Medici.com 78 by Medici.com

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

Banjaluka, Foča Dan Medicinskog fakulteta

Riječ urednika Čovjek i vrijeme, kao zaneseni par za ples, uvezani u neraskidivu spiralu, poput DNK lanca, pod uspavanom mjesečinom ispraćenom aplauzima zvijezda ugaslih davno, na balu vječnosti, na balu svemirskih i neizvjesnih puteva. Lijepo je putovati kroz vrijeme ako znamo kuda nas ono vodi, nadati se i vjerovati. Sve ostalo se svodi na lutanje koje nas skreće na pogrešne puteve i ćorsokake. Eh, to vrijeme! Ta velika i mistična zagonetka bez početka, bez kraja, bez forme, bez suštine…U tom dominantnom orkestru tišine i vakuuma, pod božanskom palicom, simfonija ovozemaljskog života odjekuje kao borbeni marš na poligonu za obračun sa samim sobom, sa zadacima, obavezama, odgovornostima i ciljevima. Čak i nevažno kako prođemo u tom vilajetu iščekivanja i događaja, izgubili ili pobijedili, važno je sačuvati sebe, sačuvati dostojanstvo, biti Feniks, ustati i nastaviti, gdje god i kako god, zbog sebe ponajviše, a i zbog drugih, kojima dugujemo svoje postojanje, bilo kao potomci ili roditelji... jer jedan je život, treba ga živjeti, ponajviše opravdati. I tako, ciklus za ciklusom, dan za danom, mjesec za mjesecom. Nižemo se kao paprika na konac u dugački i neraskidivi lanac i tu smo svi zajedno, od treptaja oka do vječnosti, od želje do snova, od mašte do ostvarenja, zavisni jedni od drugih, usnivajući ljubav, družeći se, sanjajući i ostvarujući zamišljeno. Još jedna godina je iza nas, prošla kao pustinjski vjetar, ostavši ispisana tragovima naših sudbina u redovima življenja, u esencijalnim brazdama smisla. Ponekad se čini da se vrijeme sa nama igra kao sa malim djetetom. Razveseljava nas i rastužuje istovremeno, daje i uzima, obećava i vraća. Kao da smo samo obični i mali pijuni na vremenskoj tabli. Potez za potezom, mat za matom. Ali ne manjka pobjednika i na slabijim stranama. Tu smo, zajedno sa Vama, uigrana ekipa “Medici.com”-a, dolazi sa 78. brojem svog pisanog medija, posljednjim u ovoj godini. Decembar u svom ruhu, hladan i tmuran, ponekad okupan ledenim dodirima sunčevih zraka u punoj dominaciji. Kraj godine, sumiranje rezultata, ko smo, šta smo, gdje smo… Nekada nije ni važno kakav je rezultat, već ono kako se čovjek sam osjeća. Koliko mislimo pozitivno, toliko imamo prilike i biti srećni. Bilo kako bilo, vlada praznična euforija, komercijalne iznude, Nova godina, božićni praznici, druženja uz alcohol i dobru hranu, vesela dječica, djede Mrazovi, snijeg, sankanje, skijanje i opšte veselje. Zaista je puno razloga da čovjek nikada ne bude nesrećan, no da uvijek vjeruje u život i vlastitu progresiju kako ekonomsku, tako i emotivnu. Predivno je živjeti kada čovjek zna za šta i za koga živi. Lijepo je znati voljeti i primati ljubav. Predivno je biti zdrav i prav, trezven i naočit. Lijepo je biti human i častan, jer se uvijek duplo vraća dobrotom. O dobroti i humanosti možete pročitati u tekstu o Miholjki Janković, ženi lavljeg srca, koja s ponosom nosi krunu “ambasador humanosti”. Donosimo vam i priču o proslavi dana medicinskih fakulteta u Foči i Banjaluci. Još jedna godina je iza nas, kao što rekosmo. Ekipa časopisa “Medici.com” kako sebi, tako i vama želi srećne nadolazeće novogodišnje i božićne praznike. Do sljedeće godine, do sljedećeg broja… Vaš “Medici.com” Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

FZO RS

8 12

Ambasador humanosti

Miholjka Janković

Mala škola zdravlja

ANURS

Diabetes mellitus

Mentalno zdravlje

Trebinje

Daj krv - spasi život

Intervju - ministar zdravlja Srbije Ass. dr Zlatibor Lončar

Predstavljamo Dom zdravlja Savski venac

NMK ANURS-Pristupne besjede

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

79. broj izlazi u februaru 2017. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Svečanost povodom 38 godina postojanja i rada

Dan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci

romocijom 260 diplomiranih stručnjaka iz oblasti medicine, stomatologije, farmacije i zdravstvene njege Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci 15. novembra ove godine obilježio je 38 godina rada. Dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Ranko Škrbić je rekao da 38 godina postojanja i rada predstavlja respektabilan period u toku kojeg je na ovoj visokoškolskoj ustanovi diplomiralo skoro 4.000 zdravstvenih stručnjaka. To je period tokom kojeg smo sazrijevali i rasli zajedno sa generacijama doktora medicine, stomatologije, magistara farmacije i medicinara zdravstvene njege koje smo školovali i koji danas čine okosnicu našeg zdravstvenog sistema. Istorijat razvoja našeg fakulteta je tijesno vezan uz saradnju sa drugim visokoškolskim institucijama koje su nam u

Prof. dr Ranko Škrbić

samom početku bile velika pomoć i oslonac; fakulteti od kojih smo učili, čiji profesori su nas podučavali i pomagali nam kako u nastavi, tako i u naučnoistraživačkom radu. Prilika je da istaknemo njihov veliki doprinos i da se zahvalimo našim uvaženim učiteljima, profesorima medicinskih fakulteta iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Tuzle, Skoplja, ali i onih koji su nam bili domaćini na prestižnim i poznatim univerzitetima iz Austrije, Njemačke, Engleske, Italije, Izraela, Japana, SAD i drugih. Medicinski fakultet u Banjaluci, zajedno sa Medicinskim fakultetom u Foči, predstavlja okosnicu i jednu od najvažnijih visokoškolskih institucija u RS koja školuje mlade ljude na četiri studijska programa u oblasti medicinskih disciplina. Program medicine na našem Fakultetu datira od 1978. godine, Program stomatologije od 1994. godine, Program farmacije od 1995. godine i program zdravstvene njege od 2007. godine. Do danas je na studijskom programu medicine diplomiralo 2379 doktora medicine, na stomatologiji 595 dokotra stomatologije, na farmaciji 658 magistara farmacije, a na programu zdravstvene njege do sada je diplomiralo 166 medicinara zdravstvene njege. U ovom trenutku na našem fakultetu studitra oko 2000 studenata, a u nastavi je angažovano oko 500 nastavnika i saradnika. Obaveza Medicinskig fakulteta je da djeluje na razvoju obrazovnog i istraživačkog procesa sa posebnim naglaskom

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

noistraživačke djelatnosti. Našim mladim istraživačima, doktorantima želimo da osiguramo uslove i pružimo mogućnost organizovanijeg pristupa biomedicinskim istraživanjima, da im pomognemo da svoje rezultate publikuju u prestižnim međunarodnim časopisima te da na taj način i oni, kao i institucija fakulteta, budu vidljiviji na Sc. listi. Kako bismo mlade istraživače podstakli na intenzivnije istraživanje, kao i da rezultate svojih istraživanja što više publikuju u međunarodnim časopisima, usvojili smo princip takmičenja s ciljem da najbolje publikovane radove u ovoj godini nagradimo. Biće to nagrade za najbolje studente, za najbolji publikovani studentski rad i nagrada za mlade nastavnike i saradnike za najbolji naučnoistraživački rad. Od ove godine naš fakultet je bogatiji za još jednu važnu funkciju u sklopu zdravstvenog sistema RS, a to je „Centar za specijalizacije i kontinuiranu medicinsku edukaciju“. Fakultet tako postaje vodeća i ključna institucija za specina razvoj znanja i sticanje vještina koje će obezbijediti kvalitetne kadrovske resurse koji će biti sposobni da odgovore na izazove u zdravstvenom sistemu s ciljem unapređenja zdravstvene zaštite stanovništva. Vizija Medicinskog fakulteta je da postane prepoznatljiva visokoškolska institucija na regionalnom i međunarodnom nivou kroz izvrsnost u nastavi, naučnoistraživačkom radu i unapređenju zadravstvenog sistema. S tim u vezi, želim da naglasim da imamo veoma ambiciozne planove i ciljeve ne samo u edukativnom, već i u naučnoistraživačkom i zdravstvenom području djelovanja. Jedan od osnovnih zadataka u narednom periodu biće reforma nastavnih planova i programa u cilju usklađivanja sa drugim evropskim fakultetima. To podrazumijeva da će se u procesu razvoja kurikuluma Medicinskog fakulteta morati ostvariti tijesne veze sa sličnim fakultetima u zemlji, regionu i inostranstvu kako bismo proces tranzicije, ali i njegove verifikacije na kraju, što lakše ostvarili. Tako ostvarena međufakultetska (u sklopu međuuniverzitetske) saradnja će omogućiti veću mobilnost studenata, ali i nastavnika, kroz različite vidove razmjene, što je jedan od osnovnih evropskih elemenata savremene edukacije. Naš fakultet je već otpočeo sa doktorskim studijama po programu koji je licenciralo nadležno ministarstvo. Radi se o integrisanom programu koji polaznicima,

Prof. dr Milan Skrobić je doktor medicine, specijalista nuklearne medicine, endokrinolog. Vanredni je profesor Medicinskog fakulteta od 2012 godine. U svojoj profesionalnoj karijeri obavljao je funkcije šefa odsjeka Zavoda za nuklearnu medicinu Kliničkog centra Banja Luka, bio je Generalni direktor Kliničkog Centra Banja Luka, Savjetnik ministra zdravlja za bolnički sektor u Vladi RS. U periodu od 1991-1993 godine je obavljao funkciju Prodekana za nastavu Medicniskog fakulteta u BL, a od 2012-2016 je bio dekan Medicinskog fakulteta. Dao je nemjerljiv doprinos razvoju Medicinskog fakulteta u BL.

Student generacije Vukičević Nina je student s naljboljim prosjekom na studijskom programu Farmacije, prosjek ocjena 9,89. Pored plakete i knjige Ninu, kao studenta generacije, dekan fakulteta je nagradio i sa laptopom.

Povelja Medicinskog fakulteta - prof. dr Milanu Skrobiću

Student s naljboljim prosjekom • Milica Mijić, na studijskom programu Medicine, prosjek ocjena 9,60 • Milica Jeremić, na studijskom programu Stomatologije, prosjek ocjena 8,79 • Vesna Karanović, na studijskom programu Zdravstvene njege, prosjek ocjena 8,36 bez obzira na osnovno diplomsko obrazovanje, pruža mogućnost usvajanja jedinstvene metodologije naučnoistraživačkog rada. Naši doktoranti su okosnica naučnoistraživačke baze iz koje će se regrutovati budući nastavnici našeg fakulteta. Imperativ budućeg razvoja našeg fakulteta biće fokusiran na razvoj nauč-

Student generacije - Vukičević Nina, student s naljboljim prosjekom na studijskom programu Farmacije

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

jalističku i subspecijalističku nastavu, a u saradnji sa resornim ministarstvom i profesionalnim udruženjima i komorama dobija važnu ulogu u planiranju i razvoju ljudskih resursa zdravstvenog sistema. Namjera nam je da iskoristimo sve svoje naučne i stručne potencijale, pa da u narednom periodu proširimo djelokrug svog rada i u pravcu pružanja medicinskih usluga kroz otvaranje specijalističkih centara. Želja nam je da studentima Univerziteta u Banjaluci, ali i građanstvu, pružimo savremenu zdravstvenu zaštitu na jednom mjestu. To će dati značajan doprinos razvoju zdravstvenog sektora, a Medicinskom fakultetu novu kompetenciju i finansijsku održivost. Ambiciozne planove koje smo sebi zacrtali ne bismo mogli ostvariti bez razumijevanja i otvorene, iskrene i partnerske saradnje sa našom krovnom institucijom, Univerzitetom u Banjaluci, kao i resornim ministarstvima u Vladi RS: Ministarstvom prosvjete i kulture, Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite te Ministarstvom nauke i tehnologije, ali i sa drugim institucijama na koje smo oslonjeni i sa kojima uspješno sarađujemo. Imajući u vidu naše zacrtane planove i ciljeve za budući razvoj, ova saradnja će u budućem vremenu neminovno morati da bude još tješnja i propulzivnija kako bi Fakultet postao moderna naučnoistraživačka i obrazovna institucija, sposobna da odgovori savremenim izazovima, a u opštem interesu svih nas. Stoga koristim priliku da se u ime Medicinskog fakulteta najiskrenije zahvalim rukovodiocima i odgovornim predstavnicima ovih institucija. Već tradicionalno, Dan fakulteta dočekujemo u posbenom svečarskom raspoloženju. To je dan koji je prije svega posvećen našim diplomcima, dan kada im na kraju dugog puta učenja i sticanja kliničkih vještina i kompetencija dodjeljujemo diplome. Danas imamo čast i zadovoljstvo da promovišemo: 103 doktora medicine, 71 10

doktora stomatologije, 71 magistra farmacije i 15 diplomiranih medicinara zdravstvene njege. Ukupno, danas promovišemo 260 diplomaca koji su uspješno završili studije na našem fakultetu. U trenutku kad vidite ove mlade ljude da u ruci drže plavu futrolu sa diplomom znajte da se u toj futroli nalaze dani, mjeseci i godine velikog odricanja i truda, neprospavane noći, dočekane zore, znoj i suze, na hiljade pročitanih stranica udžbenika i priručnika, na desetine položenih

Milica Mijić - student s naljboljim prosjekom na studijskom programu Medicine

Milica Jeremić - student s naljboljim prosjekom na studijskom programu Stomatologije

kolokvijuma i ispita. U tim diplomama je utkan i trud njihovih asistenata, nastavnika i stručnih saradnika koji su im nesebično prenosili iskustva, pomagali im da ovladaju vještinama i da steknu znanja kojima će se ponositi i koja će im život značiti. Znanja i vještine koje će im biti neophodni u njihovoj profesionalnoj misiji, misiji zdravstvene zaštite stanovništva. Želim posebno da istaknem sav trud i napor, a nerijetko i strepnje njihovih najmilijih, roditelja i članova porodica naših studenata koji su sve vrijeme bili uz njih i zajedno s njima probdjeli nesane noći znajući ili naslućujući da sutra polažu velike i teške ispite. Vi ste danas najsrećniji, pa koristim priliku da vas posebno pozdravim i da vam od srca čestitam za njihove uspjehe, jer to su vaši uspjesi. Našim diplomcima želim da poručim da su izabrali časne i humane pozive, ali i pozive koji će od njih iziskivati velike napore u daljem životu i radu i neophodnost svakodnevnog, neprekidnog, kontinuiranog učenja i usavršavanja. Ne smijete stati sa učenjem. Ovo je tek prva stepenica, a čeka vas još mnogo izazova i dokazivanja. Čeka vas još mnogo više rada. Čekaju vas vaši pacijenti i njihova djeca, njhovi roditelji, prijatelji i svi znani i neznani. Svi vas čekaju, a jedino što očekuju je pomoć i izlječenje. A vi, jedino što u rukama imate je znanje. Pa onda obogatite svoje znanje, učite još više i još bolje, da budete najbolji. U vašim rukama će biti životi vaših pacijenata. Potrudite se da svoje znanje i umijeće upotrijebite za opšte dobro i dobro svojih pacijenata. Ponosni smo na naše rezultate i uspjehe te se nadam da će ove godine koje su iza nas biti dodatni motiv da nastavimo dalje sa reformama u sistemu obrazovanja”, rekao je Škrbić u svom pozdravnom govoru na svečanosti povodom Dana Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. M.C.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

ovodom 23. godišnjice, 14. oktobra 2016. godine, Medicinski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu proslavio je Dan fakulteta. Svečanom sjednicom predsjedavao je dekan prof. dr Milan Kulić, a među uglednim zvanicama bili su prorektor za međunarodnu saradnju i osiguranje kvaliteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu prof. dr Dejan Bokonjić, rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nebojša Arsenijević, akademici Mirko Šošić, Marko Vuković i Miodrag Čolić, ministar porodice, omladine i sporta Jasmina Davidović, ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić, načelnik opštine Foča Radisav Mašić, dekani i prodekani

Dan Medicinskog fakulteta u Foči

Što više ulagati u nauku

medicinskih fakulteta iz okruženja i Univerziteta u Istočnom Sarajevu te ostali počasni gosti. Svečana sjednica je počela u 12 časova u amfiteatru Fakulteta izvođenjem

himne Republike Srpske, a nastavila se izvještajem dekana o radu Fakulteta u akademskoj 2015/2016. godini te pozdravnim govorima uvaženih gostiju. Prilikom proslave Dana fakulteta, zaslužnim profesorima, zaposlenima, studentima i institucijama dekan, prof. dr Milan Kulić dodijelio je priznanja i nagrade za njihov naučni i stručni rad, kao i pomoć u afirmaciji fakulteta. Plaketu, kao najveće priznanje Medicinskog fakulteta, dobili su: akademik Mirko Šošić, akademik Marko Vuković, prof. dr Stevan Trbojević. Za najboljeg nastavnika istraživača u akademskoj 2015/2016.godini, plaketu Medicinskog fakulteta je dobila prof. dr Maja Račić, prodekan za nauku i istraživanje Medicinskog fakulteta u Foči. - Ovo je jedna jako lijepa nagrada, ja sam prestrećna. Nadam se da ćemo i dalje moći da objavljujemo sve radove i predstavljamo stavove našeg fakulteta u pogledu bavljenja naukom - rekla je Račićeva. Za najboljeg studenta istraživača u akademskoj 2015/2016.godini, plaketu Medicinskog fakulteta je dobio Ilija Vukčević, student šeste godine studijskog programa Medicina, Medicinskog fakulteta u Foči. - Ovo je podstrek za budući rad i ne smijemo se zaustaviti na ovome. Ova na-

grada nije samo za mene, već i za moje kolege - rekao je Vukčević. Zahvalnicu Medicinskog fakluteta su dobili: prof. dr Dragica Stojić, prof. dr Iva Berisavac, prof. dr Đoko Obućina, prof. dr Ranko Golijanin, doc. dr Ljiljana Milović, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite, ZP „Hidroelektrane na Trebišnjici“ a.d. Trebinje, ZP „Hidroelektrane na Drini“ a.d. Višegrad, Pravoslavni bogoslovski fakultet „Sveti Vasilije Ostroški“ u Foči, Srednja pravoslavna bogoslovija „Sveti Petar Dabrobosanski“ u Foči, Vitomir Kulić - posthumno, Đorđe Arsić. Opredjeljenje Medicinskog fakulteta je da što više ulaže u razvoj nauke i istraživanja. Sa opremanjem Centra za biomedicinska istraživanja biće stvoreni svi uslovi za nesmetan rad.

Z D R A V S T V O

uslovima kada nije realno da u zdravstvu bude više novca, racionalizacija troškova bi trebalo da ima još veći značaj kod rješavanja problema u vezi s održivim finansiranjem. Toga su manje-više svi svjesni, međutim, sve se češće u javnosti provlači teza da bi akcenat racionalizacije troškova trebalo da bude na pravima osiguranika koja su, navodno, preširoka te da bi zbog toga neka od njih trebalo da budu ukinuta, ili bar smanjena. Smanjenje prava uglavnom zagovaraju iz zdravstvenih ustanova ne osvrćući se pri tome na neracionalnosti u vlastitoj organizaciji. Poređenja sa zemljama u regionu uveliko demantuju tezu da su prava osiguranika preširoka, kao i ona da novca ima dovoljno. Zaista, teško je pronaći argumente za tvrdnju da novca ima dovoljno jer i Slovenci, koji imaju deset puta više novca od našeg Fonda zdravstvenog osiguranja, imaju problema s održivim finansiranjem zdravstvenog sistema i nema zemlje bez tog problema. Bliže istini bi bila konstatacija da bi novac sa kojim se raspolaže trebalo koristiti efikasnije i racionalnije, a pri tome ne odustajati od toga da se poboljša situacija u vezi s prihodima, jer što nam zdravstvo bude razvijenije, novca će trebati više. Na tragu ove teze u Fondu zdravstvenog osiguranja već nekoliko godina razvijaju metode za praćenje efikasnosti koji bi trebalo da omoguće poboljšanje modela plaćanja, ali i da pomognu preciznijem lociranju problema u vezi s eventualno neracionalnim trošenjem novca. S tom namjerom je nedavno urađena analiza uticaja troškova za lična primanja na poslovanje domova zdravlja kojom su, uz primjenu novih metoda, izmjereni uticaji pojedinih faktora i finansijski efekti postizanja njihove optimalne vrijednosti. Analiza je bazirana na pitanju: „Koji faktori objašnjavaju varijabilitet učešća ličnih primanja u prihodima domova zdravlja i kako oni utiču na poslovanje domova zdravlja“? Pitanje je proizašlo iz činjenice da se učešće troškova za lična primanja u prihodu domova zdravlja kreće od 37,3% do čak 109,4%. Kod pet domova zdravlja trošak za zarade zaposlenih je veći od njihovog ukupnog prihoda, kod osam domova zdravlja na troškove zarada se potroši preko 90 odsto prihoda, a kod dvanaest domova zdravlja 12

Analiza uticaja troškova za lična primanja na poslovanje domova zdravlja

Šta utiče na varijabilitet troškova za lična primanja?

Biljana Rodić Obradović, Fond zdravstvenog osiguranja RS

troškovi za zarade zaposlenih su veći od prosječnog učešća tog troška u prihodu. Na ovako velika odstupanja učešća troškova za lična primanja zaposlenih u ukupnom prihodu domova zdravlja sa 87% utiču tri faktora: • visina ličnih primanja po radniku objašnjava ovu pojavu sa 15% i to na način da učešće zarada u prihodu raste srazmjerno sa rastom iznosa ličnih primanja po zaposlenom; • broj zaposlenih u domu zdravlja ima najveći uticaj, s obzirom na to da pojavu objašnjava sa 41,7% i u ovom slučaju postoji pozitivna i srazmjerna veza; • prihod po registrovanom licu objašnjava 30,6% varijabiliteta učešća troškova za lična primanja u ukupnom prihodu, s tim da je u ovom slučaju veza između dva parametra negativna.

lica veći u manjim domovima zdravlja. Na ovo najviše utiču postojeći standardi i normativi, naročito za pojedine djelatnosti kod kojih je na nekoliko desetina hiljada stanovnika predviđen jedan zaposleni, zbog čega mali domovi zdravlja iskazuju višak u svim slučajevima kada su na tim poslovima zaposlili radnika sa punim radnim vremenom. Upečatljiv primjer je radiologija za koju je propisan normativ od 50 hiljada stanovnika, što može da ispuni samo pet domova zdravlja, ili laboratorija sa 30 hiljada stanovnika, što može da ispuni svega devet domova zdravlja. Uvažavajući navedeno, analiza je bazirana na modelu koji je podrazumijevao da se izračuna prihvatljiv broj zaposlenih u zavisnosti od veličine doma zdravlja. Na taj način je izdvojeno pet grupa domova zdravlja sa prihvatljivom gornjom granicom broja zaposlenih na

S obzirom na dominantan uticaj, najviše pažnje je posvećeno tome kako broj zaposlenih utiče na analiziranu pojavu velike razlike učešća zarada u prihodu. Opšta analiza je pokazala da postoji veza između broja registrovane populacije i broja zaposlenih u domovima zdravlja, a ta veza podrazumijeva da je broj zaposlenih na sto registrovanih

stotinu registrovanih lica koja se kreće od 0,3 kod najvećih domova zdravlja, do 0,7 kod najmanjih. Korigovane vrijednosti su za manje domove zdravlja povoljnije od onih koje proizlaze iz standarda i normativa, međutim, i ovako korigovane vrijednosti su pokazale da trideset i četiri doma zdravlja, odnosno 64% od ukupnog broja, imaju problem

Z D R A V S T V O Model korišćen u analizi je sa 87,3% podudaran sa empirijskim podacima

u vezi sa neopravdano visokim brojem zaposlenih. U grupi od sedam najmanjih domova zdravlja njih šest i prema korigovanim vrijednostima imaju veći broj zaposlenih u odnosu na gornju prihvatljivu granicu. U grupi od devet nešto većih domova zdravlja, problem sa brojem zaposlenih je evidentan kod njih četiri. Najveću grupu čine dvadeset i dva doma zdravlja srednje veličine, od kojih trinaest imaju više zaposlenih u odnosu na gornju prihvatljivu granicu. U četvrtoj grupi se nalazi dvanaest većih domova zdravlja, a problem sa viškom zaposlenih je evidentan kod njih osam. Korišćeni model je pokazao i to da bi broj zaposlenih mogao da bude niži i u tri najveća doma zdravlja, mada su oni među boljima prema većini analiziranih parametara. Analiza je obuhvatila i procjenu finansijskog efekta postizanja preporučenih vrijednosti broja zaposlenih u odnosu na veličinu doma zdravlja, pri čemu su obuhvaćeni samo domovi zdravlja sa većim brojem zaposlenih u odnosu na utvrđenu prihvatljivu granicu i samo dio prihoda koji se odnosi na doznake Fonda. Analiza je pokazala da bi finansijski efekat mogao

da iznosi preko jedanaest miliona KM, što je 13% od ukupnog iznosa sredstava koje Fond godišnje doznači domovima zdravlja za ugovorene usluge zdravstvene zaštite. Ovih jedanaest miliona ne znači da bi za toliko automatski trebalo da budu smanjene doznake Fonda, već da bi toliko novca bilo na raspolaganju za postizanje povoljnije strukture troškova u domovima zdravlja, uključujući i mogućnost servisiranja dugova. Analiza je ukazala i na to da ima potrebe za revizijom pojedinih kriterijuma ugovaranja, odnosno da ima potrebe za dodatnim analizama koje bi trebalo da daju odgovor na to da li su tzv. dodatni kriterijumi nekima poslužili za dodatno zapošljavanje i isplaćivanje viših zarada. U okviru ove analize urađeno je i poređenje određenih faktora u okviru sličnih domova zdravlja. Cilj je bio da se utvrdi da li i u sličnim okolnostima i u okviru važećih standarda i normativa postoje domovi zdravlja koji posluju bez gubitka. Ovaj dio analize je pokazao da, u pravilu, domovi zdravlja koji posluju pozitivno imaju manji broj zaposlenih i manji iznos prosječne zarade po zaposlenom, a često i manji prihod po registrovanom licu. Evo nekoliko primjera.

Finansijski efekti racionalizacije broja zaposlenih u domovima zdravlja

Grupe domova zdravlja

Finansijski efekat smanjenja broja zaposlenih (broj zaposlenih po modelu)

Učešće smanjenja broja zaposlenih u godišnjem iznosu sredstvima koje Fond doznači domovima zdravlja

1. DZ sa 800 - 2.200 registrovanih lica

219.363 KM

15,10%

2. DZ sa 3.200 - 6.700 registrovanih lica

317.116 KM

13,62%

3. DZ sa 7.700 - 22.000 registrovanih lica

1.695.782 KM

9,57%

4. DZ sa 25.600 - 63.400 registrovanih lica

3.837.049 KM

13,31%

5. DZ sa 71.500 - 190.000 registrovanih lica 5.149.321 KM

14,79%

Ukupan finansijski efekat:

13,18%

11.218.632 KM

Dom zdravlja Ugljevik na plate troši skoro 90 odsto ukupnog prihoda dok Dom zdravlja Nevesinje, sa približno istim brojem registrovanih lica i sa 14 odsto nižim prihodom po registrovanom licu, na zarade troši 75,7 odsto prihoda. Ključni uticaj na ovu razliku ima to što DZ Ugljevik ima za 50 odsto više zaposlenih na sto registrovanih lica i za 4,3 odsto viši iznos prosječne zarade po zaposlenom. Ove razlike su vjerovatno doprinijele i tome da je gubitak u poslovanju DZ Ugljevik na kraju prošle godine bio za tri puta veći nego u DZ Nevesinje. Drugi primjer je DZ Gacko kod koga troškovi za lična primanja zaposlenih odnesu skoro 95 odsto prihoda. Približno isti broj registrovanih lica ima i DZ Milići, ali ovaj dom zdravlja na zarade troši 76,5 odsto prihoda iako mu je prosječan prihod po registrovanom licu za skoro 17 odsto manji nego kod DZ Gacko. Ključan je broj zaposlenih, koji je u DZ Milići za 40 odsto manji nego kod DZ Gacko. Ujedno, DZ Milići je prošle godine poslovao pozitivno, dok je DZ Gacko poslovao sa deficitom od preko 300 hiljada KM. Poređenje po veličini sličnih domova zdravlja Šamac i Čelinac, takođe je pokazalo da rezultati mogu da budu bolji čak i kada je prihod po registrovanom licu niži. Naime, sa 6 odsto nižim prihodom po registrovanom licu, ali za 25 odsto manjim brojem zaposlenih i za oko 12 odsto nižim zaradama, Dom zdravlja Čelinac na zarade troši 67 odsto prihoda, a Dom zdravlja Šamac 78 odsto. Slični po veličini su i domovi zdravlja Rogatica i Višegrad, ali DZ Rogatica ima za 20 odsto manji broj zaposlenih i za oko 5 odsto niže zarade, zbog čega na zarade troši 77,2 odsto prihoda, a DZ Višegrad 90 odsto. Uz to, Dom zdravlja Rogatica ima i niži prihod po registrovanom licu i u prošloj godini je poslovao pozitivno, dok je DZ Višegrad poslovao sa gubitkom od preko 300 hiljada KM. Krajnji rezultat analize koja je urađena u Fondu zdravstvenog osiguranja RS su preporuke koje sugerišu kojim vrijednostima parametara bi trebalo da teže domovi zdravlja kod kojih su uočeni problemi u vezi s neracionalnom strukturom troškova. U vezi s tim su predložene prihvatljive vrijednosti broja zaposlenih uvažavajući veličinu doma zdravlja. Na bazi toga je izračunata i optimalna vrijednost učešća zarada u prihodu, odnosno prikazano je kako bi smanjenje broja zaposlenih moglo da utiče na povoljniju strukturu troškova. U Fondu planiraju da urade sličnu analizu i za bolnice. 13

Z D R A V S T V O

Godišnji plan rada FZO RS u 2017. godini

U centru pažnje racionalizacija troškova

ond zdravstvenog osiguranja uputio je Vladi Republike Srpske prijedlog godišnjeg plana rada za 2017. godinu. U skladu sa propisanim rokovima, ukoliko Vlada bude dala saglasnost na prijedlog ovog dokumenta, usvajanje bi uslijedilo na sjednici Upravnog odbora Fonda, najkasnije do 15. decembra. Godišnji plan rada je baziran na četiri strateška razvojna cilja koji se odnose na stabilizaciju finansijske situacije i održi-

Dugoročni plan izmirenja obaveza FZO RS među ključnim izazovima na kojima bi trebalo da se radi u narednoj godini, navedeni su sljedeći: neracionalna mreža zdravstvenih ustanova; predominantna zavisnost održivosti zdravstvenih ustanova od doznaka Fonda; neracionalna unutrašnja organizacija zdravstvenih ustanova; nepostojanje sistema stimulisanja veće efikasnosti i boljeg kvaliteta; neracionalno upućivanje na skupe dijagnostike i dupliranje laboratorijske dijagnostike.

Za šest godina izmiriti sve dugove

vo finansiranje, racionalizaciju troškova zdravstvene zaštite, optimalnu dostupnost zdravstvene zaštite i jačanje kapaciteta Fonda u skladu sa razvojnim ciljevima. Godišnji plan rada ima dva dijela. U prvom su navedeni glavni problemi u okviru svakog od postavljenih ciljeva i rezultati koji su do sada postignuti, što je omogućilo da se izdvoje smjernice za aktivnosti u narednoj godini. U vezi s održivim finansiranjem, kao glavni, izdvojeni su sljedeći izazovi: neuravnoteženost prihoda i troškova; nepovoljna struktura osiguranika; spora realizacija inicijativa za dopunske izvore prihoda; problemi s naplatom doprinosa i osnovicama na koje se obračunava doprinos. U vezi s ciljem koji se odnosi na to da je potrebna racionalizacija troškova, 14

Kada je riječ o dostupnosti zdravstvene zaštite, prema onome kako je predloženo u godišnjem planu rada, Fond bi trebalo da se najviše bavi analizom procedura koje mogu da utiču na lošiju dostupnost i da radi na njihovom pojednostavljenju. Podsjećamo, Fond je u ovoj godini, u skladu sa postavljenim ciljem poboljšanja dostupnosti zdravstvene zaštite, usvojio novu odluku o participaciji kojom je ona znatno smanjena za najskuplje usluge, što bi trebalo da doprinese većoj dostupnosti tih usluga osiguranicima. Drugi dio ovog planskog dokumenta obuhvata plan konkretnih aktivnosti koje bi trebalo da budu realizovane u narednoj godini. Za svaku aktivnost su navedeni nosioci i rokovi realizacije.

pravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske usvojio je dugoročni plan za izmirenje neizmirenih obaveza Fonda kojim je predviđeno da sve obaveze budu izmirene do kraja 2022. godine. Plan je urađen na osnovu projekcije prihoda i rashoda Fonda za period od 2016. do 2022. godine. Dugoročnim planom izmirenja dugova Fonda zdravstvenog osiguranja obuhvaćen je i prijedlog mjera koje bi trebalo da budu preduzete radi realizacije ovog plana. Pored ostalog, prijedlozi se odnose na to da budu realizovane inicijative u vezi s dopunskim izvorima finansiranja. Misli se na dodatno oporezivanje duvanskih proizvoda, što bi trebalo da donese prihod od oko 30 miliona KM godišnje, na realizaciju ranije pokrenute inicijative da dio premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti bude uplaćen na račun Fonda te na pokretanje inicijative za dodatno oporezivanje zaslađenih pića za koja je dokazan štetan uticaj na zdravlje. Prijedlogom su obuhvaćene i mjere koje bi trebalo da doprinesu racionalizaciji troškova u zdravstvenim ustanovama, što uključuje obavezu donošenja akcionih planova u svim zdravstvenim ustanovama sa većim brojem zaposlenih u odnosu na propisane standarde i normative. Među mjerama koje bi trebalo da omoguće ispunjenje ciljeva iz dugoročnog plana za izmirenje obaveza Fonda nalazi se i ona kojom je predviđeno da kompenzacijom budu riješene obaveze prema Srbiji i Hrvatskoj, koje se odnose na inostrano osiguranje, odnosno bilateralne sporazume o socijalnom osiguranju. Procijenjeno je da bi ovom kompenzacijom bilo moguće servisirati znatan dio obaveza i to bez odliva novca. Mjerama je obuhvaćen i sistem multilateralne kompenzacije i to u vezi s rješavanjem problema dugova za nerefundirane naknade plata osiguranicima koji su bili na bolovanju dužem od trideset dana.

Z D R A V S T V O

Dejan Kusturić imenovan za v.d. direktora FZO RS

lada Republike Srpske, na sjednici koja je održana 17. novembra ove godine, imenovala je Dejana Kusturića, diplomiranog ekonomistu iz Banjaluke, za vršioca dužnosti direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Do ovog imenovanja obavljao je dužnost direktora Razvojne agencije grada Banjaluka, a ranije je obavljao i odgovorne dužnosti u bankarskom sektoru. Aktivan je u sportu i drugim oblastima. Dejan Kusturić je preuzeo funkciju vršioca dužnosti direktora Fonda u periodu kada su aktuelni donošenje finansijskog i godišnjeg plana rada ove ustanove. Takođe, kako je izjavila predsjednica Vlade RS Željka Cvijanović, u predstojećem periodu i Fond zdravstvenog osiguranja bi trebalo da bude obuhvaćen planiranom reformom zdravstvenog sektora. Zdravstvene ustanove u okviru planirane reforme očekuje prelazak na trezorsko poslovanje, a kada je riječ o Fondu, prema riječima premijerke, u prvom redu se očekuje to da bude uspostavljena bolje strukturisana organizacija ove ustanove što bi trebalo da doprinese većoj efikasnosti u radu Fonda. Dosadašnji direktor Fonda Darko Tomaš na lokalnim izborima je izabran za načelnika opštine Prnjavor.

Z D R A V S T V O

opulacijski fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) promoviše prava svih žena, muškaraca i djece da uživaju u zdravom životu i jednakim mogućnostima. UNFPA pruža podršku zemljama u korištenju demografskih podataka u svrhu kreiranja politika i programa smanjenja siromaštva te kako bi se osiguralo da je svaka trudnoća željena, da je svako rođenje djeteta sigurno, da je svaka mlada osoba nezaražena HIV/ AIDS-om i da se svaka djevojka i žena tretira s dostojanstvom i poštovanjem. UNFPA promoviše prava svih pojedinaca da se razviju u svom punom potencijalu. Da bi ostvarili ovo pravo, svi ljudi, posebno žene, trebaju pristup informacijama i uslugama o reproduktivnom zdravlju, uključujući i planiranje porodice i seksualnog zdravlja, kako bi im se omogućilo da informisano i dobrovoljno donose izbore i odluke. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić prisustvovao je 22. novembra u Banjaluci sastanku koji je organizovao Populacioni fond Ujedinjenih nacija gdje su, između ostalog, predstavljeni dokumenti i aktivnosti koje se provode u saradnji sa ovim ministarstvom. Ministar Bogdanić je izrazio zadovoljstvo što su predstavnici Populacionog fonda Ujedinjenih nacija uključili vrlo važne aktivnosti ovog ministarstva u svoje programe. “Tu prije svega mislim na oblast seksualnog i reproduktivnog zdravlja, ravnopravnosti polova i rodno zasnovanog nasilja, kao i oblast podrške starijim osobama. Naše je opredjeljenje da sve naše aktivnosti poštuju preporuke Svjetske zdravstvene organizacije i standarda Evropske unije, što za sada najbolje pokazuju dokumenti koje su pažljivo pripremale radne grupe koje je imenovalo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite. „Moram da pomenem i izradu Priručnika za obuku u oblasti planiranja porodice koji je pripremljen u saradnji sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija, kancelarijom u BiH i udruženjem „Partnerstvo za javno zdravlje“, na kome su radili doktori porodične medicine i ginekolozi iz Republike Srpske i Federacije BiH uz tehničku podršku međunarodnih eksperata koje je obezbijedio UNFPA. Takođe, tu je vrlo važan vodič za postpartalno krvarenje koji je pripreman u posljednjih godinu i po dana i na kome su vrijedno radili priznati stručnjaci iz ove oblasti“, rekao je Bogdanić. On je posebno naglasio i aktivnosti koje se provode u partnerstvu sa Popu16

Ministar Bogdanić prisustvovao predstavljanju programskih dokumenata UNFPA

UNFPA - Populacijski fond Ujedinjenih nacija

lacionim fondom Ujedinjenih nacija a koje se odnose na oblast socijalne zaštite, posebno kada su u pitanju starije osobe i starenje stanovništva, imajući u vidu da je to jedan od najvećih problem sa kojima se suočavaju sva društva. Sastanku je prisustvovala i predstavnica Populacionog fonda Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu, direktorica za Srbiju, Kosovo i Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju Doina Bologa, ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju u Vladi Republike Srpske Zlatan Klokić, predstavnici UNFPA, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, te predstavnici brojnih drugih institucija, organizacija i ustanova. UNFPA u Bosni i Hercegovini UNFPA u Bosni i Hercegovini se fokusira na tri strateška ishoda: Seksualno i reproduktivno zdravlje (SRZ), ravnopravnost spolova te sprovođenje strategije za populaciju i razvoj sa mladima kao prioritetom.

Sastavni dijelovi SRZ programa podupiru osiguranje jednakog pristupa SRZ uslugama adolescenatima/mladima kao i provođenje preventivnih programa za reproduktivno zdravlje žena. Sastavni dijelovi Programa za ravnopravnost spolova usmjereni su na pružanje podrške vlastima i popisu stanovništva, stvaranje socijalne politike za stare osobe i za jačanje mehanizama za prikupljanje podataka za donošenje politika. Komponenta Programa za ravnopravnost spolova fokusira se na prevenciju i borbu protiv RBN-a, kroz uspostavu navedenih mehanizama u BiH. UNFPA je posebno fokusiran na ciljeve Programa akcije, Međunarodne konferencije o populaciji i razvoju te ciljeve iznesene u pregledu Međunarodne konferencije o populaciji i razvoju (MKPR+15), jasno prateći načela poštovanja ljudskih prava. UNFPA je uspostavio snažno partnerstvo sa vladinim i nevladinim subjektima u cijeloj BiH.

Z D R A V S T V O

ta me to diže u visine, među zvezde, u oblake...? Soko ptica i njen let. Šta me to čuva od zla i bede...? Dobro srce i njegov plač... ...plač, koji snagu vetra daje sokolu da se vine u visine, koji suze tuge kao bisere u đerdan sreće niže, koji čoveka sa puta beznađa u život vraća... Oni koji imaju „sve“ i nizačim ne žude, sa prestola svoga blagostanja teško da vide „prizore potresne, da vide mrtve i bolesene, da vide čemer, smrt i jad“(Bora Đorđević). U njihovim grudima umesto srca kuca sat, na čijem brojčaniku svaki proćerdani minut mnogo košta. I šta mari što one „dole“ tuga izjeda, nesreća slama, što rane peku i bole... I Gospod Hristos reče: „Ne sabirajte sebi blaga na zemlji gde moljac i rđa kvari i gde lopovi potkopavaju i kradu... jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše...“ A istinsko blago je u srcima našim, u ljubavi, dobroti i radosti koju možemo i umemo da delimo sa drugima. Nesebičnost čoveka čovekom čini... da pruži kap veselja kao zračak svetlosti u tami, da novu nadu da, da probudi volju u iskonskoj borbi za život, kad se život od života iz ruku sudbine krade i otima... Čovek, humanost u sebi nosi i daje je. Ruku pruža, da most bude preko provalije. „Volim da pomažem ljudima. I ne samo da volim, već to je moja potreba. I tjelesna i duhovna potreba moga bića je da onima kojima treba i kojima umijem i mogu, pružim moju ruku, podarim toplinu moje duše, da satkam nevidljivi most povjerenja i pomognem im da otvore svoje srce, a sve nakon toga je lakše i ljepše“, reči su gospođe

Žena lavljeg srca

Miholjka Janković ambasador humanosti Miholjke Janković iz Trebinja, medicinske sestre u penziji, koju nije ni lako ni jednostavno predstaviti. Koje reči odabrati a ne umanjiti veličinu žene koja u svom životnom veku ima 58 godina rada u Crvenom krstu, oko 50 godina u dobrovoljnom davalaštvu krvi i skoro 16 godina rada u Piše: Vera Pušac

Udruženju za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji „Sonata“ i sve na volonterskoj osnovi. Kako opisati ženu čija crvena knjižica dobrovoljnog davaoca krvi broji upisanu 131 dozu te „kapi ljubavi koja život znači“, što je, zajedno sa sugrađaninom gospodinom Munibom Sadžakom, svrstava u rekordere u dobrovoljnom davanju krvi u Istočnoj Hercegovini, jer su zajedno darovali blizu 300 doza najdragocenije tečnosti. Za rekordan broj davanja, nedavno su im u Bijeljini dodeljene zlatne plakete, koje Crveni krst Republike Srpske dodeljuje za 130 i više davanja krvi. „I zapamti, čedo moje, krv čini narod... Krv je vječna...Čedo moje milo, kao što velika rijeka teče kroz klisure u polja, tako kroz vremena teče krv i pretače se iz naraštaja u naraštaj i iz vijeka u vijek...Zato krv ne pripada čovjeku nego narodu. I ne lije se nikad za jednoga nego za narod...Čeda moja, po krvi mojoj i duhu mojemu, neka u vama nikada ne bude mrzosti na tuđu krv, nekmoli na krv bratsku... Krv čelovječeska je sveta i u svima nama teče iz jednog istočnika... Ničiju krv ne prolivajte zato što je iz tuđe17

Z D R A V S T V O

ga plemena ili naroda...“ (zaveštanje Stefana Nemanje izgovoreno na samrtničkoj postelji, koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, sveti Sava) „Davalaštvo je anonimno, besplatno i dobrovoljno i ne poznaje vjerske, nacionalne niti bilo kakve druge granice. Davaoci su humani, organizovani, požrtvovani i solidarni. Nikada nisam darovala krv radi sabiranja brojki. Vođena željom da pomognem, darujem krv redovno, od svoje 17. godine. Prvi put je to bilo daleke 1966. u Zenici, a posljednji, prije dvije godine u Budvi, u mojoj 66. godini“, kazuje nam gospođa Miholjka, koja se skoro pola veka volonterski bavi dobrovljnim davalaštvom, koja je kao medicinski radnik u više navrata davala krv direktno iz ruke u ruku, što je rizično i primenjuje se u izuzetnim i hitnim slučajevima. Ona podseća na višedecenijski rad na razvoju sestrinstva kod nas, na animaciji dobrovoljnih davalaca krvi, po čemu je Trebinje i danas prepoznatljiva sredina u regionu, kao i na razvoju prve pomoći, mentalnog zdravlja, borbi protiv bolesti zavisnosti.

S druge strane, u Crvenom krstu Trebinja ističu da zahvaljujući mreži dobrovoljnih davalaca iz Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, u čijem je „tkanju“ Miholjka Janković odigrala vodeću ulogu, nijedan ranjenik u Hercegovini, u proteklom otadžbinskom ratu, nije umro usled nedostatka krvi. Kao predsednik dobrovoljnih davalaca krvi Trebinja, godinama je dočekivala i ispraćala davaoce iz Čačka, Kraljeva, Kruševca, Beograda, Prištine, Kolašina, Podgorice, Nikšića, Bara...I sama je stekla prijatelje u brojnim gradovima Srpske, Srbije i Crne Gore. Ovo je prepoznalo humanitarno udruženje zaposlenih u kompaniji „Telekom Srbije“a.d. “OD SRCA“, pa joj je 2013. godine, dodelilo priznanje „ambasador humanosti“, na koje je Miholjka posebno ponosna, jer ga dodeljuje udruženje iz Srbije, ženi - humanisti iz Republike Srpske i to po prvi put od kada je priznanje i ustanovljeno. No, najznačajnije priznanje „plemenitoj sestra Miki“, kako je njeni Trebinjci zovu, stiglo je još pre skoro osam godina, kao kruna njenog predanog rada i doprinosa u zdravstvu i volonterske

Miholjka sa suprugom Zoranom, sinom Dejanom i kćerkom Danijelom (1983.)

Zlatna povelja (1992.)

Sa priznanjima SO Trebinje, Miholjka Janković, pukovnik Novak Milošević i dr Persida Kočišević (1997.)

aktivnosti u Crvenom krstu Trebinja i Crvenom krstu Republike Srpske. To je zlatna medalja i diploma “Florence Nightingale” Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz Ženeve. To govori o veličini i humanom duhu kojim je prebogata ova vredna, neumorna i savršeno organizovana gospođa, koja svoje penzionerske dane veoma angažovano i aktivno živi. Veliki i mudri Mahatma Gandi je govorio: ”Uzmi osmeh i daruj ga onome ko ga nikad nije imao. Uzmi zrak sunca i učini da odleti tamo gde vlada noć. Otkri izvor i okupaj onoga ko živi u blatu. Uzmi suzu i položi je na lice onoga koji nikad nije plakao. Uzmi hrabrost i stavi je u dušu onoga ko se ne sme boriti. Otkri život i pripovedaj o njemu onome ko ga ne može shvatiti. Uzmi nadu i živi u njenom svetlu. Uzmi dobrotu i daruj je onome ko ne zna darivati. Otkrij ljubav i pokaži je čitavom svetu…”. Sve su to i postulati po kojima već 16 godina bitiše i traje trebinjsko Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji “Sonata”, čiji je osnivač i direktor gospođa Janković i koje, sa svojih 85 registrovanih članova, predstavlja bazu i sigurnu luku svima kojima je topla i prijateljska ruka nasušna potreba. “…i spusti ruku na njen dlan šapat dobrote srca da čuješ, očima tuge ne boji dan, ne boj se, slobodno sanjaj samo svoj san…” “Uz organizovanje psihoterapije, te radno okupacione terapije, kroz brojne radionice i literarna i likovna druženja, značajno pomažemo osobama narušenog duševnog zdravlja i njihovim poro-

Z D R A V S T V O

Ambasador humanosti (2012.)

Miholjka Janković i Vera Pušac

Momir Pušac i Miholjka Janković

dicama, čineći im tako život kvalitetnijim i podnošljivijim. Činimo što god je u našoj moći da skinemo stigmu sa mentalnih bolesti, jer život sa stigmom i diskriminacija negativno djeluju na njihovo dostojanstvo, a pri tom im otežavaju i liječenje”, ističe ova stamena penzionerka, koja je i u svojim zrelim godinama veoma angažovana, te može biti primer kako, vođeni dušom i plemenitim srcem, pomažući drugima, pomažemo i sebi da ne osetimo teret zrelih godina. Jer solidarnost je nabujala reka spasa i nade. Humanost je suzama zalivan cvet koji vene, zvezda koja se ne gasi, vrelo života sa koga svi ponekad pijemo, da sebe i druge osokolimo. A da to

vrelo ne bi presušilo, svi treba u njegovo korito da dodajemo “živu vodu” koliko i kad možemo. Čoveče, pogledaj oko sebe… videćeš bolesne, nesrećne, gladne i izmučene. Ne oklevaj, nadvisi sebe, nasmeši se i pruži ruku, da most bude preko provalije. Otvori srce i daj deo svoje radosti, komadić svoje sreće i zalogaj pogače, kap veselja i kap krvi, zrno soli i kocku šećera, daj onome ko treba da spasen bude, a i ti ćeš biti bolji. Humanost je crta koju smeš da pređeš i da zgaziš u ime života ako pomoć nudiš, ako svoje želiš s drugima da deliš. Humanost je vatra spasa, baklja nade, pruga koja sve vozove bez voznoga reda, iz beznađa na kolosek vraća. Zato pomozi, uteši, pruži, podeli…. učini nešto! “Miko, ženo lavljeg srca, majko svim neshvaćenim dušama, kojima je “danas” teret i koji u sebi nose bolove i patnju. Koliko je samo ljubavi, snage i energije u Tebi! Neka te Bog poživi da traješ za sve One, za sve Nas i za sve Tvoje koji te trebaju i koji te vole” (Citat iz knjige utisaka iz Udruženja „Sonata“ Trebinje)

Z D R A V S T V O

lica Jovana Bijelića 19a u Banjaluci! Na toj adresi je slavljenik i jubilarac - BAWARIAMED d.o.o. Sada već punih 15 godina kompanija ‘’Bawariamed’’, svojom ozbiljnom i odgovornom poslovnom politikom i korektnom komunikacijom sa svojim partnerima i kupcima, gradi imidž firme kojoj se može vjerovati, u čiju se poslovnost može pouzdati i čijem se asortimanu može pozavidjeti. No, ‘ajde da malo evociramo sjećanja jer svako ko je na svoja pleća okačio 15 nemirnih godina, tumarajući po ovim našim prostorima gdje se politika, privreda i zdravstvo gibaju u mogućim i nemogućim varijantama, a nije se povio ni slomio, ima šta da kaže! Osjećanja pomiješana, a sjećanja jasna! Dosežu do 2001. godine, tačnije do 8. juna, kada ‘’Bawariamed’’ počinje svoje prve poslovne korake u iznajmljenom prostoru, u Ulici Simeuna Đaka 86 u Banjaluci. Uspjeh se rađa iz ljudskoga uma, ali je i plod vremena. Sva htijenja i sve zamisli trasiraju stazu kroz vrijeme koju je i ovo novoređenče moralo da iskorača do svoga sazrijevanja. Kroz vrijeme, u kojem su samo teškoće i neizvjesnost izvjesni! „Na konkurs za prijem u radni odnos, te daleke 2001. godine, bilo je prijavljeno puno kandidata. Na razgovor je pozvano nas petoro. I sada se dobro sjećam da nisam očekivao pozitivan ishod jer su aplikacije ostalih kandidata bile daleko impresivnije nego moja. Ali s nekim razlogom, gospodin Željko Spajić, vlasnik firme ‘Bawariamed’, insistirao ja da baš ja budem taj koji će biti i prvi zaposleni u tek osnovanoj firmi“, priča gospodin Borislav Petković, danas direktor kompanije ‘’Bawariamed’’ d.o.o. i nastavlja: „Bilo nas je samo dvoje, kolega Vranješ, koji je radio kao komercijalista po ugovoru, i ja. Nismo imali znanja, nismo imali kupaca, nismo imali tržište! I ništa, osim naše jake volje da ‘pravimo’ posao, i iskrene podrške vlasnika firme. Istina, mladost nas je podupirala hrabrošću te smo hazarderski krenuli u nove izazove, gladni znanja, 20

BAWARIAMED 15 godina u službi zdravstva

gladni uspjeha, i sa silnom željom da opravdamo ukazano nam povjerenje. U hodu smo učili i u hodu savladavali sve prepreke, a bilo ih je! U 2002. godini s prodajom se krenulo malo bolje, rekao bih stidljivo bolje, jer smo sa zarađenim uspijevali da pokrijemo samo režijske troškove. Ni 2003. godina nije bila spektakularna, ali davala je razloge da planiramo malo ozbiljnije poslove koji su tek u 2004. dali svoj benefit! Uz sve prateće probleme u toj godini, uspjeli smo da kupimo vlastiti poslovni prostor u Ulici Kralja Petra II Karađorđevića. Godine iza, godine vrijednog rada i pregalaštva skidale su patinu s naših htijenja, tako da smo petogodišnjicu postojanja proslavili u svom novom i prostranom poslovnom prostoru, u Ulici Jovana Bijelića 19a, gdje se i sada nalazimo“, sa opravdanim zadovoljstvom ističe gospodin Petković. Već 2006. je bila godina kada poslovna klackalica značajno uspostavlja veoma potrebnu ravnotežu. Brojni problemi s neadekvatnim poslovnim i skladišnim prostorom su riješeni. Nova poslovna filozofija produkuje značajan pozitivan poslovni eho. ‘’Bawariamed’’ se sigurno uspravlja na svoje stabilne noge. „Krenuli smo u susret našim kupcima. Njima smo posvetili dovoljnu i dužnu pažnju u želji da se zbližimo i

bolje upoznamo, jer samo tako možemo da spoznamo i njihove najsuptilnije potrebe. A njihove želje i potrebe su naš imperativ! Sve prateće probleme i zakonske regulative, koje su nam usporavale poslovanje, u hodu smo rješavali bez većih turbulencija. Zato, jer naši su koraci postali sigurniji i čvršći. Iza nas su godine lelujanja na vjetrovima svakidašnjice različitog intenziteta pa, kako kažu mudri: ’Ono što te ne slomi, to te ojača’, a nismo se dali slomiti! Ojačali smo i postali prepoznatljivi po načinu rada, paleti proizvoda, po načinu komuniciranja sa našim kupcima i korisnicima, po podršci koju im pružamo“, kaže direktor Petković. I zaista, u zoru njihovog buđenja, mali je broj firmi sa kojima su poslovali i čije smo proizvode plasirali na ovo tržište. Danas, ‘’Bawariamed’’ d.o.o. kao specijalizovana firma koja se bavi prodajom medicinske opreme, aparata i potrošnog medicinskog materijala, je generalni zastupnik, sada već oko 20, vrhunskih proizvođača medicinske opreme iz Evrope i svijeta, što implicira sadržajan i sveobuhvatan proizvodni asortiman sa tendencijom širenja, a sve prema zahtjevima i potrebama tržišta. Među brojnim poslovnim partnerima - proizvođačima medicinske opreme, posebno mjesto zauzima ESAOTE, italijansko-holandska kompanija, vrhunski proizvođač ultrazvučnih i EKG aparata te magnetnih rezonanci, koja je i po obimu i po kvalitetu proizvodnje u samom vrhu u svijetu. U asortimanu kompanije ‘’Bawariamed’’ su i prozvodi kompanija ‘’Rudolf GmBh’’ iz Njemačke proizvođač hirurških instrumenata, ‘’ICR’’ co (CR i DR sistemi), ‘’Boule’’ – Švedska (hematologija), ‘’Biosys’’ i ‘’Infopia’’ (laboratorija), ‘’Cosmed’’ – Italija (pulmologija), ‘’Osteosys’’ (denzitometrija), ‘’Labtech’’ i ‘’Boso’’ (kardiologija), ‘’EB Neuro’’ (neurologija), ‘’Leisegang’’ i ‘’Bistos’’ (ginekologija), ‘’Fona’’ (stomatologija)... Ova kuća je specijalizovana za kom-

Z D R A V S T V O

rojekat “Mala škola zdravlja” u Republici Srpskoj se realizuje od 2012. godine u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a finansira ga Fond zdravstvenog osiguranja RS.

pletno opremanje klinika, ordinacija i ambulanti. Danas, poslije 15 godina vrijednog rada i pregalaštva, ‘’Bawariamed’’ je stasala u stabilnu firmu u kojoj se za nizanje poslovnih uspjeha i stvaranje poslovnog imidža brine deset zaposlenih radnika koji se neumorno zalažu da ispune očekivanja svojih kupaca i korisnika. U tom smislu napravili su jedan novi poslovni iskorak – kontinuiranim medicinskim edukacijama u svrhu promovisanja firme. Tim povodom, a sljedeći tradiciju konstantne edukacije i unapređenja sopstvenih znanja i mogućnosti te prezentacije najnovijih dostignuća iz oblasti medicine, u organizaciji kompanije ‘’Bawariamed’’ održano je nekoliko međunarodnih konferencija i edukativnih seminara sa praktičnim radom. Prvenac je bio Međunarodna konferencija o kardiovaskularnoj ehografiji – ICCVE, Banjaluka 2010. godina, Hotel ‘’Kaldera’’, a već naredne godine, u prostorijama Poslovnog centra ‘’Integra’’, kompanija je organizovala 3D/4D školu ultrazvuka u ginekologiji/akušerstvu sa međunarodnim učešćem (prvu u Bosni i Hercegovini). ‘’Uspjeh koji smo imali na kongresu u 2010. godine i uspjeh sa 3D/4D školom ultrazvuka, bio nam je pojačani vjetar u leđa da radimo još bolje u narednim godinama, obogaćeni iskustvom u planiranju i organizaciji savremenih edukativnih radionica. Jedan od prioriteta u daljem poslovanju je proširivanje palete medicinskog potrošnog materijala. Osluškivaćemo i uvažavati želje i potrebe naših kupaca, u tom pravcu ćemo se širiti i što se tiče asortimana, jer naši kupci su nam i do sada, kao najkvalitetniji navigator, nepogrešivo trasirali put kojim treba da koračamo. Pokazalo se da je to bio pravi put, put kontinuiranog i odmjere22

nog rasta i napretka. Naše energije su tako harmonično kompatibilne te ćemo i dalje ostati vjerni našim zajedničkim frekvencijama’’, iskreno zadovoljan, govorio je direktor Petković, koji tako odmjereno i sigurno drži kormilo broda kojim upravlja. Posve je jasno da gospodin Petković zna kuda njegov brod plovi! Njegove vizije obećavaju da, dok je on na njegovom kormilu, koordinate će biti jasne, a vode sigurne! Pored nabrojanih manifestacija, ‘’Bawariamed’’ d.o.o. je organizovala i Međunarodni radiološki kurs IRCBL 2012, kao i praktični kurs pod nazivom ‘’laparoskopske intervencije u ginekologiji’’, gdje su svi polaznici, njih više od 40, tokom trajanja kursa imali priliku da uživo prate četiri laparoskopske operacije izvedene na Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Banjaluka, uz korištenje instrumenata i laparoskopskog stuba koji je ustupljenio ‘’Bawariamed’’. U godini jubileja, kada kompanija ‘’Bawariamed’’ slavi 15 godina svoga postojanja i opstajanja, upriličen je i radno slavljenički pir. Zaposleni su svojim poslovnim partnerima i prijateljima poklonili otmeno i prijateljski toplo veče za sjećanje. ‘’Hvala dragi prijatelji što ste večeras došli i što ste svih ovih godina bili sa nama i uz nas. Ali hvala i onima koji nisu mogli večeras da budu s nama, jer su i oni zaslužni za naše oblikovanje u odvažnu i poštovanja dostojnu kuću. Hvala svima, jer bez vas uspješno trajati svih ovih 15 godina bilo bi nemoguće’’, nadahnuto je govorio gospodin Željko Spajić, vlasnik kompanije ‘’Bawariamed’’, čovjek snažne i izoštrene intuicije za dobar poslovni odabir, što potvrđuje i njegov nepogrešiv izbor čovjeka koji će biti vođa tima koji pobjeđuje. Medici.com

Razvojni cilj ovog projekta je da doprinese sprovođenju mjera primarne prevencije faktora rizika kod školske djece dok su trenutni ciljevi poboljšanje edukacije roditelja i djece u sprovođenju mjera prevencije faktora rizika, smanjenje zastupljenosti faktora rizika kod školske djece, smanjenje broja pretile školske djece, povećanje redovne fizičke aktivnosti kod školske djece i poboljšanje načina ishrane u porodicama školske djece.

