Z D R AV S T V O - S R B I J A
P
ovodom 50-te godišnjice udruženja Banja Srbije (balneoklimatologije) u čijem je osnivanju i radu bio aktivni učesnik, razgovaramo sa prof. dr Tomislavom Jovanovićem, renomiranim stručnjakom iz oblasti balneoklimatologije ne samo u Srbiji, već i šire. Specijalistom užih specijalizacija balneoklimatologije i specijalistom baromedicine, kliničikim fiziologom, specijalistom medicine sporta, a između ostalog, i bivšim ministrom prosvete u Vladi Republike Srbije.
Banje Srbije
Intervju sa prof. dr Tomislavom Jovanovićem Razgovor vodio i izbor fotografija pripremio: Rade - Radenko Karalić
Poštovani profesore, od kada sežu koreni balneoklimatologije na našim prostorima? Prirodni lekoviti faktor prostora Srbije je pratilac istorije ovog naroda, istorije ostanka i opstanka, koji dokazuje prisustvo ovog življa u vreme antičke, vizanijske i, slobodno mogu reći, rimske medicine sa posebnim kultom lekovite vode. Arheološka nalazišta iz tog perioda kao i gradnja naših najpoznatijih verskih - sakralnih objekata u neposrednoj blizini izvorišta lekovitih voda ukazuju na naše trajanje na ovim prostorima i savremenost medicine tog perioda. Kako se razvijala balneologija u novijoj istoriji Srbije? Upotreba mineralnih voda u drugim oblicima, prilago]enim vremenu, nije prestala. Zalaganjem naših doajena u prvoj polovini XIX veka i napretkom empirijske nauke prirodni lekoviti faktor (termomineralna voda, lekovito blato i lekoviti gas) ulazi u savremenu medicinsku praksu, i pored teških geopolitičkih prilika i manjka stručnog medicinskog kadra. Tadašnji ugledni lekari i mislioci Srbije došli su da pomognu svom narodu, a kasnije su bili i osnivači Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ovim započinje nova era naše balneoklimatologije, njenim svrstavanjem u red ostalih savremenih medicinskih grana, koje se izučavaju u okviru studija medicine. Kako se balneologija razvijala u svetu? Ko je zaslužan za napredak balneologije? Istovremeno započinje i nova era u medicini, nastala u Francuskoj sredinom XIX veka, od strane genijalnog Kloda Bernara, osnivanjem Katerdre za eksperimentalnu fiziologiju i potpunim rušenjem do tada u medicini postojećih doktrina. 64
Rezultati njegovih istraživanja, niz objavljenih knjiga i nadasve njegova retorička sposobnost, su srušili do tada postojeću dogmu ’’to je život’’. Klod Bernar, najmlađi član Francuske akademije nauka, se čitavog svog života borio protiv predrasuda i ubeđenja usađenih u svesti ljudi da navodno postoji fundamentalna razlika između nauka koje se bave materijom i onih koje se bave živim svetom. Prve podležu nepromenjivim zakonima, a druge ostavljaju mesta neshvatljivoj, nerazumljivoj, proizvoljnoj, misterioznoj ’’životnoj snazi’’. ’’Kada se nađu pred nekom tajanstvenom ili neobjšnjivom pojavom , umesto da kažu - ne znam, što svaki naučnik treba da učini, lekari imaju običaj da kažu: takav je život; očigledno ne sumnjajući da time nejasno objašnjavaju još nejasnijim“, napisao je Klod Bernar. Zatim dodaje, sa zrncem provokacije, da ’’život’’ u tom okviru predstavlja samo reč koja znači ’’neznanje’. ’’Unutrašnja sredina’’ i ’’homeostaza’’, postulati koje je postavio Klod Bernar, su sadašnjost i, naravno, budućnost medicinske nauke i struke.
Inspirisani Klodom Bernarom, šta ste učinili da se unapredi balneologija na našim prostorima? Koja biste dešavanja posebno istakli? Rukovođeni ovim postulatima, uveli smo istraživanja u balenologiju na eksperimentalnim životinjskim modelima, shvatajući da ova nauka, kao nijedna druga, u stvari, već počiva na prirodnom vekovnom eksperimentu. Sedamdesetih godina prošlog veka, svedočimo ideološkom stavu da su banje ostaci prošlog dekadentnog buržoaskog sistema i da samim tim nisu u duhu ’’savremenog’, s jedne strane i takozvanne atlantske medicine koja uz podršku farmaceutske industrije uspeva da marginalizuje balneoklimatologiju, koja formalno prestaje da postoji, opstajući kao neobavezna u sastavu oblasti koju je upravo ona iznedrila. Koji biste period izdvojili kao „zlatno doba“ balneologije?” Bilo ih je više. Nažalost svaki od njih je trajao kratko. Period Kneza Miloša. Tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, uzimajući u obzir i ratno doba. Šezdesete godine dvadesetog veka i
