od dima cigareta. Ova izjava zaista znači da isti nivo izloženosti aerosolu EHTS-a i dimu cigareta uzrokuju različite nivoe toksičnosti. Ali, kako možemo znati da izlažemo svoje ispitanike jednakim nivoima dima i aerosol u našim laboratorijskim studijama? Jedan od pristupa je fokusiranje na jednu materiju koja je prisutna u oba proizvoda. Nikotin je njihov bitan dio zbog kojeg ljudi koriste duhanske proizvode. Zato može poslužiti kao značajna tačka poređenja. Ovaj pristup nam pomaže da rezultate prijavimo na takav način, da ih drugi istraživači mogu ponoviti. Poređenja se mogu izvršiti na osnovu duhanskih patrona ili cigareta. Ovo poređenje koristimo u nekim slučajevima kada to ima smisla, na primjer kada učesnici u našim kliničkim studijama koriste proizvod koji se ispituje. Ali neophodno je koristiti ekvivalentnu dozu nikotina na našim ćelijskim kulturama i drugim studijama toksičnosti, na primjer.16 Ćelijska kultura je izložena tečnosti koja sadrži ekstrakt dima cigareta ili aerosola bezdimih proizvoda u različitim, usklađenim nivoima nikotina. U drugim studijama, ćelijske kulture mogu biti direktno izložene dimu ili aerosolu, ali opet na odgovarajućem nivou nikotina. To omogućava jasan način upoređivanja efekata različitih proizvoda na istom nivou izloženosti, a drugim naučnicima olakšava samostalno potvrđivanje eksperimenta i rezultata. Također olakšava ekstrapolaciju rezultata na ono što bi korisnik proizvoda mogao iskusiti. Zato što je veći dio tog iskustva nikotin, pušači mogu neko vrijeme kompenzo-

vati nivo nikotina u krvi upotrebom proizvoda više puta dnevno ili pojačavanjem učestalosti i količine inhaliranja aerosola, nakon što prvi put pređu s cigareta na EHTS proizvod ili druge bezdimne proizvode. Međutim, tokom dugotrajne upotrebe EHTS proizvoda, kompenzacija često ostaje nepotpuna. Drugim riječima, na kraju održavaju niži nivo nikotina u krvi.17 U nedavnoj PMI studiji, prelazak s cigareta s mentolom na EHTS s mentolom rezultovao je gotovo potpunom kompenzacijom (mjerenom u ekvivalentima nikotina u urinu) u roku od 90 dana.18 Na osnovu ovih zapažanja, čini se pravim pristupom upoređivanje proizvoda na osnovu njihovog sadržaja nikotina. Takva poređenja mogu se izvršiti pomoću automatizovanih mašina za pušenje, koje sakupljaju dim cigarete koji se oslobađa. Volumen dima koji se udiše tokom povlačenja dima i vrijeme koje protekne između povlačenja dima su neki od parametara koji se mogu kvantifikovati. Prema ISO režimu pušenja, izmjereno je 0,672 mg nikotina po referentnoj cigareti.19 Health Canada Intense režim pušenja, sa dubljim povlačenjem dima koji se češće ponavljaju, daje prinos od 1,86 mg nikotina po referentnoj cigareti. Ovi ili drugi režimi pušenja mogu se koristiti za upoređivanje nivoa sastojaka u aerosolima bezdimnih proizvoda s dimom cigareta koji se ponavlja u laboratorijskim uslovima, mada ne oponašaju tačno stvarno ponašanje pušenja. Istraživanje rizika nikotina Nikotin nije bez rizika. Međutim, nikotin nije primarni uzrok bolesti povezanih s pušenjem. Istraživači trenutno istražuju potencijalne koristi nikotina kada je odvojen od pušenja. Nikotin sam po sebi je očigledno manje štetan od dima cigareta koji ga sadrži, kao što se može vidjeti u mnogim stu-

Benowitz, NL. et al. Interindividual variability in the metabolism and cardiovascular effects of nicotine in man. The Journal of Pharmacology and Experimental Therapeutics. 1982;221(2):368-372. (Link) Centers for Disease Control and Prevention (US). How tobacco smoke causes disease: The biology and behavioral basis for smoking-attributable disease: A report of the Surgeon General. 2010. (Link) Brossard, P. et al. Nicotine pharmacokinetic profiles of the Tobacco Heating System 2.2, cigarettes and nicotine gum in Japanese smokers. Regulatory Toxicology Pharmacology. 2017;89:193-199. (Link) Fredersdorf, S. et al. Nicotine pharmacokinetics and pharmacodynamic effects of P4M3 compared with subjects’ own electronic cigarette. Poster presented at SRNT 2019. (Link) Schaller JP. et al. Evaluation of the tobacco heating system 2.2. Part 2: Chemical composition, genotoxicity, cytotoxicity, and physical properties of the aerosol. Regulatory Toxicology and Pharmacology. 2016;81(S2):S27-S47. (Link) Scherer, G. and Lee, P. N. Smoking behavior and compensation: A review of the literature with meta-analysis. Regulatory Toxicology and Pharmacology. 2014;70(3):615-628. (Link) Lüdicke, F. et al. Effects of Switching to Tobacco Heating System 2.2 Menthol, Smoking Abstinence, or Continued Cigarette Smoking on Biomarkers of Exposure: A Randomized, Controlled, Open-Label, Multicenter Study in Sequential Confinement and Ambulatory Settings (Part 1). Nicotine & Tobacco Research. 2018;20(2):161-172. (Link) “Platform 1’s mainstream aerosol compared to reference cigarette smoke”. PMIScience.com. (Link)

N M K

dijama o proizvodima koji sadrže nikotin i koji nisu cigarete. Na primjer, čak je i američki direktor instituta za javno zdravlje (eng. US Surgeon General) zaključio da “nema dovoljno podataka da bi se moglo zaključiti da nikotin uzrokuje ili doprinosi raku kod ljudi.”20 Iako je direktor instituta za javno zdravlje priznao da postoji mogućnost da nikotin može biti promotor tumora na osnovu studija na životinjama i mehaničkim studijama, čini se da je trenutni naučni konsenzus da nikotin ne pokreće rak i da je daleko manje štetan od mnogih štetnih i potencijalno štetnih materija koje se nalaze u dimu cigareta.21,22 Studija Zdrava pluća (eng. The Lung Health Study) o prirodnoj historiji i bezbjednosti produžene upotrebe medicinskih nikotinskih žvaka nije ukazala na dokaze o uticaju upotrebe NRT na ukupan rizik od karcinoma23 ili HOBP-a.24 Dodatno, dostupni dokazi sugerišu da nikotin također vjerovatno ne povećava rizik od kardiovaskularnih događaja: Pet od šest epidemioloških studija nisu otkrile povećan kardiovaskularni rizik za korisnike snus-a u poređenju s onima koji nikada nisu koristili duhan.25 Proizvode koji sadrže nikotin ne bi trebali koristiti ljudi koji imaju ili su u riziku od razvoja srčanih bolesti, dijabetičari, epileptičari ili oni koji imaju epileptične napade. Proizvode koji sadrže nikotin ne smiju koristiti maloljetnici, žene koje su potencijalno trudne, u toku trudnoće ili tokom dojenja.

24 25

26 27

31 32

Šta kažu predstavnici javnog zdravstva? „Nikotin je isto ono jedinjenje koje je Američka agencija za hranu i lijekove (eng. Food & Drug Administration’s - FDA) odobrila prije više od 30 godina kao siguran i efikasan lijek. Ljudi umiru od bolesti povezanih s duhanom zbog čestica dima, a ne zbog nikotina... Možemo li na ovo početi gledati drugačije?”26 rekao je Mitch Zeller, direktor američkog FDA-ovog Centra za duhanske proizvode još 2014. godine. Kraljevski koledž ljekara (eng. The Royal College of Physicians) izjavio je: „Nikotin, međutim, sam po sebi nije vrlo opasan lijek... Malo je vjerovatno da inhalacija nikotina sama po sebi značajno doprinosi smrtnosti ili morbiditetu izazvanim pušenjem. Glavni krivac je dim i, ako se nikotin može efikasno i prihvatljivo isporučiti pušačima bez dima, vjerovatno bi se mogla izbjeći većina štete nastala usljed pušenja.”27 Slažemo se da je sagorijevanje duhana, a ne nikotin, najveći problem cigareta. Zbog toga razvijamo i istražujemo portfolije bezdimnih proizvoda koji sadrže nikotin, koji su bolji izbor za odrasle pušače od nastavka pušenja cigareta. Nezavisne studije pokazale su koliko je važno da bolje alternative poput ovih budu dostupne odraslim pušačima koji bi u drugačijim okolnostima nastavili pušiti.28,29,30 Među vođama javnih promjena su organizacije javnog zdravstva i regulatorna tijela, čija mišljenja i odluke utiču na sve

uključene. Mnogi od ovih lidera slažu se da je smanjenje štete od duhana pravi put kojim treba krenuti. Međutim, mišljenja se i dalje razlikuju o tome kakvu bi ulogu alternativni proizvodi trebali igrati u smanjenju štete od duhana. Instituti poput Javnog zdravlja Engleske (eng. Public Health England - PHE)31 i FDA-a 32 vide potencijal u proizvodima koji sadrže nikotin kao alternativu pušenju. Na primer, PHE navodi da bi „e-cigarete mogle doprinijeti najmanje 20 000 uspješnih novih odvikavanja godišnje, a možda i mnogo više.”33 Međutim, regioni poput Australije imaju veća ograničenja koja se odnose na nikotin. Prema australijskom zakonu Commonwealth, proizvodi koji sadrže nikotin kategorisani su samo kao proizvodi koji se izdaju na recept (sa izuzetkom nikotinskih flastera, žvaka ili sprejeva) ili opasni otrovi (sa izuzetkom upotrebe u terapeutske svrhe ili cigareta). PHE također utiče na svijest javnosti o nikotinu, rekavši da „postoji veliko nerazumijevanje javnosti oko nikotina (manje od 10% odraslih shvata da većina štete po zdravlje nastale usljed pušenja nije prouzrokovana nikotinom).”40 Šta ljudi misle? Ljudi zaslužuju tačne i nedvosmislene informacije na osnovu koji bi mogli donijeti odluku o izboru proizvoda koji će koristiti. A izbori poput ovih zajedno utiču na ishode javnog zdravlja. To je jedan od razloga zašto je toliko važno boriti se protiv javnih zabluda o nikotinu.

Office of the Surgeon General. The Health Consequences of Smoking – 50 Years of Progress: A Report of the Surgeon General. Atlanta, GA, US. 2014. Centers for Disease Control and Prevention. (Link) IARC Working Group on the Evaluation of Carcinogenic Risk to Humans. Smokeless Tobacco and some Tobacco-specific N-Nitrosamines. 2007;89. Lyon: International Agency for Research on Cancer. (Link) National Academies of Sciences Engineering and Medicine. Public Health Consequences of E-Cigarettes. Washington, DC. 2018. The National Academies Press. (Link) Murray RP, et al. Does nicotine replacement therapy cause cancer? Evidence from the Lung Health Study. Nicotine & Tobacco Research. 2009;11: 1076 – 1082. (Link) Tønnesen P. Smoking cessation and COPD. European Respiratory Review. 2013;22:37-43. (Link) Tobacco Advisory Group of the Royal College of Physicians. Harm reduction for nicotine addiction. 2007. Royal College of Physicians, London. Zeller, M., Director of US FDA’s Center for Tobacco Products; Presentation at Legacy Foundation, 11 June 2014. (Link) Royal College of Physicians, Nicotine without smoke: Tobacco harm reduction, 2016. (Link) https://www.rcplondon.ac.uk/projects/outputs/nicotine-without-smoke-tobacco-harm-reduction Abrams, DB. Managing nicotine without smoke to save lives now: Evidence for harm minimization. Preventive Medicine. 2018;117:8897. (Link) Nitzkin, JL. et al. The case in favor of e-cigarettes for tobacco harm reduction. International Journal of Environmental Research and Public Health. 2014;11(6):6459-6471. (Link) Levy, DT. A framework for evaluating the public health impact of e-cigarettes and other vaporized nicotine products. Addiction Debate. 2016;112(1):8-17. (Link) Public Health England. PHE publishes independent expert e-cigarettes evidence review. 2018. (Link) U.S. FDA. Statement from FDA Commissioner Scott Gottlieb, M.D., on actions to advance our comprehensive plan to reduce tobacco-related disease and death, through new efforts to improve the tobacco product application review process, including a newly proposed rule. 2019. (Link) Public Health England. PHE publishes independent expert e-cigarettes evidence review. 2018. (Link)

N M K

Mnogi ljudi i dalje pogrešno vjeruju da je nikotin glavni uzročnik bolesti povezanih sa duhanom. Pregled literature od 54 studije pokazao je da pretpostavke ljudi o nikotinu variraju i da su često pogrešne.34 Prema drugom pregledu, ove netačne pretpostavke mogu izmijeniti ishod ili čak validnost procesa odvikavanja od pušenja.35 Čak do 73 procenta ljudi pogrešno vjeruje da nikotin uzrokuje rak, prema američkoj populacionoj studiji.36 Zbog toga je važno edukovati javnost o nikotinu i proizvodima koji sadrže nikotin.

Rehabilitacija pacijenata nakon implantacije endoproteze koljena Tatjana Nožica Radulović

Zaključci Jasno je da je važno da ljudi imaju uravnoteženu perspektivu o nikotinu. Sa jedne strane, određene grupe ljudi ne bi smjele koristiti proizvode koji sadrže nikotin.37 S druge strane, drugi proizvodi osim cigareta koji sadrže nikotin mogu podržati javno zdravlje podstičući pušače koji bi inače nastavili pušiti da pređu na bezdimne proizvode, u kojima se nikotin obezbjeđuje bez štetnih hemikalija, nastalih tokom sagorijevanja. Vrijeme je da se diskusije o nikotinu odvoje od onih vezanih za opasnosti od pušenja cigareta. O nikotinu već postoji mnoštvo informacija koje vrijedi podijeliti i radujemo se što ćemo vidijeti koje su to nove dodatne informacije pridružene bazi brojih istraživanja koja već postoje o nikotinu. Realizaciju ovog članka finansirao je Philip Morris BH d.o.o. Sarajevo.

Czoli, CD. et al. How do consumers perceive differences in risk across nicotine products? A review of relative risk perceptions across smokeless tobacco, e-cigarettes, nicotine replacement therapy and combustible cigarettes. Tobacco Control. 2017;26:e49e58. (Link) Schlagintweit, HE. et al. Non-pharmacological considerations in human research of nicotine and tobacco effects: A review. Nicotine & Tobacco Research 2019; [Epub ahead of print]. (Link) O’Brien, EK. et al. U.S. adults’ addiction and harm beliefs about nicotine and low nicotine cigarettes. Preventative Medicine. 2017;96:94-100. (Link) Nicotine-containing products should not be used by people who have or are at risk of heart disease, are diabetic, are epileptic, or are experiencing seizures. Nicotine-containing products should not be used by minors, by women who think they may be pregnant, during pregnancy or while breast-feeding.

onografija o rehabilitaciji pacijenata nakon implantacije endoproteze koljena nastala je kao rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada i praćenja sve većeg broja pacijenata sa implantiranom endoprotezom koljena. Najznačajnija saznanja koja se odnose na istorijat, epidemiologiju, biomehaniku te multidisciplinarni pristup i multimodalne agense koji se primjenjuju u rehabilitaciji pacijenata nakon implantacije endoproteze koljena prikazana su u sedam poglavlja. Ovom knjigom želim da prikažem značaj fizijatrijske intervencije i medicinske rehabilitacije u poboljšanju fizičkog funkcionisanja pacijenata sa implantiranom endoprotezom koljena, a najviše da približim materiju specijalizantima fizikalne i rehabilitacione medicine. Nadam se da će štivo biti od pomoći i kolegama drugih specijalnosti kao i studentima medicine i fizioterapije u podizanju svijesti o značaju fizikalne i rehabilitacione medicine nakon artroplastičnih zahvata na zglobu koljena. Posebnu zahvalnost iskazujem svojoj mentorki prof. dr Milici Lazović kao i svojoj koleginici dr Jeleni Stanković, specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije. Hvala odjeljenskom psihologu Dragani Đurašinović i cijelom timu fizioterapeuta, radnih terapeuta i medicinskih sestara.

N M K

Politike kontrole duvana i duvanskih proizvoda u BiH i njihovi efekti Banja Luka, Univerzitet u Banjoj Luci (Rektorat - sala Senata) 26. april 2022. godine sa početkom u 11.00h Moderatorka: Anđela Pepić (Centar za preduzetništvo i transfer tehnologija UNIBL)

Na 7. Kongresu 34. Ogranka Američkog kongresa kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku prezentovana su tri prevoda ESC džepnih preporuka iz 2021 godine, koje se nalaze na sajtu Udruženja kardiologa Srbije, dok će prevod kompletnog teksta Preporuka za srčanu slabost biti dostupan u sledećem broju časopisa “Srce i krvni sudovi”.