Ciljna grupa ovog projekta su djeca sa određenim porodičnim karakteristikama, odnosno rizicima za neko od oboljenja iz grupe hroničnih nezaraznih bolesti. Odabir djece vrši se na osnovu anketnog ispitivanja. Prije početka “Male škole zdravlja” odabrana djeca i njihovi roditelji će uraditi “ulazni” test kojim bi se procijenilo poznavanje zdrave ishrane, njenog značaja i značaja fizičke aktivnosti. Isti test djeca ponove na kraju

Z D R A V S T V O

boravka u kampu kako bi se procijenili edukativni efekti, odnosno osposobljenost djece za samostalnost i primjenu naučenog u kućnim uslovima. “Malu školu zdravlja” je 2016. ukupno pohađalo 200 djece koja su bila podijeljena u pet grupa od po 40-oro djece. Svaka grupa je školu pohađala 10 (deset) dana i u svojoj pratnji su imali tim od pet odraslih osoba (vaspitač, medicinska sestra, doktor specijalista, asistent - profesor fizičkog vaspitanja i asistent - psiholog). Projekat obuhvata gojaznu djecu, tj.djecu sa BMI preko 97. percentile i djecu sa BMI od 85 – 97. percentile, tj. pregojaznost, od 7 – 14 godina. Osnovni program škole sadrži kratka popularna predavanja i radionice prilagođene uzrastu djece s ciljem promocije zdrave ishrane (pravilan izbor namirnica, njihovo kombinovanje, način pripreme, procjena energetske i nutritivne vrijednosti) koje će za cilj imati naglašavanje značaja ishrane i fizičkih aktivnosti za prevenciju i promociju zdravlja. Pored pripreme zdravih obroka, prema meniju koji je pripremio nutricionista, organizovane su i fizičke aktivnosti koje su neophodne za tretman gojaznosti. Jedan od ciljeva “Male škole zdravlja’’ je da se svako dijete koje prođe kroz nju suoči sa novim načinom i stilom života, da se identifikuje s njim, da se nauči da uzme “zdravlje u svoje ruke” i da se vrati u svoju porodicu sa tim stečenim znanjima i da bude “mali doktor” svojoj porodici. Praktični dio programa ‘’Male škole zdravlja’’ je ispunjen sportskim aktivnostima, kulturnim i zabavnim sadržajima koji su sastavni dio zdravstvene, tjelesne i duhovne obnove obrazovanja i vaspitanja djece. Roditelji djece koja su pohađala ‘’Malu školu zdravlja’’ takođe su uklju-

Djeca sa područja Bijeljine, Banjaluke i Prijedora

Primarna prevencija faktora rizika kod djece u Republici Srpskoj

“Mala škola zdravlja”

Djeca sa područja Prnjavora, Dervente i Doboja

čeni u projekat tako što su zajedno za djecom radili ‘’ulazni’’ i ‘’izlazni’’ test, slušali organizovana predavanja o faktorima rizika za nezarazne bolesti, zdravoj ishrani, fizičkoj aktivnosti i o važnosti pružanja aktivne podrške djetetu te su, na kraju, dobili stručne preporuke o to-

me kako da nastave sa sprovođenjem aktivnosti koje su djeca praktikovala u ‘’Maloj školi zdravlja’’. Takođe su dobili preporuke za obavljanje redovnih kontrolnih pregleda u Savjetovalištu za ishranu nakon završetka ovog projekta. Priča sa Jahorine U periodu od 4.11 – 14.11.2016. godine boravila su djeca sa Dobojskog regiona (Derventa, Brod, Modriča, Doboj ) u Hotelu ‘’Nebojša’’, ukupno njih 42. Uz djecu je boravila ekipa saradnika, dr Dijana Tubak, specijalista pedijatrije, medicinska sestra Borka Predojević, profesor fizičke kulture i vaspitanja Predrag Nikitović, diplomirani psiholog Danko Prosan i profesor razredne nastave Biljana Marković. Posljednjih godina se mnogo više važnosti pridaje gojaznosti. Poznato je da se gojaznost stečena u dječjoj dobi teže i duže liječi i najčešće su to kasnije 23

Z D R A V S T V O

gojazne odrasle osobe. Posljedice gojaznosti su mnogobrojne, a prvenstveno su to kardiovaskularne bolesti, dijabetes, oštećenje lokomotornog sistema, a smim tim i kraći životni vijek. Liječenje i prevencija gojaznosti su kompleksni i dugotrajni postupci, a zasnivaju se na smanjenju energetskog unosa, povećanju tjelesne aktivnosti, uz dobru motivaciju pacijenta. S ozirom na navedeno, čitav tim koji boravi sa djecom na Jahorini je uključen u ovaj vrlo kompleksan proces liječenja gojaznosti. Zdrava ishrana se sastoji od pet obroka na dan, tri glavna i dvije užine. Poželjno je da djeca svakodnevno jedu u približno isto vrijeme. Obavezan je unos povrća, svježe kao salate ili bareno kao prilog. Za ručak je poželjno da imaju supu od povrća, salatu, prilog bareno povrće i meso spremljeno sa što ma-

nje masnoće. Barem dvaput sedmično trebalo bi da na jelovniku da imaju ribu. Za užinu voće, naravno sezonsko, koje nam je svima dostupno. Izbjegavati ili potpuno izbaciti iz ishrane grickalice,

brzu hranu, slatkiše, sokove, gazirana pića. Sve ovo djeca su imala prilike da vide i nauče u toku svog desetodnevnog boravka na Jahorini. Pored zdrave ishrane, djeca su svakodnevno imala i fizičku aktivnost (trening sa profesorom fizičke kulture, plivanje, šetnje). Takođe su imali svakodnevno i radionice sa psihologom. Kako navodi psiholog Danko Prosan: ‘’Zavisnost od hrane je način oslobađanja od napetosti putem uzajamnog djelovanja sa objektom zavisnosti – hranom. Manifestuje se tako što dijete ne jede samo kad je glad24

no, već i kad je tužno, neraspoloženo, usamljeno, ogorčeno, nezadovoljno itd. Ukoliko višak kilograma nije uzrokovan medicinskim problemima, psihoterapija će dati pozitivne i sigurne rezultate u izliječenju gojaznosti’’, ističe Prosan. Rezultati za ovih 10 dana boravka su zadivljujući, smanjenje TT-a je od 2 do 4,5 kg a smanjenje u obimu struka i kukova je i do 10 cm. Međutim, treba naglasiti da su ovi rezultati početak u liječenju gojaznosti kod ove djece. Ono što je nama bitno da djeca usvoje pravilne navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti i da to nastave kod svoje kuće. Vrlo bitno je naglasiti da ova djeca ne treba da imaju poseban jelovnik u kući, već da čitava porodica treba da se hrani zdravo, što znači da će naša djeca biti promotori zdrave ishrane u svojoj porodici. Prve četiri grupe boravile su u Hotelu ‘’Vučko’’. Prve tri grupe su bile selektovane iz regiona Banjaluke, Prijedora i Bijeljine. Četvrta grupa je selektovana iz regiona Foče i Trebinja. Pripremio: Medici.com

Z D R A V S T V O

Značaj i uloga socijalnog rada u školi Pripremio: Ljubo Lepir, Fakultet političkih nauka Banjaluka

ocijalni rad u školi više od jednog vijeka je priznato i zakonski uređeno područje socijalnog rada uopšte. U velikom broju zemalja svijeta djeca sa različitim problemima ili djeca koja su izložena negativnim posljedicama socijalnih problema u porodici i njihovoj socijalnoj okolini, njihovi roditelji i škole, imaju neophodnu stručnu podršku socijalnih radnika. Djelovanje socijalnih radnika u školama danas je jedan od načina angažmana države u borbi protiv sve veće rasprostranjenosti siromaštva među djecom i drugih socijalnih problema koji ih ograničavaju u njihovom razvoju. Takođe, to je jedan od puteva pomoći djeci da razvijaju svoje potencijale, da postignu uspjeh u školi u skladu sa svojim sposobnostima, da izaberu profesiju i steknu odgovarajuće zvanje te da se uključe u svijet rada i društvo u kojem žive. U društvu punom izazova, socijalni rad u školi pruža podršku djeci da prepoznaju i definišu vlastiti stav o socijalnim rizicima sa kojima se susreću. Socijalni rad u školi je nezaobilazan mehanizam u borbi protiv društveno neprihvatljivih ponašanja i saniranju posljedica izloženosti djece različitim socijalnim rizicima. Socijalni rad u školi je i jedan od instrumenata u nastojanjima da se ostvaruju prava djece utvrđena Konvencijom o pravima djeteta Organizacije ujedinjenih nacija (OUN), iz 1989. godine. Ovu konvenciju ratifikovale su skoro sve zemlje svijeta, čime su njeni principi i odredbe dobili i pravnu snagu koja se ostvaruje u nacionalnim zakonodavstvima. U fokusu interesa socijalnog rada u školi nalazi se učenik sa svojom okolinom – školom, porodicom i lokalnom zajednicom. Njegov zadatak je da svojim radom doprinosi održavanju socijalno zdrave sredine u kojoj učenik odrasta. Socijalni rad u školi je specijalizovana djelatnost usmjerena na: pomaganje učenicima u postizanju zadovoljavajućih školskih uspjeha i savladavanju različitih vrsta ugroženosti i rizika; koordinaciju i usmjeravanje rada škole, porodice i lokalne zajednice radi pružanja podrške djetetu; rješavanje različitih vrsta konflikata sa kojima se učenik susreće u školi; podsticanje nastavnika i učenika da postignu što bolje rezultate i saradnju sa

javnim, privatnim i nevladinim institucijama i organizacijama za dobrobit djece.* Prema Nacionalnoj asocijaciji socijalnih radnika SAD (NASW, 2010), zadaci socijalnog radnika su: provođenje procjena u vezi s ponašanjem i odnosima među učenicima, razvijanje i primjena planova tretmana učenika izloženih rizičnim ponašanjima, pružanje direktnih terapeutskih usluga učenicima i njihovim porodicama, pružanje podrške i specifičnih usluga, zastupanje interesa učenika, organizovanje obuke nastavničkog osoblja i edukacija roditelja, odlazak u kućne posjete porodicama učenika i dr. U Republici Srpskoj profesionalni socijalni rad uveden je u vaspitno-obrazovne ustanove - predškolske ustanove, osnovne i srednje škole Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju iz 2008. godine. Međutim, u praksi, proces njego-

27 socijalnih radnika. Prema zakonima, koji definišu djelovanje socijalnih radnika u školama, određeno je da socijalni radnik obavlja različite poslove vezane za: savjetodavni i instruktivni rad s učenicima, njihovim roditeljima i nastavnicima, učestvuje u programiranju rada škole, vodi evidencije, prati i obavlja analitičke poslove vezane za djelatnost koju obavlja. Iako nešto uže određenje, ovakav zakonski okvir djelovanja socijalnog radnika u školi obezbjeđuje dovoljno prostora za angažovaniji rad s učenicima nego što je on zastupljen u praksi škola Republike Srpske. Problemi sa kojima se socijalni radnici susreću u školi vezani su za siromaštvo djece, njihovo zanemarivanje i zlostavljanje od roditelja, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, problemi seksualnog i reproduktivnog zdravlja, vršnjačkog nasilja, posljedice zloupotreba interneta, zavisnost od novih tehnologija i dr. Istraživanja koja su provedena u školama Republike Srpske posljednjih nekoliko godina** pokazala su da su skoro svi navdeni socijalni problemi prisutni u svakodnevnom životu učenika. Njihov intenzitet nije visok, ali zabrinjava činjenica da su vremenom oni sve prisutniji. Ovakvi nalazi ukazuju na potrebu intenzivnijeg rada stručnih službi u školama gdje je doprinos socijalnog radnika veoma značajan. Postavljanje pitanja ekonomske održivosti

Fakultet političkih nauka u Banjaluci, kroz Studijski program socijalnog rada i Institut za društvena istraživanja, nastoji doprinijeti afirmaciji i podršci socijalnog rada u školi.Već desetu godinu studenti ovoga smjera imaju mogućnost da slušaju izborni predmet gdje se upoznaju sa metodama i sadržajem socijalnog rada u školi. Od 2014. godine Institut za društvena istraživanja, u saradnji sa resornim ministarstvima i UNICEF-om, provodi aktivnosti na standardizaciji socijalnog rada u osnovnim školama. Do sada je Fakultet izdao tri studije koje tretiraju oblast socijalnog rada u školama kao posebnu oblast socijalnog rada, a to su: Gavrilović, A., Jugović, A. i Lepir Lj. (2013). Socijalni rad u školi; Gavrilović, A. i Šućur-Janjetović, V. (2014). Socijalni rad u vaspitnoobrazovnim institucijama; Gavrilović, A., Šućur-Janjetović, V. i Lepir, Lj. (2016). U susret standardima socijalnog rada u osnovnim školama.

vog uvođenja teče sporo iako su potrebe za njim vidljive, nesporne i rastuće. Do kraja 2015. godine u svim predškolskim, osnovnoškolskim i srednjoškolskim ustanovama Republike Srpske bilo je zaposleno svega

škola i mogućnosti budžeta osnivača kao razloga nezapošljavanja socijalnih radnika nije umjesno u situaciji kada o posljedicama ovakvih slučajeva sve češće čitamo na stranicama crnih hronika dnevnih novina.

* Gavrilović, A. (2016). U susret standardima ** Institut za javno zdravstvo RS, 2008, 2011.; socijalnog rada u osnovnim školama. Banja- Ombudsman za djecu RS, 2010, 2012.; Miniluka: FPN. starstvo zdravlja i socijalne zaštite RS, 2012.

Z D R A V S T V O

ahvaljujući inicijativi i organizatorskoj energiji prof. dr Snježane Popović-Pejičić, koordinatorki Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS za kontrolu šećerne bolesti, ovogodišnje obilježavanje Svjetskog dana borbe protiv ovog nezaraznog oboljenja imalo je akademski značaj. U radu Simpozijuma, posvećenog savremenim dostignućima i izazovima dijabetesa melitusa učestvovali su strani i domaći eksperti. Na ovaj način i sami organizatori: Odbor za hronične nezarazne bolesti Medicinskog odjeljenja Akademije nauka i umjetnosti RS i Republičko ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite iskazali su svoju institucionalnu podršku. Kada se zapitamo šta su to danas izazovi u vezi s epidemijom ovog oboljenja, akademik prof. dr Nebojša Lalić, koji stručno i naučno suvereno vlada u ovoj oblasti, odgovor sažima u jednoj rečenici: ‘’Izazovi su veliki, čak u ravni sa dostignućima’’. I nastavlja: Problem je što su faktori rizika za pojavu i razvoj šećerne bolesti duboko ugrađeni u način života ljudi, posebno u zemljama tranzicije, i onih građana koji imaju sklonost prema njenom razvoju, a danas medicina ne može da odredi ko su te osobe. Međutim, savremeni način života: brza hrana sa mnogo masti, fizička neaktivnost, stres, već su prepoznati kao odlučujući uzroci nastanka dijabetesa tipa dva. To je izazov sa kojim se teško boriti, jer prevazilazi čak i zdravstvene kapacitete. Zdravstveni sistem pokriva 15% mogućnosti rješavanja ovog zdravstvenog problema. Ostalo pripada multisektorskoj saradnji. U tom smislu nije jednostavno zaustaviti epidemiju šećerne bolesti. S obizirom na to da je akademik Lalić od 2003. godine aktivno uključen u aktivnosti skoncentrisane u Projektu Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite ‘’Diabetes mellitus u Republici Srpskoj’’, koji je uvršten u Kopenhagenski katalog dobrih kliničkih praksi u Evropi, razgovor usmjeravamo u pravcu njegove ocjene i novih mjera u području dijabetološke zaštite, paralelno sa Republikom Srbijom. Ovaj poslednji talas promena u dijabetološkoj zaštiti u Srbiji započeo je odlukom Republičkog ministarstva zdravlja povodom 14. novembra Svetskog dana iz 2014. godine (znači pre dve godine), da se obnovi i transformiše rad savetovališta za dijabetes. To su centri na primarnom nivou zdravstvene zaštite, koji će biti nadležni za ovu bolest. U tom prvom koraku odluka se odnosila na 40 takvih savetovališta u opštinama 28

Povodom Svjetskog dana borbe protiv dijabetesa

Diabetes mellitus - savremena dostignuća i izazovi Dijabetološka zaštita u RS na visokom nivou

koje se nalaze u centru okruga i svim beogradskim opštinama. S obzirom na ekonomske prilike to je veliki zahvat jer se uvodi novi organizacioni oblik u radu takvih ustanova. Možemo reći da smo praktično na kraju akcije jer su 34 od pomenutih 40 opština pokrenule aktivnosti na liniji uputstava Republičke stručne komisije za šećernu bolest. Medici.com Kakav će profil medicinskog kadra odgovarati radu takvih savjetovališta? Dobro pitanje. Po pravilu trebalo bi da rade specijalisti opšte medicine koji ujedno te pacijente vide i kao izabrane lekare (u Srbiji je izabrani lekar, a u RS porodični). Neki od njih ima više pacijenata obolelih od šećerne bolesti, neki manje. Tu dolazi sada do unutrašnjih dogovora i podele rada u okviru domova zdravlja. Negde su rešenja da tu rade internisti kojih još ima zaposlenih na primarnom nivou i posvećeni

su dijabetesu. Iz mog odgovora vidite da su mogućnosti razne. To je rezultat složene situacije u domovima zdravlja Srbije kako kadrovske, tako i u pogledu opreme i sl. Imamo nasleđene velike razlike koje se poslednjih godina pokušavaju ujednačiti. Stoga moramo biti veoma fleksibilni u sprovođenju ove odluke Ministarstva zdravlja koja se, takođe, odnosi i na sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite gde bi se formirao nacionalni centar koji bi objedinjavao i koordinisao rad cele mreže ustanova koje se bave šećernom bolesti. Centar bi bio u Kliničkom centru Srbije u Beogradu. Važno je reći da je apostrofiran značaj uvođenja registra osoba pod rizikom i obolelih, kompjuterizacija rada. Tu je mogućnost da dobijete više podataka ne samo o obolelim, nego i indikatore putem kojih možete pratiti prevenciju, dijagnostiku i lečenje šećerne bolesti u pojedinim delovima zemlje. Indikatore je definisala Evropska unija, a podržala Svetska zdravstvena organizacija.

Z D R A V S T V O

Medici.com Da li bismo takvu organizacionu šemu mogli da primijenimo u sistemu dijabetološke zaštite u RS? Smatram da se, nekom igrom okolnosti, sistematičnije prišlo organizaciji dijabetološke zaštite u RS, nego u Srbiji. Nakon rata bio je urušen zdravstveni sistem u RS, kada se počelo raditi na programu ovog vida zaštite u kojem sam imao tu čast i privilegiju da učestvujem. U suštini, formiran je koordinisani, centralizovani, umreženi program sa koordinatorima za dijabetološku zaštitu za pojedine delove RS, sa centralnom institucijom u Banjaluci na Klinici na endokrinologiju. Važno je da se od početka dobro krenulo, bez obzira na to što to nisu pratili odgovarajući resursi. Danas postoji ravnomeran razvoj ovog vida zdravstvene zaštite u RS. Mislim da je program doneo vrlo dobre rezultate i da treba da bude osnova daljeg razvoja dijabetološke zaštite, a da li ima potrebe da se formiraju savetovališta u domovima zdravlja, najbolje je da se odlučuje u okviru pomenutog programa. Moglo bi i to da bude jedno od rešenja, stavovi su akademika prof. dr Nebojše Lalića, koji je na simpozijumu sa stručnim auditorijumom podelio nova znanja o savremenom konceptu patogeneze dijbetesa melitusa tipa dva. I ostala predavanja su bila na eksperstkom nivou. Akademik Dragan Denelišen izlagao je o temi: Diabetes melltus - rastuće opterećenje bolešću i hroničnim komplikacijama, akademik Dragan Micić znalački i koncizno ‘’O gojaznosti i dijabetesu’’, prof. dr Snježana Popović-Pejičić o kontroli glikemije u liječenju i prevenciji dijabetesa melitusa: preporuke i dileme. Kontrola arterijskog pritiska u dijabetesu melitusu uz pitanje: Da li je niže bolje? bio

je rad prof. dr Duška Vulića, dopisnog člana ANURS, dok je gošća iz Beograda prof. dr Katarina Lalić postavila to isto pitanje kada je riječ o kontroli lipida, vezano za ovo oboljenje. O značaju za javno zdravstvo pandemije šećerne bolesti govorila je doc. dr Dragana Stoisavljević iz Instituta za javno zdravstvo RS. Predstavljeni su i programi i vodiči Srbije i RS za ovo hronično nezarazno oboljenje.

Akademik dr Dragan Danelišen, predsjednik Odbora za nezarazne hronične bolesti Medicinskog odjeljenja ANURS, istakao je da je ovaj simpozijum plod dugoročne saradnje između eminentnih stručnjaka na području dijabetesa, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i Akademije koja se inkorporirala u taj dio sa namjerom da bude aktuelni pratilac savremene medicine. To je samo jedna od akivnosti iz Sporazuma o saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti. Posebno nam je zadovoljstvo da još od 2003. godine sarađujemo sa uglednim stručnjacima kao što su akademici Lalić i Micić. Sigurno je da njihova uključenost znači mnogo ne samo za Akademiju nauka i umjetnosti RS kao najviše nacionalne naučne i kulturne institucije, već i za sve građane Republike Srpske.

“U Republici Srpskoj ima oko 100.000 oboljelih od dijabetesa, što čini između šest i osam odsto ukupnog stanovništva. Takođe, prema podacima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, više od 50 odsto stanovnika Republike Srpske nalazi se u kategoriji pretjerano gojaznih i gojaznih osoba, a oko 76 odsto je neaktivnog stanovništva, što predstavlja značajne faktore rizika za nastanak dijabetesa», rekla je nacionalni koordinator za kontrolu dijabetesa u Republici Srpskoj prof. dr Snježana Popović-Pejičić. Ona je pojasnila da su faktori rizika za nastanak dijabetesa gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, nepravilna ishrana i stres te da je vrlo značajan multisektorski pristup u borbi protiv dijabetesa u koji su se, osim zdravstvenih, uključile i državne i društvene organizacije, a što je značajan iskorak koji je rezultirao poboljšanjem dijabetološke zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj. U Republici Srpskoj je davne 2000. godine izrađen Nacionalni program dijabetološke zdravastvene zaštite, 2003. god. pokrenut veoma značajan Projekat MZSZ RS «Dijabetes melitus u RS» koji egzistira do danas i uvršten je u Kopenhagenski katalog dobrih kliničkih praksi u Evropi, uveden populacioni registar oboljelih, izrađeni klinički vodiči, klinički putevi i protokoli, provedene edukacije zdravstvenih radnika oboljelih na cijeloj teritoriji Republiek Srpske, data podrška mnogobrojnim istraživanjima na polju dijabetesa, podržano osnivanje Udruženja za borbu protv dijabetesa, provedene brojne javne kampanje, a što je sve doprinijelo značajnom unapređenju dijabetološke zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj. Anđa S. Ilić

Z D R A V S T V O

Tiroidna žlijezda i ishrana

iroidna žlijezda (štitnjača) je smještena ispod Adamove jabučice i obavija prednji dio dušnika. Bioritam našeg organizma i brzina metabolizma najvećim dijelom su zavisni od hormona koje luči tiroidna žlijezda. Štitna žlijezda učestvuje u proizvodnji hormona tiroksina (T4), trijodotonina (T3) i kalcitonina. To su hormoni koji regulišu metabolizam i utiču na funkcionisanje vitalnih organa u organizmu uključujući: disanje, rad srca, funkcionisanje centralnog i perifernog nervnog sistema, tjelesnu težinu, mišićnu snagu, menstrualni ciklus, temperaturu tijela i nivo holesterola. Poremećaj aktivnosti tiroidne žlijezde dovodi do poremećaja u lučenju hormona što može dovesti do hipertireoze ili do hipotireoze.

• • • • • • • Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

• •

Farmakološko liječenje Kada se pojave navedeni simptomi potrebno je obratiti se ljekaru kako bi dijagnoza bila potvrđena i određena terapija. Nefarmakološko liječenje Za pravilan rad tiroidne žlijezde jedan od preduslova jeste zdrav život i zdrava ishrana. Kada štitna žlijezda normalno funkcioniše, postoji puna sloboda u ishrani. Kada se jave nepravilnosti u radu štitne žlijezde kao što su hipertireoza (ubrzan rad štitne žlijezde, uvećana proizvodnja hormona) ili hipotireoza (usporen rad štitne žlijezde, smanjena proizvodnja hormona) neophodno je da poštujemo propise ishrane, s obzirom na to da ishrana igra važnu ulogu u poboljšanju kvaliteta ljudskog zdravlja i života. Hipotireoza – regulisanje putem hrane Kod hipotireoze metabolizam se usporava i oboljela osoba je otečena, lako se goji, zaboravna je, usporena, depresivna, pati od opstipacije i nadimanja u stomaku, suve kose i kože. Kod oboljelih od hipotireoze ishrana mora da zadovolji unos namirnica koje podstiču funkciju štitne žlijezde, a istovremeno izbjegavati unos namirnica koje smanjuju resorpciju joda u organizmu. Hranu koju obavezno treba izbjegavati - strumogene namirnice: 30

• • • •

•

• • • • • Simptomi nepravilnog rada štitne žlijezde

HIPOTIREOZA Suva i gruba kosa Gubljenje obrva Natečenost lica Uvećanje na vratu (struma) Usporen rad srca Netoleracija na hladnoću Artritis, zamor Obilne menstruacije Neplodnost Bolovi u mišićima Dobijanje na težini Zaboravnost Suva koža Zatvor Depresija

soju i sve sojine preparate gluten kikiriki pinjole proso jagode, breskve batat (lat. Ipomoea batatas slatki krompir) brokule, prokulice, karfiol kupus, kelj, rotkvice paštrnjak rafinisani šećer Korisne namirnice vitamini i minerali (vitamin B6, vitamin C, vitamin E, jod, cink, kalcijum, selen) voće i povrće (avokado, ananas, banane, bijela repa, grašak, mahunarke, dinja, južno voće, kivi, koštunjavo voće, smokve, lisnato povrće, paprika, paradajz, pasulj, salatno povrće, spanać, tikve, tofu, špargle, mrkva, sjemenke, žitarice ) proteinska hrana (jaja, živinsko meso, govedina, losos, školjke, masna riba, sardine, mlijeko, mliječni proizvodi) ulja i masti (maslinovo ulje, maslac, majonez, pavlaka) osobe sa hipotireozom imaju veću potrebu za tečnošću, čak im je potrebno 12 čaša dnevno namirnice bogate vlaknima, bez mnogo masti umjesto šećera koristiti med Da bi se poboljšao rad štitne žlijezde trebalo bi da se ispoštuje predloženi plan ishrane: HIPERTIREOZA Opadanje kose Iskolačene oči Pojačano znojenje Uvećanje na vratu (struma) Ubrzan rad srca Netolerancija na toplotu Nesanica Izostanak menstruacije Neplodnost Slabost mišića, nervoza Gubitak težine Podrhtavanje ruku Tople i vlažne šake Često pražnjenje crijeva Razdražljivost

• jednom dnevno koristiti svježe voće i povrće • najmanje dva do tri puta nedjeljno jesti morsku ribu pripremljenu na što manje masti • za pravilno funkcionisanje štitne žlijezde potrebno je redovno unositi bjelančevine. U nedostatku neke od važnih aminokiselina koje ulaze u sastav proteina (tirozin ili histidin) štitna žlijezda ne može prizvoditi hormone. Zbog toga je potrebno tri puta dnevno unositi bjelančevine (sir i živinsko meso) • izbjegavati namirnice koje usporavaju resorpciju joda (strumogene namirnice) ali ne u potpunosti s obzirom na to da su zdrave i sprečavaju nastanak nekih vrsta raka. Treba ih koristiti dva puta nedjeljno i nikada više njih u isto vrijeme. To su kupus, kelj, kikiriki, senf, soja, lima pasulj, brokule, laneno sjeme. Hipertireoza – regulisanje putem hrane Kod osoba koje boluju od hipertireoze (ubrzan rad štitne žlijezde) u organizmu se javlja stanje katabolizma, odnosno dolazi do gubitka težine i mišićne mase, te hrana mora biti kalorična i uravnotežna: • proteinska hrana: jaja, živinsko meso, losos, školjke, masna riba, sardine, mlijeko, mliječni proizvodi sa malim procentom masti • ulja i mast: pavlaka, maslac, majonez, maslinovo ulje • suvo voće, šećer u umjerenim količinama, bolje med umjesto šećera. Koristiti hljeb i tjestenine od integralnih žitarica jer su zdraviji. • voće i povrće u neograničenim količinama. Savjeti • umjerena fizička aktivnost (dovoljno je vježbati dnevno od 30 do 45 minuta) • radi bolje funkcije štitne žlijezde poželjno je izbjegavanje stresa, indijskog čaja, kola napitaka, energetskih pića i kafe te prestanak pušenja cigareta • preporučuje se da u toku dana postoje 4-5 obroka, između kojih se ne koriste grickalice. Obavezno imati glavni obrok.

Z D R A V S T V O

orištenje sopstvene krvi za liječenje poznato je unazad više decenija. Krv se kod oboljelih “puštala” kod mnogokrvnosti, takođe su se koristile pijavice koje su usisavale krv i tako sprečavale brzo zgrušavanje krvi kod nekih oboljenja. Uglavnom su to bile metode koje su se svrstavale u nadriljekarstvo. Međutim korištenje krvnih elemenata i pojedinih vrsta tkiva spada u domen savremene medicine koja pomaže kod mnogih oboljenja kao što su, brzo zarastanje rana, kod sportskih povreda, u korektivnoj hirurgiji i kozmetici kao i za jačanje korijena dlake i uticaja na njen novi rast. Tako i ćelijska terapija PRP, što je skraćeni naziv od PLASMA RICH PLATETELT, kao glavnu ljekovitu supstancu koristi krvnu plazmu, a poznato je da se u njoj nalaze supstance kao što su faktor rasta i matične ćelije koje imaju to svojstvo da utiču na podmlađivanje i obnovu kože. Efekat plazme na kožu i kožne adnekse se ispoljava na taj način da ona vrši nadoknadu izgubljenog sadržaja ćelija, utiče na stvaranje novog kolagena

koji je jako važan za elasticitet kože, a samim tim smanjuje bore i djeluje stimulativno na folikulu dlake. Stimulacijom metabolizma koža postaje zdravija svježija i elastičnija. Matične ćelije se pretvaraju u kolagen i to sa naknadnim efektom, zato se rezultati aplikacije plazme očekuju nakon nekoliko sedmica, a ne odmah nakon aplikacije. Takođe, treba napomenuti da aplikovana plazma djeluje kako na površinski, tako i na dubinski dio kože. I upravo to imajući u vidu, folikule dlaka dobijaju novu “snagu” za rast i ubrzani razvoj dlačnog korijena i nove odrasle dlake na mjestima njihovog nestajanja. PRP aplikacija se preporučuje svima koji imaju difuznu alopeciju koja je rezistentna na raniju terapiju, a nije uzrokovana nekim sistemskim oboljenjima koji su stalni uzrok oštećenja folikula dlake. Takođe se preporučuje kao neinvazivni tretman za revitalizaciju kože, lica, vrata, dekoltea i šaka, a osobe moraju biti 32

Krvna plazma (PRP) za liječenje ćelavosti Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

svjesne kasnijeg rasta kose i revitalizacije kože dok elementi plazme počnu da djeluju na sasvim prirodan način. Plazma i njeni elementi se mogu koristiti ne samo za novi rast kose, nego i u ostale medicinsko estetske svrhe kao što su: smanjivanje edema ispod očiju, povećanje i oblikovanje lica, korekcija podbratka, revitalizacija područja oko očiju, smanjenje ožiljnih promjena nakon težih oblika akni, smanjenje bora i revitalizacija kože lica, vrata i dekoltea u cjelini. Takođe, važno je napomenuti da se krvna plazma, pored svojih izuzetno malo štetnih posljedica, ne preporučuje trudnicama, osobama koje se liječe od au-

krvi ili uzimaju lijekove za liječenje oboljenja krvi. Nakon aplikacije plazme, na određenim mjestima se mogu pojaviti sitni plavičasti areali koji brzo prolaze bez posljedica, a lagani edem se spontano sanira nakon nekoliko sati. Prvi efekti aplikacije se mogu zapaziti nakon jednog mjeseca, s time da se efekat pojačava u nerednim mjesecima jer je organizmu potrebno da nakon aplikacije krvnih elemenata iz plazme aktivira imunološke procese koji dovode do revitalizacije tkiva. Konačni rezultati aplikacije plazme zavise od načina života i životnih na-

toimunih oboljenja, osobama koje su na vika, težine oštećenja kože i adneksa liječenju od kardiovaskularnih oboljenja, dlaka kao i starosne dobi osoba kojima kao i osobe s problemima zgrušavanja se aplicira plazma.

Z D R A V S T V O

osljednji izvještaji Udruženja pedijatara RS pokazuju da je broj djece sa pojavom urođenih anomalija znatno povećan u RS. Statistike pokazuju daleko veće procente pojave ovih bolesti u RS u odnosu na statistike Evropske unije. S tim u vezi povedena je aktivnost ispred Klinike za plastičnorekonstruktivnu hirurgiju te Službe za maksilofacijalnu hirugiju da se formira Akcioni plan hirurškog liječenja urođenih anomalija u Republici Srpskoj te da oslonac bude baziran na multidisciplinarnom pristupu liječenju, u koje će biti uključeni ne samo hirurzi, nego i ortodonti, pedijatri, specijalisti ORL, logopedi, psiholozi, genetičari i ljekari drugih specijalnosti koji su sastavni tim liječenja djece koja su rođena sa ovim problemima. Ove aktivosti su i do sada rađene u UKC RS, ali su pacijenti operativno liječenje većinom obavljali van RS. Zajedničkim radom ljekara Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju i Službe za MFH 10.11.2016. godine obavljene su i dvije složene operacije rascjepa sekundarnog nepca kod djece uzrasta 14 i 16 mjeseci. Operativni zahvati obavljeni su zajedničim radom hirurga sa obje organizacione jedinice uz pomoć konsultanta prof. dr Marijana Novakovića, plastično-rekonstruktivnog hirurga iz Beograda. Uz pomoć prof. Novakovića, sačinjen je plan dodatne edukacije ljekara Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju UKC RS i Službe za MFH u većim centrima van RS, kao i nastavak saradnje sa prof. dr Novakovićem koji će kao konsultant nastaviti da profesionalno, ali

Zajednički rad Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju i Službe za MFH

Liječenje urođenih anomalija u RS prvenstveno edukativno, pomaže u radu ljekarima u UKC RS. Za kratko vrijeme ovo je treći uspješan projekat saradnje ove dvije organizacione jedinice u UKC RS te zajednički rad ljekara, ali i drugog medicinskog osoblja, koji je donio dobar rezultat i pozitivnu saradnju. Hirurški tim koji je obavio operativne zahvate činili su: prof. dr Marijan Novaković, dr Mario Mizdarić, (Služba za MFH) dr Miljan Petković (Klinika za PRH), dr Dragan Baroš, (Služba za MFH) dr Goran Vukadinović (Klinika za PRH), medicinske sestre instrumentarke: Stojanka Kalabić, Radmila Mandić (Služba za MFH), Vanja Gruban (Klinika za PRH), anesteziološki tim: dr Suzana Šobot, anestetičar Tanja Regodić. Dr Nikola Baroš, načelnik Klinike za plastičnorekonstruktivnu hirurgiju

terigijum predstavlja izraštaj nastao na konjunktivi koji prekriva rožnjaču. To je duplikatura vežnjače (konjunktiva) koja prelazi na rožnjaču (cornea). Radi se o benignoj nekancerogenoj promjeni koja je obično u obliku vretena ili trougla. Ako nije puno izražen, pterigijum ne mora da pravi problem, mada, ako zahvata optički dio rožnjače može da ugrozi vid. Tačan uzrok pterigijuma je nepoznat. Jedno od objašnjenja je da se radi o posljedici nastaloj nakon pretjeranog izlaganja ultravioletnom svjetlu. Pterigijum se češće javlja kod ljudi koji žive u toploj klimatskoj zoni, koji provode dosta vremena napolju, na suncu ili vjetru. Takođe, pušenje je povezano sa većom učestalošću pterigijuma.

Pterigijum pa i da je preraste i time znatno ošteti vid. Bolest može da ostane godinama u početnoj fazi, ne prelazeći mnogo limb rožnjače. Cijela ova duplikatura vežnjače podsjeća na krilce od pterigoidnih insekata pa otuda i sam naziv. Simptomi ne moraju uvijek da budu prisutni, a kada se jave oni su obično blagi. Najčešće se javlja crvenilo, zamagljenje vida i iritacija oka. Nekada se može javiti osjećaj paljenja ili svrab. Ako

pterigijum raste prema centru rožnjače može da ugrozi vid zbog toga što zaklanja vidnu osovinu. Prisustvo pterigijuma može da oteža ili onemogući nošenje kontaktnih sočiva. Dijagnoza pterigijuma se lako po-

Z D R A V S T V O

stavlja. Biomikroskopski pregled omogućava da se promjena jasno vidi i tako postavi dijagnoza. Svakako da je potrebno uraditi testiranje vidne oštrine, fotografiju promjene, kako bi se mogla pratiti, a nekada je od pomoći i kornealna topografija. Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Liječenje Pterigijum obično ne treba tretirati, osim ako ne prijeti vidu ili ne stvara ozbiljne simptome. Početni pterigijum se može tretirati uz pomoć kapi i masti koje sadrže kortikosteroide kako bi se smanjilo zapaljenje. Hirurgija je indukovana u slučajevima kada pterigijum ugrožava vid bilo tako što raste prema centru rožnjače, bilo tako što počinje da stvara astigmatizam. Nekada se pterigijum odstranjuje zbog estetskih razloga. Ako dođe do ponovnog rasta promjene nakon što se hirurški odstrani pterigijum potrebno je da se radi kompleksnija hirurgija koja, osim odstranjenja promjene, traži i transplantaciju konjunktive sa drugog mjesta na kome nema pterigijuma (autotransplantacija konjunktive). Prevencija se sastoji, ako je moguće, u izbjegavanju pretjeranom izlaganju suncu, vjetru, prašini, dimu i pijesku. Takođe, preporuka je da se na suncu koriste sunčane naočare.

Klinička slika Sa vežnjače očne jabučice, najčešće sa nazalne strane, prelazi na rožnjaču duplikatura konjunktive i pokriva trouglasti dio rožnjače uz koju je ova formacija (pterigijum) čvrsto srasla. Onaj dio koji se nalazi na rožnjači naziva se glavom, onaj na limbu vratom, dok se široki dio u predjelu beonjače naziva tijelom pterigijuma. Dio pterigijuma koji napreduje prema centru rožnjače (glava) kod progresivnog pterigijuma je izdignut, sočnog je izgleda, a ispred njega se u rožnjači vide sitna mrljasta zamućenja. Vrat je nešto uži i nastavlja se na tijelo koje se širi i dalje prema unutrašnjem uglu oka. Polumjesečasti nabor je zaravnjen, izvučen prema limbu. Pterigijum koji brzo raste je bolje vaskularizovan nego onaj koji miruje. Može da dođe do sredine rožnjače 35

Projekat mentalnog zdravlja u BiH

entar za mentalno zdravlje Tuzla osnovan je 1997. godine kao segment primarne zdravstvene zaštite u sklopu Službe za neuropsihijatrijske bolesti JZNU Doma zdravlja s poliklinikom „Dr Mustafa Šehović“ Tuzla. CMZ Tuzla akreditovan je od Agencije za kvalitet i akreditaciju u zdravstvu (AKAZ) u aprilu 2014. godine. Korisnici usluga CMZ-a su: osobe sa i bez mentalnih poremećaja, kao i djeca i adolescenti sa poremećajima u ponašanju. Rad CMZ-a ne bi bio moguć bez osoblja kojeg čine: tri psihijatra, dva psihologa-pedagoga, dva diplomirana socijalna radnika, jedna diplomirana medicinska sestra i osam medicinskih sestara/tehničara. U CMZ Tuzla korisnicima se pruža širok spektar usluga: psihijatrijski pregled, intervju i dijagnostika, sprovođenje medikamentozne terapije, liječenje psihotičnog bolesnika sa psihofarmakom, davanje psihološke analize i nalaza, uzimanje socijalne anamneze i sestrinskog intervjua, kao i sistematski pregledi, pregledi za ljekarska uvjerenja, obrade za invalidsku komisiju. U okviru CMZ-a se obavljaju i: individualna psihoterapija (kognitivna i geštalt), grupni socioterapijski tretman (svakodnevno), art-terapija, psihološko savjetovanje porodice, suportivna terapija, grupna psihoterapija, socijalna podrška, saradnja sa korisničkim

Z D R A V S T V O

Predstavljamo

Centar za mentalno zdravlje Tuzla Pripremili: Uposlenici CMZ-DZ Tuzla

principi koordinirane brige, kako bi tim korisnicima pokazali da nisu odbačeni i da mogu nastaviti život u zajednici. Sporazum o saradnji sa Centrom za socijalni pomogao je poboljšanoj svakodnevnoj komunikaciji vezanoj za naše korisnike i njihovoj socijalnoj problematici.

Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

organizacijama i nevladinim sektorom, savjetodavno-terapeutski rad medicinske sestre i socijalnog radnika, kućne posjete koordinatora brige (socijalni radnik i medicinska sestra), Savjetovalište za mlade, Savjetovalište za hronične i mentalne poremećaje, Bračno savjetovalište i socioterapijska grupa u Domu penzionera Tuzla. Saradnja sa Psihijatrijskom klinikom UKC Tuzla, nakon potpisanih Sporazuma o saradnji, je poboljšala kvalitet života korisnika naših usluga. Nakon pružanja hospitalnog tretmana korisnici dolaze u CMZ gdje se vrši dugoročna psihorehabilitacija, socijalna rehabilitacija i provode

na promociji mentalnog zdravlja, prevenciji mentalnih oboljenja i borbi protiv stigmatizacije osoba sa mentalnim poremećajima. Uz snažnu podršku menadžmenta JZNU Dom zdravlja Tuzla, ali i stalni angažman uposlenika CMZ-a, organizujemo izlete i posjete društveno-kulturnim događajima u gradu sa korisnicima uključenim u rad socioterapijske grupe. Uposlenici izlaze iz CMZ-a u mjesne zajednice (urbane i ruralne) održavajući predavanja populaciji o promociji mentalnog zdravlja, prevenciji mentalnih bolesti, uvijek promovirajući destigmatizaciju osoba sa mentalnim poremećajima. Do sada smo posjetili 16 mjesnih zajednica i odziv građana je na zadovoljavajućem nivou. Tri posjete smo imali i u vjerskim institucijama (pravoslavna crkva, katolička crkva, džamija), gdje su se vjernici takođe odazvali u velikom broju. Svake godine, povodom Svjetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra, uposlenici pripreme predavanja u Domu zdravlja i promovišu po jednu novu brošuru o očuvanju mentalnog zdravlja (do sada se promovirala 21 brošura). Sa korisničkim udruženjem „Fenix“ organizujemo izložbu radova naših korisnika, a korisnicima priredimo zakusku u CMZ Tuzla, gdje zajedno sa uposlenicima obilježavamo taj važan dan za mentalno zdravlje.

Kontinuirano, jednom sedmično, ostvaruje se dugogodišnja saradnja sa korisničkim organizacijama kroz angažman uposlenika CMZ-a u pružanju profesionalne pomoći u prostorijama udruženja „Fenix“, „Svjetlost“, „Naš glas“ i „Stećak“. Sporazumom o saradnji sa vladinim i nevladinim organizacijama u pravcima edukacija osoblja i korisnika, kao i kroz pomoć u resursima doprinijeli su pružanju još kvalitetnijih usluga našim korisnicima (Amica Educa, Vive Žene, Snaga Žene). Sporazum o saradnji sa Ministarstvom obrazovanja je omogućio rad uposlenika CMZ-a u osnovnim, srednjim i visokoškolskim ustanovama 37

Z D R A V S T V O

entar za mentalno zdravlje Čelinac obilježio je 10. oktobar, Svjetski dan mentalnog zdravlja, organizovanjem Dana otvorenih vrata i tako, slijedeći ovogodišnji moto ovog važnog datuma u mentalnom zdravlju, je omogućena besplatna psihološka podrška za sve koji su se toga dana javili u naš CMZ. Na Dan otvorenih vrata, obratila su se 24 lica s teritorije Čelinca, Kotor Varoša i Banjaluke, uglavnom radi suočavanja sa nekom od životnih kriza, kao i traumatskim iskustvom iz prošlosti, strahovima, poteškoćama u vaspitanju djeteta, kao i pomoći i podrške oko prihvatanja bolesti člana porodice. Među posjetiocima CMZ-a bilo je devet muškaraca, dvanaest žena i jedno dijete, starosti između 11 i 63 godine.

Aktivnosti CMZ-a

Deseti oktobar u Čelincu Pripremila: Željka Stevanović, dipl. psiholog, Dom zdravlja - CMZ Čelinac

U okviru aktivnosti posvećenih obilježavanju Svjetskog dana mentalnog zdravlja predstavnici Centra za mentalno zdravlje Čelinac i korisnici Udruženja „Zajedno“ iz Banjaluke posjetili su Srednjoškolski centar „Nikola Tesla“ u Kotor

Varošu i Srednjoškolski centar „Čelinac“ u Čelincu. Čas posvećen mentalnom zdravlju imao je za cilj upoznavanje učenika s pojmovima mentalno zdravlje i poremećaji u mentalnom zdravlju kroz iskustva i lične priče korisnika. „Željeli smo da pošaljemo poruku da niko nije imun na mentalni poremećaj i da se u nekom trenutku života takvo stanje može desiti bilo kome. Redovne kontrole, korištenje terapije, razgovori sa stručnjacima i podrška porodice i društva pomažu da svi mi funkcionišemo i živimo poput ostalih ljudi. Važno je da mladi ljudi to čuju iz prve ruke kako bi se smanjilo etiketiranje osoba sa poremećajima u mentalnom zdravlju“, rekao je Darko Višić, član Udruženja „Zajedno“. Posjetama su bila obuhvaćena po dva razreda iz svake škole, a učenici su pokazali zavidno interesovanje i empatiju za ovu problematiku. Srednjoškolci iz Čelinca su tokom sedmice posjetili prostorije CMZ-a gdje su se upoznali sa aktivnostima koje se sprovode, kao i svakodnevnim radom članova tima CMZ Čelinac.

entar za mentalno zdravlje organizacijski je najmlađa služba Doma zdravlja u Zavidovićima. Počeo je sa radom 1998. godine i već na početku kvalitetom svog rada nametnuo se kao značajan u podizanju kvaliteta i blagostanja stanovništva ne samo u općini Zavidovići, nego i u susjednim općinama koje u svojim domovima zdravlja nisu imale uposleni kadar iz dijela zaštite mentalnog zdravlja. Danas s ponosom možemo da kažemo da Centar za mentalno zdrav-

lje Zavidovići slovi za jedan od najljepših i najuređenijih centara na čitavom Zeničko-dobojskom kantonu, s izdvojenom zgradom, prilagođenom uslugama koje se pružaju u centrima za mentalno zdravlje. Uopćeno, naš Centar za mentalno zdravlje pruža sljedeće usluge: konsultativno-specijalističke preglede iz psihijatrije i neurologije, psihološka testiranja i obrade, pojedinačnu i grupnu psihoterapiju po principima kognitivno-bihevioralne terapije, psihosocijalnu pomoć ugroženim licima, pomoć i savjetovanje porodice i djece, obrade za Komisiju za ocjenu radne sposobnosti, učešće u timskim pregledima vezanim za izdavanje uvjerenja o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilima, nošenju oružja ili zaposlenju te spremnost djece za polazak u školu, depo terapija i drugi oblici pomoći koje ova skupina korisnika ima. Izdvojeno, vezano za usluge našeg centra posebno naglašavamo aktivnosti savjetovališta, odnosno socioterapije, namijenjene osobama oboljelim od duševnih bolesti, u cilju njihove resocijalizacije i reintegracije u užu i širu društvenu zajednicu. Socioterapiju smo učinili dostupnom svim osobama oboljelim od težih psihičkih poremećaja, koje se teško snalaze u društvenoj zajednici, imaju multiple potrebe i kojima prijeti opasnost od ponovnog relapsa simptoma. Socioterapijske grupe provode se svake sedmice, u posljednje četiri godine, u prostorijama

Predstavljamo

Z D R A V S T V O

Centar za mentalno zdravlje Zavidovići Pripremili: Tim CMZ-DZ Zavidovići

Centra, a plan i program su usmjereni na jačanje ličnih kapaciteta za učenje, rast i promjene osoba oboljelih od duševnih bolesti, podršku pri procesu oporavka, jačanje socijalnog okruženja i razvoj budućih perspektiva za osobe koje boluju od duševnih bolesti. Također, naš rad u socioterapijskim grupama do sada je uključivao i obradu tematskih cjelina shodno potrebama članova socioterapijske grupe (npr. učenje praktičnih životnih vještina, uloga pravilne ishrane u očuvanju zdravlja, komplijansa i suradljivost pacijenata u procesu liječenja; održavanje lične higijene i higijene prostora u kojem živimo i sl.). Pored navedenog redovno se radi na pronalaženju najboljeg rješenja za nastale probleme s kojima korisnici grupe redovno dolaze, jačanje osjećanja vlastitih snaga, osjećaja zajedništva i povjerenja. Pored socioterapijskih grupa, Centar za mentalno zdravlje Zavidovići provodi aktivnosti uključenja pacijenata u program koordinirane brige od 2013. godine. Važno je, također, napomenuti da kod svih pacijenata koji su do sada uključeni u koordiniranu brigu nije zabilježen nijedan relaps simptoma te se svi pacijenti koji su uključeni u koordiniranu brigu do sada nalaze u stanju dobre psihosocijalne remisije. Izdvajamo značajnu suradnju s partnerima u zajednici. U okviru ove suradnje izdvajamo suradnju s Centrom za socijalni rad i zajedničko formiranje komisije za ocjenjivanje sposobnosti,

razvrstavanje i evidenciju djece sa posebnim potrebama s kojima uspješno surađujemo već dvije godine. Posebno, suradnja s Centrom za socijalni rad značajna je u dijelu brige o djeci i disfunkcionalnim porodicama te s predstavnicima ovog centra provodimo sastanke u cilju razmjene informacija i određenja budućih strategija u radu s pojedinačnim slučajevima. Pored Centra za socijalni rad, aktivno surađujemo sa svim osnovnim i srednjim školama općine te je naš tim redovno uključen u tretmane poremećaja ponašanja, problema u učenju i niza drugih problema koji budu prepoznati od strane nastavnika ili pedagoga škole na čiji prijedlog se u rješavanje ovih problema uključuje i Centar za mentalno zdravlje Zavidovići. Redovno provodimo sastanke s ciljem razmjene informacija s pedagozima škole iz koje dijete dolazi. Pored navedenog, aktivno surađujemo i sa drugim odjelima Doma zdravlja, a prvenstveno s Odjelom pedijatrije, gdje redovno održavamo konsultacije, razmjene informacija o najadekvatnijim načinima pomoći i podrške djeci koja se javljaju pedijatru, a kasnije u Centar za mentalno zdravlje. Tim centra za mentalno zdravlje čine: specijalista neuropsihijatar, psiholog, viša medicinska sestra i medicinski tehničar. Uposlenici našeg centra redovito ulažu velike napore u obrazovanju i stjecanju novih znanja kako bi kvalitetu usluga podigli na još značajniji nivo.

Z D R A V S T V O

druga “Neuron” iz Odžaka osnovana je u maju 2015. godine pri Centru za mentalno zdravlje u zajednici, na inicijativu korisnika, a uz podršku zdravstvenih profesionalaca zaposlenih u timu CMZ-a, kao i menadžmenta Doma zdravlja Odžak, na čelu s dr Antom Majićem. Predsjednik Udruge, gospodin Nermin Mehičić ostvaruje izuzetnu suradnju sa timom CMZ Odžak, angažirajući trenere u mentalnom zdravlju za promotivnoedukativne aktivnosti u Udruzi i zajednici. Udruga broji oko 60 članova, osoba sa mentalnim poremećajima, članova njihovih obitelji i volontera. Redovni sastanci se održavaju prve srijede u mjesecu u 11 sati od osnutka Udruge. cZa dostojanstvo duševnih bolesnika” moto je Udruge i dr Sanje MitrovićGovedarica, spec. psihijatrije, s kojim se vodimo od osnutka Udruge i kod

Udruga oboljelih od mentalne bolesti i članova njihove obitelji iz Odžaka

Korisničke inicijative u Odžaku rada na osnaživanju članova, a dr Mitrović-Govedarica neprekidno, svojom podrškom i profesionalnošću, uvelike pomaže položaju duševnih bolesnika u našoj zajednici, zagovaranjem i angažmanom institucija u ostvarivanju prava osoba sa duševnom bolesti što je i jedan od važnih ciljeva Udruge. Neki članovi su uključeni u suportivne grupe (korisnici sa shizofrenijom, oboljeli od PTSP-a i depresije). Problemi i poteškoće sa kojima se suočavaju oboljeli i članovi njihovih obitelji, osim stigme i autostigme, sporost administracije i nepoznavanje prava, nerijetka institucionalna marginalizacija, važne su teme o kojima se razgovara na sastancima klubova podrške, ali se nakon zajedničkih dogovora sve više i mnogo lakše predlaže obraćanje nadležnim institucijama te da nakon početnih malo više od godinu postaju primijetni početni, ali postojeći pomaci. Tako je Udruga prošle i ove godine uputila poziv Ministarstvu 40

zdravstva, rada i socijalne politike Županije posavske i Zavodu zdravstvenog osiguranja Županije posavske za proširenjem Pozitivne liste lijekova i psihofarmacima novije generacije, ali

i uvrštenje opijatske supstitucione terapije i depo preparata na Pozitivnu listu lijekova. Udruga “Neuron” ove godine aplicirala je na Javni poziv za dodjelu sred-

Z D R A V S T V O

je 12. listopada 2016. godine u Kulturnom centru u Srnavi kod Odžaka, povodom obilježavanja Svjetskog dana mentalnog zdravlja. Gosti “Neurona” bili su članovi Udruge “Kuća nade” iz Odžaka, Udruge građanki muslimanki “Sumeje” iz Odžaka, korisnici Doma za stare i nemoćne “Bičvić” iz Pruda, kao i mještani sela Pećnik, Srnava i Svilaj. Prezentaciju na temu “Dostojanstvo u mentalnom zdravlju - prva psihološka pomoć za sve” održala je diplomirana medicinska sestra Ana Majić, trener u mentalnom zdravlju i volonterka udruge “Neuron”. Doprinos organizaciji dali su volonteri, medicinski tehničari Meho Kovačević i Armin Čavalić. Uz izložbu radova članova Udruge “Neu-

stava iz granta za neprofitne organizacije, koji je raspisala Vlada Županije posavske s projektom “Dostojanstvo u mentalnom zdravlju - prva psihološka pomoć za sve”, u sklopu obilježavanja Svjetskog dana mentalnog zdravlja, 10. listopada 2016. godine. Odobrena sred-

stva planirana su za promociju mentalnog zdravlja i prevenciju mentalnih poremećaja, rad Udruge, kao i radionice edukativnog, rekreativnog i kreativnog sadržaja. Jedna od takvih radionica nazvana “Njegujmo našu tradiciju” održana

ron” izloženi su ručni radovi i tkalački stanovi, koji su bili prava atrakcija našim posjetiteljima koji su isprobali i prisjetili se kako se to nekada radilo. Rukotvorine volontera potaknule su na dogovore o daljim zajedničkim aktivnostima usmjerenim ka njegovanju tradicije ovoga kraja. Mještanin Srnave, gospodin Marko Brašnjić uveselio je prisutne izvornom pjesmom uz violinu, a zajedničko kolo poigrali su stari i mladi. Udruga “Neuron” iz Odžaka motivirana ja da nastavi sa svojim aktivnostima u zajednici i tako bude važan činitelj u borbi za dostojanstvo svojih oboljelih članova, kao kontinuiteta borbe protiv stigma duševne bolesti. Pripremila: Ana Majić, dipl. med. sestra

Z D R A V S T V O

Predstavljamo

Dom zdravlja Vlasenica Pripremile: Tamara Milanović i Gorica Džinić, dipl. psiholozi, CMZ- DZ Vlasenica

entar za mentalno zdravlje Vlasenica otvoren je 11.7.2001. godine kao organizaciona jedinica Doma zdravlja Vlasenica. Trenutno stručni tim Centra za mentalno zdravlje čine dr Nevena Golić, specijalista psihijatrije, dipl. psiholog Milada Kandić, tri medicinska tehničara, Ratko Vasković, Vesna Malikanović i Vesna Golić. Od 12.9. 2016. tim je pojačan sa jos dva dipl. psihologa (Gorica Džinić i Tamara Milanović). CMZ Vlasenica svojim uslugama pokriva ne samo područje opštine Vlasenica, nego i područja susjednih opština Milića (koju psiholog posjećuje jednom sedmično, a psihijatar jednom mjesečno) i Šekovića. Trenutno ovaj centar ima oko 500 registrovanih korisnika. Radno vrijeme našeg centra je svaki radni dan u periodu od 7-15 časova. Postoji razvijen sistem zakazivanja, a o svim posjetama CMZ-u, kao i telefonskim pozivima vode se adekvatni protokoli. U 2015. godini evidentirali smo 15126 usluga pruženih našim korisnicima. Svaki korisnik može da ostvari kontakt sa stručnim timom našeg centra na fleksibilan način, bez obzira na to da li ima uputnicu iz ambulante porodične medicine, ili neposrednim dolaskom, odnosno bez uputnice, uz ovjerenu zdravstvenu knjižicu, ili telefonskim putem. CMZ je namijenjen svim korisnicima primarne zdravstvene zaštite (djeca, mladi, osobe odrasle dobi i osobe starije dobi). Naš centar je mjesto gdje svi korisnici mogu da dobiju svu neophodnu podršku i savjete, gdje mogu da upute i članove svojih porodica, što utiče na stvaranje pozitivne atmosfere za svakoga ko se javi u ovaj centar. U sklopu paketa usluga koje naš centar pruža organizovane su i kućne posjete te dio tima jednom sedmično izlazi na teren, za lica koja zbog teškog zdravstenog ili ekonomskog stanja nisu u mogućnosti da dođu u centar, kao i u situacijama kada je neophodno utvrditi funkcionisanje korisnika u krugu porodice. Aktivnosti CMZ-a su usmjerene na to da korisnici našh usluga provedu što kvalitetnije vrijeme dok su u centru. Dva puta sedmično se organizuje grupna terapija. Osim grupno-terapijskog rada sprovode se različiti oblici okupacionoradne terapije, igranje društvenih igara, 42

crtanje, dekupaž, izrada čestitki za praznike, koje se šalju rodbini, prijateljima korisnika kao i drugim centrima. Stručni tim sa korisnicima centra organizuje i izložbe na kojima se mogu vidjeti radovi korisnika centra. Muzikoterapija i jedan dio okupacione terapije sprovodi se dva puta mjesečno, kada nam dolaze Mladen Kojić i Zdravko Nikolić ispred organizacije ‘’Crea Thera International’’ koji nam omogućuju njihovu realizaciju. Trenutno nam je u planu da krajem oktobra ili početkom novembra organizujemo izložbu dosadašnjih radova kao i javni nastup naših korisnika. U našem centru promovišu se zdravi stilovi života, radi se na prevenciji mentalnih poremećaja i bolesti zavisnosti među djecom i omladinom. U CMZ-u redovno se održavaju jutarnji sastanci svih članova Tima, na kojima se iznose rezultati rada prethodnog dana kao i planiranje obaveza i zaduženja svakog člana Tima. Na kraju svake sedmice Tim se osvrne na rezultate koji su postignuti tokom nedjeljnog rada. Rad CMZ Vlasenica odvija se u tri pravca: 1) individualni rad, koji obuhvaNapomena: Osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

ta rad s korisnicima usluga i njihovim pratiocima putem dogovorenog plana liječenja kroz psihofarmakoterapijske i psihoterapijske postupke; 2) dijagnostičke procedure, koje se obavljaju timski; 3) grupno-terapijski rad, koji se odvija prema određenom rasporedu sa grupama korisnika koje su formirane zavisno od tipa poremećaja, uzrasta, pola. Osim ova tri pravca, rad CMZ-a usmjeren je i na promociju mentalnog zdravlja kroz obilježavanje važnih datuma iz oblasti javnog i mentalnog zdravlja, zatim na prevenciju mentalnih poremećaja koja podrazumijeva edukacije za zdravstvene radnike, ciljne grupe u opštoj populaciji, a naročito u ‘’osjetljivim’’ grupama kao što su djeca, ratni vojni invalidi, adolescenti, žrtve porodičnog nasilja te liječenje mentalnih poremećaja po modelu zaštite mentalnog zdravlja u zajednici gdje je ciljna grupa svaki korisnik zdravstvene zaštite, bez obzira na uzrast, sa ili bez mentalnih poremećaja. U CMZ Vlasenica najčešće se susrećemo sa hroničnim duševnim oboljenjima, neurotskim poremećajima, sa depresijom, bolestima zavisnosti, poremećajima ponašanja i emocija kod djece, poremaćajima u kontroli sfinktera, organskim moždanim sindromom i demencijom. Sve usluge koje se pružaju u našem centru, kao i korisnici naših usluga, evidentirani su u namjenskim registrima: za pojedine vrste poremećaja, zavisnika, bolničkog liječenja, suicida, žrtava porodičnog nasilja. Na osnovu toga pratimo broj novih korisnika usluga našeg centra, koji je u stalnom porastu, što predstavlja siguran pokazatelj rušenja predrasuda o potencijalnim korisnicima naših usluga. Registar bolničkog liječenja pokazuje da je smanjen broj onih koji su upućeni na bolničko liječenje, što govori o efikasnosti rada kroz primjenu principa zaštite mentalnog zdravlja, kao i opravdanost postojanja ovog centra. Svaki član Tima je prošao i aktivno učestvovao u edukacijama i radionicama koje je organizovalo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, kao i Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini te onih u saradnji sa različitim nevladinim organizacijama.

