Vek Medicinske škole na Zvezdari

Srednja medicinska škola u Beogradu, na Zvezdari , ove godine obeležava veliki jubilej - 100 godina od osnivanja. Angažovanjem Crvenog krsta iz Ženeve i Crvenog krsta iz Beograda, osnovana je 1921. godine kao škola za nudilje. Cilj je bio školovanje domaćih medicinskih kadrova koji bi zamenili medicinske sestre iz inostranstva, koje su bile u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Nakon rata, one su se vraćale u svoje zemlje i trebalo je da ih neko zameni. Prva direktorka škole bila Engleskinja Edit Njutn. U početku bio je samo jedan smer za medicinske sestre, a od 1946. osnivaju se i drugi smerovi. Prvi predavači bili su profesori Medicinskog fakulteta, zatim lekari Vojne bolnice i Centralnog higijenskog zavoda. Posle Drugog svetskog rata, škola se intenzivno razvija, povećava se broj učenika i osnivaju se novi smerovi. Za sve te decenije, iškolovano je preko 50.000 učenica i učenika. Danas, nekadašnji učenici te škole rade u zdravstvenim ustanovama Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, ali i širom sveta.

Direktorka Medicinske škole na Zvezdari Snežana Milanović magistrirala je higijenu i završila specijalizaciju iz epidemiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Obeležavanje velikog jubileja, zbog opštih okolnosti proteklo je radno

Direktorko, kako biste predstavili Medicinsku školu?

Naša škola je savremena stručna škola koja je u stalnom napretku. Nalazi se na obodu zvezdarske šume, često je popularno zovu Medicinska škola na Zvezdari. Škola ima oko 1600 učenika, 190 zaposlenih, 52 odeljenja i četiri odseka. Najveći odsek su medicinske sestre i tehničari - u prvoj godini ima 180 đaka, zatim farmaceutski smer ima tri odeljenja i 90 đaka, a smerovi laboratorjiski tehničar i sanitarno-ekološki tehničar imaju po dva odeljenja.

Škola prati sve trendove, dobitnik je brojnih priznanja, Svetosavske nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda, republičkih nagrada iz svih mogućih

VELIKI JUBILEJ Vek postojanja Medicinske škole u Beogradu na Zvezdari

Samo godinu dana nakon osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu (1920) osnovana je i Srednja medicinska škola na Zvezdari

Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

takmičenja, zatim sportskih takmičenja, takmičenja u likovnoj umetnosti, ekoloških takmičenja, deo smo ekoloških projekata i svih oblasti kojima smo okruženi,

Škola obeležava vek postojanja?

Značaj je veliki, škola je osnovana 1. novembra 1921. godine. Tada su pitomice - nudilje ušle u školu -zavod, koja se sastojala iz internatskog života i onog redovnog u nastavi. Svakako da lekar, sestra, tehničari i svi zdravstveni radnici uvek idu zajedno kao tim. Veliki broj profesora u Školi za nudilje bili su profesori beogradskog Medicinskog fakulteta. Vrlo su interesantni predmeti koje su pohađali. To su: anatomija i fiziologija, higijena, zarazne bolesti, venerične bolesti, tuberkuloza, dezinfekcija, bakteriologija i nega unutrašnjih i hirurških bolesnika. Škola je osnovana pod misijom američkog Crvenog krsta, naročito se istakao dr Rajder koji je osnovao mnoge odbore vezane za školu, kao i Društva Švajcarskog crvenog krsta, ali i Srpskog crvenog krsta na čelu sa Milošem Vladisavljevićem.

Bila su tri odbora, Odbor za vaspitanje i propagandu, Odbor za nastavne planove i programe i najvažniji, Finansijski odbor, koji je dao potporu za sve. Član velikog odbora ispred ova tri, bio je naš čuveni vladika Nikolaj Velimirović. Znači, ovo je jedna stara škola sa velikom tradicijom, dobra škola za sva vremena.

Direktorka Milanović naglašava da završetkom školovanja veliki broj đaka odlazi na Medicinski fakultet.

Naša škola će se pamtiti po njihovim uspesima. Nekad naših učenika, sada uspešnih studenata, ima dosta, ali najuspešniji je Nebojša Brezić. On je pet puta student godine na Medi-

cinskom fakultetu sa prosekom ocena – deset (10).

Na Farmaceutskom fakultetu je dosta studenata, nekad naših odličnih učenika, zatim na Stomatološkom fakultetu, visokim medicinskim školama, molekularnoj biologiji, čak i fakultetima društvenih nauka, gde su naši đaci među najboljim studentima - ističe direktorka Snežana Milanović. mljena. Međutim, ako hoćemo da hvatamo korak sa savremenom medicinom, onda tu treba još ulaganja. Mada se mi trudimo da kada naši đaci odu na svoje radno mesto da tu ne bude nikakvih razlika između onoga što vide u svojim kabinetima i laboratorijama i onoga što će ih zateći na radnom mestu.

Kako vidite trenutnu situaciju u pandemiji ?

Mi se držimo protokola, preventivnih mera i svakodnevno prijavljujemo broj onih koji su pozitivni ili koji su izolovani. Radimo svakodnevnu dezinfekciju, pozivamo kompetentne kuće da nam dezinfikuju ustanovu više puta. Naši đaci su aktivni učesnici masovne imunizacije protiv KOVID-a, koja je trajala od 18. januara do 3. maja, ove godine. Tu su bili oduševljeni đaci, ali i naše lokalno stanovništvo. Posebno, kako su ih naši đaci primali i pomagali im u toj vakcinaciji, zajedno sa svojim profesorima. Takođe, učestvovali smo i na Sajmu opštine Zvezdara gde se govorilo o popularizaciji vakcinacije.

Šta biste preporučili mladim ljudima za upis u Medicinsku školu?

Preporučila bih, pre svega, odličnu mogućnost zaposlenja nakon završene škole i nastavak školovanja na prestižnim fakultetima. Đaci imaju takvu osnovu da mogu da polože prijemni ispit i da se dalje školuju.

Jednostavno, imaju svoja sigurna radna mesta, nema čekanja za posao i imaju mogućnost da se bave humanim zanimanjem gde se ljudima pomaže u nevolji.

To je veliki kompliment nastavnom kadru!

Nastavni kadar je izuzetan i opšteobrazovni profesori su uvek posvećeni đacima. Priprema se detaljno nastavni plan, ali i druge nastavne aktivnosti. Tu su i stručni profesori, koji se stalno usavršavaju, za bilo koji odsek imamo veliki broj specijalista, strukovnih specijalista, mastere, magistre i doktore nauka .To su nastavnici koji se permanentno bave medicinom i usavršavanjem.

U školi gostuju profesori i predavači iz različitih oblasti!

Dolaze nam razni predavači, svaki aktiv ili stručno veće poziva profesore po svojim oblastima i kompetencijama. Oni drže interesantna predavanja, vezana za njihove oblasti. Tako imamo predavače iz Zavoda za transfuziju, predavače sa Medicinskog fakulteta, predavače iz Zavoda za zaštitu zdravlja. Znači, širok spektar i to uvek planiramo i realizujemo.

Vi gostujete i u drugim ustanovama!

Mnogi naši profesori rade i u drugim srednjim školama kao honorarci ili u visokim školama gde su predavači u teoriji.

Koliko je školska oprema savremena, medicina je zahtevna, traži skupu opremu?

Naša škola je dosta dobro opre-

Dosta đaka odlazi u inostranstvo!

Nemam precizan broj, ali po onome kad nam dođu kandidati sa zahtevom za fondove časova, pretpostavimo da to ide dalje na prevod i da kandidati idu dalje u inostranstvo, nemam tačan broj. Uvek mi je to žao i normalno da želite svojim đacima i bivšim i sadašnjim da budu ovde, deo naše sredine i da rade u našoj Srbiji, ali svakako im poželimo srećan put zato što je to težak i neizvestan put.

Savet za pandemiju?

Pošto je to nepoznat i novi virus, držimo se svega što je prepručeno. Vodimo računa o ličnoj higijeni, o distanci, uzdržavamo se od socijalnih kontakata, kojih smo svi željni, ali da sačekamo neko malo bolje vreme. Budimo odgovorni prema sebi, porodici, ali i prema čitavom društvu

Pre desetak godina, kao student treće godine Medicinskog fakulteta u Beogradu, Ružica Abadžić Medaković odlučila je da ode u Nemačku i radi kao medicinska sestra. Vrlo brzo je savladala jezik, položila je sve ispite koje zahteva nemačka vlada i zaposlila se kao medicinska sestra. Radila je u više gradova u Nemačkoj i napravila uspešnu karijeru. Ružica A. Medaković, usavršavala se u državnim klinikama, hitnoj pomoći, domovima za stare i drugim zdravstvenim ustanovama. Na svim mestima se pokazala kao vrlo stručna i pouzdana, a vrlo brzo je postala i omiljena. Nedavno je odlučila da se vrati u Srbiju i završi Medicinski fakultet.

Na pauzi između predavanja na Medicinskom fakultetu, zamolili smo je za kratak razgovor.

Kako ste odlučili da odete u

Nemačku?

Ja sam poreklom iz Vukovara, školovala sam se u Vrnjačkoj Banji, tamo sam završila osnovnu školu i gimnaziju. Na studije u Beograd, na Medicinski fakultet sam otišla 2009. godine. Završila sam tri godine, u međuvremenu sam odlučila da odem u Nemačku i tamo sam počela svoju medicinsku karijeru, prvi posao mi je bio medicinska sestra. Međutim, kasnije sam se prekvalifikovala jer sam imala viši stepen, doktor opšte prakse. Tamo sam počela kao medicinar da radim u jednom lepom staračkom domu u BALŠTAJNU, blizu Hajbrona. Direktorka Frau Špar me je vrlo lepo primila, dosta toga objasnila, čak mi je i stan našla. To mnogo znači početniku, Frau Špar se uvek posebno zahvaljujem. Prvih godinu dana tamo sam ostala i radila kao medicinska sestra. Nakon toga sam dobila ponudu za ASB, to je državna medicinska ustanova na teritoriji cele Nemačke. Tu sam nastavila da radim kao medicinska sestra. ASB ima i svoju Hitnu pomoć, koja obilazi ljude u regionu gde ih paze i neguju. Medicinske sestre imaju terenski zadatak da leče ljude. One leče i druge pacijente po kućama, kao patronažne sestre.

Nakon toga sam prešla na kliniku u Štutgart, gde sam radila kao klasična medicinska sestra. To su poslovi koji se rade samo u bolnici, kao i kod nas.

Da li je bilo teško da se uklopiš u sredinu?

Na početku jeste što se tiče jezika, imala sam u Beogradu nivo B nemačkog jezika, i jako brzo sam se uklopila sa tim ljudima. Savladala sam nemački

DIJASPORA Znanje preduslov uspeha

Znanje i visok nivo profesionalnog rada u Nemačkoj su valjano nagrađeni. Imala sam sreću da u Nemačkoj sretnem prave ljude, posebno Frau Špar – ističe medicinska sestra Ružica Abadžić Medaković

Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

jezik i akcenat u potpunosti, tako da su me tamo svi prihvatili jako brzo, imali su utisak da sam Nemica. Prvih šest meseci je bio veliki pritisak, jer sistem rada se razlikuje od našeg. Mnogo se radi, nema mnogo vremena, stalno smo aktivni, idemo od odeljenja do odeljenja. Radila sam u tri smene, najteži su mi bili pacijenti

na psihijatriji, sa Daunovim sindromom, a bilo je i težih psihijatrijskih slučajeva. Za taj deo moje karijere mogu da kažem da mi je bio najteži. Morali smo obilaziti pacijente noću tri, četiri puta, lagerovati ih i davati medikamente koji su im potrebni, insulin ili druge terapije.

Da li se družite sa kolegama iz ex YU?

Najviše kolega sam imala iz Republike Srpske, Zagreba, Sarajeva, Tuzle, takođe dosta iz Srbije, tamo se ponašamo kao da smo iz jednog mesta. Kao ex Jugosloveni, kad se okupimo, nema razlike između nas, da li smo Srbi , Hrvati ili muslimani, svi smo jednaki. I posle rada smo se družili, baš je bila lepa atmosfera. Nemci ta okupljanja nisu voleli, jer smo stvarali svoju koloniju. Tako da su često gledali da nas razdvoje. Čim vide da nas ima nekoliko, dođe šef i interveniše. Onda smo ubacili u naše društvo i doktore Nemce i medicinske sestre Nemice. Inače, kad se mi skupimo, sve varniči od veselja, druženja i šala. Bilo je to lepo druženje nas ex Jugoslovena.

Da li mogu da se porede medicinski nivoi?

U Nemačkoj su doktori jako specijalizovani, ali nema velike razlike između naših i nemačkih doktora. Naši doktori kad dođu moraju da polažu razliku u ispitima. To je možda malo komplikovano jer oni traže Anerkenung – priznanje, to je razlika ispita koja se mora položiti u Nemačkoj da biste postali doktor. Naši doktori koji dolaze, rade kao asistenti lekara, stiču praksu, plata im je mnogo manja nego plata nemačkog doktora. U suštini, rade za mnogo manju platu nego što zaslužuju. Mislim da imaju mnogo više znanja nego nemački doktori.

Na pitanje da li može da se uporedi školovanje srednjeg medicinskog kadra, Ružica Abadžić Medaković ističe:

Učenici medicinskih škola u Nemačkoj mesec dana idu u školu i mesec dana imaju praksu u bolnicama. To su učenici koji su radili sa nama i na taj način sticali praksu. Mi u praksi učimo sve u srednjoj školi i davanje injekcija, infuzije, postavljanje katetera, vađenje krvi. Oni to ništa ne rade. Zadatak medicinske sestre u Nemačkoj je da vodi papirologiju, anamnezu i sve što se tiče recepata, da zavodi sve što je bitno za pacijenta. Za praktični deo zadužen je doktor. Sve što je bitnije radi doktor, to je jako velika razlika u odnosu na naše školstvo. Kod nas taj praktični deo rade naše medicinske sestre.

U Nemačkoj sestre rade subkutanu infuziju, a vađenje krvi iz radijalne vene radi doktor. Prijatno sam se iznenadila koliko su naše sestre i stručnije i veštije u mnogim elementima. Osim nekih klinika gde je stvarno potrebno znanje, gde u operacionim salama postoje više medicinske sestre koje to odrađuju.

One su i školovane za to . Njihova medicinska sestra ne može da se poredi sa našom sestrom, može jedino da se poredi naša sestra sa nemačkom višom školovanom medicinskom sestrom. Iako naše medicinske sestre imaju više znanja i bolje su obučene, nemačke sestre imaju veću platu.

Kada dođe medicinska sestra u Nemačku mora da uradi priznanje naše diplome – Anerkenung – zatim ide dalje na školovanje šest meseci, ako prođe razliku ispita ima – Prifung – završni ispit koji polaže, posle toga dobija zvanje medicinske sestre.

Što se više školuješ u Nemačkoj dobijaš veću platu i do 1000 evra. U Nemačkoj se ljudi školuju i sa četrdeset godina. Ja znam koleginice koje su odlučile da se školuju u pedesetim godinama. Nema da partijska ili nacionalna pripadnost imaju prednost, tamo smo svi jednaki. Nemci su jako odgovorni i požrtvovani, ljudi od reči.

Tamo kada radiš, sa jednom platom imaš sve uslove za život, imate da kupite hranu, garderobu čak i automobil. Kada sam došla iz Nemačke uporedila sam cene, hrana nije skupa Nemačkoj. Nemačka je vrlo pristupačna zemlja, zato privlači kadrove iz čitave Evrope i sveta. Moje kolege Dragana Carić i Andrej Oljača su iz Novog Grada – Republika Srpska, Alina iz Rumunije, Tereza iz Poljske, Lea je koleginica iz Kenije u Africi, mnogo ih je. Ovom prilikom želela bih posebno da se zahvalim direktorki Frau Špar.

Situacija s pandemijom?

Ne razlikuje se puno Nemačka, po pitanju pandemije, od Srbije. Preduzete su jako velike mere, nose se maske i nemačka vlada zahteva od građana da se što više vakcinišu. Srbija u odnosu na Nemačku je dosta napredovala što se tiče vakcinacije. Nemačka je prvo vakcinisala starije građane.

Koji bi bio savet po pitanju pandemije čitaocima?

Kao svaki medicinar, ja se zalažem za vakcinaciju, preporuka građanima je da se paze, da se vakcinišu i da se pridržavaju mera koje je Vlada propisala, kao i da uzimaju vitamine i da nose maske.

Šta ćete raditi kada zavrsite fakultet?

Kada završim Fax planovi su mi da se i dalje školujem, da ostanem na hirurgiji i da radim i lečim ljude u Srbiji ili u Republici Srpskoj… Smatram da su naši ljudi duhovno bogatiji, talenotvani i jako stručni. Ako se ne budem pronašla u Republici Srbiji otići ću u Nemacku ali i pored toga ću održavati stalan kontakt sa Srbijom. To je moja otadžbina! Ko zna možda se na kraju vratim i otvorim svoju privatnu kliniku… nikad se ne zna”, rekla je Ružica.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Članom 27. Zakona o sudskim veštacima (“Službeni glasnik RS”, broj 44/2021) propisano je da je veštak dužan da se pridržava rokova određenih rešenjem suda i da veštačenje obavlja savesno, stručno i nepristrasno. Nepristrasnost veštaka prilikom izrade nalaza i mišljenja predviđena je i stavom 4. člana 269. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS”, broj 72/2011, 49/2013 (Odluka Ustavnog suda), 74/2013 (Odluka Ustavnog suda, 55/2014, 87/2018, 18/2020) kojim je, između ostalog, propisano da će sud u rešenju kojim određuje veštačenje da upozori veštaka da je dužan da obavesti stranke o danu određenom za veštačenje, ako je njihovo prisustvo potrebno, da nalaz i mišljenje mora da izradi

u skladu sa pravilima struke objektivno i nepristrasno.

Još jedan razlog zbog koga veštak mora da bude nepristrasan prilikom izrade nalaza i mišljenja je i činjenica da jedino pravilnim korišćenjem veštačenja kao dokaznog sredstva sud obezbeđuje uslove da zaštiti pravo građanina na pravično suđenje, ali i na suđenje u razumnom roku. Naime, sudska praksa je pokazala da zbog nepravilnog postupanja prilikom izbora i određivanja veštaka, postupak može da traje toliko dugo da dovodi u pitanje

kršenje ljudskih prava – prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.

Sudskomedicinski veštak se mora pridržavati određenih principa kako svoje struke, tako i pravne nauke, pri čemu se posebno ističe njegova etička i pravna odgovornost.

Veštačenje može da bude upotrebljeno u sudskom postupku samo ukoliko ima elemente objektivnosti i nepristrasnosti. Za sud je bitno da je veštačenje objektivno i nepristrasno, tj. da je izvedeno po principima trenutno važećih znanja i dostignuća iz oblasti na koju se veštačenje odnosi i da je mišljenje, koje je razumljivo i ispravno saopšteno, zasnovano isključivo na egzaktno utvrđenim činjenicama koje se u nalazu navode.

U slučaju sumnje u nepristrasnost sudskog veštaka Zakon o parničnom postupku predviđa mogućnost podnošenja zahteva za izuzeće veštaka.

Naime, u stavovima 1. 2. i 3. člana 266. Zakona o praničnom postupku propisano je:

“Veštak može da bude isključen ili izuzet

iz istih razloga kao i sudija ili sudija porot-

nik, a za veštaka može da se odredi lice koje je ranije bilo saslušano kao svedok.

Stranka je dužna da podnese zahtev za izuzeće veštaka kad sazna da postoji razlog za izuzeće, a najkasnije pre početka izvođenja dokaza veštačenjem.

U zahtevu za izuzeće veštaka, stranka je dužna da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuzeće”.

Veštak može da bude izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu ne-

Medicina i pravo Izbor ličnosti veštaka - izuzeće veštaka

Advokati: Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd i Kristina Đorđević, advokat, Beograd

pristrasnost. Ti razlozi mogu da se sastoje u njegovom subjektivnom odnosu prema ostalim učesnicima u postupku, ili ostalih učesnika prema njemu, ili u mišljenju javnosti da će biti nepristrasan. Ako je u parnici postupao veštak koji je po zakonu morao biti izuzet, učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka. Mišljenja su da se u praksi retko koriste sve raspoložive zakonske mogućnosti. Takođe se navodi da se pod izuzećem češto podvode neadekvatne formulacije i zloupotrebljavaju procesna prava u cilju odugovlačenja postupka.

Primer iz sudske prakse: IZBOR LIČNOSTI VEŠTAKA

Lekar koji je lečio pacijenta, ili bio direktor medicinske ustanove u kojoj je pacijent lečen, ne može biti veštak u parnici po tužbi za naknadu štete protiv druge medicinske ustanove u kojoj je isti pacijent lečen, ako je potrebno utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između preduzetih mera lečenja u obe medicinske ustanove i nastale štete.

Iz obrazloženja:

Zbog propusta u lečenju tužilja je pretrpela štetu i tužila zdravstveni centar u kome je lečena. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je lečena kod tuženog u periodu od 14.2. do 28.2.2000. godine. Pre prijema kod tuženog imala je evidentiranu dijagnozu reumatoidni artritis. Propustom lekara tuženog, koji nisu pokazali odgovarajuću pažnju u lečenju tužilje, pristupilo se operativnom zahvatu te je operativni stres uzrokovao aktiviranje, odnosno pogoršanje tužiljine postojeće osnovne bolesti, a što je imalo za posledicu amputaciju prstiju oba stopala i amputaciju delova drugog, trećeg, četvrtog i petog prsta obe šake. Hirurška intervencija je neposredni uzrok aktiviranja, odnosno pogoršanja tužiljine osnovne bolesti, što je utvrđeno na osnovu nalaza veštaka. Konzilijum stručnjaka lekara tuženog dostavio je izveštaj komisije za unutrašnji stručni nadzor koji po oceni nižestepenih sudova nije mogao biti cenjen kao dokaz, već samo kao izjava tuženog, jer lekari nisu od suda angažovani da daju svoje stručno mišljenje, a istovremeno su zainteresovani za ishod spora. Ponavljanje postupka traženo je po osnovu izveštaja komisije za vanredni stručni (spoljni) nadzor od 23.9.2004. godine.

Osnovano se u reviziji tuženog ističe da su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba parničnog postupka jer je odluka suda zasnovana na nalazu veštaka prof. S. A. koji je morao biti izuzet. Naime, on je direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju K.C. N.S. gde je tužilja lečena pa u smislu odredbe člana 253. u vezi sa članom 66. ZPP on nije mogao biti veštak. Ovo posebno što je lično učestvovao u lečenju tužilje od momenta kada je došla u klinički centar na Kliniku za imunologiju i nefrologiju jer je kao vaskularni hirurg i direktor Klinike za vaskularnu hirurgiju bio nadležan da u dogovoru sa nefrologom odredi optimalno vreme za amputacionu hirurgiju na udovima tužilje. Time je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi sa članom 253. i 66. ZPP.

Lekar koji je lečio pacijenta, ili bio direktor medicinske ustanove u kojoj je pacijent lečen, ne može biti veštak u parnici po tužbi za naknadu štete protiv druge medicinske ustanove u kojoj je isti pacijent lečen ako je potrebno utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između preduzetih mera lečenja u obe medicinske ustanove i nastale štete.

Sud je odbio predlog tuženog za novo veštačenje iako je ono u ovoj situaciji moralo biti izvedeno preko stručnog tima ili treće neutralne medicinske ustanove zbog čega je neophodno da nižestepeni sudovi u ponovnom postupku otklone učinjenu bitnu povredu parničnog postupka i na nesumnjiv način utvrde sve pravno relevantne činjenice potrebne za pravilnu primenu materijalnog prava, tj. za izvođenje zaključka o odgovornosti ili neodgovornosti tuženog.

(Rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 2316/06 od 18.10.2006. godine) - Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, br. 4/2006, Intermex, Beograd, autor sentence: Ljubica Milutinović, sudija Vrhovnog suda Srbije

Prevencija kardiovaskularnih komplikacija kod postkovid bolesnika u banjskim uslovima

Prof. dr Predrag M. Mitrović

specijalista interne medicine - kardiolog, direktor Interne medicine Urgentnog centra UKCS, Beograd

Banje

Srbije

Iako je COVID-19 infekcija najčešće udružena sa tegobama respiratornih organa, ovu infekciju treba posmatrati kao sistemsku bolest. Oko 20-30% bolesnika nakon preležane COVID infekcije je pod rizikom za pojavu upale srčanog mišića (miokarditisa). Na mogućnost manifestne pojave upale srčanog mišića utiče imunološko stanje bolesnika, njegovo opšte stanje, kao i virulentnost samog virusa. Bolesnici sa već prisutnim kardiovaskularnim bolestima su izloženiji ovoj komplikaciji nakon preležane COVID infekcije, ali i oni bolesnici koji nisu imali prethodne kardiovaskularne tegobe, mogu imati manifestnu upalu srčanog mišića. Na ovo može uticati prisutnost klasičnih faktora rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti kao što su gojaznost, hipertenzija, šećerna bolest, pušenje i drugo. Korona virus ima specifične receptore kojima može da napadne ćelije srčanog mišića što dovodi do njegove upale i oštećenja. Ove promene mogu biti nepovratne.

Bolesnici koji su preležali COVID dugo vremena ne mogu da se oporave i povrate fizičko stanje koje su imali pre početka infekcije. Jedan od razloga takvog stanja može biti i činjenica da je srčani mišić oštećen delovanjem korona virusa. Neophodno je da bolesnici koji imaju simptome post-COVID sindroma obavezno urade kardiološki pregled sa ultrazvučnim pregledom kako bi se utvrdilo stanje srca.

Postkovid tretmani u banjskim lečilištima u Srbiji prisutni su od početka epidemije. S obzirom na navedene posledice koje korona virus u najtežim slučajevima ostavlja na srcu i plućima, preporučuje se povratak u normalan životni ritam postepenim kondicionim oporavkom uz neophodne savete lekara. Postkovid bolesnici se najčešće žale na slabost mišića, malaksalost, blago gušenje, bol u grudima i zglobovima, ubrzan srčani rad, anksioznost i glavobolje. Zato je kod postkovid bolesnika neophodan oporavak koji je doziran, uz stalni stručni nadzor lekara. Osnova banjskog tretmana ovakvih bolesnika je u vežbama disanja, kineziterapijama, inhalaciji i šetnji banjskim parkovima na čistom vazduhu i plivanju u bazenima sa prirodnom mineralnom vodom. Pojedini postkovid tretmani podrazumevaju i rehabilitaciju u hiperbaričnoj komori za brže otklanjanje tegoba, posebno kod pacijenata koji su imali teži oblik bolesti.

Svi bolesnici nakon preležane COVID-19 infekcije ne bi trebalo da se izlažu težem fizičkom naporu bar tri meseca nakon infekcije, uz postepeno vraćanje kondicije što se maksimalno kontrolisano može izvesti u nekom od banjskih lečilišta, uz kontrolu zdravstvenih radnika.

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” Priprema: “Medici.com” DTP: Sretko Bojić DTP: Sretko Bojić

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

 Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs

Gamzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima.

INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema

U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija - 100%-kiseonikom pod pritiskom

Teheran, 8. novembar 2021. U Kongresnoj sali centra IRIB je održan uvodni deo 5. kongresa medicinskog turizma islamskih zemalja (https://htdcenter.com/). Među delegacijama iz preko 50 zemalja iz Azije, Afrike i Amerike, skupu je prisustvovala i delegacija iz Srbije koju su činili predstavnici klastera medicinskog i zdravstvenog turima Srbije i Specijalne bolnice “Merkur” iz Vrnjačke Banje.

Glavni sadržaj prvog dana bio je konkurs za izbor najboljeg Startup projekta iranskih kompanija iz oblasti IT rešenja sa idejom za unapređenje medicinskog turizma u zemlji i inostranstvu.

Predstavljeno je oko 30 projekata između kojih će biti izabrano pet startapova na osnovu ocena žirija, koji su činili: 1. Dr. Wahid Majrooh, the Head of the Health Tourism Development Center of Islamic Countries 2. Leila Kresic-Jurić, director i partner HTI - EU 3. Miodrag Miljković, predsednik klastera medicinskog i zdravstvenog turizma - Srbija 4. Prem Jagyasi, urednik izdanja WEB magazina Network - Indija

Pozivom za članstvo u žiriju ove manifestacije odata je velika čast srpskom klasteru.

“Merkur” potpisao ugovor sa

Turcima

Tokom B2B sastanka na kongresu u Iranu, “Merkur” širi svoju prodajnu mrežu na nove kontinente.

U Svečanoj sali Hotela “Persian Azadi”, direktor Specijalne bolnice “Merkur” dr Dejan Stanojević potpisao je ugovor o prodaji “Merkurovih” kapaciteta u medicinskom turizmu, sa gospodinom Ozanom Kajom, vlasnikom agencije M2 Organisation iz Antalije u Turskoj, koja se bavi prodajom medicinskih usluga za strane goste u preko 50 bolnica u celom svetu.

Potpisivanjem ovog ugovora “Merkur” je otvorio vrata za novo tržište, jer turski partner, pored Antalije Ankare, ima svoje kancelarije u Engleskoj, Azerbejdžanu, Vroclavu, Rusiji i Ukrajini, izjavio je tom prilikom direktor Stanojević. M2 Organisation prisutna je na svim važnijim promotivnim skupovima iz oblasti medicinskog turizma, a poseta top menadžmenta “Merkuru” najavljena je već za decembar ove godine.

Istovremeno, na kongresu u Velikoj kongresnoj sali IRIB centra predstav-

Veliko priznanje za srpske banje

“Merkur” i srpski klaster na velikom događaju medicinskog turizma

nici “Merkura” učestvovali su na panelu pod nazivom “Mogućnosti saradnje između Evropske unije i islamskih zemalja”. Među panelistama iz Nemačke, Mađarske, Indije, Hrvatske, Irana i Rusije, svoje izlaganje imao je i Miodrag Miljković, direktor marketinga “Merkura” i predsednik klastera medicinskog i zdravstvenog turizma Srbije. U petominutnom obraćanju Miljković je prezentovao srpski klaster i Specijalnu bolnicu “Merkur” kao primer dobre prakse u korišćenju mineralnih voda za razvoj modernog turističko-zdravstvenog cetntra, kao i podizanja zdravstvenog stanja građana u okviru zdravstvenog sistema Srbije.

“U konkurenciji najvećih evropskih i svetskih subjekata iz ove branše Srbija se predstavila kao atraktivna destinacija, a Klaster i ‘Merkur’ kao pouzdani partneri sa dugogodišnjim iskustvom”, istakao je kasnije Miljković. “Nama je ovo treći put da nas organizatori pozivaju na ovaj respektabilni događaj gde smo izgradili dobre odnose sa partnerima iz velikog broja zemalja, a sa nekima smo uspostavili vrlo prijateljske odnose.”

Veoma je važno napomenuti da nastup srpske delegacije prati i ambasador Srbije u Teheranu, nj.e. gospodin Dragan Todorović, koji svojim izvanrednim kontaktima i uticajem doprinosi da rad Srpske delegacije teče glatko uz organizaciju sastanaka sa najvišim iranskim institucijama. Ambasador Todorovic je na ceremonijalu otvaranja od “Centra za razvoj medicinskog turizma islamskih zemalja”, organizatora ovog događaja dobio i priznanje za dugogodišnji izvanredni doprinos organizaciji događaja i bilateralnoj saradnji između Irana i Srbije.

Pripremila: Bojana Beljić, master ing. organizacionih nauka, PR Specijalne bolnice “Merkur”. 63