Panelisti: Alen Šeranić (Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske – nije potvrđeno), Dragan Gligorić (Ekonomski fakultet UNIBL), Ranko Škrbić (Medicinski fakultet UNIBL), Jasmina Čekrić (PROI), Aida Ramić Čatak (Zavod za javno zdravstvo Federacije Bosne i Hercegovine - nije potvrđeno). www.unibl.org

Treći kongres zdravstvenih radnika u privatnom sektoru 6-7. maja 2022. godine, Hotel Crowne Plaza u Beogradu

Teme: „Depresija i anksiozni poremećaji“ „Novi horizont u prevenciji kariodvaskularnih bolesti“

www.privatnapraksa.org 75

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

latibor, zimi ledeni kralj, a leti raskošan i gizdav lepotan! Svojom idiličnom kombinacijom reskog planinskog vazduha, bujnih pašnjaka i visoke borovine, predstavlja idealno utočište… Leti, u begu od urbanih vrelina, a zimi u čarobnu snežnu bajku! U svoje čarobne skute privio je vredne pregaoce iz oblasti kardiologije, voljne da nova saznanja i preporuke vezane za kardiovaskularne bolesti razmene među sobom i što pre ih učine pristupačnim armiji kardiovaskularnih pacijenata. I Hotel “Palisad” je širom otvorio rajska vrata i u svoje ekskluzivne i prostrane odaje smestio i ugostio preko 300 učesnika Sedmog kongresa 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku, koji je trajao od 25. do 26. Marta, ove, 2022. godine. Organizator Kongresa je ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku, u saradnji sa Udruženjem kardiologa Srbije, Udruženjem kardiologa Republike Srpske, te Američkim koledžom kardiologa, a uz svestranu podršku Odbora za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti, Odbora za kardiovaskularne bolesti Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, Akademije Medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci te Medicinskog fakulteta Univerziteta Novi Sad. “Palisad”, sklad stare arhitekture i savremenog renoviranog enterijera istančanog ukusa i elegancije, bio je stecište eminentnih stručnjaka i velikih imena iz kardiologije kako iz Srbije i Republike Srpske, tako i gostiju iz inostranstva, koji su predstavili šta su to novo iznedrile nauka i praksa. „Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji. Veliko mi je zadovoljstvo da Vas pozdravim i poželim dobrodošlicu na početku Sedmogog kongresa 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku“. Tako je, na svečanom otvaranju, svoje obraćanje prisutnima, u jutarnjim časovima, tog petka, 25. marta, započeo prof. dr Branko Beleslin, predsednik – guverner 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku i nastavio: “Posebno nam je zadovoljstvo da ove godine kolege iz Republike Srpske možemo da ugostimo u Srbiji, na Zlatiboru, tradi76

7. kongres 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku Piše: Vera Pušac

Da l´ ga breza na vetru ispisa, il´ sa zvezdom u septembru pade, il´ ga narcis smisli od mirisa Zlatibore, ko ti ime dade? (“Puče zora iznad Zlatibora”, Mihajlo Ćupović, zlatiborski pesnik)

cionalnom mestu održavanja kongresa kardiologa i to u formi potpunog povratka i prisustva publike u kongresnim salama što nas neizmerno raduje, jer to govori da je COVID pandemija na izdisaju! Kongres će za teme imati poslednje preporuke Evropskog i Američkog kardiološkog društva iz 2021. godine kroz predstavljanje najvažnijih poruka i promena, uz naglasak na sličnosti i razlike između preporuka. Naučni program će činiti prikaz i analiza sedam

novih ESC (evropskih) vodiča - celina koje predstavljaju najnovije preporuke Evropskog udruženja iz 2021. godine (preventivna kardiologija, valvularne mane, elektrostimulacija srca, srčana slabost) i ACC/AHA preporuke iz 2021. godine (bol u grudima, miokardna revaskularizacija), uz sesije o kardiovaskularnim aspektima i potencijalnim komplikacijama postCOVID stanja. U materijalu kongresa nalazi se, pored ostalog, i prvi broj časopisa UKS

N M K

“Srce i krvni sudovi” za ovu godinu, u kojem su predstavljeni radovi i saopštenja sa ovog kongresa, a takođe i tri prevoda ESC džepnih Preporuka iz 2021. godine, dok će prevod kompletnog teksta Preporuka za srčanu slabost biti dostupan u sledećem broju časopisa “Srce i krvni sudovi”. Zahvaljujem se predsednici UK Srbije prof. dr Anastaziji Stojšić Milosavljević, predsednici UK Republike Srpske prof. dr Tamari Kovačević Preradović na podršci i saradnji u organizaciji kongresa, svim farmaceutskim kućama i kompanijama za proizvodnju medicinskih sredstava koji su pomogli organizaciju kongresa, kao i osoblju Hotela “Palisad” koji su još jednom učinili prijatnom organizaciju kongresa. Želimo Vam kvalitetan naučni i stručni program kongresa i prijatan boravak na Zlatiboru”, kazao je prof. dr Branko Beleslin. Ispred Odbora za kardiovaskularne bolesti Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, prisutnima se obratio akademik prof. dr Duško Vulić, prethodni guverner 34. ACC ogranka za Srbiju i Republiku Srpsku, i kazao da je ovo jedini kongres koji je održao kontinuitet jer ni u COVID pandemiji nije pravio prekide. Učesnicima je poželeo uspešan i plodonosan rad i lepo druženje. Skup je pozdravila i prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, predsednica Udruženja kardiologa Srbije, i istakla značaj tako bliske saradnje i prijateljstva ova dva udruženja, što je i rezultovalo da putem čeptera budu prepoznatljiva u svetu. U ime svih kardiologa Republike Srpske, zahvalila se i prisutne pozdravila prof. dr Tamara Kovačević Pre-

radović, predsednica Udruženja kardiologa RS, i takođe potcrtala veliku prijateljsku i kolegijalnu vezu između ova dva udruženja i kazala da je značaj ovog čeptera enorman i da je kardiolozima iz Republike Srpske od izuzetnog značaja ovakav prozor u svet. Prisutne je pozdravio i Kongres otvorio akademik prof. dr Milan A. Nedeljković, inostrani član ANURS, osnivač i prvi guverner 34. ogranka. U svom pozdravnom govoru, kratko se osvrnuo na istorijat 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku: „Naš konzorcijum (ACC Consortium Chapter for Serbia and Republic of Srpska) osnovan je početkom 2015. godine, a promovisan 15. marta iste godine u San Dijegu na 64. kongresu Američkog koledža kardiologa. Formiran je sa ciljem unapređenja saradnje i povezivanja Američkog koledža kardiologa sa Udruženjem kardiologa Srbije i Udruženjem kardiologa Republike Srpske. Prvi vidovi saradnje realizovani su kroz organizaciju zajedničkih sesija na XX i XXI kongresu Udruženja kardiologa Srbije, održanom na Zlatiboru 2015. i 2017.godine, i IV kongresu kardiologa Republike Srpske, održanom 2016. godine u Tesliću. Organizovane su aktivnosti i na 65. kongresu Američkog koledža kardiologa, održanom u Čikagu u martu 2016. godine, te 66. kongresu Američkog koledža kardiologa održanom u Vašingtonu u martu 2017. i 67. kongresu, održanom u Orlandu u martu 2018. godine. U februaru 2016. 2017. i 2018. godine, u Beogradu su organizovani kongresi 34. ogranka Američkog koledža kardiologa

s t r u č n i

s k u p o v i

sa temom: Praktični aspekti i komparativna analiza ACC/AHA i ESC preporuka (PRACSIS) a evo, upravo smo na otvaranju i VII kongresa ACC Chaptera za Srbiju i Republiku Srpsku, ovde na Zlatiboru“, govorio je prof. Nedeljković i dodao: ”Neizmerno hvala našem prijatelju i dugogodišnjem saradniku, prof. Wongu (Academician Nathan D. Wong), sa Univerziteta “Kalifornija” iz Ervajna, koji je sa nama još od 2009. godine. Prof. Wong je idejni vođa našeg projekta. Njegova idejna iskra, dobila je puni bljesak 2015. godine, kada smo formirali ovaj ogranak. To je veliki događaj i ponos da su se dve velike srpske kardiologije, sa jedne i sa druge strane Drine, ujedinile i na jednom visokom nivou prezentovale. Ne samo medicinski kardiološki pristup nego, uopšte, zajedništvo srpskog entiteta i korpusa u kardiološkom svetu. I ovim VII kongresom udaramo trajni pečat između naša dva udruženja, a u okviru Američkog koledža kardiologa. Uostalom, mi smo prepoznati kao jedinstven sistem i na nivou Evropskog udruženja, jer kroz naše aktivnosti na evropskoj sceni, kroz aktivnosti Udruženja kardiolga Srbije, koje je član Evropskog udruženja kardiologa, i kardiolozi Republike Srpske imaju svoj veliki uticaj“. Izvrsno osmišljena i realizovana i nadasve uspešna organizacija Kongresa u svakom smislu. Kompletan užitak - i radni i opuštajući. Ambijent prelepog Hotela “Palisad”, ljubazno osoblje i gastro-umetnost njegovih veštih kulinara, je nešto što se pamti. Učesnici ovog dvodnevnog skupa sa sobom će poneti nezaboravno iskustvo i sećanje

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Drugi međunarodni kongres HISPA BiH

Sadašnji guverner profesor Branko Beleslin prisustvovao je skupu guvernera na 71. kongresu Američkog koledža kardiologa održanog u Vašingtonu od 2- 4. aprila 2022. i tom prilikom je informisao prisutne kako o održanom, tako i o narednom kongresu u Trebinju. Akademik profesor Milan A. Nedeljković, inostrani član ANURS, učestvovao je 3. aprila po pozivu kao predsedavajući na jednoj od sesija na 71. kongresu Američkog koledža kardiologa.

Sveobuhvatni i krvnih sudova – Prema oceni učesnika i stručne javnosti, po mnogočemu godina u Republici Srpskoj i BiH

Nagrade Srpskog lekarskog društva Godišnje nagrade Srpskog lekarskog društva za 2022.godinu biće dodeljene: Akademiku profesoru dr Milanu A. Nedeljkoviću, inostranom članu ANURS, osnivaču i prvom guverneru 34.ogranka ACC za Srbiju i Republiku Srpsku, biće dodeljena nagrada za životno delo. Profesoru dr Branku Beleslinu, sadašnjem guverneru 34.ogranka ACC za Srbiju i Republiku Srpsku, biće dodeljena nagrada za uvođenje i/ili unapređivanje novih dijagnostičkih i terapijskih metoda od velikog značaja za struku. Nagrade će biti dodeljene na dan slave Srpskog lekarskog društva Đurđevdan, 6. maja 2022. godine. na divne momente provedene u naručju Zlatibora, tog osvajača, zavodnika te zlatne planine od rose salivene i kroz pastirske frule opevane. Mnogo vrednih i sposobnih ljudi moralo je biti angažovano kako bi se ovaj naučni skup znalački i profesionalno organizovao. No, bez sponzora to bi zapravo bilo nemoguće. Velika zahvalnost generalnom sponzoru, farmaceutskoj kući AbelaPharm te zlatnom sponzoru, farmaceutskoj kući Hemofarm. Zahvalnost i farmaceutskim kućama Pfizer, AstraZeneca, Galenika, Alkaloid, Bayer, Berlin-Chemie, Krka, Amicus, Abbot. Naredni kongres 34. ogranka Američkog kongresa kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku biće održan po ustaljenoj tradiciji u Trebinju, Republika Srpska, BiH, 2023. godine.

Piše: Vera Pušac

srcu semberske ravnice Bijeljina, grad posebne lepote, sa izuzetnim kulturnim i istorijskim vrednostima, grad senzibiliteta i divnih gostoljubivih ljudi, ugostila je veliku HISPA porodicu lekara različitih specijalnosti, tehničara i sestara… na DRUGOM MEĐUNARODNOM KONGRESU HISPA BiH, koji je održan od 1. do 3. aprila ove, 2022. godine. Zapravo, Etno selo “Stanišić” je u svoje čarobne skute privilo vredne pregaoce iz kardiologije, ali i drugih grana medicine, voljne da nova saznanja i preporuke, vezane za kardiovaskularne bolesti, razmene među sobom i što pre ih učine pristupačnim armiji kardiovaskularnih pacijenata. A Hotel “Ras” sa svojim moćnim salonima “Sankt Peterburg”, “Moskva” i “Volga”, širom je otvorio rajska vrata i u svoje ekskluzivne i prostrane odaje smestio i ugostio preko 700 akreditovanih učesnika, a predavanja je pratilo preko 1000 posetilaca. HISPA Savremena medicina je, nažalost, pokazala da operacije i stentovi mogu samo da zaleče i privremeno zaustave kardiovaskularne probleme kod pacijenata. Ono što je neophodno da bi se doskočilo bolestima srca i krvnih sudova, toj pošasti savremenog doba, surovom i beskrupuloznom ubici današnjice, jeste agresivna kontrola faktora rizika! U tom cilju je i stvoreno HISPA - udruženje centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga! HISPA predstavlja mrežu visokostručno osposobljenih i savremeno opremljenih specijalizovanih centara za prevenciju, dijagnostiku i lečenje veoma ugroženih i teških kardiovaskularnih bolesnika na teritoriji Republike Srbije, Republike Srpske i Balkana.

HISPA želi multidiscipliniran i personalizovan pristup u očuvanju zdravlja ljudi te da, kroz koordinisan i integrisan rad centara, pravovremeno i efikasno identifikuje, dijagnostikuje, leči i dugoročno prati bolesnike sa povišenim kardiovaskularnim rizikom. To je međunarodna mreža koja broji preko 100 centara u devet zemalja te preko 3000 članova i velikim brojem zdravih i zadovoljnih pacijenata. HISPA udruženje je pre devet godina započelo svoj veličanstveni put. “Naša uloga nije samo uloga lekara i naučnika, već i vizionara, edukatora, predvodnika… Želimo da podignemo i osavremenimo zdravstvenu svest i pojedinaca i društva u celini. Moramo danas da ulažemo u svoje zdravlje da bismo sutra imali stabilan i udoban život. Da nam lekovi budu krajnja, a ne prva opcija. Svedoci smo da danas ljudi, kada imaju simptome poput preskakanja/ lupanja srca, migrene, visokog krvnog pritiska, uglavnom odlaze kod različitih lekara na različite vrste pregleda. Oni tako postaju ping-pong loptice, idu od ustanove do ustanove, od lekara do lekara, traže drugo ili treće mišljenje, a tek u našem centru pronalaze sigurnu kuću. Ona im postaje utočište u kojem dobijaju savete, dijagnozu i redovno praćenje. Neko ih konačno sluša, vidi i posmatra kao posebnu individuu, po čemu se HISPA razlikuje od svih ostalih progra-

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

pristup u zaštiti srca postkovid era ovaj veliki skup spada među najjače naučne događaje u poslednjih 30

ma. Posebno moramo da radimo na edukaciji zdravstvenih radnika, jer su oni svetionik svakog društva”, kazuje osnivač i predsednik Udruženja HISPA, predsednik Svetskog udruženja za vaskularno zdravlje i predsednik Naučnog odbora kongresa prof. dr Nebojša Tasić i dodaje da je HISPA program, put kojim se u našem vremenu i društvu ređe ide, jer prevencija kao takva ne donosi brza rešenja: “Ali ono što mi radimo i što ćemo raditi u

budućnosti, baštiniće neka nova pokolenja, pa se nadam da ćemo tada moći da kažemo da se naš trud isplatio, da smo uspeli u onome što smo zamislili – da sprečimo bolest, te da odložimo invalidnost i smrt“, istakao je dr Tasić. Zahvaljujući viziji i razumevanju prof. dr Zlatka Maksimovića, tadašnjeg direktora Doma zdravlja Bijeljina, prvi centar HISPA u BiH osnovan je upravo u toj ustanovi. HISPA program, koji je zasnovan na očuvanju zdravlja kroz

ličnu posvećenost pacijenta lekaru i lekara pacijentu, razvijen je i implementiran ne samo u Semberiji, već i u ostatku Republike Srpske. Danas, Bolnica „Sveti vračevi“, Bijeljina, je ne samo organizator ovog kongresa, već i snažan promoter HISPA-programa zaštite zdravlja stanovništva. Stručni skup na temu „Sveobuhvatni pristup u zaštiti srca i krvnih sudova – postkovid era“ u organizaciji Udruženja HISPA BiH, Udruženja HISPA Srbija, Međunarosdnog udruženja za vaskularno zdravlje – ISVH te JZU „Sveti vračevi“, Bijeljina, okupio je eminentne kardiologe i druge medicinske stručnjake iz regiona i Evrope. Više od 70 predavača, u tri dana koliko je trajao kongres, govorilo je o prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti kao komplikaciji preležanog korona virusa. Generalni pokrovitelj Drugog međunarodnog kongresa HISPA BiH je predsednica Republike Srpske gospođa Željka Cvijanović, a uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Porfirija i Njegovog preosveštenstva vladike Fotija. Ceremoniji otvaranja prisustvovao je veliki

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

broj eminentnih zvanica iz sveta nauke i politike. Jedan od pregalaca koji je svojim znanjem, radom i zalaganjem, podigao nivo zdravstvene zaštite u Bijeljini na zavidan nivo je i predsednik Organizacionog odbora kongresa prof. dr Zlatko Maksimović, direktor Bolnice „Sveti vračevi“. Profesor Maksimović je kao domaćin prvi pozdravio goste i kazao: „U Bijeljini, srcu ravne Semberije, koju je humanošću proslavio naš Ivan Knežević, poznatiji kao knez Ivo od Smberije, uvijek se, a naročito u pandemiji korona virusa, između ljekara i humanosti podrazumijevao vječni znak jednakosti. Svakog pacijenta smo prihvatili kao svog najrođenijeg i sve to napisali u monografiji „Naša borba sa covidom“, koja je kao takva, prva monografija u Evropi. Bijeljina, Vaš grad domaćin, je u medicinskom smislu stasao u značajnu adresu na medicinskoj mapi ne samo RS, BiH, već i regiona. Bijeljina ide dalje. A korak dalje je i ovaj skup. Okupiti blizu 700 registrovanih učesnika iz regiona i Evrope, zavidan broj eminentnih stručnjaka iz 12 zemalja svijeta, mora donijeti dobre rezultate, dobre analize, zaključke i preporuke. Hvala Vam što ste došli u Bijeljinu, u RS, u BiH. Želja nam je da odavde ponesete najljepše utiske i da nam se opet u zadovoljstvu vratite. Hvala našoj Republici Srpskoj i našoj Srbiji na velikom značaju koje su dale našem skupu, pa se ovdje nalaze brojni ministri u Vladi Srpske i Srbije. Hvala predsjednice Cvijanović što ste pokrovitelj ove svetkovine nauke u Bijeljini i hvala za sve što činite. U ovom trenutku prvenstveno mislim za naše zdravstvo. Hvala i našem prijatelju prof. dr Nebojši Tasiću, „glavnom krivcu“ za ovaj događaj, koji više od 10 godina rado dolazi u Bijeljinu. „Tamni oblak pandemije COVID -19, pre dve godine nadvio se na zdravlje svetskog stanovništva, posebno povećavajući kardiovaskularna obolevanja i umiranja. Upravo zato, okupili smo se u Bijeljini, na raskršću balkanskih i evropskih puteva, da još jednom odgovorimo izazovu vremena i pokažemo da i u postkovid eri mi lekari i drugi zdravstveni radnici smo spremni da čuvamo ono najvažnije i najdragocenije - zdravlje naših pacijenata. Velike su i dragocene pouke koje su nam ostavili sveti Damjan i Kozma, vidari, narodni iscelitelji i medikusi. U Bijeljini vazda pominjani i zbog imena bolnice koja 80

je kuća našeg kongresa „Sveti vrači“. Tokom pandemije, čiji smo savremenici, nije bila na iskušenju tek naša medicinska i naučna spremnost, već i naša ljudska dimenzija - solidarnost, nesebičnost, saosećajnost, ljubav, profesionalna i ljudska čast. Njihovi smo potomci - lekari, medikusi! Hodamo stazama kojima su oni prvi prolazili, ostavljajući nam zavet lekarske časti, nepromenljiv i večan, kroz epohe, do dana današnjeg... Onda nam kao podsetnik koliko smo zapravo ranjivi, dođe virus SARS-CoV-2 sa namerom da ostane zanavek među nama i da nam to bude iskušenje kojim ćemo se ba-

viti u budućnosti, kojim se najzad bavimo i na ovom kongresu, povezujući posledice pandemije sa bolestima srca i krvnih sudova, uočavajući veze i tražeći rešenja. Bijeljina je danas, do kraja kongresa svetska prestonica medicine, prevencije. Odavde ćemo na mnogo jezika planeti poslati značajne radove i izlaganja i tako dati naučni doprinos medicinskoj akademskoj zajednici sveta u bitkama sa kovidom. Zahvaljujem se Zlatku Maksimoviću na briljantnoj organizaciji kongresa, na njegovoj viziji i posvećenosti, a Vama gospođo predsednice Cvijanović hvala što delite ovaj trenutak sa nama ne kao podrška,

već kao partner i što time zapravo pokazujete odgovornost prema zdravlju, kao osnovnoj pretpostavki uspešnog i srećnog društva“, istakao je profesor Nebojša Tasić. Profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, pozdravio je skup sledećim rečima: ”Mi smo u stalnom ratu sa kardiovaskularnim bolestima. Akutni koronarni sindrom je u Srbiji, 2019. godine, odneo 55300 života! Znači, 149 ljudi je umiralo dnevno, ili svakog sata po šest pacijenata. Zastrašujuće! Imamo tercijarne ustanove, imamo vrhunsku medicinu i vrhunsku opremu! Ali, moramo da radimo na onom na čemu HISPA uporno istrajava, a to je veličanstvena misija prevencije. Ovo je impozantan skup! HISPA je već uspeo! Vaša ideja i vaš napor profesore Maksimoviću i profesore Tasiću su zadivljujući! Kongres je blagoslovio i uvaženi vladika Fotije rečima: ”Želim svaki blagoslov ovom skupu. Da ih imamo što više ovdje u Bijeljini, u RS, u BiH i da budemo uvijek zajedno u simfoniji, u jedinstvu i Bog će nas blagosloviti. Blagosloviće naše naučnike, naš narod, naše goste koji su došli sa svih strana. Da pokažemo srce široko našega srpskoga pravoslavnoga roda i da ih sve prihvatamo kao naše najrođenije. Bog blagoslovio i svako dobro darovao! Predsednica Srpske gospođa Željka Cvijanović je pozdravila skup i, između ostalog, kazala da kao što su naši lekari i zdravstveni radnici uvek bili uz građane, tako je dužnost institucija da podrže ovakve manifestacije, jer samo zajednički možemo raditi na unapređivanju našeg zdarvstvenog sistema i svečano otvorila Kongres. Među uvaženim zvanicama ovom impozantnom skupu prisustvovali su:

N M K

Ministar zdravalja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, ministar za naučnotehnološki razvoj Srđan Rajčević, ministar saobraćaja i veza Nedeljko Ćorić, ministar komunikacija i transporta u Savetu ministara Vojin Mitrović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Branko Ružić, prof. dr Aleksandar Redžek iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, profesor dr Ronald Asmar, osnivač Svjetskog udruženja za vaskularno zdravlje iz Pariza, predsednik ruskog Udruženja za aterosklerozu prof. dr Marat Ezhov, predsednik izraelskog Udruženja za aterosklerozu, prof. dr Don Gavish te predstavnici Svjetske zdravstvene organizacije, odnosno, njene ispostave u Danskoj. Izvrsno osmišljena, realizovana i nadasve uspešna organizacija Kongresa u svakom smislu. Kompletan užitak - i radni i opuštajući. Ambijent prelepog Hotela “Ras”, ljubazno osoblje i gastro-umetnost njegovih veštih kulinara, je nešto što se pamti. Učesnici ovog trodnevnog skupa sa sobom

će poneti nezaboravno iskustvo i sećanje na divne momente provedene u naručju Etno-sela “Stanišić”. …Jedino ti si što je proturečno, Kad si u srcu da nisi u svesti… Na kom se mostu ikad mogu sresti, Svemoć i nemoć, prolazno i večno! Vodi li put naš k tebi, da li vodi? Kraj i početak — je li to sve jedno? Ko pečate ti čuva nepovredno, Ko tvojim strašnim granicama hodi… Jovan Dučić, “Čovek govori Bogu” Na putu ka tim strašnim granicama, Udruženje HISPA želi da svim ljudima omogući kvalitetnu i udobnu starost, a pre svega kvalitetan i zdrav život, da spreči i odloži bolest, da sačuva zdravlje, da ljudima pruži toplu reč, vedar osmeh, sigurnu luku, pravi savet… da ih prati na tom putu ka mostu, gde se sreću svemoć i nemoć…prolazno i večno…! Drugi međunarodni Kongres HISPA BiH koji je održan u Bijeljini, prema oceni učesnika i stručne javnosti, prisustvom velikog broja učesnika i brojnih sponzora, opravdao je sva očekivanja.

s t r u č n i

s k u p o v i

ZAKLJUČCI 1. Korona virus, COVID-19, je kod oboljelih prouzrokovao niz promjena na organima i sistemima, a posebno posljedice su manifestne na kardiovaskularnom sistemu. U protekle dvije godine značajno se povećao morbiditet i mortalitet od kardiovaskularnih bolesti, kao i stepen njihovih kliničkih manifestacija Pokazano je da su mjere zaštite kako lične (nošenje maski, socijalna distanca) tako i društva u cjelini (vakcinacija) značajno spriječile broj komplikacija u (post)kovid periodu Kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika, ali i stanovništva u cjelini, apsolutni je preduslov očuvanja zdravlja i prevencije kardiovaskularnih i drugih bolesti. PREPORUKE: Neophodno je da svi preboljeli od COVID-19 infekcije poslije preležane bolesti obavezno posjete svog izabranog/porodičnog ljekara, provjere svoje zdravstveno stanje radi dalje adekvatne dijagnostike postkovid sindroma, prevencije i liječenja komplikacija; Važno je nastaviti sa mjerama zaštite (vakcinacija, nošenje maski - u skladu sa preporukama) zbog suzbijanja pandemije i sprečavanja postkovid komplikacija Preporuka je kreatorima zdravstvenih politika i zdravstvenim ustanovama da u narednom periodu posebnu pažnju usmjere na programe prevencije bolesti i promocije zdravlja u oblasti kardiovaskularnih bolesti.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

prostorijama UKC Republike Srpske 8.2.2022. godine održana je planirana edukacija za članove Uduženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske. Sestrinska njega i napredna sestrinska praksa je tema kojom se bavila Sekcija sestara u neurologiji. Koji su savremeni zahtjevi za medicinsku sestru danas? Medicinske sestre su u praksi odgovorne za puno različitih aktivnosti, što nije situacija s ostalim profesionalcima u zdravstvenom sistemu. Osim odgovornosti i kvaliteta u izvršavanju sestrinskih intervencija, nepisani zahtjevi, odnosno standardi profesionalne prakse su: fleksibilnost i prilagodljivost, sposobnost rješavanja problema, kritično i kreativno razmišljanje, nezavisnost i spremnost prihvaćanja timskih odluka, poštovanje rokova, proaktivnost i sudjelovanje, holističko razmišljanje i aktivnosti, promocija dobrobiti, donošenje etičkih odluka. U skladu sa zahtjevima u sistemu zdravstva, obrazovanje u sestrinstvu danas omogućuje i osposobljuje medicinske sestre za: učenje i podučavanje, procjenjivanje i reagovanje na različite potrebe, zagovaranje bolesnika i porodice, vođenje, nadziranje, slušanje i razumijevanje potreba kolega, upravljanje informacijama, korištenje tehnologija, optimalno korištenje resursa: vrijeme, novac, materijal, prostor, osoblje, procjenjivanje društvenih i organizacijskih sistema, istraživanje, proučavanje, naučno istraživanje sa svrhom izvrsnih ishoda zdravstvene njege. U vremenu nesigurnosti i brojnih izazova u zdravstvenom sistemu danas medicinske sestre se svakodnevno susreću sa: nedovoljnim brojem osoblja, previše radnih zadataka, nefleksibilnim rasporedom, nepotrebnim izlaganjem profesionalnim rizicima, nedostatkom samostalnosti, upravljanjem koje se ne temelji na najboljoj praksi, nemogućnosti pristupa nabavci, lijekovima, modernoj tehnologiji, nepriznavanjem i neprepoznavanjem u zdravstvenom sistemu 82

Uduženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

Edukacija medicinskih sestara

visokoobrazovanih medicinskih sestara. Sve je to zasigurno jedan od kamena spoticanja i mogući razlozi egzodusa i odlazaka medicinskih sestara iz bolnica, ali često i iz profesije. O ovome se danas razgovaralo nakon izlaganja predsjednice Sekcije Jelene Kremenović. Radna okupaciona terapija u mentalnom zdravlju je tema kojom su sestre i radni teraput Psijatrijske klinike upoznale prisutne. Okupaciona terapija predstavlja metodu oporavka koju ljudi u svakodnevnom životu upražnjavaju i zbog toga u radu sa osobama sa mentalnim poremećajima okupaciona terapija zauzima važno mjesto. Okupaciona terapija je zdravstvena disciplina koja se bavi ljudima fizički ili mentalno oštećenim, onesposobljenim ili hendikepiranim bilo trenutno, ili trajno. Profesionalno kvalifikovan okupacioni terapeut uključuje pacijenta u aktivnost dizajniranu sa ciljem promocije povratka i korištenja mogućeg maksimuma funkcije

sa ciljem da se pomogne ljudima da odgovore na zahtjeve njihovog posla, društvenog, ličnog i kućnog okruženja, i da učestvuju u životu sa što punijim smislom. Široka vizija okupacionog terapeuta je da omogući ljudima da razviju zdrave oblike okupacija (aktivnosti). Okupacioni terapeuti vjeruju da zdravlje zavisi o angažovanosti klijenata u aktivnostima koje imaju smisla i daju mogućnost izbora. Okupacioni terapeuti rade sa osobama svih dobnih skupina na promociji nezavisnog funkcionisanja u oblastima: samonjege, produktivnosti, slobodnog vremena. Cilj je pomoći pojedincu da vodi koristan, zadovoljavajući život sa maksimalnim nivoom nezavisnosti i kvaliteta života. Praksa okupacione terapije je holistička i klijencentrična. Na današnjem skupu smo imali priliku da vidimo radove korisnika Klinike za psihijatriju, uz podršku radnih terapeuta i medicinskih sestara. Mr Živana Vuković Kostić

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Beograd, 26. marta 2022. godine

I konferencija Balkanske asocijacije medicinskih sestara

Skupštini grada Beograda održana je I konferencija BAMS-a. Konferenciju su podržali ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske dr Alen Šeranić, direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić, državni sekretar Ministarstva zdravlja Republike Srbije dr Predrag Sazdanović, predsjednice sestrinskih udruženja iz Srbije i zemalja regije, eminentne ličnosti sestrinske profesije, prijatelji i poznavaoci sestrinske profesije. Konferencija je održana uz poštovanje preporučenih mjera i protokola institucije. Program konferencije je podijeljen u dva dijela, svečani i radni. U toku svečanog dijela konferencije potpisana su dva memoranduma o saradnji i pristupanju BAMS-u. Memorandum je u ime Udruženja “Medicinar” iz Distrikta Brčko potpisao predsjednik Elvedin Duran. Za Združenje na medicinski sestri, tehničari, akušerki i stomatološki sestri /ZMSTA/ Sjeverne Makedonije sporazum je potpisala predsjednica Gordana Bešliovska. Balkanska asocijacija medicinskih sestara, BAMS, je formirana po ugledu na asocijaciju NNF. BAMS je združena organizacija udruženja balkanskih zemalja Bosne i Hercegovine /UMSTIB RS iz Republike Srpske i Udruženje anestetičara medicinskih sestara/tehničara intenzivne terapije, reanimacije, urgentne medicine i transfuzije u BiH PULS u Bosni i Hercegovini/, Udruženje zdravstvenih radnika i saradnika ESKULAP Republika Srbija i Udruženje zdravstvenih radnika Loznice iz Republike Srbije, sa tendencijom na proširenje svog članstva udruženjima iz Crne Gore, Sjeverne Makedonije, Albanije, Bugarske i drugih zemalja Balkana. BAMS se bavi područjima od zajedničkog interesa u vezi sa strukom i javnom politikom. BAMS u ime svo-

jih članova aktivno sarađuje sa svim asocijacijama širom regiona. BAMS je prvi signal strukovnog zajedništva na prostoru Balkanskog regiona, da prošlost ostavimo iza sebe, a da sadašnjost i budućnost budu prioriteti našeg djelovanja u najznačajnijoj sferi čovječanstva, očuvanju zdravlja i socijalnog blagostanja. Moramo zajedničkim snagama da predlažemo i budemo proaktivni u traženju kod nadležnih priznavanje statusa i obrazovanja naših članova. Takođe, moramo se zalagati za poboljšanje našeg materijalnog statusa. To je u interesu svih. Rješavanjem problema bili bismo zadovoljniji i opušteniji u radu, popravili bismo imidž zdravstvenog sistema pošto bi posao medicinskih sestara, tehničara i babica postao poželjniji kod mlađih generacija. Naravno, čitavo društvo bi imalo više koristi jer bi to značilo i manji odlazak naših članova u države EU. Zaključili smo da sa naše strane moramo da se borimo kroz seminare,

kongrese i razgovore, da naši članovi poštuju sve etičke i profesionalne norme, da prednjače u zdravstvu sa empatijom prema pacijentu, da jednostavno budu osnovni element zdravstva. Sa tim odnosom prema poslu, možemo da se zalažemo i da tražimo mnogo bolje uslove za naš rad, usavršavanje i poštovanje od cjelokupnog društva. Balkanska asocijacija medicinskih sestara treba da postane “krovno” tijelo za sva naša udruženja u regionu, naša podrška i zaštita u radu i našem napredovanju. Ova asocijacija ne smije da postane samo zbir udruženja nego asocijacija koja će biti proaktivna u nastojanjima da se poboljša stastus svih naših članova u zdravstvu i društvu uopšte. Na kraju sjednice je donesena odluka o tradicionalnom održavanju Konferencije i sljedeća je zakazana 2023. godine u Banjaluci. Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO UMSTIB RS

UKC Tuzla

INFO VIJESTI

perativni tim Klinike za torakalnu hirurgiju JZU UKC Tuzla izveo je 4. aprila resekcijski zahvat na plućima kod neintubiranog pacijenta (Non-intubated awake uniportal VATS). Riječ je o operativnom zahvatu koji se provodi na pacijentu s laganom sedacijom pod spontanom ventilacijom. “Tokom posljednjeg desetljeća došlo je do nevjerovatne evolucije u torakalnoj hirurgiji s uvođenjem i razvojem minimalno invazivnih tehnika zbog čega među torakalnim hirurzima i anesteziolozima raste interes za neintubirane, odnosno zahvate na budnim, lagano sediranim pacijentima. Adekvatna analgezija, dobivena tehnikama regionalne anestezije, omogućava izvođenje video-potpomognute torakoskopske hirurgije (VATS) kod sediranih pacijenata i mogu se izbjeći potencijalni štetni efekti, povezani s općom anestezijom i selektivnom ventilacijom. Zbog navedenih prednosti odlučili smo se da ovaj resekcijski zahvat na plućima kod neintubiranog pacijenta uradimo kod pacijentice mlađe životne dobi kod koje je radiološki verificiran neoplastični proces lijevog pluća. Do danas, ovakve zahvate izvodili smo isključivo u opštoj endotrahealnoj anesteziji”, rekao je dr. Nermin Mušanović, mr. med. sc. šef Odjeljenja za hirurgiju pluća.

Klinika za torakalnu hirurgiju UKC Tuzla

Minimalno invazivne hirurške procedure

On je pojasnio da su prednosti ovakvog operativnog liječenja višestruke. Neintubirani postupci minimiziraju štetne efekte trahealne intubacije i opće anestezije, kao što su trauma dišnih puteva, ozljeda pluća uzrokovana ventilacijom, djelimični kolaps plućnog parenhima, postoperativna mučnina, povraćanje i kašalj. “Spontana ventilacija na jednom pluću je više fiziološka i ima više prednosti od mehaničke ventilacije. Neposredno nakon operativnog zahvata pacijentica je samostalno počela da obavlja svakodnevne aktivnosti uključujući i ustajanje iz kreveta. Njen postoperativni tok

protiče uredno i ona je dobrog opšteg stanja, bez boli i drugih nepovoljnih postoperativnih efekata”, rekao je dr. Mušanović. I pored toga što tek obilježava prvu godinu svog postojanja, Klinika za torakalnu hirurgiju UKC Tuzla može se pohvaliti da prati zdravstvene trendove u razvoju minimalno invazivnih tehnika. Operativni tim ove klinike je nakon što su standardizirali metode velikih VATS resekcija pluća i medijastinuma, u suradnji sa Klinikom za anesteziju i reanimatologiju, pristupio izvođenju resekcijskih zahvata na plućima kod neintubiranih pacijenata, što je prema našim saznanjima novina u našoj zemlji. Odluka o izvođenju neintubirane uniportalne resekcije VATS-a u budnom stanju temelji se na iskustvu operativnog tima Klinike za torakalnu hirurgiju UKC Tuzla i predstavlja još jedan korak naprijed u minimalno invazivnim hirurškim procedurama i u budućnosti se može pouzdano ponuditi sve većem broju pacijenata.

U stručnoj posjeti UKC Tuzla

Bečki ekspert za slušne implantate

stručnoj posjeti Klinici za bolesti uha, grla i nosa i hirurgiju glave i vrata UKC Tuzla boravio je prof dr. Wolf-Dieter Baumgartner, ekspert za ugradnju slušnih implantata pri Univerzitetskoj klinici za bolesti uha, grla i nosa MedUni/AKH Beč. Tokom svoje posjete 18. marta ove godine prof. dr. Baumgartner bio je supervizor tokom dva operativna zahvata ugradnje kohlearnih implantata. U Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla ugradnja kohlearnih implantata izvodi se od 2001. godine i već dugi niz godina tuzlanski ljekari ove operativne zahvate izvode samostalno, ali također se kontinuirano educiraju i usavršavaju u ovoj oblasti. Prema riječima prof. dr. Šekiba Umihanića, vođe tima za ugradnju kohlearnih implantata, 84

zbog pacijenata koji imaju udružene kongenitalne malformacije ljekari iz operativnog tima ove klinike educiraju se i u tom domenu, te razmjenjuju znanja i iskustva sa kolegama iz Turske i Austrije. Danas su, kako je istakao načelnik Klinike za bolesti uha, grla i nosa i hirurgiju glave i vrata, doc. dr. Almir Salkić, urađena dva vrlo zahtjevna i komplikovana slučaja gdje je riječ o djeci koja, pored oštećenja sluha, imaju urođene anomalije zbog kojih je operativni pristup teži i zahtjevniji. Prof dr. Wolf-Dieter Baumgartner je pojasnio da je prvi operativni zahvat urađen kod pacijenta koji ima dvostruki rascjep nepca, kao i anomaliju srednjeg i unutarnjeg uha što je otežavalo ugradnju implantata. A drugi pacijent je dijete koje ima mikrocefaliju, odnosno riječ je uočljivo manjom glavom od normalne, što je također uticalo na otežan pristup i rad tokom izvođenja procedure ugradnje kohlearnog implantata.

Tokom svog boravka u Tuzli i Klinici za bolesti uha, grla i nosa i hirurgiju glave i vrata, prof. dr. Baumgartner je bio supervizor i na operativnom zahvatu koji je tehnički vrlo zahtjevan zbog otežanog pristupa, a riječ je o zahvatu koji će se raditi kod pacijenta kojem je prije dvanaest godina ugrađen kohlearni implantat, ali je došlo do pomjeranja iz razloga što je pacijent bio podvrgnut operativnom zahvatu zbog oboljenja srednjeg uha. Prof. dr. Wolf-Dieter Baumgartner je istakao da je osoblje Klinike za bolesti uha, grla i nosa i hirurgiju glave i vrata UKC Tuzla vrlo dobro educirano ne samo za izvođenje operativnih zahvata, nego i za veoma kompleksnu dijagnostiku i preoperativnu pripremu, ali i veoma kompleksnu slušnu rehabilitaciju. Prof. dr. Baumgartner je također rekao da se nada nastavku suradnje, ali i uspostavljanju zajedničkog udruženja između ORL stručnjaka u Austriji i BiH, što će olakšati i unaprijediti suradnju, ali i omogućiti da ljekari iz UKC Tuzla po potrebi borave na edukaciji u Beču.

UKC Tuzla

Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla u radnoj posjeti su boravili predstavnici Instituta za donorstvo i transplantaciju iz Španije, Italije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Mađarske, kao i predstavnici Donorske mreže u Bosni i Hercegovini. Predstavnike je primio direktor UKC Tuzla, prim. doc. dr. Alen Kamerić sa saradnicima. Cilj posjete je nastavak saradnje sa Institutom iz Barselone, ali i mogućnost proširivanja saradnje sa Institutom u Italiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Mađarskoj, te mogućnost unapređenja transplantacijskog programa u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla. Prema riječima direktora UKC Tuzla, prim. doc. dr. Alena Kamerića, UKC Tuzla je vodeći transplantacioni centar u BiH, ali potrebno je raditi na unapređenju donorstva. On je također istakao da problem predstavlja i nepostojanje krovne institucije na nivou države koja bi stajala iza projekata transplantacijske suradnje sa centrima u svijetu. Transplantacijski koordinator UKC Tuzla, mr. med. sc. dr. Narhela Mujačić osvrnula se na situaciju izazvanu korona virusom, te istakla da je UKC Tuzla, zbog epidemiološke situacije izazvane pandemijom, sve resurse i kapacitete usmjerio ka liječenju oboljelih od korona virusa, ali da su ponovo stvoreni uslovi da se transplantacijski proces unaprijedi. “Mi svakako jesmo spremni i željni smo da se taj transplantacijski proces intenzivira i dalje proširi”, rekla je dr. Mujačić. Zadovoljstvo sastankom izrazila je i prof. dr. Halima Resić, predsjednica Donorske mreže Bosne i Hercegovine. “Mi imamo izvrsne ljekare, a oni trebaju imati adekvatnu podršku, ali i motivaciju, te zbog toga mislim da je ovo historijska posjeta. Međutim, ako nakon ovoga ne bude nekog zamaha za transplantaciju u BiH onda sam ja pesimista”, istakla je prof. Resić. Zahvaljujući saradnji sa Institutom iz Barselone i prof. Manyalichem, u UKC Tuzla održano je više tečajeva vezano za transplantacijski program i utvrđivanje moždane smrti, na samom začetku uvođenja transplantacijskog programa u UKC Tuzla. “Ovo nije prvi put da smo u Bosni i Hercegovini i moram istaći da je primijetan napredak, ali sada je pred svima vama jedan veliki izazov, a to je da u narednih godinu, dvije postignete značajan napredak. Potrebno je da imate bar jednog donora mjesečno, odnosno da imate operacije vezano za kadaverične donore i žive donore“, rekao je dr. Marti Manyalich, predsjednik Instituta za donorstva i transplantacije Španije. Spremnost na suradnju i razmjene iskustava izrazili su i predstavnici Instituta za donorstvo i transplantaciju iz Italije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Mađarske.

INFO VIJESTI

UKC Tuzla, 10.3.2022.

Sastanak sa međunarodnim stručnjacima iz oblasti transplantacijske medicine

Fokus posjete je bio na isticanju mogućnosti i pronalasku načina kako uspostaviti modalitete suradnje na razmjeni iskustva i učešću na stručnim konferencijama. “Danas većina stručnih konferencija i događaja se održava na jedan hibridni način, djelimično uživo,

a djelimično online. Jedni drugima možemo pomoći i svakako tim putem trebamo nastaviti suradnju”, istakao je dr. Ali Abdul Kareem Al Obaidli, predsjedavajući Nacionalnog komiteta za doniranje organa i transplantacije Ujedinjenih Arapskih Emirata. Na kraju sastanka, povodom 10. marta, Svjetskog dana bubrega najavljen je okrugli sto na kojem će eksperti iz oblasti transplantacijske medicine prezentirati prijedloge, preporuke i zaključke, te kroz razgovor i diskusiju s predstavnicima Federalnog ministarstva zdravstva i zdravstvenih ustanova sagledati mogućnost za unapređenje programa transplantacije u Bosni i Hercegovini.

Tuzla, 25. mart 2022.

Obilježen Svjetski dan podrške oboljelim od epilepsije

vjetski dan podrške oboljelim od epilepsije, poznat i kao Ljubičasti dan, obilježen je danas na Trgu slobode. Nakon održane konferencije za medije, zaposlenici Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla i studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli, organizovali su druženje sa građanima. Tom prilikom podijelili su promotivni materijal i skromne poklone, ali i pružali konsultativne savjete zainteresovanim građanima, te na taj način izrazili podršku oboljelima od epilepsije. Kako je istaknuto, od danas u narednih sedam dana, u ljubičastim bojama, biće osvijetljeno drvo na Trgu slobode ispred zgrade Barok. “Od večeras će drvo na Trgu slobode biti osvijetljeno ljubičastim lampicama i to je aktivnost koju realizujemo sa Gradom Tuzla. Cilj obilježavanja ovog dana je pružanje podrške oboljelim, ali i razbijanje stigme o toj bolesti, istakla je prim. dr. Larisa Kovačević, šef Odje-

ljenja opšte neurologije Klinike za neurologiju UKC Tuzla. Ona je kazala i da pored povećanog broja oboljelih vrlo mali broj pacijenata se skine sa terapije i to samo kod onih epilepsija koje nisu simptomatske. Pored farmakoterapije izuzetno je važna i psihoterapija jer su oboljeli od epilepsije uglavom mlađe životne dobi. ”Riječ je o osobama u pubertetu i s njima treba pažljivo razgovarati i pružiti im podršku jer teško prihvataju stigmu u svom okruženju”, kazala je dr. Leila Avdić, specijalista neurologije UKC Tuzla. U cilju poboljšanja tretmana oboljelih od epilepsije, Klinika za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla otvorila je telefonsku liniju za pomoć i savjetovanje osoba koje se susreću sa ovim oboljenjem. Telefonske konsultacije pacijenti mogu dobiti na kontakt telefon 035 303 472, svake srijede od 14 do 15 sati. 85

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

INFO VIJESTI

ovodom obilježavanja Svjetskog dana zdravlja, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić uručio je danas, u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske u Banjaluci, odluke o dodjeli naziva primarijus za 22 doktora medicine, pet doktora stomatologije i dva magistra farmacije iz Republike Srpske. Počasnu titulu primarijusa, koja se na ovaj dan tradicionalno dodjeljuje zaslužnim i uspješnim zdravstvenim profesionalcima na preporuku njihovih saradnika i zdravstvenih ustanova, ponijeli su: Danica Janković, dr stom. ZU Stomatološka ambulanta „Corona Dent”; Silvana Krčić, dr stom. ZU Stomatološka ambulanta „Silvana dr Krčić”; Biljana Prstojević Zelinčević, dr med. JZU Specijalna bolnica za hroničnu psihijatriju Modriča; Radija Tomić, dr med. JZU Dom zdravlja Lopare; Brana Kos, dr med. JZU DZ „Kozma i Damjan” Kozarska Dubica; Vesna Gligorić, dr stom. JZU DZ „Kozma i Damjan” Kozarska Dubica; Vlado Cvijić, dr med. JZU DZ „Kozma i Damjan” Kozarska Dubica; Tanja Pleša, dr med. JZU Bolnica „Srbija” Istočno Sarajevo; Stojan Ćato, dr med. JZU Bolnica „Dr Mladen Stojanović” Prijedor; Ljubica Banjac, dr med. JZU DZ „Kozma i Damjan” Kozarska Dubica; Branka Pekić Semiz, dr med. JZU Bolnica „Srbija” Istočno Sarajevo; Danica Gubić Plemić, dr med. JZU Bolnica „Dr Mladen Stojanović” Prijedor; Brankica Đurašinović, dr med. JZU Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović”; Radenko Inđić, dr med. JZU Bolnica „Dr Mladen Stojanović” Prijedor; Biljana Jukić, dr med. JZU Zavod za transfuzijsku medicinu Republike Srpske; Danijela Barač Todorović, dr med. ZU Specijalistički centar “Diomed”; Vladimir Babić, dr med. JZU DZ „Kozma i Damjan” Kozarska Dubica; Darko Marković, dr med. ZU Specijalistički centar „Kuća zdravlja” Bijeljina; Vedrana Antonić Kovljenović dr med. JZU Dom zdravlja Banjaluka; Andrija Baničević, dr med. JZU Univerzitetski klinički centar Republike Srpske; Zorica Novaković, dr med. JZU Univerzitetski klinički centar Republike Srpske; Nataša Guzina Golac, dr med. JZU Univerzitetski klinički centar Republike Srpske; Danijela Petrović Popadić, dr med. JZU Bolnica „Srbija” Istočno Sarajevo; Dijana Đerić, dr med. JZU DZ Prijedor; Gordana Simić, dr stom. ZU Stomatološka ambulanta „Simić Dent”; Miroslav Lučić, dr stom. ZU Specijalistička ambulanta stomatološke protetike „Modent 1”, Biljana Udovčić, dr med. JZU Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, Saška Đekić, magistar farmacije JZU Dom zdravlja Doboj i Želimir Janjić, magistar farmacije JZU Apoteka Han Pijesak, poslovna jedinica Apoteka Vlasenica. Ministar Alen Šeranić istakao je da mu je drago što ima čast da uruči odluke o dodje86

Banjaluka, 7. april 2022.

Srpska dobila 29 novih primarijusa

li naziva primarijus i poručio da se nada da će primarijusima ovo biti podsticaj za buduće napredovanje u struci u svrhu dobrobiti pacijenata. Čestitao je primarijusima koji su, kako je naglasio, ovu titulu zaslužili i opravdali svojim dugogodišnjim profesionalizmom, zalaganjem i dobrim rezultatima rada. „Povodom obilježavanja Svjetskog dana zdravlja, odajemo počast doktorima medicine, doktorima stomatologije i magistrima farma-

cije koji su svojim radom i profesionalnim napredovanjem napravili iskorak u svojim karijerama i čiji je dosadašnji i, nadamo se, budući doprinos razvoju zdravstvenog sistema Republike Srpske izuzetno značajan”, naglasio je ministar Šeranić u svom obraćanju. Dodjeli naziva primarijus, prisustvovali su i predstavnici Savjeta za zdravlje, zdravstvenih komora i zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj, kao i predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske.

Prvi korak ka rekonstrukciji, izgradnji i opremanju

Četri nova objekta psihijatrijskih ustanova u RS

ovodom završetka aktivnosti i zvanične primopredaje dokumentacije za rekonstrukciju, izgradnju i opremanje objekata četiri ustanove za zbrinjavanje lica sa mentalnim poteškoćama u Republici Srpskoj, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić primio je nedavno u svom kabinetu ambasadora Slovačke Republike u

BiH Martina Kaču (Martin Kačo) i rezidentnu predstavnicu UNDP-a (UNDP) u BiH Stelianu Nederu (Steliana Nedera). Izrada projektno-tehničke dokumentacije sa predmjerom i predračunom, uključujući prijedlog dokumentacije za javne nabavke radova roba i usluga, jedna je od osnovnih aktivnosti kojima se završava pripremna faza u ukupnoj realizaciji Projekta rekonstrukcije, izgradnje i opremanja objekata četiri ustanove za zbrinjavanje osoba sa problemima u mentalnom zdravlju u Republici Srpskoj. Ova faza projekta završena je zahvaljujući saradnji sa Razvojnim programom Ujedinjenih nacija (UNDP) i Razvojnom bankom Savjeta Evrope (CEB), a u okviru Granta tehničke pomoći finansiranog od Slovak Inclusive Growth Account (SIGA) iz Slovačke Republi-

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić sa saradnicima prisustvovao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci predstavljanju završenih idejnih i glavnih projekata za saobraćajnice i pripadajuću infrastrukturu te tenderske dokumentacije za nabavku roba, radova i usluga, a čime je kompletirana projektno-tehnička dokumentacija za Projekat izgradnje i opremanja Medicinskog kampusa u Banjaluci. Podsjećamo, predviđeni Medicinski kampus na Paprikovcu sastojaće se od kompleksa savremenih objekata u kojima će biti smješteni Medicinski fakultet, Centar za obrazovanje i istraživanje, Fakultet zdravstvene njege i Srednja medicinska škola u Banjaluci. U sklopu Projekta realizovane su aktivnosti na pripremi projekta, odnosno procesa projektovanja i izradi dokumenata kroz instrumente pretpristupne pomoći (engl. Instrument for Pre-Accession Assistance - IPA) – pomoć za infrastrukturne projekte, okvira za tehničku asistenciju (engl. IPF TA) investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF-a). Najnovije rezultate u okviru Projekta „Izgradnja i opremanje Medicinskog kampusa“ svim akterima angažovanim na realizaciji ovog velikog projekta predstavili su članovi konsultantskog konzorcijuma COWI-IPF (IPF8), koji je bio zadužen za realizaciju Faze 4 tehničke pomoći WBIF-a za Projekat, u periodu od decembra 2020. godine do marta 2022. godine. Pored izrade idejnih i glavnih projekta za javnu saobraćajnicu sa pripadajućom infrastrukturom i internu saobraćajnicu sa infrastrukturom komunalnih mreža

ke. U sklopu pripremnih aktivnosti, projektno-tehnička dokumentacija sa prijedlogom plana opremanja objekata ustanova namještajem i opremom je predata ustanovama. „Ovo je izuzetno važan projekat kojim, u saradnji sa UNDP-om, Razvojnom bankom

INFO VIJESTI

Završena projektno-tehnička dokumentacija

Medicinski kampus u Banjaluci

i pomoćnih objekata za snabdijevanje Medicinskog kampusa u sklopu lokaliteta UKC Republike Srpske prema izmjeni regulacionog plana Paprikovac-Petrićevac - zona „D“, ova faza obuhvatila je i izradu tenderske dokumentacije za nabavku radova, roba i usluga za cijeli projekat, ažuriranje dijelova ranije izrađene studije izvodljivosti te izradu procjene uticaja na životnu sredinu. Ministar Šeranić naglasio je da je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske promoter, odnosno nosilac ovog projekta, te da mu je izuzetno zadovoljstvo da kao resorni ministar prisustvuje završetku ovog velikog i važnog dijela posla, kako bi Banjaluka u narednom periodu dobila Medicinski kampus, izgrađen i opremljen u skladu sa savremenim zahtjevima i standardima.

Savjeta Evrope i uz podršku Slovačke, nastojimo da unaprijedimo i ovaj segment liječenja, odnosno zdravstvene zaštite pacijenata i korisnika. Zadovoljstvo što sada imamo projektnu dokumentaciju je time veće, uzimajući u obzir da se radi o četiri vrlo zahtjevna objekta

Ministar je zahvalio svima koji su u prethodnom periodu učestvovali u izradi studije izvodljivosti, idejnog projekta za izgradnju i opremanje Medicinskog kampusa, izradi izvedbenih projekata za objekte Medicinskog kampusa i slično te izrazio uvjerenje da će ovaj projekat zajednički biti i završen. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske realizuje Projekat „Izgradnja i opremanje Medicinskog kampusa“ u saradnji sa Evropskom investicionom bankom, Ministarstvom finansija, Ministarstvom prosvjete i kulture, Ministarstvom za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo, Medicinskim fakultetom Univerziteta u Banjaluci, Univerzitetskim kliničkim centrom Republike Srpske, Gradom Banjaluka i Srednjom medicinskom školom. i što ni u vrijeme pandemije nismo posustali da završimo ovu pripremnu fazu. Siguran sam da će se uslovi za rad zdravstvenih radnika, zbrinjavanje i boravak korisnika, kada završimo ovaj posao, značajno unaprijediti“, poručio je ministar Šeranić tokom sastanka. Projektom su obuhvaćene: Javna zdravstvena ustanova Klinika za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, Javna zdravstvena ustanova Specijalna bolnica za psihijatriju Sokolac, Javna zdravstvena ustanova Specijalna bolnica za hroničnu psihijatriju Modriča i Javna ustanova Dom za lica sa invaliditetom Višegrad. Podsjećamo, sadašnji kapaciteti ustanova iziskuju rekonstrukciju oštećene ili privremene infrastrukture, osavremenjavanje u skladu sa modernim standardima (arhitektonski i funkcionalno), kao i uvođenje novih zdravstvenih tehnologija, kako bi se povećao kvalitet i efikasnost usluga, a projekat će se realizovati uz kreditnu podršku Razvojne banke Savjeta Evrope. Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

INFO BILTEN

UKC Republike Srpske

Dodijeljeno rekordnih 78 specijalizacija za mlade ljekare

UKC Republike Srpske 18.2.2022. godine održana je ceremonija uručenja rješenja o specijalizaciji za 78 mladih ljekara iz Republike Srpske. „Ovo je istorijski dan za Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Sa ponosom

možemo reći da danas promovišemo 78 mladih ljekara koje smo primili u radni odnos i kojima smo dodijelili rješenja o specijalizaciji. Pored izgradnje najsavremenijeg objekta i nabavke moderne opreme, naš prioritet jeste kadar i ulaganje u edukaciju. Našim mladim

ljekarima otvorena su vrata za usavršavanje u svim evropskim i svjetskim centrima“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. U prepunoj sali mladi ljekari nisu krili svoje oduševljenje da će u narednom periodu učiti od najboljih stručnjaka iz hirurških i konzervativnih oblasti. „Vjerujem da će dobar dio ovih mladih ljudi za nekoliko godina postati uvaženi stručnjaci iz kardiologije, radiologije, interne medicine, kardiohirurgije, ginekologije itd. i služiti svim građanima Republike Srpske. Opredijeljeni smo da ulažemo u mlade medicinske kadrove koji će od svojih uvaženih mentora dobijati vrijedna znanja i vještine koje će nastaviti primjenjivati u našoj zemlji. Cilj nam je zadržati kvalitetne kadrove i jačati medicinske institucije Republike Srpske. Sa ovim se može pohvaliti rijetko koja zdravstvena ustanova u regionu“, zaključio je prof. dr Vlado Đajić. U ovoj godini UKC Republike Srpske planira realizovati značajan broj kapitalnih projekata, a najznačajniji projekat je ulaganje u obrazovanje medicinskih profesionalaca što pokazuje i dodjela rekordnih 78 specijalizacija za jednu godinu u istoriji UKC RS.

U Klinici za ortopediju i traumatologiju UKC RS

Urađen komplikovani operativni zahvat

irurški tim Klinike za ortopediju i traumatologiju uradio je 25.2.2022. godine komplikovan operativni zahvat - transpedikularnu stabilizaciju kičmenog stuba sa augmentacijom cementom u prelomljeni pršljen (vertebroplastika). Povreda je nastala kod pacijenta A.D.(1965) kod kojeg je prilikom pada nastao patološki prelom prvog lumbalnog pršljena. Nakon urađene dijagnostike utvrđena je stenoza spinalnog kanala i mogućnost kolapsa pršljena sa posljedičnom paraplegijom. Nakon razmatranja slučaja, naš hirurški tim Klinike za ortopediju i traumatologiju se odlučio da operiše pacijenta metodom koja do sada nije bila izvođena u UKC Republike Srpske - transpedikularna stabilizacija kičmenog stuba sa augmentacijom cementom u prelomljeni pršljen (vertebroplastika). Prednost ovog načina liječenja je raniji oporavak i smanjena mogućnost kolapsa pršljenskog tijela, a samim tim i neurološkog deﬁcita i vraćanje pacijenta svakodnevnim životnim aktivnostima. Operativni zahvat je protekao uredno, a postoperativni oporavak pacijenta protiče bez neurološkog deﬁcita.

Hirurški tim koji je izveo zahvat su: mr sc. dr Nikola Bojić, dr Nikola Bojić, dr Miloš Jamedžija, anesteziolozi dr Nataša Mandić i dr Dragana Agić, instrumentarka Dajana Idžan.

INFO BILTEN

UKC RS, 7. april 2022.

Prvi Loop – X sistem na Balkanu

rvi put je u Klinici za ortopediju i traumatologiju urađen komplikovan operativni zahvat luksacionog preloma šestog i sedmog grudnog pršljena uz korištenje kompjuterskog navigacionog sistema. Pacijent je povrijeđen prilikom rada u šumi, a operativni zahvat je protekao uredno. Prilikom ovog operativnog zahvata korišten je mobilni imidžing robot Loop-X, sa navigacionim sistemom Curve. Najmoderniji Cone-Beam CT uređaj omogućava 3D i 2D skeniranja pacijenata tokom hirurških zahvata. Pomoću ovakvog uređaja, uz navigaciju, moguće je preciznije i bezbjednije hirurško zbrinjavanje trauma kičme i karlice, deformiteta kičme, kičmenih tumora i neurohirurških slučajeva. Uređajem se upravlja preciznim robotizovanim pokretima džojstikom u pet pravaca. Ovo čudo moderne tehnologije – sistem Loop-X je najsavremeniji sistem iz ove katego-

rije i ne posjeduje ga niko u regionu Balkana, najbliži je u Austriji. Nakon spomenutog operativnog zahvata, uz pomoć ovog savremenog aparata, izvedene su još dvije hirurške intervencije. Opredjeljenje poslovodstva UKC Republike Srpske na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem pored edukacije kadra je i zanavljanje opreme što i čini našu ustanovu jednom od najmodernijih zdravstvenih institucija u regionu. „Univerzitetski klinički centar Republike Srpske je prvi na Balkanu koji je za komplikovane operativne zahvate kičme počeo da koristi kompjuterski navigacioni sistem Loop X. Još jednom se pokazalo da je UKC Republike Srpske u rangu svjetskih bolnica. Ovaj sistem će doprinijeti manjoj oduzetosti donjeg dijela tijela kod pacijenata koji imaju povrede i oboljenje kičmenog stuba, a kolegama sa Ortopedije se

zahvaljujem jer su prihvatili novu tehnologiju i već počeli da izvode operativne zahvate. Uz pomoć navigacije, preciznim robotizovanim pokretima džojstikom se izvode veoma zahtjevni operativni zahvati na pacijentima koji imaju povrede i oboljenja kičme“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske. “Dobili smo najsavremeniji uređaj u svojoj kategoriji koji izuzetno olakšava posao. Protekle godine smo imali 110-115 operacija na kičmenom stubu koje su izuzetno teške i komplikovane. Sa ovim aparatom smo napravili korak ka budućnosti, toliko da smo pobjegli čak i od ostalih u okruženju. Pomoću ovakvog uređaja, uz navigaciju moguće je preciznije i bezbjednije hirurško zbrinjavanje trauma kičme i karlice, deformiteta kičme, kičmenih tumora i neurohirurških slučajeva. Mladi ljekari su već ušli u problematiku. Razumijevanjem uprave UKC-a, resornog ministarstva i cjelokupnog sistema omogućeno im je da imaju nešto najsavremenije, najbolje i najvažnije“, rekao je dr Nikola Bojić, načelnik Klinike za ortopediju i traumatologiju.

INFO BILTEN

Beograd, 25. 3.2022. godine

Posjeta Kliničkom centru Srbije

eneralni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić zajedno sa ministrom zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske dr Alenom Šeranićem i direktorom Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Dejanom Kusturićem posjetio je Klinički centar Srbije. Iskoristili su priliku da zajedno sa poslovodstvom Kliničkog centra Srbije te predstavnicima Ministarstva zdravlja Srbije obiđu novi objekat Kliničkog centra Srbije i razgovaraju o nastavku saradnje. „Zdravstveni sistemi Srpske i Srbije sarađuju oduvijek i povezani su neraskidivim vezama. Naši ljekari dolaze ovdje na edukaciju i specijalizacije, a ljekari iz Srbije dolaze u našu ustanovu da rade i edukuju naš kadar. Svima nama su na prvom mjestu pacijenti i pružanje što kvalitetnije zdravstvene zaštite našem narodu. Zahvaljujem se svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru i Vladi Republike Srbije na svemu što Srbija čini za Republiku Srpsku,“ rekao je prof. dr Vlado Đajić.

UKC Republike Srpske

Svjetska nedjelja borbe protiv glaukoma

vjetska nedjelja borbe protiv glaukoma ove godine je obilježavana u periodu od 7. do 13. marta 2022. godine. Kao i prethodnih desetak godina medicinski profesionalci Klinike za očne bo90

lesti UKC Republike Srpske su se pridružili obilježavanju ovog događaja i organizovali akciju besplatnog skrininga glaukoma za sve zainteresovane građane 7. marta 2022. godine u terminu 09:00-14:00 časova u prostoru vakcinacijskog punkta UKC-a Republike Srpske. Skrining omogućuje da se iz opšte populacije izdvoje osobe koje pokazuju predispoziciju za glaukom, a to je i prilika da se skrene pažnja javnosti na neophodnost rane dijagnostike i pravovremenog liječenja glaukoma. Skrining glaukoma u ovoj akciji podrazumijeva besplatno mjerenje očnog pritiska, biomikroskopski pregled prednjeg i zadnjeg segmenta oka, uz popunjavanje ankete od strane pacijenata za

otkrivanje postojanja faktora rizika za glaukom. Glaukom je jedan od vodećih uzroka ireverzibilnog sljepila i danas u svijetu od glaukoma boluje više od 80 miliona ljudi. S obzirom na trend povećanja broja starijih ljudi u populaciji, očekuje se i veći broj oboljelih od glaukoma tokom narednih godina u svijetu, pa i kod nas. Zahvaljujući savremenoj dijagnostici danas smo u mogućnosti da glaukom otkrivamo već u ranom stadijumu oboljenja, a svakako prije nego što nastanu ireverzibilne promjene koje će ugroziti vid pacijenta. Klinika za očne bolesti UKC Republike Srpske raspolaže cjelokupnom dijagnostičkom paletom usluga kojom na vrijeme možemo otkriti glaukom i time spriječiti nastanak sljepila.

INFO BILTEN

Banjaluka, 12. mart 2022.

UKC Republike Srpske edukativni centar

našoj ustanovi su urađena dva komplikovana urološka hirurška zahvata. Riječ je o operativnom zbrinjavanju povreda uretre, izazvane prelomom karličnih kostiju. Operacije su izveli doc. dr sc. med. Vladimir Kojović iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, specijalista urologije (uža oblast urogenitalna i rekonstruktivna hirurgija) i dr sc. med. Goran Aranđelović, specijalista urologije iz Klinike za urologiju Univerziteta u Veneciji, uz asistenciju dr Aleksandra Brkovića, specijaliste dječje hirurgije, i dr Branka Jovanovića, urologa iz UKC Republike Srpske. „Svjedoci smo da je UKC Republike Srpske postao jedna moćna zdravstvena institucija, a o tome mogu da posvjedoče i naši današnji gosti. Riječ je o dva ljekara, eminentna stručnjaka, koja su našeg porijekla, a koji su danas sa nama ovdje. Ne postoji kontinent gdje dr Kojović nije operisao, a dr Aranđelović je stalno zaposlen u Italiji. Juče su izvedena dva komplikovana hirurška zahvata iz oblasti urologije. Ono što

posebno želim da naglasim je to da je uvaženi kolega dr Aranđelović imao zadatak da prenese znanje na naše ljekare, a istovremeno da usvoji određene hirurške tehnike koje se rade ovdje u Banjaluci. Samim tim, mogu da kažem da je naš UKC Republike Srpske postao edukativni centar za ljekare koji su stalno zaposleni u prestižnim evropskim centrima. Želim da se zahvalim našim gostima što su doprinijeli još većem razvoju UKC Republike Srpske i za sve što su uradili za naše pacijente“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Veliko mi je zadovoljstvo što mogu da se obratim iz ove ustanove jer UKC Republike Srpske osjećam kao da je moja kuća. Moja saradnja sa UKC-om Republike Srpske je počela još prije četiri godine kada smo počeli sa edukacijama, operacijama i širenjem stručne saradnje sa drugim ljekarima. UKC Republike Srpske je reprezentna zdravstvena ustanova što se može uočiti i golim okom kada vidite o kakvom objektu je riječ. Ono što se meni lično dopada je to što je stavljen naglasak na

edukaciju kadra i saradnju sa drugim zdravstvenim ustanovama i što se konstantno unapređuje rad. Sve se realizuje zahvaljujući tome što su prof. dr Vlado Đajić i dr Slobodan Hajder prepoznali važnost saradnje sa kolegama kako iz Srbije, tako i iz inostranstva. Juče smo izveli dva veoma komplikovana hirurška zahvata kod pacijenata koji su imali povrede uretre, izazvane prelomom karličnih kostiju i otkinutim mokraćnim kanalima. Uspjeli smo da izvedemo rekonstrukciju na takav način da će ova dva pacijenta biti potpuno funkcionalna za svakodnevni život. Pacijente smo obišli danas i postoperativni tok protiče uredno.U tome nam je pomogao i kolega dr Aranđelović, iz Italije, tako da je veliko zadovoljstvo biti ovdje i raditi u ovoj ustanovi,“ rekao je doc. dr sc. med. Vladimir Kojović iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić” specijalista urologije (uža oblast urogenitalna i rekonstruktivna hirurgija). „Zahvaljujem se svima, a prvenstveno prof. Đajiću i dr Kojoviću te cijelom timu UKC Republike Srpske koji su omogućili ovu saradnju. Dr Kojovića ne treba posebno predstavljati jer je on veoma poznato ime u svjetskoj hirurgiji i rekonstruktivnoj urologiji. Moram da kažem da sam prvi put u Banjaluci i da sam impresioniran iako sam imao informacije da je UKC Republike Srpske visokokotirana medicinska ustanova. Presrećan sam da smo uspjeli da na ovim prostorima imamo tako jake zdravstvene strukture. Nadam se budućoj saradnji jer su edukacija i internacionalna saradnja veoma važni zbog unapređenja znanja i vještina struke“, rekao je dr sc. med. Goran Aranđelović, specijalista urologije, iz Klinike za urologiju Univerziteta u Veneciji.

Prva svjetska konferencija posvećena borbi sa pandemijom COVID-19

elegacija Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prisustovala je Prvoj svjetskoj konferenciji posvećenoj borbi sa pandemijom COVID-19 koja je održavana u Beogradu u Palati Srbije u periodu od 26. do 28. marta. Konferenciju su organizovali Vlada Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Klinički centar Srbije. Konferencija je okupila preko 300 izlagača iz cijelog svijeta, a prezentovano jse više od 50 tema. Predstavnici UKC Republike Srpske predstavili su organizaciju i način rada tokom pandemije COVID-19 u našoj ustanovi. 91

INFO BILTEN

Četvrti put u UKC Republike Srpske

Svjetski torakalni hirurg Dr Diego Gonzalez Rivas

U UKC Republike Srpske, 24. 3.2022.

Radionice za studente Medicinskog fakulteta

odeći svjetski grudni hirurg dr Diego Gonzalez Rivas četvrti put je posjetio UKC Republike Srpske, 28. februara i 1. marta 2022. godine, naša ustanova organizovala je predavanje dr Dijega Gonzaleza Rivasa pod nazivom „Uniportal robotski asistirana torakoskopska hirurgija“, kao i dvodnevni hirurški program uživo tokom kojeg je dr Rivas zajedno sa ljekarima Klinike za torakalnu hirurgiju, na čelu sa dr Markom Kantarom, izveo šest hirurških zahvata. Ovaj ugledni stručnjak iz Španije, pionir i promoter minimalno invazivne grudne hirurgije, već je poznat na našim prostorima. Prošle godine tri puta je boravio u UKC Republike Srpske, održao masterclass, predavanja te s ljekarima, na čelu sa dr Markom Kantarom, načelnikom Klinike za torakalnu hirurgiju izveo komplikovane operativne zahvate. Tada je medicinsko osoblje imalo priliku putem video-linka pratiti tzv. live – surgery program tokom kojeg su objašnjeni detalji ovih hirurških zahvata. Tokom svojih ranijih posjeta UKC Republike Srpske dr Diego Gonzalez Rivas je istakao kako u UKC Republike Srpske postoji veliki potencijal za razvoj VATS referentnog centra za cijelu regiju Balkana pa i Evrope što je i opredjeljenje Poslovodstva UKC Republike Srpske, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem. Ova posjeta nam je izuzetno važna jer kontinuiranom medicinskom edukacijom naši medicinski profesionalci stiču nova znanja i vještine i na taj način doprinosimo našem uspjehu i pružanju kvalitetnijih usluga našim pacijentima.

tudenti se postepeno vraćaju u svakodnevicu koja ukljčuje i kliničku praksu koja je usljed pandemije bila svedena na minimum, a u pojednim periodima nije ni sprovođena zbog teške epidemiološke situacije. U dvogodišnjoj bespoštednoj borbi sa pandemijom korona virusa u jednom periodu zajedno sa našim medicinskim profesionalcima učestvovali su i studenti-volonteri banjalučkog Medicinskog fakulteta. U organizaciji Saveza studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci u prostorijama studentske čitaonice Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske održana je dvodnevna medicinska radionica za studente četvrte i šeste godine. Tokom dva dana odražane su hirurška radionica, analiza EKG-a i naučna radionica.

Hirurškoj radionici je prisustvovao i prof. dr Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske koji je pozdravljajući studente najavio ponovno otvaranje čitaonice za studente, pohvalio organizovanje sličnih radionica, te istakao da je naša ustanova na usluzi svim studentima. „Nadamo se da je iza nas pandemija korona virusa koja nas je primorala na redukciju posjete studenata odjeljenjima i pristup čitaonici, ali sada smo spremni otvoriti svoja vrata za studente kojma je praksa jako važna kako bi stasali u vrhunske stručnjake. Svakodnevno smo svjedoci koliko UKC Republike Srpske vodi računa o mladima, zapošljavanju mladog kadra, edukcijama. Stimulišemo ljekare za naučna istraživanja, pisanje naučnih radova i sprovodimo mnoge druge programe kako bismo zadržali mlade ljekare u našoj ustanovi“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. Vladan Gačić, predstavnik studenata, zahvalio se prof. dr Đajiću na brizi prema studentskoj populaciji i rekao da nijedan generalni direktor UKC RS nije uradio za studente koliko prof. dr Đajić. Dodao je da rijetko gdje u regionu studenti imaju svoju čitaonicu u sklopu kliničkog centra i druge pogodnosti koje imaju studenti Medicinskog fakulteta u našoj ustanovi.

INFO BILTEN

Obilježen Svjetski dan bubrega

„Zdravlje bubrega za sve“

vjetski dan bubrega je globalna kampanja koja ima za cilj podići svijest o značaju zdravlja naših bubrega. Ovogodišnji moto kampanje je „Zdravlje bubrega za sve“. Ovaj dan se obilježava širom svijeta kroz organizovanje, npr. javnog skrininga u Argentini do zumba maratona u Maleziji, sve sa ciljem podizanja svijesti o preventivnim mjerama, faktorima rizika ali i tom kako izgleda život sa bubrežnom bolešću. Inicijativa za obilježavanje Svjetskog dana bubrega je potekla od Međunarodnog udruženja nefrologa i Međunarodne federacije bubrežne fondacije.

Cilj je podići svijest o značaju naših bubrega za cjelokupno zdravlje, ali i da se smanji učestalost i težina bubrežnih bolesti i njihov uticaj na zdravlje širom svijeta. Faktori rizika za hroničnu bubrežnu bolest su visok krvni pritisak i dijabetes. Na ovaj način medicinsko osoblje UKC Republike Srpske želi da podstakne sistematski skrining svih pacijenata sa dijabetesom i hipertenzijom na hronične bubrežbne bolesti. Hronična bubrežna bolest je česta i teška, a rano otkrivanje omogućuje prevenciju obolijevanja i smrtnosti te smanjuje troškove liječenja. Smrtnost povezana sa bubrežnom bolešću raste iz godine u godinu i predviđa se da će do 2040. godine biti peti vodeći uzrok smrti. Povodom Svjetskog dana bubrega 10. marta 2022. godine organizovano je mjerenje krvnog pritiska i šećera u krvi u periodu od 10:00 do

Beograd, 26. marta 2022. godine

I konferencija Balkanske asocijacije medicinskih sestara

12:00 časova za sve zainteresovane građane u prostoru Vakcinacijskog punkta UKC Republike Srpske. Dr Dragana Bubić je navela kako smo ovim potezom htjeli ukazati građanima na potrebu za preventivnim pregledima. “Ovo je globalna kampanja koja želi da istakne potrebu preventivnih pregleda bubrega i sprečavanju bubrežnih oboljenja. Pacijenti u bolnicu najčešće dolaze u zadnji momenat, a ovakvo oboljenje traži redovne preglede. Zbog pandemije nismo uspjeli odrediti prosječan broj oboljelih od bubrežnih oboljenja, ali preko 800 građana prođe kroz Odjeljenje nefrologije, a 5000 se ambulantno pregleda na godišnjem nivou radi ovakve vrste pregleda i liječenja”, rekla je Bubićeva. Da je preventiva najbitnija, tvrdi i doktor Marko Aničić iz Klinike za unutrašnje bolesti.”Građani treba bar jednom godišnje da odrade sistematski pregled. Na taj način dolazi do ranijeg otkrivanja oboljenja. Nažalost, kada je u pitanju bolest bubrega, pacijenti se pretežno jave u podmaklom stadijumu”, rekao je Aničić.

iskustva kao i postignute rezultate. Samo zajedničkim udruženim snagama mogu se prevazići veliki izazovi. Balkanska asocijacija medicinskih sestra nastala je oktobra 2020. godine sa sjedištem u Beogradu. Cilj asocijacije je promovisanje medicinske struke i edukacija medicinskih sestara. Osnivači asocijacije su strukovna udruženja iz Republike Srbije, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, a članstvo i učešće u radu može da prihvati svako udruženje koje u svojim programima ima za cilj unapređenje sestrinstva kao profesije kroz podizanje kvaliteta zdravstvene njege i edukaciju sestrinskog kadra.

redstavnici sestrinskog kadra UKC Republike Srpske su učestvovali na I konferenciji Balkanske asocijacije medicinskih sestara u Beogradu. Ovom prilikom prikazali su način rada i funkcionisanja srednjeg medicinskog kadra pred izazovima koje nam je donijela pandemija. Iskoristili su priliku da sa kolegama iz regije podijele 93

INFO BILTEN

U UKC Republike Srpske

Svjetski dan osoba sa Daunovim sindromom i ekonomski status. Moram da pohvalim gospodina Zorana Jelića, direktora ovog centra, koji je učinio mnogo kako bi oni putovali, bili radno osposobljeni i što samostalniji. Osobama sa Daunovim sindromom treba da pokažemo ljubav, pažnju, ali i odgovornost te da damo sve od sebe kako bismo im uljepšali život,“ rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske 21. marta je održana svečana konferencija povodom Svjetskog dana osoba sa Daunovim sindromom – „Djece sunca“. Tokom konferencije izvedene su vokalne numere, prikazani kratki ﬁlmovi „Osamostaljivanje i radno osposobljavanje osoba sa Daunovim sindromom“ i „Ekspresivne art tehnike“, a studenti defektologije prezentovali su stečena iskustva tokom obavljanja prakse u Daun sindrom centru. Prof. dr Vlado Đajić, ambasador osoba sa Daunovim sindromom, otvorio je izložbu likovnih radova „Djece sunca“ i uručio diplome osobama sa Daunovim sindromom - polaznicima programa osamostaljivanja i radnog osposobljavanja za konobare i kuvare. Ovom prilikom prof. dr Đajić iznenadio je štićenike Daun sindrom centra i uručio im poklon, profesionalni sintisajzer, koji će im pomoći da obogate svoj muzički opus i da nastave svoje aktivnosti uz pjesmu, igru i veselje. „Kao što je javnost upoznata već nekoliko godina sam ambasador osoba sa Daunovim sindromom i to radim s ljubavlju. Sve je počelo s ciljem da im pomognem, međutim, ja sam taj koji je njima zahvalan jer su oni pomogli meni. Uz njih gledam drugačije na život i na probleme. Poručujem svima da uživamo u onome što jesmo i onome što imamo i da ne budemo frustrirani i nezadovoljni onim što nemamo. Kada pogledamo njih, ovako vesele i razdragane, kako se raduju sitnim stvarima, na život i na svijet treba da gledamo sa većom ljubavlju, poštovanjem i željom da pomognemo jedni drugima. Planiramo da otvorimo ugostiteljski objekat gdje će osobe sa Daunovim sindromom raditi uz profesionalce i istovremeno im pomagati u granicama svojih mogućnosti. Cilj je da taj objekat bude internacionalnog karaktera. U njega će dolaziti osobe sa Daunovim sindromom iz svih krajeva svijeta da se druže i rade, a na taj način ćemo riješiti i njihov pravni 94

„Nalazimo se u UKC Republike Srpske, gdje se rađa život, gdje se rađaju osobe sa Daunovim sindromom, pored ostalih beba. Želimo da danas pošaljemo poruku šta osobe sa Daunovim sindromom mogu, a ne šta ne mogu. Najveće poteškoće osoba sa Daunovim sindromom nisu greške u hromozomima nego nametnuti stavovi okoline. Osoba sa Daunovim sindromom čim se rodi sluša šta ne može, šta ne treba i koja su joj ograničenja, roditelji to slušaju i na kraju sa svojom djecom žive taj način života. Stigma je jedan od najjačih neprijatelja koji ih ograničava u daljem razvoju. Danas, sa ovog mjesta širimo poruku kojom želimo da srušimo predrasude. Osobe sa Daunovim sindromom prije svega su ljudi pa onda osobe sa Daunovim sindromom i oni mogu sve kao i bilo koji drugi čovjek na svijetu. Dijele se samo na dvije kategorije, a to su oni koji su imali šansu i oni koji nisu imali šansu za dalji razvoj. Zahvaljujući našem ambasadoru prof. dr Vladi Đajiću i njegovoj podršci u zadnjih dvije godine postali smo vidljiviji u društvu, održavamo on line zdravstvene radionice i proširili smo se na sve kontinente i postali smo baza za studente defektologije. Danas je naš ambasador otvorio izložbu slika koje su naši štićenici slikali. Takođe su naši studenti defektologije, koji su imali priliku da žive sa našim štićenicima 24h dnevno, prezentovali svoj način rada i viđenja što je upravo jedna od ideja našeg ambasadora prof. dr Đajića, a to je da se u toku obrazovanja studenti defektologije uključe u proces rada sa osobama sa Daunovim sindromom. Naši planovi su da naš rad i postignuća

prezentujemo sutra u Doboju, a u Prag idemo 26. marta. Tamo ostajemo do 1. aprila gdje ćemo potpisati saradnju sa jednom kućom koja vodi računa o osobama sa Daunovim sindromom. Važno je istaći da sa aktivnostima nastavljamo dalje i širimo svoje kapacitete te da zahvaljujući podršci našeg ambasadora prof. dr Đajića krajem aprila planiramo da otvorimo ugostiteljski objekat gdje će raditi osobe sa Daunovim sindromom“, rekao je Zoran Jelić, direktor Daun sindrom centra.

„Ovdje smo zahvaljujući našem ambasadoru dr Vladi Đajiću. U Centru sa svojim drugarima najviše volim da kuvam i spremam palačinke, a uskoro ću početi i da slikam. Volim da pjevam, plešem i spremili smo danas tačke za sve goste”, rekla je Aleksandra Lakić (24) iz Banjaluke. „Uvijek pomažem u Centru svojim drugarima. Osvojili smo prvo mjesto za kuvara na takmičenju u Moskvi i drago nam je zbog toga. Igramo, pjevamo, crtamo, plešemo i družimo se“, rekao je Kristijan Zeljković (22) iz Banjaluke.

demo u Dekanat Medicinskog fakulteta u Beogradu da primimo zlatne indekse, pedeset godina posle brucoških dana i dobijanja prvog indeksa davne 1972. godine. Za proteklih pola veka završili smo studije, zaposlili se, radili u malim seoskim ambulantama, domovima zdravlja, manjim i većim bolnicama, univerzitetskim klinikama. Naša zlatna generacija iznedrila je velike humaniste, dobre lekare pune empatije za sve oko sebe. Dvanaest kolega iz naše generacije nije završilo specijalizaciju, radili su požrtvovano kao lekari opšte prakse u malim sredinama. Magdalena Nardelli Kovačić je 40 godina radila sama u seoskoj ambulanti na ostrvu Mljet. Godine 2016. dobila je prestižnu nagradu „Medicina“. Vera Đurić je dobitnica nagrade oslobođenja opštine Alibunar 1998. godine i godišnje nagrade za dugogodišnji rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, Društva lekara Vojvodine, Srpskog lekarskog društva 2009. godine. Krug uspeha naše generacije počinje ili se zatvara od Magdalene i Vere pa do onih koji su najviše dostigli u naučnostručnom radu postavši akademici. Moramo se pohvaliti da imamo četiri akademika SANU (Vladimir Kostić, Miodrag Čolić, Dušica Lečić Toševski i Nebojša Radunović), a predsednik SANU je naš kolega Vlada Kostić. U Akademiji nauka i umjetnosti BiH (ANUBIH) je Enver Zerem. Jedanaestoro naših kolega su članovi Akademije medicinskih nauka SLD. Širom sveta i diljem Jugoslavije na prestižnim fakultetima svoje znanje na mlađe kolege i studente medicine prenosilo je 47 profesora iz Generacije 72-77. Medicinskog fakulteta u Beogradu. Svi ostali su svojim dugogodišnjim stručnim i naučnim rezultatima promovisali, svako na svoj način, našu zlatnu generaciju. Posebnost generacije 72-77. Prvi put se te 1972. godine upisuje preko 800 odličnih đaka, nosilaca najprestižnijih srednjoškolskih diploma, iz čitave zemlje i to bez polaganja prijemnog ispita. Skupili smo se u amfiteatru Instituta za patologiju, prvi čas. Pozdravio nas je dekan prof. dr Ivan Stanković, oftalmolog, rekavši da „velika na-

INFO VIJESTI

Priča o generaciji 72-77. studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prolog - sećanje

Bernhard Šlink: „Prošlost se nipošto ne može smatrati svršenom stvari. Ono što se danas dešava sutra će već biti prošlost, biće deo nečijeg sećanja.“

Prim. dr Nada Vasić

uka ne mora da bude jedini uslov da lekar oseti veliku radost i da još veću radost donosi stručna delatnost i pobeda nad bolešću. Morate se čuvati u vašem budućem radu diplopija ili skotoma, naročito ako lečite svoje bližnje“, izrazio se svojim oftalmološkim terminima naš dekan, što sam upamtila kao moto u mom budućem praktičnom radu. Početak učenja, druženja, bio je vezan za alfabet, bili smo raspoređeni

po početnom slovu našeg prezimena. Prezime na slovo A, prve uspomene vežbe iz anatomije. Kreće se i na druge institutske predmete, a svi mi smo već u sebi bili doktori i jedva smo čekali da se dočepamo klinike. Na kliničkim predmetima bilo je više teorije nego prakse, a zračak sunca u našem studiranju bila je dvonedeljna praksa iz ginekologije i akušerstva, internat, kako smo ga zvali. Od treće godine

Zenski internat

Vežbe u zemunskoj bolnici, asistenti ORL

INFO VIJESTI Ispred Interne B klinike

Medicinijada. Svi treneri su sa igračicama

fakulteta raspoređeni smo po raznim nastavnim jedinicama Medicinskog fakulteta i opet se na neki način grupisali na one koji su vežbali u Zemunu, „Dragiši Mišoviću“, Gradskoj bolnici i po klinikama u Višegradskoj ulici. I buduće naše druženje najčešće je tako bilo obeleženo ili po početnom slovu prezimena ili po klinikama gde smo vežbali. Mi, generacija iz pedeset i neke, smo imali optimalne uslove za učenje, usavršavanje, sistem studiranja bio je liberalan, redovno smo polagali ispite na vreme, popunjavali naše indekse visokim ocenama. Petu godinu fakulteta 1976. godine upisala su 674 studenta iz naše generacije. Brzo je u učenju, vežbama i polaganju ispita došla 1977. godina, apsolventski staž i većina nas je diplomirala tokom te godine. Prvi u generaciji bez dana apsolventskog staža diplomirao je Miodrag Čolić sa prosečnom ocenom 9,77. Vladimir Kostić je, kao šesti u dotadašnjoj istoriji Medicinskog fakulteta u Beogradu, diplomirao sa prosečnom ocenom 10,0. Organizacija stučnih aktivnosti studenata medicine i stomatologije bila je brza ali efikasna. Orga96

nizacija XVIII kongresa studenata medicine i stomatologije u Cavtatu 1976. godine za samo 60 dana, a već na sledećen kongresu XIX u Zagrebu 1977. god autor svakog desetog primljenog rada bio je iz naše generacije. Obnavljanje rada Kulturnoumetničkog društva „Mika Mitrović Jarac“ Kulturno umetničko društvo (KUD) „Mika Mitrović Jarac“ osnovali su studenti i profesori Me-

dicinskog fakulteta u Beogradu oktobra 1947. godine, a društvo je prestalo da radi posle desetak godina. U zimu 1974/75. godine počeli su da se okupljaju zainteresovani članovi, a među njima su bili i naši Branko Perković i Milan Rašić. Formirana je folklorna, dramska, muzička i literarna sekcija u kojima je bilo dosta studenata iz naše generacije. Sportsko društvo „Medicinar“ Krajem 1973. godine počela su sportska okupljanja naše generacije u zgradi starog DIF-a. Druga godina studija, šaroliko društvo od bivših aktivnih sportista do kolega koji su se do tada rekreativno bavili sportom. Vezivala ih je sportska aktivnost koja je kroz radost druženja i igre stvarala i nova prijateljstva. Počela su i prva ekipna takmičenja od Univerzitetskog prvenstva Beograda, Sportskih igara studenata Srbije, interfakultetskih i sportskih igara studenata Jugoslavije, osnivanje godišenjeg susreta studenata medicine i stomatologije 1976. godine koji od tada nosi ime “Medicinijada“. Decembra 1975. godine, posle deset godina, obnovljeno je sportsko društvo „Medicinar“.Tada je ovo društvo imalo 12 klubova sa preko 500 članova. Najviše uspeha ostvarili su muški i ženski košarkaški klubovi, a najmasovnije su bili zastupljeni fudbaleri. Predsednik SD „Medicinar“ bila je Julijana Dragojlović, student naše generacije, nekadašnja košarkašica „Crvene zvezde“, kapiten ženske košarkaške ekipe „Medicinar“. Ekskurzije Dve ekskurzije, stručna 1975. godine u Grčkoj i apsolventska 1977. godine u Italiji, su takođe posebno obeležje naše generacije.

Folklor

Grčka - stručna ekskurzija 1975. godine Ekskurzija u Grčkoj je imala stručni i turistički deo. U stručnom delu prof. Negovanović je održao predavanje o istoriji grčke medicine, posetili smo istorijska mesta vezana za medicinu kao i Medicinski fakultet u Atini. Turistički deo putovanja počinje već u Beogradu, smešteni u nekoliko autobusa

INFO VIJESTI

150 kolega kreću na put dug oko 1200 km. Prošli smo Grčku granicu, pravimo kraće pauze na putu do Atine. Obilazak Akropolja, luke Pireji, šetnja trgovima Omonijom i Sintagmom, obilazak Medicinskog fakulteta u Atini i, naravno, uveče Plaka. Zatim se kreće dalje preko Korinta za Epidaurus gde je osnovana i prva antička bolnica. U povratku smo posetili Srpsko vojničko groblje“Zejtinlik“ u Solunu i poklonili se senima mrtvih junaka iz Prvog svetskog rata. Italija - apsolventska ekskurzija 1977. godine U pet autobusa smestilo se 250 studenata, nekoliko profesora i dekan prof. dr Mihajlo Čemerikić. Kreće se na desetodnevno putovanje po Italiji. U autobusima do Bara veselo raspoloženje, pošalice, pesma. Iz Bara krenusmo trajektom za Bari posle vratolomne vožnje kroz kanjon Morače da bismo stigli na vreme da se ukrcamo. Naša ruta kroz Italiju bila je duga i sadržajna: Bari, Pompeja, Napulj, Rim, Firenca, Padova, Venecija, Brežice i povratak u Beograd. Svi putevi vode u Rim pa i naš. Kažu da se Rim zvao AMOR, grad ljubavi, ali ako se čita od nazad ka napred dobija se reč ROMA. Grad je pun spomenika i ostataka bogate antičke kulture. Sledeća na našem putu bila je Firenca. Uživali smo dva dana obilazeći ovaj grad i njegove kulturno istorijske zanimljivosti, potom Padova i poslednji dan u Italiji, Venecija. Vožnja gondolom, obilazak Trga svetog Marka i crkve „Santa Marija della Salute“. Nezaboravno drugarsko veče bilo je u malom mestu Brežice na granici Slovenije i Hrvatske. U svom govoru dekan prof. Čemerikić govorio je o nama kao posebnoj generaciji kakva se neće uskoro ponoviti na našem fakultetu. Druženje van fakulteta, žurke u dekanatu, kod drugara u stanovima, u studenskim domovima, radne akcije Poznate su sedeljke i žurke subotom, proslave Novih godina, brucošijade u klubu našeg dekanata, najčešće pod okriljem SD “Medicinar” i KUD “Mika Mitrović Ja-

Stručna ekskurzija, Grčka, Akropolj, 1975.

Venecija, apsolventska ekskurzija, Italija

Firenca, apsolventska ekskurzija, Italija

rac“. Naša radna akcija bila je vađenje šećerne repe na blatnjavim poljima PKB-a zajedno sa kineskim studentima. Moja cimerka iz “Studenjaka” Vang Čun Juen takođe je bila vredna akcijašica. U studentskim domovima se slavilo kada se položi ispit, a ako padneš na ispitu

moraš se uz muziku i pesmu oraspoložiti. Iz naše generacije po domovima nas je bilo preko 50, bili smo vezani, solidarni gotovo bez izuzetka, stvarala su se doživotna prijateljstva i po odlasku iz domova kod većine od nas ta prisnost i komunikacija se nastavila. 97

INFO VIJESTI Druženje kod Ljubinke Marčetić

Pismo iz studentske sobe

Apsolventsko veče Apsolventsko veče naše generacije održano je 28. maja. 1977. godine u restoranu “Jezero” na Adi Ciganliji. Dobili smo pozivnice sa ispisanim brojevima stolova za kojima je raspoređeno nas 570. To je bio poslednji zajednički sastanak naše generacije. Zabavljao nas je tada popularni vokalno-instrumentalni sastav (VIS) “Zlatne strune”, a pevači su bili Predrag Cune Gojković, Staniša Stošić, Nada Knežević i Beti Đorđević. Zabava je trajala čitavu noć, a u sedam sati ujutro, zajedno sa Tozovcem, poslednji slavljenici su napostili “Jezero”. Posle te večeri svako je krenuo svojim životnim putem, neki su ostali u stalnoj komunikaciji, pomagali su jedni drugima u rešavanju stručnih i ličnih problema, a pojedini su se sreli tek posle 20 godina, na prvom sastanku naše generacije u Dekanatu MF 1997. godine.

njem umetnost lečenja. Emotivni aspekt medicine dosta je maskiran kroz knjige, učenje i teorijski aspekt fakulteta koji je dominantan. Medicina i umetnost možda, na prvu pomisao, mnogima ne idu zajedno, ali ukoliko bolje razmislite, zajednička misija lekara i umetnika je da život učine lepšim. U našoj generaciji bilo je dosta kolega koji su se, osim umetnosti lečenja, bavili umetničkim stvaralaštvom u širem značenju. Imamo priznate i nagrađene pisce (Vladja Milić, Radmilo Đurović, Mira Danilović, Stanka Nikač) romanopisce naučnike (Dragan Delić, Aleksandra Bajić Milosavljević), prevodioc ozbiljnih stučnih knjiga i pisac Stevan Jovanović, glavni urednik časopisa “Medici.com” Momir Pušac, istoričare medicine (Slavica Žižić, Nade Lazović i Vasić, i Goran Čukić), organizatore humanitarnih akcija kao što su “Knjigom u bolnicu “ i u Crvenom krstu Makedonije (Slavica Medicina, umetnost, sport Žižić, Milča Trajkov). Moja ma- Ars medicina – „umetnost lenkost filmski dokumentuje istorilečenja“ ju medicine, a uspešan nagrađivaReč medicina je izvedena iz la- ni fotograf je Goran Čukić. Osim tinske reči ars medicina, sa znače- izleta u umetničke vode, kolege iz 98

naše generacije bili su aktivni učesnici velikih svetskih sportskih događaja. Kolega Vlado Ćuk bio je 21 godinu međunarodni internacionalni odbojkaški sudija. Sudio je, osim našeg, svetska i evropska prvenstva, svetsku ligu, jedino nije učestvovao na olimpijadi. Sada je učitelj (referee teacher) u sudijskoj komisiji Evropske odbojkaške konfederacije. Dragiša Đorđević, dugogodišnji načelnik sportske klinike FC Al Wahda, bio je i doktor nacionalnog fudbalskog tima Bahreina. Kao sportski lekari koji su vodili državne ili provoligaške timove iz naše generacije su Čedo Vučković koji je svojim mikrohirurškim umećem spasio mnoge poznate sportiste i Moma Jakovljević, lekar naše košarkaške reprezentacije. Ne mogu da ne pomenem i naše koleginice aktivne planinarke Julijanu Dragojlovic Krušedolac, Veru Odanović i Miru Škerović koje i u ovim penzionerskim danima osvajaju vrhove naših planinaskih lepotica. Sažetak Kao generacija, kada su u pitanju studiranje, prolaznost, uspešnost, nismo se značajno razlikovali od generacija pre i posle nas, a ono što nas je razlikovalo od ostalih generacija, ono po čemu smo posebni, su viši stepen druželjubivosti, raznovrsnosti i intenziteta vannastavnih aktivnosti, drugarske večeri subotom, dve ekskurzije, sportske i kulturno-umetničke aktivnosti i manifestacije, radne akcije, pisanje i objavljivanje stručnih studentskih radova. Medicina i umetnost nisu nespojive, one imaju zajedničku misiju i zajednički cilj da život čoveka učine lepšim i ispunjenijim. Pisci, pesnici, slikari, prevodioci, publiciste, filmski autori i vrhunski sportisti iz generacije 72-77. su svoje bavljenje umetnosću ili sportom kombinovali sa ars medicinom i tako su se još uspešnije bavili svojim pacijentima. Najposebniji smo, ako mogu tako da kažem, po našim tradicionalnim susretima svake druge subote u junu od 1997. godine. Formirano je 2007. godine Udruženje lekara Beogradskog univerziteta: generacija 72-77. Upravni odbor (UO), usvojen je statut i pečat udruženja. U UO su bili Ljubinka Marčetić, Duška

INFO VIJESTI

Vasiljević, Dragana Nalić, Julijana Dragojlović, Slavica Žižić, Zoran Kovačević, Zoran Popović, Dragan Delić, Dragan Ilić i Mićo Đuričić. Prvi ponovni susret naše generacije bio je 1997. godine u Dekanatu Medicinskog fakulteta i Hotelu “Hajat”, potom 1998. i 1999. u restoranu “Mihajlovac”, dva dana posle prestanka bombradovanja naše zemlje. Novi milenijum, 2000. godinu smo slavili u “Lovačkoj priči”, a sledeće 2001. na splavu “Principal” ispod “Brankovog mosta”. Od 2002-2007. proslave su bile u restoranu “Ušće”, a od 2008-2014. na brodu Jahting klub “Kej”. U Hotelu “M” smo se okupili 2015. i 2016. godine. Sledeće, 2017. godine, bila je promocija Monografije naše generacije u Dekanatu Medicinskog fakulteta. Prva ekskurzija posle dvadeset jedne godine je poseta Tesliću i okolini, 2018. godine. Vesela družina sada već dobro držećih penzionera 2019. godine otisnula se na krstarenje Dunavom i obilazak Tekije i Golupca. Dogovor je bio već završen za 2020. godinu, obilazak lepota zapadne Srbije, Drina, Perućac, ali ova pošast od Covida za kratko nas je odvojila od našeg plana. Nadamo se da će ova jubilarna pedeseta godina od upisa na fakultet i dodela zlatnog indeksa biti ostvarenje naših želja ponovni odlazak na ekskurziju, petu po redu za našu generaciju 72-77. Svaki ovaj sastanak od 1977. do 2019. godine bio je radosno druženje ali i zajedničko sećanje na šezdeset petoro naših kolega koji nisu više među nama, a mi ih rado pominjemo i nosimo sa posebnom toplinom u duši. Naše druženje, kako reče Dragan Delić, upotrebljivo pamćenje i osećaj pripadnosti generaciji 72-77. omogućiće da oni i dalje žive u našim pričama i sećanjima. Citiraću dragog kolegu Momira Pušca za kraj ove male romansirane biografije naše generacije. “Sve je prolazno. Život je kao emisija, kao nenajavljeno nevrijeme i svakako će proći, ma šta radili i čime se bavili. Iza nas će ponešto ostati, ali ono što će nas zauvijek održati živim to su sjećanja, to su te predivne slike, pohranjene u našem razumu, a sjećaćemo se samo ukoliko se budemo više družili, jer samo na taj način obogaćujemo svoje doživljaje koji nas čine onim što jesmo.“

Ušće, 2006.

Jahting klub, kej, 2014.

Banja Vrućica, Teslić 2018.

Vesela družina sada već dobro držećih penzionera 2019. god. otisnula se na krstarenje Dunavom i obilazak Tekije i Golupca

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 SREĆAN ROĐENDAN rođenima u znacima Bik i Blizanci i želim svima vama ljubav, jer ljubav može da da životnu radost, da osmjeh ne silazi sa vaših lica. U ovom periodu imaćemo pomračenje Sunca (1.5. u 0,1sat na 10. stepenu Bika) i pomračenje Mjeseca (16.5. u 6 sati na 25. stepenu Bika). Pomračenja donose promjene i nama i okruženju. Na ličnom planu najviše će osjetiti rođeni u znaku Bika i ostali fiksni znaci (Lav, Škorpija, Vodolija). U vrijeme pomračenja Sunca, nekoliko dana prije i malo poslije, dobro je da preispitamo svoj odnos prema novcu i materijalnim dobrima u šta ulažemo i uzdražati se od rasipanja na nepotrebne stvari. U vrijeme pomračenja Mjeseca preispitati emocije, vezanost i kvalitet odnosa i ako nešto ne ide nemojte na silu, ostavite za kasnije. Konfiguracija horoskopa perioda je u obliku zdjele što znači da ćemo svi imati zgusnutu energiju, ali bez ventila za pražnjenje, što može izazivati napetost. Dobro je tokom aprila baviti se fizičkom aktivnošću, kretanjem, trčanjem ili bar šetati, a tokom maja nekom kreativnom ili umjetničkom djelatnošću (pjevajte, slikajte ili šta god vam prija).

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Do 25. maja Ovnovi će imati slabiji borbeni i radni duh. Potreban vam je odmor, a i priprema za intenzivan period koji dolazi u drugoj polovini godine. Kovanje planova i sklonost zakulisnim radnjama ili ilegalnim poslovima. Povoljno za poslove sa gasom, naftom, parfemima, lijekovima. Od 26. maja energija postaje otvoreno aktivna, spremni ste za direktnu akciju. Sa Uranom u polju novca bićete skloni povlačenju neobičnih, čak rizičnih poteza. Mogućnost čestih putovanja ili odlazak u daleko inostranstvo. Zdravstveno uglavnom dobro. Moguća povreda stopala i nervna napetost. BIK 21. 4 - 20. 5.

Godišnji povratak Sunca u vaš znak doprinosi optimizmu i ostvarenju želja ega. Zdravlje i vitalnost su dobri. Venera, vladar Bika, do 2.5. i od 29.5. - 23.6. ima povoljnu zodijačku poziciju i budi želju za uživanjem u ljepoti, ljubavi i materijalnim dobrima. Slobodnima uz pomoć Urana pomaže da uđu u vezu, a vama koji ste u vezi učvršćuje veze u kojima postoji obostrana podrška, a gdje je nema ukazuje na potrebu rješavanja neadekvatnog odnosa.Uzdržite se od slatkiša koji mogu uzrokovati probleme sa šećerom. Oprez u saobraćaju i od struje u vrijeme pomračenja 1 i 16.5.. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Tokom maja i juna vladar Merkur ima poseban zadatak za Blizance - da definišu svoje praktične ciljeve, da svoje intelektualno znanje ili vještinu kojom raspolažu, unovče i materijalizuju. Zadatak je postaviti čvrste temelje za nadolazeći period. Povratak Sunca u vaš znak ukazuje na veliku aktivnost, ali i nestrpljivost i impulsivnost. Planete u polju karijere daju fokus na profesionalne aktivnosti i potrebu da baš tu presložite prioritete i odredite ciljeve jer tako možete uspjeti. Uran iz 12. polja utiče da pronađete svoj originalni način izražavanja. Kontrolište sklonost kritikovanju. RAK - 21. 6 - 22. 7.

Od 11.5. Jupiter, planeta sreće, prelazi u vaše polje karijere i statusa i stvara povoljne prilike na profesionalnom pla-

100

Horoskop od 20. 4. - 20. 6. 2022. PLANETARNA KONFIGURACIJA NA NEBU SUNCE boravi u znaku Bika od 21.4 -20.5, a u znaku Blizanaca od 21.5-21.6. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak, krećući se od znaka Strijelca do Ovna. MERKUR u ovom periodu dva puta boravi u znaku Bika, 12 - 30.4. i od 24.5-13.6. I u znaku Blizanaca (sjedište) boravi dva puta:od 1-23.5. i ponovo 14.6-4.7. Period retrogradnog kretanja Merkura je od 10-23.5. u znaku Blizanaca (od 4-0 stepena) i od 24.5-2.6. u znaku Bika (od 29-26. stepena). VENERA putuje od znaka Ribe do znaka Bika. U Ribama će boraviti do 2.5. U Ovnu je 3-28.5. a u Biku od 29.5-23.6. MARS je u znaku Ribe u drugoj polovini aprila i do pred kraj maja, a od 25.5 -5.7. je u znaku Ovna (sjedište). JUPITER je brzim hodom „protrčao“ kroz Ribe (sjedište), u znak Ovna prelazi 11.5 u kom ostaje do 29.10. kada će se još jednom nakratko vratiti u znak Ribe. U ovom periodu kreće se od 25. st. Ribe do 6. st. Ovna. SATURN u znaku Vodolije i cijeli period se kreće od 23-25. st. Od 5.6. je retrogradan sa 25. st. Vodolije. URAN je direktan u Biku i kreće se od 14-17. stepena. NEPTUN je direktan u Ribama od 24-25. stepena znaka. PLUTON je na 28. stepenu Jarca, od 30.4. je u rx hodu. nu, naročito rođenim krajem juna. Nekima slijedi profesionalni uspon, važnija pozicija ili veće nagrade. Kada i Mars 25.5. pređe u znak Ovna ovo je definitivno važan period da se izborite za bolje. Mogućnost putovanja u inostranstvo. Rođeni od 6-10. jula, pod povoljnim uticajem Urana, biće naročito skloni ostvarenju radikalnih planova i želja u cilju pozitivnih promjena. Rođeni 21.7. pod uticajem Plutona mogu imati poteškoće u kontroli negativnih misli i strahova, biti slabijeg samopouzdanja. Možete donijeti loše odluke ukoliko niste spremni za izazove koji su pred vama. LAV - 23. 7 - 23. 8.

Venera od 3-28.5.je u harmoničnom energetskom toku sa Suncem i naglašava potrebu da uživate u životu, ljubavi, zabavi. Mogućnost putovanja u inostranstvo iz zadovoljstva.Uran u izazovnom aspektu prema Suncu, za rođene 7-10. 8, ukazuje na nužnost promjena na polju karijere. Oprez oko 1. maja u vrijeme pomračenja Sunca. Saturn stavlja na dnevni red stare probleme u partnerstvu ili braku, naročito onima koji su rođeni 18.8. Ukoliko je preveliko nezadovoljstvo i nerazumijevanje desiće se razdvajanje. Obavite kontrolu srca i krvnih sudova, jer su moguće iznenadne tegobe. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

oporavak ako je bilo zdravstvenih tegoba. Opozicija Urana prema Suncu, rođenim u periodu od 7-10. novembra, može uzrokovati probleme sa srcem. U periodu do 11. maja Jupiter iz Riba daruje ljubav i sreću, dobre odnose sa djecom kao i poboljšanja, ako je ranije bilo problema. Od druge polovine maja do jeseni slijedi zdravstveni i poslovni prosperitet. STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Od 11. maja i tokom juna Strijelčevi dobijaju snažan priliv pozitivne energije i optimizma koji daje vatreni trigon Jupitera i Sunca. Ovo sve potpomažu Mars i Venera svojim harmoničnim djelovanjem. Iskoristite izuzetno povoljan period za lični napredak i uživanje u životu. Upoznavanje partnera i ulazak u vezu. Oni koji su u vezi mogu uživati u svom potomstvu. Mnogi putevi će biti otvoreni za vas, kofer neka bude uvijek spreman. Zajednička putovanja sa partnerom. Za dobro zdravlje ne pretjerujte ni u čemu, jer svako pretjerivanje vodi u degeneraciju. JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Tranzit Saturna kroz 2. kuću je obično težak za finansije, manji priliv od potreba ili povećani troškovi. Uvijek novca fali. Rođeni od 5-8. januara mogu očekivati iznenadne povoljne promjene na emotivnom planu kao i putovanje sa partnerom. Od 11. maja otvaraju se mogućnosti za rješavanje stambenog pitanja i kupovine nekretnina rođenima u prvoj dekadi januara. Zdravlje prilično stabilno. Mogući problemi sa slabijom cirkulacijom.

U ovom periodu vaš vladar Merkur se šeta između 9. i 10. polja i nastoji da poveže znanje sa profesionalnim napretkom. Možda ćete biti u dilemi da li svoje znanje da naplatite u inostranstvu ili da se dokazuVODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. jete tu gdje jeste. Neptun u opoziciji sa Suncem ne daje Dolazi period intenzivne komunikacije jasne odgovore naročito rođenim17-18.9. koji ne mogu u neposrednom okruženju. Intelektualni jasno sagledati u kom pravcu ići dalje. Uran u 9 polju iz rad donosi povećani profit. Skladni asbika šalje povoljne vibracije Suncu i stimuliše na iznenadpekti Jupitera, Marsa i Venere prema ne odluke za putovanje u inostranstvo. Interes za duhovne stvari. Jupiter od 11.maja omogućava vašem parneru vašem Suncu pružiće brojne prilike za pozitivne promjene i putovanja koja donose korist. Teže će biti rođenim veće finansijske dobitke. 14. februara, jer će u ovom periodu Saturn prelaziti preVAGA - 23. 9 - 22. 10. Od sredine maja i tokom juna Vage, ko Sunca i uticati na smanjenje imuniteta i energije. U rođene krajem juna, mogu biti sklone dobrim horoskopima ovo je sposobnost privatanja velikih pretjerivanju u svemu. Sklonost postav- odgovornosti i strpljenje da se stvari dovedu do kraja. RIBE - 20. 2 - 20. 3. ljanju nerealnih ciljeva i neispunjavanje Od 11. maja Jupiter, vladar Riba, planedatih obećanja kako sebi tako i drugima. Kada se i Mars, ta sreće i uspjeha, napušta znak Ribe uz Jupitera, preseli u opozitivni ovan doći će do povei prelazi u Ovna što se smatra veoma ćanja unutarnje tenzije i konfliktnih situacija u odnosima povoljnim za sva finansijska pitanja i sa drugim ljudima, nemogućnost ispoljavanja svog punog potencijala na polju saradnje i diplomatskih sposobnosti. sposobnost zarađivanja. Rođeni između 20-25. februara Teži period je tokom maja, dok od juna možete očekivati najviše će osjetiti ovaj blagotvoran uticaj. Venera i Mars veću podršku u partnerstvu, što diktira kretanje Venere, će uticati na troškove radi ličnog uživanja. Rođeni od 58. marta biće skloniji iznenadnim pozitivnim promjenama, vladara vage. najviše u oblasti komunikacije i putovanja. Najdublje poŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Tokom maja Mars iz riba gradi povo- zitivne unutrašnje transformacije doživljavaju rođeni 19. ljan aspekt prema vašem Suncu i budi marta. Pred svima vama je period pozitivne i optimistične potrebu usavršavanja na ličnom planu. energije koja utiče na dobro zdravlje. Tokom juna kada Mars u ovnu dobije na brzini i borbenosti, možete očekivati bolju vitalnost i

S M I J T E Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com ) Do viđenja, druže, do viđenja. Ti mi prijatelju jednom bejaše sve! Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!? (Jesenjin)

Aforizmi U čovjekovom životu se razlikuju dva perioda. Prvi, kraći, kada mu sve ide u glavu i drugi, duži, kada ide sve iz glave. *** Baba se, kao nikada, obradovala kad se djed vratio iz bolnice. Nikako nije mogla da nađe njegovu posljednju penziju. *** Da je istina da bolje rastu djeca kad ih tegle za uši, ja bih davno bio dvometraš. *** Kad smo došli da isprosimo kćerku, majka ju je toliko hvalila da smo otišli s ubjeđenjem da joj je i žuč slatka. *** Jedino doba kada su i mene nešto pitali bilo je ono u osnovnoj školi. *** Medicina traži veliko umijeće. Treba ispeći, pa reći: “Izvolite, gospodine šefe, na kafu!“ *** Još kao student medicine, Milenko je upozoravao Zemlju da se ne okreće oko sebe toliko dugo, jer bi mogla da se onesvijesti. *** Neki sebi dozvoljavaju toliki luksuz da ih u bolnicu dovoze bolnička, a iz bolnice vraćaju mrtvačka kola. *** Šta je najlakše izgubiti, a najteže pronaći? Poštenje. *** Dok je bio na operaciji, nije znao za sebe. Kada su završili operaciju, bolje što nije. *** Ljudi su sve bliži svome najboljem prijatelju, psu. Osim što laju jedni na druge, sve češće se i ujedaju. *** Ko se vuka boji još? Neka sam ne ide u šumu. *** Operacija je trajala dugo u noć, jer su u salu uveli zdravog pacijenta, pa nisu znali šta da mu odstrane. *** Moja doktorica (porodični ljekar), ima kratku kosu, kratke gaćice i kratku suknju... jer su medicinari slabo plaćeni. *** Kad god djed polazi za ovcama, baba mu sakrije pušku da ne puca u jagnje misleći da je vuk u jagnjećoj koži. *** U bolnici nestalo krvi pa su ljekari morali da se potuku između sebe.

Mala anatomija

Čulo vida Čulo vida je smješteno u očima. Oči su postavljene ispred nas pa natraške ne možemo da idemo ako ne namjeravamo da se stropoštamo. Osuđeni smo da idemo samo naprijed, a cijelog života, ako tako idemo, ko zna gdje možemo da stignemo. Ili, još bolje, da ne stignemo, jer je vječito pitanje da li je čaša puna do pola ili prazna od pola? Zašto je vid izabrao mjesto u očima, niko ne zna. Osim da bi se neke žene na selu mogle zakleti u „očni vid“, kao da ima neki drugi. Možda tada vid nije vidio gdje useljava. Oči su parni organ. Da su i drugi organi parni, natalitet bi brže rastao. Dva oka su zato da gledate nešto jednim, a provjeravate drugim. Ima stvari oko nas koje gledamo i da ne povjerujemo svojim očima pa tražimo svjedoke. A svjedoci su tu da posvjedoče sve što se nije dogodilo, ali bi nekada nekome moglo da se dogodi. Kome i kada, ni svjedoci ne znaju. Oko jadnog čovjeka se događaju takva čuda da ne povjeruješ vlastitim očima. Zato su izmilili naočare. One bi trebalo da sve uvećavaju da se bolje vidi, ali pričaju zdrav-

Šale Prilikom odlaska u bolnicu, svekrva govori snahi da čuva kuću. - I hoću da sve bude kao da sam ja tu! - Ne sekiraj se, sve će biti kao da si ti živa... --Servirka pita novoprimljenog bolesnika šta bi za večeru pa nabraja: - Imate krompirovu čorbicu, makarone, kupus s mesom... Bolesnik će: - Ja bih meso bez kupusa, ako može... --Hirurg razgovara s bolesnicom prije operacije. Kad je ona saslušala šta će se raditi, reče: - Molim vas, kad mi otvorite želudac, pogledajte da u njemu nije zlatnik koji sam kao dijete progutala... --Razgovaraju dvojica pisaca i jedan se hvali: - Ja pišem direktno iz glave... - Ne pišem ni ja iz dupeta – odgovri drugi. --Otišla snaha u bolnicu, a svekrva malo-malo pa pogledava niz put. - Toliko si se poželjela snahe da stalno gledaš ide li? – govori kompinica. - Ma, kakvi, bojim se da ne dođe, a nisam posakrivala kafu i šećer...

S E ,

Z D R AV O

J E !

stveni radnici da su im mali lični dohoci i kad gledaju kroz najdeblje naočare. Naočare treba nositi, pamtiti gdje ih ostavljate, paziti da se ne smrskaju. Jedna dobra baka je otišla do škole pred unuka i pošto nije ponijela naočare dovela kući drugo dijete. Jedan stranački lider nije priznavao da je ćorav i da cijelog života gleda svoja, ćorava posla pa je zaposlio svoju, umjesto nečije tuđe svastike. Vid je nešto najdragocjenije, ali gledanje je teško. Ja gledam poštara kad mi broji šaku maraka za koju kaže da je penzija pa mi dođe da zaplačem za sobom. Zar sav moj život da stane u šaku? Zar nisam više vrijedio i više radio? Naljutim se na sebe nekadašnjeg dok plačem za sobom sadašnjim! Redam šaku maraka po računima i kako god da ih razvlačim, ne mogu da pokriju račune. Ponovo zajaučem: dajte mi račune koje može da pokrije moja penzija! Umjesto toga, oni u Skupštini izglasavaju nove poreze i razreze. Njih porede sa svojim primanjima i ne izgledaju veliki. Oči da te zabole dok gledaš nepravdu i razlike. Suze da prokapaš od nemoći da išta popraviš. U toj nemoći i neznanju izmišljamo izbore, ali ne kao ubjeđenje da će biti bolji koje biramo, nego da se nečemu nadamo u beznađu. Već nekoliko jutara dolazi komšija komšiji i ovaj ga počasti rakijom. Svaki put gost kaže da je odlična rakija i da bi on kupio nekoliko litara. Kad je domaćinu dosadilo, reče mu: - Pa što ne kupiš kad je dobra ? - Bih, ali nema potrebe kad mi svaki put sipaš besplatno. --- E, đevojko, lijepa si ka jabuka, bi li se udala za mene? – pita Crnogorac. - Bogumi, ne bih, iako si i ti ka’ jabuka, ali ona crvljiva... - A slaži, jado jadna, ka’ i ja ... --Pred operaciju, pacijent pita doktora hoće li ga mnogo boljeti kad ga bude sjekao. - Neće, ako si do sada bio pošten – doktor će. - E, onda mogu unaprijed da počnem da jaučem. --Vratila se žena od ljekara i muž pita šta joj je rekao. Da bi se našalila, ona kaže: - Rekao je da se ti kurvaš... - U pravu je, moram kad sam oženio kurvu... --Vraća se kćerka s porođajnog i nosi dvojke. Jedno dijete plavo, drugo crno. Majka se čudi kako to, a ona će: - Ovo plavo je od onoga koga sam voljela, a crno onoga za koga si me natjerala da se udam... --Jedan bolesnik šeće hodnicima i stalno govori: Ko se vuka boji još, ... ko se vuka boji još, ko se vuka... Dosadilo to drugom bolesniku pa će: - Šta više hoćeš s tim?! - Hoću da kažem da u šumu ne ide sam... --Spremajući se u bolnicu, djed govori babi: - Ako se dogodi ono, ne daj bože, a mi, baba, nemamo rakije u kući... Ona kao iz rukava odgovori: - Samo ti umri, lako ću se ja snaći za rakiju. --Došao čiča u bolnicu i raspituje se ko je ovdje glavni. Bolesnici mu rekoše da je gavna ona što dijeli hranu. Kad je servirka izašla iz sobe, on je sustigne i upita kada bi mogao s njom da porazgovara o njegovoj bolesti. Ona se nasmija, pa će: - Sa mnom možeš da razgovaraš kad budeš tražio repete...

101

110

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA

pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

Tlakomjer RS 2

200

50 KM

150 KM

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

145 KM

200 KM

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

Glukometar

Koncetrator kiseonika

2000

vrijeme je za ZDRAVLJE

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

051-265-000 066-788-000 Duška Koščice 33, Banja Luka www.primamedicabl.com primamedicabl primamedicabl

PEDIJATRIJA I PORODIČNA MEDICINA KABINET ZA ZAŠTITNU ŽLIJEZDU GINEKOLOGIJA ULTRAZVUČNI KABINET (abdomen, dojka, vrat ...) KARDIOLOGIJA NEUROLOGIJA PULMOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA HEMATOLOGIJA REUMATOLOGIJA ORL DERMATOLOGIJA PSIHIJATRIJA FIZIJATRIJA

Medici.com 110

Articles inside

Info bilten

Međunarodni dan oralnog zdravlja

Proven

Dedinje 2

FZO RS

II međunarodni kongres HISPA BiH

Porodična medicina, COVID-19

Pracsis 2022

Ljudi su najvrjedniji resurs UKC RS