Z D R A V S T V O

akon prethodnih dogovora, dana 17. septembra 2016. doc. dr. med. sc. Halima Hadžikapetanović, spec. Neuropsihijatrije, i mr. sc. Tajib Babić, dipl. psiholog, iz Centra za mentalno zdravlje Doma zdravlja Zenica, su u Nemili kod Zenice održali prvu u nizu dogovorenih edukativnih radionica sa profesionalcima Udruženja „Sumero“ Zenica, a u okviru Projekta podrške marginaliziranim skupinama. Tokom prvog kruga radionice „Briga o sebi i sindrom pregorijevanja“, kojem je prisustvovalo i aktivno učestvovalo 12 članova Udruženja, najprije je provedena vježba „Predstavljanje iz uloga“, kada su učesnici edukacije imali priliku na jedan poseban način predstavi-

Saradnja CMZ-a i korisničkih udruženja Pripremili: doc. dr. med. sc. Halima Hadžikapetanović i mr. sc. Tajib Babić, CMZ-DZ Zenica

ti sebe i svoje prijatelje metodom poznatom kao Slika o Sebi i samopoštovanje. Nakon toga, tokom radionice „Drvo života“ radili smo na podizanju samosvijesti o osobnim sposobnostima, vještinama, motivacijama, kao i na dosadašnjim uspjesima, neuspjesima, dilemama, zatim očekivanjima od radionice te životnim nadanjima koja su učesnici najprije pisali na stikere, a potom javno prezentirali i lijepili na sliku drveta života, čime je omogućeno je razvijanje kvalitetne diskusije i kohezivnosti grupe. Nakon kratkog „brainstorming“ navođenja asocijacija na riječ „stres“, održana je prezentacija „Sindrom pregorijevanja i Basic Ph model“, kada su učesnici edukacije upoznati s pojmom sidroma profesionalnog pregorijevanja, fazama pregorijevanja, unutarnjim izvorima profesionalnog stresa te najboljim modelom suočavanja sa stresorima, nazvanim Basic Ph model (B – belief, tj. vjerovanja, A – afection, tj. emocije, S – social, tj. društvenost, I – immagination, tj. mašta, C – cognitive, tj. spoznaja i Ph – phisiological, tj. tjelesne reakcije). Vježbom „Rijeka života“ učesnici su mogli steći pogled na svoj život kroz prošlost, stresni događaj, sadašnjost i budućnost, uz značaj upotrebe Basic Ph modela prilikom suočavanja sa praktičnim stresnim životnim ili profesionalnim

situacijama, kada se na najbolji način pokazala stresogenost posla sa kojim se suočavaju profesionalci u Udruženju „Sumero“, ali je uz emotivnost pokazala empatičnost i kohezivnost koja postoji među njima. Učesnici su nakon ove vježbe dobili pojašnjenje za Upitnik intenziteta stresa na poslu, kojeg su popunili, nakon čega je dogovoreno da se nakon četvrtog kruga edukacije uradi retestiranje istom vrstom upitnika da bi se mogli uočiti po-

tencijalni pozitivni efekti ovih radionica i rada na sebi u smjeru boljeg suočavanja sa stresorima i postizanju većeg zadovoljstva i kvalitete vlastitih života. Prvi krug edukacije završen je vježbom relaksacije – imaginacije „Upoznaj svoje tijelo“, kojom se ističe značaj brige za sebe i svoje fizičko i psihičko zdravlje, budući da tako možemo kvalitetno i potpunije pružati brigu, psihosocijalnu pomoć, podršku i zdravlje drugima.

Z D R A V S T V O

Институту за јавно здравство Републике Српске у Бањалуци, 6. октобра 2016. године, одржана је иницијална едукација за девет центара за ментално здравље у Републици Српској који ће учествовати у програму “Сарадња центара за ментално здравље и служби породичне медицине с циљем благовременог откривања депресије код одраслог становништва”. Програм је израдио Институт за јавно здравство, финансирао Пројекат менталног здравља у БиХ, којег проводи Асоцијација XY у партнерству са Министарством здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске и Федералним Министарством здравства Федерације Босне и Херцеговине, а којег подржава Влада Швајцарске. Превентивни програм се имплементира у оквиру друге фазе Пројекта менталног здравља у БиХ, чији циљ је јачање капацитета за развој и имплементацију промотивно-превентивних програма у менталном здрављу, усмјерених на смањење ризичних фактора и побољшања фактора заштите који су намијењени рањивим групама популације и онима код којих постоји ризик да то постану. Планирано је да се Програм ‘’Сарадња центара за ментално здравље и служби породичне медицине са циљем благовременог откривања депресије код одраслог становништва” реализује

Едукација центара за ментално здравље Припремиле: др Дијана Штркић, спец. социјалне медицине, и др сц. Јелена Нишкановић, дипл. психолог у ИЈЗ РС

до јуна 2017. године у девет локалних заједница, односно у центрима за ментално здравље изабраних домова здравља Републике Српске. Путем јавно објављеног позива изабрани су сљедећи домови здравља: Бањалука, Челинац, Пале, Дервента, Прњавор, Србац, Угљевик, Вишеград и Лакташи. Одржана едукација центара за ментално здравље представља први корак директне имплементације

Програма. Мултидисциплинарни тим, састављен од стручног тима Института за јавно здравство РС и стручњака у области менталног здравља, представио је Стручнометодолошко упутство за превентивни програм Сарадња центара за ментално здравље и служби породичне медицине са циљем благовременог откривања депресије код одраслог становништва те их припремио за едукацију тимова породи-

Z D R A V S T V O

чне медицине о ризицима и рањивим групама за развој депресивног поремећаја и примјену стандардизованог инструмента за утврђивање присуства депресије. Након едукације, тимови одабраних центара за ментално здравље едуковаће тимове породичне медицине за примјену стандардизованог скрининг инструмента и иницијалну психоедукацију пацијената који су под ризиком за развој депресивног поремећаја. Едуковани тимови породичне медицине провешће благовремено откривање депресије у одраслој популацији (18 и више година живота) са посебним освртом на групе под ризиком које су у периоду трајања програма посјетиле доктора породичне медицине, примјеном стандардизованог скрининг инструмента. У провођење овог промотивно-превентивног програма биће укључено 30 тимова породичне медицине. Предвиђено је да током двомјесечног скрининга буде обухваћено укупно 1.200 особа. Особе код којих се, на основу граничних вриједности скрининг инструмента, утврди присуство депресивних симптома биће упућене у Центар за ментално здравље у циљу пружања адекватног третмана и праћења њиховог здравственог стања. Стручни тим ЦМЗ-а ће, примјеном стандардизованог мјерног инструмента, извршити процјену депресивности пацијента, а особе код којих се потврди присуство депресије ће бити укључене у одговарајући третман. Особе укључене у третман депресије (процјењује се око 300 особа) ће бити праћене током три мјесеца у складу са смјерницама стручног упутства програма. Процјена броја извршена је на основу података о обољењима у породичној медицини, гдје афективни поремећаји заузимају близу четвртине морбидитета у породичној медицини у Републици Српској те подацима из литературе. Након три мјесеца третмана, поновно ће се примијенити стандардизовани мјерни инструменти ради евалуације резултата Програма, а третман и праћење за све пацијенте који су ушли у третман у Центру за ментално здравље наставиће се и након тога. За потребе Програма израђен је промотивни материјал, летак за општу популацију који ће се дијелити пацијентима током скрининга, постер о депресији за амбуланте

породичне медицине те три брошуре. За здравствене професионалце у тимовима породичне медицине израђена је брошура ‘’Депресијаприступ пацијенту у породичној медицини’’. По потврђивању дијагнозе, у центрима за ментално здравље дијелиће се ‘’Приручник за особе са депресијом’’ и ‘’Како помоћи особи са депресијом - приручник за чланове породице и пријатеље’’. Полазећи од позитивних ефеката и значаја програма усмјерених на превенцију депресивних поремећаја, спровођењем програма усмјереног на благовремено откривање и третман депресије пружиће се подршка и помоћ особама које пате од депресивног поремећаја с циљем унапређења њиховог менталног, физичког и социјалног здравља. Истовремено, реализација превентивног програма ће унаприједити капацитете свих укључених актера у погледу планирања и реализације превентивних програма у области менталног здравља. Сви здравствени професионалци из тимова породичне медицине који су прошли едукацију за скрининг остаће трајни људски ресурс, јер ће бити едуковани и сензибилисани за скрининг депресије те ће користити стечене вјештине у свом будућем свакодневном раду. Поред ових непосредних импликација одрживости Програма, постоји потенцијал за даље ширење Програма, јер ће

центри за ментално здравље бити оспособљени да врше едукацију осталих тимова породичне медицине који нису били обухваћени иницијалним програмом у истим домовима здравља, али и у домовима здравља који нису били обухваћени наведеним активностима. Центри за ментално здравље биће оспособљени за даљу едукацију тимова породичне медицине, имаће на располагању пилотиран програм са препорукама и материјал за едукацију. Успостављени контакти, остварена комуникација и сарадња међу установама и професионалцима кроз имплементацију програмских активности, створиће мрежу стручњака и размјену искустава и знања као битан ресурс за успјешно планирање и реализацију будућих промотивно-превентивних активности у области менталног здравља. Сарадња између различитих установа представља основу за унапређење интегрисаног приступа развоја промоције и превенције у области менталног здравља. Успјешна реализација програма благовременог скрининга и третмана депресије допринијеће јачању капацитета Института у вези с планирањем и реализацијом промотивних и превентивних програма у области менталног здравља, што представља значајан ресурс за даље развијање и реализацију активности промоције и превенције у области менталног здравља. 45

Z D R A V S T V O

obrovoljno davanje krvi je jednostavan postupak – svaka osoba koja se osjeća zdravom može da dođe u najbližu transfuziološku službu Zavoda za transfuzijsku medicinu Republike Srpske i da pomogne nekome kome je pomoć potrebna. Krv može darovati svaka zdrava osoba, muškog i ženskog pola, u starosnoj dobi od 18 do 65 godina. Krv ne treba da daju osobe koji trenutno primaju terapiju (npr. koriste lijekove ili su podvrgnuti određenim medicinskim procedurama) ili imaju akutnu ili hroničnu bolest. Postupak se sastoji od nekoliko kratkih koraka koji uključuju: registraciju davaoca i popunjavanje upitnika, određivanje hemoglobina i orijentaciono određivanje krvne grupe, ljekarski pregled i sam čin darivanja krvi. Nakon toga davalac dobije suvi zahvalni obrok i provede još nekoliko minuta u Zavodu. Kompletna procedura traje do maksimalnih 30 minuta. Tokom jeseni održane su brojne akcije dobrovoljnog davanja krvi u Zavodu za transfuzijsku medicinu Republike Srpske. Od septembra je organizovano 69 akcija u RS u kojima je krv dalo oko 3000 dobrovoljnih davalaca krvi. „Zalihe krvi u Zavodu su zadovoljavajuće upravo zahvaljujući mnogobrojnim akcijama krvi koje su organizovali Crveni krst, aktivi dobrovoljnih davalaca krvi i različite nevladine organizacije“, izjavila je direktorka Zavoda Gordana Guzijan. U Transfuziološkoj službi Banjaluka u ovom jesenjem periodu organizovana je 21 akcija dobrovoljnog davanja krvi. Jesenje akcije najčešće počinju sa učenicima deset banjalučkih srednjih škola koje se organizuju dva puta godišnje u saradnji sa Gradskom organizacijom Crvenog krsta Banjaluka. U ovim akcijama krv su darovali đaci Gimnazije, Medicinske škole, Tehničke škole, Tehnološke škole, Ugostiteljsko-trgovinsko-turističke škole, Poljoprivredne škole, Elektrotehničke škole, Škole učenika u privredi, Građevinske i Ekonomske škole. „Posebno smo ponosni na akcije dobrovoljnog davanja krvi u kojoj učestvuju mladi iz srednjoškolske i studentske po46

Zavod za transfuzijsku medicinu Republike Srpske

Jesenje akcije dobrovoljnog davanja krvi Pripremila: Danijela Lukić

pulacije. Akcije sa mladima tokom jeseni su nam pomogle u popunjavanju zaliha krvi potrebnih za pacijente u Republici Srpskoj, a nama je posebno drago kada vidimo mlade, zdrave i humane ljude“, istakla je dr Guzijan. Pored akcija srednjoškolaca, tokom jeseni 2016. akcije dobrovoljnog davanja krvi u Banjaluci organizovali su, između ostalog: „Elektrokrajina“ Banjaluka i Laktaši, Crveni krst Kotor Varoš, Banjaluka i Novi Grad, Aktiv dobrovoljnih davalaca krvi Omarska, Studentski parlament i Savez studenata Medicinskog fakulteta te Policijska akademija. U Službi za transfuziju u Doboju akcije dobrovoljnog davanja krvi organizovale su opštinske organizacije Crvenog krsta Vukosavlje, Modriča, Brod, Petrovo i Šamac, kao i društva dobrovoljnih davalaca krvi „Rafinerija ulja“ Modriča i „Rudar“ Ugljevik. U Bijeljini su tokom jeseni, između ostalog, krv darovali pripadnici aktiva dobrovoljnih davalaca krvi Mezgraja i „Tomo Mijatović“ Suho Polje, društva dobrovoljnih davalaca krvi „Rudar“ Ugljevik te đaci Tehničke škole. Od septembra u Trebinju akcije su organizovali, između ostalog: aktivi DDK „Elektroprivreda“ RS, „Elektrohercegovina“ Trebinje, „Elektroprenos“, IAT „Standard“, Gradske uprave Trebinje i GKUD „Alat Trebinje“; društva DDK Ljubinje i „Sveti Simeon mirotočivi“ Gacko te op-

štinske organizacije Crvenog krsta Trebinje i Bileća. U Transfuziološkoj službi u Prijedoru akcije dobrovoljnog davanja krvi organizovali su Crveni krst Kozarska Dubica, Kostajnica, Prijedor i Oštra Luka, kao i Rudnik „Mital“, dok su se u Gradišci dobrovoljni davaoci krvi odazvali akcijama Crvenog krsta te Kozarska Dubica i Srbac. U službi u Zvorniku akciju dobrovoljnog davanja krvi tokom jeseni organizovao je Crveni krst Osmaci, dok je u Transfuziološkoj službi Foča organizovana akcija Aktiva dobrovoljnih davalaca krvi Višegrad. U Istočnom Sarajevu akcije su organizovali Savjet mladih Pale, Oružane snage BiH i Probudućnost a u Službi za transfuziju u Nevesinju akcije dobrovoljnog davanja krvi organizovali su Lovačko udruženje „Srndać“, Naselje Gvozd, Šumsko gazdinstvo „Botin“, Planirarskoekološko društvo „Zimomor“ i MUP. „Koristim ovu priliku da se zahvalim svim davaocima za kapi dragocjene tečnosti koje daruju ne pitajući za pacijenta kome je krv potrebna, nego samo sa željom da se spasi ljudski život. Svi davaoci koji su se odazvali akcijama dobrovoljnog davanja krvi u našim transfuziološkim službama dokazuju koliko ima humanih ljudi koji su prepoznali značaj dobrovoljnog davanja krvi“, rekla je dr Guzijan.

Z D R A V S T V O

Klub DDK „Risto Špuran“ GOCK - Trebinje

Daj krv – spasi život Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica kluba

rveni krst RS, preko opštinskih i gradskih CK-ova, sprovodi mnoge aktivnosti, a jedna od najvažnijih je DOBROVOLJNO DAVANJE KRVI (DDK). Začeci DDK su bili i ostali glavna organizacija u radu CK, tako je i kod nas u Trebinju. Klub DDK „Risto Špuran“ GOCK Trebinje, pored svih aktivnosti, njeguje i organizuje dvije akcije DDK godišnje i to 7- 8. marta, obilježavajući dan kada je donirana prva doza krvi u Trebinju, i 28. Septembra, kada je prije 19 godina otrkriven spomenik svim poginulim i umrlim DDK, i otkrivena spomen-ploča sa nazivom ulice DDK. To je sve u saradnji CK, opštinske organizacije Trebinje i uz podršku Republičkog CK RS. To je tada bio prvi spomenik i ulica u svijetu, a po uzoru na nas, poslije se to prenijelo na ostale gradove kod nas i u svijetu. Zahvaljujući dobro organizovanoj saradnji sa svim aktivima, klubovima, i društvima DDK iz Srbije, Crne Gore, i Republike Srpske, a na obostrano zadovoljstvo, preko organizacije CK ta saradnja je bila od 70-tih godina i samo se širila sve do danas. Naš klub okuplja DDK povodom ove dvije akcije iz 23 do 40 opština i gradova RS, CG i Srbije. Prikupi se znatan broj doza, a i razmijene iskustva o DDK. Prepoznatljivi smo svuda i za naše osiguranike nikada nije bila sporna krv gdje god da su se liječili ili se i sada liječe, bilo u Srbiji, CG, Kosovu, Makedoniji, Tuzli, Banjaluci, Vranju, Mostaru, Dubrovniku, Nišu, Podgorici, Nikšiću, Risnu, Čačku, Kruševcu, a tako je bilo i za vrijeme rata. Izdata je i knjiga ‘’Kapi života’’, povodom obilježavanja 50 godina rada

DDK u Trebinju, ali u njoj nisu dati svi podaci i opisi rada Transfuziološke službe, a ni organizacije CK. Crveni krst je od postanka njegovao DDK, pored ostalih aktivnosti, tako da su glavni aduti na čemu se zasniva DDK: DOBROVOLJNO, ANONIMNO, BESPLATNO, bili i ostali do danas, a sve zahvalnice za prvo, 5, 10, 15, 25, 30, 50, 75, 100, 130, 150, 175, 200. upravo do danas njeguje i daje Republički CK RS. Tu su i ostala priznanja kao i srebrene i zlatne značke, plakete, povelje i mnoštvo drugih zahvalnosti koje upriliči na svojim okupljanima Republički CK RS, kao i ove godine u Bijeljini, i to za sve davaoce koji su ispunili uslove za to. Rokovnike, kalendare, olovke, upaljače i mnoštvo toga, sjećaju se svi dosadašnji dobrovoljni davaoci, aktivi, klubovi i preduzeća da je CK dijelio svim davaoOsoblje Službe za transfuziju, Trebinje Foto: Miljan Ratković www.lokoportal.com

cima, ne dijeleći ih na društva i saveze. Transfuziološke službe i Vlada RS, kao i Ministarstvo zdravlja, trebalo bi da imaju malo više razumijevanja prema višestrukim dobrovoljnim davaocima krvi. Mi veterani radićemo i dalje na animaciji i motivaciji mladih jer je naš grad pored turizma, meda i vina, prepoznatljiv i kao grad humanista, upravo po DDK-u, jer kod nas nema porodičnog DDK, nego po pozivu transfuziologa (i to rijetko), a u akcijama se stalno prikupi dovoljno doza krvi. Ovom prilikom apelujem na Ministarstvo zdravlja i Vlade RS da ako je već na skupštini bio prijedlog za penzije prvim osnivačima RS i poslanicima prve skupštine, tu bi se mogli naći i višestruki dobrovoljni davaoci krvi, jer su i oni više od 100 puta darivali krv i tako spasili 100 života. Radeći kao medicinska sestra punih 40 godina često sam čula riječi izgovorene od primalaca krvi: SVOJU SREĆU DUGUJEM DOBROVOLJNIM DAVAOCIMA KRVI. Mi smo anonimni za primaoca, ali za društvo i javnost ne bi trebalo da budemo zaboravljeni, bar u poznim godinama, kao što se i dešava. Nadamo se u bolje sutra i to je podsticaj za sve one koji su napunili 18. godina da dođu u Transfuziološku službu i daruju krv barem jednom godišnje i tako dok god mogu. 47

Z D R A V S T V O

ećina nas posao obavlja sjedeći. Znamo koliko je sjedenje štetno za kičmu i to nas navodi da se zapitamo da li čovječanstvo ide u smjeru da evoluira u sjedećeg čovjeka. Da li ćemo postati ljudi sa krivom kičmom i sa nepodnošljivim bolovima u leđima? O pravilnom sjedenju vjerovatno ste već mnogo puta slušali. Sigurno znate kako je dok sjedite kičma i do dva puta

Predstavljamo vam prednosti i mane sjedenja i stajanja

Stajati ili sjediti? Stajati više opterećena nego dok stojite – čak i ukoliko pravilno sjedite ne znači da će vaša leđa biti pošteđena. U posljednjih nekoliko godina pojavio se trend ergonomskog projektovanja kancelarija: raditi stojeći. Predstavljamo prednosti i mane sjedenja i stajanja.

prekrštenim nogama, sigurno ne znate koliki je to teret za kičmu i koliku joj štetu na taj način činite. Kada osjetite bol u donjem dijelu leđa, već je kasno. Tada je zdravlje već narušeno. Ova bolest je, nećete vjerovati, otkrivena u 18. vijeku i od tada se radi na njenom otklanjanju.

Koliko vremena možete raditi u Šta se dešava sa organizmom sjedećem položaju? Sati i sati sjedenja za računarom kada sjedite? opterećuju različite dijelove našeg tijela. Kada sjedite, metabolizam se umiUkoliko za radnim stolom sjedite sa ri. Broj kalorija koje se troše je manji,

rvene, suve i umorne oči. Zamagljen pogled. Glavobolja. Da li vam navedeni simptomi zvuče poznato? To može da znači da imate sindrom kompjuterskog vida, a razlog je, naravno, prekomjerno gledanje u ekran. Iz tog razloga smo pripremili nekoliko savjeta kako da budete sigurni da radite pod odgovarajućim svjetlom i tako smanjite štetan uticaj na vaše oči. Ljudi sve više vremena provode gledajući u monitor računara, tablet, pametne telefone i televizor, ponekad čak gledaju i u nekoliko ekrana istovremeno. Neki podaci pokazuju da taj period može iznositi čak 12 sati dnevno. S obzirom na to da u prosjeku provedemo sedam sati spavajući, proizlazi da čak 45 odsto vremena, kada smo budni, provedemo gledajući u ekran. Pred ekranom provedemo više od 45 odsto vremena kada smo budni. Uz napredak tehnologije i način života i rada, koji napredak tehnologije uslovljava, ne možemo u potpunosti da se odreknemo upotrebe takvih uređaja. Međutim, možemo da smanjimo negativan uticaj na svoje oči. Osim toga, naučnici nisu uspjeli dokazati da nekoliko sati dnevno gledanja u ekran dovodi do trajnog oštećenja vida. Međutim, dugotrajno gledanje u ekran, ipak, može dovesti do nekih neprijatnosti. Naravno, najbolje bi bilo da gledanje u ekran svedemo na minimum. Pomaže i ukoliko ekran postavite u pravilan položaj, takođe i rasvjetu podesite tako da vam omogućava maksimalnu čitljivost i na taj način eliminišete pojave kao što su treperenje ekrana, odsjaj i refleksija svjetlosti. 48

Jednostavni savjeti za smanjenje mogućnosti nastanka kompjuterskog vida

Odgovarajuća rasvjeta za vaš vid

Kako da sebi pomognete? Sljedeći savjeti vam predlažu šta da uradite da poboljšate rasvjetu: Ekran: Ne treba biti okrenut direktno ka prozoru. Gornja ivica monitora treba da bude na istom nivou ili malo niža od nivoa očiju. Ukoliko je ekran postavljen iznad nivoa očiju, one su izložene većem fizičkom naporu. Optimalna udaljenost očiju od ekrana treba da bude kao dužina ruke. Podesite visinu i nagib ekrana da izbjegnete odsjaj i refleksiju, ili barem da je svedete na minimum. Podesite osvjetljenje i kontrast slike na monitoru radi lakšeg gledanja. Ukoliko je potrebno povećajte font na ekranu

da biste poboljšali čitljivost. Smanjite kontrast između ekrana i direktnog izvora svjetla, jer u suprotnom dolazi do naprezanja očiju. Spoljna svjetlost: Koristite roletne ili zavjese da bolje kontrolišete intenzitet svjetlosti na radnom mjestu. Vodite računa da ne napravite sjenke. Unutrašnja rasvjeta: Ekran ne smije bit jedini izvor svjetlosti u prostoru. Odaberite odgovarajuću rasvjetu koja ne stvara odsjaj na ekranu. Stona lampa treba da stoji pored monitora. Ipak, ne zaboravite! Svi stručnjaci su složni u jednom a to je da je, pored svih nabrojanih mjera, za zaštitu vida najbolja pauza za oči. Prosječan čovjek trepne 18 puta u minuti. Prekomjerno gledanje u ekran dovodi do toga da se broj treptaja smanji, što dovodi do crvenih i umornih očiju. Savjetujemo vam da uradite sljedeće: • Sklonite pogled s ekrana. • Pogledajte neki udaljeni predmet. • Zadržite pogled nekoliko sekundi na njemu.

Z D R A V S T V O

a samim tim se smanjuje proizvodnja enzima koji razgrađuju masnoće. Nakon dva sata sjedenja, dobri holesterol opada za jednu petinu. To znači da ljudi koji posao obavljaju sjedeći imaju dva puta veće šanse da obole od kardiovaskularnih bolesti. Kada duže vrijeme sjedite, mišići leđa, zadnjice i nogu nisu aktivni. Usljed pada mišićne snage, skelet je opterećen i brže se „troši”. Medicinski je dokazano da mišići leđa brže propadaju usljed dugog sjedenja, što povećava zdravstvene probleme. Istraživanja su pokazala da se u sjedećem položaju nivo šećera u krvi povećava. Nažalost, posljedice sjedenja se akumuliraju sporo i ne primjećujemo ih dok ne dođemo u zrele godine. Ukoliko ste u prilici da promijenite izgled radnog mjesta, izmijenite ga tako da posao možete obavljati i stojeći i sjedeći, zavisno od vaših mogućnosti. Ukoliko nemate mogućnost da promijenite izgled radnog mjesta, promijenite sebe. Pojedine poslove, kao što je telefonski razgovor, obavite u stojećem položaju.

Koliko opterećenje tijelo trpi dok stojite? Čak i dok stojite, vi ste aktivni. Vaši mišići rade jer moraju tijelo držati u stojećem položaju kako ono ne bi palo na pod. Prilikom dugog stajanja mogu se pojaviti zdravstveni problemi, posebno sa cirkulacijom u nogama, bol u leđima kao i bol u vratu. Veoma je važna i visina radne površine – fizički umor i napetost mišića se povećaju ukoliko visina radne površine nije dobro podešena. Zato osam sati stajanja dnevno neće u potpunosti imati pozitivan efekat na vaše zdravlje. Istina o sjedenju i stajanju je, kao i uvijek, negdje između. Koji put je ispravan? Moderan čovjek, u aktivnom periodu života, trebalo bi da se kreće svaki dan, čak i na radnom mjestu. Pogrešno je misliti kako ćete negativne efekte sjedenja u kancelariji poništiti brzim hodom ili intenzivnim trčanjem nakon radnog vremena. Ljudi su stvoreni za kretanje, tako da treba da se pobrinete za sebe na radnom mjestu. Ustanite! Redovno se istežite, uradite nekoliko vježbi kako biste opustili tijelo. Pa-

uza od pet minuta je idealna za fizičku aktivnost. Telefonirajte dok stojite. Opustite oči, pogledajte kroz prozor. Lift prepustite drugima, a vi koristite stepenice. Prošetajte do kolega u kancelarijama i malo popričajte s njima, zaposleni više vole živu riječ – dokazano je da to pozitivno utiče na proces rada. Vrijeme je za promjene Samo pomislite na svoje pretke koji su se mnogo više kretali a manje sjedili. Uprkos napretku medicine, boravku u spa-centrima i ostalim pomagalima, način života naših predaka bio je mnogo bolji za zdravlje. Usvojite neke njihove navike. Vrijeme za promjene je sada: Ne čekajte da vas bol natjera na promjene. Budite inovativni i više aktivni. Pripremili: Vida Pucelj, spoljni stručni savjetnik Zavarovalnice Triglav, Duša Lindtner, viša stručna saradnica za zdravlje i sigurnost na radu Zavarovalnice Triglav.

Za više savjeta posjetite ovu stranicu

Z D R A V S T V O

jekari i medicinsko osoblje Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, zajedno sa Udruženjem neurologa RS, 29.10.2016. godine na Trgu Krajine u Banjaluci obilježili su Svjetski dan borbe protiv moždanog udara, a tema kampanje bila je „Suoči se sa činjenicama: Moždani udar može se liječiti“. Ovogodišnje obilježavanje Svjetskog dana borbe protiv moždanog udara podržali su, pored članova menadžmenta Univerzitetskog kliničkog centra RS, i predstavnici Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Jedna od šest osoba na svijetu doživjeće moždani udar. Oko 17 miliona ljudi doživi moždani udar svake godine, a 6,5 miliona ga ne preživi. Svake druge sekunde moždani udar pogodi jednu osobu, a svakih šest sekundi nekoga usmrti. Oko 26 miliona ljudi na svijetu imalo je i preživjelo moždani udar. Nakon moždanog udara približno trećina bolesnika umire, trećina ostanu invalidi, a trećina bolesnika se oporavi uz konvencionalnu terapiju. Moto ovogodišnjeg obilježavanja Svjetskog dana moždanog udara glasi „Život može biti kvalitetniji i bolji povećanjem osviještenosti, dostupnosti i aktivnosti“. Moždani udar se može dogoditi bilo kome, bez obzira na godine i pol, i pogađa sve: preživjele, porodicu i prijatelje, radna mjesta i zajednicu. U Republici Srpskoj ovo oboljenje poprima obrise epidemije. Prema našim podacima koji datiraju unazad nekoliko mjeseci (podaci dobijeni prilikom obilaska svih bolnica u RS), svake godine imamo oko 4500 novooboljelih od moždanog udara. Primijećen je trend povećane učestalosti obolijevanja od moždanog udara kod osoba srednje životne dobi, od 40 do 60 godina, što se na našim prostorima pripisuje povećanom prisustvu stresa kao faktora rizika (rat i poratno teško ekonomsko stanje). Rano prepoznavanje znakova moždanog udara (slabost jedne strane tijela, smetnje sa govorom, “iskrivljena usta”, nerijetko pomućeno stanje svijesti, ponekad glavobolja, dezorijentisanost) i hitno liječenje u specijalizovanoj jedinici za moždani udar su od suštinske važnosti. Najveći napredak u liječenju bolesnika sa određenim oblikom ishemijskog moždanog udara je postignut primjenom tzv. trombolitičke terapije, koja četiri puta povećava mogućnost dobrog konačnog ishoda, a 50

Obilježen Svjetski dan borbe protiv moždanog udara

Moždani udar može se liječiti

koja se godinama primjenjuje u Jedinici za moždani udar Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Trombolitičkom terapijom se djeluje na sam uzrok bolesti, odnosno ovaj lijek razgrađuje tromb - ugrušak na mjestu gdje je nastao. Za sada, nažalost, postoji cijeli niz ograničenja kod davanja ove terapije. Ova terapija se može dati samo ako pacijent stigne u okviru od četiri i po sata od nastanka moždanog udara!!! Zato je izuzetno važno da se pacijent, čim osjeti simptome ili posumnja na moždani udar, javi ljekaru ili direktno neurologu kako bi se što prije reagovalo. Podaci s kojima raspolaže Klinika za neurologiju UKC RS pokazuju da su pacijenti koji su imali možda-

ni udar u 80 do 90% imali povišen krvni pritisak, a 80% povišene masnoće u krvi. Ljekari i medicinsko osoblje Klinike za neurologiju UKC RS su na Trgu Krajine svim zainteresovanim građanima dijelili letke i materijale u kojima se navode znakovi i simptomi moždanog udara i način prevencije, besplatno mjerili krvni pritisak i šećer u krvi i po prvi put radili skrining na postojanje fibrilacije atrija (nepravilan srčani rad). Skrining na postojanje fibrilacije atrija (vrsta aritmije) je od izuzetnog značaja zato što se smatra da će od pacijenata koji imaju ovaj tip aritmije svaki peti dobiti moždani udar, a svaki sedmi dobiti ponovljeni moždani udar. Moždani udari koji su posljedica ovog tipa aritmije ne samo da izazivaju tešku invalidnost (oduzetost polovine tijela, smetnje govora) nego su praćeni i značajno većim procentom umiranja, tako da se smatra da čak do 50 odsto pacijenata umire u prvoj godini od nastanka moždanog udara. Sve ovo može da se spriječi blagovremenim otkrivanjem srčanog poremećaja i davanjem lijekova koji sprečavaju zgrušavanje krvi i preveniraju moždani udar. Služba za informisanje UKC RS

F A R M A C I J A

arelto® (rivaroxaban) je odobren u pet indikacija. U odnosu na druge nove oralne antikoagulanse štiti pacijente i od venske i arterijske tromboembolije. Xarelto® je dostupan na našem tržištu u zadnjih sedam godina (od marta 2009). Koristilo ga je više od 21 milion pacijenata širom svijeta*. Kada bude završen, Xarelto® klinički razvojni program će uključivati više od 100.000 pacijenata, a to ga čini najviše ispitivanim novim oralnim antikoagulansom danas u svijetu. Xarelto® je do sada odobren u preko 125 zemalja širom svijeta. Od 1. januara 2016. godine Xarelto® (rivaroxaban) je na B listi lijekova FZO Republike Srpske u indikaciji: Primarna i sekundarna prevencija ishemijskog moždanog udara kod pacijenata sa nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom. Šta je Xarelto®? Xarelto® je vrlo efikasan novi oralni antikoagulans (NOAK) razvijen za prevenciju i liječenje krvnih ugrušaka. Xarelto® je oralni selektivni direktni inhibitor faktora Xa. Jednostavna zaštita ... Novi oralni antikoagulans kao što je Xarelto® prevazilazi ograničenja koja su imali stariji oralni antikoagulansi (antagonisti Vitamina K). Prednosti Xarelto® uključuju oralnu primjenu, predvidivu antikoagulaciju (bez potrebe za rutinskim praćenjem koagulacije), fiksno doziranje, nizak rizik interakcije sa drugim lijekovima i hranom1. … Za više pacijenata Xarelto® se, u odnosu na druge nove oralne antikoagulanse, preko svojih odobrenih indikacija koristi za liječenje i prevenciju venskih i arterijskih tromboembolijskih događaja. Xarelto® - odobrene terapijske indikacije: ■■ Prevencija venske tromboembolije (VTE) kod odraslih pacijenata koji su izloženi elektivnom hirurškom zahvatu zamjene kuka ili koljena. ■■ Prevencija inzulta i sistemske embolije kod odraslih pacijenata sa nevalvularnom fibrilacijom atrija, sa jednim ili više faktora rizika, kao što su Kalkulacija se temelji na IMS Health MIDAS bazi podataka Mjesečna prodaja april 2016. 1 SPC Xarelto® 15 mg film tablete, Xarelto® 20 mg film tablete *Sekundarna prevencija moždanog udara prema preporuci neurologa iz Jedinice za moždani udar. Primarna prevencija ishemijskog moždanog udara kod pacijenata sa nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom, prema preporuci kardiologa. a

Xarelto® (rivaroxaban)

Snažan profil efikasnosti i sigurnosti u kliničkim studijama, potvrđen u svakodnevnoj kliničkoj praksi kongestivno zatajenje srca, hipertenzija, starost ≥ 75 godina, diabetes mellitus, raniji inzult ili prolazni ishemijski atak. ■■ Tretman duboke venske tromboze (DVT) i plućne embolije (PE), te prevencija rekurentne DVT i PE kod odraslih osoba. ■■ Xarelto® istovremeno primijenjen samo sa acetilsalicilnom kiselinom (ASA) ili sa acetilsalicilnom kiselinom uz dodatak klopidogrela, indiciran je za prevenciju aterotrombotskih događaja kod odraslih pacijenata nakon akutnog koronarnog sindroma (ACS) sa povećanim srčanim biomarkerima. Način primjene: Xarelto® se uzima oralno. Tabletu treba uzeti sa hranom. Za pacijente koji ne mogu progutati cijelu tabletu, tableta lijeka Xarelto se može zdrobiti i pomiješati sa vodom ili kašom od jabuke neposredno prije primjene i primijeniti oralno. Nakon primjene zdrobljenih film tableta lijeka Xarelto 15 mg ili 20 mg, za dozom treba odmah uslijediti hrana. Zdrobljena tableta lijeka Xarelto se također može dati kroz želučanu sondu nakon potvrde da je sonda ispravno postavljena u želudac. Zdrobljena tableta se putem želučane sonde mora primijeniti u maloj količini vode, nakon čega se sonda treba isprati sa vodom. Nakon primjene zdrobljenih film tableta lijeka Xarelto 15 mg ili 20 mg, za dozom treba odmah uslijediti enteralna prehrana. Doziranje: Prevencija inzulta i sistemske embolije: Preporučena doza je 20 mg jednom dnevno, što je također i preporučena maksimalna dnevna doza. Kod pacijenata sa umjerenim (klirens kreatinina 30–49 ml/min) ili teškim (klirens kreatinina 15–29 ml/min) oštećenjem funkcije bubrega primijenjuju se slijedeće preporuke za doziranje: preporučena doza je 15 mg jednom dnevno. Tretman DVT, tretman PE i prevencija rekurentne DVT i PE: Preporučena doza za početno liječenje akutne DVT ili PE je 15 mg dva puta dnevno tokom prve tri sedmice, nakon čega slijedi 20 mg jednom dnevno za nastavak liječenja i prevencije rekurentne DVT i PE.

Posebna upozorenja i mjere opreza: Preporučuje se kliničko praćenje u skladu sa praksom antikoagulacije tokom perioda liječenja. Rizik od krvarenja: Kao i sa drugim antikoagulantima, pacijenti koji uzimaju lijek Xarelto se moraju pažljivo pratiti na znakove krvarenja. Preporučuje se da se koristi sa oprezom u stanjima sa povećanim rizikom od krvarenja. Primjena lijeka Xarelto se mora prekinuti ukoliko se pojavi teško krvarenje. U kliničkim ispitivanjima, krvarenja iz sluznice (tj. epistaksa, krvarenje desni, gastrointestinalno i genitourinarno krvarenje) i anemija su zabilježeni češće tokom dugotrajnog liječenja sa rivaroksabanom u poređenju sa liječenjem sa antagonistima vitamina K (VKA). Stoga, pored odgovarajućeg kliničkog praćenja, laboratorijsko određivanje hemoglobina/hematokrita može biti od značaja za otkrivanje okultnog krvarenja, ukoliko se procijeni potrebnim. Nekoliko podgrupa pacijenata imaju povećani rizik od krvarenja. Ovi pacijenti se moraju pažljivo pratiti na znakove i simptome komplikacija krvarenja i anemije nakon početka liječenja. Pri svakom neobjašnjivom padu hemoglobina ili krvnog pritiska mora se potražiti mjesto krvarenja. Premda liječenje sa rivaroksabanom ne zahtijeva rutinsko praćenje izloženosti, mjerenje koncentracija rivaroksabana sa kalibriranim kvantitativnim anti-faktor Xa testom može biti korisno u izuzetnim situacijama u kojima poznavanje izloženosti rivaroksabanu može pomoći kao informacija u kliničkim odlukama, npr. pri predoziranju i hitnom hirurškom zahvatu.

Način izdavanja lijeka: Lijek se izdaje na ljekarski recept. Nosilac dozvole za stavljanje gotovog lijeka u promet “Bayer” d.o.o. Sarajevo, Trg solidarnosti 2a, Sarajevo Broj i datum rješenja o dozvoli za stavljanje gotovog lijeka u promet Xarelto 15 mg: 04-07.1-1081/12 od 27.4.2012. Xarelto 20 mg: 04-07.1-8525/11 od 27.4.2012.

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ada je reč o odbrani od infekcija, rad imunološkog sistema je najvažniji. Ako želite ojačati imunitet, svakako povećajte unos namirnica koje imaju moćna antivirusna i antigljivična svojstva. No, možete se poslužiti i malim trikovima. Tonik iz srednjovekovne Evrope Osnovna formula ovog moćnog tonika potiče iz srednjovekovne Evrope, tj. iz doba kada su ljudi bolovali od brojnih bolesti. Ovaj tonik je zapravo antibiotik koji ubija gram pozitivne i gram negativne bakterije. On takođe poseduje jako antivirusno i antifungalno dejstvo, povećava cirkulaciju krvi i protok limfe u svim delovima tela. Ovaj lek biljnog porekla je najbolji izbor za borbu protiv kandide. Izlečio je mnoge ljude od virusnih, bakterijskih, parazitskih i gljivičnih oboljenja i njegova moć ne treba biti potcenjena.

Prirodni antibiotici

Priprema: Jelena Broćilović

procedite tečnost kroz cediljku, najbolje preko gaze. Ostatak suve smese možete iskoristiti pri kuvanju. Tonik je spreman za upotrebu. Ne morate da ga čuvate u frižideru. Savet: Možete ga koristiti kao preliv za salatu u kombinaciji sa maslinovim uljem ili u čorbi. Doziranje: Pazite! Ukus je veoma jak i veoma ljut! Savet: Pojedite krišku narandže ili limuna pre nego što popijete tonik kako biste ublažili ljutinu. Uzimajte jednu kašiku na dan kako biste ojačali svoj imuni sistem. Povećavajte količinu svakog dana dok ne dostignete dozu od jedne manje čaše (čaše za liker). Ukoliko se borite sa ozbiljnom bolešću ili infekcijom, uzimajte jednu kašiku tonika 5-6 puta na dan. Tonik je bezbedan za trudnice i decu, ali u malim dozama, zato što su sastojci potpuno prirodni.

bori protiv infekcija i umanjuje zapaljenja. Ona blokira razvoj raka i sprečava demenciju. Posebno je korisna za one koji imaju bolove u zglobovima. Jabukovo sirće je koristio još i Hipokrat 400. godina pre nove ere. Ono sadrži pektin, vlakno koje smanjuje loš holesterol i reguliše krvni pritisak. Zdravstveni stručnjaci se slažu da ljudima treba više kalcijuma što više stare. Sirće pomaže pri ekstrakciji kalcijuma iz hrane sa kojom se meša, što potpomaže procesu jačanja kostiju. Jabukovo sirće je takođe bogato kalijumom, koji uklanja toksine iz tela i sprečava gubitak kose i listanje noktiju. Jabukovo sirće sadrži i jabučnu kiselinu koja je odlična u borbi protiv fungalnih i bakterijskih infekcija. Ona rastvara naslage mokraćne kiseline koje se formiraju oko zglobova, umanjujući bol u zglobovima.

Recept za tonik Bilo bi dobro da nosite rukavice prilikom pripreme tonika zbog toga što ćete rukovati sa ljutim papričicama. Uzmite u obzir da je miris tonika jak i da momentalno stimuliše sinuse. Sastojci: • 700 ml organskog jabukovog sirćeta • ¼ šolje sitno seckanog belog luka • ¼ šolje sitno seckanog crnog luka • 2 sveže papričice, najljuće koje možete da pronađete • ¼ šolje rendanog đumbira • 2 kašike rendanog rena • 2 kašike kurkume u prahu ili 2 komadića korena kurkume Priprema: Pomješajte sve sastojke, osim sirćeta, u činiju. Prenesite smesu u teglu. Sipajte jabukovog sirćeta do vrha. Oko 2/3 tegle treba da čine suvi sastojci, a ostalo sirće. Dobro zatvorite i protresite. Čuvajte teglu na hladnom i suvom mestu dve nedelje. Dobro je protresite nekoliko puta na dan. Nakon 14 dana, 54

Uticaj na zdravlje Beli luk je jak antibiotik sa nizom zdravstvenih pogodnosti. Za razliku od hemijskih antibiotika koji ubijaju na milione bakterija koje su potrebne vašem organizmu, on ubija samo štetne bakterije. . Beli luk je takođe jak antifungalni agens koji uništava sve patogene mikroorganizme. . Crni luk ima malo blaže dejstvo od belog, ali su veoma moćni u kombinaciji. . Ren je dobar za sinuse i pluća jer otvara sinusne kanale i povećava cirkulaciju. . Đumbir ima moćna antizapaljenjska svojstva i dobar je za cirkulaciju. . Čili papričice su najbolji stimulansi za cirkulaciju. . Kurkuma je odličan začin koji se

Smatra se da je jabukovo sirće dobro za lečenje zatvora, glavobolja, artritisa, slabih kostiju, lošeg varenja, visokog holesterola, dijareje, ekcema, hroničnog umora, trovanja hranom, gubitka kose, visokog krvnog pritiska, gojaznosti i drugih zdravstvenih problema. Zaštitite svoj organizam ovom kombinacijom prirodnih antibiotika!

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

i las k u

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

vantna medicina je simbioza holističkog, tj. celovitog pristupa lečenju čoveka potpomognuta modernom tehnologijom, objedinjenje energetske i moderne, komplementarnih i alternativnih grana medicine. Ubrzanim razvojem moderne, pre svega kompjuterske tehnologije, postaje sve pristupačnija i ima sve više pristalica i u zvaničnoj medicini. Razvoj moderne fizike je čovečanstvo doveo do saznanja da je suština života i svega što nas okružuje energija. Na korigovanju energetskih tokova u organizmu zasniva se novi medicinski pristup pod nazivom kvantna medicina. Svaka ćelija predstavlja elektromagnetnu jedinicu koja šalje elektromagnetne talase koji su rezultat biohemijskih procesa u njoj. Kada se normalno elektromagnetno polje u ćelijama poremeti menjaju se i biohemijski procesi, što dovodi do raznih oboljenja. Promene prvo nastaju u elektromagnetnoj aktivnosti i na bioenergetskom nivou, a potom dolazi i do vidljivih organskih promena, do bolesti. Holistički pristup lečenju posmatra čoveka i život, a samim tim i zdravstvene probleme kao splet energetskih oblika i vibracija, koji su opet u stalnoj promeni i dinamičkom (dis)balansu. Kvantni pristup lečenju se zasniva na činjenici da je svaki živi organizam izvor elektromagnetnog zračenja. Dijagnoza se zasniva na činjenici da zdravi organi ili delovi tela šalju zdrave vibracije (frekvencije), za razliku od bolesnih izobličenih talasa. Zahvaljujući modernoj tehnologiji danas smo u mogućnosti da merimo te vibracije, a zatim da ih terapeutski korigujemo, lečimo. Stimulusi, elektromagnetni im-

Medicina 21. veka

Kvantna medicina

pulsi, frekvencije, koji se šalju u telo u toku terapije zapravo stimulišu telo na samoizlečenje. Često ove moderne tehnike lečenja zovemo medicinom 21. veka. Međutim, već hiljadama godina su poznata znanja i veštine zdravog života, preventive i lečenja u sklopu tradicionalne kineske medicine (akupunktura, herbalistika, tai-chi, chi gong), indijske ajurvede, joge, aromaterapije, kristaloterapi-

Kvantna medicina je jedan fokusirani set terapijskih i dijagnostičkih metoda koji se temelje na interakcijama niskoenergetskih (kvantnih) doza ekološki čistih elektromagnetnih zračenja sa informatičko-energetskim strukturama organizma. Cilj kvantne medicine je obnavljanje homeostaze na informacionom, energetskom i somatskom (strukturnom) nivou. Suština (bit) kvantne dijagnostike je pronalazak uzroka promena u organizmu s ciljem preporuka za pravilnu metodu oporavka, a bit kvantne terapije je podsticanje vlastite vitalne energije za samooporavak organizma pomoću delovanja prirodnog zračenja male snage na koje je čovek navikao tokom evolucije. Svrha kvantne medicine je vrlo plemenita: ne lečiti bolest, već harmonizovati odnos “čovek - priroda” pomoću prirodnih metoda i načina. Kvantna medicina predstavlja hrabar pokušaj da se živi organizam vrati u normalni prirodni elektromagnetni sistem u kojem se i pojavio život na Zemlji i iz kojeg je savremeni čovek bio tragično

Doktorka Radojka Prelević radi kao lekar kvantne medicine u Mančesteru, gde živi 25 godina, ali u Beogradu ima ordinaciju “Quantum One”, gde prima pacijente jednom mesečno. Aktivan je član Kraljevskog društva lekara Velike Britanije, član je Britanskog udruženja alternativne medicine, član je Kineskog medicinskog instituta u Londonu (završila i akupunkturu), Britanskog udruženja energetske medicine, a budući da poslednjih godina radi i u Beogradu, član je Srpske lekarske komore, Udruženja akupunkture i Kvantne medicine pri Srpskom lekarskom društvu.

i brutalno izvađen zahvaljujući izmišljenim generisanim tehnološkim uslovima moderne civilizacije. Istočna medicina kaže da se svaka jedinica Svemira (od najsitnije čestice do zvezdanog diva) neće razboleti i, štaviše, umreti dok se njeni informaciono-energetski procesi koji se u njoj razvijaju nalaze u strogom skladu sa sličnim procesima koji se odvijaju u svemiru. U današnje vreme traje zapanjujuća tehnološka eksplozija, što je rezultovalo pojavom većeg broja visokotehnoloških izuma: mobitela, televizora, računara, radarskih sistema, automobila, itd. Sva ta čuda su učinila naš život zaista čarobnim i prisilila nas da zaboravimo da magnetno polje, koje samo po sebi grubo, narušava normalnu elektromagnetnu okolinu našeg doma i direktno utiče na naš imuni sistem koji se tokom biološke evolucije nikada pre nije suočio s takvom količinom elektromagnetnih faktora i stoga ne zna kako treba reagovati! Imunološkom sistemu je potrebno duže vremena da bi se navikao na pojavu novog faktora i

je, terapije zvukom, plesom, travarstvo raznih kultura…itd. Sve ove metode posmatraju čoveka kao sklad ili nesklad tela, uma, duše i okoline; znači kao celinu. Razvojem elektronike, kibernetike i kompjuterske tehnologije ova hiljadugodišnja znanja dobijaju potvrdu i u zvaničnoj nauci, a to je činjenica da je naše telo u suštini kondenzovana energija koja se brzo kreće na bezbroj različitih vibracija. Ako znamo da ih detektujemo i razumemo, znaćemo i da prepoznamo “pravilne informacije od izmenjenih informacija” i da njihovim korigovanjem dovedemo telo u stanje ekvilibrijuma - biološkog zdravlja. Ponovnim uspostavljanjem “međusobne komunikacije” među ćelijama za vreme terapeutske procedure mi zapravo započinjemo “proces izlečenja”. U knjizi “Vibratorna medicina” dr Richard Gerber objašnjava da: ”Ajnštajnova teorija, primenjena na vibratornu teoriju, ljudska bića vidi kao mrežu kompleksnih energetskih polja koja reaguju sa fizičko-ćelijskim sistemom. Saznanja da je sva materija energija u neprekidnom kretanju, temelj je shvatanja da ljudska bića posmatramo kao energetske dinamičke sisteme. Dakle, osim anatomsko-morfološke strukture organizma koju vidimo očima, postoji i tzv. elektromagnetni kostur čoveka kroz koji cirkulišu elektromagnetni talasi stvarajući vlastito koherentno polje čoveka.

naučio da pravilno reaguje. I zato svu ovu situaciju neuro-imuno-endokrini kompleks organizam usvaja kao kontinuirani stres koji je postao norma našeg života! Stanje stalnog napona brzo dovodi bilo koji sistem organizma do stanja kompletne potrošnje. Međutim, imuni sistem ne sme odmah koristiti sve svoje (ponekad i zadnje!) resurse, jer treba imati i zalihe “za crne dane”. Uz pomoć kvantne terapije, tretman za tretmanom, korak po korak, organizam obnavlja svoju jedinstvenu univerzalnu prirodnu apoteku, svoj ogromni borbeni potencijal, svoju sposobnost za popravku i samoizlečenje! Kvantna terapija blagotvorno deluje na somatske (telesne, materijalne), strukture organizma: aktivira tonus imunog sistema, stimuliše procese mikrocirkulacije, normalizuje metabolizam, snižava nivo endogene intoksikacije i otklanja stres. Ako uz to bolesnik koristi lekovite i energetske prirodne preparate stare Istočne medicine do kompletnog isceljivanja dolazi brže, efikasnije i lakše....

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Kontakt: Milutina Milankovića 1 Radno vreme: pon-pet od 10:00 -18:00 011/ 6144-714; 060 / 47-55-714; 065 / 47-55-714

www.quantumone.org quantumone1@gmail.com

Prednosti kvantne medicine: Neinvazivna metoda • Bez štetnog delovanja na ljudski organizam • Primenjiva individualno bez kontraindikacija prema starosnoj dobi ili polu • Visoki stepen sigurnosti • Izbegnuta mogućnost “greške terapeuta” jer je potpuno kompjuterizovana visoko precizna tehnologija • Automatsko beleženje svih analiziranih podataka i terapeutskih parametara • Neograničene mogućnosti primene u terapijske svrhe

Baza podataka sadrži 330.000 informacija koje su raspoređene u 222 kategorije. Klasifikacija je napravjena radi preglednosti i sistematizacije u radu; npr. jedna kategorija sadrži sve kosti u našem telu, druga kategorija sadrži mišiće itd. Ali iskusan lekar može da koristi svoje znanje i kombinuje u svom radu bilo koju kategoriju kada sumnja da je potrebno odvojiti problem u nekom organu, delu tela ili tkivu, npr. Ako je problem lociran na zglobu kolena, može se tražiti informacija koja se odnosi na kosti, na mišiće, na zglobnu kapsulu, na ligamente, tetive, krvne sudove, nervna vlakna, itd. koji imaju u tom kolenu značaja da budu pregledani. Ako se posumnja da je u pitanju infekcija, lekar može da traži u kategorijima patoloških bakterija, virusa, parazita itd… koje nude ukupno za pretragu bazu od 11.500 bakterija ili pak 780 parazita, oko 2.800 virusa, 424 kancer markera, nešto manje od 5000 enzima, više od 780 hormona. Kod odabiranja adekvatne terapije na raspolaganju su svi farmaceutski registrovani preparati, lekovi po generičkom nazivu klasifikovani, a isto tako i herbalna medicina, kineska, indijska, japanska, tibetanska, homeopatska ili bilo koja druga vrsta priznate herbalne terapije koja se može koristiti u procesu izlečenja. Naš sistem e-lybra spada u najsavremenije aparate iz ove oblasti u svetu. • Potpuno kompjuterizovan sa velikom bazom podataka; • Prikaz detaljnih informacija o stanju u kojem se može nalaziti vaše telo; • Daljinska terapija preko microchipa; • Može da otkrije preko 11.500 bakterija, nekoliko stotina parazita i hiljade virusa; • Detektuje 424 tumor markera Već 25 godina postojimo na tržištu Engleske i 48 zemalja širom sveta kao vodeći u oblasti kvantne medicine. Aparat već neko vreme uspešno se koristi u BiH (Tuzla, Prijedor u RS), u Srbiji (Niš, Novi Sad, Beogradu).

R&B Healthwise Ltd, UK - Zvanični distributer za Balkan dr.rada@btconnect.com; Tel:+447966016586; 1625533559 Vršimo obuku (edukaciju lekara) za rad sa e-lybra uz izdavanje sertifikata validnog u svim evropskim zemljama 57

S T O M A T O L O G I J A

ubitak prirodnog izgleda zuba (lom, abrazija, promjena boje zuba, karijes) može se nadomjestiti pojedinačno u vidu krune. Ali ako je u pitanju gubitak više zuba (izvađeni zubi, traumom oštećeni zubi ili zbog bolesti uništeni zubi) tada rehabilitaciju vršimo zubnim mostovima. Zubi izrađeni od cirkon-oksidne keramike imaju izrazito veliku mehaničku otpornost, visok stepen transculencije te je prelamanje svjetlosnih zraka jednako kao kod prirodnog zuba, dok iz dubine zubnog mesa (gingive) ne prosijava tamna boja, što ostetiku zubala čini potpuno prirodnom. A sve to se postiže na potpuno prirodan i nimalo štetan način zato što u podlozi nema metala nego čista cirkonosnova. Ovu keramiku krasi i dimenzijska stabilnost i izvrsna biokompatibilnost (ne uzrokuje alergijske reakcije okolnih tkiva). Sve navedeno je jedna potpuno nova forma medicinskog materijala koja zadovoljava sve želje pacijenta. Zato pacijenti koji su sa ovim upoznati, a odluče se za ovu stomatološku tehniku, mogu računati provjereno na ljepotu zubala bez štetnih posljedica na duži vremenski period. Ovom stomatološkom tehnikom dobija se zdrav izgled okolnog zubnog mesa, tj. gingive, jer se ovim postupkom neće promijeniti njen zdrav, ružičast izgled zato što ovdje u osnovi nema metala koji može dovesti do pojave crnog ruba.

Nakon urađene preparacije uzima se otisak, a pacijent u međuvremenu dobija privremene krunice, tako da nijednog trenutka nije narušena njegova sociodruštvena aktivnost. Kompjuterska izrada ovih krunica, kao i sve osobine samog materijala, rezultira visokom preciznošću, kvalitetom i estetikom. Cirkonijum keramičke krunice ili bezmetalne krunice predstavljaju alternativu metalokeramičkim krunicama (navlakama). Ovo je standard u protetskoj rehabilitaciji u Evropi i Americi, a u zadnje vrijeme se primjenjuje i kod nas, otkako su zubotehničke ordinacije nabavile najsavremenije aparate. Cirkonijum se izrađuje pomoću kompjuterskih elemenata od original58

Stomatologija

Ljepota bez štetnih posljedica Cirkon-keramika kao novi trend, kada su u pitanju fiksni protetski radovi, je definitivno pravi izbor kada se želi dobiti vrhunska estetika zuba.

Dr stom. Dajana Kalamanda, stomatolog

nih materijala, a pacijent dobija sertifikat o kvalitetu materijala i izrade. Korisno je napomenuti prednosti cirkonijuma u odnosu na metalne elemente u stomatologiji. A to su: biokompatibilnost sa tkivima u ustima zbog činjenice da je cirkonijum bioinertan i ne izaziva nikakve alergijske reakcije, smanjen je rizik od iritacije zubnog živca zbog male termičke provodljivosti ovog materijala i potrebne minimalne preparacije zuba, dugotrajni rezultati zbog visoke mehaničke otpornosti i potpunog odsustva korozije u ustima. Poznato je da pljuvačka može djelovati kao elektrolit ako ima više različitih metala u ustima, takođe, ne izaziva tamnu prebojenost gingive oko vrata keramičke krunice koja se ponekad može pojaviti kod zuba sa metalnom podlogom, a samim tim je i veća transparentnost u odnosu na metalokeramiku. Važno je napomenuti da je sama zubotehničarova izrada cirkonijum keramičke krunice kompjuterski kontrolisan process, CAD/CAM tehnologija (Computer Assisted Design/Computer Assisted Manufacturing) koji omogućava da se napravi identična kopija otiska koji uzima stomatolog na obrušenim zubima u digitalnom obliku.

Odgovarajući aparat laserski skenira model sa preciznošću od deset mcm te je zato veoma bitno da stomatolog uradi vrlo precizno brušenje zuba, jer se i najmanja nepravilnost prenosi u digitalnu formu. Nakon tih priprema, specijalni softver dizajnira cirkonijum podlogu na zubima i sam određuje debljinu materijala koja je potrebna za svaki slučaj posebno. Za tako odrađeni protokol, proizvođač daje garanciju da mostovi mogu da izdrže sva mehanička naprezanja u ustima i da neće doći do loma i oštećenja. Poslije oblikovanog dizajna, blok cirkonijum-oksida ojačan itrijumom, se ubacuje u mašinu i ona ga kompjuterskim produzetkom obrađuje do konačnog oblika. Takav skelet se ubacuje u peć i sinteruje na 1500 stepeni, poslije čega dobija izdržljivost da izdrži 1300 MPa u jednoj tački. Krune služe kao rješenje za zube nepravilnog oblika, veličine ili položaja te za zube kojima je promijenjena boja, te zubi koji na sebi imaju mrlje, fleke i jako vidljive plombe. Cirkonijum krunice predstavljaju zamjenu klasičnih keramičkih krunica. Zbog odsustva metala ispod keramike, zub dobija transparenciju i prirodan izgled, tako da ga je teško razlikovati od drugih zuba. Vrlo često, kao uvod u pune krune, najpopularnije su ljuspice (venir ili laminat) jer pacijenti često imaju veliki strah od brušenja zuba. Imajući u vidu da ovdje nema metala, brušenje kraće traje, ugodnije je za pacijenta, a jezgro na koje se nanosi keramika omogućava nijanse kako bijele, svjetlije, tako i transparentnije. Cirkonijum krune su nekoliko puta čvršće i dugotrajnije od metalnih, zato nema zabranjene hrane. Slobodno se mogu konzumirati sve vrste namirnica, bez straha da bi moglo doći do oštećenja zuba. Treba napomenuti da kiselo, slatko, slano, toplo i hladno ne utiče na cirkonijum krune.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

inistar zdravlja u Vladi Republike Srbije ass dr Zlatibor Lončar dočekuje nas u svom kabinetu, a prijatno smo iznenadjeni što, na inače vrlo sredjenom ministrovom radnom stolu, pored ostalih materijala, vidimo i dva poslednja časopisa „Medici.com“. Kako je ovo naš prvi ekskluzivni intervju sa ministrom, upoznajemo ga ukratko da časopis “Medici.com”, bez prestanka, izlazi već 14 godina, da se izdaje u Banjaluci i da je jedinstven na prostorima bivše Jugoslavije. Čita se u svim republikama, a najviše u Republici Srpskoj, celoj BiH, Srbiji i Crnoj Gori. Ima važnu ulogu u uspostavljanju medicinskih komunikacija, razmeni iskustava između lekara, uspostavljanju saradnje između zdravstvenih ustanova, a naročito sa Republikom Srpskom u okviru Sporazuma o specijalnim vezama Srbije i Republike Srpske. Saznajemo da i pored mnogo obaveza u Ministarstvu, u Urgentnom centru KCS, ministar redovno prati i naš časopis, smatra ga vrlo kvalitetnim. Ističe važnost naše stalne rubrike “Zdravstvo Srbije”koja prati aktuelnosti u zdravstvu Srbije. Od kada je ass. dr Zlatibor Lončar imenovan 27.4.2014. za ministra, kao mlad i energičan čovek ali iskusan hirurg, koji je kao odličan student potekao u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije i prošao sve lestvice od specijalizanta do načelnika odeljenja, direktora Urgentnog centra, pomoćnika direktora KCS za medicinska pitanja, pokrenuo je u veoma složenom sistemu zdravstva Srbije niz aktivnosti. Ponovo se započelo sa transplantacijom organa, uvodi se integrisani informativni sistem, započeta je racionalizacija - smanjenje broja nemedicinskog osoblja, a povećanje medicinskog (lekara, sestara), radi se na unapređenju kvaliteta stalnim kontrolama zdravstvenih ustanova u celoj Srbiji, na postepenom uključivanju privatnog sektora, proširena je A lista novim inovativnim lekovima, otvaraju se vrata medicinskom turizmu, stomatologija, plastična i rekonstruktivna hirurgija, banjska lečilišta i dr. Iako su potrebe velike, a izdvajanja za zdravstvo skromna, Ministarsvo čini velike napore da zdravstvo Srbije ide u korak sa zdravstvom ne samo u region, već i u EU, sa ciljem da se dostignu svetski standardi. 60

Intervju:

Ass. dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Zlatibor Lončar je specijalista opšte hirurgije i ministar zdravlja. Rođen je 1971. godine u Beogradu. Oženjen je i ima jedno dete. Lončar je osnovnu i srednju školu završio u Beogradu. Po završetku srednje škole upisao je Medicinski fakultet u Beogradu, koji je završio u školskoj 1996/1997 godini sa prosekom 8,50. Naredne godine je završio pripravnički staž u Kliničkom centru Srbije. Po polaganju pripravničkog ispita, za oblast specijalizacije na matičnom fakultetu je odabrao opštu hirurgiju i položio je specijalistički ispit 2003. godine. Tokom studija, ali i po završetku istih, učestvovao je u izradi više naučno-istraživačkih radova kao autor i koautor. Zlatibor Lončar se usavršavao i u inostranstvu – završio je specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije 2001. godine u bolnici Hameršmit (Hammersmith), u Londonu. Nakon pet godina se dodatno usavršavao u istoj bolnici. Godine 2011. je završio kurs iz transplanticione hirurgije jetre u Kraljevskom koledžu (Kings college) u Londonu. Lončar je bio načelnik intezivne nege na Odeljenju hirurgije I, Klinike za hirurgiju Urgentnog centra, Kliničkog centra Srbije od 2010.godine. Dve godine kasnije postao je direktor Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije i pomoćnik direktora Kliničkog centra Srbije za medicinska pitanja. Godine 2013. imenovan je za načelnika Odeljenja za transplantaciju. Postavljen je na poziciju ministra zdravlja Republike Srbije 27. aprila 2014. godine, a tu poziciju zaslužio je i u novoj vladi Srbije, formiranoj 11. avgusta ove godine.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Teško, skoro je nemoguće u jednom intervjuu obuhvatiti sve, pokušavamo da, koliko je to moguće, izdvojimo prioritete, i postavimo najaktuelnija pitanja, uz dogovor da ćemo u nekom od narednih brojeva nastaviti razgovor. Razgovor ministra zdravlja ass. Zlatibora Lončara i predstavnika časopisa “Medici.com” Radenka-Radeta Karalića počinjemo konstatacijom i pitanjem: Mnoge probleme ste nasledili. Šta su trenutni prioriteti i šta posebno izdvajate da ste uradili u ovom relativno kratkom periodu? Prioriteti su nam da kroz rešavanje zatečenih problema, ali i sprovođenjem reformi, učinimo da naše zdravstvo bude kvalitetnije, brže i efikasnije... Taj posao smo već započeli, a on se ogleda u povećanom broju odobrenih specijalizacija, zapošljavanju mladih lekara, renoviranju i izgradnji nove zdravstvene infrastrukture, unapređenju i donošenju novih zdravstvenih zakona... U ovom trenutku najviše pažnje će se obratiti na prevenciju i skrininge, konačno rešavanje lista čekanja, na brigu o starima, unapređenje gerijatrije, palijative, na implementaciju novog informacionog zdravstvenog sistema, nabavku neophodne dijagnostičke opreme. Mnogo je posla pred nama, a mnogo smo problema nasledili. Nismo se sakrili od njih, već smo se uhvatili u koštac i počeli da ih rešavamo. Obezbedili smo nove linearne akceleratore, kupili Gama nož, formirali Budžetski fond za slanje dece u inostranstvo, nabavili 64 nova sanitetska vozila, završava se izgradnja Kliničkog centra Niš u kome je počela da radi i najsavremenija kardiohirurgija kod nas i gde se očekuje 300 operacija do kraja godine, očekuje se konačan početak izgradnje novog Kliničkog centra Srbije... Godinama se govori o reformi zdravstva. Da li ste zadovoljni postignutim i koji su ciljevi? Svima nam je, kao što sam već rekao, cilj da srpsko zdravstvo bude bolje, kvalitetnije i efikasnije. Sve što radimo, radimo da bismo do tog cilja došli. Reforma zdravstva je jedan širok i opšti pojam. Reforme zdravstva se u pojedinim državama Evrope sprovode neprekidno gotovo 30 godina. Ono što je moj cilj, jeste da se u zdravstvu uspostavi sistem koji će biti funkcionalan i za građane i za zaposlene u tom sistemu, a koji, pre svega, neće zavisiti od čoveka koji je na njegovom čelu. Sve izmene i reforme moraju da vode u tom pravcu.

Da li ste zadovoljni izdvajanjem za zdravstvo iz budžeta Srbije? Za zdravstvo se iz budžeta Srbije izdvaja u skladu sa mogućnostima u državnoj kasi i propisanom finansijskom politikom. Na nama je da taj budžet iskoristimo na najbolji mogući način, transparentno i odgovorno. Zato nam je veoma važan novi informacioni sistem u zdravstvu, koji će nam omogućiti da u svakom trenutku pratimo koliko se čega troši u zdravstvenim ustanovama, od lekova do materijala, kao i ko i koliko radi. Kako se u zdravstvu može najracionalnije uštedeti? Štednja u zdravstvu počinje od preventivnih pregleda i skrining programa. Pojedine zemlje EU imaju procentualno i više onkoloških bolesnika, ali mnogo manju smrtnost, nego što je to kod nas. Pre svega, iz razloga ranog otkrivanja maligniteta. Ne samo što se time mogućnost izlečenja povećava do 100 odsto, već što su lečenja kasnijih faza kancera izuzetno skupa. Ostvarenim uštedama, kroz preventivu i skrining programe, stvaraju se dodatni uslovi za ulaganje u nove, inovativne terapije i druga slična ulaganja. Šta biste, pored već u najkraćem iznetog, posebno istakli da ste uradili za poslednje dve godine od kada ste ministar? U poslednje dve godine, koliko sam ja ministar, srpsko zdravstvo je napredovalo šest mesta na EHCI listi. Dotle je godinama bilo ubedljivo poslednje. Svesni smo problema ali, kao što vidite, rešavamo ih. Neke je moguće lakše i sa manje napora rešiti, a za neke je po-

trebno i značajno ulaganje. Sačekajmo kraj ovog mandata, pa da onda ocenimo stanje u našem zdravstvu. Takođe, za ove dve godine odobrili smo gotovo 4.000 specijalizacija i užih specijalizacija, zaposlili smo više od 3.000 medicinskih radnika, od toga bar 1.400 lekara. Svi su zaposleni putem konkursa, koje su raspisale zdravstvene ustanove. Ne vredi nam da razvijamo zdravstvenu infrastrukturu ako nema ko da radi. Zato smo i olakšali odobravanje specijalizacija, koje godinama ranije nisu odobravane, pa smo sad došli u situaciju da imamo manjak stručnjaka u određenim oblastima. Tako nešto više nikada ne sme da se dogodi. Započeli smo sređivanje zdravstvenih ustanova širom Srbije. Do kraja sledeće godine taj posao mora da bude završen i da nas više ne bude sramota kad uđemo u neku zdravstvenu ustanovu. Ne treba one da izgledaju ne znam kako, već da su okrečene, uredne, čiste i da može da se uđe u toalet. Nekima je ovaj posao delovao smešno, ali u pojedinim zdravstvenim ustanovama nije ništa rađeno 20 i više godina. Pored toga, radi se na konačnoj realizaciji ogromnih projekata za naše zdravstvo, kao što je izgradnja Tiršove 2, Onkologije 2, Dedinja 2, završetak projekta rekonstrukcije četiri klinička centra... Kada se, posle godinama unazad više pomeranih rokova, napokon realno može očekivati izgradnja KCS? Izgradnja Kliničkog centra, za šta su obezbeđena sredstva iz kredita Evropske investicione banke još 2006. godine,više puta je gromoglasno najavljivana proteklih godina i da je bilo više sposobnosti mi bismo sada pričali u novom Kliničkom centru. Nakon deset godina, najzad nas očekuje početak izgradnje novog Kliničkog centra Srbije, čime će sve nedoumice oko dosadašnjih problema biti otklonjene. Projekat je rađen u skladu sa najsavremenijim građevinskim propisima i bezbednosnim procedurama. Da li imate razumevanja Sindikata u započetoj racionalizaciji zdravstvenog sistema? Među prvima smo potpisali Kolektivni ugovor sa predstavnicima svih sindikata u zdravstvu i time definisali zajedničke interese. I predstavnici sindikata i mi smo saglasni da postoji višak zaposlenih u zdravstvu, ali pre svega nemedicinskog osoblja, i da to treba rešavati. Da li treba da vam kažem da smo u nekim zdravstvenim ustanovama u Srbiji, kad smo preuzeli Ministarstvo 61

Z D R AV S T V O - S R B I J A

zdravlja, zaticali situacije da ima više vozača nego lekara. Ne želimo da se to više ikada dogodi. Zato ulažemo u specijalizacije, u zapošljavanje medicinskog kadra i sa tim ćemo nastaviti, u skladu sa propisanim normativima i realnim potrebama. Šta preduzimate u borbi protiv korupcije u zdravstvu? Korupcija u zdravstvu mora da ima svoje ime i prezime, mora da bude personalizovana. Ne može više da se pojam ‘belih mantila’ izjednačava sa korupcijom. Opšte je poznato da sam odmah po stupanju na dužnost zahtevao nultu toleranciju prema korupciji. Za ovakav stav dobio sam nedavno podršku i od predsednika SANU prof dr Vladimira Kostića. Mislim da ova naša rešenost da iskorenimo korupciju u zdravstvu, već donosi rezultate. Pozvali ste zdravstvene ustanove, bolnice, poliklinike, ordinacije koje ispunjavaju uslove za obavljanje delatnosti iz oblasti stomatologije i plastične rekonstruktivne hirurgije da se prijave i priključe promociji medicinskog turizma u Srbiji. Posle ovih intervencija potreban je i oporavak pacijenata. Da li je moguće poziv proširiti i na naše vrhunske specijalne bolnice – banjska lečilišta? Ministarstvo zdravlja Republike Srbije poziva sve zdravstvene ustanove, koje su ispunile uslove prema postojećem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti prilikom registracije (bolnice, poliklinike, ordinacije...), odnosno koje su registrovane u Agenciji za privredne registre ili u Trgovinskom sudu, a obavljaju delatnosti iz oblasti stomatologije i plastične i rekonstruktivne hirurgije, da se prijave Ministarstvu zdravlja na mail, ukoliko su zainteresovani da se priključe promociji medicinskog turizma u Srbiji. U okviru ove akcije Ministarstva zdravlja zdravstvenim ustanovama koje ispune kriterijume biće omogućena promocija na svim nastupima naše države u inostranstvu, a u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacije, Privrednom komorom Srbije, Turističkom organizacijom Srbije, Nacionalnom asocijacijom turističkih agencija Srbije (YUTA), osiguravajućim kućama i svima ostalim koji mogu da doprinesu razvoju medicinskog turizma u našoj zemlji. Saglasan sam sa Vašim predlogom da se u akciju Ministarstva zdravlja za promociju medicinskog turizma uključe i naše najbolje specijalne bolnice – banje. U tom smislu pokrenuću inicijativu. 62

Najvažniji ciljevi u narednoj godini: 1. Unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou kroz unapređenje rada u oblasti prevencije i sprovođenju skrining programa, ranog otkrivanja i lečenja hroničnih nezaraznih bolesti koje u najvećoj meri opterećuju zdravlje stanovništva u Srbiji i uvođenje novih, visokorazvijenih zdravstvenih tehnologija kroz nabavku aparata neophodnih za lečenje obolelih od malignih bolesti, u cilju dostizanja standarda EU. 2. Informatizacija zdravstvenog sistema, povezivanjem zdravstvenih ustanova kroz uspostavljanje i dalji razvoj integrisanog informacionog sistema, koji je započet u 2016. godini. 3. Izrada jedinstvenog registra obolelih od dijabetesa. Procena je da oko 700.000 ljudi boluje od dijabetesa u Srbiji, a čak njih oko 250.000 to ne zna. Uzimajući u obzir da su tzv. direktni troškovi lečenja dijbetesa u Srbiji 2013. godine iznosili oko 230 miliona evra, jasno je koliko je značaj ranog otkrivanja ovog oboljenja i njegovog adekvatnog i pravovremenog lečenja; 4. Nastavak opremanja i uređenja zdravstvenih ustanova. Opremanje novog Kliničkog centra Niš. Više od 30 godina u Srbiji nije izgrađena slična zdravstvena ustanova. Sa 46.000m2 i najsavremenijom opremom predstavljaće ponos srpskog zdravstva i biće među najmodernijim klinikama u ovom delu Evrope. Paralelno s tim, nastaviće se radovi na uređenju svih zdravstvenih ustanova u Srbiji u pogledu krečenja, sređivanja fasada, popravci mokrih čvorova itd;

5. Nabavka još šest linearnih akceleratora neophodnih za lečenje obolelih od malignih bolesti, kao i adaptacija i izgradnja bunkera za njihov smeštaj, što će doprineti unapređenju kvaliteta sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, odnosno dostizanju standarda Evropske unije (jedan aparat na 250.000 stanovnika). 6. Oboleli od retkih bolesti su lica obolela od određenih specifičnih, retkih bolesti čije je lečenje doživotno i više desetina puta skuplje od lečenja drugih osiguranih lica (urođene bolesti metabolizma, retki tumori i sl.). Iz tog razloga sredstva za ove namene su u budžetu za 2017. godinu povećana za 55% u odnosu na 2016. godinu i planirana su u iznosu od 1.100.000.000 dinara. Inače, retke bolesti su u budžetu bile prepoznate tek 2012. godine, kada je izdvojeno 130 miliona dinara, 2013. godine je bila obezbeđena ista suma, 2014. godine 260 miliona, 2015. godine 335 miliona, a 2016. godine 600 miliona. U dogovoru sa Svetskom bankom i MMF-om od 2017. godine će se ugovori za lekove sklapati na više godina, minimum tri, kako bi se postigla bolja cena i redovno snabdevanje tržišta. Mnogo Vam Hvala gospodine ministre što ste i pored prezauzetosti odvojili vreme za naš razgovor. Koristimo priliku da Vama, Vašoj porodici i saradnicima poželimo mnogo sreće i uspeha u Novoj 2017. godini, uz želju da sve što ste planirali realizujete u interesu pacijenata, medicinskog osoblja, građana i društva u celini.

azgovor sa direktorkom Doma zdravlja Savski venac dr Dubravkom Miljuš, spec. maksilofacijalne i oralne hirurgije, ekskluzivno za časopis “Medici.com” vodio je Radenko-Rade Karalić. Dom zdravlja “Boris Kidrič” je, verujem, najpoznatiji dom zdravlja u Beogradu. Kada je osnovan? Kako je sve počelo? Kako je sada? Rešenjem Narodnog odbora grada Beograda, 28.4.1953. godine osnovan je III dom narodnog zdravlja, koji je 1956. godine registrovan je pod nazivom III dom narodnog zdravlja «Boris Kidrič», a 1991. godine Rešenjem Skupštine opštine Savski venac, promenjen je naziv u Dom zdravlja Savski venac. Dom zdravlja obavlja vanbolničku zdravstvenu delatnost iz oblasti primarne zdravstvene zaštite u objektima sedišta Doma zdravlja i u šest zdravstvenih ambulanti na prostoru ukupne površine oko 9.000 m2. Navedeni kapaciteti zadovoljavaju potrebe za nesmetan rad, odnosno uslove za pružanje primarne zdravstvene zaštite u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe. Da li vaša ustanova radi u skladu sa međunarodnim standardima? Da li vodite računa o kvalitetu pružanja zdravstvene usluge? Dom zdravlja je ustanova sa sertifikatom Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova na period od sedam godina, za period 2013-2020. godine, što je dokaz visokog kvaliteta pružanja usluga i brige za bezbednost pacijenata. Vi ste direktor od juna 2015. godine? Kakvo ste stanje zatekli u Domu zdravlja? Zatekla sam brojne finansijske i organizacione probleme, ali sam uspela da mobilišem kolektiv da se trudi, održi nivo kvaliteta zdravstvene zaštite i da ga svake godine podigne za stepen više kako bismo sugrađanima pružili zdravstvenu zaštitu na najvećem nivou kvaliteta i bezbednosti. Da li ste zatekli i nasleđene dugove. Ako jeste, kako i iz kojih sredstava ih vraćate. Imate li i drugih prihoda osim RFZO? Dugovi prema Republičkom fondu zdravstvene zaštite iz perioda poslovanja do 2015. godine se sukcesivno vraćaju.

Predstavljamo

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Dom zdravlja Savski venac Dr Dubravka Miljuš, spec. maksilofacijalne i oralne hirurgije. Završila studije na Stomatološkom fakultetu u Beogradu, završila specijalizaciju iz oralne hirurgije na Stomatološkom fakultetu u Beogradu i upisala magistarske studije na Stomatološkom fakultetu iz naučne oblasti oralna hirurgija. Član Predsedništva Udruženja maksilofacijalnih hirurga Srbije U četvorogodišnjem mandatnom periodu obavljala je dužnost direktora Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu, a potom je imenovana za direktora Doma zdravlja Savski venac.

Dom zdravlja intenzivno učestvuje u postupcima javnih nabavki za obavljanje preventivnih i periodičnih pregleda radnika, kako bi stekao sopstveni prihod i u što kraćem roku vratio nasleđena dugovanja. Ministarstvo zdravlja je donelo Rešenje polovinom 2016. godine, kojim je utvrđena ispunjenost uslova za obavljanje lekarskih pregleda za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti fizičkih lica za držanje i nošenje oružja, kao i Rešenje kojim je utvrđena ispunjenost uslova za vršenje pregleda pomoraca, čime je Domu zdravlja otvorena mogućnost za dodatno sticanje sopstvenog prihoda. Saznali smo da je broj pacijenata koji se leče u vašoj ustanovi dvostruko veći od broja stanovnika na opštini Savski venac. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na teritoriji opštine Savski venac živi 37.779 stanovnika, a u Domu zdravlja ima registrovanih 76.907 korisnika. Kako to komentarišete? To je kompliment za naš dom zdravlja. Ljudi žele da se leče kod nas jer, verujem, prepoznaju kvalitet. Kroz dinamič-

nost, fleksibilnost, dostupnost, doprinosimo stalnom unapređenju i očuvanju zdravlja korisnika. Programe prevencije i lečenja Dom zdravlja ostvaruje profesionalnošću, inovativnošću, uz prijateljski pristup u radu sa korisnicima. Dom zdravlja ima za cilj da postane vodeća ustanova u okruženju i bude korisnicima u očuvanju i unapređenju zdravlja. Naš razvoj temelji se na stvaranju najviših standarda kvalitetne i bezbedne zdravstvene usluge, koji će zadovoljiti zahteve i potrebe korisnika. Vaša vizija razvoja Doma u budućnosti? Dom zdravlja radi opredeljen vizijom da svakodnevno pruža blagovremenu, kvalitetnu, savremenu, multidisciplinarnu uslugu, poštujući bazične etičke principe, savremena znanja i vodiče dobre prakse. Strateškim planom Doma zdravlja za period 2014-2019. godina opredeljene su: Misija Pružanje kvalitetne zdravstvene usluge na primarnom nivou, uz efikasno korišćenje postojećih resursa, kontinuirani 63

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ustanovu u odgovarajućoj oblasti rada, odnos broja pacijenata, pruženih usluga u preventivnom i kurativnom delu, prosečna ocena za sve izabrane lekare na nivou Doma zdravlja Savski venac je 5,18, što je najbolja ocena među domovima zdravlja u Beogradu. Stručni organi Doma zdravlja su angažovni na realizaciji i unapređenju kvaliteta stručnog rada u Domu. Redovno se prate pokazatelji kvaliteta stručnog rada, izvršenje Plana rada, izveštaji Komisije za unutrašnju proveru kvaliteta, realizacija ciljeva i zadataka iz planskih dokumenata, kao i realizacija Plana stručnog usavršavanja, primena stručno metodoloških uputstava i pravilnika iz domena sprečavanja bolničkih infekcija, kao i svih procedura kojima su definisana pravila stručnog rada. U Domu zdravlja Savski venac je okrad na unapređivanju zdravlja korisnika i sticanju znanja i stručnosti zaposlenih. tobra 2009. godine osnovan Metadonski centar, kao deo projekta „Programa smanjenja štete za korisnike droga“ koVizija Savremena, efikasna, akreditova- ji je finansiralo Ministarstvo zdravlja uz na zdravstvena ustanova, koja svoj rad pomoć Global fonda i NVO Lekari sveta. obavlja po najvišim standardima. Završetkom projekta u junu 2014. godine Metadonski centar je organizaciono Vrednosti pripojen Domu zdravlja. Trenutno je jeStručan, odgovoran i posvećen od- dini u primarnoj zdravstvenoj zaštiti koji nos prema pacijentu i međusobni odnosi vodi brigu o ovim korisnicima. zaposlenih, zasnovani na toleranciji, uvaPosebna briga posvećena je zdravlju najmlađih stanovnika Savskog venca. žavanju i pravednosti. U Domu zdravlja je organizovana ŠkoKakva je organizaciona struktura la roditeljstva, jedna od najboljih i najaktivnijih u Srbiji, kroz koju se pomaže vaše ustanove? Dom zdravlja ima sedam organiza- roditeljima da odneguju zdravo potomcionih jedinica u okviru kojih su funkci- stvo i otklone sve svoje brige i dileme u onalno organizovane manje celine ode- periodu razvoja dece. ljenja i odseci: Koliko imate zapolsenih? • Služba za zdravstvenu zaštitu odraDom zdravlja ima 218 zaposlenih, slih sa kućnim lečenjem i polivalenod toga je 182 medicinska radnika: 58 tnom patronažom • Služba za zdravstvenu zaštitu dece doktora medicine, 7 doktora stomatologije, dva farmaceuta, 104 medicinska i omladine • Služba za zdravstvenu zaštitu žena tehničara, 11 stomatoloških sestara i • Služba za stomatološku zdravstve- tehničara, šest zdravstvenih saradnika i 30 radnika nemedicinskog kadra. nu zaštitu • Služba za specijalističko konsultaPostigli ste i postižete odlične tivnu delatnost • Služba za radiološku, ultrazvučnu i rezultate. Šta je po Vašem mišljenju najviše doprinelo tako dobrim rezullaboratorijsku dijagnostiku • Služba za pravne, ekonomsko-finan- tatima? sijske i tehničke poslove I pored činjenice da Dom zdravlja Dom zdravlja u okviru zdravstvene ima veći broj opredeljenih pacijenata od zaštite odraslih pruža usluge i predstav- broja stanovnika na opštini Savski venac, nicima stranih diplomatskih misija u Am- a takođe ima i manje izabranih lekara bulanti diplomatsko-konzularne misije. od normativa prema broju opredeljenih Uspešno je organizovano i pruža- pacijenata, u ovom periodu prema kapinje zdravstvene zaštite azilantima – mi- tacionoj oceni RFZO, koja podrazumeva grantima koji borave na teritoriji opštine ocenu registracije i kvaliteta u odnosu na prosečnu vrednost za pojedinačnu Savski venac. 64

Šta nismo pomenuli u dosadašnjem razgovoru, a vi biste istakli od aktivnosti vaše ustanove? Dom zdravlja redovno učestvuje u svim promotivnim aktivnostima u saradnji sa lokalnom zajednicom, a posebno organizuje preventivne aktivnosti u sklopu kalendara zdravlja. Tokom 2016. godine organizovano je više besplatnih promotivnih akcija za sve sugrađane: u januaru je obeležena X nedelja prevencije raka grlića materice, a 20.3.2016. godine, u okviru Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, omogućeno je sugrađankama da posete Dom zdravlja i obave besplatan ultrazvučni pregled dojke, provera očnog pritiska povodom Nedelje glaukoma u julu, povodom Svetskog dana zdravlja (7. aprila), organizovana su Otvorena vrata Doma zdravlja, gde su sugrađani mogli besplatno izmeriti nivo šećera u krvi i pregled mladeža koji je obavio specijalista dermatolog, a povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, u oktobru, takođe su vršena merenja šećera u krvi, merenje krvnog pritiska...

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Kako biste ocenili saradnju sa Ministarstvom zdravlja i gradskim sekretarijatom za zdravstvo? Saradnja sa Ministarstvom zdravlja, Sekretarijatom za zdravstvo i lokalnom zajednicom se odvija u duhu dobrog razumevanja i zajedničkih napora da se korisnicima omoguće bolji uslovi za unapređenje zdravlja. Specijalizovani centar za prevenciju, dijagnostiku i lečenje benignih oboljenja gornjeg Osnivač, grad Beograd je tokom ove digestivnog trakta u okviru Opšte bolnice Medicinski Sistem Beograd MSB godine izdvojio sredstva za nabavku medicinske opreme: 4 EKG aparata, timpanometar, kolposkop, defibrilator, mikroskop i ultrazvučni aparat, što će svakako dodatno uvećati kvalitet pruženih usluU svom sastavu Zavod MSB, ima savremeno opremljene: ambulante za mega. Donacijom zadužbine „Nikola Spadicinu rada, očni kabinet, internu medicisić“, obezbeđen je i jedan dvanaestonu (kardiologija, pulmologija, nefrologija, kanalni EKG. reumatologija, endokrinologija, gastroenterologija, hematologija, ginekologija, Šta planirate u budućnosti? ORL, neuropsihijatrija, klinička psiholoUskoro se očekuje obezbeđena donacija rendgen aparata, mamografa gija, socijalni radnik i drugo). vrednosti 100.000 dolara, što je od veU okviru Opšte bolnice, u vrhunski opremljenom operacionom bloku, izvode likog značaja za naše sugrađanke jer tako omogućavamo bolju prevenciju i se sve operacije iz domena očne hirurrano otkrivanje karcinoma dojke. Znagije prednjeg segmenta oka, ortopedije, mo da ukoliko se karcinom dojke u raonkološke hirurgije dojke, štitne žlezde i tumora kože, ginekološke hirurgije (lapanoj fazi dijagnostikuje i leči, porocenat roskopske i otvorene), urološke hirurgije izlečenja je čak 97%. Aktivnosti Doma zdravlja i u budui to otvorene i endoskopske, kao i lapaće će biti usmerene ka pružanju što roskopske urološke hirurgije. Takođe se efikasnije zdravstvene zaštite, povevrše operacije endokrinološke hirurgije, ćanju zadovoljstva kako korisnika usluga, dečje hirurgije, opšte hirurgije, hirurgije tako i zaposlenih, kao i uspešnoj saradnji debelog creva, hirurgije pankreasa, jetre sa resornim i stručnim institucijiama, a i žučnih puteva, hirurgije želuca i jednjau cilju razvijanja preventivnih aktivnosti ka, hirurgije genitalija i promene pola i rekonstruktivne urološke hirurgije, esteti preduzimanju mera za unapređenje i ske i plastične rekonstruktivne hirurgije očuvanje zdravlja, kroz: gde se, pored ostalih operacija, izvode • stručan kadar, koji se stalno edukuje dravstvena grupacija Medicin- rekonstrukcije dojki nakon mastektomija • mogućnost pružanja velikog broja Dr Miodrag Stanić usluga, dobro razvijene specijalističski Sistem Beograd osnovana je rađenih zbog tumora dojke. Za operisa2004. godine u Beogradu i sastoji ne pacijente obezbeđen je apartmanski ke službe se od Opšte bolnice i Zavoda za zdrav- smeštaj sa celodnevnom medicinskom • unapređen timski rad stvenu zaštitu. Opšta bolnica Medicinski negom. • proaktivan stav u modeliranju zdravstvenih usluga - preventiva kao imSistem Beograd – MSB smeštena je u Bolesnicima se pruža savremena perativ ulici vojvode Stepe 323 na opštini Vož- dijagnostička usluga kompletirana sa Naš cilj je da pravovremeno i adedovac. U okviru grupe radi i Zavod za specijalizovanim savetima, dijetama i kvatno reagujemo na potrebe i zahteve zdravstvenu zaštitu radnika Medicinski lečenjem. Korporativnim klijentima i pojedincisvojih korisnika, od pojedinca do zajedsistem Beograd – MSB, smešten u Manice, najracionalnijim pružanjem visoglajskoj br. 30 na Dedinju, opština Sav- ma pružaju se usluge sistematskih prekokvalitetih zdravstvenih usluga u sklagleda iz svih oblasti medicine. ski venac, Beograd. du sa savremenim profesionalnim stanO pacijentu brine 40 stalno zapoU Zavodu MSB u Maglajskoj 30, padardima i realnim mogućnostima u cilju cijentima se pruža veliki broj usluga iz slenih lekara, 40 medicinskih sestara, medicine rada, preventivne medicine, kao i veliki broj konsultanata, profesora postizanja najboljih mogućih ishoda po dijagnostike i terapije većine oboljenja. Medicinskog fakulteta u Beogradu. Veliko zdravlje. Usmereni smo ka permanenNa jednom mestu objedinjeno je više iskustvo i postignuti rezultati svrstavaju tnom usavršavanju zaposlenih, tehnomedicinskih grupacija sa ciljem da se MSB na jedno od vodećih mesta privatlogije rada i ostvarenju što uspešnijeg zadovolje svetski standardi u dijagno- ne prakse u Srbiji. partnerskog odnosa sa zajednicom. stici i lečenju pacijenata. U sklopu Opšte bolnice radi i ReNa kraju, želim da se zahvalim redakciji mog omiljenog časopisa „Medici. Osnivač i direktor zdravstvene flux centar Beograd, koji predstavlja com“ na vremenu i prostoru odvojenom grupacije Medicinski Sistem Beograd specijalizovani centar za prevenciju, diMSB je Miodrag Stanić, dr spec. med. jagagnostiku i lečenje benignih oboljeza predstavljanje naše ustanove. ginekolog akušer. nja gornjeg digestivnog trakta. Osnovne

Reflux centar - Beograd

Z D R AV S T V O - S R B I J A

institucionalne vrednosti i ciljevi Reflux centra Beograd su da obezbedi i promoviše kvalitetnu i pravilnu, visoko specijalizovanu dijagnostiku, kao i da razvija svest o adekvatnoj prevenciji i lečenju oboljenja gornjeg digestivnog trakta. U ovom broju upravo predstavljamo samo Reflux centar Beograd, a u narednim brojevima nastavljamo da predstavljamo organizacione delove, oblasti, delatnosti ove renomirane zdravstvene ustanove koja je opremljena prema svim svetskim standardima i u kojoj rade vrhunski stručnjaci, akademici, profesori, doktori i ostalo obučeno medicinsko osoblje. Gorušica i otežano gutanje kao znak za uzbunu! Oboljenja jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva (gornjeg digestivnog trakta) sve češće se javljaju u opštoj populaciji. Uznemirujući simptomi poput gorušice, vraćanja hrane, otežanog gutanja, bola u gornjem delu trbuha, kao i hronični problemi sa varenjem predstavljaju veliki teret svakom pojedincu, značajno smanjujući kvalitet života i radnu sposobnost. Pored toga, ovi simptomi mogu biti znak mnogo ozbiljnijih oboljenja te se njihova pojava ne sme olako shvatiti. Upravo s ciljem adekvatne dijagnostike i lečenja ovih oboljenja pre dve godine u sklopu Medicinskog Sistema Beograd-MSB stvoren je visokospecijalizovani centar. Reflux centar Beograd, a podstaknut je upravo najčešćim digestivnim oboljenjem u zapadnoj civilizaciji, gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERB) ili kako se to uobičajeno naziva, refluksnom bolešću. Reflux centar Beograd predstavlja specijalizovani centar za prevenciju, dijagnostiku i lečenje benignih oboljenja gornjeg digestivnog trakta. Osnovne institucionalne vrednosti i ciljevi Reflux centra Beograd su da obezbedi i promoviše kvalitetnu i pravilnu visokospecijalizovanu dijagnostiku, kao i da razvija svest o adekvatnoj prevenciji i lečenju oboljenja gornjeg digestivnog trakta. Reflux centar Beograd nudi jedinstven potpuno interdisciplinaran pristup za svakog pojedinačnog bolesnika. Na ovakav način Refluks centar Beograd promoviše dobrobit bolesnika na osnovu kvaliteta pružanja usluga, stavljajući bolesnika u centar svih delovanja, istakao je dr Miodrag Stanić, direktor Opšte bolnice Medicinski Sistem Beograd-MSB. Osnovnu vrednost Reflux centra Beograd predstavlja težnja ka najsavre66

menijim shvatanjima i profesionalnim pristupom, kombinovanim sa izraženom etikom u procesu pružanja medicinske nege. Gorušica kao glavni simptom refluksne bolesti se javlja u oko 20% odrasle populacije u našoj zemlji i to na nedeljnom nivou. Ukoliko se ovaj uznemirujući simptom javi dva ili više puta nedeljno, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, smatra se da postoji osnov da se postavi dijagnoza GERB-a. Ovaj simptom nastaje kao odgovor na prisustvo kiseline u jednjaku, koja se nekontrolisano vraća iz želuca, pri tome oštećujući jednjak. Iako spektar refluksne bolesti može biti blag i svesti se samo na povremeni osećaj gorušice, isto tako može doći i do ozbiljnih oštećenja sluzokože jednjaka, koja mogu dovesti do otežanog gutanja, pojave premaligne lezije koja se naziva Baretov jednjak i u krajnjem stadijumu do malignog tumora jednjaka.

“Ideja o stvaranju ovakvog centra proizlazi iz višegodišnjeg rada sa ovim bolesnicima,” ističe naš sagovornik profesor doktor Aleksandar Simić, specijalista opšte hirurgije, specijalizovan u lečenju bolesti jednjaka i želuca, jedan od tvoraca Reflux centra Beograd

u Opštoj bolnici MSB. On navodi da su ovakvi bolesnici često osuđeni na dugotrajno lutanje od jednog do drugog specijaliste te da nekada prođu godine do adekvatne dijagnoze i terapije. Slično je i sa bolesnicima koji imaju ahalaziju, bolest kod koje postoji problem sa otežanim gutanjem, a koja dugo ostaje neprepoznata. Hernija hijatusa jednjaka (želudačna kila), predstavlja prolaps delova želuca kroz otvor jednjaka na dijafragmi u grudni koš. Hernija se sastoji iz kilne kese koju formira trbušna maramica i u kojoj se najčešće nalazi deo ili ponekad i ceo želudac, ali se ređe mogu naći i drugi organi kao što su tanko i debelo crevo, omentum ili slezina. Ukoliko postoji hijatus hernija, normalan mehnizam sprečavanja refluksa želudačnog sadržaja u jednjak gotovo da ne postoji, tako da su simptomi poput gorušice, podrigivanja i vraćanja želudačnog sadržaja kod ovih osoba veoma česti. Želudačna kila je prisutna u oko 50% populacije, ali skoro polovina njih nema nikakve tegobe. “Upravo je naš cilj bio da se specijalizovano bavimo ovom uskom, ali i te kako čestom grupom oboljenja, kao i da objedinimo svu specijalizovanu dijagnostiku na jednom mestu,” ističe profesor Simić. “Nadamo se da ćemo višegodišnje iskustvo pretočiti u kvalitetnu uslugu koju ćemo moći pružiti našim bolesnicima i na ovaj način,” navodi naš sagovornik.

Prof dr Aleksandar Simić je jedan od najvećih eksperata za ovu oblast u čitavom regionu. Sa svojim timom izvodi veoma složene laparoskopske operacije u cilju operativnog lečenja ahalazija i hijatus hernija. Laparoskopska miotomija sa parcijalnom fundoplikacijom je postala zlatni standard ili procedura izbora u lečenju bolesnika sa ahalazijom, čime

Z D R AV S T V O - S R B I J A

je značajno smanjen stepen morbiditeta i mortaliteta uzrokovan hirurškom procedurom . Svest o prevenciji bolesti praktično ne postoji u našoj populaciji. Svedoci smo da smo među vodećim evropskim nacijama po učestalosti kardiovaskularnih oboljenja. Slična stvar je kada se radi o dobroćudnim i zloćudnim oboljenjima digestivnog trakta. “Pored svakodnevnog lekarskog posla, jedna od glavnih aktivnosti Reflux centra Beograd je da se što šira populacija informiše o simptomima i oboljenjima gornjeg digestivnog trakta,” navodi ass. dr Ognjan Skrobić, specijalista opšte hirurgije. “Mi smo sa ovim ciljem kreirali specijalizovanu internet stranicu (www.refluxcentar.com) posvećenu ovim problemima. Tu su detaljno iznete brojne informacije o simptomima, oboljenjima, dijagnostičkim procedurama, a takođe su bolesnicima priložene specifične dijete prilagođene različitim poremećajima u gornjem digestivnom sistemu”, ističe dr Skrobić. Ideja vodilja Reflux centra Beograd nije izolovan slučaj danas u svetu. Tendencija u modernoj medicini je da se stvaraju visoko specijalizovani centri, jer se smatra da se na ovaj način pacijentu pruža najbolja moguća usluga. Reflux centar Beograd su podržali identični centri u Beču i Milanu, sa kojima već dugi niz godina postoji odlična profesionalna saradnja. Dakle, ne dopustite da vaši simptomi ostanu neprimećeni i podcenjeni, javite se na vreme lekaru ako osetite gorušicu, problem sa gutanjem, promuklost ili tegobe sa varenjem. Samo pravovremena dijagnoza dovodi do sigurnog izlečenja! Prema aktuelnim svetskim vodičima za prevenciju oboljenja gornjeg digestivnog trakta, rutinsko sprovođenje endoskopskog pregleda (gastroskopija) savetuje se svim osobama preko 45 godina starosti. U slučaju postojanja dugogodišnje gorušice, spontanog vraćanja hrane ili otežanog gutanja endoskopija predstavlja neophodnu hitnu dijagnostičku proceduru. Dr Stanić, direktor Opšte bolnice MSB, ističe da u okviru Medicinskog Sistema Beograd, pored dijagnostike i lečenja nemalignih bolesti gornjeg digestivnog trakta, bolnica raspolaže vrhunskim timovima lekara koji se bave dijagnostikom i operativnim lečenjem tumora debelog creva, pankreasa, jetre i žučnih puteva, kao i malignom patologijom želuca i jednjaka. Ovako zao-

kruženim multidisciplinarnim pristupom predstavljamo jednu od najozbiljnijih ustanova za lečenje benignih i malignih oboljenja digestivnog trakta. - Koji su uslovi za lečenje pacijenata iz Republike Srpske u Opštoj bolnici Medicinski Sistem Beograd MSB. Prevashodno mislimo na kompleksne laparoskopske operacije ahalazije, hijatus hernije (želudačne kile) i antirefluksnih laparoskopskih operacija kojima se leči GERB (gastroezofagealna refluksna bolest). Pacijenti iz Republike Srpske su u mogućnosti da se jave putem maila Opšte bolnice MSB medicinskisistem@ gmail.com ili na mail Reflux centra info@refluxcentar.com, ili putem telefona koji mogu naći na našem sajtu i zakazati pregled ili operaciju. Ovakvu vrstu usluge sami plaćaju. Osigurana lica Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske imaju takođe pravo na lečenje u MSB opštoj bolnici u slučaju kada se lečenje ne može sprovesti u zdravstvenim ustanovama u RS, a operacije o kojima smo govorili se ne rade ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srpskoj, pa čak niti u jednoj u regionu. Medicinski Sistem Beograd –MSB Opšta bolnica Vojvode Stepe 323 Beograd www.msbeograd.com medicinskisistem@gmail.com

Procedura za upućivanje na lečenje • Referentna zdravstvena ustanova u RS (konzilijum lekara) u kojoj je pacijent lečen daje predlog da se lečenje obavi izvan RS budući da ga u RS nije moguće obaviti. • Predlog, zajedno sa neophodnom dokumentacijom, zdravstvena ustanova dostavlja Fondu. • Predlog razmatra nadležna komisija Fonda koja donosi odluku o odobravanju lečenja, a rešenje se osiguraniku dostavlja na kućnu adresu ili ga osiguranik može podići lično u nadležnoj kancelariji Fonda. • Po dobijanju uputa potrebno je da pacijent kontaktira Opštu bolnicu „MSB“ kako bi se zakazala neophodna konsultacija i rezervisao termin operacije. • Na prvu konsultaciju neophodno je doneti original uputa za bolničko lečenje uz svu medicinsku dokumentaciju. Šta plaća osiguranik Osiguranicima kojima je odobreno lečenje izvan RS u ustanovama koje imaju ugovor sa Fondom, Fond finansira troškove u celosti, izuzev participacije koju plaćaju osiguranici koji nisu oslobođeni plaćanja ove obaveze. Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Z D R AV S T V O - S R B I J A

„Atlas” opšta bolnica, kao prva privatna bolnica fokusirana na hirurške usluge, lider je u inovacijama kada je reč o ovoj grani medicine. U ovom broju pažnju ćemo da posvetimo SPINALNOM CENTRU u bolnici “Atlas”, gde rade vrhunski specijalisti koji rešavaju najkomplikovanije probleme koji onemogućavaju pravilno funkcionisanje kičme, kičmene moždine, a samim tim i čitavog organizma: • Deformiteti kičme kod dece i odraslih -- Skolioze -- Hiperkifoze -- Urođene anomalije • Degenerativna oboljenja kod dece i odraslih -- Diskus hernije (minimalano invazivne intervencije pod mikroskopom) -- Spinalne stenoze -- Deformacije kod odraslih gde se uključuju adultne skolioze i deformirajuće spondiloartroze (deformacije de nuovo) -- Spondilolisteze -- Spondiloartroze sa mijelopatijom sa ili bez neurološkog deficita • Povrede kičmenog stuba (nestabilni prelomi sa ili bez neuroloških ispada) • Tumori (operativno lečenje primarnih tumora koji potiču iz kičmenog stuba kao i lečenje metastatskih promena) • Zapaljenjski procesi na kičmi (sve češća pojava zapaljenjskih procesa, prevashodno tuberkuloze, sa narušavanjem stabilnosti kičmenog stuba i potrebom hirurškog odstranjenja procesa i operativne stabilizacije kičme) Kičmeni stub predstavlja temelj ljudske figure, potporu koja je čini stabilnom, a ljudima omogućava uspravan hod. Sastoji se od pršljenova, između kojih se nalaze diskovi, koji funkcionišu kao amortizeri. Na kičmeni stub se sa spoljne strane naslanjaju mišići, a unutar kičmenog stuba postoji kanal u kome se nalaze kičmena moždina i počeci kičmenih živaca. 68

Kičmeni stub se sastoji iz tri dela: vratni (cervikalni), grudni (torakalni) i slabinsko-krstačni (lumbosakralni). Postoje tri tipa procesa koji se na kičmi mogu lečiti hirurški: • patološke promene koje vrše pritisak na nervne strukture (kičmenu moždinu ili korene živaca),

Da li je moguće lečenje kičme u lokalnoj anesteziji i da pri tom pacijent ostane u bolnici manje od jednog dana, pitali smo eksperta “Atlas” opšte bolnice dr Milenka Savića, neurohirurga, čija je uža specijalnost spinalna instrumentalna hirurgija. “Odgovor je DA. Ova procedura je rađena u novembru ove godine kod nas

• nestabilnost delova kičmenog stuba, u ‘Atlas’ opštoj bolnici. Pacijent je bio • kao i neki drugi uzrok bola koji je muškarac koji je zbog određenog hormoguće rešiti hirurškim putem. monalnog disbalansa imao osteoporozu i kod koga je došlo do preloma pršljena Medicinski tim spinalnih hirurga usled minimalnog opterećenja kičme. na čelu sa dr Milenkom Savićem, spe- Već sutradan je pacijent bio bez bolova cijalistom neurohirurgije “Atlas” opšte i normalno se kretao, a isti dan kada je bolnice, je po prvi put u Srbiji izveo bila intervencija je otišao kući.” kompletnu endoskopsku operaciju korekcije deformiteta kičme što je trenutno najsavremeniji vid operativnog lečenja u svetu.

Da li postoje tabui koji su vezani za povrede bolesti kičme? “Odgovor je DA. Kada neko polomi Lečenje preloma kičme u lokalnoj kičmu misli se da je to kraj, katastrofa, anesteziji jednodnevnom hirurgijom da ta osoba više neće moći da funkcioni-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Dinamička stabilizacija kičme – ugradnja veštačkog diskusa Kod mlađih ljudi kada dođe do starenja ili oštećenja diskusa umesto tog oštećenog diskusa ugrađuje se proteza diskusa ili takozvani arteficijelni diskus, tako da kičma nakon opracijie ostaje potpuno pokretljiva. Ova operacija se radi u vratnom i slabinskom delu kičme. U “Atlas” opštoj bolnici je rađeno preko 10 ovakvih operacija u poslednjih nedelju dana. Operacija kičme kod dece uključuje operaciju tumora, povreda i deformiteta, a kod odraslih rade se pored povreda, Osim dr Milenka Savića, kod nas tumori i deformiteti još i infekcije, kao i niko drugi ne radi hirurški zahvat ver- terapja bola. tebroplastike, tj. lečenje preloma kičme u lokalnoj ansteziji. Terapija bola Izdvojili bismo još neke od inovativTerapija bola, odnosno pravovremenih intervencija koje se rade u našem no tretiranje i otklanjanje bola za lekare Spinalnom centru: svih specijalnosti predstavlja jedan od najvažnijih, ali najčešće i najkompleksniIspravljanje kičme kod dece kroz jih zadataka. Doprinosi umanjenju tegoba i na taj način omogućava normalno obavjedan rez od 3 cm U “Atlas” opštoj bolnici vršimo mi- ljanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Kod nas u “Atlas” opštoj bolnici, u tenimalno invazivnu hirurgiju kod dečjih deformiteta. Kod jednog broja pacijenata rapiji bola, pored uobičajenih procedura, može da se uradi kompletno ispravljanje radi se ugradnja električnih stimulatora kičme kroz samo jedan rez od 3cm na kičmene moždine koji rešavaju hroničbočnoj strani grudnog koša. ne i nepodnošljive bolove koji nisu mogli

še kao pre, da će ostati doživotni invalid. Sa modernom tehnologijom, sa znanjem koje imamo, povrede i bolesti i povrede kičme, više nisu nerešiv problem.” Da li je postignut napredak u tehničkom i tehnološkom smislu kod lečenja kičme? “Odgovor je jeste, postignut je izuzetan napredak u spinalnoj hirurgiji. Danas imamo nove implante, nove diskuse – dinamičke, najmoderniji cement koji se bezbedno ubrizgava u kičmu.” Da li su o svemu ovome adekvatno informisani kako pacijenti, tako i lekari kod nas? “Ovo je jako dobro pitanje. Nažalost, ne i ovo je prilika da upoznamo kako pacijente, tako i lekare u domenu spinalne hirurgije, o inovacijama u ovoj grani medicine, da srušimo tabue vezane za bolesti kičme i da ih uputimo na “Atlas” opštu bolnicu gde mogu rešiti bilo koji problem kada je u pitanju kičmeni stub.” Da li je Srbija, srpsko zdravstvo adekvatno uključeno u napredak i svetski trend u spinalnoj hirurgiji? “Da. Praktično sve stvari koje se rade u svetu radimo i mi u ‘Atlas’ bolnici. Imamo odličnu saradnju sa stranim klinikama.”

Dr Milenko Savić

Pre dva meseca urađena je intervencija kod devojčice od 14 godina. Početna dijagnoza je bila skolioza kičme. Kičma je kompletno ispravljena, a rez već sada ne može da se prepozna. Skolioze – problem koji zaokuplja mlađu populaciju, najčešće u adolescentskom periodu naglog uzrastanja (dete se krivi, a ništa ga ne boli). Najčešći entitet u tome su idiopatske skolioze koje se sreću 4x češće kod devojčica u odnosu na dečake. Pravi razlog njihovog nastanka do sada nije protvrđen, a najčešće se u etiologiji pominje hormonalni status, naslednost… otuda i naziv idiopatske.

ni na koji drugi način da budu tretirani. Elektrostimulator u terapiji bola se koristi kod povreda kičme, povreda ekstremiteta, postoperativnog bola, ili kod bolova nepoznatog porekla. Elektrostimulator predstvalja žičanu elektrodu koja se najčešće u lokalnoj anesteziji postavlja u kičmeni kanal, odnosno na ciljani deo kičmene moždine, a elektroda se povezuje sa potkožnom baterijom koja emituje precizno zadatu vrstu i jačinu strujnih impulsa. Može da se koristi i kod karcinoma u zavisnosti od težine i stepena i od očekivane dužine života. Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ansu da se leče najsavremenijom farmakološkom terapijom od januara 2017. godine imaće i pacijenti u Srbiji. Na rafovima apoteka i u zdravstvenim ustanovama naći će se tzv. inovativni lekovi oko kojih se poslednjih godina dizala velika prašina. Tako će i osiguranici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje biti u prilici da se kao i njihove komšije iz susednih zemalja leče terapijom iz grupe lekova koja je na pozitivnu listu poslednji put stavljena krajem 2012. godine. Za te potrebe iz kase Republičkog fonda za ovu godinu izdvojeno je 996,5 miliona dinara. Iako je reč o izuzetno skupoj terapiji, zahvaljujući odluci Centralne komisije za lekove (čini je 11 eminentnih stručnjaka iz oblasti medicine) o tome za koja oboljenja su najpotrebniji lekovi, utvrđeni su prioriteti na osnovu kojih je Komisija za pregovore RFZO-a sa farmaceutskim kompanijama uspela da dođe do takvih rezultata pregovora da je CKL mogla da stavi 23 leka za nove indikacije na Listu lekova u okviru opredeljenih 996,5 miliona dinara. Nakon vrlo intenzivnih pregovora došlo se do 23 leka, od kojih se 18 lekova stavlja uz zaključenje posebnih ugovora, a pet lekova namenjenih deci se stavljaju na Listu lekova bez zaključenja posebnih ugovora.

Bez pregovaranja kroz posebne ugovore 5 lekova za decu

Bridion (za indikaciju koja se odnosi na reverziju neuromuskularne blokade), Bramitob (za lečenje infekcija kod pacijenata sa cističnom fibrozom), Peyona (terapija apnee kod prevremeno rođene novorođenčadi), Cathegel sa lidokainom (anestetik za aplikaciju katetera) i Enbrel (pedijatrijska plak psorijaza).

Početkom 2017. godine biće dostupna 23 inovativno/originalna leka

Inovativni lekovi posle pet godina ponovo o trošku države Pripremio: Radenko-Rade Karalić

VD direktorka RFZO-a dr Verica Lazić potpisala 18 ugovora sa 11 farmaceutskih kuća

nih ćelija čime se povećava uspešnost transplantacije. Novi lek koji u Srbiji ranije nije bio u upotrebi dobiće i oboleli od Hočkinovog limfoma, mijelofibroze (hronično oboljenje koštane srži), hronične trombocitopenije. Inovativna terapija biće dostupna i obolelima od melanoma, karcinoma jetre, jajnika i karcinoma prostate.

Od pregovora do lekova na listi Tokom celog procesa pregovaranja, Komisija Republičkog fonda naišla je na veliko razumevanje predstavnika farmaŠta leče 23 inovativna leka? ceutskih kompanija za pronalaženje najTako će ubuduće deca dobijati no- prihvatljivijeg rešenja, a u cilju obezbeđivu terapiju za plućnu hipertenziju, za hronično preopterećenje gvožđem usled transfuzije, a biće im dostupan i lek za usporen rast. Takođe, za indikaciju koja se odnosi na reverziju neuromuskularne blokade, za lečenje infekcija kod pacijenata sa cističnom fibrozom, terapije apnee kod prevremeno rođene novorođenčadi, anestetik za aplikaciju katetera kao i lek za pedijatrijsku plak psorijazu. Za program transplantacije planirana su četiri inovativna leka, uglavnom za prevenciju i suzbijanje gljivičnih i drugih infekcija, kao i za mobilizaciju matič70

vanja savremene terapije osiguranicima Republike Srbije. Ovo je, inače, pionirski poduhvat u našoj zemlji da se kroz proces pregovaranja i sklapanja tzv. posebnih ugovora obezbeđuju medikamenti iz najsavremenije generacije. Procedura nalaže da nakon potpisivanja ugovora sa farmaceutskim kompanijama, potpis treba da stave i Centralna komisija za lekove, UO RFZO, Ministarstvo zdravlja i konačno Vlada Srbije, nakon čega se raspisuje tender za nabavku tih lekova. Na kraju ovog lanca, lekovi će biti dostupni pacijentima i lekarima.

I uprkos tome što do sada takav način stavljanja lekova nije bio prisutan u Srbiji, Republički fond se može pohvaliti visokim stepenom transparentnosti i brzinom obavljenog posla. Sklapanje posebnih ugovora trebalo bi da postane praksa i u narednim godinama, kako bi se, prevashodno uvažavajući prioritete

Z D R AV S T V O - S R B I J A

struke, osiguranicima omogućilo lečenje lekovima koji su poslednja reč farmaceutske struke.

Uklanjanje i korekcija ožiljaka

Kroz posebne ugovore dogovoreno 18 inovativnih lekova

1. Iz grupe lekova za pedijatrijsku populaciju: Tracleer - za indikaciju koja se odnosi na plućnu hipertenziju kod dece; Norditropin nordilet - za indikaciju koja se odnosi na usporen rast kod dece sa hroničnim oboljenjem bubrega i Exjade - za indikaciju koja se odnosi na hronično preopterećenje gvožđem usled transfuzija kod dece;

2. Iz grupe lekova od značaja za transplantaciju: Valcyte - za indikaciju koja se odnosi na prevenciju citomegalovirusne infekcije kod transplantacija; Noxafil - za indikaciju koja se odnosi na profilaksu invazivnih gljivičnih infekcija kod transplantacija; Mycamine - za indikaciju koja se odnosi na profilaksu Candida infekcija kod transplantacija i lek Mozobil - za indikacije koje se odnose na mobilizaciju matičnih ćelija hematopoeze; 3. Iz grupe lekova iz prve grupe prioriteta za hematologiju: Adcetris - za indikaciju koja se odnosi na lečenje Hočkinovog limfoma; Jakavi - za indikacije koje se odnose na mijelofibrozu; lekovi: Revolade i Nplate – za indikacije koje se odnose na terapiju hronične imunološke trombocitopenijske purpure; 4. Iz grupe lekova iz prve grupe prioriteta za citotoksične i molekularne lekove: Zelboraf - za indikaciju koja se odnosi na melanom sa BRAF mutacijom; Keytruda - za indikaciju koja se odnosi na melanom bez BRAF mutacije; Nexavar - za indikaciju koja se odnosi karcinom jetre, Avastin - za indikaciju koja se odnosi na karcinom jajnika; lekovi: Zytiga, Xtandi i Jevtana - za indikaciju koja se odnosi na karcinom prostate nakon terapije docetakselom.

Prof. dr Milan Jovanović, Medicinski fakultet, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

vako normalno zarastanje kože nastaje zamenom oštećenog tkiva novim vezivnim tkivom – cikatrizacijom, odnosno stvaranjem ožiljka. Kod normalog zarastanja kože nastaje fin linearan ožiljak koga je teško uočiti. Da bi ožiljak bio što manje uočljiv mora preoperativno dobro da se isplanira rez. Hirurška incizija se planira tako da finalni ožiljak leži paralelno ili u neposrednoj blizini relaksacionih kožnih tenzionih linija koje se poklapaju sa linijama bora. Ukoliko dođe do poremećaja u zarastanju rane nastaju tzv. abnormalni ožiljci koji se manifestuju kao: 1) široki, 2) hipertrofični i 3) keloidi. 1) Široke ožiljke je opisao prvi put 1987. godine Rudolhf, a karakterišu se time što imaju potpuno isti raspored kolagenih vlakana kao i normalan ožiljak. Klinički tipičan široki ožiljak je ravne površine, širok i često ulegnut. 2) Hipertrofični ožiljci prestavljaju abnormalni rast ožiljka koji se ne širi u kožu koja nije zahvaćena originalnom ranom. Kod hipertrofičnih ožiljaka period sazrevanja traje od 18 do 24 meseca. 3) Keloidni ožiljci predstavljaju abnormalni rast ožiljka koji se širi u kožu koja nije zahvaćena originalnom ranom. A. Lečenje abnormalnih ožiljaka Pre nego što se počne sa lečenjem ožiljka treba utvrditi sledeće: dijagnozu, lokalizaciju ožiljka, orijentaciju, dužinu, širinu, pigmentaciju, nepravilnost konture, iskrivljenost anatomskih obeležja i starost ožiljka. Mora se postaviti klinička diferencijalna dijagnoza između keloida, hipertrofičnog ili širokog ožiljka i tek tada možemo da počnemo sa lečenjem ožiljaka. Lečenje abnormalnih ožiljaka zavisi od procene hirurga i ono može biti: nehirurško, hirurško i kombinovano. Nehirurško lečenje: a. Tretman abnormalnih ožiljka Contractubex-om. Ispoljava antiproliferativno, antiinflamatorno omekšavajuće dejstvo na proliferativno

ožiljno tkivo. Primenjuje se tako što se nežno umasira u kožu nekoliko puta dnevno dok se sav gel ne apsorbuje. b. Kompresivni tretman. Započinje se rano u fazi maturacije kompresijom pomoću specijalnog elastičnog odela ili steznika. Kompresija mora da bude stalna u toku 24 časa narednih 6 do 12 meseci. c. Silikonski materijali. Mogu biti u obliku pločice (Cica Care) ili u obliku gela (Dermatix) i daju pozitivne rezultate u lečenju hipertrofičnih ožiljaka uz tretman koji traje 24 časa u toku šest do 12 meseci. d. Retinoična kiselina. Inhibira stvaranje kolagena i ako se lokalno primenjuje dva puta dnevno u trajanju od jedne godine postižu se dobri rezultati. e. Ostali neoperativni tretmani. Intraožiljno ubrizgavanje kortikosteroida (kenalog 10) ili interferona, terapija zračenjem, elektroforeza, hidroterapija itd. danas se ređe primenjuju. B. Hirurško zbrinjavanje abnormalnih ožiljaka a. Pedantna hirurška tehnika je esencijalna za postizanje dobrog ožiljka. Potkožno tkivo se ušiva po slojevima pojedinačnim šavovima, dok se koža ušiva produžnim intradermalnim šavom koristeći fini monofilamentni konac sa atraumatskom iglom. Šavovi se na licu skidaju od 5 do 7 dana dok se na drugim delovima tela skidaju 12 do 14 dana. b. Ekspanzija kože. Ekspanderi su oblika balona a prave se od silikonskih elastomera u različitim oblicima i veličinama. Povezani su pomoću tankog creva sa konektorom u koga se ubrizgava fiziološki rastvor u određenim vremenskim periodima sve dok se ne postigne određena naduvenost, a sa tim i kontrolisano povećanje površine kože. Višak kože dobijen ekspanzijom koristi se za rekonstrukciju defekta koji nastaje sekundarno na mestu gde se ekscidira abnormalno ožiljačno tkivo. c. Ekscizija abnormalnog ožiljka laserom. Ovoj metodi je ranije davan veliki publicitet, međutim, današnji izveštaji govore o mešovitom uspehu, ne tako dobrom kao što se očekivalo. d. Dermoabrazija. Ova metoda nema nikakvog efekta na široke ožiljke. Jedino se dermoabrazijom može postići efekat kod neravnih i izdignutih ožiljaka kao što su ožiljci od akni na licu. 71

Z D R AV S T V O - S R B I J A

omora biohemičara Srbije (KBS) je osnovana kao nezavisna strukovna organizacija Zakonom o komorama zdravstvenih radnika i započela je sa svojim radom 9. 6. 2006. godine. Od samog osnivanja komore formirani su ogranci koji uspešno rade već deset godina i to ogranak Beograd sa sedištem u Beogradu, Ogranak Vojvodina sa sedištem u Novom Sadu i Ogranak Niš sa sedištem u Nišu. Na početku rada Komora je imala 409 članova, a danas broji ukupno 974 člana. Zajedno sa rastom KBS razvijali su se i ogranci, tako da danas ogranak Beograd ima ukupno 572 člana, Ogranak Vojvodina broji 190 članova dok Ogranak Niš obuhvata 212 članova, što je za 13% više u odnosu na 2015. godinu. Predsednik Ogranka Niš prim. dr sc. med. Lilika Zvezdanović-Čelebić sa članovima odbora ogranka uspešno organizuje rad i aktivnosti na tom nivou. Veliku posvećenost radu Ogranka kao i radu čitave Komore ispoljavaju istaknuti biohemičari, članovi Ogranka Niš, koji su angažovani u radu najvažnijih organa Komore. To su, pre svega, prof. dr Tatjana Cvetković, predsednica Nadzornog odbora KBS, docent dr sc. Vladan Ćosić, član Upravnog odbora KBS, dr Slaviša Mladenović, član Upravnog odbora KBS, dr sc. med. Slavica Kundalić, član Etičkog odbora KBS. Rukovodstvo Kliničkog centra Niš je od osnivanja Ogranka Niš davalo veliku podršku u radu Ogranka, a na taj način i celoj KBS.

Komora biohemičara Srbije – Ogranak Niš

Savremena laboratorijska dijagnostika

Prim. dr sc. Lilika Zvezdanović-Čelebić, predsednik Ogranka Niš - KBS

sa prof. dr Tatjanom Cvetković i prim. dr sc. med. Lilikom Zvezdanović-Čelebić. Skupu je prisustvovalo preko 100 učesnika, doktora medicine različitih specijalnosti, biohemičara specijalista medicinske i kliničke biohemije, laboratorijskih tehničara i zdravstvenih teničara. Predavači prof. dr. Tatjana Cvetković, prim. dr. sc. med. Lilika ZvezdanovićČelebić i Dr Jovica Janković su svojim predavanjima i prikazom laboratorijskih rezultata kod pacijenata dali poseban značaj pojedinim markerima, starim i

cionalni kurs II kategorije u organizaciji Opšte bolnice Pirot i Podružnice SLD Pirot je održan u amfiteatru opšte bolnice, a kurs je akreditovao Zdravstveni savet Srbije. Akreditacija je podrazumevala prisustvo lekara, biohemičara, zdravstvenih tehničara i laboratorijskih tehničara bez uplate kotizacije. Glavni organizator kursa “Biomarkeri u praksi” Dr Jovica Janković, specijalista medicinske biohemije i načelnik laboratorije Opšte bolnice Pirot, je otvorio skup KME, pozdravio sve prisutne u punoj sali amfiteatra opšte bolnice. Kurs je organizovan u saradnji

novim, i objasnili njihovu ulogu u svakodnevnoj laboratorijskoj dijagnostici. Prof dr. Tatjana Cvetković, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, je održala predavanje o značaju određivanja proteina u urinu kod bubrežnih oboljenja budući da se dugi niz godina bavi ovom problematikom. Određivanje vrste i količine proteina u urinu je veoma značajno u različitim bolestima bubrega. Proteinurija se definiše kao pojava proteina u mokraći u količini koja je veća od 150mg/1,73m2/24h, odnosno količina proteina veća od 11,3mg/mmol

Predavači na skupu: prof. dr Tatjana Cvetković, spec. kliničke biohemije (levo), dr med. Jovica Janković, spec. medicinske biohemije (u sredini), prim. dr sc. Lilika Zvezdanović-Čelebić, spec. kliničke biohemije (desno)

Opšta bolnica Pirot

Članovi odbora Ogranka Niš dr Jovica Janković i dr Žaklina Anđelković u svom okruženju i radnoj sredini propagiraju vrednosti za koje se zalaže komora i pomažu članovima da ostvare svoja prava i obaveze i budu uvek na pravi način informisani. Najveći broj članova Ogranka Niš ima specijalizaciju kliničke, odnosno medicinske biohemije, njih 178, dok su 34 člana diplomirani farmaceuti medicinski biohemičari. Od ukupnog broja, oko tri četvrtine, radi u javnom, a jedna četvrtina u privatnom sektoru. Članovi KBS, Ogranak Niš, su u proteklom periodu organizovali u okviru Kliničkog centra i Medicinskog fakulteta Niš veći broj edukativnih skupova kojima je prisustvovao značajan broj članova KBS,

posebno iz ovog dela Srbije. Teme su pratile najnovija dešavanja u savremenoj laboratorijskoj dijagnostici, savremene biomarkere koji ukazuju na patološke odgovore organizma, ali i na farmakološki odgovor na primenjenu terapiju. Prateći najnovija dešavanja u kliničkoj i medicinskoj biohemiji i sa ciljem da se laboratorijska iskustva što više približe kliničkoj praksi 17. juna 2016. god. održan je u Pirotu, gradu sa velikom tradicijom, zanimljiv skup pod nazivom”Biomarkeri u praksi”. Ovaj na-

Učesnici skupa

Z D R AV S T V O - S R B I J A Predavač prof. dr Tatjana Cvetković, spec. kliničke biohemije

kreatinina (>100 mg/gr kreatinina). Proteinurija i oštećenje tubulointersticijuma imaju veliki značaj u progresiji hronične bubrežne insuficijencije. Za dijagnozu proteinurija može da se koristi prvi jutarnji urin, slučajni uzorak ili 24 časovni urin uz određivanje protein/kreatinin odnosa. Skrining se radi test-trakom za ukupne proteine ili albumine, a kod više puta ponovljenog pozitivnog nalaza u prvom jutarnjem urinu određuje se i 24 časovna proteinurija, što je prihvaćeno kao ‘’zlatni standard’’. Albuminurija je mnogo osetljiviji parametar za praćenje hronične bubrežne bolesti, dijabetesa, hipertenzije i glomerulonefritisa. Profesorka Cvetković je posebno istakla da se danas kao precizniji marker koristi albumin/kreatinin indeks (ACI) koji predstavlja odnos koncentracije albumina i kreatinina u urinu. Veoma detaljno i kroz prikaz slučajeva je objašnjena i mikroalbuminurija koja se definiše kao izlučivanje albumina između 20 i 200 μg/min, odnosno između 30 i 300 mg/24h. Skrining na mikroalbuminuriju treba raditi kod svih pacijenata sa dijabetom, sa pozitivnom porodičnom anamnezom bubrežnih bolesti i hipertenzijom. Posebno mesto među biohemijskim markerima pripada BNP- u (brain natriuretic peptid) o kome je veoma zanimljivo predavanje održao načelnik laboratorije Opšte bolnice Pirot. Moždani natriuretski peptid je moćan natriuretik, diuretik i vazodilatator koji podstiče vaskularnu relaksaciju i snižava krvni pritisak, naročito u stanjima hipervolemije. Pored detaljno opisane uloge BNP-a dr Jan-

ković je ukazao i na razliku u odnosu na NT-pro BNP kao i na ulogu BNP-a u proceni hronične srčane insuficijencije i prognozi akutnog koronarnog sindroma. Detaljno su prikazane i cut-off vrednosti za ovaj biohemijski marker u odnosu na godine starosti pacijenata i moguću hroničnu bolest miokarda budući da testovi na natriuretske peptide predstavljaju najveći napredak u dijagnostici srčane sla-

bosti još od uvođenja ehokardiografije. Njihova senzitivnost i negativna prediktivna vrednost čine ih veoma pogodnim za isključivanje srčane slabosti sa visokom sigurnošću.U zaključku dr Jankovića BNP se pokazao boljim u dijagnostici srčane slabosti od drugih kliničkih varijabli uključujući ejekcionu frakciju i kliničko prosuđivanje. S obzirom na učestalost inflamatornih procesa i pojavu sepse prim. dr sc. med. Lilika Zvezdanović-Čelebić, načelnica u Centru za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Niš, je održala predavanje o biohemijskim markerima inflamacije i sepse. Inflamacija predstavlja vitalni zaštitni mehanizam kojim organizam po-

Predavač dr med. Jovica Janković, spec. medicinske biohemije

Predavač prim. dr sc. Lilika Zvezdanović-Čelebić

kušava da se oslobodi štetnog agensa ili da lokalizuje oštećenje. Dramatični porast sinteze proteina akutne faze je praćen povećanjem sedimentacije eritrocita i leukocitozom sa porastom broja cirkulišućih nezrelih neutrofila. Jedan od najznačajnijih indikatora tkivnog oštećenja i inflamacije je C-reaktivni protein (CRP), najsnažniji i najbrži biomarker sa proteinskom strukturom. Njegove koncentracije u serumu mogu porasti i više od 1000 puta što znači da je njegov porast mnogo veći u odnosu na ostale reaktante akutne faze. Sinteza ovog proteina u ćelijama jetre je indukovana interleukinom-1 (IL-1) koji se oslobađa iz stimulisanih makrofaga. Porast CRP-a predstavlja nespecifičan imuni mehanizam odbrane budući da aktivira sistem komplementa i pomaže destrukciju patogenih mikroorganizama procesom opsonizacije i fagocitoze. Prim. dr sc. med. Lilika Zvezdanović-Čelebić je posebno akcentovala ulogu prokalcitonina (PCT), prohormona hormona kalcitonina koji se može produkovati u nekoliko različitih tipova ćelija kao odgovor na proinflamatorne stimuluse kao što su produkti bakterija. Budući da su bakterijski endotoksini i proinflamatorni citokini snažni stimulusi produkcije PCT-a smatra se da PCT ima značajnu ulogu u patogenezi sepse. Oslobađa se posle latentnog perioda od dva sata nakon inicijalnog stimulusa dostižući pik nakon 12-48 sati i obrazujući plato, da bi nakon 48-72 sata vrednosti počele postepeno da opadaju. Za razliku od PCT-a porast CRP-a se može detektovati tek šest sati nakon inicijalnog stimulusa. Najčešće indikacije za korišćenje PCTa kao biohemijskog markera su kliničko praćenje peritonitisa, postoperativni period, hirurgija transplantanata, multipla trauma, prediktor komplikacija. Praćenje biohemijskih markera oboljenja bubrega, srčane insuficijencije i inflamatornih procesa je od posebnog značaja kliničarima jer ukazuje na prisustvo, vrstu i intenzitet patološkog procesa. Posebno su važni u praćenju odgovora na terapiju, a kod nekih bolesti imaju prognostički značaj. Kurs je završen pozivom prof. dr Tatjane Cvetković i Ogranka KBS Niš da medicinski centri u drugim gradovima ovog dela Srbije uzmu aktivno učešće u kontinuiranoj medicinskoj edukaciji. Kurs je završen u prijatnoj atmosferi, druženju i razmeni iskustava, a domaćini su nas kao i uvek podsetili koliko je Pirot gostoprimljiv, originalan i spreman da prihvati i odgovori na novine u laboratorijskoj dijagnostici. 73

Z D R AV S T V O - S R B I J A

kipa lekara sa Klinike za neurohirurgiju KCS iz Centra za neuroonkolgiju su boravili od 2 - 5. novembra 2016. god. u Univerzitetskoj klinici „Frederico II“, kao i u Centru za biotehnološka istraživanja „A. Cardarelli“ u Napulju na Međunarodnom kursu za endoskopsku i minimalno invazivnu hirurgiju baze lobanje, gde su rame uz rame obučavali, zajedno sa neurohirurzima iz cele evrope, kolege iz celog sveta. Univerziteska klinika „Frederico II“ je svetski poznata kao jedno od mesta gde je, između ostalog, rođena moderna endoksopska transsfeniodalna neurohirugija tumora baze lobanje i hipofize, kao i istraživački centar za endokskope kompanije „Karl Storz“ (Tutllingen, Nemačka). Na istom mestu je razvijena tehnika i proširenog endoskopskog pristupa procesima na bazi lobanje. Neurohirurzi klinike „Frederico II“ pripadaju grupi najkompetentnijih doktora u svetu za ovu oblast neurohirurgije. Sadašnji boravak je nastavak jedne odlične, višegodišnje saradnje, kojom se razmenjuje i unapređuje sticanje znanja kako našeg, tako i kolega iz Italije.

Neurohirurzi i anesteziolozi sa naše klinike su boravili na obuci u Napulju 2012. godine i nakoan toga je uvedena u svakodnevni operativni program jedna potpuno nova, moderna procedura. Specijalzanti i specijalisti iz klinike „Frederiko II“ su prethodnih godina dolazili i boravili u Centru za neuroonkolgiju Klinike za neurohirurgiju KCS u trajanju od po šest meseci i tom prilikom su se obučavali za klasične neurohirurške pristupe. Prof. P. Cappabinaca i prof. F. Tomasello su održali pristupna predavanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i postali počasni profesori. Prof. L. Cavallo je zajedno sa prof. P. Cappabiancom u više navrata dolazio i zajedno sa našim neurohirurzima operisao proširenim pristupom kompleksne tumore baze lobanje sa velikim uspehom. Pored standardnog transnazalnog 74

Centar za neuroonkolgiju Klinike za neurohirurgiju KCS

Saradnja lekara KCS za kolegama iz Italije

transsfenoidalnog endoskopskog pristupa koji se koristi za pristupanja tumorima hipofize postoje i prošireni pristupi (extended aproaches) kojima se pristupa ostalim delovima baze lobanje bilo da su oni postavljeni ispod, iznad, ispred ili iza selarne regije. Najteže se pristupa bočno postavljenim procesima u odnosu na selarnu regiju zbog postojanja ograničavajućih faktora u vidu velikih venskih i arterijskih krvnih sudova, kao i delikatnih nervnih struktura. Zajedno sa kolegama iz Italije naši neurohirurzi osvajaju i ove tehnike. Osnovna tema kursa u Napulju koji se odvijao od 2 – 5. novembra 2016. gde su kao predavači učestvovali naši neurohirurzi se ticala upravo tih pristupa. Prošireni pristup je moderan pristup

koji zahteva izuzetnu veštinu operatora i ogromno poznavanje anatomije (prednje, srednje i zadnje lobanjske jame) koja je najčešće dosta izmenjena postojanjem patološkog procesa. U trodnevnom intenzivnom kursu, naše lekare prof. dr Danicu Grujičić i ass. dr Dragana Savića, dr sc. na delu je moglo videti oko 20 lekara na obuci iz celog sveta (Severne Amerike, Japana i mnogih evropskih zemalja). U radu kursa je aktivno uzeo učešće i lekar na specijalzaiciji iz neurohirurgije Aleksandar Stanimirović. Sam koncept kursa je bio zasnovan na kadaveričnim uzorcima, na preko dvadeset radnih stanica opemljenih najnovijom generacijom endoskopa i mikroskopa. Ovakav tip učenja je nudio učesnicima kursa šansu da probaju da izvedu složene zahvate na bezbedan način i smatra se zlatnim standardom za obuku mladih specijalista i specijalizanata neurohirurgije. Kurs je bio intenzivan, ali i pored toga je ostalo prostora za vannastavne aktivnosti gde su ostvareni bliski kontakti sa kolegama iz celog sveta, koji su zančajni za dalji stručni i naučnoistraživački rad u Klinici za neurohirurgiju KCS. Saradnja lekara Kliničkog centra Srbije sa kolegama iz Italije će se zasigurno nastaviti i već postoje preliminarni dogovori u vezi sa sledećim uzajamnim posetama u toku 2017. godine. Prof. dr Dana Grujičić

Z D R AV S T V O - S R B I J A

enopauza je doba života u kome više nema menstruacije, a smanjenje ženskih hormona utiče na neredovnost mesečnih ciklusa i ovulaciju koji zatim prestaju. Menopauza nastaje u različito vreme kod svake žene i počeće otprilike kada i njenoj baki, majki ili sestri, uz razliku od nekoliko godina. U većine žena menstruacija potpuno nestaje između 50. i 51. godine.

godine. Istraživanja pokazuju da je dobitak na težini uzrokovan promenama u hormonima a ne preobilnom ishranom. Ako prolazite kroz menopauzu već ste primetili promenu na telu. Većina žena u menopauzi dobije 5 do 8 kg i izražena je stomačna gojaznost. Čim se uđe u rane faze menopauze održavanje težine postaje sve teže, a mršavljenje gotovo nemoguće. To je zbog hormonalnih promena koje direktno utiču na apetit, Koje faze karakterišu menopauzu? metabolizam i masne naslage i teško je Ranu fazu, perimenopauzu, karakte- kontrolisati težinu. rišu neredovne menstruacije zbog fluktuirajućih hormonskih nivoa u organizmu i Hormoni uključeni u održavanje simptomi poput valunga, noćnog znojetežine nja i razdražljivosti. Perimenopauza moUloga estrogena je velika u gojenju že trajati od dve do pet godina ili duže u menopauzi. Kako jajnici proizvode i žena može ostati gravidna u ovoj fazi manje estrogena, telo traži druga mesta odakle da dobije potreban estrogen. iako su ovulacije neredovne.

Karakteristike menopauze

Ishrana u cilju prevencije i lečenja osteoporoze Prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković

Menopauza nastaje kada menstruacija izostane najmanje 12 uzastopnih meseci, najčešće između 50. i 5l. godine. Postepeno će se nivoi estrogena smanjivati i prestati proizvodnja progesterona što je praćeno valunzima, glavoboljom promenom raspoloženja. Krajnju fazu, postmenopauzu, karakteriše prestanak valunga i noćnih znojenja, ali postoji povišen rizik od nastanka osteoporoze, oboljenja srca i urinarnih infekcija. Zašto se u menopauzi gojimo? Jedan od najčešćih simptoma menopauze je dobijanje na težini i promena ukupnog izgleda tela. Mada zbog toga nećete baš biti srećni, treba da znate da je taj dobitak na težini normalan i očekivan. Oko 90% žena u menopauzi dobiju nešto na težini između 35. i 55.

Masne ćelije u telu mogu proizvoditi estrogen pa telo jače radi da pretvori kalorije u masnoće da porastu nivoi estrogena. Nažalost, masne ćelije ne sagorevaju kalorije kako to čine mišićne ćelije što prouzrokuje višak telesne težine. Niži nivoi progesterona odgovorni su za većinu simptoma menopauze, posebno zadržavanje vode. Porast androgena utiče na gojenje u stomačnom predelu, dok pad testosterona rezultuje gubitkom mišićne mase. Znaci i simptomi menopauze Mada svaka žena prolazi kroz iskustvo menopauze, ono je kod svake različito po dobu u kome započne i po ozbiljnosti simptoma. Najčešći simptomi vezani za menopauzu su valunzi, koji se opisuju kao blagi do intenzivni talasi toplote koji se šire po gornjem delu, a nekada po celom telu i traju od nekoliko sekundi do 5 minuta. Mogu takođe nastajati noću kao noćna preznojavanja i otežati normalan san i noćni odmor. Neredovnost menstruacja je uvod u menopauzu, a veoma česte su promene raspoloženja, veća razdražljivost, anksioznost, depresija.

Efekti estrogena Dok su jajnici odgovorni za većinu estrogena proizvedenog u telu i drugi organi poput nadbubrežnih žlezda takođe proizvode estrogene. Zato u žena i dalje postoje niski nivoi estrogena čak i kad jajnici prestanu sa njegovom proizvodnjom. Estrogen u malim količinama proizvode i masne ćelije, a kao rezultat 75

Z D R AV S T V O - S R B I J A

toga valunzi gojaznih žena ne moraju biti toliko intenzivni i smanjen je rizik od nastanka osteoporoze. Šta savetujemo ženama u menopauzi? Ishrana treba da bude uravnotežena uz izbegavanje rafinisanih šećera, a veći unos voća, povrća i žitarica, nemasnih mlečnih proizvoda, morske ribe, maslinovog ulja, piletine. Izbegavati stroge redukcione dijete. Gladovanje će samo prouzrokovati da vam se metabolizam uspori pa ćete se kasnije još više ugojiti. Ne slabite mnogo jer ako ste veoma mršavi veće su vam šanse da dobijete osteoporozu. Ograničite unos, kofeina, nikotina i alkohola, jer utiču na zadržavanje vode. Postanite aktivni, radite aerobik da pojačate metabolizam i sagorite masnoće. Šetajte, vozite bicikl, time povećavate mišićnu masu i sprečavate osteoporozu. Neke žene se prekomerno ugoje u menopauzi, a masnoće uskladištene oko struka mogu voditi povećanom riziku za srčano oboljenje, visok krvni pritisak i šećernu bolest. Život posle menopauze Mnoge žene su anksiozne, zabrinute i uplašene dok prolaze menopauzu dok druge smatraju menopauzu srećnim i uzbudljivim vremenom sopstvenog života. Kroz edukaciju i prihvatanje menopauza može postati jedna od najprijatnijih faza njihovog života. Smanjena količina estrogena predstavlja uzrok najčešćih poteškoća u menopauzi. Povećava se količina masnih naslaga na telu a smanjuje mišićna masa. Neadekvatna ishrana, smanjena fizička aktivnost i stres su glavni faktori koji utiču na simptome menopauze. Žene u menopauzi gube koštano tkivo dva do četiri puta brže u odnosu na period pre menopauze, što je posledica opadanja nivoa estrogena koji štiti kosti. Prekomeran unos alkohola, kafe, gaziranih napitaka povećava rizik za osteoporozu zbog povećanog izlučivanja kacijuma urinom. Potrebno je smanjiti alkohol i gazirane napitke jer ubrzavaju gubitak minerala iz kostiju kao i kofein koji ometa apsorpciju kalcijuma. Umereno konzumiranje kofeina (jedna do dve kafe dnevno) je dozvoljeno. Pušenje smanjuje nivo estrogena, štetno deluje na osteoblaste i povećava rizik za osteoporozu . Preporučuje se svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od 1h u vidu šetnje, vožnje bicikla, plivanje, joga, kontrolisano vežbanje. Fizička ak76

tivnost doprinosi sprečavanju gojaznosti, osteoporoze, karcinoma, dijabetesa, ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. U periodu menopauze, pored smanjenog korišćenja alkohola, gaziranih napitaka, kofeina, savetuje se i prestanak pušenja kao i povećan unos vode na bar osam čaša dnevno. Savetuje se smanjenje unosa soli jer povećava količinu kalcijuma koji se gubi urinom. Mediteranska ishrana bogata složenim ugljenim hidratima i dijetnim vlaknima poreklom iz voća, povrća i žitarica doprinosi smanjenju i održavanju telesne težine, a povećan unos maslinovog nerafinisanog na hladno ceđenog ulja povoljno utiče na smanjenje holesterola i regulisanje krvnog pritiska. Namirnice sa blagotvornim dejstvom u menopauzi su hrana od soje, grašak, lan i druge namirnice bogate fitoestrogenima, koje mogu da smanje nalete vrućine u menopauzi za 9 do 40%. Seme lana sadrži dijetna vlakna, omega 3 masne kiseline koje su zdrave za srce i supstance zvane ligani koje smanjuju rizik od pojave raka. Najbolji način korišćenja semena lana je da se samelje jedna do dve kašike dnevno u mlinu za kafu i tako koristi za dodatak supi, salati, zitaricama. Vitamin E ima antioksidantno, imunostimulativno i antitrombotsko delovanje i može se obezbediti iz namirnica kao što su nerafinisana biljna ulja, integralne žitarice, posebno pšenične klice, koštunjavo voće, kesten, šargarepa, paradajz. Neka ispitivanja pokazuju da vitamin E može doprineti sprečavanju naleta vrućine. Vitamin B6 povoljno utiče na pamćenje, uključen je u metabolizam i regulaciju homocisteina koji povećava rizik od ateroskleroze i srčanih oboljenja. Pored toga, vitamin B6 podstiče lučenje hormona kao što je serotonin koji poporavlja raspoloženje a ima ga u leblebiji, ribi i ćuretini. Ribe skuša, losos bogate su omega 3 masnim kiselinama koje sprečavaju gubitak koštane mase i smanjuju rizik od pojave srčanih oboljenja. Krto živinsko meso, riba i jaja obiluju vitaminom B12 koji povoljno utiče na raspoloženje, sprečava depresiju, smanjuje nivo homocisteina i sprečava aterosklerozu.

Mahunarke i zeleno lisnato povrće bogati su folnom kiselinom koja smanjuje nivo homocisteina, sprečava infarkt, šlog a ima i povoljne efekte na prevenciju depresije. Da bi se sprečio ubrzan gubitak koštane mase potrebno je unositi dovoljno proteina iz piletine, ćuretine, ribe, a crvena mesa smanjiti na jednom u deset dana. Izbegavati prženje i pohovanje na suncokretovom ulju zbog stvaranja lipidnih peroksida i rizika ateroskleroze. Kao zdrav način termičke obrade predlaže se priprema hrane na pari, kuvanje, dinstanje na vodi sa dodatkom ulja na kraju, pečenje u rerni i povremeno električni roštilj. Ako ponekad želimo kratko termički prženjem obraditi hranu koristiti ulje od koštica grožđa koje podnosi visoke temperature. Savetuje se priprema povrća i pečuraka na pari. Plave ribe (haringa, skuša, tunjevina i losos) bogate omega3-polinezasićenim masnoćama doprinose regulaciji masnoća u krvi, smanjenju insulinske rezistencije i utiču na faktore zapaljenja i tromboze i povoljno utiču na sprečavanje ateroskleroze. Povoljno utiču na gustinu koštanog tkiva, prevenciju i lečenje osteoporoze, prevenciju preloma. Od mlečnih proizvoda izbegavati punomasne sireve i kačkavalj, buter, margarin i pavlaku a preporučuje se jogurt (od 1,0 do 1,6 % mm), beli sirevi od obranog mleka, ponekad kačkavalj sa smanjenim unosom masnoća 25%. Smanjiti zasićene masnoće poreklom iz mesa i sireva. Umesto komercijalnih slanih prženih grickalica koristitii šaku, oraha, badema i lešnika svakodnevno. Da bi se sprečila osteoporoza na koju utiče smanjen nivo estrogena u menopauzi potrebno je obezbediti dovoljne količine kalcijuma i vitamina D. Izlaganje dnevnoj sunčevoj svetllosti u jutarnjim i popodnevnim satima je bezbednije i povećava stvaranje vitamina D što je važno za sprečavanje osteoporoze, a dovoljno je i u trajanju od petnaest minuta. Preporučen unos kalcijuma iznosi 1200 mg i može se obezbediti hranom, a najbolji izvori kalcijuma su mlečni proizvodi (mleko, jogurt, sirevi), soja, tamnozeleno lisnato povrće (kelj, blitva, brokoli), pasulj, šargarepa, bademi, riba sa jestivim kostima (sardine,

Z D R AV S T V O - S R B I J A

konzervirani losos, inćuni). Da bi uneli 1000 do 1200 mg kalcijuma dnevno potrebno je da pojedete: 250 ml niskomasnog jogurta, čašu obranog mleka, i porciju spanaća i lososa ili skuše.Važni su i drugi minerali kao što je bakar (za proizvodnju koštanog tkiva), magnezijum (za bolje iskorišćavanje kalcijuma) cink koji podstiče proizvodnju želudačne kiseline što je važno za apsorpciju kalcijuma. Cinkom su bogati školjke, koštunjavo voće, semenke i korenasto povrće. Pozitivno dejstvo na apsorpciju kalcijuma iz digestivnog sistema imaju vitamini A, C, D, gvožđe, magnezijum, fosfor, a negativan efekat imaju oksalati, zasićene masnoće. Koristiti namirnice bogate vitaminom A (mlečni proizvodi, jaja, žuto i narandžasto povrće, zeleno lisnato povrće) zbog proizvodnje belančevina kostiju i vitamina C (iz voća i povrća) koji je važan za proizvodnju kolagena koji je gradivni element vezivnog tkiva kostiju. Vitamin K aktivira proteine u kostima koji zadržavaju kalcijum unutar kostiju i važan je za izgrađivanje kosti. Osobe sa osteoporozom imaju smanjen nivo vitamina K pa je potrebno konzumirati namirnice bogate vitaminom K koga ima u lisnatom zelenom povrću poput kelja, spanaća, cvekle. Biljni estrogeni povoljno utiču na hormonsku ravnotežu u organizmu, a zbog strukture slične estrogenima mogu da stvore privid veće količine estrogena u cirkulaciji i tako umanje neke neprijatnosti uzrokovane niskim nivoom estrogena. Žene koje uzimaju soju i proizvode od soje imaju manje valunga i noćnog znojenja. Biljnim estrogenima su bogati soja, proizvodi od soje, laneno seme, šargarepa, krompir, trešnje, indijski orah, badem, kikiriki, ovsene pahuljice, pšenica, kukuruz. Uz saglasnost autora preuzeto iz knjige: „Post-put u život”, autora prof. dr Vesne Dimitrijević Srećković, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i prof dr Vladimira Vukašinovića sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Bol u kuku kod dece B Dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Beograd

ol u kuku kod dece može biti uzrokovan različitim oboljenjima, koja nekad mogu biti vrlo ozbiljna. Kod male, predškolske i školske dece najčešće dovodi do otežanog hoda i više ili manje izraženog hramljanja što izaziva promene u svakodnevnoj aktivnosti deteta. Ovo stanje izaziva zabrinutost roditelja, a s obzirom na to da uzrok bola može biti vrlo raznolik potrebno je detaljno uzeti anamnezu, uraditi pregled, na osnovu čega će lekar odlučiti da li je potrebna neka dopunska dijagnostika. Bolan kuk kod dece mogu prouzrokovati različita oboljenja, najčešće tranzitorni sinovitis kuka, Perthesova bolest, zatim epifizioliza glave butne kosti kao i različie povrede koje su moguće u dečjem uzrastu. Akutni prolazni (tranzitorni) sinovitis

najčešći je uzrok bolnog kuka kod dece uzrasta između 3 i 7 godina. Iako se u većini slučajeva ne utvrdi jasan uzrok, često dobijamo podatak o nedavnoj infekciji gornjeg respiratornog sistema. Radi se o prolaznoj upali sinovijalne ovojnice koja je praćena izlivom u zglobu kuka. Pri pregledu registruju se ograničeni pokreti u zglobu kuka, a sam zglob nalazi se u fleksiji, abdukciji i spoljnoj rotaciji. Dijagnoza akutnog prolaznog sinovitisa potvrđuje se ultrazvučnim pregledom.Ovo oboljenje zahteva mirovanje i primenu nesteroidnih antireumatika u cilju smanjenja upale, a spontano prolazi obično za nekoliko dana, najduže tri nedelje. Ima dobar prognostički tok i ne ostavlja nikakve posledice. Oprez i posebna pažnja potrebna je kod ponovljenih tranzitornih sinovitisa kuka jer kod 5% pacijenata to može biti znak razvoja Perthesove bolesti. Legg-Calvé-Perthesova bolest, ili avaskularna nekroza glave femura, javlja se najčešće u dobi između četvrte i devete godine, najčešće kod dečaka, kod kojih se ovo oboljenje javlja pet puta češće u odnosu na devojčice. Bolest se javlja češće kod dece koja su sporijeg koštanog sazrevanja,

nižeg rasta. Bolest ima polagani hronični tok. Tačan uzrok Perthesove bolesti nije poznat, ali se pretpostavlja da je uzrok u vaskularnim promenama na glavi femura. Počinje sklerozacijom koštanog tkiva, nakon čega jezgro menja oblik i promer, a zatim se i fragmentira. Nakon regenerativnog procesa ostaje deformisana glava na skraćenom i proširenom vratu, što kasnije može biti uzrok sekundarnih promena i razvoja degenerativnih promena - koksartroza u odraslom dobu. Dete se žali na bol koja se pojačava pri aktivnosti, otežano hoda, pri hodu hramlje, a kasnije dolazi do ograničenja pokreta i slabosti mišića. U ranoj dijagnostici ove bolesti značaj imaju radiografija i magnetna rezonanca. Lečenje može biti neoperativno, uz korišćenje ortoza i operativno. Bez obzira na to da li je primarno lečenje operativno ili ne cilj lečenja je sačuvati kuglast oblik zgloba i održati obim pokreta u zglobu kuka. Pored kineziterapijskog i hidrokineziterapijskog tretmana, kojem je cilj ojačati muskulaturu i održati ili povećati obim pokreta u zglobu kuka, u bolnoj fazi mogu se primeniti i elektroprocedure u cilju postizanja analgetskog efekta. Skliznuće ili epifizeoliza glave butne kosti je poremećaj koji se javlja u periodu adolescencije kada, zbog gubitka mehaničke čvrstoće ploče rasta, dolazi do pomeranja glave femura prema vratu. Kod devojčica bolest se javlja između 11. i 13. godine života, a u dečaka od 13. do 15. godine. Bolest se javlja dva do tri puta češće kod dečaka, sa povećanom telesnom težinom, kod 25% bolesnika epifizioliza se može javiti na oba kuka. Etiologija bolesti nije poznata, pretpostavlja se da u nastanku ove bolesti ima udela i hormonalna neravnoteža kao i trauma. Bol se javlja pri hodu i aktivnostima , uz hramanje i ograničene pokrete. Rendgenski snimak kukova potvrđuje dijagnozu bolesti. Nakon ortopedskog lečenja, koje može biti operativno ili konzervativno uz zabranu oslonca , a u zavisnosti od faze bolesti, to jest stepena skliznuća, kasnije se sprovodi fizikalna terapija u cilju jačanja muskulature, postepenog povećanja oslonca i održavanje pokreta u zglobu kuka. Bolovi u kuku kod dece predstavljaju stanje koje zahteva pažnju lekara i u ređim slučajevima može biti znak težih oboljenja, septičkog artritisa, juvenilnog reumatoidnog artritisa ili benignih ili malignih tumora pa pravovremena dijagnostika omogućuje adekvatno lečenje i smanjenje mogućih sekvela. 77

Z D R AV S T V O - S R B I J A

d davnina poznata poruka. Alkohol, magična tečnost, koja nam daje hrabrost da budemo ono što želimo, da smo raspoloženiji, rasterećeni stresa, opušteni, da ugušimo tugu i bol, da spavamo, da zaboravimo na sebe i okolinu. Da ulepšamo, na tren život. Buđenje je bolno i puno osećaja krivice, u početku. Tokom vremena alkohol postaje neophodnost, a individua bez identiteta, u opštem propadanju do dezintegracije, povlačeći sa sobom sve iz svoje okoline. Alkohol je deo društvenosti, sastavni deo ceremonija. Upotrebljava se u svakodnevnom životu, od izricanja zdravica, do najrazličitijih rituala i obreda. Vizije, ekstaze, koje prate akutno napito stanje, kroz istoriju smatrane su božanskim stanjem. Danas možemo izdvojiti veliki broj definicija alkoholizma, ali sve više prevladava mišljenje da se ne može dati jedna primenjiva definicija alkoholizma, jer je alkoholizam multifaktorijalno uslovljen, multidimenzionalni biološko-psiho-socijalni poremećaj koji nastaje na bazi mnogih interakcija između individualnih faktora (biološko-psiholoških) i faktora sredine (psiholoških, socijalnih, kulturnih, ekonomskih i dr.) koje je često teško identifikovati, odnosno utvrditi način i stepen njihove participacije u nastanku alkoholne bolesti. Štetni uticaji prolongirane konzumacije alkohola na čovekov organizam su višestruki. Nemogućnost jetre da preradi velike količine alkohola u organizmu, produktuju oštećenjem svih organa i celokupnog organizma. Alkohol direktno deluje destruktivno na sve ćelije i tkiva u čovekovom organizmu, a indirektno izaziva poremećaje metabolizma ugljenih hidrata, lipida, smanjuje sintezu proteina, sm anjuje sintezu vitamina i minerala, posebno vitamina iz grupe B. Na motornom planu se zapaža podrhtavanje celog tela, posebno prstiju na rukama, celokupno slabljenje koordinacije mišićnih aktivnosti, nejasan govor, nesigurno stajanje, neprecizni pokreti i sl. Što se tiče poremećaja organa, moguće je oštećenje jetre (ciroza), može se javiti ulkusna bolest. Takođe postoji opasnost od masne infiltracije srca (alkoholna miokardiopatija), polineuropatije, fibroze miokarda, oštećenja bubrega, kože, retine oka, zapaljenje gušterače, šećerna bolest, povišeni krvni pritisak, stvaranje epileptoidnog žarišta, proširenje moždanih komora kao i difuzne kortikalne atrofije. Zapaža se zapaljenje nervnog stabla (alkoholni polineuritis), zatim uticaj alkohola na reproduktivne funkcije može biti u vidu impotencije, atrofije testisa, ginekomastije i gubitka seksualnog interesa. Alkohol deluje tako što smanjuje 78

Psihijatrija u službi života

Alkoholizam - drugi deo U vinu je istina...

Dr Ljiljana Simić, psihijatar, Klinika za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” Beograd

sintezu testosterona, a povećava sintezu estrogena u organizmu. Kod žena rezultuje izostankom ovulacije, poremećajem faze luteinizacije i amenorejom. Alkoholni sindrom kod fetusa predstavlja poseban efekt etanola u vezi sa reproduktivnim funkcijama, njega karakterišu prenatalna i postnatalna retardacija rasta, mikrocefalija, motorna disfunkcija i mentalna retardacija. Uzimanje velikih količina alkohola, posebno u prva tri meseca trudnoće, dovodi do najtežih malformacija i razvijanja kompletnog sindroma. Prilikom akutne alkoholne intoksikacije, može nastupiti prekid kontinuiranosti svesti. Nju uslovljavaju velike količine

alkohola u krvi, preko 4% promila grama alkohola u krvi – tzv. alkoholna koma. Alkoholna epilepsija se karakteriše grčenjem jednog dela ili celog tela, uz gubitak ili poremećaj svesti. Početak napada može da se predoseti, što je važno da bi se izbegle povrede pri padu, koji nastaje usled gubitka svesti. Alkohol je okidač za napad u uslovima kada je stanje mozga granično kompenzovano (prag nadražljivosti nervnih ćelija je nizak). Napad može da krene krikom usled grča grlenih mišića, što prati grčenje svih mišića u telu, boja lica postaje plavičasta, pogled je ukočen, prsti šaka su stisnuti u pesnicu, a ovu fazu smenjuje faza naizmeničnog gr-

čenja svih mišića tela i opuštanja, uz penu na ustima, uz mogućnost ujedanja jezika. Pri kraju napada dolazi do umokravanja zbog popuštanja kontrole mišića bešike. Kada je epileptična bolest već bila prisutna, alkohol ne samo da provocira napad, već može i da dovede do epileptičnog sumračnog stanja, zbog čega je usled suženja svesti pacijent opasan za okolinu (usled zastrašujućih halucinacija, od kojih se „brani”) i za samog sebe. Delirijum tremens je najteža komplikacija alkoholizma, nastaje posle višegodišnje intenzivne konzumacije alkohola. Češće se javlja kod ljudi koji piju žestoka pića, posle 6-10 godina toksikomanskog staža. Delirijum tremens je privremeno duševno oboljenje, koje nastaje naglim prestankom konzumacije alkohola. Nekoliko dana ranije mogu se javiti neodređeni simptomi koji stručnjacima ukazuju da može doći do promene. Osoba se oseća malaksalo, slabo, pojačano se znoji, prate je povišeni krvni pritisak, psihička napetost, neraspoloženje, uz nesanicu. Tada se govori o predelirantnom stanju. Delirijum tremens može nastati i bez predelirantnih smetnji. Bolest može da krene znacima koji se javljaju predveče ili noću, kao što su blago pomućenje svesti, sa nesnalaženjem bolesnika u datoj situaciji sa manifestacijama straha, nemira, bolesnik ne može da zaspi, uz nesanicu ili košmarne snove, prate ga jako znojenje, grčevi u mišićima i intenzivno drhtanje ruku i celog tela itd. Poremećaji svesti se produbljuju, s pratećom dezorijentacijom (ne prepoznaju vreme, mesto, ni ljude oko sebe), sugestibilni su (čitaju tekst sa praznog papira kada se to od njih zatraži). Javljaju se i iluzije i halucinacije koje mogu biti slušne i taktilne, sadrže sitne životinje, insekte, miševe, zmije, koje bolesnika napadaju, pa se on pokretima ruku brani, sklanja ih sa sebe, hvata i sl. Slušne halucinacije sadrže razgovor osoba koje žele da mu naude, ili zvuci marša i sl. Kombinacija slušnih i taktilnih halucinacija, upotpunjuje stravičnu sliku koju bolesnik doživljava, uz sve to on se znoji, ima povišenu temperaturu, znake oštećenja perifernih nerava, jetre, uz moguće zapaljenje pluća, uz moguće naglo popuštanje rada srca, što može rezultovati smrću. U povoljnijem sučaju od 7-10 dana nakon

Z D R AV S T V O - S R B I J A

nastanka delirijuma tremensa, uz odgovarajuću intenzivnu terapiju, bolesnik zapada u dubok san, posle kojeg se budi uz potpunu ili delimičnu amneziju. Oboljenje najčešće traje nekoliko dana (može trajati od nekoliko sati do dve nedelje), za to vreme je neophodno bolesnika hospitalizovati, da bi se sprečile komplikacije i otkazivanje rada srca, bubrega ili zapaljenja pluća. Ponovno propijanje ovog stanja dovodi do trajnijih i ozbiljnijih oštećenja mozga. Smrtnost izazvana ovim stanjem iznosi od 10-12%. Lečenje delirijuma tremensa je vrlo složen i odgovoran posao, koji zahteva sprovođenje u dobro opremljenim psihijatrijskim ustanovama, sa dobro obučenim osobljem. Korsakovljeva psihoza se razvije posle dugogodišnje konzumacije alkohola. Sindrom je deficita tiamina. Simptomi se sastoje od kombinacije neuroloških fenomena, koji se sastoje od zapaljenja nerava - polineuritis, bolova u rukama i nogama, otežanog hoda. Od psihičkih simptoma zapažaju se smetenost, dezorijentacija, nemir, zatim problemi povezani sa pamćenjem - anterogradna i retrogradna amnezija i reprodukcijom koju karakteriše nesvesno umetanje izmišljenih podataka - konfabulacija. Dodavanje izmišljenih podataka ima za cilj prikrivanje svog mentalnog deficita (nemogućnost sećanja) pa se na taj način popunjavaju praznine u sećanju, odnosno to nije laž čiji je motiv pridobijanje nekakvog dobra. S obzirom na to da se Korsakovljeva psihoza javlja posle dugogodišnje zloupotrebe alkohola, kao njen prateći simptom se može javiti i alkoholičarska demencija. Alkoholičarska demencija je vrsta demencije nastala usled duže zloupotrebe alkohola. Moguća je kao prateći simptom Korsakovljeve psihoze. Ovakva demencija nastaje postepeno, etiologija je upravo u dugogodišnjoj konzumaciji alkohola, koja je dovela do promena u strukturi moždane kore, odnosno atrofiji mozga. Zapažaju se problemi s pamćenjem i orijentacijom, bolesnik se gubi u vremenu i prostoru, gubi svoje ljudsko dostojanstvo, osoba postaje neuviđajna i nekritična u ponašanju prema ukućanima i drugim ljudima, sve do potpunog odsustva svake kontrole. Karakter je takođe izmenjen. Za razliku od ostalih kategorija demencija, ako se u svom početnom stadijumu prestane s daljom konzumacijom alkohola, moguća je popravka defekta funkcionalnosti, sve do povratka na nivo normalnog funkcionisanja. Međutim, ako to nije slučaj, tj. u odmaklom stadijumu, ovakva demencija postaje ireverzibilna, odnosno identična demencijama koje se

razvijaju na drugim osnovama. Alkoholne halucinoze nastaju tiho, posle višegodišnjeg zavisničkog staža (3-4god.), kod mlađih osoba uz inače očuvanu svest, dobru orijentaciju te sačuvanu ličnost. Poremećajem dominiraju slušne halucinacije koje se na početku javljaju u vidu elementarnih zvukova, koji se kasnije uobličavaju u reči i rečenice, koje su mahom praćene strahom i neprijatne za bolesnika. Ponekad su i homoseksualnog sadržaja. Bitna karakteristika ovog stanja je da glasovi perzistiraju i posle izlaska iz apstinencijalnog sindroma, kada bolesnik i dalje ne pije. Kod osoba koje su povezane osećanjima, ljubomora je normalna pojava. Kod alkoholičara ona je po pravilu pojačana, bolesna i patološka, iskazana u vidu sumanutih ideja ljubomore. U osnovi ovog poremećaja je realno opadanje seksualne moći alkoholičara kao posledice dugogodišnje konzumacije alkohola i njegov uvid u sopstveni nedostatak (impotencija), kao i pretpostavka da njegov partner (supruga) traži zadovoljenje svog nagonskog života negde drugde. U tim slučajevima žena biva podvrgnuta najtežem maltretiranju, uvredama, sumnjičenju za neverstvo, praćenju, kontrolisanju rublja (traženje sperme) i sl. Bolesnik često nastoji da od supruge iznudi priznanje, pritom sumnjajući i na članove najuže porodice. Ponekad žena iz očaja „priznaje“ da ga vara, samo da bi se agonija okončala, što može rezultovati nasilnim ponašanjem, čak sve do homicida, pod obrazloženjem da se čovečanstvo tako spasava nemoralne osobe. Pored primene mera bezbednosti, lečenje je neophodno nastaviti u stacionarnim uslovima. U vinu je istina... I kako smo započeli ovu ediciju o alkoholizmu, ponavljamo - alkohol, magična tečnost, koja nam daje hrabrost da budemo ono što želimo, da smo raspoloženiji, rasterećeni stresa, opušteni, da ugušimo tugu i bol, da spavamo, da zaboravimo na sebe i okolinu. Da ulepšamo na tren život. Buđenje je bolno i puno osećaja krivice, u početku. Tokom vremena alkohol postaje neophodnost, a individua bez identiteta, u opštem propadanju do dezintegracije, povlačeći sa sobom sve iz svoje okoline. Posledice su mnogostruke, lečenje veoma zahtevno, uključuje porodicu, okolinu, radno okruženje, menjanje obrasca ponašanja, prijatelja. Traje dugo, a zahteva određenje i odluke do kraja života. Recidivi su, nažalost, česti te u toj borbi pobeđuju najistrajniji sa podrškom okoline i ponovnim i stalnim iznalaženjem snage i odluka u sebi.

Poziv na konkurs

Promocija medicinskog turizma u Srbiji

inistarstvo zdravlja Republike Srbije poziva sve zdravstvene ustanove koje su ispunile uslove prema potojećem Zakonu o zdravstvenoj zaštiti prilikom registracije (bolnice, poliklinike, ordinacije...), odnosno koje su registrovane u Agenciji za privredne registre ili u Trgovinskom sudu, a obavljaju delatnosti iz oblasti stomatologije i plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije da se prijave Ministarstvu zdravlja na mail turizam@ zdravlje.gov.rs, ukoliko su zainteresovani da se priključe promociji medicinskog turizma u Srbiji. U okviru ove akcije Ministarstva zdravlja zdravstvenim ustanovama koje ispune kriterijume biće omogućena promocija na svim nastupima naše države u inostranstvu, a u saradnji sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacije, Privrednom komorom Srbije, Turističkom organizacijom Srbije, Nacionalnom asocijacijom turističkih agencija Srbije (YUTA), osiguravajućim kućama i svima ostalim koji mogu da doprinesu razvoju medicinskog turizma u našoj zemlji. Zdravstvene ustanove koje žele da konkurišu, pored osnovnog uslova da su registrovane u skladu sa važećim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, moraju da ispunjavaju sledeće opšte uslove: Opšti uslovi • Doktor medicine – specijalista sa najmanje pet godina radnog iskustva • Doktor stomatologije sa najmanje pet godina radnog iskustva • Post – terminal za plaćanje platnim karticama • Usklađen cenovnik sa preporučenim cenovnikom Ministarstva zdravlja • Estetski prihvatljiv izgled prilaza, prijemnog dela i prostora za rad, koji je potvrđen mišljenjem komisije određene od strane Radnog tela za razvoj i promociju medicinskog turizma Ministarstva zdravlja • Posedovanje odgovarajuće web prezentacije Posebni uslovi Za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju da je član nacionalnog udruženja – SRBPRAS Za stomatologiju • Da obavezno ima zaposlenog asistenta za rad, odnosno stomatološka sestra • Da je zdravstvena ustanova za stomatologiju registrovana poslednjih pet godina Nakon prikupljenih prijava, komisije određene od strane Radnog tela za razvoj i promociju medicinskog turizma Ministarstva zdravlja obići će sve prijavljene zdravstvene ustanove kako bi proverile da li ispunjavaju predviđene uslove. Potom će se pristupiti izradi višejezičnih brošura, kao i jedinstvene web prezentacije sa ponudom medicinskog turizma Srbije. Rok za podnošenje prijava na mail turizam@zdravlje. gov.rs je 31. decembra, a sve dodatne informacije moguće je dobiti na 011/3616-251. 79

Z D R AV S T V O - S R B I J A

eograd, 24. novembar 2016 – Njihova kraljevska visočanstva prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina još jednom su isporučili dragocenu pomoć Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Opremu čine visokofrekventni respirator sa oscilujućim ventilatorom i infuziona pumpa, kao i TV uređaj koji će vreme pacijenata u bolnici učiniti malo prijatnijim. Visokofrekventni respirator sa oscilujućim ventilatorom, vredan 40.000 evra, predstavlja deo sredstava od 94.000 evra koja su bila prikupljena tokom kampanje „Pomoć za bebe“. Ova kampanja je realizovana u saradnji sa TV voditeljem Ivanom Ivanovićem i humanitarnom organizacijom ’’Lajflajn Njujork’’ čiji pokrovitelj je NjKV princeza Katarina, a to je treći medicinski uređaj kupljen od ovih sredstava (jedan respirator je doniran Klinici za dečju hirurgiju i ortopediju u Nišu, a optički bronhoskop Dečjoj bolnici u Novom Sadu). Infuzionu pumpu, vrednu 2.000 dolara, donirala je Nensi Brinker, osnivač Komen fondacije, jedne od

Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj

Donacija od princeze Katarine Dr Zoran Radojičić, Ivan Ivanović, Princeza Katarina, prestolonaslednik Aleksandar...

ljudima, da još jednom isporučim pomoć koja će njihov život učiniti malo boljim. Takođe sam veoma ponosna na humanitarnu organizaciju ’Lajflajn Njujork’, zahvaljujući kojoj smo u stanju da ovu dragocenu pomoć uručimo Univerzitetskoj dečjoj klinici. Ova vredna donacija je deo stalne pomoći koju moja Fondacija i ja obezbeđujemo za bolnice i ja sam srećna što naš predan rad daje tako dobre rezultate“, rekla je princeza Katarina. U ime osoblja i pacijenata, profesor Zoran Radojičić, direktor bolnice, zahvalio je princezi Katarini na pomoći. vodećih fondacija za lečenje raka dojke u svetu. Kompanija LG donirala je Univerzitetskoj dečjoj klinici TV uređaj vredan oko 250 evra, a u pitanju je jedan od 10 televizora koje je ova kompanija donirala Fondaciji. Ova donacija je deo humanitarne manifestacije „24 sata elegancije“ koju su u septembru organizovali Fondacija NjKV princeze Katarine i De Gorsi Luxuri Consalting u Belom dvoru. „Veoma sam ponosna što sam ovde ponovo, među ovom divnom decom i 80

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Medicina i pravo

rema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 72/2009, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013, 93/2014, 96/2015, 106/2015) zdravstvena ustanova dužna je da sprovodi mere radi sprečavanja neželjenih komplikacija i posledica pri pružanju zdravstvene zaštite, kao i mere opšte sigurnosti za vreme boravka građana u zdravstvenim ustanovama i obezbedi stalnu kontrolu ovih mera. Zakonom o pravima pacijenata (“Službeni glasnik RS”, br. 45/2013) propisano je pravo na bezbednost pacijenta: „Pacijent ima pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim dostignućima zdravstvene struke i nauke, s ciljem postizanja najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika za nastanak neželjenih posledica po zdravlje pacijenta, koji treba da bude sveden na najmanju moguću meru. Zdravstvena ustanova je dužna da se stara o bezbednosti u pružanju zdravstvene zaštite, kao i da kontinuirano prati faktore rizika i preduzima mere za njihovo smanjenje u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast kvaliteta u zdravstvenoj zaštiti. Pacijent ne može trpeti štetu prouzrokovanu neadekvatnim funkcionisanjem zdravstvene službe.“ Međutim, u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite dužnosti pacijenata, u smislu ovog zakona, odnose se na odgovornost za lično zdravlje, prema drugim korisnicima zdravstvenih usluga, zdravstvenim radnicima, odnosno zdravstvenim saradnicima, kao i drugim zaposlenima u zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi. Zbog toga, u ostvarivanju zdravstvene zaštite, pacijent je dužan da se pridržava opštih akata zdravstvene ustanove, privatne prakse, organizacione jedinice visokoškolske ustanove zdravstvene struke koja obavlja zdravstvenu delatnost i drugih pravnih lica koja obavljaju određene poslove iz zdravstvene delatnosti, o uslovima boravka i ponašanja u njima. U cilju povećanja i praćenja bezbednosti pacijenata Pravilnikom o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite (“Službeni glasnik RS”, br. 49/2010) utvrđeni su poka-

Odgovornost bolnice za naknadu štete usled pada pacijenta u bolnici zatelji kvaliteta zdravstvene zaštite. Pokazatelji kvaliteta između ostalog obuhvataju i pokazatelje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova koji se odnose na bezbednost pacijenata i zadovoljstvo korisnika uslugama zdravstvene službe. Prema odredbama ovog pravilnika bezbednost pacijenta predstavlja identifikaciju, analizu i korekciju rizičnih događaja, sa ciljem da se zdravstvena zaštita učini bezbednijom i da se rizik po pacijenta svede na najmanji mogući nivo. Pokazatelji kvaliteta koji se odnose na bezbednost pacijenata, za ustanovu u celini na svim nivoima zdravstvene zaštite jesu: 1. Uspostavljene formalne procedure za registrovanje neželjenih događaja i opis procedure; 2. Uspostavljene formalne procedure za registrovanje neželjenih dejstava lekova i opis procedure;

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

3. Stopa padova pacijenata; 4. Stopa pacijenata sa dekubitusima; 5. Stopa komplikacija nastalih usled davanja anestezije u zdravstvenoj ustanovi; 6. Stopa ponovljenih operacija u istoj regiji; 7. Stopa mehaničkih jatrogenih oštećenja nastalih prilikom hirurške intervencije; 8. Stopa tromboembolijskih komplikacija; 9. Broj hirurških intervencija koje su urađene na pogrešnom pacijentu, pogrešnoj strani tela i pogrešnom organu; 10. Kontrola sterilizacije; 11. Stopa incidencije bolničkih infekcija na jedinici intenzivne nege zdravstvene ustanove; i 12. Stopa incidencije infekcija operativnog mesta;

d.o.o, privredno društvo za poslovne usluge i konsalting, Beograd

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Pored ovih citiranih pokazatelja kvaliteta iz pravilnika, zdravstvene ustanove-apoteke prate i sledeće pokazatelje: 1. Broj prijava neželjene reakcije na lek; 2. Procenat recepata sa administrativnom greškom u odnosu na ukupan broj recepata; 3. Broj recepata sa stručnom greškom u propisivanju; i 4. Broj pogrešno izdatih lekova na recept. Prema Zakonu o obligacionim odnosima “Službeni list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, “Službeni list SRJ”, br. 31/93, (Uredba - za vreme ratnog stanja: 22/99, 23/99, 35/99, 44/99) članom 170. propisano je da za za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo da postupi, ali i da oštećenik ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno.

Vesti iz MVA

edicinski direktor Odeljenja za transplantaciju matičnih ćelija Univerzitetske bolnice Hamburg-Ependorf (Nemačka) profesor dr Nikolaus Kreger (Nicolaus Kröger) proglašen je gostujućim profesorom Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu tokom simpozijuma Klinike za hematologiju VMA 18. novembra 2016. godine. Dekan Medicinskog fakulteta VMA UO pukovnik prof. dr Nebojša Jović rekao je tokom proglašenja da je učešće profesora Kregera, jednog od lidera transplantacije matičnih ćelija, postalo tradicija na godišnjim okupljanjima Klinike za hematologiju na neizmerno zadovoljstvo i korist Vojnomedicinske akademije. Posebno je istakao neprocenjiv međunarodni značaj koji dugogodišnja saradnja

Gostujući profesor VMA

Prof. dr Nikolaus Kreger

sa profesorom Kregerom ima za teorijsko i praktično usavršavanje naših hematologa. Naglasio je da je zahvaljujući Klinici za hemato-

Sudska praksa Odgovornost bolnice za naknadu štete usled pada pacijenta u bolnici Bolnica je dužna da naknadi štetu koju je pacijent pretrpeo usled pada pri kretanju u bolnici. Iz obrazloženja: U situaciji kada je kod tužene na rehabilitaciju primljen pacijent koji otežano hoda, uz pomoć pomagala štapa, kao što je to bio slučaj sa tužiocem, tužena je trebalo da dokaže da je na odgovarajući način upozorila tužioca na način kretanja po bolnici, a s obzirom na zdravstveno stanje u kome je tužilac bio prilikom prijema kod tuženog. U situaciji kada je pacijent makar i otežano pokretan, tuženi je morao da predvidi da je tužilac u stanju da započne kretanje, iz bilo kog razloga, pa kako se radi o predvidljivoj reakciji, tužilac je u smislu čl. 42. Zakona o zdravstvenoj zaštiti morao biti upoznat sa uslovima boravka i ponašanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno moralo mu je biti predočeno na koje sve načine može da zatraži pomoć, koja ne uključuje samo pozivanje zvonom, na koje okolnosti tužena, suprotno žalbenim navodima, nije pružila dokaze. Iz navedenih razloga tužena u smislu čl. 170. ZOO-a odgovara za štetu koju je tužilac pretrpeo. (Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž. 1216/13 od 5. 6. 2013)

logiju VMA prepoznata kao lider transplantacije matičnih ćelija u našoj zemlji, ali i da ta reputacija prevazilazi nacionalne okvire. Skup je pozdravila i zastupnica načelnika Klinike za hematologiju VMA prof. dr Dragana Stamatović. Ovom prilikom profesor dr Nikolaus Kreger održao je pristupno predavanje na temu alogene transplantacije matičnih ćelija hematopoeze u lečenju akutne limfoblastne leukemije.

VMA 18.10.2016.

Neinvazivna neuromodulacija

impozijum kliničke neurofiziologije sa međunarodnim učešćem, u organizaciji Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije i Udruženja neurofiziologa Srbije, održan je na VMA. Načelnik Sektora za školovanje i naučnoistraživački rad VMA pukovnik dr Miroslav Broćić pozdravio je predavače iz inostranstva profesora dr Mihaela Ničea sa Lajbnic instituta za neuronauke u Dortmundu, njegove saradnike dr Min-Fang Kuo i dr Jana Groša i rekao da ovakav skup predstavlja jedan od velikih izazova i značajan podstrek daljem usavršavanju profesije. Rekao je, takođe, da je centralni nervni sistem u anatomskom smislu veoma kompleksan

i zahteva proučavanje sa mnogo aspekata koji se u današnje vreme sve više objedinjuju te da je biomedicina danas jedan od ključnih pokretača za razvoj naučne misli. U uvodnom delu obratio se i akademik Dejan Popović, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, ujedno jedan od predavača, napomenuvši da je današnji skup dobra prilika da naučimo nove stvari zahvaljujući inostranim učesnicima, ali i utvrdimo gde se naši stručnjaci nalaze u ovoj oblasti. Potpukovnik prof. dr Tihomir Ilić sa Klinike za neurologiju VMA rekao je da tema simpozijuma neinvazivna neuromodulacija zauzima apsolutni primat u oblasti kliničke neurofiziologije. Istakao

je da, iako prisutna više od 20 godina, ova tehnika u Srbiji nije dovoljno zastupljena, ali da je primetno interesovanje naučne i stručne zajednice za dalji razvoj biomedicinskog inženjeringa. Predavači na simpozijumu, osim pripadnika Vojnomedicinske akademije, bili su i lekari Kliničkog centra Srbije, Klinike za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ i Instituta za mentalno zdravlje Srbije.

Vesti iz MVA

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Potpisivanju donorskih kartica prethodio je sastanak članova kolegijuma ministra odbrane i načelnika Generalštaba Vojske Srbije.

Dan HOBP-a

Ministar odbrane i načelnik Generalštaba

Potpisali donorske kartice Ministar odbrane Zoran Đorđević i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković, sa članovima oba kolegijuma, u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu potpisali su 8.12.2016. donorske kartice, pružajući podršku nacionalnoj kampanji zaveštanja organa. Ministar odbrane je tom prilikom rekao da su on, general Diković i članovi kolegiju-

Na VMA

Načelnik Generalštaba OS Belorusije Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Belorusije general-major Oleg Aleksejevič Belokonjev, koji sa delegacijom boravi u službenoj poseti Republici Srbiji, posetio je 10. novembra Vojnomedicinsku akademiju. Dobrodošlicu mu je poželeo zamenik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr

ma na taj način „odgovorili na najvažniji poziv u životu“. „Nadam se da će naš primer ohrabriti što više građana da se priključe akciji koja je direktna podrška transplantaciji organa i spasavanju ljudskih života. Iskreno verujem da će kampanja zaveštanja organa zaživeti još uspešnije i pomeriti Srbiju sa začelja evropske liste donora“, rekao je ministar Đorđević, podsetivši da je novu inicijativu za omasovljenje donorskih kartica pokrenuo premijer Srbije Aleksandar Vučić. Postupak zaveštanja organa započeo je u Vojnomedicinskoj akademiji još 2002. godine radi popularizacije i unapređenja programa transplantacije, a do sada je donorske kartice potpisalo oko 120.000 građana. Uglješa Jovičić koji je predstavio sistem vojnog zdravstva u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, a zamenik načelnika Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Dragan Dinčić upoznao je sagovornike sa radom Vojnomedicinske akademije. Teme razgovora bile su intenziviranje vojnomedicinske bilateralne saradnje, naročito u oblasti obrazovanja i usavršavanja, imajući u vidu da predstavnici beloruskog vojnog saniteta već učestvuju na raznim oblicima usavršavanja u Srbiji. Takođe, interesantne teme za obe strane su iskustva iz učešća u međunarodnim mirovnim operacijama, kao i sistem organizacije vojnog zdravstva.

Svetski dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća - HOBP, oboljenja koje se smatra trećim uzrokom smrtnosti u svetu, 15. novembra je obeležen na VMA. Zainteresovani anketirani građani u holu Specijalističke poliklinike VMA imali su priliku da se konsultuju sa lekarima Klinike za pulmologiju VMA, a osobe kod kojih su uočeni simptomi ili faktori rizika upućivane su na spirometrijsko testiranje. Tokom akcije, koja je trajala od 9.00

do 13.00 časova, na specijalistički pregled pulmologa i spirometriju upućeno je 25 osoba. Kod većine je pronađen pozitivan nalaz na HOBP i data su im uputstva za dalje lečenje.

Delegacija VMA

Poseta AR Egiptu Dekan Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu pukovnik prof. dr Nebojša Jović i pomoćnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Radovan Čekanac boravili su 22. 11. 2016. u poseti Upravi za vojno zdravstvo Oružanih snaga Arapske Republike Egipat. Na početku višednevne službene posete delegacija VMA prisustvovala je sastanku sa načelnikom Uprave za vojno zdravstvo AR Egipta general-majorom Mustafom Abo Hatabom. General Hatab im je predstavio organizaciju sanitetske službe i uređenje zdravstvenog sistema AR Egipta, a razgovor se vodio i o razmeni stručnjaka i usavršavanju kadeta na medicinskim fakultetima obe zemlje. M.C.

rbija je vodeća zemlja jugoistočne Evrope u decenijskim gubicima vezano za odliv visoko-intelektualnih kadrova, zapravo u gubitku ljudskog kapitala. Jedna grupa beograskih novinara po profesionalnoj savesti već deceniju istražuje odliv visokoobrazovanih stručnjaka raznih profesija u zemlje Evrope, EU, Sjedinjenih Američkih Država, Australije, Afrike… Nema gde nekoga nema. Vodeći su lekari, IT inženjeri, elektroinženjeri, inženjeri građevinci, piloti… Nedavno smo u rodnom Beogradu sreli doktorski bračni par Kenkovski dr Andreja, specijalistu urgentne medicine, specijalistu anesteziologije i reanimatologije, Tatjanu, specijalistu ginekologije, i iz razgovora za MEDICI.COM saznali da i na maloj Malti radi veliki broj lekara specijalista svih profila, pilota, inženjera, hotelijera… Dr Andrea Kenkovski je iz škole beogradskog univerziteta, na Malti se obreo 2005. godine, sa velikim znanjem i iskustvom. Prvo je radio i sticao lekarsko iskustvo u beogradskoj Službi hitne pomoći u priodu 1986. do 2006. godine. Iz Hitne pomoći, sa dragocenim iskustvom prelazi na IKVB (Institut za kardiovaskularne bolesti) „Dedinje“ gde se zadržava sve do 2005. godine kada se, na poziv i preporuku male Kolonije lekara iz Srbije, priključuje lekarima Državne bolnice Malte “Sent Lex- Hospital”. Bez obzira na kriterijume Evropske unije na Malti diplome Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta priznaju, ali je bitan uslov, pre svih kriterijuma: stručnost i medicinsko praktično znanje. Njihovi stručni kadrovi kroz intervjue po sistemu konkursa, procene znanja jezika, engleskog, a može i malteškog, primaju njima deficitarne specijaliste određenih oblasti za potrebe ugledne državne bolnice. “Malta je mala ostrvska zemlja i pripada EU, ima oko 400.000 stanovnika, i po tradiciji prijateljskih odnosa sa velikom Jugoslavijom. Još sedamdesetih godina prošlog veka naši specijalisti su dolazili na ispomoć i formirali mnoga odeljenja iz više grana medicine”, kaže dr Kenkovski, naglašavajući da zahvaljujući našoj koloniji od petnaestak lekara i preko tridesetak medicinskih sestara, svi uglavnom iz Beograda, su se lakše uklapali i bili lepo prihvaćeni kao što sam i ja. Posle nekoliko godina, na predlog Kolonije, priključila vam se i supruga Tatjana, specijalista ginekologije, sa tri divne kćerke - mora da je to bio rado-

Naši u belom svetu

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Beogradski doktori na Malti Piše: Marko Radoš

- Kakvi su uslovi za napredovanje i kakav je tretman stranaca, pitamo lekarski i bračni par Kenkovski?

stan i veliki dan kompletirane porodice na maloj Malti. “Svakako, ali i pomalo tužno jer sam bio svestan da je to napuštanje Beograda za duži period, a mi to načešće kažemo privremeno”, govori nam dr Kenkovski, dodajući da je dr Tatjana, majka njihove tri kćerke, sa simpatijama i uvažavanjenjem vrlo brzo bila prihvaćena i profesionalno primećena. Dr Tatjanu Kenkovski, majku troje dece, pitamo da li i na Malti važi običaj da kad ugledate trudnicu, osmehuje vam se sreća? Kod nas u Srbiji, a i okolnim republikama, svaki treći bračni par nema nijedno dete? “Mala Malta je članca Evropske unije i njihovo zdravstvo se vrlo brzo prilagodilo reformama koje je Evropska unija zahtevala. Ali zato dobro su iskoristili namenske zdravstvene fondove EU. U svoj toj atmosferi prilagođavanja, kako su meni pričali kolege koje su u zdravstvu Malte više od decenije, koristili su iskustva bivše Jugoslavije. Prilikom porođaja uvek je prisutan partner, zapravo bračni drug, a što se tiče verske tolerancije Maltežani su veoma predusretljivi, poštuju nacije, običaje... Posebna briga za decu je kod Maltežana vrlo naglašena, pogotovo za decu koja su oštećena u razvoju. Njihovo ministarstvo zdravlja vodi brigu da pacjent bude u centru pažnje. Iako imaju privatne ordinacije vrlo su naklonjeni državnim bolnicama i imaju veliko poverenje i poštovanje prema lekarima”.

“Malta je svoje zdravstvo uskladila sa zahtevima Evropske unije i veoma su se tehnički modernizovali. Što se kadrova tiče, tu gde nemaju svoje školovane specijaliste, uglavnom putem preporuka i njihovim konkursima primaju stručnjake iz Srbije i okolnih zemalja. Za strance, nezavisno da li su to vrhunski hirurzi ili ginekolozi, nagrađuju, odnosno plaćaju po njihovim određenim platnim razredima. Svakako da se desi i posebno napredovanje, ali je to retko i spada u izuzetke”, kaže dr Andreja Kenkovski, čiji boravak i iskustvo lečenja Maltežana traje više od petnaest godina, dodajući da se supruga Tatjana zbog skromnosti ne hvali da je veoma uspešno porodila kćerku predsednika države Malte. - Trojnim osmehom potvrđen je prijatan uspeh i ujedno čestitka Tatjani Kenkovski, ginekologu Srpkinji, majci troje dece. Mi muškarci konstatujemo da taj uspešni porođaj dr Tatjana ne izdvaja, ali je to, bez obzira na profesionalnu savest, visoka profesionalna radost ne samo porodična, nego i svakog našeg čitaoca, proširena za svako novorođenče bilo na Malti, bilo u Srbiji ili nekom drugom mestu. Skromnost je vrlina i gotovo po pravilu je bliska plemenitoj zoni življenja i stvaralaštva nezavisno od profesije i oblasti, ali dolazak na ovaj svet dece vrhunska je radost koju je teško porediti sa bilo čime - dodaje dr Tatjana, izržavajući zadovoljstvo što je njena porodica na okupu i što radi posao za koji se školovala. Porodicu Kenkovski pitamo ima li druženja i koliko naših ima na privremenom radu na Malti? Mi smo imali sreće da je naš prijatelj dr Predrag Andrejević, hirurg, predsednik Srpsko-malteškog društva i dugogodišnji aktivista koji okuplja sve naše zemljake svih profesija. Ima nas nekoliko hiljada, lekara, pilota, inženjera, građevinaraca, hotelijera… Mi se u našoj Koloniji lepo družimo, pomažemo i uvažavamo. 85

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Излагање на симпозијуму „Менаџмент у Примарној здравственој заштити” 2. 11. 2016. у СЛД

Oчувањe и унапређењe народног здравља некад и сад

ава Текелија, доктор права, оснива Матицу српску 1826. године, нашу најстарију установу културе. Материјално обезбеђује превођење са немачког (преводилац је др Јован Стејић) и штампање књиге Макровиотика и продужење живота человеческог др Кристофа Вилхелма Хуфеланда, најистакнутијег превентивног лекара Европе. Тако се наш народ врло рано упознао са европским знањем у области превентивне медицине. Ово је пример где се јасно потврђује повезаност културе кроз установу културе и превентивне медицине преко штампаног медија из наше не баш блиске прошлости. Мало се зна да је сремачки лекар Ђорђе Натошевић (из Сланкамена) директно утицао на схватање др М. Ј. Батута о неопходности просвећивања народа којe је он следио. Све до победе Пастерове науке лекар је био, писао је Батут, занатлија а од сада мора бити и просветитељ. То је време (19. век) када је Батутово запажање: „Лекар дође, нареди, посаветује, али док затворе врата а која брбљива бака претурила све то, имало пуни смисао“. Превентивна медицина у Србији започела је раније него што се званично рачуна 8. јула 1839. када су издата Правила о калемљењу. Још у Првом српском устанку предузимане су мере против зараза из Турске. Истовремено Турска није предузимала такве мере! Године 1812. наређено је „да се поставе утврде и честе страже и да се граница затвори сасвим према Турској и да у Србију не пређе, 86

Др sc. мед. Славица Жижић-Борјановић

штоно рећи, ни птица”. Касније (1831), кад је колера владала у Аустрији, кнез Милош је наредио: „Из Земуна недамо у Београд ни за једну пару ништа што се једе“. Подаци из Градског архива у Земуну потврђују да је постојалo калемљење против великих богиња у Београду већ у Првом српском устанку калемили су децу династије Обреновић, а калемљење је ушло у народ 1835. иако су Правила о калемљењу издата 1839.

рађорђе је поделио Србију у нахије, а ове у мање територијалне јединице кнежине. Од 1834. назив нахија се у званичним списима замењује окружјем, а мање целине од округа су срезови и општине. Године 1834. урађен је први попис становништва у Србији а 1837. уведене су матичне књиге. Обнављањем српске државе са Првим и Другим српским устанком споразумом Милоша Обреновића и Марашли-паше и званичним султановим Ха-

Према свему хигијенска делатност у Србији запажа се и постоји пре 1839. кад су основани физикати по свим окрузима и кад су на границама организовани карантини и састанци против уношења заразних болести. То је изнео др Богољуб Константиновић, други по реду директор Централног хигијенског завода (1924), на стоту годишњицу превентивне службе у Србији (1939). Подсетимо се неких важних догађаја из наше прошлости. За време Првог српског устанка Ка-

тишерифом 1830. омогућено је устројство државних органа од којих је најважнији Државни савет. Његовим одлукама ударени су темељи званичне медицине у Србији и оснoване су окружне болнице по већим градовима. Санитетским законом из 1881. за који је најзаслужнији др Владан Ђорђевић, одређено је да окружни физикуси постану санитетски референти окружних начелстава. Срески лекари су тим законом хигијеничари среза. После Првог светског рата уместо окру-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

га уведене су области. Централни хигијенски завод у Београду је између два светска рата био главна установа превентивне медицине не само у Србији, него у Краљевини Југославији. На другој страни, др Милан Јовановић Батут, најзаслужнији за формирање Министарства народног здравља после Првог светског рата, успео је са идејом о оснивању Медицинског факултета у Београду. Борио се за факултет биће и три деценије па је тако 1910. у часопису Здравље написао чланак под насловом Дајте Србији више лекара. После рато-

ва који су омели његово оснивање факултет је започео са радом 1920. године. О здрављу Целог живота желимо да имамо све да бисмо на крају утврдили да нам ништа није потребно сем здравља, каже сликар Воја Станић (92). „Детињство и нега наша за време детињства то су шине по којима ће после ватрене кочије да јуре”, писао је 1877. др М. Ј. Батут у својој књизи Здравље и напредак наше деце. Издала је Матица српска из Новог Сада. Још 1757. године наш доктор Јован Апостоловић докторирао је у Халеу са темом на латинском језику Испитивање начина на који афекти душе делују на тело, што је први научни рад о стресу у нас. У вези са борбом са заразним, кужним болестима, некада су наши лекари овако писали: „Наредбе које се тичу нашег здравља и живота то су нека врста светиње и треба да се слушају и извршавају. Живот по себи, истина, није највеће благо света, али је опет у њему сва земаљска срећа. Право

имају Хинези што плаћају лекара само донде докле су здрави. И јесте главна задаћа лекарева да чува здравље“. Особитост краја 19. века у нашим крајевима време је процвата иницијатива везаних за здравље, чување здравља, јавно оглашавање и публиковањe – Пастерово доба. Године 1871. др Љубомир Ненадовић у Панчеву покреће Домаћи лекар и у вези с тиме каже: „Ја сам валда први у нашем народу почео давати устмена простонародна поученија и то овде у Панчеву“. Године 1880. др М. Ј. Батут покреће у Сомбору

часопис Здрављe са поднасловом Здравље је срећа и снага а болест најамник пропасти. Српска књижевна задруга (1892) у свом петом колу, већ 1896. објављује његов превод Књиге о здрављу немачких аутора. Исте године Народно здравље износи да су три најбоља лека умереност, вода и кретање. Године 1884. Матица српска издаје Поуке о чувању здравља М. Ј. Батута. У предговору пише: „Ко пише за народ па је рад да му се књига чита тај треба да тражи путе којим ће до њега доћи. Сељак и тежак није ђаче за скамијом да пружену књигу мора читати, писац није власт да може законе стварати који се морају слушати него је у тој прилици сва снага и сила пишчева у његовом начину”. Батут закључује „да се књига мора народу додворити а која то не уме или неће слабо ће се примити ма била најчистија и најјаснија истина“. Др Радивоје Вукадиновић издаје народни календар Здравац. На полеђини својих рецепата

штампа поуке о чувању здравља и најзаслужнији је што је основано Друштво за чување народног здравља. Нови дневни лист 26. и 29. октобра 1896. дао је објаве о потреби оснивања Друштва за чување народног здравља а 1902. одржана је са тим циљем оснивачка конференција, величанствен скуп у сали Велике школе. Др Радивоје Вукадиновић, окружни лекар, др Владимир Поповић, санитетски мајор, и др Слободан Рибникар, општински лекар, оснивају у Београду Друштво за чување народног здравља. На позив за оснивачки скуп др Јован Данић, представник СЛД, кратко одговара: „Наш одговор је лако погодити. У добри час“. Дакле, наше Друштво лекара је снажно подржало оснивање Друштва за чување народног здравља. Времена су се променила, много тога је другачије, али је нешто и данас слично некадашњем времену. Остала је стална потреба за бригом о здрављу народа. На радном столу лекара је компјутер који, иако помаже, силно одвлачи пажњу од пацијента, а време је драгоцено, данас строго одређено прописима. Посета лекару мери се у минутима и, рекли би смо, „нема пардона“. Лекари су некада имали бројнија задужења али су били слободнији у свом деловању. Види се то белодано по забелешкама које нам оставише, а на нама је да колико можемо и данас то стање променимо и у корист лекара и очувању здравља народа. Зато је увек добро осврнути се мало уназад у нашу историју и историју српске медицине. 87

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ондација „Лаза Костић” свечано је прогласила 25 година постојања у Галерији Коларчевог народног универзитета 20. новембра 2017. године. Сачинила је богат програм који је започео отварањем изложбе Атиле Капитања, познатог уметника и једног од њених витезова. До 15. децембра, колико траје овогодишњи програм, чека нас још пуно догађања у Коларчевом народном универзитету, Музеју Народног позоришта, Српском народном позоришту у Новом Саду, Матици српској, Спенсу и да не набрајамо. Прошло је 106 година од смрти Лазара Костића, а 400 година од смрти Виљема Шекспира којег је Лаза са др Јолесом-Јованом Андрејевићем први на српски преводио. Зато је и прослава четврт века фондације свечана и тако важна. Васина улица ових дана постаје сабирно место окупљања поштовалаца Лазара Костића од којег се Сомбор овако некада опростио : Пријатељи и штоватељи великог и славног песника српског јављају да се др Лазар Костић, увенчани српски песник и књижевник, редовни члан Српске краљевске академије наука, почасни члан Матице српске, вирилни члан представништва сл. кр. града Сомбора, скупштинар сомборске Српске црквене општине, председник сомборске Српске читаонице, бивши земаљски посланик на Угарском сабору итд... ујутро 26. новембра 1910, после дугог и тешког боловања, у 70-ој години живота свога опростио мука и невоља земаљских. Ових дана траје и једна друга изложба у некадашњем Дому ратника, а данас Дому Војске Србије, у малој галерији Браће Југовића 19 под називом „Бомбардовање Универзитета у Београду 1914”, документима, речју и сликом тадашњег ректора Универзитета, познатог физичара Ђорђа Станојевића. Универзитет је свечано отворен 2. октобра 1905. по старом календару. У каталогу изложбе на самом крају пише: „Из Аустрије која има више чисто немачких универзитета, поред оних из словенских подручја, и који су сви позвани на ову свечаност, од свих немачких универзитета стигло је само једно поздравно писмо - од Универзитета у Прагу. Да ли је то знак да се у Аустрији 88

25 година Фондације „Лаза Костић” Свестраност фондације – свестраност Лазе Костића

Двe изложбе и два пријатеља Припремила: Др Славица Жижић Борјановић

Лаза Костић (1841–1910) увео дело Виљема Шекспира у Србију. Био је песник, драмски писац, kњижевни и позоришни критичар, преводилац (полиглота), доктор права, професор гимназије, новинар и први председник Српског новинарског друштва, дипломата, политичар, академик. Пуних 50 година, најдуже од свих књижевника на Балкану, бавио се Шекспиром. Са 18 година превео „Ромеа и Јулију“, а први је превео и штампао Шекспирова дела у Србији. Организовао 300-годишњицу рођења Виљема Шекспира у Новом Саду. Први поставио Шекспира на позоришне даске у Србији („Краљ Ричард Трећи“ поводом 300-годишњице Шекспировог рођења 1864. у Новом Саду) Написао „Оду Шекспиру” и послао библиотеци у Стратфорду поводом 300-годишњице рођења барда. Увео јамб у српску књижевност.

није благонаклоно гледало на стварање једног српског универзитета? Или можда Аустријанци као најближи суседи, нису желели да поздраве наш универзитет на уобичајени начин који би сматрали сувише баналним... А после је дошао рат, пројектили свих врста, шрапнели, гранате и бомбе”.

У Васиној улици славимо највећег српског песника и сећамо се највећег драмског писца у свету у оквиру једне фондације, а изложба у Браће Југовића нас опомиње да се на отварање српског универзитета није гледало са наклоношћу у најближем суседству. А Праг, златни Праг и вишевековни Карлов универзитет посла честитку око оснивања и изнесе инсигнија, ректорска знамења универзитета пред Други светски рат 1937. да би се на великој свечаности у Васиној улици уручио почасни докторат др Милану Јовановићу Батуту на исти начин као у Прагу. У делегацији су били ректор, декан Медицинског факултета, промотор и шеф Ректорске канцеларије. Никад забележено у историји Карловог универзитета. Исте године Чешки весник лекара из Прага објави чланак под насловом „Патријарх југословенске здравствене културе проф. др Милан Јовановић Батут”. Стиже из Прага Батуту и највећи, чешки Орден белог лава. Раније 1905. у Народно позориште дође на свечаност Првог конгреса лекара и природњака највећа делегација управо из Чешке да поздрави конгрес, али и подржи оснивање Медицинског факултета у Београду. У Комисији за израду Закона о Универзитету 1904. био је од лекара др Милан Јовановић Батут. На крају најважнији детаљ, који везује ова два догађаја, ове две изложбе, прославу са изложбом и изложбу, јесте да су др Лазар Костић и др Милан Јовановић Батут били пријатељи. Везује на један посебан и опомињући начин. Живот и деловање појединих личности важних за нашу историју увек посматрајмо и кроз призму историјских и културних догађања на ширим прос-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ЛАЗА КОСТИЋ У КРУШЕДОЛУ наслонио лаза костић у крушедолу русу главу на руке подбочио се длановима држи отежалу мисао држи своје године

Батут и Лаза

торима. Фондација „Лаза Костић” привремено је својим програмима на адреси Васине улице, а др Батут је највећи део живота провео на овом потезу некада баш и са станом у Улици браће Југовића предајући на Великој школи, радећи на Закону о Универзитету, дружећи се са научницима широм тадашње Европе, на све четири стране света, које је стекао студирајући баш у Бечу у којем је Лаза Костић светом проминуо. Др Батут је добио почасни докторат Универзитета и у Бечу, али исти није честитао нашем Универзитету у чијем настајању је он сам и те како учествовао! Два пријатеља и две изложбе.

долазе калуђери прилази игуман зову лазу на ручак на починак на тихе молитве ништа не одбија лаза костић хода за монасима глув и слеп са главом међу длановима са француским дневником посред чела а нико не види да лазину главу придржава ленка та сенка бледа и витка прозрачна и млада придошла из сна из давног лета дозвана лазиним стихом са оног света Проф. др Стојан Бербер, добитник награде Венац Лазе Костића 2016. (Сомбор)

О новој узбудљивој др Јолес акцији инспирисаној најелитнијим лондонским болницама Brompton Hospital и Chelsea Westminster Hospital које озбиљно примењују уметност као средство за брже и боље излечење, 18. новембра говорио је нови Витез Фондације, проф. др Драган Данкуц, еминентни оториноларинголог и професор Медицинског факултета у Новом Саду. Изнео је резултате истраживања из Лондона која је др Валери Дијаз (дугогодишња чланица Фондације са искуством лекарке која је 25 година била задужена за здравље Royal Shakespeare Company) пренела и поделилa са особљем и пацијентима на Одељењу онкологије у Сремској Каменици. Чули смо како слика може да утиче на пацијента; како болесници деле радост користећи уметничка средства у Енглеској; који су конкретни позитивни резултати тихе, класичне, ведре музике која се у енглеским болницама непрестано чује... Из књиге утисака пацијената након првог Концерта Горици Васић у помен, одржаног на Одељењу онкологије „Оплемењене смо дивним звуцима. Подржавамо свесрдно да се овакве акције свакодневно одржавају. Пацијенти би вам били захвални“. Соба бр. 11 са Одељења интерне онкологије

Присуствовали смо изванредном концерту у прошли петак. И ми који нисмо познавали харфу као инструмент задивљени смо звуком који производи. Желимо да се овакви концерти уживо што чешће одржавају“. У име собе бр. 27

Др Данкцун прима признање

Реч витеза Фондације Медицинска наука је уметност саткана од знања, љубави и пожртвовања. Српско лекарско друштво је основано 1872. године, а Друштво лекара Војводине, као њен саставни део, 1947. године и до данас доприноси развоју медицинске струке и учествује у унапређењу здравствене заштите нашег становништва и пацијената. Сарадња са Фондацијом „Лаза Костић” омогућава свим лекарима да спознају и друге видове уметности и науке и да кроз Ак-

цију Јолес допринесу здравственом збрињавању њених чланова и сарадника. Промоција медицине, уметности и науке кроз различите видове активности повезује добре људе и даје им могућност даљег напретка и усавршавања. Поносни смо што што можемо заједно да увеличамо промоцију јубилеја оснивања Фондације „Лаза Костић“. Проф. др Драган Данкуц

Концерт Горици Васић у помен Др Јолес акција, лансирање акције „Музика као лек”

„Ја сам први пут у животу чула харфу. Хвала вам“. „Ово што сте ви приредили не само да је лепо, него је и неопходно пацијентима. Кажу да је музика лек за душу. Ја знам да је тако.“ Такач Моника

„Добро расположење је пола здравља. Овај концерт је постигао свој циљ. Стога препоручујем (барем бих волела да је тако) да се концерти попут ових реализују свакодневно у овој болници. Ана Копуновић

ZD ZR DARVAS V TV SO T V- O C R-N SA RGBOI RJ A

41. Vladi Crne Gore, 28. novembra ove godine, za ministra zdravlja izabran je dr sc. Kenan Hrapović. Dr sc. Kenan Hrapović rođen je u Pljevljima 1963. godine. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici 1989. godine. Završio je magistarske studije u Podgorici 2000. godine, a doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici 2009. godine. Radni odnos prvi put je zasnovao 1991. godine, na poslovima inspektora za suzbijanje privrednog kriminaliteta MUP-a Republike Crne Gore. Od 1993. do 2000. godine bio je rukovodilac Agencije za zaštitu autorskih prava u Centru savremene umjetnosti Crne Gore. Od aprila 2000. do decembra 2002. godine radio je kao pomoćnik sekretara Republičkog sekretarijata za razvoj Vlade Republike Crne Gore, na poslovima rukovodioca Sektora za bilanse, regionalni razvoj i vanprivredne djelatnosti. Od decembra 2002. do februara 2010. godine obavljao je dužnost člana Komisije za hartije od vrijednosti Crne Gore.

Novi ministar zdravlja u Vladi Crne Gore

Dr sc. Kenan Hrapović

Iz Ministarstva zdravlja Crne Gore

Saradnja sa Mađarskom

inistar zdravlja dr Kenan Hrapović razgovarao je u četvrtak, 1.12.2016. godine sa ambasadorom Mađarske u Crnoj Gori Kristianom Poša. Crnogorski ministar zdravlja i mađarski ambasador izrazili su zadovoljstvo dosadašnjom uspješnom saradnjom dvije zemlje u oblasti zdravstva, uz obostrano uvjerenje da će se nastaviti i intenzivirati kroz buduće zajedničke projekte, u cilju kvalitetnijeg pružanja zdravstvenih usluga građanima Crne Gore. Ambasador Poša upoznao je ministra Hrapovića sa zdravstvenim kapa90

organizaciji časopisa „MedicalCG” i d.o.o. “Medical”, u Podgorici je, u Hotelu “Hilton” održan V sajam medicine od 27. do 29. oktobra. Pokrovitelj sajma je bilo Ministarstvo zdravlja Crne Gore. Naučnim odborom sajma predsjedavala je dr sc. med. Majda Šahman-Zaimović. Sajam je prezentovao više od 60 stručnih predavanja za stručnu javnost, a na oko 60 prezentacionih štandova. Stručnoj javnosti i građanima predstavljene su zdravstvene ustanove iz javnog i privatnog sektora, farmaceutske kompanije i NVO organizacije medicinske orijentacije. Generalna direktorica Direktorata za biomedicinu u Ministarstvu zdravlja dr Mira Jovanovski-Dašić, otvaraU periodu od februara 2010. do jući sajam, ukazala je na njegov saaprila 2016. godine bio je direktor držaj i ulogu. Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore. Od aprila o.g. do dana izbora na mjesto ministra zdravlja bio je član Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore. citetima sa kojima raspolaže Mađarska, naglašavajući da su mađarski medicinski centri prepoznati po kvalitetu u cijeloj Evropi, kao i da imaju izuzetno razvijen banjski turizam. On je istakao da su fakulteti medicine u Mađarskoj prepoznati u evropskom regionu, a diploma mađarskog univerziteta priznata u cijelom svijetu. Ministar Hrapović je mađarskom ambasadoru predočio na koji način je organizovan i funkcioniše zdravstveni sistem Crne Gore i ocijenio da su se stvorili uslovi za potpisivanje memoranduma o saradnji između Ministarstva zdravlja Crne Gore i Ministarstva ljudskih resusrsa Mađarske, u sklopu kojeg je sektor zdravstva, i istakao važnost saradnje dvije zemlje, s obzirom na to da je Crna Gora na putu ka NATO i Evropskoj uniji. Na sastanku je bilo riječi i o mogućnosti stručnog usavršavanja crnogorskih ljekara u prestižnim mađarskim zdravstvenim centrima, kao i dolazak mađarskih stručnjaka u crnogorske zdravstvene ustanove, jer je edukacija zdravstvenih radnika jedan od prioriteta Ministarstva zdravlja u narednom periodu. Razgovarano je i o mogućnosti saradnje u oblasti farmaceutske politike i unaprjeđenja tehnoloških kapaciteta u crnogorskim zdravstvenim ustanovama.

– Nemjerljiva je uloga medicinskog časopisa “Medical”, koji se bavi medicinom, zdravstvenim temama i u kontinuitetu prati rad Ministarstva zdravlja i svih institucija u okviru zdravstvenog sistema i što je njegov sadržaj dostupan kako zdravstvenoj, tako i širokoj javnosti. Pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja uspješno se organizuje peti po redu Sajam medicine, sa ciljem da okupi zdravstvene profesionalce i druga lica uključena u sistem zdravstva, predstavnike brojnih zdravstvenih ustanova i farmaceutskih kompanija iz zemlje i regiona, kao i veliki broj posjetilaca, kako bi se upoznali sa dostignućima medicinske nauke i prakse, novim tehnologijama na nivou naših i institucija regiona, kao i da se razmijene iskustva koja su od neprocjenjivog značaja za unapređenje zdravstvene zaštite na svim nivoima. Ono što želim na ovom mjestu da istaknem je da bez usvajanja novih

ZZDDR R AV ASVT V SO T V - C OR N A G O R A

metoda i pristupa nema napretka ni u jednoj oblasti, pa ni u medicini, koja se ne može razvijati bez razmjene mišljenja onih koji neposredno pružaju usluge. Prioriteti Ministarstva zdravlja u budućem periodu su razvoj i implementacija preventivnih programa, sprovođenje skrining programa, kontrola hroničnih nezaraznih bolesti, jačanje centara za podršku u domovima zdravlja u cilju smanjenja riziko-faktora i podizanje nivoa svijesti građana o potrebi zdravog življenja i očuvanja zdravlja. Predsjednica Naučnog odbora dr Sajma Šahman-Zaimović, naglasila je da će biti prikazane i najnovije metode liječenja, kroz predavanja i prezentacije kliničkih problema koje srjećemo u praksi. – Sajam predstavlja jedinstvenu priliku kako bi se upoznala dostignuća iz raznih oblasti zdravstva, nove tehnologije, te razmijenila iskustva koja su od neprocjenjivog značaja za unaprjeđenje

Medical CG

V sajam medicine zdravstvene zaštite na svim nivoima. Na ovaj način stručno tijelo i organizacija sajma želi da se stvori komunikacija među zdravstvenim radnicima, razmjenom iskustava, a takođe da poboljšamo sistem javnog zdravstva, kazala je dr Šahman-Zaimović. Skup je predstavljao jedinstvenu priliku na kojoj su učesnici, posjetioci, upoznali dostignuća iz raznih oblasti zdravstva, novih tehnologija, te razmijenili iskustva koja su od neprocijenjivog značaja za unapređenje zdravstvene zaštite u svim segmentima.

Tokom tri dana Sajma, kroz naučne plenarne sjednice, prezentovano je preko 60 interesantnih izlaganja iz oblasti medicine i farmacije, koja će biti doprinos višem saznanju o dijagnostici, terapiji kao i prevenciji mnogih oboljenja. Pored domaćih stručnjaka iz oblasti medicine i farmacije, na sajmu su učestvovali predavači i kompanije iz okruženja te je skup imao međunarodni karakter. Ovogodišnji sponzor sajma medicine bili su farmaceutske kompanije: “Farmont” iz Podgorice, “ACIBADEM hospitals group” iz Turske i PZU Dnevna bolnica “Optimal” iz Podgorice. Na poziv “Medical CG” sajmu su prisustvovali predstavnici časopisa “Medici.com” Vera Pušac, director, i Momir Pušac, glavni i odgovorni urednik. Poslije višegodišnje uspješne i sadržajne saradnje te utisaka sa ovog druženja, bogatog gostoprimstva domaćina gospođe Slavice Pantelić, izvršnog direktora “Medical CG”, i gospodina Dragana Nikolića, glavnog i odgovornog urednika, ovaj susret je potvrdio opravdanost saradnje i otvorio još širi prostor medicinske komunikacije između ova dva časopisa. Medici.com

Association of teachers in general practice /family medicine (ASOTGP/FM)

OSMI MEĐUNARODNI KONGRES DRUŠTVA NASTAVNIKA OPĆE/OBITELJSKE MEDICINE ZAGREB 09.03. – 12.03.2017. • Hotel Antunović

Bolesnik s bolestima mokraćnog sustava - što povezuje bubreg i srce? Teme: • Simptomi i znaci poremećaja genito - urinarnog sustava – pristup bolesniku u obiteljskoj medicine • Akutne upalne bolesti mokraćnog sustava • Kronična bubrežna bolest • Bubrežni kamenci • Tumori urinarnog trakta • Pristup bolesniku s kroničnom bubrežnom bolešću i bolestima srca • Šećerna bolest i bubreg • Srce i bubreg (nit koja ih veže - hipertenzija) • Hemodijaliza i obiteljski liječnik Praktične radionice Praktične radionice ( spirometrija, TENS, zbrinjavanje kroničnih rana, lokalna terapija u reumatoloških bolestima, TENS, EKG u aritmijama, kako napraviti dobar prikaz slučaja/poster, pristup pacijentu s vrtoglavicom), i još mnoge druge….

Sve detalje možete saznati na službenoj web stranici www.dnoom.org

OIB : 93024067664

Društvo nastavnika opće/obiteljske medicine (DNOOM)

GODINA VII BROJ 72. DECEMBAR 2016.

N M K

Bolni sindrom vrata – cervikalni sindrom Cervikalni sindrom obuhvata smetnje kojima su uzrok promene vratnog dela kičmenog stuba. Najčešće predstavlja klinički sindrom degenerativnih promena koje se manifestuju bolom, hipertonusom mišića vrata i ramenog pojasa, ograničenim pokretima i vegetativnim smetnjama u području glave i gornjih ekstremiteta (Binder, 2004). Etiologija i epidemiologija U opštoj populaciji, oko dve trećine svih osoba tokom života imaju bol u vratnoj kičmi. Prevalenca je najveća u srednjem životnom dobu. Najčešći uzrok bola u vratnom delu kičme su degenerativne promene na intervertebralnim zglobovima, kostovertebralnim zglobovima, unkovertebralnim zglobovima i intervertebralnim diskusima (Hoving i sar, 2001). Tipična klinička slika pacijenta sa cervikalnim sindromom karakteriše se prisustvom bolova i osetljivosti u mišićima zadnje strane vrata sa širenjem bola u potiljak, ramena ili međulopatičnu regiju. Osetljivost mišića može se javiti pri izvođenju jednog ili više pokreta, a glavobolja je uobičajen simptom (Konečni, 1994). Simptomi i znaci: bol u vratu koji može biti oštar ili tup, napetost u vratu, bolna i ograničena pokretljivost, nemogućnost obavljanja dnevnih obaveza zbog ukočenosti u vratu, bol u ramenima i rukama udružena sa bolom u vratu, nesvestica.

Anatomski prikaz vratnog dela kičmenog stuba

Bol u vratu

Cilj lečenja Smanjenje bola i spazma, otklanjanje drugih simptoma, održavanje pokretljivo94

Značaj primene kombinovanih manuelnih tehnika kod hroničnog cervikalnog sindroma

Diplomirani fizioterapeut Aleksandra Janković

Doc. dr Gordan Bajić

sti, jačanje muskulature, uspostavljanje adekvatne funkcije. U programu lečenja bolova u vratu, tj. cervikalnog sindroma, važnu ulogu ima primena fizikalne terapije koja dovodi do poboljšanja cirkulacije, popuštanja mišićnog spazma i smanjenja i nestanka bolova (elektroterapija, laseroterapija, ultrazvučna terapija, magnetoterapija, akupunktura) (Novičić – Šašić, 2000). Međutim, danas sve više veliku ulogu igraju manuelne tehnike, koje imaju veliku blagodet kada je u pitanju ovaj sindrom, o kojima će biti reči u daljem tekstu. Nakon smirivanja akutne bolne faze sprovodi se kineziterapija u vidu korektivnih vežbi i vežbi za jačanje paravertebralnih mišića. Kombinovane manuelne tehnike i metode Manuelna terapija je definisana kao primena različitih specifičnih tehnika i veština, koje se koriste za uspostavljanje poremećene funkcije zglobova, prvenstveno kičmenog stuba, pa i perifernih zglobova uključujući i tehnike kojima fizioterapeut dijagnostikuje, procenjuje i tretira meka tkiva i koštane strukture u cilju smanjenja bola, povećanja obima pokreta, olakšavanja izvođenja pokreta, smanjenja ili eliminisanja zapaljenjskih promena na mekim strukturama, dovodi do relaksacije, poboljšanja prokrvljenosti i ishrane tkiva, čime se po-

boljšava funkcija tretirane regije. Mobilizacija zglobova je manuelna terapijska tehnika koja se sastoji u laganim pasivnim pokretima zglobnih površina. Koristi se da bi se dobio normalan obim pokreta zgloba, izvršila repozicija ili centriranje zgloba, ponovo dobio normalan raspored sila u zglobu i smanjio bol i mišićni spazam (Mihajlović, 2006). Cilj rada Sam cilj istraživanja je bio da se kvalitativno i kvantitativno (putem VAS skale) opiše prikaz slučaja tri osobe sa hroničnim cervikalnim sindromom na kojima je sprovedena terapija u vidu kombinovane primene manuelnih tehnika. Metodologija rada U sprovedenom istraživanju, uzorak su činile tri osobe ženskog pola, prosečne starosti od 37 godina, zadatak je bio procena stanja pacijenata pre i posle tretmana, nakon toga sprovođenje tretmana, odnosno primena ručne masaže kao priprema tkiva za mobilizaciju, zatim primena hvatova za mobilizaciju vratnog dela kičme po Kaltenbornu i vežbe za povećanje snage dubokih fleksora vrata i, na kraju, sprovedena je evaluacija rezultata rada i komparacija sa dosadašnjim istraživanjima. Rezultati Prethodno navedena kombinovana primena manuelnih tehnika u ovom istraživanju se pokazala kao efikasna, jer je dovela do: smanjenja bola i napetosti mišića, jačanja dubokih fleksora vrata, kao i poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja i kvaliteta života. Primenom masažnih hvatova, glađenja i trljanja došlo je do opuštanja napete mišićne muskulature, ubrzavanja venske i limfne cirkulacije, ubrzavanja metabolizma, poboljšavanja ishrane kože, potkožnog tkiva, tetiva, mišića i ligamenata, kao priprema tkiva za mobilizacione tehnike.

N M K

Primenom mobilizacionih tehnika došlo je do stimulisanja lučenja i kretanja sinovijalne tečnosti, poboljšanja ishrane zglobne hrskavice, degeneracije i ostalih restriktivnih efekata imobilnosti, održavanja ekstenzibilnosti artikularnog i periartikularnog tkiva, obnavljanja pune aktivne i pasivne pokretljivosti zgloba, repozicije ili centriranja zgloba, uspostavljanja normalnog rasporeda sila u zglobu, draženja receptora za osećaj položaja, smera i brzine pokreta (kinestezija), postizanja relaksacije i smanjenje bola, što i jeste efekat mobilizacije. Nakon 15 tretmana kod sve tri ispitanice došlo je do povećanja obima pokreta, smanjenja protruzije glave i tonusa mišića, popravljanja posture. Srednja vrednost bola na VAS skali pre tretmana bila je 8, a nakon 15 terapija srednja vrednost bola bila je 2,67. Sprovedeno istraživanje se pokazalo kao efikasno, što je neavedeno na početku rezultata, ali trebalo bi da se nastavi dalja terapija u cilju poboljšanja držanja tela. Pravilno držanje tela smanjuje na minimum naprezanje nekontaktilnih struktura i mišićni rad za održavanje tela u uspravnoj poziciji, štiti koštane, zglobne, ligamentarne i mišićnotetivne strukture od povreda i progresivnih deformiteta, pa bi buduća istraživanja trebalo da i to obuhvate. Predlog mera Na osnovu sprovedenog istraživanja čiji je zadatak bio smanjenje bola, u daljem tretmanu osoba sa hroničnim cervikalnim sindromom potrebno je obratiti pažnju i na dugoročne ciljeve kao što su: reedukacija pokreta, uspostavljanje neuromotorne kontrole, stabilizacija lopatice i rasterećivanje vratno-ramene regije, jačanje slabih mišića vratno-ramene regije, jačanje slabih mišića stomaka i lumbalne regije, kao i obuka i usvajanje nove šeme obrazaca pravilnog stajanja, sedenja i hodanja. Edukacija pacijenata je izuzetno važan deo terapije. Kod najvećeg broja pacijenata je i došlo do bolesti zbog loših navika. Važno je da ih edukujemo o promeni načina života, primeni svih zaštitnih mera tokom svakodnevnih aktivnosti, kao i izbegavanju naglih pokreta. Literatura:

Binder, A. Neck pain. Clin Evid Concise 2004;11:1534-50. Hoving, J.L., Gross, A.R., Gasner, D., et al. A critical appraisal of reviewarticles on the effectivness of conservative treatment for neck pain.Spine 2001;26:196-205. Konečni J., Klinička reumatologija, Medicinska knjiga, Zagreb, 1994. Mihajlović V., Manuelne tehnike, Novičić - Šašić D. i saradnici, Reumatologija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.

k n j i g e

U knjizi “Horizons in Neuroscience Research” autori i bosanski stručnjaci U New Yorku, USA, u izdanju Izdavačke kuće „Nova Publishing”, ove je godine izašla knjiga “Horizons in Neuroscience Research”, volume 25. Urednici knjige su Andres Costa i Eugenio Villalba. Knjiga pruža čitateljima informacije i nova saznanja o najnovijim zbivanjima u neuronauci. Prvo poglavlje, koje otvara knjigu “Science and living human brain: clinical exploration and manipulation of the neural networks and structural lesions”, napisali su prof. dr sc. Kemal Dizdarević, Klinika za neurohirurgiju, KCU Sarajevo, i prof. dr sc. Samir Delibegović, Klinika za hirurgiju, UKC Tuzla. Pored toga, i treće poglavlje, koje govori o potencijalnoj upotrebi plastičnog klipsa u neurohirurgiji, “The potential usage of plastic clip in cerebrovascular neurosurgery”, vrlo stručno predstavljeno istraživanje potencijalne upotrebe plastičnih kvačica u cerebrovaskularnoj neurohirurgiji su takođe obradili pomenuti bosanski stručnjaci iz dva centra, uvaženi prof. dr sc. Samir Delibegović i prof. dr sc. Kemal Dizdarević. Izašla knjiga i publikacije u njoj od dva profesora u prestižnoj ediciji, predstavljaju još je jedan uspjeh bosanskohercegovačke medicine i dokaz da se saradnjom dva vodeća klinička centra mogu postići svjetski rezultati. Pripremila: Amra Odobašić

Prevencija dijabetesa na stopalu U Vijećnici Kulturnog centra Banski dvor 15.11.2016. održana je promocija publikacije „Prevencija i tretman komplikacija dijabetesa na stopalu – smjernice i preporuke“. Vođeni iskustvima iz prakse i po ugledu na preporuke Međunarodne radne grupe za dijabetesno stopalo, Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka je, uz podršku Fonda zdravstvenog osiguranja RS, pokrenuo projekat pod nazivom „Unapređenje prevencije i tretmana dijabetesnog stopala u Republici Srpskoj“. Projekat će obuhvatiti održavanje edukativnih radionica u domovima zdravlja širom Republike Srpske za timove porodične medicine i timove u ambulantama za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u zajednicama (CBR centri), štampanje brošure za pacijente koja sadrži savjete i uputstva za brigu o stopalima te promociju i distribuciju publikacije „Prevencija i tretman komplikacija dijabetesa na stopalu – smjernice i preporuke“. Publikacija je objavljena u saradnji sa Međunarodnom radnom grupom za dijabetesno stopalo (IWGDF) i predstavlja prvi prevod novih smjernica za prevenciju i tretman dijabetesnog stopala u regionu. Ovom prilikom, stručnoj publici je predstavljen priručnik Prevencija i tretman komplikacija na stopalu u sklopu dijabetesa: Sažetak smjernica za svakodnevni rad, namijenjen timovima porodične medicine kao i letak namijenjen edukaciji pacijenata oboljelih od dijabetesa. Na promociji sugovorili: • Prof. dr Snježana Popović-Pejičić (nacionalni koordinator za diabetes mellitus Republike Srpske) • Mr sc. dr Nataša Tomić (koordinator Projekta „Unaprjeđenje prevencije i tretmana dijabetesnog stopala u Republici Srpskoj“) • Dr Aleksandar Gajić (član Radne grupe za prevod Smjernica) i • Dr Snježana Novaković-Bursać (pomoćnik direktora za medicinska pitanja Zavoda „Dr MiM.C. roslav Zotović“) 95

N M K

kademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, prema Statutu ANURS, organizuje nakon svakog izbornog perioda u ciklusima pristupne besjede novih članova Akademije. Ove godine, 29. novembra 2016. pristupne besjede su održali novoizabrani dopisni članovi Odjeljenja medicinskih nauka u radnom sastavu: prof. dr Duško Vulić i prof. dr Slavica Jandrić, koji su za dopisnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske u radnom sastavu izabrani 4. decembra 2015. godine. Prof. dr Duško Vulić je govorio na temu “Prevencija kardiovaskularnih bolesti – kako postići globalne ciljeve do 2025. godine”, a prof. dr Slavica Jandrić na temu “Savremeni pristup u liječenju degenerativnog reumatizma”. Skupu su, osim predsjednika ANURS Rajka Kuzmanovića i dekana Medicinskog fakulteta Banjaluka Ranka Škrbića, prisustvovale brojne istaknute ličnosti iz oblasti nauke i zdravstva Srpske. DUŠKO VULIĆ dopisni član ANURS u radnom sastavu Rođen je 21. aprila 1960. godine u Banjaluci, gdje je završio gimnaziju (1978). Diplomirao je 1983. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Po završetku pripravničkog staža je na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu (1984−1985), radio je kao ljekar opšte prakse u Garnizonskoj ambulanti u Ćupriji (1985−1987). Godine 1987. zaposlio se u Centru za medicinska istraživanja i razvoj zdravstvene zaštite Medicinske elektronike u Banjaluci, gdje je obavljao funkciju direktora (1989−1990) i pomoćnika direktora (2009−2013). Bio je član Upravnog odbora Medicinske elektronike (1990−1994), koordinator za naučnoistraživački rad (1992−1996) i šef kardiološke jedinice Centra za medicinska istraživanja i razvoj zdravstvene zaštite (1997−2013). Od 2013. radi kao šef kardiološke jedinice u Zdravstvenom centru “Deamedica”, PJ Medicinska elektronika u Banjaluci. Specijalizaciju iz interne medicine započeo je 1989. u Kliničkom centru u Banjaluci, a završio 1993. na VMA u Beogradu. Pos lijediplomske studije završio je 1999. na Medicinskom fakultetu u Beogradu odbranom magistarskog rada Metodologija beleženja uticaja tonusa autonomnog nervnog sistema na pojavu srčanih aritmija kod bolesnika sa preležanim infarktom miokarda. Na istom fakultetu 2005. odbranio je doktorsku disertaciju Sprovođenje mera sekundarne i primarne prevencije koronarne bolesti. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci izabran je u zvanje višeg asisten-

Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske

Pristupne besjede novih članova Odjeljenja medicinskih nauka

ta 2000, docenta 2006. i vanrednog profesora 2011. godine na Katedri interne medicine. Kao gostujući nastavnik učestvovao je u realizaciji Programa “Twin Centres” (2008. i 2009), u organizaciji Svjetske federacije za srce, na Univerzitetu Kalifornija u Irvinu (SAD). Na istom univerzitetu 2012. održao je predavanja po pozivu. Odlukom Nastavnonaučnog vijeća Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, izabran je 2012. za vanrednog profesora ECPD Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. U martu 2013. postao je prvi Fellow of American College of Cardiology iz Republike Srpske, a od 2014. godine koordinator je za specijalizacije i kontinuiranu medicinsku edukaciju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci.. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske imenovalo ga je 1999. godine nacionalnim koordinatorom za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, koji vodi realizaciju Programa prevencije kardiovaskularnih bolesti u RS. Pokretač je, jedan od osnivača (1999) i direktor Fondacije “Zdravlje i srce”, sa sjedištem u Banjaluci, uz čiju podršku je pokrenuo osnivanje i organizovanje: Studije praćenja koronarnih bolesnika u Republici Srpskoj (ROSCOPS) 2000. godine, jedine studije iz oblasti medicine u Republici Srpskoj, čiji su rezultati objavljeni na evropskim i svjetskim kongresima i u međunarodnim časopisima; Nacionalnog komiteta za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja u Republici Srpskoj, koji je donio smjernice i preporuke za realizaciju Programa prevencije kardiovaskularnih oboljenja 2001. godine; Potpisivanja Evropske povelje o zdravlju srca (2007) – Republika Srpska je prva van Evropske unije potpisala ovaj značajan dokument. U 2004. godini Evropsko udruženje kardiologa imenovalo ga je nacionalnim koordinatorom za implementaciju preporuka i HeartScore programa za procjenu kardiovaskularnog rizika u Bosni i Hercegovini. Pripremio je HeartScore verziju programa za Republiku Srpsku/Bosnu i Hercegovinu, tako da je Republika Srpska/Bo-

sna i Hercegovina među prve četiri države koje su implementirale ovaj program. Od 2009. kodirektor je i predavač na Međunarodnoj ljetnjoj školi o kardiovaskularnim bolestima Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD). Od aprila 2014. glavni je istraživač na velikoj svjetskoj studiji Odyssey Outcomes. Pokrenuo je osnivanje ogranka Američkog koledža za kardiologiju – ACC Consortium Chapter Serbia & Republic of Srpska, koji je zvanično promovisan u martu 2015. godine. Član je Evropskog udruženja kardiologa, Evropske asocijacije za prevenciju i rehabilitaciju Evropskog udruženja kardiologa, Evropskog udruženja za aterosklerozu, Američkog koledža za kardiologiju, Američke asocijacije za srce, Radne grupe za epidemiologiju i prevenciju Svjetske federacije za srce. U Udruženju kardiologa Republike Srpske obavljao je funkciju sekretara, potpredsjednika, a 2011–2015. bio je predsjednik. Takođe, član je Odbora za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti (od 2006) i Odbora za kardiovaskularnu patologiju Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (od 2012. zamjenik predsjednika Odbora). Na projektu izrade Enciklopedije Republike Srpske (pri ANURS), član je Stručne redakcije za zdravstvo i zdravstveno osiguranje. Uključen je u članstvo i rad redakcionih odbora časopisa: Scripta Medica (2010−2013), Srce i krvni sudovi (od 2010), International Heart and Vascular Disease Journal (od 2012). Učestvovao je u realizaciji pet projekata kao nosilac. Bio je mentor pri izradi većeg broja magistarskih i doktorskih radova, kao i član komisija za odbranu. Pored magistarske i doktorske teze, objavio je 86 radova (pet monografija, dva udžbenika, 79 radova u naučnim časopisima – od toga 20 u indeksiranim časopisima). Njegovi radovi citirani su 456 puta. Održao je 24 predavanja po pozivu na domaćim i međunarodnim naučnim skupovima, od kojih su neka kasnije štampana u cjelini. Dobitnik je Povelje za naučnoistraživački rad Komore doktora medicine Republike Srpske (2003).

N M K

SLAVICA JANDRIĆ dopisni član ANURS u radnom sastavu Rođena je 02. 07. 1952. godine u Mrkonjić-Gradu. Gimna ziju je završila 1970. godine u Banjaluci. Bila je i urednik „Orfej“-a. Medicinski fakultet u Beogradu je završila sa 24 godine, 02.07.1976. sa prosječnom ocjenom 8.84. Za odličan uspjeh na prvoj godini studija je odlikovana diplomom “Hasan Brkić”, a na ostalim godinama “Univerzitetskom stipendijom” Univerziteta u Beogradu. Od 1976. godine je radila u Domu zdravlja u Banjaluci, kao ljekar opšte prakse i šef mikrorejonske stanice (područje između Banjaluke i Prijedora). Od 1980. godine je radila u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ”Dr Miroslav Zotović” u Banjaluci, a od 2013. na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Specijalistički ispit iz Fizikalne medicine i rehabilitacije položila je sa odličnim uspjehom 1983. godine u Beogradu. Bila je načelnik Službe za djecu i omladinu 10 godina, a jedno vrijeme i zamjenik direktora. Zvanje primariusa je dobila 1999. godine. Do prelaska na Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, 2013. vodila je Kabinet za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju u ZZMR “Dr Miroslav Zotović“ u Banjaluci, u kome se obavljao rad sa ambulantnim i stacionarnim pacijentima, djecom i odraslim osobama, rad sa specijalizantima, postdiplomcima, naučno-istraživački rad i saradnja sa drugim institucijama. Postdiplomske studije iz Reumatologije završila je u Zagrebu, gdje je položila i dip lomski ispit iz Reumatologije 1990. Tema za magistarski rad pod nazivom “Efekti ak tivno programirane kineziterapije na mišiće zgloba kuka kod koksatroze” je prihvaćena na Medicinskom fakultetu u Zagrebu, a zatim i na VMA. Magistarski rad je odbranila 10.05.1996. godine na VMA u Beogradu. Doktorsku disertaciju pod nazivom “Efekat kineziterapijskog programa na mišiće zgloba kuka kod konzervativno i operativno liječenih koksartroza” odbranila je 04.06.1999. na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci je bila asistent od 1987, viši asistent od 1991, docent od 1999, vanredni profesor od 2004, redovni profesor na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta Univerziteta u Banjaluci od 2010. i redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci od 2010 godine. Od 2003. godine je šef katedre za Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Odgovorna je za organizaciju i izvođenje nastave iz Fizikalne medicine i rehabilitacije

na tri studijska programa (Medicina, Stomatologija, Zdravstvena njega). Na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta organizuje i izvodi nastavu (i šef je katedre) iz Kineziterapije (Odsjek nastavnički) i Korektivnog vježbanja (Odsjek sporta) od 2005. godine. Takođe je odgovorna za izvođenje specijalističke, a ranije i poslijediplomske nastave iz Fizikalne medicine i rehabilitacije i reumatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci. Specijalističku nastavu iz Fizikalne medicine i rehabilitacije pohađa veliki broj specijalizanata, a u nastavi učestvuju i priznati stručnjaci iz srodnih grana medicine i drugih oblasti. U okviru svoga rada posebno se angažuje u uvođenju novih, savremenih metoda rada sa studentima i ljekarima. Ostvarila je značajnu saradnju sa drugim institucijama i organizacijama i radi na daljem unapređenju saradnje i odnosa u cilju poboljšanja kvaliteta nastave i sticanja novih znanja. Ta saradnja je krunisana Plaketom za uspješnu dugogodišnju saradnju sa Katedrom za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, povodom 100 godina postojanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, što je posebna čast. Uspješno sarađuje sa Katedrom za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Univerziteta u Novom Sadu, Sekcijama za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i Reumatološkom sekcijom Srpskog lekarskog društva. Predavanja koja je održala po njihovom pozivu su bila zapažena. Povremeno je član komisije za ocjenu i odbranu doktorskih disertacija na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Za uložene napore, ostvarene rezultate i saradnju dobila je Priznanje Srpskog lekarskog društva 2007. Veliku energiju je ulagala i ulaže u podizanje nivoa i kvaliteta znanja u okviru svoje specijalnosti. Do sada je izvela kao mentor veliki broj specijalista iz ove oblasti (52), a trenutno je mentor za 11 ljekara na specijalizaciji. Sarađuje sa drugim katedrama, kao što je Katedra za hirurgiju, Katedra za Internu medicinu, kako na naučnom, tako i na stručnom planu razvoja mladih kadrova iz ovih oblasti kroz razne vidove edukacije. Bila je mentor četiri puta magistarski rad, četiri puta član komisije za odbranu doktorske disertacije a u toku je mentorstvo za 2 doktoranta i 2 magistranta. Nosilac je Povelje za naučno-istraživački rad Komore doktora medicine Republike Srpske. Član je Skupštine Komore doktora medicine RS, Odbora za kardiovaskularnu patologiju ANURS-a, Naučnog odbora Udruženja fizijatara Republike Srpske, Upravnog odbora Udruženja bosanskohercegovačka liga protiv reumatizma i potpredsjednik Etičkog odbora Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr M. Zotović“ u Banjaluci. Autor je 3 monografije, dva udžbenika, koautor publikacije objavljene u Njujorku i

urednik Zbornika radova sa 4. kongresa fizijatara sa međunarodnim učešćem. Koautor je u dva poglavlja u White book on Physical and rehabilitation medicine in Europe, koja je u pripremi. Objavila je 195 naučnih radova, od čega 93 u časopisima, u SAD, Engleskoj, Italiji, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Kao prvi autor je objavila 1 rad na CC (8 u apstraktu), 8 radova na SCI listi (3 rada u kratkoj formi i apstraktu), 15 na Medlinu od ukupno 19. Mnogi radovi koji su kao kratka forma ili apstrakt sa kongresa objavljeni u prestižnim redovnim brojevima ili saplementima časopisa sa visokim impakt faktorom, kao što je Ann Rheum Dis, sa impakt faktorom 9.270 (2013 Journal Citation Reports and Science Edition-Thomson Reuters, 2014) i 6 radova objavljenih u apstraktu u Osteoporosis international with other metabolic bone diseases sa impakt faktorom 4.165 (2013). Kvalitet naučnih rezultata kandidata se ogleda u uticajnosti- kandidat je citiran u 132 rada i u časopisima visokog međunarodnog ranga (CC, SCI, Medline, Cross ref baze) i ima h-index 6, prema Google Scholar-u. Od toga je citata autorskih radova bilo 117, a koautorskih 15. Podaci iz Indeksa naučnih citata, Referalnog centra biblioteke Matice Srpske, wos-sci, ssci, cpci-s, cpci-ss-H: u periodu od 1993. do aprila 2015. godine ukupan broj citata i samocitata je bio 23 (23 citata i 0 samocitata). Izlagala je svoje radove na brojnim kongresima na području bivše Jugoslavije, SAD, Brazilu, Grčkoj, Holandiji, Engleskoj, Austriji, Francuskoj, Portugaliji, Italiji, Španiji. Držala je predavanja po pozivu Srpskog lekarskog društva, DLV, 10 Uvodnih predavanja po pozivu na domaćim i međunarodnim skupovima. Nosilac je projekta: Jandrić S, Nikolić J, i sar. Osteoporoza 2005, učestvovala je i u projektima Tempus Programa, „Queens University“, Projektu jačanja zdravstvenog sektora Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, 2009. Recenzent je za American Journal of Physical Medicine & Rehabilitation (CCbaza) od 2008 godine, za Yonsei Medical Journal (SCI-baza) od 2012 i International Journal of Anatomy and Physiology od 2013., International Scholars Journals (ISJ), Journal of Educational Research and Reviews /JERR/ i dr.. Jedan je od urednika časopisa Scripta Medica. Član je Recenzentskog odbora časopisa SportLogia. Bila je i recenzent publikacije autora: Kosta Savić i Aleksandra Mikov. Re-Habilitacija dece i omladine“, Novi Sad: OrtoMedics, Novi Sad, 2007. Od 2013. je član International Editorial Board-a. Na CIRRIE bazi je navedeno njenih 5 autorskih članaka. Prema Google Scholar-u je na devetom mjestu u svijetu po citiranosti autora koji se bave dječijom rehabilitacijom. Sa porodicim živi i radi u Banjaluci.

N M K

ентон Артур Кули, највећи и најпознатији кардиохирург света и, поред осталог, инострани члан САНУ и најстарији инострани члан њеног Одбора за кардиоваскуларну патологију, умро је у свом дому у родном Хјустону у 96. години. Рођен 22. августа 1920. а умро 18. новембра 2016. Потиче из имућне породице: отац - успешан зубни лекара, деда по мајци - лекар. Имао је, каже, “компликован однос са оцем”. Отац и старији брат су умрли од последица хроничног алкохолизма. Ожењен са Louise Goldborough Thomas-овом из Балтимора, која је преминула месец дана пре њега. Имали су пет кћери, од којих је најмлађа преминула. По завршетку гимназије (одличан ђак, врстан спортиста, леп, плав, висок преко 190 цм), завршава Предмедицински колеџ (The Texas College of Medicine у Галвестону) и студије медицине (MD degree 1944). Специјализира хирургију у чувеној „John Hopkins“ болници у Балтимору, где постаје главни специјализант хирурга Alfredа Blalock-a. Асистира му, 1945, када је овај извршио историјску прву Blalock - Taussig-ову операцију код „плаве бебе’’ са тетралогијом Fallot. Провео је две године у US Army Medical Corps као шеф хирургије болнице у Линцу - Аустрија, отпуштен као капетан. Затим, провео годину дана у Лондону у Brompton Hospital-у. У 31. години, 1951, враћа се у САД и ради у Baylor Medical School у Хјустону код шефа - пионира светске кардиоваскуларне хирургије De Bakey-а (који је, на позив нашег проф. др Војислава Стојановића, уградио механичке аортне валвуле код болесника у Београду и био консултант при лечењу председника Тита у Љубљани). Задивљујуће је и скоро невероватно да је Кули вршио, практично, скоро све постојеће кардиохируршке операције код одраслих али и код деце и одојчади са урођеним срчаним манама и то свакодневно, годинама, на огромном броју болесника. До 1982. урадио је 1200 случајева аорто-коронарног бајпаса, бројне случајеве уграђивања вештачких срчаних валвула, око 10. 000 операција на отвореном срцу. DeBakey, Colley и Creech су 1955. публиковали рад о анеуризмама и оклузивним болестима аорте: 203 случаја лечена ресекцијом и хомографт заменом. Кули је лично оперисао око 12000 аортних анеуризми. Аутор је многих иновација и уређаја у хирургији срца као и за његову подршку у очекивању трансплантације. Извршио прву трансплантацију срца у САД 1968. Уградио је куцајуће срце једне 15. годишње девојке са изгубљеном можданом функцијом, која је извршила самоу98

Дентон Артур Кули (Denton Arthur Cooley) 1920 - 2016.

биство, 47. годишњем Everett Thomas-у, који је касније примио и други трансплант и био способан да оде кући, живећи још око седам месеци. Због тога је био хваљен, али и критикован, јер су неки сматрали да престанак рада мозга при куцајућем срцу још није смрт да би се могло узети срце за трансплантацију. У следећој години учинио је још 22 трансплантације срца и једном чак три у пет дана. У 4 случаја - истовремену трансплантацију срца и плућа. Извршио је, такође, и уграђивање уређаја тоталног вештачког срца - прво у свету 1969. Због овог случаја дошао је у сукоб са својим шефом De Bakey-ем. Радило се о следећем: Болесник Haskell Karp је умирао и Кули је, „у акту очајања’’, узео уређај тоталног вештачког срца из Лабораторије DeBakey-а (на том вештачком срцу је, иначе, радио са аргентинским доктором Domingoм Liotta - ом) и уградио му га. Болесник је живео 64 сата са уграђеним уређајем а, затим, још 32 сата када му је овај уређај замењен најзад добијеним срцем донора (умро је од запаљења плућа). Поступак је био херојски и хуман али се шеф De Bakey, који је тада био на путу, наљутио јер Кули, сем пристанка болесника, није имао друга одговарајућа одобрења. Односи између De Bakey-а и Кулија су се прекинули. Кули је напустио Baylor универзитет, а удовица преминулог болесника је судском тужбом тражила мултимилионску одштету али је Федерални суд то одбацио. Кули је, дакле, имао и велике проблеме са друштвеном и медицинском заједницом поводом описаних његових највећих успеха: (1) Прва трансплантација срца у САД 1968. и (2) Прво уграђивање уређаја тоталног вештачког срца у свету 1969! Кули и De Bakey су се помирили тек после 39 година, непосредно пре смрти De Bakey-а 2008 - три месеца пре његовог стотог рођендана.

Поседујући велике административне способности, основао је Texas Heart Institute и његов медицински часопис - THI Journal. Институт су чинили St. Luke’s Episcopal Hospital и Texas Children’s Hospital, све у оквиру Baylor-овог универзитета у Хјустону. Руководио је сарадницима личним примером а не строгошћу. У Texas Heart Institute-у до 2001. учињено је 100. 000 операција на отвореном срцу. Кули је надгледао око 30 операција дневно, од којих 8 - 10 најтежих је сам извршио. (Ко)аутор је преко 1400 радова у часописима и 12 књига. Био је члан Њујоршке академије наука и Академије наука Тексаса. Импресиониран је срцем “као органом, скоро јединим у организму, чији се рад непосредно види. Адекватна замена оболелог срца, по њему, биће велики изазов и за генерације истраживача у будућности”. Говорио је: „Срећнији сам када теже радим јер је рад привилегија и одржава човека спиритуално живим”. Свирао је контрабас у једном медицинском оркестру, јахао, играо голф, тенис и такмичарски се бавио кошарком. Истицао је да му је ‘’спорт јако помагао у хируршком раду јер повећава издржљивост, објективно реаговање на поразе и компликације и захтева брзе одлуке”. Имао је велики смисао за хумор. На пример, када му је Christiaan Barnard 1967. послао телеграм да је извршио прву трансплантацију срца у свету, Кули му је одговорио:”Честитања за Твоју прву трансплатнацију. Ја ћу ускоро публиковати мојих првих сто”. Такође, учествујући у одбрани једног случаја на суду, адвокат га је упитао: „Да ли себе сматрате за најбољег хирурга на свету?’’ Кули је потврдио. Адвокат је онда наставио питањем: ‘’Нисте ли можда нескромни?’’ Кули је одговорио: ‘’Можда, али узмите у обзир да сам под заклетвом”. Добио је Награду Rene Leriche највећу почаст од Интернационалног удружења хирурга. Бивши амерички председници: Ronald Reagan му је доделио 1984. председничку медаљу слободе, која је највиша америчка цивилна награда; George H. W. Bush, који је живео у Хјустону, говорио је да је Кули „учинио пионирске прилоге медицини и био њена легенда’’ и Bill Clinton уручио му националну медаљу за технологију 1998.

N M K

Везе српских кардиолога и њихових институција са Кулијем су биле многоструке. Наш водећи кардиохирург академик Изидор Папо био је Кулијев лични пријатељ. Кули га је и оперисао у Хјустону (аорто-коронарни бајпас и анеуризма аорте). Приликом једне посете Београду, на позив Папа, супрузима Кули нису стигли кофери на аеродрому, тако да је Кули све време боравка у Београду носио Папове кошуље. Папо је сматрао Кулија за највећег живог кардиохирурга света. На предлог академика И. Папа, Г. Николиша и В. Кањуха, Изборна скупштина САНУ је изабрала Кулија за иностраног члана САНУ 15. децембра 1988. Из предлога се види да је до тог времена Кули „објавио 1054 стручна и научна рада у истакнутим медицинским часописима у САД и у свету, четири уџбеника и 23 поглавља у уџбеницима медицине’’. Такође, и реченица „све изнето чини проф. Кулија личношћу која ће трајати и остати у историји хирургије’’ - предвиђање које се у потпуности остварило! У организацији кардиолога проф. др П. Сеферовића, дописног члана САНУ, који је тада био на усавршавању у Хјустону, склопљен је 1991. изванредан Споразум о стручно-научној кардиолошкој сарадњи Хјустона и Београда, уз велику финансијску помоћ Београду. Одржана је и успешна узвратна посета Хјустона Београду. Међутим, сарадња је са америчке стране морала бити прекинута због санкција према нашој земљи. Кули је био у Београду 1996. у Институту за кардиоваскуларне болести ‘’Дедиње’’ на позив тадашњег директора проф. др М. Бојића. Писмено се изјаснио о високим стручно-научним квалитетима Института. Урадио је тада своју двехиљадиту операцију на отвореном срцу: успешно је уградио вештачку аортну валвулу једном нашем 65-годишњем болеснику. У Институту, на крају једног састанка, Кулију је пришао осамнаестогодишњи Никола Новаковић, коме је Кули пре 14 година оперисао срце када је био четворогодишњак. Видећи га као здравог младића високог скоро два метра, Кули му је рекао: ‘’Сигурно се већ увелико бавиш кошарком”. Шеста седница Савета Универзитета у Београду је 14. октобра 1996. доделила Кулију, за изванредне заслуге, Велику плакету Универзитета у Београду а Ме-

дицински факултет у Београду изабрао га је за гостујућег професора. Спасао је многе наше болеснике и школовао велики број наших кардиохирурга. Наш најбољи новинар који се бави медицином и спортом Д. П. Грегорић је интервјуисао Кулија и из његове књиге „И лекари су људи’’ износим следеће мисли:”Тренутак кад мртав човек остаје без срца је фасцинантан за све јер шћућурено срце у рукама хирурга ускоро ће оживети у туђим грудима после

кратког електрошока”; “За мене је фасцинантно када сам, први пут у животу, видео да нечије срце куца у телу другог човека”; “Немојте пушити. Никотин је отров. Па, има толико других задовољстава која испуњавају човека, а здравље је највећа срећа!”; “Старији људи претерују са џогингом, јер злоупотребљавају организам покушавајући да од тела шездесетогодишњака направе тело које би пристајало њиховим унуцима. Немогуће је то”. Писцу ових редова, Кули је у Хјустону и поновио у Београду (сазнавши да је кардиоваскуларни патолог В. Кањух био две године научни сарадник највећег кардиопатолога света американца Jesse E. Edwards-а (1911 -2008), који је такође био инострани члан САНУ и његовог Одбора за кардиоваскуларну патологију, да ‘’високо цени сарадњу са кардиоваскуларним патолозима и у сваком случају смрти свога болесника, темељно с њима расправи узрок смрти и да ли је при томе учинио неку грешку”. Одласком Кулија, ‘’живе легенде’’, отишао је и последњи представник славне групе кардиохирурга света (John Kirklin, C. Walton Lillehei, Christiaan Barnard, Rene Favaloro, Michael De Bakey и Norman Shumway), која је у другој половини 20. века, са проналаском кардио-

пулмоналног бајпаса, тј. машине ‘’срцеплућа’’ (која је омогућавала вантелесни крвоток и рад на заустављеном и сувом срцу), створила данашњу модерну светску кардиохирургију. У том смислу важне су: “Houston Cardiological School’’ (комплекс око Texas Heart Institute - Cooley и Methodist Hospital - De Bakey) и Minnesota Cardiological School (University of Minnesota у Minneapolis-y - C. W. Lillehay и Charles T. Miller Hospital и, затим, United Hospital у St Paul-у - J. E. Edwards као и у Mayo Clinic у Rochester-у - J. Kirklin). Denton A. Cooley, Michael De Bakey (1908 - 2008), George Reul и др. су представници ‘’Houston Cardiological School’’, у којој су се усавршавали и наши кардиохирурзи професори Драгош Недељковић, Михајло Вучинић, Бошко Ђукановић и др. као и кардиолози М. Остојић, П. Сеферовић, В. Хаџи-Тановић и др. Clarens Walton Lillehei (1918 - 1999) ‘’отац рада на отвореном срцу’’, кардиопатолог Jesse E. Edwards (1911 - 2008) - (који је хистопатолошком анализом плућних мишићних артерија код урођених срчаних мана са леводесним шантом открио да њихова тешка опструктивна фиброза и појава плексиформне лезије су пресудне контраиндикације за оперативно затварање шанта); John Kirklin (1917 - 2004) и сар. (који су прихватили John Gibbon-ову машину срце плућа и широко развили кардиохирургију на отвореном срцу) су представници ‘’Minnesota School of Cardiology”. У њој су се (код C. W. Lillehei-а и J. E. Edwardsа) усавршавали D. A. Cooley; C. Barnard; N. Shumway; Иво Поповић - Ђани кардиохирург КБЦ ‘’Др Драгиша Мишовић - Дедиње’’ и Онколошког института Србије, академик ЦАНУ; Владимир Кањух кардиоваскуларни патолог и др. Christiaan Barnard (1922 - 2001) је у болници „Groote Schuur“ у Кејптауну, Јужна Африка З. децембра. 1967. први у свету извршио трансплантацију срца. На 25. годишњу Denise Darvall-ову налетео је пијани возач и убио је. Жена Louis а Washkansky-ог се управо враћала са посете умирућем мужу из Болнице, све је видела и алармирала Болницу да би се могло унесрећеној узети срце и трансплантирати њеном мужу. Брат Barnard-a - Marius је у посебној хируршкој сали узео срце а у другој сали, Барнад, уз асистенцију R. Hewitson-a, је после непуних 5 сати уградио срце Washkansky-ом. Када је у њего99

N M K

вим грудима срце почело да куца, рекао је на африканском: ‘’Dit gaan werk’’ (‘’оно почиње да ради’’). Washkansky је живео 18 дана. Денизини бубрези су трансплантирани једном дечаку и спасли му живот. Барнард је наставио са трансплантацијама срца и најдуже преживљавање било је 24 године. Barnard-ова девиза је: „Један живот је довољан, ако се добро живело’’. В. Кањух је поводом прве трансплатације срца у свету, написао тада, у „Политици“ чланак под насловом 100Денизино срце и даље куца’’ а 2010. посетио је Музеј Christianа Barnard-а у Кејптауну. Поред старе „Groote Schuur“ болнице изграђена је модерна нова, а стара је претворена у Музеј са сачуваним салама за узимање и трансплатацију срца као и за експерименте на животињама, уз воштане фигуре свих учесника прве трансплантације, сачуваним у формалину извађених срца и великој светској документацији како pro тако и contra Barnard-а и његовог дела. Аргентинац Rene Favaloro (1923 2000) је у „Clivlend Clinic“, USA, 1967. урадио први аорто-коронарни бајпас са веном сафеном. Norman Shumway (1923 - 2006), Palo Alto, California, „Stanford University School of Medicine“, бриљантан хирург, дуго година је вршио и испитивао трансплантације срца у паса, темељно се припремајући за трансплантације срца у људи. Вежбао се вршећи аутотрансплантације код паса, тј. узимајући им срце и враћајући им га у грудни кош. Са Lowerом је извршио прву успешну трансплантацију срца псу 23. децембра 1959. Пас је живео осам дана и онда му је имунолошки одбачено срце. Претекао га је, међутим, C. Barnard користећи технику операције Shumway-а и Lower-а . После Barnard-a, урадио је многобројне успешне трансплантације срца, први у свету користећи 1980. циклоспорин - лек против одбацивања трансплантираног (туђег) срца. Утврђивање (не)одбацивања трансплантираног срца вршила је М. Billingham анализом ендомиокардних биопсија. Са Reitz-ом је 1981. урадио прву у свету успешну истовремену трансплантацију срца и плућа. Сарадња са Кулијем била је велика привилегија и част за САНУ, српске кардиохирурге, кардиологе и њихове институције.

druženje za aterosklerozu Srbije, pod pokroviteljstvom Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU, Evropskog i Internacionalnog društva za aterosklerozu, u suorganizaciji sa Odborom za KVP SANU i Odborom za dijabetes Endokrinološke sekcije SLD održalo je uspešno svoj 5. kongres.

sadašnjim memorijalnim predavanjima, organizaciji i sadržaju kongresa govorili su akademici V. Kanjuh i N.M. Lalić. IX memorijalno predavanje ’’Akademik Božidar S. Đorđević’’ ’’Kardiovaskularne bolesti i ateroskleroza’’ održao je prof. dr P. Seferović, dopisni član SANU, a III memorijalno predavanje ’’Prof. dr Alek-

Akademik V. Kanjuh

Akademik V. S. Kostić, predsednik SANU

Predsednik Kongresa i Naučnog odbora bio je akademik V. Kanjuh (predsednik Udruženja i Odbora za KVP SANU). Predsednik Organizacionog odbora je bio akademik N.M. Lalić (potpredsednik Udruženja). Sekretari Organizacionog odbora su bili članovi Nadzornog odbora Udruženja: profesori K. Lalić, A. Jotić i dr S. Kanjuh. Na Svečanom otvaranju predsedavali su članovi Upravnog odbora Udruženja: V. Kanjuh, N.M. Lalić, V.S. Kostić, Đ. Radak, P. Seferović. Počasni odbor je brojao 10 članova na čelu sa dr Zlatiborom Lončarom, ministrom zdravlja Srbije. Kongres je otvorio akademik V. Kanjuh a učesnike su pozdravili izaslanik ministra dr Z. Lončara dr Meho Mahmutović, predsednik SANU akademik V.S. Kostić, predsednik SLD akademik R. Čolović i sekretar Odeljenja medicinskih nauka SANU akademik D. Micić. O Udruženju za aterosklerozu Srbije i njegovih pet kongresa u SANU, do-

Prof. dr D. Vulić, dop. čl. ANURS

sandar J. Ignjatovski’’ ’’Ateroskleroza u dijabetesu: mehanizmi i terapijske implikacije’’ održao je akademik N.M. Lalić. U umetničkom programu učestvovali su O. Njego, profesor Muzičke akademije u Kragujevcu, uz klavirsku pratnju N. Rackova, profesora Muzičke akademije u Beogradu. Obavljeno je donorsko (Pfizer) poklanjanje poslediplomskog udžbenika

Академик Владимир Кањух Београд, САНУ, 30. нов. 2016.

S leva na desno: akademik J. Hadži-Đokić, akademik Lj. Maksimović, potpredsednik SANU, dr Meho Mahmutović, akademik Lj. Rakić, akademik D. Micić, prof. dr V.Hadži-Tanović, dr S.Kanjuh i karikaturista J. Prokopljević

100

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Predsedništvo Kongresa, Upravni odbor Udruženja. S leva na desno: akademici Đ. Radak, N. M. Lalić, V. Kanjuh, V. S. Kostić i dop. član. P. Seferović

Beograd, SANU, 8 – 10.nov. 2016.

5. kongres Udruženja za aterosklerozu Srbije sa internacionalnim učešćem

Predsedništvo Zajedničkog simpozijuma odbora za KVP SANU i ANU RS i Odeljenja med. nauka Mađarske akademije nauka. S leva na desno: Prof. dr V. Lačković, akademik K. Lapis, akademik V. Kanjuh, prof. dr D. Vulić, dop. čl. ANU RS, akademik N. M. Lalić i prof. dr Z. Vujković

’’Kardiologija 2011’’ mladim učesnicima kongresa na principu ’’First come – first served’’. V. Kanjuh je promovisao Izložbu i knjigu Jovana Prokopljevića ’’Medicina u karikaturi’’. Na kraju za sve učesnike priređen je koktel u Salonu kluba SANU. Izvršni organizator Kongresa ’’Smart Travel’’ je odlično obavio svoj posao na čelu sa R. Maričić. Završne reči na kongresu održali su akademici V. Kanjuh i N.M. Lalić. Budući da je ateroskleroza multiorganska bolest i Kongres je bio mul-

tidisciplinaran. Opšti je utisak da su na Kongresu učestvovali elitni predavači, koji su sami organizovali svoje simpozijume, tako da je Kongres u celini bio na visokom naučnom nivou. Posebnu pažnju izazvao je Zajednički simpozijum Odbora za KVP SANU (predsednik akademik V. Kanjuh) i ANU RS (predsednik akademik D. Šećerov Zečević) i Odeljenja Mađarske akademije nauka (akademik i inostrani član SANU K. Lapis). Ovom simpozijumu predsedavali su K. Lapis, V. Kanjuh, N.M.

Lalić, D. Vulić, Z. Vujković i V. Lačković. Održana su sledeća četiri predavanja: 1. V. Kanjuh, K. Lapis, V. Lačković, G. Teofilovski Parapid, I. Tanasković, N. Antonijević, M. Kočica: Repercussions in pathology of different embryonal origin, histology, and vascularization between thoracic and abdominal aorta. 2. D. Vulić, D. Šećerov Zečević, A. Lazarević, Z. Vujković: Sekundarna prevencija ateroskleroze: Kako poboljšati preventivne intervencije.

3. N.M. Lalić: Zajednička prevencija dijabetesa i ateroskleroze 4. Z. Vujković, D. Šećerov Zečević, D. Vulić, R. Gajanin: Ateroskleroza cerebralnih i cerebralno orijentisanih krvnih sudova. Štampan je Zbornik radova i sažetaka na 133 strane, koji sadrži pet radova u celosti i 53 standardna ili produžena sažetka. Takođe, spisak članova radnih tela kongresa i indeks autora. Kongres je održan u okviru proslave 175 godina kontinuiteta SANU (od osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841), zbog čega je odlikovana Sretenjskim ordenom I reda od strane T. Nikolića, predsednika Republike Srbije. V. Kanjuh, M. Pušac

Sekretari Organizacionog odbora, Nadzorni odbor Udruženja. S leva na desno: Prof. dr A. Jotić, dr S. Kanjuh i prof. dr K. Lalić

101

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Beogradu je od 27. do 29. oktobra 2016. god. održan Treći srpski kongres o gojaznosti sa međunarodnim učešćem na kome su aktivno učestvovali i ljekari iz Republike Srpske. U okviru ovog Kongresa, u svojstvu jedinog pozvanog predavača iz Republike Srpske, učestvovala je i prof. dr Snježana Popović-Pejičić, koja se tokom svog dugogodišnjeg naučnostručnog rada bavila problematikom gojaznosti i dijabetesa. Izložila je referat sa veoma aktuelnom temom: „Dijabetes, depresija i gojaznost – kompleksan zdravstveni problem“ koji je izazvao veliko interesovanje prisutnih. 3. srpskom kongresu o gojaznosti sa međunarodnim učešćem prethodila je i naučna konferencija sa temom “Epidemija gojaznosti u Srbiji“, koja je održana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti uoči kongresa, 27. oktobra 2016. god. Prema procjenama Internacionalne dijabetesne federacije i Svjetske zdravstvene organizacije broj osoba sa pretjeranom tjelesnom težinom i gojaznošću je u porastu u Republici Srbiji, ali i u Republici Srpskoj, pa ovom problemu treba posvetiti posebnu pažnju. Zabrinjava sve veći broj gojazne djece i adolescenata, što je uzrok da se dijabetes tipa 2 pojavljuje i u ovom dobnom uzrastu. Troškovi liječenja gojaznosti u svijetu su se izjednačili sa troškovima koje prouzrokuju ratovi i terorizam i procjenjuju se na oko 2 triliona dolara. Na kongresu i konferenciji učestvovala su i dva ugledna svjetska predavača: Prof. dr Renato Paskvali sa Univerziteta u Bolonji i prof. dr Herman Toplak, predsjednik Evropske asocijacije za proučavanje gojaznosti, sa Univerziteta u Gracu, uz predavače sa Medicinskog odjeljenja SANU i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Kliničkog centra Srbije, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Banjaluke. Na kongresu su saopšteni najnoviji epidemiološki podaci o epidemiji gojaznosti u svijetu i Republici Srbiji, analizirani najčešći komorbiditeti gojaznosti i njihova patogeneza, novi podaci o mogućnostima liječenja gojaznosti i kroz diskusiju dati prijedlozi i moguća rješenja ovog globalnog problema koji je zahvatio svijet, ali i Srbiju. Organizator Trećeg srpskog kongresa o gojaznosti sa međunarodnim učešćem je Srpsko udruženje za proučavanje gojaznosti, na čelu sa predsjednikom Naučnog odbora akademikom Draganom Micićem te predsjednicom Organizacionog odbora prof. dr Mirja102

Beograd, 27-29. oktobra 2016. godine

Treći srpski kongres o gojaznosti

Prof. dr Snježana Popović-Pejičić, spec. internista – subspecijalista endokrinolog, nacionalni koordinator za dijabetes melitus u Republici Srpskoj, predsjednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

Akademik Dragan Micić, prof. dr Mirjana ŠumaracDumanović, naučni saradnik, dr sc. med. Snežana Polovina, prof. dr Snježana Popović-Pejičić, doc. dr Fuad Pašić

nom Šumarac-Dumanović i sekretarom, naučnim saradnikom prim.dr sc. Snežanom Polovinom. Kongres je otvoren zapaženim plenarnim predavanjem koje je održao prof. dr Renato Pasquali: „Obesity and endocrine diseases: Links and consequences“, a odvijao u 17 sesija u okviru kojih je održano ukupno 46 predavanja, 42 posterske i 14 oralnih prezentacija. U okviru kongresa održan je i akreditovani kurs „Mala škola dijetetike“ koji je bio izvanredno posjećen. Veoma je zapažena bila i promocija knjige „Hirurško liječenje gojaznosti: od barijatrijske do metaboličke hirurgije“ urednika prof. dr Miloša Bijelovića i naučnog saradnika prim. dr sc. Snežane Polovine u čijem je pisanju učestvovalo 29 autora. Knjiga je odlukom Nastavno-naučnog vijeća Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prihvaćena kao zvanični udžbenik za poslediplomDragan Micić, predsjednik Naučnog sku nastavu na Medicinskom fakultetu Akademik odbora kongresa i predsjednik Udruženja za Univerziteta u Beogradu. proučavanje gojaznosti Srbije Utisci su da je ovaj, već tredicionalni, Treći srpski kongres o gojaznosti sa međunarodnim učešćem bio veoma znanja, ali i ostvarili nova prijateljstva i uspješan, a učesnici su ponijeli nova sa- lijepa druženja.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Beogradu je u Centru ’’Sava’’, od 17-20. novembra održan 15. kongres stomatologa Srbije sa međunarodnim učešćem. Ovaj najvažniji i najveći skup stomatologa okupio je 1250 učesnika iz zemlje i regiona. Na kongresu su bile obuhvaćene sve važne oblasti stomatološke nauke i prakse, dok je glavna tema bila “Savremena stremljenja u stomatologiji“. Kongres je otvorio ministar zdravlja Republike Srbije dr Zlatibor Lončar koji je tom prilikom, pored ostalog, rekao: “Siguran sam da je ovo način da se obeleži novi početak u odnosu Ministarstva zdravlja prema stomatolozima, a želeo bih ovom prilikom da vam skrenem pažnju da ste vi, stomatolozi, sastavni deo našeg zdravstvenog sistema na koji ozbiljno računamo, kao podršku i oslonac u svemu onome što radimo, da ovaj sistem unapredimoi učinimo ga bržim, kvalitetnijim i efikasnijim.“ U okviru kongresa stomatologa održan je pretkongresni i postkongresni simpozijum. Pretkongresni međunarodni simpozijum bavio se značajem ranog otkrivanja oralnog carcinoma, što je, pored maksilofacijalnih hirurga, od velike važnosti i za stomatologe koji se, praktično, prvi susreću sa pacijentima sa oralnim karcinomom. Postkongresni simpozijum imao je važnu temu “Dezinfekcija i sterilizacija u stomatologiji” jer je to problem sa kojim se svakodnevno susreću medicinske i stomatološke sestre i tehničari kao i stomatolozi. Na ovom kongresu su uzeli učešća i imali predavanja ugledni naučni radnici iz Evrope i sveta. Pored ostalih, učestvovali su predavači iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Izraela, Grčke, Italije, Turske, kao i zemalja u okruženju. Naravno, na kongresu su učestvovali i naši najista-

104

15. kongres stomatologa Srbije

Savremena stremljenja u stomatologiji

knutiji profesori i stručnjaci iz svih sfera stomatologije. Predsednik kongresa bio je direktor Stomatološke komore Srbije prof. dr Vitomir Konstantinović. “Stomatološka komora Srbije nastoji da obnovi instituciju kongresa sto-

matologa Srbije i da ubuduće to bude važan datum u kalendaru stomatoloških događanja u Srbiji. U sklopu kongresa akreditovana su još dva simpozijuma. Na taj način Stomatološka komora Srbije svojim članovima omogućava da prisustvuju kvalitetnim predavanjima s

N M K

ciljem sticanja novih saznanja i upoznavanja sa najnovijim dostignućima iz oblasti stomatologije,“ naglasio je prilikom otvaranja predsednik kongresa prof. dr Vitomir Konstantinović. U okviru kongresa organizovan je veliki broj zanimljivih radionica, kurseva i kratkih simpozijuma, kao i oralnih prezentacija, koje su bile izuzetno posećene. “Pristup zdravstvenoj zaštiti, zdravstveni dispariteti i socijalna pravda” bila je tema o kojoj je govorio dr Evans Kasvel sa Univerziteta Ilinois iz Čikaga. “Sve veća dostupnost oralnih usluga kao i brže promene u kompoziciji oralnog zdravlja donose novine u stomatoloskoj praksi, zdravstveni dispariteti vode nas do pitanja socijalne pravde u nasoj profesiji. Pitanje je da li mi predstavljamo socijalnu pravdu ili socijalnu nepravdu i da li smo spremni za promene“, istakao je u svom izlaganju dr Kasvel. Prof. dr Josua Moshono sa Hebrew University iz Izraela izlagao je o modernim pristupima u endodontik dijagnozama. U poslednjoj deceniji nova oprema i instrumenti poboljšavaju sposobnost kliničara da unaprede kvalitet rada na zubima i posebno tretiranju zubnih kanala. Dr Darije Plančak sa Stomatoloskog fakulteta u Zagrebu imao je temu “Komplikacije na parodontu nakon implantoprotetske rehabilitacije“ “Dentalna implantologija je timski rad u kojem sudeluju hirurg, paradontolog, protetičar, zubni tehničar i, naravno, pacijent,“ naglasio je dr Plančak. Na osnovu podataka iznesenih na kongresu, zaključujemo da se povećava broj korisnika stomatoloških usluga. Poslednjih godina, naši građani ,

ali i populacija širom planete, shvatila je važnost održavanja zdravlja zuba za celokupno zdravlje čoveka. Prof. dr Mirjana Ivanović sa Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu imala je temu “Retke bolesti u stomatološkoj praksi”. “Mentalne, fizičke, konstitucione bolesti, poremećaji ponašanja i opšte zdravstvene prepreke povećavaju rizik za nastanak oralnih oboljenja, što ih svrstava u grupu visokog rizika za nastanak oralnih oboljenja,” istakla je u svom radu dr Mirjana Ivanović. Dr Mirjana Ivanović i dr Tatjana Kanjevac su predsedavale ”Oralnim prezentacijama stručnih i naučnih radova “. Dr Tatjana Kanjevac, sa kolegama sa Stomatoloskog fakulteta u Kragujevcu, je imala zapaženo predavanje “O ćelijskom potencijalu formativnih tkiva zuba u tkivnom inženjeringu”. Parodontoza je bolest savremenog čoveka koja pogađa mnoge, posebno osobe izložene stresu.Docent dr Darko Božić sa Stomatolokog fakulteta u Zagrebu je izlagao na temu “Pacijenti sa uznapredovalim parodontitisom”. Ovo predavanje je dalo odgovor na pitanje - Kada zub vaditi, a kada ga nadoknaditi implantatima? Dr Stefanos Kourtis iz Grčke govorio je o razvoju zubnih implanta u poslednjih 25 godina. Dr Stefanos je video-prezentacijom ilustrovao kakvi su nekad bili implanti, a kakvi su sada. ”Došlo je do razvoja kvaliteta materijala, tako da su sada implanti manji , jači i kvalitetniji”, naglasio je dr Stefanos Kourtis. Prof. dr Zoran Lazić sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu izlagao je o dizajnu implantanata i imedijatnoj ugradnji. “Imedijatna ugradnja implantanata smanjuje broj hirurških inter-

s t r u č n i

s k u p o v i

vencija i skraćuje vreme potrebno da se izvede celokupni tretman. Idealno trodimenzionalno pozicioniranje implantanata , očuvanje alveoralne kosti i optimalna estetika mekog tkiva mogu biti postignuti ovom procedurom”, rekao je prof. dr Zoran Lazić. Dr Rade Dubajić , Beograd, komentarišući kongres, osvrnuo se na položaj stomatologije i stomatologa danas u društvu. “Smatram da je položaj stomatologa potcenjen, oni su ostavljeni da sami rešavaju svoje probleme, što je dovelo do izuzetno loše situacije oralnog zdravlja stanovništva. Podrška države, Fonda zdravstva, Komore, je nedovoljna - godinama u Ministarstvu zdravlja ne postoji nijedna funkcija na kojoj se nalazi stomatolog”, istakao je Rade Dubajić.

“Prvi vek srpske stomatologije 1851-1952“, bila je tema prof. dr Obrada Zelića, predsednika Organizacionog odbora kongresa, sa Stomatoloskog fakulteta u Beogradu. Temom dr Zorana Vacića iz Srpskog lekarskog društva na izuzetno zanimljiv način predstavljena je istorija stomatologije u Srbiji od 1851. od vremena kada su berberi bili zubari, pa razvoj prvih godina 20. veka kada su naši studenti odlazili na zubno-lekarski kurs u Beč, zatim stomatologija u Prvom i Drugom svetskom ratu, sve do osnivanja Stomatološkog fakulteta u Beogradu 1948. godine. Ovaj izuzetno značajan događaj pratio je veliki broj medija iz naše zemlje i okruženja, a 15. kongres stomatologa sa međunarodnim učešćem održan je pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

105

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

oktobru (12-14.) u Internacionalnom forumu u Tokiju je održan 18. IFHIMA kongres, 24. miting Japanskog udruženja za menadžment zdravstvenih informacija, Samit mortalitetne statistike, Miting WHO-FIC Svjetske zdravstvene organizacije i Konferencija o 11. međunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB (ICD-11). Glavna tema 18. IFHIMA kongresa (The International Federation of Health Information Management Associations – Asocijacija međunarodnih federacija za upravljanje zdravstvenim informacijama) je bila “Novo poglavlje u globalnom zdravstvenom informacionom menadžmentu: Primjena, implementacija i diseminacija”. Ceremoniji otvaranja 18. IFHIMA kongresa je prisustvovala i poželjela dobrodošlicu svim učesnicima generalna direktorka WHO - Svjetske zdravstvene organizacije - dr Margaret Chan. 18. IFHIMA kongres u Tokiju je okupio više od 1000 izlagača iz zemalja iz svih šest regiona Svjetske zdravstvene organizacije IFHIMA/WHO i to učesnici iz: Australije, Barbadosa, Bangladeša, Botswane, Kamerona, Kine, Kuk Islanda, Fidžija, Filipina, Gane, Indije, Indonezije, Irana, Izraela, Jamajke, Japana, Kenije, Kiribata, Koreje, Kuvajta, Mauricijusa, Novog Zelanda, Nigerije, Omana, Pakistana, Saudijske Arabije, Sent Luisa, Tajlanda, Tanzanije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Sjedinjenih Američkih Država, a iz Evropskog regiona su učestvovali predstavnici iz: Belgije, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Njemačke, Islanda, Italije, Holandije, Španije i Ujedinjenog Kraljevstva. Na 18. IFHIMA kongresu u Tokiju iz naše zemlje su bile učesnice iz JZU Institut za javno zdravstvo Banjaluka: Prof. dr sc. med. Živana Gavrić i mr sc. med. Dragana Grujić-Vujmilović.

106

18. IFHIMA kongres u Tokiju

Prof. dr Živana Gavrić je prezentovala rad u sali Internacionalnog foruma u Tokiju

Kongres odražava rastuću važnost upravljanja zdravstvenim informacijama (HIM) na globalnom nivou. U isto vrijeme je održan i 42. godišnji sastanak Japanskog udruženja za upravljanje zdravstvenim informacijama i godišnja Skupština Svjetske zdravstvene organizacije (WHO-FIC). Zajedno sa kongresom održan je i forum za menadžere

stvena organizacija (WHO) vrši istraživanja, obrazovanje i osposobljavanje za nadziranje kodiranja oboljenja iz razloga što je tačno kodiranje uzroka obolijevanja i umiranja bitno za planiranje zdravstvene politike i zdravstvene njege u svim zemljama. Veliku važnost je imao i Samit o mortalitetnoj statistici na kojem su pre-

koji se pripremaju za pokretanje međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti (ICD-11) iz Japana i inostranstva i poslužiće kao orijentir u istoriji upravljanja zdravstvenim informacijama. Kongres se održava na početku rođenja 11. međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti - MKB XI (ICD-11), koji je međunarodni statistički standard za klasifikaciju uzroka smrti i bolesti, a publikovala ga je Svjetska zdravstvena organizacija (WHO). I visoki funkcioneri Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) su pozvani da rade zajedno kako bi dali značajan doprinos ICD-11 reviziji kroz akademsku podršku u skladu s pozicioniranjem 2016. godine kao godine važnih priprema za uspješno lansiranje 11. međunarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti -MKB (ICD)-11. Svjetska zdrav-

zentovani trenutni uslovi u mortalitetnoj statistici i značaj poboljšanja kodiranja smrtnosti te potrebe za tačnošću u ovom području. Organizatori 18. IFHIMA kongresa su odabrali 10 radova, tj. 10 autora kojima su platili put, registraciju i smještaj. Među deset odabranih je i rad: Gavric Z, Grujic-Vujmilovic D. Analysis of mortality in the Republic of Srpska for the period from 2004 to 2013. U sklopu boravka na navedenim konferencijama jedan dan je bio predviđen za posjetu Kitasato univerzitetskoj bolnici gdje smo se upoznali sa organizacijom rada ove ustanove i menadžmentom zdravstvenih informacija. Obišli smo navedenu bolnicu i upoznali se sa protokom informacija od ulaska pacijenta do izlaska iz bolnice, kao i načinom kodiranja i obrade podataka.

Sala Internacionalnog foruma u Tokiju

Prof. dr Živana Gavrić, prof. dr Shibuya i mr sc. Dragana Grujić-Vujmilović u Kitasato univerzitetskoj bolnici u Tokiju

Pripremila: prof. dr sc. med. Živana Gavrić

Kulturnom centru Banski dvor u Banjaluci je 1. novembra 2016. god. održan Simpozijum reproduktivne endokrinologije sa međunarodnim učešćem, koji je bio namijenjen endokrinolozima, onkolozima, ginekolozima i akušerima, internistima kao i ljekarima porodične medicine. Reproduktivna endokrinologija je usko specijalizovana oblast endokrinologije koja se bavi otkrivanjem i liječenjem poremećaja menstrualnog ciklusa, prijevremenim i zakašnjelim pubertetom, neplodnošću, sindromom policističnih jajnika, menopuzom – osobito prijevremenom menopauzom, hormonskom supstitucionom terapijom u menopauzi, postmenopauzalnom osteoporozom i mnogim drugim poremećajima. Bliska saradnja sa ginekolozima omogućava pravilan i kompletan tretman ovih oboljenja. Menopauza se ponekad naziva ‘’promjenom života’’ jer označava kraj ženinog reproduktivnog razdoblja. Osnovni cilj je prevenirati bolest i obezbijediti što bolje zdravlje žene u svim periodima života kako bi bile fizički i psihički sposobne da odgovore izazovima savremenog života. U sklopu simpozijuma predstavljena su nova saznanja i dostignuća u dijagnostici i tretmanu najčešćih oboljenja iz oblasti reproduktivne endokrinologije kao što su: poremećaj menstruacionog ciklusa, hipotalamusna amenoreja, savremeni aspekti prijevremene insuficijencije jajnika, savremeni pogled na sindrom policističnih jajnika, postmenopuzalna osteoporoza i rizik osteoporotičnih fraktura kod žena u menopauzi, rak i hormoni: opravdani strah i/ili predrasuda, imunomodulatorni efekat progesterona te dijagnostički kriterijumi i terapijski pristup kod gestacijskog dijabetesa. Osnovni ciljevi simpozijuma su bili da se unaprijedi znanje iz oblasti reproduktivne endokrinologije i ukaže na značaj unapređenja reproduktivnog zdravlja žena, prednostima i manama kontraceptivne terapije te ukaže na neophodnost timskog rada ginekologa i endokrinologa. Simpozijum je izazvao veoma veliko interesovanje ljekara različitih specijal-

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

Simpozijum reproduktivne endokrinologije Pripremila: prof. dr Snježana Popović-Pejičić, spec. Internista - subspecijalista endokrinolog

nosti. Registrovano je ukupno 177 učesnika iz različitih zdravstvenih ustanova i gradova Republike Srpske/BiH: Banjaluka, Mostar, Prijedor, Prnjavor, Kotor Varoš, Gradiška, Srbac, Nevesinje, Trebinje, Foča, Doboj, Teslić, Novi Grad, Donji Vakuf, Gornji Vakuf, Laktaši, Bijeljina, Šipo-

vo, Istočno Sarajevo, Zvornik, Kneževo, Kozarska Dubica, Ribnik. Simpozijum je akreditovao i bodovao Savjet za zdravlje nadležnog Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske sa devet bodova za predavače i pet bodova za učesnike. Simpozijum se odvijao u dvije sesije u kojima su održana po četiri predavanja, ukupno osam,veoma aktuelnih i nadasve korisnih za praksu. Sesija 1. Radno predsjedništvo: Prof. dr Svetlana Vujović, prof. dr Snježana Popović-Pejičić

1. Prof. dr Svetlana Vujović: Prevremena insuficijencija ovarijuma - savremeni aspekti 2. Prof. dr Đuro Macut: Savremeni pogled na sindrom policističnih jajnika 3. Prof. dr Snježana Pejičić-Popović: Rizik osteoporotičnih fraktura kod gojaznih žena u postmenopauzi 4. Prim. dr sc. med. Mirjana Durbaba: Rak i hormonofobija: opravdanost ili predrasuda? Sesija 2. Radno predsjedništvo: Prim. mr sc. dr Milena Brkić, doc. dr Aleksandra Grbić 1. Prof. dr Vesna Ećim-Zlojutro: Poremećaj menstruacionog ciklusa 2. Prim. mr sc. med. Milena Brkić: Hipotalamusna amenoreja 3. Doc. dr Igor Hudić: Imunomodulatorni efekat progesterona 4. Doc. dr Aleksandra Grbić: Gestacijski dijabetes - dijagnostički kriterijumi i terapijski. Učesnici simpozijuma su stekli znanja o ranom prepoznavanju žena sa prijevremenom menopauzom, koja je u značajnom porastu te sa neophodnošću brze dijagnostike i adekvatne terapije, savremeni aspekti dijagnostike i liječenje sindroma policitičnih jajnika, ukidanju predrasuda o lošem uticaju kontraceptivne terapije i o njenom značaju u praksi, raširenosti gojaznosti u opštoj populaciji i značaju faktora rizika za ostoporozu kod žena u postmenopauzi, uticaju stresa kao faktora rizika za izostanak menstruacionog ciklusa i amenoreji u adolescentnoj i reproduktivnoj dobi, značaju progesterona i njegovih receptora u opštoj populaciji, kao i trudnoći. Važno je istaći značaj primjene dijete i fizičke aktivnosti u cilju gubitka tjelesne težine kod gojaznih žena, jer je gojaznost faktor rizika za PCOS , amenoreju, kao i neplodnost. O ovim i mnogim drugim temama biće riječi i na 2. kongresu endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske koji će biti održan od 9 -12. marta 2017. god. u Banskom dvoru u Banjaluci. 107

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

periodu 12 – 15. oktobra 2016. godine, u impresivnoj zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), održan je XV kongres Udruženja psihijatara Srbije (UPS) sa međunarodnim učešćem, koji je kosponzorisala Svjetska psihijatrijska asocijacija (WPA). U sklopu kongresa održan je i Regionalni kongres Udruženja psihijatara Istočne Evrope i Balkana (PAEEB). Ovogodišnji kongres vodio se aktuelnom temom “Putevi i raskršća psihijatrije”. Veoma bogat program obuhvatao je plenarna predavanja, simpozijume i poster sesiju (sa oko 80 postera), a okupio je preko 450 učesnika i predavača sa četiri kontinenta i iz više od 20 zemalja. Tokom kongresa svjetski eksperti prezentovali su nova dostignuća i istraživanja iz psihogenetike, dječje i adolescentske psihijatrije, stresa, psihotičnih i afektivnih poremećaja te poremećaja ličnosti. Veliki broj svjetskih eksperata (poput profesora Sartoriusa iz Švajcarske, profesorke Riba iz SAD, profesora Hristodoluoa iz Grčke i drugih) dao je značajan doprinos kongresu, ali i odao priznanje srpskoj psihijatriji, kao dijelu međunarodne razmjene iskustava i znanja istaknutih ličnosti iz Srbije u ovoj oblasti medicine, a naročito predsjednice UPS i PAEEB i direktorke Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, uvaženog akademika prof. dr Dušice Lečić-Toševski. Prije kongresa, u organizaciji Sekcije mladih psihijatara UPS i KME, održana je radionica „State of the art – Psychiatric genetics and pharmacogenetics: an interactive educational workshop“, koju je vodio jedan od najcjenjenijih eksperata 108

XV kongres psihijatara Srbije iz ove oblasti prof. dr Tomas Schiltze iz Njemačke. Na ceremoniji otvaranja učesnike su pozdravili akademici Vladimir Kostić, Veselinka Šuščević i Dušica Lečić-Toševski, gdje je dodijeljena je prva nagrada „Dr Vladimir Vujić“ najboljem mladom psihijatru za istraživački rad u prethodnoj godini, u cilju daljeg edukovanja. Organizovane su i promocije dviju knjiga, te dva foruma (Poruke učitelja i Poruke specijalizanata i mladih psihijatara). Organizator je, u impozantnom ambijentu obnovljenog čuvenog hotela „Metropol“ priredio i Svečanu večeru. Odlična organizacija, visok stepen naučnog kvaliteta programa kongresa, uz podsticanje stručnih diskusija, bili su glavno obilježje ovogodišnjeg kongresa srpskih psihijatara. Kongresu je prisustvovao veliki broj kolega iz Bosne i Hercegovine, preko 60, ali osim dviju poster prezentacija (iz Doma zdravlja - CZMZ i Bolnice Prijedor - Psihijatrijsko odjeljenje), aktivno učešće, nažalost, nije bilo ispoljeno tokom kongresa. Beograd, evropska metropola na dvije rijeke, kao i uvijek bio je impresivan sa svojim stanovnicima, ulicama,

poznatim restoranima i večernjim programima i omogućio participantima da imaju relaksirajuće vrijeme nakon završetka kongresnog programa.

Pripremio: prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

N M K

radicionalni godišnji simpozijum Udruženja psihijatra u Bosni i Hercegovini (UPuBiH), XV psihijatrijski dani Bosne i Hercegovine ove godine su se temom “Duševne bolesti i stigma” osvrnuli su se na uvijek aktuelni problem stigmatizacije i diskriminacije osoba sa mentalnim poremećajima i članova njihovih porodica, kao i psihijatara i psihijatrije uopšte. U sarajevskom hotelu “Terme” na Ilidži, u periodu 11 – 12. novembra 2016. godine, preko 100 učesnika je imalo priliku slušati 19 prezentacija u kojima su obrađeni problem stigma duševne bolesti u razvojnom periodu među djecom i mladima, kao i specifičnim grupama osoba sa mentalnim poremećajima, naročito oboljelih od shizofrenije, ali i bolesti zavisnosti uz sagledavanje stigme iz forenzičkih, istorijskih i drugih aspekata (suicid, mediji, zdravstveni profesionalci). Takođe, predstavljeni su i novi stavovi u vezi sa načinima redukovanja i borbe protiv stigme, kroz kreiranje i provođenje specifično usmjerenih programa, uz pozitivne primjere iz svijeta, bližeg okruženja, kao i aktuelnih kretanja u našoj zemlji. Internacionalnom karakteru simpozijuma doprinijeli su i uvaženi eksperti profesor Norman

Psihijatrijski dani 2016.

Sartorius iz Švajcarske i profesor Miro Jakovljević iz Hrvatske, koji su bili plenarni predavači na simpozijumu. Brojne diskusije, primjeri iz prakse izneseni tokom simpozijuma nakon predavanja, pokazali su još jedanput Na ceremoniji otvaranja učesnike su pozdravili predstavnici Ministarstva zdravlja Kantona Sarajevo i predsjednik Ljekarske komore Kantona Sarajevo, a simpozijum je otvorio predsjednik UPuBiH profesor Abdulah Kučukalić. Ovogodišnje Psihijatrijske dane podržala je Klinika za psihijatriju UKC Sarajevo, a simpozijum je imao pokroviteljstvo Evropske

psihijatrijske asocijacije i kosponzorstvo Svjetske psihijatrijske asocijacije, najznačajnijih globalnih psihijatrijskih udruženja, čiji je UPuBiH punopravni član. Paralelno sa programom simpozijuma, po peti put u našoj zemlji, je drugog dana simpozijuma održan Akademski KME kurs Evropske psihijatrijske asocijacije (EPA Itinerant CME Course), u sklopu saradnje UPuBiH i EPA, koji je bio usko vezan za glavnu temu simpozijuma. Trosatnom interaktivnom kursu pod nazivom Kako razviti program za borbu protiv stigma i diskriminacije osoba sa shizofrenijom prisustvovala

s t r u č n i

s k u p o v i

su 32 polaznika iz 14 gradova u Bosni i Hercegovini, uglavnom ljekara na specijalizaciji iz psihijatrije i mladih psihijatara. Voditelj kursa bio je profesor Norman Sartorius iz Švajcarske, dok su pozvani kovoditelji iz Bosne i Hercegovine (prim. dr Goran Račetović iz Prijedora - Dom zdravlja/CZMZ i Selma Kukić iz Sarajeva - Asocijacija XY/Projekat mentalnog zdravlja u BiH) prezentovali naše aktivnosti i reformska usmjerenja u borbi protiv stigma duševne bolesti u lokalnim zajednicama. Peer reviewer kursa bila je doc. dr sc. Alma Džubur Kulenović iz Sarajeva. Po završetku EPA KME kursa svi učesnici su, uz sertifikat o učešću, dobili na naš jezik prevedeno izdanje knjige profesora Sartoriusa “Putevi i staze medicine” (izdavači “Clio” i Institut za mentalno zdravlje Beograd, 2016), koje su, uz dio logističku podršku kursu bile obezbjeđene od strane Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg implementira Asocijacija XY, u partnerstvu sa Federalnim ministarstvom zdravlja i Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a podržava Vlada Švajcarske. Simpozijum i kurs akreditovani su bodovima kontinuirane medicinske edukacije Ljekarske komore Kantona Sarajevo. Za sve učesnike simpozijuma organizatori su omogućili i predah u relaksiranoj atmosferi hotela “Terme” tokom svečane večere, kada su se kolege iz brojnih ustanova mentalnog zdravlja mogle družiti i razmjenjivati međusobna iskustva. Prvog dana simpozijuma održana je i Sedma redovna sjednica Generalne skupštine Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini na kojoj je, osim prezentovanja Izvještaja o radu za proteklih godinu dana, izabrano i novo rukovodstvo udruženja (od 2017. godine). Simpozijum je podržalo i nekoliko farmaceutskih kompanija, a popratilo ga je i nekoliko medijskih kuća. Evaluacije simpozijuma XV psihijatrijski dani Bosne i Hercegovine i Akademskog EPA KME kursa, dale su visoke ocjene aktuelnosti tematike, kvalitetu i strukturi prezentovanih znanja, uz podsticanje konstruktivnih diskusija među učesnicima, kao i sveukupnoj organizaciji događaja. Time je UPuBiH podstaknuto da nastavi sa svojim aktivnostima ka pripremama za IV kongres psihijatara Bosne i Hercegovine, za koji je planirano da bude održan krajem iduće godine u Banjaluci. Pripremio: prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja Prijedor, član Organizacionog odbora

109

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

druženje hirurga Republike Srpske i Udruženje gastroenterologa i hepatologa Republike Srpske, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, 25. novembra 2016. godine u konferencijskoj sali Vlade Republike Srpske održali su XVII godišnji stručni sastanak. Pred sam početak skupa, predsjednik Upravnog odbora Udruženja hirurga Republike Srpske dr Zoran Aleksić je izjavio da je u RS broj oboljelih od karcinoma jetre u porastu, a glavni uzroci su ishrana, genetski poremećaji, stres te posljedice rata. Dr Aleksić je naglasio da od karcinoma nema izlječenja, već je zavisno od njegovog stadijuma proporcionalan i procenat petogodišnjeg preživljavanja, a u RS se pacijenti po pravilu javljaju u uznapredovalom stadijumu. „Problem je što se ne zna tačan uzročnik, već se borimo samo sa posljedicama karcinoma. U rijetkim slučajevima dolazi do izlječenja i to uglavnom kod rane faze karcinoma debelog crijeva, a u svim drugim slučajevima radi se o produženju života ili poboljšanju njegovog kvaliteta“, pojasnio je dr Aleksić. Prema njegovim riječima, rak jetre je veoma opasna bolest, jer je jetra podložna širenju karcinoma, ali je i velika pogodnost što se jako brzo obnavlja. Predsjednik Udruženja hirurga Republike Srpske prof. dr Zdravko Marić rekao je da se u RS na godišnjem nivou može očekivati oko 350 hirurških zahvata zbog malignih bolesti jetre. On je dodao da hepatocelularni karcinom najčešće nastaje iz cirotične jetre, a njegovo prepoznavanje najčešće kasni što je jedan od glavnih razloga neuspjeha hirurškog liječenja. „Cilj nam je da ta vremenska granica bude što kraća,

XVII godišnji stručni sastanak hirurga RS

Maligne bolesti jetre

kako bi bolesnici stizali na hirurško liječenje blagovremeno. Kada se pojave prvi simptomi kao što su žutica, voda u trbuhu, oštećenje centralnog nervnog sistema, to su kasni znaci oštećenja jetre i donose lošu prognozu“, pojasnio je prof. dr Marić. Prema njegovim riječima, prava dijagnostika je porodični ljekar koji poznaje bolesnika i njegove toksnične navike. Profesor hururgije iz Kliničkog centra Srbije prof. dr Miroslav Milićević ocijenio je da su maligniteti u porastu, a najveći problem je što je liječenje veoma skupo, zahtijeva velike materijalne resurse, opremu te konstantno usavršavanje kadra. „Takva oboljenja

se i češće dijagnostikuju, a uzroci leže i u izloženosti ratu i bombardovanju, kao i načinu života“, pojasnio je prof. dr Milićević. Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Mirko Stanetić rekao je da je cilj UKC RS da hirurgija u stručnom smislu stasava paraleleno sa rekonstrukcijom, kao i da se u novoizgrađenom Sjevernom krilu izvode vrhunski hirurški zahvati. Skup je okupio gostujuće predavače iz Zavoda za fiziologiju, imunologiju i patofiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Rijeci, hirurške klinike Kliničkog centra Srbije, klinike za gastroenterohepatologiju Kliničkog centra Srbije, kao i brojne ljekare različitih specijalnosti iz Republike Srpske, Federacije BiH, Republike Srbije i Republike Hrvatske. Teme koje su razmatrane tokom ovog tradicionalnog, 17. po redu, stručnog skupa su dijagnostičke i terapijske dileme ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma. Osnovni cilj ovog stručnog skupa je donošenje zajedničkih stavova o modalitetima dijagnostike i liječenja ove bolesti te kreiranje preporuka koje će dva udruženja usaglasiti i poslati svim bolnicama i kliničkim centrima u Republici Srpskoj kako bi ostvarili jedinstveno liječenje i sinhronizovano upućivanje pacijenata u specijalizovane centre u kojima je moguće dalje liječenje ove bolesti. M.C.

110

N M K

a stručni i naučni profil prof. dr Zorana Krivokapića dovoljno je reći da ga je svrstao u sam vrh svjetskih kolorektalnih hirurga. Član je Kraljevskog udruženja hirurga Engleske, nosilac i organizator mnogobrojnih međunarodnih projekata i kongresa. Uveo je nove dijagnostičke metode u operativne procedure. Trenutno je načelnik Trećeg odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prve hirurške klinike u Beogradu. Dopisni je član Srpske akademije nauka i umetnosti, gostujući profesor na poznatim univerzitetima u regionu i svijetu. Odnedavno i viziti profesor na doktorskim studijama Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. U okviru saradnje Akademije nauka i umjetnosti RS i SANU prof. dr Zoran Krivokapić je 4. novembra ove godine u amfiteatru ove najviše naučne i kulturne nacionalne institucije održao predavanje o temi: Karcinom debelog crijeva, karcinogeneza, moguća prevencija i tretman. Doći u Beograd i postati najbolji iz oblasti kojom se on bavi, trebalo je mnogo snage, volje i pameti. Ja vam čestitam profesore! Onakav odnos koji sam osjetio za vrijeme mog usavršavanja kod vas na klinici, danas ste to prenijeli i našim mlađim kolegama u Banjaluci. Ljubomorno čuvamo to prijateljstvo, učimo uvijek i sve ovo što smo čuli danas na predavanju i kada smo imali promociju knjige prof. dr Zorana Krivokapića u Banjaluci, pridržavamo se tih uzusa i pratićemo rezultate. Cilj nam je da i u RS, po uzoru na vaš gardlajn, uradimo protokol za rani skrining (rano otkrivanje karcinoma debelog crijeva) i sigurno je da ćemo svi zajedno učiniti veći iskorak. Ovim riječima je ispratio predavanje prof. dr Zorana Krivokapića dr Dragan Kostić, načelnik Hirurške klinike Univerzitetskog kliničkog centra RS. Predavanje je završeno dodijelom sertifikata prof. dr Krivokapiću koje ga legitimiše kao gostujućeg profesora na doktorskim studijama Medicinskog fakulteta banjalučkog univerziteta. Hoću i vama da prenesem razlog - zašto smo birali baš dr Krivokapića. Naime, prije godinu dana, kada sam preuzeo doktorske studije na ovom fakultetu, imali smo 35 polaznika. Naša vizija je bila da ih naučimo m etodologiji istraživanja. A u čemu je, zapravo, tajna? U studioznom pristupu nauci, koji je veoma naglašen kod prof. dr Krivokapića (širok opus objavljenih radova u međunarodnim i nacionalnim časopisima.) On je primjer hirurga koji je standardne hirurške tehnike pomjerio

s t r u č n i

s k u p o v i

Medicinska akademska javnost u RS otvara vrata najboljima

U vrhu svjetske kolorektalne hirurgije

ka novom pristupu koji uključuje molekularnu biologiju i genetiku. Ukoliko ne budemo išli tim putem translacije istraživanja i praksi, onda i savremena medicina neće moći ići naprijed. Stoga je naša namjera da nam u tome pomognu imena poznata u međunarodnim okvirima, da dolaze u RS i prenose iskustva mlađim saradnicima i doktorantima. Do sada sertifikate gostujućih profesora ima njih četvoro: Sa klinike Mejo, Tokija, Osake i Norveške. Peti je prof. dr Zoran Krivokapić, kolorektalni hirurg, rekao je prof. dr Ranko Škrbić,

dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci u završnici ovog čina. Biti skroman i pred akademskim auditorijumom može samo onaj koji ima znanje, jer neznanje stvara nesigurnost. Prepoznaje se to u ovim sažetim riječima prof. dr Krivokapića: „Šta reći, da neko u drugoj sredini prepozna da sam nešto dobro radio i da dobijem ovakvo prestižno zvanje viziti prefosora. Mogu samo reći jako sam srećan i ponosan.” Anđa S. Ilić

111

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Sprske 11.11.2016. godine u prostorijama ZZFMR „Dr Miroslav Zotović” Banjaluka “Slateks” u Slatini je održalo IV savjetovanje za glavne i odgovorne sestre i sestre u praksi. Tema savjetovanja je bila: “Standardi u savremenom sestrinstvu”. Savjetovanju su prisustvovale medicinske sestre iz domova zdravlja Gradiška, Mrkonjić Grad, Čelinac, Banjaluka, Kotor Varoš, Prnjavor, Laktaši, Prijedor, Kozarska Dubica, Bolnica Mlječanica, Gradiška, UKC RS, ZZFMR “Dr Miroslav Zotović”, Gerontološki centar Banjaluka. Aktivno učešće na savjetovanju je uzela predstavnica ASKVE dr Vesna Vujić Aleksić. Nakon uvodnih predavanja koje su održali Duško Bjelić i Spomenka Hotilovac, prisutni su raspravljali o standardima, normativima, sertifikaciji, akreditaciji… U toku diskusije su razmijenili svoja iskustva u dosadašnjim aktivnostima vezanim za sertifikaciju zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj. Tema ovog savjetovanja je aktuelna i zbog svoje važnosti je privukla veliki broj medicinskih sestara/tehničara da uzmu aktivno učešće na savjetovanju. Srandardi i normativi zdravstvenih usluga predstavljaju stručno, naučno i iskustveno dogovorene norme, kojima se na realnim osnovama objektivizuje rad u zdravstvu i garantuje određeni kvalitet usluga. Standardi i normativi iz obaveznog zdravstvenog osiguranja podrazumijevaju osiguranje zdravstvenog standarda pod jednakim uslovima i jednakog kvaliteta za sve osigurane osobe. Standard je uslovljen ekonomskim mogućnostima društva, demografskom strukturom stanovništva, vitalno statističkim podacima, patologijom i potrebama stanovništva. Standard zdravstvene zaštite čini obim i strukturu zdravstvenih usluga koje se pod jednakim uslovima osiguravaju osiguranim licima u zadovoljavanju potreba u primarnoj, specijalističko-konsultativnoj i bolničkoj zdravstvenoj zaštiti. Poboljšanje kvaliteta u većini zemalja ima glavnu ulogu u reformi zdravstvenih sistema i pružanja usluga. Sve zemlje suočavaju se s izazovima da u okviru raspoloživih resursa osiguraju pristup, pravednost, sigurnost i učešće pacijenata i da razvijaju vještine, tehnologiju i medicinu zasnovanu na dokazima. Kvalitet je bitna i neophodna komponenta zdravstvene zaštite i obilježje svake aktivnosti koju provodimo u zdravstvu 112

Savjetovanje za glavne i odgovorne sestre i sestre u praksi

Standardi u savremenom sestrinstvu Pripremila: Mr sc. Živana Vuković-Kostić

i medicini. Osim toga, kvalitetna zdravstvena zaštita je i pravo svakog pacijenta. Standardi u zdravstvu su izjave očekivanja za angažovanje, procese, ponašanja i rezultate za zdravstvene sisteme. Kvalitet standarda je mjerljiv kroz: kvalitet dijagnostičkih procedura, kvalitet terapeutskih procedura i kvalitet zdravstvene njege. Kvalitet zdravstvene zaštite po standardima se mjeri na osnovu: stope bolničkih infekcija stope mortaliteta i morbiditeta i zadovoljstva pacijenata. Standardi dozvoljavaju da organizacije mjere nivo kvaliteta. Učešće u osiguravanju kvaliteta očekuje se od svakog profesionalca uključenog u proces pružanja zdravstvene njege. Standardi u zdravstvenoj njezi pružaju mjerljive ciljeve implementacije, vremenski okvir implementacije, definicije uloga i odgovornosti ključnog osoblja koje učestvuje u nadgledanju i praćenju upravljanja njegom. U svakom procesu zdravstvene njege postoje različite varijacije. Varijacija je prirodna i očekuje se u svakom procesu pružanja zdravstvene njege. Kroz kontinuirane tehnike poboljšanja kvaliteta zdravstveni radnici mogu povećati svoje znanje i kontrolu nad varijacijama u pružanju zdravstvene njege. Standardi pomažu redukovanje varijacija tačnim definisanjem šta se očekuje za dnevne ciljeve, procese i ishode u zdravstvenoj njezi i uslugama. Veoma značajna komponenta standarda je opis

kako će se primjena određenog standarda mjeriti, odnosno vrednovati, kao i koja vrsta dokaza vezanih za izvršenje se zahtijeva, kao npr. dokumentacija vezana za pacijenta ili pak agregisani podaci vezani za osiguranje kvaliteta. Sestre rade samostalno u timu na unapređenju zdravlja, liječenju i rehabilitaciji. Pružaju i provode zdravstvenu njegu, organizuju profesionalnu i kontinuiranu njegu. Sestrinska profesija usvojila je standarde profesija u svijetu, usvojila je standarde prakse, koji opisuju dužnosti za koje su stručnjaci u profesiji odgovorni. Proces zdravstvene njege treba da zadovoljava osnovne standarde i procedure koje se odnose na kvalitet i sigurnost usluga. Proces zdravstvene njege i nivo kompentencija u sestrinskoj njezi su osnova standarda u njezi. Standardi profesionalnih dostignuća odnose se na: očekivani kvalitet u pruženoj njezi; dostignuća u procjenjivanju; obrazovanje, saradnju, istraživanje i upotrebu resursa. Sestra je autonomni, edukovani profesionalac koji može raditi sam ili u saradnji sa drugim profesionalcima da bi pružio zdravstvenu njegu u bilo kom okruženju. Na jednom mjestu opisane su sve standardizovane procedure (metode), koje izvršioci u zdravstvenoj njezi provode u svakodnevnoj praksi i obavezno treba da ih poznaju i primjenjuju. Pisana uputstva moraju biti pregledna i jasno napisana. Svako stručno metodološko uputstvo opisuje standardizovane postupke u zdravstvenoj nezi, određuje njihov: cilj, mjere bezbjednosti i zdravlja na radu, potrebnu opremu, način postupanja (prije, za vrijeme i poslije postupka), potrebno znanje vremenski i kadrovski normativ. Ako su zastupljeni svi ovi elementi u sestrinskoj praksi, može se govoriti o primjeni dobre prakse zdravstvene njege, koja je preduslov za pružanje kvalitetne zdravstvene njege našim pacijentima.

N M K

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Sprske 21.10.2016. godine sa početkom u Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske organizovalo je predavanje na temu: “Komunikacija sa pacijentom u terminalnoj fazi bolesti”. Ova tema je značajna ne samo za zdravstvene radnike, već i oboljele, kao i za članove njihovih porodica. U prepunoj sali medicinske sestre-tehničari, članovi udruženja, su pored predavanja koje su im održale koleginice i kolega sa Klinike za onkologiju UKC RS razmijenile svoja iskustva vezana za komunikaciju sa pacijentom u terminalnoj fazi. Za medicinske sestre i zdravstvenu njegu kao polje njihovog djelovanja veoma važna tema palijativna njega, koja je prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO, 2002), aktivna potpuna briga za bolesnike čija bolest više ne reaguje na postupak liječenja. Svrha palijativnog liječenja je postizanje najboljeg kvaliteta života terminalno bolesnih i njihovih porodica i to pomoću kontrole boli i kontrole ostalih simptoma bolesnika te psihološke, socijalne i duhovne pomoći. Smrt je sastavni dio života te kvalitet života do samog dostojanstvenog kraja mora biti optimalan i ne smije biti povezan s boli i patnjom. Svaki čovjek ima pravo da se bez boli i uz što manju duševnu patnju suočava s uznapredovalom ili terminalnom bolesti, a što mu omogućavaju postupci i stavovi moderne palijativne medicine. Prema definiciji Svjetske zdravstvene organizacije, palijativna njega je pristup koji poboljšava kvalitet života bolesnika i njihovih porodica, suočavajući se s problemima vezanim uz bolest koja prijeti životu. Ona to čini putem sprečavanja i olakšanja trpljenja, pomoću rane identifikacije i besprijekorne procjene i liječenja boli i drugih problema, fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih. Akcenat je na interdisciplinarnom liječenju bolesnika i članova porodice od saznanja o dijagnozi neizlječive bolesti do razdoblja žalovanja nakon smrti pojedinca. Bolesniku u terminalnoj fazi bolesti palijativna njega pristupa holistički, tj. u središtu pažnje nije samo bolest, odnosno bolesni organ, nego cijela osoba sa svim svojim psihološkim, društvenim i duhovnim problemima. Pri tome iskreno saosjećanje s bolesnikom spada u najviše znanje i dostignuće u medicini. Bolesnici kojima se ne može pomoći kako bi ozdravili u terminalnoj fazi bolesti imaju potrebu, ne za produženjem života, već za kvalitetom preostalog di-

s t r u č n i

s k u p o v i

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske

Komunikacija sa pacijentom u terminalnoj fazi Pripremila: Mr sc. Živana Vuković-Kostić

jela života što je pravo svakog čovjeka. Pomoć je potrebna i porodicama, čiji su najbliži bolesni, kako bi što lakše prebrodili te teške trenutke. Zbog toga u palijativnu njegu je uključen cijeli tim stručnjaka raznih profila. U svijetu u kojem je povećana incidencija malignih bolesti, hroničnih bolesti, sofisticiranim metodama liječenja, tehnološkim napretkom produžuje se životni vijek bolesnika i terminalni stadijum bolesti. Ublažavanje simptoma, boli, patnje, očuvanje kvaliteta života i integriteta bolesnika temeljne su značajke hospicijske i palijativne njege potrebne, ali ne i uvijek dostupne. „Hospicijska njega prihvaća smrt kao normalan proces i shvaća je kao posljednju fazu života za osobu koja umire. Nadalje, prihvaća potrebu umirućih da žive potpuno, ponosno i udobno sve dok ne umru i niti požuruje niti odgađa smrt. Konačno, ona osigurava podršku ožalošćenoj porodici i prijateljima“. U definiciji se smrt prihvaća kao normalni životni proces, a naglašava se kvalitet života do smrti.

Zaključak učesnika ovog skupa je: Palijativna njega jest ekvivalent 24-satnoj njezi, zahtijeva angažman stručnjaka različitih profila, njihovu stalnu saradnju i konsultacije, a djelotvornost sprovođenja njege zavisi o jedinstvenom djelovanju u mobilizaciji životnih potencijala bolesnika i porodice. Za sprovođenje palijativne njege potrebno je uključivanje različitih stručnjaka, ljekara, medicinskih sestara, socijalnih radnika, fizioterapeuta, dijetetičara, psihologa i volontera koji, svaki sa svoje perspektive, procjenjuju stanje bolesnika, ali skupa planiraju ciljeve njege, intervencije, međusobno koordiniraju u izradi plana njege i implementiraju ga. Postoji saodgovornost za efektivnost provođenja njege. Prava snaga interdisciplinarnog timskog rada jeste u uspješnoj komunikaciji, međusobnom povjerenju, kompetentnosti članova tima, ravnopravnoj ulozi i zajedničkom radu na realizaciji ciljeva. Interdisciplinarni rad zahtijeva posebne ljudske i profesionalne kvalitete te predanost timskom radu.

113

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

druženje ginekologa i opstetričara Republike Srpske (UGORS) je održalo svoj redovni stručni sastanak u Hotelu KARDIAL – Banja Vrućica sa temom „Karcinom cerviksa“ u RS, s osvrtom na prevenciju, dijagnostiku i terapiju. Moderator stručnog skupa bila je prof. dr sc. med. Vesna Ećim-Zlojutro, predsjednica UGORS. Među predavačima je bio: prof. dr Aleksandar Strefanović, direktor KGA Višegradska Beograd i predsjednik Udruženja ginekologa i opstetričara Republike Srbije. U toku svog izlaganja on je iznio podatke o učestalosti karcinoma grlića materice u Republici Srbiji, prevenciji, dijagnostici i savremenim stavovima u liječenju koji se sprovode u Srbiji. U toku drugog radnog dana prof. dr sc. Nenad Lučić, šef Operativne ginekologije u KGA Banjaluka UKC Republike Srpske, je održao uvodno predavanje i objasnio značaj ove teme u svakodnevnoj praksi kao i prijedloge za uvođenje smjernica u prevenciji, dijagnostici i liječenju karcinoma cerviksa u Republici Srpskoj. Od ostalih predavača bili su: • prim. dr Branko Cvjetičanin iz KC Ljubljana, • dr Sladibor Lakić, ginekolog iz KGA Banjaluka, koji je iznio podatke sa KGA Banjaluka • prim. dr Ljubica Jelovac iz Doma zdravlja Banjaluka, objašnjavajući ulogu specijaliste porodične medicine u tretiranju pacijentkinja sa karcinomom cerviksa. • ulogu patologa, kao i savremene stavove o samom načinu uzimanja i pregedavanja preparata na patologiji objasnila je prof. dr med. Ljiljana Latinović, patolog iz UKC Republike Srpske. • iz izlaganja dr Dragane Jefić, radiologa iz UKC RS, smo saznali koja je uloga magnetne rezonance u postavljanju dijagnoze karcinoma cerviksa i koliko to može da utiče na dalji tok kao i vrstu liječenja kod ovakvih pacijentkinja. • dr Dragana Marić, onkolog iz Klinike za onkologiju UKC RS, je prezentovala najnovije stavove u onkološkom tretmanu pacijentkinja sa ovim oboljenjem. • - dr Oliver Arsovski, radioterapeut iz UKC RS, je objasnio mogućnosti i značaj radioterapije u liječenju pacijentkinja sa karcinomom grlića. • - mr dr Arnela Banićević, ginekolog. • U toku sastanka održan je ‘’okrugli sto’’, sa temom utvrđivanja smjerni114

Teslić, 25 - 27.11.2016.

Stručni sastanak ginekologa

ca „Prevencije, dijagnostike, terapije karcinoma cerviksa u RS“, na kojem su, osim predavača, prisustvovali: Prof. dr sc. med. Mirko Stanetić, direktor UKC RS, i dr Slobodan Hajder, pomoćnik generalnog direktora za medicinske poslove. Osnovni cilj sastanka je bio postići potpunu multidisciplinarnost u prevenciji, dijagnostici i liječenju karcinoma cerviksa u Republici Srpskoj i donijeti smjernice koje će biti predstavljene i Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Nakon toga je predstavljen i vodič za postpartalno krvarenje u Republici Srpskoj čija izrada se nalazi u završnoj fazi. O samom načinu donošenja vodiča je ispred Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske govorila dr Andrea Subotić-Popović, a prof. dr

sc. Vesna Ećim-Zlojutro, načelnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKC RS, je upoznala prisutne sa algoritmom za sprovođenje procedura u dijagnostici i terapiji postpartalnog krvarenja koji je sastavni dio vodiča. Nakon predavanja je održano i sponzorsko predavanje farmaceutske kompanije ‘’Myalan’’ u Duphastonu. U organizaciji Strukovnog sindikata doktora medicine Republike Srpske u toku sastanka je održano i predavanje o sudsko-medicinskom značaju ljekarske greške, kao i predstavljena osiguravajuća kuća iz Sarajeva, ASA za osiguranje doktora u Republici Srpskoj. Na kraju sastanka, učesnici su mogli da uživaju u blagodetima koje nudi Hotel ‘’Kardial’’ i opuštanje uz muziku na svečanoj večeri. Pripremila: Prof. dr sc. med. Vesna Ećim-Zlojutro

prisustvu velikog broja zvanica, u Hotelu “Tuzla” održan je Peti simpozij o plućnim bolestima sa međunarodnim učešćem. Organizator simpozija je Klinika za plućne bolesti UKC Tuzla, uz podršku Ljekarske komore TK i

Komore zdravstvenih tehničara TK, a pod pod pokroviteljstvom Vlade TK. Simpoziju su prisustvovali pneumoftiziolozi, hirurzi, anesteziolozi, radiolozi, pedijatri i ljekari porodične medicine koji su razmijenili najnovija iskustva i nova saznanja iz oblasti plućnih bolesti. Tokom svečane ceremonije otvaranja simpozija, prisutnim gostima se obratio načelnik Klinike za plućne bolesti doc. dr. Suvad Dedić koji je u ime Organizacijonog odbora simpozija izrazio zahval-

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

UKC Tuzla, 11 novembar 2016.

Peti simpozij o plućnim bolestima

nost menadžmentu i Upravnom odboru UKC Tuzla za podršku u edukaciji i razmjeni naučnog i stručnog iskustva. „U toku simpozija obrađeno je više tema koje su prezentovali eminentni stručnjaci iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Klinika za plućne bolesti UKC Tuzla je izvršila analizu rezultata za 7150 ispitanika na području Tuzlanskog kantona, koji ukazuju da su određene bolesti, kao TBC, u padu dok je incidenca oboljenja od karcinoma pluća i bolesti uzrokovanih

zagađenjem okoliša u porastu, upozorio je doc. dr. Dedić. Prisutnima su se obratile i prof. dr. Fahrija Skokić, pomoćnik direktora za medicinske poslove UKC Tuzla, i predsjednica Upravnog odbora UKC Tuzla doc. dr. Munevera Bećarević. Doc. dr. Bećarević je i jedan od predavača simpozija i prema njenim riječima ovakvi skupovi imaju značaj jer pružaju priliku za razmjenu iskustava i novih informacija između primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, ali i priliku za uspostavljanje prijateljskih i naučno stručnih kontakata. Simpozij je otvorenim proglasio ministar zdravstva u Vladi TK dr. Bahrudin Hadžiefendić, koji je istakao da je Simpozij o plućnim bolestima dokaz da Univerzitetski klinički centar Tuzla i Klinika za plućne bolesti nastavljaju u kontinuitetu održavati kvalitet pružanja usluga pacijentima sa težnjom ka sticanju novih saznanja.

Stručna predavanja

Karcinom u dječjoj dobi

organizaciji najveće turske zdravstvene grupacije “Medical Park”, u Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla, 28. oktobra su održana stručna predavanja o dječjoj onkologiji, hematologiji i radioterapiji. Predavači su bili doc. dr Berrin Pehlivan, specijalist onkologije i radioterapije, i doc. dr. Ceyhun Bozkurt, specijalist pedijatrijske hematologije i onkologije. Predavanja su organizovana s ciljem podizanja svjesnosti o karcinomu u dječjoj dobi i mogućnostima liječenja, kao i

primjeni dječje radioterapije. Tokom svog izlaganja doc. dr. Pehlivan je predstavio proces rada “Medical Park” zdravstene grupacije iz Turske, te prezentovao terapijske metode koje oni sprovode u svojoj ustanovi. Također je govorio o statističkim podacima i uspješnim rezultatima liječenja pedijatrijskih pacijenata od karcinomskih oboljenja koji su hospitalizirani u bolnicama koje pripadaju “Medical Park” zdravstvenoj grupaciji. Doc. dr. Ceyhun Bozkurt je tokom

svog izlaganja govorila o primjeni radioterapije kao jednog od glavnih modaliteta liječenja djece sa zloćudnim tumorima. Prema njenim riječima, pedijatrijski radiološki onkolozi u “Medical Park” zdravstvenoj grupaciji imaju na raspolaganju brojne sofisticirane dijagnostičke slikovne metode u svrhu tačnog definiranja ciljnog volumena zračenja. Dr. Bozkurt je rekla da je tendencija primjene radioterapije u liječenju tumora sve veća zbog unapređenja i konformalnosti aplicirane doze zračenja i sposobnosti da se ograniči izloženost normalnih struktura zračenju. Nakon održanih predavanja, pacijenti su imali priliku dobiti besplatne konsultacije u prostorijama predstavništva zdravstvene grupacije “Medical Park” u Tuzli. 115

INFO VIJESTI

Pobeda dobrih ideja

“Hemofarm”, lider u BiH

omaći proizvođač lijekova, banjalučki “Hemofarm” godinu završava kao lider na tržištu BiH, a ujedno obilježava i deceniju poslovanja pod okriljem internacionalnog koncerna STADA. “Podrška ‘Hemofarm Grupe’ i ‘STADA Grupe’, ulaganja u edukaciju zapo-

Regionalni lider u farmaceutskoj industriji, “Hemofarm” ovu godinu zaključuje dobrim vestima. Osim rekordne proizvodnje, više desetina miliona evra investicija i ogromnog poverenja korisnika u više od 38 zemalja na tri kontinenta, “Hemofarm” ove godine zaokružuje i desetu godinu poslovanja u okviru internacionalnog koncerna STADA. Svečani koktel upriličen za prijatelje, partnere i saradnike bio je dobra prilika da se sumira poslovna godina ovog farmaceutskog giganta. U samom finišu godine, Hemofarm je obeležio dva važna događaja: postao je centar STADA grupe za Jugoistočnu Evropu i otvorio novu zgradu Kvaliteta koja je centar najsavremenije opreme i najedukovanijih eksperata. 116

slenih te praćenje svjetskih standarda u farmaciji dali su rezultate kakve imamo danas. Značajan broj proizvoda za ‘Stadu’ proizvodi se u banjalučkoj fabrici i izvozi u Njemačku i zemlje EU. Da budem preciznija, 90 odsto naše proizvodnje izvozimo. Od tog procenta 50 odsto izvoza odlazi u zemlje EU, dok je ostali dio namijenjen tržištu Rusije i zapadnog Balkana”, rekla je Biljana Marković, direktorka “Hemofarma” d.o.o. Banjaluka. Ona je naglasila i da je u 2016. godini “Hemofarm” svoj portfolio proširio proizvodima “Ivančić i sinovi”. Fabrika “Hemofarm” u Banjaluci je, po tehnološkim rješenjima jedna od najsavremenijih fabrika na ovom dijelu Balkana, a puštena je u rad 2003. godine na 10.000 m2 proizvodnog kompleksa.

„Ovo nije samo potvrda o kontinuitetu ulaganja STADE u biznis u Srbiji, već je ogroman argument da je generička industrija ne kopija, već jednako i inovator u proizvodnji dostupnih, bezbednih i kvalitetnih proizvoda koji su u isključivoj funkciji zdravlja nacije. Suštinski uspeh nemoguće je postići bez izgradnje istinskih, profesionalnih odnosa poverenja sa pacijentima, ali i lekarima, veledrogerijama i predstavnicima institucija. Zato Hemofarm jeste najjači, jer veruje u te odnose, trudi se da ih brižno neguje i daje sve od sebe da ih dodatno unapredi“, rekao je dr Ronald Seeliger, generalni direktor Hemofarma i potpredsednik STADA Grupe za Jugoistočnu Evropu. D.K.

Sarajevo 9.12.2016. godine

Guzijan i Humačkić najbolji doktori u BiH

ovodom obilježavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, Udruženje za razvoj društva “Kap” na konferenciji za medije u Sarajevu predstavljeni su rezultati ankete i mišljenja građana o kvaliteti zdravstvenih usluga u Bosni i Hercegovini. Ovom prilikom uručena su i priznanja najboljim zdravstvenim radnicima i najboljim zdravstvenim institucijama u BiH, koji su dobili najviše glasova građana putem online ankete. Prema izboru građana, u Republici Srpskoj najbolji zdravstveni radnik je dr Aleksandar Guzijan, onkološki hirurg i aktuelni načelnik Centra za dojku Univerzitetskog kliničkog centra RS. Za najbolju zdravstvenu instituciju u Republici Srpskoj izabaran je Univerzitetski klinički centar RS. U Federaciji BiH za najboljeg zdravstvenog radnika izabran je dr Alen Humačkić, specijalista radiolog mostarske bolnice “Dr. Safet Mujić”, a za najbolju zdravstvenu ustanovu građani su izabrali Univerzitetski klinički centar Tuzla. “Primili smo nagradu do koje nije došlo dogovorima, pregovorima i kalkulisanjima, već glasovima građana, naših pacijenata, i zato koristimo ovu priliku da kažemo veliko hvala građanima koji su nas podržali i ulili nam dodatni elan da nastavimo dalje”, rekao je Mirko Stanetić, generalni direktor UKC Republike Srpske.

Ovu aktivnost Udruženje “Kap” provodi u sklopu višemjesečne kampanje promocije prava pacijenata “Moje pravo” koju je tokom 2016. godine podržala Ambasada SAD u Sarajevu.

INFO VIJESTI

Udruženje DRIP i trudnice u posjeti UKC

Očekivala sam horor, a vidjela spejs šatl

Strah od poroda je prirodan i normalan, zato smo i pozvali naše trudnice da se suoče s njim, da ga pretvore u riječi, da se naoružaju sa pravim informacijama, da svoje strepnje podijele ne samo sa najbližima, već i sa našim ljekarima i babicama koji su ne samo stručnjaci, već i u većini slučajeva roditelji koji su prošli kroz jedinstveni čin rođenja djeteta. Nakon završetka posjete, koja je trajala više od 1,5 čas, trudnice nisu krile svoje oduševljenje sa ovakvom vrstom komunikacije i pristupom od strane UKC RS. Između ostalog, oduševile su se i obnovljenim Porodilištem (kako jedna od trudnica reče: “Očekivala sam horor, a vidjela spejs šatl.”)

Saradnja sa UNICEF-om U namjeri da budućim mamama razbijemo strah od porođaja, koji je normalan i prirodan, te da im omogućimo da što spremnije dočekaju rođenje bebe, za dvadesetak članica i trudnica Udruženja DRIP i drugih škola za trudnice smo 3. novembra 2016. godine u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske održali interaktivna predavanja i obišli Porodilište.

Nakon uvodne riječi pomoćnika direktora za medicinske poslove UKC RS dr Slobodana Hajdera, ginekolog akušer i načelnica Klinike za ginekologiju i akušerstvo prof. dr sc. med. Vesna Ećim-Zlojutro, pedijatar supspecijalista neonatolog dr Ljubo Višekruna i specijalista anesteziolog i reanimatolog dr Dragan Rakanović su održali kratka interaktivna predavanja, nakon kojih su buduće majke imale priliku da u opuštenoj, neformalnoj atmosferi porazgovaraju sa našim ljekarima o svim stvarima koje ih tište, počevši od samog čina porođaja, opcija koje im stoje na raspolaganju, pa sve do uslova u Porodilištu. Nakon toga su predstavnice DRIP-a i trudnice, skupa sa glavnom sestrom Klinike za ginekologiju i akušerstvo dipl. medicinskom sestrom Aleksandrom Babić i nadzornom sestrom VMS Sandrom Radetić obišle Porodilište. 118

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić sa saradnicima ugostio je 24. novembra novimenovanu predstavnicu UNICEF-a u BiH Gitu Narajan. Na sastanku je razgovarano o uspješnoj saradnji prethodnih godina i poljima saradnje za budućnost.

Predstavnica UNICEF-a naglasila da je izuzetno zadovoljna onim što je do sada vidjela kao rezultatima zajedničkog rada sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite RS. Kroz dosadašnju dogogodišnju saradnju urađeno je mnogo na polju unapređenja zdravlja najmlađe populacije, promocije imunizacije, ranog rasta i razvoja djece kao i unapređenja ishrane kod djece i dojenja. U toku sastanka, kojem su prisustvovale pomoćnik ministra za javno zdravstvo Amela Lolić i pomoćnik ministra za resor socijalne, porodične i dječje zaštite Branka Sladojević, između ostalog, naglašena je i uspješna saradnja u oblasti jačanja kapaciteta socijalnih radnika, jačanja hraniteljstva i trasformacije ustanova za zbrinjavanje djece.

adaptaciju i reorganizaciju dijela objekta Doma zdravlja Srebrenica i adaptaciju i reorganizaciju ambulante Skelani. „Ugovor je vrijedan 471.971,71 KM sa PDVom, a rok za izvođenje radova je 150 dana. Očekujem da će izvođač u predviđenom roku i na kvalitetan način završiti ovaj projekat. Kao što smo i do sada govorili, naš cilj je da svi stanovnici Republike Srpske imaju kvalitetnu i ujednačenu zdravstvenu zaštitu kada je u pitanju primarni nivo. Ovim ćemo, nadam se, olakšati rad zdravstvenih radnika u Srebrenici i omogućiti dostupniju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu stanovništvu“, rekao je ministar Bogdanić. Načelnik opštine Srebrenica Mladen Grujičić zahvalio se ministru zdravlja i socijalne zaštite te svima onima koji pomažu Srebrenici i njenim stanovnicima da bolje žive. „Ova investicija, vrijedna skoro pola miliona KM, je vrlo značajna za Srebrenicu pogotovo kada je u pitanju Dom zdravlja Srebrenica koji je na raspolaganju svim građanima. Opština Srebrenica će učestvovati u ovom projektu sa 142.000 KM. Nadam se da će ovaj projekat doprinijeti boljem radu zaposlenih u Domu zdravlja, a samim ti i efikasnijoj i kvalitetnijoj usluzi zdravstvene zaštite koja se pruža građanima Srebrenice“, rekao je Grujičić. Direktor Doma zdravlja Srebrenica Aleksandar Jovanović se takođe zahvalio resornom Ministarstvu i opštini Srebrenica na sluhu da se krene s adaptacijom Doma zdravlja.

Međunarodni dan

Lica sa invaliditetom

Dom zdravlja Srebrenica

Potpisan ugovor Ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić potpisao je 18.11. 2016. ugovor sa predstavnicima firme „Jokić invest“ d.o.o. koja je pobijedila na javnom tenderu raspisanom za

U Republici Srpskoj nizom aktivnosti Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, uz podršku

N M K

nevladinih organizacija i udruženja za podršku licima sa invaliditetom obilježava se Međunarodni dan lica sa invaliditetom. Generalna skupština UN-a je 1992. godine usvojila Rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obilježavanje 3. decembra s ciljem da se unaprijedi i omogući licima sa invaliditetom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu. Međunarodni dan lica sa invaliditetom je prilika da se skrene pažnja na poteškoće sa kojima se lica sa invaliditetom suočavaju, a to su, prije svega, siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva. Procjene su da približno 15 odsto svjetske populacije živi sa nekim oblikom invaliditeta. Povodom Međunarodnog dana lica sa invaliditetom i Međunarodnog dana ljudskih prava, koji se obilježava 10. decembra, ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan Bogdanić i i pomoćnica ministra u resoru za socijalnu, porodičnu i dječju zaštitu Branka Sladojević u saradnji sa savezima i udruženjima organizovali su više aktivnosti s ciljem promocije modela integracije i socijalizacije lica sa invaliditetom u zajednicu i njihovih porodica. Pripremljen i prednacrt Strategije unapređenja društvenog položaja lica sa invaliditetom 2017-2026. sa Akcionim planom koji će biti predstavljen na sastanku interresornog tijela Vlade RS za podršku licima sa invaliditetom i Saveza udruženja lica sa invaliditetom od javnog interesa. U svim regijama Republike Srpske biće organizovane edukacije o primjeni Pravilnika o procjeni potreba i usmjeravanju djece i omladine sa smetnjama u cilju ujednačavanja rada prvostepenih stručnih komisija i boljeg ciljanja socijalne zaštite. Navedene aktivnosti podržaće i aktivno se uključiti Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske kao i Republički pedagoški zavod RS.

1. decembar

HIV/AIDS Svjetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a 1. decembar, obilježen je širom svijeta s ciljem podizanja svijesti o ovoj bolesti kao globalnom problemu. Prema poslednjim podacima Svjetske zdravstvene organizacije u svijetu trenutno sa HIVom živi oko 36,7 miliona osoba, dok je u 2015. godini registrovano je 2,6 miliona novoinficiranih, a 1,1 milion ljudi je umrlo od uzroka povezanih sa AIDS-om. Najveći broj oboljelih, oko 70 odsto pripada Subsaharskoj regiji na Afričkom kontinentu. Prema dostupnim podacima u velikom broju zemalja došlo je do stagnacije i smanjenja stope javljanja HIV/AIDS-a, tako da je u periodu od 2000. do 2015 godine, broj novih infekcija opao za 35 odsto, a smrti povezane sa AIDS-om opale su za 28 odsto, što je oko osam miliona spasenih života.

s t r u č n i

s k u p o v i

2. KONGRES ENDOKRINOLOGA I DIJABETOLOGA REPUBLIKE SRPSKE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM Banjaluka, Banski dvor, 9 -12 . mart 2017. god.

Organizator: Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

www.uedrs.org Udruženje pulmologa/pneumoftiziologa Republike Srpske i Klinika za plućne bolesti organizuju stručni skup

Majski pulmološki dani 26. do 28. maja 2017. godine Banjaluka, Banski dvor

www.respiratio.info 119

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Osjećaj za bol

Aforizmi U gradu su se održavali dani pjesme i svi stanovnici su se okrenuli prema porodilištu. *** Srećnoj naciji i djevojke djecu rađaju. *** Niko u bolnicu ne dolazi bez ičega. I oni najsiromašniji, ako ništa drugo, nose nadu. *** Mali nesporazum. Častio je medicinsko osoblje kad je punicu ostavio u bolnici, a oni su mu je kasnije vratili živu i zdravu. *** Daće Bog, ako Bog da! *** Zdravlje nikada nije skupo, ako imate dovoljno novca. *** Kao da nam nije bilo dovoljno urođenih mana, pa još skupljamo i stečene. *** U Švajcarskoj je medicina otišla daleko. Možda bi i naša da su nam putne komunikacije bolje. *** Najbolje je izgoniti bolest iz naroda tamo gdje je i ušla u njega. *** Sve, sve, samo da se mozak ne presađuje! Vidite li vi koliko ima budala oko nas?! *** Jednoj sirotinji dali transfuziju krvi uzetu od biznismena, pa ne može da zaspi od briga kako da upravlja bogatstvom koga nema. *** Toliki je baksuz da je i za virus gripe morao da plati ulaznicu za koncert. *** U bolnici je zabranjen alkohol, ali opet svi piju – lijekove. *** Oko liječenja jedne sirotice, stvar se iskomplikovala. Zašto jednostavno kad može komplikovano? *** I naši ljekari idu u inostranstvo. Najčešće kao turisti. *** Bolje se roditi bez trećeg krajnika nego bez sreće. *** Srećna djeca i kad se rode u bolnici, besplatno dobijaju ospice. *** Možda bi narod umirao i kada uopšte ne bi postojale bolnice? *** Bolnice su mnogima pomogle: kad su bježali od muža svoje ljubavnice, kad ih ganja policija, čak i kad bi se nevini razboljeli.

120

Nema odrasle osobe kojoj makar jednom u životu jak bol nije razbio najdublji san, pokvario ljubavni sastanak, slavlje, vikend, pa čak i cijeli godišnji odmor. Bol je prvi signal neželjenih promjena i procesa u organizmu i zato ga ne treba ignorisati, ali ne valja ni paničiti. Čak ni kada je slab. Medicina kaže da su najjači porođajni bolovi, zubobolja, itd, a ja mislim drugačije (zato i nisam ušao u medicinu, ni kao slučaj, a ni kao učenjak). Po meni, nema težeg i jačeg bola od onoga kad djeca ujedu roditelje za srce! Danas, kad većina stanovnika ima zdravstveno osiguranje, ne važi ona: „Bol bolujem, nikom ne kazujem“, jer se s knjižicom trči ljekaru i prije nego vas čestito zaboli. Bol se razlikuje od svraba, mada može na istom mjestu i da vas boli i svrbi. Socijalno bi voljelo da se bol zauvijek zamijeni svrabom, pa bi lijek bio besplatan, a usluga lična. Počešeš se i mirna Bosna (ako može jednom da se smiri). Etiologija bola je različita. Neko boluje da bude na kakvom visokom položaju, drugi da su milioneri, treći da ih za svašta pitaju. Četvrti da voze skupa, bijesna kola. Ima i naivnih koji bi da imaju lijepu, vrijednu i poštenu ženu pa ih život prođe braneći je od drugih. Mene lično boli briga što oni boluju od veličine. Ja se kao puž skupim u svoju kućicu i, kao Fata, zamandalim vrata. Ako Bog da, da da Bog, ja ne bih bolovao, ali ne samo zbog štednje u socijalnom, već što sam osjetljiv prema bolu. Onomad, neki šaljivčina zapjeva: „Bol boluje omladinka Mara“, a iz socijalnog odmah poslaše komisiju da vidi da li leži ili nešto radi. Međutim, narodu je teško ugoditi (naročito kad se vrti), pa tako u preduzeću rade oni što su bolesni, a bolovanje koriste zdravi. One koji su mnogo brižni, najčešće boli briga za nečim ili nekim. Drugi se opet žale na pojedine dijelove tijela pa tako najčešće možete čuti da neko kaže: „Boli me uvo za tim“.

Šale Duže vrijeme čovjek se ne osjeća dobro. Jednoga dana odluči da ode ljekaru i porodični ljekar ga uputi na hirurgiju. Hirurg pita šta želi da mu operiše, a on će: - Šta god hoćete, doktore. Mene sve boli, a vi zašto se odlučite... ---Babica pita trudnicu je li prvorotka. - Jesam, babice, svako dijete rađam po prvi put. ---Prekorijeva svekrva snahu: - Kad sam ja bila mlada, ustajala sam prva, a posljednja lijegala... Snaha neko vrijeme oćuta, pa će: - Eto vidiš, da si još tada patila od nesanice. ---Saopštava zet punici da je dobio glavni zgoditak na lotu. Punica iskolači oči, zakovrnu i pade pa ni makac. Kad se on uvjeri da je umrla, reče: -E, kad te sreća hoće, hoće... ---Išla žena u banje da liječi neplodnost i kasnije rodila trojke. Kad je vidio šta bi, muž će joj: - Dobro je što si izliječila neplodnost, ali si ma-

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

lo pretjerala... ---Otišla baka u bolnicu i sestra je pita bi li išta mogla pojesti. - Ne mogu, sestro, ništa da okusim, osim, pasulja i kupusa. ---Vratila se žena iz bolnice i pita muža kako mu je bilo bez nje i da li se je sjećao. - Teško – kaže on – i sjećao sam te se. Kad god pogledam u tetrapak s mlijekom i pročitam „Moja kravica“, suze mi poteknu. ---U intimnom razgovoru, prijatelj pita prijatelja: - Da li se ti ikada svađaš sa svojom ženom? - Ne, od kada smo se razveli – odgovori ovaj iskreno. ---Zna poznanik da je punica njegovog prijatelja u bolnici pa pita: - Čujem da hoćeš punicu da izvedeš iz bolnice iako još nije potpuno izliječena? - Šta je tu čudno. Em, i nisam imao želju da je potpuno izliječe, em bih da se i bolnica malo odmori od nje... ---- Zna li uvijek tvoja žena koliko imaš novaca? – pita poznanik dok šetaju. Kad ovaj odgovori da ne zna, poznanik se začudi zašto. - Kad se ja sekiram što sam bez novaca zašto bi i ona. ---- Reci mi u povjerenju da li je istina to što pričaju da ti svakog jutra budiš ženu poljupcima ? – pita jedan. - Istina je. Ja glasno ljubim jastuk na kome leži sve dok se ona ne probudi – odgovara drugi. ---- Koliko na svijetu ima ljudi? - Mnogo... - Tačno je, ima ih mnogo... ---- Je li i tebe muči reuma pred kišu? - Ne, ona mene muči stalno ... ---Poznaniik pita poznanika: - Šta ćeš uzeti ženi za osmi mart? Ovaj se nasmiješi pa će: - Uzeću joj dvadeset maraka iz novčanika, ako ne primijeti... ---Jedna komšinica pecka drugu: - Čujem da ti je kćerka rodila crnca čim je otišla u grad... Ova malo porazmisli pa odgovori: - Da, išla je zajedno s tvojom kad su srele onog crnca pa se njemu nije svidjela tvoja...

SreÄ&#x2021;na Nova godina

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 21.12.2016. - 18. 2. 2017.

Planetarna konfiguracija na nebu U ovom periodu ispratićemo staru 2016. godinu i ući u Novu 2017. godinu, željni nove i bolje energije koja će nas pokretati, dati snagu, radost i ispunjenje postavljenih ciljeva. I dinamično kretanje brzih planeta ukazuje da su promjene tu, samo ih treba prepoznati i živjeti u najboljem svjetlu. SUNCE boravi u znaku Jarac od 21.12.2016. prelazi u znak Vodolija 19.1. i ostaje do18.2.2017. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak putujući od znaka Vaga do znaka Škorpija. MERKUR zatičemo u znaku Jarac u retrogradnom kretanju, od 4.1-12.1.2017. nakratko boravi u Strijelcu, a retrogradnost mu prestaje 8.1. na 28. stepenu znaka Strijelac. Od 13.1. je u znaku Jarca do 7.2. kada seli u znak Vodolije, do 25.2. VENERA u Vodoliji nas uvodi u Novu godinu, od 3.1-3.2 biće egzaltirana u Ribama, a potom prelazi u znak Ovan na duži period, do 6.6. MARS je od 20.12. u Ribama sve do 28. januara, kada prelazi u znak Ovan, znak svog sjedišta, sve do 10.3. Spore planete i dalje borave u istom znaku. JUPITER u Vagi, direktno se kreće do 6.2. kada sa 23. stepena prelazi u retrogradnost koja će trajati do juna. SATURN u Strijelcu je cijeli period u direktnom kretanju od 20-26. stepena. URAN u Ovnu, od 30.12. postaje direktan i kreće se od 20-21. stepena znaka. NEPTUN u znaku Ribe kreće se od 9-11. stepena. PLUTON je direktan i kreće se od 16-18 stepena Jarca. Rođenima u znacima Jarac i Vodolija želim SREĆAN ROĐENDAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni. Znak Jarac, koji nas uvodi u Novu godinu, je tradicionalista, vezan za trajne vrijednosti i strukturu, oprezan i odgovoran i zna koristiti pružene prilike kako bi ostvario karijeru, brak ili bilo koji status koji ga potvrđuje u društvu. Sa Venerom (ljubav) koja će cijeli januar biti u znaku svoje egzaltacije u Ribama (gdje iskazuje najbolje osobine), imam potrebu da se dotaknem partnerskih odnosa, jer kada volimo i kada smo voljeni u našem životu vlada red i sreća. Zato prihvatite svoje partnere onakvi kakvi jesu, nemojte se zatvarati kada vam nešto govore, slušajte ih i pokažite zanimanje za ono što govore bez kritikovanja ili omalovažavanja, ako mislite da vi više volite shvatite da dajete samo onoliko koliko želite da date, a ne koliko je partneru potrebno, da dajete radi svoje potrebe za davanjem. U partneru se možemo ogledati kao u ogledalu. Morate voljeti i sebe i tada ćete uvijek pronaći nešto što možete voljeti kod osobe koja je pored vas. OVAN 20. 3 - 20. 4. Do 20. januara planeta Mars koja vlada znakom Ovan, kreće se znakom Riba, u kome se Mars ne osjeća dobro i kroz 12. polje horokopa, što takođe nije povoljan tranzit pa u ovom periodu rođeni u znaku Ovan mogu biti dosta uznemireni, slabog sna, a moguć je boravak u bolnici zbog operacije. Ovo je i slika tajne ljubavne veze. Ulaskom u sljedeći znak Ovan, gdje je Mars u svom sjedištu, od kraja januara i tokom februara situacija se mijenja nabolje i može se reći da se vraća snaga, vitalnost i sposobnost za akciju. Naravno, morate obuzdati impulsivnost koja može dovesti do gubitka ili nepravednog postupanja kojim će povrijediti drugog. Šetnje će prijati vašem zdravlju. BIK 21. 4 - 20. 5. Bikovima je povoljan period tokom januara, kada će Venera, vladar Bika, biti u znaku svoje egzaltacije u 11. polju, što može donijeti pomoć prijatelja ili uspjeh kroz pripadnost nekom udruženju. Buran društveni život sa dosta zabave i žurki. Krajem januara Venera će se sresti sa Marsom u Ribama i eto prilike za ljubav sa prijateljem. Od početka februara Venera će se kretati kroz 12. polje, što može ukazati na usamljenost ili tajnu ljubav. Dobar tranzit za duhovno usavršavanje. Potrebno je biti umjeren u trošenju novca zbog napetog aspekta Venere sa Jupiterom koji izaziva na rasipanje, a dobar aspekt sa Saturnom donijeće sposobnost trezvenog postupanja i odgovornost prema partneru. Sa Uranom u svom znaku u opoziciji sa Jupiterom izbjegavajte rizične poslove i svađe u braku. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Novogodišnji praznici donijeće vam radost i veselje, a bogat društveni život priliku da obnovite stare kontakte. Tokom januara imaćete priliku da realizujete kvalitetne ideje. Sredinom mjeseca mogući su nesporazumi na poslu, možda zbog kritikovanja drugih, nastojte razgovorom neprijatnu situaciju riješi-

122

ti. Februar donosi više optimizma i dobrog raspoloženja, putovanja i sklapanja dobrih poslova. Moguće opasnosti u saobraćaju, stoga budite oprezni i ne vozite prebrzo. Ojačajte imunitet u ovim zimskim danima hranom bogatom vitaminima i ne prejedajte se. RAK - 21. 6 - 22. 7. Očekuju vas velike promjene, pravićete velike planove. Poslovne ideje ćete ostvarivati, jer ste spremni uložiti trud za postizanje uspjeha. Bićete sposobni za pravilne procjene situacije što obezbjeđuje uspjeh. Novac će stizati. Ljubavni život će dobiti na značaju u narednim mjesecima. Poklonite pažnju svom partneru i učiniće sve za vas. Ukoliko niste zadovoljni u vezi, možda uđete u neke nove ljubavne priče. Ako ste se u prethodnom periodu iscrpili fizički i psihički, usporite tempo, više odmarajte. Izbjegavajte stresne situacije, budite srećni s onim što imate, a godina pred vama nosi više spokojnih dana. LAV - 23. 7 - 23. 8. Lavovi imaju potrebu za dokazivanjem i napredovanjem i period koji slijedi će biti u tom duhu. Kako biste ostvarili veću zaradu i oslobodili se finansijskih briga, uživali u predstojećim praznicima i narednom periodu, morate biti uporni i istrajni u radu. Odluke donosite odgovorno i strpljivo ih sprovodite, tek kada ste sigurni u uspjeh. S obzirom na to da težite uvijek biti prvi i na „čelu kolone“ moguće je da budete iznervirani rivalstvom drugih. Tek od kraja januara posvetite se dugoročnijim planovima. Uspjeh ćete prije postići timskim radom te uključite saradnike u svoje projekte. Za dobar rad probavnih organa jedite voće i kuvanu hranu. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Očekuje vas dosta angažovanja na više strana u narednom periodu. Krajem januara očekujte realizaciju planova kao i finansijske zasluge za svoj rad. Novac možete koristiti za ulaganje u nove poslovne ideje, a uspjeh možete očekivati u drugoj polovini godine. Poslušajte savjete saradnika u poslu, mogu biti od velike koristi. Uživajte u podršci partnera i ljubavi koju primate. Umora od poslovnih obaveza će biti, pa nađite malo vremena za predah i punjenje baterija. U suprotnom, zbog narušenog imuniteta i prevelike nervoze zdravlje može biti ugroženo. Čuvajte se prehlade i gripe. VAGA - 23. 9 - 22. 10. TTranzit Venere u januaru ukazuje na dobre odnose na poslu, a može ukazati i na emotivni problem koji će se odraziti na posao. Tokom februara Venera prelazi u znak Ovna i u polje partnerstva, gdje će se zadržati do početka juna. Ovo može biti novi početak stabilne i dobre veze koja završava vjeridbom ili brakom jer su partneri odani i vjerni jedno drugom. Vjenčanje može biti raskošno i ekstravagantno sa ogromnim troškovima. Nemojte biti nezadovoljni ako ne možete sebi priuštiti raskoš, budite srećni zbog zbog toga što ste voljeni i što volite jer je to trajna vrijednost. Moguće glavobolje.

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com tel. 065/523-036

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Marsov tranzit tokom januara kroz polje ljubavi može donijeti početak ljubavne veze, a ponekad i raskide, zavisno od natalnog horoskopa. Loš aspekt za igre na sreću jer novac gubi. U noćnim satima na usamljenim mjestima moguće su opasnosti te nastojte uvijek biti u društvu kada izlazite. Tokom februara Mars mijenja znak, prelazi u znak Ovna gdje je snažan i ako ste imali zdravstvenih tegoba, stanje se poboljšava i tegobe prolaze. Na poslu povećana aktivnost. Moguće veliko iscrpljivanje od mnogo obaveza. Izbjegavajte sukobe sa vlašću ili policijom. Moguća povreda na poslu i glavobolje. STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. U ovom periodu spremite se za izazove koje život nosi kako biste sproveli promjene ličnih sistema vrijednosti. Nastojte u ovim svečarskim danima obuzdati troškove. Ne ulazite u kredite i pozajmice tokom ovog perioda. Nemojte se nervirati oko posla, jer već od sredine januara imate priliku pokrenuti nove poslovne ideje, koje mogu biti uspješnije i konstruktivnije od prethodnih. Budite oprezni u saobraćaju. Ukoliko vam je imunitet oslabio u prethodnom periodu moguće su alergije. JARAC - 22. 12 - 19. 1. Prilika za stabilizaciju i postizanje uspjeha u ovom periodu biće poprilično. Trenutno vas još muče emocije, opterećeni ste brigama, ali promjene na društvenom planu stižu već tokom januara i raspoloženje se popravlja. Slobodni Jarčevi imaće prilike za nova poznanstva. Oni koji su u vezi ili braku treba da izbjegavaju nesporazume i ne izazivaju nepotrebne sumnje. Okrenite se porodici i uživajte u njihovoj ljubavi. Možda će vas praznični januarski dani mamiti da uživate u većoj količini hrane, ali nastojte se obuzdati, jedite umjereno i sjajno ćete se osjećati. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Do kraja januara energija vam je oslabljena, potreban vam je odmor i opuštanje. Priroda je najbolji lijek protiv depresije i brige. Nema veze što je zima, dobre šetnje će vas osnažitii i popraviti cirkulaciju. Sanjarenje i maštanje mogu izroditi nove ideje, koje možete realizovati tokom februara. Bitno je da budete u kontaktu sa svojom okolinom, ali izbjegavajte stresne situacije. Ne dozvolite da vas postupci drugih izbace iz takta. Njegujte dobre emocije i ljubav, jer je to lijek za vašu dušu. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Ovo je povoljan period za poslovne aktivnosti. Upornost u držanju zacrtanog poslovnog kursa će se dugoročno isplatiti. Saradnici vjeruju u potpunosti vašim sposobnostima. Ambiciozno ćete prići i novim poslovima, a iskazana poslovna etika garantuje dobre rezultate na polju saradnje. U januaru ćete imati dosta radosti i srećnih trenutaka u emotivnim odnosima. Tokom februara imaćete mogućnost da ostvarite konstruktivan poslovni dogovor zahvaljujući pronicljivosti i snalažljivosti. Za dobro zdravlje tokom januara izbjegavajte situacije koje unose nervozu. Ribama je san lijek za dobro zdravlje. Za zdrav san šetajte ovih zimskih mjeseci, svaki lijep dan iskoristite za uživanje u prirodi i svježem zraku. Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com

Svim našim čitaocima srećni predstojeći praznici

2017

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA