Banje Srbije

Povodom 50-te godišnjice udruženja Banja Srbije (balneoklimatologije) u čijem je osnivanju i radu bio aktivni učesnik, razgovaramo sa prof. dr Tomislavom Jovanovićem, renomiranim stručnjakom iz oblasti balneoklimatologije ne samo u Srbiji, već i šire. Specijalistom užih specijalizacija balneoklimatologije i specijalistom baromedicine, kliničikim fiziologom, specijalistom medicine sporta, a između ostalog, i bivšim ministrom prosvete u Vladi Republike Srbije.

Banje Srbije Intervju sa prof. dr Tomislavom Jovanovićem

Razgovor vodio i izbor fotografija pripremio: Rade - Radenko Karalić

Poštovani profesore, od kada sežu koreni balneoklimatologije na našim prostorima?

Prirodni lekoviti faktor prostora Srbije je pratilac istorije ovog naroda, istorije ostanka i opstanka, koji dokazuje prisustvo ovog življa u vreme antičke, vizanijske i, slobodno mogu reći, rimske medicine sa posebnim kultom lekovite vode.

Arheološka nalazišta iz tog perioda kao i gradnja naših najpoznatijih verskih - sakralnih objekata u neposrednoj blizini izvorišta lekovitih voda ukazuju na naše trajanje na ovim prostorima i savremenost medicine tog perioda.

Kako se razvijala balneologija u novijoj istoriji Srbije?

Upotreba mineralnih voda u drugim oblicima, prilago]enim vremenu, nije prestala. Zalaganjem naših doajena u prvoj polovini XIX veka i napretkom empirijske nauke prirodni lekoviti faktor (termomineralna voda, lekovito blato i lekoviti gas) ulazi u savremenu medicinsku praksu, i pored teških geopolitičkih prilika i manjka stručnog medicinskog kadra.

Tadašnji ugledni lekari i mislioci Srbije došli su da pomognu svom narodu, a kasnije su bili i osnivači Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ovim započinje nova era naše balneoklimatologije, njenim svrstavanjem u red ostalih savremenih medicinskih grana, koje se izučavaju u okviru studija medicine.

Kako se balneologija razvijala u svetu? Ko je zaslužan za napredak balneologije?

Istovremeno započinje i nova era u medicini, nastala u Francuskoj sredinom XIX veka, od strane genijalnog Kloda Bernara, osnivanjem Katerdre za eksperimentalnu fiziologiju i potpunim rušenjem do tada u medicini postojećih doktrina.

Rezultati njegovih istraživanja, niz objavljenih knjiga i nadasve njegova retorička sposobnost, su srušili do tada postojeću dogmu ’’to je život’’. Klod Bernar, najmlađi član Francuske akademije nauka, se čitavog svog života borio protiv predrasuda i ubeđenja usađenih u svesti ljudi da navodno postoji fundamentalna razlika između nauka koje se bave materijom i onih koje se bave živim svetom. Prve podležu nepromenjivim zakonima, a druge ostavljaju mesta neshvatljivoj, nerazumljivoj, proizvoljnoj, misterioznoj ’’životnoj snazi’’. ’’Kada se nađu pred nekom tajanstvenom ili neobjšnjivom pojavom , umesto da kažu - ne znam, što svaki naučnik treba da učini, lekari imaju običaj da kažu: takav je život; očigledno ne sumnjajući da time nejasno objašnjavaju još nejasnijim“, napisao je Klod Bernar.

Zatim dodaje, sa zrncem provokacije, da ’’život’’ u tom okviru predstavlja samo reč koja znači ’’neznanje’. ’’Unutrašnja sredina’’ i ’’homeostaza’’, postulati koje je postavio Klod Bernar, su sadašnjost i, naravno, budućnost medicinske nauke i struke.

Inspirisani Klodom Bernarom, šta ste učinili da se unapredi balneologija na našim prostorima? Koja biste dešavanja posebno istakli?

Rukovođeni ovim postulatima, uveli smo istraživanja u balenologiju na eksperimentalnim životinjskim modelima, shvatajući da ova nauka, kao nijedna druga, u stvari, već počiva na prirodnom vekovnom eksperimentu.

Sedamdesetih godina prošlog veka, svedočimo ideološkom stavu da su banje ostaci prošlog dekadentnog buržoaskog sistema i da samim tim nisu u duhu ’’savremenog’, s jedne strane i takozvanne atlantske medicine koja uz podršku farmaceutske industrije uspeva da marginalizuje balneoklimatologiju, koja formalno prestaje da postoji, opstajući kao neobavezna u sastavu oblasti koju je upravo ona iznedrila.

Koji biste period izdvojili kao „zlatno doba“ balneologije?”

Bilo ih je više. Nažalost svaki od njih je trajao kratko. Period Kneza Miloša. Tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, uzimajući u obzir i ratno doba. Šezdesete godine dvadesetog veka i

nekoliko godina u narednoj dekadi, kada grupa uglednih lekara univerzitetskih profesora kreću u akciju izgradnje, u banjskim i klimatskim mestima , Rehabilitacionih centara ali od kojih jedan broj na nesreću do današnjih dana nije priveden nameni.

Ponovo prolazi dekada kada grupa uglednih lekara univerzitetskih profesora kreću u akciju izgradnje u banjskim i klimatskim mestima Rehabilitacionih centara ali, od kojih jedan broj na nesreću do današnjih dana nije priveden nameni. Ponovo prolazi dekada u kojoj moja malenkost čini sve, noseći breme svog stručnog nasledja i tradicije matične ustanove, uz pomoć svojih sledbenika a i onih koji su još uvek radno aktivni iz prethodnog perioda, uspešno, ponovo, po treći put u tom veku vraća balneologiju u nastavni proces Medicinskog fakulteta u Beograd i u sastav SLD-a. Taj period ispunjen je mnoštvom naučnih i stručnih aktivnosti, posebnom željom mladih da se upoznaju sa novom-starom oblašću ali istovremeno uz prisustvo ličnih i sistemskih akata, onih, koji i dalje veruju, samo iz njima znanih razloga, u apsolutnu nadmoć atlanske medicine, a uz odsustvo viđenja nadolaženja novog vremena i novog čoveka sa posebnim i drugačijim prohtevima u korišćenju prirodnog lekovitog faktora. Nažalost, sredinom devedesetih donekle su i uspeli u nastojanjima minimalizacije i gašenju očiglednog. Istrajali smo, vodeći se se principima Kloda Bernara, stečenim znanjem i iskustvima prethodnika.

Gde vidite mesto balneologije u savremenom zdravstvenom sistemu? Koji su trendovi razvoja? Po čemu je situacija u

Srbiji specifična?

Najbolji primeri optimalnog sagledavanja značaja balneologije su Japan, Australija, SAD i Kanada, predvodnice ’’atlantske medicine’’. Novom orijentacijom medicinske nauke ka zdravom čoveku i očuvanju njegovog zdravlja, produžetkom životnog veka i kvaliteta života procenjeno je dominantno mesto prirodnog lekovitog faktora.

Što se Srbije tiče, ideja vodilja je da balneološki potencijal Srbije učinimo naučno prihvatljivim i dostupnom razvijenom svetu koji je već orijentisan u tom pravcu.

Šta biste naročito istakli kao doprinos Vas i Vaših saradnika u podizanju svesti o značaju balneologije i u naučnim istraživanjima kojima je ona stala

Lukovska Banja-vidikovac rame uz rame sa ostalim granama medicinske nauke?

Autor ovog teksta je posle višedecenijskog zastoja u fundametalnim istraživanjima kod nas sa svojim timom saradnika organizovao istraživanja po svim naučnim postulatima savremene nauke u, naravno, našim uslovima zdravstvenih benefita u to vreme potpuno i za nas nepoznate mineralne vode.

Rezultate ove istaživačke studije smo učinili javnim sa očekivanim efektima. Sa izuzetnom pažnjom ih je prihvatila naša najveća naučna institucija - SANU i niz međunarodnih asocijacija. Međunarodna aplikabilnost prezentovanih rezultata se svodila na pitanje: ’’Znate li vi koje bogatstvo posedujte?’’

Ova studija je pokazala, a svet prihvatio, da se na prostoru Srbije nalazi izvorište jedne od najboljih mineralnih voda sveta.

Gde vidite mesto Srbije u svetskoj balneologiji?

Srbija je, uzimajući u obzir njenu površinu, sigurno najbogatija zemlja termomineralnih izvorišta sa ogromnim termalnim potencijalom. Ako se tome doda i klimatski potencijal, zajedno sa već postojećom infrastrukturom i obučenim specijalizovanim stručnim kadrom, mogućnosti se multiplikuju.

Objektivan broj - 300 spontanih termomineralnih izvorišta vode visoke temperature, od kojih su nekoliko njih locirani na nadmorskim visinama koje nisu zabeležene nigde u svetu kao i činjenica da samo jedan planinski venac iznedruje tačno onoliko termalnih izvora koliki je ukupan njihov broj u jednoj od najrazvijenijih zemalja Evrope i svetskoj sili u oblasti i naučne i stručne balneoklimatologije sa finansijskim prilivom i uštedom u sistemu zdravstvenih fondova koji se ostvaruje korišćenjem prirodnog lekovitig faktora, posebno sam za sebe mnogo govori.

Tačka prošlosti je temeljna.

Kako obeležiti sadašnjost?

Užasni period sankcija nije uspeo da devastira balneološki potencijal. Sačuvan je sa nadom brzog približavanja evropskim zemljama sličnog ekonomskog statusa, a koje su snažno iskoračile napred upravo korišćenjem prirodnog lekovitog faktora. U sadašnji XXI vek smo iskoračili sa očuvanim potencijalom u nivou iskorišćenosti od oko 5%.

Izazov sadašnjosti nije niti sme biti odgovornost pojedinca. Potreban je snažan konsenzus svih relevantnih faktora.

Šta nas čeka u budućnosti?

’’Upozoravam vas da će budući ratni sukobi u veku koji dolazi biti oko izvorišta pijaće vode’’ su reči odlazećeg generalnog sekretara UN Butrosa Butrosa Galija. Treća decenija novog veka to upravo pokazuje. Industrijalizacija, povećanje broja stanovnika, intezivna poljoprivredna proizvodnja u cilju zadovoljenja potreba sve većeg broja stanovnika, aktuelna epidemijska svetska situacija, uzimajući u obzir i klimatske promene, brzo smanjuju količinu raspoložive pijaće vode. Nažalost, u sve većoj meri se to registruje i kod nas.

Molim Vas za kratak rezime situacije i eventualno neke preporuke, kako bi trebalo da se ponašamo i kako da sačuvamo ono što imamo?

Iskorišćenost prirodnog balneološkog faktora je na najnižoj vrednosti oko 2%, bez podataka o stanju prvog vodonosnog sloja, nemarnosti u njegovom korišćenju pa i zloupotrebama, a posebno najdubljim vodonosnim slojem koji predstavlja oslonac našeg nacionalnog bogatstva.

Ja smatram da su oni nacionalno bogatstvo kako termominaralnih i lekovitih voda, tako i izvor prirodnih pijaćih voda kao strateškog potencijala ostanka i opstanka.

Uključivanjem svih relevantnih faktora iz niza naučnih oblasti, mora se ostvariti procena vrednosti prirodnog lekovitog faktora, njegova bezuslovna zaštita i adekvatna iskorišćenost, pogotovu sada u ugroženosti životne sredine i problema deficita pijaće vode.

Sa najvećom odgovornošću stručan medicinski visokospecijalizovani kadar ima posebnu obavezu da nametne savremenom čoveku - korisniku, koji je dugo vremena živeo u uslovima „sada i odmah“, jedan novi način življenja sa svim elementima merljivog i za sve prihvatljivog na savremeni način sprovedene balneoprocedure.

Sada postoji situacija potpunog otuđenja u kojoj su lekar bez pacijenta i pacijent bez lekara – kao posledica dvodimenzionalne komunikacije papirima. Nedostaje neposredni holistički kontakt sa pacijentom.

Lekovita termomineralna, mineralna voda, lekoviti peloid, lekoviti gas, uklo-

Ribarska banja

Vrnjačka banja

pljeni u klimatski faktor, nisu potrošnja već adekvatni benefit koji uz blagotvorne učinke na pojedince korisnike obezbeđuje radno bezbedno i sigurno angažovanje oko 100 000 radno sposobnog stanovništva, uz čuvanje životne sredine.

Izvor geotermalne energije u značajnoj meri može i mora da kompenzuje posledice nastajuće enegetske krize. Očuvanje životne sredine i zdravstveno ispravne pijaće vode je u predloženim akcijama zagarantovano.

Imamo li primera na koje bismo se mogli ugledati?

Svakako. Pravilno angažovan balneološki potencijal Srbije mogao bi biti iskorišćen na način kako to čine nama bliske zemlje u Evropi, Mađarska i Slovačka bez ekstremnih ulaganja rukovođenih znanjem, garantuje fantastično povećanje broja namernika u toku čitave godine, bez značajnih sezonskih oscilacija. Inkorporacija balneoklimatološkog potencijala u savremene tokove lečenja i njihov sinergizam u lečenju i ekonomskih benefita uštede najbolje pokazuje iskustvo u organizacionom smislu Republike Francuske i Savezne Republike Nemačke.

„MEDICI PRO ARTE”

Поводом јубилеја Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД председник акад. мед. Владимир Јокановић у уводу Алманаха написао је и ово: „Обележавање датума почетка и завршетка временског трајања догађаја, људи и организација има увек боју туге или радости. Записано сећање је документ за трајно памћење које савременици остављају покољењима као сведочанство постојања и деловања. Рађање наше секције пре тридесет година је сам наставак историје уметности у лекарском еснафу која траје готово два века.

Нисмо од оних који мисле да је од њих све почело и да са њиме завршава. Наша сазнања су плод семена које су посадили наши медицински оци. Са нескривеним поносом потенцирамо чињеницу да су лекари у 19. веку били носиоци хуманости, уметности и културе у граду кога су назвали „Српска Атина”.

Леп је осећај бити наследник великана као што су Јован Јовановић Змај, Илија Огњановић, Јован Андрејевић, Милан Јовановић Батут, Владан Ђорђевић, Лаза Лазаревић и многи други поклоници уметности и културе у дугој историји СЛД – ДЛВ.

Наша секција траје и ради непрекидно из године у годину, из месеца у месец, пуне три деценије. Успели смо да се окупимо око племените биљке хуманости, уметности и културе, као стабла на коме и под којим делује медицинска наука.

Јубилеј је и повод да одамо признање многобројним колегама које деценијама вредно учествују у свим акцијама нашег колектива. Десетине слика, скулптура и хиљаде књига поклонили смо бол-

„Имамо чиме изаћи пред Милоша” и успевали смо „Бити бољи од себе”

Трг слободе 20. октобар 2021. Фото: Славица Милосављевић

ницама, бањама, домовима здравља... Одржали смо многобројне концерте у геронтолошким центрима, позориштима, онколошким институтима. Подигли смо више десетина споменика знаменитим лекарима из српске медицине.

Обележавамо овај јубилеј са геслом „ИМАМО ЧИМЕ ИЗАЋИ ПРЕД МИЛОША”.

Мислим да смо у многочему успевали „БИТИ БОЉИ ОД СЕБЕ”.

Акад. мед. Владимир Јокановић, председник

Улаз у Платонеум

Славица Жижић Борјановић, секретар, поред слике Доброслава Улића „П. П. Његош”

Живот је хтео да лекари уметници ево већ тридесет година редовно једном годишње излажу своје радове у галерији Задужбине владике Платона Атанацковића у Пашићевој 6 (данас је у згради Огранак САНУ у Новом Саду). Чланови окупљени у Секцији за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД били су одувек из разних крајева Србије. Упркос пандемији корона вируса (и ове године под маскама) окупили смо се 20. октобра 2021. године по традицији увек у дане када су ослобођени Нови Сад и Београд у Другом светском рату. Радујемо се трајању лекарске „дружине” чије је гесло „Будимо бољи од себе”. У доба пандемије радимо, пишемо стручно и научно, стварамо стихове о вирусу који нас је спопао, маштамо концерте и изложбе, објављујемо књиге прозе и поезије, оглашавамо се у медијима на актуелне теме, реагујемо на ситуације на које је неминовно да се огласимо и тако даље и тако редом. „Српска Атина” пружа нам чврсте тачке ослонца. Платонеум здање је првa адресa Матице српске у домовини– најстарије књижевне, културне и научне институције а Платонеум је од почетка намењен за учење и напредак у свим видовима. Сада се Матица српске налази врло близу, у делу града који је испресецан кривудавим улицама, на земљишту отиманом од реке. Ту је улица Златна греда, Матице српске... – на малом простору исписано је много страница наше историје. На Тргу слободе је бронзани споменик одлучног Светозара Милетића, а на другом крају Змај Јовине улице, споменик овог лекара и песника је испред Владичанског двора епархије Бачке.

У близини Трга слободе је Српско народно позориште које је честа адреса наших хуманитарних концерата и изложби. Основала га је „дружина” окупљена око Јована Ђорђевића (најпре започео студије медицине) у другој половини 19. века који је затим позван у Београд да у њему оснује позориште. На Тргу слободе је и симболични сат који одбројава дане до почетка 2022. године када ће Нови Сад постати европска престоница културе. Кад смо отварали изложбу стајала је бројка 85.

У Платонеуму је најпре у свечаној сали на другом спрату представљена књига – „Алманах 30 година Секције за хуманост, уметност и културу ДЛВ”. У Секцији се руководимо изреком да „оно што није записано као да се није догодило”. Алманах садржи представљање једног броја нас, наше радове, наше идеје, хтења и сведочи о „букету” индивидуа које, уз своје најразличитије специјалности, налазе снаге, воље и времена да се посвете уметности, култури, чињењу хуманих дела. „Дружина” је непрекинута нит даровитих и креативних људи који знају да маштају и кад су опасна времена као што је садашњи тренутак, не одустајући од својих замисли. Зато и успевају „да прескоче летвицу за прескок” и кад је високо подигнута.

Алманах је замисао акад. мед. Владимира Јокановића који га је

Слика Миливоја Јокановића, скулптура у металу Бранислава Трифуновића и скулптура у мермеру Владимира Јокановића

Аница Жупунски поред својих фотографија

уредио уз помоћ лекарки Славице Жижић Борјановић и Божане Переги. Особити печат књизи дали су чланови са својим разноврсним интересовањима, уметничким талентима, различитим животним путевима и завидним резултатима у својим професионалним каријерама. Са страница књиге осећа се пуноћа живота уз давање које сваког од нас још више богати.

У другом делу свечаности посвећене јубилеју отворена је изложба радова у галерији под сводовима у приземљу која је „пригрлила” сву разноврсност уметничког израза кроз скулптурe у бронзи, мермеру, металу, дрвету, слике у разним техникама, цртеже, фотографије, све у заједничком особитом низу. Секција одувек сматра да и они њени чланови који су проминули светом имају и даље у њој своје место са радовима. Тако се боље сагледава целина, наше трајање, збир свеукупног стварања. Драгоцен је осећај припадања који је одувек на нашим просторима давао резултате. „Дружина” је створила СНП, „дружина” лекара три презимењака Јовановића (Змај, Морски и Батут) са неколицином истомишљеника основала је Српску књижевну задругу, затим – професори Милан Јовановић Батут, Ђорђе Јоанновић и Војислав Субботић „омеђише” оснивање Медицинског факултета у Београду и још много је таквих примера. Идеја, одлучност и визија креативних појединаца створили су многе установе културе, просвете и науке у нас. Набројане и данас трају.

Дарове од Бога у виду талената лекари не могу дуго да држе у тајности. Испоље се увек, само,

Лекари уметници даривали су Огранак САНУ, ДЛВ и АМН СЛД. Вајар акад. мед. Владимир Јокановић поклонио је бисте три академика Душана Kаназира, Михајла Пупина и Олге Хаџић. Сада је његов фундус у САНУ од десет скулптура. Проф. др Милорад Жикић, поклонио је једну своју слику Огранку САНУ. Исти аутор и прим. др Ирена Лазић поклонили су по слику Друштву лекара Војводине. Слика Миливоја Јокановића од сада остаје у власништву АМН СЛД. Захвалност је највећа међу врлинама! „Цела изложба била је набијена неком покретачком енергијом,” пише ми најмлађи члан Секције др Бојана Павловић, одличан цртач, која је изложила и цртеже свога оца прим. др Томислава Павловића, неуропсихијатра, који је проминуо светом. Лекарска породица Павловић продужава још једну традицију, припадност Секцији. појединце треба уочити, ободрити, окупити и поклонити им пажњу коју заслужују. То чини данашња Секција, савремена „дружина”.

Прим. др Аница Жупунски, награђени фотограф Србије, каже: „Толико сам уживала радећи на овим портретима дивних људи. Толико је заноса и љубави и стремљења и неке велике дивоте на њиховим лицима”.

Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

У време јубилеја и пандемије

Књиге као благослов

Треба се потсетити да су средњевековни манастири били прва места описмењавања и образовања у нас. У њима су настале и прве болнице, о чему је писано на страницама овог гласила. У спомен на српског патријарха Иринеја који је преминуо пре годину дана (2020) патријарх Порфирије одлучио је да се на тај дан објави конкурс за годишње стипендије студената са факултета осмогућности за оснивање. Ауторитетом је окупио „дружину” лекара, професора, која се намах повећавала и убрзавала његов рад почев од 1920. године.

Књигу о патријарху Иринеју добили смо за поклон болницама са још седамдесет других књига од сестара Кесић (наших чланова Весне и Јелене), на дан када Српска православна црква објављује одлуку о конкурсу за студенте,

нивача Универзитета у Београду. То су: Правни, Филозофски, Технички, Богословски и Медицински факултет!

Потсетимо да је проф. др Милан Јовановић Батут најзаслужнији за увршћивање Медицинског факултета у овај списак. Његова борба као председника Комисије за оснивање трајала је годинама, а ратови су је прекидали и реметили замисао овог визионара. Далекогледи лекар написао je пространо штиво за питање: „Је ли Србији медицински факултет заиста потребан?” да би доказао чињенички да је потребан и да има међу којима су и будући лекари – 20. новембра 2021. Својевремено сам као секретар добила благослов патријарха Иринеја за скуп лекара у манастиру који сам урамила и предала музеју медицине. Била сам почаствована. Ове књиге су од раније намењене Гамзиградској бањи у којој уређују библиотеку и већ су поређали у полице доста наших поклон-наслова. Књига о патријарху Иринеју некако нам је посебно драга и поклон је пун симболике! Дошла је у прави час! Хвала нашим приложницима.

Живка Зубанов „ КОВИД”

Емилија Антанасијевић „ПАР” Емилија Антанасијевић „ПОРОДИЦА” Емилија Антанасијевић „ВАТРА”

Томислав Павловић „ИВАН ПАВЛОВ”

Иван Петрович Павлов (1849 — 1936) био је руски лекар и научник, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник Нобелове награде за медицину 1904. године. Исте године у Београду је одржан Први конгрес лекара и природњака у згради Народног позоришта.

Бојана Павловић „ОПАНЦИ”

Сусрет песника

УСомбору, слободарском граду, граду зеленила, културе и уметности, одржана је 30. октобра 2021. године већ традиционална свечаност – Фестивал „Почаст Костић Лази на звезданој стази”. Фондација „Лаза Костић” постојани је чувар сећања на великог песника Лазу са којом Секција за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине (ДЛВ) има пријатељске односе.

„Почаст Костић Лази на звезданој стази”

На Лазиној клупи

Пређашњи председник ДЛВ проф. др Драган Данкуц, витез Фондације„Лаза Костић”, изодавна је започео сарадњу са Фондацијом свесрдно „допуштајући” уметности да прожима рад медицинара. Несебично се залагао за осликавање посебне просторије на Психијатријском и Гинеколошком одељењу Опште болнице „Др Радивој Симоновић” у Сомбору. Раније је осликан зид у холу Института за онкологију Војводине. Радови су остали као сведочанство рада Фондације. На Психијатријском одељењу у Сомбору и Онкологији у Каменици памти се наступ Војина Ћетковића који је говорио Костићеве стихове за које се чини да и дан дањи одзвањају у тим просторима!

Гост у Сомбору ове године био је академик Матија Бећковић, песник. Фотографије са домаћинима и гостима говоре више од речи. Добили смо их добротом проф. Марине Милић Радовић, оснивача и управитеља Фондације. Захвални смо професорки Марини на лепој сарадњи и дочаравању овог особитог културног догађаја. Професорка нам пише: „Звездане стазе Костић Лазе” почеле су као и увек поменом Јулијани и Лазару Костић код њиховог споменика. „Звездане стазе ” јединствене су у односу на све друге фестивале и дане посвећене Лази Костићу по томе што оне подсећају и упознају нас са истинском величином највеће добротворке Сомбора крајем деветнаестог века - Јулијане др-а Лазе Костића, рођене Паланачки. Зато увек имамо и програм посвећен истакнутој Сомборки која је имала

довољно и вере и љубави дапуних 25 година чека на тренутак када ће постати супруга њеног вољеног Лазе.

Од 2018. године молитве се уздижу и за душу Миодрага Радовића, идејног творца и покретача фестивала. Жито и колач традиционално је направила адвокат Зорка Вучковић. Лазини амбасадори очистили су споменик и запалили свеће.

Порта Светођурђевског храма била је осунчана беседом Матије Бећковића са места на којем су 1895. године стајали тек венчани Лазар и Јулијана, чиме је „српски Шекспир“ постао Сомборац.

Након химне „Боже правде” која је загрмела из грла „Малих појаца светог Георгија“ под вођством професора Владимира Ђурковића, песник је такође отпочео своје обраћање химном, али Лазином – „Химном краљу Петру”. Подсетио нас је и да се Лаза дружио са три краља: краљем Николом, краљем Миланом и краљем Петром. „Нема гробља ни смрти, уметност је надживела све препреке и критике најмоћнијих критичара оног доба. Лазино дело је показало колико је велико. Винавер је, пишући о Лази, желео да буде Лаза. Костић је пишући о Шекспиру желео да буде Шекспир. То само показује њихову тежњу за висинама и за успињањем“. Сомборски хор „Св. цар Константин и царица Јелена“ под управом диригента Милана Радишића, заокружио је цео програм чувеном црногорском химном, надовезујући се на песму „Онамо намо” којом је песник завршио свој наступ.

Посебност ових сусрета јесте окупљање око Лазине клупе где посетиоце његова бронзана фигура непрекидно дочекује. Сакупили су се овог октобра око клупе и ученици Земунске гимназије, Лазини амбасадори из Новог Сада, одрасли... Као у рам уоквирили су савременог песника Матију Бећковића који је по сопственом казивању скоро цео дан у овако одабраном друштву уживао – у младости која покреће.

Сомбор је као одличан домаћин понудио и праву сомборску гозбу у ресторану „Карибо“ коју је осмислила Сузана Огризовић, домаћин фестивала у Сомбору. Било је ту свега. И сомборског сира и петловог паприкаша са домаћим кнедлама, а на радост свих и богатство посластица – тесто са маком, бундеваре и кнедле са шљивама.

Ученици Специјалног одељења за физику Земунске гимназије направили су посебну честитку и донели камелије, пуне белих пупољака, у знак сећања на богати венац белих и црвених камелија који је краљ Петар Први послао свом пријатељу за сахрану. Подсећајући се текста исписаног на венцу „Добром Лази - краљ Петар“, гимназијалци и Лазини амбасадори су на цветним аранжманима пре својих потписа исписивали: „Доброј Јулијани и добром Лази Костићу“.

Да закључимо речи о овом лепом догађају – човек живи онолико дуго колико га спомињемо. Лаза Костић, велики српски пес-

Проф. др Драган Данкуц, витез Фондације, са проф. Марином Милић–Радовић

ник, себи је за живота својим стиховима и својим делањем саградио споменик. Време које пролази ево већ више од једног века о томе најречитије говори. Снага уметности нас и даље спаја и оплемењује.

Припремила: др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

Прави домаћини у Сомбору

„Без брачног пара Огризовић ми слободно можемо рећи да не би било ни ‘Звезданих стаза’, тј. оне би остале као сан, а са њима су постали јава. Фондација је осмислила стазе и довела истакнуте госте, али су прави домаћини фестивала у Сомбору Сузана и Срђан Огризовић.“

Проф. Марина Милић–Радовић

GODINA X BROJ 102. DECEMBAR 2021.