Medici.com 108

www.medicicom.com Alarm iz UKC Republike Srpske: Sve više prijema osoba mlađe životne dobi

GODINA XVIII • BROJ 108 • DECEMBAR 2021 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Nevakcinisani pacijenti protiv virusa korona su najugroženiji Akademik Vladimir Kanjuh

Život, smrt, večnost

Veliki jubilej

Vek postojanja Medicinske škole na Zvezdari Prof. dr Dražan Erić, Doha, Qatar

Postbarijatrijska hirurgija

Istočno Sarajevo

Sto godina bolnice u Kasindolu

Prof. dr Milan Nedeljković

Infarkt može da se leči samo u angio-sali

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

UKC RS

Uvodna reč

Nevakcinisani najugroženiji

12

FZO RS

14

Istočno Sarajevo

Sto gdina bolnice u Kasindolu

19

Celoga je dana sneg polako pad’o kao s voćki cvet. O, kako Prof. Dražan Erić, Qatar večeras, o, kako bih rado odletela nekud daleko u svet, nekuda daleko kroz cvetove snežne kao leptir lak i nekome htela reći Postbarijatrijska hirurgija reči nežne, tople, lepe, nove, kakve ne zna svak’. (“U zimski dan” Desanka Maksimović) Prim. dr N. Petković Jesen već odavno žanje po poljima naših života i još samo pokoji otkos i vreme je da spusti alatke, da krene i stane u red novog vremenskog ciklusa, a zimi da prepusti tron. A ne bi ona da krene! Obgrlivši svu prirodu i njeno potomstvo, prosula se po decembru, poput čaršafa od hiljadu boja, vešto podešavajući ritam i muziku veselom balu oblaka, magle i kiša. I dalje bi nesebično da mu nudi svoje čari i lepote i tako otupi njegove ledene oštrice kojima zna da zareže do bolne hladnoće. A on još i ne pokazuje svoje ledeno surove zube. Nešto se izmiče! I sam se zaigrao u jesenjim odajama. Ali, po astronomskom kalendaru, 21. decembra u 16:56h, neumoljivo će nas baciti u neizvesne skute Kraljice zime, pa neka nam je Bog u pomoći. U naručju rasklimanog naslonjača, ove 2021. godine, dremaju događaji na izmaku, iznemogli između svitanja i sutona. Ovo malo vremena rasulo se po sećanjima na minule dane, pa nalik na sjajnu repaticu, otkinutu od zvezdanoga slapa, kapaju iz oka i padaju u pesmu preživljene lepote, zadovoljstva ali i tuge! A decembar, već pomalo umoran od tereta minulih dana, vukući preostale tovare, dovešće nas na prag spajanja vremenskoga kruga, pred kapiju Nove godine. Tu zastajemo, sabiramo, rezimiramo, ocenjujemo, osvrćemo se na svoja dela i preispitujemo svoja iščekivanja. Treba izvući pametne pouke i zaključke, pa nastaviti dalje ka široko otvorenim vratima budućnosti. U njoj već leže izrežirani događaji božanskih scenarija, a mi ćemo da ih ispunjavamo svesno ili nesvesno! Vredna ekipa časopisa “Medici.com”, hodajući po ovoj kalendarskoj kaldrmi, za vas je spakovala ovaj 108. novogodišnji paketić. U njemu, od brojnih zanimljivih i edukativnih priča, je i priča o našem srcu. Mudra izreka kaže: „Svom brižljivošću čuvaj srce svoje jer iz njega izvire život!“ A priča “infarkt može da se leči samo u angio-sali” govori o uvaženom interventnom kardiologu prof. dr Milanu Nedeljkoviću, koji je svoj radni vek od skoro 40 godina posvetio ljudskom srcu i izučavanju svih njegovih tajni i potreba kako bi što duže trajalo i što zdravije kucalo u grudima čovekovim. Svojom promisli i svojim postojanjem obasjava sve one kojima život o koncu visi. Sve kojima je srce pod teretom svakojakih “grehova” zamaglilo svoje ritmične otkucaje i umorilo se.

“Od čega se plaši srce ljudsko? Ili bolje: Od čega se ne plaši?

Plaši se sveta i zla u svetu, plaši se ljudi, plaši bogova, plaši se smrti, plaši greha, plaši se demona, plaši se mržnje, plaši ljubavi, plaši se misli i osećanja… a vrh svega, plaši se sebe!

Sve je to zato jer je slabo, a suviše mnogo oseća, mnogo vidi, mnogo zna… No iznutra, iz srca ljudskoga izlaze i misli zle, preljube, blud, ubistva, krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstva, sramote, huljenje na Boga, ponos, bezumlje… Lek je od straha, šta? Bog! Vera u Boga, vera u Bogočoveka. Verom se obnavlja srce u čoveku.” (Evanđelje po Jovanu - glava četrnaesta) Dragi naši, raspakujte ovaj novogodišnji poklon i radujte se Novoj godini i Božiću! Živi nam i zdravi bili i neka su Vam srećni predstojeći praznici. Volite se i poštujte! Čuvajte mir u svojoj duši! Čuvajte svoje zdravlje i čuvajmo naše veze i u 2022. godini.

Vaš „Medici.com“!

Vera Pušac, direktor

20

BioBran MGN-3 Arabinoxylan

38

Razgovor:

Prof. dr Milan Nedeljković

48

Veliki jubulej

Vek Medicinske škole na Zvezdari

54

Prof. dr Tomislav Jovanović

Banje Srbije

64

Akademik Vladimir Kanjuh

Ž|ivot, smrt, večnost

76

UKC RS

Info bilten

98 Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović

Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović i Nataša Aleksić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 2.000

109. broj izlazi u februaru 2022. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j i

R

ektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin naveo je da se Univerzitet u proteklih 46 godina rastao i razvijao te da stručnjaci koji su obrazovani na ovoj visokoškolskoj ustanovi, svoje znanje prenose na sve strane svijeta. „Iako je iza nas teška godina, uspjeli smo da se izborimo sa svim izazovima koji su stavljeni ispred nas i, uprkos pandemiji, očuvali smo nastavu i nastavni proces te uspješno završili jednu i počeli sljedeću akademsku godinu, a i sve ostale obaveze vrijedno ispunjavamo“, rekao je rektor i istakao da Univerzitet, uz podršku Vlade Republike Srpske i resornih ministarstava, kreće u kapitalne investicije u univerzitetskom gradu.

On je rekao da je pravilnom upisnom politikom ove godine upisano više studenata u odnosu na proteklu godinu te podsjetio da nastavnici i saradnici Univerziteta u Banjaluci svoje radove publikuju u međunarodnim časopisima, a broj publikacija se svake godine povećava.

Ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske mr Srđan Rajčević iznio je plan da se konačno us-

8

Univerzitet u Banjaluci

46 GODINA RADA Svečana akademija povodom 46 godina uspješnog rada i razvoja Univerziteta u Banjaluci, održana je 7. novembra 2021. godine u Kulturnom centru Banski dvor u Banjaluci.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j i

I RAZVOJA

Gajanin ponovo izabran za rektora Univerziteta u Banjaluci Senat Univerziteta je na 74. posebnoj sjednici 29. novembra 2021. godine, jednoglasno izabrao prof. dr Radoslava Gajanina za rektora Univerziteta u Banjoj Luci (UNIBL). „Pred nama su novi izazovi, prije svega da unapređujemo nastavni proces na Univerzitetu, da inoviramo, licenciramo i relicenciramo studijske programe, te da prilagođavamo izlazne kompetencije studenta potrebama tržišta“, rekao je rektor Gajanin i zahvalio se članovima Senata na ukazanom povjerenju.

postavi univerzitetski grad u Banjaluci čime bi se dobila podloga za osnivanje naučnotehnološkog parka, prvog te vrste u Srpskoj i BiH. Rajčević je rekao da kapitalne investicije koje Vlada Srpske ulaže u Univerzitet u Banjaluci imaju za cilj da Banjaluka dodatno modernizuje svoj Univerzitet i prilagodi ga evropskim i svjetskim akademskim tokovima. „Imamo plan da ovdje kreiramo i konačno uspostavimo univerzitetski grad, sa željom da sve članice Univerziteta u Banjaluci budu smještene na lokaciji sadašnjeg kampusa“, rekao je Rajčević.

Student generacije Elektrotehničkog fakulteta UNIBL sa prosjekom ocjena 10,0 Bojan Derajić rekao je da zlatna značka sa likom Nikole Tesle koju je dobio za njega predstavlja jedan vid priznanja za dosadašnji rad i trud.

Tokom svečanosti u Banskom dvoru rektor Gajanin je uručio i povelje i plakete pojedincima koji su svojim radom i zalaganjem doprinijeli razvoju Univerziteta. Plaketu Univerziteta su dobili: viši asistent na Arhitektonsko-građevinskogeodetskog fakulteta Nebojša Đurić, redovni profesor Akademije umjetnosti mr Mladen Miljanović i redovni profesor Pravnog fakulteta Marko Rajčević.

Povelja je dodijeljena dekanu Prirodno-matematičkog fakulteta prof. dr Goranu Trbiću, dekanu Medicinskog fakulteta prof. dr Ranku Škrbiću, ministru finansija Republike Srpske Zori Vidović, ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske prof. dr Borisu Pašaliću i ministru za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske mr Srđanu Rajčeviću. Svečanoj akademiji su prisustvovale brojne zvanice iz akademske zajednice i javnog života, a u umjetničkom programu su nastupili studenti, nastavnici i saradnici Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjaluci.

Izvor: https://www.unibl.org

9

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j i

Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci

SVEČANA PROMOCIJA M

edicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci obilježio je 43 godine uspješnog rada i razvoja, 15. novembra 2021. Godine, u Kulturnom centru Banski dvor.

Svečanom promocijom diplomaca i polaganjem Hipokratove zakletve, 174 diplomca Medicinskog fakulteta svečano su stupila u ljekarsku profesiju.

Tom prilikom promovisano je 90 doktora medicine, 30 doktora stomatologije, 39 magistara farmacije i 15 diplomiranih medicinara zdravstvene njege.

Rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin rekao je da Medicinski fakultet iz godine u godinu napreduje u svakom pogledu. „Broj studenata koji studiraju na Medicinskom fakultetu u posljednje četiri godine povećao se za 1.000, što je za svaku pohvalu. Broj publikovanih radova u međunarodnim referentnim časopisima se povećao za gotovo 100 odsto. Kada posmatramo sve aspekte, Medicinski fakultet je jedna od najznačajnijih članica Univerziteta“, rekao je rektor Gajanin.

10

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j i

Pripremila: Dajana Đurašinović PR, Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci

DIPLOMACA „Upisao sam treći ciklus biomedicinskih studija, a konkretno me interesuje ginekologija, u kojoj želim dalje da se usavršavam“, naveo je on.

Prof. dr Ranko Škrbić je svršenim studentima poželio uspjeh u budućem radu i uručio zlatne značke sa nagradama najboljim studentima svih studijskih programa.

Nagrade su uručene profesorima i asistentima koji su ostvarili uspjeh u naučnoistraživačkom radu u protekloj godini.

Ovom događaju prisustvovali su ministar zdravlja dr Alen Šeranić, rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin, direktorka Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske Ljilja Petrović Zečević, direktor Zavoda za transfuzijsku medicinu dr Gordana Guzijan i druge eminentne zvanice.

Dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Ranko Škrbić istakao je da Republika Srpska ima svijetlu budućnost kada je riječ o medicinskom kadru. „Danas su 174 mlada čovjeka u prilici da prime diplomu Medicinskog fakulteta i mnogi su već našli svoj angažman u zdravstvenim ustanovama u Republici Srpskoj“, kazao je dekan i naglasio da je interesovanje svršenih srednjoškolaca za Medicinski fakultet tradicionalno veliko.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić česti-

tao je studentima, njihovim roditeljima i profesorima, ističući da je potreban ogroman trud da bi se završio ovaj fakultet. „Zahvalio bih i ovim mladim ljudima što su se kroz Savez studenata Medicinskog fakulteta prvi uključili u javnu promociju vakcinacije protiv virusa korona. Oni su shvatili bit naše borbe tokom pandemije, a to je medicina zasnovana na dokazima“, poručio je Šeranić.

Diplomu je danas dobio i mladi Stefan Kremenović, koji ističe da je iza njega mnogo rada i truda.

11

Č

Z D R A V S T V O

etvrti talas virusa korona, koji je zahvatio cijeli svijet pa tako i Republiku Srpsku, pogodio je najviše osobe srednje životne dobi.

Zabrinjavajući je podatak da je 99% pacijenata koji su zbog teških kliničkih slika završili kao najteži bolesnici - nevakcinisano.

Načelnik Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Peđa Kovačević je rekao da je od avgusta ove godine evidentan povećan priliv mlađih osoba, oboljelih od virusa korona, na ovu kliniku.

Na Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane u Banjaluci tokom novembra bilo hospitalizovano u prosjeku oko 40 životno ugroženih pacijenata, što u ovom talasu predstavlja najveći broj kritično oboljelih.

„Jedan od razloga je i taj što su mlađe osobe u manjem procentu vakcinisane, dok su stariji preko 60 godina u većem omjeru primili vakcinu i sve rjeđe imaju teške kliničke slike. Alarmantan znak i ono što je zastrašujuće jeste da smo imali mladih pacijenata koji su priključeni na takozvana ‘vještačka pluća’“, istakao je dr Kovačević.

Naglasio je da delta soj, pored mladih, najviše ugrožava trudnice, kao i osobe sa dijabetesom i hipertenzijom. Šef Odjeljenja intenzivnog liječenja Klinike intenzivne medicine za nehirurške grane dr Danica Momčičević je rekla da je u Klinici i dalje veliki broj prijema svakodnevno. „Imali smo konstantan broj od 40 do 50 pacijenata tokom novembra.

Znači, jedan dio pacijenata otpustimo, a drugi dio primimo. Nažalost, imamo i smrtne ishode, a skoro svi su nevakcinisani“, istakla je Momčičevićeva.

Najmlađi pacijent na Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske je 2000. godište i nije vakcinisan, izjavio je doktor Saša Dragić.

12

Alarm: U Klinici intenzivne medicine za nehirurške grane UKC Republike Srpske sve više hospitalizovanih osoba mlađe životne dobi

Nevakcinisani pacijenti protiv virusa korona su najugroženiji

Z D R A V S T V O Slavica Zeljković

„Apelujem na sve grupe stanovništva da se vakcinišu jer je to jedini način da se ovoj pandemiji stane ukraj“, rekao je dr Dragić.

Dr Milka Jandrić ističe da „ako se bori samo petina stanovništva, koja je vakcinisana, to nije borba već predaja. „Na Intenzivnoj njezi smo imali i porodilje i njihovo stanje je bilo jako teško. To su sve pacijenti koji ne mogu da dišu, koji imaju upalu pluća. Mi smo zemlja sa veoma niskom stopom vakcinisanih, tek 30 odsto, što je poražavajuće“, upozorila je Jandrićeva.

Načelnica Urgentnog centra Slavica Zeljković je izjavila da je samo u prvih deset dana novembra pregledano 1.000 pacijenata i da je došlo do naglog skoka oboljelih. „To su uglavnom nevakcinisani pacijenti. Neki od njih po samom prijemu zahtijevaju mehaničku ventilaciju“, rekla je Zeljkovićeva.

Ona je dodala da sva pitanja koja muče građane u vezi s vakcinacijom mogu dobiti od ljekara i medicinskog osoblja, a da odgovore ne traže po društvenim mrežama. „Neprosvećenost našeg naroda dovodi do toga da ljudi traže savjete na neprimjerenim mjestima. Molim građane da vjeruju ljekarima“, rekla je Zeljkovićeva.

Prof. dr. Vlado Đajić, generalni direktor UKC Republike Srpske, je dodao da brojke najbolje govore o opravdanosti apela zdravstvenih radnika da se građani što prije vakcinišu, „Ako želimo da zaustavimo pandemiju, boljeg izbora od vakcinacije nemamo“.

Saradnici za informisanje UKC RS

13

Z D R A V S T V O

FZO RS domaćin delegacija Srbije i BiH

F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske bio je domaćin dvodnevnog razgovora delegacija Republike Srbije i Bosne i Hercegovine u vezi sa sprovođenjem Sporazuma o socijalnom osiguranju, a u cilju dodatnog unapređenja saradnje u oblasti zdravstvenog osiguranja između ovih zemalja.

Delegacije su se, između ostalog, upoznale sa aktivnostima koje su sprovele u prethodnom periodu na polju primjene i zaključivanja međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju. Na sastanku su, takođe, predstavnici fondova razmatrali i probleme sa kojima se suočavaju kada je u pitanju sprovođenje Sporazuma o socijalnom osiguranju između Srbije i BiH te su dogovorene aktivnosti i konkretna rješenja kojima će se dodatno poboljšati saradnja, ali i zdravstvena zaštita osiguranika svih fondova, u skladu sa međunarodnim sporazumom.

Predstavnici delegacija su tokom sastanka razmijenili i informacije o izmjenama u zakonodavstvu koje su nastale u proteklom periodu u oblasti zdravstvenog osiguranja. U vezi s tim, predstavnici Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske upoznali su učesnike sastanka o najznačajnijim izmjenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, poput toga da više nije moguća prijava na osiguranje na osnovu nezaposlenosti, uvođenja mogućnosti osiguranja lica bez prihoda i drugih kategorija, kao i utvrđivanja prioritetnog osnova za osiguranje kod lica koja ispunjavaju uslove za osiguranje po više osnova te drugim novinama. Učesnici sastanka su saglasni da su razgovori u 14

Održan sastanak o zdravstvenom osiguranju Banjaluci doprinijeli nastavku dobre saradnje i konkretnim rješenjima kojima će se unaprijediti sprovođenje međunarodnog sporazuma.

Sastanku, koji je održan u FZO RS u Banjaluci, su prisustvovali predstavnici Zavoda za socijalno osiguranje Srbije, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Srbije, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika Srbije, Ge-

neralnog konzulata Srbije u Banjaluci, Zavoda zdravstvenog osiguranja i reosiguranja Federacije BiH, Fonda zdravstvenog osiguranja Distrikta Brčko te predstavnici Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Dogovoreno je da naredni razgovori delegacija budu održani tokom prvog polugodišta naredne godine u Beogradu.

Radnici FZO RS pokazali humanost na djelu

Darivanje krvi

F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske omogućio je da lijek „bevacizumab“, koji se koristi za liječenje karcinoma debelog crijeva, jajnika, grlića materice, bubrega i pluća, bude dostupan svim pacijentima, bez listi čekanja, a ne samo ograničenom broju prioritetnih pacijenata kao što je do sada bio slučaj.

Naime, ovaj lijek je iz Posebnog programa FZO RS prebačen na Listu citostatika, a lijekovi na ovoj listi nemaju ograničenja u broju pacijenta na terapiji, kao što je to uglavnom slučaj sa lijekovima iz Posebnog programa.

Fond je racionalizacijom i upravljanjem troškovima uspio da obezbijedi sredstva za finansiranje ovog lijeka za sve pacijente koji se nalaze na listama čekanja, a tome je doprinijelo i snižavanje cijene lijeka u postupcima javnih nabavki.

Pored ove novine koju je usvojio Upravni odbor Fonda, o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranicima će biti dostupna četiri nova lijeka u bolnicama, nakon što se sprovede postupak javne nabavke novih lijekova koji su uvršteni u Poseban program FZO RS. Riječ je o lijekovima za liječenje moždanog udara, limfocitne leukemije, metastatskog kolorektalnog karcinoma te za liječenje splenomegalije kod primarne mijelofibroze.

Za liječenje moždanog udara, na prijedlog specijaliste neurologa i neurohirurga, pacijentima će biti dostupan lijek („cerebrolizin“ koncentrat) koji ubrzava regeneraciju moždanih ćelija na-

R

adnici i rukovodstvo Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske u novembru su se još jednom odazvali akciji darivanja krvi, kako bi doprinijeli jačanju svijesti o značaju darivanja ove dragocjene tečnosti i kako bi pomogli pacijentima kojima je krv potrebna.

Z D R A V S T V O

Novi lijekovi dostupni u bolnicama

Lijek „bevacizumab“ biće dostupan svim pacijentima

kon moždanog udara. U okviru Posebnog programa biće ubuduće dostupan i lijek „ibrutinib“ za liječenje limfocitne leukemije kod odraslih. Lijek pomaže ubijanju i smanjenju broja ćelija karcinoma bez ubijanja zdravih ćelija i time se odgađa napredovanje karcinoma.

Na taj način se poboljšava preživljavanje bez progresije bolesti, ukupno preživljavanje i utiče na kontrolu bolesti i kvalitet života.

Takođe, FZO će finansirati i lijek „trifluridin, tipiracil“ za liječenje odraslih pacijenata sa metastatskim kolorektalnim karcinomom. Lijek se primjenjuje kada nastupi progresija bolesti, a dostupni lijekovi ne obezbjeđuju zado-

Akciju je u saradnji sa rukovodstvom Fonda pokrenuo Aktiv dobrovoljnih davalaca krvi FZO RS. Predsjednik Aktiva Vladimir Dabić, koji je krv darovao više od 30 puta, rekao je da radnici FZO RS koji su u svom svakodnevnom radu na usluzi osiguranicima i na ovaj način pokazuju da su u službi građa-

voljavajuće terapijske efekte, odnosno kada izostane terapijski odgovor kod oboljelih liječenih postojećim lijekovima.

Pored navedenih, u Poseban program uvršten je i lijek „ruksolitinib“ za liječenje splenomegalije kod oboljelih od primarne mijelofibroze. Lijek dovodi do smanjenja povećane jetre i slezene na skoro normalnu veličinu, nestanka otoka nogu i stalnih bolova te omogućava povratak aktivnom životu.

Podsjećamo da je Fond i u oktobru uvrstio na liste osam novih lijekova koji će pacijentima biti dostupni u bolnicama, poput lijekova za liječenje HIVa, reumatoidnog artritisa, bolesti oka, dijabetesa, kao i lijek za sprečavanje prijevremenog poroda i drugi. Većinom su u pitanju savremene terapije koje uvodimo prateći svjetske terapijske smjernice, a u cilju da kontinuirano unapređujemo zdravstvenu zaštitu i kvalitet života osiguranika omogućavajući im savremene lijekove koje koriste pacijenti i u najrazvijenijim zemljama svijeta.

Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose s javnošću FZO RS

na, posebno onih najugroženijih. „Ličnim primjerom smo željeli da pokažemo humanost na djelu i damo doprinos spasavanju ljudskih života, ali i da utičemo na svijest svih građana o značaju darivanja krvi“, istakao je Dabić.

Radnici Fonda su pozvali sve koji su u mogućnosti da daruju krv jer samo uz dovoljne količine zaliha krvi zdravstveni sitem može da funkcioniše i pruža zdravstvenu zaštitu ugroženima.

Podsjećamo, Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske je omogućio da su dobrovoljni davaoci krvi u Srpskoj oslobođeni plaćanja participacije i to godinu dana od posljednjeg davanja krvi, a oni koji su krv darivali više od deset puta su trajno oslobođeni plaćanja participacije.

N.D.

15

Z D R A V S T V O

Novo pravo

Fond finansira procesore za kohlearne implantate

F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, pored kohlearnih implantata, počeće da finansira i procesor zvuka za korisnike kohlearnog implant sistema, odnosno zamjenu postojećih procesora, koji iziskuje velike troškove, a do sada je ova zamjena padala na teret osiguranika.

Zahvaljujući ovoj odluci, Fond će za djecu do 15 godina u potpunosti finansirati zamjenu postojećih procesora koji koštaju više od 17.000 KM, dok će roditelji djece od 15 do 18 godina partcipirati u troškovima zamjene ovih procesora u iznosu od pet odsto.

Odrasli plaćaju participaciju u iznosu od 10 odsto.

Ovo je još jedan primjer uvažavanja potreba osiguranika, budući da je Fond prihvatio inicijativu Udruženja roditelja djece sa kohlearnim implantom „Čujem – govorim“ i u Pravilnik o pravu na medicinska sredstva uvrstio i procesor zvuka za korisnike kohlearnog implant sistema za sve starosne skupine.

Zamjena postojećih procesora je od izuzetnog značaja za osiguranike koji imaju ugrađene kohlearne implantate, zahvaljajući tome im je poboljšan sluh, jer u slučaju kvara bilo kog dijela aparata, korisnici u potpunosti gube sluh.

Na prijedlog konzilijuma specijalista otorinolaringologa ustanove tercijarnog nivoa i rješenjem Fonda, osiguranici koji već imaju ugrađene kohlearne implantate u slučaju potrebe mogu da ostvare i pravo zamjene postojećih procesora na period od sedam godina. Usluga zamjene postojećih procesora će se, takođe, pružati u Univerzitetskom kliničkom centru RS. Podsjećamo da je Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske u martu prošle godine počeo da finansira kohlearne implantate za djecu sa oštećenim sluhom, tako da je sa finansiranjem i zamjenom postojećih procesora učinjen još jedan pomak u poboljšanju uslova liječenja osiguranika koji imaju zdravstvene probleme sluha. Napominjemo i da trošak ugradnje kohlearnog implanta za jednog osiguranika iznosi 16

oko 32.000 KM, a ova usluga se pruža u UKC RS. Kohlearni implantati se uglavnom ugrađuju djeci sa urođenom obostranom gluvoćom, kao i djeci sa progresivnim postlingvalnim gubitkom sluha ili stanja nakon meningitisa. Sve dosadašnje studije su pokazale da zahvaljujući ovom aparatu djeca imaju uredno razvijen govor, redovno pohađaju školu i aktivni su članovi društvene zajednice.

Pored uvođenja i finansiranja novih prava, namjera Fonda je da u narednom periodu još više radi na pojednostavljenju procedura, a sve u cilju da osiguranici na što jednostavniji način ostvaruju

Korisnici pozdravili odluku Fonda Udruženje roditelja djece sa kohlearnim implantom „Čujem – govorim“ pozdravilo je odluku Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske da, osim kohlearnih implantata, od decembra ove godine finansira i procesor zvuka za korisnike kohlearnog implant sistema, odnosno zamjenu postojećih procesora.

Predsjednik Udruženja „Čujemgovorim“ Goran Božić rekao je „Srni“ da je zamjena ovih procesora iziskivala velike troškove koji su padali na teret porodice.

On je naveo da je prihvaćena inicijativa Udruženja roditelja djece sa kohlearnim implantom, ističući da porodice nisu bile u mogućnosti da finansiraju zamjenu procesora zvuka za korisnike kohlearnog implant sistema. „Roditelji su oduševljeni kao i sama djeca“, rekao je Božić i istakao da je zamjena postojećih procesora od izuzetnog značaja za one koji imaju ugrađene kohlearne implantate kojima im je poboljšan sluh. prava u praksi. Ove novine su i dokaz da je Fond spreman da uvijek razmotri prijedloge i inicijative udruženja pacijenata i da u skladu sa finansijskim mogućnostima proširuje paket prava osiguranih lica.

Darija Filipović Ostojić, portparol FZO RS

F

ond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu do sada je u ovoj godini finansirao liječenje i dijagnostiku za 144 djeteta, dok je odobreno 187 rješenja jer su pojedina liječenja produžavana više puta. Troškovi Fonda solidarnosti za liječenje i dijagnostiku djece u inostranstvu u ovoj godini iznosili su 5,7 miliona KM. Nažalost, iz godine u godinu ovaj fond prima sve više zahtjeva za liječenje djece u inostranstvu te ih je u ovoj godini upućeno značajno više nego u cijeloj prošloj. Naime, prošle godine na liječenje i dijagnostiku bilo je upućeno 107 djece.

Od 2018. godine, od kada je počeo sa radom Fond solidarnosti, ukupno je odobreno 508 rješenja i to za 324 djeteta, a za troškove liječenja odobreno je više od 16 miliona KM. Najčešći razlozi za upućivanje na liječenje su maligna oboljenja, rijetke bolesti, transplantacije, urođene ortopedske anomalije, bolesti oka, srca i druga oboljenja. Takođe, česti su zahtjevi za slanje materijala za genetske analize u inostranstvo. Djeca su liječena u referentnim klinikama širom svijeta, u Njemačkoj, SAD, Francuskoj, Italiji, Turskoj, Austriji, Španiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Belgiji, Holandiji i drugim zemljama.

Zahvaljujući Fondu solidarnosti i djeca sa najtežim dijagnozama, čije liječenje košta i po nekoliko miliona, dobila su šansu da se liječe. Primjera radi, za liječenje samo jednog djeteta oboljelog od rijetke bolesti, koje traje u kontinuitetu u zadnje tri godine, do sada je izdvojeno skoro tri miliona KM. Takođe, zahvaljujući Fondu solidarnosti ne samo da je obezbijeđen novac za finansiranje liječenja djece u inostranstvu, već su djeca iz Republike Srpske dobila šansu da se liječe u poznatim svjetskim zdravstvenim ustanovama i da ih liječe eminentni ljekari.

Podsjećamo da Fond solidarnosti u potpunosti snosi troškove liječenja djece kojoj je odobreno liječenje u inostranstvu, što podrazumijeva kompletno liječenje, uključujući sve ono što je djetetu neophodno u toku liječenja. Takođe, Fond solidarnosti snosi i troškove smještaja pratioca uz dijete, a po potrebi se obezbjeđuje i stručna pratnja. Zbog situacije izazvane pandemijom korona virusa, još početkom pandemije Upravni odbor Fonda solidarnosti je donio odluku da u toku trajanja vanrednog stanja ili vanredne situacije finansira i dodat-

Z D R A V S T V O

Fond solidarnosti

Više od 300 djece liječeno u inostranstvu

ne troškove u vezi sa liječenjima u inostranstvu, ukoliko nije moguć povratak u Republiku Srpsku, poput smještaja, putnih troškova, kao i neophodnih lijekova ili medicinskih sredstava u cilju obezbjeđivanja daljeg liječenja djeteta u kućnim uslovima za vrijeme boravka u inostranstvu. Fond solidarnosti je u stalnom kontaktu kako sa roditeljima, tako i sa bolnicama u kojima se djeca liječe, a sve u cilju da se obezbijede pravovremeni prijemi na liječenje i porodicama maksimalno olakša odlazak u inostranstvo i prikupljanje potrebne dokumentacije.

Prilikom osnivanja ovog fonda jedan od osnovnih ciljeva je bio da prestane potreba da se djeca liječe u inostranstvu putem humanitarnih akcija. U Fondu solidarnosti smatraju da je taj cilj i postignut i da je Republika Srpska sistemski riješila problem liječenja djece u inostranstvu, a humanitarne akcije za liječenje djece su svedene samo na sporadične i sve rjeđe slučajeve, što nije slučaj u zemljama našeg regiona.

Svjedoci smo i da se sada u Republici Srpskoj više organizuju humanitarne akcije za liječenje djece iz zemalja regiona, putem humanitarnih bazara i sl. a ne za djecu iz Republike Srpske, što je opet potvrda da je Fond solidarnosti opravdao svoju ulogu.

Podsjećamo, Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu, počeo je sa operativnim radom 2018. godine u cilju finansiranja troškova liječenja djece do 18 godina u inostranstvu, onda kada njihovo liječenje nije moguće u Republici Srpskoj niti u ustanovama izvan Srpske sa kojima Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske ima potpisane ugovore.

Rad Fonda solidarnosti je u potpunosti transparentan, a sve značajne informacije dostupne su na internet stranici ovog fonda - www.fondsolidarnosti. com. Na internet stranici dostupno je stanje na računima Fonda te svi izvodi iz banaka, kako bi javnost imala uvid u sve uplate i isplate iz Fonda solidarnosti. Takođe, dostupna je i lista svih odobrenih rješenja, sa nazivima ustanova u koje su djeca upućena, troškovima liječenja i sl.

Novac Fonda solidarnosti se troši isključivo za liječenje djece i ni u jednu drugu namjenu. Novac za materijalne troškove, uključujući i platu direktorke Fonda, se obezbjeđuje iz sredstava Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske.

Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose s javnošću FZO RS

17

Z D R A V S T V O

Čestitka direktora FZO RS

Živimo zdravo i vjerujmo u naš zdravstveni sistem!

Nova godina, novi izazovi! Iako smo se i u 2021. godini borili sa jednom od najvećih pošasti savremenog doba, pandemijom virusa korona, Fond je i u takvim okolnostima zdravstveni sistem finansijski održao stabilnim, a redovnim izmirivanjem obaveza osigurao nesmetano funkcionisanje zdravstvenih ustanova u ovim izazovnim vremenima. To je pravac kojeg se držimo i u 2022. godini, sa dodatnim unapređenjem poslovnih procesa, nastavićemo da uklanjamo administrativne barijere, ali i da proširujemo prava u skladu sa mogućnostima. Zdravstveni sistem je od nemjerljivog značaja za svako društvo, a sa zdravim građanima, imamo prosperitetno društvo koje doprinosi i gradi i zato u 2022. godini želimo da zdravstvo vratimo u središte važnosti svih nas. Živimo zdravo i imajmo vjeru u naš zdravstveni sistem, jer je to jedna od najvećih blagodeti koje nerijetko odbacujemo. Na institucijama zdravstvenog sistema je da osiguraju uslove i mogućnosti, a na nama svima je da vjerujemo i njegujemo zdravlje koje je naš najvažniji kapital. Uz dobro zdravlje nema toga što se ne može. Srećna 2022. godina!

Dejan Kusturić, direktor Fonda zdravstvenog osiguranja RS

18

O

ve godine obilježava se 100 godina postojanja bolnice u Kasindolu. Ova ustanova je, kroz bogatu istoriju, mijenjala načine organizacije rada, ali je uvijek bila posvećena zaštiti zdravlja stanovnika ovog kraja.

Odluka o gradnji bolnice u Kasindolu donesena je 1914. godine, a počela je sa radom nakon Prvog svjetskog rata kao oporavilište. Prijemom prvih pacijenata, njih desetak iz Sarajeva, 12. avgusta 1921. godine zvanično je otvo-

reno ovo oporavilište, koje je svojim radom steklo dobru reputaciju ne samo u BiH, nego i na prostoru bivše Jugoslavije te su ga na osnovu te spoznaje često posjećivali ljekari iz Jugoslavije i inostranstva.

Prvog novembra 1938. godine oporavilište je proglašeno sanatorijumom.

Za vrijeme Drugog svjetskog rata prekinut je rad sanatorijuma, ali je već po završetku 1945. godine počeo sa radom ispočetka. Organizovanim pristupom društva, praćenjem svih zbivanja u zdravstvu, postignut je zavidan nivo u pogledu dijagnostike, terapije, njege bolesnika i rehabilitacije.

U periodu od 1983. godine do 1988. godine započeto je s adaptacijom bolničkog prostora za interno odjeljenje i formirana je moderna intenzivna njega.

Prijemom prvih ranjenika 3. aprila 1992. godine u bolnicu, kao i bolesnika koji na drugom mjestu nisu mogli dobiti zdravstvenu uslugu, nazire se transformacija bolnice u ustanovu koja bi imala sadržaj opšte bolnice.

Vlada Republike Srpske 25. novembra 1993. godine donosi odluku o osnivanju Kliničkog centra Medicinskog fakulteta Sarajevo u čiji sastav ulazi i Opšta bolnica Kasindo.

Godine 2001. donesena je odluka o planu mreže zdravstvenih ustanova i novoj organizaciji Kliničkog centra. Opšta bolnica Kasindo dobija novu orga-

Z D R A V S T V O

JZU Bolnica „Srbija“ Istočno Sarajevo

Sto godina postojanja bolnice u Kasindolu nizacionu formu pod nazivom klinike i bolničke službe u Kasindolu.

U Istočnom Sarajevu je 7. jula 2017. godine potpisan ugovor i položen kamen temeljac za izgradnju nove bolnice u Istočnom Sarajevu. U martu 2019. godine prvi pacijenti smješteni su u novi objekat JZU Bolnica „Srbija“ Istočno Sarajevo.

Povodom obilježavanja vijeka postojanja Bolnice “Srbija” 8. novembra 2021. godine upriličeno postavljanje ploče svjedočanstva 100 godina postojanja ove bolnice, a 11. novembra u Kulturnom centru Istočno Novo Sarajevo održana je Svečana akademija.

zahvalio generacijama ljudi koji su radili i stvarali ovu zdravstvenu ustanovu, kao i onima koji u njoj sada rade.

Ministar je naglasio da je dužnost Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite da nastavi da unapređuje zdravstvenu zaštitu i da građanima ponudi još kvalitetniju uslugu, na čemu će se sa rukovodstvom Bolnice „Srbija“ u kontinuitetu raditi.

- Zadovoljstvo mi je što u mom mandatu imam priliku da zajedno sa građanima Istočnog Sarajeva i šire regije proslavim 100 godina bolnice u Kasindolu koja sada nosi ponosno ime „Srbija” - rekao je Šeranić.

Svečanoj akademiji, koja je tim povodom održana u Istočnom Sarajevu, prisustvovao je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, koji je čestitao vijek postojanja i

Vršilac dužnosti direktora Bolnice „Srbija“ Istočno Sarajevo Nebojša Šešlija istakao je da je bolnica u Kasindolu uvijek bila uz svoj narod, a da je prioritet sadašnje uprave povratak povjerenja pacijenata u rad ove ustanove i finansijska stabilizacija.

Obilježavanju jubileja prisustvovao je i jedan od osnivača i nekadašnji direktor bolnice u Srpskom Sarajevu Slavko Ždrale, koji je rekao da bolnica u Kasindolu u posljednjih 30 godina predstavlja osnovnu, temeljnu zdravstvenu ustanovu Sarajevsko-romanijske regije, sa nivoom sekundarnog i tercijarnog djelovanja, odnosno pružanja zdravstvene zaštite.

Medici.com

19

D

Z D R A V S T V O

olaskom u Dohu u martu 2018. godine, počeo sam da radim kao consultant plastic surgeon u Al Emadi bolnici, koja je ujedno i najveća privatna zdravstvena ustanova u Kataru.

Bolnica Al Emadi pokriva sve specijalistčke službe sa savremeno opremljenih pet operacionih sala i 80 jednokrevetnih apartmana za pacijente. U bolnici je zaposleno više od 120 specijalista i ona je akreditovana od Accreditation Canada sa Diamond akreditacijom. Između ostalog, bolnica ima dugogodišnju tradiciju liječenja gojaznosti svim metodama barijatrijske medicine.

Vlasnik bolnice dr Mohamed al Emadi je pionir barijatrijske hirurgije u Kataru i do sada je uradio preko 10000 operativnih zahvata. Sve zemlje Bliskog istoka imaju veliku incidencu gojaznosti s obzirom na način ishrane, klimu, ali i stil života pa samim tim sa gojaznošću dolaze i komorbiditeti kao sto su dijabetes, hipertenzija, kardiovaskularne bolesti, poremećaji rada štitaste žlijezde i zapaljenja gusterače.

Za mene je to bio novi izazov, s obzirom na to da barijatrijska hirurgija, kao metod liječenja gojaznosti, u Republici Srpskoj nije postojala. U dogovoru sa dr Al Emadijem postavili smo za cilj da razvijemo postbarijatrijsku hirurgiju, s obzirom na to da smo imali dosta pacijenata koji su nakon operativnog zahvata, dijetetskog režima i rehabilitacije izgubili višak kilograma. Bolnica posjeduje centar za liječenje gojaznosti koji obuhvata kliniku barijatrijske hirurgije, kliniku za nutricionizam, kliniku za fizijatriju i rehabilitaciju i kliniku za estetsku i post barijatrijsku hirurgiju. Vrlo važno je da smo zaokružili liječenje gojaznosti koje započinje barijatrijskom procedurom, a završava se nekom od metoda postbarijatrijske hirurgije. Time smo ispunili uslove da budemo Center of Excellence za barijatrijsku i postbarijatrijsku hirurgiju kao jedini takav u državi Katar. Sada imamo pacijente iz svih dijelova svijeta s obzirom na to da državljani Katara predstavljaju samo 15% ukupnog stanovništva.

Samo liječenje gojaznosti je multidisciplinarno i većina pacijenata nakon operativnog zahvata podrazumijeva koordinaciju režima ishrane, nadoknade vitamina i minerala kao i postepeni rehabilitacijski tretman.

Postbarijatrijska hirurgija je indikovana najmanje godinu dana poslije barijatrijske procedure, ali pod uslovom da pacijent ima stabilnu tjelesnu težinu, jer svaka promjena težine će uticati na re20

Al Emadi Hospital, Doha, Qatar

Postbarijatrijska hirurgija

Prof. Dražan Erić M.D., Ph.D. Consultant Plastic and Reconstructive Surgeon Al Emadi Hospital, P.O. Box: 50000 Doha, Qatar dr.eric@alemadihospital.com.qa www.alemadihospital.com.qa

PRIJE

zultat nakon operativnog zahvata. Takođe, značajnu ulogu igra i BMI (body mass index) pa se najbolji rezultati postižu ako pacijent ima BMI manji od 30.

Gubitak tjelesne težine je individualan nakon operacije i zavisi od hirurške procedure, ali i od samog pacijenta. Često imamo pacijente koji su izgubili od 80 do 100 kg tjelesne težine. To je veliki izazov za hirurga s obzirom na to da kod takvih pacijenata imamo ogroman višak kože sa malom količinom masnog tkiva i neko ko je neiskusan može pomisliti da je to jednostavna procedura u kojoj se samo odstrani višak kože. NaPOSLIJE

kon gubitka tjelesne težine koža gubi na svom kvalitetu, a posebno gubi na svojoj elastičnosti. Takvi pacijenti intraoperativno i postoperativno imaju produžena difuzna krvavljenja, često su u hipoproteinemiji, imaju deficit vitamina, poremećaje elektrolita što otežava proces zarastanja rane. Intraoperativno nalazimo i krvne sudove velikog dijametra s obzirom na to da kada su bili gojazni ti krvni sudovi su ishranjivali ogromnu količinu masnog tkiva.

Vrlo važno je, u dogovoru sa pacijentom, napraviti plan operativnih zahvata jer svaki operativni zahvat koji traje duže od pet časova nosi veoma visok rizik za pacijenta i povećava učestalost od postoperativnih komplikacija. Kod pacijenata gdje gubitak tjelesne težine nije ekstreman mogu se raditi operativni zahvati liposkulpture tijela sa minimalnim odstranjivanjem viška kože.

Nasuprot tome, kod pacijenata sa ekstremnim gubitnom tjelesne težine najčešće se radi inferior body lift, superior body lift, arm lift i thigh lift, a kod žena se radi i breast lift sa augmentacijom. Radeći naporno sve ove godine, uspjeli smo da izrastemo u najznačajniji centar za postbarijatrijsku hirurgiju u Kataru, izvodeći sve vrste komplikovanih operativnih zahvata.

Da ne pišem samo o hirurgiji, moram spomenuti da je Katar posljednjih godina centar svjetskih dešavanja u sportu počevši od svjetskog prvenstva u rukometu, dijamantske lige u atletici, ATP turnira, formule jedan do svjetskog prvenstva u fudbalu koje se održava sljedeće godine. Oni ulažu mnogo na promociji svoje države, a sport je jedan od vidova privlačenja turista što je i cilj za državu koja ima najveći BDP na svijetu. Svi stadioni za svjetsko prvenstvo su već završeni, pripremaju se fan zone za navijače kao i smještajni kapaciteti. Mislim da će to biti jedno od najboljih svjetskih prvenstava, jer će navijači moći da prate dvije utakmice dnevno s obzirom na to da je najveća udaljenost između stadiona oko 70 km. Pozivam sve koji su u prilici da posjete Katar sljedeće godine i uživaju u svjetskom prvenstvu u fudbalu.

Z D R A V S T V O

Main Hospital

‫المستشفى الرئیسي‬

21

Z D R A V S T V O

Svjetski dan borbe protiv dijabetesa,14. novembar 2021. godine

Dostupnost njege oboljelima od dijabetesa – ako ne sad, kad?

O

bilježavanje Svjetskog dana dijabetesa (WDD) pokrenule su 1991. godine Međunarodna dijabetesna federacija ( IDF ) i Svjetska zdravstvena organizacija kao odgovor na rastuću zabrinutost zbog eskalacije zdravstvene opasnosti koju predstavlja dijabetes. Svjetski dan dijabetesa postao je zvanični Dan Ujedinjenih nacija 2006. godine, usvajanjem Rezolucije Ujedinjenih nacija 61/225.

Obilježava se svake godine 14. novembra, na rođendan Sir Fredericka Bantinga, koji je 1922. zajedno sa Charlesom Bestom otkrio insulin. WDD je najveća svjetska kampanja za podizanje svijesti o dijabetesu koja je dosegla globalnim učešćem preko milijardu ljudi u više od 160 zemalja. Kampanja skreće pažnju na pitanja od najveće važnosti za osobe koje žive sa dijabetesom i doprinosi da dijabetes bude u žiži javnosti i politike.

Kampanja Svjetskog dana dijabetesa ima za cilj da bude: -- Platforma za promociju napora IDFa tokom cijele godine; -- Globalni pokretač za promociju važnosti preduzimanja koordinisanih i usaglašenih akcija za suočavanje sa dijabetesom kao kritičnim globalnim zdravstvenim problemom; -- Kampanju predstavlja logotip plavog kruga koji je usvojen 2007. godine nakon usvajanja Rezolucije UN-a o dijabetesu.

Svjetski dan borbe protiv dijabetesa se u Republici Srpskoj obilježava od 2003. godine.

Kao i svake godine Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske je obilježilo ovaj dan u nedjelju 14.11.2021. godine u Parku „Dr Mladen Stojanović“ sa početkom u 10:00 do 12:00 časova u Banjaluci, ali i ostalim gradovima Republike Srpske, shod22

no trenutnoj epidemiološkoj situaciji.

Akcija je provedena u saradnji sa Domom zdravlja Banjaluka, kao i Medicinskim fakultetom, Univerziteta u Banjaluci.

Endokrinolozima iz Banjaluke su se pridružili i doktori porodične medicine i studenti završne godine Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Banjaluci koji su izrazili želju da se pridruže ovoj akciji.

Aktivnosti koje su provedene: • Upoznavanje građana sa prevencijom bolesti • Savjeti zdravstvenih profesionalaca o faktorima rizika, načinima samokontrole i liječenja • Dijeljenje informativnih letaka • Mjerenje vrijednosti šećera u krvi

• Besplatna podjela aparata za mjerenje šećera u krvi, trakica za samokontrolu šećera kao i suplemenata koji se koriste kod dijabetesa, uz standardnu antidijabetesnu terapiju.

Uz podršku ljekara porodične medicine i studenata Medicinskog fakulteta u Banjaluci građani su imali priliku, u Parku „Dr Mladen Stojanović“, da razgovaraju sa endokrinolozima, doktorima porodične medicine i dobiju stručne savjete vezane za svoju bolest, ali i da dobiju važne informacije o faktorima rizika i mjerama prevencije za nastanak dijabetesa.

Pored savjeta, građanima su studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci (Udruženje studenata „Samsik“ ) mjerili i vrijednost šećera u krvi, a kod nekoliko prisutnih su prvi put izmjerene povišene vrijednosti šećera, tako da su imali priliku da odmah dogovore pregled kod porodičnog ljekara ili endokrinologa.

Kampanjom smo potvrdili, kao i više puta do sada, da smo zaista uvijek i na svakom mjestu dostupni osobama koje žive sa dijabetesom u Republici Srpskoj, a što je bila tema ovogodišnjeg Dana borbe protiv dijabetesa!

Prof. dr Snježana Popović Pejičić Predsjednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

Z D R A V S T V O

Š

aka je jedan od najvažnijih i najsavršenijih organa ljudskog tijela i zbog svoje složene anatomske građe i biomehanike ima veliku mobilnost i prilagodljivost svakodnevnim funkcionalnim aktivnostima. Kompleksna anatomska građa šake u kombinaciji sa njenim svakodnevnim opterećenjima može dovesti do raznih povreda i bolesti koje tada dovode do nesposobnosti šake da izvršava svoje uobičajene zadatke.

Gubitkom funkcije šake, kvalitet čovjekovih svakodnevnih praktičnih, emocionalnih i socijalnih sposobnosti je veoma smanjen te pravovremeno i pravilno liječenje od velikog značaja.

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) svake godine pad doživi 1/3 osoba starijih od 65 godina, a učestalost padova povećava se sa godinama.

Najčešći uzrok povreda ručnog zgloba šake je pad na ispruženu ruku ili dlan gdje dolazi do direktnog uticaja sile na strukture šake i ručnog zgloba.

Sila je često prevelika da bi je pasivni i aktivni stabilizatori savladali i dolazi do povrede neke od struktura, bilo da se radi o kostima, ligamentima ili mišićno-tetivnom tkivu. Povrede variraju od preloma radijusa na tipičnom mjestu, preloma karpalnih i metakarpalnih kostiju te falangi prstiju do povreda ligamenata ili tetiva.

Iščašenja i prelomi su veoma česti, s obzirom na čovjekovu prirodnu sklonost da se rukama zaštiti kada pada.

Svaka povreda osnovnih struktura šake nosi potencijal ozbiljnog hendikepa.

Radna terapija se pokazala kao efektivan pristup liječenju povreda šake. Glavni cilj je osposobljavanje osobe u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Zglob ručja i šaka su funkcionalno izuzetno bitni za ljudsko tijelo od obezbjeđivanja funkcije hvata do najsitnijih i najfinijih pokreta prstiju. Rukama se čovjek služi kad jede, kad se oblači, radi i stvara različite vrste umjetnosti, kao i kod mnogih drugih aktivnosti. Terapija radom omogućava pacijentu da razvije sposobnosti i dostigne visok nivo funkcionalnosti u izvršavanju svakodnevnih aktivnosti.

24

Rehabilitacija šake u radnoj terapiji

Borka Ciganović, glavni radni terapeut Službe za prijem, dijagnostiku i terapiju

U radnoj terapiji izvršavanje svakodnevnih aktivnosti ima terapijski učinak.

Terapija se kreira na osnovu procjene pacijentove sposobnosti. Procjenjuje se pokretljivost zahvaćenog gorenjeg ekstremiteta, funkcionalni hvatovi i mjerenja snage stiska šake korištenjem dinamometra.

Radno-terapijski intervju čini okosnicu u planiranju radno-terapijske intervencije. Radni terapeut može dobiti inicijalne informacije, uvid u istoriju okupacije (aktivnosti), uloge, što ujedno čini potencijal za dalje planiranje radno-terapijskog procesa. DASH upitnik (The Disabilities of the Arm, Shoulder and Hand) se smatra najpouzdanijim i najlakšim za upotrebu kada je u pitanju procjena onesposobljenja gornjeg ekstremiteta.

Tehnike terapije radom kod povreda šake Pacijenti sa stanjem nastalim poslije povreda šake trpe najviše zbog ograničenih pokreta i smanjenja mišićne snage, ali se posljedice uvijek odražavaju kako na njihove svakodnevne aktivnosti, tako i na njihov posao i sferu socijalnih odnosa. Neke od tehnika koje će dati svoj doprinos pacijentima sa povredama šake se: kolaž, glina, plastelin, linorez, vez. Sve ove tehnike imaju isti cilj - jačanje snage, održavanje i povećanje pokretljivosti podlakta, šake i prstiju, poboljšanje koordinacije, manuelne spretnosti i preciznosti.

Prije izvođenja svih tehnika i uvježbavanja aktivnosti svakodnevnog života radimo pripremne vježbe za povećanje obima pokreta i jačanje snage podlakta i šake.

Z D R A V S T V O

Difuzne neožiljačne alopecije

Telogeni efluvijum (Effluvium telogenes) Prof. dr Bogdan Zrnić, dermatovenerolog

D

Ortoze Termin „ortoza“ se odnosi na bilo koji medicinski proizvod aplikovan na tijelo osobe da pruži podršku, ispravi, pozicionira, učvrsti, spriječi ili ispravi deformaciju, da pomogne slabim mišićima ili poboljša funkciju. Kod rehabilitacije šake koristimo statičke i dinamičke ortoze. Statičke ortoze su šine (longete), splintovi, mideri. Fiksiraju i štite tjelesne segmente i održavaju zglobove u funkcionalnom položaju.

Dinamičke ortoze su ortopedska pomagala za trakciju mekih tkiva ili supstituciju paretičnih ili paralitičnih mišića.

Radni terapeuti koriste vještine analize kako bi odredili vrstu ortoze koja treba da se proizvede, funkciju i materijale potrebne za izradu što udobnije ortoze.

Rehabilitacija je ključna za oporavak nakon povrede šake. Krajnji cilj rehabilitacijskog procesa povrede šake je oporavak funkcije povrijeđenog područja na nivo prije povrede.

Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

ifuzno pojačano opadanje kose naglo nastupa poslije 2-4 mjeseca od djelovanja nokse, koja je u stanju da precipitira prelazak veće proporcije folikula iz anagene u telogenu fazu.

Mogući pokretači su brojni: febrilna epizoda, porođaj, operacija u opštoj anesteziji, redukcione dijete sa naglim gubitkom težine, intenzivan psihološki stres, sideropenijska anemija ili latentni nedostatak gvožđa, poremećaji funkcije štitaste žlijezde, ali i postojanje težih hroničnih bolesti (npr. hronične infekcije, maligne bolesti, autoimuna oboljenja vezivnog tkiva...)

Pojedini lijekovi mogu precipitirati telogeni efluvijum: beta blokeri, antitireidni lijekovi, hipolipemici, retinoidi, antikoagulansi, nesteroidni antiinflamatorni lijekovi i kontraceptivna sredstva.

Anamneza daje značajne dijagnostičke podatke o mogućim precipitirajućim faktorima, kao i pull test (test izvlačenja, povlačenjem pramenova od oko stotinak dlaka na više mjesta na kapilicijumu u telogenom efluvijumu dobija se više od 2-3 dlake).

Trihogram je test kojim se mikroskopskim pregledom grupe od 50 do 100 epiliranih korjenova sa ograničene regije kapilicijuma određuje procenat telogenih korjenova. U fiziološkim uslovima telogeni broj je manji od 20%, u telogenom efluvijumu može biti veoma visok i preko 50%.

Česta je kod oba pola, a u šestoj deceniji života smatra se da oko 80% muškaraca i 60% žena ima ispoljen neki stepen androgenetičke alopecije.

Nasljeđuje se poligenski, sa varijabilnom penetracijom. Metabolizam testosterona u predisponiranim folikulima dejstvom enzima 5-alfa-reduktaze dovodi do stvaranja dihidro-testosterona, koji dovodi do telogenog pomijeranja i minijaturizacije folikula.

Tipična muška ćelavost (malepattern common baldness) počinje pomijeranjem čeone granice kose i povećavanjem zalistaka, potom se prorjeđuje gustina kose u regiji vrha glave (tzv. tonzura), nadalje se zahvaćene regije povećavaju i slivaju da bi u kasnim fazama ostao pošteđen samo vijenac kose u potiljačnoj regiji kapilicijuma (tzv. stadijumi po Hamiltonu). Ženski tip androgenetičke alopecije podrazumijeva postepeno smanjivanje gustine kose u cijeloj frontalno-parijetalnoj regiji, uz očuvanu čeonu granicu (stadijumi po Ludvigu). Oba tipa androgenetičke alopecije mogu se ispoljiti u oba pola.

Hiperandrogenemija može biti ovarijalnog porijekla (policistični jajnici, sekretorno aktivni tumori), nadbubrežnog ili hipofiznog porijekla, stoga se adekvatna dijagnoza androgene alopecije zasniva na sagledavanju i ginekološkog i endokrinološkog aspekta bolesnika.

Androgenetička alopecija Androgenetička alopecija predstavlja gubitak kose, uslovljen pojačanom osjetljivošću folikula na androgene hormone, što dovodi do transformacije terminalnih u velus folikule u karakterističnim regijama kapilicijuma.

Ožiljačne alopecije Trajni gubitak kose, uzrokovan ireverzibilnim oštećenjem folikula, klinički se ispoljava zonama bez dlake i bez vidljivih folikularnih otvora.

Brojni uzroci mogu dovesti do permanentne alopecije: autoimune bolesti (lezije diskoidnog lupusa, lihen planus, morfea), infekcije (gljivične, bakterijske, virusne), tumori, egzogeni agensi (trauma, jonizujuće zračenje, agresivne procedure u njezi kose).

25

Z D R A V S T V O

Oziljna alopecija

Primarna atrofična alopecija (Pseudopelade Brock) može biti zasebno oboljenje, ali može predstavljati i terminalnu atrofičnu fazu po iščezavanju specifičnih kliničkih i histoloških znakova inflamatornih alopecija (diskoidnog lupusa ili lihen planusa), kada više nije moguće ustanoviti primarni proces.

Kliničkim pregledom se u kapilicijumu vide zone bez dlake i vidljivih folikularnih otvora. Na samim lezijama, ali i na ostaloj koži, noktima i sluznicama, treba tražiti znakove specifičnih dermatoza. Diskoidni lupus u ranom, aktivnom stadijumu ima karakteristike slične promjenama na neobrasloj koži, eritematozan plak sa skvamama, folikularnim keratotičnim čepovima i stvaranjem atrofije.

Lichen planopillaris manifestuje se folikularnom hiperkeratozom, atrofičnim poljima, eritematoznom ivicom. U neutrofilnim cikatricijalnim alopecijama (follicullitis decalvans) vidljive su pustule na poljima cikatrizacije.

Hipertrihoza

Hipertrihoza označava rast dlake koja je duža, deblja ili brojnija nego što 26

regijama kod ženskih osoba koji odaje maskulini utisak. Virilizacija je udruženost hirzutizma sa drugim znacima maskulinog razvoja, kao mutiranje glasa, povećanje mišićne mase, izmjena morfologije genitalija, smanjenje tkiva dojki, pojava akni i androgenetske alopecije.

Procijenjeno je da oko 10% žena ima neki stepen idiopatskog hirzutizma.

Porijeklo hirzutizma može biti ovarijalno, nadbubrežno ili hipofizno, usljed hiperfunkcije ili tumorskih procesa.

Ovarijalni hiperandrogenizam: policistični jajnici, neoplazme jajnika, sinHirzutizam (hirsutismus) Hirzutizam predstavlja pojačan rast dromi insulinske rezistencije, ovarijalni terminalne dlake u androgen-zavisnim steroidogeni blok.

Adrenalni hiperandrogenizam: prematurna adrenarha, funkcionalni adrenalni hiperandrogenizam, kongenitalna adrenalna hiperplazija, abnormalnosti metabolizma kortizola, neoplazme nadbubrega.

Hipofizni poremećaji: Cushing-ov sindrom, hiperprolaktinemija, akromegalija.

Periferna hiperprodukcija androgena: Hirzutizam gojaznost, idiopatska.

je uobičajeno za regiju tijela, starost ili etnicitet pacijenta.

Urođeni oblici mogu biti generalizovani (Hypertrichosis lanuginosa congenita) ili lokalizovani (najčešće izolovano ili iznad okultnog disrafizma kičme - spina bifida oculta).

Stečena generalizovana hipertrihoza može biti paraneoplastična (Hypertrichosis lanuginosa acquisita), lijekovima izazvana (ciklosporin, minoksidil, lokalni kortikosteroidi).

H

ipertenzivna retinopatija nastaje kao komplikacija visokog krvnog pritiska. Neregulisana hipertenzija može uzrokovati oštećenje retine i horoideje, kao i samih krvnih sudova oka.

Simptomi su obično nejasni, kao što su dvoslike i zamagljeni vid, gubitak vida i glavobolje. Stanje nastupa zbog toga što visok krvni pritisak oštećuje krvne sudove na očnom dnu, što onda za posljedicu ima pojavu oštećenja prvenstveno na retini i horoideji.

Ovo je obično oboljenje koje se javlja kod starijih, kao i kod osoba koje imaju povišenu tjelesnu težinu, koje se ne kreću, uzimaju puno soli u ishrani, koje su pod stresom, u čijoj porodici ima već drugih oboljelih od visokog krvnog pritiska, kod osoba sa dijabetesom i kod osoba koje neumjereno konzumiraju alkohol.

Stadijumi hipertenzivne retinopatije se određuju prema Keith Wagenerovoj skali. Ukupno ima četiri stadijuma.

Prvi stadijum se očituje tako što visoki krvni pritisak dovodi do blagog suženja arterija, gdje simptomi nisu prisutni. U drugom stadijumu suženje arterija je više prisutno, što se posebno vidi na mjestima gdje se arterijski i venski krvni sudovi ukrštaju, gdje može doći do odebljavanja vena prije ukrštanja, kao i potiskivanja vena na mjestu ukrštanja. I u ovom stadijumu obično nema simptoma. U trećem stadijumu se mogu vidjeti znakovi krvarenja unutar retine i pojava bjeličastih promjena unutar retine (cotton wool spots). Ovdje simptomi mogu ali ne moraju biti prisutni, zavisno od toga koji dio očnog dna je zahvaćen. U četvrtom stadijumu dolazi i do oticanja očnog živca. Hipertenzivna retinopatija se dijagnostikuje oftalmološkim pregledom, gdje je obično dovoljno pregledati očno dno nakon širenja zjenica. Od drugih pregleda nekada je potrebno uraditi OCT, ultrazvuk oka i fluoresceinsku angiografiju da bi se stanje u potpunosti evaluiralo.

Jedini način da se spriječi dalje pogoršanje vida i oštećenja oka je da se krvni pritisak dovede u normalu. Osim što pacijent treba da počne s korištenjem terapije protiv visokog krvnog pritiska, od pomoći bi svakako bilo da prestane s pušenjem, skine višak kilograma, redovno vježba, promijeni način ishrane i prestane sa konzumiranjem alkohola.

Prevencija hipertenzivne retinopatije je moguća uz odgovarajuće liječenje samog povišenog krvnog pritiska i drugih pridruženih bolesti kao što je, na

Hipertenzivna retinopatija

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

primjer, dijabetes. Pacijenti koji imaju hipertenzivnu retinopatiju na oku mogu razviti još druge probleme kao što je tromboza retinalne vene, začepljenje retinalne arterije i ishemička optička retinopatija. Sva ova stanja su komplikacija hipertenzije i kao takva traže, osim snižavanja visokog krvnog pritiska, odgovarajuću oftalmološku terapiju koja se obično sastoji od laserskog tretmana i davanja intravitrealnih lijekova.

Hipertenzija je povezana sa povišenim rizikom pojave moždanog i srčanog udara. Zbog toga, ako se oftalmološkim pregledom nađu promjene na krvnih sudovima, pacijentu se obavezno savjetuje konsultacija sa internistom i neurologom.

Prvi i drugi stadijum hipertenzivne retinopatije obično imaju dobru prognozu ako se krvni pritisak reguliše. Treći i četvrti stadijum pokazuju značajnije oštećenje krvnih sudova oka i samim tim moguće značajnije vidne posljedice, zavisno od toga koji dio oka je najviše zahvaćen i da li je ili nije bilo dodatnih komplikacija na očima.

Z D R A V S T V O

Ilustracija 1. Intraretinalna krvarenja uz očni živac i tvrdi eksudati

Ilustracija 2. Otok očnog živca, tvrdi eksudati i otok makule

Ilustracija 3. Utiskivanje arterije u veni kod retinopatije

27

P

Z D R A V S T V O

robleme sagorijevanja na poslu prepoznala je i Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) koja je stres na radnom mjestu uvrstila u Međunarodnu klasifikaciju bolesti koja će se primjenjivati od 1. januara 2022. godine. Izgaranje na poslu postaje dijagnoza!

Sagorijevanje na poslu, „burn out“ sindrom, označava progresivni gubitak energije i smislenosti vlastitog rada, kao rezultat frustracija i stresa na poslu.

Javlja kao neravnoteža između zahtjeva koji se stavljaju pred osobu i njenih sposobnosti da se sa njima nosi. Zahtjevi koji se očekuju od radnika prevazilaze njegove kapacitete.

Izvori profesionalnog stresa mogu biti unutrašnji i vanjski.

Unutrašnji izvori stresa prvenstveno zavise od pojedinca kao npr. nerealna očekivanja od posla i od sebe, potreba za stalnom i potpunom kontrolom situacije, pretjerana vezanost za posao i osjećaj pojedinca da snosi svu odgovornost, ne delegiranje poslova drugima te pretjerana upornost i rigidnost u postizanju cilja „pod bilo koju cijenu“.

Vanjski izvori profesionalnog stresa povezani su s radnim uslovima, organizacijom rada i odnosima s drugim ljudima.

Stres je svaki zahtjev za novim prilagođavanjem. Živimo u vremenu psihološkog stresa, vremenu brzih i naglih promjena gdje pojedinac, kompanije i društvo postavljaju visoke zahtjeve. Posao se nosi kući ili se radi prekovremeno. Na poslu je loša radna atmosfera, nedostatak podrške rukovodioca, međusobna netrpeljivost zaposlenih, niska primanja, preopterećenost administrativnim dijelom posla, smanjen broj radnika, stagnacija karijere, radne uloge nedefinisane, besmisleni i monotoni poslovi, smjenski rad, noćni rad, neadekvatni radni uslovi. Korporativna kultura na niskom niovou, nejasni ciljevi i nemogućnost odlučivanja. Sve to izaziva stres i neravnotežu privatnog i poslovnog života što dovodi do bolesti i sagorijevanja na poslu.

Stres ostavlja posljedice na pojedinaca, na porodicu i na organizaciju.

ZAŠTO JE VAŽNO UPRAVLJATI STRESOM? Šta svaka kompanija treba da uradi Kompanije bi morale da prepoznaju simptome stresa kod svojih radnika i posljedice stresa na radu. Potrebno je provoditi sistemske programe preven28

Prevencijom do zdravog radnog mjesta

Izgaranje na poslu postaje dijagnoza!

Vida Lazarević, dipl. psiholog

cije i pomoći kod profesionalnog stresa • Zavolite svoj posao. Ako čovjek ne zavoli svoj posao umaraće se duplo kroz stvaranje podržavajuće i pozitivne radne atmosfere, edukaciju zapoi tjelesno i psihički. slenih te pružanje psihološke pomoći onima kod kojih je profesionalni stres Odvojite vrijeme za opuštanje - naveć ostavio posljedice. Cilj je stvaranje učite tehnike disanja i/ili opuštanja, kao što su meditacija, joga, tai chi i pilates, zdravog radnog mjesta. jer su sve to dobre metode koje vam mogu pomoći da opustite tijelo i um. Šta svaki pojedinac može da Wellness kultura koja svojim relax uradi.

Bolest je opomena da niste u skla- pristupom, masažama i njegom tijedu sa sobom. la osigurava postizanje duboke relakOno što pojedinac može učiniti sam sacije i jačanja mentalnog kapaciteta za sebe je prvenstveno usvajanje zdra- nužnog za redukciju i eliminaciju navih životnih navika: obezbijediti dovoljno kupljenog stresa. sna, pravilnu ishranu i fizičke aktivnosti.

Način na koji razmišljamo o stresu je važan faktor koji određuje kako Važno je da naučite: ćemo se obračunati sa njim. Ukoliko • Da više poštujete i zalažete se za smatramo stres situacijom koja može biti produktivna, kreativna i orijentisana sebe; • Efikasno komunicirate i usvojite na rezultat, tada će naš stav ka stresu pravila asertivne komunikacije; biti pozitivan i konstruktivan.

• Naučite reći “NE”!; I na kraju, ne manje važno, druži• Naučite upravljati vremenom, uz te se sa dobrim ljudima. Vrlo važno je bolju organizaciju rada, određiva- imati prijatelje, kolege ili članove poronje prioriteta i eliminisanje “krad- dice s kojima možete porazgovarati da ljivca vremena”; vam bude lakše. U takvim trenucima • Usvajanje novih vještina rješavanja potrebno je da neko čuje vaše probleme I da dobijete realniju sliku situacije. problema; A ukoliko sve to ne pomaže, obra• Pronalaženje pozitivnih aspekata i značenja stresne situacije: “Uvijek tite se psihologu, koji će vam pomoći da usvojite nove načine ponašanja i je nešto zbog nečeg dobro”; rješavanja problema.

• Preuređivanje životnih ciljeva;

O

steoartritis predstavlja hroničnu, progresivnu bolest zglobova čiji je osnovni uzrok propadanje hrskavice zgloba. Ova oštećenja mogu se akumulirati tokom vremena, zbog čega veliki broj starijih osoba ima upravo ovo oboljenje. Žene su češće pogođene nego muškarci. Poslije kardiovaskularnih bolesti osteoartritis je drugi uzrok hronične onesposobljenosti, prvenstveno zglobova kuka i koljena te je prevencija od izuzetne važnosti.

• • • • •

Uzroci osteoartritisa životne navike i fizička aktivnost naslijeđe hormoni traume, gojaznost i loše držanje tijela djelovanje enzima i nekih hemijskih supstanci

Osteoartritis se uglavnom može podijeliti na: • primarni oblik, koji se ne može povezati sa spoljašnjim rizičnim faktorima; • sekundarni, koji nastaju zbog poznatih faktora djelovanja na zglob, kao što su prekomjerna tjelesna težina, prethodne traume, stanja poslije upale zglobova (urični artritis ili infekcija), neuropatski poremećaj (dijabetes) te poremećaji krvotoka (kao avaskularna nekroza ili Pagetova bolest).

Z D R A V S T V O

Život sa osteoartritisom

Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

Simptomi • bol u zglobovima za vrijeme ili poslije kretanja • nelagodu u zglobu prije i za vrijeme promjene vremena • oticanje i ukočenost zglobova, posebno poslije kretanja • koštane izbočine na sredini ili kraju zglobova prstiju ili baze palca • gubitak flexibilnosti zgloba Principi liječenja osteoartritisa Liječenje se sastoji od tri osnovna principa • samopomoći i edukacije • fizikalnoterapijskih postupaka (nefarmakološkog) • farmakološkog i hirurškog načina liječenja Samopomoć i edukacija Edukovati pacijenta kako postupati u aktivnostima svakodnevnog života uz samokontrolu, su najvažniji i najefikasniji princip liječenja.

Edukacija u promjeni životnih navika znači • postizanje optimalne tjelesne težine, • jačanje mišića trupa, kao i • zdjeličnog i ramenog pojasa

Fizikalna terapija u kontroli bola Za rehabilitaciju i dugoročnu kontrolu bola , pacijent se upućuje na fizikalnu terapiju , gdje mu ljekar individualno priprema program fizioterapije pod vođstvom fizioterapeuta.

Farmakološko liječenje Lijekovi sa lokalnim djelovanjem, u obliku masti, krema i gelova na mjestu bola, pokazali su se vrlo djelotvornim.

Ukoliko bol nije umanjen ili okupiran prethodno navedenim postupcima, tada se uključuju brzodjelujući analgetici.

Ako su bol ili oteklina i dalje prisutni, ordiniraju su protivupalne doze NSAIL uz zaštitu želuca inhibitorima protonske pumpe. Često se aplikuju i injekcijeblokaketorti kortikosteroida, sami ili u kombinaciji sa drugim pripravcima. Ovi lijekovi imaju produženo djelovanje. Primjena im je ograničena maksimalno tri puta godišnje.

Jedna od mogućnosti liječenja je i aplikacija injekcije hijaluronske kiseline u oboljeli zglob. Hijaluronska kiselina povećava podmazivanje hrskavice, povećava stvaranje hijaluronata u zglobu, blokira medijatore bola (prostaglandine i bradikinine) i upale (proupalne citokine) s obzirom na to da ima antioksidativno djelovanje. Koriste se i kapsule glukozamin sulfat, hondroitin sulfat, koji takođe smanjuju bol i poboljšavaju funkciju zgloba, istim mehanizmom djelovanja kao i hijaluronska kiselina. Koriste se i ortopedska pomagala koja olakšavaju svakoddnevne životne aktivnosti.

Potrebno se truditi da se zglobovi nepotrebno pretjerano ne opterećuju kao: • sjedenje na niskim podlogama koje opterećuju zglob kuka, • sjedenje sa koljenima savijenim za 90 i više stepeni,sjedenje sa nogama podvučenim pod stolicu, za zglob koljena Zaključak • te dugotrajni statički, pognuti ili polupognuti položaj glave i trupa, za Osteoartritis je bolest starenja zgloba koje prije ili kasnije pogodi svaku zglobove kičme. osobu stvarajući bol i onesposobljenost za obavljanje aktivnosti svakodnevnog Samokontrola Samokontrola znači da pacijent na- života. Za odgađanje bolesti najbitnija je uči prepoznati signale vlastitog tijela prevencija koja se sastoji u poštovanju kako bi usporio, odnosno prekinuo za- ergonomije, redovnoj svakodnevnoj fipočetu aktivnost. Potrebno je znati kako zičkoj aktivnosti, održavanju primjerene izbalansirati odmor sa aktivnošću, kada tjelesne težine i (ukoliko je to moguće) nastupi faza pogoršanja. izbjegavanju faktora rizika.

29

Z D R A V S T V O

Rehabilitacija pacijenata poslije infekcije COVID-19

R

ehabilitacija pacijenata nakon infekcije COVID - 19 virusom podrazumijeva multidisciplinarni pristup. U Republici Srpskoj se sprovodi stacionarna rehabilitacija pacijenata koji su bili hospitalizovani zbog pneumonije izazvane COVID -19 virusom. Jedan od centara za sprovođenje rehabilitacije je i Banja Vrućica.

Virus COVID - 19 uglavnom izaziva oštećenje respiratornog trakta ( pneumonija, plućna tromboembolija, fibroza pluća, emfizem), ali je povezana i sa oštećenjima lokomotornog aparata.

Hipotrofija muskulature može nastati kao posljedica produžene intubacije kod pacijenata koji su bili na mehaničkoj

ventilaciji , kada brzo nastaje hipotrofija i fibroza dijafragme (glavni respiratorni mišić). Hipotrofija inaktiviteta takođe se razvija usljed dugotrajne hospitalizacije i produženog vremena mirovanja. Metaboličke promjene (hipoglikemija, malnutricija) takođe dovode do hipotrofije muskulature. Inflamatorna citokinska oluja kod COVID -19 oboljelih pacijenata može izazvati oštećenje nerava i polineuromiopatiju. Postoje slučajevi akutnog 30

Dr Igor Dumanović, doktor medicine

poliradikuloneuritisa (Sy. Guillain Barre) te encefalopatije (neurotoksična i povezana sa sepsom). Mogu nastati kognitivna oštećenja (zaboravnost, slabija koncentracija i dr.) koja se dovode u vezu sa hipoksijom i češće se viđaju kod pacijenata koji su imali težu kliničku sliku i liječeni u jedinicama intnzivne njege ili bili na mehaničkoj ventilaciji. Često su prisutne i kardiološke komplikacije (aritmije i oštećenje miokarda), koje mogu nastati kao posljedica hipoksije, sistemskog inflamatornog opterećenja i toksičnosti lijekova. Dodatni problem može biti razvoj dekubitusa. Hiperkoagulabilnost je stanje koje se često sreće kod pacijenata sa COVID - 19 infekcijom, što može dovesi do tromboze i tromboembolije. Druga oboljenja (HOBP, bronhijalna astma, srčane bolesti, dijabetes i druga endokrinološka oboljenja, pridružene neurološke bolesti) dodatno komplikuju liječenje i oporavak oboljenih od infekcije COVID - 19 virusom.

Stoga rehabilitacija ovakvih pacije-

nata zahtijeva multidisciplinarni pristup.

Pulmološka rehabilitacija primarno ima za cilj poboljšanje respiratorne funkcije i smanjenje osjećaja dispneje kroz kineziterapijski trening , uz praćenje saturacije kiseonika, a u cilju jačanja respiratorne muskulature, obuku tehnikama pravilnog disanja te jačanje muskulature u cjelini i poboljšanje kondicije. Zbog mogućh pridruženih komplikacija i pridruženih bolesti i stanja važan je individualni pristup pacijentu te prilagodba kineziterapije i primjena drugih fizikalnih procedura stanju pacijenta. Pred toga, važan je dobar menadžement drugih pridruženih bolesti. U Banji Vrućici tim za rehabilitaciju čine specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, pulmolozi i kardiolozi te tim obučenih fizioterapeuta i medicinskih sestara. Cilj rehabilitacije je poboljšanje funkcije respiratornog i lokomotornog sistema, poboljšanje kondicije, poboljšanje kvaliteta života i što brži povratak pacijenta svakodnevnim životnim aktivnostima i radu.

Zdravstveno turistički centar Banja Vrućica a.d.

Teslić, Nede Nedića 1

Tel: +387 53 410 030 Fax: +387 53 431 361 e-mail: info@banja-vrucica.com www.banja-vrucica.com

. . . e d o r i r p u c r s U

Z D R A V S T V O

U

druženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji “Sonata” iz Trebinja je, poput brojnih organizacija i udruženja tokom 2020. godine, drastično smanjilo svakodnevne aktivnosti, radi novonastalih uslova svakodnevnog života kao posljedice pandemije korona virusom (COVID-19) iako u lokalnoj zajednici nije bilo dramatičnog rasta inficiranih osoba.Tokom pandemije značajnije su se razvili faktori rizika koji su uticali na svakog čovjeka, prije svega izolovanost ili socijalno distanciranje, koji su povećavali nesigurnost i zabrinutost, kroz anksioznost i davali veći potencijal za razvijanje depresije, što je sve uticalo na harmoničnost odnosa unutar porodice i u zajednici.

Ipak, svaka osoba posjeduje načine i mehanizme prilagođavanja na nove okolnosti i životne uslove sa ciljem njihovog prevazilaženja i preživljavanja, jer je zadovoljstvo sopstvenim životom osnova življenja svakog čovjeka.

Korisničke inicijative

Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“ Trebinje

Zajedničke aktivnosti sa drugim udruženjima Pripremila: Miholjka Janković, UG “Sonata” Trebinje

Postepenim adaptiranjem svakodNakon prošlogodišnje pauze, “Sonevice na pandemijske okolnosti i Udru- nata” je ove godine poslala svoju ekiženje “Sonata” počelo je sa postepenim pu na 20. sportske susrete zaposleuključivanjem u ranije ili nove aktivnosti, zajedničkim saradnjama sa obnavljanjem niza tradicionalnih veza.

Tako su se od maja ove godine ponovo počeli susretati članovi Udruženja kroz rad u malim grupama ili druženja, čime su se zamijenili dotadašnji načini međusobne komunikacije putem SMS poruka. Nastavljeno je redovno posjećivanje svih kulturnih događaja u Trebinju kojih je u ovoj godini bilo jako puno: preko niza izložbi slika u Muzeju i Kulturnom centru, pjesničkih večeri, promocija knjiga do dramskih i filmskih projekcija i drugih društvenih događaja u gradu.

32

Z D R A V S T V O

nih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Crne Gore sa međunarodnim učešćem, koje su održavane u periodu 29. 9 – 3. 10.

2021. godine, u prelijepom ambijentu Ade Bojane, koje je organizovalo Udruženje zdravstvenih radnika Boke i Primorja iz Kotora, sa kojim “Sonata” ima dvadesetogodišnju saradnju. Takmičari iz Trebinja osvojili su pehar i zahvalnicu na ovom sportskom događaju.

U oktobru je nastavljena saradnja sa organizacijom STOP MOBING organizovanjem radionica koje su se osvrnule na kršenje ljudskih prava u javnom zdravstvu i promovisanje zagovaračkih aktivnosti u smjeru donošenja zakona o pravima, obavezama i odgovornostima pacjenata. U sklopu ovih zajedničkih aktivnosti članovi “Sonate” posjetili su Udruženje “Zajedno” iz Banjaluke.

Anica Ramić ispred “Stop mobingu” je predstavila aktuelni projekat koji se odnosi na poštovanje prava pacijenata, a na banjalučkom Trgu Krajine organizovano je potpisivanje peticije u vezi sa ovom inicijativom, koju su, uz građane, potpisali i svi domaćini iz Banjaluke i gosti iz Trebinja. Sa ovog sastanka je poslana poruka da građani treba da se bore za svoja prava, prava pacijenata i javno govoriti o svakom slučaju njihovih kršenja. Izuzetna organizacija, boravak i druženje u Banjaluci naročito je pomogla lider iz UG “Zajedno”, Ružica Atanacković, a dogovorena je uzvratna posjeta “Sonati” u Trebinju.

Svjetski dan mentalnog zdravlja, 10. oktobar, Udruženje je obilježilo zajedno sa gostima iz Crne Gore (Dragan Begnešić iz Kotora, Zoran Marković iz Bara i Dragan Paović iz Dobrote/Kotor), kada su razmijenjena iskustva o zakonskim rješenjima vezanim za prava pacijenata koji postoji u okruženju, a trebalo bi da bude usvojen i u Republici Srpskoj, ali i načinima kršenja tih prava, naročito kod osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju. Tokom medijski popraćenih aktivnosti, predstavljeni su aktuelni pomaci u pripremi našeg zakona, kao i rad i problematika sa kojom se susreću “Sonata” i njeni članovi.

Tokom novembra zajednička aktivnost “Sonate” i Udruženja dijabetičara Trebinje (na čelu sa Nadom Bijedić) odnosila se na promociju zdravih stilova, pripreme i obilježavanja Međunarodnog dana borbe protiv dijabetesa melitusa.

Tokom tih dana su prikazani promotivni film o nastanku i toku šećerne bolesti, kao i dva tematska predavanja, od kojih jedno kojim se obilježavala stogodišnjica nastanka insulina kao lijeka za tretman dijabetesa. Prilikom svake od ovih aktivnosti rađene su besplatne kontrole nivoa šećera u krvi, ali i podjela samomjerača sa trakicama za kućna mjerenja i kontrole.

Glavni cilj svih opisanih aktivnosti su druženje i uključivanje u zajednicu, cjeloživotno učenje, ali i smijeh, jer neko je davno rekao “da je smijeh najkraća razdaljina između dvoje ljudi….” Smijeh uvijek spaja ljude, ili kako je rečeno jedanput: “Smiješite se i svijet će se smijati sa vama”. Kakva god da je naša maska, još nam je potrebna emocionalna dopuna koja podrazumijeva zabavu i smijeh.

Zato, poslušajmo Metjua Grina koji nam poručuje: “Smijte se i ozdravite”.

Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

33

Prim. dr Višnja Vulić specijalista porodične medicine

Violeta Trbić medicinska sestra

Dr Barbara Stanimirović specijalista pedijatar-reumatolog

Sandra Skrobonja medicinska sestra

Prim. dr Dragi Stanimirović specijalista nuklearne medicine

Zdravstvena ustanova Prima MEDICA Duška Koščice 33, Banja Luka 051-265-000 066-788-000

www.primamedicabl.com primamedicabl primamedicabl

sve na jednom mjestu!

Specijalistički centar Prima Medica je visokospecijalizovana zdravstvena ustanova smještena u Banjaluci. Nastala je kao rezultat vizije vrhunskih medicinskih stručnjaka da se izgradi poliklinički centar koji će omogućiti kvalitetnu, kontinuiranu i pristupačnu zdravstvenu zaštitu svojim pacijentima.

Naš osnovni cilj je pružanje kvalitetne zdravstvene usluge stanovništvu i briga za zdravlje kompletne porodice na primarnom nivou. S tim u vezi odlučili smo se na osnivanje pedijatrijskog tima i tima porodične medicine, čime će naši registrovani pacijenti moći da koriste pravo na zdravstveno osiguranje.

Osim primarne zdravstvene zaštite, nudimo širok spektar specijalizovnih kliničkih usluga i biohemijsku laboratoriju za testiranje na licu mjesta.

Obezbijedili smo pacijentima da na jednom mjestu mogu obaviti veliki broj najkvalitetnijih specijalističkih pregleda, te dijagnostičkih i terapijskih procedura, u terminu koji im odgovara, bez čekanja.

Maksimalna posvećenost prema pacijentu, uz naglasak na vrhunsku opremljenost i raspoloživost preventivnih i neinvazivnih dijagnostičkih metoda pruža mogućnost ranog otkrivanja i liječenja velikog broja oboljenja. U sklopu Zdravstvene ustanove Prima MEDICA osim pedijatrijske ambulante i ambulante porodične medicine nudimo ambulantne preglede iz preko 20 specijalističkih grana medicine (kabinet za štitnu žlijezdu, ginekologija, endokrinologija, kardiologija, pulmologija i druge).

...jer zdravlje je najvažnije!

F A R M A C I J A

10

godina uspješnog poslovanja

Jubilej - BM Logistic nalazi se sve što je klijentima potrebno od sirovina i ambalaže, uz brzu i pouzdanu isporuku narudžbe. BM Logistic se može pohvaliti i stručnim kadrom koji će klijentima dati sve potrebne savjete i informacije vezano za sastav, kvalitet i način upotrebe određenih sirovina.

Sirovine moraju ispunjavati određene standarde kvalitete kako bi se osigurao kvalitet krajnjeg proizvoda. Shodno tome, BM Logistic svoje sirovine nabavlja samo od provjerenih i pouzdanih dobavljača.

F

irma BM Logistic d.o.o. Sarajevo u decembru slavi jubilarnih 10 godina uspješnog poslovanja.

Osnovna djelatnost firme je uvoz i distribucija hemijskih sirovina i ambalaže za farmaceutsku i kozmetičku industriju.

Njihov jedinstven pristup radu rezultirao je da imaju veliki broj zadovoljnih klijenata. Iza svakog njihovog uspješnog projekta stoji tim mladih i ambicioznih stručnjaka koji svakodnevno rade na razvoju i unapređenju ponude. Njihovi kvalitetni i cjenovno pristupačni proizvodi razlog su što svaki kupac postaje zadovoljni partner.

Na bosanskohercegovačkom tržištu izdvajaju se od ostalih iz nekoliko razloga: Kvalitet proizvoda dokazan je certifikatima, a uz to se trude ponudu učiniti najpovoljnijom na tržištu! Na jednom mjestu

36

Kako sirovine, tako i ambalažu iz njihove ponude prati dokumentacija o zdravstvenoj ispravnosti polaznog materijala i gotovog proizvoda. Materijali od kojih su napravljeni kontejneri za farmaceutsku upotrebu zadovoljavaju zahtjeve ispitivanja po Ph. Eur. Na osnovu navedenog, klijenti će znati da su njihovi proizvodi na sigurnom i da će imati duži rok trajanja. „Ponosni smo na proteklih 10 godina uspješnog poslovanja na našem tržištu. Svaka riječ hvale naših kupaca je ono što nas motiviše da budemo još bolji. Želja, namjera i dužnost nam je da pružimo našim klijentima što bolju i kvalitetniju uslugu, da se profesionalno usavršavamo te da se uslovi rada unaprijede.

Jednostavno: da radimo po evropskim standardima. Stalnim razvojem i ulaganjima u ljude, opremu i poslovne procese u stanju smo suočiti se sa svim poslovnim izazovima i našim klijentima ponuditi najbolja rješenja te time doprinijeti i njihovom razvoju.

U konačnici, naš uspjeh zavisi od uspjeha naših kupaca.“ ističe direktor Mirnes Bošnjaković.

PRI R O D A I

V

Z D R AV L J E

eliki fizički i mentalni izazovi vremena u kojem živimo snažno utiču na naš imunitet. Stoga nas i te kako zanima kako značajno pojačati prirodne odbrambene mehanizme organizma bez neželjenih dejstava.

Tako je grupa japanskih imunologa 1992. godine patentirala BioBran MGN-3 Arabinoxylan Compound jedinstvenim postupkom derivacije (razlaganja) rižinih mekinja uz pomoć enzima iz gljive shiitake. Tako dobijen spoj uz arabinoksilan sadrži i druge polisaharide (složene šećere) te svojom jedinstvenom molekularnom strukturom omogućuje tijelu da puno bolje i lakše nego sa bilo kojim drugim dodatkom prehrani, optimizuje svoje prirodne iscjeljujuće mehanizme.

Ovaj proizvod je tako djelotvoran i tako uspješan da je u relativno kratkom vremenu širom svijeta postao poznat kao jedan od najboljih i najpoznatijih dodataka za poboljšanje imunog sistema. Prema procjeni imunologa profesora Ghoneuma sa Drew University iz SAD, od svih dodataka za poboljšanje imuniteta koje je ispitivao, BioBran (MGN-3 Arabinoxylan) se pokazao kao najbolji.

Arabinoxylan - Bioaktivna komponenta BioBrana povećava aktivnost najvažnijih ćelija imunog sistema limfocita (NK ćelija-ćelija ) ćelija prirodnih ubica (natural killer cells) za 300%. NK ćelije se danas prije svega smatraju važnom linijom odbrane od carcinoma ali pokazalo se, takođe, da igraju ključnu ulogu u odbrani domaćina od virusnih i bakterijskih infekcija. Takođe povećava aktivnost T i B ćelija za 150 do 250%.

Dokazano je da značajno podstiče prirodnu proizvodnju antitjela.

Prednosti BioBrana: 1. EFIKASNOST (povećava aktivnost NK ćelija za 300%, a T i B ćelija za 150 do 250%).

2. NETOKSIČNOST (dokazano da je BioBran netoksičan i kada se uzima u velikim dozama, bez opasnosti se može davati trudnicama i djeci – u dozama prilagođenim njihovoj tjelesnoj težini).

3. POTVRĐEN U BROJNIM NAUČNIM ISTRAŽIVANJIMA. 4. BRZO DJELOVANJE (već za nekoliko dana osjetno podiže imunitet osobe koja ga uzima).

5. NE RAZVIJA OTPORNOST NITI ZAVISNOST (jednako je efikasan i nakon dugotrajnog uzimanja za razliku od mnogih drugih dodataka i imunomodulatora).

6. NEMA KONTRAINDIKACIJA (osim 38

Najjači prirodni imunomodulator

BioBran MGN-3 Arabinoxylan Compound Najjači prirodni štit našeg imuniteta 300% snažniji prirodni imunitet

Prim. dr N. Petković, “Biomedic” d.o.o. Banjaluka

ako se uzima zajedno sa imunosupresorima kod liječenja autoimunih bolesti).

7. PRIRODAN JE BEZ GMO-A 8. VISOK STANDARD PROIZVODNJE BioBran (MGN-3 Arabinoxylan) se proizvodi prema visokim standardima kompanije Daiwa Pharmaceutical iz Japana i zadovoljava kako standarde – kriterijume japanskog ministarstva zdravlja, tako jednako zadovoljava evropske i američke standarde nadležnih institucija.

Odnedavno je registrovan i u Bosni i Hercegovini.

Primjena Za jačanje imuniteta posebno kod osoba sa: • malignim oboljenjima koje dobijaju hemioterapiju ili terapiju zračenjem (smanjenje neželjenih efekata terapije).

• Sa virusnim infekcijama (HPV virus, herpes simpleks, herpes zoster, hepatitis B i C, AIDS) • Sa autoimunim oboljenjima (reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, sklerodermija, pernicio-

zna anemija, vitiligo, psorijaza, Hašimoto Tireoditis, Inflamatorna bolest crijeva, dijabetes), • alergijska oboljenja, • bakterijske infekcije i • nestabilan imunitet.

Preporučene dnevne doze 30 do 45mg na 1kg tjelesne težine, raspoređene kroz dnevne obroke. Doza održavanja 15mg na 1kg tjelesne težine. Uzima se 30 minuta poslije obroka, rastvoren u 1dl vode.

Pakovanje Pakovanje tablete od 250mg i kesice od 1000mg. Registrovan je u Bosni u Hercegovini.

Uvoznik i distributer: “Biomedic” d.o.o. Tel: +387 51/430-430 Više informacija o proizvodu na broj telefona: +387 51/306-969 Upisano u Registar dodataka ishrani pod brojem: 11/08-500.4-189/20, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS Broj registracije u Federalnom ministarstvu zdravstva: 05-37-1147/18DP

PRIRODA I

ZLATNA BONITETNA IZVRSNOST

Kompanija “Biomedic” d.o.o. smatra se prvim a ujedno i liderom na bosanskohercegovačkom tržištu i u regionu u segmentu organske hrane, organskih dodataka prehrani te organskoj kozmetici i sredstvima za higijenu. Danas, nakon dvije decenije rasta i razvoja, u svom sastavu ima četiri bioshopa i veleprodajni sektor.

Z D R AV L J E

Brendovi u ponudi Biomedic-a: · Biobran – najjači prirodni imunomodulator · Thyromaxx – za normalnu funkciju štitnjače · Femimaxx – za hormonalnu ravnotežu žena · Testomaxx – za nivo testosterona i sprematogenezu · Adrenomaxx – za smanjenja umora, iscrpljenosti i stresa · Potencijal forte – prirodni preparat za potenciju · Prostate potencijal – za pravilnu funkciju prostate i urinarnog sistema · Testorex – za poboljšanu seksualnu funkciju muškaraca, vitalnost i povećanje otpornosti organizma · Testorex ultra – snaga, mišićna masa, energija, izdržljivost i sex-drive · Mumio – multimineralni kompleks · Kapilar – za zdrave krvne sudove, poboljšava mikrocirkulaciju · Second brain – psihobiotik, balansira hormone sreće i amortizuje stres · Abexol – na bazi pčelinjeg voska; za zdrav stomak i zdravu jetru · Lipoaktiv – reguliše holesterol, čisti krvne sudove i snižava kardiovaskularne rizike · Kubanska moringa – za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i jak imunitet · Vitamin B12, u spreju – za djecu i odrasle · Carvaxyl – pomoć kod infekcija · Sofija – krema za vene sa ekstraktom medicinske pijavice · Sofija – krema za zglobove sa pčelinjim otrovom · Sofija – krema za koljena sa bišofitom i biljnim kompleksom · Folinomel – kod sindroma policističnih jajnika · Natura Siberica – prirodna kozmetika sa adaptogenim sibirskim biljem · Soda bikarbona, Cejlonski cimet, Maca, Kakao, Ashwagandha, Spirulina

2001

2021 BIOMEDIC d.o.o. Banja Luka Majke Jugovića 20 tel. 051/430-430; 051/430-433 www.biomedic-bl.com biomedic@blic.net biomedic-veleprodaja@mail.ru

39

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Za očuvanje zdravlja tokom hladnih meseci

Vitamin D

V

itamin D se sintetiše u koži i to u slojevima stratum basale i stratum spinosum. Pri izlaganju UV zracima epidermalna zaliha provitamina D3(7-dehidro holekalciferol) se fotolizom pretvata u previtamin D3 koji se izomerizuje pomoću nefotohemijske preraspodele u vitamin D3 (holekalciferol). Najviše vitamina D3 se sintetiše pri izlaganju UV zračenju od 295-297nm što odgovara UV indeksu 3 sunčevih zraka. Količina sintetisanog vitamina D zavisi od podneblja, godišnjeg doba, aerozagađenja, životne dobi, zdravstvenog stanja kože, jetre i bubrega.

Ukoliko se vitamin D (D2 ergokalciferol i D3 holekalciferol) unose hranom vezuju se za masnoće i formiraju micele koje se preko crevnih resica apsorbuju prostom difuzijom.Za apsorpciju su neophodne soli žučnih kiselina. Prosečno se apsorbuje oko 50% vitamina D unetog hranom.

Vitamin D se transportuje do jetre specifičnim proteinima i matabolički aktivira hidroksilacijom na C-25 položaju te nastaje 25-hidroksiholekalciferol ili kalcidiol. U bubrezima se kalcidiol hidroksilacijom pretvara u aktivni oblik kalcitriol. Na stvaranje kalcitriola utiču hormoni paratiroidne žlezde, kalcitonin te koncentracije kalcijuma i kalcitriola mehanizmom povratne sprege.

Uloga vitamina D u organizmu: • omogućava ugradnju kalcijuma u kosti te na taj način vrši prevenciju nastanka rahitisa i osteoporoze • omogućava normalno funkcionisanje imunološkog sistema • prevenira nastanak karcinoma, pogotovo karcinoma dojke, kolona i rektuma • prevenira nastanak multiple skleroze • održavanje normalne funkcije gastrointestinalnog trakta Danas se smatra da je oko 40-50% svetske populacije zahvaćeno hipovitaminozom vitamina D. Posebno su ugrožene žene u postmenopauzi, trudnice, starije osobe, oboleli od karcinoma, mada je hipovitaminoza sve češća i kod studenata kao i mlađe radno sposobne populacije.

40

Mr ph. Anica Crkvenčić

Vitamin D je liposolubilan, skladišti se u jetri i masnom tkivu. Gojazne osobe često imaju nedostatak vitamina D u krvi jer se velika količina ovog vitamina skladišti u povećanim masnim naslagama.

Osnovni simptomi nedostatka vitamina D su: • hronični bol u kostima i mišićima • hronični umor i smanjena kondicija • loše raspoloženje i sklonost depresiji • nesanica i nekvalitetan san • sporo zarastanje rana • vrtoglavica • opadanje kose • hronični upalni procesi Namirnice koje sadrže znatne koli-

Nema dovoljno dokaza da suplementi vitamina D štite ljude od Kovida-19 Predstavnici britanskog Nacionalnog instituta za zdravlje i negu, Javnog zdravlja Engleske i Komiteta za naučno ispitivanje ishrane, imaju zajednički stav da je neophodno sprovesti dodatna istraživanja.

Zdravstveni zvaničnici su na osnovu dosadašnjih brzih istraživanja i manjih studija doveli u vezu Kovid-19 i vitamin D, navodeći da bi mogao da igra određenu ulogu u reakciji imunog sistema na respiratorne viruse.

Ipak, nisu pronašli dovoljno dokaza da ga preporuče za prevenciju ili lečenje bolesti.

Stručnjaci koji su proučavali dokaze tvrde da je potrebno više visokokvalitetnih naučnih istraživanja u kontrolisanim uslovima pre nego što donesu bilo kakve zaključke.

Doktor Pol Krisp, direktor centra pri Nacionalnom institutu za zdravlje, kaže da će oni nastaviti da prate dokaze kako budu objavljeni. „Pratićemo i promenićemo uputstva ako bude potrebno".

Edrijen Martino, klinički profesor na predmetu respiratorne infekcije i imunitet pri londonskom univerzitetu Kvin Meri, kaže da ima šansi da vitamin „može smanjiti rizik i/ili ozbiljnost Kovida 19" Uzimanje vitamina D je posebno značajno zimi kada ljudi provode manje vremena napolju, a sada je to još izraženije zbog izolacije.

čine vitamina D su: riba, morski plodovi, punomasni sirevi, žumance jajeta, neke vrste gljiva, jetra. U proseku, unos vitamina D hranom je samo 20%, stoga se obično preporučuje unos preparata koji sadrže vitamin D3.

Pre uzimanja preparata neophodno je odrediti koncentraciju D vitamina u krvi. Preporuka je da se koncentracija održava u rasponu od 50 do 200nmol/l.

Ukoliko su vrednosti niže lekar na osnovu vitaminoze obično se javlja visoka konanamneze i ostalih parametara preporu- centracija kalcijuma u krvi i urinu, nadučuje dnevne doze koje se obično kreću tost, opstipacija, mučnina, bol u stomaku. od 800 do 4000ij.

Ukoliko dođe do predoziranja i hiper-

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Trnjina - balkanska aronija

T

rnjina je vrlo rustična i trnovita biljka, karakterističnog listopadnog žbuna koji raste i do tri metra u visinu sa veoma problematičnim, širokim granama. Možemo takođe reći i da je dugovječna, živi 50 – 60 godina i nekada se koristila za pravljenje živih ograda. Komplikovanih grana, čija je kora sjajna, tamnobraon boje, vrlo trnovita (dugačke i oštre bodlje), sa malenim listovima ovalnog oblika, grubih margina i tamnozelene boje.

Cvjeta u rano proljeće, od marta do aprila, i proizvodi brojne bijele cvjetove (sa pet latica) koji mogu biti pojedinačni ili grupisani u malim gomilama, sa puno prašnika, privlačeći veliki broj insekata, posebno pčela. Plod crnog trna je okrugao i koštunjav u početku zelene boje, međutim, kako dozrevaju tako se i njihova boja mijenja, postaje plavo-crna (ljubičasta). Na samom početku dozrijevanja gorkog je ukusa, ali nakon prvih mrazeva ta gorčina nestaje i biva mnogo ukusnija.

Svoje stanište nalazi u svim dijelovima Evrope, raste divlje, najčešće na obroncima, pokraj poljskih puteva i na ivicama šuma. Vrlo često se identifikuje kao korov, međutim, u pitanju je biljka autohtone vrste, vrlo izdržljiva, koja raste brzo, gotovo svuda, lako se prilagođava svim tipovima terena, mokrim ili suvim, sunčanim ili zasjenčenim (koje očigledno voli) i otporna je na suvo i hladno. Njene plodove iskoristite ne samo za zdravstvene, već i za kulinarske svrhe kao što je, recimo, pekmez od trnjine ili sok od trnjine.

Trnjine - ljekovita svojstva poznata vijekovima Preparati od bobica koriste se kod probavnih smetnji kao što su neredovna stolica, zatvor i dijareja. U te svrhe je podjednako zdrava za djecu i odrasle.

Pekmez od trnjine blagotvorno djeluje na upale želuca, nadomješćuje nedostatak kiseline, a pojačava i apetit. Dokazano djeluje protivupalno, pogotovo kada je u pitanju sluzokoža.

42

Priprema: Jelena Pušac Broćilović

Sok od trnjina kao liek može se koristiti i kod čišćenja respiratornih organa jer razbija sluz i sprečava kašalj.

Ova biljka se uspješno bori i protiv žutice i reume.

Kuvani cvijet trnjine koristi se kao diuretik i laksativ, a dobar je i za čišćenje cjelokupnog organizma. On pojačava lučenje soli, što znači da ćete se znojiti više i time izvršiti prirodnu detoksikaciju. Uz njegovu pomoć ćete razbiti kamen u bubregu i smiriti upalu bešike, a usput ćete očistiti i krv i crijeva.

Naučnici su dokazali kako trnjina ljekovita svojstva pokazuje i kod tretiranja povećane prostate. Čajem od korijena ćete izliječiti groznicu, a koru možete iskoristiti za otklanjanje dijareje i dizenterije.

Ako vas kojim slučajem muče hronične glavobolje možete ovu biljku iskoristiti u aromaterapiji, u kombinaciji sa uljem trnjine.

Zdravstveni tretman pomoću trnjina U biljnoj medicini koriste se cvjetovi, lišće i kora crnog trna. Zapravo je najpoznatija po svojim antioksidantnim i antiinflamatornim svojstvima. Upotreba trnjine se svodi na to da se u vidu prirodnog jedinjenja smanje neželjeni efekti hemoterapija i poboljša kvalitet života pacijenata.

Koristi se i kao tonik, laksativ (cvjetovi su odlični laksativi, bezopasni i odlični za čišćenje) i diuretik. Njeni cvjetovi se mogu koristiti protiv prehlade i upale grla, sušeno voće se koristi protiv dijareje. Za ispiranje možete koristiti esenciju pripremljenu od suvog korijena. Konačno, plodovi ove divlje biljke sadrže vitamine B i C, organske kiseline, minerale i tanin (koji daje tipičan, kiseo ukus).

Crni trn je, takođe, dobar saveznik u borbi protiv nesanice, visoke temperature, groznice i simptoma koji najavljuju period menopauze kod žena (da bi se eliminisale ili barem umanjile ove tegobe). Za jaču krv pripremite čaj od trnjina, koji je u našem narodu veoma poznat i koristi se dugi niz godina.

Na našim prostorima, ovo kiselo voće, bogato C vitaminom, posebno ako se bere poslije prvog mraza (kada dostigne zrelost) i od njega se uglavnom prave čaj, vino, liker, sok, ili pekmez trnjine…

Ne samo što će pružiti niz zdravstvenih prednosti, potvrdiće i svoju kulinarsku upotrebu, posebno tokom zimskih dana, jer ćete u ostavi imati ne samo ukusnu, već i zdravu, slatku zimnicu u kojoj ćete posebno uživati tokom snježnih dana.

Mala opreznost kod crnog trna Ukoliko imate osjetljivu kožu, direktan kontakt sa cvijetom ili lišćem ove biljke može izazvati iritaciju kože. Ako spadate u ovu kategoriju, koristite rukavice i odjeću sa dugim rukavima pri branju ploda crnog trna. https://www.jamieoliver.com/newsand-features/features/sloe-gin-recipe/ RECEPTI: Napravite domaći liker od trnjine Kako biste napravili liker od trnjine biće vam potrebno: • 300 g ploda trnjine, • 2 dl vode, • 500 g šećera, • 1 litar domaće rakije.

Priprema likera: Uklonite koštice iz voća pa ga ostavite nekoliko dana nek se suši. Sipajte ga u sterilisanu flašu i prelijte ga rakijom a zatim ostavite da odstoji mjesec dana. Nakon tog perioda tečnost pro-

PRIRODA I

Z D R AV L J E

tegobe u želucu, pojačali apetit i ubrzati varenje.

Liker od trnjine Kako se ljeto bliži kraju, grmlje počinje gubiti lišće što je znak da se zima približava iza ugla sa svojom hladnoćom. Razlog više da se pripremite kako biste uživali u nevjerovatnim aromama.

Krajem oktobra - početkom novembra, plodovi trnjina su zreli, lijepe plavo-crne, ljubičaste boje, spremni za upotrebu, izgledom poput borovnice, ali potpuno nejestive. Prilikom njihovog sakupljanja ne zaboravite staviti rukavice, jer su grane prepune trnja. cijedite, plodove propasirajte i dodajte sirup od šećera i vode. Dobijeni liker od trnjine sipajte u sterilizovane tegle i sačekajte još mjesec dana prije nego što krenete sa upotrebom.

Recepti za čaj od trnjine za jačanje želuca Uz izvanredni liker i sok od trnjina, fitoterapeuti preporučuju i pravljenje blagog čaja. Njega možete pripremiti na dva načina: Prvi recept – čaj od ploda trnjine: U litar ključale vode ubacite punu kašiku bobica koje ste prethodno izmrvili. Nakon četiri minuta tečnost skolonite s vatre i ostavite je neka se potpuno ohladi. Nakon toga je iscijedite, sipajte u bokal i lagano je ispijajte u toku dana.

Recept broj dva: Za drugu varijantu biće vam potrebne dvije kašičice osušenih cvjetova ove

biljke. Prelijte ih vrelom vodom, sačekajte nekoliko minuta, a potom iscijedite. Preporučujemo dodavanje domaćeg meda radi prijatnijeg ukusa. Ovaj ritual možete ponavljati više puta dnevno bez ustručavanja.

Probajte ljekoviti pekmez od trnjine Sviđa vam se sok od trnjina, a još niste napravili pekmez, pa šta čekate!

Evo kako se pravi: Operite dva kilograma bobica trnjine, prelijte ih vodom i ostavite preko noći. Sutradan ih ocijedite a potom skuvajte u mješavini vina i vode. Nakon što ih iscijedite dodajte im 50 g šećera, a potom nastavite s kuvanjem još 20 do 25 minuta. Vreo pekmez sipajte u sterilisane tegle i dobro zavrnite čepove.

Uzimajte dva do tri puta dnevno po jednu kašiku između obroka. Smirićete

Nije potrebno mnogo truda da napravite idealan liker od trnjine. Nakon što ste ih prikupili, izaberite najljepše plodove, operite ih pod mlazom hladne vode i dobro prosušite. U veliku staklenu posudu (možete i u veću teglu) sipajte litru rakije u koju ćete dodati pola kilograma crnog trna i ostavite ih tako narednih četrdeset dana na tamnom mjestu, zaštićenom od svjetlosti. Nakon ovog perioda filtrirajte mješavinu (dobro je procijedite).

U veću šerpu sipajte litru dobrog crnog vina, pomiješanu sa oko četiri šolje šećera. Mješavinu dobro zagrijte i stalno miješajte da bi se šećer lijepo istopio. Konačno, kombinujući, odnosno miješajući ove dvije pripremljene tečnosti, rakije sa trnjinama i slatkog vina, dobijate prelijepi liker. Ostavite ga da odstoji još dvadesetak dana a onda ga procijedite i sipajte u male bočice.

Takođe, možete unaprijediti aromu ovog likera dodavajući jedan štapić cimeta i koru od jednog limuna.

Ovim jednostavnim receptom postižete značajan uspjeh, u vidu likera, boje rubina, intenzivnog mirisa sa neizostavnom notom divljeg voća i snažnog ukusa. Uživaćete u prelijepom ukusu, naročito kada su prilike posebne!

43

PRI R O D A I

D

Z D R AV L J E

obro je poznato da su bolesti kardiovaskularnog sistema među vodećim uzrocima smrti u svetu. Bilo da se radi o arteriosklerozi, hipertenziji, angini pektoris, tahikardiji, ili bilo kom drugom problemu vezanom za srce i krvne sudove, suočavanje sa tim problemima uvek, opravdano, izaziva veliku zabrinutost pacijenta, jer su obično prognoze takve da će osoba biti osuđena na stalnu dugogodišnju terapiju lekovima.

Kao i kod drugih zdravstvenih problema, pristup zvanične i tradicionalne medicine se u velikoj meri razlikuje, kada je reč o pristupu i samom tretmanu. Naime, dok zvanična medicina preporučuje stalnu terapiju sintetičkim lekovima koji, uz olakšanje ili kontrolu simptoma, mogu da imaju brojne nus pojave, tradicionalna medicina obavezno traži uzrok problema i gleda da eliminiše taj uzrok da bi se problem rešio trajno i to potpuno prirodnim sredstvi-

Tretiranje kardiovaskularnih problema biljnim preparatima

Goran Poletan, fitoterapeut

Imela

Ginkgo

Glog

Žen šen

44

ma, koja ne samo da ne štete telu na bilo koji način, nego mu čak i koriste na veoma širokom polju.

Na primer, kada se radi o povišenom holesterolu, umesto da preporučuje neko sredstvo koje će snižavati nivo holesterola, iskusan fitoterapeut obraća pažnju na celi endokrini sistem, sa akcentom na jetri koja je direktno odgovorna za balans nivoa holesterola i Kopriva ukupnih masnoća. Drugim rečima, fitoterapeut ne deluje na snižavanje nivoa da uvek ima spreman odgovor, što je i normalno kada znamo da je tradicija lečenja lekovitim biljem stara koliko i sam ljudski rod. Svaka lekovita biljka koja je zadržala primenu u narodnoj medicini je prošla test milenijuma i da se nije pokazala izuzetno korisnom ne bi preživela prirodnu selekciju koja je nemilosrdna i priznaje samo uspeh, dok neuspešni završavaju u zaboravu.

Maslačak-cvijet Pomenućemo samo neke od biljaka holesterola direktno, nego indirektno, koje nalaze primenu u tretmanu probleosposobljavajući jetru da ponovo bude ma kardiovaskularnog sistema: maslau stanju da vrši sve svoje funkcije, uk- čak, pelin, žalfija, kopriva, žen šen, imeljučujući i balans holesterola i ukupnih la, gingko, čičak, kora vrbe, hajdučka masnoća, što dovodi i do odmašćivanja trava, glog… jetre i krvnih sudova. Na taj način se, uz balansiranje, nivo holesterola i triglicerida istovremeno tretiraju i problemi arterioskleroze i hipertenzije.

Bilo da se radilo o već navedenim www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com problemima, ili problemima slabe cir- Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH kulacije, hemoroida, ili tromboze, priro- +387 66 355 310

PRIRODA I

Z D R AV L J E

AYURVEDA – najstarija medicina

Č

uđenje! Jednom riječju opisan moj prvi susret sa Ayurvedom.

Riječ Ayurveda je sanskritska složenica, sastvaljena od dva pojma: Ajus – život; Veda – znanje. Da bismo bolje razumjeli ajurvedski pristup, važno je objasniti značenje riječi Veda. Veda na sanskritu znači znanje, sveobuhvatno i neuništivo znanje o svemu što postoji i o postojanju uopšte. To je znanje o svemu što živi. Ayurveda je starija više od 5000 godina.

Svjetska zdravstvena organizacija opisuje da je Ayurveda najstariji sistem zdravstvene zaštite. Porijeklo je u antičkoj Indiji. Ova medicina, zasnovana na svijesti, podrazumijeva usklađiva-

„Najljepše iskustvo koje možemo doživjeti je čuđenje. To je izvor sve umjetnosti i znanosti. Onaj kome je taj osjećaj stran, ko se više ne zaustavlja da bi se nečemu divio, taj je mrtav; njegove oči su zatvorene.“ Einstein

lazila kroz probavni trakt, da bi krv cirkulirala tijelom, da bi se nervni impulsi kretali. O pitta doši ovisi probava, aktivnosti enzima, metabolizam hrane, vode i zraka. Moramo imati i kaphu ili strukturu da bi ćelije bile zajedno i oblikovale sisteme našeg tijela. Međudjelovanjem svih triju doša dolazi do ispoljavanja našeg karaktera (prakriti). Prakriti određuje naš tjelesni tip. Ako je neko vata tip, to znači da prevladavaju osobine vata doše. Tako je i za pitta i kapha tipove.

nje ličnih životnih ciklusa sa ciklusima Razumijevanje tjelesnih tipova poprirode, što znači ishrana prilagođena maže da se povežu određene psihofizičličnom konstitucionalnom tipu, takođe ke sklonosti sa određenim problemom, odmor i aktivnost, tjelesne vježbe, pozitivno društveno okruženje...

Svi znamo da na okolnosti i situacije reagujemo različito. Neke osobe na kritiku uopšte neće reagirati, druge će reagirati bijesno, treće osobe će biti samo zabrinute... Svako od nas ima fiziološku, biohemijsku, emocionalnu i intelektualnu individualnost. Ova individualnost je jedinstvena, jer svi posjedujemo sklonosti koje su u ajurvedi organizirane u vidu tjelesnih tipova ili doša (sanskrit - dosha). Riječ doša znači „ stvari koje mogu da izgube svoj udio“.

Sve ćelije u tijelu sadrže ova tri osnovna načela, tri psihofiziološka tipa ili tri doše: Načelo kretanja; Načelo metabolizma; Načelo strukture.

Na sanskritu tri doše su: vata, pitta, kapha. Naše tijelo mora imati vatu ili kretanje da bi disalo, da bi hrana pro-

Slavica Todorović dr. med. homeopatkinja i akupunkturologinja

kako bismo pomogli organizmu da dođe ponovo u stanje ravnoteže (homeostaze). Kada nastupi disbalans ili neravnoteža, ajurvedska medicina svojim principima liječenja ponovo uspostavlja cjelovito zdravlje i uspostavlja ritam sa ritmom prirode.

Karl Jung je nakon posjete Indiji, 1938. godine, napisao: „Sasvim je moguće da je Indija autentičan svijet i da bijeli čovjek živi u ludnici punoj apstrakcija. Život se u Indiji još uvijek nije povukao u čauru glave. On još uvijek predstavlja cjelokupno tijelo koje živi. Nije nikakvo čudo što se Evropljanin tu osjeća kao da sanja; čitav život Indije je nešto o čemu on može samo da sanja. Kada hodate bosonogi ne postoji opasnost da zaboravite na zemlju“.

Ovaj koncept individualne konstitucije je uveliko stran našem umu, a za nas je veoma bitan kao način da razumijemo našu povezanost sa prirodom.

Ayurveda je jedan od puteva da dovedemo sebe u sklad i svi pojedinačno, na taj način da stišamo „gnjev“ prirode da bismo se vratili zdravlju!

45

Z D R A V S T V O

COVID-19 i smanjena mišićna aktivnost

Sarkopenija

Mudre misli

K

?

Prof. Tihomir Levajac, književnik

ao profesor književnosti najčešće sam se sa knjigom družio. Čitao ono što sam morao i ono što mi je duša iskala. Često sam nailazio na rečenice koje su me osvežavale, na misli pri kojima mi je dah zastajao, na slike kojima sam se divio, te ih vremenom zapisivao da mi iz sećanja ne iščeznu i skupljao u mom kovčežiću. Te lepe trenutke želim sa vama da podelim.

Svojim skromnim izborom. Ako se i vama svide, onda je u redu, a ako vam se ne sviđa, onda ništa.

P

andemija COVID-19 dovela je do niza mera kojima se suzbija njeno širenje. Ograničavaju se putovanja, dolazi do samoizolacije, izbegavaju se susreti, pribegava se društvenoj izolaciji, a nekada se sprovodi karantin. Te mere vode sve dužem boravku u kući, pogotovo starijih osoba. Navedeni postupci dovode do smanjenog kretanja i umanjenja drugih fizičkih aktivnosti, što najviše pogađa gradske stanovnike u gerijatrijskom dobu (osobe starije od 65 godina). Uz smanjenu fizičku aktivnost, koja dovodi do gubitka skeletne muskulature i smanjenja mišićne snage, često u pomenutim uslovima dolazi do promene dijete, tako da se povećavaju naslage telesnih masti. Ove izmene telesnog sastava u starijem organizmu povezane su s pojavom ili ubrzanim razvojem raznih bolesti, kao što su dijabetes, osteoporoza, depresija, kardiovaskularna bolest i kognitivni pad. U takvoj situaciji otpornost prema infekciji virusom korona se smanjuje, a ako do infekcije dođe, klinička slika je teža. Zato nije slučajno da COVID-19 odnosi mnoge staračke živote.

Nedavno mi se iz udaljenog grada javio poznanik stariji od 80 godina koji je oboleo od sarkopenije (gr. „sarks” – meso, mišići; „penia” – gubitak) s pitanjem šta je dovelo do tog poremećaja.

Sarkopenija je sindrom koji označava gubitak mišićne mase uz gubitak snage i funkcije. Posljedično, dolazi do otežanog svakodnevnog funkcionisanja, lošijeg kvaliteta života, a može dovesti i do smrtnog ishoda.

Najvažniji faktori koji dovode do mišićne atrofije i degeneracije u toj mahom staračkoj bolesti su smanjena fizička aktivnost, gojaznost i nepravilna ishrana. U sarkopeniji skeletna mišićna 46

Tihomir Levajac

masa progresivno opada i snaga je sve manja (hodanje je usporeno i stisak šake sve slabiji), a masne naslage se nagomilavaju tako da je telesna težina često nepromenjena. Do smanjene fizičke aktivnosti dovode i teška oboljenja ili specijalna stanja, npr. maligne bolesti, reumatoidni artritis, kaheksija, malnutricija, imobilizacija zbog fraktura i sedeći način života. (Sedeći načina života jednog plemića savršeno je, 1859. godine, opisao Ivan Gončarov u romanu „Oblomov”) U slučaju da se osoba ne može kretati, ona mišićnu aktivnost treba da održava izotoničnim i/ili izometrijskim vežbama, a ishrana starije populacije trebalo bi da bude bogata proteinima i povrćem, uz smanjeno unošenje skroba (npr. krompir) i drugih ugljenih hidrata (posebno izbegavati šećer) i eliminaciju alkoholnih pića, a neophodno je voditi računa o optimalnom unošenju vitamina D, koji podstiče imunitet.

U doba pandemije COVID-19 mnoge starije osobe izbegavaju fizičku aktivnost.

Možda će ova bolest, izazvana virusom korona (SARS-KoV-2), još dugo trajati jer mnogi stanovnici neće da se vakcinišu i virus ima šansu da stvara nove varijante koje se brže šire i opasnije su. Zato bi sve stare osobe trebalo da održavaju fizičku aktivnost jer će pasivnost neke odvesti čak u sarkopeniju – bolest sa smrtnim ishodom. Lekari bi trebalo da sprečavaju rizik od akutne sarkopenije tako što bi prilikom svakog pregleda procenili mišićnu snagu i proverili ishranu starijih pacijenata, pogotovo onih koji su preležali COVID -19.

Akademik Rajko Igić, autor knjige „Osnovi gerijatrije”, Medicinski fakultet Banjaluka AddThis Sharing Buttons

*** „Zašto je mesec žensko nebesko telo?“ „Zato što se mesečeve mene podudaraju sa čišćenjem žena – svakih 28 dana.“ Nepoznat autor

Da bi se prezreo novac, treba ga imati mnogo, mnogo. Čezare Paveze

Svaki muškarac voli dve žene. Jedna je plod njegove mašte, a druga još nije rođena.

Halil Džubran

Izgleda da je starenje jedini mogući način da se živi dugo.

Danijel Fransoa

Ko malo hoće, sve ima; ko ništa neće, slobodan je; ko nema, a ne priželjkuje, ravan je bogovima.

Gernando Pesoa

Nedostaju mi oni kojima ja nedostajem.

Robert Vizner

Sinoć sam kovao hiljadu planova, jutros sam radio kao i obično.

Konfučije

Moj savet je da se oženiš. Ako nađeš dobru ženu, bićeš srećan, a ako ne – postaćeš filozof.

Sokrat

Nije siromah onaj koji ima malo, već onaj ko želi više.

Seneka

Nije srećan onaj ko ima ono što želi, već onaj koji ne želi ono što ima.

Latinska poslovica

Raj na zemlji nalazi se u grudima žene, na leđima konja i na stranicama knjige.

Arapska izreka

Udruženje za prirodnu, energetsku i duhovnu medicinu Nenad Janjetović Janje, narodni iscjelitelj, svojim nadprirodnim darom, ogromnom i moćnom energijom i velikim životnim iskustvom, pomaže ljudima širom svijeta.

Svojim činjenjem pomaže nam : Kako spoznati univerzum prirode i sebe i kako energetski balansirati sam sebe; Kako spoznati Univerzum, sagledati i učiti šta nam sve daje a šta mi njemu treba da uzvratimo; Spoznati priorodu oko nas i planetu Zemlju, naučiti šta nam ona daje a šta mi njoj trebamo i moramo da uzvratimo; Spoznati sebe, svoje svemirsko i fizičko tijelo te našu ulogu, zadatak i obavze u materijalnom svijetu; Kako misaono balansirati fizičko sa svemirskim tijelom i to sve sa prirodom i Univerzumom; Kako dodirom svojih prsta balansirati svoje fizičko tijelo od vrha glave do stopala ; Kako osjetiti i spoznati svoj imunitet i koristiti ga u odbrani svog fizičkog tijela; Ovozemaljski čovjek je spoj svemirskog tijela sa fizičkim i u sebi ima UM, MISAO, DUH i DUŠU. - Stavi prst na čelo pa dobro razmisli! To znači da Um caruje, a smješten je u hipofizi. On automatski, preko duha i duše, održava fizicko tijelo.

- MISAO je ta koja nas vodi kroz matrijalni svijet i može biti pozitivna (uzdižemo se duhovno i fizički), ili negativna ( rušilačka za sebe i svega okolo sebe).

- DUH daje moć memorije/iz velikog mozga i intuicije /iz malog mozga kroz oči i inteligenciju / iz štitne žlijezde i krajnika dajući glas, sluh, ukus i miris i snalaženje u prostoru i vremenu/..

- DUŠA daje mir u nama i oko nas držeći ljubav i osjećanje, nagone i instikt, kako bi tijelo moćno vegetiralo po djelovanju duha i duše.

- VJERA - moć da budemo povezani sa prirodom i svemirom i da imamo energetsku stabilnost koju iz svemira primamo.

Tehnika lečenja dlanovima

Dodiri koji leče

Tehnika lečenja dlanovima je jednostavna, ali efikasna. Ova metoda lečenja polazi od osnovne postavke da se refleksne zone organizma nalaze na dlanovima i na tabanima. Smatra se da životna energija teče određenim putanjama (meridijanima) kroz naše telo, a da su te putanje povezane sa svim organima. Dakle, stimulacijom određenih tačaka na tim putanjama mogu

Z D R A V S T V O

Univerzum

da se uklone različite tegobe, tj. blokade u pravilnom protoku životne energije.

Stavljanjem ruku na određene delove tela ublažićete bolove. Veza koja se uspostavlja između dve tačke koje „spajamo” rukama funkcioniše kao neka vrsta protočnog kabla za energiju. Prvo treba da osetite svoju energiju, a to ćete postići udisanjem i izdisanjem, pomerajući stomak, a ne grudni koš. Uradite ovu vežbu disanja 36 puta, a nakon toga položite dlanove na mesta u zavisnosti od tegoba koje vas muče.

LOŠA CIRKULACIJA - Problemi sa cirkulacijom nastaju kad se protok krvi kroz organizam odvija usporeno. Stegnite pesnicu i stisnite je drugom šakom. Obrnite ruke i uradite vežbu ponovo.

STRAH - Naš organizam reaguje kada mu preti opasnost tako što osetimo strah i čula se izoštre. Kod nekih ljudi strah lako pređe u paniku. Onima koji žele da se opuste u ovakvim situacijama položaj ruku može da pomogne. Postavite desni dlan na desnu stranu leđa u visini bubrega dok leva ruka treba da bude na levoj strani prepona.

Nepravan položaj atlasa, prvog vratnog pršljena, često je uzrok slabe cirkulacije u telu, kardiovaskularnih tegoba, disajnih smetnji, probavnnih smetnji, prihičkih tegoba, zamagljenog vida, lošeg sna pa čak i bolova u kolenima i kukovima.

NESANICA - Da biste ublažili nesanicu, postavite desni dlan na levu stranu grudnog koša, a levu ruku na pregib lakta desne ruke.

Atlas Cenepik masaža

BOLOVI U KIČMI - Ovi bolovi mogu da nastanu kao posledica grčenja mišića ili zbog napetosti. Otklonite ih tako što ćete postaviti desnu ruku na levu stranu vrata, u samom korenu, blizu ključne kosti, a levu ruku stavite na levu preponu.

Jelena Savić Atlas Cenepik, terapeut

BOL U STOMAKU - Ublažite stomačne tegobe tako što ćete postaviti desni dlan Masažom ramenog pojasa, vratnog na levo rame i levu ruku na repnu kost i potiljačnog dela specijalnim aparatom sa leve strane. „TEŽINA” U NOGAMA - Dovoljno je da bude veoma topao dan pa da se uspori cirkulacija i da osetite težinu u nogama.

Ovo je znak da energija ne protiče dobro kroz organizam. Postavite desnu ruku na levu preponu, a levu ruku na na levi kuk.

VISOK KRVNI PRITISAK - Verovali ili ne, i hipertenziju možete smanjiti pomoću sopstvenih ruku. Desni dlan postavite u predelu desnog bubrega, a levi na trtičnu kost sa leve strane.

ZATVOR - Do zatvora najčešće dolazi zbog neadekvatne ishrane, a da biste izbegli ovu tegobu, desni dlan postavite na donji deo potiljka, a levi na pregib levog kolena.

KAŠALJ - Ublažite kašalj tako što ćete postaviti desnu ruku na levu stranu potiljka, a levu ruku na levu preponu.

GLAVOBOLJA - Bolovi u glavi najčešće su izazvani nekom stresnom situacijom ili promenom vremena. Postavite desni dlan na levu stranu čela, a levi na levo stopalo, između pete i članka.

na bazi akupresure, simptomi se smanjuju i nestaju.

Atlas CENEPIK masažom potiljka rešava se uzrok zdravstvenih tegoba: • glavobolja • vrtoglavica, zanošenja i nestabilnosti u hodu • bolova u vratu i kičmi • grbica na vratu • trnjenja ruku • zujanja u ušima Ovu metodu alternativne medicine otkrio je švajcarac René – Claudius Schümperli, koji je i sam bio teško pogođen lošim položajem Atlasa, pa je između 1993. i 1996 god. razvio revolucionarnu metodu, kojom se atlas dovodi u pravi, prirodni položaj.

UDRUŽENJE ZA PRIRODNU, ENERGETSKU I DUHOVNU MEDICINU U N I V E R Z U M BANJA LUKA Ul. Sretena Stojanovića 40 Mob. +387 65 444 879 e-mail: univerzumuped@gmail.com

47

ZDRAVSTVO - SRBIJA

S

vetski dan srca ustanovljen je Prof. dr Milan Nedeljković 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova. Procenjuje se da će do 2030. taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može Smatraj svaki dan kao jedan ceo otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu a ne kao deo. Neka se da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fi- svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i zička neaktivnost). da ga bez stida pokažeš vasioni. (Vladika Nikolaj Velimirović ) Srbe ubi slabo srce! Ima povišen krvni pritisak, najčešće se kreće do stola, wc-a i auta, ima višak kilograma i ći u mudrom zborenju arhiepiskopa Jo- to i jeste maksimalna stvaralačka aktivvana Belogorodskog koji veli:“Svaki po nost koju čovek može da projavi u ovome manjak zdravih zuba… Živi pod stresom, u oblaku duvanskog dima, počesto meri svoga dara, jer vera je takođe dar. svetu. To je zadivljujući primer nepokolese „dohvati“ alkohola i bogate trpeze i A nekome je dato više, a nekome manje. bljivosti, predanosti, vere i spremnosti da najverovatnije će umreti od neke karAli rečeno je – kome je mnogo dato, od se prihvati Njegova Volja”! diovaskularne bolesti! Prema podacima I opet bih da priča počne pamenjega će se više i tražiti! Treba samo čuInstituta za javno zdrvlje Srbije „Dr Miti glas Božiji i primiti ga kao Božiju volju. ću, iskazana u Evanđelju po Luki - 11. lan Jovanović Batut“, od posledica boZa to su potrebni unutrašnji napori. Ali glava, u kojoj se zbori: “Niko ne meće lesti srca i krvnih sudova tokom 2020.

Piše: Vera Pušac u Srbiji je umrlo 55.305 osoba (25.617 muškaraca i 29.688 žena). Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Među brojnim kardiovaskularnim bolestima, ishemijske bolesti srca u velikom procentu (skoro 16 %) učestvuju u smrtnim ishodima od KVB-a.

Akutni koronarni sindrom (akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt), kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, vodeći je zdravstveni problem i u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. „Ne mora čovek imati krila genija da se popne nebu pod oblake. I smišljenim i istrajnim korakom može se popeti na te visine“, govorio je Milan Jovanović BaProf. dr Milan Nedeljković, odmah po rođenju, 1957. godine u Beogradu, sa roditeljima se vraća u Ub, gde je njegov otac službovao tut. O tome i želimo da govorimo u ovoj kao veterinar. Tamnavu smatra svojim zavičajem jer je i osnovnu školu i gimnaziju završio u Ubu. Kao najbolji među najboljima, dobio priči o uglednom i svetski poznatom je diplomu za najuspešnijeg gimnazijalca Gimnazije „Branislav Petrović“ u Ubu. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu interventnom kardiologu prof. dr Mila- diplomirao je1982. a magistrirao 1989. godine iz oblasti kardiologije sa temom „QT interval u akutnom infarktu miokarda“. U istoj nu Nedeljkoviću. Lekaru koji se pasent ustanovi je 1991. završio specijalističke studije, a 1999. odbranio doktorat iz kardiologije na temu „Ergonovinski test u predikciji uklapa u reči drevnog mudraca koji je koronarnog arterijskog spazma“. Stručno se usavršavao na University of Pittsburgh Medical Centar – Presbyterian Hospital (20012002.). U zvanje vanrednog profesora iz predmeta interna medicina – kardiologija na Medicinskom fakultetu u Beogradu izabran je rekao: Kad nešto želiš u životu, najpre 2006. a u martu 2013. za redovnog profesora iz istog predmeta. Vanredni je član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog moraš razmisliti hladnim razumom, za- društva od maja 2011. godine. Na mestu sekretara Naučne grupe za internu medicinu Akademije medicinskih nauka Srpskog tim toplim srcem prihvatiti, a potom či- lekarskog društva bio je 2015. a 2020. ponovo je izabran na istu funkciju. Redovni član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva postaje 2019. godine. Član je Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU od 2015. a ponovo izabran 2020. godine. stim rukama izvršiti.”

Ovozemaljski čovek nemom zbu- Predsednik je Udruženja kardiologa Srbije od 2011. do 2013. godine, a i predsednik Radne grupe za interventnu kardiologiju u istom udruženju u mandatu od 2013. do 2015. godine… Dobitnik je najvišeg priznanja Udruženja kardiologa Srbije, nagrade zlatna njenošću pita se kako je to moguće, medalja Udruženja kardiologa Srbije za 2013.godinu. Višestruko je nagrađivan od strane Srpskog lekarskog društva nagradom za kako se sve to postiže i koliko treba uspešan rad i doprinos na polju kardiologije, a 2014. nagrađen je nagradom za naučnoistraživački rad. Radi na Klinici za kardiologiju da traje dan, Bogom dan, u koji može u Kliničkom centru Srbije na mestu načelnika Odeljenja prijema specijalističkih ambulanti i dnevne bolnice. Gostujući je profesor da se upakuje ovolika količina davanja Medicinskog fakulteta u Banjaluci od 2019. Predsednik je Gradske opštine Vračar od jula 2016. u prvom, a od septembra 2020. sebe!? Možda odgovor možemo prona- godine u drugom mandatu. Živi u Beogradu, oženjen je i otac je petoro dece…

48

Infarkt može da se leči samo u angio-sali

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Vladika Nikolaj u poseti crkvi u Moravcima kod Ljiga 1935. god., sa domaćinima Milanom (dedom) i Aleksandrom (mojim ocem) Nedeljkovićem

zapaljene svijeće na sakriveno mjesto, niti pod sud, nego na svijećnjak da vide svjetlost koji ulaze. Svijeća je tijelu oko.

Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve će tijelo tvoje biti svijetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i tijelo je tvoje tamno. Gledaj dakle da vidjelo koje je u tebi ne bude tama. Jer ako je sve tijelo tvoje svijetlo da nema nikakvoga uda tamna, biće svijetlo kao kad te svijeća obasjava svjetlošću”.

To svetlo videlo u njemu, njegovoj promisli obasja sve one kojima život o koncu visi. Sve kojima je srce pod teretom svakojakih “grehova” zamaglilo svoje ritmične otkucaje i umorilo se.

Interventni kardiolog Prof. dr Milan Nedeljković, interventni kardiolog, svoj radni vek od skoro 40 godina, posvetio je ljudskom srcu i izučavanju svih njegovih tajni i potreba kako bi što duže trajalo i što zdravije kucalo u grudima čovekovim. Dr Milan Jovanović Batut, koga su smatrali „patrijarhom jugoslovenske zdravstvene culture”, govorio je: „Ako je ikome u svetu potrebna pouka o čuvanju i negovanju zdravlja, potrebna je srpskom narodu svih krajeva”. Da brigom za sopstveno zdravlje ne možemo da se pohvali-

Eparhijski savez u Žiči, 1938. godine, Milan Nedeljković (deda) u gornjem redu zaokružen, sa Vladikom Nikolajem u donjem redu sedi

mo iskustveno veruje i dr. Nedeljković i kaže: ”Posle nasleđa stres je najgori neprijatelj srčanih i moždanih krvnih sudova. Oni najviše stradaju jer imaju mali promer, najviše se kaldrmišu i ako su te kaldrme malo ispupčenije dođe do pucanja plaka i do infarkta. To se dešava obično kad se čovek nervira i ako još ima i naslednu sklonost ka tim bolestima. Nijedno ni drugo ne možemo da isključimo u potpunosti, ali stres možemo da svedemo na minimum. To može da se postigne primenom jednostavne šifre zdravlja i hrišćanskim pristupom u očuvanju duha, duše i tela.

Smirivanje čoveka kroz mirnoću i ljubav prema samom sebi, prema drugom čoveku i okolini, ispoljeno kroz umerenu ishranu, post, ispovedanje, pričešće i sjedinjavanje sa Bogom, smanjuje stres i moguće eksponiranje gena koji nose bolest. Težak je posao lekara. Spasiti život je najčasniji čin. Osećaj da ste pomogli čoveku koji je mnogo bolestan uzvišeni je osećaj koji svaku poru lekara ispunjava radošću. Kao da ste se i vi ponovo rodili. Pacijent uđe u salu beo kao papir, ne gleda, ne priča ništa, u strahu je. Anginozni bol je opak, ljudi osećaju bliskost smrti. Lekar onU angio sali KC Srbije

da ugradi stent i pacijent izađe rumen kao jabuka. To stvara osećaj neizmerne sreće”, iskren je profesor Nedeljković.

Osim standardnih koronarnih intervencija i otpušavanja hronično začepljenih arterija, lekari Kliničkog centra Srbije, na čelu sa interventnim kardiologom profesorom Milanom Nedeljkovićem, a uz asistenciju italijanskog profesora Đanpola Usija, počeli su da rade operacije zamene srčanih zalistaka kod visokorizičnih pacijenata primenom TAVI procedure, odnosno implantacije veštačkih zalistaka kroz preponsku arteriju i zatvaranje aurikule, kesastog proširenja leve pretkomore sa okluderima (LAAC), a sve bez otvaranja grudnog koša. Prve ovakve procedure urađene su na 8. beogradskom kongresu interventnih kardiologa (BASICS) 2013. godine. “U aorti, na mestu bolesnog srčanog zaliska, naduva se balon kojim se razori stari oboleli zalistak, zatim se izvadi balon i postavlja se veštačka valvula pod rendgenskom kontrolom. Intervencije se izvode kod pacijenata koji su imali tešku aortnu stenozu i visok rizik za složenu hiruršku proceduru otvaranja grudnog koša. Za njih je ovo metoda izbora, zapravo metoda spasa, da im se za 30 do 45 minuta, koliko traju ove intervencije, bez otvaranja grudnog koša, ugradi specijalna valvula. Ona je napravljena od posebnog materijala i veličine je cigarete. Spakovana je u poseban kateter i njime se stiže do problematičnog mesta na aortnom luku. Ovo je genijalno rešenje! Oporavak je neuporedivo brži.

Za razliku od klasične operacije gde se otvara grudni koš, gde se pacijent priključuje na veštačka pluća i krvotok, gde operacija traje i po nekoliko sati, a oporavak 6-8 nedelja. Sve ovo članovi tima rade pod kontrolom rendgena, pa je zato tokom cele intervencije neophodno nositi kecelje za kateterizaciju, teške 12 kilograma. Ovde je reč o novim tehnikama za koje je potrebna posvećenost i učenje, za šta su naši lekari spremni. Srbija ima izuzetne mlade interventne kardiologe. Čini mi se da su čak i bolje obrazovani od nas koji smo time počeli prvi da se bavimo. Od mojih mladih doktora, dvojica-trojica kada bi otišla u Ameriku, mogla bi tamo da budu lekari „broj jedan”. U to vreme program TAVI se sporadično primenjivao jer se radio samo kao komercijalan. Danas je ugradnja TAVI proteza nekomercijalna i, zahvaljujući sredstvima RFZO, obezbeđena je nabavka 150 valvula za najteže pacijente, čija će ugradnja početi krajem ove i početkom iduće godine. Ovo 49

Z D R AV S T V O - S R B I J A

je nešto veoma veliko za Srbiju i mnogo me raduje”, zadovoljno ističe prof . dr Milan Nedeljković koji je i inicijator programa transkateterske zamene aortne valvule (TAVI) i ugradnje okludera aurikule pretkomore (LACC).

Juna meseca, daleke 2007. baš na Vidovdan, sa akademikom Miodragom Ostojićem, profesorom Aleksandrom Lazarevićem i kardiolozima KC Banjaluka, otvorio je salu za kateterizaciju srca i radio na treniranju i obuci interventnih kardiologa, sestara i tehničara.

Iste godine postao je počasni član Udruženja kardiologa Srpske, što smatra velikom čašću! Taj sebi postavljeni “sveti” zadatak nastavlja da realizuje i u Srbiji.

Decembra 2010. otvorio je angio-centar i angio-salu u Zdravstvenom centru u Valjevu. Osnivač je Programa za lečenje akutnog infarkta, metodom PCI. Uradio je prvu kateterizaciju, a takođe i prvu implantaciju stenta u akutnom infarktu miokarda u istom centru. Otvaranje angio-sale u Opštoj bolnici Užice 2011. i u Zdravstvenom centru Zaječar 2014. godine, takođe je rađeno pod njegovim iskusnim nadzorom.

Za postignute rezultate u nauci i afirmaciju opštine Ub, 2010. godine, doktoru za srce od srca su građani dodelili povelju “počasni građanin”: ”Priznanjem prvog počasnog građanina Ubljani su mi otvorili srca i još više me obavezali da ovoj varošici pomognem koliko god mogu”, ponosno je govorio prof. Nedeljković. Eparhija valjevska, 2011. odlikovala je doktora Nedeljkovića ordenom Svetog vladike Nikolaja za doprinos u izgradnji hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Ubu, a od Eparhije banatske, 2019. dobija odlikovanje Svetog Teodora Vršačkog. Oktobarsku nagradu grada Leskovca, dobija 2020. godine kao veliki prijatelj Leskovca čiji je doprinos u funkcionisanju angio-sale od velikog značaj i za bolnicu i za lekare i sve pacijente koji se u njoj nađu.

Dr Nedeljković ne krije zadovoljstvo što Srbija danas ima snažnu mrežu angio-centara, čijem je nastanku i sam doprineo. Interventnom kardiologijom bavi se 38 godina i pamti pionirske dane nastanka ove specijalističke grane, kada se kaskalo za svetom. Od 2005. u Beogradu se održavaju radionice interventne kardiologije na kojima su najbolji stručnjaci u ovoj oblasti iz Japana, Kine, Amerike, Nemačke, Italije, Francuske, operisali najteže pacijente u našim salama i spasili preko 300 pacijenata.

Donosili su nove uređaje, savremeni materijal i nove tehnologije rada, koje 50

U zgradi Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske sa predsednikom akademikom Rajkom Kuzmanovićem

su naši kardiolozi od njih učili i naučili.

Mnogi lekari iz Srbije išli su na obuku u strane centre. I sam profesor Nedeljković je 2001. i 2002. godine boravio u Pensilvaniji, u Pitsburgu, u čuvenoj Univerzitetskoj prezbiterijanskoj bolnici, gde je naučio da se akutni infarkt može lečiti jedino u angio-sali, što je bila i varnica koja je u njemu zapalila plamen snažne volje i shvatanja da je Srbiji potreban što veći broj angio-centara te je i pokrenuo zamajac da svaka bolnica u Srbiji dobije angio-salu. Srbija danas ima 20 angio-centara, 35 angio-sala i 109 interventnih kardiologa i radiologa osposobljenih za ove procedure. „Previše ljudi umre sa srcem predobrim za umiranje“ govorio je američki kardiohirurg Klod Bek! Prof. Nedeljković objašnjava da infarkt nastaje kad pukne plak (naslaga masnoća u zidu krvnog suda). Ti takozvani nezreli, mali plakovi osetljivi su na hladnoću, nerviranje, veliki fizički napor, mnogo cigareta popušenih za kratko vreme, nagli skok krvnog pritiska... Njihovo pucanje dovodi do oslobađanja masnoća unutar krvnog suda i stvaranja ranice u krvnom sudu. Čim se oseti bol u grudima treba odmah pozovati lekara. Od bola do trenutka kada pacijent uđe u salu za kateterizaciju, ne bi trebalo da prođe više od 90 do 120 minuta. To je idalno vreme, vreme tzv.”zlatnoga sata”, kada pacijentu može da se pomogne sa što manjim posledicama.

“U godini pre pandemije, 2019. u celoj Srbiji je bilo 18 angio-centara u kojima su ukupno obavljene 47.522 procedure koronarografije. Od tog broja kod 16.638 pacijenata ugrađeni su stentovi.

Početkom pandemije COVID-19, marta 2020. i kada je usledilo vanredno stanje i „zatvaranje”, slika se promenila pa smo imali znatno manji broj interventnih procedura - 31.052, od čega 11.792 ugradnje stenta. To kazuje da smo sa kadrom interventnih kardiologa i radiologa koje imamo i sa dobrom organizacijom uspešno pokrivali sva žarišta u vremenima pandemije, na uspeh i zadovoljstvo i pacijenata i lekara u njihovoj neprekidnoj borbi za spas pacijenata od tako opake bolesti kakva je infarkt miokarda”, kazuje dr Nedeljković i nastavlja: ”Javnosti je manje poznato da se u bolnici u Batajnici, našoj najvećoj ustanovi u kojoj se leče oboleli od infekcije COVID-19, svake nedelje u proseku obavi između 7 i 10 intervencija ugradnje stenta. Pacijenti koji su imali nesreću da dobiju i akutni infarkt miokarda i COVID, praktično biju duplu bitku i u velikom procentu je i dobiju.

Ovde je ciljano otvorena angio-sala pa se pacijenti iz cele Srbije koji imaju i COVID i dobiju akutni infarkt miokarda, transportuju pravo u Batajnicu. Našim stručnjacima treba čestitati na dobroj organizaciji! Po osam dana u mesecu o ovim pacijentima brinu interventni kardiolozi i medicinske sestre UKC

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Srbije i Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, po pet dana lekari iz Gradske i Zemunske bolnice i četiri dana lekari iz KBC „Bežanijska kosa”, pojašnjava professor.

34. Ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku Čovek od vrline se fokusira na težinu koju treba savladati, a uspeh dolazi posle toga!

(Konfučije)

Kao član Evropskog udruženja kardiologa (FESC, 2003. godine), Američkog koledža kardiologa (FACC, 2003. godine) i Evropske asocijacije za perkutane kardiovaskularne intervencije (EAPCI, 2007. godine), dr Nedeljković je ponosan na činjenicu da je na kongresu u San Dijegu 2015. izdejstvovao da se osnuje 34. ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku i postao njegov prvi guverner: “Od tada počinje jedna velika etapa za

Prof. dr Branko Beleslin, prof. dr Duško Vulić i prof. dr Milan Nedeljković, San Diego, mart 2015. godine 65.

Kongres Američkog koledža kardiologa posle promocije 34. Ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku

srpsku medicinu, jer je na taj način prvi put, od Američkog udruženja kardiologa, zvanično priznato postojanje Udruženja kardiologa Republike Srpske.

Svemu ovome su mi mnogo pomogli professor Nathan Wong iz Irvajna - Kalifornija, professor Duško Vulić, dopisni član ARNUS i professor Branko Beleslin. Zahvaljujući tome, na američkim kongresima učestvujemo sa drugim ograncima u organizaciji simpozijuma kojima prisustvuje i preko 25.000 kardiologa širom sveta. Takođe, mi ovde u Srbiji i Republici Srpskoj, svake godine imamo kongres 34. ogranka koledža američkih kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku, na kojem kroz prikaz slučajeva prezentujemo najnovije vodiče koji se bave kardiovaskularnim bolestima te na taj način edukujemo naše doktore. Do sada smo imali šest kongresa. Sedmi je u pripremi i biće održan zadnje nedelje u martu 2022. na Zlatiboru. Ova godina je ujedno i 71. godina postojanja najstarijeg i najznačajnijeg udruženja Američki koledž kardiologa, koje u aprilu 2022.godine organizuje kongres, za čije učešće sam već dobio poziv i gde ću govoriti na temu o akutnom infarktu miokarda”, sa zadovoljstvom i neskrivenim ponosom naglašava prof. dr Nedeljković, koji kaže i da je izuzetno počastvovan što je septembra ove, 2021. godine, od strane Medicinskog odeljenja i Predsedništva Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske prdložen za inostranog člana ove prestižne institucije. Izbor će biti održan u decembru ove godine.

Dekanat Medicinskog fakulteta u Banja Luci posle predavanja i dodele diplome gostujućeg profesora 2019. godine

51

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Porodica, struka i politika u harmoniji Ako se opet osvrnemo mudrom zborenju arhiepiskopa Jovana Belogorodskog koji veli:“Svaki po meri svoga dara…A nekome je dato više, a nekome manje…”, onda je prof. dr Milan Nedeljković u Božjoj bašti istinski obdareno seme koje gde god se “otkotrlja” tu niče bujno, primetno i ostavlja bistar trag. Jer kako drugačije objasniti činjenicu da je dom porodice Nedeljković i blažen i bogat najdivnijim cvećem. Petoro njihove dece, sokolovi Miloš i Dušan, te tri kćeri, tri zlatne jabuke, Dunja, Nađa i Mila, najdivniji su pupoljci koji životu daju temelj, snagu i svaki smisao. Veliku podršku i razumevanje doktor Nedeljković je imao i ima od svoje supruge Jelene. Jelena je takođe doktor i na specijalizaciji je iz ginekologije i akušerstva. Ovo je još jedna potvrda da iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka, stabilna i razumna žena, kakva je i doktorka Jelena Nedeljković“. Da, 2010. godine na predlog građana Uba izabran sam za prvog počasnog građanina. To i priznanje najuspešnijeg gimnazijalca opštine Ub, sa mojih petoro dece, moja su najveća dostignuća. Nema značajnijih. A kad sumiram lekarsku karijeru, činjenica da sam uspeo da dovedem Američko udruženje kardiologa i osnujem zajedničko Udruženje kardiologa SAD, Srbije i RS, čini se kao moje najveće lekarsko dostignuće”, kaže dr Nedeljković Moziku svoga života koji je ovaj čovek-div sklapao sve ove godine, falio je još jedan kamenčić koji je, pokazalo se, vrlo mozaično utisnut pre oko 5,5 godina. Naime, u julu 2016. prvi put je dr.

Nedeljković stupio na funkciju predsednika Gradske opštine Vračar, najelitnije beogradske opštine za koju se veruje da je mesto večne svetlosti. “Za skoro četiri decenije lekarskog staža, u različitim ordinacijama, od samih početka u Domu zdravlja Zvezdara, Internoj A klinici, do interventne kardiologije KC Srbije i angio-sala, svakodnevno sa ljudima najrazličitijih sudbina i problema, smatram da sam naučio ono najvažnije za ovu funkciju a to je da čujem i razumem “malog, običnog čoveka”, kazuje dr Nedeljković. A da je i taj posao obavljao kvalitetno i da je ostvario dobru saradnju sa svim nivoima vlasti i uspešno rešavao probleme građana , govori i činjenica da je septembra prošle, 2020. godine, ponovo izabran na istu funkciju.

Poštujući onu narodnu: “Jabuka ne 52

Avgust 2021, Greenwich, London, venčanje starijeg sina Miloša i Marije

pada daleko od stabla” koja govori da je genetika bitna kada je u pitanju određenje čovekovog karaktera, u slučaju dr Nedeljkovića dobila je neprikosnovenu potvrdu. Naime, dr Nedeljković je potomak Milana P. Nedeljkovića, velikog trgovca iz Ljiga i to ne daleki, već najbliži potomak! Doktor Milan Nedeljković je ime i dobio po svome dedi Milanu P. Nedeljkoviću. Deda Milan je bio ratnik- solunac. Sa svojom braćom je učestvovao u balkanskim ratovima, ali i u Prvom svetskom ratu! Na čelu Kačarske konjice, septembra 1918. posle Porodica Nedeljković na okupu: supruga Jelena, sinovi Miloš i Dušan, ćerke Dunja, Nađa i Mila

proboja Solunskog fronta, prvi je krenuo u Srbiju, prešli su Albaniju i za tri nedelje stigli u Sent Andreju! Bio je viđen i poštovan meštanin Ljiga i okoline. Deda Milan je bio i član Žičke eparhije i veliki prijatelj sa tada episkopom žičkim vladikom Nikolajem Velimirovićem. A da “iver ne pada daleko od klade” kazuje i podatak da je deda Milan od 1924. do 1941. bio predsednik opštine Ljig, a da je njegov unuk, interventni kardiolog prof. dr Milan Nedelković, danas na čelu opštine Vračar. Dakle,“kakav deda - takav unuk”!

http://uksrb.rs/

Z D R AV S T V O - S R B I J A

S

rednja medicinska škola u Beogradu, na Zvezdari , ove godine obeležava veliki jubilej - 100 godina od osnivanja. Angažovanjem Crvenog krsta iz Ženeve i Crvenog krsta iz Beograda, osnovana je 1921. godine kao škola za nudilje. Cilj je bio školovanje domaćih medicinskih kadrova koji bi zamenili medicinske sestre iz inostranstva, koje su bile u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Nakon rata, one su se vraćale u svoje zemlje i trebalo je da ih neko zameni. Prva direktorka škole bila Engleskinja Edit Njutn. U početku bio je samo jedan smer za medicinske sestre, a od 1946. osnivaju se i drugi smerovi. Prvi predavači bili su profesori Medicinskog fakulteta, zatim lekari Vojne bolnice i Centralnog higijenskog zavoda. Posle Drugog svetskog rata, škola se intenzivno razvija, povećava se broj učenika i osnivaju se novi smerovi. Za sve te decenije, iškolovano je preko 50.000 učenica i učenika. Danas, nekadašnji učenici te škole rade u zdravstvenim ustanovama Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, ali i širom sveta.

Direktorka Medicinske škole na Zvezdari Snežana Milanović magistrirala je higijenu i završila specijalizaciju iz epidemiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Obeležavanje velikog jubileja, zbog opštih okolnosti proteklo je radno Direktorko, kako biste predstavili Medicinsku školu?

Naša škola je savremena stručna škola koja je u stalnom napretku. Nalazi se na obodu zvezdarske šume, često je popularno zovu Medicinska škola na Zvezdari. Škola ima oko 1600 učenika, 190 zaposlenih, 52 odeljenja i četiri odseka. Najveći odsek su medicinske sestre i tehničari - u prvoj godini ima 180 đaka, zatim farmaceutski smer ima tri odeljenja i 90 đaka, a smerovi laboratorjiski tehničar i sanitarno-ekološki tehničar imaju po dva odeljenja. Škola prati sve trendove, dobitnik je brojnih priznanja, Svetosavske nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, republičkih nagrada iz svih mogućih 54

VELIKI JUBILEJ

Vek postojanja Medicinske škole u Beogradu na Zvezdari Samo godinu dana nakon osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu (1920) osnovana je i Srednja medicinska škola na Zvezdari Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

takmičenja, zatim sportskih takmičenja, takmičenja u likovnoj umetnosti, ekoloških takmičenja, deo smo ekoloških projekata i svih oblasti kojima smo okruženi, Škola obeležava vek postojanja?

Značaj je veliki, škola je osnovana 1. novembra 1921. godine. Tada su pitomice - nudilje ušle u školu -zavod, koja se sastojala iz internatskog života i onog redovnog u nastavi. Svakako da lekar, sestra, tehničari i svi zdravstveni radnici uvek idu zajedno kao tim. Veliki broj profesora u Školi za nudilje bili su profesori beogradskog Medicinskog fakulteta. Vrlo su interesantni predmeti koje su pohađali. To su: anatomija i fiziologija, higijena, zarazne bolesti, venerične bolesti, tuberkuloza, dezinfekcija, bakteriologija i nega unutrašnjih i hirurških bolesnika. Škola je osnovana

pod misijom američkog Crvenog krsta, naročito se istakao dr Rajder koji je osnovao mnoge odbore vezane za školu, kao i Društva Švajcarskog crvenog krsta, ali i Srpskog crvenog krsta na čelu sa Milošem Vladisavljevićem.

Bila su tri odbora, Odbor za vaspitanje i propagandu, Odbor za nastavne planove i programe i najvažniji, Finansijski odbor, koji je dao potporu za sve. Član velikog odbora ispred ova tri, bio je naš čuveni vladika Nikolaj Velimirović. Znači, ovo je jedna stara škola sa velikom tradicijom, dobra škola za sva vremena.

Direktorka Milanović naglašava da završetkom školovanja veliki broj đaka odlazi na Medicinski fakultet.

Naša škola će se pamtiti po njihovim uspesima. Nekad naših učenika, sada uspešnih studenata, ima dosta, ali najuspešniji je Nebojša Brezić. On je pet puta student godine na Medi-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

na Sajmu opštine Zvezdara gde se govorilo o popularizaciji vakcinacije.

cinskom fakultetu sa prosekom ocena – deset (10).

Na Farmaceutskom fakultetu je dosta studenata, nekad naših odličnih učenika, zatim na Stomatološkom fakultetu, visokim medicinskim školama, molekularnoj biologiji, čak i fakultetima društvenih nauka, gde su naši đaci među najboljim studentima - ističe direktorka Snežana Milanović.

To je veliki kompliment nastavnom kadru!

Nastavni kadar je izuzetan i opšteobrazovni profesori su uvek posvećeni đacima. Priprema se detaljno nastavni plan, ali i druge nastavne aktivnosti. Tu su i stručni profesori, koji se stalno usavršavaju, za bilo koji odsek imamo veliki broj specijalista, strukovnih specijalista, mastere, magistre i doktore nauka .To su nastavnici koji se permanentno bave medicinom i usavršavanjem.

U školi gostuju profesori i predavači iz različitih oblasti!

Dolaze nam razni predavači, svaki aktiv ili stručno veće poziva profesore po svojim oblastima i kompetencijama. Oni drže interesantna predavanja, vezana za njihove oblasti. Tako imamo predavače iz Zavoda za transfuziju, predavače sa Medicinskog fakulteta, predavače iz Zavoda za zaštitu zdravlja.

Znači, širok spektar i to uvek planiramo i realizujemo.

mljena. Međutim, ako hoćemo da hvatamo korak sa savremenom medicinom, onda tu treba još ulaganja. Mada se mi trudimo da kada naši đaci odu na svoje radno mesto da tu ne bude nikakvih razlika između onoga što vide u svojim kabinetima i laboratorijama i onoga što će ih zateći na radnom mestu.

Kako vidite trenutnu situaciju u pandemiji ?

Mi se držimo protokola, preventivnih mera i svakodnevno prijavljujemo broj onih koji su pozitivni ili koji su izolovani. Radimo svakodnevnu dezinfekciju, pozivamo kompetentne kuće da nam dezinfikuju ustanovu više puta.

Naši đaci su aktivni učesnici masovne imunizacije protiv KOVID-a, koja je trajala od 18. januara do 3. maja, ove godine. Tu su bili oduševljeni đaci, ali i naše lokalno stanovništvo. Posebno, kako su ih naši đaci primali i pomagali im u toj vakcinaciji, zajedno sa svojim profesorima. Takođe, učestvovali smo i

Šta biste preporučili mladim ljudima za upis u Medicinsku školu?

Preporučila bih, pre svega, odličnu mogućnost zaposlenja nakon završene škole i nastavak školovanja na prestižnim fakultetima. Đaci imaju takvu osnovu da mogu da polože prijemni ispit i da se dalje školuju.

Jednostavno, imaju svoja sigurna radna mesta, nema čekanja za posao i imaju mogućnost da se bave humanim zanimanjem gde se ljudima pomaže u nevolji.

Dosta đaka odlazi u inostranstvo!

Nemam precizan broj, ali po onome kad nam dođu kandidati sa zahtevom za fondove časova, pretpostavimo da to ide dalje na prevod i da kandidati idu dalje u inostranstvo, nemam tačan broj. Uvek mi je to žao i normalno da želite svojim đacima i bivšim i sadašnjim da budu ovde, deo naše sredine i da rade u našoj Srbiji, ali svakako im poželimo srećan put zato što je to težak i neizvestan put.

Savet za pandemiju?

Pošto je to nepoznat i novi virus, držimo se svega što je prepručeno. Vodimo računa o ličnoj higijeni, o distanci, uzdržavamo se od socijalnih kontakata, kojih smo svi željni, ali da sačekamo neko malo bolje vreme. Budimo odgovorni prema sebi, porodici, ali i prema čitavom društvu

Vi gostujete i u drugim ustanovama!

Mnogi naši profesori rade i u drugim srednjim školama kao honorarci ili u visokim školama gde su predavači u teoriji.

Koliko je školska oprema savremena, medicina je zahtevna, traži skupu opremu?

Naša škola je dosta dobro opre55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

P

re desetak godina, kao student treće godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, Ružica Abadžić Medaković odlučila je da ode u Nemačku i radi kao medicinska sestra. Vrlo brzo je savladala jezik, položila je sve ispite koje zahteva nemačka vlada i zaposlila se kao medicinska sestra. Radila je u više gradova u Nemačkoj i napravila uspešnu karijeru. Ružica A. Medaković, usavršavala se u državnim klinikama, hitnoj pomoći, domovima za stare i drugim zdravstvenim ustanovama. Na svim mestima se pokazala kao vrlo stručna i pouzdana, a vrlo brzo je postala i omiljena. Nedavno je odlučila da se vrati u Srbiju i završi Medicinski fakultet.

Na pauzi između predavanja na Medicinskom fakultetu, zamolili smo je za kratak razgovor.

Kako ste odlučili da odete u Nemačku?

Ja sam poreklom iz Vukovara, školovala sam se u Vrnjačkoj Banji, tamo sam završila osnovnu školu i gimnaziju. Na studije u Beograd, na Medicinski fakultet sam otišla 2009. godine. Završila sam tri godine, u međuvremenu sam odlučila da odem u Nemačku i tamo sam počela svoju medicinsku karijeru, prvi posao mi je bio medicinska sestra. Međutim, kasnije sam se prekvalifikovala jer sam imala viši stepen, doktor opšte prakse.

Tamo sam počela kao medicinar da radim u jednom lepom staračkom domu u BALŠTAJNU, blizu Hajbrona. Direktorka Frau Špar me je vrlo lepo primila, dosta toga objasnila, čak mi je i stan našla. To mnogo znači početniku, Frau Špar se uvek posebno zahvaljujem. Prvih godinu dana tamo sam ostala i radila kao medicinska sestra. Nakon toga sam dobila ponudu za ASB, to je državna medicinska ustanova na teritoriji cele Nemačke. Tu sam nastavila da radim kao medicinska sestra. ASB ima i svoju Hitnu pomoć, koja obilazi ljude u regionu gde ih paze i neguju. Medicinske sestre imaju terenski zadatak da leče ljude. One leče i druge pacijente po kućama, kao patronažne sestre.

Nakon toga sam prešla na kliniku u Štutgart, gde sam radila kao klasična medicinska sestra. To su poslovi koji se rade samo u bolnici, kao i kod nas.

Da li je bilo teško da se uklopiš u sredinu?

Na početku jeste što se tiče jezika, imala sam u Beogradu nivo B nemačkog jezika, i jako brzo sam se uklopila sa tim ljudima. Savladala sam nemački 56

DIJASPORA

Znanje preduslov uspeha Znanje i visok nivo profesionalnog rada u Nemačkoj su valjano nagrađeni.

Imala sam sreću da u Nemačkoj sretnem prave ljude, posebno Frau Špar – ističe medicinska sestra Ružica Abadžić Medaković Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

jezik i akcenat u potpunosti, tako da su me tamo svi prihvatili jako brzo, imali su utisak da sam Nemica. Prvih šest meseci je bio veliki pritisak, jer sistem rada se

razlikuje od našeg. Mnogo se radi, nema mnogo vremena, stalno smo aktivni, idemo od odeljenja do odeljenja. Radila sam u tri smene, najteži su mi bili pacijenti

Z D R AV S T V O - S R B I J A

na psihijatriji, sa Daunovim sindromom, a bilo je i težih psihijatrijskih slučajeva.

Za taj deo moje karijere mogu da kažem da mi je bio najteži. Morali smo obilaziti pacijente noću tri, četiri puta, lagerovati ih i davati medikamente koji su im potrebni, insulin ili druge terapije.

Da li se družite sa kolegama iz ex YU? Najviše kolega sam imala iz Republike Srpske, Zagreba, Sarajeva, Tuzle, takođe dosta iz Srbije, tamo se ponašamo kao da smo iz jednog mesta. Kao ex Jugosloveni, kad se okupimo, nema razlike između nas, da li smo Srbi , Hrvati ili muslimani, svi smo jednaki. I posle rada smo se družili, baš je bila lepa atmosfera. Nemci ta okupljanja nisu voleli, jer smo stvarali svoju koloniju. Tako da su često gledali da nas razdvoje. Čim vide da nas ima nekoliko, dođe šef i interveniše. Onda smo ubacili u naše društvo i doktore Nemce i medicinske sestre Nemice. Inače, kad se mi skupimo, sve varniči od veselja, druženja i šala. Bilo je to lepo druženje nas ex Jugoslovena.

Da li mogu da se porede medicinski nivoi?

U Nemačkoj su doktori jako specijalizovani, ali nema velike razlike između naših i nemačkih doktora. Naši doktori kad dođu moraju da polažu razliku u ispitima. To je možda malo komplikovano jer oni traže Anerkenung – priznanje, to je razlika ispita koja se mora položiti u Nemačkoj da biste postali doktor. Naši doktori koji dolaze, rade kao asistenti lekara, stiču praksu, plata im je mnogo manja nego plata nemačkog doktora. U suštini, rade za mnogo manju platu nego što zaslužuju. Mislim da imaju mnogo više znanja nego nemački doktori.

Na pitanje da li može da se uporedi školovanje srednjeg medicinskog kadra, Ružica Abadžić Medaković ističe: Učenici medicinskih škola u Nemačkoj mesec dana idu u školu i mesec dana imaju praksu u bolnicama. To su učenici koji su radili sa nama i na taj način sticali praksu. Mi u praksi učimo sve u srednjoj školi i davanje injekcija, infuzije, postavljanje katetera, vađenje krvi. Oni to ništa ne rade. Zadatak medicinske sestre u Nemačkoj je da vodi papirologiju, anamnezu i sve što se tiče recepata, da zavodi sve što je bitno za pacijenta. Za praktični deo zadužen je doktor. Sve što je bitnije radi doktor, to je jako velika razlika u odnosu na naše školstvo. Kod nas taj praktični deo rade naše medicinske sestre.

nama. Nema da partijska ili nacionalna pripadnost imaju prednost, tamo smo svi jednaki. Nemci su jako odgovorni i požrtvovani, ljudi od reči.

Tamo kada radiš, sa jednom platom imaš sve uslove za život, imate da kupite hranu, garderobu čak i automobil.

Kada sam došla iz Nemačke uporedila sam cene, hrana nije skupa Nemačkoj.

Nemačka je vrlo pristupačna zemlja, zato privlači kadrove iz čitave Evrope i sveta.

Moje kolege Dragana Carić i Andrej Oljača su iz Novog Grada – Republika Srpska, Alina iz Rumunije, Tereza iz Poljske, Lea je koleginica iz Kenije u Africi, mnogo ih je. Ovom prilikom želela bih posebno da se zahvalim direktorki Frau Špar.

U Nemačkoj sestre rade subkutanu infuziju, a vađenje krvi iz radijalne vene radi doktor. Prijatno sam se iznenadila koliko su naše sestre i stručnije i veštije u mnogim elementima. Osim nekih klinika gde je stvarno potrebno znanje, gde u operacionim salama postoje više medicinske sestre koje to odrađuju.

One su i školovane za to . Njihova medicinska sestra ne može da se poredi sa našom sestrom, može jedino da se poredi naša sestra sa nemačkom višom školovanom medicinskom sestrom. Iako naše medicinske sestre imaju više znanja i bolje su obučene, nemačke sestre imaju veću platu.

Kada dođe medicinska sestra u Nemačku mora da uradi priznanje naše diplome – Anerkenung – zatim ide dalje na školovanje šest meseci, ako prođe razliku ispita ima – Prifung – završni ispit koji polaže, posle toga dobija zvanje medicinske sestre. Što se više školuješ u Nemačkoj dobijaš veću platu i do 1000 evra. U Nemačkoj se ljudi školuju i sa četrdeset godina. Ja znam koleginice koje su odlučile da se školuju u pedesetim godi-

Situacija s pandemijom?

Ne razlikuje se puno Nemačka, po pitanju pandemije, od Srbije. Preduzete su jako velike mere, nose se maske i nemačka vlada zahteva od građana da se što više vakcinišu. Srbija u odnosu na Nemačku je dosta napredovala što se tiče vakcinacije. Nemačka je prvo vakcinisala starije građane.

Koji bi bio savet po pitanju pandemije čitaocima?

Kao svaki medicinar, ja se zalažem za vakcinaciju, preporuka građanima je da se paze, da se vakcinišu i da se pridržavaju mera koje je Vlada propisala, kao i da uzimaju vitamine i da nose maske. Šta ćete raditi kada zavrsite fakultet?

Kada završim Fax planovi su mi da se i dalje školujem, da ostanem na hirurgiji i da radim i lečim ljude u Srbiji ili u Republici Srpskoj… Smatram da su naši ljudi duhovno bogatiji, talenotvani i jako stručni. Ako se ne budem pronašla u Republici Srbiji otići ću u Nemacku ali i pored toga ću održavati stalan kontakt sa Srbijom. To je moja otadžbina! Ko zna možda se na kraju vratim i otvorim svoju privatnu kliniku… nikad se ne zna”, rekla je Ružica.

57

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Č

lanom 27. Zakona o sudskim veštacima (“Službeni glasnik RS”, broj 44/2021) propisano je da je veštak dužan da se pridržava rokova određenih rešenjem suda i da veštačenje obavlja savesno, stručno i nepristrasno. Nepristrasnost veštaka prilikom izrade nalaza i mišljenja predviđena je i stavom 4. člana 269. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, broj 72/2011, 49/2013 (Odluka Ustavnog suda), 74/2013 (Odluka Ustavnog suda, 55/2014, 87/2018, 18/2020) kojim je, između ostalog, propisano da će sud u rešenju kojim određuje veštačenje da upozori veštaka da je dužan da obavesti stranke o danu određenom za veštačenje, ako je njihovo prisustvo potrebno, da nalaz i mišljenje mora da izradi u skladu sa pravilima struke objektivno i nepristrasno.

Još jedan razlog zbog koga veštak mora da bude nepristrasan prilikom izrade nalaza i mišljenja je i činjenica da jedino pravilnim korišćenjem veštačenja kao dokaznog sredstva sud obezbeđuje uslove da zaštiti pravo građanina na pravično suđenje, ali i na suđenje u razumnom roku. Naime, sudska praksa je pokazala da zbog nepravilnog postupanja prilikom izbora i određivanja veštaka, postupak može da traje toliko dugo da dovodi u pitanje kršenje ljudskih prava – prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.

Sudskomedicinski veštak se mora pridržavati određenih principa kako svoje struke, tako i pravne nauke, pri čemu se posebno ističe njegova etička i pravna odgovornost.

Veštačenje može da bude upotrebljeno u sudskom postupku samo ukoliko ima elemente objektivnosti i nepristrasnosti. Za sud je bitno da je veštačenje objektivno i nepristrasno, tj. da je izvedeno po principima trenutno važećih znanja i dostignuća iz oblasti na koju se veštačenje odnosi i da je mišljenje, koje je razumljivo i ispravno saopšteno, zasnovano isključivo na egzaktno utvrđenim činjenicama koje se u nalazu navode.

U slučaju sumnje u nepristrasnost sudskog veštaka Zakon o parničnom postupku predviđa mogućnost podnošenja zahteva za izuzeće veštaka.

Naime, u stavovima 1. 2. i 3. člana 266.

Zakona o praničnom postupku propisano je: “Veštak može da bude isključen ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija porotnik, a za veštaka može da se odredi lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok.

Stranka je dužna da podnese zahtev za izuzeće veštaka kad sazna da postoji razlog za izuzeće, a najkasnije pre početka izvođenja dokaza veštačenjem.

U zahtevu za izuzeće veštaka, stranka je dužna da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuzeće”.

Veštak može da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu ne58

Medicina i pravo

Izbor ličnosti veštaka - izuzeće veštaka Advokati: Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd i Kristina Đorđević, advokat, Beograd

pristrasnost. Ti razlozi mogu da se sastoje u njegovom subjektivnom odnosu prema ostalim učesnicima u postupku, ili ostalih učesnika prema njemu, ili u mišljenju javnosti da će biti nepristrasan. Ako je u parnici postupao veštak koji je po zakonu morao biti izuzet, učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka.

Mišljenja su da se u praksi retko koriste sve raspoložive zakonske mogućnosti. Takođe se navodi da se pod izuzećem češto podvode neadekvatne formulacije i zloupotrebljavaju procesna prava u cilju odugovlačenja postupka.

Primer iz sudske prakse: IZBOR LIČNOSTI VEŠTAKA Lekar koji je lečio pacijenta, ili bio direktor medicinske ustanove u kojoj je pacijent lečen, ne može biti veštak u parnici po tužbi za naknadu štete protiv druge medicinske ustanove u kojoj je isti pacijent lečen, ako je potrebno utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između preduzetih mera lečenja u obe medicinske ustanove i nastale štete.

Iz obrazloženja: Zbog propusta u lečenju tužilja je pretrpela štetu i tužila zdravstveni centar u kome je lečena. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je lečena kod tuženog u periodu od 14.2. do 28.2.2000. godine. Pre prijema kod tuženog imala je evidentiranu dijagnozu reumatoidni artritis. Propustom lekara tuženog, koji nisu pokazali odgovarajuću pažnju u lečenju tužilje, pristupilo se operativnom zahvatu te je operativni stres uzrokovao aktiviranje, odnosno pogoršanje tužiljine postojeće osnovne bolesti, a što je imalo za posledicu amputaciju prstiju oba stopala i amputaciju delova drugog, trećeg, četvrtog i petog prsta obe šake.

Hirurška intervencija je neposredni uzrok aktiviranja, odnosno pogoršanja tužiljine osnovne bolesti, što je utvrđeno na osnovu nalaza veštaka.

Konzilijum stručnjaka lekara tuženog dostavio je izveštaj komisije za unutrašnji stručni nadzor ko-

ji po oceni nižestepenih sudova nije mogao biti cenjen kao dokaz, već samo kao izjava tuženog, jer lekari nisu od suda angažovani da daju svoje stručno mišljenje, a istovremeno su zainteresovani za ishod spora. Ponavljanje postupka traženo je po osnovu izveštaja komisije za vanredni stručni (spoljni) nadzor od 23.9.2004. godine.

Osnovano se u reviziji tuženog ističe da su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka jer je odluka suda zasnovana na nalazu veštaka prof. S. A. koji je morao biti izuzet. Naime, on je direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju K.C. N.S. gde je tužilja lečena pa u smislu odredbe člana 253. u vezi sa članom 66.

ZPP on nije mogao biti veštak. Ovo posebno što je lično učestvovao u lečenju tužilje od momenta kada je došla u klinički centar na Kliniku za imunologiju i nefrologiju jer je kao vaskularni hirurg i direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju bio nadležan da u dogovoru sa nefrologom odredi optimalno vreme za amputacionu hirurgiju na udovima tužilje. Time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi sa članom 253. i 66. ZPP. Lekar koji je lečio pacijenta, ili bio direktor medicinske ustanove u kojoj je pacijent lečen, ne može biti veštak u parnici po tužbi za naknadu štete protiv druge medicinske ustanove u kojoj je isti pacijent lečen ako je potrebno utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između preduzetih mera lečenja u obe medicinske ustanove i nastale štete.

Sud je odbio predlog tuženog za novo veštačenje iako je ono u ovoj situaciji moralo biti izvedeno preko stručnog tima ili treće neutralne medicinske ustanove zbog čega je neophodno da nižestepeni sudovi u ponovnom postupku otklone učinjenu bitnu povredu parničnog postupka i na nesumnjiv način utvrde sve pravno relevantne činjenice potrebne za pravilnu primenu materijalnog prava, tj. za izvođenje zaključka o odgovornosti ili neodgovornosti tuženog.

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 2316/06 od 18.10.2006. godine) - Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 4/2006, Intermex, Beograd, autor sentence: Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog suda Srbije

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Prevencija kardiovaskularnih komplikacija kod postkovid bolesnika u banjskim uslovima

Prof. dr Predrag M. Mitrović specijalista interne medicine - kardiolog, direktor Interne medicine Urgentnog centra UKCS, Beograd

Banje Srbije

I

ako je COVID-19 infekcija najčešće udružena sa tegobama respiratornih organa, ovu infekciju treba posmatrati kao sistemsku bolest. Oko 20-30% bolesnika nakon preležane COVID infekcije je pod rizikom za pojavu upale srčanog mišića (miokarditisa). Na mogućnost manifestne pojave upale srčanog mišića utiče imunološko stanje bolesnika, njegovo opšte stanje, kao i virulentnost samog virusa. Bolesnici sa već prisutnim kardiovaskularnim bolestima su izloženiji ovoj komplikaciji nakon preležane COVID infekcije, ali i oni bolesnici koji nisu imali prethodne kardiovaskularne tegobe, mogu imati manifestnu upalu srčanog mišića. Na ovo može uticati prisutnost klasičnih faktora rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti kao što su gojaznost, hipertenzija, šećerna bolest, pušenje i drugo. Korona virus ima specifične receptore kojima može da napadne ćelije srčanog mišića što dovodi do njegove upale i oštećenja. Ove promene mogu biti nepovratne.

Bolesnici koji su preležali COVID dugo vremena ne mogu da se oporave i povrate fizičko stanje koje su imali pre početka infekcije. Jedan od razloga takvog stanja može biti i činjenica da je srčani mišić oštećen delovanjem korona virusa. Neophodno je da bolesnici koji imaju simptome post-COVID sindroma obavezno urade kardiološki pregled sa ultrazvučnim pregledom kako bi se utvrdilo stanje srca.

Postkovid tretmani u banjskim lečilištima u Srbiji prisutni su od početka epidemije.

S obzirom na navedene posledice koje korona virus u najtežim slučajevima ostavlja na srcu i plućima, preporučuje se povratak u normalan životni ritam postepenim kondicionim oporavkom uz neophodne savete lekara. Postkovid bolesnici se najčešće žale na slabost mišića, malaksalost, blago gušenje, bol u grudima i zglobovima, ubrzan srčani rad, anksioznost i glavobolje. Zato je kod postkovid bolesnika neophodan oporavak koji je doziran, uz stalni stručni nadzor lekara. Osnova banjskog tretmana ovakvih bolesnika je u vežbama disanja, kineziterapijama, inhalaciji i šetnji banjskim parkovima na čistom vazduhu i plivanju u bazenima sa prirodnom mineralnom vodom. Pojedini postkovid tretmani podrazumevaju i rehabilitaciju u hiperbaričnoj komori za brže otklanjanje tegoba, posebno kod pacijenata koji su imali teži oblik bolesti.

Svi bolesnici nakon preležane COVID-19 infekcije ne bi trebalo da se izlažu težem fizičkom naporu bar tri meseca nakon infekcije, uz postepeno vraćanje kondicije što se maksimalno kontrolisano može izvesti u nekom od banjskih lečilišta, uz kontrolu zdravstvenih radnika.

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” DTP: Sretko Bojić

59

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Mataruška Banja

 Tel. +381 36 541 10 22 Prijemna služba: +381 36 541 10 39  https://www.agensmb.rs E-mail: agens@agensmb.rs

S

pecijalna bolnica za rehabilitaciju “Agens” je zdravstvena ustanova koja se bavi lečenjem i rehabilitacijom pacijenata nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema, nakon povreda koštano-zglobnog sistema i pacijenata sa reumatskim bolestima (zapaljenjski i degenerativni reumatizam).

Termomineralna voda Mataruške banje pripada kategoriji sumporovitih hipertermi.

Sadrži značajne količine vodonik-sulfida što je

glavna terapeutska vrednost uz temperaturu od 38-42ºC. Ova voda ima značajan efekat u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja adneksa i kod steriliteta.

Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o Vama brine tim lekara (specijaliste fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre - tehničari.

61

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

 Tel. +381 19 450-443 U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabili https://www.gamzigradskabanja.org.rs tacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapi-

G

amzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima.

INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema

62

ju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija 100%-kiseonikom pod pritiskom

T

eheran, 8. novembar 2021. U Kongresnoj sali centra IRIB je održan uvodni deo 5. kongresa medicinskog turizma islamskih zemalja (https://htdcenter.com/). Među delegacijama iz preko 50 zemalja iz Azije, Afrike i Amerike, skupu je prisustvovala i delegacija iz Srbije koju su činili predstavnici klastera medicinskog i zdravstvenog turima Srbije i Specijalne bolnice “Merkur” iz Vrnjačke Banje.

Glavni sadržaj prvog dana bio je konkurs za izbor najboljeg Startup projekta iranskih kompanija iz oblasti IT rešenja sa idejom za unapređenje medicinskog turizma u zemlji i inostranstvu.

Predstavljeno je oko 30 projekata između kojih će biti izabrano pet startapova na osnovu ocena žirija, koji su činili: 1. Dr. Wahid Majrooh, the Head of the Health Tourism Development Center of Islamic Countries 2. Leila Kresic-Jurić, director i partner HTI - EU 3. Miodrag Miljković, predsednik klastera medicinskog i zdravstvenog turizma - Srbija 4. Prem Jagyasi, urednik izdanja WEB magazina Network - Indija Pozivom za članstvo u žiriju ove manifestacije odata je velika čast srpskom klasteru.

“Merkur” potpisao ugovor sa Turcima Tokom B2B sastanka na kongresu u Iranu,“Merkur” širi svoju prodajnu mrežu na nove kontinente.

U Svečanoj sali Hotela“Persian Azadi”, direktor Specijalne bolnice “Merkur” dr Dejan Stanojević potpisao je ugovor o prodaji “Merkurovih” kapaciteta u medicinskom turizmu, sa gospodinom Ozanom Kajom, vlasnikom agencije M2 Organisation iz Antalije u Turskoj, koja se bavi prodajom medicinskih usluga za strane goste u preko 50 bolnica u celom svetu.

Potpisivanjem ovog ugovora “Merkur” je otvorio vrata za novo tržište, jer turski partner, pored Antalije Ankare, ima svoje kancelarije u Engleskoj, Azerbejdžanu, Vroclavu, Rusiji i Ukrajini, izjavio je tom prilikom direktor Stanojević. M2 Organisation prisutna je na svim važnijim promotivnim skupovima iz oblasti medicinskog turizma, a poseta top menadžmenta “Merkuru” najavljena je već za decembar ove godine.

Istovremeno, na kongresu u Velikoj kongresnoj sali IRIB centra predstav-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Veliko priznanje za srpske banje

“Merkur” i srpski klaster na velikom događaju medicinskog turizma

nici “Merkura” učestvovali su na panelu pod nazivom “Mogućnosti saradnje između Evropske unije i islamskih zemalja”.

Među panelistama iz Nemačke, Mađarske, Indije, Hrvatske, Irana i Rusije, svoje izlaganje imao je i Miodrag Miljković, direktor marketinga “Merkura” i predsednik klastera medicinskog i zdravstvenog turizma Srbije. U petominutnom obraćanju Miljković je prezentovao srpski klaster i Specijalnu bolnicu “Merkur” kao primer dobre prakse u korišćenju mineralnih voda za razvoj modernog turističko-zdravstvenog cetntra, kao i podizanja zdravstvenog stanja građana u okviru zdravstvenog sistema Srbije.

“U konkurenciji najvećih evropskih i svetskih subjekata iz ove branše Srbija se predstavila kao atraktivna destinacija, a Klaster i ‘Merkur’ kao pouzdani partneri sa dugogodišnjim iskustvom”, istakao je kasnije Miljković. “Nama je ovo treći put da nas organizatori pozivaju na ovaj respektabilni događaj gde smo izgradili dobre odnose sa partnerima iz velikog broja zemalja, a sa nekima smo uspostavili vrlo prijateljske odnose.”

Veoma je važno napomenuti da nastup srpske delegacije prati i ambasador Srbije u Teheranu, nj.e. gospodin Dragan Todorović, koji svojim izvanrednim kontaktima i uticajem doprinosi da rad Srpske delegacije teče glatko uz organizaciju sastanaka sa najvišim iranskim institucijama. Ambasador Todorovic je na ceremonijalu otvaranja od “Centra za razvoj medicinskog turizma islamskih zemalja”, organizatora ovog događaja dobio i priznanje za dugogodišnji izvanredni doprinos organizaciji događaja i bilateralnoj saradnji između Irana i Srbije.

Pripremila: Bojana Beljić, master ing. organizacionih nauka, PR Specijalne bolnice “Merkur”.

63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

P

ovodom 50-te godišnjice udruženja Banja Srbije (balneoklimatologije) u čijem je osnivanju i radu bio aktivni učesnik, razgovaramo sa prof. dr Tomislavom Jovanovićem, renomiranim stručnjakom iz oblasti balneoklimatologije ne samo u Srbiji, već i šire. Specijalistom užih specijalizacija balneoklimatologije i specijalistom baromedicine, kliničikim fiziologom, specijalistom medicine sporta, a između ostalog, i bivšim ministrom prosvete u Vladi Republike Srbije.

Banje Srbije

Intervju sa prof. dr Tomislavom Jovanovićem Razgovor vodio i izbor fotografija pripremio: Rade - Radenko Karalić

Poštovani profesore, od kada sežu koreni balneoklimatologije na našim prostorima?

Prirodni lekoviti faktor prostora Srbije je pratilac istorije ovog naroda, istorije ostanka i opstanka, koji dokazuje prisustvo ovog življa u vreme antičke, vizanijske i, slobodno mogu reći, rimske medicine sa posebnim kultom lekovite vode.

Arheološka nalazišta iz tog perioda kao i gradnja naših najpoznatijih verskih - sakralnih objekata u neposrednoj blizini izvorišta lekovitih voda ukazuju na naše trajanje na ovim prostorima i savremenost medicine tog perioda.

Kako se razvijala balneologija u novijoj istoriji Srbije?

Upotreba mineralnih voda u drugim oblicima, prilago]enim vremenu, nije prestala. Zalaganjem naših doajena u prvoj polovini XIX veka i napretkom empirijske nauke prirodni lekoviti faktor (termomineralna voda, lekovito blato i lekoviti gas) ulazi u savremenu medicinsku praksu, i pored teških geopolitičkih prilika i manjka stručnog medicinskog kadra.

Tadašnji ugledni lekari i mislioci Srbije došli su da pomognu svom narodu, a kasnije su bili i osnivači Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ovim započinje nova era naše balneoklimatologije, njenim svrstavanjem u red ostalih savremenih medicinskih grana, koje se izučavaju u okviru studija medicine.

Kako se balneologija razvijala u svetu? Ko je zaslužan za napredak balneologije?

Istovremeno započinje i nova era u medicini, nastala u Francuskoj sredinom XIX veka, od strane genijalnog Kloda Bernara, osnivanjem Katerdre za eksperimentalnu fiziologiju i potpunim rušenjem do tada u medicini postojećih doktrina.

64

Rezultati njegovih istraživanja, niz objavljenih knjiga i nadasve njegova retorička sposobnost, su srušili do tada postojeću dogmu ’’to je život’’. Klod Bernar, najmlađi član Francuske akademije nauka, se čitavog svog života borio protiv predrasuda i ubeđenja usađenih u svesti ljudi da navodno postoji fundamentalna razlika između nauka koje se bave materijom i onih koje se bave živim svetom. Prve podležu nepromenjivim zakonima, a druge ostavljaju mesta neshvatljivoj, nerazumljivoj, proizvoljnoj, misterioznoj ’’životnoj snazi’’. ’’Kada se nađu pred nekom tajanstvenom ili neobjšnjivom pojavom , umesto da kažu - ne znam, što svaki naučnik treba da učini, lekari imaju običaj da kažu: takav je život; očigledno ne sumnjajući da time nejasno objašnjavaju još nejasnijim“, napisao je Klod Bernar.

Zatim dodaje, sa zrncem provokacije, da ’’život’’ u tom okviru predstavlja samo reč koja znači ’’neznanje’. ’’Unutrašnja sredina’’ i ’’homeostaza’’, postulati koje je postavio Klod Bernar, su sadašnjost i, naravno, budućnost medicinske nauke i struke.

Inspirisani Klodom Bernarom, šta ste učinili da se unapredi balneologija na našim prostorima? Koja biste dešavanja posebno istakli?

Rukovođeni ovim postulatima, uveli smo istraživanja u balenologiju na eksperimentalnim životinjskim modelima, shvatajući da ova nauka, kao nijedna druga, u stvari, već počiva na prirodnom vekovnom eksperimentu.

Sedamdesetih godina prošlog veka, svedočimo ideološkom stavu da su banje ostaci prošlog dekadentnog buržoaskog sistema i da samim tim nisu u duhu ’’savremenog’, s jedne strane i takozvanne atlantske medicine koja uz podršku farmaceutske industrije uspeva da marginalizuje balneoklimatologiju, koja formalno prestaje da postoji, opstajući kao neobavezna u sastavu oblasti koju je upravo ona iznedrila.

Koji biste period izdvojili kao „zlatno doba“ balneologije?”

Bilo ih je više. Nažalost svaki od njih je trajao kratko. Period Kneza Miloša.

Tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, uzimajući u obzir i ratno doba. Šezdesete godine dvadesetog veka i

Z D R AV S T V O - S R B I J A Banja Koviljača

nekoliko godina u narednoj dekadi, kada grupa uglednih lekara univerzitetskih profesora kreću u akciju izgradnje, u banjskim i klimatskim mestima , Rehabilitacionih centara ali od kojih jedan broj na nesreću do današnjih dana nije priveden nameni.

Ponovo prolazi dekada kada grupa uglednih lekara univerzitetskih profesora kreću u akciju izgradnje u banjskim i klimatskim mestima Rehabilitacionih centara ali, od kojih jedan broj na nesreću do današnjih dana nije priveden nameni. Ponovo prolazi dekada u kojoj moja malenkost čini sve, noseći breme svog stručnog nasledja i tradicije matične ustanove, uz pomoć svojih sledbenika a i onih koji su još uvek radno aktivni iz prethodnog perioda, uspešno, ponovo, po treći put u tom veku vraća balneologiju u nastavni proces Medicinskog fakulteta u Beograd i u sastav SLD-a. Taj period ispunjen je mnoštvom naučnih i stručnih aktivnosti, posebnom željom mladih da se upoznaju sa novom-starom oblašću ali istovremeno uz prisustvo ličnih i sistemskih akata, onih, koji i dalje veruju, samo iz njima znanih razloga, u apsolutnu nadmoć atlanske medicine, a uz odsustvo viđenja nadolaženja novog vremena i novog čoveka sa posebnim i drugačijim prohtevima u korišćenju pri-

rodnog lekovitog faktora. Nažalost, sredinom devedesetih donekle su i uspeli u nastojanjima minimalizacije i gašenju očiglednog. Istrajali smo, vodeći se se principima Kloda Bernara, stečenim znanjem i iskustvima prethodnika.

Gde vidite mesto balneologije u savremenom zdravstvenom sistemu? Koji su trendovi razvoja? Po čemu je situacija u Srbiji specifična?

Najbolji primeri optimalnog sagledavanja značaja balneologije su Japan, Australija, SAD i Kanada, predvodnice ’’atlantske medicine’’. Novom orijentacijom medicinske nauke ka zdravom čoveku i očuvanju njegovog zdravlja, produžetkom životnog veka i kvaliteta života procenjeno je dominantno mesto prirodnog lekovitog faktora. Što se Srbije tiče, ideja vodilja je da balneološki potencijal Srbije učinimo naučno prihvatljivim i dostupnom razvijenom svetu koji je već orijentisan u tom pravcu. Šta biste naročito istakli kao doprinos Vas i Vaših saradnika u podizanju svesti o značaju balneologije i u naučnim istraživanjima kojima je ona stala Lukovska Banja-vidikovac

rame uz rame sa ostalim granama medicinske nauke?

Autor ovog teksta je posle višedecenijskog zastoja u fundametalnim istraživanjima kod nas sa svojim timom saradnika organizovao istraživanja po svim naučnim postulatima savremene nauke u, naravno, našim uslovima zdravstvenih benefita u to vreme potpuno i za nas nepoznate mineralne vode.

Rezultate ove istaživačke studije smo učinili javnim sa očekivanim efektima. Sa izuzetnom pažnjom ih je prihvatila naša najveća naučna institucija - SANU i niz međunarodnih asocijacija.

Međunarodna aplikabilnost prezentovanih rezultata se svodila na pitanje: ’’Znate li vi koje bogatstvo posedujte?’’

Ova studija je pokazala, a svet prihvatio, da se na prostoru Srbije nalazi izvorište jedne od najboljih mineralnih voda sveta.

Gde vidite mesto Srbije u svetskoj balneologiji?

Srbija je, uzimajući u obzir njenu površinu, sigurno najbogatija zemlja termomineralnih izvorišta sa ogromnim termalnim potencijalom. Ako se tome doda i klimatski potencijal, zajedno sa već postojećom infrastrukturom i obučenim specijalizovanim stručnim kadrom, mogućnosti se multiplikuju.

Objektivan broj - 300 spontanih termomineralnih izvorišta vode visoke temperature, od kojih su nekoliko njih locirani na nadmorskim visinama koje nisu zabeležene nigde u svetu kao i činjenica da samo jedan planinski venac iznedruje tačno onoliko termalnih izvora koliki je ukupan njihov broj u jednoj od najrazvijenijih zemalja Evrope i svetskoj sili u oblasti i naučne i stručne balneoklimatologije sa finansijskim prilivom i uštedom u sistemu zdravstvenih fondova koji se ostvaruje korišćenjem prirodnog lekovitig faktora, posebno sam za sebe mnogo govori.

Tačka prošlosti je temeljna.

Kako obeležiti sadašnjost?

Užasni period sankcija nije uspeo da devastira balneološki potencijal. Sačuvan je sa nadom brzog približavanja evropskim zemljama sličnog ekonomskog statusa, a koje su snažno iskoračile napred upravo korišćenjem prirodnog lekovitog faktora. U sadašnji XXI vek smo iskoračili sa očuvanim potencijalom u nivou iskorišćenosti od oko 5%.

65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Izazov sadašnjosti nije niti sme biti odgovornost pojedinca. Potreban je snažan konsenzus svih relevantnih faktora. Šta nas čeka u budućnosti? ’’Upozoravam vas da će budući ratni sukobi u veku koji dolazi biti oko izvorišta pijaće vode’’ su reči odlazećeg generalnog sekretara UN Butrosa Butrosa Galija. Treća decenija novog veka to upravo pokazuje. Industrijalizacija, povećanje broja stanovnika, intezivna poljoprivredna proizvodnja u cilju zadovoljenja potreba sve većeg broja stanovnika, aktuelna epidemijska svetska situacija, uzimajući u obzir i klimatske promene, brzo smanjuju količinu raspoložive pijaće vode.

Nažalost, u sve većoj meri se to registruje i kod nas.

Molim Vas za kratak rezime situacije i eventualno neke preporuke, kako bi trebalo da se ponašamo i kako da sačuvamo ono što imamo?

Iskorišćenost prirodnog balneološkog faktora je na najnižoj vrednosti oko 2%, bez podataka o stanju prvog vodonosnog sloja, nemarnosti u njegovom korišćenju pa i zloupotrebama, a posebno najdubljim vodonosnim slojem koji predstavlja oslonac našeg nacionalnog bogatstva.

Ja smatram da su oni nacionalno bogatstvo kako termominaralnih i lekovitih voda, tako i izvor prirodnih pijaćih voda kao strateškog potencijala ostanka i opstanka.

Uključivanjem svih relevantnih faktora iz niza naučnih oblasti, mora se ostvariti procena vrednosti prirodnog lekovitog faktora, njegova bezuslovna zaštita i adekvatna iskorišćenost, pogotovu sada u ugroženosti životne sredine i problema deficita pijaće vode.

Sa najvećom odgovornošću stručan medicinski visokospecijalizovani kadar ima posebnu obavezu da nametne savremenom čoveku - korisniku, koji je dugo vremena živeo u uslovima „sada i odmah“, jedan novi način življenja sa svim elementima merljivog i za sve prihvatljivog na savremeni način sprovedene balneoprocedure.

Sada postoji situacija potpunog otuđenja u kojoj su lekar bez pacijenta i pacijent bez lekara – kao posledica dvodimenzionalne komunikacije papirima. Nedostaje neposredni holistički kontakt sa pacijentom.

Lekovita termomineralna, mineralna voda, lekoviti peloid, lekoviti gas, uklo66

Fruške terme

Ribarska banja

pljeni u klimatski faktor, nisu potrošnja već adekvatni benefit koji uz blagotvorne učinke na pojedince korisnike obezbeđuje radno bezbedno i sigurno angažovanje oko 100 000 radno sposobnog stanovništva, uz čuvanje životne sredine.

Izvor geotermalne energije u značajnoj meri može i mora da kompenzuje posledice nastajuće enegetske krize.

Očuvanje životne sredine i zdravstveno ispravne pijaće vode je u predloženim akcijama zagarantovano.

Imamo li primera na koje bismo se mogli ugledati?

Vrnjačka banja

Svakako. Pravilno angažovan balneološki potencijal Srbije mogao bi biti iskorišćen na način kako to čine nama bliske zemlje u Evropi, Mađarska i Slovačka bez ekstremnih ulaganja rukovođenih znanjem, garantuje fantastično povećanje broja namernika u toku čitave godine, bez značajnih sezonskih oscilacija. Inkorporacija balneoklimatološkog potencijala u savremene tokove lečenja i njihov sinergizam u lečenju i ekonomskih benefita uštede najbolje pokazuje iskustvo u organizacionom smislu Republike Francuske i Savezne Republike Nemačke.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

„MEDICI PRO ARTE”

П

оводом јубилеја Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД председник акад. мед. Владимир Јокановић у уводу Алманаха написао је и ово: „Обележавање датума почетка и завршетка временског трајања догађаја, људи и организација има увек боју туге или радости. Записано сећање је документ за трајно памћење које савременици остављају покољењима као сведочанство постојања и деловања. Рађање наше секције пре тридесет година је сам наставак историје уметности у лекарском еснафу која траје готово два века. Нисмо од оних који мисле да је од њих све почело и да са њиме завршава. Наша сазнања су плод семена које су посадили наши медицински оци. Са нескривеним поносом потенцирамо чињеницу да су лекари у 19. веку били носиоци хуманости, уметности и културе у граду кога су назвали „Српска Атина”. Леп је осећај бити наследник великана као што су Јован Јовановић Змај, Илија Огњановић, Јован Андрејевић, Милан Јовановић Батут, Владан Ђорђевић, Лаза Лазаревић и многи други поклоници уметности и културе у дугој историји СЛД – ДЛВ. Наша секција траје и ради непрекидно из године у годину, из месеца у месец, пуне три деценије. Успели смо да се окупимо око племените биљке хуманости, уметности и културе, као стабла на коме и под којим делује медицинска наука. Јубилеј је и повод да одамо признање многобројним колегама које деценијама вредно учествују у свим акцијама нашег колектива. Десетине слика, скулптура и хиљаде књига поклонили смо бол68

„Имамо чиме изаћи пред Милоша” и успевали смо „Бити бољи од себе”

Трг слободе 20. октобар 2021. Фото: Славица Милосављевић

ницама, бањама, домовима здравља... Одржали смо многобројне концерте у геронтолошким центрима, позориштима, онколошким институтима. Подигли смо више десетина споменика знаменитим лекарима из српске медицине.

Улаз у Платонеум

Каталог Платонеум 2021.

Обележавамо овај јубилеј са геслом „ИМАМО ЧИМЕ ИЗАЋИ ПРЕД МИЛОША”. Мислим да смо у многочему успевали „БИТИ БОЉИ ОД СЕБЕ”. Акад. мед. Владимир Јокановић, председник

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Славица Жижић Борјановић, секретар, поред слике Доброслава Улића „П. П. Његош”

Живот је хтео да лекари уметници ево већ тридесет година редовно једном годишње излажу своје радове у галерији Задужбине владике Платона Атанацковића у Пашићевој 6 (данас је у згради Огранак САНУ у Новом Саду). Чланови окупљени у Секцији за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД били су одувек из разних крајева Србије. Упркос пандемији корона вируса (и ове године под маскама) окупили смо се 20. октобра 2021. године по традицији увек у дане када су ослобођени Нови Сад и Београд у Другом светском рату. Радујемо се трајању лекарске „дружине” чије је гесло „Будимо бољи од себе”. У доба пандемије радимо, пишемо стручно и научно, стварамо стихове о вирусу који нас је спопао, маштамо концерте и изложбе, објављујемо књиге прозе и поезије, оглашавамо се у медијима на актуелне теме, реагујемо на ситуације на које је неминовно да се огласимо и тако даље и тако редом. „Српска Атина” пружа нам чврсте тачке ослонца. Платонеум здање је првa адресa Матице српске у домовини– најстарије књижевне, културне и научне институције а Платонеум је од почетка намењен за учење и напредак у свим видовима. Сада се Матица српске налази врло близу, у делу града који је испресецан кривудавим улицама, на земљишту отиманом од реке. Ту је улица Златна греда, Матице српске... – на малом простору исписано је много страница наше историје. На Тргу слободе је бронзани споменик одлучног Светозара Милетића, а на другом крају Змај Јовине улице, споменик овог лекара и песни-

ка је испред Владичанског двора епархије Бачке. У близини Трга слободе је Српско народно позориште које је честа адреса наших хуманитарних концерата и изложби. Основала га је „дружина” окупљена око Јована Ђорђевића (најпре започео студије медицине) у другој половини 19. века који је затим позван у Београд да у њему оснује позориште. На Тргу слободе је и симболични сат који одбројава дане до почетка 2022. године када ће Нови Сад постати европска престоница културе. Кад смо отварали изложбу стајала је бројка 85. У Платонеуму је најпре у свечаној сали на другом спрату представљена књига – „Алманах 30 година Секције за хуманост, уметност и културу ДЛВ”. У Секцији се руководимо изреком да „оно што није записано као да се није догодило”. Алманах садржи представљање једног броја нас, наше радове, наше идеје, хтења и сведочи о „букету” индивидуа које, уз своје најразличитије специјалности, налазе снаге, воље и времена да се посвете уметности, култури, чињењу хуманих дела. „Дружина” је непрекинута нит даровитих и креативних људи који знају да маштају и кад су опасна времена као што је садашњи тренутак, не одустајући од својих замисли. Зато и успевају „да прескоче летвицу за прескок” и кад је високо подигнута. Алманах је замисао акад. мед. Владимира Јокановића који га је

Олга Лекић „ОДБРОЈАВАЊЕ”

Слика Миливоја Јокановића, скулптура у металу Бранислава Трифуновића и скулптура у мермеру Владимира Јокановића

Аница Жупунски поред својих фотографија

уредио уз помоћ лекарки Славице Жижић Борјановић и Божане Переги. Особити печат књизи дали су чланови са својим разноврсним интересовањима, уметничким талентима, различитим животним путевима и завидним резултатима у својим професионалним каријерама. Са страница књиге осећа се пуноћа живота уз давање које сваког од нас још више богати.

69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

У другом делу свечаности посвећене јубилеју отворена је изложба радова у галерији под сводовима у приземљу која је „пригрлила” сву разноврсност уметничког израза кроз скулптурe у бронзи, мермеру, металу, дрвету, слике у разним техникама, цртеже, фотографије, све у заједничком особитом низу. Секција одувек сматра да и они њени чланови који су проминули светом имају и даље у њој своје место са радовима. Тако се боље сагледава целина, наше трајање, збир свеукупног стварања. Драгоцен је осећај припадања који је одувек на нашим просторима давао резултате. „Дружина” је створила СНП, „дружина” лекара три презимењака Јовановића (Змај, Морски и Батут) са неколицином истомишљеника основала је Српску књижевну задругу, затим – професори Милан Јовановић Батут, Ђорђе Јоанновић и Војислав Субботић „омеђише” оснивање Медицинског факултета у Београду и још много је таквих примера. Идеја, одлучност и визија креативних појединаца створили су многе установе културе, просвете и науке у нас. Набројане и данас трају. Дарове од Бога у виду талената лекари не могу дуго да држе у тајности. Испоље се увек, само, Лекари уметници даривали су Огранак САНУ, ДЛВ и АМН СЛД. Вајар акад. мед. Владимир Јокановић поклонио је бисте три академика Душана Kаназира, Михајла Пупина и Олге Хаџић. Сада је његов фундус у САНУ од десет скулптура. Проф. др Милорад Жикић, поклонио је једну своју слику Огранку САНУ. Исти аутор и прим. др Ирена Лазић поклонили су по слику Друштву лекара Војводине. Слика Миливоја Јокановића од сада остаје у власништву АМН СЛД. Захвалност је највећа међу врлинама! „Цела изложба била је набијена неком покретачком енергијом,” пише ми најмлађи члан Секције др Бојана Павловић, одличан цртач, која је изложила и цртеже свога оца прим. др Томислава Павловића, неуропсихијатра, који је проминуо светом. Лекарска породица Павловић продужава још једну традицију, припадност Секцији.

70

појединце треба уочити, ободрити, окупити и поклонити им пажњу коју заслужују. То чини данашња Секција, савремена „дружина”. Прим. др Аница Жупунски, награђени фотограф Србије, ка-

же: „Толико сам уживала радећи на овим портретима дивних људи. Толико је заноса и љубави и стремљења и неке велике дивоте на њиховим лицима”. Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

У време јубилеја и пандемије

Књиге као благослов

Т

реба се потсетити да су средњевековни манастири били прва места описмењавања и образовања у нас. У њима су настале и прве болнице, о чему је писано на страницама овог гласила. У спомен на српског патријарха Иринеја који је преминуо пре годину дана (2020) патријарх Порфирије одлучио је да се на тај дан објави конкурс за годишње стипендије студената са факултета ос-

могућности за оснивање. Ауторитетом је окупио „дружину” лекара, професора, која се намах повећавала и убрзавала његов рад почев од 1920. године. Књигу о патријарху Иринеју добили смо за поклон болницама са још седамдесет других књига од сестара Кесић (наших чланова Весне и Јелене), на дан када Српска православна црква објављује одлуку о конкурсу за студенте,

нивача Универзитета у Београду. То су: Правни, Филозофски, Технички, Богословски и Медицински факултет! Потсетимо да је проф. др Милан Јовановић Батут најзаслужнији за увршћивање Медицинског факултета у овај списак. Његова борба као председника Комисије за оснивање трајала је годинама, а ратови су је прекидали и реметили замисао овог визионара. Далекогледи лекар написао je пространо штиво за питање: „Је ли Србији медицински факултет заиста потребан?” да би доказао чињенички да је потребан и да има

међу којима су и будући лекари – 20. новембра 2021. Својевремено сам као секретар добила благослов патријарха Иринеја за скуп лекара у манастиру који сам урамила и предала музеју медицине. Била сам почаствована. Ове књиге су од раније намењене Гамзиградској бањи у којој уређују библиотеку и већ су поређали у полице доста наших поклон-наслова. Књига о патријарху Иринеју некако нам је посебно драга и поклон је пун симболике! Дошла је у прави час! Хвала нашим приложницима. Др Славица Ж. Б.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Живка Зубанов „ КОВИД”

Емилија Антанасијевић „ВАТРА” Емилија Антанасијевић „ПАР”

Томислав Павловић „ИВАН ПАВЛОВ”

Емилија Антанасијевић „ПОРОДИЦА”

Иван Петрович Павлов (1849 — 1936) био је руски лекар и научник, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник Нобелове награде за медицину 1904. године. Исте године у Београду је одржан Први конгрес лекара и природњака у згради Народног позоришта.

Бојана Павловић „ОПАНЦИ”

71

Z D R AV S T V O - S R B I J A

У Сомбору с поводом – пети пут

„Почаст Костић Лази на звезданој стази”

Сусрет песника

У

Сомбору, слободарском граду, граду зеленила, културе и уметности, одржана је 30. октобра 2021. године већ традиционална свечаност – Фестивал „Почаст Костић Лази на звезданој стази”. Фондација „Лаза Костић” постојани је чувар сећања на великог песника Лазу са којом Секција за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине (ДЛВ) има пријатељске односе.

72

На Лазиној клупи

Пређашњи председник ДЛВ проф. др Драган Данкуц, витез Фондације„Лаза Костић”, изодавна је започео сарадњу са Фондацијом свесрдно „допуштајући” уметности да прожима рад медицинара. Несебично се залагао за осликавање посебне просторије на Психијатријском и Гинеколошком одељењу Опште болнице „Др Радивој Симоновић” у Сомбору. Раније је осликан зид у холу Института за онкологију Војводине. Радови су остали као сведочанство рада Фондације. На Психијатријском одељењу у Сомбору и Онкологији у Каменици памти се наступ Војина Ћетковића који је говорио Костићеве стихове за које се чини да и дан дањи одзвањају у тим просторима! Гост у Сомбору ове године био је академик Матија Бећковић, пес-

ник. Фотографије са домаћинима и гостима говоре више од речи. Добили смо их добротом проф. Марине Милић Радовић, оснивача и управитеља Фондације. Захвални смо професорки Марини на лепој сарадњи и дочаравању овог особитог културног догађаја. Професорка нам пише: „Звездане стазе Костић Лазе” почеле су као и увек поменом Јулијани и Лазару Костић код њиховог споменика. „Звездане стазе” јединствене су у односу на све друге фестивале и дане посвећене Лази Костићу по томе што оне подсећају и упознају нас са истинском величином највеће добротворке Сомбора крајем деветнаестог века - Јулијане др-а Лазе Костића, рођене Паланачки. Зато увек имамо и програм посвећен истакнутој Сомборки која је имала

Z D R AV S T V O - S R B I J A Проф. др Драган Данкуц, витез Фондације, са проф. Марином Милић– Радовић

ник, себи је за живота својим стиховима и својим делањем саградио споменик. Време које пролази ево већ више од једног века о томе најречитије говори. Снага уметности нас и даље спаја и оплемењује. Припремила: др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

довољно и вере и љубави да пуних 25 година чека на тренутак када ће постати супруга њеног вољеног Лазе. Од 2018. године молитве се уздижу и за душу Миодрага Радовића, идејног творца и покретача фестивала. Жито и колач традиционално је направила адвокат Зорка Вучковић. Лазини амбасадори очистили су споменик и запалили свеће. Порта Светођурђевског храма била је осунчана беседом Матије Бећковића са места на којем су 1895. године стајали тек венчани Лазар и Јулијана, чиме је „српски Шекспир“ постао Сомборац. Након химне „Боже правде” која је загрмела из грла „Малих појаца светог Георгија“ под вођством професора Владимира Ђурковића, песник је такође отпочео своје обраћање химном, али Лазином – „Химном краљу Петру”. Подсетио нас је и да се Лаза дружио са три краља: краљем Николом, краљем Миланом и краљем Петром. „Нема гробља ни смрти, уметност је надживела све препреке и критике најмоћнијих критичара оног доба. Лазино дело је показало колико је велико. Винавер је, пишући о Лази, желео да буде Лаза. Костић је пишући о Шекспиру желео да буде Шекспир. То само показује њихову тежњу за висинама и за успињањем“. Сомборски хор „Св. цар Константин и царица Јелена“ под управом диригента Милана Радишића, заокружио је цео програм чувеном црногорском химном, надовезујући се на песму

„Онамо намо” којом је песник завршио свој наступ. Посебност ових сусрета јесте окупљање око Лазине клупе где посетиоце његова бронзана фигура непрекидно дочекује. Сакупили су се овог октобра око клупе и ученици Земунске гимназије, Лазини амбасадори из Новог Сада, одрасли... Као у рам уоквирили су савременог песника Матију Бећковића који је по сопственом казивању скоро цео дан у овако одабраном друштву уживао – у младости која покреће. Сомбор је као одличан домаћин понудио и праву сомборску гозбу у ресторану „Карибо“ коју је осмислила Сузана Огризовић, домаћин фестивала у Сомбору. Било је ту свега. И сомборског сира и петловог паприкаша са домаћим кнедлама, а на радост свих и богатство посластица – тесто са маком, бундеваре и кнедле са шљивама. Ученици Специјалног одељења за физику Земунске гимназије направили су посебну честитку и донели камелије, пуне белих пупољака, у знак сећања на богати венац белих и црвених камелија који је краљ Петар Први послао свом пријатељу за сахрану. Подсећајући се текста исписаног на венцу „Добром Лази - краљ Петар“, гимназијалци и Лазини амбасадори су на цветним аранжманима пре својих потписа исписивали: „Доброј Јулијани и добром Лази Костићу“. Да закључимо речи о овом лепом догађају – човек живи онолико дуго колико га спомињемо. Лаза Костић, велики српски пес-

Прави домаћини у Сомбору „Без брачног пара Огризовић ми слободно можемо рећи да не би било ни ‘Звезданих стаза’, тј. оне би остале као сан, а са њима су постали јава. Фондација је осмислила стазе и довела истакнуте госте, али су прави домаћини фестивала у Сомбору Сузана и Срђан Огризовић.“ Проф. Марина Милић–Радовић

Огризовићи са Матијом Бећковићем

73

GODINA X BROJ 102.

DECEMBAR 2021.

75

N M K

Два прилога из књиге Милана Шарца, редитеља - сценаристе и афористичара „Живот, смрт, вечност“

Two Contributions from the Book of Milan Šarac, Director - Scrееnwriter and Aphorist „Life, Death, Eternity“

Владимир Кањух, Снежана Кањух, Момир Пушац

I. ЖИВОТ, СМРТ, ВЕЧНОСТ

I LIFE, DEATH, ETERNITY

Пре свега, како то да уопште нешто постоји?

First of all, how come something exists at all? Откуда нека материја, енергија, силе – све у Where does matter, energy, forces come from кретању у простору и времену, промени и евоeverything in movement in space and time, change луцији? and evolution? Зар је, заиста, све било згуснуто у „космичWas it really all condensed into a „cosmic egg“ ко јаје“ (величине главице чиоде) и онда екс(the size of a pinhead) and then exploded (a „big плодирало („велики прасак“ – big bаng) ствоbang“) - creating a universe. Тhen, it all contracted ривши свемир, затим, све се то контрахује опет again into a „cosmic egg“, it explodes again and it у „космичко јаје“, поново експлодира и то се keeps happening? стално понавља?

The universe is constantly expanding in space Свемир се непрекидно шири у простору у to infinity and eventually turns into almost „nothСл./Fig. 1. Академик бесконачност и на крају се претвара у скоро ing“, i.e. into desolation without light and sound (academician) Владимир Кањух/Vladimir Kanjuh „ништа“, тј. у пустош без светла и звука – каsay cosmologists. (Фотографија/ Photography by жу космолози.

Maybe our universe is not the only one but there Зоран Јовановић) Можда наш свемир није једини, већ постоји are more universes? више свемира?

It’s hard to figure it all out! Our brain, creatТешко је све то схватити! Наш мозак, створен еволуцијом на ed by evolution on the planet earth and for life on it, with only планети земљи и за живот на њој, са само земаљским искуст- earthly experiences (looking at the sun, moon and stars), cannot вима, уз гледање сунца, месеца и звезда, не може да схвати за- understand the laws of the universe: the origin, what was before коне свемира: постанак, шта је било пре него што се десио big the big bang, the physics of the „cosmic egg“ and its explosion, bаng, физика „космичког јајета“ и његова експлозија, од ниче- how something grandiose emerges from nothing, the expansion га настаје нешто и то грандиозно, ширење свемира, црне рупе, of the universe, black holes, the future, finitude - infinity of the будућност, коначност – бесконачност свемира, итд. (Сл./Fig. 2). universe, etc. (Fig. 2). У таквој васиони, на планети ЗЕМЉИ In such a universe, there is a miracle of постоји чудо природе – ЖИВОТ, укљуnature on planet EARTH–LIFE, including чујући и његов најразвијенији облик – homo its most developed form – homo sapiens, i.e. sapiens, тј. мудри (али и емотивни) ЧОВЕК. wise (but also emotional) MAN. Геному човека је најближи геном шимThe human genome is the closest to the панза, тј. постоји 96% - 98% идентичности! chimpanzee genome, they have 96% - 98% Истраживање генома из остатака костију identity! Research of the genome from the reдревних људи показују да појмови „раса“ и mains of the bones of ancient people shows that the terms „race“ and „nation“ have no basis „нација“ немају упориште у геному, тј. сви смо ми мешавина укрштања разних људских in the genome, i.e. we are all a cross between популација. То обара опасне предрасуде да different human populations. This dispels the поједине расе, или чак нације, имају посебdangerous prejudice that certain races or even не геноме. nations have a special genome. О вредности човека, руски писац М.

On the value of man, the Russian writer M. Горки каже: „Човек – како то гордо звучи“, Сл./Fig. 2. Замишљен космос и његов Gorky says: „Man - how proud it sounds“ and центар. Nasim Ashrafi, Техеран. а револуционар Л. Троцки: „Човек – тај зли, the revolutionary L. Trotsky: „Man - that evil, Imaginary cosmos and its center Nasim лењи, безрепи мајмун“. Истина је свакако lazy, tailless monkey“. The truth is in the middle Ashrafi, Tehran. between a sublime creature and a miserable killer. на средини између узвишеног створења и Life most likely originated in the „warm бедног убице. Живот је највероватније настао у „топлој океанској супи” од ocean soup“ of organic matter under the action of electrical disорганских материја, уз дејство електричних пражњења (муње) charges (lightning) or came from the universe. In this way, the original molecule of ribonucleic acid (RNA) or deoxyribonucleили је доспео из васионе. Тим путем је створен првобитни молекул рибонуклеинске ic acid (DNA) was done with a „protective protein membrane“. (РНК) или дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК), који се обаIn further evolution, cells were created and by their associaвио „заштитном беланчевинастом опном”. У даљој еволуцији tion - multicellular organisms. A DNA molecule exists in every створене су ћелије, а њиховим удруживањем вишећелијски ор- cell with the entire program for the creation of new cells and a ганизми. Молекул ДНК постоји у свакој ћелији са целокупним multicellular organism.

76

N M K

програмом за изградњу нових ћелија или одређеног вишећеUnder the action of DNA (which itself changes - mutations), evoлијског организма. Под дејством ДНК (која се и сама мења - lutionary, from the original „protective protein membrane“ the body мутације), у променљивој животној средини, еволуцијом од пр- of a multicellular organism was created (including brain, endocrine вобитне „заштитне беланчевинасте опне” створено је тело ви- glands and other command and control regulatory mechanisms). шећелијског организма (укључујући и мозак, ендокрине жлезде The cells need for reproduction of a multicellular organism (sperm and ova) are concentrated in the gonads (testicles and и друге командне и регулаторне механизме). Ћелије које треба да омогуће размножавање вишећелијског ovaries).

Life is, therefore, organized at the level of the cell and the организма (сперматозоиди и јајне ћелије) сконцентрисане су у multicellular organisms of animals and plants. полним жлездама (семеницима и јајницима).

Viruses are also living beings (contain DNA or RNA) but are Живот је, дакле, организован на нивоу ћелије и вишећелијских организама: животиња и биљака. quite tiny (can be seen only by electron microscope). They are Вируси, су, такође, жива бића (садрже ДНК или РНК) али defective because for their life and the reproduction required the сасвим сићушна (могу се видети тек електронским микроско- enzymatic machinery of the cell into which they entered. пом) и дефектна јер је за њихов живот и размножавање потребThe key is DNA (whose parts are genes), because it is hereditary на ензимска машинерија ћелије у коју су ушли. matter - genome, i.e. 23 pairs of chromosomes in the cell nucleus. Кључна је, дакле, ДНК (чији делови су гени) јер чини наDNA by transcription works on its messenger RNA, which enследну материју – геном, тј. 23 codes proteins (translation). Proteins are built in the organelle of пара хромозома у једру ћелије. the cell cytoplasm - the ribosome ДНК делује транскрипцијом преко свог гласника РНК, која (Fig. 3). кодира одређене беланчевине Proteins, with carbohydrates (sugars), fats, minerals and others (транслација). Беланчевине се изграђују у органели цитоплазsubstances, build enzymes, chemiме ћелије – рибозому (Сл./Fig. 3). cal messages to other cells, as well Беланчевине, са угљеним хиas the cells, organs and organism. дратима (шећери), мастима, миFrom the known structure of нералима и другим материјама, DNA, we know how after transcription and translation the proизграђују ензиме, хемијске поруке другим ћелијама, као и саcess of encoding proteins and how Сл./Fig. 3. Централна догма молекуларне биологије. ме ћелије, органе и организам. hereditary matter is divided during Из познате структуре ДНК cell divisions. знамо како се после транскрипције и транслације кодирају одHowever, we do not see where the program is to be built a ређене беланчевине и како се наследна материја дели прили- three-dimensional living being (rhinoceros or human). We do not ком ћелијске деобе. Међутим, не видимо где је програм да се yet know what is the basis of the creative wisdom of the genome. изгради одређено тродимензионално живо биће (носорог или All that is known is that special groups of genes take action at човек), тј. још не знамо шта је основа градитељске мудрости various stages of cell differentiation and organism development.

A multicellular organism can remove its unnecessary, excessive генома. Зна се само да посебне групе гена ступају у акцију на разним етапама диференцијације ћелија и развоја организма. or damaged cells by sending them a „death molecule“. The cells Вишећелијски организам може да уклони своје непотреб- have already a built-in self-destruction mechanism (self-murder – не, сувишне или оштећене ћелије тиме што им шаље „молекул suicide), i.e. apoptosis.

Cells have telomeres at the ends of their chromosomes смрти” а ћелије имају већ уграђен механизам за аутодеструкцију (самоубиство), тј. апоптозу. (which protect them). They shorten during each cell division. Ћелије имају на крајевима својих хромосома теломере (које A connective tissue cell in tissue culture, for example, can diштите хромосоме као капице). Оне се скраћују током сваке ће- vide about 70 times. When telomeres are completely shortлијске деобе. Везивна ћелија у култури ткива, на пример, мо- ened, the cell no longer divides, enters cell old age, and dies же да се подели око 70 пута. Када се теломере потпуно скрате, by apoptosis. From the length of telomeres, therefore, depends ћелија се више не дели, улази у ћелијску старост и умире апо- the duration of cell life. птозом. Од дужине теломера, дакле, зависи животни век ћелија.

It is interesting that cancer cells do not receive „death moleИнтересанто је да ћелије рака не примају „молекул смрти” и cules“ and their telomeres are not shortened during their cell diviне скраћују им се теломере јер их регенерише присутни ензим sion. They are regenerated by the enzyme telomerase (not found in теломераза (нема га у нормалним ћелијама одраслог органи- normal adult cells).That is why only cancer cells in tissue culture зма). Због тога су у култури ткива једино ћелије рака бесмртне. are immortal. In the host in which they originated, cancer cells У домаћину у коме су настале, ћелије рака непрекидним умно- multiply continuously, create a malignant tumor, which kills the жавањем стварају злоћудни туморски израштај, који убија до- host and malignant cells then die with him. маћина, али и ћелије рака тада умиру с њим.

Under the harmful influences from the outside environПод дејством штетних утицаја из спољашње или унутрашње ment or from inside the body, genes can be damaged or alсредине гени могу бити оштећени или промењени (мутација). tered (mutation). Then different proteins are encoded. New Тада се кодирају друкчије беланчевине. Настају нове особине features of living beings are created, which differ from each живих бића, које их међусобно разликују, тј. настаје диверзи- other i.e. a diversity of life appear. New living beings collides тет живота. Он се судара са променљивом животном средином. with changing environment. Naturally selection and evolution Наступа природно одабирање, селекција и еволуција живота. of life occurs. Уписани циљ ћелије, вишећелијског организма и човека је The inscribed goal of the cell, multicellular organism, and да се одржи у суровој борби за опстанак (нагон самоодржања) man is the survival in a fierce struggle for survival (the instinct 77

N M K

и да се ћелија подели, односно виfor self-preservation), to reproduces шећелијски организам репродукује (sexual instinct to maintain the spe(сексуални нагон, тј. нагон одржаcies), and parental instinct to save the вања врсте) и родитељски нагон да offspring (Fig. 4). се очувају потомци док су нејаки) Homo sapiens, however, is the only living being aware of his origin, his (Сл./Fig. 4).

Homo sapiens, међутим, једиduration and death, has always sought ни свестан свог порекла, трајања и a broader and higher meaning of his existence. In this sense, some people are смрти, одувек тражи шири и виши inspired by work, struggle for some ideсмисао свог постојања и живота. У als, religion, creativity, science and art, овом смислу неке људе инспирише Сл./Fig. 4. Цртеж 14-годишњег дечака о животу, i.e. curiosity of mind and play of feelрад, борба за одређене идеале, релисмрти, времену и вечности. гија, стваралаштво, наука и уметност, ings. Others are preoccupied with fightA drawing of a 14-year-old boy about life, death, time, тј. радозналост ума и игра осећања. ing for power (the will to power) and the and eternity. Други су заокупљени борбом за власт acquisition of material wealth. Often, (Chriss Cessells. Google 2021.) и вољом за моћ и стицањем матеhowever, man is drowning in hedonism. ријалног богатства. Често се, међуHowever, with the development of тим, човек утапа у хедонизам. culture, man consciously tries to suppress his Међутим, развојем културе, човек свесно natural egoism and turns to altruism and phiпокушава да сузбија свој природни егоизам lanthropy.

In time, a person enters old age and, if he does и да се окреће алтруизму и филантропији. Временом, човек улази у старост и, ако не not die by violently death (accident, murder or умре насилном смрћу (задес, убиство и самоsuicide), comes disease or natural DEATH, i.e. убиство), долази болест и природна СМРТ, cessation of life (Fig. 5,6). тј. престанак живота (Сл./Fig. 5, 6).

Between full health and activity and sudden Између пуног здравља и активности и death, the interval is sometimes only a few minutes! An example: the ruptured of an asymptomизненадне смрти, временски размак је некада само неколико минута! Довољно је, на atic atherosclerotic plaque in the coronary artery. пример, да прсне асимптоматска атеросклеAn obstructive thrombus closes immediately luротична плоча у срчаној артерији. Одмах се men of the artery. Part of the heart no longer receives blood and oxygen and fatal arrhythmia in ствара опструктивни тромб који затвара лумен артерије. Део срца више не прима крв, the form of cardiac fibrillation may occur. The односно кисеоник, и може настати фатална Сл./Fig. 5. Pablo Picasso. Аутопортрет heart no longer pumps blood into the bloodstream.

The brain is then already in five minutes irreversаритмија у облику фибрилације срца. Срце настао нешто мање од годину ibly damaged. више не упумпава крв у крвоток. Мозак је дана пре смрти, под насловом тада већ за пет минута неповратно оштећен.

Death is, therefore, a permanent cessation „Аутопортрет суочен са смрћу“. Смрт је, дакле, трајан престанак рада моз- Pablo Picasso. Self-portriat was done a of the brain work (the organ that it characterizes га (органа који највише карактерише човека) little less than a year before his death, a person) or permanent cessation of heart and или трајни престанак функције срца и плућа. entitled „Self Portrait Facing Deat’’. lungs function. Човек се, природно, боји умиMan is, naturally, afraid of dying and рања и смрти и тај свој страх поdeath and that fear of his own suppresses тискује или га ублажава вером у загor alleviates it by faith in the afterlife. Reробни живот. Заиста, ако и дочека ally, if reaching old age, man is, unfortunately, often exposed to the physical and старост, човек, нажалост, често физички и ментално пропада, има јаке mental deterioration, severe pain durболове у току извесних неизлечивих ing certain incurable diseases, without болести, без наде за боље дане, а у hope for better days and in anticipation очекивању ништавила и претварања of nothingness and turning to dust. At у прах. При томе, често је у беди the same time, he is often in misery due због осиромашења, гладан, можда to impoverishment, hungry, sometimes, одбачен од породице и друштва. Неrejected by family and society and with кад и са свешћу да је коначан биланс consciousness that the final result of his Сл./Fig. 6. Живот после смрти у старом Египту. негативан, да су његове идеје прома- Anubis чекајући Sennedjem-ову мумију.c. 1292 – 1187 life is negative, that his ideas have failed шене или неостварене, деца незбриor unfulfilled, children neglected, life BC. Bridgeman images.

Life after Death in Ancient Egypt. Anubis attending нута, живот проћердан, а злотвори wasted and evildoers remain alive. Age Semmedjem’s mummy,c. 1292 – 1187 BC. Bridgeman остају да живе. Старост је, дакле, у is, therefore, in the sign of the 4 letters images. знаку четири слова С: старост, слаS in Serbian: Age, weakness, loneliness, бост, самоћа, сувишност. Његош каredundancy. Montenegrin poet Njegoš же: „Куд ћеш веће бруке од старости“. says: „Where will you get bigger shame than old age“. Срећом, постоје и супротни примери старости која није Fortunately, there are opposite examples of old age, which is not тешка и са огромним искуством често прелази у мудрост. Као difficult and with great experience often turns into wisdom. As well и храбра помиреност са неизбежним крајем живота, уз уве- as brave reconciliation with the inevitable end of life, with the conрење да живот није био узалудан. viction that life was not in vain.

78

N M K

При обдукцијама умрлих болесника (које пружају медицински биланс једног живота, установљавање свих постојећих обољења и узрока смрти), поглед на лице умрлог показује обично две крајности: тврдо, дубоко, смирено „спавање” или, изобличено лице због болести и болова, неизрециви ужас. То би могао бити један одговор на питање у каквом је стању човек при умирању и смрти. Велике религије нуде наду и веру у васкрсење и вечни живот душе после смрти или у реинкарнацију, уз праведно поравнање у односу на проживљени живот на земљи: праведници добијају награду а грешници казну. Стари грчки филозофи су сматрали „док има нас – нема смрти, а када наступи смрт – нема нас” или „смрт је вечни сан без снова”. Утешно?

At autopsies of deceased patients (which provide medical history of one entirely life, establishing all past and existing illness and cause of death), a look at the face of the deceased shows two extremes: hard, deep, calm „sleeping“ or, distorted due to illness and pain, unspeakable horror. That could be one answer to the question of the state of a person when hʼs dying and dies.

Great religions offer hope and faith in the resurrection and eternal life of souls after death or in reincarnation. With a justly settlement in relation to the life lived on the earth: the righteous receive a reward and the sinners a punishment.

The ancient Greek philosophers believed that “as long as there are us - there is no death and when death comes - there are no us” or ”death is sleeping without dreams”. Comforting?

Академик Владимир Кањух

Academician Vladimir Kanjuh

II. ЖИВОТ, СМРТ, ВЕЧНОСТ II. LIFE, DEATH, ETERNITY Кажу да је наш свемир настао пре 14 милијарди и 700 милиона година „великим праском” и They say that our universe was created 14 billion and 700 million years ago by „big bang“ and да се, на изненађење космолога, све брже шири that, to the surprise of cosmologists, it is spreadи у далекој будућности претвориће се у скоро ing faster and faster and in the distant future it will празну помрчину. При томе, наш свемир је само turn into almost an empty eclipse. један од бројних „мехурова”, тј. многобројних In doing so, our universe is just one of the „bubсвемира. Ми живимо на мембрани једног таквог мехура. Када се мембране два мехура сударе bles“, i.e. of numerous universes. We live on membrane of one such bubble. When the membranes of настаје нови „велики прасак” и стварање једног two bubbles collide a new „big bang“ occurs and новог свемира. Свемир, дакле, нема ни почетак a cyclical creation of a new one of the universe. нити крај у простору и времену.

The universe, therefore, has neither a beginУ таквим непрегледним свемирима постоји ning nor an end in space and time. једна мала планета – ЗЕМЉА, која је изнедрила There is one small planet in such vast universes космичко чудо – ЖИВОТ и на којој ми кратко Сл./Fig. 1. Др Снежана Кањух/Dr Snežana Kanjuh – the EARTH, which gave birth to the cosmic miraживимо (Сл./Fig. 2). (Фотографија/ Photography by cle – the LIFE and on which we live short (Fig. 2). Интелигентни живот – ЧОВЕК, створен је Зоран Јовановић) Intelligent life – the MAN was created by evoеволуцијом као њена највећа позната креација. Његова грађа, функција и суштина још нису lution as its greatest known creation. The structure, function and essence of man are коначно истражене. Живи просечно око 70 година и неизбежно му предnot finally explored. He lives an average стоји старост, болест и смрт. of about 70 years and he will inevitably СМРТ је сурова истина, којом се face old age, illness, and death. природа ослобађа остарелих јединки, DEATH is cruel truth, by which nature frees itself from obsolete individuals, које се не репродукују и гладних уста, која више не привређују. Међутим, who do not reproduce and hungry mouths, which they no longer earn. However, death смрт је и земаљска коначна правда јер is also the earthly ultimate justice because сви људи, без изузетака, морају да умру раније или касније. all people, without exception, they must Трагедија је да врхунско биће – човек die sooner or later. може да умре и пре генетски одређеног The tragedy is that the supreme being - man can die sooner to genetically времена за врсту. Некад за свега неколико минута због срчаног или мождаdetermined time for a species, sometimes ног удара или неке несреће (Сл./Fig. 3). for only a few minutes because of a heart Сл./Fig. 2. Бечки сликар Густав Климт, 1908. Човек у пуној активности или остаor stroke attack or an accident (Fig. 3). „Смрт и живот“ (уље на платну). рели појединци претварају се после смр- Viennese painter Gustav Klimt, 1908. „Death and A person in full activity or elderly inти у леш – кадавер (carno data vermillis dividuals transform after death in a cadavlife“ (oil on canvas). = месо дато црвима) када се сахрани или er (carno data vermillis = meat given to у пепео ако се спали. worms) when bury or in ashes if burned. Религије нам обећавају загробни живот или бар сељење дуReligions promise us an afterlife or at least the migration of ше. Хришћанство нам обећава вечни живот у новом – духов- the soul. Christianity promises us eternal life in a new - spiriном телу и блаженство раја или муке пакла, сходно томе как- tual body and the bliss of heaven or the torment of hell, ac79

N M K

ви смо били у току нашег земаљског cording to the our earthly life - righживота – праведници или грешници. teous or sinners. Шта да ради човек у свом кратWhat can a man do in his short life ком животу да би га испунио, остваto be fulfilled, achieved, had a „joie рио, имао „joie de vivre“ (фр. „радост de vivre“ (fr. „the joy of living“) and живљења“) и био срећан? was happy? Биологија намеће нагоне: самоBiology imposes instincts for selfодржања, сексуални (ради одржања preservation, sexuality for the maintenance of species, i.e. creation of offврсте, тј. стварање потомства) и роspring, and the parenthood - taking care дитељски – брига о деци док не of children until they grow up. одрасту. Човек би морао да живи по One would have to live according to the generally accepted moral norms, општеприхваћеним моралним норhealthy optimistic life style, and that мама. Здравим оптимистичким животним стилом и да му је најважније: the most important thing to him: love, љубав, пријатељство, поштовање, тоfriendship, respect, diversity tolerance. леранција разноврсности. Морао би He would have to fight for full freedom for individual and society, human да се бори за пуну слободу јединке rights without any discrimination, for и друштва, људска права без икакве social justice against degrading misery дискриминације, за социјалну правду против понижавајуће беде и сироand poverty, and if he is really lucky маштва и ако је баш срећник – да, са - with a loved one, enjoys work, love, вољеним бићем, ужива у раду, љубаmotherhood and the beauties of sciви, мајчинству и лепотама науке или ence or art. уметности.

In the end, perhaps death is someНа крају, можда је смрт некад times a break from life, especially sufСл./Fig. 3. Микеланђело: „Фирентинска Пиета“. одмор од живота, поготово паћеничfering. After all, „living is not the latИсус Христос, мртав, скинут с крста. Окружен ког. Уосталом “ни живети није најest“ (Russian poet Jesenjin). Маријом, Магдаленом и Јосифом (једна од новије“ (Јесењин).

The great Greek writer Nikos Kaпоследњих уметникових скулптура) Велики грчки писац Никос Каzantsakis (Fig. 4), the author of the unMichelangelo: The Florentine Pieta, Jesus Christ, занцакис (Сл./Fig. 4), аутор незабоforgettable novels „Zorba the Greek“, dead, taken down from the cross. Surrounded by равних романа „Грк Зорба“ и других, Mary, Magdalene, and Joseph (one of the artist’s last and others, is very original when it sculptures) је у питању смрти врло оригиналан. comes to death. Because of the novel Због романа „Последње искушење „The Last Temptation of Jesus Christ“, Исуса Христа“ имао је проблема са he had problems with the Greek Orthodox Church. In the end, the Church did not apГрчком православном црквом. Црква није, на крају, одобрила да се сахрани на обичном праprove of being buried in an ordinary Orthodox вославном гробљу. Сахрањен је у Хераклиону cemetery. He was buried in Heraklion, Crete, на Криту, на брду са млетачком тврђавом. На on a hill with a Venetian fortress. There is an гробу (Сл./Fig. 5) је епитаф: epitaph on the grave (Fig. 5): „НЕ НАДАМ СЕ НИЧЕМУ. НЕ БОЈИМ СЕ НИЧЕГА. ЈА САМ СЛОБОДАН“.

„I HOPE FOR NOTHING. I AM NOT AFRAID OF ANYTHING. I AM FREE“.

Др Снежана Кањух

Dr Snežana Kanjuh

Сл./Fig. 4. Nikos Kazantzakis (1883 – 1957)

Сл. 5. Гроб Никоса Казанцакиса са епитафом: „Не надам се ничему. Не бојим се ничега. Ја сам слободан“ (Δεν ελπίζω τίποτα. Δε φοβάμαι τίποτα. Είμαι λέφτερος).

80

Fig. 5. Tomb of Nikos Kazantzakis with the epitaph: I hope for nothing. I’m not afraid of anything. Yes I’m free. (Δεν ελπίζω τίποτα. Δε φοβάμαι τίποτα. Είμαι λέφτερος).

R

učni splet (lat. plexus brachialis) je splet nervnih vlakana koji nastaje spajanjem prednjih grana četiri vratna (C5-C8) i prvog torakalnog nerva. Takođe, u splet dio svojih vlakana daju prednje grane C4 i T2 nerava. Ručni splet senzorno i motorno inerviše čitav gornji ekstremitet, osim trapezoidnog mišića (inerviše ga nervus accessorius) i dio kože oko pazušne jame (axilla) koji inerviraju torakalni nervi.

Anatomija plexus-a brachialis-a Pet prednjih grana spinalnih nerava (C5T1) formiraju tri truncusa: gornji (C5, C6), srednji (C7) i donji (C8,T1), a svaki taj trunkus dijeli se na prednji dio i stražnji dio (prednji dio: gornjeg, srednjeg i donjeg truncusa; stražnji dio: gornjeg, srednjeg i donjeg truncusa; ukupno 6 dijelova) Tih šest dijelova se preslažu u 3 snopa koji imaju naziv prema svojoj poziciji u odnosu na pazušnu arteriju ovako: 1. stražnji snop - nastaje od tri stražnja dijela svih trunkusa 2. lateralni snop - od prednjih dijelova gornjeg i srednjeg trunkusa 3. medijalni snop - nastavak prednjeg dijela donjeg trunkusa • • • • •

Od stražnjeg snopa polaze nervi: gornji subskapularni nerv - lat. nervus subscapularis superior - korijen C5-C6 donji subskapularni nerv - lat. nervus subscapularis inferior - korijen C5-C6 radijalni nerv - lat. nervus radialis - korijen C5-C8, T1 aksilarni nerv - lat. nervus axillaris korijen C5-C6 torakodorzalni nerv - lat. nervus thoracodorsalis - korijen C6-C8

Slika 1.

• • •

Od medijalnog snopa polaze nervi: medijalni grudni nerv - lat. nervus pectoralis medialis - korijen C8, T1 lat. nervus cutaneus brachii medialis - korijen C8 lat. nervus cutaneus antebrachii medialis - korijen C8, T1

N M K

Rehabilitacija plexus-a brachialis-a • •

• • •

dio vlakna za medijani nerva - lat. nervus medianus - korijen C8-T1 ulnarni nerv - lat. nervus ulnaris - korijen C7, C8 i T1 Od lateralnog snopa polaze nervi: lateralni prsni nerv - lat. nervus pectoralis lateralis - korijen C5-C7 muskulokutani nerv - lat. nervus musculocutaneus - korijen C5-C7 dio vlakna za medijani nerva - lat. nervus medianus- korijen C5-C7

Slika 2. - Plexus brachialis

Slika 3.

Oštećenje plexus-a brachialis-a Etiologija oštećenja Oštećenje plexus-a brachialis-a može nastati prilikom: 1. Degenerativne promjene cervikalne kičme

Prof. dr Gordan Bajić

2. Krvarenja 3. Traume (najčešće porođajne) 4. Tumori Povreda cijelog plexus-a brachialis-a je rijetka, ali ako se dogodi u kliničkoj slici imamo: - prisutan ispad osjeta - ruka visi - arefleksija (gubitak refleksa) Obično su oštećenja parcijalna Dijagnostika oštećenja plexus-a brachialis-a Fizikalni pregled: Ispitujemo obim pokreta u zglobovima, mjerimo dužinu ekstremiteta, vršimo analizu držanja i analizu funkcionalno pogođenog ekstremiteta.

Ispitivanje osjetljivosti: Ispituje se osjetljivost laganog dodira, propriocepcija, vibracija i osjetljivost toplote i hladnoće. Ove informacije je važno dokumentovati zbog mogućnosti praćenja pacijenta.

Ispitivanje motorike: Snaga mišića se ispituje manuelnim mišićnim testom. Potrebno je zabilježiti nivo atrofije. Kod procjene je važno voditi računa o motivisanosti pacijenta i mogućem bolu koji ograničava izvođenje testa.

Ispitivanje refleksa: Kod pojedinih perifernih neuropatija mišićno-tetivni refleksi su često smanjeni ili odsutni.

Elektrodijagnostika: Ispitivanje provodljivosti nerava: Ispitivanje provodljivosti nerava je najznačajnija pretraga kod perifernih oštećenja nerva. Ovom pretragom se određuje brzina provođenja nerava i karakteristike akcionog potencijala. Kod bolesti koje zahvataju mijelinski omotač brzina provođenja je znatno smanjena ili izostaje provođenje impulsa. Kod bolesti gdje je glavno oštećenje na aksonu, brzina provođenja ostaje ista ili je neznatno smanjena.

Elektromioneurografija (Slika 4).

Elektromioneurografija je elektrodijagnostička metoda kojom se detektuje oštećenje nerva, stepen njegovog oporavka, ni81

N M K

vo lezije (lezija korijena živca, odnosno radikulopatija ili lezija perifernog živca), ali ne i uzrok.

Slika 4. - Elektromioneurografija

nog zgloba i prstiju.

Kod donjeg tipa lezije povrede se najčešće dešavaju pri pretjeranoj abdukciji ruke (hvatanje grane pri padu sa drveta ili pri otežanom porođaju ). Zahvaćeni su mali mišići šake i fleksori ruke te ovakvo oštećenje zovemo Klumpkeovom paralizom (Slika 6).

Ova paraliza dovodi do „kandžaste šake“.

Klinička slika: Slabost fleksora ručja, pojačana ekstenzija metakarpofalangealnim zglobovima, što šaci daje oblik kandže.

Senzibilitet može biti oslabljen u unutrašnjem dijelu ruke.

Tipovi oštećenja plexus-a brachialis-a Trauma pri porodu i padu na ruku su najčešći uzrok brahijalne pleksopatije.

Klinička slika varira od visine oštećenja: 1. Gornji tip (C5-C6) 2. Srednji tip (C7) 3. Donji tip (C8-Th1) Traume koje uzrokuju udaljavanje glave od ramena kao što su otežani porod ili pad na ruku uzrokuju gornji tip lezije (C5C6) - Erb Dušenova paraliza (Slika 5). Kod ovog oštećenja tonus je snižen u inervacijskom dijelu nervusa axilarisa, nervusa musculocutaneusa, nervusa subscapularisa i dio nervusa radialisa. Ovde dolazi do paralize i atrofije m.deltoideusa, m.bicepsa brachii, m.brachialisa i m.brachioradialisa.

Zahvaćena ruka je ispružena u laktu, aducirana, u unutrašnjoj rotaciji te s pronacijom podlaktice.

Klinička slika: Ruka visi uz tijelo u unutrašnoj rotaciji i adukciji u ramenom zglobu, ekstenzija u laktu, pronirana podlaktica. Šaka neoštećena. Senzibilitet može biti oslabljen u donjem dijelu ruke.

stadijumu dok paralize traju. Efekti su očuvanje pokretljivosti u zglobovima, prevencija kontraktura i cirkulatornih poremećaja, očuvanje metabolizma, memorije pokreta, elastičnosti mekih tkiva itd. Pri pasivnim pokretima pokret se izvodi do fiziološke granice.

Slika 8.- Fleksija i ekstenzija distalnih interfalangijalnih zglobova

Slika 6. - Klumpke-ova paraliza

Rehabilitacija Medikamentozna terapija: Za sada ne postoji odobreni lijek za oporavak oštećenih nerava, ali postoje neki lijekovi koji mogu ublažiti određene simptome. Daju se lokalno kortikosteroidi, zatim nesteroidni antireumatici, lidokainski flasteri (lokalni anestetik), kreme sa kapsaicinom (kapsaicin se nalazi u čili papričicama i stvara toplotu u tkivu koja doprinosi poboljsanju cirkulacije i trofike tkiva), a za ublažavanje neuropatske komponente bola antidepresivi, antikonvulzivi i opioidi.

Fizikalna terapija: Elektrostimulacija, galvanizacija, dijadinamske struje, magnetoterapija, hidroterapija.

Kineziterapija: Pozicioniranje (Slika 7): Neophodno je u stadijumu oduzetosti u cilju sprečavanja istezanja paralitičkih mišića, skraćenja antagonističkih tkiva i prevenciji kontraktura.

Slika 9. - Fleksija i ekstenzija proksimalnih interfalangijalnih zglobova

Slika 10. - Fleksija i ekstenzija metakarpofalangijalnih zglobova

Slika 11. - Adukcija i abdukcija prstiju

Slika 5. - Erb-Duchenne-ova paraliza

Srednja lezija je iznimno rijetka. Oslabljen je inervacijski dio nervusa radialisa.

Onemogućena je ekstenzija podlaktice, ruč82

Slika 7. - Pozicioniranje

Pasivne vježbe (Slika 8-18) : Mobilizacija zglobova je najefikasnije sredstvo u

Slika 12. - Repozicija i opozija

N M K

-

k o n g r e s i

ANESTEZIOLOGIJA ANAESTHESIA 2022 Maj 17-19, 2022.

Mančester, Velika Britanija i onlajn Website: https:// www.rcoa.ac.uk/events/ anaesthesia-2022

5TH INTERNATIONAL CONFERENCE ON EMERGENCY & ACUTE CARE MEDICINE 2021 Slika 19. - Abdukcija i adukcija nadlaktice

London, Velika Britanija Datum: Juli 18-19, 2022. https://emergencymedicine.conferenceseries.com

DERMATOLOGIJA INTERNATIONAL CONFERENCE ON AUTOIMMUNE DISEASES AND DERMATOLOGY

Slika 13. - Fleksija i ekstenzija svih prstiju

Rim, Italija Datum: Januar 18-19, 2022. https://waset.org/autoimmune-diseases-and- dermatology-conference-in-Januar-2022-in-rome Slika 20. - Horizontalna adukcija nadlaktice

Slika 14. - Dorzalna i palmarna fleksija šake

Slika 15. - Ulnarna i radijalna devijacija šake

Slika 16. - Fleksija i ekstenzija podlaktice

Slika 17. - Pronacija i supinacija podlaktice

Slika 18. - Fleksija nadlaktice

Slika 21. - Pozicioniranje nakon hirurškog tretmana

Pasivno-intencione vježbe: Sprečavamo brisanje senzomotornih engrama (šema) pokreta za one pokrete u kojima treba da učestvuju paralizovani mišići. Ako odsustvo proprioceptivnih nadražaja izostane duže vrijeme, dolazi do sniženja funkcije u nervnim centrima, a ponekad i do gašenja njihove aktivnosti. Pasivno-intencione vježbe uključuju voljno učešće pacijenta u praćenju pokreta koji izvodi terapeut.

U stadijumu oporavka pojava tonusa i jedva vidljive kontrakcije (ocjena MMT) ukazuje da je započela reinervacija mišića.

Pasivno-intencione vježbe se i dalje sprovode. Pojačanje mišićne kontrakcije se može dobiti i putem eksteroceptivne, proprioceptivne stimulacije, čula vida, sluha i specijalnih tehnika po Kabatu.

Aktivno potpomognute vježbe: Primjenjuju se kada je mišićna snaga ocijenjena ocjenom 2. primjenjuju se vježbe u suspenciji, vježbe po glatkoj, ravnoj ili blago nagnutoj površini i spore vježbe u vodi. Mišići koji dostignu ocjenu 3 izvode pokret protiv gravitacije. Aktivne vježbe: Sa dopunskim otporom primjenjuju se kod mišića čija je snaga ocijenjena ocjenom 4 . Progresivna tehnika ima za cilj da mišići dobiju snagu za ocjenu 5.

Hirurški tretman Ukoliko nije moguće konzervativno oporaviti oštećeni nerv pacijent podliježe hirurškom tretmanu.

Postupci nakon hirurškog tretmana: • 0-3 nedjelje: Imobilizacija u skraćenoj poziciji nerva (Slika 19). Ekstremitet se može povremeno elevirati. Vježne cirkulacije. Vježbe slobodnih zglobova i mišića.

• 4-8 nedjelja: Obavezno postepeno mobilisanje, uz izbjegavanje istezanja nerva. Vježbe cirkulacije. Vježbe slobodnih zglobova i mišića.

• Od 9 nedjelje: Puna mobilizacija ranije imobilisanih zglobova, povećanje snage mišića i funkcionalna redukacija segmenta.

INTERNATIONAL CONFERENCE ON MELANOMA DIAGNOSIS AND DERMATOLOGY (ICMDD) London, Velika Britanija Datum: Januar 21-22, 2022. https://waset.org/melanoma-diagnosis-and- dermatology-conference-in-Januar-2022-in-london

17TH EADV SYMPOSIUM Maj 12-14, 2022.

Ljubljana, Slovenija Website: https://eadv.org/

INTERNATIONAL CONFERENCE ON PEDIATRIC DERMATOLOGY AND GENODERMATOSIS (ICPDG) London, Velika Britanija Datum: Mart 15-16, 2022. https://waset.org/pediatric-dermatology-and- genodermatosis-conference-in-Mart-2022-in-london

ENDOKRINOLOGIJA INTERNATIONAL CONFERENCE ON ENDOCRINOLOGY, DIABETIC DISORDERS AND TREATMENT ICEDDT Amsterdam, Holandija Datum: Januar 21-22, 2022. https://waset.org/endocrinology-diabeticdisorders-and-treatment-conference-in-Januar2022-in-amsterdam

INTERNATIONAL CONFERENCE ON ENDOCRINOLOGY AND INFERTILITY (ICEI) London, Velika Britanija Datum: Februar 15-16, 2022. https://waset.org/endocrinology-and- infertility-conference-in-february-2022-in-london

WORLD SUMMIT ON DIABETES Februar 21-22, 2022.

Prag, Češka https://diabetescongress.conferenceseries. com/

EUROPEAN ENDOCRINOLOGY AND DIABETES CONGRESS Mart 14-15, 2022.

Pariz, Francuska https://endocrinology.conferenceseries.com/

INTERNATIONAL CONFERENCE ON PAEDIATRIC ENDOCRINOLOGY ICPE Jun 10-11, 2022.

Kopenhagen, Danska https://waset.org/paediatric-endocrinology- conference-in-june-2022-in-copenhagen

GASTROENTEROLOGIJA ASCO GASTROINTESTINAL CANCERS SYMPOSIUM Januar 20-22, 2022.

San Francisko (SAD), onlajn https://conferences.asco.org/gi/registration

3RD WORLD CONGRESS OF GI ENDOSCOPY-ENDO 2022 Maj 13-15, 2022.

Kjoto, Japan https://worldendo2022.org/

83

N M K

Da li proizvodi za zagrijavanje duvana (HTP) predstavljaju priliku za javno zdravlje?

Roberta Costanzo, Gizelle Baker

Philip Morris International, Švajcarska Philip Morris Products S.A., Quai Jeanrenaud 3, 2000 Neuchâtel, Švajcarska. E-pošta: roberta.costanzo@pmi.com Tel. +41 (58) 242 1622

Sažetak: Proizvodi za zagrijavanje duvana (HTP, heated tobacco products) su nova, brzorazvijajuća kategorija duvanskih proizvoda koji su dizajnirani da zagriju duvan umjesto da ga sagorijevaju, čime se znatno smanjuje emisija štetnih materija. Trenutno se vodi debata o tome da li HTP pruža mogućnost javnom zdravlju da ubrza smanjenje prevalencije pušenja i na taj način utiče na smanjenje štetnosti kod populacije koja nastaje kao posljedica pušenja. Da bi odgovorili na ovo pitanje, proizvodi za zagrijavanje duvana treba da budu naučno potkrijepljeni kako bi se smanjila štetnost za pojedinačnog pušača, ali isto tako treba da budu zadovoljavajući za odrasle pušače kako bi se maksimalno povećao broj odraslih pušača koji bi prešao sa cigareta na ove proizvode, uz istovremeno smanjenje broja mladih i nepušača koji počinju ili se vraćaju na ove proizvode, kao i smanjenje broja pušača koji namjeravaju da odustanu od pušenja, a mogli bi da pređu na ove proizvode. U ovom članku predstavljamo dokaze koji pokazuju da prelazak na Sistem za zagrijavanje duvana (THS, tobacco heating system) smanjuje negativne zdravstvene efekte koji su izazvani hroničnim izlaganjem toksičnim supstancama generisanim tokom sagorijevanja duvana koji dovode do bolesti, u poređenju sa kontinuiranim pušenjem. Štetnost pušenja je veoma kompleksna jer istovremeno djeluje na veći broj organa, utičući na mehanizme kao što su zapaljenje, oksidativni stres, aktivacija trombocita i metabolizam masti. Štetni uticaji na zdravlje koje izaziva pušenje cigareta su rezultat hronične izloženosti toksičnim supstancama koje se stvaraju tokom sagorijevanja duvana, a ne nikotin. Za razliku od cigareta gdje duvan sagorijeva, HTP (Heated tobacco product) ga zagrijava stvarajući aerosol koji sadrži nikotin i daleko manju količinu štetnih materija od duvanskog dima. Dosadašnji podaci iz toksikoloških, laboratorijskih i kliničkih ispitivanja pokazuju da potpuni prelazak na HTP smanjuje negativne uticaje na zdravlje duž niza događaja od izloženosti do bolesti u poređenju sa daljim pušenjem.

Studije percepcije i ponašanja su pokazale da je interesovanje za HTP u grupi nepušača i bivših pušača zanemarljivo, dok je u grupi odraslih pušača bilo značajno. Američka agencija za hranu i lijekove (FDA) je donijela odluku kojom se IQOS svrstava u proizvode modifikovanog rizika (MRTP), što znači da se IQOS suštinski razlikuje od cigareta koje sagorijevaju duvan. FDA je donijela zaključke čak i u odsustvu dugoročnih epidemioloških dokaza.

Ključne riječi: zagrijavani duvanski proizvodi, HTP, sistem za grijajanje duvana, THS, javno zdravlje, smanjenje štetnosti duvana

P

ušenje izaziva mnoge ozbiljne bolesti (kao što su kardiovaskularne bolesti, rak pluća i hronična opstruktivna bolest pluća - HOBP) i povećava rizik od prerane smrti. Prema izvještaju Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), godišnje se osam miliona smrti u svijetu pripisuje duvanskom dimu (WHO, 2020).

Prestanak korišćenja duvana i nikotina zajedno je bespogovorno najefektivnija strategija za smanjenje rizika od štetnosti i bolesti kod pušača, međutim, većina njih neće odustati od svoje navike.

84

Mjere kontrole duvana koje su usmjerene na sprječavanje pušenja i davanje podrške prilikom ostavljanja duvana igraju ključnu ulogu u smanjenju štetnosti pušenja. Međutim, SZO procjenjuje da preko milijardu žena i muškaraca u svijetu i dalje puši (WHO, 2020)1 i da je malo vjerovatno da se ovaj broj smanji u bliskoj budućnosti (WHO, 2015). Zbog toga dopunska mjera predviđena za odrasle pušače, koji bi inače nastavili da puše cigarete i kojom im je data prilika da pređu na naučno dokazano manje štetne proizvode, ima potencijal da ubrza smanjenje broja ljudi koji puše cigarete. Šta su proizvodi za zagrijavanje duvana?

Proizvodi za zagrijavanje duvana (HTP) predstavljaju novije vrste proizvoda za duvan, razvijene u cilju smanjenja štetnosti pušenja kod odraslih pušača koji bi inače nastavili da puše cigarete.

Za razliku od cigareta, proizvodi za zagrijavanje duvana zagrijavaju ga do temperature koja je znatno niža od temperature sagorijevanja (gorenja) stvarajući aerosol koji sadrži nikotin i daleko manju količinu štetnih hemikalija od duvanskog dima.

Pojam proizvodi za zagrijavanje duvana (HTPs) se odnosi na asortiman različitih proizvoda koji se stalno mijenjaju, a zasnivaju na inovativnim tehnologijama koje se stalno razvijaju i unapređuju. U okviru ove kategorije proizvodi se razlikuju po temperaturi (generalno je to <400°C), izvorima zagrijavanja (npr. ugrađeni, spoljašnji ili zaptivena komora za zagrijavanje), načinu prerade duvana (npr. suv, vlažan ili tečni duvanski sastojci, uključujući hibridne uređaje koji koriste kombinaciju duvana i tečnosti), ukusima koji se koriste. Konačni dizajn proizvoda može imati različite oblike i dimenzije kako bi zadovoljio što veći broj odraslih korisnika nikotina. Iako proizvodi za zagrijavanje duvana predstavljaju jednu klasu proizvoda, svaki pojedinačni proizvod se mora posebno ispitati.

Proizvodi HTP zagrijavaju duvan (ponekad zajedno sa tečnošću) do temperature koja je niža od temperature paljenja duvana (~400°C). Kao što je navedeno, izvor zagrijavanja može da se razlikuje od proizvoda do proizvoda, ali u svim slučajevima zagrijavanjem se stvara aerosol sa nikotinom direktno iz duvana.

Korisnik preko uređaja uvlači taj aerosol koji zatim ulazi u njegov organizam. Zbog toga što se duvan zagrijava, a ne sagorijeva, aerosol koji korisnik udiše nije dim.

Za razliku od elektronskih cigareta koje e-tečnost sa nikotinom (pretežno dobijenim iz duvana) i ukusima pretvaraju u paru, proizvodi za zagrijavanje duvana sadrže pravi duvan, tako da mogu da obezbijede sličan ukus i unos nikotina kao cigarete.

Kako pušenje cigareta izaziva bolesti?

Kada se zapali cigareta duvan sagorijeva na temperaturi od preko 850°C na zapaljenom kraju onda kada se povuče dim (Baker, 1975). Toplota koja se oslobađa u procesu sagorijevanja razbija komponente lista duvana stvarajući dim, svjetlost i pepeo. Dim cigarete sadrži preko 6.000 hemikalija (Rodgman, 2013), pri čemu su organi javnog zdravlja oko 100 njih klasifikovali kao vje-

N M K

Slika 1. Niz događaja od izloženosti dimu do manifestacije bolesti

rovatne uzroke bolesti povezanih sa pušenjem, a kao što je rak pluća, bolesti srca i emfizem. Štetnost pušenja cigareta je višestruka i složena. Izloženost štetnim i potencijalno štetnim sastojcima (HPHC) može istovremeno da utiče na različite organe u tijelu i ometa mehanizme regulisanja zapaljenja, oksidativnog stresa, aktivacije trombocita i metabolizma masti.

Opšteprihvaćena činjenica je da uzrok štetnih uticaja na zdravlje koje izaziva pušenje cigareta predstavlja hronična izloženost toksičnim supstancama koje se stvaraju tokom sagorijevanja duvana, a ne nikotin. (McNeil, 2012). Iako nikotin nosi određeni rizik i izaziva zavisnost, on nije primarni uzrok bolesti povezanih sa pušenjem.

Važno je napomenuti da se bolesti manifestuju nakon slijeda događaja koji nastupaju po izlaganju dimu iz cigareta. Dim cigareta pokreće niz naknadnih događaja kao što su molekularne promjene, prekidi bioloških mehanizama i promjene ćelija/tkiva koje se vremenom mogu nagomilati i manifestovati kao bolest.

Epidemiologija pokazuje da prestanak pušenja prekida uobičajeni slijed događaja, jer eliminiše izloženost toksičnim emisijama iz cigareta čime se prekida kontinuitet svakog koraka u nizu i vremenom smanjuje prekomjerni rizik od razvoja bolesti povezanih sa pušenjem kod pušača. Zbog toga je za pušače prestanak upotrebe duvana i nikotina zajedno najefektivnija strategija za smanjenje štetnosti pušenja i bolesti povezanih sa pušenjem.

Zbog odsustva sagorijevanja HTP smanjuje broj i količinu toksičnih supstanci koje se emituju, smanjujući tako i izloženost odraslih korisnika, a čime se može smanjiti i rizik od pojave bolesti povezanih sa pušenjem u poređenju sa daljim pušenjem cigareta.

Kako se HTP razlikuje od cigareta?

Za razliku od cigareta, HTP zagrijava duvan do maksimalne temperature od 350°C, što je dosta ispod temperature od 400°C koja je potrebna za pokretanje procesa sagorijevanja. Na Slici 2. je prikazana temperatura na različitim rastojanjima od površine grijača. Iako temperatura grijača dostiže 350°C, čak i duvan koji je najbliži grijaču nikada ne dostiže ovu temperaturu. Zapravo, temperatura većine duvana ostaje ispod 250°C.

Slika 2: Temperatura duvana na različitim rastojanjima od površine grijača

Ovo je samo jedan od mnogih dokaza koji potvrđuju da se sagorijevanje ne odvija u uređaju koji zagrijava duvan. Odsustvo sagorijevanja u uređaju koji zagrijava duvan potvrdili su naučnici u mnogim zemljama kao što su Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo,

Japan, Poljska, Sjedinjene Američke Države, Australija i Njemačka, kao i nezavisne organizacije za istraživanja na Novom Zelandu (Nordlund , 2019).

Zagrijavanje duvana bez sagorijevanja stvara aerosol koji sadrži nikotin, a koji se po porijeklu, fizičkim svojstvima i hemijskom sastavu suštinski razlikuje od dima cigarete. Dim cigarete je složena smješa gasa, kapljica tečnosti i čvrstih čestica na bazi ugljenika koje su osnovno obilježje sagorijevanja. Poznato je da udisanje čvrstih čestica na bazi ugljenika ima štetan uticaj na ljudsko zdravlje. Za razliku od toga, laboratorijska ispitivanja pokazuju da HTP stvara aerosol na bazi tečnosti koji se može udisati i koji se sastoji od kapljica tečnosti i gasa, a bez čvrstih čestica na bazi ugljenika. Zbog toga je u slučaju uređaja koji zagrijava duvan, količina štetnih i potencijalno štetnih sastojaka (u skladu sa definicijom i listom različitih regulatornih organa) smanjena u prosjeku za 90-95% u odnosu na dim standardne referentne cigarete (3R4F) (Philip Morris Products S.A., 2016). Tačno smanjenje se razlikuje u zavisnosti od različitih lista i od varijante koja se ispituje.

Da li potpuni prelazak na HTP smanjuje negativne uticaje na zdravlje u odnosu na dalje pušenje cigareta?

Da bismo pokazali da potpuni prelazak na HTP smanjuje štetnost pušenja, poredimo efekte prelaska na HTP sa efektima daljeg pušenja po svakom koraku u nizu uzročnih događaja, od izloženosti do manifestacije bolesti. Prestanak pušenja je najbolji način da pušači smanje štetnost pušenja i zbog toga je profil rizika u slučaju prestanka pušenja cilj kojem teži alternativni proizvod koji je manje štetan od cigareta. (Institute of Medicine, 2012) Zbog toga u svojim studijama ispitujemo i efekte potpunog prelaska na HTP u odnosu na potpuni prestanak pušenja.

Ovo podrazumijeva: • Ispitivanje da li je smanjenje toksičnih emisija u aerosolu isto što i smanjenje izloženosti toksičnim supstancama kod pušača koji potpuno pređu na HTP u odnosu na pušače koji nastave da puše cigarete.

• Ispitivanje uticaja na molekularne putanje i biološke mreže za koje se zna da imaju ulogu u razvoju bolesti povezanih sa pušenjem.

• Ispitivanje da li smanjenje izloženosti dovodi do povoljnih promjena u grupi biomarkera potencijalne štetnosti na koje pušenje negativno utiče i koji se dovode u vezu sa razvojem bolesti povezanih sa pušenjem.

• Ispitivanje svih koraka u nizu uzročnih događaja, od izloženosti do bolesti, na životinjama u slučaju kardiovaskularnih oboljenja, respiratornih oboljenja i raka pluća.

Da bismo ispitali da li smanjena emisija štetnih sastojaka smanjuje izloženost organizma ovim sastojcima, mjerili smo grupu biomarkera izloženosti štetnim i potencijalno štetnim sastojcima kod odraslih pušača koji su prešli na HTP u trajanju od tri mjeseca i uporedili ih sa odraslim pušačima koji su nastavili da puše cigarete i sa odraslim pušačima koji su u potpunosti prestali da puše za vrijeme trajanja ispitivanja. Značajno smanjenje je uočeno kod grupe pušača koji su potpuno prešli na HTP u odnosu na one koji su nastavili da puše, a uočeno smanjenje je bilo slično efektima uočenim kod odraslih pušača koji su u potpunosti prestali da puše za vrijeme trajanja ispitivanja (Lüdicke, 2018; Haziza, 2020).

85

N M K

Kod sistemskih toksikoloških ispitivanja procjenjujemo biološke promjene koje se odvijaju na nivou molekula kao odgovor na izloženost štetnim sastojcima, uglavnom mnogo prije nego što se pojave simptomi bolesti. Naša ispitivanja pokazuju manje modifikacije ekspresije gena koje učestvuju u nastanku i razvoju bolesti povezanih sa pušenjem, kao što su kardiovaskularne i respiratorne bolesti, kao i onih koje učestvuju u inflamatornom odgovoru koji predstavlja osnovni mehanizam svake bolesti (Poussin C, 2016; Szostak, 2017; Phillips, 2015) Takođe vršimo ispitivanja u cilju procjene uticaja na histologiju tkiva usljed izloženosti sa uređajem za zagrijavanje duvana u odnosu na cigarete. Ispitivanje koje je sprovedeno na epitelne ćelije malih disajnih puteva čovjeka je pokazalo izraženo oštećenje kada su kulture tkiva bile izložene najvećoj koncentraciji ispitivanog dima cigareta. Za razliku od toga, uzorci koji su bili izloženi aerosolu iz uređaja koji zagrijava duvan nisu pokazivali vidljive morfološke promene u odnosu na kontrolne uzorke izložene vazduhu, čak ni u mnogo većoj koncentraciji nego što je to bila najveća koncentracija ispitivanog dima cigareta (Slika 3) (Iskandar, 2017).

Slika 3. Morfologija kulture 72 sata po izlaganju

Da bismo dalje istražili razvoj patologije, istražili smo osnovna obilježja hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i kardiovaskularne bolesti tokom perioda od 8 mjeseci kod Apoe-/- miševa izloženih aerosolu iz uređaja koji zagrijava duvan u poređenju sa dimom cigareta. Izloženost dimu cigareta je dovela do povećanja količine aterosklerotskog plaka, zapaljenja pluća i emfizematskih promjena u odnosu na kontrolne uzorke (vazduh). Izloženost ae-

Slika 4. Mjerenja površine aterosklerotskog plaka

86

rosolu iz uređaja koji zagrijava duvan nije izazvala ni zapaljenje pluća, niti emfizem, niti je stalno mijenjala profil masti, niti je uvećala površinu plaka. Ispitivanje takođe pokazuje da prelazak sa izloženosti dimu cigareta na izloženost svježem vazduhu i prelazak sa izloženosti dimu cigareta na izloženost aerosolu iz uređaja koji zagrijava duvan dovodi do smanjenja inflamatornih odgovora i zaustavljanja razvoja inicijalnih emfizematskih promjena i površine aortskog plaka (Phillips, 2015).

Takođe smo sproveli ispitivanje udisanja tokom cijelog života (18 mjeseci) AJ miševa poredeći učestalost tumora pluća i broj odgovora na izloženost dimu referentne cigarete (3R4F) i aerosolu iz uređaja koji zagrijava duvan. Jasni efekti su uočeni po izloženosti dimu cigarete. Nije uočena povećana učestalost i veći broj preneoplastičnih i neoplastičnih promjena na plućima miševa koji su bili izloženi aerosolu iz uređaja koji zagrijava duvan, čak ni pri duplo većoj koncentraciji nikotina u aerosolu (Wong, 2020; Titz B., 2020).

Laboratorijska ispitivanja na životinjama su veoma dobar pokazatelj smanjenog potencijalnog rizika prilikom prelaska na alternativne proizvode, ali ne zamjenjuju potrebu postojanja poda-

taka ispitivanja na ljudima kako bi se smanjenje rizika od bolesti potkrijepilo dokazima i kvantitativno odredilo. U slučajevima u kojima direktna procjena uticaja na zdravlje nije izvodljiva u kratkom roku, kao što je slučaj sa bolestima povezanim sa pušenjem zbog trajanja razvoja bolesti, uticaja istorije pušenja (i trajanja i intenziteta) i drugih faktora koji se odnose na način života, posmatranje promjena biomarkera potencijalne štetnosti (BoPH) koji odražavaju putanje razvoja bolesti povezanih sa pušenjem je prihvaćeno kao vrijedan pristup. Iako biomarkeri BoPH sami po sebi nisu direktni pokazatelji ishoda bolesti i zbog toga ne mogu predstavljati direktan dokaz rizika od bolesti, BoPH su pokazatelji patomehanističkih poremećaja i kliničkih faktora rizika koji su blisko povezani sa bolestima. Korišćenje kombinacije biomarkera BoPH koji su zajedno pokazatelji raznih putanja bolesti koje vode do kliničkih ishoda je zbog toga vrijedna strategija za dokazivanje naknadnog smanjenja rizika (Institute of Medicine, 2012).

Sproveli smo šestomjesečnu studiju koja je obuhvatila 984 odrasla pušača u Americi kako bismo ispitali da li se povoljne promjene dešavaju u grupi od osam suprimarnih BoPH koji odražavaju putanje razvoja bolesti povezanih sa pušenjem kada pušači pređu na HTP. Izvršen je sistematski pregled literature koja obuhvata više od 250 BoPH u cilju pronalaženja veza između pušenja i prestanka pušenja sa bolestima povezanim sa pušenjem. Među njima je pronađeno osam BoPH koji obuhvataju više putanja koje se odnose na veliki broj bolesti povezanih sa pušenjem, a na koje pušenje negativno utiče i koji se mogu vratiti u prvobitno stanje u roku od šest mjeseci po prestanku pušenja. Zato su ovih

N M K

osam BoPH odabrani kao krajnje tačke koje zbog toga mogu biti dokaz potencijala HTP-a da smanji štetnost i rizik po čovjeka ukoliko se pozitivno promijene nakon potpunog prelaska na HTP. Kod pušača koji su uglavnom prešli na HTP (tj. ≥70% svakodnevno korišćenih duvanskih proizvoda) svi ti BoPH su se pomjerili u istom pravcu kao u slučaju prestanka pušenja (poboljšani biološki efekti) i za većinu njih su promjene bile statistički značajne u poređenju sa dimom cigareta. Količina nikotina je bila slična u grupi koja je prešla na HTP i u grupi koja je nastavila da puši cigarete (Lüdicke F, 2019).

Ukratko, PMI je primijenio pristup koji se zasniva na dovoljnim dokazima, koristeći BoPH kako bi odrasli pušači što prije dobili pristup i informacije o proizvodu/ima koji imaju potencijal da smanje štetnost/rizik od bolesti povezanih sa pušenjem.

Naši podaci pokazuju da potpuni prelazak na HTP smanjuje negativne uticaje na zdravlje duž niza događaja od izloženosti do bolesti u poređenju sa daljim pušenjem.

Da li potpuni prelazak na HTP može da smanji štetne uticaje na populaciju?

Da bi se smatralo da pozitivno utiču na populaciju, za nove proizvode moraju postojati i naučni dokazi koji potvrđuju da smanjuju rizike po čovjeka, kao i da ih prihvate odrasli pušačii kako bi srazmjerno prešli na njih, istovremeno maksimalno smanjujući rizik da mladi, nepušači ili pušači koji su uspješno prestali da puše neće početi da koriste ili neće ponovo koristiti te proizvode.

S obzirom na to da pušenje predstavlja zavisnost od nikotina i uslovljenu naviku koju izazivaju razni okidači iz okruženja, i s obzirom na pušače koji uživaju u pušačkim ritualima (Fagerström & Eissenberg, 2012), neophodno je da proizvodi koji zamjenjuju cigarete budu slični cigaretama po unosu nikotina, ritualu, senzornim karakteristikama i ukusu kako bi se obezbijedio potpuni prelazak sa cigareta.

Naša klinička istraživanja pokazuju da nakon perioda prilagođavanja zadovoljstvo odraslih pušača sa uređajem koji zagrijava duvan u smislu unosa nikotina i subjektivnih efekata je slično kao sa cigaretama, što je od suštinskog značaja za prihvatanje zamijene za cigarete od strane odraslih pušača.

Sprovedena su i ispitivanja percepcije i ponašanja u cilju procjene uticaja datih informacija o HTP-u. Ova ispitivanja dosljedno pokazuju da je način na koji su potencijalni rizici i koristi HTP-a saopšteni potrošačima, kod mnogih odraslih pušača koji ne namjeravaju da prestanu sa pušenjem izazvao želju za korišćenjem HTP-a, dok je samo zanemarljiv dio odraslih nepušača izrazio želju da ga koristi. Istovremeno, kod pušača koji su izrazili želju da prestanu sa pušenjem informativni materijal nije značajno promijenio njihovu namjeru da prestanu sa korišćenjem i nikotina i duvana. (Philip Morris Products S.A., 2016) Ovi rezultati su potvrđeni u velikom broju zemalja nakon izbacivanja proizvoda na tržište, pri čemu rezultati u Japanu (Osaki, 2018), Njemačkoj (BZgA, 2018) i Švajcarskoj (HSBC, 2019) pokazuju da su stope nepušača, uključujući mlade, koji počnu da koriste ove proizvode veoma niske.

Ovi rezultati dokazuju potencijal HTP-a da doprinese smanjenju štetnog uticaja duvana na nivou populacije.

IQOS: prvi nikotinski elektronski proizvod koji je svrstan u duvanske proizvode sa modifikovanim rizikom (MRTP) Nakon saglasnosti Američke agencije za hranu i lijekove (FDA) u aprilu 2019. godine kojom je omogućena komercijalizacija IQOS sistema za zagrijavanje duvana u SAD, FDA je donijela odluku da se IQOS može svrstati u proizvode modifikovanog rizika, uz informisanje potrošača o smanjenoj izloženosti štetnim materi-

jama. Ovo je druga grupa proizvoda koji su ikada svrstani u proizvode sa modifikovanim rizikom (MRTP) i prvi elektronski proizvod sa nikotinom koji je dobio takvu dozvolu (US FDA, 2020).

U nastavku su date informacije o smanjenoj izloženosti štetnim materijama iz odluke FDA: • IQOS sistem zagrijava duvan, ali ga ne sagorijeva.

• Značajno smanjuje stvaranje štetnih i potencijalno štetnih materija.

• Naučna ispitivanja su pokazala da potpuni prelazak sa konvencionalne cigarete na IQOS sistem značajno smanjuje izloženost vašeg organizma štetnim ili potencijalno štetnim materijama.

Agencija je konkretno utvrdila da IQOS sistem za zagrijavanje duvana dokazano zagrijava duvan i ne sagorijeva ga, značajno smanjuje stvaranje štetnih i potencijalno štetnih materija u odnosu na cigarete. Takođe su zaključili da svi prezentovani dokazi ukazuju na to da je mjerljivo i značajno smanjenje smrtnosti ili mortaliteta pojedinačnih korisnika duvana vjerovatno u budućim ispitivanjima (US Food and Drug Administration., 2020).

Ova odluka izdata od strane FDA kojom se IQOS svrstava u proizvode modifikovanog rizika znači da se IQOS suštinski razlikuje od cigareta koje sagorijevaju, zbog čega bi mogao drugačije da se zakonski reguliše. FDA je donela zaključke čak i u odsustvu dugoročnih epidemioloških dokaza.

Uprkos mogućim problemima zbog određenih nepoznanica, FDA je zaključila da raspoloživi naučni dokazi potvrđuju da je donošenje odluke kojom se IQOS svrstava u proizvode modifikovanog rizika dobro za unapređenje javnog zdravlja i očekuje se da doprinese zdravlju populacije u cjelini, uzimajući u obzir i korisnike duvanskih proizvoda i lica koja trenutno ne koriste duvanske proizvode. U tom smislu, ova odluka FDA obuhvata zahtjeve koji se odnose na period nakon izbacivanja proizvoda na tržište, a koji podrazumijevaju utvrđivanje uticaja ovakve odluke na percepciju, ponašanje i zdravlje potrošača i omogućavanje Upravi FDA da provjeri tačnost nalaza na osnovu kojih je odluka izdata. Osnove programa za praćenje po izbacivanju proizvoda na tržište podrazumijevaju praćenje svijesti o riziku i korišćenje kod pušača i nepušača, osviješćenost mladih i dodatna istraživanja u okviru računarskog toksikološkog programa u cilju utvrđivanja uticaja ove odluke na razumijevanje i percepciju, ponašanje i zdravlje potrošača i omogućavanje Upravi FDA da provjeri tačnost nalaza na osnovu kojih je odluka donijeta.

Zaključci Iako proizvodi HTP nose određeni rizik i sadrže nikotin koji izaziva zavisnost i koji takođe nosi određeni rizik, proizvodi bez dima za koje postoje naučni dokazi i koji su zakonski uređeni, mogu predstavljati priliku za javno zdravlje da ubrza smanjenje broja pušača i štetnih uticaja na populaciju povezanih sa pušenjem.

Bibliografija 1. Baker, R. (1975). Temperature variation within a cigarette combustion coal during the smoking cycle; . High Temperature Science, 7: 236-247.

2. BZgA. (2018). Smoking among teenagers and young adults in Germany: Findings from the Alcohol Survey 2018 and trends.

Federal Center for Health Education. Retrieved from https:// www.bzga.de/fileadmin/user_upload/PDF/studien/Alkoholsurvey_2018_Bericht-Rauchen.pdf 3. Fagerström, K., & Eissenberg, T. (2012). Dependence on tobacco and nicotine products: a case for product-specific assessment. Nicotine Tob. Res., 14:1382-1390.

4. Haziza, C. (2020). Reduction in Exposure to Selected Harmful and Potentially Harmful Constituents Approaching Those Ob87

N M K

served Upon Smoking Abstinence in Smokers Switching to the Menthol Tobacco Heating System 2.2 for 3 Months (Part 1). Nicotine & Tobacco Research, 22(4):539-548. .

5. HSBC. (2019). Health Behaviour in School-aged Children.

“La consommation de substances psychoactives des 11 à 15 ans en Suisse – Situation en 2018 et évolutions depuis 1986.

Lausanne: Addiction Suisse. Retrieved from https://www.hbsc. ch/pdf/hbsc_bibliographie_342.pdf 6. Institute of Medicine. (2012). Scientific standards for studies on modified risk tobacco products. Washington, DC: The National Academies Press:. Retrieved from https://www.nap. edu/catalog/13294/scientific-standards-for-studies-on-modified-risk-tobacco-products 7. Iskandar, e. (2017). Comparative effects of a candidate modified-risk tobacco product Aerosol and cigarette smoke on human organotypic small airway cultures: a systems toxicology approach. Toxicol. Res., 6, 930.

8. Lüdicke F, e. a. (2019). Effects of Switching to a Heat-NotBurn Tobacco Product on Biologically-Relevant Biomarkers to assess a Candidate Modified Risk Tobacco Product: A Randomized Trial. Cancer Epidemiol Biomarkers Prev, 28(11):19341943. doi:10.1158/1055-9965.EPI-18-0915 9. Lüdicke, F. (2018). Effects of switching to the Tobacco Heating System 2.2 menthol, smoking abstinence, or continued cigarette smoking on biomarkers of exposure: a randomized, controlled, open-label, multicenter study in sequential confinement and ambulatory settings (Part 1. Nicotine Tob Res, 20(2):161-172. doi:10.1093/ntr/ntw287 10. McNeil, A. (2012). Reducing Harm from Nicotine Use. Fifty Years since Smoking and Health. Progress, Lessons and Priorities for a Smoke-free UK. Royal College of Physicians, London. London: UK. Royal College of Physicians.

11. Nordlund , M. (2019, January 21). Scientific substantiation of the absence of combustion and no smoke formation in the Electrically Heated Tobacco Product (EHTP), version 1.0.

Retrieved from PMI Science.

12. Osaki. (2018). “Field survey on drinking and smoking and the development of effective alcohol reduction intervention approaches for the prevention of lifestyle-related diseases, Annual Report of MHLW Research Committee. Retrieved from https://mhlw-grants.niph.go.jp/niph/search/NIDD00. do?resrchNum=201709021A 13. Philip Morris Products S.A. (2016). Philip Morris Products S.A. Modified Risk Tobacco Product (MRTP) Applications.

Retrieved from U.S. Food and Drug Administration: https:// www.fda.gov/tobacco-products/advertising-and-promotion/ philip-morris-products-sa-modified-risk-tobacco-productmrtp-applications 14. Phillips, B. (2015). An 8-month systems toxicology inhalation/ cessation study in Apoe−/− mice to investigate cardiovascular and respiratory exposure effects of a candidate modified risk tobacco product, THS 2.2, compared with with conventional cigarettes. Toxicological Sciences, 149(2): 411-432. doi:doi: 10.1093/toxsci/kfv243 15. Poussin C, e. a. (2016). Systems toxicology-based assessment of the candidate modified risk tobacco product THS2.2 for the adhesion of monocytic cells to human coronary arterial endothelial cells. Toxicology, 73–86. doi:10.1016/j.tox.2015.11.007 16. Rodgman, A. a. (2013). The Chemical Components of Tobacco and Tobacco Smoke. 2nd Edition. Boca Raton: CRC Press.

17. Szostak, J. e. (2017). Aerosol from Tobacco Heating System 2.2 has reduced impact on mouse heart gene expression compared with cigarette smoke. Food and Chemical Toxicology, 88

101, 157-167. doi:doi: 10.1016/j.fct.2017.01.013 18. Titz B., e. a. (2020). Respiratory effects of exposure to aerosol from the candidate modified-risk tobacco product THS 2.2 in an 18-month systems toxicology study with A/J mice.

Toxicol Sci. . doi:10.1093/toxsci/kfaa132 19. US FDA. (2020, July 7). FDA Authorizes Marketing of IQOS Tobacco Heating System with ‘Reduced Exposure’ Information. Retrieved from US Food nd Drug Administration: https:// www.fda.gov/news-events/press-announcements/fda-authorizes-marketing-iqos-tobacco-heating-system-reduced-exposure-information 20. US Food and Drug Administration. (2020). Scientific Review of Modified Risk Tobacco Product Application (MRTPA) Under Section 911(d) of the FD&C Act -Technical Project Lead.

Retrieved from https://www.fda.gov/media/139796/download 21. WHO. (2015). Report on the global tobacco epidemic. Retrieved from http://www.who.int/tobacco/global_report/2015/ report/en/ 22. WHO. (2020). Tobacco fact-sheet. Retrieved from https:// www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/tobacco 23. Wong, E. e. (2020). Reduced Chronic Toxicity and Carcinogenicity in A/J Mice in Response to Life-Time Exposure to Aerosol from a Heated Tobacco Product Compared with Cigarette Smoke. Toxicol Sci. Retrieved from https://academic.oup.com/ toxsci/advance-article/doi/10.1093/toxsci/kfaa131/5891185 Realizaciju ovog članka finansirao je Philip Morris BH d.o.o.

Sarajevo.

P

rof. dr Ranko Škrbić je prvi dobitnik ovog priznanja iz BiH, a priznanje mu je dodijeljeno za dugoročni doprinos međusobnom razumijevanju između Japana i Bosne i Hercegovine i to poslije studija u Japanu 1989. godine, na kojim je boravio kao stipendista Vlade Japana. Priznanje ministra spoljnih poslova Japana dodjeljuje se pojedincima i grupama sa zapaženim rezultatima na međunarodnom planu, a u cilju prepoznavanja njihovog doprinosa promociji prijateljstva između Japana i zemalja regija i svijeta. Dodatni cilj ovog priznanja jeste podrška japanske javnosti aktivnostima dobitnika priznanja.

Rektor Univerziteta u Banjaluci prof. dr Radoslav Gajanin rekao je da je dekan Škrbić dobio visoko priznanje Japana i zahvalio toj zemlji za nesebičnu pomoć u oblasti unapređenja nauke na ovim prostorima. „Zahvalni smo i dekanu Škrbiću što je omogućio da se znatan broj nastavnika i saradnika našeg univerziteta usavršava u Japanu. Oni su među nosiocima istraživačkih aktivnosti kod nas“, naveo je rektor nakon svečane ceremonije koja je održana u prostorijama Rektorata Univerziteta u Banjaluci.

Dekan Škrbić se zahvalio predstavnicima Japana za priznanje i dodao da je na bazi kontakata koje je stekao tokom edukacije usmjeravao ovdašnje mlade istraživače da i oni krenu njegovim putem. „Na osnovu tih kontakata više od 30 ljudi iz raznih oblasti nauke bilo je kraće ili duže na usavršavanju u Japa-

N M K

Dekanu Medicinskog fakulteta prof. dr Ranku Škrbiću

Priznanje iz Japana Ambasador Japana u Bosni i Hercegovini Makoto Ito uručio je 12. novembra 2021. godine dekanu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci prof. dr Ranku Škrbiću priznanje japanskog ministra inostranih poslova.

Pripremila: Dajana Đurašinović PR, Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci

nu. Nisam to radio radi dobijanja neke nagrade, već da pomognem da uspostavimo veze i kontakte te da što više povežemo japansku i našu kulturu“, rekao je prof. dr Ranko Škrbić.

Ambasador Japana u BiH Makoto Ito je rekao da je dekan Škrbić zaslužio priznanje zahvaljujući onome što je učinio na planu ostvarivanja prijateljskih odnosa između Univerziteta u Banjaluci,

Republike Srpske i BiH sa Japanom.

Svečanoj ceremoniji uručenja priznanja prisustvovali su i ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, prorektor za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju UNIBL prof. dr Biljana Antunović, generalni sekretar UNIBL mr Đorđe Markez, prodekani i profesori Medicinskog fakulteta, kao i druge uvažene zvanice.

89

N M K

Komora doktora medicine Republike Srpske

Veliki pečat - prof. dr Snježani Popović Pejičić

N

a Svečanoj skupštini, povodom obilježavanja godišnjice Komore doktora medicine Republike Srpske, dodijeljene su nagrade i priznanja zaslužnim ljekarima. Prim. dr Slobodan Prtilo, predsjednik Izvršnog odbora Komore doktora medicine, uručio je najveća priznanja Komore za ovu, 2021. godinu.

Veliki pečat Komore doktora medicine Republike Srpske, nagradu za dugogodišnji stručni, pedagoški i naučni rad kojim se nastavlja tradicija i vrijednosti struke, dobila je prof. dr Snježana Popović Pejičić iz UKC RS Banjaluka i Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Banjaluci.

Prof. dr Snježana Popović Pejičić, specijalista interne medicine, supspecijalista endokrinologije, redovni profesor i šef Katedre za internu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, u toku svog višegodišnjeg rada na Medicinskom fakultetu, Klinici za unutrašnje bolesti te Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, UKC RS afirmisala se kao cijenjen ljekar, uspješan rukovodilac te istaknuti naučni i pedagoški radnik.

U toku svog naučnostručnog rada posebno se usmjeravala u oblasti dijabetologije i gojaznosti te je odbranila doktorsku disertaciju na temu Kardiovaskularne autonomne neuropatije u dijabetesu, kao i veći broj naučnoistraživačkih radova, objavljenih u indeksiranim časopisima na ovu temu.

Usavršavala se na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beču u oblasti dijabetologije, posebno primjene terapijske edukacije oboljelih od dijabetesa – Funkcionalne insulinske terapije, kao i u Steno dijabetes centru u Kopenhagenu te je priznati ekspert u oblasti dijabetologije.

Nakon provedenih Scope diabetes treninga za klinički rad na polju dijabetesa i gojaznosti u Pragu, Budimpešti, Berlinu i Atini dobila je sertifikat evropskog stručnjaka na polju gojaznosti.

U okviru naučnostručne djelatnosti objavila je kao autor i koautor 18 publikacija: pet monografija, dva univerzitet ska udžbenika, koautor je u Zborniku radova ANURS, urednik je i autor u tri zbornika radova sa međunarodnog naučnog skupa i sedam kliničkih vodiča.

Autor je ili član autorskog tima u 243 originalna naučna rada objavljena u časopisima 90

međunarodnog i nacionalnog značaja i zbornicima međunarodnih i nacionalnih dijabetoloških i endokrinoloških naučnih skupova.

Aktivno je učestvovala u radu više od 159 međunarodnih kongresa iz oblasti endokrinologije i dijabetologije i održala 57 predavanja po pozivu na međunarodnim kongresima i naučnim skupovima. Bila je predsjednik naučnog i organizacionog odbora 1, 2. i 3. kongresa endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem, kao i devet međunarodnih simpozijuma.

Učestvovala je u izradi 15 međunarodnih i nacionalnih projekata, kao rukovodilac ili saradnik na projektu i sedam evropskih kliničkih studija kao glavni istraživač. Član je brojnih domaćih i međunarodnih profesionalnih udruženja. Osnivač je i predsjednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske od 2007. godine koje je, zahvaljujući mnogobrojnim međunarodnim aktivnostima, prepoznato i od Evropskog udruženja endokrinologa (ESE) i postalo je punopravni član ESE. Prof. dr Snježana Popović Pejičić je svojim dosadašnjim naučnoistraživačkim, pedagoškim i stručnim radom značajno doprinijela razvoju Katedre za internu medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, kao i cjelokupnom razvoju naučne i stručne misli u Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini i cijelom regionu. Ostvarila je originalne naučne i istraživačke rezultate, prepoznatljive u zemlji i inostranstvu i značajno je doprinijela razvoju dijabetološke i endokrinološke službe u Republici Srpskoj.

N M K

Evropski centar za mir i razvoj, Terazije 41, 11000 Beograd, Serbia

ECPD MEĐUNARODNE MASTER AKADEMSKE STUDIJE IZ OBLASTI INTEGRATIVNOG – HOLISTIČKOG PRISTUPA ZDRAVLJU (Beograd, 1. mart 2022. – 31. decembar 2022.)

Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija (ECPD) u saradnji sa Life Univerzitetom (Atlanta, USA), Long Island Univerzitetom (Bruklin, USA) i VAMK Univerzitetom (Finska), organizuje Međunarodni Master program iz Integrativnog – Holističkog pristupa.

CILJ programa je da pruži teoretska i praktična znanja za bolje razumevanje Integrativnog – Holističkog pristupa zdravlju. Program je namenjen lekarima i zdrastvenim radnicima sa visokom stručnom spremom.

NASTAVA će se odvijati tokom 20 vikenda (subota-nedelja). U nastavi učestvuje veliki broj istaknutih profesora iz više zemalja.

ŠKOLARINA iznosi 1350 EUR po semestru, uz dodatnu nadoknadu od 300 EUR za troškove prijave završnog rada i 950 EUR za troškove rada mentora i mentorskog tima, kao i rada Komisije za evaluaciju i odbranu teze.

Broj polaznika je ograničen na maksimum 30 polaznika. Po završetku programa polaznici će dobiti međunarodno priznatu Diplomu.

Prijavu dostaviti na adresu: Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Terazije 41, 11000 Beograd; telefon: +381 11 3246 041, 3246 042, 3246 043; e-mail: of�ice@ecpd.org.rs

www.ecpd.org.rs

Treći kongres zdravstvenih radnika u privatnom sektoru 25-26. februara 2022. godine, Hotel Crowne Plaza u Beogradu

Teme: „Depresija i anksiozni poremećaji“ „Novi horizont u prevenciji kariodvaskularnih bolesti“

www.privatnapraksa.org 91

N M K

R

-

s t r u č n i

s k u p o v i

adi i dalje nepovoljnih globalnih epidemioloških prilika, pandemije COVID-19, umjesto „face-to-face“ ili hibridne forme u Kartageni (Kolumbija), Svjetska psihijatrijska asocijacija (World Psychiatric Association) je, u saradnji sa Kolumbijskim udruženjem psihijatara (Asociación Colombiana de Psiquiatría) i uz podršku Psihijatrijske asocijacije Latinske Amerike (Asociación Psiquiatría de América Latina) organizovala je 21. svjetski psihijatrijski kongres u virtuelnom izdanju (21st Virtual WPA World Congress of Psychiatry). Ovogodišnji kongres, održan u periodu 18 – 21. oktobra, fokusirao se temom na aktuelno mjesto psihijatrije u tzv. “novoj realnosti” kroz moto “Novi svijet, novi izazovi za psihijatriju i mentalno zdravlje” (New World, New Challenges for Psychiatry & Mental Health”). Kongres je pratilo preko 2200 učesnika iz 110 zemalja. Iz naše zemlje, nažalost, učešće je uzelo samo troje psihijatara, uz jedno aktivno učešće sa pre-recorded e- Poster presentation (Goran Račetović, Prijedor).

Cjelokupni koncept kongresa podijeljen je u više pravaca te pored uobičajenih plenarnih predavanja, simpozijuma i poster sesija, veliki značaj je dat posebnim sesijama vezanim za već značajnija iskustva u radu sa korisnicima tokom i u uslovima pandemije, uz naglasak na odnosima prednosti i nedostataka novih metoda rada, individualnim ili on line grupnim sesijama, okupacionim terapijama i drugim načinima rada čiji je cilj oporavak, kao dominantan pravac savremene psihijatrije, koji treba da mijenja dosadašnje globalno mišljenje opštih pristupa sa postizanjem i održavanjem stanja remisije kod hroničnih psihijatrijskih oboljenja. S druge strane, širom svijeta su istraživački timovi i dalje nastavili svoja istraživanja te su prikazani rezultati rada iz svih oblasti psihijatrije, od neuronaučnih i bioloških istraživanja do novih terapijskih smjernica i kontinuirane promocije novih pravaca u psihijatriji - individualizovana na osobu usmjerena planiranja puta ka oporavku, uz aktivnu ulogu oboljelih, njihove podrške iz najbližeg okruženja, a kao veoma važna je naglašena potreba globalne razvijenosti zaštite mentalnog zdravlja u zajednici, deinstitucionalizacija i podizanje stepena istraživanja, naročito u nerazvijenim i zemljama u razvoju.

92

21st Virtual WPA World Congress of Psychiatry

Svjetski psihijatrijski kongres Izvrsno organizovan i ovaj put, a zahvaljujući Tehničkom sekretarijatu (Kenes), iako u virtuelnoj formi, kongres je bio na zavidnom stručnom, naučnom i edukativnom nivou, zahvaljujući svim najvećim svjetskim ekspertima koji su dali svoj doprinos, ali i brojnim mladim kolegama iz cijelog svijeta, kao budućim ekspertima, koji su, poput ranijih godina imali vlastiti program, kojeg su sami kreirali u saradnji sa predsjednikom kongresa i WPA, prof. Afzal-om Javed-om iz V. Britanije i predsjednikom Naučnog odbora, čuvenim prof. Norman-om Sartorius-om iz Švajcarske. Online praćenje kongresa moguće je još tri mjeseca nakon njegovog završetka, za registrovane učesnike.

Uz vjerovanje da će naredni, 22. svjetski psihijatrijski kongres biti moguće organizovati u boljim globalnim prillikama, najavljeno je njegovo održavanje u avgustu 2022. godine u Bangkoku (Tajland).

Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, spec. psihijatrije Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

P

o planu i programu rada za 2021. godinu Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske 5.11.2021. godine u Banjaluci, Hotel „Bosna“, sala „President“ je održalo savjetovanje za glavne i odgovorne sestre na temu: “Izazovi u poslu medicinskih sestara i tehničara u toku pandemije COVID-19“. Savjetovanje je održano u skladu sa epidemiološkim preporukama. Tradicija udruženja je da u novembru održi savjetovanje za glavne i odgovorne sestre. Godinama unazad smo se bavili aktuelnim temama za sestrinsku profesiju i pokušavali pronaći rješenja za njih. Ovi naši skupovi nam služe da pored stručnog rada, primjera dobre prakse, razmjene iskustava, znanja da ojačamo naše udruženje koje dvadeset tri godine radi na jačanju uloge medicinske sestre-tehničara, prikazujući je kao profesionalca koji zahvaljujući svom znanju, umijeću, obrazovanju, kompetencijama svakodevno dokazuje da zaslužuje značajnije mjesto i bolje vrednovanje od korisnika naših usluga i donosioca odluka.

Zbog brojnih i neočekivanih izazova sa kojima smo se susretali u proteklom periodu i iskustva u toku pandemije održali smo savjetovanje na kojem su iznesena iskustva medicinskih sestara i tehničara u pronalaženju rješenja sa kojima su se svakodnevno susretali.

Svakodnevica medicinskih sestara

Izazovi u poslu medicinskih sestara i tehničara u toku pandemije COVID-19

u vrijeme pandemije je potpuno promijenjena i potpuno poremećena. U ovom periodu je bilo puno više izazova, prethodni period a i ovaj danas medicinske sestre proživljavaju u dramatičnim okolnostima, koje su im nametnule brojne i neočekivane izazove, na koje su odgovorili po mišljenju prisutnih u skladu sa modernom sestrinskom praksom. Pandemija COVID-19 je naglasila probleme i potrebe za redizajnom zdravstvenih

sistema u cijelom svijetu. Učesnici savjetovanja su govorili o značajnoj ulozi medicinske sestre, tehničara i svih zdravstvenih radnika.

Prisutni su iznijeli svoja iskustva u toku pandemije, kako su pronalazili rješenja sa kojima su se svakodnevno susretali, kako je to uticalo na organizaciju rada i života medicinskih sestara. Skrenuli su pažnju na specifičnosti organizacije i način rada službi, klinika, zavoda, privatnih zdravstvenih ustanova u vrijeme pandemije. Primjeri dobre prakse i organizacije rada i iskustva koje smo imali će nam pomoći da preveniramo moguće probleme u budućnosti, što je veoma značajno za sestrinsku praksu, zaključile su prisutne medicinske sestre i tehničari.

I ovog puta kao i svih prethodnih prisutni su bili dobri sagovornici jedni drugima, pokazali su visok stepen razumijevanja i tolerancije u pronalaženju rješenja za novonastalu situaciju.

Mr Živana Vuković Kostić Predsjednica UO UMSTIB RS

93

INFO VIJESTI

Regionalna konferencija „Želim biti mama“

Dr Ives Šindrak

Neplodnost je bolest modernog društva Pripremila: Danijela Filipović, PR Manager ZU "Medico-S"

U

organizaciji Udruženja „Centar za mame“, Banjaluka je bila domaćin konferencije pod nazivom „Želim biti mama“, koja je obuhvatila dva značajna segmenta reproduktivne medicine - sterilitet i savremenu kontrolu trudnoće. Panelisti, priznati regionalni i domaći stručnjaci, su ukazali na sve veću učestalost steriliteta kao i na globalni problem pada svih pokazatelja muške plodnosti. „Neplodnost je bolest modernog društva i nastaje zbog različitih medicinskih stanja, kao i zbog loših životnih navika, modernog načina života, ali i zbog činjenice da se parovi sve češće odlučuju da u kasnijim godinama zasnivaju porodicu i stvaraju potomstvo“, istakla je prof. dr Sanja Sibinčić, specijalista ginekologije i akušrestva te direktor ZU „Medico-S“.

U svijetu je 17% parova neplodno, što je broj od oko 50 miliona. Posljednjih decenija učestalost neplodnosti se udvostručila, a posebno je porastao muški uzrok neplodnosti od 20% na više od 50%.

Otuda je jedan od zaključaka konferencije ujedno i apel parovima da ne odlažu liječenje jer od pravovremene reakcije zavisi i ishod liječenja. „Zato je od izuzetne važnosti da ginekolozi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti na vrijeme prepoznaju problem i potrebu upućivanja na liječenje nekom od metoda medicinski potpomognute oplodnje“, naglasila je dr Ives Šindrak, specijalista ginekologije i akušerstva, ističući da se mnogi uzroci neplodnosti mogu spriječiti kvalitetnom prevencijom, ali i adekvatnom terapijom i liječenjem. „Za liječenje bračnog steriliteta važan je i psihološki faktor“, istakla je mr Sanja Lukač, klinički psiholog, podsjećajući da psihoteraputske tehnike kroz program mindfulness-a mogu povećati šansu za trudnoću i do 30 % što je zvanična preporuka SZO, kao i Evropske asocijacije za humanu reprodukciju.

Učesnici konferencije upozorili su i na činjenicu da se posljednjih godina 94

Prof. dr Sanja Sibinčić sa konferencije

povećava broj parova kod kojih je glavni uzrok neplodnosti smanjena plodnost muškog partnera što je glavna indikacija za postupak vantjelesne oplodnje.

“Medicinski razlozi muške neplodnosti su uglavnom vezani za proširene vene na testisu, nespuštene testise, hormonski poremećaji, infekcije, genetske i imunološke razloge, potom hemoterapija i, naposlijetku, alkohol, cigarete, stres, štetne hemikalije”, izjavila je prof. Sibinčić.

Od momenta uspostave saradnje sa Fondom ZO RS, a zahvaljujući procedurama vantjelesne oplodnje koje su obavljene u Klinici „Medico-S“ Republika Srpska je bogatija za više od 1 600 beba. „U prošloj 2020. i ovoj 2021. godini, procenat uspješnosti u broju ostvarenih kliničkih trudnoća na mjesečnom nivou iznosio je od 45,7% do 56,8% “, istakla je prof. dr Sanja Sibinčić, specijalista ginekologije i akušerstva, dodajući da je uspješnost postupaka vantjelesne oplodnje uslovljena medicinskom problematikom i starošću parova koji ulaze u proceduru.

Prosječna starosna dob pacijentkinja ZU „Medico-S“ iznosi 37 godina, što ovaj procenat čini još značajnijim. ZU „Medico-S“ je članica Evropske asocijacije za humanu reprodukciju (ESHRE) te se podaci i rezultati rada ove klinike objavljuju i na zvaničnoj EIM listi, Komisije za analizu i izvještavanje podataka u Briselu.

Onkofertilitet – očuvanje plodnosti kod onkoloških pacijenata Takođe, posljednjih decenija medicina pronalazi načine očuvanja plodnosti kod onkoloških pacijenata metodama koje su dostupne i u Banjaluci. „Ukoliko se na vrijeme dijagnostikuju, maligne bolesti kod mladih osoba su izlječive u viskom procentu te je prije onkoloških terapija važno razmotriti metode očuvanja reproduktivnog potencijala pacijenata“, dodala je Sibinčićeva.

Medico-S Klinika za liječenje neplodnosti i vantjelesnu oplodnju „Medico-S“ je vodeća klinika za liječenje neplodnosti i procedure vantjelesne oplodnje u BiH. Dio je grupacije Pronatal iz Češke koja je među liderima reproduktivne medicine u Evropi i to kao jedini Pronatalov centar van granica Evropske Unije.

Jovana Dučića 68, Banjaluka, Republika Srpska, BiH +387 51 232 100; +387 51 232 102 E-mail: info@medico-s.com https://www.medico-s.com/

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

INFO VIJESTI

Ministar Šeranić primio buster dozu

Pozvao sve građane na vakcinaciju

M Povodom Evropske nedjelje borbe protiv steriliteta

Ministar Šeranić posjetio Kliniku „Medico S“

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić vakcinisao se 1. novembra 2021. godine u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske u Banjaluci trećom, buster dozom vakcine protiv COVID-19, ujedno promovišući imunizaciju.

Govoreći o procesu vakcinacije protiv COVID-19 u Republici Srpskoj, on je rekao da nije zadovoljan odzivom građana na vakcinaciju protiv virusa korona, ističući da je do tada obje doze vakcine primilo 268.000 građana.

P

ovodom Evropske nedjelje borbe protiv steriliteta, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić posjetio je Kliniku „Medico S“ u Banjaluci. Tom prilikom podsjetio je da Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske u potpunosti finansira tri postupka vantjelesne oplodnje, a zahvaljujući ovom metodu od 2007. godine do danas Republika Srpska je bogatija za više od 1.600 beba.

- Republika Srpska je mnogo napredovala u oblasti biomedicinski potpomognute oplodnje, a donijeli smo i poseban zakon koji tretira ovu oblast i strategiju iz oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i odredili dalje pravce razvoja.

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske omogućava širok obim prava za pacijente koji nastoje da dobiju potomstvo, a ova klinika ide sa stalnim unapređivanju kadra i njihovog znanja i vještina – rekao je, između ostalog, ministar Šeranić, podsjetivši i da je Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske među prvima u regionu počeo da finansira uslugu čuvanje embriona.

Takođe, izmjenom Pravilnika o sadržaju, obimu i načinu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu omogućeno je da, ukoliko se zbog korone postupak vantjelesne oplodnje prekine, žena ima pravo na ponovljeni postupak.

Sa ginekolozima ove klinike razgovarano je i o preporukama za vakcinaciju trudnica i dojilja protiv COVID-19, gdje je rečeno da je preporuka ginekologa da se trudnice vakcinišu protiv COVID-19 i da je važno da svi zajedno skinemo tu pogrešnu stigmu oko vakcinacije, jer se na taj način štiti zdravlje trudnica i porodilja, jer zdrave majke nose zdravo potomstvo. Ministar Šeranić je naglasio da i dojilje, takođe, treba da se vakcinišu i da je to preporuka na osnovu naučnih i stručnih saznanja.

Ministar Šeranić je naveo da je resorno ministarstvo, zajedno sa Institutom za javno zdravstvo, u posljednjih godinu i po dana činilo sve da građane informiše šta je vakcina i na koji način djeluje.

- Vidjećemo šta možemo da učinimo da to povećamo.

Istraživanja pokazuju da osobe koje neće da se vakcinišu uglavnom ne znaju zašto to neće - naveo je ministar Šeranić.

Ministar je naveo i da je u periodu akutnih respiratornih infekcija preventivno djelovanje naročito važno, dodajući da je upravo buster doza vakcine pojačivač koji ima za cilj da podigne nivo imunog odgovora kada istekne pet ili šest mjeseci od revakcinacije protiv virusa korona.

On je dodao da je vakcinacija najbolji preventivni vid zaštite od virusa i respiratornih oboljenja.

Pomoćnik direktora za medicinske poslove u Institutu dr Jela Aćimović istakla je da je građanima u Republici Srpskoj od početka novembra dostupna i “Moderna“, vakcina protiv virusa korona, kao šesta vrsta vakcine ponuđene za vakcinaciju, te da je riječ o visokoefikasnom preparatu, napravljenom na mehanizmu informacione RNK. Ona je naglasila da je vakcinacija najbolje sredstvo za borbu protiv virusa korona i najefikasniji način zaštite građana.

- Svi ćemo prije ili kasnije doći u kontakt sa virusom korona. Naše je da izaberemo da li ćemo pri tom susretu biti potpuno nespremni ili ćemo uraditi maksimalno da se zaštitimo, a to znači da se vakcinišemo - navela je Aćimovićeva i dodala da i Republika Srpska, BiH i region treba da se ugledaju na skandinavske zemlje koje su ostvarile visok obuhvat vakcinacijom, zahvaljujući čemu su se vratili normalnom životu.

Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i sojalne zaštite Republike Srpske

95

UKC Tuzla

INFO VIJESTI

Nagrada i priznanje “Stvaratelji za stoljeća” uručena prof. dr. Draganu Piljiću

“Piljić” metoda

P

rof. dr. med. sc. Dragan Piljić dobitnik je nagrade i priznanja “Stvaratelji za stoljeća” za izraziti profesionalizam u obavljanju osnovnog javnog poziva. Nagrada je uslijedila nakon što je prof. dr. Dragan Piljić predstavio “Piljić” metodu koja se koristi kod operativnog tretmana abdominalne aorte i zdjeličnih arterija.

Nagradu je dodijelio Međunarodni ekonomski forum na temelju Odluke Međunarodnog komiteta za dodjelu nagrada i priznanja za doprinos razvoju poduzetništva u Srednjoj i Jugoistočnoj Europi.

U saopštenju organizatora navedeno je da se nagradom “Stvaratelji za stoljeća” usmjerava pažnja javnosti na lidere čiji su rad, znanje, kreativnost i vrhunski rezultati glavni pokretač napretka društvene zajednice.

96

“Piljić” metoda je sa primjenom započela u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla nakon četverogodišnjeg istraživanja, a rezultati su objavljeni u američkim, njemačkim i japanskim visokoindeksiranim stručnim časopisima.

Benefit “Piljić” metode je u pristupu pri kojem se operativni zahvat izvodi kroz mali rez od osam do deset centimetara.

Također, prilikom izvođenja ovog zahvata crijeva ostaju u prirodnom staništu, čime je izbjegnuta mogućnost njihovog oticanja i oslabljene peristaltike. Uvođenjem novog pristupa pacijenti se nakon četvrtog dana otpuštaju na kućno liječenje, dok su se ranije nakon klasičnog operativnog pristupa na hospitalizaciji zadržavali i do 15 dana.

“Prije tridesetak godina, na početku moje kirurške karijere u UKC Tuzla, radio sam na Odjelu vaskularne kirurgije Klinike za kirurgiju koju je vodio prof. dr sc.

Božina Radević, koji je ujedno bio i pionir vaskularne kirurgije u Bosni i Hercegovini. Sva znanja koja je nama nesebično prenosio, donio je od profesora Hejkala iz Praga. U to vrijeme radila se kompletna vaskularna kirurgija na konvencionalan način, između ostalog i operacije abdominalne aorte i velikih krvnih žila u trbuhu. S obzirom na to da su operacije izvođene pristupom u trbuh kroz veliki rez i da su pacijenti dugo vremena ležali u bolnici, stalno sam razmišljao kako učiniti ove operacije jednostavnijim i lakšim za pacijenta, a samim tim i kako bi se broj postoperacijskih dana u bolnici smanjio”, rekao je prof. dr. Dragan Piljić.

Webinar iz oblasti transplantacije bubrega

U

organizaciji Odjeljenja za nefrologiju Klinike za interne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, a u saradnji sa Royal Preston Hospital iz Velike Britanije, u periodu od 15. do 17. novembra 2021. godine održan je webinar iz oblasti transplantacije bubrega.

Projekat višegodišnje saradnje programa renalnih centara pod vodstvom dr Ahmeda Aimuna iz Velike Britanije, prof. dr. med. sc. Enisom Mešić i prof. dr. med. sc. Mirnom AlečkovićHalilović, a pod pokroviteljstvom Svjetskog udruženja nefrologa i uz podršku menadžmenta UKC Tuzla, rezultiralo je izuzetno kvalitetnim hibridnim webinarom.

Prema riječima prof. dr. med. sc. Mirne Alečković-Halilović, projekat saradnje omogućio je medicinskom osoblju Odjeljenja za nefrologiju, dijalizu i transplantaciju bubrega kontinuiranu edukaciju, stručnu i naučnu saradnju.

“U okviru pomenutog projekta za ljekare našeg odjeljenja su održane tri šestomjesečne edukacije u Velikoj Britaniji, kao i mnogobrojni kursevi na kojima su naši ljekari bili predavači, uključujući i pozvane prezentacije na Renalnoj asocijaciji Velike Britanije. Također, u okviru ovog projekta, Odjeljenju za nefrologiju, dijalizu i transplantaciju bubrega doniran je i savremeni ultrazvučni aparat”, istakla je prof. dr. Alečković-Halilović.

“U okviru projekta, još prije dvije godine, oraganizovan je uspješan kurs biopsije bubrega za 35 učesnika. Saradnja koju smo ostvarili u okviru ovog projekta korisna je i za druge discipline uključene u transplantacijsku medicinu. Shodno tome, današnja predavanja su bila iz oblasti nefrologije, transplantacijske medicine i COVID -19 u kombinaciji sa bubrežnim oboljenjima”, rekao je dr Ahmed Aimun.

U narednoj godini planirani su tematski sastanci posvećeni pojedinačnim disciplinama uključenim u transplantaciju bubrega i njima zanimljivim aktualnim temama.

UKC Tuzla

INFO VIJESTI

Klinika za interne bolesti

Nova oprema za digestivnu endoskopiju

K

linika za interne bolesti UKC Tuzla, u okviru zanavljanja medicinske opreme, nabavila je novu opremu za donju i gornju probavnu endoskopiju te ERCP aparat. Nabavkom pomenute medicinske opreme endoskopska jedinica Odjeljenja za gastroenterologiju značajno se unapređuje te se otvara mogućnost za izvođenje još 20 novih procedura iz oblasti digestivne endoskopije.

Pored nabavke medicinske opreme organizovano je edukativno usavršavanje zdravstvenog kadra od strane stručnih eksperata iz Slovenije i Hrvatske.

Prema riječima načelnika Klinike za interne bolesti, prof. dr. Nermina Salkića, nabavkom endoskopske opreme u vidu dva endoskopska stuba i tri endoskopa, od kojih po jedan za gornju i donju endoskopiju i jedan za ERCP, te endo-hirurške jedinice za argon plazma

K

linici za radiologiju i nuklearnu medicinu Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla uručena je donacija dva ultrazvučna aparata. Donacija je finansirana sredstvima Vlade Tuzlanskog kantona, a realizacija je izvršena preko Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) Kako je istaknuto tokom primopredaje riječ je o ultrazvučnim aparatima koji posjeduju izuzetan kvalitet za rezoluciju slike i dizajn, a čija upotreba će obezbijediti kvalitetniju i dostupniju dijagnostičku podršku. Pomenuti ultrazvučni aparati su pokretni što omogućava lakši pristup teškim i nepokretnim pacijentima.

Premijer Vlade Tuzlanskog kantona, Kadrija Hodžić je istakao da je Vlada TK posvećena intenzivnom snabdijevanju UKC Tuzla medicinskom opremom, te da je pored današnje donacije Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla u prošloj sedmici isporučen rendgen aparat. U planu je i nastavak kada je riječ o ovakvim projektima jer, kako je kazao premijer Hodžić, tokom proteklih mjeseci fokus rada Vlade, između ostalog je bio da se nabavkom savremene medicinske opreme unaprijedi kvalitet zdravstvenih usluga na području TK.

koagulaciju unaprijedit će se sve zdravstvene usluge iz oblasti digestivne endoskopije, ali i omogućiti brže, kvalitetnije i po pacijenta sigurnije zbrinjavanje u sprovođenju ovih procedura.

Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, prim. doc. dr. Alen Kamerić u svom obraćanju je istakao da je nabavkom opreme za endoskopsku jedinicu zaokružena jedna cjelina u ob-

navljanju opreme na Klinici za interne bolesti i pacijenti sa područja TK neće morati ići u druge ustanove, nego će im sve potrebne medicinske usluge biti pružene u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla.

Direktor Kamerić je kazao da je u toku i nabavka potrebne medicinske opreme i za druge klinike Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla.

Klinici za radiologiju i nuklearnu medicinu UKC Tuzla

Donacija dva ultrazvučna aparata

Na donaciji se zahvalio direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, prim. doc. dr. med. sc. Alen Kamerić. „Ovo su dva najsavremenija ultrazvučna aparata i to je samo jedan dio u cjelokupnom projektu kojim Vlada finansira nabavku nove opreme u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla.

Najvažnija nam je dobrobit naših pacijenata i sa ova dva aparata u upotrebi značajno će se skratiti liste čekanja na medicinsku dijagnostiku, a istovremeno će ovi uređaji znatno olakšati rad našim zdravstvenim radnicima“, rekao je direktor Kamerić.

Izvor: http://www.ukctuzla.ba

97

Info Bilten pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

U Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske

Medicinski eksperti svjetskog glasa

K

ako bismo našim pacijentima pružili što bolje zdravstvene usluge, naša ustanova uspostavlja saradnju sa još dva vrhunska stručnjaka iz Srbije doc. dr Sinišom Dučićem, dječjim hirurgom, supspecijalistom dječje ortopedije, direktorom Univerzitetske klinike “Tiršova” u Beogradu i dr Ivanom Vukašinovićem, interventnim neuroradiologom iz Neurohirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Ovom prili98

kom, doc. dr Siniša Dučić održao je predavanje na temu “Bol u kuku kod dece”, a dr sc. med. Ivan Vukašinović na temu “Mehanička trombektomija kod ishemijskih moždanih udara i ostale neurointervencije”. Takođe, naš višegodišnji saradnik doc. dr Radoje Simić, direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić“, specijalista dječje hirurgije, supspecijalista plastične hirurgije doc. dr Radoje Simić juče i danas je

obavljao složene hirurške zahvate sa našim ljekarima – specijalistom dječje hirurgije dr Aleksandrom Brkovićem i sa specijalistima maksilofacijalne hirurgije dr Mariom Mizdarićem i dr Dejanom Đurđevićem.

Prof. dr Vlado Đajić se zahvalio našim gostima za sve što su uradili u

dolaska jeste hirurško zbrinjavanje naših najmlađih pacijenata u UKC Republike Srpske, umjesto odlazaka u Beograd te edukacija naših ljekara.

Dr sc. med. Ivan Vukašinović najavio je da će u našoj ustanovi izvoditi kompleksne interventne neuroradiološke procedure kod ishemijskih mož-

pogledu zbrinjavanja naših pacijenata kao i edukacije našeg kadra. “Danas proširujemo saradnju naše zdravstvene ustanove sa svjetskim stručnjacima koji će ovdje dolaziti da edukuju naše ljekare, a istovremeno da liječe naše pacijente”, rekao je prof. dr Đajić.

On je dodao da će istovremeno biti nastavljena edukacija kadra UKC Republike Srpske u zdravstvenim ustanovama Srbije.

Doc. dr Siniša Dučić je istakao da je izuzetno zadovoljan dugogodišnjom i interaktivnom saradnjom između „Tiršove“ i naše ustanove te je posebno pohvalio naše mlade ljekare. Kako je rekao, povod njegovog

danih udara te da je plan i edukacija našeg kadra, da su svi uslovi za to ispunjeni, uključujući i izuzetno modernu angio salu.

Doc. dr Radoje Simić je istakao da generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić ulaže mnogo u ljude, edukaciju, u radnu disciplinu i uvođenje novih metoda liječenja te da je po tome jedan od vodećih stručnjaka, odnosno organizatora i menadžera u regionu. Takođe je pohvalio naše mlade ljekare koji stasavaju, a neki od njih su predvodnici svoje generacije u oblasti dječje hirurgije, kao i naše specijaliste maksilofacijalne hirurgije.

INFO BILTEN

Do sada smo besplatno pregledali više od 55.000 pacijenata, negdje oko 1.500 ćemo pregledati u UKC Republike Srpske i plan je da u Prijedoru bude pregledano još oko 1.000 pacijenata besplatno.

Udruženje neurologa Republike Srpske, uz podršku UKC Republike Srpske i Klinike za neurologiju, organizovalo je besplatne ultrazvučne preglede krvnih sudova glave i vrata. Za samo tri dana naručeno je 1.500 pacijenata koji su do 19. novembra biti besplatno pregledani. Građani će moći i bez uputnice obaviti ovaj pregled u ambulantama Klinike za neurologiju u Južnom krilu UKC-a Republike Srpske od 12:00 časova svakim radnim danom i u danima vikenda.

Moždani udar se može dogoditi bilo kome, bez obzira na godine i pol, i pogađa sve. U Republici Srpskoj

Svjetski dan borbe protiv moždanog udara

P

ovodom obilježavanja Svjetskog dana borbe protiv moždanog udara, 29.10.2021. godine, u periodu od 12:00 do 13:00 časova, na Trgu Krajine, ljekari i medicinsko osoblje Klinike za neurologiju UKC Republike Srpske je svim zainteresovanim građanima besplatno mjerilo krvni pritisak i šećer u krvi i radilo skrining na postojanje fibrilacije atrija (nepravilan srčani rad) te dijelilo letke u kojima se navode znakovi i simptomi moždanog udara i načini prevencije.

Načelnik Klinike za neurologiju u UKC Republike Srpske prof. dr Siniša Miljković je rekao da Republika Srpska, kada je riječ o moždanim udarima, godišnje ima više od 4.500 oboljelih te da je veoma značajno prepoznati simptome i ukazao da je i tema ovogodišnjeg obilježavanja Svjetskog dana borbe protiv moždanog udara “Minuti su važni”.

“Napravili smo sintagmu koja se zove GROM, gdje pacijentima govorimo koji su to najčešći simptomi, G – kao govor, pacijent počinje otežano da govori, R – kao ruka, oduzetost ruke, noge, jedne polovine tijela, O – kao obraz, iskrivljenost lica i M – minuti“, rekao je prof. dr Miljković. Prema njegovim riječima, vrijeme je bitno jer je unutar četiri i po sata potrebno pomoći pacijentu da što prije dođe do Klinike za neurologiju UKC Republike Srpske jer u tom slučaju postoji šansa da pacijentu pomognemo više od 70 odsto.

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić pozvao je sve osobe koje

imaju faktore rizika da obavezno urade ultrazvučne preglede krvnih sudova glave i vrata. „Veoma je bitno da otkrijemo patološke promjene na vrijeme da bi pacijenti dobili adekvatnu terapiju“, rekao je prof. dr Đajić i podsjetio na poznate faktore rizika poput godina starosti, povišenog krvnog pritiska, naslijeđa, povišene masnoće i šećera, ali i pušenja, fizičke neaktivnosti, stresa.

On je naglasio da i današnja akcija na Trgu Krajine, povodom Svjetskog dana borbe protiv moždanog udara, pokazuje da ljekari iz UKC Republike Srpske djeluju i preventivno te da im je želja da skrenu pažnju javnosti da je to teško oboljenje, koje u 30 odsto dovodi do smrti, a 30 odsto do nepokretnosti.

ovo oboljenje poprima obrise epidemije. Prema našim podacima, svake godine imamo oko 4500 novooboljelih od moždanog udara. Primijećen je trend povećane učestalosti obolijevanja od moždanog udara kod osoba srednje životne dobi, od 40 do 60 godina, što se na našim prostorima pripisuje povećanom prisustvu stresa kao faktora rizika (rat i poratno teško ekonomsko stanje).

Rano prepoznavanje znakova moždanog udara (slabost jedne strane tijela, smetnje sa govorom, “iskrivljena usta”, nerijetko pomućeno stanje svijesti, ponekad glavobolja, dezorijentisanost) i hitno liječenje u specijalizovanoj jedinici za moždani udar su od suštinske važnosti.

99

INFO BILTEN

Potpisan Sporazum o saradnji UKC RS i Zdravstvenog centra Brčko

Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji

G

eneralni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić i direktor Javne zdravstvene ustanove Zdravstveni centar Brčko iz Brčko distrikta BiH Emir Osmanović danas su potpisali Sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji.

Potpisanim Sporazumom je predviđeno unapređenje saradnje između dvije ustanove, edukacija kadra iz Brčkog u UKC Republike Srpske, liječenje pacijenata Brčko distrikta u našoj ustanovi i drugi vidovi saradnje.

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je rekao da je cilj poboljšanje već postojeće saradnje dvije ustanove, što znači da ćemo biti spremni da primamo sve pacijente iz Brčko distrikta, a saradnja će se proširiti na polje edukacije zdravstvenog kadra.

Direktor Zdravstvenog centra Brčko Emir Osmanović rekao je da je posebna čast sarađivati sa UKC Republike Srpske koji je do sada liječio mnoge pacijente sa teritorije Distrikta Brčko te da ovaj Sporazum proširuje saradnju i na edukaciju koja će značiti puno za pacijente Brčko distrikta.

Zajednički zaključak sa sastanka je da je UKC Republike Srpske jedan od najjačih regionalnih zdravstvenih centara, posebno imajući u vidu da su se naši medicinski profesionalci edukovali u najreprezentativnijim svjetskim centrima.

100

Klinika za plućne bolesti UKC RS

Svjetski dan podizanja svijesti o pneumoniji

L

jekari Klinike za plućne bolesti, pulmolog Klinike za dječje bolesti, osoblje Urgentnog centra razgovarali su 12. novembra u prostoru Foajea Sportske dvorane Obilićevo sa građanima o upali pluća, uzrocima nastanka pneumonije, načinima prevencije, važnosti imunizacije dok su fizioterapeuti Službe kliničke rehabilitacije građanima demonstrirali vježbe disanja.

Prema podacima Klinike za plućne bolesti UKC Republike Srpske godišnje se obavi 15.000 pregleda, dok se 6.000 pacijenata godišnje hospitalizuje. Od početka pandemije do danas u ovoj Klinici je hospitalizovano 4.230 kovid pacijenata.

Načelnik Klinike za plućne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra dr Mladen Duronjić je rekao da je podizanje svijesti o pneumoniji veoma važno zbog velikog broja oboljelih u svim periodima.

On je rekao da su najčešći simptomi zapaljenja pluća produktivni kašalj, bol u grudima, kratak dah, umor, i povišena tjelesna temperatura.

Dr Duronjić je rekao da zapaljenje pluća dijelimo na virusno i bakterijsko, ističući da virusno zapaljenje počinje brzo i energično za dan-dva ili tri visokom temperaturom, suvim kašljem i sukrvičavim ispljuvkom, dok bakterijsko zapaljenje pluća započinje postepeno ima lagani tok, sa kašljem, osjećajem malaksalosti i nedostatka vazduha, bolom u grudnom košu, uglavnom na onoj strani gdje je zapaljenje nastalo.

On kaže da je pneumonija vodeća infektivna bolest te da je čovječanstvo ušlo u jednu novu eru – eru virusa, što potvrđuje i aktuelna epidemija. Dodao je da se broj godišnje pregledanih pacijenata od pneumonije mjeri hiljadama, ali da se zahvaljujući antibioticima najveći broj zapaljenja pluća riješi u ambulantnim uslovima i ne zahtijeva bolnički tretman. Dodao je da bolnički tretman najčešće zahtijevaju kategorije mladih, djece i kategorije preko 65 godina koji su naročito osjetljivi na zapaljenja pluća i kod kojih tok može da bude fluminantan i neizvjestan ishod. Osvrćući se na COVID - 19, dr Duronjić kaže da se pneumonije razvijaju jako brzo, ali da proces oporavka teče jako sporo.

Načelnica Urgentnog centra na UKC Republike Srpske Slavica Zeljković je istakla da virus korona izaziva veoma teške forme upale pluća, koje dovedu do oštećenja velikog dijela pluća, a kod pacijenta dovode do teškoća sa disanjem i takav pacjent mora biti podržan kiseoničkom terapijom. Dodala je da određene vrste pluća, naročito one izazvane virusima, nemaju etiološku terapiju, što znači da nemamo lijek koji će djelovati direktno na taj uzročnik. Važno je naglasiti da za virusne pneumonije antibiotik ne pomaže te da neracionalna primjena antibiotika doprinosi rezistenciji i sve težoj borbi i sa onim uzročnicima za koje smo do sada imali terapiju.

Dr Slavica Zeljković je rekla da je drugi vid borbe protiv pneumonije vakcinacija te da u ovom momentu u borbi sa pandemijom imamo vakcinu kao jedino oružje kojim se borimo da se ne stvori teška klinička slika. Ona je navela da se u Urgentnom centru UKC nalazi vakcinalni punkt koji raspolaže sa pet vrsta vakcina i koji radi svakog dana od 9,00 do 13,00 časova te da zainteresovani građani telefonom mogu rezervisati termin i dobiti sve potrebne informacije vezane za imunizaciju. Dr Slavica Zeljković je iskoristila priliku i pozvala građane da se vakcinišu.

Fizioterapeut Službe kliničke rehabilitacije Đorđe Milić je istakao da je fizikalna terapija bitna kod liječenja pneumonije te da pacijente koji su na bolničkom liječenju svakodnevno obučavaju kako pravilno da izvode vježbe disanja te da je pravilan način disanja prevencija zamaranja.

Međunarodni dan svjesnosti o prijevremenom rođenju

INFO BILTEN

17. novembar

Dan prematuriteta

C

ilj obilježavanja Međunarodnog dana je svjesnost o prijevremenom rođenju i skretanje pažnje javnosti na problem prijevremenog rođenja, odnosno rođenja prije 37. sedmice trudnoće, koji je vodeći uzrok smrti novorođenčadi i u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Jedna od deset beba rodi se prije vremena širom svijeta.

U svijetu se svake godine prije vremena rodi 15 miliona beba. U Republici Srpskoj od ukupnog broja poroda oko 8% je prije vremena rođenih.

Prijevremeno rođenje je vodeći uzrok smrtnosti djece mlađe od jedne godine i drugi vodeći uzrok smrtnosti djece mlađe od pet godina. Svake godine, zbog prijevremenog rođenja, u svijetu umire milion beba.

Ljubičasta boja simbolizuje ovu temu.

Da bi preživjele prijevremeno rođene bebe neophodna im je podrška visokospecijalizovanih ljekara i medicinskih sestara kao i visokosofisticiranih aparata. Naše mrvice se zbrinjavaju u Klinici za dječje bolesti, tačnije u Odjeljenju patološke neonatologije sa prematuritetom i Odjeljenju intenzivne njege i terapije, a trudnice se porađaju u Klinici za ginekologiju uz dvije babice i tri ljekara (ginekologa), a porod je uglavnom završen carskim rezom. Ovo govori u prilog činjenici da prijevremeno rođene bebe zahtijevaju multidisci-

plinarni pristup.

U Odjeljenju patološke neonatologije sa prematuritetom 2020. godine ukupno je hospitalizovano 729 djece. Od ukupnog broja terminske djece je bilo 4 118 (djeca iznad 37 nedjelja gestacije) a prijeterminske 318 , što je oko 8% od ukupnog broja novorođenih. U našoj ustanovi se zbrinjavaju prijevremeno rođene bebe iz čitave Republike Srpske. Od ukupnog broja prijevremeno rođene djece njih 60% zahtijeva neki oblik intenzivnog (respiratornu potporu, kardiorespiratorni monitoring, parenteralnu ishranu, eksangvino transfuziju...). Ostalih 40% otprilike zahtijeva poluintenzivnu njegu, a u slučaju pogoršanja vrlo lako se premjeste u Odjeljenje intenzivne njege i terapije koja je opremljena po svjetskim standardima sa visokospecijalizovanim medicinskim profesionalcima. Po stabilizaciji stanja djeca se premještaju na Poluintenzivnu njegu za nastavak dalje njege, ishrane i liječenja novorođenčeta. Najmanja preživjela beba u našoj Klinici je imala 490 g, a najnezrelija beba od 24 nedjelje. U svijetu, djeca sa 22 gestacione nedjelje se prihvataju i liječe, ali u literaturi se nađe podatak da svega 6% takve djece preživi sa mogućnošću povećanog rizika u daljem periodu.Ekstremno nezrela djeca (od 22 do 27 nedjelja) su sklona svim mogućim komplikacijama koje su u vezi sa prematuritetom, bilo da su to one koje obuhvataju neposredni neonatalni period ili poslije otpusta kući.

Nakon rođenja, prijevremeno rođene bebe se mogu suočiti sa čitavim nizom komplikacija, uzrokovanih njihovom nezrelošću: respiratorni distres sindrom, otvoreni arterijski duktus koji može uzrokovati probleme sa srcem, nizak krvni pritisak, krvarenje u mozgu, retinopatija povezana sa prematuritetom, brojne infekcije, bronho-

pulmonalna displazija, nekrotizujući enterokolitis, zastoji u disanju itd...

Neposredno nakon rođenja, prijevremeno rođena beba biva odvojena od majke, zbog neophodnosti posebnog liječenja i njege koje je veoma komplikovano i najčešće zahtijeva intenzivnu njegu. U tim okolnostima roditelji prijevremeno rođene djece izloženi su ogromnom stresu, osjećaju nemoći, krivici, anksioznosti i strahu.

Pored pomoći stručnjaka, dragocjena im je i podrška drugih roditelja sa istim ili sličnim iskustvom. Iz tog razloga osnovano je Udruženje roditelja prijevremeno rođene djece „Mrvice“ koje pruža podršku roditeljima tokom njihovog često i višemjesečnog boravka u bolnici i mjesecima i godinama nakon otpusta iz bolnice.

Vakcinacija penzionisanih radnika UKC RS

Treća doza vakcine protiv virusa korona

Z

a 30 penzionisanih radnika Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske 4. novembra je organizovana vakcinacija trećom dozom vakcine protiv virusa korona.

Generalni direktor naše ustanove prof. dr Vlado Đajić rekao je da ova akcija ima višestruki značaj, jer će penzionisani radnici biti zaštićeni, a osim toga, šalje se poruka građanima da se vakcinišu.

Tom prilikom je naglasio da građani koji nisu vakcinisani to treba što prije da urade, jer pacijenti koji su na respiratoru ili su umrli nisu primili vakcinu, dok je veoma mali broj vakcinisanih koji imaju težu kliničku sliku. On je napomenuo i da se povećava broj pacijenata na respiratoru te pozvao građane da budu odgovorni prema sebi i drugima i da se vakcinišu. Istakao je da u UKC Republike Srpske ima dosta djece koja su u teškom stanju zbog COVIDA. Građani ne smiju da vjeruju u teorije zavjere, jer je vakcina apsolutno bezbjedna, rekao je prof. dr Đajić.

Brana Lazarević, penzionisana radnica naše ustanove, koja je čitav svoj radni vijek provela u UKC Republike Srpske, ističe da nije imala dilemu kada je riječ o vakcinaciji te da i dalje poštuje protivepidemijske mjere i nosi masku.

101

INFO BILTEN

Klinika za infektivne bolesti UKC Republike Srpske

Svjetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a

P

rvi decembar, Svjetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a, obilježava se svake godine s ciljem podizanja svijesti o pandemiji AIDS-a, uzrokovanoj širenjem HIV infekcije.

Obilježavanje ovog dana predstavlja priliku za ljude širom svijeta da se ujedine u borbi protiv HIV infekcije, da pokažu podršku osobama koje žive s HIV infekcijom i da se prisjete onih koji su umrli od posljedica ove bolesti.

Načelnica Klinike za infektivne bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Antonija Verhaz poručila je, povodom obilježavanja 1. decembra - Svjetskog dana borbe protiv HIV/AIDS-a, da treba više govoriti o ovoj infekciji kako bi se smanjio broj oboljelih i umrlih od ove zarazne bolesti. Ona je dodala da je na tom planu cilj podizanje svijesti o ovoj infekciji u smislu da se poveća stopa testiranja i osavremene terapije liječenja oboljelih. Navela je da se u početku vrlo malo znalo o HIV-u, ali da je danas poznato da je riječ o hroničnoj virusnoj infekciji koja se veoma dobro može držati pod kontrolom.

Rekla je da je riječ i dalje o neizlječivoj bolesti koja se savremenom terapijom može jako dobro zaliječiti i držati pod kontrolom u smislu da se pacijentima omogući kvalitetan život i da dožive starost, što ranije nije bio slučaj. Ona je napomenula da je riječ o infekciji koja se ne prenosi društvenim kontaktom, zbog čega oboljele osobe mogu biti aktivne u tom smislu. Prof. dr Antonija Verhaz je rekla da su uspješno izliječeni njihovi pacijenti zaraženi HIV-om i različitim hepatitisima, a koji su istovremeno imali virus korona.

Dr Snežana Ritan je navela da je u Republici Srpskoj do sada 151 pacijent zaražen HIV-om te da je od 1. decembra prošle godine do danas dijagnostifikovano 18 novih slučajeva. Prema njenim riječima, pacijentima su dostupne terapije koje su, uz uvođenje novih lijekova, svake godine sve savremenije. U Klinici za infektivne bolesti UKC Republike Srpske je pod nadzorom 69 pacijenata koji se prate i liječe od HIV-a.

Zaposleni u Klinici za infektivne bolesti UKC Republike Srpske u sedmici u kojoj se obilježava dan borbe protiv HIV/AIDS-a, od 29.11. do 3.12.2021. godine, svakog radnog dana od 12:30 organizuju besplatne preglede jetre transientnom elastografijom / FibroScan. FibroScan na potpuno bezbolan način, tokom petominutnog pregleda, mjeri elastičnost i utvrđuje stepen oštećenja jetre. Ovim ultrazvučnim pregledom se dobije nalaz koji odgovara pretrazi biopsije jetre.

102

Posjeta Sajmu medicinske opreme u Dusseldorfu

„Messe 2021“

G

eneralni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je zajedno sa svojim saradnicima dr Vladimirom Kečom i dr Goranom Topićem bio je u posjeti najvećem međunarodnom sajmu medicinske opreme u Dusseldorfu „Messe 2021“. Cilj posjete je upoznavanje sa najnovijom opremom koja se koristi u svijetu, a želja je da ona bude nabavljena i korištena u UKC Republike Srpske zbog unapređenja zdravlja stanovnika RS. Tokom boravka su imali brojne sastanke sa eminentnim svjetskim kompanijama kojima je istovremeno prezentovan rad, a koje su zaključile da naša ustanova prati svjetske trendove te da je malo savremene opreme koja se ne koristi u UKC Republike Srpske.

Posjetili su Univerzitetsku kliniku Dusseldorf sa ciljem ostvarivanja saradnje i edukacije našeg kadra sa jednim od najboljih zdravstvenih centara u Evropi.

INFO BILTEN

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

Štićenici „Down syndrom centra“ na revakcinaciji

Š

tićenici ustanove socijalne zaštite Centar za socijalnu rehabilitaciju invalidnih osoba „Down syndrom centar“ Banjaluka, iz Prijedora, Laktaša, Banjaluke i Kotor Varoša i tri radnika ustanove primili su drugu dozu Pfizer vakcine protiv korona virusa u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske.

Načelnica Urgentnog centra UKC Republike Srpske dr Slavica Zeljković istakla je da revakcinacija štićenika “Daun sindrom centra” ukazuje na značaj vakcinacije i prevencije protiv COVID -19.

Ukazala je na sve veći broj COVID pozitivnih pacijenata na dnevnom nivou, upućenih u Urgentni centar koji se hospitalizuju. Trenutno je u našoj ustanovi hospitalizovano više od 260 pacijenata i više od 40 pacijenata na respiratoru, a uz sve to imamo veoma mali broj vakcinisanog stanovništva. Ona je istakla da se građani, pored Doma zdravlja i Instituta za javno zdravstvo RS, protiv COVID - 19 mogu vakcinisati i u UKC Republike Srpske, a ako imaju strah ili neke nedoumice

mogu se javiti u vakcinalni punkt UKC Republike Srpske telefonom ili lično doći od 9,00 do 12,00 časova i dobiće prave informacije.

Direktor “Daun sindrom centra” Zoran Jelić je rekao da je danas organizovano i “Prvo veliko inkluzivno vakcinisanje” i da su, pored štićenika Centra, vakcinisani i studenti defektologije Nezavisnog univerziteta u Banjaluci koji su došli da podrže svoje prijatelje sa kojima će raditi. Pozvao je roditelje osoba sa Daunovim sindromom da slušaju struku zbog svoje djece i svih ostalih te da se u što većem broju vakcinišu. Zoran Jelić je iskoristio priliku i zahvalio se generalnom direktoru UKC Republike Srpske prof. dr Vladi Đajiću koji je ambasador osoba sa Daunovim sindromom za koga je rekao da na sve načine pruža nesebičnu pomoć i zalaže se za poboljšanje kvaliteta života osoba sa Daunovim sindromom.

Student četvrte godine defektologije Vanja Markadić apelovao je da se svi zaštite da bi nastavili sa svojim aktivnostima.

Prof. dr Vlado Đajić, koji je ambasador osoba sa Daunovim sindromom i organizator akcije, na sve načine pruža nesebičnu pomoć i zalaže se za poboljšanje kvaliteta života osoba sa Daunovim sindromom. Ambasador osoba sa Daunovim sindromom prof. dr Vlado Đajić je tokom prethodne dvije godine organizovao nekoliko online radionica, zdravstvenog i rehabilitacionog oblika u koje su bile uključene i osobe iz EU i regiona, a primio je i nekoliko priznanja i plaketa zahvale osoba sa Daunovim sindromom.

103

INFO VIJESTI

Inovator ste? Iskusan stručnjak za njegu starijih? Želite doprinijeti održivom društvenom razvoju?

Trebamo baš tebe!

Dunavska regija traži inovativna rješenja i predane pojedince koji će se posvetiti najhitnijim izazovima u oblasti zdravlja i njege. Demografske promjene, nedostatak kvalifikovanog osoblja i nedovoljno usluga, posebno u ruralnim krajevima, opteretile su zdravstvene sisteme u regiji. Kroz Program inovacija želimo da se inovatori, zajedno sa krajnjim korisnicima i stručnjacima iz privrede akademske zajednice i javnog sektora posvete najvažnijim regionalnim izazovima i razviju efikasne međusektorske proizvode i usluge.

Stoga pokrećemo Javni poziv za inovacije i radujemo se vašim rješenjima, od ideja do proizvoda/usluga/procesa spremnih za tržište!

Javni poziv za inovacije je otvoren za organizacije i pojedince iz privatnog i javnog sektora čiji se proizvodi i ideje fokusiraju na pružanje pametnih usluga u njezi i zdravstvu.

Svaka od država u kojoj provodimo Program inovacija (Bosna i Hercegovina, Rumunija, Mađarska, Češka, Slovenija, Njemačka, Bugarska i Austrija) ima svoj Javni poziv i definisan državni fokus za koji traže prijave. Fokusi i države u kojima se provodi Program inovacija su: -- Bosna i Hercegovina: U Bosni i Hercegovini sektor pružanja usluga njege starijim licima ima prostora za napredak. Taj napredak može biti i drastičan uz primjenu digitalnih tehnologija u ovoj oblasti. Program inovacija stoga želi da podstakne i podrži razvoj usluga njege starijih tako što će pomoći razvijanje ideja i gotovih proizvoda/usluga/procesa koji se baziraju na digitalnim tehnologija-

104

ma, a namijenjeni su za primjenu u oblasti fizikalne terapije i rehabilitacije kao i rješenja za pomoć pri samostalnom životu u kontekstu pametnih usluga. S druge strane, ova rješenja treba da budu primjenjiva u što širem obimu, da jačaju raspoložive resurse za njegu starijih i da smanjuju troškove socijalne zaštite u dugom roku tako što će sprečavati fizičko slabljenje i nezgode kod starijih. Šta možete dobiti?

D-CARE Innovation Prize te pristup međunarodnoj mreži organizacija aktivnih u oblasti pametne njege koja nudi mogućnosti za umrežavanje, saradnju i širenje tržišta; razvoj rješenja i izradu samoodrživog poslovnog modela kroz ko-kreaciju (zajednički proces stvaranja) uz direktan kontakt sa ciljnom grupom i savjete od stručnjaka za pametnu njegu i inovacije; besplatno testiranje jednog pilot projekta i potvrda rješenja kroz Smart Care Lab RS – mrežu organizacija zainteresovanih za razvoj pametnih usluga u njezi i zdravstvu u RS; Ko se može prijaviti?

Bilo da ste pravno ili fizičko lice, da ste upravo dobili ideju ili imate već razvijen prototip, prijavite svoje rješenje koje će doprinijeti unapređenju njege i zdravstva u slivu Dunava.

Važno je da želite dati doprinos rješavanju problema i da ste motivisani da razvijate svoje rješenje u bliskoj saradnji sa svojim korisnicima. Ovo, naravno, znači da je potrebno da imate osnovna stručna znanja u ovoj oblasti i da imate plan razvoja svog rješenja kroz proces ko-kreacije i pilotiranja. Ako se pronalazite, upoznajte se sa detaljima prihvatljivosti prijava u Uputstvu za prijavu na Program inovacija i počnite da popunjavate svoju prijavu.

Kako se prijaviti?

Prijavićete se tako što popunite onlajn obrazac za prijavu na ovom linku https://www.1ka.si/InnovationContest?language=41 Za više detalja o pravilima pogledajte Pravila Programa inovacija (Pravilnik o konkursu za inovacije), potražite na stranici Područne privredne komore Banja Luka www.bl.komorars.ba/sr M.Đ.

Z

dravstveno-turistički centar „Banja Vrućica“ 11. decembra 2021. godine organizovao je u Hotelu “Kardial” tradicionalne XVII „Dane Banje Vrućice“. To je bila prilika da ZTC “Banja Vrućica” na jednom mjestu, kao i svake godine, okupi poslovne i stručne saradnike kako bi zajedničkim snagama unaprijedili banjsko liječenje, ali i kako bi im se zahvalili na saradnji.

Svi učesnici skupa izrazili su veliko interesvanje za stručna predavanja na pomenutoj manifestaciji jer su ona prvenstveno bila i usmjerena na dijeljenje iskustava u liječenju i rehabilitaciji pacijenata sa infekcijom COVID-19 i to je, kako su rekli, dobra prilika da se upoznaju sa svim metodama liječenja u oblasti svog djelovanja.

Manifestaciju je otvorio ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić, koji je naglasio da Zdravstveno-turistički centar “Banja Vrućica” zauzima značajno mjesto za ovo ministarstvo budući da pruža i usluge kardiovaskularne i fizikalne rehabilitacije pacijenata, a odnedavno i pulmološku rehabilitaciju COVID pacijenata. Republika Srpska je možda čak i među prvima krenula u takvu vrstu oporavka, prije svega zahvaljujući Fondu zdravstvenog osiguranja, koji je prepoznao potrebu bržeg i što stručnijeg oporavka naših pacijenata,“ istakao je gospodin Šeranić.

Generalni direktor ZTC-a „Banja Vrućica“ dr Jelena Bogdanić je istakla da se „Banja Vrućica“ bavi rehabilitacijom pulmoloških pacijenata koji su preležali infekciju korona virusom još od novembra 2020. godine te da je do sada zbrinuto oko 1 700 pacijenata. „Banja Vrućica“ se sa svojim kadrom, znanjem i iskustvom usmjerila na oporavak pacijenata koji dolaze ne samo zbog oboljenja pluća, nego su tu i druge pridružene bolesti kojima naš tim internista, kardiologa, neurologa, fizijatara i endokrinologa prilazi sa velikom pažnjom i usmjerenošću pri liječenju pacijenata kako bi u potpunosti povratili svoju životnu energiju.

INFO VIJESTI

Predsjednik Udruženja kardiologa Republike Srpske prof. dr Tamara Kovačević Preradović je rekla je da jeCOVID-19 specifičan po tome što izaziva zapaljenje takozvane ovojnice krvnih sudova iako su prevashodno zahvaćena pluća.

– Kakve će posljedice da budu zavisi od toga da li su ti ljudi prethodno imali neke kardiovaskularne bolesti i sada sa, nažalost, ovim velikim iskustvom u borbi sa ovom infekcijom, možemo reći da puno zavisi i od toga da li su ljudi prethodno vakcinisani ili ne – izjavila je Preradovićeva.

Predsjednik Udruženja doktora porodične medicine Republike Srpske dr Draško Kuprešak je istakao da je i pored liječenja COVID-a u akutnoj fazi i nakon bolničkog liječenja rehabilitacija jedna važna mjera kako bi se pacijenti u punom kapacitetu mogli vratiti svom normalnom životu.

Predavanja na temu “Liječenje i rehabilitacija COVID-19 pacijenata” držali su: dr Danijel Đekić, dr Marijana Radulović, dr Igor Dumanović, dr Boris Đaković, dr Siniša Miljković i dr Dževdet Smajlović.

Pored mnogobrojnih zvanica, pomenuom događaju prisustvovali su i direktori bolnica i domova zdravlja, Fonda PIO te predstavnici drugih ustanova iz cijele BiH. Sponzori ovogodišnjih susreta bili su “Hemofarm”, “Bromabel” i “Bayer”.

105

INFO VIJESTI

Humor, pripovijetka, roman - jest jednako

Slobodan Janković Sjećenje na prof. dr Jankovića

U

času kada mi se obratio doktor Momir Pušac, urednik ovog časopisa, da nešto napišem o prof. dr Slobodanu Jankoviću, koji je prije dvije godine napustio ovozemaljski svijet, tog trena vratio sam se svojim uspomenama, svim detaljima vezanim za divnog čovjeka, našeg Slobodana koji nije bio samo specijalista za plućne bolesti, već se davno potvrdio kao zreo i darovit književni stvaralac.

Slobodan Janković je sijao kao zora plava, kad uzmemo u obzir njegove aforizme. Po duši, po srcu, po nekom ljudskom sklopu, on je bio čistokrvni satiričar, pa tek onda pripovjedač i romanopisac. Njegov krug bio je opasan zlatnom ogradom. Bio je car u svom literarnom carstvu. Mnoge sale i dvorane, te kafane, one banjalučke i mnoge druge, izvan Banjaluke, bile su ispunjene gromkim aplauzima. Doktor Slobodan, pa doktor Slobodan. Kao da je kopirao, a nije, sve one davne sjedeljke usred skadarlijskih kafana, onih bircuza u Novom Sadu gdje su se sretali umjetninici. Ljudi pera, kista, muzike. Napisao je 58 knjiga. Nikada se nije požalio na svoj umor. Knjige se pišu srcem, dušom, umom. Pišu se, jer onaj čovjek koji ima dara, on se tada ne kocka sa svojim vremenom.

Doktor Slobodan Janković je bio svestrana ličnost. Koliko je uvažavao medicinu, toliko i književnost. A šta tek da se kaže za pripovijetke i romane? Autor ovih rečenica se jednom s njim našalio, kada mu je rekao i to da u nje- govoj prozi prepoznaje i aforizme.

Rečenice su mu elastične, jezgro106

vite, u njima se osjeća naboj, ponekada onaj aforistički. Opisi su mu u skladu sa punim ljudskim razumom. Ali, Slobodan je ipak bio „zarobljen“ humorom. Kad je kranje ozbiljan, onda kada piše prozu (priču ili roman), u njegovu proznu rečenicju kane kap humora. Slobodan je umio da polako, sve natanane, besjedi sa ljudima. Dosta

tih, umjeren, reklo bi se blažen i dobronamjeran. Volio je šah, mnogo je čitao, a najsrećniji je bio u onom času kada mu iz štamparije izađe novo literarno djelo. Ko god uživa u radu, taj uživa i u opštem svom životu.

O Slobodanu Jankoviću, našem doktoru, i danas Banjalukom kruži jedna anegdota. U jutarnjim satima kada bi vršio vizitu na svom odjeljenju, usput bi zabavljao svoje pacijente, na taj način što bi im pokatka-

Vasilije KARAN, književni

da izgovorio i poneki svoj aforizam.

Pacijenti bi se slatko smijali, uz sav svoj zdravstveni problem.

Otišao je naš Slobodan Janković, naš Sloba, u vječnosat, a iza njega su ostali porodica, prijatelji, pisci i mnogi drugi ljudi. Otputovao pisac, a ostale knjige, a sa knjigama dubok Slobin trag!

N M K

Aforizmi: Aforizmi Slobodana Jankovića prevođeni su na njemački, engleski, bugarski, ruski, makedonski, španski i slovenački jezik, a recenziju za njegovu knjigu, pod nazivom “Sav vrcav, a opet istinit”, pisao je kolega po peru Vasilije Karan.

“Literarni vuk Slobodan Janković ne vidi svoj književni opus samo u napisanim romanima i pripovijetkama, on se ponajbolje iskazuje onda kada ovaj i ovakav svijet slika svojim aforizmima”, kaže Karan, tvrdeći da je aforizam zov, krik i smisao Jankovićevog stvaralaštva. On, nastavlja Karan, s lakoćom zapaža svakodnevnu slojevitost ljudskog bitisanja i njemu ništa ne izmiče iz vida.

“Mlada komšinica se stidi mame pa dolazi kući kad je tata sam”, još je jedan od Jankovićevih aforizama koji potvrđuje Karanove riječi. No, Karan nije jedini koji je pisao o aforizmima Slobodana Jankovića. Svoja pera nad istima, takođe su oštrili Duško M. Petrović, Ranko Pavlović, Anđelko Anušić, Milenko Stojičić i drugi.

“Moglo bi se tvrditi, a da se u teorijskom smislu ostane na dobrom stajalištu, da su satirične proze Slobodana Jankovića (od humoreski, filipika do aforizama) u stvari neka vrsta ‘medicinskih’ proznih invektiva.

Zašto, i kako? Zato što nam se čini da su Jankovićeve satire, od prve do posljednje, u službi, da tako kažemo, stalne mentalne i duhovne higijene zagađenog prostora u kome ovdašnji čovjek prebiva, da ne kažemo živi”, riječi su Anđelka Anušića.

Slobodan Janković je jedan od rijetkih pisaca ljekara koga je odlikovao predsjednik Republike Srpske ordenom Njegoša III reda za postignuti uspjeh na polju književnosti i medicine.

Da li da dokaže da je nagrada otišla u prave ruke ili iz nekih drugih pobuda, Janković svojim aforizmima često “udara” i na struku.

-Danas je medicina uznapredovala. Ode djevojka u bolnicu da operiše slijepo crijevo, a vrati se kući sa bebom.

-Svadba je morala biti odgođena, jer je mlada trknula da se porodi.

-Današnje dame zavide pećinskim ženama, jer su život provele ležeći na tvrdom.

-Uzvrtila se baba i pita djeda da li bi sada želio ono što je u mladosti najviše volio. On odgovori: “Daj, ali samo jednu čašicu”.

-Čak i kada bi se uveo porez na neoženjene, oženjenima bi se činilo da su oni i dalje u boljem položaju od njih.

- Nema ružne žene ni loše knjige. Postoje samo loši čitaoci i slabi muškarci.

-

k o n g r e s i

DIGESTIVE DISEASE WEEK (DDW) 2022 Maj 21-24, 2022.

San Dijego, (SAD) https://gastro.org/digestive-disease-week- ddw/

INTERNATIONAL GASTRIC CANCER CONGRESS 2022 Mart 6-9, 2022.

Hjuston (SAD) ili onlajn https://gastriccancerconference.com/

GINEKOLOGIJA ICGO 2022: 16. INTERNATIONAL CONFERENCE ON GYNECOLOGY AND OBSTETRICS Jun 16-17, 2022.

Riga, Latvija https://waset.org/gynecology-and-obstetrics- conference-in-june-2022.in-riga

INTERNATIONAL CONFERENCE ON OBSTETRICS, GYNECOLOGY AND REPRODUCTIVE SCIENCES Amsterdam, Holandija Datum: Februar 8-9, 2022. https://waset.org/obstetrics-gynecology-and- reproductive-sciences-conference-in-february-2022-in- amsterdam

INTERNATIONAL CONFERENCE ON GYNECOLOGY AND CHILDBIRTH ICWGC Rim, Italija Datum: Februar 18-19, 2022. https://waset.org/women-gynecology-and- childbirth-conference-in-february-2022-in-rome

KARDIOLOGIJA INTERNATIONAL CONFERENCE ON CARDIOLOGY 2022 (HYBRID EVENT) Februar 7-8, 2022.

Pariz, Francuska WebSite: https://iii.hm/cc22

51. JAHRESTAGUNG DER DGTHG Februar 19-22, 2022.

Hamburg, Njemačka https://www.dgthg.de/de/jahrestagung

CARDIO METABOLIC CONGRESS Februar 25-26, 2022. Čenai, Indija http://cardiometaboliccongress.com/index.php

INTERNATIONAL CONFERENCE ON CARDIOLOGY AND CARDIOVASCULAR MEDICINE Mart 17-18, 2022.

Njujork, SAD https://www.wynconferences.com/conference/ WYN_ICCC

12TH ANNUAL INTERNATIONAL CONGRESS OF CARDIOLOGY-2022 (ICC-2022) Juli 20-22, 2022.

Lisabon, Portugal https://www.bitcongress.com/icc2022.europe

GORDON RESEARCH CONFERENCE — GRAFT PRESERVATION IN HEART TRANSPLANTATION Juli 17-22, 2022.

Ventura, SAD http://www.grc.org/graft-preservation-in- heart-transplantation-conference/2022/

NEUROLOGIJA INTERNATIONAL CONFERENCE ON NEUROLOGY & BRAIN DISORDERS April 25-26, 2022.

Pariz, Francuska https://medwideconferences.com/neurology- neuroscience/

8TH CONGRESS OF THE EUROPEAN ACADEMY OF NEUROLOGY (EAN) Jun 25-28, 2022.

Beč, Austrija https://www.ean.org/congress2022

17TH INTERNATIONAL CONGRESS ON NEUROMUSCULAR DISEASES (ICNMD 2022) Juli 5-9, 2022.

Brisel, Belgija Website: https://icnmd.org/

14TH EUROPEAN EPILEPSY CONGRESS Juli 9-13, 2022. Ženeva, Švajcarska https://www.ilae.org/congresses/14th- european-epilepsy-congress

107

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 OVAN 20. 3 - 20. 4.

Prelazak Marsa u znak Jarca od 25.1. rođenima u znaku Ovna daje novu i snažnu energiju (egzaltacija Marsa) koja se može korisno upotrijebiti u profesionalnoj sferi.

To je nepresušna energija i poriv za uspjehom, ambicija da se postigne više. Budite samo oprezni da ne uletite u problematične odnose sa nadređenima, svjesni svoje snage i kvaliteta. U dobrim horoskopima može inicirati početak novog posla. U slabijom horoskopima može donijeti mnogo rada bez adekvatnog priznanja, sukobe na poslu ili probleme sa ocem. U lošem aspektu sa Saturnom čuvajte se povreda i preloma kostiju, a moguća je i upala zglobova.

Jupiter vas štiti od tajnih neprijatelja.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Harmonični aspekti Marsa, Venere i Merkura prema vašem Suncu obećavaju izuzetno povoljan period u kojem ćete uživati.Podrška i ljubav partnera će biti prisutna i očigledna. Finansijska situacija povoljna. Imaće se šta trošiti, a ako ustreba veći iznos s lakoćom se može dobiti kredit. Saturn u polju statusa i karijere omogućava realizaciju velikih poslovnih planova i postizanje životnog cilja.

Jupiter daje odlične finansijske rezultate od rada. Zdravlje dobro, mogući problemi sa kostima.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Merkur, vaš vladar, šeta se znacima Jarac i Vodolija i donosi smjene raspoloženja, nešto pesimizma, nervoze i impulsivnosti. Od 3-26.1. je povoljan period za sve vrste kreativnog izražavanja, intelektualne poslove, pregovore, dogovore i ispite. Vaša spretnost i snalažljivost dolaze do izražaja. Saturn iz Vodolije podržava volju Sunca u Blizancima, daje izdržljivost, disciplinu, ambiciju. Jupiter, planeta sreće, na profesionalnom planu može znatno poboljšati situaciju. Na emotivnom planu potrebna su prilagođavanja u cilju rješenja nesporazuma. Budite oprezni, ne srljajte, fokusirajte pažnju, jer tranzit Marsa može donijeti opasnosti i povrede i ne ulazite u sukobe.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Tranzit Saturna kroz vaše 8. polje horoskopa omogućava dobijanje podrške iz partnerskih odnosa (poslovno, bračno), ali je ujedno uslovljeno vašom odgovornošću i dužnostima koje ste spremni preuzeti. Tranziti planeta Marsa, Venere i Merkura u opoziciji s vašim Suncem može usloviti previše impulsivnosti i netaktičnosti, razdražljivosti i nervoze. Da biste izbjegli nepotrebne sukobe postupajte mudro i u odnose unesite optimizam i spremnost da se našalite na svoj račun. Vedrinom koju nudi Jupiter iz Riba vašem Suncu, otvorenošću i direktnim pristupom problemu, sve možete uspješno savladati. Čuvajte se padova sa visine.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Nasuprot vašeg znaka je znak Vodolije u kome boravi Saturn. To je polje braka i javnosti. Neki odnosi su zreli da se razriješe, da se preispita njihova vrijednost, da se utvrdi šta vas čini nezadovoljnim, prihvati odgovornost za učinjene greške i odbaci sve što nije dobro za vas.

Poslovne aktivnosti će biti naročito važne u ovom periodu.

Biće potrebna neka prilagođavanja uvedenim promjenama.

Iscrpljivanje na poslu. Nervi i disajni organi mogu biti osjetljiviji. Upalni procesi. Srčane tegobe.

108

Horoskop od 22. 12. 2021 - 19. 2. 2022.

Poruke zvijezda za 2022. godinu Svima želim dobro zdravlje, da vas prati sreća i živite ljubav u Novoj 2022. godini, a rođenima u znacima Jarac i Vodolija želim srećan rođendan.

Dragi moji prijatelji i ljubitelji astrologije, pred nama je Nova 2022. godina u kojoj se nastavljaju započete promjene iz 2020. i 2021.godine sa tendencijom da 2022. bude bolja nego prethodne, iako ne treba zanemariti rizik da posijano sjeme sukoba, bolesti i kriza proklija u nekom momentu. Konjunkcija Saturna i Jupitera u Vodoliji 21.12.2020.godine najavila je novo doba promjena i događaje koji će se osjećati godinama. Ništa više neće biti isto. Globalne promjene su i te kako uticale na svijest ljudi. Ipak, 2022. godinu možemo smatrati godinom pozitivnih promjena i nade u bolje dane, jer će se Jupiter i Neptun družiti u svom znaku, u Ribama, od 30.12.2021 - 10.5.2022. i opet 29.10 - 20.12.2022. godine. Nadam se da će ova planetarna postavka uticati da se okonča pandemija corone, jer je Jupiter Ribama u 2021. godini, od maja do jula, gotovo zaustavio koronu. Spore planete imaće harmonične aspekte što doprinosi rješavanju brojnih problema. Jupiter i Uran u februaru prave sekstil, što može uticati na pozitivne promjene na ekonomskom planu.

Jupiter i Neptun imaće konjunkciju u aprilu, Jupiter i Pluton sekstil u maju što će doprinijeti boljem kanalisanju energija i kontroli sukoba.U drugoj polovini godine moguća je veća dinamika i spremnost na konflikte sa boravkom Jupitera u znaku Ovna od maja do oktobra i Marsa u Blizancima od avgusta do maja 2023. godine. Ipak se nadam da će situacija, ma kako napeta bila, ostati pod kontrolom, jer će Saturn (kontrola )iz Vodolije imati harmoničan aspekt trigona prema Marsu u Blizancima i obuzdavati njegovu konfliktnu prirodu. Želim svima nama, da uprkos postojećim rizicima skladni aspekti donesu mnogo toga dobrog, prije svega napredak u nauci i medicini, a i na ličnom planu svakog od nas.

U ovom periodu Sunce će boraviti u znacima Jarac i Vodolija, Mjesec će napraviti nešto više od dva kruga od znaka Lav do Djevice,Venera će cijeli period biti u znaku Jarac,Merkur će se šetati znakovima Jarac i Vodolija s retrogradnim kretanjem od 14.1.(10.st.Vodolije)- 3.2. (24.st. Jarca, Mars je u Strijelcu, a 25.1. prelazi u Jarca, Jupiter u Ribama već od 30.12. i prelazi prvih 10 stepeni znaka, dok ostale spore planete zadržavaju svoje dosadašnje pozicije: Saturn u Vodoliji (10-17.st)i, Uran u Biku, retrogradan do 18.1. (11- 10 - 11. st), Neptun u Ribama (20- 21. st) i Pluton u Jarcu(25-27. st).

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Sve do pred kraj januara energija nije najbolje sinhronizovana sa vašom voljom, skloni ste pretjerivanju i ljutnji. Arogantnim ponašanjem kompenzirate nesigurnost. Energetski oporavak slijedi nakon toga, snaga i akcija biće u skladu sa vašom voljom i sa lakoćom rješavate situacije. Tranziti Venere i Merkura donose povoljan period na emotivnom planu i dobar period za druženje, zabavu, odlazak u pozorište, izložbe, kao i ispoljavanje lične kreativnosti. Rođeni krajem avgusta biće skloniji pretjerivanju, egoizmu, a moguć je i neki problem sa zakonom. Možete ugroziti svoje zdravlje pretjeranom posvećivanju poslu, nađite vremena za opuštanje i odmor.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Tranzit planeta u Jarcu Vagama uzrokuju fokusiranje na porodične odnose. Usljed nezadovoljstva možete djelovati pretjerano silovito i netaktično sa stavom: „Ja znam sve“, kojim želite da se nametnete iznad drugih što može dovesti do povređivanja drugih. U stanju nervoze možete posegnuti za hranom čime rizikujete debljanje. Skladan aspekt Saturna prema Suncu je stabilišući faktor koji omogućava uspjeh vlastitim naporima, dobrom organizacijom i koncentracijom. Ulaskom Jupitera u polje zdravlja i posla poboljšava se situacija u tim oblastima. Prilagodite se promjenama i bićete sposobni dokazati se kao pouzdana osoba na koju se može osloniti. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Sa Venerom u Jarcu u skladnom aspektu sa vašim Suncem produžava se srećan i lijep period u vašem životu. Venera daje životnu radost, popularnost i ljubav.

Kada tome dodamo povoljan uticaj Juptera od 30.12. za očekivati je bujanje životnog optimizma i entuzijazma uz odlično zdravlje. Ovaj aspekt uz to nudi i prilike za putovanja u inostranstvo, za poslovne poduhvate i uopšte ovo je srećan i zaštićen od nevolja period u vašem životu. Ženama nudi i mogućnost upoznavanja životnog partnera ili udaju.

Marsova energija iz Jarca dodaće veliku snagu, borbenost i sposobnost uspjeha u onome što radite. Obaveze prema porodici, mužu, ocu mogu vas iscrpljivati. Na zdravstvenom planu mogući su problemi sa kičmom i niskim pritiskom te je potrebno uskladiti rad i odmor za dobro zdravlje.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

U narednom periodu Jupiter iz Riba upravlja vašim poljem porodičnih odnosa omogućavajući postizanje mira i stabilnosti porodice. U izazovnom aspektu prema vašem Suncu davaće ritam i dinamičnost odnosima, ali i sklonost pretjerivanju u preuzimanju više obaveza nego što

možete završiti. Ovo je povoljan uticaj koji će neki iskoristiti za povećanje porodice ili preseljenje na bolje mjesto za život ili proširenje svoje kuće, unošenje novog namještaja, u svakom slučaju stvaranje ugodnijih uslova za život koji uz to zahtijevaju i da se potroši na to zadovoljstvo. Merkur i Venera tranzitom kroz polje novca ga donose, ali prisustvo Marsa, ga troši. Budite oprezni u vožnji, naročito od kamiona i drugih velikih prevoznih sredstava.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Venera i dalje plovi vašim znakom i ovaj tranzit je izuzetno povoljan, jer unosi radost i sreću kao i dobro raspoloženje u vaš život. Sa šarmom i ljubaznošću možete riješiti svaki problem. Energija raste od 25.1. i bićete sposobni za velike poduhvate. Imaćete brzinu i snagu volje da uspijete. Skladan aspekt Jupitera prema Suncu daje prilike za putovanja, za uspješno rješavanje gotovo svih situacija. Odlični odnosi sa rodbinom, posebno braćom i sestrama, druženje i posjete, a ako je bilo ranije problema sada je idealan trenutak da se sve popravi i uskladi. Ovo je i odličan period za sve vidove trgovine. Šetajte kako biste popravili lošu cirkulaciju.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Saturn je u vašem znaku prelaskom preko Sunca izaziva osjećaj iscrpljenosti, nezadovoljstvo, umor, slabiji imunitet, puno rada i odgovornosti, ali i izdržljivost da se ostvare ambicije. U napetom aspektu sa drugim vladarom vašeg znaka Uranom može usloviti nervozu, napetost i sklonost ka ulasku u rizične situacije te stoga budite posebno odgovorni u saobraćaju ili ukoliko rukujete mašinama čuvajte se povreda. Stelijum planeta u Ribama omogućava da pronađete svoj unutrašnji mir i snagom vjere prebrodite krizne situacije. Jupiter ulaskom u polje novca nudi poboljšanje finansija većim prilivom novca.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Nakon oko 12 godina Jupiter je u znaku Riba i ovo je srećan i povoljan period narednih pet mjeseci. Raste životni optimizam i entuzijazam, zdravlje se stabilizuje ako je bilo problema. Period je povoljan za sve vrste poslovnih aktivnosti, za zaradu i za putovanja. Uran u skladnom aspektu sa Suncem doprinosi inspiraciji, maštovitosti i novim idejama. Skladu i dobrim uslovima života doprinose i Venera, Merkur i Mars koji omogućavaju intelektualnu radoznalost uz sposobnost da ideje lijepo prezentujete i dobijete naklonost drugih za njihovu realizaciju. Energija će biti na visokom nivou i obezbijediti uspjeh u poduhvatima. Druženje sa prijateljima i osobama sličnih ili istih interesovanja koji daju podršku i sa kojima se mogu realizovati vaši planovi. Ne vozite brzo, naročito na raskrsnicama. Povremeno nesanica.

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com ) Do viđenja, druže, do viđenja.

Ti mi prijatelju jednom bejaše sve!

Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!?

(Jesenjin)

Aforizmi On je toliko human da godinama radi kao hirurg, ali još nije okrvario ruke. *** Iz moga sela trudnica otišla u Pariz da se porodi.

Sada je dijete stranac u svome selu. *** Nismo ekonomični. Na ginekologiji tri žene istovremeno jauču dok se porađaju, umjesto da jauču na smjenu. *** Mogao sam se i ja roditi u bolnici, ali bi pola grada došlo da vide lijepu bebu. *** „Pritegni jače!“ čulo se iz ambulante gdje su sestra i doktor - previjali jednog bolesnika. *** Naljutio se djed na babu, doveo je u bolnicu i kaže: Eto je, radite od nje šta god hoćete!... samo je ne dirajte. *** Da sam ja znao kojeg dana se rađaju lijepe bebe tada bih natjerao majku da ide u porodilište. *** Hvali se doktor kako je tu bolesnicu izvukao iz mrtvih. I da mu povjerujemo kad pogedamo na šta liči. *** Znam ja da se te tablete uzimaju prije jela, ali ne znam kada ko ima šta da jede. *** Koji bolesnik ne želi da legne u bolnički krevet na kome je neko umro, neka sa sobom donese novi iz prodavnice. *** Ne ide sve protekcijom. Znam jednoga koji je prvi put tražio mjesto u groblju i dobio ga. *** Ne trčite uvijek za zgodnim mladim ženama, jer možete da se sudarite s muževima koji bježe od takvih. *** Lijepo je kada se život može produžiti. Ali, šta dalje? *** Ako neko jauče u bolnici, ne čujte. Ako neko ljubi ženu u parku, ne vidite. Ako neka žena jauče pod muškarcem, ne čujte. Umjesto svega, gledajte svoja posla. *** Toliko ih je u bolnici koji traže zdravlje da je pravo čudo ako ga iko nađe. *** Tražio je ženu koja će mu sačuvati brak i oženio policajku. *** Nauka je kao zgodna žena. Traži i kada ne daje.

Mala anatomija

Čulo sluha Vjerujem da ste čuli za čulo kojim se svašta čuje.

Jao, šta se sve ne može čuti! Ponekad poželim da slabije čujem. Da znam da se može negdje naručiti da čuješ ono što želiš ja bih od svoje penzije otkidao rate i do jedne marke mjesečno da svašta ne čujem. Čuo sam da neki nemaju nizašta sluha, osim da se domognu dobrog položaja koji obezbjeđuje dobru zaradu. Sluh je jedno od pet čula koje posjeduju kako bogati, tako i siromasi. Bogati čuju kako se kamate kreću u svijetu, da li cijena nekretninama pada, koliko je gdje kvadratni metar stana, koliko je ko preko noći dobio, a koliko izgubio zbog promjene valute. Žao mi ih je, ima da polude, ako već nisu. Siromašni, od krčanja crijeva, jedva da čuje u kojoj prodavnici ima jeftinog starog hljeba i gdje se rasprodaju paštete kojima je rok istekao. Pomoću uva ljudi mogu da čuju zvukove iz svog okruženja.

Poslije nekih zvukova osjete smrad. Treba zabrani-

Šale Poslije operacije bolesnica vidi pred sobom nekoga u bijelom mantilu.

- Jesi li ti doktor koji je mene operisao da te počastim?

- Ne, ja sam sveti Petar, a što se časti tiče, tu profesija ne igra ulogu...

--Nudi snaha svekrvi da je odvede u bolnicu, a kad ozdravi doći će po nju da je izvede.

- Neću – kaže baba – kako si ti spora prije bi me sveti Petar odveo kod sebe.

--U sobi tišina, žene ispričale što su naumile. U ambulanti neko glasno jauče.

- Šta mu rade kada onoliko jauče? – pita jedna baka.

- Traže da plati participaciju unaprijed, a on se plaši da ne umre pa da mu propadne.

--Baka pita hirurga pred operaciju da li je skupa operacija.

- Naplaćujemo samo onima koji prežive – šali se doktor. Baka ćuti, ćuti, pa će: - A, jadna ja, šta ću ako preživim...

--Vidi starac gužvu ispred klozeta i pita ko ovdje daje brojeve da se ide po redu. Neki stariji bolesnik pokaza direktorovu kancelariju i uputi ga u nju. Kad je ušao kod direktora i zatražio broj za klozet, direktor mu reče da on izdaje samo brojeve za ovaj ili onaj

ti zvukove poslije kojih se osjeti smrad.Najdalje se čuje šapat. Čim počne da se šapuće da je Taj i Taj lopov, za kratko vrijeme svi čuju i bude istina. No, ne treba ni šaputanju uvijek vjerovati. Jedno vrijeme se šaputalo da će biti povećana plata zdravstvenim radnicima i penzija, ali – na vrijeme se promuklo. A da bi se čulo šta se šapuće i govori, tu je ušna školjka.

To je lijevak za prikupljanje zvučnih talasa iz vazduha kod suvozemnih organizama i iz vode kod životinja koje žive u vlazi, kao i neka suvozemna sirotinja. U glavi jadnog čovjeka vlada opsadno stanje i stalna uzbuna kad treba nešto da čuje. Alo ušni kanal, ovdje školjka, šaljemo zvučni talas u bubnu opnu! Ovdje bubna opna, neka se pripreme čekić, nakovanj i uzengije. (Zar vam to ne liči na malu privredu?) Primili k znanju, isporučujemo komplet primljene vibracije u puž ispunjen tečnošću! Vibracije se talasasto prenose kroz tečnost i potresaju mikroskopski sitne dlačice koje izlaze iz nervnih ćelija. Dok se dlačice pomjeraju, ćelije proizvode nervne signale, koji putuju duž slušnog nerva do mozga. E, nema dalje! Ko ima mozga dovoljno mu je toliko. svijet. Starac istrča i viče hodnikom: - Ne treba mi broj, ne treba mi broj. Moj dajte nekome drugom.

--Starica zove sestru i pita hoće li noćas dobiti ikakav lijek.

- Ne sekiraj se, bako, ja ću tebi donijeti.

- E, ako budeš kao moja snaha ja ga neću dobiti sigurno.

--Operisan jedan visoki političar i pita doktora šta mu je našao u žučnoj kesi. Doktor u šali reče: -Med i mlijeko, predsjedniče, baš onako kako ste nam cijelog mandata obećavali.

--Zove majka kćerku u Njemačkoj da joj čestita rođenje djeteta, a onda pita liči li na oca.

- Liči, isti otac – kćerka će radosno – samo ti neću reći ko mu je otac.

--Naljutila se mlada na muža pa grdi svekrvu: - Zar nisi mogla da rodiš nešto bolje?!

- Da sam rodila boljeg ne bi tebe zapao – svekrva će.

--Udvara se starica medicinskoj sestri kako voli bolnicu, pa će: - Ona je meni dala troje unučadi. I da nisam snahu spriječila da ide u bolnicu još jednom, imala bih četvoro.

--Poslije operacije hirurg govori pacijentu kako se namučio dok mu je izvadio kamen iz žuči.

- A kako je tek meni bilo da ga nosim deset godina – pacijent će.

--- Jesu li i tebi davali transfuzije?

- Nisu.

- Pa od čega si tako blijed?

--Nailazi direktor bolnice pored ambulante i čuje kako ljekar govori: - Sestro, skinite gaćice...

Kad je utrčao unutra, a sestra skida gaćice djetetu koje doktor pregledava.

--Komšinica razgovara sa ženom čija je snaha rodila dvojke.

- Čujem da ti je snaha rodila dvojke?

- Jest, je si li iznenađena?

- Nisam, i hodala je stalno s dvojicom-trojicom...

109

108

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja.

• vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA

pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

Tlakomjer RS 2

200

50 KM

150 KM

KM

KM

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

KM

145 KM

200 KM

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

KM

Glukometar

KM

Koncetrator kiseonika

2000

vrijeme je za ZDRAVLJE

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE

PREGLEDI I LIJEČENJE

Dragim našim čitaocima srećni predstojeći praznici

2022

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!!

U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije