Medici.com 113

PEDIJATRIJA

KARDIOLOGIJA

ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA

GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA

PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA

VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA

ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA

FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA

UZV DIJAGNOSTIKA

DERMATOVENEROLOGIJA

KLINIČKA PSIHOLOGIJA

DJEČIJA KARDIOLOGIJA

DJEČIJA PULMOLOGIJA

DJEČIJA NEUROLOGIJA

DJEČIJA NEFROLOGIJA

DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA

DJEČIJI NUTRICIONISTA

DJEČIJA ORTOPEDIJA

DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA

U

ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

Uvodna reč

Jeseni moja, pozdravljam te!... Hodi i pođi sa mnom preko rodnih strana, Po lijepijem mjestima me vodi, gdje šume čežnje mojih davnih dana.

Onamo ima ruža zavičajnih, što nisu svele od studena inja i vrela živih i putanja sjajnih, gdje duša ljuta još rudi i tinja… (“Jeseni moja” - Aleksa Šantić)

Ovi zlatni oktobarski dani bacaju nas u naručje jesenjih čari, pred čijom ornamentikom zastaje dah. Čitavi pejzaži emocionalnog sklada i harmonije boja. Priroda funkcioniše u savršenom ritmu svojih procesa. U narodu poznato Miholjsko leto u punoj snazi opravdava svoje prisustvo. No, tiho, poput sazrevanja ploda, grandiozno kao paun u kraljevskom vrtu, a smelo poput nadošle planinske reke, jesen je ušetala u naše živote. Bogata i raskošna, arogantna i tajanstvena, kreativna i zanosna... Pred očima čitave bujice prekrasne harmonije boja i pejzaži emocionalnog sklada pred čijom ornamentikom zastaje dah! Obgrlivši svu prirodu i njeno potomstvo, vešto podešava ritam i muziku veselom balu oblaka, kiša, magle i razigranog sunca, koje još nije spremno da prepusti nebeski svod. Po krošnjama drveća kao da je skakutao Pikaso u svojim kreativnim zanosima i čarobnim umećem oslikavao svaki list posebno. Zato i ne čudi što narodi Japana često odlaze u “lov na boje jeseni” (njihov izraz za jesenje izlete u prirodu), kako bi se divili prirodnoj umetničkoj koloniji u kojoj su boje u svojoj punoj dominaciji, do halucitivnog nivoa. Ali, Sunce polako izdaje snaga. Vetrovi u izlivima ljubomore, bez imalo milosti trgaju sa grana prekrasne šarenolisne odore u silnoj želji da ih ogole i svuku do sivila. „ Ona je tu! U tuzi kiše, po poljanama tiho hoda. I kuda stiže, u vis diže, usplahirena jata roda”(Dobriša Cesarić -“Jesen”). Orkestrirana harmonija mirisa jesenjih delicija, voća, povrća te bogate zimnice vrednih domaćica, neprikosnoveno kazuju da je ona tu. Duša i oči pune su nam njene raskoši. “A kada livadama dune njen vjetar, uzbune se travke! U strnjištima tiho šušti: To polja slute snijeg i čavke”…(D. Cesarić -“Jesen”).

I naša ekipa, širom je otvorila vrata bogatoj jeseni i u 113-u košaricu časopisa „Medici.com“ poslagala pregršt sadržaja, sa željom da Vam budu blagodatni i razgalni, baš kao i sva lepota jeseni. Pa da počnemo: U današnjoj civilizaciji srce nadilazi svoju samo biološko-fiziološku ulogu. Ono predstavlja slojevitu stvarnost duhovnog i moralnog, životnih navika i intuitivnih naslućivanja. Ima važnih uticaja u slutnjama i poimanju različitih shvatanja i opredeljenja. “Ti znaš da si moje srce malo i da mi u mraku svetlucaš. Mnogo mi je znaj do tebe stalo jer znam, samo za mene kucaš…Osluškujem i tvoje tonove pratim, jer neprestano poruke meni daješ, koje čitam dušom i poneku shvatim! Molim te, kucaj i nemoj da staješ…”(“Malo srce”, Zlatko Knežević). Srce počinje da kuca četiri nedelje nakon začeća i ne zaustavlja svoj rad sve do smrti. Stoga, čuvajmo svoje srce. Obećajmo sebi radi sebe, ali i radi naših najmilijih, da ćemo se uhvatiti u koštac sa faktorima rizika i čuvati zdrvlje svoga srca koliko god možemo, a možemo! U tom smislu, Svetski dan srca ove godine je obeležen 29. septembra brojnim aktivnostima, usmerenim ka prevenciji srčanih bolesti, a pod motom “Koristi srce za čovečanstvo, za prirodu i sebe”!

I još mnogo delicija naći ćete u našoj bogatoj jesenjoj „košarici“!

Zavirite!

Živi nam i zdravi bili i do novog čitanja u decembru, u priči o zdravlju i životu, koju ćemo po 114-ti put, u istoriju trajanja ispisivati perom iskrenosti i znanja.

Vaš „Medici.com“

UKC RS Kardiohirurgija u Banjaluci

Veče posvećeno medicinskim sestrama Istorijske uniforme

29. septembar 2022. Svjetski dan srca

FZO RS

Dr Sanja Glišić Apneja u spavanju

Intervju: Doc. dr Verica Jovanović

Savremeni trendovi u oftalmohirurgiji

Udruženje književnika Srbije Kosovska zvona

Akademik Vladimir Kanjuh Pogled patologa na COVID-19

UKC RS Info bilten

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović.

Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović i Nataša Aleksić.

Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com

Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15

Direktorica: Vera Pušac

Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović

Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715

Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377

Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka

Tiraž: 2.000 114. broj izlazi u decembru 2022. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Vera Pušac, direktor

Kardiohirurgija u Banjaluci – UKC RS

klinički centar Re publike Srpske je najveća zdrav stvena ustanova u Srpskoj koja je od dolaska novog poslovodstva, na če lu sa prof. dr sc. med. Vladom Đajićem, zabilježila značajne iskorake u svom poslovanju. Intenzivno i bez predaha se radi na tome da UKC Republike Srpske dobije status najsavremenijeg i najmo dernijeg kliničkog centra u regionu. To me u prilog govori i činjenica o završet ku Projekta „Kardiohirurgija“.

Univerzitetski

Kardiohirurgija predstavlja veliki uspjeh koji će u konačnici doprinijeti poboljšanju i očuvanju zdravlja stanov ništva Srpske. Uz podršku Vlade Re publike Srpske i Ministarstva zdrav lja i socijalne zaštite Republike Srpske, Kardiohirurgija koja je trebalo da bude izgrađena po principu javno-privatnog partnerstva, isključivo je vlasništvo Re publike Srpske.

Kardiohirurgija je smještena u objektu „Južno krilo“ na prvom spra tu i prostire se na površini od oko 1500 m². Odjeljenje se sastoji od četiri ope racione sale te svih potrebnih prate ćih ambulanti i prostora za pripremu i oporavak pacijenata. Operacione sale su modularne, izrađene i opremljene prema svjetskim standardima. Inten zivna njega broji 10 kreveta, a Odjelje nje 13 kreveta. Obavljeni su pregovori sa eminentnim stručnjacima iz Srbije, Njemačke, Slovenije i Austrije koji do laze u našu ustanovu kako bi izvodili kardiohirurške procedure. Paralelno, naši ljekari odlaze na šestogodišnje specijalizacije u inostranstvo kako bi nakon edukacije počeli samostalno da obavljaju najsloženije kardiohirurške zahvate. Uz podršku Instituta za kar diovaskularne bolesti „Dedinje“ i Insti tuta za kardiovaskularne bolesti Vojvo dine, Sremska Kamenica, od 6.6.2022. godine u Klinici za kardiohirurgiju UKC Republike Srpske do sada je uspješno operisano više od 40 pacijenata. Ove operacije uključuju hiruršku revasku larizaciju miokarda, operativno liječe nje valvularnih bolesti srca te, takođe,

najnovije metode hirurškog liječenja srčane slabosti.

„Danas 11. septembra 2022. go dine slavimo veliki uspjeh zdravstvenih radnika našeg kliničkog centra i ruko vodstva Republike Srpske, danas ispi sujemo nove stranice istorije, od danas smo rame uz rame s najboljim zdrav stvenim institucijama u Evropi i svijetu. Otvorili smo Kliniku za kardiohirurgiju! Uspjeli smo! Ponosan sam na svoje ko leginice i kolege! Zahvaljujući podršci kroz edukaciju, ali i ostale segmente sa radnje iz Republike Srbije, naš kadar je u sigurnim rukama. Četrdeset uspješno izvedenih operacija u Klinici za kardio hirurgiju je već iza nas, u najsavreme

nijim hirurškim salama sa vrhunskom opremom i intenzivnim jedinicama, uz kadar kojeg obučavaju ljekari svjetskog renomea. Hvala mojim saradnicima, ru kovodstvu Republike Srpske i kolegama iz Republike Srbije na podršci“, rekao je prof. dr Vlado Đajić, generalni direk tor UKC Republike Srpske.

„Otvaranje Klinike za kardiohirurgiju je kruna zdravstvenog sistema Repu blike Srpske. Da to postignemo, mo rali smo imati sve prethodno stvorene preduslove, a najviše zahvaljujući viziji direktora Đajića koji nas je i doveo do otvaranja ove izuzetno važne klinike. Predstoji nam realizacija brojnih pro jekata u naredne četiri godine i nema

Vrhunska zdravstvena usluga, dostupna stanovnicima Srpske

nikakve sumnje da ćemo ostvariti ve like stvari poput ove danas“, rekao je ministar zdravlja Republike Srpske dr Alen Šeranić.

„Čestitke direktoru Đajiću i ruko vodstvu Republike Srpske na ovom ve likom uspehu, čija vizija je omogući la građanima da se leče u kliničkom centru koji se ni po čemu ne razlikuje od onih najboljih u svetu. Lekari iz Sr bije stoje na raspolaganju za sve vrste pomoći, od lekarskih do edukativnih“, rekao je ministar zdravlja Srbije dr Zla tibor Lončar

„Danas je veliki dan za Republiku Srpsku, danas smo otvorili Kliniku za kardiohirurgiju. Naš posao je da učini mo sve da našim pacijentima približimo medicinsku pomoć i liječenje. Prilikom obilaska kliničkog centra, čuo sam od ljekara koji su učestvovali u 40 opera cija naših pacijenata u Kardiohirurgiji, da se radi o operacijama koje do sada nisu rađene na prostoru Bosne i Herce govine. Od danas Republika Srpska ima kliniku sa najsavremenijom opremom i ljekare koje podučavaju stručnjaci iz Sr bije“, rekao je premijer Republike Srp ske Radovan Višković.

„Kao kardiohirurg i kao neko ko je učestvovao u implementaciji ovog pro grama, čestitam rukovodstvu Republike Srpske, direktoru Đajiću i svim zaposle nim UKC Republike Srpske na velikom iskoraku koji će značajno unaprijedi ti liječenje kardiovaskularnih bolesni ka. Ono što želim da naglasim je veliki entuzijazam i stručnost ljudi koje smo zatekli ovdje“, rekao je direktor Institu ta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine prof. dr Aleksandar Redžek.

„Hvala svima koji su podržali ovaj projekat koji predstavlja kulminaciju vi šegodišnjeg rada i truda, da ostvarimo što smo danas postigli, a to je otva ranje Klinike za kardiohirurgiju. Četr deset uspješno realizovanih operacija

za nas je epohalni rezultat. Željeli smo da pokažemo šta znamo, šta možemo, šta želimo i čemu stremimo, a to jeste upravo najbolja zdravstvena usluga za naše pacijente“, rekao je dr Nikola Šo bot, načelnik Kardiohirurgije UKC Repu blike Srpske.

„Kao građanin Republike Srpske sam srećna što unapređujemo zdrav stveni sistem, a kao predsjednik Re publike zaista sam ponosna što smo uspjeli. Ponosna sam i kad nam dođu ljudi iz regije i evropskih zemalja koji kažu da oprema i ono što smo ovdje nabavili imaju najprestižnije zdravstve ne ustanove u Evropi i svijetu“, rekla je predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović.

vremeno bori za novo i inovativno. Po drška izgadnji UKC Republike Srpske će se nastaviti. Mi ovdje želimo da iz gradimo Medicinski fakultet i Srednju medicinsku školu“, rekao je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.

„Oprema, kadrovi, sama zgrada UKC Republike Srpske su dokaz da mo žemo da vodimo jedan složen postupak i njime upravljamo na pravi način. Svim zaposlenim u kliničkom centru želim puno uspjeha, da budu profesionalni i društveno odgovorni. Ovakvi događaji treba da budu predmet opšte radosti, jer ovo je od važnosti za sve građane ne samo Republike Srpske, već i regiona. Mnogi pacijenti će ovdje biti spaseni i mnogima će se produžiti životi. I to je ono najvažnije. UKC Republike Srpske, pod rukovodstvom generalnog direkto ra Vlade Đajića, pokazao je svoju spo sobnost ne samo u teškim vremenima pandemije da sa radnicima uspješno prođe kroz taj period, nego da se isto

Svi sistemi su potpuno automati zovani i integrisani u centralni sistem UKC Republike Srpske, što daje velike mogućnosti samim hirurzima. Touch pa neli u salama omogućavaju pristup svim nalazima i potrebnim pretragama koje je pacijent već obavio, a nalaze se u centralnom sistemu. Postoji mogućnost praćenja operacija u realnom vremenu u 4K tehnologiji na udaljenoj lokaciji, što je od velike koristi i za studente i specijalizante Medicinskog fakulteta. Takođe, hirurzi će po potrebi, putem vi deo-linka i opreme, integrisane u ope racione sale, moći u realnom vremenu da se konsultuju sa kolegama iz cijelog svijeta. Objekat je u cjelini maksimalno zaštićen u protivpožarnom smislu. Po sjeduje najnoviji protivpožarni sistem, podijeljen u sektore koji su povezani sa centralnim nadzorom i upravljanjem. S obzirom na činjenicu da je obje kat specifičan u funkcionalnom smislu, instalisani su sistemi za zaštitu od struj nog udara i sistemi za neprekidno napa janje električnom energijom, tako da je praktično nemoguće da objekat ostane bez struje čime bi se eventualno ugrozili ljudski životi, a istovremeno korišćenje električne energije je maksimalno osigu rano od neželjenih posljedica. Objekat je izveden u smislu „pametna zgrada“, od nosno svi sistemi koji su ugrađeni moći će da se nadziru, kontrolišu i upravlja ju preko centralnog sistema nadzora i upravljanja, smještenog u „data“ sobi. To će omogućiti i racionalno korišćenje energije i maksimalne uštede u pogledu električne energije i grijanja.

Izgradnjom, opremanjem i pušta njem u rad Kardiohirurgije, naši pacijenti neće morati da odlaze u inostranstvo, gdje su dugačke liste čekanja, kako bi bili podvrgnuti složenim operativnim zahvatima iz ove oblasti, a samim tim smanjiće se troškovi Fonda zdravstve nog osiguranja Republike Srpske, kao i troškovi porodica pacijenata.

Radovi na Projektu „Kardiohirurgi ja“ počeli su 19.11.2018. godine i za vršeni su krajem 2020. godine uprkos pandemiji COVID-19 koja je prolongira la puštanje u rad objekta. Ukupna vri jednost ugovora iznosi 19.495.332,37 KM sa PDV-om.

Pripremili saradnici za informisanje UKC RS

UBanjaluci

je 27.8.2022. godine održano veče posvećeno medi cinskim sestrama. Organizator ove večeri je bio doc. dr Zoran Alek sić. Veče posvećeno medicinskim se strama su svojim prisustvom uveličali ministar zdravlja i socijalne zaštite Re publike Srpske dr Alen Šeranić, prof. dr Vlado Đajić, direktor UKC RS, dr Snje žana Novaković-Bursać, pomoćnik di rektora za medicinske poslove ZZFMR „dr Miroslav Zotović“, medicinske se stre-tehničari i mnoge zvanice koje cijene profesiju medicinskih sestara.

U radnom dijelu večeri koleginica Željka Ćetković je prezentovala svoj istraživački rad u kojem je obradila stav zdravstvenih radnika prema me dicinskim sestrama i njihovoj ulozi u timu. Nakon toga je prikazana modna revija uniformi za medicinske sestre koje su bile u upotrebi od 1900 – 1970. godine. Dio bogate kolekcije, čiji je vlasnik Tomislav Kovačević, prikazale su medicinske sestre članice Udruže nja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske. UMSTIB RS ima dugogodišnju saradnju sa gospo dinom Tomislavom Kovačevićem koji duži niz godina učestvuje na stručnim skupovima u organizaciji UMSTIB RS i prikazuje svoje modele i svojim sa opštenjima prisutne upoznaje sa zna čajnom ulogom medicinske sestre u prikazanom periodu.

Veče posvećeno medicinskim sestrama Istorijske uniforme medicinskih sestara - svjedok razvoja i identiteta profesije

Kolega Tomislav Kovačević u to ku svog boravka u Banjaluci je imao priliku da gostuje na RTRS i ATV i da skrene pažnju na značaj istraživanja sestrinske istorije. Ovo je bila jedin stvena prilika da se prikaže veliki broj

modela. Prisutni su imali priliku da vide 34 modela iz ove veoma zanimljive i značajne kolekcije. Sigurni smo da će za ovu reviju da se zainteresuju kako medicinske sestre, tako i mediji ka ko bi više pažnje obratili na profesi

ZDRAVSTVO - događaj dana

ju medicinskih sestara i u budućnosti se bavili istorijatom sestrinstva u ne koj od televizijskih emisija. Cilj revije je bio približiti dio istorije sestrinstva koja je još nedovoljno istražena i ne poznata, rekao je Tomislav Kovačević.

Istorijski gledajući, sestrinstvo je nastalo na praksi i tradiciji njegova nja bolesnika, a strukturu vrijednosti sestrinstva čine čovjek, zdravlje, oko lina i zdravstvena njega. Transforma cija sestrinstva kroz istoriju vezana je uz dinamiku društvenih fenomena koji su se reflektovali na stanje i poimanje zdravlja, kao i na kvalitet života.

Iako je sestrinstvo u praksi pozna to puno ranije, počeci profesionalnog sestrinstva datiraju od kraja 19. vijeka,

osnivanjem prvih škola za medicinske sestre. Utemeljiteljka savremenog se strinstva Florence Nightingale (18291910) pokrenula je školovanje medi cinskih sestara. Nightingale-ova, dobro obrazovana kćerka bogatih britanskih roditelja, prkosila je društvenim kon vencijama i odlučila da postane me dicinska sestra. Njega stranaca, bilo u bolnicama ili u njihovim domovima, nije se smatrala respektabilnom ka rijerom. U radikalnom odstupanju od ovih stavova, Nightingale-ova je sma trala da dobro obrazovane žene, ko risteći naučne principe i obrazovanje o zdravom načinu života, mogu zna čajno poboljšati brigu o bolesnicima. Vjerovala je da je pružanje njege ide

alan nezavisni poziv, pun intelektualne i društvene slobode za žene. Do kraja 19. vijeka čitav zapadni svijet je dijelio Nightingale-inu vjeru u vrijednost obra zovanih medicinskih sestara. Florence Nightingale definiše sestrinstvo kao nauku zdravlja i opisuje ga kao mo ralnu praksu, usmjerenu prema pobolj šanju zdravstvenog stanja pacijenta.

Jedan od najvažnijih aspekata se strinskog profesionalnog identiteta su sestrinske uniforme. Činjenica je da uniforma predstavlja profesiju i teško možemo zamisliti rad medicinske se stre bez prepoznatljive uniforme. Uni forma predstavlja status, uniforma je u radu sa pacijentima i ona je neza mjenjiv higijenski faktor. U proteklom periodu mijenjan je izgled uniformi, modernizovane su i, nažalost, u novi je vrijeme došlo je do gubitka prepo znatljivosti sestrinske profesije. U go tovo svim zdravstvenim ustanovama možemo vidjeti različite boje gdje se gubi svaki trag identiteta uniforme me dicinske sestre. Izgled, odnosno uni forma, osim što djeluje profesionalno i ugodno je za osobu kojoj je potrebna njega, ima ulogu u zaštiti sestre, nje nog identiteta i profesije.

Uniforme imaju važnu ulogu u izgradnji profesionalnog identiteta.

Pripremila: Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO UMSTIB RS

ZDRAVSTVO

Fondacije “Zdrav lje i srce”, Udruženja kardiologa RS, JZU Doma zdravlja Banjalu ka, Medicinskog fakulteta Banjaluka, Udruženja osoba oboljelih od dijabetesa “Dijabet broj jedan”, i učenika Medicin ske škole 29. septembra u Banjaluci, kod Gradske tržnice i na Banj brdu, je obilježen Svjetski dan srca.

Uorganizaciji

Građani su imali priliku da dobiju stručne savjete o zdravom načinu ži vota te faktorima rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.

Medicinski radnici iz timova poro dične medicine su zainteresovanima omogućili mjerenje krvnog pritiska, ni voa šećera u krvi, kao i analizu tjele sne mase.

Tema ovogodišnjeg obilježavanja Svjetskog dana srca je bila “Koristi sr ce za čovječanstvo, za prirodu i sebe”, s ciljem da se svi potrude da imaju promjene koje vode ka zdravijem srcu.

Svjetski dan srca se obilježava sva ke godine širom svijeta, s ciljem da se poveća nivo svijesti stanovništva o tome da se obolijevanje od kardiovaskular nih oboljenja može spriječiti uvođenjem zdravih životnih navika i redovnim lje karskim kontrolama.

Akademik Duško Vulić, nacional ni koordinator za prevenciju kardiova skularnih bolesti u Republici Srpskoj, je kazao da svake godine u svijetu 17,9 miliona ljudi umre od posljedica bolesti srca i krvnih sudova. “Za 20 godina, ko liko se bavimo preventivnim programi ma, uspjeli smo da u Republici Srpskoj i Federaciji BiH smanjimo smrtnost od ove bolesti i da više nismo među ze mljama veoma visokog rizika. Taj po datak je prošle godine i zvanično obja vila Svjetska zdravstvena organizacija”, rekao je Vulić.

Akademik je podsjetio da su fakto ri rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti visok krvni pritisak, visok nivo

Koristi srce za čovječanstvo, za prirodu i sebe

Banjaluka, 29. septembra 2022. obilježen Svjetski dan srca

holesterola, prekomjerna uhranjenost/ gojaznost, upotreba duvana, fizička ne aktivnost i šećerna bolest.

Predsjednik Udruženja kardiologa Republike Srpske i načelnik Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Ta mara Kovačević Preradović istakla je da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzročnik obolijevanja i umiranja kako u svijetu, tako i u Republici Srpskoj, ali da je u proteklom periodu zabilježen trend smanjenja mortaliteta.

“Svake godine u cijelom svijetu ovaj dan se obilježava pod određenom pa rolom, ove godine je parola da napra vimo obećanje sebi, radi sebe i svojih bližnjih na koji faktor rizika ćemo da učestvujemo kako bismo očuvali svoje zdravlje srca”, rekla je prof. Kovačević.

Direktor banjalučkog Doma zdrav lja doc. dr Nevena Todorović je rekla da ova zdravstvena ustanova veliki akcenat stavlja na preventivne preglede.

U Domu zdravlja je otvoren Centar za promociju zdravlja i prevenciju bole

sti koji vodi računa o svim preventivnim aktivnostima s ciljem povećanja obu hvata građana kojima će biti urađeni preventivni pregledi na ranom otkriva nju faktora rizika za određena obolje nja, kao i njihovo otkrivanje u fazi prije pojave simptoma i kada su izlječiva.

Predsjednik Udruženja osoba obo ljelih od dijabetesa “Dijabet broj jedan” Jelena Škrbić Radić kazala je da ovo udrženje promoviše prevenciju obolje lih od dijabetesa.

“Ova bolest se mora držati pod kon trolom jer uzrokuje kardiovaskularne bolesti”, istakla je Radićeva.

Savjeti kako da sačuvate svoje srce:

• Budite mudri u izboru hrane i pića,

• Budite fizički aktivni,

• Recite NE pušenju.

Svi možemo biti heroji svoga sr ca tako što ćemo obećati sebi, svojoj porodici i svojim prijateljima, da male promjene u životnom stilu mogu uti cati na zdravlje našeg srca: prestanak pušenja, pravilna ishrana, pola sata fi zičke aktivnosti dnevno mogu da po mognu u prevenciji bolesti srca i krv nih sudova.

U organizaciji Fondacije “Zdravlje i srce” i u saradnji sa Domom zdravlja Banja Luka, Medicinskim fakultetom u Banjoj Luci, Gradom Banja Luka uz uče šće prof. dr Radomira Zrnića sa Fakulteta fizičkog vaspitanja i sporta Banjaluka i članova Asocijacije „Sport za sve“ Banja luka, manifestacija obilježavanje Svjet skog dana srca uspješno je završena pešačenjem i vježbama na Banj brdu.

Medici.com

Народна

скупштина Репу блике Српске усвојила је у септембру нови Закон о обавезном здравственом осигу рању у Републици Српској. Тиме је престао да важи прет ходни Закон о здравственом оси гурању Републике Српске који је усвојен још 1999. године и претр пио је бројне измјене. Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да се доноше њем Закона о обавезном здрав ственом осигурању у знатној мје ри уређује шири обим права осигу раних лица приликом остваривања права на здравствену заштиту на терет средстава обавезног здрав ственог осигурања.

Посланици су подржали приједлог овог закона који је ре зултат заједничког рада Министар ства здравља и социјалне заштите Републике Српске, Фонда здрав ственог осигурања и бројних уд ружења, организација и стручне јавности, који су се укључили у об ликовање овог законског рјешења кроз квалитетну стручну расправу. Тиме је овај закон прилагођен пот ребама грађана, струке и савреме ног здравственог система. Образлажући приједлог овог закона, министар Шеранић је пре цизирао да се њиме унапређује систем здравственог осигурања у Републици Српској, а одређена за конска рјешења другачије и пре цизније дефинишу и уређују. Он је у том смислу навео да се проширени обим права односи на основ за обрачун накнаде плате у случају привремене спријечености

предвиђеним

болничком лијечењу имају

18 година којима је утврђена потпуна пословна не способност или над којима је про дужено родитељско право“, рекао је министар Ален Шеранић. Он је додао да је један од раз лога за доношење Закона о оба везном здравственом осигурању и

лица

постоје медицин ске индикације на плаћени неин вазивни пренатални тест.

ослобађање

Народна

скупштина Репу блике Српске усвојила је Закон о обавезном здрав ственом осигурању који доноси више новина којима ће се зна чајно проширити права пације ната и унаприједити област оба везног здравственог осигурања, а самим тим и здравствене заш тите грађана. Фонд здравственог осигу рања Републике Српске, уз ре сорно министарство, је интен зивно радио на изради овог за кона, имајући у виду сва наша досадашња искуства у раду, те смо настојали да се кроз овај за кон, поред унапређења права, от клоне и одређене недоумице које су се јављале у пракси приликом примјене ранијег закона те да се измијене одредбе које се у доса дашњој примјени нису показале као најбоље рјешење.

Министар здравља и социјал не заштите Републике Српске Ален Шеранић захвалио се Фон ду здравственог осигурања исти чући да је уз Министарство ФЗО РС дао највећи допринос изра ди овог закона и омогућио низ нових права грађанима Српске. Ријеч је о закону којег је подр жала и стручна јавност јер пред ставља велики искорак, будући да је адекватно одговорио на све потребе и нове изазове здравстве ног система. Поред струке, своје примједбе и сугестије су давала и удружења пацијената и они су дали значајан допринос у изради овог закона који

дакле, при лагођен

и грађана

Једна од значајнијих

инди кације, могу бити у пратњи дје тета које се налази на болничком лијечењу, док је раније старосна граница дјетета била шест годи

на. Новина је и да ће Фонд фи нансирати пратњу родитеља или усвојитеља лица старијег од 18 година којем је утврђена потпуна пословна неспособност. У складу са проширењем права дјеци до 18 година, проширена су и права из области стоматолошке здрав ствене заштите (покретни орто донтски апарат доступан дјеци до

18 година), а утврђен је и шири обим права лицима обољелим од ријетких болести. Поред тога, обољелима од ма лигних болести за вријеме боло вања, као и трудницама које су на боловању због чувања труд ноће, плата за вријеме привре мене неспособности за рад

заштита. Поред тога што је омогуће но да након два неуспјела поку шаја парови могу, уколико же ле, да трећи покушај вантјелес не оплодње ураде негдје изван Српске, новим законом утврђено је и право трудницама код којих постоје медицинске индикације на неинвазивни пренатални тест, што је иницирала предсједница Републике. Ово право, као и поје дина друга права биће додатно појашњена и регулисана подза конским актима. Дакле, Закон нарочито препо знаје оне најосјетљивије катего рије друштва и водило се рачуна да се њима омогући што доступ нија и квалитетнија здравстве на заштита и да имају још већа права. Законом је прецизирано и да се пензионери који имају већински радни

Представници

Фонда здрав ственог осигурања Репу блике Српске учествова

конференцији „Здравстве

осигурање у систему здрав ства“

је одржана у Мостару у организацији Завода за здрав ствено осигурање Херцеговачконеретванског кантона. На овој конференцији су испред ФЗО РС учествовали за мјеници директора Наташа Гру биша и Александар Секулић, као и портпарол ФЗО РС Дарија Фи липовић Остојић.

Поред активног учешћа у стручним расправама на конфе ренцији, представници Фонда су одржали и презентацију на тему „ДРГ и ИЗИС - одговор на изазо ве савременог здравственог сис тема“.

Иако је акценат у овој пре зентацији стављен на ДРГ модел плаћања болницама, јер је Фонд међу првима у региону увео ова кав начин плаћања, као и на Ин тегрисани здравствени информа циони систем, кроз презентацију се настојало укратко представити и комплетан рад Фонда, као и шта је све до сада урађено на побољ

шању квалитета и доступности здравствене заштите. Тако је у Мостару презенто ван упоредни приказ у којој мје

ри су унапређена првенствено

права осигураних лица у обавез ном здравственом осигурању Ре

публике Српске. Кроз конкретне примјере представљено је сада

шње стање у појединим области ма, односно правима, те какво је

стање било прије 15-ак и више го дина. Примјера ради, данас ФЗО РС финансира три поступка ван

тјелесне оплодње, док прије 2007.

године није финансиран ниједан покушај, итд.

Будући да је ФЗО РС током

пандемије вируса корона имао изузетно значајну улогу, попут

спровођења јавних набавки за заштитну и другу опрему која је била неопходна здравственим ус тановама, то је била одлична при лика да се и учесници ове конфе ренције упознају са активности ма Фонда у пандемији. Тако су учесници конференције посебно поздравили одлуку да сви грађа ни, и неосигурани, могу да кори сте здравствену заштиту у јавним здравственим установама као и увођење нових права у пандемији која су резултат праћења новонас талих потреба осигураника (пост ковид рехабилитација и др). Осим тога, презентација је ба зирана и на изазовима које Фонд очекује у будућности посебно ис тичући неопходност додатних из вора финансирања

да ћемо здравственим установа ма понудити уговор да ДРГ не буде финансијски ограничен, већ да болницама плаћамо реално ко лико ураде. Важно је да створимо такав амбијент да се болницама плаћа реално у складу са њихо вим учинком и пруженим услу гама, а не да плаћамо капацитете здравствених установа’’, истакао је Секулић. Он је указао и на важ ност контроле пружених услуга и да ФЗО РС развија своје кон тролне механизме и да заједно са болницама ревидирамо

и контроли

2016. годину издвајања

бетес повећана

50 одсто. ‘’Наш годишњи трошак за обоље ле од дијабетеса сада је око 33,8 милиона КМ, а права обољелих су чак већа и у односу на неке раз вијеније земље од наше. Поједине лијекове које Фонд финансира не финансирају земље региона и за иста сматрамо да смо направили значајан искорак када је ријеч о правима обољелих, узевши у об зир чињеницу на ограничен буџет и да имамо само један извор при хода’’, рекао је Секулић указујући на значај увођења додатних изво ра финансирања како би се обез биједила дугорочна финансијска одрживост и како бисмо и убудуће могли одговорити на нове захтјеве и уводити нова права.

пут акциза на дуван и алкохол који директно утичу на здравље ста новништва. То све

директора ФЗО РС зах

се Удружењу „DiabetaNo1“

организацији овог округлог

који

одличан начин да

размијене мишљења и пронађу одговори на оно што нас очекује

у будућности. „Ми континуира но сарађујемо са представницима

„Фонд већ годинама има само један извор финансирања – допри носе иако се потребе, али

права осигураника

падају

Фонда повећавају

дана

дан. Упркос томе, Фонд је обезбиједио

земље - Словенија

Хрватска. То ће значити само

- дугорочну одрживост и

на нове захтјеве

истакао

Секулић.

одго

обзиром на

удружења, са њима смо и напра вили све ове промјене, а и наше учешће на овој конференцији по казује да смо сви на истој страни са једним циљем - унапређењем квалитета здравствене заштите“, навео је Секулић. У оквиру округлог стола одр жане су двије панел дискусије у којима су учествовали, поред замјеника директора ФЗО РС, и министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић, национални координа тор за дијабетес Мирјана Бојић

Министар

управе и локал не самоуправе Републи ке Српске Сенка Јујић и в.д. директора Фонда здравстве ног осигурања Републике Српс ке Дејан Кустурић потписали су у Бањалуци Анекс споразума о кориштењу података из Централ не базе другог примјерка матич них књига, који су евидентирани у матичној књизи умрлих. Пот писивањем Анекса настављена је међусобна сарадња Министарства

управе и локалне самоуправе и Фонда здравственог осигурања која је, уз подршку Владе Репу

блике Српске, успостављена од

2017. године. „Овим је омогуће но Фонду здравственог осигурања Републике Српске да податке о

умрлим добија електронским пу тем, у реалном времену. Искуство из претходних година показује да то доприноси ажурности евиден ције Фонда те истовремено кон троли и спречавању злоупотре ба приликом коришћења права из здравственог осигурања и, на крају, уштедама у буџету Републи

ке Српске“, рекла је министарка Јујић и подсјетила да је сарадња са Фондом омогућена захваљујући подацима евидентираним у Цен тралној бази другог примјерка ма тичних књига коју је успоставило Лијекови за ријетка обољења

и локалне са моуправе и ФЗО. „Конкретно, то значи да Фонд здравственог оси гурања, сваки мјесец из Централ не базе матичних књига преузима податке о умрлим лицима у Репуб лици Српској и, захваљујући томе, има ажурне и тачне евиденције осигураних лица, што је од изу зетног значаја у нашем свакоднев ном раду“, изјавио је Кустурић.

УКЦ-у РС

Сви

лијекови за ријетка обољења за која је Фонд здравственог осигурања Републике Српске спровео јавну набавку испоручени су Универ зитетском клиничком центру Ре публике Српске, што значи да су обољелима сада у Српској дос тупне неке од најсавременијих те рапија за ријетка обољења. Ове

терапије за обољеле су шанса за много квалитетнији живот, као и боље исходе у лијечењу. Недавно је УКЦ-у РС испору

чен и лијек „кафтрио“ за обољеле

од цистичне фиброзе, а ту вијест

са одушевљењем дочекали у Са везу за ријетке болести Републике Српске. „Стигао ‘кафтрио’. Данас

први пацијенти укључени. Плачу и

родитељи и докторка… Славиће

мо за мјесец дана док видимо како

реагују“, навела је између осталог Биљана Котур из Савеза за ријет ке болести чији је син оболио од цистичне фиброзе. „Ово

кашљавам, мање хоспитализација, да ме мање боду и да

мање будем у болници“, рекла је Даја на Каурин, једна од 24 обољелих од цистичне фиброзе у Српској. Срећу нису крили ни запослени на УКЦ-у јер ће примјеном овог лије ка знатно бити побољшан живот обољелих. „Циљ лијека јесте да поправи функцију ЦФТР канала. Поправљањем ЦФТР канала до лази до смањивања компликација, промјена које се дешавају, у првом реду на плућима. Самим тим по чињу да се враћају у нормалан жи вот’’, појаснила је педијатар пул молог Оливера Љубоја. Република

Српска једна је од ријетких земаља која је пацијентима омогућила овај иновативни лијек.

ријетке бо лести Министарства здравља и

заштите. У складу са

набављено је седам лијеко

за ријетка

Додик.

Uposljednje

dvije godine najzna čajniji napredak hirurgije u Bol nici „Sveti vračevi“ u Bijeljini je u oblasti abdominalne laparoskopske hirurgije. U ovoj zdravstvenoj ustanovi laparoskopija zauzima sve veći proce nat i kod operacija ginekoloških obo ljenja. Više od 95 odsto hirurških tre tmana oboljenja žučne kese izvodi se laparoskopski te je ova metoda postala „zlatni standard“ za holecistektomije. U velikom procentu laparoskopski se rade operacije slijepog crijeva, a prije više od godinu dana klasična operacija preponske kile gotovo je u potpuno sti zamijenjena minimalno invazivnom TEP metodom (bez ulaska u trbušnu duplju). Da bijeljinski hirurzi idu u korak sa svijetom, pokazuje primjer mladog hirurga dr Milana Todorovića koji se nedavno vratio iz Švajcarske gdje je bio na usavršavanju iz laparoskopije debelog crijeva.

„Kao član Udruženja endoskop skih hirurga BiH učestvovao sam na konkursu za Forward program usavr šavanja i dobio priliku da se usavrša vam u Kantonalnoj bolnici u Winterturu (Kantonsspital Winterthur), Švajcarska, gdje radi prof. dr Michel Adamine, šef hirurgije debelog crijeva, koji se usavr šavao u Americi, Kanadi i širom Evrope. Boravio sam u klinici četiri mjeseca, od februara do maja 2022. godine, i stekao znanje i praksu iz uže oblasti laparoskopske hirurgije oboljenja de belog crijeva“.

Todorović ističe da je za intenzi van razvoj laparoskopije u bijeljinskoj bolnici najzaslužniji novi menadžment ove ustanove.

„Zahvalnost dugujemo menad žmentu bijeljinske bolnice, na čelu sa prof. dr Zlatkom Maksimovićem, za nabavku novog stuba za laparoskopiju svjetske klase, za nesebičnu pomoć pri edukacijama i organizovanju stručnih sastanaka. Zahvaljujući našem direk toru, još jedan hirurg dr Slaviša Dabić uskoro odlazi u istu ustanovu, u Švaj carsku, na usavršavanje, a sve troš kove snosi Bolnica. Svjedoci smo da naš menadžment svake godine odobri nekoliko specijalizacija iz oblasti hirur gije, tako ćemo od sljedeće godine biti pojačani sa još trojicom kolega koji se vraćaju sa specijalizacije“.

Prema riječima dr Todorovića po rast broja tumora debelog crijeva za htijeva i usavršavanje ovih operacija kao domanantan vid liječenja i bije ljinska bolnica radi na obezbjeđivanju

Bijeljinska bolnica prati svjetske trendove u oblasti laparoskopije debelog crijeva

opreme i usavršavanju kadra ne samo hirurških grana, nego i ostalih specija lista zbog multidisciplinarnog liječenja tumora debelog crijeva.

„Lista čekanja na operacije tumora debelog crijeva nema, pacijenti nakon odgovarajuće prijeoperativne pripre me u roku od nekoliko dana se ope rišu. Takođe, veliki broj hirurga radi endoskopske preglede kao najbolji na čin otkrivanja tumora debelog crijeva i uvijek naglasak stavljamo na skri ning i preventivne preglede. Pronala skom tumora u ranoj fazi dramatično

raste i procenat izliječenja i bolje su prognoze za dugogodišnje preživlja vanje. Fokus liječenja oboljelih od tu mora debelog crijeva ili bilo kog dru gog organa treba da bude prevencija i rano otkrivanje te adekvatna pripre ma i odgovarajuće operativno liječenje minimalno-invazivnim putem radi što boljih onkoloških prognoza ali, tako đe, i zbog povećanja kvaliteta života jer imamo sve više pacijenata mlađe životne dobi koji nakon operacije ne treba da imaju nikakva ograničenja“, ističe dr Todorović.

Dr Milan Todorović i prof. dr Zlatko Maksimović

Koncept neurodiverziteta

UKongresnoj

dvorani Banje Slati na, 28. septembra 2022. godine održano je predavanje na temu „Neurodiverzitet i blagostanje“.

Gostujući predavač iz Velike Britanije je bio gospodin Kevin Durkin, fizioterapeut sa bogatim iskustvom u rehabilitaciji, ne urorehabilitaciji i rehabilitaciji djece. Svoje radno iskustvo Durkin je sticao kroz rad u različitim segmentima rehabilitacije i edukacije od kojih izdvajamo: Chessin gton, rehabilitacioni centar za oružane snage; Rehabilitacioni centar za oruža ne snage „Headley Court“; Vojna jedinica Bovington; Škola za fizioterapiju uduženih vojnih snaga (nastavnik); Direktor reha bilitacije i sportske kondicije Sportskog centra „Kolsas“ Norveška; Fond britan ske kancelarije za vanjske poslove „Know How“ – aktivnosti u Bosni i Hercegovini; Humanitarna organizacija za osobe sa in validitetom Newcastle upon Tyne; Nacio nalna zdravstvena služba - pedijatrijska neurološka rehabilitacija i dr.

Poseban interes i doprinos daje na polju neurodiverziteta gdje se bavi paci jentima sa teškim i višestrukim invalidi tetom, neurorazličitim pacijentima svih uzrasta ukljujući ADHD – PDA i prateće bolesti. Član je Sjeveroistočnog društva za autizam (North East Autism Society).

Predavanju na kojem su se pobliže upoznali sa konceptom neurodiverzite ta, njegovom uticaju na živote pacijena ta i njegovoj primjeni u Velikoj Britaniji i svijetu, prisustvovali su ljekari, psiholozi, socijalni radnici, logopedi, fizioterapeuti, radni terapeuti i drugi članovi rehabili tacionih timova.

Imajući na umu važnost širenja svi jesti o neurorazličitosti za unapređenje svih vrsta zdravstvenih usluga, iskoristili smo prisustvo gosp. Durkina da dobijemo odgovore na nekoliko pitanja iz ovog po dručja, koje možete pročitati u nastavku.

• Neurodiverzitet je koncept i pokret. Možete li nam pojasniti šta je u os novi ovog koncepta?

Neuroraznolikost/neurodiverzitet je koncept koji je nastao iz neprihvatanja da ljudi budu identifikovani kao autistični. Razlikujemo autističnu osobu od osobe s autizmom. U drugom slučaju, osoba jeste na prvom mjestu, ali nije identifikovana osoba, već samo njeno stanje. Tokom izrade doktorske disertacije, doktorantica sa Novog Zelanda, i sama sa autizmom, je skovala izraz „neurodiverzitet“ i time postigla otklon od terminologije “stanja”.

Termin neurodiverzitet je prihvati la zajednica osoba sa autizmom i sada

Različitosti treba razumjeti i slaviti

taj izraz obuhvata puno više, uključu jući probleme mentalnog zdravlja, npr. bipolarni poremećaj, shizofreniju, itd. Svi ljudi su neurorazličiti, svi raz mišljamo na svoj individualan način. Sjetite se prijatelja ili rođaka i primi jetite kako se oni razlikuju u svojim razmišljanjima od vas. Neki uživaju u interakciji sa drugima, a neki ne. Neki su dobri sa brojevima, dok drugi nisu. Svako od nas je jedinstven!

• Kako vidite uticaj takvog pogleda na život pojedinaca i naše zajedni ce uopšte?

Prihvatanje koncepta da smo svi mi individualno jedinstveni daje nam bolje razumijevanje različitosti ljudskih stanja, a prepoznavanje ovoga nam omogućava da vidimo da svako bira svoj put u životu. Ne bi trebalo da se određujemo na „sterilan način“, bez obzira na to da li smo ćelavi, zamucku jemo li, ili imamo posebno prepoznato zdravstveno stanje kao što je autizam. Učenje da razumijemo bez predrasuda omogućava da naš odnos prema našim bližnjima bude ispunjeniji. U tom slučaju našim zajednicama ne bi bila potrebna tolika intervencija da bismo naše me đusobne razlike slavili, a ne vidjeli kao osnov za uvrede.

• Kakva je reakcija medicinskih struč njaka iz drugih oblasti na koncept neurodiverziteta koji promoviše pri hvatanje umjesto liječenja (ili poprav ljanja) autističnih osoba?

Reakcija medicinskih stručnjaka je široka kao i sam koncept. Mlađa ge

neracija više prihvata tu ideju ali, ipak, među zdravstvenim radnicima se stva ri više posmatraju prema medicinskom nego prema socijalnom modelu. Nisu sva stanja za liječenje, neka su više za razumijevanje i onda kreiranje tretmana u skladu sa tim. Zamislite da posjeti te selo gdje su svi u invalidskim koli cima pa su im krovovi niži, vrata šira ali niža, stolovi niži! Kako biste uopšte ušli na vrata? Vrlo brzo biste morali da sjedite u invalidskim kolicima da biste imali bilo kakvu interakciju. U tretira nju povreda/stanja udaljite se od ideje bavljenja PROBLEMOM, a više se foku sirajte na bavljenje ČOVJEKOM! Kakvi su mu kućni uslovi? Koje su finansij ske implikacije povrede? Jednostavno rečeno, tretirajte cjelinu a ne trenutak.

• Kakve prepreke mogu imati autistični ljudi ili osobe sa drugom različitošću iz autističnog sazviježđa kada su im potrebne zdravstvene usluge i kako ih možemo prevazići?

Neurorazličiti ljudi suočavaju se sa mnogim preprekama, bez obzira na to i maju li fizički ili mentalni izazov. Okruže nje, dostupnost specijalizovanih struč njaka, transport, finansije itd. Vrijeme i strpljenje ključni su za prevladava nje ovih problema. Za svaku prepreku uvijek postoji rješenje, imati potrebno vrijeme da pronađete rješenje zajedno sa klijentom ključ je uspjeha. Dakle, ponovo tretirajte osobu u cjelini, a ne povredu/stanje.

• Ko su glavne zainteresovane strane u promociji koncepta neurodiverzite ta ka tome da postane dominantan koncept? Određene institucije ili po jedini građani?

Društvo u cjelini ima veliku ulogu u unapređenju koncepta neurodiverziteta. Prihvatanje svih oko nas bez diskrimi nacije je cilj koji svi treba da nastojimo postići. Specijalisti (medicinsko osoblje „Zotovića“, srodni zdravstveni radnici, spremačice, vozači itd.) svi imaju svo ju ulogu. Mi smo ti koji imamo direktan kontakt i trebalo bi da nastojimo naučiti dobre komunikacijske vještine. Unapre

Pripremila: Nataša Sandić, stručni saradnik za OSJ

Sa predavanja

đujući to, postajemo bolji i kompletniji profesionalci.

• Prema Vašem iskustvu, da li neurodi verzitet, kao pokret, ima veće šanse da ostvari stvarni uticaj i promjene u nekim zemljama, (kao što su Velika Britanija, Njemačka i skandinavske zemlje) za razliku od nekih drugih? Kako je koncept neurodiverziteta relativno nov, samo će vrijeme pokazati koje oblasti svijeta će prihvatiti i baviti se ovim pitanjem. U nekim zemljama trećeg svijeta (i drugim) će biti potreb no mnogo duže vrijeme da ovaj koncept bude prihvaćen, ako se to ikada i desi!

• Tokom ove posjete podijelićete ideje o neurodiverzitetu sa članovima ti ma u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“, posebno sa mlađim. Koje su poruke za zdravstvene i srodne stručnjake u rehabilitaciji?

Slušajte. Posmatrajte. Istražite sve mogućnosti. Tretirajte osobu sa jednakom pažnjom kao i problem. Obratite pažnju na razumijevanje socijalnog konteksta.

• Krajem devedesetih ste kroz nekoliko studijskih posjeta pomogli doktorima i ostalim članovima rehabilitacionog tima iz Bosne i Hercegovine da steknu uvid u rehabilitacijske prakse u Velikoj Britaniji.

Kasnije ste bili u posjeti Zavodu „Dr Mi roslav Zotović“. Možete li uporediti ono što ste vidjeli prije 20 godina i sada u pogledu pružanja zdravstvenih usluga u području rehabilitacije?

Posjetio sam Zavod „Dr M. Zotović“ i SB Mlječanica prije 20 godina i vidim mnoge promjene, sve su promjene na bolje. Osoblje je, u vrijeme moje rani je posjete, imalo mnogo poteškoća u radu zbog objektivnih okolnosti i broj fizioterapeuta i radnih terapeuta nije bio veliki. Veliko je zadovoljstvo vidjeti napredak i ovako veliki broj posvećenih fizioterapeuta i radnih terapeuta. A ci jeli kompleks u Slatini je nevjerovatan.

UKongresnoj

sali Banje Slatina je 24. i 25. septembra 2022. godine održan teoretski dio kursa Kom pleksne dekongestivne fizikalne terapije po dr Vodderu čiji su polaznici doktori i fizioteraputi iz Bosne i Hercegovine. Predavač je bila doc. dr Dragana Boji nović-Rodić, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije i licencirani instruktor „Dr Vodder“ akademije.

Doc. dr Dragana Bojinović Rodić je zaposlena u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ i dio je angiološkog tima ko ji se od 2003. godine, na organizovan i sveobuhvatan način, bavi tretmanom limfedema.

Danas, Angiološko odjeljenje Zavo da okuplja specijalizovan kadar i tim skim pristupom provodi dijagnostiku, konzervativnu terapiju i rehabilitaciju pacijenata sa limfedemom različite eti ologije. Posebno smo ponosni na 12 sertifikovanih „Vodder terapeut“ koji sa pacijentima rade na dvije lokacije (Sla tina i Trapisti).

Limfedem se manifestuje bezbol nim oticanjem zahvaćenog dijela tijela, najčešće ekstremiteta, a nastaje usljed akumulacije intersticijalne tečnosti u koži i potkožnom tkivu, uzrokovane in suficijencijom limfnog sistema. Etiološki se limfedem dijeli na primarni (esenci jalni, idiopatski) i sekundarni limfedem.

Kod pacijenata sa primarnim lim fedemom smanjen limfatični transport nastaje zbog intrinzičnog „defekta“ ili malfunkcije komponenti limfnog siste ma koji su uzrokovani genetski deter minisanom abnormalnošću limfatične anatomije ili funkcije.

Sekundarni limfedem je mnogo če šći od primarnog, a nastaje kao poslje dica oštećenja limfnog sistema. U ra zvijenim zemljama skoro svi slučajevi sekundarnog limfedema su uzrokovani

malignim tumorima i posljedicama nji hovog liječenja, najčešće kao posljedica hirurškog liječenja, radioterapije, infek cije ili traume.

Osnova konzervativnog tretma na limfedema je kompleksna dekon gestivna fizikalna terapija (KDFT), ko ja se smatra „zlatnim standardom“ u liječenju limfedema.

KDFT, poznata i kao dekongestivna limfatična terapija (DLT), podrazumijeva empirijski izvedenu višekomponentnu tehniku koja je dizajnirana da smanji stepen limfedema i održi zdravlje kože i potpornih struktura. Sastoji iz dvo faznog programa liječenja: terapijske (inicijalne) faze i faze održavanja. Te rapijska faza podrazumijeva: postupke njege kože, manuelnu limfnu drenažu, krako-elastičnu višeslojnu bandažu i kineziterapiju sa plasiranom bandažom.

Tehniku manuelne limfne drena že „Dr Vodder“ razvili su u Francuskoj 1932. godine dr Emil i Estrid Vodder i postala je najpoznatija manuelna tehni ka koja pomaže u protoku limfe i drenaži tkiva. Riječ je o posebnoj tehnici limfne dekompresivne masaže koja stimuliše limfne sudove da se kontrahuju, usmje ravajući limfu u susjedne, funkcionalno očuvane limfne bazene. Osim dekonge stivnog, ima simpatikolitički, analgetski i imunološki efekat.

Potrebe za ovim vidom terapije iz godine u godinu rastu te je u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“ svakodnevno u terapiju uključeno više od 35 pacije nata. Pored navedenih manuelnih teh nika, u terapiji limfedema se koriste i višekomorni aparaturni limfni drenaže ri. Svaki pacijent provodi 60 do 90 mi nuta individualnog fizikalnog tretmana dnevno, a provode se i grupne terapi je te terapije za prateća ortopedska i neurološka oboljenja. Tokom terapije pacijenti se edukuju o mjerama sa moliječenja koje će provoditi u kuć nim uslovima i važnim činjenicama o životu s limfedemom i propisuje im se kompresivna odjeća koju će nositi tokom faze održavanja.

„Dr Vodder“ terapeuti nakon uspješno završene edukacije

Doc. dr Dragana Bojinović Rodić sa polaznicima kursa u Banji Slatina

Tretman limfedema u Zavodu “Dr Miroslav Zotović”

Osnovna

ideja treninga na vibra cionoj platformi jeste korište nje refleksne mišićne kontrakci je putem koje se aktivira više mišićnih vlakana u jedinici vremena u odnosu na klasično vježbanje. Stoga je vrije me potrebno za trening na vibracionoj platformi kratko. Iz tog razloga vibra cioni trening se još naziva akceletorni ili ubrzani trening.

Prvi puta tehnologija vibracionog vježbanja je upotrijebljena na ruskim astronautima koji su u svemiru pro vodili trostruko duže vremena od nji hovih američkih kolega bez posljedi ca po zdravlje. Boravkom u bestežin skom stanju kroz duže vrijeme, u slu čaju astronauta u svemiru, znatno se smanjuje funkcija i propada struktura koštanog i mišićnog sistema, tj . de šava se dekalcifikacija kostiju i hipo trofija mišića.

Moguće je vibracione platforme koristiti u liječenju i profilaksi bolnih i degenerativnih stanja na lokomotor nom sistemu, probavnom traktu, kao i kod centralnih i perifernih neurološ kih oštećenja. Za postizanje pozitiv nih terapijskih efekata neophodno je zadržati statičke pozicije tijela na vi bracionoj platformi te serija kratkih, brzih, refleksnih mišićnih kontrakcija koju uzrokuje vibracija same podloge.

U terapiji koristimo dva tipa vi bracija:

Akceletorni ili vibracioni trening

Prim. dr med. Jelena Bogdanić, fizijatar

usporavanje starenja, razvoj mišića, relaksacija, smanjenje bola i mišić nih upala, limfna drenaža, poboljša nje koordinacije i pokretljivosti tijela, prevencija osteoporoze, poboljšanje kvaliteta kože.

Medicinska istraživanja koja su brojna i od 80-ih do danas ih ima u svim krajevima svijeta ukazuju na bla gotvoran učinak kontroliranog vibra cijskog treninga na kvalitetnim spra vama. Ova se vrsta vježbanja provodi znatno kraće, za slične ili bolje efekte od klasičnih načina vježbanja.

1. Vertikalna vibracija – znači da podloga isključivo vibrira u smjeru go re-dolje. Takav podražaj direktno utiče na mišiće iz jednostavne činjenice u kojoj je tijelo sazdano tako da se lako može protiviti gravitacionom povlače nju prema dolje te su u tom smislu mi šići najjači. Povećanjem gravitacionog povlačenja dolazi do fiziološkog odgo vora organizma, prvenstveno mišićne snage, mase i izdržljivosti. U ovom slu čaju, gravitaciono povlačenje poveća va se vibracijom, dok se u klasičnom vježbanju povećava utezima.

2. Oscilacione vibracije - u osnovi je postranična naizmjenična vibracija, u kojoj je pokret koji se događa naj sličniji klackalici. Kod stajanja na takvoj podlozi se aktiviraju mišići odgovorni za stabilizaciju trupa i nogu te je bio mehanika takvog pokreta drugačija od linearne vibracije. Ove podloge izuzet nu ulogu imaju u rehabilitaciji, poseb no kada se brzina oscilacije postupno povećava. Ove vibracije mogu poslu žiti kao odličan podražaj za ubrzanje proprioceptivnog odgovora pa potom i prevenciju ozljeda.

Nabrojaću sve terapijske efekte vibracione platforme: pojačanje cir kulacije, oblikovanje tijela, smanjenje masnog tkiva i anticelulitni učinak, povećanje snage, povećanje gipkosti,

Mnoge od adaptacijskih i fizioloških promjena moguće je koristiti u liječenju i profilaksi bolnih i degenerativnih stanja na lokomotornom sistemu, probavnom traktu, kao i kod centralnih i perifernih neuroloških oštećenja.

S obzirom na dobre efekte ove te rapije jasne su i brojne indikacije za korištenje ove platforme u fizikalnoj terapiji i rehabilitaciji. U Banji Vrućici ova terapija se odavno koristi u sastavu kineziterapije i programa rehabilitaci je ortopedskih, neuroloških i reuma toloških pacijenata, kao i u prevenciji osteoprooze i prilikom priprema i tre ninga sportista.

Povodom

Međunarodnog dana sta rih osoba 1. oktobra, u Banjalu ci – Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta, održan je Festival rekreacije o soba treće dobi Republike Srpske 2022. Festival ima za cilj da promoviše zdra ve stilove života kod osoba treće dobi i da jednom godišnje okupi osobe +65, predstavnike gradova i opština Repu blike Srpske. Drugi cilj je da predava njima objasnimo i praktičnim vježba njem prezentujemo neke od programa fizičkog vježbanja koji su neophodni u procesu starenja.

Festival je otvorio domaćin prof. dr Radomir Zrnić (Fakultet fizičkog vaspi tanja i sporta) a pristutne su pozdravili direktor Gerontološkog centra Banja luka – Vinko Lolić i predavač, u ime Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje Niš – prof. dr Saša Pantelić.

Ove godine predavanje je održao uvaženi prof. dr Saša Pantelić – Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Niš. Njegovo izlaganje odnosilo se na zdravstavene aspekte fizičkog vježbanja u starenju. Profesor je na osnovu dokazanih na učnih istraživanja iznio sljeće podatke: broj starijih osoba u svijetu 2050. go dine biće ¼ u odnosu na cjelokupno stanovništvo; nijedna osoba nije toliko stara da ne može vježbati; najveći pro blem samostalnog funkcionisanja kod starih osoba je nekretanje; svaka fizička aktivnost je korisna (rad u bašti, rad u kući, aktivnosti na otvorenom, kao što su hodanje i nordijsko hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, svi sportovi bez velikog intenziteta, aerobik, pilates, jo ga, taj či, vježbe snage i feksibilnosti i dr.). Dakle, svaka vrsta vježbanja je korisna, samo da se ne sjedi. Za sva ko vježbanje treba odrediti frekvenciju (koliko puta sedmično), intenzitet (ko liko treba teško raditi), koliko dugo tre ba provoditi aktivnost i koja aktivnost je najbolji izbor za pojedinca. O tome treba konsultovati specijalistu za vjež banje osoba treće dobi, a poželjno je da to bude i profesor fizičkog vaspi tanja i sporta.

U drugom dijelu festivala prikazane su osnovne vježbe preventivnog vježba nja u trećoj dobi: vježbe disanja, vjež be istezanja, kardio-program, vježbe snage i vježbe relaksacije, neophodne za oporavak tijela od treninga. Trening su realizovali prof. dr Radomir Zrnić, magistar Danijel Božić, fitnes treneri Aleksandra Stanivuk, Stefan Janković i Sanja Vučković. Studenti fakulteta su pomagali cjelokupnu organizaciju fe

Festival rekreacije osoba treće dobi RS

stivala. Voditelj/moderator festivala bi la je doc. dr Kristina Pantelić – Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Banjaluka. Na festivalu su učestvovale sljede će ekipe: Gerontološki centar Banjaluka, Dom penzionera Prijedor, Dom za stare i iznemogle osobe AGAPE Mrkonjić Grad, Udruženje penzionera Laktaši, Udruže nje penzionera Šamac, Udruženje pen zionera Zalužani i penzioneri, članovi ti ma „Rekreacija prof. Zrnić“ Banjaluka. Cjelokupni program popratila je „El

ta“ i „Balkan televizaija“, a isti program možete pogledati na youtube gacicmitar Međunarodni dan starih osoba Banja Luka 10.10.2022.

Ovom prilikom pozivamo sve pred stavnike udruženja penzionera Republi ke Srpske, kao i predstavnike lokalnih zajednica gradova i opština Republike Srpske da se priključe festivalu iduće godine 1. okotobra. Sve informacije o ovoj manifestaciji mogu dobiti kod prof. Radomira Zrnića, tel. 065 54 24 74.

Banjaluka,

Prof. dr Radomir Zrnić Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Banjaluka

Nakon

uspješno urađene operacije katarakte, tokom koje se odstrani zamućeno intraokularno sočivo, potrebno je da se ugradi vještačko sočivo koje će nadomjestiti prirodno i na taj način omogućiti da pacijent nakon operacije ima dobar vid. Najčešće se nakon operacije ugrađuju monofokalna sočiva koja imaju samo jednu dioptrijsku vrijednost. U nešto manjem obimu pacijenti žele da imaju mogućnost jasnog vida i na blizinu i na daljinu bez korišćenja naočara za čitanje ili nekog drugog optičkog pomagala. Za tu svrhu se koriste multifokalna intraokularna sočiva koja barem u teoriji omogućavaju da se ostvari jasan vid na svim distancama. Ovakvi implanti, pored svojih prednosti, imaju i mane koje treba dobro razmotriti prije nego što se odluči za implantaciju ovakvih sočiva.

Multifokalna intraokularna sočiva se koriste da se omogući ili poboljša vid na daljinu, srednju distancu i na blizinu. Zbog toga mnogi ljudi koji su prije operacije katarakte morali da koriste naočare ili sočiva kako bi vidjeli jasno mogu nakon operacije da imaju ovakva svojstva vida u svim situacijama. Kako se radi o ugrađenom sočivu rezultati su trajni, a ono samo po sebi ne zahtijeva nikakvo dodatno održavanje.

Naravno, ovakvo implantirano sočivo ne daje idealne rezultate u svim okolnostima i kod svih pacijenata. Zbog toga je važno prije implantacije vidjeti da li je pacijent spreman na kompromise u određenim svojstvima vida. Najčešći problem je da nakon operacije, i pored toga što postoji poboljšanje vida na daljinu i za rad na računaru, postoji problem vezan za gledanje na blizinu što zahtijeva naočare za čitanje.

Takođe, nekim ljudima smeta smanjenje osjetljivosti kontrasta do koga dolazi nakon implantacije ovakvih sočiva. To se naročito primijeti tokom sumraka i u uslovima nedovoljne osvijetljenosti zbog toga dolazi do otežavanja čitanja u ovakvim situacijama. To samo po sebi onda nije problem jer se ionako ne preporučuje čitanje u uslovima loše osvijetljenosti. Druga situacija na koju se pacijenti žale je vožnja u uslovima slabe osvijetljenosti kada postoje poteškoće razlikovanja nijansi sive. Uz to, određeni procenat pacijenata kojima se ugradi ovakva vrsta sočiva ima zablještenja i haloe oko izvora svjetla što može da oteža vožnju noću. Zbog

Multifokalna i fakična sočiva

toga se preporučuje da ljudi koji često voze noću, ipak, ugrade monofokalna sočiva.

Druga grupa intraokularnih sočiva služi da koriguje vid tako što će se ugraditi preko providnog prirodnog sočiva. Ova opcija je jako dobra kod visoke kratkovidosti, pošto uobičajena laserska hirurgija oka ne može da koriguje ekstremno visoke dioptrije.

Svakako da prije operacije mora da se uradi odgovarajuća evaluacija, da se vidi da li postoji ili ne postoji katarakta, da li ima u oku dovoljno mjesta za još jedno sočivo, da se odredi veličina i dioptrijska snaga intraokularnog sočiva, kao i da se provjeri stanje zdravlja endotela rožnjače, prisustvo eventualnih zapaljenja unutar oka, kao i stanje na retini.

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Zaliječenje teške apneje u spa vanju se najčešće koriste CPAP aparati. Skraćenica CPAP ozna čava Continuous positive airway pre ssure što znači da se u disajne pute ve kontinuirano ubacuje vazduh pod ujednačenim, povišenim pritiskom i na taj način se disajni putevi (koji su skloni kolapsu kod pacijenata obolje lih od apneje u spavanju) održavaju otvorenim i prohodnim.

Liječenje opstruktivne apneje u spavanju CPAP aparatima

Pored CPAP aparata postoji i APAP i BiPAP aparat, koji se mogu koristiti u tretmanu apneje u spavanju.

CPAP (Continuous positive airway pressure) aparat stalno ubacuje vaz duh pod jednim te istim, ranije odre đenim pritiskom.

Slika 1. Primjer CPAP aparata

Osnovni dio CPAP aparata je kom presor koji stvara protok vazduha pod ujednačenim pritiskom. Taj vazduh prolazi kroz filter za vazduh u fleksi bilno crijevo na čijem se kraju nalazi maska, koju pacijent stavlja na nos ili usta. Tokom spavanja ovaj vazduh, ko ji je pod određenim pritiskom, otvara disajne puteve i omogućava normal no disanje.

APAP (Automatic positive airway pressure) aparat automatski podeša va visinu pritiska prema potrebama pacijenta.

BiPAP (Bilevel positive airway pre ssure) aparat ima određene dvije visi ne pritiska, jednu za udah a drugu za izdah. Uglavnom se koristi kod paci jenata koji imaju povišene vrijednosti ugljen-dioksida u krvi.

Postoje brojne studije koje potvr đuju korist upotrebe CPAP aparata za liječenje apneje u spavanju kao što su: bolji kvalitet sna, snižavanje rizika za srčani i moždani udar, snižavanje krvnog pritiska, smanjivanje dnevne pospanosti, a može sniziti i vrijedno sti šećera i masnoća u krvi. Međutim, određen broj pacijenata ima neugod nosti tokom korištenja aparata jer im smeta da zaspu, pojedini imaju osjećaj zapušenosti nosa, suva usta, krvarenje na nos, iritaciju kože na mjestima gdje je maska dodiruje i osjećaj nadutosti.

Česti neželjeni efekti upotrebe CPAP aparata

Nadutost

Nadutost se obično javlja kada je pritisak pod kojim radi CPAP aparat previše visok. Uzroci mogu biti različiti i najbolje je kontaktirati ljekara ili ser visera CPAP aparata da se pronađe i otkloni uzrok ovog neželjenog dejstva.

Klaustrofobija

Pojedine osobe se osjećaju klau strofobično dok koriste CPAP masku. S obzirom na to da postoji veliki iz

bor različitih maski za CPAP aparat potrebno je odvojiti dovoljno vreme na i probati sve postojeće modele te se odlučiti za onu masku koja Vama najviše odgovara. Kod osoba koje se osjećaju klaustrofobično noviji modeli maski, tzv. „nasal pillow“, mogu biti idealno rješenje.

„Curenje vazduha“ („leak“) mimo maske Ukoliko maska nije dobro prilju bljena uz lice, ili nije dobro očišćena može doći do curenja („leak“) vazdu ha mimo maske. U ovom slučaju apa rat prepoznaje da nije dostigao zadatu vrijednost pritiska i stalno povećava pritisak pod kojim duva (ako se radi o APAP aparatu) ili uopšte ne dostiže zadatu vrijednost (ako se radi o CPAP ili BiPAP aparatu). Zbog ovoga je ne ophodno da se izabere maska koja od govara obliku i veličini lica pacijenta i da se dobro fiksira kako bi bila dobro priljubljena uz lice te da ne dolazi do curenja vazduha mimo maske.

Suv ili zapušen nos i krvarenje na nos CPAP aparat duva vazduh u disajne puteve pod povišenim pritiskom i ovo može uzrokovati suvoću, zapušenost ili krvarenje na nos. Da bi se ova ne željena dejstva spriječila potrebno je da maska bude dobro priljubljena na lice da bi se izbjeglo curenje vazduha mimo maske. Pored toga, preporuču je se koristiti ovlaživač vazduha sa grijačem. Stepen vlažnosti se može podešavati prema Vašim potrebama. Pred spavanje se može koristiti sprej za nos na bazi morske vode.

Iritacija i oštećenje kože lica S obzirom na to da maska treba da bude priljubljena uz lice i da se koristi kontinuirano iz noći u noć, može doći

Dr Sanja Glišić, spec. pulmolog, ZU “Pulmo S”, Teslić, pulmos-teslic.ba, polisomnografija.ba

Slika 2. „Nasal pillow“ maska za CPAP aparat

do iritacije kože ili pojave oštećenja kože. Da bi se ovo izbjeglo potrebno je izabrati masku odgovarajuće veli čine, potrebno je masku stavljati na čisto lice, ne koristiti masne kreme prije stavljanja maske, a na mjestima velikog pritiska se mogu koristiti i za štitni jastučići.

Infekcije

Da bi se spriječila pojava infekci je, kao što je infekcija sinusa ili plu ća, potrebno je svakodnevno i detaljno čistiti masku, dovodno crijevo i ostale dijelove aparata te redovno mijenjati filtere vazduha.

Glavobolja

Glavobolja nije čest simptom ali se može javiti ukoliko je zadati priti sak CPAP aparata previsok ili posto

ji zapušenost sinusa. U tom slučaju je potrebno koristiti sredstva koja će pomoći pravilnom funkcionisanju no sa i sinusa.

Većina navedenih neželjenih dejsta va se može olakšati i spriječiti. Najbitnije je da se i pored toga CPAP aparat koristi redovno! Ukoliko se ne koristi redovno može doći do teških zdravstvenih proble ma kao što su srčane aritmije, povišen krvni pritisak, popuštanje srca, srčani infarkt i moždani udar.

Literatura:

1. Epstein LJ, Kristo D, Strollo PJ, Friedman N, Malhotra A, Patil SP et al. Clinical guidelines for t he evaluation, management and long-term care of obstructive sleep apnea in adults. J Clin Sleep Med 2009;5(3):263-276.

2. AASM. AASM Manual for the Scoring of Sleep and Associated Events, Version 2.0.2

3. Punjabi NM. The Epidemiology of Adult Obstructive Sleep Apnea. Proc Am Thorac Soc 2008;5:136143.

4. Kapur VK, Auckley DH, Chowdhuri S, Kuhlmann DC, Mehra R, Ramar K, Harrod CG. Clinical practice gu ideline for diagnostic testing for adult obstructive sleep apnea: an American Academy of Sleep Me dicine clinical practice guideline. J Clin Sleep Med. 2017;13(3):479–504.

5. Hedner J, Franklin K, Peker Y. Co ronary artery disease and sleep apnea.In:Krzger MH, Roth TT, De ment WT, editors. Principles and practice of sleep medicine, 5th ed. Philadelphia, PA: Elsevier;2011. pp. 1393-1399.

6. Yumino D, Tsurumi Y, Takagi A, Suyuki K, Kasanuki H. Impact of obstructive sleep apnea on clini cal and angiographic outcomes following percutaneous coronary intervention in patients with acute coronary syndrome. Am J Cardiol 2007;99:26-30.

7. Glantz H, Thunstrom E, Herlitz J, Cederin B, Nasic S, Ejdeback J, Peker Y. Occurence and Predic tors of Obstructive Sleep apnea in a Revascularized Coronary Artery Disease Cohort. Ann Am Thorac Soc 2013; 10 (4):350-356.

8. Lee CH, Khoo SM, Tai BC, Chong EY, Lau C, Than Y et al. Obstruc tive Sleep Apnea in Patients Ad mitted for acute Myocardial Infarc tion. CHEST 2009;135:1488-1495.

9. Peker Y, Kraiczi H, Hedner J, Loth S, Johansson A, Bende M. An inde pendent association between ob structive sleep apnoea and coro nary artery disease. Eur Respir J 1999;14(1):179-84.

10. Peker Y, Hedner J, Kraiczi H, Loth S. Respiratory disturbance in dex: an independent predictor of mortality in coronary artery dise ase. Am J Respir Crit Care Med 2000;162(1):81-6.

11. Peker Y, Hedner J, Norum J, Kra iczi H, Carlson J. Increased inci dence of cardiovascular disease in middle-aged men with obstructi ve sleep apnea: a 7-year followup. Am J Respir Crit Care Med 2002;166(2):159-65.

12. Peker Y, Carlson J, Hedner J. Increased incidence of coronary artery disease in sleep apnoea: a long-term follow-up. Eur Respir J 2006;28(3):596-602.

SPECIJALISTIČKA PULMOLOŠKA AMBULANTA

Pulmo

Alergotestiranje

Spirometrija

Polisomnografija

Spec. pregled djece i odraslih

Ultrazvuk pluća i abdomena

Očitavanje rendgenskih snimaka pluća

Lihen

planus je papuloskvamozna dermatoza, karakterisana speci fičnim lividnim zaravnjenim pa pulama, pruritusom i promenama na sluznicama.

Lihen planus je često oboljenje, ne pokazuje značajne geografske, rasne ili polne razlike u učestalosti. Javlja se u svim uzrastima, najčešće izme đu 30-60 godina.

Obično podrazumijeva oštećenje epidermisa celularnim imunim meha nizmima, koji obuhvataju prezentaciju nepoznatog antigena u epitelu i ak tivaciju CD8+ citotoksičnih limfocita. Oslobađaju se medijatori inflamacije (kombinacija Th1 i Th2 profila, proinfla matorni i antiinflamatorni), pokrenuta je apoptoza keratinocita bazalnog sloja i poremećaj sazrijevanja (keratiniza cije) u ostalim slojevima epidermisa.

Zapažena je udruženost sa hepati tis C virusnom infekcijom; pretpostav ljeno je da izmjene citokinih profila u sklopu hepatitisa C čine ove bolesnike prijemčivim za nastanak mukokutanih manifestacija lihena.

Amalgamske plombe su znača jan etiološki faktor oralnog lihen planu sa, što se tumači ili kontaktnom preo setljivošću (pozitivan epikutani test na živina jedinjenja) ili iritativnim efektom galvanskih struja koje se stvaraju iz među dentalnih punjenja različitih vr sta (bimetalizam). Procijenjeno je da uklanjanje amalgamskih plombi ima povoljan efekat u oko 90% bolesnika sa oralnim lihenom.

Erupcije slične lihen planusu (li henoidne) mogu biti izazvane brojnim lijekovima (soli zlata, analgetici, an tibiotici, antiepileptici, hlorohin, ACE inhibitori, antituberkulotici, oralni anti dijabetični lekovi) ili hemikalijama (ra zvijači kolor-filmova).

Tipične kožne promjene lihen ruber planusa su lividne, sjajne, zaravnjene papule, prečnika od 2 do 10mm, sa finom mrežastom bjeličastom struk turom na površini (lihenska mrežica ili Wickham-ove strije).

Predilekciona mjesta su unutrašnje strane zglobova ručja, gležnjevi, pred nje strane potkoljenica, lumbalna regi ja, potom u narednim mjesecima obič no dolazi do diseminacije promjena.

Lihenske promjene mogu se ras porediti u kratkim linearnim oblicima duž linija ogrebotina ili češanja kože (Koebner-ov fenomen, izomorfni odgo vor da traumatizovanje kože uzrokuje ispoljavanje novih lezija). U egzante

Lichen planus

matičnim oblicima erupcija novih lezija je generalizovana i brzo progresivna. Svrab je obično intenzivan.

Po sanaciji papula ostaje svije tla hiperpigmentacija, koja postepe no izblijedi.

Postoje broje kliničke varijante ku tanog lihen planusa, koje se međusob no razlikuju po morfologiji lezija ili nji hovoj distribuciji.

Hipertrofični lichen ispoljava se verukoznim plakovima, obično na ek stenzornim stranama potkoljenica per zistentnog toka. Erozivnim oblikom li hena, uz promjene na oralnoj mukozi i genitalijama, mogu biti zahvaćeni dla novi i tabani sa hroničnim eritemato znim erodiranim površinama.

Bulozni lichen planus nastaje in tenzivnijim oštećenjem zone bazalne

membrane, bule se javljaju obično na postojećim lihenskim promjenama.

Pemfigoidni lichen je rijedak oblik, predstavlja kliničku i patohisto lošku kombinaciju lihen planusa i bu loznog pemfigoida, bule se osim na lihenskim lezijama javljaju i na klinič ki nepromijenjenoj koži. Atrofični lihen planus ispoljava se atrofičnim, često hipopigmentovanim lezijama. Lichen planus pigmentosus ima prominen tnu hiperpigmentovanu komponentu. Linearni lichen planus predstav lja grupisanje papuloznih promjena; - najčešće se linearne lihenske le zije pružaju duž ekstremiteta, - mogu biti distribuisane i duž dermatoma (područje kože inervisa no istim spinalnim nervom).

Lihenske promjene se javljaju na

Dr med. Kristina

Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

sluznicama usne duplje, genitalijama, analnoj, jednjaka, nosa, larinksa, kon junktive.

Procjenjena prevalenca je da oko 1% odrasle populacije ima lihenske lezije na mukozama. Oralne lihenske promjene javljaju se u oko 60-70% bolesnika sa lihen ruber planusom, a kao izolovana manifestacija u 2030% oboljelih.

Na oralnoj sluznici najčešće se javlja retikularni oblik lihena; splet bjeličastih linija formira mrežicu čip kastog izgleda na bukalnoj mukozi u visini premolara, rjeđe na jeziku, ver milionu ili labijalnoj mukozi.

Ostali oblici lihena oralne sluznice su: plak, papulozni, atrofični, erozivniulcerozni i bulozni.

Erozivni lihen je najteža forma za hvatanja sluznice, češće se javlja u sta rijih osoba, bolne erozije nalaze se često na tvrdom nepcu, na mukozi gingive, jezika, čak i usnama, podu usne du plje. Erozivne oralne promjene imaju povećanu sklonost ka malignoj altera ciji, pogotovo kada postoji udruženost sa drugim karcinogenima (duvan). Pro cijenjena učestalost alteracije je 0,55%, najčešće se javlja na jeziku, bukal

noj mukozi, gingivi, rijetko na usnama.

Nokti u lihen planusu mogu biti karakteristično izmjenjeni, sa naglaše nim uzdužnim brazdama i stanjenjem nokatne ploče. Rjeđe se javljaju teži oblici distrofije nokatnih ploča, mo guća je i njena parcijalna destrukcija (pterygium unguis).

Zahvatanje kapilicijuma manife stuje se keratotičnim folikularnim pa pulama koje dovode do trajne destruk cije zahvaćenog folikula i ireverzibilne ožiljačne alopecije (planopilarni lihen).

Lihen planus ima samoograniča vajući tok, lezije iščezavaju u roku od devet mjeseci u oko polovine bolesni ka, dok poslije dvije godine oko 85% bolesnika više nema kožne promjene.

Oralne lezije povlače se sporije, i mogu perzistirati godinama po iščezavanju kožnih simptoma. Alopecija u plano pilarnom lihenu je trajna.

Klinička slika je obično dovoljna za postavljanje dijagnoze u tipičnim slu čajevima. U slučajevima sa atipičnim izgledom, distribucijom ili kliničkim to kom biopsija kože sa patohistološkom analizom, podaci o uzimanju lijekova i laboratorijske analize (hepatitisi) mogu biti neophodne.

Diferencijalna dijagnoza može upućivati na mnoga oboljenja. Ona je veoma bogata i zavisi od forme bolesti. Lihenoidne erupcije, sekundarni sifilis, psorijaza, slični su idiopatskom lihen planusu. Linearni lihen planus treba razlikovati od linearnih epidermalnih nevusa i lichen striatus-a. Diferenci jalna dijagnoza planopilarnog lihena u odnosu na ostale cikatricijalne alo pecije nije jednostavna. Erozivni lihen liči na oralni eritemski lupus ili auto imune bulozne dermatoze. Lihenoid ni oblik hroničnog GVHD (graft versus host disease, reakcija kalema protiv domaćina) ima jasnu povezanost sa alogenom transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze.

ZAGOVARAJMO

Ako ste Udruženje koje zastupa o sobe sa mentalnim problemima, jednu od najmarginalizovanijih grupa lica u porodici osoba sa invalidi tetom, one za koje neko misli da ih se treba kloniti i da su njihovi kapaciteti za život ugašeni, onda ste krenuli „putem kojim se rjeđe ide“, putem prepreka i izazova. Udruženje „Zajedno“ je da nas jedino aktivno udruženje u Repu blici Srpskoj, a rijetko u Bosni i Her cegovini koje zastupa interese osoba sa mentalnim problemima, a zajednici ukazuje na značaj njihove integracije. Udruženja sa istom misijom, koja je Udruženje „Zajedno“ osnovalo 2012. godine u osam lokalnih zajednica Re publike Srpske, Projektom „Stvarajmo nove resurse“, finansiranim sredstvi ma Vlade Švajcarske, danas su pred gašenjem, ili su već ugašena.

Svjesni samo da se svako od nas može suočiti sa mentalnom bolešću ili životnom situacijom koja zna biti „okidač“ za mentalnu bolest. Dodatni problem je što su osobe oboljele od mentalnih bolesti posebno „obilježe ne“, a o njima se kao o sramoti nera do priča i u porodici, jer su mentalne bolesti su još jedan od najvećih tabua.

Zbog proteklog rata i perioda tranzi cije, Bosna i Hrcegovina se može prepo znati kao zemlja sa povećanim rizicima po mentalno zdravlje u kojoj postojeći resursi za zaštitu mentalnog zdravlja ne mogu u potpunosti odgovoriti potreba ma stanovnika. Obeshrabruje neosjet ljivost konteksta po pitanjima koja se odnose na zaštitu mentalnog zdravlja i zaštitu mentalno oboljelih, ali i ne posvećenost u provođenju donesenih politika i strategija koje se odnose na

Zagovarajmo zajedno Čuvajmo mentalno zdravlje, jednako važno za sve nas

kvalitetniju zaštitu mentalnog zdravlja i zaštitu ljudskih prava ove populacije. Zaključak sa okruglog stola porodica koje u svom domaćinstvu imaju oso bu oboljelu od mentalne bolesti, koji je Udruženje „Zajedno“ organizovalo po Projektu “Jačanje kapaciteta porodica za brigu o mentalno oboljelom članu“, rađenom po Projektu mentalnog zdrav lja u BiH, na njbolji način ilustruje nji

hova iskustva u ovom smislu. „Posto jeći loši uslovi na odjeljenjima gdje se liječe ljudi sa psihijatrijskim problemi ma ne odražavaju samo odnos društva prema mentalnom zdravlju i mentalno oboljelima, nego i utiču na kadrovske kapacitete, motivaciju osoblja, liječenje pacijenata, ali i prateću stigmu. U ta kvim uslovima pacijenti i njihovi srod nici gube svaku nadu.“

ZA VEĆU

Ćutanje profesionalaca koji rade na liječenju i socijalnoj zaštiti mental no oboljelih lica, iako je očito da psi hijatrijske institucije, kao i institucije socijalne zaštite, ne raspolažu resur sima koji mogu obezbijediti optimal nu zaštitu mentalnog zdravlja i soci jalnu zaštitu ovih lica, govori samo za sebe. Da li, radeći ovaj teški posao u kojem su najčešće usamljeni, profesio nalci zbog pretrpanosti i bespomoćno sti, gube motivaciju? Da li zbog druš tvene zanemarenosti važnosti zaštite mentalnog zdravlja i zaštite mentalno oboljelih gubimo u prevenciji mental nog zdravlja i doprinosimo uništavnju kapaciteta ljudi sa mentalnim proble mima za život i rad? Da li takvim od nosom doprinosimo propadanju njiho vih porodica i cvjetanju stigme, kao i većim troškovima za zdravstvenu i in stitucionalnu zaštitu, pitanja su na koja treba dati odgovore.

Za glavnu prepreku za napredak u izgradnji resursa za zaštitu mentalnog zdravlja i mentalno oboljelih, označena je društvena stigma. Sigurno je da sti gmatizacija duševne bolesti ne ostaje

samo na pojedincu, ona se prenosi na porodicu, one koji rade sa ovim ljudi ma, cijelu zajednicu, lijekove i liječenje.

Udruženje „Zajedno“ svojom misi jom od 2006. godine nastoji promovi sati značaj zaštite mentalnog zdravlja svih ljudi zbog važnosti za opšte zdrav lje i funkcionisanje te učiniti vidljivijim lica koja se liječe od mentalnih bolesti, uključujući i vrijednosti koje ova lica imaju. Djelatnost Udruženja je dnevno zbrinjavanje odraslih, mentalno invalid nih lica u Dnevnom centru „Zajedno“ koje se usluge pružaju podrškom JU Centra za socijalni rad Banjaluka, koji ove usluge naručuje i kontroliše njihov kvalitet. Ovaj inovativni model brige u zajednici, namijenjen je u osnovi ja čanju socijalnih kapaciteta osoba sa mentalnim problemima, mada je nje gova uloga kao mjesto gdje se oku pljaju ova lica, donoseći sa sobom ra zličite probleme, mnogo kompleksnija.

Petnaestogodišnji rad Dnevnog centra „Zajedno“ pokazao je više struke rezultate u radu sa korisnici ma, prije svega one koje se odnose na stabilizaciju mentalnog zdravlja ko

Projekat

„Zagovarajmo zajedno“

Tražeći rješenja za promjene, Udruženje „Zajedno“ Banjaluka, aktivnostima Projekta „Zagovarajmo zajedno“ planira otpočeti proces zagovaranja sa većim učešćem mladih ljudi, studenata koji se obrazuju za znimanja so cijalnog rada i psihologije. Ovaj Projekat rezultat je finan sijske podrške Evropske unije u okviru Projekta „Bolja socijalna uključenost kroz osnaženu IRIS mrežu orga nizacija civilnog društva“. Implementira ga LIR CD (LIR civilno društvo) - nosilac projekta i ASB (Arbeiter-Sama riter-Bund) - partner. Projekat „Zagovarajmo zajedno“ je sa implementacijom započeo je 1.6.2022. godine i traja će do 31.1.2023. godine. Sam naziv Projekta asocira na poziv Udruženja „Zajedno“ za pridruživanje zagovaranju veće posvećenosti društva zaštiti mentalnohg zdravlja i mentalno oboljelih.

Cilj ovog projekta je saznati više o stavovima stude nata o značaju zaštite mentalnog zdravlja, potrebama i mogućnostima osoba sa mentalnim problemima za život u zajednici te senzibilisati ih za aktivno učešće u zago varačkim aktivnostima Udruženja „Zajedno“. Prezentaci ja rezultata anketnog istraživanja sa studentima biće po vod za organizovanje okruglog stola, ali to nije jedini cilj organizovanja ovog okruglog stola. Namjeravaju se i ak tuelizovati teme o zaštiti mentalnog zdravlja te o zdrav stvenoj i socijalnoj zaštiti ljudi sa mentalnim problemima. Organizovanje okruglog stola planirano je u toku novem bra. Zaključci okruglog stola o načinu i sadržajima koji mogu dati rezultate u procesu zagovaranja biće korišteni u budućem zagovaranju i za buduće projektne aktivnosti. Planirano je da se na okruglom stolu okupe predstavnici zajednice koji su na bilo koji način povezani sa zaštitom mentalnog zdravlja i mentalno oboljelih, predstavnici ko rinisnika i članova porodica, donosioca odluka, organiza cija koje zastupaju interese osoba sa invaliditetom, onih koji se zalažu se za ljudska prava te predstavnici Univer ziteta - Studija socijalnog rada i Katedra za psihologiju, uključujući i studenate.

Treba naći i odgovore zašto smo sve dalje jedni od drugih, od etičnosti, zašto bježimo od izazova, saosjeća nja i osjećaja da smo dužni raditi posvećeno, ali i pomoći onima koji svoje probleme ne mogu riješiti bez nas, jer je sve povezano međusobnim uticajem i tiče se svih nas.

risnika, bolje socijalno funkcionisanje, veću vidljivost, smanjenje autostigme i kvalitetniji život. Prednost ovog modela zaštite, kao naprednijeg i racionalni jeg, je u tome što omogućava licima sa problemima u mentalnom zdravlju da žive kod kuće, među drugim ljudi ma. Izmiještanje osoba sa mentalnim problemima u institucije, koje zna tra jati i do kraja života, osim što zahtijeva veće finansijsko ulaganje društva, ne humano je i kršenje je ljudskih prava,

Anđelija Popović, menadžer projekta - „Zagovarajmo zajedno“

ukoliko smještaj ne zahtijeva stanje osobe, zbog čega je to krajnja opcija. Nažalost, i pored toga što je zajednica vrednovala usluge dnevnog zbrinjava nja u Dnevnom centru „Zajedno“ kao važne i moguće u svakoj lokalnoj za jednici, ovaj model brige je do danas ostao jedini u cijeloj BiH.

Zapažanja Udruženja su da po drška zajednice održivosti i razvoju postojećih usluga iz godine u godi nu posustaje, a teret brige za osobe sa mentalnim problemima prebacuje se na Udruženje. Udruženje „Zajed no“ za to nema kapacitete. Rezultati u radu sa korisnicima bitno su pove zani sa ljudskim resursima koji su go dinama, zbog ograničenih sredstava, gorući problem Udruženja. Zahtjevi i izazovi koji se stavljajuju pred struč ne radnike, uz skromne naknade, rizik su za održivost ovih jedinih usluga u zajednici, namijenjenih licima sa pro

blemima u mentalnom zdravlju. Sve navedeno govori o snazi stigmatiza cije i društvenoj nezainteresovanosti za zaštitu ove ranjive grupe.

Organizacija i struktura aktivno sti u Dnevnom centru „Zajedno“, kroz terapijski rad sa terapeutima, usmje rena je na rasterećenje i osnaživanje samopouzdanja korisnika prepoznav njem vlastitih vrijednosti, poštovanje i pripadnost, poput poruke „Ne zaboravi uvijek samo uz Tebe“, čega su ovi ljudi sa velikim malim problemima svjesni. Kako sami kažu, sve ovo im pomaže da žive ispunjenije, da nisu usamljeni da su dalje od misli da podignu ruku na sebe. Povjerenje korisnika jednih prema drugima i prema osoblju, kao plod međusobnog razumijevanja i te reta koji nose, u stvari je razumijevanje međusobne ljubavi koja je tu između njih i pečat samozaštite.

To jeste snaga, ali ne i rješenje.

Treba reći da osobe sa mentalnim problemima danas žive u krajnje ne povoljnom položaju koji svakako uti če i na oporavak od mentalne bolesti. Problem je što se ove ranjive osobe, kao i njihove porodice, zbog bespo moćnosti mire sa svim što ih je za teklo. Iskustva Udruženja „Zajedno“ pokazuje da rješenja treba tražiti u aktivnom i kontinuiranom zagovaranju u koje treba, osim profesionalnih lica, korisnika usluga mentalnog zdravlja i dr. uključiti i mlade ljude.

Treba čuti one koji imaju probleme u mentalnom zdravlju i one koji su uz njih, kako se osjećaju među nama i šta je najvažnije za njihovu zaštitu, koli ko su njihove zdravstvene i socijalne potrebe zadovoljene. Treba čuti i one koji poznaju put i perspektivu bolesti, da li im uslovi u kojima rade i drugi resursi omogućavaju pravovremenu i kvalitetnu dijagnostiku i da li su sku pi lijekovi dostupni onima koji boluju od drugih bolesti, jednako dostupni i ljudima sa mentalnim poremećajima. Treba podstaći zajednicu da uključi vanjem svih osoba sa invaliditetom u život zajednice, daje veću važnost u ostvarenju napretka. Treba podržati održivost postojećih usluga, ojačati nji hov kvalitet i krenuti putem uvođenja novih modela vaninstitucionalne brige za lica sa mentalnim problemima, nji hovu rehabilitaciju i zapošljavnje.

Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

Pripremila: Ružica Atanacković, koordinatorka Dnevnog centra „Zajedno“ Banjaluka

Završetak

Projekta „Prevencija so matskih oboljenja kod osoba sa mentalno-zdravstvenim poteško ćama“ obilježen je uspješnom reali zacijom planiranih aktivnosti koje je Udruga „Neuron“ iz Odžaka realizirala za 35 svojih članova u Domu zdravlja Odžak sa timovima obiteljske medici ne i podrškom zdravstvenih profesio nalaca. Sve aktivnosti realizirane uz podršku Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini (PMZ BiH) koje podržava Vlada Švicarske, a imple mentira Asocijacija Institut za popu laciju i razvoj (IPD) u partnerstvu sa Federalnim ministarstvom zdravstva i Ministarstvom zdravlja i socijalne za štite Republike Srpske. Ovaj projekat je odobren od PMZ BiH, III faza u pe riodu prosinac 2021 – rujan 2022. go dine, kroz program povećanog nadzora općeg fizičkog zdravlja i suradnju sa timovima obiteljske medicine DZ Od žak. Specifični ciljevi projekta bili su: poboljšati kvalitetu i dostupnost uslu ga obiteljske medicine za osobe sa mentalnim poteškoćama putem po boljšanja i jačanja senzibilizacije ti mova obiteljske medicine u praćenju somatskog zdravlja osoba sa mental nim poremećajima; podrška obitelji u kojoj korisnik živi, što povoljno utiče na porodičnu klimu i dugoročno prevenira nastanak sindroma sagorijevanja kod članova obitelji; smanjenje stigmatiza cije i diskriminacije u okviru ove vulne rabilne populacione grupe; podizanje svijesti korisnika usluga zaštite men talnog zdravlja i članova njihovih obi telji o komorbiditetu mentalnih pore mećaja i somatskih oboljenja. Glavni i krajnji cilj projekta definirani su kao poboljšanje pristupa i kvalitete uslu ga za zaštitu općeg zdravlja osoba s mentalnim poremećajima, što se u ko načnici i ostvarilo. Suglasnost provedbi projekta dali su menadžment i vodite ljica Službe obiteljske medicine Doma zdravlja Odžak, a sistematskim pregle dima, dijagnostikom i specijalističkim i pregledima omogućene su pretrage

Korisničke inicijative

„Neuron“ u zajednici

koje većina nije godinama uradila, po put ginekološkog pregleda, uzimanja briseva za PAPA test i mamografije za žene, ali i zubno-zdravstvena zašti ta, ultrazvučna dijagnostika, i drugo. Uz opremljen prostor kancelarjskim i kuhinjskim namještajem omogućeno je održavanje brojnih edukativnih ra dionica sa temama važnim za fizič ko zdravlje i organske komorbiditete

mentalnih poremećaja, namijenjene korisnicima usluga i zdravstvenim profesionalcima. Treneri, korisnici i profesionalci u poznavanju i zagova ranju Ljudskih prava i Prava osoba sa mentalnim i kognitivnim invaliditetom održali su 17 radionica s ciljem pove ćanja senzibiliteta u zajednici, sma njenje stigme i diskriminacije za obo ljele i članove njihovih obitelji.

Velika važnost projekta ogledala se i u jačanju kapaciteta korisničkog udru ženja. Upriličena je studijska posjeta Udruženju za pomoć u duševnoj nevolji Tuzlanskog kantona „Fenix“ Tuzla i za jednički susret i sastanci u Odžaku tri srodna udruženja: „Vrapčići“ iz Slavon skog Broda, „Fenix“ iz Tuzle i „Neuron“ iz Odžaka na kojima su razmijenjena iskustava vezana za temeljne ciljeve aktivnosti u zajednici i date smjernice za kontinuiranu daljnju suradnju. Također, sredinom rujna 2022. godine održana je edukativna radionica u Novom Gra du kod Odžaka kao dio na aktivnostima ojačavanja kapaciteta Udruge i njenih članova. Sa 23 učesnika obrađene su sljedeće teme: stvaranje službi bez pri sile, nasilja i zlostavljanja; osnaživanje korisnika u zagovaranju prava; i po drška polaznicima treninga govorništva na kojoj su treneri korisnici zagovarali mogući oporavak od bolesti i vlastitim pričama podijelili iskustva bolesti i pu teve i načine postizanja, ali i održava nja oporavka. Također, polovinom rujna 2022. godine u Banjaluci trima članica ma (Edina Emić, Nerma Hamzić i Nermi na Džananović) UG „Neuron“ iz Odžaka uručeni su certifikati trenera-govornika i sada udruženje ima šest trenera-go vornika i 10 trenera u poznavanju i za govaranju ljudskih prava i prava osoba sa mentalnim i kognitivnim invalidite tom od čega su šest treneri korisnici a četiri trenera profesionalci iz Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Odžak. Sve aktivnosti doprinijele su odr živosti udruženja te se slične ili druge aktivnosti i projekti planiraju imple mentirati i u budućnosti u kontinuitetu.

Pripremila: Ana Majić, dipl. med. sestra/okupacioni terapeut, koordinatorica projekta, Centar za mentalno zdravlje Odžak

Napomena: Sve osobe na fotografijama suglasne su s njihovom objavom.

Kraj

ljeta je i početak širokih pri prema i planiranih aktivnosti za obilježavanje dana u godini ko ji se fokusiraju na zaštitu mentalnog zdravlja kroz prevashodno preventivne i edukativne programe. Udruženje gra đana za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji “Sonata” iz Trebinja je i ove go dine aktivno nastavila sa nizom tradi cionalnih, ali i novih akcija u lokalnoj zahjednici, ali i van nje.

Jedna od njih je i obilježavanje 10. septembra, Svjetskog dana prevencije samoubistva. Stručnjaci upozoravaju da o suicidu treba više i otvorenije govo riti te da osobama čiji su bližnji reali zovali samoubistvo treba kvalitetnija i sveobuhvatna pomoć i šira socijalna podrška. Temelj prevencije suicida je izostanak bilo koje vrste osude osoba koje sebi oduzmu život, ali i glorifikova nje herojstva učinjenog. Većina ljudi koji razmišljaju o samoubistvu kao jedinom rješenju potraži pomoć, ali je, osim psi hijatrijskih bolnica, i dalje značajno mali broj ustanova kojima se mogu obratiti. Više je ljudi koji razmišljaju ili pokušaju oduzeti vlastiti život nego što je smrtnih slučajeva zbog saobraćajnih nesreća, ubistava ili su posljedice konzumira nja opojnih droga. Udruženje “Sonata” zato koristi moto „Pruži mi ruku, budi mi prijatelj!“

Brojni susreti članova i predstavni ka UG “Sonata“ bili su dio ranojesenjih aktivnosti. Samo prisustvo prijatelja je ljekovito i dovoljno da se osjetite jako, dok kvalitetne prijateljske veze uma njuju efekat stresa i čuvaju mentalno zdravlje. To su dovoljni razlozi da svako od nas nastavi da njeguje prijateljstva. Tradicionalna „Sonatina“ prijateljstva sa kolegama iz Trebinja i Beograda dio

Korisničke inicijative

“Sonata” Trebinje –aktivnosti u kontinuitetu

su avgustovskih i septembarskih aktiv nosti. Tokom posjete kolega iz Kotora, Podgorice i Mostara održan je zajed nički sastanak koji je obrađivao pita nja od važnosti za članove „Sonate“, ali i sve osobe sa smetnjama u men talnom zdravlju: mentalno zdravlje u zajednici, poštovanje prava osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju, ali i pitanja korupcije. Najupečatljivija je ostala puna podrška kolega naporima „Sonate“ za aktivan rad u zajednici u kojoj djeluju kao dio programa “Stop predrasudama“.

Predstavnice Udruženja građa na “Sonata” i “Stop mobbing” dana 25.8.2022. godine bile su u posjeti vo dećoj psihijatrijskoj ustanovi u Crnoj Gori - Specijalnoj bolnici „Dobrota“ u Kotoru. Predstavnici „Sonate“ i „Stop mobbing“-u imali su osjećaj da borave u nekom ljetovalištu s pogledom na mo re, a ne bolničkoj ustanovi. U ovoj bolni ci se u kontinuitetu provode aktivnosti u borbi protiv stigmatizacije i diskrimi nacije lica sa smetnjama u mentalnom zdravlju, promociji zdravih stilova života i prevenciji mentalnih poremećaja, kroz

Pripremile: Miholjka Janković („Sonata”) i Anica Ramić (“Stop mobbing”), Trebinje

stalna učešća i prisutnost zaposlenih, na javnim tribinama, predavanjima, medi jima i lokalnim servisima.

Trodnevno druženje članova UG „Sonata“ i „Stop mobbing“ iz Trebinja sa dragim prijateljima, članovima Udru ženja za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji TK „Fenix“ iz Tuzle još je jedna od aktivnosti, uspostavljena poveziva njem ovih udruženja sa istim ciljevima:

promocija prava osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju, veća socijalna uključenost, unapređenje kvaliteta ži vota osoba s mentalnim poremećaji ma i borba protiv korupcije u zdravstvu. Prije početka radnog dijela, predstav nice „Stop mobbing“-u Anica Ramić i „Sonate“ Trebinje Miholjka Janković organizovale su za devetoro gostiju iz Tuzle obilazak grada Trebinja, pokuša

vajući da im dočaraju ljepote grada Sun ca, Starog grada, Crkvine, Arslanagića mosta i drugih gradskih znamenitosti, kada gosti nisu krili svoje oduševljenje prikazanim posebnim utiskom koji Tre binje i inače ostavlja na svoje posjetio ce. Na sastanku pod nazivom „Mentalno zdravlje u zajednici“ su, pored gostiju iz Tuzle, prisustvovali i predstavnici Grada Trebinja i drugih organizacija civilnog sektora. Zajednički zaključak je nagla sak na stalnoj promociji prava osoba sa invaliditetom i kontinuirana eduka cija osoba sa smetnjama u mentalnom zdravlju i članova njihovih porodica kako bi im se pomoglo da se bore sa uteme ljenim predrasudama koje omalovaža vaju njihove vrijednosti, kao i stalna ula ganja u njihovu socijalnu rehabilitaciju.

Tokom ljetnih mjeseci u posjeti „So nati“ i Trebinju boravili su predstavnici Specijalne bolnice za hroničnu psihija triju Modriča u uzvratnoj posjeti, kada su u ambijentu starog Trebinja nastavili da se unapređuju ranije uspostavljeni bliski i kvalitetni odnosi, prevashodno vezani za osobe iz Trebinja i Hercegovine, ko je borave u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

Sve opisane aktivnosti UG „Sonata“ Trebinje dio su uspostavljenih saradnji i širenja mreže organizacija i institu cija, sa ciljem značajnijeg poboljšanja poštovanja prava i oporabvka lica sa smetnjama u mentalnom zdravlju u lo kalnoj zajednici.

Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

Mnogo

je inspirativnih priča o ljudima koji su uspjeli pobijediti razne nedaće i katastrofe, preživjeti često višestruke negativne okolnosti u svom odrastanju te kasnije uspjeti u životu.

Nagon za preživljavanjem je jak i većina ljudu pokazuje psihološku otpornost na negativne uticaje. Međutim, otpornost ne podrazumijeva apsolutnu neranjivost ili potpuni izostanak psihološke uznemirenosti, već sposobnost i kapacitet za suočavanje s različitim životnim teškoćama.

Psihološka otpornost može se definisati kao pozitivno prilagođavanje uprkos nepovoljnim životnim okolnostima i nedaćama sa kojima se ljudi neminovno susreću.

Proglašavanje nekoga otpornim ili neotpornim u osnovi je pogrešno, budući da se ne radi o stabilnoj osobini, već o složenom i interaktivnom procesu, stoga preporučljivo je da se radije koriste izraz poput toga da neko pokazuje „otporan obrazac“.

Psihološka otpornost

i vještine i načine na koje ih možete iskoristiti.

• Postavite jasne i realne ciljeve jer vam oni mogu biti životne smjernice te dati strukturu i svrhu u svakodnevnom životu.

• Sagledajte situaciju iz različitih perspektiva i razmotrite sve mogućnosti koje su vam na raspolaganju.

• Ako vam se čini da su problemi preveliki, podijelite ih na manje dijelove i krenite rješavati jedan po jedan. Vještina rješavanja problema korisna je jer vas usmjerava na problem i planiranje mogućih rješenja, što olakšava psihološku prilagođenost.

• Usmjerite se na regulaciju vlastitih emocija: prepoznavanju emocija, prihvaćanju i adekvatnom nošenju s neugodnim emocionalnim stanjima.

Neugodne emocije su normalne reakcije na nenormalna događanja.

Razgovarajte o svojim emocijama, izdvojite vrijeme za sebe, posvetite se aktivnostima u kojima uživate.

Vježbajte tehnike opuštanja.

• Budite optimistični - nastojte pronaći nešto dobro u situaciji u kojoj se nalazite. Sagledavanje situacije iz drugog, pozitivnijeg ugla, povezano je s psihološkom otpornosti.

• Humor je strategija koja pomaže u nošenju sa stresom, bez obzira na to koliko vam se čini besmislenim u periodu prolaska kroz težak period.

od njih, koji djeluju kao otporni, jer iz nekog razloga potiskuju probleme ili imaju izražen drajver “Budi jak”.

Takve osobe naizgled djeluju da nikada nisu pod stresom. Međutim, to ne mora da znači da posjeduju psihološku otpornost.

Šta podrazumijeva “otporan obrazac” i kako možemo jačati psihološku otpornost?

Kako biste lakše prolazili kroz životne poteškoće i jačali psihološku otpornost u prilogu neke od preporuka:

• Vodite brigu o svom zdravlju (pravilna ishrana, dovoljno sna, fizička aktivnost)

• Psihološku otpornost jačamo kroz održavanje dobrih međuljudskih odnosa. Socijalna podrška i osjećanje da niste sami uvijek je važno u životu, a posebno u životnim krizama.

• Vjerujte u svoju sposobnost suočavanja i nošenja s izazovima. Prisjetite se nekih teških situacija i perioda koje ste uspješno prevazišli.

• Osvijestite svoje pozitivne osobine

Možda ste sreli ljude, ili ste vi jedan

Jedna japanska poslovica kaže: “Bambus koji se savija je snažniji od hrasta koji se opire.”

U redu je pokazati znake slabosti i niko vas neće etiketirati kao slabića jer suze, tuga, nemoć su normalna reakcija na teške životne događaje.

Psihološka otpornost predstavlja nevidljivi štit koji nam pomaže da se podignemo i nastavimo dalje svaki put kada padnemo.

Koliko god da je teško, ne dajte se obeshrabriti. Uvijek možete potražiti podršku najbližih i pomoć od stručnjaka koji će vam vrlo rado dati smjernice i podršku.

Psihološka otpornost ne znači živjeti bez teškoća i neprijatnih emocija, nego uprkos njima nastaviti dalje.

Vida Lazarević, dipl. psiholog

Lekovito

bilje je čovekov pratilac od najdavnijih vremena, a to potvrđuje činjenica da su u pećinama u kojima je živeo čovek kamenog doba pronađeni ostaci crnog sleza, hajdučice i kantariona. To potvrđuju i brojne knjige starih civilizacija koje precizno objašnjavaju delovanje velikog broja biljaka u lečenju i prevenciji bolesti. Biljkama možemo zahvaliti za izlečenje nebrojenih ljudi tokom cele istorije: od stare Kine i Indije, preko Persije, Grčke i Rima i svuda drugde, širom sveta. Od Azije, Afrike, Evrope, Južne i Severne Amerike, od najmanjih plemena, do samih država, svuda su biljke bile nezaobilazne u lečenju obolelih.

Poznato je da su i Hipokrat i Plinij i Avicena u lečenju uglavnom koristili lekovito bilje i tako je bilo vekovima, sve do prve polovine dvadesetog veka, kada se počelo s potiskivanjem biljnih lekova, boraca protiv bolesti sa višemilenijumskim iskustvom, novokomponovanim, sintetičkim, kojima nije trebao ni jedan vek da pokažu svoju ružnu stranu, jer su u naše telo gotovo uvek ulazili kao gosti koji su za sobom ostavljali neku štetu. Na sreću, taj jedan celi vek je otvorio oči mnogima i polako, malo pomalo, država po država, su počeli da traže biljke, stare oprobane majstore koji znaju kako da vas spasu od napadača, a da vas lično ne ozlede.

Tek sada shvatamo sa koliko je više mudrosti novim lekovima prišla

Lekovito bilje, ponovo na velikoj sceni

Goran Poletan, fitoterapeut

Kina. Naime, ona nije podlegla histeriji novog vremena i potpuno je sačuvala sva svoja tradicionalna iskustva, tako da je prirodna medicina ostala do današnjih dana deo medicinskih terapija. U Evropi moramo, opet, krenuti ispočetka, jer su jedine koje su sačuvale istinsko iskustvo u biljnom lečenju samo retke porodice koje su uspele da sačuvaju stara znanja, uprkos višedecenijskim pokušajima “zvanične nauke” da se one zauvek izbrišu iz kolektivnog narodnog sećanja.

onda se kao posledica njihovog korišćenja javlja kandida, pa već moraju da se bore sa dva problema i da uzimaju još više lekova, koji dovode do problema sa jetrom i tako sledom...

Nama naše viševekovno porodično iskustvo u lečenju biljem i porodična praksa, kroz koju su prošle desetine hiljada pacijenata, pokazuje da lekovite biljke mogu da reše, eliminišu, većinu bakterijskih i gljivičnih infekcija za kratko vreme bez ostavljanja ikakvih štetnih posledica na organizam

Na sreću, danas je ponovo mali broj lekara koji ne preporučuju neke od biljnih terapija, što se u velikom broju slučajeva pokazuje kao spasonosno, pogotovo kada se zna da antibiotici postaju sve neefikasniji, a njihova štetnost postaje sve očiglednija. Veliki zaokret pacijenata, pa i lekara, prema prirodnim preparatima se može primetiti i po činjenici da i velike farmaceutske firme, poput “Bajera”, na primer, počinju da stidljivo ulaze na ovaj market, mada se tu neće baš lako snaći, uprkos velikom novcu, jer je ta klijentela naučila da dobija proizvod koji ne samo da nikako ne škodi, nego i mora biti delotvoran za kratko vreme i da reši problem za trajno.

Pacijenti su već odavno siti situacija kada se npr. javi urinarna infekcija, sledi jedan antibiotik, koji ne rešava problem, zatim drugi, treći, četvrti... a

pacijenta, višedecenijska saradnja sa brojnim medicinskim institucijama je dovela do potvrde efikasnosti naših proizvoda do te mere da su se oni pokazali delotvornim za veoma kratko vreme i u slučajevima kada antibiotici nisu mogli rešiti problem ni posle više godina.

Bilo da su u pitenju urinarne ili vaginalne infekcije, helikobakter, kandida, uvećanje prostate, povišeni holesterol, dijareja, krvarenje, problemi jetre, štitaste žlezde, neplodnost, reumatizam, slaba cirkulacija, hemoroidi, ili to bili problemi sa snom i raspoloženjem, naši biljni preperati su se uvek pokazali kao sigurna pomoć, kao naša nagrada za čuvanje svete porodične tradicije gde su biljke uvek bile na pijadestalu poštovanja.

www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com

Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310

Bela imela

Bosiljak

Aloe vera

Maćuhica

Crvena detelina

Hajdučica

Centar

kvantne medicine “Quan tum Medicom” već dvije godi ne uspješno širi visoke vibracije preventivnog zdravlja. Okupio je tim od sedam ljekara koji svakodnevno poma žu velikom broju naših pacijenata da o svom zdravlju počnu da brinu i prije nego što se bolest razvije.

Naučnici su kvantnu medicinu pro glasili medicinom budućnosti, jer ko risti neinvazivne metode u dijagnosti ci i terapiji bez kontrasta, zračenja, zatvorenog prostora. Znači, potpuno je bezbjedna i komforna za pacijenta. Sa holističkim pristupom, pacijent se posmatra kao cjelina, odnosno liječi se čovjek, a ne određena bolest. U kratkom vremenskom roku se dobija veliki broj informacija o zdravstvenom stanju pacijenta, o svim organima i or ganskim sistemima.

Ono što posebno želimo naglasi ti je da bolest ne nastaje odmah, već ima svoje četiri faze: Prva faza je in formacionog karaktera, na nivou ćelije koja u drugoj fazi prelazi u energetsku informaciju te na tom drugom nivou bolest mogu otkriti aparati kvantne medicine što nam omogućava uvid u stanje organizma i tri do pet godina i prije nego što se bolest osjeti na fizič kom nivou. U trećoj fazi se tek mogu otkriti promjene u laboratorijskim na lazima, a u posljednjoj – četvrtoj fazi je bolest i klinički uočljiva a, nažalost, u toj posljednjoj fazi kada otkrijete bo lest, tada je već do te mjere poreme ćaj odmakao da je neophodno tu bo lest tretirati lijekovima do kraja života.

Upravo činjenica da se samo apa ratima kvantne medicine mogu otkriti poremećaji na nivou energije svake će lije u organizmu koja nije u balansu sa energijom zdrave ćelije, doktor pruža informaciju pacijentu na vrijeme kako da promjenama u ishrani, određenim ljekovitim nutritijentima i promjenama u svakodnevnim aktivnostima, reaguje da do bolesti nikada i ne dođe. Kvan tna medicina je preventivna medicina koja omogućava svakom čovjeku da o svom zdravlju brine i prije nego što se bolest pojavi, a ukoliko se već pojavila daje jasan uvid kojem specijalisti dalje pacijent treba da se obrati. To je me dicina zdravlja, a ne medicina bolesti.

Kvantna bioplazma

Sveobuhvatna analiza organizma Kvantnom bioplazmom podrazumijeva pregled funkcionalnog stanja organiz ma kojim se mogu otkriti energetske

Centar kvantne medicine “Quantum Medicom” Bijeljina

Kvantna medicinapreventivna medicina

gnetnim analizatorom, a onda sa kvantnom bioplazmom. Ovi aparati predstavljaju savremenu tehnologiju koja se bazira na kvantnoj medi cine, gdje je magnetna rezonanca i mjerenja elektromagnetnih impulsa tijela glavna dijagnostička metoda.

Pregled traje sat vremena, a kroz nekoliko dana, kada ljekar očita na laz, dolazi se na tumačenje tog nalaza i konsultaciju sa ljekarom koji pruža savjete i preporuke kako uočene dis balanse otkloniti.

blokade pojedinih organa ili sistema organa. Na osnovu toga dobija se uvid u njihovu funkcionalnost. Važno je znati da test pokazuje i koji je uzrok određe nih blokada što nam dalje govori kojim smjerom treba da idemo u liječenju.

Sveobuhvatni pregled podra zumijeva pregled sa dva kvantna aparata. Najprije sa kvantnim ma

Analiza kvantnom bioplazmom ne ma nikakvog štetnog djelovanja na čo vjeka niti tokom liječenja izaziva bi lo kakve nus pojave. Njome se mogu testirati i liječiti osobe u svim život nim dobima i bebe, mala djeca, kao i adolescenti. Testiranje bioplazmom je omogućeno svima, čak i osobama ko je imaju ugrađene metalne implantate jer nema nikakvog zračenja, aparat sa mo detektuje prirodnu frekvenciju ko ju svaki organ svakodnevno emituje.

Od oktobra Centar kvantne me dicine “Quantum Medicom” radi i u Bijeljini u Ulici Raje Banjičića broj 3, lokal 4, a svoj termin možete zakazati na kontakt-telefon +387 63 890 004

Više o pregledima kvantnim apara tima, kao i o terapijama kvantne bio plazme možete saznati na www.kvan tnamedicina.ba U susret dobrim frekvencijama,… “Quantum Medicom” tim

Sve

veći deo populacije se već na kon prolećnog perioda susreće sa pigmentacijskim promenama, uslovljenim izlaganju UV zračenju, a po gotovo nakon letnjeg perioda i sezone godišnjih odmora.

Poremećaji pigmentacije se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

• hipopigmentacije, koje predstavlja ju urođeni ili stečeni poremećaj u sintezi melanina (npr. vitiligo, al binizam)

•

hiperpigmentacije, koje su posledi ca povećanog ili nepravilnog naku pljanja melanina u koži.

Oba poremećaja se mogu javiti kod svih tipova kože. Relativni udeo melani na kao i ostalih pigmenata je genetski određen i nasledan te uslovljava boju i karakteristike kože svake pojedine oso be. Stvaranje melanina zavisi od aktiv nosti enzima tirozinaze, stoga lekovi koji blokiraju njegovu aktivnost sprečavaju preteranu produkciju melanina.

Hiperpigmentacije mogu biti loka lizovane i difuzne. Uzroci nastanka hi perpigmentacije su najčešće:

• unutrašnji (osobe sa tamnijom ko žom imaju veću sklonost ka hiper pigmentaciji)

• spoljašnji (izlaganje UV zrčenju, ra zličita hemijska jedinjenja, betak solol, minociklin, estrogen, hinidin, progesteron i dr.)

Najučestalije hiperpigmentacije su sunčane pege. Manifestuju se kao oštro ograničene, sitne, okruglo-ovalne, razli čito pigmentirane mrlje žućkasto-crve ne do smeđe boje. Hiperpigmentacije mogu nastati kao posledica akni, hor monskih poremećaja (Adisonova bolest, Cushing-ov sindrom i dr.), policističnih jajnika, pojedinih tumora, primene oral nih kontraceptiva, hormonskih disba lansa u klimaksu i dr. Moguća je i pojava trudničkih hiperpigmentacija, melasma gravidarum, koje se manifestuju na licu kao smeđe mrlje nepravilnog oblika.

Da bi se hiperpigmentacija otklonila neophodno je utvrditi i otkloniti uzrok nastanka, otkloniti oboljenje, ograničiti izlaganje UV zračenju ili kožu zaštititi upotrebom krema sa visokim zaštitnim faktorom. Neophodno je pregledom der matologa utvrditi stepen oštećenja kože i primeniti odgovarajući tretman i pro pisanu terapiju. Za tretman se obično koriste preparati u vidu krema i gelo va (uglavnom za osetljiva područja) sa supstancama koje blokiraju tirozinazu.

Hidrohinon je supstanca koja se tradicionalno upotrebljava za tretman

Pigmentacijski poremećaji kože

hiperpigmentacija u koncentraciji 2% ili 4%. Hidrohinon je molekul sa izrazi tim antioksidativnim efektom zbog pri sustva fenolnih grupa. Kao neželjeni efekat kod njegove primene može se javiti iritacija kože.

Glikolna kiselina i ostale alfa hidroksi kiseline (AHA) u niskim kon centracijama izazivaju deskvamaciju pigmentisanih keratinocita, a pri višim koncentracijama dovode do epidermo lize. Nekoliko studija je pokazalo da uklanjanje superficijalnih slojeva epi derma glikolnom kiselinom u koncen traciji 30-40% može da poboljša pene traciju drugih sredstava za izbeljivanje, npr hidrohinona.

Azelaična kiselina posebno daje dobre rezultate kod hiperpigmentacija koje su posledica upalnih procesa, npr. akni.Azelaična kiselina se dobija ozono lizom oleinske kiseline dok je u prirodi sintetiše biljna vrsta Pityrosporum ovale u cilju odbrane od mikroorganizama i reparacije oštećenja tkiva.

Trihlorsirćetna kiselina izaziva deskvamaciju područja zahvaćenih hi perpigmentacijom i nije efikasna kod pacijenata tamnije puti.

Kojic kiselina je novija supstanca u primeni. Takođe je inhibitor tirozinaze,a izolovana je iz gljivica Aspergilus i Pe nicillium. Primenjuje se u koncentraciji 1-4% i često je efikasnija u kombina ciji sa drugim komponentama. Obično

se primenjuje kod pacijenata koji ne podnose tretman hidrohinonom. Kojic kiselina takođe može izazvati iritaciju kože pa se upotreba ograničava na 12 meseca u kontinuitetu ili do pojave eventualnih neželjenih efekata.

Ekstrakt sladića (Glycyrhiza glabra) sadrži 10-40% glabridina koji 50% in hibira tirozinazu bez citotoksičnih efe kata, a aktivniji je oko šesnaest puta od hidrohinona. U toku je razvoj no vih formulacija sa ovim ekstraktom za tretman dermalne melazme zbog mi nimalne mogućnosti pojave neželjenih efekata.

Usled sve učestalije pojave hiper pigmentacija istraživanja su fokusirana na otkrivanje savršene kombinacije an tioksidansa, posebno biljnih ekstraka ta, koji će postići maksimalni efekat uz minimum neželjenih dejstava.

Glycyrrhiza glabra

Kojic kiselinaOksidacija hidrohinona

|Meta položaj

Orto položaj para položaj

Mr ph. Anica Crkvenčić

Intervju: Doc. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta

Razgovor vodio Rade - Radenko Karalić

Osnivanju

Instituta za javno zdrav lje Srbije „Dr Milan Jovanović Butut“ prethodilo je osnivanje službi, razvoja mera i institucija pre ventivne zdravstvene zaštite, odnosno osnivanju stalne epidemiološke komisi je (1919. godine) čiji je prvi predsednik bio dr Milan Jovanović - Batut. Potom je osnovan (1924. godine) i Centralni higijenski zavod.

Zgrada, prelepo arhitektonsko zda nje, sazidana je sredstvima iz državnog budžeta 1925. godine, a Rokfelerova donacija je poklonila dva miliona ta dašnjih dinara „za uređenje Centralnog epidemiološkog zavoda“ u Beogradu.

Pod današnjim imenom osnovan je 1961. godine i sa ukupno svojih 25 instituta i zavoda za javno zdravlje ima vodeću ulogu u sistemu javnog zdravlja u Republici Srbiji.

Institut ostvaruje i unapređuje stal nu, veoma široku i međunarodnu sa radnju tako da je pre 14 godina (2007. godine) postao i član Međunarodnog udruženja nacionalnih instituta za jav no zdravlje (IANPHI) kao i Evropskog udruženja za zdravstveni menadžment.

Povoda za razgovor sa direktorkom Instututa doc. dr Vericom Jovanović, posebno u poslednje tri godine od pojave virusa COVID-19 bilo je vi še, ali zbog prezauzetosti direktorke i drugih objektivnih okolnosti, prvi put danas zvanično razgovaramo ek skluzivno za čitaoce časopisa “Me dici.com”, a razgovor vodi Radenko Rade Karalić.

Nije bilo potrebe da direktorku upo znajemo sa našim časopisom, jer ga već godinama redovno prati, smatra ga vrlo kvalitetnim, a što potvrđuje da na nje nom radnom stolu, posle više ostalih materijala, nalazi se i nekoliko brojeva našeg časopisa.

U opuštenoj atmosferi, na sva naša pitanja sa lakoćom i u jednom dahu odgovara te stičemo utisak da, i pored mladosti, iza direktorke stoji ne samo znanje i stručnost, već i iskustvo u us pešnom rukovođenju ovom izuzetno značajnom ustanovom za ceo zdrav stveni sistem Srbije.

O značaju, ulozi, dosadašnjim rezul tatima i planovima Instituta, o svim pi

tanjima, a posebno obuzdavanju daljeg širenja virusa COVID-19 naša sagovor nica, kao vrstan stručnjak i rukovodi lac, uverljivo i uz samo njoj svojstven osmeh odgovara.

Dr Jovanović, da li nam možete reći koja je uloga javnog zdravlja u kontroli pandemije i opišite ulogu Instituta „Batut“.

Javno zdravlje podrazumeva ne sa mo delovanje u okviru zdravstvenog si stema, već i saradnju i povezivanje de latnosti svih sektora u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja stanovništva Srbije.

Poseban stub očuvanja zdrav lja stanovništva u vreme pandemije,

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”

bila je i jeste snaga sektora javnog zdravlja.

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” predstav lja ključnu instituciju javnog zdravlja u Republici Srbiji, čija je uloga definisa nje metodoloških principa delovanja u oblasti organizacije zdravstvene službe, odnosno socijalne medicine, epidemi ologije, mikrobiološke zdravstvene za štite, higijene i zaštite životne sredine, a u skladu sa zdravstvenom politikom Republike Srbije i ciljevima rada resor nog Ministarstva zdravlja.

Institut za javno zdravlje Srbije “Ba tut” bio je i jeste ustanova od velikog značaja za uvođenje, sprovođenje i nad zor nad epidemijom COVID-19 u Repu blici Srbiji, a svoje uloge i funkcije spro vodio je i sprovodi visokoprofesionalno, sa inovacijama koje pandemija zahteva, oslanjajući se na preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Evrop skog centra za kontrolu bolesti (ECDC) i Centra za kontrolu bolesti (CDC), Evrop ske komisije (EK) i svih ostalih partnera u cilju zaustavljanja i kontrole širenja SARS-CoV 2 virusa u zajednici. Veliki doprinos u toj kompleksnoj borbi dali su UNDP, UNAIDS, UNICEF kao i druge organizacije u UN, ali i brojne domaće koorporativne organizacije.

Da li nam možete reći koje su se strukturne i sistemske promene desile od početka pandemije COVID-19 u okviru Instituta, na čijem ste čelu od 2016. godine?

Pre svega, došlo je do promene rad nog vremena, uvođenja smenskog rada dela zaposlenih, dežurstava u Institutu, uveden je intenzivan terenski rad, bli ska saradnja sa ustanovama iz COVID sistema, uvedeni su telefonski brojevi za informisanje građana, kontinuirana edukacija putem zoom platformi između zdravstveih ustanova, nastao je servis javnog zdravlja kao informatička podrš ka u radu Instituta i drugih zdravstve nih ustanova, otvorena je laboratorija za PCR dijagnostiku SARS-CoV2 vi rusa i drugo.

Takođe, novina od velikog značaja u brzom odgovoru na COVID-19 u Srbi ji, bila je i informatizacija zdravstve nog sistema koja je omogućila brzo dobijanje rezultata kako testiranja na SARS-CoV 2, tako i potvrde o obavlje noj vakcinaciji protiv COVID-a.

Zahvaljujući primeni najsavremeni jih softvera, delovanju kako Kancelarije za IT i elektronsku upravu, Vlade Repu

blike Srbije, tako i Instituta “Batut”, svi građani koji se testiraju ili vakcinišu kod nas veoma lako dobijaju međunarodno priznate digitalne sertifikate koji su po stali neophodnost za putovanja i učešće putnika u međunarodnom saobraćaju. Novina u 2020. godini, koja je obe ležila zdravstvenu zaštitu u celini u bor bi protiv COVID-19, bila je vakcinacija protiv COVID-19. Novina u Institutu je bila i formiranje punktova za vakcina ciju protiv COVID-19 u Institutu, kao i učestvovanje u vakcinaciji na velikim vakcinalnim punktovima u Beogradu, kada je uspostavljen rad „Sajma“ kao i koordinacija snabdevanja i distribucije vakcina na teritoriji Republike Srbije.

Istakla bih da su osnovna poluga delovanja Instituta “Batut” njegovi ka drovi. Moć Instituta je takođe i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje, koju čini ukupno 25 instituta i zavoda. Insti tut “Batut” nije imao lake zadatke od početka pandemije. ali ih je sa visokim profesionalizmom obavljao. To čini i či niće i nadalje. Odlikovanje predsjednika

države Institutu “Batut” za doprinos bor bi protiv pandemije dodatno obavezuje i motiviše za rad.

Kao dobitnica nagrade Srpskog lekarskog društva za organiza ciju zdravstvene službe u vakcinaciji protiv pandemije COVID-19 u 2021. godini, kako biste prokomentarisali značaj vakcinacije u periodu iza nas?

Veoma sam ponosna na nagradu koju sam dobila. Svaka nagrada dodat no obavezuje, pa bih potvrdila da sam u potpunosti svesna i obaveza i dužnosti i mojih lično i Instituta za javno zdravlje Srbije u daljem radu.

Kao što već znamo, vakcinacija je najvažnija mera za suzbijanje zaraznih bolesti. Kada smo se suočili sa brzinom širenja virusa SARS-CoV 2 na global nom nivou, svi smo iščekivali trenutak kada će se pojaviti prve vakcine. Pred sednik Republike Srbije, Vlada i Mini starstvo zdravlja su prepoznali značaj i potrebu hitne nabavke vakcina protiv COVID-19 koji je tokom 2020. zahvatio celu planetu.

U našoj zemlji je na raspolaganju bi lo pet različitih vakcina protiv COVID-19 (Sinopharm, Pfizer, Sputnjik V, Astra Ze neca, Moderna).

Vakcinacija je otpočela od grupa najvišeg stepena prioriteta (korisnici i zaposleni u domovima za stara lica i zdravstveni radnici u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji). Od januara 2021. godine otpočela je masovna vakcina cija svih građana.

U partnerstvu sa eminentnim struč njacima iz različitih oblasti medicine, Institut „Batut“ je obavio koordinaci ju priprema za uspostavljanje vakcinalnih punktova širom Srbije i izradio stručno metodološko uputstvo za sprovođenje preporučene vanredne imunizacije, koju je proglasio mini star zdravlja. Podršku u stručnom radu obezbedio je i od Komisije za imuniza ciju u Srbiji - NITAG.

Za kraj bih rekla da težimo ve ćem obuhvatu vakcinacijom što predstavlja veće šanse za što manje komplikacija i smrtnih ishoda od posledica COVID-19.

Prema poslednjim podacima, u Republici Srbiji je do sada vakcinisa no više od 57% odraslog stanovništva (primovakcinacija) i oko 32% odraslog stanovništva 18+). Takođe, oko 100 000 lica je primilo do sada četvrtu dozu vakcine.

PCR - Laboratorija “Batut”

I još bih da podsetim, da je upra vo sada vreme za novu dozu vakcine protiv COVID-19, ali i za dozu vakcine protiv gripa. Preporučujem da se prime istovremeno.

Koji je značaj međunarodne saradnje po ovom pitanju?

Ponosni smo na činjenicu da je naša država bila noseći stub regi onalne i međudržavne saradnje po ovom pitanju. Građani Bosne i Her cegovine, Republike Srpske, Republi ke Severne Makedonije, kasnije i svi strani državljani, bez obzira na sta tus boravka, imali su mogućnost da se vakcinišu pod istim uslovima kao što su se vakcinisali i građani Srbije, odnosno svim vakcinama i na svim vakcinalnim punktovima bez zaka zivanja. Spojila nas je potreba za za ustavljanjem pandemije COVID-19 i zaštitom svih nas, bez obzira na pri padnost bilo kojoj naciji ili populaciji.

Upravo su primeri saradnje Vlade Republike Srbije i brojnih vlada razli čitih zemalja, zatim delegacije Erop ske unije, organizacije Svetske ban ke, UNAIDSa, UNDP-a i drugih jedan od značajnih primera za unapređenje kontrole COVID-19, omogućili brzu raz menu informacija i podataka u vezi sa pandemijom COVID-19.

Članstvo u Kriznom štabu bih ta kođe istakla kao značajno na državnom nivou kontrole pandemije, jer nam je obezbeđivalo veoma brzi priliv informa cija o međudržavnoj saradnji u oblasti primene mera za kontrolu pandemije i druge javnozdravstvene podatke od značaja za kontrolu pandemije.

Koje bolesti predstavljaju najveću pretnju po zdravlje naše populacije i kako možete oceniti zdravlje građana Srbije?

Četvrto nacionalno istraživanje zdravlja stanovništva Srbije, koje je sprovedeno 2019. godine, predstavlja važan izvor informacija o zdravlju sta novništva. Rezultati su pokazali da zna čajno veći broj žena u Srbiji oboli od hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su povišen krvni pritisak, koronarna bolest srca ili angina pectoris, zatim artroze i sl. Kod muškaraca su značajno češće bili zastupljeni infarkt miokarda i mož dani udar. Učestalost svih oboljenja je rasla sa uzrastom. Takođe, prema re zultatima istraživanja možemo reći da visok procenat stanovništva sopstveno zdravlje ocenjuje kao dobro.

Aleksandar Vučić

odlikovao Institut

„Batut“, za doprinos u borbi protiv pandemije COVID-19

Šta nam kao šef Kancelarije za skrining raka Instituta “Batut” možete reći o stanju u našoj ze mlji kada su u pitanju maligne bolesti?

Karcinom dojke je najčešći maligni tumor u obolevanju i umiranju kod že na u Srbiji. U proseku svake godine se registrovalo 4.490 novoobolelih žena, a umrle 1.723 žene od ove vrste mali gnog tumora u periodu od četiri godi

ne, odnosno od 2016. do 2020. godine. Među muškarcima maligni tumori pluća i bronhija su najučestalija maligna lo kalizacija u obolevanju i u umiranju. U 2020. godini kolorektalni karcinom je bio drugi po učestalosti maligni tumor kod muškaraca, sa 3.025 registrovanih novoobolelih muškaraca, a treći po uče stalosti u morbiditetu kod žena, nakon karcinoma dojke su karcinom pluća sa 2.034 novoobolele žene.

Organizovani skrining u Republi ci Srbiji i njegov značaj?

Organizovani skrining predstav lja organizovano, masovno pozivanje ciljne populacije na testiranje, praćeno kontrolom kvaliteta i izveštavanjem. U Republici Srbiji je decembra 2012. go dine započelo sprovođenje organizo vanog skrininga karcinoma dojke, grli ća materice i kolorektalnog karcinoma. Skrining programi za prevenciju raka u Srbiji imaju za cilj maksimalno sma njenje obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji. Spasavanje života građa na, smanjenje nejednakosti u zdravlju i unapređenje zdravlja nacije pružanjem skrining programa jeste građenje po verenja u zajednici kojoj pripadamo. Nažalost, rezultati istraživanja iz 2019. godine nam ukazuju na činjenicu da je samo 34,6% žena starosne dobi od 50 do 69 godina obavilo mamografski pregled dojki tokom života. Devedeset odsto žena kojima je dijagnostikovan rak grlića materice nije išlo na redov ne ginekološke preglede. Preventivni pregled, odnosno testiranje na okultno krvarenje u stolici u poslednje tri godi ne obavilo je samo 10,9% stanovništva starosne grupe 50-74 godine.

Koju poruku biste preneli građanima, vezanu za preventivne preglede?

Skrining programi za prevenciju ra ka u Srbiji su organizovane aktivnosti, koje jednostavnim testovima u zdrav stvenim ustanovama utvrđuju postoja nje rizika od maligne bolesti kod pre gledanih lica, Obaveza je da podseti mo građane i sve nas da su skrining pregledi za maligne bolesti namenjeni zdravim licima, a da ukoliko se primeti bilo koja promena u smislu simptoma ili znakova oboljenja, vreme je tada već za lečenje i treba posetiti lekara u takvim situacijama što hitnije.

Ne treba ići u dom zdravlja samo zbog bolesti iako je to već dugo vre mena postalo naš manir.

Predsednik Srbije

Podsećam da kada su najučestali je maligne bolesti u pitanju kod žena, a radi se o raku dojke, potrebno je od 50. godine života jednom u dve godine, uraditi mamografiju.

Kada je u pitanju rak grlića materice, podsećam na potrebu za pregledom jed nom u tri godine primenom PAPA testa, kod žena uzrasta već od 25 godina do 64. godine života. Kada je u pitanju rak grlića materice, može da se dijagnosti kuje na vreme, pre nego što se bolest razvije. Reči Ive Andrića mogu biti do bra poruka: “Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.” Otkrijmo rak na vreme.

“Glasnik javnog zdravlja” je kao multidisciplinarni časopis Instituta za javno zdravlje Srbije po novo ugledao svetlost dana u de cembru 2021. godine?

Da, možemo tako reći. Časopis je osnovan davne 1926. godine. Zahva ljujući sopstvenoj štampariji, Centralni higijenski zavod je osnovao svoj stručni časopis „Glasnik Centralnog higijenskog zavoda“ koji je od januara 1926. godine izlazio svakog meseca, a od 1930. godi ne četiri puta godišnje. Tokom svoje duge istorije, časopis je menjao nazive i imao više puta prekide u izdavanju. Veliko mi je zadovoljstvo što sam deo tima, koji je zaslužan što je časopis ponovo pred vama nakon pauze od trinaest godina. “Glasnik javnog zdravlja” izdaje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jo vanović Batut” i objavljuje se četiri pu ta godišnje u papirnom i elektronskom obliku. Misija časopisa je nepromenljiva tokom godina, unapređenje istraživanja, politike, prakse i obrazovanja u širokoj oblasti javnog zdravlja kako u Srbiji, tako i na međunarodnom nivou. Upravo zato je važno predstaviti časopis što većem broju čitalaca ne samo lekarima, već i stručnjacima drugih struka i građanima

Po čemu je 2022. godina važna za Institut za javno zdravlje Srbije?

U maju ove godine Institut “Batut” je akreditovan od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao istra živačko-razvojni institut u oblasti me dicinskih nauka.

Verujem da ovakav vid prepozna vanja Instituta kao jedne, pre svega, razvojne institucije, otvara mnoga vrata koja u velikoj meri mogu proširiti vidi ke i otvoriti puteve za nova saznanja i uspehe naših istraživača.

Razvoj programskih aktivnosti Insti tuta, pored ostalog, ima za cilj da pu

tem regionalne i međunarodne saradnje omogući mladim naučnicima usavrša vanje za naučnoistraživački rad.

Koji su izazovi javnog zdravlja u vremenu koje je pred nama?

Preventivni pregledi su jedna od de terminanti zdravlja stanovništva i jako su značajni. Više od 1,2 miliona ljudi umire prerano svake godine u zemlja ma EU, što bi se moglo izbeći boljom politikom prevencije bolesti i efikasnije intervencije zdravstvene zaštite. Neop hodno je da se pronađu rešenja za de zinformacije o vakcinama, kao u da se kroz edukaciju stanovništva reše nedo umice i oklevanja u vezi sa vakcinaci jom u detinjstvu. Mnogi životi se mogu spasiti udvostručavanjem napora da se spreči način života pun nezdravih navi ka. Oko 790 000 građana EU prerano umire svake godine od pušenja duva na, konzumiranja alkohola, nezdrave ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti.

Politike za kontrolu duvana i štetne konzumacije alkohola ili za zaustavlja nje gojaznosti stoga treba aktivno pratiti.

Promovisanje mentalnog zdravlja i poboljšanje pristupa lečenju za ljude sa lošim mentalnim zdravljem treba da budu prioriteti.

Zdravstvena zaštita treba da se bazira i dalje na stavljanju korisnika zdravstvene zaštite u fokus („patient centered“). Takođe, vreme pred nama, sa ali i bez COVIDA, zahteva dostupnu primarnu zdravstvenu zaštitu koja će menjati metod rada i pratiti više udru žene i višestruke bolesti i stanja svojih korisnika istovremeno i koja će dobrim delom biti posvećena preventivnim pre gledima u posebnim jedinicama svoje službe. Životni vek stanovništva raste, a sa dužim življenjem očekuju se i udru žene hronične bolesti.

U kom pravcu, po vašem mišlje nju, treba ubuduće usmeravati delatnosti Instituta?

Imajući u vidu sve ono što smo do sada uradili, smatram da imidž ustano ve može biti još više unapređen kroz na učnoistraživačke aktivnosti naših struč njaka. Inače, Institut za javno zdravlje Srbije je nosilac brojnih istraživanja i učesnik u naučnoistraživačkim studi jama i međunarodnim projektima, što otvara široko polje mogućnosti za In stitut i zaposlene.

Pored toga, kao krovna ustanova javnog zdravlja u državi, nastojaćemo da jačamo koordinativnu i nadzornu ulo

gu u mreži javnozdravstvenih ustanova, jer je upravo to ključ dobro organizo vanog sistema.

Pandemija zarazne bolesti CO VID-19 je podsetila na važnost naših ustanova i delatnosti koju obavljamo, kao i na to koliko je bitno da javno zdravstvo bude sinhronizovano, efika sno, brzo i koordinisano.

Od početka pandemije smo bili i ostali na prvoj liniji fronta, svakod nevno se suočavajući sa teškim iza zovima, i danas sa ponosmom mogu da zaključim da smo sa ovim isku stvom i mi kao ustanova, ali i kom pletan zdravstveni sistem naše drža ve postali mnogo bolji i spremniji za buduće izazove.

Docent dr Verica Jovanović je rođena je u Kruševcu 1966. godine, Specijalista je socijalne medicine, v. d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ od 2016.godine i šef Kancelarije za skrining raka u Institutu. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu diplomirala je 1991. godine. Specijalizaciju iz socijalne medicine završila je na istom fakultetu 2001. od kada radi kao lekar specijalista. Kao stipendista Vlade Italije, 2003. završila je master program menadžmenta u zdravstvenim uslugama u Rimu, na Institutu „Intituto Superiore di Sanita“ - Universita degli Studii “La Sapienza”. Zvanje primarijusa stekla je 2013. godine. Doktorske studije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, završila je 2017. U martu 2018. izabrana je u zvanje docenta za užu naučnu oblast javno zdravlje na Fakultetu zdravstvenih i poslovnih studija, Univerziteta “Singidunum”, na predmetu Klinički menadžment.

Član je Srpskog lekarskog društva, Sekcije socijalne medicine, a od maja 2020. godine predsednik Sekcije socijalne medicine.

Član je i Lekarske komore Srbije. Takođe, doktorka Jovanović je deo tima Ministarstva zdravlja za Evropske integracije u delu skrininga raka i sekretar Republičke stručne komisije za praćenje sprovođenja skrininga raka u Srbiji. Godine 2022. izabrana je za člana Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva. Udata je i ima kćerku.

Preventiva

Protekli

period pandemije COVID-19, koji još traje, umnogome je, u smi slu preventive, uozbiljio i edukovao veliki broj stanovništva da shvate šta je higijena i samozaštita. Izreka da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan sa mo jednu… shvatimo tek onda kada ugrozimo zdravlje. Postavlja se pitanje da li uopšte postajemo u pravom smislu svesni šta znači gubitak zdravlja. Mnogo je dublji smisao te rečenice nego sama postavka lekarske dijagnoze, a posebno kada ti kažu: „Vi imate rak“.

Lep i poučan primer je ispovest i kazivanje Vesne Imbronjev, master-a strukovne medicinske sestre i koordi natora PREVENTIVNOG CENTRA DOMA ZDRAVLJA Novi Sad.

„Iako sam radila u Institutu Vojvo dine u Sremskoj Kamenici, u periodu kada mi je otkriven rak grlića materi ce, bila sam instrumentarka. To znači da sam sa one strane stola upoznala šta znači obući pidžamu svojih pacije nata. Dijagnozu raka grlića materice mi je postavila moja draga prijateljica, veliki stručnjak, docent mr Milica Živ ković, ginekolog, onkolog. Zahvaljujući brzoj dijagnostici i operaciji sada mo gu da se posvetim radu na prevenciji malignih bolesti jer sam se posle toga opredelila za pomoć ljudima,“ izjavila je Vesna Inbronjev za dnevni list „Poli tika“ gde u naslovu stoji da je obučila oko 18000 žena za samopregled dojki.

Vesna u svom opredeljenju da za stupa psihologiju preventivnog odnosa prema zdravlju uvek ističe primer da kad dobijete dijagnozu karcinoma, sat se zaustavlja. „Ja sam svoj sat okre nula, želela sam da ga pokrenem i da bude sat svih žena koje su dobile rak.

Pri suočavanju i prilagođavanju na „teške dijagnoze“ u psihološkom smi slu postoji pet karakterističnih faza kroz koje ovi pacijenti prolaze tokom prilago đavanja na bolest: faza poricanja, faza gneva, faza cenkanja, faza potištenosti, faza prihvatanja.

Ja sam sada, posle više od dve decenije od kada su mi saopštili dija gnozu karcinoma, i sama prošla kroz sve te faze.

Izašla sam iz njih jača zahvaljujući tome, kako sam rekla, okrenula sat, i po svetila se onome što najbolje znam, a to je sestrinski posao za koji sam se ško lovala, edukovala, pa sam svu energiju usmerila ka, pre svega, prepoznavanju i otklanjanju faktora rizika koji utiče na nastanak malignih bolesti: raka grlića materice, dojke, debelog creva, pluća,

Zdravlje iznad svega

Pripremili: Marko Radoš i Jelena Milanović

Svi vodeći ugledni i međunarodno priznati autoriteti, lekari, profesori, akademici i stručno medicinsko osoblje iz svih oblasti našeg zdravstva smatraju da je za zdravstvo Srbije najvažnija zdravstvena kultura koja će se ogledati u preventive, odnosno redovnosti komunikacije sa svojim lekarom.

Veoma je važno da izreku: ZDRAV ČOVEK IMA HILJADU ŽELJA, A BOLESTAN SAMO JEDNU – DA OZDRAVI, svi usvojimo i da svakodnevno primenjujemo, a da naučimo još u prvom razredu osnovne škole ako ne i u obdaništu.

nata koji su došli na lečenje jer su tada motivisani da poboljšaju svoje zdravlje, pogotovo što su suočeni sa posledica ma koje su nastale.

a pre svega velikoj opasnosti - pušenju i odvikavanju od pušenja kroz rad u sa vetovalištu za odvikavanje od pušenja.

Radeći u Domu zdravlja Novi Sad, kroz organizaciju rada Preventivnog centra i Savetovališta za odvikavanje od pušenja pruža mi se šansa da svoje znanje, umeće i svu energiju usmerim na prevenciju bolesti i promociju zdrav lja. Kroz rad na predavanjima i kroz rad na ICEPS fakultetu učim mlade ljude da je zdravlje najveća vrednost, zdrav duh i telo a ne kola i materijalna dobra.

Pri tom ih uvek podstičem i savetu jem da kada završe jedan stepen ško lovanja nastave sledeći, pa sledeći, bez obzira na to kojim će se poslovima ba viti, uvek rade na zdravstvenoj kulturi, odnosno vaspitanju i prosvećivanju sta novništva, jer je to neophodno, a vidljivo je po broju obolelih od hroničnih nezara znih bolesti koje mogu da se preduprede velikim delom promenom stila života.

Smanjenje broja obolelih od ovih oboljenja, kako kaže Vesna Inbronjev, moralo bi da se sistemski rešava pobolj šanjem skrining programa, otvaranjem više različitih savetovališta za KULTURU

ZDRAVLJA i prevenciju, tu mislim na di jabetes, odvikavanje od pušenja (spro vođenjem, odnosno primenom ZAKONA

O ZAŠTITI STANOVNIŠTVA O IZLOŽE

NOSTI DUVANSKOG DIMA), postavkom poboljšanju kvalitetu života na sekun darnom i tercijarnom nivou kod pacije

Za Vesnu je, kaže, ljubav osnova života, ali i posla kojim se bavi.

Sa ponosom ističem da se moj prvi projekat koji sam napravila zove „Bu đenje dame“ i upravo sam želela da se sve dame probude i vode računa o svom zdravlju. Tada sam počela da edukujem žene o važnosti prevencije protiv karci noma dojke. „Buđenje dama“ je pre poznatljiv program u lokalnoj zajednici, posebno seoskoj sredini gde se iskustve nim pričama žena lečenih od raka dojke podiže nivo svesti. Cilj mi je da naučim zdrave žene da rade preventivnu tehniku samopregleda dojke, da upoznaju svoje dojke i da otklonim strah od odazivanja na skrining za rak dojke. Mnogi su pri metili moj trud i rad. Pre tri godine sam od Fonda B92 i kompanije “Avon”, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, dobila priznanje za doprinos u radu na prevenciji raka dojke i to je moje prvo priznanje koje dobijam kao medicinska sestra za obučenih skoro 18000 žena za pravilan i blagovremen pregled doj ki. To sam radila u okviru Projekta “Do dir za miran san”. Iste godine uručeno mi je priznjanje za humanitarni doprinos na zalaganju za zdravlje građana Srbije u kategoriji medicinskih sestara. CVET NA DAR je aktivnost kojom svake godi ne obeležavamo Nacionalni dan borbe protiv raka dojki na Institutu onkologije Vojvodine. To je dan kada naše članice dele narcise, razgovaraju i hrabre hos pitalizovane žene. Naša udruženja kod studenata razvijaju volonterski rad i ra zne aktivnosti, priređuju manifestacije i promocije zdravlja, sve u cilju podrš ke obolelim ženama. Želimo da ih vode reči patrijarha Pavla: “Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao lju di i nema tog interesa, ni nacionalnog, ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi“.

Здравствени

Ре публике Србије, као међународни скуп под бројем А-1-711/22

15 бодова за предаваче и 10 бодова за пасивне учеснике. Пригодним говором Скуп је от ворио начелник ВМА пук. проф. др Мирослав Вукосављевић. На кон свечаног отварања, започео је радни део симпозијума и хирур гија уживо. Прво предавање одржао је проф. др Томас Џон из ЧикагаСАД: „Напредак у хируршком и тера пијском лечењу рожњаче“. Хирургију катаракте извели су: пук. проф. др Мирко Ресан и ппук. др Давид Симоновски. Ппук. др Ненад Петровић извео је операцију микроинцизионе витре ктомије.

Проф. др Бојан Пајић, из Швајцарс ке, у оквиру real live surgery при казао је операцију корекције диоп трије применом најсавременијег solid state lasera.

Такође, у оквиру real live surgery проф. др Мирослав Вуко сављевић приказао је операције макуларне хирургије.

Након тога, симпозијум је настављен предавањима:

Проф. др Хасан Мортада - Египат

Третман ПДР-тешки случајеви“;

Проф. др Жељка Цвејић

трендови

офталмохирургији

рургије у ВМА“; -Доц. др Драгана Ристић - ВМА: „Биомаркери у праћењу дијабе тесног макуларног едема“. Пре почетка симпозијума укуп носу била пријављена 202 учес ника. Тог дана пријављен је још

била присутна, по подацима

попуњених

273 учесника.

лис

учесници попуњавали су и

листиће према којима

оцењен највишом оценом.

Проф.

Вукосавље вић - ВМА: „Дванаест година макуларне хи

Клиника

очне болести ВМА

пракси са

унапређења квалитета рада.

едукација

Међународни

курс

доскопске уролошке хи рургије, у организацији Клинике за урологију Војномеди цинске академије, компанија Boston Scientific i VICOR, одржан је 20. и 21. септембра 2022. године у ВМА. Полазницима курса добродош лицу у ВМА пожелео је начелник Групе хируршких клиника ВМА пуковник проф. др Бобан Ђорђе вић

док

дан

оперативним

ма. Предавања о преоперативној припреми, препорукама, уређаји ма, ендоскопским техникама, али и постоперативној нези и потенцијал ним компликацијама држали су пп прим. др сц. мед. Мирко Јовановић и пп. др Дејан Симић из Клинике за урологију ВМА, уз директора Ен

доуролошког центра у Тел Авиву, Израел, проф. др Мариа Софера. Операције ендоскопског раз бијања камена у мокраћним путе

претњама у виду здравствених катастрофа, размене знања у циљу унапређења иновативних капацитета и бољих резултата пружених здравствених услуга, али и пред ставе наша искуства у области превенције и борбе са пандемијом коронавируса. Делегацију ВМА чинили су начелник Сектора за превентивну медицину пк проф. др Зоран Лазић, начелница Националног центра за контролу трова ња проф. др Славица Вучинић, пп др Мирко Долић, психијатар ангажован у привременој ковид болни ци Карабурма и пп др Ненад Петровић из Клинике за очне болести. Теме конгреса, организоване кроз

истакао

посебно задо вољство видети ВМА поново у уло зи међународног едукативног цен тра. Како

полазници

у

Banje

Srbije

Besplatan oporavak penzionera u banjama

Uskladu

sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, Fond PIO svake godine izdvaja 0,10 odsto od planiranih izvornih prihoda za poboljšanje društvenog standarda penzionera.

Finansijskim planom Fonda PIO za 2022. godinu na ime društvenog standarda korisnika penzija izdvojena su sredstva u iznosu 650 miliona dinara, što je 92 miliona više nego u prethodnoj godini. Najveći deo sredstava (85%) usme rava se na finansiranje troškova rehabilitacije, odnosno oporavka korisnika pen zije u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima.

Poboljšanjem strukture finansiranja, koja poslednjih godina ima izrazito pozitivan trend i izvorni prihodi su sve viši, daje Fondu mogućnost da izdvoji više sredstva za unapređenje društvenog standarda penzionera.

Po ovom osnovu svake godine omogućimo da hiljade korisnika penzija sa najnižim primanjima ode na besplatnu rehabilitaciju u banjama, u 2022. godini to pravo je ostvarilo 16.800 korisnika, a u proteklih 10 godina besplatan oporavak u banji omogućili smo za preko 130.000 penzionera.

Krajem marta, ili u aprilu, najčešće Fond raspisuje oglas/poziv za penzi onere, koji se objavljuje u dnevnim novinama i na sajtu Fonda, na oglasnim tablama u filijalama Fonda i u opštinskim udruženjima penzionera i jasno su navedeni uslovi koje penzioner mora da ispuni kako bi ostvario pravo na de setodnevni oporavak u banji, uz naznaku gde se prijavljuju u kom roku i šta moraju dostaviti od dokumentacije; medicinska dokumentacija nije uslov, ali je bitna pri izboru banje.

Penzioneri se prijavljuju i dostavljaju dokaze u opštinskim udruženjima penzionera, a dalja procedura do konačne rang-liste, odvija se po jasnim kriteri jumima koji su utvrđeni Pravilnikom o društvenom standardu korisnika penzija. Pravo na besplatnu rehabilitaciju imaju samo korisnici koji, po odredba ma pravilnika, nisu koristili rehabilitaciju u Fondu od 2020. godine, kojima je visina penzije do prosečnog iznosa i koji nemaju druga primanja. Budući da se pravo na besplatnu rehabilitaciju može koristiti samo jednom u ukupnom periodu korišćenja penzije, a počev od 2020. godine, omogućeno je da svi penzioneri koji ispunjavaju uslov to pravo i iskoriste.

Penzionerima koji su ispunili uslove za besplatnu rehabilitaciju, Fond PIO šalje pisano obaveštenje o tome u koju ustanovu će biti upućeni na rehabilita ciju, spisak oblasti iz kojih se rehabilitacija pruža, kao i informacije o specifi kaciji usluga koje će im obavezno biti pružene. Na osnovu spiskova korisnika, koje Fond dostavlja RH centrima, ustanove će pozivati korisnike i direktno se dogovarati o terminima za besplatnu rehabilitaciju.

Rang-liste za rehabilitaciju se utvrđuju prema vrsti penzije (starosna, invalidska, porodična).

Penzionerima se o trošku Fonda obezbeđuje smeštaj u banji i pun pansion, a obim terapija koji svaki korisnik penzije mora da dobije precizno je definisan ugovorom sa svakom banjom. Besplatna rehabilitacija korisnika penzija podra zumeva lekarski pregled, EKG, laboratorijske analize, specijalističke preglede i vizite odeljenjskih lekara, kao i najmanje tri vrste terapija u zavisnosti od ocene lekara i oblasti za koju je određena banja specijalizovana.

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” DTP: Sretko Bojić

Jelica Timotijević, direktorka Sektora za odnose s javnošću RF PIO

Mataruška Banja

Mataruška banja se nalazi u centralnom delu Srbije, na desnoj obali reke Ibar, udaljena je 8 km od Kraljeva i 170 km od Beograda. Mine ralna voda Mataruške banje pripada ka tegoriji natrijum, magnezijum, hidrokarbo natnih, sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida 16mg/l što je glavna terapeutska vrednost ove vode uz temperaturu do 46ºC. Ima naročito povoljno dejstvo kod reumatskih bolesti (degenerativna reumatska oboljenja, za paljenjska reumatska oboljenja u smirenoj kliničkoj fazi. Prirodni factor, sumporovita termomineralna voda, ima značajan efekat u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja ad neksa i kod steriliteta.

Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o vama brine tim lekara (specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicin ske sestre-tehničari. Pored stručnog medicin skog kadra, raspolaže i savremenom opremom za sprovođenje terapijskih procedura u oblasti fizikalne medicine i medicinske rehabilitacije.

Indikacije:

• Reumatske bolesti: degenerativne bolesti zglobova i kičmenog stuba, zapaljenjski reumatizam (u mirnoj kliničkoj fazi), vanzglobni reumatizam;

• Stanja nakon oštećenja centralnog i pe rifernog nervnog sistema; Posttraumatska stanja i deformiteti koštano-zglobnog sistema.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

Gamzigradska

banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra sa obraćajna veza u svim pravcima.

INDIKACIONA POLJA

• Neurološka oboljenja

• Oboljenja srca i krvnih sudova

• Reumatska oboljenja

• Povrede i oboljenja lokomotornog sistema

U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i re habilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

HBO

oksigenacija, terapija

pod pritiskom

Svetski

dan srca obeležava se svake godine 29. septembra, a ovogodišnja globalna kampanja se sprovodi pod sloganom „Svim sr cem za sva srca“

Bolesti srca i krvnih sudova su jedan od vodećih uzroka mortaliteta kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović

Svim srcem za sva srca

Batut” u 2021. godini od kardiova skularnih bolesti je preminulo 56.620 ljudi, što je 41,4% od ukupnog mor taliteta u Srbiji.

Dosadašnji podaci pokazuju da preko 80% prevremenih smrtnih is hoda od srčanog i moždanog udara može da se spreči promenom život nog stila, odnosno merama prevencije.

Visok krvni pritisak, usko je pove zan sa neadekvatnom ishranom i pre teranim unosom alkohola, kao i go jaznošću. Kontrola ovih faktora može doprineti primarnoj prevenciji hiper tenzije. Redukcija ukupnog holeste rola, a posebno LDL frakcije, znatno smanjuje kardiovaskularni rizik. To se postiže promenom strukture ishrane u smislu smanjivanja unosa masti i namirnica bogatih holesterolom, de tekcijom putem skrininga i adekvat nim tretmanom. Dijabetes je među vodećim faktorima rizika za kardio vaskularne bolesti. Insulin nezavisni dijabetes je metabolički povezan sa gojaznošću, povišenim holesterolom i hipertenzijom. Prevencija insulin ne zavisnog dijabetesa moguća je nor malizacijom telesne težine, adekvat nom ishranom i fizičkom aktivnošću. Pušači imaju dvostruko do trostruko veći rizik za pojavu srčanog i mož danog udara u poređenju sa nepuša čima. U roku od dve godine od pre stanka pušenja rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača.

Ove godine SZO je stavlila akcenat na fizičku aktivnost, čiji je nedosta tak odgovoran za svaki 4. srčani udar. Samo 30 minuta dnevnog brzog hoda može da smanji rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Prema preporukama SZO za očuvanje kardiovaskularnog zdravlja kod odraslih osoba preporu čuje se najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, a za ado lescente 60 minuta umerene aktivno sti dnevno. Uprkos tome, skoro polo vina odraslih Srba je fizički neaktivna, smanjena je fizička aktivnost ne samo kod odraslih, već i kod dece školskog uzrasta, te se zato suočavamo sa či njenicom da je učestalost infarkta mi okarda sve češća i u mlađoj populaciji, počevši od 40 godina i manje.

Dvadeset devetog septembra je u Beogradu, na delu šetališta Sava, pro menada, organizovana klinika na otvo renom „Svim srcem za sva srca”. Or ganizatori manifestacije bili su Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jo vanović Batut” i Udruženje kardiologa Srbije, uz podršku Ministarstva zdrav lja. Ovom prilikom građani su mogli da provere vrednosti krvnog pritiska, glikemije i da dobiju savete za očuva nje zdravlja i prevenciju kardiovasku larnih bolesti. Cilj ove manifestacije je bio edukacija, kako da na jednostavan način redukcijom promenljivih varijabli unapredimo kvalitet života i utičemo na smanjenje kako neželjenih kardio vaskularnih događaja, tako i na sma njenje ukupnog mortaliteta.

Mnogi od građana su prilazili lekarima po stručne savete među kojima su bila javno poznata ime

na akademik prof. dr Milan A. Ne deljković bivši predsednik Udruženja kardiologa Srbije (2011-2013) i Osni vač i Prvi guverner 34. Ogranka Ame ričkog Koledža Kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku (2015-2018). Prof. Nedeljković je sa zadovoljstvom, iscr pno i razumljivo objašnjavao najviše o prevenciji kardiovaskularnih obolenja, kao i o savremenom načinu lečenja.

Prof. dr Dragan Simić je Medi cinski fakultet Univerziteta u Beogradu završio 1988. godine. Specijalizaciju iz Interne medicine i užu specijalizaciju iz kadiologije završio je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku diser taciju je odbranio 2002. god. i redovni je profesor na predmetu Interna medi cina od 2018. godine. Stalno je zapo slen u UKCS, kao načelnik Odeljenja za artimologiju i kliničku kardiologiju Kli nike za kardiologiju. Takođe, nedavno je izabran je za budućeg predsednika Udruženja kardiologa Srbije. Profesor Simić je nesebično posvećen ne sa mo lečenju svojih pacijenata i radu u akademskoj zajednici, već je poznati pobornik zdravog načina života i pre vencije kardiovaskularnih oboljenja.

Povodom obeležavanja Svetskog dana srca kompanija “Actavis”, čla nica Teva grupe, organizovala je skup pod nazivom „Kako da srce što duže kuca?“ sa fokusom na promovisanje zdravog stila života, važnosti ranog ot krivanja i pravovremenog lečenja kar diovaskularnih bolesti i pripadajućih faktora rizika. Skup je okupio vodeće lekare iz područja kardiologije u Sr biji, a prezentacije su održali prof. dr

Svetski dan srca 2022.

Arsen Ristić, kardiolog KCS Beograd, prof. dr Petar Otašević, kardiolog IKVB “Dedinje”, Beograd, i prof. dr Anasta zija Stojšić Milosavljević, IKVBV Srem ska Kamenica.

Brigita Tetičkovič, generalna di rektorka “Actavisa”, povodom Svet skog dana srca je izjavila: “Kao kom panija posvećeni smo pacijentima i trudimo se da redovno naglašavamo važnost preventivnog delovanja i usva janja zdravih životnih navika. U saradnji sa zdravstvenim stručnjacima ulažemo velike napore u verodostojno informi sanje javnosti putem naših digitalnih kanala kako bi se smanjio negativan učinak kardiovaskularnih poremećaja.

Svesni smo toga da kardiovasku larne bolesti postaju sve rašireniji pro blem ne samo u Srbiji, već i globalno. Ovaj skup je dodatni korak u svemu što radimo na području prevencije i smatramo kako su promocija i usvaja nje zdravih životnih navika najispravniji put prema zdravlju.”

najčešćom nezaraznom bolešću u sve tu od koje boluje oko milijardu ljudi sa očekivanim porastom na 1,56 milijardi stanovnika do 2025. godine.

Statistika u Srbiji je još poraznija, jer prema poslednjim podacima oko polovine odrasle populacije ima ovu bolest. Danas u Srbiji svaka druga o soba ima povišen krvni pritisak, a sa mo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Od povi šenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji boluje 46,8% stanovnika, čime se potvrđu je podatak da 1,1 milion građana pije lekove za pritisak.

O srčanoj insuficijenciji

Srčana slabost (insuficijencija) je stanje u kojem srce ne može dovoljno da potiskuje krv kroz telo i omogući rad drugih organa. Organi i tkiva ne dobijaju dovoljnu količinu krvi, dolazi do nagomilavanja tečnosti u plućima i drugim delovima tela, gušenja, za maranja i otoka potkolenica. Srčana slabost može da nastane u bilo kom životnom dobu, ali se učestalost po većava sa godinama.

Radi boljeg razumevanja važnosti ove teme, prof. dr Arsen Ristić navodi primere nekih od najčešćih kardiovaskularnih poremećaja:

O arterijskoj hipertenziji

Arterijska hipertenzija sa svojim komplikacijama (ishemijska bolest sr ca, kardiomiopatije, cerebrovaskularna oboljenja) je vodeći faktor kardiovasku larnog mortaliteta. Danas se smatra

Postoji više oblika srčane slabosti u odnosu na srčano oboljenje koji je uzrokuje. Kod većine bolesnika je srce prošireno i oslabljeno, postoji srčana slabost sa redukovanom ejekcionom frakcijom leve komore (procenat svoje zapremine koju leva komora istisne u cirkulaciju u svakoj srčanoj kontrak ciji). Pored toga, srčana slabost se razvija i kod bolesnika kod kojih je kontraktilnost srca očuvana, ali srce ne moža da primi dovoljnu količinu krvi iz venskog sistema jer imaju za debljale zidove srčanih šupljina ili su oni izgubili elastičnost ili se zapremi na srčanih šupljina smanjila. Postoje i bolesnici koji imaju kombinaciju oba navedena poremećaja. U odnosu na

dinamiku nastanka tegoba, dva glav na tipa srčane slabosti su hronična i akutna srčana slabost. Hronična sr čana slabost je češća i kod nje se simptomi javljaju postepeno. Akutna srčana slabost nastaje iznenada i spa da u veoma opasna urgentna stanja. Hronična srčana slabost nastaje zbog oštećenja srca bolešću krvnih sudova srca (angina pectoris, prethodni srča ni udar), visokim krvnim pritiskom ili bolešću samog srčanog mišića (mio karditis ili kardiomiopatije) i srčanih zalistaka. Suženje krvnih sudova koji hrane srce (koronarnih arterija) nasta je zbog nakupljanja masnih naslaga (plakova) u zidu arterije. Ono smanjuje protok krvi koja dolazi u taj deo sr čanog mišića i izaziva pojavu angine pektoris (bola u grudima), često pri likom fizičkog napora. Neadekvatno lečen visok krvni pritisak (arterijska hipertenzija) vremenom takođe izazi va srčanu slabost, jer srce mora da radi jače da bi savladalo veći otpor u krvnim sudovima. Pored toga, srčani zidovi kod bolesnika sa neadekvatno lečenom hipertenzijom debljaju, gube elastičnost, pa srce ne može da primi svu potrebnu krv sa periferije. Kada su srčani zalisci suženi ili se ne zatvaraju (što dovodi do proticanja krvi unazad) srce radi neefikasno pa može da se razvije srčana slabost. U bolestima srčanog mišića (kardiomiopatijama) srčani mišić je strukturno izmenjen, može da zadeblja i postane tvrđi ili da se proširi, pa mu funkcija slabi. Ukoliko kod bolesnika postoji urođena srčana mana, proticanje krvi u srcu ili velikim krvnim sudovima može da bu de blokirano ili da postoje nenormalni putevi proticanja, što dovodi do me šanja krvi. Srce otežano radi pa može da se razvije srčana slabost.

Akutna srčana slabost se najče šće razvija nakon srčanog udara (in farkta miokarda) ili fulminantne upale srčanog mišića (miokarditis), jer telo ne može da kompenzuje naglo nastali gubitak kontraktilnosti većeg dela mi okarda. Tokom srčanog udara, jedna ili više arterija koje snabdevaju srčani mišić se zapušava, što prekida protok krvi u tom delu srčanog mišića i dovodi do njegovog izumiranja. Ostali delovi srčanog mišića jače rade, što izaziva njihovo opterećenje i vremenom dovodi do srčane slabosti. Zapaljenje srčanog mišića (miokarditis) je obično prouzro kovano virusnom infekcijom i može da dovede do njegove slabosti.

Od ukupne populacije srčana sla bost se javlja kod 7% osoba starih 7584 godine, a kod 15% kod starijih od 85. U svetu ima ukupno oko 40 miliona osoba koje se leče zbog srčane slabo sti, a svake godine se otkrije 7 miliona novih. U Srbiji sa srčanom slabošću živi više od 200 000 osoba. Dijabetes DVOSTRUKO povećava rizik za sve naj važnije kardiovaskularne komplikacije u odnosu na osobe bez dijabetesa, pre svega za srčani i moždani udar, ali i za srčanu slabost, nezavisno od uzroka srčane slabosti. Šećerna bolest ubrza va i pogoršava aterosklerozu koja le ži u osnovi ključnih kardiovaskularnih oboljenja. Povišen šećer u krvi, sem efekta na ubrzanje ateroskleroze za koji su potrebne godine, ima i direk tan toksični efekat na srčani mišić pa dovodi do dijabetičke kardiomiopatije koja uzrokuje srčanu slabost, nezavi sno od koronarne bolesti. Savreme na terapija koja je dostupna i u Srbiji može značajno smanjiti komplikacije šećerne bolesti.

Srčana slabost se danas rani je prepoznaje zbog šire dostupnosti laboratorijskih testova i ultrazvučnih aparata. Bolesnici najčešće oseća ju zamaranje, gušenje, oticanje no gu, na plućima se čuju pukoti, srčani rad je obično ubrzan, a srčani tonovi tihi, a nekada se čuju i dodatni tono vi ili šum na srcu. Veoma važan labo ratorijski test koji može da potvrdi ili isključi sumnju na srčanu slabost su biomarkeri (BNP ili nt pro BNP). Kada je razlog srčane slabosti srčani udar ili upala srčanog mišića povišen je i troponin u krvi. Postojanje pridružene šećerne bolesti se otkriva na osnovu nalaza jutarnjeg šećera u krvi (posle 12h bez hrane) i glikoliziranog hemo globina koji daje sliku tromesečne re gulacije šećera u krvi (HbA1c), a kada je to potrebno, radi se i test optereće nja glukozom i profil glikemije. Srčanu slabost često prate i bolesti bubrega (urea, kreatinin, Na+, K+), bolesti štit ne žlezde (T3, T4, FT4, TSH), hronične anemije (serumsko gvožđe, TIBC), kao i povišen ukupni kardiovaskularni ri zik (holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, hsTroponin, CRP, mokraćna kiselina).

Električna aktivnost srca se regi struje elektrokardiogramom (EKG) koji može da pokaže nepravilnosti u srča nom radu i da li bolesnik ima akutni ili prethodni srčani udar. Najvažnija dijagnostička metoda je ultrazvučni pregled srca koji pokazuje dimenzi

je srčanih šupljina i zidova, funkciju zalistaka, kontraktilnosti, kao i teč nost koja se nagomilala u plućnoj ili srčanoj maramici ili u trbušnoj duplji (perikardni i/ili pleuralni izliv). Magen tna rezonanca srca može da pokaže promene na nivou tkiva (ožiljak, upala srčanog mišića). Bolest krvnih sudova srca može da se verifikuje testovima opterećenja i snimanjem krvnih sudova srca (koronarografija). Kod mlađih bo lesnika se koronarna bolest može is ključiti i koronarografijom na skeneru bez potrebe da se kateteri plasiraju u krvne sudove bolesnika. Prisustvo ak tivne virusne infekcije, ili drugih bo lesti srčanog mišića, se može utvrditi biopsijom, a nasledne bolesti srca ili bolesti metabolizma se mogu doka zati genetskim testovima koji se rade iz krvi, a od pre dve godine su takođe dostupni našim bolesnicima u Institu tu za molekularnu genetiku i genetski inženjering u Beogradu.

Adekvatna primena i interpretacija ovih dijagnostičkih metoda presudno utiče da se razume osnovi uzrok srča ne slabosti i identifikuje „ime i prezi me“ bolesti koja stoji u pozadini ovog sindroma. Bez adekvatne etiološke di jagnoze nema ni adekvatne terapije!

Postoji veliki broj lekova koji se primenjuju za lečenje srčane slabosti, od kojih većina smanjuje simptome i poboljšava kvalitet života. Vrsta terapije zavisi od simptoma, udruženih bolesti, opšteg zdravstvenog stanja bolesnika i načina života. Kod većine bolesnika je neophodna primena više lekova, a doziranje i način upotrebe moraju bi ti precizni. Kada se jednom daju, ovi lekovi se najčešće uzimaju doživotno. Novi lekovi za srčanu slabost posebno popravljaju prognozu bolesnika sa še ćernom bolešću ili rizikom da je razviju. Bolesnik sa umerenom formom srča ne slabosti dobija najmanje tri leka, a najteži bolesnici i više od 10 različitih lekova za srčanu slabost.

Kod bolesnika sa nepravilnim srča nim ritmom ili poremećajima sprovo đenja, neophodna je ugradnja veštač kog vodiča ritma, pejsmekera. Bolesni ci sa teškim formama srčane slabosti kojima prete po život opasne aritmi je dobijaju poseban tip uređaja koji je sličan pejsmejkeru – kardioverter defibrilator. Ovi uređaji se stalno una pređuju, postaju manji i efikasniji i sa baterijama koje duže traju. Najčešće se ugrađuju primenom lokalne aneste zije, postavljaju se potkožno u prede

lu ispod ključne kosti pa su nevidljivi spolja. Nekim bolesnicima, koji imaju blok leve grane i srčanu slabost, zna čajno može pomoći specijalni pejsmej ker sa tri elektrode (resinhronizacioni pejsmejker). Ovaj pejsmejker može biti kombinovan sa defibrilatorom (CRT-D).

Nekim bolesnicima sa srčanom slabošću se može pomoći hirurškom intervencijom na srcu. Tu spadaju ope racija ugradnje aorto-koronarnog baj pasa i zamena zalistaka. Bolesnici sa srčanom slabošću imaju značajno ve ći rizik za komplikacije u toku ili posle operacije, kao i za potrebu za produ ženim oporavkom. Zato se večina bo lesnika sa ishemijskom bolešću srca i teškom srčanom slabošću već više od 20 godina leči nehirurškom reva skularizacijom (ugradnjom stentova u krvne sudove srca), a moguće je ne hirurškim putem, kroz krvne sudove u nozi korigovati i bolesti srčanih zalista ka i ugraditi veštački zalistak.

Kod najtežih bolesnika kod kojih bolest napreduje uprkos optimalnoj te rapiji neophodna je ugradnja srčane pumpe ili transplantacija srca.

O akutnom koronarnom sindromu Prema podacima populacionog re gistra za akutni koronarni sindrom iz 2020. godine, akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9% svih smrtnih is hoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini. Dok je dijagnoza akutnog koro narnog sindroma (AKS) postavljena kod 20.434 slučaja. Incidencija akutnog ko ronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 196,2 na 100.000 stanovnika.

Neophodna je intenzivnija edukaci ja lekara, pacijenata, njihovih porodica, ali i celokupnog stanovništva o značaju kardiovaskularnih bolesti kao o zdrav stvenom problemu broj 1. Preventivni programi kojima bi se sistematski ra dilo na smanjenju kardiovaskularnog rizika i ranom prepoznavanju ovih bo lesti se moraju što pre napraviti i obu hvatiti celokupnu populaciju naše ze mlje. Pored toga, neophodno je da svi lekovi za koje je nedvosmisleno doka zano da produžavaju život bolesnicima sa kardiovaskularnim bolestima budu dostupni svima kojima su neophod ni. Dobrim preventivnim programom i boljom terapijom broj od 60 ljudi koji svakoga dana umire od kardiovasku larnih bolesti mogli bismo da smanjimo barem za trećinu, što je cilj koji zajed nički možemo da postignemo.

Medici.com

Duševni bolovi zbog naruženosti kao osnov naknade nematerijalne štete

Prilikom

povređivanja, kod povre đenog se mogu javiti posledice koje se ogledaju u trajnim prome nama na nekom od delova tela. Ova kve promene na telu povređenog se u pravnoj terminologiji označavaju poj mom naruženosti.

Naruženost se može definisati kao trajno narušavanje spoljašnjeg izgleda, ona predstavlja promene na vidljivim delovima tela povređenog ili druge pro mene koje nastaju kao posledica pretr pljenih povreda, a koje kod oštećenog i okoline izazivaju osećaj neprijatno sti i nelagodnosti. Reakcija okoline ne predstavlja neophodan uslov prilikom dosuđivanja naknade za ovaj vid ne materijalne štete, ali se može uzeti u obzir kao okolnost koja povećava du ševni bol oštećenog. Iz ovakve definicije naruženosti, jasno se zaključuje da se o naruženosti može govoriti samo u slu čaju kada se radi o trajnim izmenama u spoljašnjem izgledu povređenog. Dakle, privremena naruženost u toku lečenja ne uzima se u obzir. Posebno treba imati u vidu današnje mogućno sti plastične i rekonstruktivne hirurgije, koje daju mogućnost da se veliki proce nat naruženja ublaži ili potpuno otkloni. Upravo zbog toga se o naruženju može govoriti samo kada nastupi zdravstveno stanje koje se može smatrati trajnim.

Promene u spoljašnjem izgledu po vređenog lica, kvalifikovane kao na ruženost, mogu predstavljati pravni osnov naknade nematerijalne štete Naime, članom 200. Zakona o obligacio nim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja i “Sl. gla snik RS”, br. 18/2020) predviđeno je da će sud, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, oštećenom dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Na osnovu navedene zakonske odredbe se jasno zaključuje da sama naruženost, u vidu estetske promene na telu oštećenog, ne pred-

stavlja pravni osnov naknade nema terijalne štete, već je to duševni bol koji oštećeni trpi zbog naruženosti. To dalje implicira da se naknada šte te ne dosuđuje kada postoji naruže nost, ukoliko ona ne uzrokuje dušev ni bol kod oštećenog, što predstavlja i stav sudske prakse.

Prilikom dosuđivanja pravične nov čane naknade za duševne bolove zbog naruženosti treba uzeti u obzir i okolno sti svakog konkretnog slučaja kao što su starosna dob, zanimanje, kao i vidljivost promena na telu oštećenog, s obzirom na to da sve navedeno može da utiče na psihičko stanje oštećenog u celini.

Primer iz sudske prakse:

OBLIGACIONO PRAVO – NAKNA DA NEMATERIJALNE ŠTETE – Nakna da nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog estetske naru ženosti (a ne za naruženost) – član 200. ZOO

Ne može se prihvatiti pravni stav prvostepenog suda da tužiocu zbog estetske naruženosti lakog stepe na pripada naknada nematerijalne štete bez obzira na to što nije trpeo duševne bolove.

Iz obrazloženja:

Žalba tuženika, izjavljena protiv presude prvostepenog suda, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca za ispla tu naknade nematerijalne štete zbog estetske naruženosti je osnovana, pa se preinačuje presuda prvostepenog suda tako da se tužbeni zahtev tužio ca ... odbija kao neosnovan.

Iz spisa proizlazi da je tuženik naneo tužiocu lake telesne povrede.

Po oceni prvostepenog suda osnov za dosuđenje naknade na ime estetske naruženosti nije samo u tome da li i u kojoj meri je izmenjena spoljašnost tu žioca koja izaziva pažnju okoline već i subjektivno merilo o uticaju izmenjene

spoljašnosti u vidu manjeg ožiljka na grudnom košu na psihičku ravnotežu oštećenog, odnosno na njegovo psi hičko stanje u celini.

Ovako pravno stanovište prvoste penog suda se ne može prihvatiti jer je odredbom čl. 200. ZOO jasno nave deno da će sud za pretrpljene duševne bolove, a zbog naruženosti, dosuditi na knadu ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova, straha i njihovo trajanje to opravdavaju, dosuditi pra vičnu novčanu naknadu nezavisno od naknade materijalne štete.

Suština čl. 200. ZOO je u tome da se ovaj vid nematerijalne štete može dosuditi samo za duševne bolove zbog naruženosti, a ne zbog same naruženosti. To dalje znači, da se naknada štete ne dosuđuje kada postoji naru ženost, ali ista ne uzrokuje duševni bol kod oštećenog.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je dokazima utvrdio da je kod tuži oca kao posledica zadobijene povrede došlo do lakog stepena estetske na ruženosti koja se ogleda u postojanju malog ožiljka dimenzije 3 x 2 cm sa spoljašnje strane grudnog koša desno koji je uredno zarastao u ravni kože i slične je boje okoline, ali iz nalaza i mi šljenja veštaka neuropsihijatra na koji tužilac nije imao primedbe ne proizlazi da je tužilac trpeo duševne bolove zbog naruženosti i u čemu se ista sastoji.

Pri takvom stanju stvari preinače na je presuda prvostepenog suda pa je odlučeno kao u izreci.

(Presuda Osnovnog suda u Čač ku P 297/20 od 6. februara 2020. i presuda Višeg suda u Čačku Gž 1039/20 od 25. avgusta 2020. godine), priredio: D. Kalaba

Kristina Đorđević, advokat, Beograd

BITEF u misiji ozdravljenja

tema predstave, koju je režirao Bojan Đorđev, je masovno iseljavanje lekara i drugih medi cinskih radnika iz Srbije u Nemačku. Glavni razlog iseljavanja medicinskih radnika je bolja ekonomska situacija, viši standard i bolji uslovi života i rada.

Osnovna

Predstava ima dokumentarnu osno vu jer se zasniva na ispovestima naših zdravstvenih radnika.

Značajan deo materijala čine i in tervjui s trinaest medicinskih radnika iz postjugoslevnskih zemalja, različitih specijalizacija. Pored ovih dokumentar nih priča, predstava kao dokumentarnoscensku građu uzima i istorijski događaj s kraja 20. veka a to su pripovesti o ga starbajterima i prekookeanskim migra cijama. Dokumenta i izjave medicinskih radnika su dramaturški obradile Tanja Šljivar i Mina Milošević.

Predstava je izazvala veliko inte resovanje publike, tako da je sve tri večeri, koliko je igrana, amfitetar Insti tuta za anatomiju bio ispunjen do po slednjeg mesta.

Pozorišta, generalno umetnost, uvek se bave društvom u kome nastaju. Masovni egzodus medicinskih radnika iz Srbije, ali ne samo iz Srbije već iz zemalja u okolini, u Nemačku i zapad

Jedan od osnivača Instituta za ana tomiju je i dr Niko Miljanić, koji se vratio iz inostranstva.

Migracije su deo neke naše svakod nevice i one se dešavaju u svim pravci ma iz različitig razloga. Ova predstava ima u fokusu medicinske radnike, ali ona se bavi i migracijama gastarbajtera i trenutnim migracijama sa Bliskog isto ka pa čak i transportom robova tokom 16. i 17. veka preko Atlantika.

Na pitanje da li će predstava us poriti iseljavanje reditelj Bojan Đorđev odgovara:

Reditelj Bojan Đorđev s naglaše nim zadovoljstvom ističe kako je došlo do ideje za predstavu “Dr Auslander” !

“Amfiteatar i teatar imaju vrlo mnogo sličnosti po svojoj morfologiji i po svom obliku. Amfiteatar Anatom skog instituta Medicinskog fakulteta je mesto gde studenti prve godine uče anatomiju i gde se spremaju da postanu profesionalci, tako da je to ta veza. BITEF festival, u okviru kojeg se izvodi ova predstava, je poznat po tome što otkriva nove prostore za po zorište tako da smo se mi nakratko uselili u amfitetar Medicinskog fakul teta u Beogradu”.

nu Evropu je neka naša svakodnevica sa kojom se suočavamo. U poslednjih desetak godina generalno, migracije i radne migracije su jedna velika priča koja traje pa čak i više stotina godina. Meni je bilo važno da okupim ekipu, da progovorimo o ovom problemu i da mu damo i neke ljudske kvalitete, da prika žemo ljudsku pozadinu. Mi smo radi li intervjue sa medicinskom radnicima koji su već otišli, ali i sa onima koji se spremaju da odu. Različitih nivoa ob razovanja, od negovateljica do vrhun skih lekara. I nekako sve to uobličili u predstavu.

“Nisam siguran, ne verujem da umetnost ima toliku moć. Ona može da nam skrene pažnju, može da otvo ri neke teme. Možemo da budemo tih sat i po u nekom zajedničkom razmi šljanju o tome, ali dalje od toga umet nost ne može”.

Među publikom smo zatekli i pred sednika SANU akademika Vladimira Ko stića!

Mene su deca dovela da vidim ovu predstavu, ovo je više sada pogled pen zionera. Ovo je spoj umetnosti i medici ne. Tog umetničkog i medicinskog spoja je uvek bilo na Medicinskom fakultetu. U ovom krugu je malo poznato, ali na Medicinskom fakultetu u Beogradu je uvek bilo umetničkih susreta. Ovo me podseća na neke stare dane.

U Okviru 56. BITEFA-a, na Institutu za anatomiju, Medicinskog fakulteta u Beogradu održana je premijera predstave “Dr Auslander – (Made for Germany)”.

Pripremili: Dario Mirović i Jelena Milanović

Почетком

октобра 2022. го дине одржана је трибина у Удружењу књижевника Србије, у Француској 7 у Београ ду, представљањем друге књиге песама „Косовска звона” др Сне жане Кецојевић Миљевић. Сала је била тесна да прими све слушао це али, упркос томе, водитељ три бинe Видак Масловарић на крају рече: „Одавно сала није била ова ко пуна и мирна”. И он је био у специјалном расположењу јер је управо стигао из посете манасти ру Грачаница. На питање зашто је oвa промоција изaзвала овако особита осећања код свих редом није тешко одговорити. Др Сне жана, песник и неуропсихијатар, речима, стиховима, песмама, до прла је до колективног несвесног. Аплауз на крају je рекао све. Сви учесници спонтано су уста ли, држећи се за руке, и поклони

ли публици. Дугачки

емоције.

оних

аутентичност. Кавал је дочарао амбијент, пределе, из ведене изворне песме „допуниле” га народом, људима, а песме Сне жане Кецојевић Миљевић обоји ле његовим тананим осећањима. Ништа није најављивано, само је текло. Чуо се и изворни говор онакав каквим се говори у Си ринићкој жупи вековима. Звуци инструмента, певање, говор, сти хови, преливали су се као таласи, разливали осећања које је дожи вљавала публика, испуњавајући салу неким чудним миром и за ветном

људске душе

неуропсихијатри.

жене, лекарке, те вече

поклониле пред

Др Снежана је члан Секције

уметност

лекара

јединствене дружине лека

овим просторима. Отац

теку. Песме су одраз асоцијација, осећања која је обузимају док гле да фотографије предела, манасти ра, људи… сачињене објективом својих рођака и пријатеља које је

вима

колегинице. Обучене свечано, као

договору, ове три докторке деловале су као добре виле

казивању нису другачије

очекивале да ће промоција проћи, гласно одго ворише водитељу Масловарићу: „Очекивано”.

добијала када је већ одавно жи вела далеко од своје постојбине. Слике драгих крајева су се јавља ле, множиле, пратиле кроз живот и појавиле у тренутку када је мо рала да проговори стихом. О књизи је Саша Мићковић 2021. године написао под насло

плаво Боже мили, види чуда! кад погледаш изнад жупе, исту боју видиш свуда! Плава боја небо краси И таваницу цркве наше! Иста боја, да си здраво Византијско то је плаво. У том небу ко у мору, огледаш се Шаро, вило, у грудима твојим туче Лепеначко дивље било.

Гиздава си, поносита, Ђердани те бели красе, Не дај туђем руку на се! Зна се вило твоје место, Византијски то је престо. Коме звоне косовска звона Годинама познајем Снежану Кецојевић Миљевић, колегини цу психијатра и психотерапеута. Та тиха, честита, зрела, целови та личност посвећена породици и пацијентима, обрадовала

Посматрајући лица публике, уочих смиреност, озареност по себне врсте и љубав за песникињу.

Некад није потребно да нештo видиш.

ти каже говор, речи. Наш члан Секције за хуманост, уметност и

културу Лука Јоксимовић Барбат, и сам члан УКС и песник, слеп од своје девете године, саслушавши

емисију о др Снежани, песнику, као представљање пре промоције

написао ми је: „Снежана је јако

паметна и јако тужна жена”. Беше му стало да одслуша емисију на ТВ Храм коју, нажалост, не може и да види!

песникиње

Миљевић, је друга

поетике коју

изнедрила

и радост врца/ бију ис тим ритмом поломљена срца/ и суза горчине у грлу им грца…. / Остарели путник окреће се чес то/ да последњи пут види обасја но лице виле Шаре лепотице”. И док постоји и последњи Србин и ”дамар душе” и за Косовом пе сме, ”нико га укротити не сме”. Јер њени и наши корени позив су ”да чекамо и остаћемо/ да будемо и кад нестајемо”. Кроз Снежанине песме ожи вљавају Метохија и њени храмо ви, чује се древни кавал, осећа стрепња и види плави круг, чује реквијем и сновиде галије шарс ке. Тугује песникиња у наше име над том светом, распетом земљом, а болни одлазак, као и сваки од лазак, носи наду у повратак и ва скрсење. Лазарице у Лазареву су боту, на Врбицу, својим обичајима обнављају буђење четвородневног Лазара у предваскршњи дан. Пес никиња је Лазарка и Косовска де војка а звук њених песама је глас вапијућег у пустињи и мелодија која струји у сваком Србину. И док она заједно са својим суна родницима ”иза жице и у слапу Призренске Бистрице/ сетно гледа свето лице Љевишке Богородице/ и на колена пада ничице”,

Галије Шарске

Стојте галије Шарске! Разапните једра бела, Да у њих загрнемо сва Сиринићка села, сваку кућу, сваку међу, девојачку танку веђу, сваки камен, сваки праг, и предака наших траг, и црквиште, и гробиште, сваку чешму, оро песму… Па нек крене крстарица према југу, где цвета лимун жут, још Егејско сунце бдије изнад пута Србадије.

њој живели. Како су то провери ли? И зар се мора ићи у Јеруса лим да би се волео Златни град и видео Христос да би се веровало у њега? ”У косовској мрачној се ни, светли чедо Светог краља”, и док ”страдални народ низ брзаке оде/ у руговском кршу одјекује – ја остајем овде!”. И све док постоји бескрајни плави круг и у њему Метохија, све док опомињуће цве тају црвени божури, косовска зво на светих храмова из највеће ду бине звоне небу и целом људском роду. И говоре ко смо били, ко је смо и да ћемо бити, у векове. Јер постоји одлазак, али и повратак и други долазак који чекамо.

тренутку завршетка

Музичари

Dr Ljuban Martinović

lekar odbojkaških reprezentacija Srbije (4.9.1950 – 4.9.2022)

Odbojkaški svet, ne samo u Srbiji već i mnogo šire, tužno je prihvatio vest da je dr. Ljuban Martinović, lekar odbojkaških reprezentacija Srbije, preminuo na svoj rodjendan u 72-oj godini.

Doktor Ljuban Martinović, legendarni lekar odbojkaških reprezentacija Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije, specijalista sportske medicine, u Beograd je došao sa Banije iz rodnih Martinovića da studira medicinu, godine 1969. Posle uspešnih studija i specijalizacija sa visokim ocenama sudbina je htela da ga zemljak Petar Stanišić dovede za lekara u sportsko društvo „Partizan“. Tu u „Partizan“-u ostaje lekar sportske medicine do kraja karijere.

Legendarni doktor Martinović, koga su mnogi proglasili za NEMANJIĆA u svojoj uspešnoj sportskoj lekarskoj brizi za odbojkaše šampione Srbije, Evrope i sveta, u svojoj kolekciji ima više od 30 medalja, pehara i priznanja, počevši od pionirske, kadetske, juniorske i seniorskih reprezentacija u žensko muškoj konkurenciji. Doktor LJUBA NEMANJIĆ, kako su ga iz milja zvali, ispratio je generacije i generacije naših najboljih odbojkašica i odbojkaša u reprezentativnim selekcijama ali i sjajne generacije odbojkaša svoga „Partizan“-a. Niko na odbojkaškoj planeti osim njega nije bio sudionik svakog od 19 nadmetanja u svetskoj odbojkaškoj ligi. I niko neće biti. Za Srbiju je to samo statistički podatak. Za svet srpske odbojke više od istine, koja zaslužuje dubok naklon i poštovanje. Za doktorom Martinovićem ostaje pet istorijskih učešća na Olimpijskim igrama, četiri na Šampionima sveta, deset na Prvenstvima Evrope. Živa je enciklopedija uspeha i neuspeha srpske odbojke, svedok uspona i padova, doktor autorite od poverenja, dokazani i beskompromisni saputnik ovog sporta na putu do pobedničkih pehara i Olimpijskih medalja...

Njegova odanost i briga za zdravlje sportista prepoznatljiva je kao posvećenost pre svega u profesionalnom smislu, odnosno entuzijazmu koji ga svrstava u autoritete lekara koji može sve. Za svoje eminentne lekarske i sportske uspehe dobijao je brojna priznanja ne samo od slektora i sportskih klubova nego i udruženja svoje struke.

Aktuelni selektor odbojkaške reprezentacije Srbije Igor Kolaković legendarnog doktora reprezentacije oprostio se biranim rečima:“Dragi moj doktore Ljubane, otišao si zauvek, na svoj 72-gi rodjendan i ostavio nas tužne ali i ponosne što je srpska odbojka imala čoveka, instituciju kao što si ti. Ravno 35 godina sam bio srećan što sam te poznavao, radio i živeo sa tobom. Vodio si nas kroz život toliko generacija, savetovao nas, borio se za nas i sve naše. Zatrpavali smo te značajnim i beznačajnim problemima neznajući za tvoje, koje nikada nisi isticao pa ni do dana današnjeg. Dugujemo ti puno za tvoju dobrotu, požrtvovanje, razumevanje, ljubav koju si nam davao. Bio si doktor ali za sve nas si bio mnogo više, prijatelj, roditelj, brat, tako da tvoja jedinica Tatjana ima puno sestara i braće iz odbojkaške reprezentacije Srbije. Odbojkaški klub „Partizan“, srpska odbojka kao sport, svi mi izgubili smo veliko ime koje će nadživeti buduće generacije. Bio si prepoznat i poznat u svakoj odbojkaškoj zemlji u svetu. Svima ćeš nedostajati a mi ćemo se truditi da tvoj čisti duh živi i dalje medju nama kao i kod budućih odbojkaških naraštaja“.

Na godišnjoj skupštini sportskog društva „Partizan“,kao i Odbojkaškom Savezu Srbije, na nekoliko komemoracija, utakmica sa minutom ćutanja i molitvenom tišinom, brojni sportisti i poštovaoci iskazali su svoje osećanje ljubavi koja se preliva na oba sveta.

VEČNA SLAVA NEMANJIĆU DOKTORU LJUBANU MARTINOVIĆU

Umesto započetog intervjua, Marko Radoš

Rade

Tel: 064/831

Mob: 064/121

064/4775414 Web site: www.uzps.rs

simpozijum Udruženja zdravstvenih profesionalaca Srbije

GREŠKA - ODGOVORNOST ZDRAVSTVENOG PROFESIONALCA, USTANOVE, DRŽAVNIH

ILI NEREGULISANA

TEHNIČK

GODINA XI BROJ 107.

2022.

The Pathologist’s View of Covid-19

Etio-Pathogenesis, Nature of Virus, Vaccines and Immunological Defense, Katalin Karikó and the Nobel Prize, Patho-Morphological Lesions

Vladimir Kanjuh

In the world fight against the COVID-19 pandemic, pathologists, with their main diagnostic weapon - autopsy, unfortu nately did not react uniformly. Some were heroes and some could not work. Patholo gists showed that pathology is a key medical discipline for investigating the etio-patho genesis and morphological lesions in new diseases and their pandemics.

Autopsy problem. In the case of the Ebola hemorrhagic fever epidemic1 in Af rica (mortality up to 90%!), The World Health Organization (WHO) has banned autopsies due to the high infectivity of hu mans and animals cadavers. Reasons: pa thologists, medico-legal doctors, and their associates, who worked on the cadavers would not become infected. WHO strictly sequestered the territory (around the Ebola River in the State of Zaire) where the epi demic appeared and, with the help of the Russian and then the American vaccine, stopped the first epidemic1. However, the disease still occasionally subsides.

By analogy with Ebola, at the begin ning of the COVID-19 pandemic, there was talk of a ban of autopsies on COV ID-19 2,3. However, in reality, the WHO generally sought special epidemiological measures in the case of “dangerous in fectious diseases”, ie. that autopsies are performed only if the relevant institutions have special autopsy rooms with air steril ization and special protective suits for the persons regarding the cadavers and burial.

Serbia 2,3, Montenegro, R.Srpska, and most countries in the region and around the world could not meet the strict epi demiological requirements of the WHO, and did not perform autopsies. However, fortunately, Italian (Lombardy), German, American, Russian (in Moscow 100% au topsied with COVID-19 at one time) 11 and some other pathologists performed autopsies 4, 5, 6-10.

At the autopsy, of course, the cadav er cannot cough into the face of the pa

thologists (as the patient can to the clini cians), but at the autopsy pathologists can be stabbed or cut with a scalpel, or the as sistant can do it carelessly. Also, at autopsy procedures air lift small particles with the virus from the spilled body fluids, which can be full of viruses. All this is a dan ger for the pathologist and his associates.

Contributions of patho-morpholo gy. It crucially helped medical science in the study of etio-pathogenesis and pathomorphological lesions in COVID-19 us ing autopsies, post-mortem lung radiogra phy, histo-pathology, electron microscopy, immuno-histo-chemistry, cytology and di agnostics of SARS-CoV-2 in fluids, cells, tissues and organs of the cadaver.

An autopsy can detect the SARSCoV-2 virus itself with naso-pharyngeal or lung swabs with the PCR (RT-PCR = Real-Time reverse-transcription poly merase chain reaction) test. Also, with electron microscope we can see the virus in various cells of the body, which have the ACE-2 receptor (angiotensin-convert ing enzyme-2). Immuno-histo-chemistry can detect S-glyco-protein from the virus spike - the most immunogenic part of the virus. Also, a culture of the virus can be done from the lungs.

The principle was immediately estab lished to differentiate: whether the patient died due to COVID-19, ie. whether CO VID-19 is the underlying main disease and the cause of death or died with CO VID-19, and the underlying disease and cause of death is some other disease (which COVID-19 may have only exacerbated).

Since older people die the most, they, of course, usually have various severe co morbidities, which can be the underlying disease and the cause of death.

Diabetes mellitus type 2 (DMT2) is especially dangerous for them, because ev ery third person who died of COVID-19 had DMT2. There are 770,000 diabetics

in Serbia (500 million in the world). In the conditions of the COVID-19 pandem ic if they have unregulated glycemia for a year, the risk of myocardial infarction is higher by as much as 67% (A. Opačić and D. Davidov Kesar). In COVID-19, an increase in the number of new cases of DMT2 has been observed, even in young people. This is certainly a consequence of immobility and reduced physical activ ity, increased food intake, stress and the harmful effects of SARS-Co-2. It affects the beta cells of the Langerhans islets of the pancreas because they also have the ACE-2 receptor. That untreated long-term elevated glycemia leads to severe compli cations: blindness, amputations of the legs, heart or brain infarction, dialysis due to kidney failure, microvascular lesions, neu ropathy, etc. - it is clear that DMT2 is a severe comorbidity in COVID-19. About 3000 patients die from it annually in Ser bia (Lj. Milovanović, O. Popović). Aca demician NM Lalić, the first man of Ser bian diabetology and cardio-diabetology, demands: “Patients with diabetes must be completely protected by vaccination, re vaccination and the third dose. And that is something that is an axiom, a postulate, a pillar without which we will not be able to do anything”64 .

Summarizing the importance of au topsies for research and the fight against COVID-19, Italian pathologists from Lom bardy - F. Sessa et al8 (where there was a collapse of the health system due to the sudden influx of a huge number of infect ed patients) defined the contribution of autopsies with the assessment: ”Autop sy remains the gold standard method to understand the biological features and the pathogenesis of unknown infections, especially when awareness of a pathogens is restricted and the im pact on the health care system is sub stantial. The knowledge gained through this technique may positively influence

The

Serbian

therapeutic strategies, ultimately reduc ing mortality’’.

Literature review. This paper pres ents a critical review of the literature on etio-pathogenesis and patho-morpholog ical lesions in COVID-19 (citing papers and their images) of 12 own papers and 8 lectures, 7 papers from SASA, 12 papers from Serbia, Republic of Srpska, and 25 most important relevant papers by patholo gists from abroad.

The beginning of the pandemic and the first casualties. It all started in the Chinese city of Wuhan, with a popula tion of more than 11 million, on its sea food and live wildlife market. SARSCoV-2 has passed from bats, through the anteater pangolin, to humans. Pa tients with severe pneumonia (SARS = Severe Acute Respiratory Syndrome) have emerged. SARS-CoV-2 was detect ed and isolated in them. Its genome has been sequenced, ie. RNA on December 30, 2019, and all that was publicly an nounced to the whole world.

Li Wenliang 12,13 (Fig.1), an ophthal mologist from Wuhan (Beizhen, Liaoming, China 12.X 1986 - Wuhan, Hubei, China 7.II 2020) was among the first to point out that there is an epidemic of uncontrolled

The WHO then declared 11.03.2020. the COVID-19 pandemic caused by SARS-CoV-2.

SARS-CoV-214 is spherical in shape, genomically: RNA, which is preserved by a protein-lipid envelope, which has spikes on the surface that resemble a crown (therefore: corona = crown). In the spikes, with the S-glyco-protein the virus binds to the ACE-2 receptor of the human cell (Fig. 2). There are many cells of the hu man body that have this receptor: lungs (pneumocytes I, II), endothelial cells of

Fig. 3. The bat - Rhinolophus affinis (horseshoe bat) is the only mammal that flies and by its “ultrasound” does not collide with obstacles. They can live for 40 years. They carry over 200 different viruses, including SARS-CoV-2. They come out of the cave at night hunting insects and drink blood, mostly from domestic animals (horses above the horseshoe).They show great mutual solidarity, because if one bat did not find a victim to suck its blood, the other who managed to do so, returned a part of the sucked blood to his mouth, and this one did the same in the opposite case.

Fig. (Сл.) 2. Structure (Структура)SARSCoV-214, Arsenović Ranin N. i sar.

blood vessels 7,15-18, cardiomiocytes, cells of the kidneys, liver, skeletal muscle, nerve tissue, intestines, placenta, testicles (pos sibility of the infection through sperm19), spleen, lymph nodes, beta cells of the islets of Langerhans of the pancreas (which can cause diabetes), bone marrow, etc.

SARS in Wuhan. Because of that, he was under police surveillance. As an ophthal mologist, he probably contracted SARSCoV-2 by examining the eyes of infected patients. Namely, the virus could reach the cells of the conjunctiva (where it was found, as well as in tears) by aerosol or by touching the eyes with dirty fingers, which touched a surface on which the vi ruses fell. He died of COVID-19 pneumo nia. The Communist Party of China gave a “solemn apology” to his family, rejected the accusations against him and declared him a martyr.

The nature of SARS-CoV-2. The work of nature or man in the labora tory 28-30 . This dilemma is still not defini tively resolved. However, most scientists and the WHO believe that the virus origi nated naturally. It exists in bats (it was discovered in samples of their feces and in swabs of the mouth and anus) (Fig. 3). From the infected Malayan anteater pangolin (Fig.4) virus switched to a hu man. Pangolin was illegally imported to China at the Wuhan Market because its scales (shells) are used as an aphrodisiac in Chinese traditional medicine. Pangolin had a virus that was 92.4% identical to SARS-CoV-2. Its surface protein in the “binding domain” with the human ACE-2 receptor was the same as in SARS-CoV-2. Pangolin got this connection even better with the mutation and crossed the spe cies barrier, and infected a human and with a new mutation became a precursor of SARS-CoV-2.

Nearly fifty thousand animals (38 spe cies), mostly live, were found for sale at the Vuhan markets between May 2017 and November 2019.

The main evidence that SARS-CoV-2 was created by natural selection, ie. that

Сл. 3. Слепи миш - Rhinolophus affinis (horseshoe = потковица) је једини сисар који лети и захваљујући свом ‘’ултразвуку’’ не судара се са препрекама. Могу да живе и 40 година. Носе преко 200 различитих вируса, укључујући и SARS-CoV-2. Излазе ноћу из пећина, лове инсекте и пију крв најчешће домаћим животињама (коњима изнад потковице). Показују велику међусобну солидарнсот јер ако један миш није нашао жртву да јој посиса крв, други, који је то успео, поврати му у уста део посисане крви а овај му у супротном случају то врати.

4. Малајски љускавац, сисар мравојед са дугом њушком панголин (Manis javanica).

it was not made in the laboratory are as follows: soon after the onset of the CO VID-19 epidemic, the Chinese sequenced the entire SARS-CoV-2 genome and made it known to the world. The mutated molec ular mechanism by which the virus enters the cell was not made in the laboratory be cause it also exists in bats and pangolins. It is a natural zoonotic jump of the virus from animal to human 26,27,30 .

Fig. 1. (Сл. 1.) Dr Li Wenliang

Fig. 4. Malayan shellfish мammal anteater with a long snout pangolin (Manis javanica).

Prof. Luc Montagnier (Fig. 5), a No bel laureate who discovered the HIV virus in 2008, believes that SARS-CoV-2 was made in a laboratory because it contains part of the HIV genome (someone tried to make an anti-HIV vaccine) but the virus “escaped” him. 26,27

Patience is needed and “those who are not patient are not really interested in the truth” 30

There are, of course, conspiracy the orists who think the virus was created in a laboratory as a weapon of biological warfare.

Former US President Donald Trump initially made jokes about the “pandemic”, but when the matter became serious, he called SARS-CoV-2 - the “Chinese virus” and accused China, without any evidence, of being to blame for the pandemic.

The current US President Joe Biden has asked his intelligence services to clar ify the matter. The Office of the Director of the U.S. National Intelligence Service (18 U.S. intelligence agencies) considered two hypotheses: “natural exposure to an in fected animal” and “incident related to the Virus Laboratory of the Wuhan Institute where a ‘’virus leak’’ could have occurred.

They concluded that “the virus is not a biological weapon” and “it is not geneti cally modified.” However, they were not impressed by the transparency, openness and cooperation with the Chinese hosts30 .

In fact, American researchers asked to see private notes, the contents of comput ers and their freezers from the Institute’s doctors. The Chinese considered it “disre spect and arrogance in science.” Because the Institute has been researching a group of corona viruses for years, Americans have assumed that some people became infected with the accident and then trans mitted the infection to others. The Chinese also refused this because at the time of the appearance of SARS-CoV-2, no one at the Institute was ill. All members of the Insti tute and students were tested and no one tested positive for SARS-CoV-230

Obviously, the dilemma about the ori gin of SARS-CoV-2 has not been resolved.

The mRNA and other vaccines14,20,36 It is interesting and important that for the first time in medical vaccinology, a new technology was used in the case of making two vaccines against COVID-19: PfizerBioNTech COVID-19 (Germany, USA) and Modern mRNA 1273 COVID-19 (USA). Synthetic messenger mRNA of the virus (Fig.6) with the gene encoded for the S-glyco-protein of the virus spike was in jected (in a lipid nano shell to pass through the cell membrane). The synthetic mRNA of the virus was used and not some protein of the pathogen as in classical vaccines. The synthetic mRNA forces the ribosomes of the cell to produce the S-glyco-protein. The synthetic mRNA is rapidly degraded but the induced S-glyko-protein in the cell has a strong immunogenic effect, so that our immune system reacts to it.

This vaccine was found by biochemist Katalin Karikó (66 years old) (Fig.7), a Hungarian, who works in the USA. Drew Weissman (62), a professor of immunol ogy at the University of Pennsylvania (USA), helped her a lot.

The mRNA technique itself was dis covered in 1961, but it took time to solve

the problems of its instability and caus ing inflammation in order to be used as a vaccine.

Sydney Brenner, Francois Jacob and Matthew Meselson discovered mRNA, a molecule that receives information from DNA in the cell nucleus and transmits it to the cell cytoplasm to excite the cyto plasm machinery, i.e. cellular organelles (ribosomes) for making proteins.

Already known technologies have been used in other vaccines against COVID-19.

In the Chinese Sinofarm vaccine, the

whole SARS-Co-2 killed (by immersion in the chemical beta-propiolactone) is used.

In two vector vaccines the vectors (car riers) has been used.

In the first vector vaccine Gam COV ID-Vac / Sputnik V (COVID-19). Gamaccording to Gamalei Nikolai Fedorovich (1859-1949), a pioneer of Russian epide miology and vaccinology, and the sign V means: Victoria = Victory. This vaccine used two genetically modified and defec tive human adenoviruses (causing colds) as a viral vector (they do not multiply in the cell and disappear in 24 hours) that carry the viral coding gene for the entire length of the S-glyco-protein of the virus spike.

The second vector vaccine is the Uni versity of Oxford - Astra-Zeneca (AZD 1222), whose vector is a genetically modi fied chimpanzee adenovirus with an insert ed viral gene encoding the S-glyco-protein.

Vaccines are one of the greatest scien tific achievements of medicine, but they should be waited for about 10 years, or at least one year, as was the case with vaccines for COVID-19. The risk of dy ing due to COVID-19 in vaccinated and unvaccinated is 1:10 (Z. Radovanović). Therefore, science needs to find a drugs for COVID-19 49,50 and other viruses as it have been done with antibiotics against bacteria.

Collective immunity against COV ID-19 21,54. No previous vaccines against COVID-19 are 100% effective and life long. They are lasting only a few months and therefore booster doses are needed.

The required collective immunity of 85% of the immune population, achieved by vaccination or overcoming COVID-19 (overcoming the disease leaves the greatest immunity) is difficult to achieve in prac tice due to anti-vaccine lobbies.

The exceptions so far are: Portugal, Is rael and the United Arab Emirates. Maybe that won’t even be achieved in the whole world. It remains to achieve an ecologi cal balance between humans and viruses, to make COVID-19 a “seasonal disease” (like the flu) and to hope that SARS-CoV-2 will become less contagious and deadly over time21

By November 18, 2021, 46.49% of citizens in Serbia have been vaccinated. In order to achieve collective immunity, a much larger number of citizens and young people should be vaccinated.

Portugal is the country that has achieved the greatest success in the world in vaccination against COVID-19. How? After the general catastrophic situation, the popular Vice Admiral Henrique Gouve

ia e Melo became the head of the Crisis Staff. He declared “war on the virus” and talked openly with the anti-vaccine loby in uniform. He surrounded himself with elite soldiers, doctors and mathematicians. With strict military measures, he achieved that 86% of 10.3 million Portuguese were vaccinated and thus achieved collective immunity (herd immunity). After that, all restrictive epidemiological measures were lifted and the Portuguese live freely. The Vice Admiral is done the job!

In Serbia, the anti-vaccination lob by touched only the bottom of nonsense with graffiti and chanting “Kon-Mengele” (Prof. Dr. Predrag Kon is a Jew and one of the best epidemiologists in Serbia). After the fact that Serbs, Poles and Roma were the greatest innocent victims of World War II after the Jews (6 million Jews were killed in the Holocaust) it is really pointless to call Kon- Mengele (Nazi killer doctor).

Immune defense of the organism against SARS-CoV-2 51-53. The S-glycoprotein of the virus spikes or the whole dead virus have an immunogenic effect, ie. the organism resists the virus creating the antibodies (humoral immunity) and ac tivating immune cells (cellular immunity).

The hematological stem cell differenti ates into cells of the innate immune system (which enters the fight first) and cells of the acquired (adaptive) immune system.

The innate immune system begins with a myeloid progenitor cell (myelogenous lineage), which differentiates into neutro philic, eosinophilic, and basophilic leuko cytes, mast cells, and macrocytes. Mac rocytes - into macrophages and dendritic cells (the first to recognize and present a foreign antigen).

Acquired (adaptive) immune system lymphoid lineage cells begin with a lym phocyte progenerative cell, which differ entiates into a B-progenitor cell, a T-pro genitor cell, and natural killer cells.

The B-cell progenitor differentiates in to a plasma cell (plasmocyt), which pro duces antibodies, and a B-memory cell. The T-cell progenitor is differentiated into a T-memory cell, a T-cytotoxic cell, and a T-helper cell (Fig.8).

In practice, the amount and type of antibodies produced are tested but cellu lar immunity is investigated only for sci entific purposes. There is a serological test for IgG antibodies (antibody to the virus nucleocapsid is detected) and a test for the S-glyco-protein of the virus spike.

The fact that some people in the en vironment of those infected with SARSCoV-2 do not get sick, is explained by “im mune memory”. Namely, they had rhinitis due to benign corona virus. The body’s defense T cells remembered this and then reacted against SARS-CoV-2 and instant

ly removing it. This happened because T cells acted on common (identical) parts of both viruses. The both types of viruses have identical “virus replication machine”, which they keep.

Continuous sequencing of the virus ge nome is necessary to determine its muta tions. Longer maintenance of the virus in life due to non-vaccination gives it time for new mutations.

Katalin Karikó and the Nobel Prize. Because the Pfizer vaccine has been pro duced in millions of doses and given to millions of people around the world and has proven to be effective and safe, it was expected that the Nobel Prize in Medicine or Chemistry in 2021 would be won by its creator Katalin Karikó. Especially since there is evidence that the described new technology of injecting human by syn thetic virus mRNA with a gene encoded for the creation of a certain useful protein, opens the possibility for the treatment of other diseases.

The mRNA (messenger, informative ribonucleic acid) today in Pfizer’s vac cine against COVID-19 and tomorrow as drugs against many diseases (genetic, autoimmune and others, even in a general and personalized cancer vaccine). Viruses are known to be the smallest liv ing beings (which can only be seen with an electron microscope). They are defec tive because they can live, last and repro duce only in a living cell of humans, ani mals and plants1. When they enter a cell, they master its protein-making machinery (ribosomes), where they are copied, i.e. multiplied1. Then, they move to neigh boring cells and other organisms, lead ing to epidemics or, as now, pandemic of COVID-19.

Looking at viruses, people came up with the idea to make synthetic mRNA in the laboratory with a specific gene encoded to create the desired protein61. This protein can be a drug which is killing the cancer cells, an antibody, a missing protein in the body, protein for blocking some harmful process in the cell, a drug or a vaccine against various diseases. In infections, for eign proteins are recognized and removed, i.e. antigens of an attacking virus, bacte rium, or parasite. Synthetic mRNA of the virus injected into humans has taught the ribosome of the body’s cells to make the appropriate encoded protein, which is im munogenic. Then the body’s immune re sponse remove such a protein, i.e. virus with this protein.

In the fight against cancer, malignant alteration (transformation) of a normal cell

into a malignant cancer cell should be prevented or, if it has already formed and started to multiply, destroy the cancer tis sue. Therefore, genes should be encoded in the mRNA that will mark the key mu tant proteins of the cancer cell. Then our immune system will recognize that and destroy such cells. Unlike other diseases, however, mutant proteins in cancer are very similar to normal cell proteins. Can cer cells even have the ability to cam ouflage themselves so that they are not recognized by our immune system. As a result, mutant cancer cell proteins are not easily recognized.

Scientists from the University of Ox ford and the Ludwig Institute for Cancer Research, working on mouse tumors, use immunotherapeutic measures to remove the brakes for antitumor T cells and en able them to kill cancer cells. They have some initial successes in that.

Nobel Prizes. Katalin Karikó is, there fore, the first implementer in the realiza tion of a new revolutionary treatment in medicine by synthetic mRNA.

However, two American scientists, physiologist David Julius (65) from the University of California in San Francis co and molecular biologist of ArmenianLebanese origin Ardem Patapoutian (54) from the University of California La Jol la, won the Nobel Prize for Medicine in 2021. They discovered new receptors in the skin and explained “how people con vert the physical impact of heat or touch into nerve impulses, which allow them to better adapt in life.”

In the period from 1901 to 1920, 222 Nobel laureates (of which 12 were wom en) received the Nobel Prize in Medicine.

In the case of Katalin Karikó, the Sec retary General of the Swedish Royal Acad emy of Sciences, G. Hansson, explained: “The discovery of the mRNA vaccine is a magnificent success, which has enormous ly positive consequences for humanity. We are very grateful to the inventors.This kind of discovery should get a nomination, but time should pass”. Ali Mirasami, a profes sor in the Department of Laboratory Medi cine at the Karolinska Institute in Sweden, said: “These techniques will sooner or lat er receive an award, I’m sure of that.” T. Freund, President of the Hungarian Acad emy of Sciences, said of his Hungarian compatriot Katalin Karikó: “She will have a much better chance of winning the Nobel Prize in a year or two.” Katalin Karikó her self replied: ‘’ I’m just worried about what I can change and what I can influence. Prize committees are not of that nature“.

Mistakes of the Nobel Committee in awarding the Nobel Prize. Of course, the Nobel Committee of the Swedish Royal Academy of Sciences must be careful in awarding the Nobel Prize, so as not to be later denied, which has happened several times in the past.

In this sense, as a pathologist about pa thologist, I present a characteristic case of a Dane, pathologist Johannes Fibiger22-24. He received the Nobel Prize in Medicine in 1926 for experimentally inducing stomach cancer in mice kept on a diet - hypovita minosis A (vitamin A is otherwise known as “protector of the epithelium”) and with the help of parasites - spiroptera worms (he named it spiroptera neoplasticum).Dur ing his life, no one disputed this discov ery.However, after his death, it turned out that the experiment did not result in mice stomach cancer, but non-cancerous meta plastic lesions of the gastric epithelium. Also, that vitamin A deficiency itself can lead to similar lesions and cancer.

What is the cause of cancer? To day’s science knows that spiroptera neo plasticum does not cause stomach cancer in mice, but some other parasites - helminths (Schistosoma haematobium, Opisthorchis viverrini and Clonorchis sinensis) cause cancer in humans. “Chronic tissue irri tation” (chronic inflammation) is not the cause of cancer but only promotes malig nant alteration and proliferation of malig nant cells. The cause of cancer is a disease of the individual somatic cell gene - mu tations of two normal cell genes - proto oncogenes and tumor suppressor genes25

Infection by SARS-CoV-2 and it arrival to the lungs. The virus is highly contagious, especially new mutant strains (delta virus from India) but still not as measles virus which is the most conta gious virus (Fig.9).

The virus infects a person by reach ing the naso-pharynx of another person through droplets or aerosols when the in fected person coughs, sneezes, sings and speaks. Infection can also be through to oral cavity and eye conjuctiva if they touch with dirty fingers that have touched the sur faces on which the virus has fallen. The severity of the clinical picture also depends on the amount of virus we inhaled. The vi rus is not transmitted by water and food.

The virus descends from the naso-phar ynx into the lungs to the pulmonary alve oli, attacking pneumocytes I and II (they have the ACE-2 receptor). Along the way it leads to naso-pharyngo-tracheitis. Since even severe influenza can lead to danger ous pneumonia, it is useful in the differ

ential diagnosis, that COVID-19 has anosmia - a temporary loss or change in the sense of smell and taste (often not present with delta infection) and usually causing milder inflammation of trachea and bronchi. In influenza, however, there is no anosmia and the mucous membrane of the trachea and bronchi are severely damaged and conspicuously bright red due to great hyperemia31

The lungs are hardest hit.32-35,65,66 Both lungs show multifocal lesions of severe bronhopneumonia - SARS = Severe Acute Respiratory Syndrome. There is diffuse alveolar damage in the pulmonary alveoli - DAD = Diffuse Alveolar Damage.

Namely, the inflammatory cell exudate fills the alveoli and “upholsters” their walls. Respiratory failure occurs. The exchange of gases in the lungs is prevented, i.e. the release of oxygen from the inhaled air into the pulmonary capillaries where it binds

to the hemoglobin of erythrocytes and the expulsion of carbon-dioxide by exhalation. Severe general hypoxia of the organism occurs, which affects all cells, especially of the brain and heart. Patients are placed on respirators. Unfortunately, they often die in severe hypoxia (Figs.10,11,12).

Coagulopathy, hypercoagulability, thrombosis and thrombotic emboli.15,18 Pathologists were the first to discover these lesions on autopsies, which are probably the most difficult after lung lesions. Thrombosis of deep leg veins and paraprostatic venous plexus as well as in small branches of veins and arteries were found. There are multiple thrombotic emboli in the body, including the most dangerous - thrombotic embolism of the trunk and branches of the pulmonary artery (Fig.13,14). Often these lesions were not detected by clinicians, but only at autopsy.

Fig. 10. X-ray of the lungs in COVID-19:

severe bronchopneumonia with

to

with

слика плућа код COVID-19: oбострана тешка бронхопнеумонија, која почиње као “млечно стакло” с прогресијом до консолидације.

Fig. 11. Macroscopically, the lungs are enlarged and considerably heavier with numerous foci of bronchopneumonia Сл. 11. Макроскопски плућна крила су увећана и знатно тежа са многобројним огњиштима бронхопнеумоније.

Zayratyants O. Atlas, Moskva, 2020.11 Сл. 13. Diffuse Аlveolar Damage (DAD). Hemorrhagic lung infarction. Organization of occlusive thrombus in small artery. H&E x 120. Сл. 13. Дифузно алвеоларно оштећење (DAD). Хеморагични плућни инфаркт. Организација оклузивног тромба у малој артерији. H&E x 120.

Zayratyants O. Atlas, Moskva, 2020.11 Fig. 14. Thrombotic embolus in the trunk of the pulmonary artery (blue arrow) Сл. 14. Тромбни емболус у стаблу плућне артерије (плава стрелица).

Fig. 12. Pulmonary histopathology: left - hyaline membranes and inflammatory infiltrates in the interstitium; middle - giant multi-nuclear cells in alveoli; top right – squamous metaplasia; bottom right - bone metaplasia. Сл. 12. Хистопатологија

десно горе –сквамозна метаплазија;

метаплазија.

Schaler

Schaler T et al. JAMA 202065.

In one of our earlier works, with Stevanović et al.62 (printed in Human Pathology, was reviewed by prof. Robbins, the author of the best textbooks of pathology and until November 13, 2021, it was cited 177 times according to Google Scholar), in which the errors of clinicians discovered at autopsy were analyzed. The clinical diagnosis in the cases of thrombotic embolism of a trunk or branches of the pulmonary artery was the first with wrong diagnoses. Clinicians most often thought of myocardial infarctions, dissection of the aorta, etc.

Massive bleeding in to the muscles In the ileopsoas muscle and others, and retroperitoneal space. It’s rare. It is not explained why it occurs (the anticoagulant drugs?).The people with COVID-19, especially in older people, due to reduced movement and physical activity, muscle atrophy and even sarcopenia occur.

Complications of COVID-19. During the course of the disease, a “cytokine storm” can occur due to the violent reaction of our immune system, which is not useful but fatal. Also, secondary bacterial and / or fungal infection can occur. All this, along with comorbidities, complicates the clinical picture of the disease.

COVID-19 is a multiorgan disease 27,37. In the case of viremia, the virus can affect and in various ways damage all, already mentioned, cells of the organism that have an ACE-2 receptor to which the S-glyco-protein of the virus spikes binds.

Cardiovascular lesions. In addition to diffuse endothelitis63 and the described thrombosis and thrombotic emboli,15,18 SARS-CoV-2 acts on the heart in three ways: (1) they directly bind to the ACE-2 receptors of the myocardium (myocarditis (Fig. 15), arrhythmias, heart failure). Peri-

carditis and acute coronary syndrome also occur; (2) indirectly, through respiratory insufficiency and severe general hypoxia, and (3) due to hyperimmune inflammation. Interesting is the finding of megakaryocytes (giant multinucleated cells that produce platelets) in the heart.

Lesions on other organs. They are illustrated by images 11,38-40 of the liver (Fig. 16), kidney (Fig. 17), small intestine (Fig. 18), spleen (Fig. 19) and brain (Fig. 20).

Zayratyants O. Atlas, Moskva, 2020.11 Fig. 19. Spleen.Severe hyperplasia and ischemic infarctions. Сл. 19. Слезина.

Fig. 15. Heart. Myocarditis with lymphocytic infiltrates in edematous stroma. Destructive and productive vasculitis. Dystrophic changes and necrosis of certain cardiomyocytes. H & Ex400.

Fig. 16. Liver. Widespread hepatocyte necrosis in the central parts of the liver lobules.Steatosis. H&E x60. Сл. 16. Јетра. Раширена некроза хепатоцита у централним деловима јетриних лобулуса. Стеатоза. H&E x60.

Zayratyants O. Atlas, Moskva, 2020.11 Fig. 20. Brain. Destructive and productive thrombovasculitis. Edema, multiple minor hemmorrhages. Dystrophic changes in neurons. H&Ex400. Сл. 20. Мозак. Деструктивни и продуктивни тромбоваскулитис. Едем, мултипле мале хеморагије. Дистрофичне лезије неурона. H&Ex400.

Fig. 17. Kidney. Nephrotic necrosis. Congestion of corticomedullary јunction. Сл. 17. Бубрег. Нефротска некроза. Конгестија кортикомедуларног споја.

Fig. 18. Gangrene of the small intestine (in case of mesenteric artery thrombosis without signs of atherosclerosis). Сл. 18. Гангрена танког црева (у случају тромбозе мезентеричне артерије без атеросклерозе).

15.

са лимфоцитним инфилтратима у едематозној строми. Деструктивни и продуктивни васкулитис. Дистрофичне промене и некроза извесних кардиомиоцита. H&Ex400.

The current struggle of humanity against COVID-1941-48,55-60. Israeli historian JN Harari26 (Fig.21), author of three world bestsellers: Sapiens, 21 lessons for the 21st century and Homo Deus (also

translated into Serbian by Laguna) (Fig. 22) for socio-psychological humanity’s response says, “They are twofold. I think the greatest danger is not the virus itself. Humanity has all the scientific knowledge and technological tools to overcome the virus. The big problem is our own inner demons, our own hatred, greed and ignorance. I am afraid that people will react to this crisis not with global solidarity but with hatred, accusing other countries, ethnic and religious minorities. But I hope that we will be able to develop compassion, not hatred, to respond with global

Zayratyants O. Atlas, Moskva, 2020.11

Zayratyants O. Atlas, Moskva, 2020.11

Zayratyants O. Atlas, Moskva, 2020.11

Zayratyants O. Atlas, Moskva, 2020.11

solidarity, which will develop our generosity to help people in need. To develop our ability to discern the truth and not believe in all those conspiracy theories. If we do that, I have no doubt that we can easily overcome this crisis.”26

Duke Marko Miljanov from Montenegro26 (Sl. 23) (Medun, April 25, 1833 - Herceg Novi, February 2, 1901) defined

heroism when we defend ourselves from another and chivalry when we defend another from ourselves.

Applied to COVID-19, the heroism was shown by health workers in the red zones, and the chivalry of the citizens who wore masks, adhered to epidemiological measures and were vaccinated, and thus protected also others from themselves 26

Slavoj Žižek, a philosopher from Ljubljana (Slovenia), in his book “Pandemic

2. Chronicle of Lost Time”, ed. Academic Books, 2021 speaks of “the overexploitation of the global class of health workers in capitalism, incapable of protecting the community in the COVID-19 pandemic’’.

The Minister of Health of Germany, J. Spahn, said: “By the end of the winter, everyone in Germany will be vaccinated, get over COVID-19 or die from it.!” However he didn’t just say until what winter.

CONCLUSIONS

1. Pathologists, by autopsies and other cited methods, have substantially contributed to the knowledge that COVID-19 is not only a severe lung disease (SARS and DAD) with pulmonary insufficiency, blood oxygen blockade and severe general hypoxia, but disease

with often hidden endothelitis, coagulopathy, hypercoagulability, thrombosis, and thrombotic embolism (especially dangerous in pulmonary artery).

Then, COVID-19 is a multi-organ disease because in viremia, many cells of the organism that have the ACE-2 receptor, are attacked.

Complications are common: “cytokine storm”, secondary bacterial and / or fungal infection and worsening of comorbidities.

2. The COVID-19 pandemic will be stopped by the acquired collective immunity (by infection and vaccination) in 85% of the population. It is moral, therefore, to vaccinate and adhere to epidemiological measures.

3. Science must create drugs against viruses (vaccines are good but you have to wait for them) as there are created antibiotics against bacteria.

4. Mankind must understand that a mutated SARS-CoV-2 or some new virus can appear whose infectivity would be as in morbilli and lethality as in Ebola 90%.Therefore, one should comprehensively prepare in advance for more dangerous future viral pandemics and use experiences from the contemporary COVID-19 pandemic.

5. It should have its own production of vaccines, drugs and relevant devices (respirators and others). Created appropriate hospitals and technical capacities. Priority has to be given to the improvement of relevant medical disciplines and institutions (preventive medicine, public health, virology, microbiology, epidemiology, infectious diseases, immunology, adequately equipped pathology, molecular biology, genetics). Since, however, “staff solves everything”, there should be enough trained staff. We need to hire all our young graduates who we have trained, because even with a lower average grade of 9, they can be and develop into solid valuable doctors.

6. The economy must be able to immediately reorient to the economic conditions in a pandemic.

7. Global solidarity should be achieved on all issues related to the pandemic.

REFERENCES

1. Kanjuh V, Kanjuh S, Zdravković M, Pušac M. Osobine virusa. Bolest zbog Ebola virusa (Ebola hemoragična groznica)–jedna od najsmrtonosnijih bolesti čovečanstva (Оpšti pregled) // The characteristics of viruses. Disease due to Ebola virus (Ebola hemorrhagic fever) – one of the most deadly diseases of humanity (General review). Bilingvalni srpsko-engleski rad. Medici.com (Banjaluka, RS) 2020; XVII (100):66 – 71.

2. Lončar Z. O obdukcijama. O protestima. Dnevni list ’’Blic’’, str.4, 18. jul 2020.

3. Радовановић З. Отворено о обдукцијама. Дневни лист ‘’Политика’’, субота 12. јун 2021.

4. Kanjuh V., Lončar Z. Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija. Prvi deo: Opšti pregled. Medici. com (Banjaluka, RS) 2019; XVI (96): 78-83.

5. Kanjuh V., Lončar Z. Pledoaje za revitalizaciju kliničkih obdukcija. Drugi deo: Broj obdukovanih u odnosu na broj umrlih bolesnika u zdravstvenim ustanovama i stepen (ne)saglasnosti kliničke i obdukcione dijagnoze 2001. u Beogradu i 2018. u Srbiji. „Medici.com“ (Banjaluka, RS) 2020; XVII (97):82-7.

6. Goerens A. What do autopsies reveal about corona virus? RTL/Today, (Y)our Luxemburg), 27.04. 2020.

7. Wichmann D. et.al. (20 coauthors). Autopsy fi ndings and venous thromboembolism in patient with COVID -19: A prospec tive cohort study. Annals of Internal Medicine,6 May 2020.

8. Sessa F, Salerno M, Pomara C. Autopsy Tool in Unknown Diseases: The Experience with Coronaviruses (SARS-CoV,MERSCoV, SARS-CoV-2). Medicina 2021; 57, 309: 1 – 22.

9. Elsoukkary SS, Mostyka M, Dillard A, Berman DR, Ma LX, Chadburn A, Yantis RK, Jessurun J, Seshan SV, Borczuk AC, Salvatore SP. Autopsy Findings in 32 Patients with COVID-19: A Single-Institution Experience. Pathobiology 2021; 88: 56 – 68.

10. Mondello C, Roccuzzo S, Malfa O, Sapienza D, Gualniera P, Spagnolo EV, Di Nunno N, Salerno M, Pomara C, Asmun doA. Pathological Findings in COVID–19 as a Tool to Define SARS-CoV-2 Pathogenesis. A Systematic Review. Frontiers in Pharmacology, April 2021; 12, Article 614586.

11. Zayratyants O. (General editorship), Samsonova MV, Mikhaleva LM, Chernyaev AL, Mishnev OD, Krupnov NM, Kalinin DV. Pathology of COVID-19: Atlas (2000 autopsied cases of COVID-19). Moscow, Research Institute NIIOZMM, 2020.

12. One of first doctors to report coronavirus in China dies in Wuhan, reports say. The Global Times daily (Russian news da ily). Moscow, TASS, February 2020 and Wikipedia 2020.

13. Јеšir D, Trifković R. Oftalmologija i COVID-19. Medici.com. (Banja Luka, R.S.) 2021; XVIII (107): 18 – 9.

14. Arsenović-Ranin N, Bufan B, Filipić B. COVID-19 vakcine u Srbiji. Medici.com (Banja Luka, R.S.) 2021; XVIII (104): 93 – 100.

15. Varga Z. et al. (9 coauthors). Endothelial cell infection and endoteliitis in COVID-19. The Lancet 2020. 395; (10234):1417 – 8.

16. McKeown LA. German COVID-19 Autopsy Data Show Thromboembolism, ’’Heavy’ Lungs’’. The data support the idea that some patients may need anticoagulation to prevent pulmonary embolism. tctMD (Produced by the Cardiovascular Research Foundation)/the heart beat. May 11, 2020.

17. Deshpande Ch. Thromboembolic findings in COVID-19 autopsies: Pulmonary thrombosis or embolism? Annals of Internal Medicine. Editorial, May 15, 2020.

18. Antonijević N, Veljić I, Gošnjić N, Ranković I, Jovanović Lj, Matić D, Milošević R, Koračević G, Leković Ž, Kanjuh V. Aktuelnosti u dijagnostici i zbrinjavanju tromboznih i hemoragijskih komplikacija kod bolesnika sa COVID-19 infekcijom (Abstr.). Zbornik radova XX kongresa Udruženja internista Srbije. Zlatibor, 24. – 26.jun 2021.

19. Hemida MG, Waheed M, Ali AM, Alnaeem A. Detection of the Middle East Respiratory Syndrome Coronavirus in Drome dary Camel’s Seminal Plasma in Saudi Arabia 2015-2017. Transbound Emerg. Dis. 2020;00:1– 6. DOI: 10.1111/tbed. 13610.

20. Kanjuh V. 15 pitanja i 15 odgovora o borbi čovečanstva protiv COVID-19 i budućih opasnijih virusnih pandemija. XII in ternacionalna letnja škola o kardiovaskularnim bolestima s glavnom temom ’’Prevencija, otkrivanje i postupak kod kardio vaskularnih bolesti’’. Bečići, Hotel ’’Splendid’’, Crna Gora, 6 – 10.sept. 2021.

21. Delić D. (Razgovarala A.Mitić). Mi nismo samo žrtve pandemije, već i njeni uzročnici i saučesnici. Nedeljnik, str. 25 – 7, 28.okt. 2021.

22. Fibiger J. Recherches sur un nématode et sur sa faculté de provoquer des néoformations papillomateuses et carcinomateu ses dans l’estomac du rat. Académie Royale des Sciences et des Lettres de Danemark, 1913.

23. Fibiger J. Le cancer spiroptérien et les autres cancers á parasites animaux. Bull. Assoc. Franc. Etude Cancer, ( 1923 ) .

24. Fibiger J. Investigations on Spiroptera carcinoma and the experimental induction of cancer. Nobel Lecture, Stockholm, De cember 12, 1927. pp 150 + 17 his original references related to this problem.

Kanjuh V, Ostojić M, Bojić M, Beleslin B. Conceptions about etio-pathogenesis of cancer and immortality of cancer cell at the transition to the next millennium.

26. Kanjuh V, Kanjuh S, Pušac M. SARS-CoV-2 → COVID-19. Uloga i doprinos patologa u istraživanju etio-patogeneze i pa to-morfološkog supstrata bolesti (obdukcija, histopato- logija i elektronska mikroskopija) (X interaktivni edukativni kviz) // SARS-CoV-2 → COVID-19. The role and contribution of pathologists in the research of etio-pathogenesis and patho-mor phological substrate of disease (autopsy, histo-pathology and electron microscopy) (X interactive educational quiz). Bilin gvalni srpsko-engleski rad. Medici.com (Banjaluka, RS) 2020; XVII (99): 66 – 75.

27. Kanjuh V, Antonijević N, Kanjuh S, Pušac M. 15 pitanja i 15 odgovora o borbi čovečanstva protiv COVID-19 i budućih opasnijih virusnih pandemija // 15 questions and 15 answers on humanity’s struggle against COVID-19 and future more dangerous virus pandemics. Bilingvalni srpsko/engleski rad. Medecic.com (Banja Luka, R.S.) 2021; XVIII (106): 66 – 76.

28. Zhao Y, Yue W. Science behind the virus: Why the novel coronavirus is not man-made. TV CGTN Science, 21:25, 9 May 2020.

29. Bryner J. (Live Sciences Editor-in-chief). The corona virus was not engineered in a lab. Here’s how we know. Live Scien ce, 21 Mart 2020.

30. Cohen J. Why many scientists say it’s unlikely that SARS-CoV-2 originated from a ’’lab leak’’. Am Assoc for the Advance ment of Sciences 2021. doi: 10.1126/science acx9018.

31. Кањух В., Гојковић Букарица Љ., Антонијевић Н., Кањух С. Улога и значај патологије и обдукција у откривању карактеристика (укључујући и кардио-васкуларне лезије) COVID-19 и дијагностике SARS CoV-2. Knjiga sažetaka i odabranih radova u cjelosti (Bilingvalni srpsko-engleski naučni rad). V kongres kardiologa Republike Srpske sa međuna rodnim učešćem. Banja Luka, Banski Dvor, Republika Srpska, BiH, 24 – 26.sept. 2021., str. 145 - 7.

32. Carsana L, et al. (and 14 co-authors). Pulmonary post-mortem findings in a large series of COVID-19 cases from Northern Italy. doi:https://doi. Org/10.1101/2020.04.19200542 62 (pre-print).

33. Berezovska S, Schimd A, Losmanova T, Trippel M, Blank A, Banz Y, Jakob SM, Langer R. Frequency and Significance of Pathologic Pulmonary Findings in Postmortem Exami- nations – A Single Center Experience before COVID-19. Diagno stics 2021; 11, 894: 1- 12.

34. Calabrese F, Pezzuto F, Fortarezza F, Hofman P, Kern I, Panizo A, von der Thusen J, Tomofeev S, Gorkiewicz G, Lunardi F. Pulmonary pathology and COVID–19: lessons from autopsy. The experience of European Pulmonary Pathologists. Vir chows Arch 2020; 477 (3): 359 – 372 (1-20).

35. Carsana L, et al. (14 co-authors). Pulmonary post-mortem findings in a large series of COVID-19 cases from Northern Italy. doi: https://doi.org/10.1101/2020.04.1920054262 (pre-print).

36. Redakcija Večernjih Novosti. Intervju sa akademikom Ljubišom Rakićem: ‘’Vakcine protiv COVID-a opasno je politizova ti’’. Dnevni list Večernje Novosti (Beograd, Srbija) od 10.maja 2020., str.3.

37. Хромиш С. Ковид-19 чкодзи цалому организму. Руске слово, Недељник, Нови Сад 19. 02. 2021; стр 20 – 1.

38. Pamiz – Mondolfi A, Bryce C, Grimes Z, Gordon RE, Reidy J, Lednicky J, Sordillo EM, Fowkes M. Central nervous system involvement by severe acute respiratory syndrome Coronavirus-2 (SARS-CoV-2). J Medical Virology doi: 10.1002/jmv.25915.

39. Lamers M.M. et al. (20 coauthors). SARS-CoV-2 productively infects human gut enterocytes. Science 10.1126/ science. abc1669 (2020).

40. Hosier H. et al. First case of placental infection with SARS -CoV-2. medRxiv, 5 May 2020.

41. Jonigk D, Kirchner T, Varga , Püschel K. Pathologists could tell us a lot about the virus SARS-CoV-2 and COVID-19. VEB 24 News, April 25, 2020.

42. Кањух В. SARS-CoV-2 и COVID-19. Етио-патогенеза и патоморфолошке лезије. Електронска седница III редовног Скупа Одељења медицинских наука САНУ. Београд, САНУ, 28.октобар 2020.

43. Кањух В. Патохистолошке промене код COVID-19. Симпозијум САНУ’’ COVID-19 пандемија: поруке, нова сазнања и дилеме’’. Београд, САНУ, 4.јун 2021.

44. Кањух В. Патоморфолошке промене код COVID-19. 11. Конференција Српске медицинске дијаспоре 2021.У организацији Фондације ЊКВ принзезе Катарине (online). Београд, 17.-18.јун 2021.

45. Кањух В, Радојевић Шкодрић С, Кањух С. SARS-CoV-2 → COVID-19: Морфолошке лезије у плућима и другим органима (обдукције, post mortem рендгенографија плућа, хистопатологија, електронска микроскопија, дијагностика вируса у телесним течностима, ткивима и органима леша). VI конгрес 34.огранка Америчког колеџа кардиолога за Р. Србију и Р. Српску. Требиње,18.-19. јун 2021.

46. Kanjuh V, Kanjuh S. Etio-patogeneza i pato-morfološke lezije kod COVID-19. Internacionalni naučni simpozijum (Webinar) „Post-Covid stanja i kardiovaskularne bolesti’’. Svjetski dan srca, Mostar, 29.sept. 2021.

47. Кањух В. Пато-морфолошке лезије код COVID-19. 23. конгрес Удружења кардиолога Србије са интернационалним учешћем. Београд, Crown Plaza, 21 – 23. окт. 2021.

48. Кањух В. SARS –CoV-2 ® COVID-19. Критички преглед наше и светске литературе о актуелним кључним догађајима. Округли сто ‘’Ковид-19 као изазов науци’’ Фондације за српски народ и државу. Београд, 5.нов. 2021. (стављено на Yutube).

49. Гојковић Букарица Љ. Има (ли) лека. Какви су трендови у развоју антиковид медикамената и какви су проблеми? Ауторски рад у недељнику ‘’Печат’’,

зашто је антивирусна, антибиотска, имуносупресивна, имуномодуларна или биолошка терапија за лечење оболелих од COVID-19 добра искључиво онда када се даје правом пацијенту, у правом тренутку, у правој фази болести’’. Недељник ‘’Печат’’, Београд, број 647/2021, стр. 15 – 7.

Marković Z. Intervju akademik prof.dr Miodrag Čolić, imunolog ’’Kako pomoći svom imunitetu da se izbori’’. Časopis ’’Ne deljnik’’, Beograd, 21.05. 2020; str. 28 – 31.

Balint B, Todorović Balint M, Andrić Z, Jovičić M, Blagojević G, Čolić M. Long-term antibody – response monitoring following primary

Vojnosanit Pregl

to SARS-COV-2

(3):

afterward mRNA COVID-19 vaccination: A case report (Letter to the edi

COVID-19

Med 2021; 52 (1):

20.јун

55. Lečić-Toševski D. Covid-19 pandemic – reflexions from East Europe. World Social Psychiatry 2020; 2, 2: 126-8. DOI:104103/ WSP_56_20.

56. Lečić-Toševski D., Vuković O., Pejušković B., Marić N. Stress and its multiple faces. In: The SAGE Handbook of Persona lity and Individual Differences, 2018; Vol. 3: 90-114. (eds. Virgil Zeigler-Hill and Todd K. Shackelford). SAGE Publicati onsLtd. Los Angeles/London/New Delhi/Singapore/Washington DC/Melburne. Print ISBN: 9781526445179, Online ISBN: 9781526451163, DOI: http://dx.doi.org/10.4135/9781526451163.

57. Karović B. Intervju sa akademikom Vladimirom Kanjuhom (Ekskluzivna analiza). Nevakcinisani su 30 puta ugroženiji od

vakcinisanih. Svetu u budućnosti prete opasne epidemije, ali iskustvo s koronom će svima biti od pomoći. Dnevni list ’’Ku rir’’ (Beograd, Srbija) od 2. avgusta 2021; str. 1, 10,11. Intervju je štampan i na engleskom jeziku. Link: https://www.kurir. rs/news/3746895/akademik-vladimir-kanjuh-o-koronavirusu-nevakcinisani-su-30-puta-ugrozeniji-od-vakcinisanih.

58. Parapid B, Alasnag M, Hayes SN,Samargandy S,Banerjee S, Alasnag M, Singh T. COVID-19 impact on women on both sides of the frontline – the American College of Cardiology Women in Cardiology Section’s International Working Group perspective. Srp Arh Celok Lek. 2020 Sep-Oct;148(9-10):637- 42.

59. Parapid B, Bond RM. COVID-19: An Insult to Injury on Equity. Int J Cardiovasc Sci. 2021; 34(4):342-3.

60. Radovanović S. Komentar rada: 15 pitanja i 15 odgovora o borbi čovečanstva protiv COVID-19 i budućih opasnijih viru snih pandemija // 15 questions and 15 answers on humanity’s struggle against COVID-19 and future more dangerous virus pandemics. Bilingvalni srpsko/engleski rad. Medecic.com (Banja Luka, R.S.) 2021; XVIII (107): 66.

61. Ђорђевић М.Б. Трансформација лечења је већ почела. Дневни лист ‘’Политика’’,13.нов. 2021., стр.09.

62. Stevanović G, Tucaković G, Dotlić R, Kanjuh V. Correlation of clinical diagnoses with autopsy findings: A retrospective study of 2145 consecutive autopsies. Human Pathology (USA), 1986;17 (12): 1225-30.

63. Lačković V. i sar.Naučna monografija Histologija i embriologija kardiovaskularnog i limfnog vaskularnog sistema – klinič ki značaj. Ured. Kanjuh V. ( i koautor 8 poglavlja) i Todorović V. (i koautor 14 poglavlja). Ured izd. Nikolić G., CANU, KCCG, Podgorica, 2020.

64. Lalić N.M. Tehnologija igra veliku ulogu u lečenju dijabetesa. Nedeljnik od 10.nov. 2021., str.52 -3, Beograd.

65. Schaller T, Hirschbühl K, Burkhardt K, Braun G, Trepel M, Märkl B, Claus R. Research letter. Postmortem Examination of Patients With COVID-19. JAMA 2020;323(24):2518-20.

66. Soon Ho Yoon SH, Lee KH, Kim JY, Lee YK, Ko H, Kim KH , Park CM, Kim YH. Chest Radiographic and CT Findings of the 2019 Novel Coronavirus Disease (COVID-19): Analysis of Nine Patients Treated in Korea. Korean J Radiol. 2020; 21(4): 494 – 500.

SUMMARY

The World Health Organization requested that, in cases of COVID-19, autopsies be performed only in institutions that are spe cially equipped for this, so that the pathologists and forensic doctors and their associates do not become infected.

Serbia, Montenegro, Republika Srpska and many other countries did not have the appropriate epidemiological conditions for such autopsies and did not perform them. However, fortunately, the institutions of Italian (Lombardy), German, American and Russian (Moscow) pathologists met the required conditions and performed autopsies. The autopsy revealed the most significant facts about etio-pathogenesis and patho-morphological lesions in COVID-19 and thus enabled appropriate health procedures and treatment of the patient.

It was determined whether the patient died BECAUSE of COVID-19 or WITH COVID-19 with some other primary disease and cause of death.

The genome of SARS-CoV2 (RNA) was sequenced by the Chinese and released to the whole world.

The ball-shaped SARS-CoV2 has spikes on the surface (that’s why they resemble a crown and hence the name corona virus). In the spikes is the S-glyco-protein (the most immunogenic part of the virus!), with which the virus binds to the ACE-2 receptor of numerous human cells and thus enters them. The virus arose naturally in bats. Then, moved on to the pangolin - a type of ant eater (which was sold in the Wuhan market because its scales are used in Chinese folk medicine as an aphrodisiac). From the pan golin, he crossed the species barrier and infected man. The fact that the key mutated combination: the S-glyco-protein of the virus spike and the ACE-2 receptor of the human cell exists not only in humans but also in bats and pangolins speaks for the natural and not “laboratory” origin of the virus.

In the fight against the COVID-19 pandemic, doctors have turned to the most significant achievement of medicine-vaccination. Some successful vaccines have been created following an accelerated procedure, but none of them are 100% effective and lifelong, i.e. it only protects for a certain time and must be repeated.

For the first time in vaccinology, a new original and very promising technology was used in the Pfizer and Moderna vaccines. Namely, instead of use a killed or weakened virus, a synthetic informational RNA of the virus is injected with a coded gene for the creation of the S-glyco-protein of the virus spike. This protein forces the ribosome cell organelles to massively create it and thereby greatly stimulate against S-glyco-protein (i.e. against virus) the immune system of our body. The inventor of this vaccine Hungarian biochemist Katalin Karikó, deserves the Nobel Prize. Namely, the applied procedure can be used not only in vaccinat ing people against COVID-19 but also in many other diseases. Specifically coded gene forces the cell’s ribosomes to produce the protein we want. These proteins are, for example, a drug that kills cancer cells, some missing protein of the body, an antibody, etc.

Vaccines are a powerful weapon in the fight against viruses, but their development (with harmlessness and effectiveness) re quires years or at least months in emergency cases. That’s why science has to discover drugs against viruses, just like it discov ered antibiotics against bacteria!

In Serbia, according to the data of the Institute for Public Health of Serbia “Milan Jovanović Batut” until December 12, 2021, 1,274,047 people fell ill with COVID-19; 12,178 died; the death rate is 0.96%.

The virus enters the body through inhaled air, nose, oral cavity and eye conjunctiva. A mild naso-pharyngo-tracheitis occurs (differential-diagnostic from flu: in flu, the mucous membrane of the trachea is severely damaged and bright red due to great hy peremia and anosmia develops, which is absent in flu).

The virus descends to the lung alveoli, attacks its type I and II pneumocytes (because they contain the ACE-2 receptor). DAD - Diffuse Alveolar Damage occurs in the lung alveoli. DAD blocks gas exchange between alveoli and pulmonary capillaries, lead ing to severe general hypoxia of the organism. Lung failure occurs due to SARS - Severe Acute Respiratory Syndrome: numerous

vitreous bronchopneumonic foci in lung bilateraly. Pulmonary lesions are the most severe lesions in COVID-19.

Pathologists also discovered that there was coagulopathy, hypercoagulability, thrombosis and thrombo-embolism, including the most dangerous thrombo-embolism in the pulmonary artery. Then is less common massive muscle bleeding. Sometimes a “cyto kine storm” develops due to a violent reaction of our immune system, which is not beneficial for the organism but rather destruc tive. Sometimes the disease is complicated by a secondary bacterial or fungal infection.

COVID-19 is a multiorgan disease because in the case of viremia it can attack each of the many cells of the body that have the ACE-2 receptor. In this case, cardiovascular lesions are particularly significant. In addition to diffuse endothelitis and the de scribed thrombosis and thrombo-embolism, SARS-CoV-2 acts on the heart in three ways: (1) directly binding to ACE-2 receptors of the myocardium (myocarditis, arrhythmias, heart failure). Pericarditis and acute coronary syndrome also occur; (2) indirectly, through respiratory insufficiency and severe general hypoxia and (3) due to hyperimmune inflammation.

Humanity must understand that a mutated SARS-CoV-2 or some new virus may appear, the contagiousness of which would be like that of measles (which is the most contagious) and the lethality like that of Ebola hemorrhagic fever 90%. That is why it is necessary to prepare in advance for more dangerous future viral pandemics using experiences from the COVID-19 pandemic.

You should have your own production of vaccines, medicines, and relevant devices (respirators, etc.). Appropriate hospitals were built. Priority is given to the improvement of relevant medical disciplines and institutions and there should be enough trained personnel.

The economy must be able to immediately reorient itself to the economic conditions in the pandemic. Global world solidarity should be achieved on all issues related to the pandemic.

KEYWORDS: SARS-CoV-2, COVID-19, vaccine based on informational virus RNA, Catherine Carrico, Nobel Prize, DAD, SARS, cytokine storm, future viral pandemics.

COVID-19

лезије

Кањух

здравствена организација је тражила да се у случајевима COVID-19 обдукције врше само у установама које су за то посебно опремљене како се обдуценти (патолози и судски лекари) и њихови сарадници не би заражавали. Србија, Црна Гора, Република Српска и многе друге земље нису имале одговарајуће тражене епидемиолошке усло ве за овакве обдукције те их нису ни вршиле. Међутим, срећом, установе италијанск их (Ломбардија), немачких, аме ричких и руских патолога (Москва) испуњавале су тражене услове и вршиле су обдукције. Обдукцијом су откривене најзначајније чињенице о етио-патогенези и морфолошким лезијама код COVID-19 и тиме омогућили

против COVID-19 већ и у многим другим обољењима. Наиме, специфично кодирани ген натерује рибозоме ћелије да проду кују протеин који желимо. Такви протеини су, на пример, лек који убија канцерске ћелије, неки недостајајући протеин органи зма, антитело и сл. Вакцине су моћно оружје у борби против вируса, али на њи хову израду (нешкодљивост и ефикасност) треба чекати година ма или бар месецима у хитним случајевима и због тога се морају понављати. Зато наука мора да открије лекове против вируса, као што је открила антибиотике против бактерија! У Србији је према подацима Института за јавно здравље Србије ‘’Милан Јовановић Батут’’ до 12. децембра 2021. од COVID-19 оболело 1.274047; умрло 12.178; стопа смртности је 0,96%. Вирус доспева у организам удахнутим ваздухом, преко носа, усне дупље и вежњаче ока. Настаје благ назо-фаринго-трахеитис (диференцијално-дијагностички према грипу: код грипа је слузо кожа трахеје јако оштећена и жарко црвене боје због велике хи перемије). Развија се аносмија (које код грипа нема). Вирус се спушта до плућних алвеола, напада његове пнеумо ците типа I и II (јер садрже рецептор ACE2). У плућним алвеола ма настаје DAD – Diffuse Alveolar Damage = дифузно алвеоларно оштећење. DAD блокира размену гасова између алвеола и плућних капилара доводећи до тешке опште хипоксије организма. Настаје плућна инсуфицијенција због SARS-a – Severe Acute Respiratory Syndrome = Тешки акутни респираторни синдром. Наиме, у оба плућна крила постоје многобројна стакласта бронхопнеумонична огњишта. Плућне лезије су најтеже лезије код COVID-19.

Патолози су открили да постоји коагулопатија, хиперкоагула билност, тромбозе и тромбне емболије, укључујући и најопасније тромбоемболије у плућној артерији. Затим, ређе се налази масов но крварење у мишићима. Некада се развија ‘’цитокинска олуја’’ због бурне реакције нашег имуног система, која није корисна за организам већ погубна. Такође, некад се болест компликује се кундарном бактеријском или гљивичном инфекцијом.

COVID-19 је мултиорганско обољење јер у случају виремије може да нападне сваку од многобројних ћелија организма која има ACE2 рецептор. У том случају нарочито су значајне кардиоваску ларне лезије. Поред дифузног ендотелитиса и описаних тромбоза и тромбних емболија, SARS-CoV-2 делује на срце на три начина: (1) директно се везују за ACE-2 рецепторе миокарда (миокарди тис), аритмије, срчана инсуфицијенција). Долази, такође, до пе рикардитиса и акутног коронарног синдрома; (2) посредно, пре ко респираторне инсуфицијенције и опште хипоксије и (3) због хиперимуне инфламције. Човечанство мора да схвати да се може појавити мутирани SARS-CoV-2 или неки нови вирус чија би

глобалну свет ску солидарност по свим питањима везаним за пандемију. КЉУЧНЕ РЕЧИ: SARS-CoV-2, COVID-19, вакцина на бази

Usjeni dešavanja vezanih za ko ronu, koja je već treću godinu dominantna tema kako stručne, tako i opšte javnosti kod nas i u svije tu, objavljena je publikacija koja se bavi jednim drugim, do korone možda i naj značajnijim zdravstvenim problemom savremenog čovjeka – upotrebom du vana i njegovim štetnim posljedicama po zdravlje ljudi. Riječ je, dakle, o pu blikaciji obajvljenoj pod nazivom Odvi kavanje od upotrebe duvana u praksi po rodične medicine, prof. dr Marina Kva ternika, izdavač Panevropski univerzitet „Apeiron“ Banjaluka.

Autor se počeo da bavi ovim zdrav stvenim problemom još kao student Medicinskog fakulteta u Tuzli, i to kao član Sekcije za borbu protiv pušenja, čiji je spiritus movens bio prof. dr Rajko Igić, čija je ideja bio i, posebno tih godina čuveni, „31. januar – Dan bez cigarete“. Kao specijalista epidemiologije, njego vo naučno, kao i stručno usmjerenje će biti prema hroničnim nezaraznim bole stima, posebno prema problemu upo trebe duvana, njegovoj kontroli. U tom kontekstu objavio je niz stručnih i na učnih radova. Desetak godina je vodio Program unapređenja rada primarne zdravstvene zaštite na odvikavanju od pušenja u Republici Srpskoj, koji je uz saglasnost Ministarstva zdravlja i soci jalne zaštite finansijski podržala Švaj carska agencija za razvoj i saradnju.

Odvikavanje od upotrebe duvana u praksi porodične medicine Prof. dr Marin Kvaternik

Publikacija o kojoj ćemo detaljnije go voriti u nastavku ovog teksta je upra vo proizvod ovakvog, višedecenijskog rada autora na problemu prevencije i kontrole duvana.

Za upoznavanje sa samom publika cijom, dijelom smo se poslužili izvodima iz recenzija koje su napravile, prof. dr Kosana Stanetić, specijalista porodične medicine, i prof.dr Slađana Šiljak, spe cijalista socijalne medicine.

„U uvodnom dijelu date su korisne činjenice kroz istorijski razvoj upotrebe duvana, porijeklo i vrstu duvana i najče šće oblike korištenja duvana i duvanskih proizvoda“. „Štetne posljedice pušenja su detaljno opisane, a svi navodi potkrijeplje ni rezultatima velikih istraživanja“. „Knjiga sadrži sve međunarodne preporuke koje su naučno i stručno utemeljene kao ko risna iskustva iz prakse zemalja koje su uspješno provodile programe odvikavanja od pušenja duvana među pacijentima“.

Mi bismo ukazali na neke, po nama, značajne dijelove ove publikacije. Tako je u ovoj publikaciji, po prvi put na našim prostorima, opisan još relativno „novi“ fenomen, koji je u fazi intenzivnog pro učavanja. Riječ je o tzv. pušenju iz treće ruke – third smole hand, odnosno izlo ženosti ljudi štetnim hemikalijama koje nastaju sagorijevanjem duvana, a zadr žavaju se po površinama prostorija (zi dovima, tepihu, zavjesama, namještaju), odjeći, unutrašnjosti vozila... gdje mogu da se zadrže mjesecima.

Centralno mjesto u publikaciji je vezano za odvikavanje od pušenja, što je bilo i za očekivati na osnovu naslova. Ovdje bismo, ipak, izdvojili dio koji se bavi metodama odvikavanja od pušenja (Metode „bez pomoći“, Kratke interven cije, Intervencija 5A, Transteoretski mo del promjene ponašanja, Farmakološ ki tretman, Telefonske linije za pomoć, Elektronska cigareta, Akupunktura, Vi šekomponentne intervencije). Posebno zanimljiv je opis upotrebe elektronskih cigareta kao sredstva pomoći u odvi kavanju od upotrebe duvana, odnosno rezultata dotadašnjih istraživanja, sa kojima naša stručna javnost zasigurno nije uopšte ili nije dovoljno upoznata.

U završnom poglavlju, Kontrola du vana u Republici Srpskoj predstavljene su aktivnosti koje su preduzimane u ci lju kontrole duvana u Republici Srspkoj, kao i postignuti rezultati koji su vrijed ni pažnje.

Knjigu je moguće nabaviti u bi blioteci Panevropskog univerziteta „Apeiron“ u Banjaluci.

Прошле

товано да је старица (84 године) потпуно здрава, али да је реч о глади. Болесница је ускоро преминула. Муж и син су јој раније умрли, а психички оболела снаја није могла водити адекватну бригу о старици. Након те смрти, из околних кућа су се чула пра вдања: Да смо знали, свакодневно бисмо јој односили тањир хране. После тог догађаја, присећао сам се хуманих поступака које сам познавао. У Даласу, у Тексасу, веома добар научник нашег порекла изгубио је посао јер

мојих чланака из новина, одлучио сам да остале публикације при купљам и приредим ову збирку. У књизи су чланци који се односе на стваралаштво (наука и уметност), медицину (пушење ду вана, ковид 19, геријатрија, лекови), језик и друштво. Захвалан сам уредницима новина и ча сописа који су објављивали моје чланке. По себну захвалност дугујем свом колеги, члану АНУРС, професору Ранку Шкрбићу који је предложио да изабране чланке, списе и раз не документе сакупим и објавим у књизи. Iz predgovora autora

(актив

чланови партије из раз них основних организација). Изабрали су ме за председника актива. Заменик ми је био познати историчар Атиф Пуриватра. На моју идеју, поред осталог, ангажовали смо омладину заједнице да се брине о старим, немоћним и болесним особама којима је помоћ потребна. Реч је о куповању намир ница и доношењу кући или плаћању рачу на онима који немају помоћ родбине или пријатеља. Сви активи комуниста имали су сличне задатке – да брину о становницима своје месне заједнице. Данас се ретко среће сличан вид организовања помоћи, а многе особе у геријатријском добу, или млађе, у невољама, још нерадо одлазе у старачке домове или друге стационарне установе. Како данас решити проблеме све број није

(Freepik)

Nakon

pauze od dvije godine zbog pandemije korona virusa u Do boju je od 8. do 11. septem bra 2022. godine, u organizaciji Javne zdravstvene ustanove Dom zdravlja Do boj, održan Drugi simpozijum doktora medicine sa međunarodnim učešćem. Pandemija korona virusa je stavila či tavu planetu, a samim tim i zdravstveni sistem, pred mnoge izazove.

Napisana je nova stranica rada u zdravstvu sa problemom koji nije za bilježen u skorijoj istoriji ljudskog roda. Simpozijum pod nazivom „Promocija znanja - prevencija bolesti“ imao je za cilj da ukaže da je stručno usavršava nje zdravstvenih radnika najvažniji ko rak u prevenciji kako nezaraznih, tako i zaraznih bolesti.

Pandemija Covid-19 postala je os nova za dalja stručna i naučna istraži vanja i jedna od glavnih tema mnogih stručnih i naučnih skupova, ali takođe je iznjedrila u prvi plan značaj zdravlja zdravstvenih radnika, saradnje različi tih nivoa zdravstvene zaštite u zbrinja vanju pacijenata i poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite oboljelih od hronič nih nezaraznih bolesti, jer su upravo oni bili u najvećem riziku od infekcije novim korona virusom, razvojem teške kliničke slike i letalnog ishoda. Tako su teme Drugog simpozijuma bile: “Koliko su zdravstveni radnici zdravi”, “Menad žment hroničnih nezaraznih bolesti”, “Covid-19 i postkovid era”, “Multidis ciplinarni pristup pacijentu”, “Informa cione tehnologije u medicini” i slobod ne teme.

Osim predavanja, na ovogodišnjem simpozijumu održane su i tri radioni ce sa veoma interesantnom tematikom “HISPA škola 24h ambulatornog mjere nja krvnog pritiska”, “Škola ultrazvuka štitne žlijezde” i “Kurs osnovne kardio pulmonalne reanimacije sa primjenom automatskog spoljašnjeg defibrilatora”. Ovaj format je omogućio učesnicima da osim teorijskog steknu i praktično zna nje, a s obzirom na to da se za svaku tražilo mjesto više pokazalo se da ovaj vid stručnog usavršavanja treba da bu

Promocija znanjaprevencija bolesti

lizaciju porodične medicine u svojoj ze mlji. Ove razmjene doprinose poveziva nju mladih ljekara, razmjeni iskustava, uspostavljanju novih saradnji, a sve sa ciljem unapređenja razvoja porodične medicine, kamena temeljca zdravstve nog sistema.

Sa više od 250 učesnika, preko 30 predavača i prezentovanih 36 stručnih radova, pokazano je da je živa riječ, susret licem u lice, nedostajalo zdrav stvenim radnicima i da svi koji su do prinijeli organizaciji ovog skupa mogu biti ponosni, jer su još jednom pokazali da timski rad u bilo kom obliku rezul tuje uspjehom.

Ove riječi i fotografije su ujedno pozivnica za novo druženje u Doboju sljedeće godine.

de što prisutniji na stručnim skupovima.

Neizostavni dio su bile i dvije sesije, posvećene medicinskim sestrama/teh ničarima koje čine dio tima i čije znanje i stručnost takođe doprinose poboljšanju kvaliteta zdravstvene njege pacijenata.

I ove godine učešće 11 mladih lje kara porodične medicine iz evropskih zemalja Španije, Malte, Poljske, Veli ke Britanije, Turske, Ukrajine i Grčke je ostvareno kroz saradnju sa Evropskim udruženjem mladih ljekara porodične medicine (European Young Family Doc tors Movement). Njihov dolazak je bio organizovan u vidu stručne razmjene te su dva dana proveli u ambulantama porodične medicine i upoznali se sa si stemom zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj, a u sklopu radionice European Young Family Doctors Movement svako od njih je predstavio organizaciju rada primarne zdravstvene zaštite i specija

“Dom zdravlja čine ljudi. Njegov najvrjedniji resurs od osnivanja do da nas. Ljudi koji su dio sebe ostavili ov dje i ugradili u ovu ustanovu i učini li da Dom zdravlja poprimi današnji izgled. Nešto čime možemo samo da se ponosimo jer trag koji su oni ostavili oblikovao nas je i profesionalno i ljud ski. Za neizmjeran doprinos koji su dali radeći svoj posao sa velikom zahval nošću, sada našim penzionerima, su uručene zahvalnice i pokloni: dr Amira Smailbegović, dr Grozdana Mitrović, dr Rada Krajina, dr Anđa Sušić i dr Milena Brkić te je posthumno odato priznanje dr Nikoli Trniniću i njegovom radu.”

II simpozijum doktora medicine sa međunarodnim učešćem

Pripremila: dr Marina Jotić Ivanović, specijalista porodične medicine

Dr Zagorka Blagojević Pavlović, specijalista porodične medicine

Sekcija

onkoloških sestara Udruže nja medicinskih sestara, tehniča ra i babica Republike Srpske je po planu aktivnosti 20.9.2022. godine održala seminar na temu „Melanom“. UMSTIB Republike Srpske, nakon kraće ljetne pauze, je nastavio svoje aktivno sti u prepunoj sali za predavanja UKC Republike Srpske. Onkološkoj sekciji podršku su dali prof. dr Zdenka Goj ković, načelnica Klinike za onkologiju UKC RS, pomoćnik direktora UKC RS za sestrinstvo Slađana Vranješ, pred sjednik Udruženja pacijenata koji bo luju od melanoma “Mi smo sa vama“, Mladen Ilić, članice udruženja UKC RS, JZU DZ Banjaluka, Bolnica Gradiška, F ZO RS, učenici Srednje medicinske ško le Banjaluka sa svojim instruktorkama praktične nastave Nikolinom Milišić i Mirjanom Milišić, JZU DZ Prijedor, Mr konjić Grad.....

Predsjednica sekcije Nataša Gašpar u svom izlaganju je pozdravila prisut ne, upoznala ih je sa temom koju su pripremile za učesnike ovog seminara i zahvalila se prisutnima na vremenu koje su odvojili da bi pružili podršku radu sekcije.

Prisutnima je predstavila rad Udru ženja pacijenata oboljelih od Melano ma „Mi smo sa vama“ predsjednica Jasminka Sredojević. Upoznala je pri sutne o nastanku udruženja, njegovim ciljevima, članstvu i skrenula na veliku ulogu zdravstvenih radnika u podršci koju pružaju oboljelim i njihovim poro dicama. Predsjednica se zahvalila prof. Gojković i njenom timu na pomoći koju su pružili u toku osnivanja udruženja. Nakon upoznavanja sa udruženjem, po čeo je tematski dio seminara. Članovi sekcije su pripremili predavanja:

• Dajana Malešević nam je predsta vila svoj rad na temu „Prevencija malignog melanoma“;

• Mario Tripić nam je prikazao „Ulo gu medicinske sestre u liječenju malignog melanoma“;

• Nataša Gašpar je prikazala slučaj pacijenta oboljelog od melanoma. Kako bi nam što bolje objasnili i prikazali melanom, pozvali su gospo dina Mladena Ilića koji je na slikovit način opisao svoje iskustvo. Bilo je za divljujuće slušati i gledati osobu koja je imala teško životno iskustvo i veliku borbu vodi sa ovom bolešću ali, ipak, sa puno nade i optimizma priča o ži votu i njegovim vrijednostima.

Nakon završenih planiranih preda vanja, prisutnima se obratila prof. dr

Medicinske sestre u onkologiji

Zdenka Gojković i objasnila način lije čenja melanoma, upoznala ih sa terapi jom koja se koristi kod nas. Prisutni su imali pitanja za prof. Gojković koja je na sva odgovorila na zadovoljstvo prisutnih. Pomoćnik direktora za sestrinstvo UKC RS Slađana Vranješ je pozdravila prisutne, pohvalila sekciju i predsjed

nicu Natašu Gašpar na dobrom odabi ru teme i pozvanim gostima. Naglasila je značaj kontiniurane edukacije za rad medicinskih sestara i tehničara.

Silvija Gambiroža, glavna sestra Kli nike za onkologiju, je pohvalila tim se stara onkologije i izrazila je svoje za dovoljstvo što pripada takvom odgovor nom i ozbiljnom timu.

Prisutne je pozdravila predsjedni ca UMSTIB RS, zahvalila se onkološkoj sekciji na dobrim, zanimljivim korisnim informacijama koje su pripremili, a i prisutnima što su se odazvali u veli kom broju na organizovanu edukaciju. Cilj udruženja je da pomoću posebno osmišljenih edukacija i radionica za na še članove realizujemo planove i zain teresujemo medicinske sestre da se uključe u udruženje i daju svoj dopri nos u praćenju savremenih dostignuća u sestrinstvu.

Svaka medicinska sestra, tehničar i babica trebalo bi da žele pripadati stru kovnoj asocijaciji i da svojim angažova njem u njenom radu mijenja profesiju kojoj pripada.

Poruka sa ovog seminara: „Otkri ćete da imate dvije ruke, jednu za pomaganje sebi, a drugu za poma ganje drugima”.

Mr Živana Vuković Kostić, predsjednica UO UMSTIB RS

Novine u dijabetologiji i lipidologiji

sa potrebom za kontinui ranom medicinskom edukacijom o novim saznanjima i dostignu ćima u oblasti dijabetologije i lipidolo gije, UED RS je organizovalo dvodnev ni simpozijum „Novine u dijabetologiji i lipidologiji”, 30.9. i 1.10.2022. god. u Banjaluci.

Uskladu

Svjedoci smo izuzetno dinamičnog razvoja dijabetologije i lipidologije u po sljednjih nekoliko godina i objave:

1. Novih preporuka za tretman hi perglikemije u tipu 2 dijabetesa, ADA/ EASD 2022. god.

2. Novih preporuka za liječenje dis lipopreteinemije u dijabetesu:

a) Preporuka Evropskog udruženja kardiologa /Evropskog udruženja za ate rosklerozu iz 2019. god. (ESC/EAS) te

b)ADA preporuka za dislipoproteine mije u dijabetesu 2020. kao i

3. ADA preporuka za tretman hiper tenzije u dijabetesu 2020.

Sve ove preporuke su bacile no vo svjetlo na terapiju dijabetesa tipa 2, terapiju dislipidemije i hipertenzije, uvođenjem novih terapijskih agensa i novih mehanizama liječenja.

Za dijabetologiju RS ovo je i svoje vrstan jubilej, jer je proteklo 20 godina od implementacije prvog nacionalnog projekta “Dijabetes melitus u Republi ci Srpskoj”, koji je značajno unaprijedio organizaciju dijabetološke službe u RS.

Posebno se zahvaljujemo akade miku Laliću i našim cijenjenim endo krinolozima /dijabetolozima iz Republi ke Srbije, prof. dr Katarini Lalić i prof. dr Aleksandri Jotić, koji uvijek podrža vaju naše stručne i naučne skupove i ova uspješna saradnja traje unazad 20 godina.

Imperativ je ostvariti terapeutski holistički cilj u dijabetesu: optimizirati HbA1c <7,0%, korigovati dislipidemiju i hipertenziju, čime se postiže smanje nje rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Prof. dr Snježana

Popović Pejičić, dopisni član ANURS

Spec. interne medicine, subspecijalista endokrinologije, primarijus

O svim ovim temama bilo je rije či u toku simpozijuma, koji je kon cipiran iz tri sesije: Novine u lije čenju dijabetesa tipa 2; Novine u liječenju dijabetesa tipa 1; Novine u liječenju dislipidemija i dva okrugla stola :

1.: INTEGRACIJA KARDIOLOŠKOG RENO-METABOLIČKOG PRISTUPA U KLINIČKOJ PRAKSI;

2.: NOVE TEHNOLOGIJE U LIJEČE NJU DIJABETESA, uz satelitske sim pozijume farmaceutskih kuća koje su podržale održavanje ovog simpozijuma:

NovoNordisk kao zlatni i Elli Lilly kao srebrni sponzor, potom Amikus Sanofi, Medtronic,Glosarij , Hemofarm, Novartis i dr. kojima se srdačno zahvaljujemo na podršci.

U radu simpozijuma aktivno je su djelovalo 16 predavača i pobudio je veliki interes osim endokrinologa/dija betologa tako i kardiologa, pedijatara i doktora porodične medicine.

Finalni program i knjiga sažetaka su postavljeni i na sajt UED RS www. uedrs.org.

Simpozijum je akreditovla kao me đunarodni Komisija za evaluaciju progra ma kontinuirane edukacije, Ministrarstva zdravlja i socijalne zaštite RS za aktivno učešće: deset bodova, pasivno učešće: pet bodova i učešće u naučnom ili or ganizacionom odboru sa šest bodova.

Simpozijum je protekao u svjetlu profesionalnog napretka i dobre sarad nje svih učesnika i predstavljaće snažan podsticaj za dalji razvoj dijabetologije i lipidologije u Republici Srpskoj, unapre đenje našeg svakodnevnog rada i kva liteta života naših pacijenata.

Međunarodni simpozijum Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

Уприсуству

министра здра вља и социјалне заштите Републике Српске Алена Шеранића и сарадника, у Тре бињу је основан први Актив ди ректора јавних здравствених ус танова које обезбјеђују болничку здравствену заштиту у Републи ци Српској. Чланови актива су директори укупно 16 здравствених установа: Универзитетског клиничког цен тра Републике Српске, Универ зитетске болнице Фоча, болница Требиње, Бијељина, Градишка, Зворник, Источно Сарајево, До бој, Приједор и Невесиње, спе цијалних болница те завода, а за предсједника је изабран директор Болнице Зворник Иван Поповић. Основни циљ Актива директо ра је унапређење квалитета здрав ствене заштите као и унапређење положаја здравствених установа у друштвеној заједници. Према Закону о здравственој заштити, Актив директора раз

Према

Први Актив директора ЈЗУ РС

и разматра информације

могућности за прераспо ређивање неискоришћене меди

цинске опреме међу установама, усаглашава приједлоге мјера за скраћивање листâ чекања у здрав ственим установама, усаглаша ва приједлоге за унапређење са радње са Фондом здравственог осигурања те разматра и друга питања од значаја за здравстве не установе на поједином нивоу здравствене заштите.

бољи

живот, прије

бољу

здравствену заштиту“, рекао је министар Шеранић након потпи сивања протокола. Чордаш је оцијенио да су про токоли веома важни за повратни ке, који су углавном старија попу лација, а којима су регулисали на чин плаћања здравствене услуге. Немања Давидовић је рекао да повратници

Ministarstvo

бити потпу но дигитализована. За набавку ових апарата Влада Републике Српске обезбиједила је 560.000 КМ,

обезбиједили

Град Бањалука.

је Министарство

заштите Републике Српске

ранић, који

вљању

омогући

као

вом мјесту. Свечаности

апарата

COVID-19.

Српска

здрав ствени систем

свим нивоима“, ис такао

Додик.

ових апарата у Одјељењу радиолошке и ултразвучне дијагностике бањалучког Дома здра вља присуствовали су радници ове здравствене установе.

П

ројекат јачања сестрин ства је покренуо број не процесе, промијенио начин на који се гледа на уло гу сестара и техничара и скре нуо пажњу шире јавности на ову професију. Сестринска профе сија сада има јасан пут којим иде, а наша улога је да им тај пут учинимо проходним и да их подржимо. У другој фази проје кта наставили смо са јачањем сестринства у заједници, набав ци потребне опреме за пружање здравствених услуга поливалент не патронаже и јачање компетен ција кроз израду „Смјерница за увођење сестринства у заједни ци на нивоу локалних заједница

Републици Српској“, навео је министар здравља и социјалне

Републике Српске Ален Шеранић.

је једнa од најважнијих карика система здравства у контексту људских ресурса, обима и важности посла који

Пројекaт јачања сестринства у БиХ

што је комуникација, што је један од основних алата медицинских сестара. То отвара могућности бољег опоравка пацијента, што и јесте једна од кључних улога медицинске сестре. Нагласио бих такођер да смо све радили уз ја ко партнерство Владе Швицарс ке, Фондације ‘Фами’ и Женевске универзитетске болнице. Успјеш но окончани досадашњи процеси стварају предувјете за наставак заједничког дјеловања

сестринства у трећој фази проје кта“, истакао је помоћник феде ралног министра здравства Го

Черкез.

финансира Влада Швајцарске, а проводе Фондација „Фами“ (БиХ) и Женевска уни верзитетска болница (HUG) у са радњи са Федералним министар ством здравства, Министарством здравља и социјалне заштите Ре публике Српске и здравственим и образовним институцијама.

ја чања сестринства постављени су снажни темељи унапређења стру ке, како кроз едукације, стандар дизацију процеса, јачање патро нажне службе те вјештина као

IN MEMORIAM

Specijalna sportska kolica

starstvo, u okviru konkursa za dodje lu sredstava prikupljenih od igara na sreću, za pomoć licima sa invalidite tom i osoba u stanju potrebe za soci jalnu zaštitu omogućilo doznačavanje određenih sredstava za ovaj sportski klub - za kupovinu sportskih kolica za igrače koji predstavljaju Banjaluku, Re publiku Srpsku ne samo u lokalnim i regionalnim ligama, nego i mnogo šire.

Ministar

zdravlja i socijalne za štite Republike Srpske Alen Šeranić i predsjednik banja lučkog Košarkaškog kluba invalida „Vr bas“ Marinko Umičević 23.9.2022. go dine su u Banjaluci uručili jednom od igrača ovog kluba specijalna sportska kolica, nabavljena sredstvima od iga ra na sreću, u vrijednosti 15.000 KM.

Ministar Šeranić je najavio da će biti nabavljena i dodijeljena još jedna kolica u vrijednosti 15.000 KM.

On je podsjetio da je resorno mini

„Košarkaški klub invalida ‘Vrbas’ bio je učesnik Lige šampiona i kao takav važan je reprezent Banjaluke i sporta u Republici Srpskoj“, naglasio je ministar Šeranić, čestitajući ovom klubu uspješne dosadašnje rezultate.

Predsjednik Košarkaškog kluba in valida „Vrbas“ Marinko Umičević rekao je da klub ima podršku ministra Še ranića i predsjednika Republike Srp ske Željke Cvijanović kada je riječ o mogućnosti ukidanja PDV-a za kolica i sportska pomagala.

Donacija - Rotari klub Banjaluka

Dr Brankica (Slavko) Rosić 1965 - 2022.

Dana 15.6. 2022. godine smo sa tugom primili vijest da je naša Brankica Rosić izne nada preminula.

Prim. dr Brankica Rosić, spec. pneumofti ziologije i porodični ljekar, načelnica Službe za radiološku i ultrazvučnu dijagnostiku Do ma zdravlja Prijedor, iznenada je preminula. Rođena je 10. 1. 1965. godine u Prijedo ru. Osnovnu školu završila je u Omarskoj, a gimnaziju u Prijedoru. Medicinski fakultet je završila je 1990. godine u Banjaluci, a speci jalizaciju iz pneumoftiziologije 2003. godine takođe u Banjaluci.

Volonterski pripravnički staž kao doktor medicine obavila je u Medicinskom centru “Dr Mladen Stojanović”, Dom zdravlja Omarska, u trajanju od 12 mjeseci, a od 1992. godine nalazi se u stalnom radnom odnosu.

Prim. dr Brankica Rosić obavljala je ne koliko rukovodećih funkcija kao što su ruko vodilac Zdravstvene stanice Omarska (1995. godine), zatim rukovodilac Pneumoftiziološ ke ambulante (2008. godine), a u periodu od 2010. do 2019. godine obavljala je poslove pomoćnika direktora za medicinska pitanja Doma zdravlja Prijedor.

Dužnost načelnika Službe za radiološku i ultrazvučnu dijagnostiku obavljala je od 2020. godine.

Rotari

klub Banjaluka je u 2022. godini organizovao humanitarnu akciju gdje je sakupljeno 2700 KM. Cjelokupan iznos je poklonjen Ud ruženju roditelja djece oboljele od ma lignih bolesti “Iskra” Banjaluka.

Za navedeni iznos sredstava na bavljen je pulsni oxsimetar, edukativ

ni materijal za rad.sa djecom i ormar za biblioteku Roditeljske kuće. Primo predaja donacije je bila 28.9.2022. godine kojoj su prisustvovali članovi RK Banjaluka, predsjednica Udruže nja i radnice u Roditeljskoj kući te predstavnici Klinike za dječje bole sti UKC RS.

Poseban doprinos dr Brankica Rosić je dala aktivnostima na prevenciji i kontroli tuberku loze na području Grada Prijedor i implemen taciji projekta porodične medicine.

Doktorka Brankica Rosić je bila član Ko more doktora medicine, Društva doktora me dicine i Udruženja pulmologa-pneumoftizio loga Republike Srpske.

Iskreno saučešće porodici. Neka joj je vječna slava!

Košarkaški klub invalida „Vrbas“

Udruženju roditelja djece oboljele od malignih bolesti „Iskra“ Banjaluka

Četiri godine Urgentnog centra

Dana1. oktobra 2022. godine smo obilježili četiri godine od osnivanja Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, srca naše bolnice.

„Ovaj centar iza nas je najbitnije i najkorisnije mjesto za sve stanovnike Republike Srpske. U Urgentnom centru se zbrinjavaju najteži pacijenti iz svih dijelova Republike Srpske i ovdje se spasavaju životi. Ponosan sam što smo stvorili takve uslove da i najteži pacijenti mogu u veoma kratkom roku biti dijagnostikovani i liječeni po protokolima Evrope i svijeta. Ovdje su najsavremeniji aparati i liječi se najboljim metodama. Medicinsko osoblje je osposobljeno za najkomplikovanije operacije, tretmane i reanimaciju pacijenata. Ovdje su spaseni mnogi životi i to nam je bio cilj. Moja obaveza kao generalnog direktora jeste da nastavimo ovako, da unapređujemo i UKC Republike Srpske i Urgentni centar, a istovremeno da nabavljamo najsavremniju opremu i da vršimo edukaciju našeg kadra. U Urgentnom centru je zaposleno 130 radnika od čega su 24 ljekara. UKC Republike Srpske prvi put u istoriji finansijski podržava sve zaposlene gdje god da idu na edukaciju, kongrese, seminare ili višemjesečni boravak u bilo kojoj državi. Imali smo nedavno sastanke sa svim načelnici-

ma koji su dobili instrukcije da sva svoja znanja prenesu mladim kolegama, a istovremeno da im otvore vrata prestižnih klinika u svijetu i da ih UKC Republike Srpske sponzoriše da odu po znanje, donesu znanje i to znanje primjenjuju ovdje u Srpskoj“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Načelnica Urgentnog centra dr Slavica Zeljković je rekla da se od samog početka rada Urgentni centar razvijao, bez obzira na teške trenutke kroz koje je prolazio. „U situaciji pandemije imali smo vrlo složen momenat kada smo se morali podijeliti na dvije cijeline, potpuno odvojene, ali funkcionalne za kovid i nekovid pacijente i pružati jednim i drugim uslugu zbrinjavanja hitnih pacijenata. Urgentni centar 2018. Godine je počeo da radi sa četiri ljekara specijaliste i 40 medicinskih tehničara. Koncipiran je kao svugdje u svijetu, kao bolnica u bolnici. Posebno smo ponosni na edukaciju medicinskih

tehničara u oblasti urgentne medicine. Za četiri godine u Urgentnom centru zbrinuto je više od 300.000 pacijenata, više od 3.000 zbrinuto je u reanimaciji, dok je više od 17.000 pacijenata hitno operisano, u prosjeku više od 200 pacijenata dnevno“, rekla je načelnica Urgentnog centra dr Slavica Zeljković.

Glavni tehničar Urgentnog centra Ranko Palačković rekao je da 35 godina radi i da je ključni momenat bio 22. septembar 2018. godine kada je počeo sa radom Urgentni centar. „Ranije je uvijek bio problem hitnog zbrinjavanja pacijenata. Otvaranjem Urgentnog centra dobili smo sve na jednom mjestu, dobili smo opremu. Raditi u Urgentnom centru nije nimalo lako, bilo

je uvijek stresno i odgovorno, ali nikada nismo stali na tom početnom nivou, stalno smo išli naprijed, edukovali se, nabavljali novu opremu. Najstresniji period bio je u doba pandemije kada je došlo do podjele UKC-a na kovid i nekovid, ali se zajedničkim naporima uspjelo izbjeći ono što se moglo vidjeti u daleko razvijenim zemljama, a to su kolone ljudi koje su čekale danima da im se pruži medicinska pomoć. Idemo dalje, napredujemo, edukujemo se, počinjemo da radimo ono za šta smo se čitav život pripremali, a to je, prije svega, prevencija i edukacija zdravstvenih radnika da bismo radili još bolje i kvalitenije za dobrobit svih nas i naših pacijenata“, rekao je glavni tehničar Urgentnog centra UKC Republike Srpske Ranko Palačković.

UKC Republike Srpske

Pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

Otvoreni - Banka humanog mlijeka i poliklinički dio Klinike za dječije bolesti

UUKC

Republike Srpske 26.9.2022.godine je svečano otvorena Banka humanog mlijeka, kao i adaptirani i opremljeni poliklinički dio Klinike za dječje bolesti. U sklopu tradicionalne humanitarne kampanje “S ljubavlju hrabrim srcima”, koju je pokrenula predsjednica Republike Srpske gospođa Željka Cvijanović, a na inicijativu Udruženja prijevremeno rođene djece „Mrvice“, skupljena su finansijska sredstva za osnivanje prve banke humanog mlijeka u Republici Srpskoj. Cilj osnivanja Banke humanog mlijeka je da se prijevremeno rođenoj i teško bolesnoj djeci, kojoj nije dostupno majčino mlijeko, osigura donirano humano majčino mlijeko.

Formiranjem polikliničkog dijela Klinike za dječje bolesti sve specijalističke pedijatrijske ambulante sada su na jednom mjestu, odvojene od stacionarnog dijela gde su naši najmla-

rad Banke humanog mlijeka“, istakla je Amela Filipović.

Vladimir Mirošljević, načelnik Klinike za dječje bolesti UKC Republike Srpske, je rekao da je uloženo dosta vremena i energije u ovaj projekat.

sad nalaze na jednom mjestu sve specijalističke i subspecijalističke ambulante, a medicinski profesionalci imaju izvanredne uslove za rad.

đi hospitalizovani pacijenti. Korisna površina ovog prostora je 600 m2

„Presrećan sam i ponosan na naš još jedan veliki uspjeh. Prvi put imamo banku humanog mlijeka, a i Polikliniku za dječje bolesti, gdje na jednom mjestu imamo specijalističke, subspecijalističke ambulante i kabinete“. Želim, u ime naših malih i najdražih pacijenata, da se zahvalim predsjednici Republike Srpske gospođi Željki Cvijanović što je nastavila s akcijom koju je započeo tadašnji predsjednik Milorad Dodik. Veliko hvala Vladi Republike Srpske, ministru Alenu Šeraniću i svima koji su učestvovali u ovom projektu. Hvala puno mojim kolegama, zdravstvenim radnicima, sestrama, ljekarima na strpljenju a i velikoj podršci,“ rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Amela Filipović, zamjenica predsjednice Udruženja „Mrvice“, istakla je da je ovo udruženje posebno ponosno jer je dočekalo da dobije prvu banku humanog mlijeka.

„Humano mlijeko je hrana, ali i lijek. Posebnu zahvalnost dugujemo predsjednici Republike Srpske Željki Cvijanović što je podržala našu inicijativu. Želim srećan i uspješan

„Banka humanog mlijeka je neophodna i vidjećete koliko to znači u bliskoj budućnosti za naše male pacijente. U ime svih naših najmlađih pacijenata koji se liječe i koji će se liječiti u našoj Klinici zahvaljujem se svima koji su na bilo koji način učestvovali da se ovaj projekat realizuje“, rekao je Vladimir Mirošljević.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske dr Alen Šeranić je rekao da je ovo velika i značajna stvar za pacijente u Republici Srpskoj koji se liječe u Klinici za dječje bolesti. Iskoristio je priliku da se zahvali zdravstvenim radnicima, Udruženju “Mrvice”, generalnom direktoru prof. dr Đajiću. „Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS je tu da zajedno sa Vladom Srpske podrži sve važne projekte koji su od interesa za sve nas kako za građane, tako i za zdravstvene radnike“, istakao je ministar Alen Šeranić.

Željka Cvijanović, predsjednica Republike Srpske, je rekla da je ponosna što je realizovan ovaj projekat te se zahvalila Udruženju “Mrvice”, generalnom direktoru prof. dr Vladi Đajiću, načelniku Mirošljeviću, Vladi Republike Srpske i svim građanima koji su učestvovali u humanitarnoj akciji kako bismo mogli realizovati prvu Banku humanog mlijeka u Republici Srpskoj. Dodala je da je na inicjativu generalnog direktora prof. dr Vlade Đajića i uz finansijsku podršku Vlade Republike Srpske kompletan prostor adaptiran te da se tu

„Srećni smo da će ovo imati svoju punu svrhu, jer je ovo hrana i lijek i mislim da smo sa realizacijom ovog projekta napravili veliki podvig“, rekla je predsjednica Željka Cvijanović.

Cilj osnivanja Banke humanog mlijeka je da se prijevremeno rođenoj i teško bolesnoj djeci, kojoj nije dostupno majčino mlijeko, osigura donirano humano, majčino mlijeko.

Formiranjem polikliničkog dijela Klinike za dječje bolesti sve specijalističke pedijatrijske ambulante biće na jednom mjestu, odvojene od stacionarnog dijela gde su naši najmlađi hospitalizovani pacijenti.

Ovaj projekat započet je krajem marta ove godine. Vrijednost ugovorenih radova iznosi: 1 496 108, 24KM sa PDV-om. U okviru humanitarne akcije “S ljubavlju hrabrim srcima”, uz pomoć domaćih donatora, prikupljeno je 676 734,81 KM te odlukom predsjednika Republike Srpske broj 01-2-40-4105-2/20 od dana 17.8.2021. godine sredstva su prenesena na račun UKC RS.

Zaključkom Vlade broj: 04/1-012-22585/21 od 2.9.2021. godine, Univerzitetskom kliničkom centru RS odobrena su sredstva u izosu od 820 000 00KM za realizaciju projekta.

Realizovana humanitarna kampanja “S ljubavlju hrabrim srcima”

Nastavlja se sa kontinuiranom edukacijom BLS kurs pod pokroviteljstvom UKC RS

Nastavlja se sa kontinuiranom edukacijom u UKC Republike Srpske, gdje se organizuje kurs osnovne životne podrške BLS (Basic life support) za 50 polaznika i to studenata završnih godina Medicinskog fakulteta i medicinskih sestara/tehničara iz Urgentnog centra. Cilj ove edukacije je poboljšanje kvaliteta usluge u zbrinjavanju pacijenata od iznenadne srčane smrti. Na ovaj način pratimo svjetske trendove i smjernice u medicini, što ima za cilj unapređenje znanja i vještina radnika u zdravstvu.

Edukacija se vrši prema preporukama Evropskog resuscitacionog savjeta (ERC) koji je vodeća evropska naučna ustanova koja se bavi urgentnom medicinom i kardiopulmonalnom reanimacijom. U edukaciji učestvuju tri instruktora ERC-a iz Resuscitacionog savjeta Srbije na čelu sa dr Zlatkom Fišerom, a iz naše ustanove edukatori su načelnica Urgentnog centra dr Slavica Zeljković i dr Suzana Šobot te još tri ljekara Urgentnog centra UKC Republike Srpske.

BLS kurs Evropskog resuscitaciong savjeta – ERC je osmišljen kao radno intenzivan seminar tokom kojeg polaznik ovladava praktičnim vještinama i potvrđuje svoja teoretska znanja koja se odnose na osnovne mjere zbrinjavanja iznenadnog zastoja rada srca.

„Zahvaljujući rukovodstvu UKC Republike Srpske mi smo u naš program uključili stu-

dente Medicinskog fakulteta. Njih pedeset je pristupilo kursu i oni će dobiti diplome koje su međunarodno priznate. Na taj način ćemo njima pokazati jedan novi, moderniji način u pristupu pacijentima i poboljšati kvalitet zbrinjavanja tih pacijenata koji dožive iznenadni srčani zastoj. Kurs je namijenjen i medicinskim i nemedicinskim radnicima. Svi ljekari koji su zaposleni u Urgentnom centru su završili kurseve iz naprednih mjera reanimacije i imamo kadar koji je stekao zvanje instruktora. Dakle, ne samo da sprovode ove mjere, nego i učestvuju u edukaciji kadra. Danas nastavljamo edukacju naših medicinskih tehničara, a započinjemo i edukaciju studenata. Cilj je da programom bude obuhvaćeno što više laika i nemedicinskog osoblja. Cilj je da laik prepozna unesrećenog, da

da li se on odvija u skladu sa standardima koji su ustanovljeni za sticanje ove prestižne međunarodne licence. Zahvaljujući želji ove ustanove da implementira najviše standarde u zbrinjavanju životno ugroženih pacijenata, formirali smo lokalni instruktorski tim. Nakon ovoga, oni mogu samostalno nastaviti određene aktivnosti. Takođe, UKC je prepoznao potrebu da involvira studente i oni su izrazili želju da usvoje ova znanja. Mjere koje ovdje učimo da preduzmemo produžavaju vrijeme i na taj način obezbjeđujemo da ekipe hitne pomoći ili reanimacioni tim stigne do osobe kojoj se još može pomoći“, rekao je dr Zlatko Fišer, generalni sekretar Resuscitacionog savjeta Srbije.

pozove pomoć i započne odgovarajuće mjere, jer na taj način „kupujemo“ vrijeme i pomažemo da ta osoba ima veće šanse da preživi do stizanja medicinske pomoći. Mi u UKC Republike Srpske imamo savremenu opremu i uslove za zbrinjavanje svih vrsta pacijenata. Međutim, ako na terenu imamo situaciju da unesrećenom niko ne pruži adekvatnu pomoć i ako ona nije blagovremena, onda su te šanse za preživljavanje i kvalitetan oporavak minimalne. Zbog toga svoja znanja i vještine danas prenosimo i studentima“, rekla je dr Slavica Zeljković, načelnica Urgentnog centra.

„Ovdje sam u funkciji osobe koja nadgleda ispravnost odvijanja ovog programa i utvrđuje

„Prije svega, zahvaljujem se UKC-u Republike Srpske i generalnom direktoru prof. dr Vladi Đajiću, kao i načelnici Urgentnog centra dr Zeljković i dr Fišeru. Moje kolege i ja, nas pedeset, danas smo prošli edukaciju BLS. Naša znanja je potrebno nadograditi, potrebno je naučiti nove tehnike i vježbati što više kako bismo mogli da prepoznamo situaciju ako je unesrećeni bez svijesti, da pozovemo pomoć i da krenemo sa kardiopulmonalnom reanimacijom te da znamo da rukujemo automatskim eksternim defibrilatorom. UKC Republike Srpske je najviše zaslužan za ovo i to je pokazatelj da ova ustanova želi da studenti uče i da se kasnije zaposle uz diplome i sertifikate“, rekao je Vladan Gačić, student Medicinskog fakulteta.

Uspjeh ljekara Klinike za ortopediju i traumatologiju i Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje

Ugradnja vještačkog zgloba ramena

stabilizacije AC zgloba, liječenja povreda i oboljenja tetiva rotatorne manžetne i nestabilnosti ramena artroskopskom i otvorenom metodom.

Ovaj složeni zahvat - ugradnja proteze ramena kojom je omogućeno rješavanje najkomplikovanijih preloma i oboljenja ramena predstavlja krunu dvogodišnjeg nastojanja i vremena provedenog na edukacijama ljekara Klinike za ortopediju i traumatologiju u bolnicama u Italiji, Austriji, Sloveniji, Poljskoj.

Najbolji diplomac Medicinskog fakulteta u Banjaluci Mladen Grbić

Profesionalni rad započinje u najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srpskoj

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić potpisao je ugovor o radu sa Mladenom Grbićem iz Banjaluke koji je studije medicine završio sa prosječnom ocjenom 9,73 i koji će profesionalni razvoj početi u najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srpskoj.

Poprvi put u UKC Republike Srpske izveden je veoma složen operativni zahvat - ugradnja vještačkog zgloba ramena. Radi se o pacijentu iz istočnog dijela Republike Srpske koji je nakon pada zadobio komplikovan višedjelni prelom ramena.

Pacijent je operisan u regionalnoj anesteziji, u tzv. interskalenskom bloku, urađenom pod kontrolom ultrazvuka uz analgosedaciju, što predstavlja svjetske standarde u ortopedskoj anesteziji. Time je procenat komplikacija kod ovako složenog zahvata sveden na minimum. Tom prilikom pacijentu je ugrađena totalna anatomska proteza ramena sa kompletnom rekonstrukcijom mišića i tetiva u ramenom zglobu.

Prema riječima dr Dejana Ćurlika, specijaliste ortopedije, sa ovom operacijom u potpunosti je zaokruženo liječenje povreda i oboljenja ramena u našoj ustanovi. Naši ljekari uspješno vrše zahvate počevši od dinamičke

Na ovaj način UKC Republike Srpske se svrstao u red malog broja bolnica u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji u kojima se izvodi ova operacija. Operativni zahvat je izveo tim ljekara i tehničara Klinike za ortopediju i traumatologiju i Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje u sastavu dr Jovica Čeko, kao operater, dr Dejan Ćurlik i dr Vladimir Anđić, kao asistenti, dr Dragan Rakanović, specijalista anesteziolog - načelnik Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje, dr Dejana Golub, specijalizant anestezije, tehničar Aleksandar Macanović i instrumentarka Jelica Ristić.

„Ovom prilikom bih izrazio zahvalnost načelniku Klinike za ortopediju i traumatologiju UKC Srpske dr Nikoli Bojiću i generalnom direktoru naše ustanove prof. dr Vladi Đajiću na podršci i razumijevanju tokom procesa edukacije kao i na obezbjeđivanju najsavremenijih implantata za potrebe naših pacijenata“, rekao je dr Dejan Ćurlik.

Prof. dr Vlado Đajić je rekao da je rukovodstvo ove ustanove prepoznalo potrebu da mladim ljekarima iz Srpske obezbijedi najbolje uslove za učenje i napredovanje, a iskusnim ljekarima dodatnu motivaciju i zadovoljstvo da prenesu svoje znanje, a sve u cilju pružanja najbolje zdravstvene zaštite pacijentima. Dodao je da naša ustanova kao najveća, najreferentnija zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj i kao naučnonastavna baza za sve buduće ljekare i medicinsko osoblje, ima interes i obavezu da budućim medicinskim profesionalcima obezbijedi uslove za rad, profesionalni razvoj i usavršavanje što smo nebrojeno puta i pokazali. Rekao je da je ulaganje u mlade stručne zdravstvene radnike dio dugoročnog opredjeljenja rukovodstva ove ustanove, kao i stvaranje povoljnog ambijenta za razvijanje profesionalnog razvoja i života mladih ljudi u Republici Srpskoj.

Mladen Grbić je rekao da su se marljiv rad i zalaganje isplatili, što je prepoznao prof. dr Vlado Đajić i rukovodstvo UKC Republike Srpske, koje je nastavilo trend zapošljavanja mladih ljekara. Dodao je da je san svakog studenta medicine da poslije završetka studija počne da radi u velikoj ustanovi, poput ove. Naglasio je da mu je zadovoljstvo i čast da radi u zdravstvenoj ustanovi na čijem je čelu prof. dr Đajić, koji ima viziju njenog razvoja.

Grbić je stipendista Fonda „Dr Milan Jelić“ u kategoriji uspješnih studenata. Diplomski rad iz oblasti neurologije, na temu „Transverzalni mijelitis“, odbranio je ocjenom 10.

IN MEMORIAM

Potpisan Kolektivni ugovor

Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić i predstavnici tri sindikalne organizacije u UKC Republike Srpske potpisali su danas, nakon 12 godina, novi pojedinačni kolektivni ugovor kojim su precizirana prava radnika.

po tom osnovu su imali radnici u zavodima za radiologiju, patologiju, nuklearnu medicinu i u Klinici za psihijatriju. Od danas, i radnici Laboratorije, Mikrobiologije, Neurologije, Infektivne klinike, klinika internističkih i hirurških grana imaće ovo pravo. Jako sam zadovoljan, imao sam izuzetno dobru saradnju sa profeso-

Prim. dr Zdravko Josipović

(1949-2022)

Obavještavamo vas da je 12.8.2022. godine preminuo naš uvaženi ljekar, prim. dr Zdravko Josipović, specijalista anestezije i reanimacije, koji je najveći dio svog radnog vijeka proveo u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske.

Prim. dr Zdravko Josipović je rođen 18.5.1949. godine u Valjevu. Radio je kao ljekar u Domu zdravlja Kotor Varoš od 1976. do 1983. godine, kada zasniva radni odnos u tadašnjem Medicinskom centru Banjaluka kao ljekar na specijalizaciji iz anesteziologije i reanimacije u Anesteziološkoj službi. Specijalistički ispit položio je 1986. godine u Beogradu. Tokom svog radnog vijeka u našoj ustanovi obavljao je poslove šefa Odjeljenja anestezije na Paprikovcu i šefa Odjeljenja anestezije sa ambulantom pri Klinici za anesteziju i intenzivno liječenje.

Bio je aktivan učesnik Odbrambenootadžbinskog rata u Vojsci Republike Srpske od 1992. do 1995. godine.

„Kada pogledamo osmijehe na licima predstavnika sindikata i na licima zdravstvenih radnika znači da smo uradili nešto dobro za njih. Bez zadovoljnog zdravstvenog radnika nema ni zadovoljnog pacijenta. Kao prvi čovjek najveće zdravstvene ustanove uvijek ću biti na strani radnika, u smislu dobre edukacije, profesionalnog odnosa prema ustanovi u kojoj radi i prema našim pacijentima. Zahvaljujem se predstavnicima sindikata na fer i korektnoj dosadašnjoj saradnji“ , rekao je prof. dr Vlado Đajić.

„Danas sam presrećan što nakon 12 godina mukotrpnog rada i pregovora sa bivšim direktorima usaglašavamo taj najvažniji dokument –pojedinačni kolektivni ugovor. Sada se za mnoge radnike uvodi pravo na uvećanje plate. Pravo

rom Đajićem prethodnih pet godina da dođemo do ovog dokumenta“, rekao je predstavnik Samostalnog sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Republike Srpske Željko Šukalo. „Želim da se zahvalim našem direktoru i Upravi na svoj podršci i na empatiji koju je pokazao prema radnicima. Njegova vrata su uvijek bila otvorena za predstavnike sindikata. Drago mi je što smo ovim aktom proširili prava te zadržali postojeća. Nažalost, prethodne uprave nisu imale sluha za potrebe i prava radnika“, rekao je predstavnik Udružene sindikalne organizacije Strukovnog sindikata doktora medicine Republike Srpske i Strukovnog sindikata medicinskih sestara i tehničara Republike Srpske Aleksandar Meseldžija- Karamanov.

Za potpredsjednika Skupštine Grada Banjaluka imenovan je 2004. godine. Tu dužnost obavljao je u još dva mandata 2008. i 2012. godine.

Ljekari, medicinsko osoblje i svi zaposleni u našoj ustanovi koji su sarađivali sa njim imali su privilegiju što su poznavali uvaženog ljekara i što su imali priliku da sa njim sarađuju. Bio je vrhunski profesionalac, pun etike i odgovornosti prema onima kojima je to bilo najpotrebnije.

Komemorativna sjednica prim. dr Zdravku Josipoviću održana je 15. avgusta u 10:30 časova godine u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, a sahrana je obavljena isti dan u 13:00 časova na Groblju „Sveti Marko“ u Banjaluci.

Radna posjeta delegacije Vlade TK

opreme koja će biti temelj njegovog daljeg razvoja.

„Naša spremnost da prvo kon solidiramo stanje na Univerzitetskom kliničkom centru, a kasnije da naš klinički centar i dodatno unaprijedi mo je sigurna i nedvojbena”, istakao je premijer Halilagić, dodajući da je UKC Tuzla brend Tuzlanskog kantona, te da će suvlasnički odnosi koji su uspostavljeni sa Federacijom BiH do datno olakšati njegovu konsolidaciju, a time donijeti i nove benefite građa nima prvenstveno Tuzlanskog kanto na, ali i Brčko distrikta i svih drugih kantona koji se u okvrima zdravstve ne zaštite naslanjaju na zdravstvene usluge UKC Tuzla.

Delegacija

Vlade Tuzlanskog kan tona, predvođena premijerom Irfanom Halilagićem, boravila je 31. avgusta u radnoj posjeti Univerzi tetskom kliničkom centru Tuzla.

Premijera Halilagića i ministra fi nansija TK Suada Mustajbašića primili su direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, prof. dr. Denijal Tulumo vić i predsjednik Upravnog odbora UKC Tuzla Emir Softić.

Tokom sastanka razgovaralo se o suvlasničkim odnosima između Tu

zlanskog kantona i Federacije Bosne i Hercegovine nad Univerzitetskim kli ničkim centrom Tuzla, neophodnom obnavljanju ugovora o naučnoj sarad nji između UKC Tuzla i Univerziteta u Tuzli, kao i o finansijskoj konsolidaciji i nabavci medicinske opreme.

Premijer Halilagić i ministar fi nansija TK Suad Mustajbašić izra zili su spremnost Kantonalne vlade da izdvajanjem značajnih višemili onskih sredstava pomognu konso lidaciju UKC Tuzla i nabavku nove

Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, prof. dr. Denijal Tulumo vić u svom izlaganju goste je upoznao sa stanjem finansijskog poslovanja, potrebama za nabavkom medicinske opreme, odnosno zanavljanjem dotra jale, te je govorio o kadrovskoj strukturi i neophodnoj edukaciji kadra.

Prof. dr. Tulumović je ovom prili kom rekao i da je u posljednje vrije me veliki broj ljekara izrazio želju da se vrati u Univerzitetski klinički cen tar Tuzla nakon što su zbog prelaska u druge zdravstvene centre prvobitno napustili ovu ustanovu. Prema njego vim riječima, pomenuti ljekari su vr hunski stručnjaci iz oblasti medicine kojom se bave i njihov povratak će kadrovski unaprijediti UKC Tuzla.

Međunarodni

forum solidarno sti “EMMAUS” BiH 4. avgu sta 2022. godine je Univerzi tetskom kliničkom centru Tuzla uručio vrijednu donaciju. Pomoćnik direktora MFS EMMAUS, Elmedin Škrebo pre dao je donaciju koja se sastoji od 21 800 zaštitnih mantila za jednokratnu upotrebu.

U ime Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla donaciju su preuzeli doc. dr. med. sc. Lejla Osmančević, v.d. po moćnika direktora za medicinske po slove i magistar sestrinstva, Šefik Hu sić, pomoćnik direktora za sestrinstvo, i tom prilikom iskazali veliku zahval nost na donaciji.

“Uručena donacija nam je od ve likog značaja jer po preporukama Kri znog štaba i Odlukom menadžmenta UKC Tuzla od 1. avgusta 2022. godine na svim klinikama UKC Tuzla formi rali smo izolacione jedinice po istom konceptu koji se primjenjuje u većini

MFS “EMMAUS”

Vrijedna donacija UKC Tuzli

zdravstvenih ustanova u okruženju. U pravom trenutku nam je stigla donacija i na tome se ispred UKC Tuzla zahva

Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla

ljujem Međunarodnom forumu solidar nosti EMMAUS Bosne i Hercegovine”, istakao je Šefik Husić.

Vlada osigurala više od 20 miliona KM za unaprjeđenje zdravstvene zaštite građana

medicinskom opremom, te da jedan dio opreme nije u funkciji za kvalitet no pružanje terapijskih i dijagnostič kih usluga, Vlada Tuzlanskog kantona danas je zadužila Ministarstvo finan sija da u postupku izmjena i dopuna budžeta Tuzlanskog kantona za 2022. godinu, planira 10 miliona KM za na bavku opreme. Dok je UKC Tuzla zadu žen da pripremi i Ministarstvu zdrav stva dostavi listu prioriteta potrebne medicinske opreme i izvrši neophodne pripreme za njenu nabavku.

Osim svega navedenog, Vlada TK je danas, imajući u vidu brojne ne dostatke, a koji utječu i na sigurnost samih korisnika, odnosno pacijenata, medicinskog i nemedicinskog osoblja, odobrila 150.000,00 KM za potrebe nabavke novih transportnih liftova u Klinici za interne bolesti. Radi se o velikom liftu nosivosti od 1.600 kg i malom liftu nosivosti 1.000 kg.

Nakon

23. vanredne sjednice Vla de Tuzlanskog kantona u pro storijama Univerzitetskog klinič kog centra Tuzla 15. septembra održa na je konferencija za medije. Na kon ferenciji su, pored direktora Univer zitetskog kliničkog centra Tuzla prof. dr. Denijala Tulumovića, prisustvovali premijer Tuzlanskog kantona, Irfan Ha lilagić, ministrica zdravlja TK, Dajana Čolić, predsjednik Upravnog odbora UKC Tuzla, Emir Softić i pomoćnik di rektora za medicinske poslove, doc. dr. Igor Hudić.

Novinarima su prezentovani za ključci nakon tematske sjednice na kojoj je predstavljen model po kojem će Vlada Tuzlanskog kantona ponuditi pomoć pri rješavanju tekućih proble ma unutar UKC Tuzla.

Prisutni novinari su upoznati da je Vlada TK dala saglasnost na tekst Ugovora o sufinansiranju nabavke me dicinske opreme ukupne vrijednosti 10 miliona KM, a kojeg će potpisati Vlada Tuzlanskog kantona i Univerzi tetski klinički centar u Tuzli. Od ovog iznosa Vlada TK će obezbijediti iznos od 7.750.000,00 KM, dok će UKC Tu zla iz vlastitih prihoda obezbijediti pre ostalih 2.250.000,00. Cilj je nabavka neophodne medicinske opreme, prije svega linearnog akceleratora, čime bi se dugoročno riješio problem pruža nja usluge radioterapije onkološkim pacijentima.

Osim projekta nabavke linearnog akceleratora, a imajući u vidu da JZU UKC Tuzla radi i sa drugom dotrajalom

U ovom periodu imamo dva pomračenja, koji mogu ne kima od vas biti značajni dani u smislu važnih promjena. Dana 25.10. pomračenje Sunca u Škorpiji i 8.11. pomra čenje Mjeseca na osi Škorpija – Bik. Mars je od 30.10. retrogradan, što nije njegovo prirodno kretanje. Moguće je suočavanje sa blokadama, padom energije ili vanred nim naporom da bi se rješio problem. Uz napet aspekt Marsa sa Jupiterom eto finansijskih problema, povećanih troškova, a Neptun unosi nesigurnost šta preduzeti da bi smo izašli iz problema, kao da lutamo u magli, a novac curi kroz prste. Napet aspekt Saturna i Urana ukazuje na globalnu strukturnu promjenu na polju finansija. Jupiter se vraća u Ribe da svojom mudrošću dokučimo šta je još ostalo nezavršeno, a potrebno je okončati prije kraja ove godine. SREĆAN ROĐENDAN znacima Škorpija i Strijelac, da ste mi živi, zdravi i voljeni.

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Retrogradnost Marsa, planete energije i hrabrosti, može vam donijeti blokade ili pogrešno korišćenje energije, pa su mogući sukobi, svađe sa komšijama i rodbinom. Ne dozvolite da unutarnji bijes eskalira tučom, povredom sebe ili drugih. Ne budite oštri u govoru i ne strpljivi. U saobraćaju nepažnja u vožnji može dovesti do nezgode. Naročito su opasne vožnje po magli, kiši ili noću. Povoljan aspekt sa Saturnom daje mogućnost da se hra brošću i odgovornošću mogu prebroditi problemi. Jupiter će vas kao anđeo čuvar štititi cijeli period. U decembru su moguće važne profesionalne promjene. Neophodna vam je svakodnevna fizička aktivnost.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Do polovine novembra moguće je da ljubavnu vezu u kojoj ste nezadovoljni zamijenite novom strastvenom vezom.

Period prilagođavanja na životne pro mjene biće prisutan do prvih deset dana decembra, a nakon toga slijedi period do kraja godine kada ćete biti zadovoljni svojim odlukama i izborima. Ako ste u tridesetim ili šezdesetim godinama bićete skloni da preispitate šta ste do sada postigli i kuda i kako dalje po pitanju profe sije, braka i da li ste ostvarili svoje životne ciljeve. Ušli ste u period povećanih troškova, pametno trošite. Uran u vašem znaku u napetom odnosu sa Saturnom može ukazati da morate naći način da sanirate greške iz rani jeg perioda, kako biste u budućnost krenuli neopterećeni prošlošću. Oprez od padova i povreda.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Mars u vašem znaku najveći intenzitet unosi na polju komunikacija i odnosa sa drugim ljudima. Pojačana mental na aktivnost. Jaka potreba za stalnim kretanjem i kraćim putovanjima. Sklonost pretjeranom razmišljanju što iscrpljuje, daje glavobolje. Sklonost pre više vremena provoditi za mobilnim telefonom i raču narom. Oprez u saobraćaju, bez brze vožnje. Situacije i razgovori iz prethodna dva mjeseca mogu se ponoviti tokom novembra i decembra i ukazati da nisu bili be značajni kao što ste to mislili. Rođeni 17.6. u periodu od 22.10 - 8.11. treba da ispravno kanališu energiju da svojim ishitrenim i nepromišljenim ponašanjem ne naprave problem.

PLANETARNA KONFIGURACIJA NA NEBU SUNCE je u Škorpiji, od 23.10-21.11. a 25.10. desiće se djelimično pomračenje Sunca. U Strijelcu, je od 22.11.-20.12. MJESEC će napraviti više od dva puna obilaska zodijaka, krećući se od znaka Vaga do znaka Strijelac. Dana 8. novembra desiće se pomračenje Mjeseca MERKUR se kreće kroz Vagu do 29.10., potom prelazi u Škorpiju do 17.11., nastavlja kroz Strijelca od 18.11.do 6.12. i nakon toga je u Jarcu do kraja godine. VENERA, zajedno sa Suncem, ulazi u znak Škorpija u kom ostaje do 16.11. U znaku Strijelca je od 17.11-10.12. a od 11.12. boravi u znaku Jarac do kraja ove godine. MARS je u znaku Blizanaca i dalje, kreće se do 25° i na tom stepenu okreće u rx hod 30.10. i do 21.12. stiže do 11° znaka. JUPITER zatičemo na 0 °Ov na u rx hodu. Već 29.10.ponovo ulazi u znak Ribe gdje ostaje do 20.12. Rx hod završava 24.11. na 28° i nastavlja direktnim hodom kroz Ribe i 21.12. ponovo ulazi u znak

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Boravak Marsa u Blizancima može uno siti nemir u vašu podsvijest. Sa Lilit u vašem znaku imate potrebu da stva ri radite na potpuno ekstreman način. Ranjivost i preosjetlivost po pitanju porodičnih odnosa. Mogući osjećaj nezadovoljstva i ogorčenosti, jer dajete više nego što dobijate. Mogući značajni finansijski troš kovi. Dana 8.11. u vrijeme pomračenja Mjeseca, vladara vašeg znaka, smirite aktivnosti i odmarajte. Tog dana je dobro da se posvetite osjećanjima koja ste neko vrijeme ignorisali. Neke situacije se tada mogu naglo preokrenuti, ne radite ništa na silu. Dajte sebi odmora i ostavite oba veze za neki drugi dan, sve će tada ići lakše.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Dominantna aktivnost u ovom periodu vezana je za dom, porodicu, roditelje i djecu. Imaćete povećan nivo energič nosti i hrabrosti da se suočite sa iza zovima. Preduzimanje akcija na više frontova kako biste ostvarili svoje planove. Mogući su neki sukobi sa prijate ljima ili njihov odlazak iz vašeg života. Problemi neriješeni od prije oko sedam godina vrše pritisak i traže rješavanje. Rođeni 11.8. tokom oktobra do polovine novembra ima će pritisak opozitivnog Saturna prema Suncu koji može uzrokovati zdravstvene tegobe sa kičmom i srcem. Ču vajte se padova s visine.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Merkur, vaš vladar, brzim kretanjem kroz četiri znaka uslovljava brze izmje ne interesovanja. U ovom periodu fokus pažnje ide od finansijskih pitanja, važ nosti intelektualnog rada, kretanja, putovanja, usmjerenost na dom i porodicu i pitanja ljubavi. Venera uvijek dosta blizu Merkura sve boji ljubaznošću, pozitivnim stavom i društvenim angažovanjem. Ljubav i pažnja voljene osobe daju pokretačku snagu. Opozitivni Jupiter nameće borbu za poboljšanje finansija. Saturn nameće puno poslovnih obaveza i naporan i prekovremeni rad. Iscrpljenost i pre mor može uticati na nervni sistem, pa povedite računa da obezbijedite sebi i dovoljno sna i odmora.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Vage će se u ovom dvomjesečnom perio du usmjeriti na zarađivanje novca, uspo stavljanje dobrih odnosa u svojoj sredini i uživanje u porodičnom životu. Moguće je putovanje u inostranstvo, ne iz zabave već iz potrebe. U oblasti poslovnih odnosa moguće je poboljšanje odno sa sa saradnicima. Pluton u aspektu sa Suncem, naročito kod rođenih 20.10. utiče na duboke transformacione pro cese kroz doživljavanje stresnih i neprijatnih situacija koje će uticati na suzbijanje snage ega i ukidanje svih lažnih uvjerenja koje ste imali po pitanju sopstvene vrijednosti, a kojih ste se čvrsto držali. Nalazite se u periodu upoznava nja sebe bez lažnih uvjerenja. Krajem ovog tranzitnog pe rioda bićete pokrenuti da formirate zdravo samopouzdanje. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Pomračenja su važna i mogu donijeti preokrete u našim životima. 25.10.de šava se djelimično pomračenje Sunca na 2° Škorpije. Vrijeme za „okretanje novog lista.“ Kretanje Marsa, vladara znaka, u ovom periodu donosi ogromnu energiju i strastvenost. Snažni

nagoni i želja za kontrolom. U dobrom aspektu sa Satur nom biće prisutna velika upornost i izdržljivost. Izazovan aspekt Neptuna sa Marsom pokreće vas da se odlučite da li ste spremni ostvariti svoje snove ili će i dalje to biti samo snovi. Moguće su infekcije i groznice. Čuvajte se finansijskih prevara. Rođeni 21.11. u periodu od 14.114.12. imaće period sreće i uspjeha i u finansijama i ljubavi. STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Veoma lijep period koji bude osjećaj lič ne sreće i sposobnost za radost biće u periodu od druge polovine novembra i prve polovine decembra. Uživajte u lju bavi, druženju sa prijateljima, kraćim putovanjima. Mars je u rx hodu i jako je važno da posebno pazite na svoje riječi i na ton kojim ih izgovarate. U naletu bijesa i lične frustracije možete nekoga povrijediti. Ovo je period kada nepromišljeno možete izazvati sukob i nerazumijevanje, jer Mars ne misli već djeluje i to počesto agresivno i tvrdogla vo. Mars u trigonu sa Saturnom omogućava da nemirnu energiju držimo pod kontrolom i kanališemo ispravno, da unesemo disciplinu u naše postupke. Kvadratura s Nep tunom može uticati da previdimo važne detalje. Oprez u saobraćaju od kamiona.

JARAC - 22. 12 - 19. 1. Saturn u ovom periodu kvadrature sa Uranom može da otežava vaše finansij sko stanje zbog neplaniranih troškova. Moguće su i porodične komplikovane situacije. Ono što možete napraviti, da bi sve izašlo na dobro, je da uvedete promjene i da osvježite stare nači ne života i djelovanja modernijim pristupom. Sa Marsom u polju zdravlja i posla nastojte da obavljanjem napornih radnih zadataka, uz prekovremeni rad, ne urušavate svoje zdravlje.Nađite vremena za odmor i opuštanje, jer nervni sistem može biti prenapregnut. Ukoliko provodite dijetu radite pod nadzorom ljekara da ne biste imali zdravstve ne tegobe. Slaba cirkulacija i malokrvnost su mogući.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Mars svojim tranzitom aktivira segment ljubavi pa je moguć ulazak u burnu emotivnu vezu ili poboljšanje postojećeg partnerskog odnosa, jer na zreliji način pristupate problemima. Marsova energija je usmjerena na ljubav, strasti, djecu, kreativnost, zabavu, a šta će biti vaš izbor zavisi od ličnih sklonosti. U svakom slučaju, ne ulazite u rizične situacije, npr. kockanje. Ako loše koristite energiju moguće su svađe, sukobi, nametanje dominacije. Problemi sa zglobovima. Moguć lom.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Neptun stoji na 23° Riba i svima rođe nim 14.3. pojačava osjetljivost i inspira ciju, budi duhovne i umjetničke sklonosti i potrebu traženja drugog značenja živo ta. Slikanje, plesanje ili neki drugi kreativni ili umjetnički rad su pogodni za pražnjenje napetosti. Povratak Jupitera u Ribe 29.10 - 20.12. omogućava da srećno riješite neke situacije lične prirode. Sve što se radi teži se postizanju idealnog. Mars u rx hodu utiče na porodične odnose. Mo guće je da morate trošiti energiju na brigu za roditelje. Saturn traži da duhovnošću i vjerom, posjetom svetim mjestima, tehnikama samopoći savladate brige i straho ve. Izbjegavajte let avionom do 12.10. Budite oprezni u rukovanju sa mašinama, moguće su povrede.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Mini-humoreska Dijagnostika

da postave pravu dijagnozu takvoj bolesti, kad po stavljaju za mnoge druge?!

Smrt je samo promena svjetova, kao što pri jatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njiho vo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com )

Do viđenja, druže, do viđenja.

Ti mi prijatelju jednom bejaše sve!

Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!? (Jesenjin)

Aforizmi

Jedan visoki rukovodilac angažovao obezbjeđenje da mu čuvaju zdravlje dok on krka vruću peče nu jagnjetinu..

Kancelarije medicinskog menadžmenta podsjećaju na porodilište. Natežu se i kukaju.

Ma, pustite vi takvog advokata! Njemu i srce ra di nepravilno.

Upropastio je zdravlje u stranačkoj aktivnosti, a lijek traži u vanstranačkoj bolnici.

I najzdravija snaha se razboli kad joj ljekari izli ječe svekrvu.

Bolnice su u teškom položaju. Tamo i tek rođe ni plaču.

Toliko je loš čovjek da je dobro što nije davao sve od sebe.

Ne znam kako je bolest mogla da uđe u njega koji je i suviše zatvoren, osim ako nije dok je spa vao otvorenih usta.

Leži kod kuće, teško bolestan. Nešto teško mu palo na pamet.

Bolnice su toliko osiromašile da i lijek daju u naj manjim tabletama.

Traži dobrog kovača da mu ispravi krivo mišljenje o vladajućoj stranci.

Toliko je dobar da se o njega otimaju i virusi i bakterije.

Neka slova u riječima su se tolio zbližila da ih jed va rastavljam na slogove.

Tolika je spavalica da ga ni iz narokoze nisu mo gli probuditi.

Prije porođaja, majka zna čija je beba, a poslije će reći i da liči na ćaću.

Neko je pronio da su srećna djeca rođena iz ljubavi pa se rađa sve više vanbračne djece.

Što zdraviji odete u bolnicu, veća je šansa da ćete se živi vratiti kući.

Jedni za tog doktora kažu da je dobar dijagnosti čar, a drugi da je dobar terapeut. Treći se slažu s njima, osim što dodaju da, kad pogodi dijagnozu, promaši terapiju! Eh, ko će svakome ugoditi, kad se neki mnogo vrte! Dijagnostika se najviše koristi u bolnicama, iako je cijelo društvo bolesno. I dok je, čini se, u bolnicama ima i previše, u društu manj ka, iako se ne zna dijagnoza mnogim pojavama od kojih društvo boluje.

Mi se vezali za izbore, pa svake četvrte godine bira mo, mijesimo, lažemo i dovodimo neke nove ljude, a ni ranijima nije istekao rok upotrebe. Biramo ih po stranačkoj liniji pa se najednom pojave blesavi, šašavi, a najvećim dijelom lopovi. Zašto svako ne ma dijagnozu prije izbora, nego mu je moraju sudo vi postavljati kad je već pokradeno i upropašteno? Kod nas ni željezo nije kao u svijetu. Primjer su že ljeznice. Gaće ćemo poskidati i prodati da hranimo toliki mravinjak u kome (nije mi jasno kako su do spjeli tamo) je veliki dio trutova. U nas ni drvo nije kao u svijetu. Jest da raste bez ičijeg truda, na na ma je samo da ga posiječemo i prodamo, ali opet s gubitkom. Ni tamo nema dijagnoze. Zdravstvene ustanove, kod toliko lijekova i stručnjaka, obolijevaju od moderne bolesti zvane besparica. Zar ne mogu

Riječ dijagnostika najviše nedostaje, jer poludje smo od pitanja šta nam sve nedostaje i ko će da postavi dijagnozu našim upitnicima. Dijagnoza u politici bi obilježila umne i bezumne, praznoglave i brbljoglave, čudne, dobroćudne, jadne, gadne: volj ne i mrzovoljne. Iz Skupštine blebeću kako govore u ime svojih birača, da se bore za njih. Da bar govo re na kineskom pa da ih manje razumijemo iako ih i ovako ne razumijemo. Jer, kako ćemo kad jedno govore, drugo misle, treće rade. Oni i ne znaju ko im je bio birač, osim nekoliko ulizica. Kada bi dao bog, pa psihijatar upao u skupštinsku salu, pola bi ih namah poslao preko Vrbasa, a drugoj polovini zabranio da pričaju bljuvotine.

Za sve ovo krivimo sebe i nedijagnostifikovane bole sti. Zar se, prije svačijeg ulaženja u salu ili sjedanja na dobro plaćenu stolicu nije moglo reći: ti možeš, ali da ne pljuješ po drugima, ti da ne drečiš, ti da ne ričeš, a ti da ne blejiš. A ko god bi rekao da se bori za svoje birače, a mjesečno dobija po nekoli ko hiljada maraka dok birači nemaju ni za hljeb i mlijeko, odmah bi ga trebalo korbačem preko leđa. Da ne budemo pesimisti, lijeka ima. Ko ne zna da govori pametno zabraniti mu da govori. Ko laže, dati mu deset šiba po golooj guzici. Ko se hvali svojim poštenjem, odmah mu poslati komisiju za ispitiva nje porijekla imovine.

- Nismo mogli da se odlučimo koji bubreg da vam izvadimo, jer su oba bila zdrava pa smo iz vlačili šibicu.

Obostrana zaboravnost. Baba poslala djeda da kupi hljeb i mlijeko, a on se vraća s kupljenom četkicom za zube. Kad je vidjela baba, prodera se na njega:

- A gdje ti je kalodont, zar nisam rekla i četkicu i kalodont!

Šalje snaha poruku svekrvi u bolnici.

- Reci joj da je ovdje sve dobro kad nje nema.

Napustio momak djevojku, a komšinica govori nje noj majci.

Šale

Razgovaraju prijateljice.

- Jesi li ti iskrena prema svome mužu?

- Jesam, kad god ga prevarim, on me uhvatiodgovara druga.

Baba na sav glas viče đedu da donese drva, a on odgovara da ne čuje šta govori. Onda ona sa svim tiho reče:

- Jesi li za kafu, da skuvam?

- Jesam, jesam, kako da ne - odgovara starac.

Gužva u ambulanti i jedan pacijet pita kada doktor prima, kad ovoliko naroda čeka. Odgovori mu neko: Zvanično, nikada, kod njih nema mita i korupcije...

Prijatelj šalje SMS poruku poznaniku:

- Javi kad u bolnici bude prvo slobodno mjesto, odjeljenje nije bitno.

Ovaj mu ubrzo odgovara:

- Ima jedno u mrtvačnici, dolazi hitno!

Novoprimljeni bolesnik pita servirku:

- Može li se za ručak tražiti šta ko želi?

Ova odgovara:

- Može, ali ne može i dobiti.

Poslije operacije bubrega, bolesnik pita zašto je operacija toliko dugo trajala. Odgovoriše mu:

- Čujem da ti se kćerka zagledala u onog Mar kovog sina...

Ova kao iz topa odgovori:

- Bila se zagledala, ali ništa dobro nije vidjela.

Dječak ujutro pita drugara: - Na šta je tvoj pas lajao cijelu noć?

- Na usta – odgovori ovaj bez razmišljanja.

Odveli djeda stomatologu i on pita pratnju: - Zašto djedu stavljate protezu?

- Pojede nam dječju kašicu...

Izašla žena iz bolnice i komšinica je pita kako je prošla u bolnici. Odgovara:

- Dobro, dvije pidžame, jedan peškir, papuče i kašiku...

- Zašto punice toliko vole zetove ?

- Osjećaju grižu savjesti zbog podvaljivanja lo še robe.

Komšija, čujem da ideš u grad i molim te obiđi mi ženu, u bolnici je.

- Bih rado komšija, ona mi se inače sviđa, samo da si me zamolio da je obiđem dok se nije razboljela...

Pita jedan toplog brata zašto je gej.

- Zato što me niko nije pitao da li bih više volio da budem muško ili žensko...

MEDICINA:

FIZIKALNA

KVANTNA MEDICINA:

SKENER

SKENER

MIKROSKOP MIKROREZONANTNA TERAPIJA

TERAPIJA MEDISCREEN

sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine

Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

Osnivači poliklinike

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari

• Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja.

• vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala

• planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom

regionu

Prof.

Kumodraška

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA

PREGLEDI

Pregled

dijagnostika dječijeg

(prof. dr Vojislav Perišić)

Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati

domena otorinolaringologije

Operativni zahvati

laparaskopske ginekologije

Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić)

051-265-000 066-788-000 www.primamedicabl.com primamedicabl primamedicabl

Koščice 33, Banja Luka

Operativni zahvati

domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

PEDIJATRIJA I PORODIČNA MEDICINA KABINET ZA ZAŠTITNU ŽLIJEZDU GINEKOLOGIJA ULTRAZVUČNI KABINET (abdomen, dojka, vrat ...) KARDIOLOGIJA NEUROLOGIJA PULMOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA HEMATOLOGIJA REUMATOLOGIJA ORL

DERMATOLOGIJA PSIHIJATRIJA FIZIJATRIJA