Medici.com 79 by Medici.com

Association of teachers in general practice /family medicine (ASOTGP/FM)

OSMI MEĐUNARODNI KONGRES DRUŠTVA NASTAVNIKA OPĆE/OBITELJSKE MEDICINE ZAGREB 09.03. – 12.03.2017. • Hotel Antunović

Bolesnik s bolestima mokraćnog sustava - što povezuje bubreg i srce? Teme: • Simptomi i znaci poremećaja genito - urinarnog sustava – pristup bolesniku u obiteljskoj medicine • Akutne upalne bolesti mokraćnog sustava • Kronična bubrežna bolest • Bubrežni kamenci • Tumori urinarnog trakta • Pristup bolesniku s kroničnom bubrežnom bolešću i bolestima srca • Šećerna bolest i bubreg • Srce i bubreg (nit koja ih veže - hipertenzija) • Hemodijaliza i obiteljski liječnik Praktične radionice Praktične radionice ( spirometrija, TENS, zbrinjavanje kroničnih rana, lokalna terapija u reumatoloških bolestima, TENS, EKG u aritmijama, kako napraviti dobar prikaz slučaja/poster, pristup pacijentu s vrtoglavicom), i još mnoge druge….

Sve detalje možete saznati na službenoj web stranici www.dnoom.org

OIB : 93024067664

Društvo nastavnika opće/obiteljske medicine (DNOOM)

P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

FZO RS

Intervju: dr Dragan Bogdanić

Riječ urednika Knjige su vrlo pouzdani lijekovi. Ali prije njih, postojala je duša. I lutala je sama… Njeno mjesto boravka nalazi se svugdje… A evo, ugnijezdila se i u ovom slovu, u časopisu, u našem i Vašem „Medici.com”-u. A časopis nije samo ogledalo niti je samo prozor u svijet! Časopisanje je zapravo građevinarenje. To je ona geometrija smisla kada se želi dosegnuti najudaljenija tačka zemlje i svemira. Časopis je izum. On je prolazak kroz aure, sve dok i sam ne postane aura. A „Medici. com” je, evo već punih četrnaest godina, jasno i blistavo polje, zračenje koje nas poput plašta – aureole obavija svojim postojanjem. Od decembra do decembra…i sve tako još od daleke 2003. Svakako da zdravlje predstavlja obilje čovjekovih potencijala, punoću ljudskoga postojanja, a bolest sa sobom uvijek donosi osipanje snage i narušavanje same ličnosti. „Briga za pacijente je imperativ naše profesije i sve naše akcije i napori idu jednom cilju – pružanju najkvalitetnije zdravstvene zaštite onima koji u svojoj muci, baš nama ukazuju poverenje. Pred njima, pred njihovom patnjom i njihovim mukama, mi smo ne samo odgovorni, već i obavezni“, kazuje generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof dr. Mirko Stanetić. Govoreći o rekonstrukciji UKC-a, poručuje: „San da se konačno svi smjestimo pod jedan krov, da odvojimo hospitalizovane od ambulantnih pacijenata, smanjimo nervozu, tenzije i nezadovoljstvo ljudi koji su bolesni i pružimo im ono što najbolje znamo – vrhunsku medicinsku uslugu, podršku i razumijevanje se, korak po korak, ostvaruje”, što u ovom broju naših medicinskih komunikacija, sa zadovoljstvom prenosimo našim dragim čitaocima. Takođe, ne možemo a da ne iskažemo radost i ponos saznanjem da je dugogodišnji član našeg Uređivačkog odbora, pouzdan i kreativan saradnik, a prije svega briljantan intelektualac, naučni i nacionalni pregalac i djelatnik prof. dr Elizabeta Ristanović dobila Vukovu nagradu za doprinos nauci, prosvjeti i kulturi Republike Srbije i srpskog etničkog prostora u cjelini. „Medici.com” ne premoštava samo prostor, već i vrijeme, pišući o velikim ličnostima, gorostasima medicine, sjajnim intelektualcima, a nadasve istinskim čovjekoljupcima. Jedna od takvih je i prof. dr Elizabeta Ristanović. Kao kompletan i kompleksan te moderan časopis sa vizijom, svjedok je vremena te stručne i naučne istine. To je časopis koji zna kuda ide. Stoga, ostanite sa nama! Na mnogaja ljeta! Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

2017. godina reforme

DPP4 inhibitori

Institut za transfuziju krvi Srbije

Prof. dr Laslo Puškaš

Vek srpske anatomije

Intervju: Candace S. Johnson

Kubanska vakcina

Vukova nagrada Elizabeti Ristanović

I lekari su ljudi

Psihodermatologija

Akademik Vladimir Kanjuh Problemi gladovanja

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

80. broj izlazi u aprilu 2017. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

večanim obilaskom dvije potpuno rekonstruisane i opremljene etaže Centralnog medicinskog bloka 8. januara 2017. godine obilježena je primopredaja ovih etaža. Nove savremene bolničke prostorije obišli su predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsjednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, ministri Srebrenka Golić i Dragan Bogdanić i rukovodstvo Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, na čelu sa generalnim direktorom prof. dr Mirkom Stanetićem. Svečanosti su prisustvovali i potpredsjednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, v.d. direktora Fonda zdravstvenog osiguranja RS Dejan Kusturić, predstavnici izvođača radova,kompanije „Vamed“ i brojno medicinsko osoblje Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Republika Srpska ulaže 85 miliona evra za izgradnju Sjevernog krila i opremanje Centralnog medicinskog bloka i dodatnih 15 miliona evra za rekonstrukciju Tehničkoekonomskog bloka u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. On je istakao da je riječ o najvećem i najambicioznijem projektu u zdravstvenom sistemu te da, nakon rekonstrukcije i izgradnje ostalog dijela, preostaje i izgradnja prostora za Medicinski fakultet i Medicinsku školu. Predsjednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović naglasila je da je riječ o ambicioznom projektu, rekavši da je suština da se unapređuju uslova za boravak osoblja i pacijenata te da će Vlada Republike Srpske stati iza svih projekata ove vrste. Prema njenim riječima, na ovaj način mijenja se slika u zdravstvenom sektoru po pitanju uslova boravka pacijenata i rada zdravstvenih radnika. Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS Srebrenka Golić potvrdila je da objekat dobio upotrebnu dozvolu i da je sve urađeno u skladu sa propisima. Ona je dodala da je riječ o objektu od oko 9.000 kvadrata u dvije etaže. „Ovim stvaramo uslove za nastavak rekonstrukcije CMB-a (Centralnog medicinskog bloka), a zadovoljni smo i dinamikom radova na Sjevernom krilu. Rekonstrukcija Centralnog medicinskog bloka je vrlo zahtjevna jer se radi na „živom objektu“ i vrlo smo zahvalni pacijentima i medicinskom osoblju na strpljenju i razumijevanju, a za uzvrat dobijamo dva potpuno moderno opremljena bloka Univerzitetskog kli8

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

San, pod jedan krov, se ostvaruje, korak po korak...

ničkog centra RS. Očekujemo da završetak Projekta rekonstrukcije CMBa i izgradnje Centralnog medicinskog bloka bude 2018. godine. Svi sa nestrpljenjem iščekujemo taj dan kada će i hirurške klinike konačno biti preseljene na Paprikovac. Ovaj projekat je po sistemu ključ u ruke, što znači da dobijamo kompletno opremljene i funkcionalne objekte sa kojima ćemo, uz edukaciju osoblja, stvoriti uslove da UKC RS dobije mogućnost potpuno no-

vog koncepta rada“, istakao je ministar dr Dragan Bogdanić. San da se konačno svi smjestimo pod jedan krov, da odvojimo hospitalizovane od ambulantnih pacijenata, smanjimo nervozu, tenzije i nezadovoljstvo ljudi koji su bolesni i pružimo im ono što najbolje znamo, zašto postojimo – vrhunsku medicinsku uslugu, podršku i razumijevanje, se korak po korak ostvaruje. Zaposleni u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, pa-

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

ralelno sa obavljanjem svakodnevnih aktivnosti, su izvršili preseljenje Klinike za unutrašnje bolesti, Klinike za neurologiju, Klinike za očne bolesti, Klinike za bolesti uha, grla i nosa i dijela Službe za maksilofacijalnu hirurgiju u rekonstruisane prostore na II i III spratu. Na drugom, crvenom spratu, Centralnog medicinskog bloka nalazi se Klinika za unutrašnje bolesti. Hematologija i Gastroenterologija se nalaze desno od stubišta, dok su sa lijeve strane smještene Nefrologija, Reumatologija i Endokrinologija. Na trećem, plavom spratu, Centralnog medicinskog bloka nalaze se Klinika za neurologiju, Klinika za očne bolesti, Klinika za bolesti uha, grla i nosa i dio Službe za maksilofacijalnu hirurgiju. Dio Klinike za neurologiju i Klinika za bolesti uha, grla i nosa se nalaze desno od stubišta, dok su sa lijeve strane Klinika za bolesti uha grla i nosa, dio Službe za maksilofacijalnu hirurgiju i drugi dio Klinike za neurologiju. Svi pacijenti će ležati u dvokrevetnoj ili jednokrevetnoj sobi, što je potpuno drugačije u odnosu na sadašnje stanje, kada u nekim klinikama imamo i po desetak pacijenata u jednoj sobi. Kreveti su automatizovani i pacijent će moći da, pomoću prekidača, podesi krevet i zauzme najudobniji položaj. Sobe imaju vlastiti toalet, tuš, a omogućena je i stalna komunikacija pacijenta sa medicinskim sestrama - tehničarima, preko uređaja za poziv, koji se nalazi u sobi. Pacijent treba samo da pritisne dugme, a zvučni i svjetlosni signal o pozivu će se emitovati na pultu medicinskih sestara/tehničara, koji se isključuje u trenutku kada sestra/tehničar priđe pacijentu. U centralnom dijelu, na svakom spratu, nalaze se prostorije za osoblje, toaleti za osoblje i toaleti za pacijente, kupatila za osobe sa poteškoćama u kretanju, ordinacije, višenamjenska prostorija, dnevni boravci pacijenata, administracija, kancelarije načelnika odjeljenja i glavnih sestara, boravci osoblja, kuhinje... te vertikalne i horizontalne komunikacije - hodnici, stepenište i liftovi. Na ulazu na obnovljene spratove sada se nalaze i vrata, što ranije nismo imali. Administrativni radnici će upućivati pacijente i posjetioce, tako da će se smanjiti lutanja od sobe do sobe i istovremeno pružiti veća bezbjednost i privatnost pacijentima. Zaposlenima u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske je na raspolaganju centralna garderoba

(svlačionice, garderobe i toaleti), koja se nalazi u suterenu (etaža -1) Centralnog medicinskog bloka. „Uporedo sa rekonstrukcijom i izgradnjom novih objekata mijenjamo strukturu zaposlenih u korist onih koji rade direktno sa bolesnicima. Želja nam je da administrativno-tehnički resursi postanu kvalitetan servis u osiguranju kvalitetnog pružanja zdravstvene zaštite. Ažuriranjem kliničkih puteva i protokola želimo smanjiti mogućnost improvizacije, a multidisciplinarnim pristupom osigurati veći stepen sigurnosti i efikasnosti te stvoriti pretpostavke za akreditaciju u početku pojedinih organizacionih jedinica, a kasnije i cijele ustanove. Ukratko – najvažnija karika su zaposleni Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske“, ističe prof. dr Mirko Stanetić, generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. „Kapitalni objekti su od izuzetnog značaja za dalji razvoj i proširenje dijagnostičkih i terapijskih metoda, koje je potrebno da pružamo u narednom periodu našim pacijentima. Korištenje raspoloživog prostora, organizacija efikasnijeg rada, uz neprekidno unapređenje organizacije, osiguravaju napredak. Mnogo korjenitih promjena je već iza nas, nismo ih, i to je razumljivo, uvijek prihvatali glatko i bez varnica, bilo je tu i nerazumijevanja i različitih, često sukobljenih stavova, ali smo sve to, ipak, uspjeli prevazići. Izgradnjom i puštanjem u funkciju Južnog krila UKC

RS riješili smo jedan od najvećih problema s kojima smo se suočavali u svakodnevnom radu, a to je miješanje spoljnih i unutrašnjih pacijenata. Danas obavljamo daleko veći broj pregleda i procedura u prostoru koji je namjenski urađen prema evropskim standardima za polikliniku i to uz upotrebu nove sofisticirane opreme poput SPECT/CT-a, PET/CT-a, digitalnog mamografa, sale za kateterizaciju za interventnu kardiologiju s intravaskularnom dijagnostikom (IVUS) i sala za kateterizaciju za invazivnu kardiologiju/elektrofiziologiju. Tokom 2016. godine u Sali za interventnu kardiologiju izvedene su 404 intervencije koje su podrazumijevale zbrinjavanje akutnog infarkta miokarda. Od ukupnog broja akutnih infarkta miokarda, 331 je zbrinut van radnog vremena, a samo u periodu od 1. do 16. januara zbrinuli smo 29 infarkta. Takođe, primjera radi, i pored problema koji se odnose na

rad radiološke opreme, tokom prošle godine u Zavodu za kliničku radiologiju je izvršeno 1447 radioloških pretraga više u odnosu na 2015. godinu, koja je bila rekordna. Promjene su vidljive, a možda je najveća promjena koja se odnosi na percepciju građana o nama. Nedavno smo od strane građana, dakle ne dogovorima, zajedno sa Univerzitetskim kliničkim centrom Tuzla izabrani za najbolju bolnicu u Bosni i Hercegovini, a naš ljekar dr Aleksandar Guzijan zajedno sa dr Alenom Humačkićem iz mostarske bolnice za najboljeg ljekara u Bosni i Hercegovini “, dodao je prof. dr Stanetić. Univerzitetski klinički centar Republike Srpske je u rekonstrukciji skoro pedeset godina, još od zemljotresa u Banjaluci, 1969. godine kada smo se smjestili u privremene objekte, tamo gdje su danas banjalučka Hirurgija i Pulmologija. Sedamdeset i devete godine počelo je preseljenje na Paprikovac, prvo su se preselili Ginekologija, Pedijatrija, Infektivno i Tehničko-ekonomski 9

Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

blok, 1987. godine Interno i Neurologija i, tek 1990. godine, Očno i Otorinolaringologija, s tim da nikad nisu useljeni prvi, drugi i treći sprat Centralnog medicinskog bloka, veliki amfiteatar i još neki namjenski projektovani prostori. Hirurgija, Plućno i Psihijatrija su ostali na lokacijama u centru grada i preko Vrbasa. Projekti rekonstrukcije Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske su od izuzetnog značaja za stanovništvo Srpske i sprovode se pod direktnom jurisdikcijom Vlade Republike Srpske i resornog ministarstva, a sredstva za rekonstrukciju i izgradnju se ne izdvajaju iz redovnog poslovanja UKC RS . U septembru 2009. godine položen je kamen temeljac za Južno krilo centralnog medicinskog bloka i tada je kroz model privatno-javnog partnerstva izgrađen Centar za radioterapiju. Ideja o nastavku projekta “Koreja” nastala je početkom 2010. godine kada su u potpunosti implementirani projekti

“Koreja” i “Koreja II”. Projekat “Koreja III” (treća faza projekta modernizacije bolnica u BiH), kao nastavak izgradnje Južnog krila podrazumijevao je tri segmenta: izgradnju objekta, nabavku opreme i opremanje te edukaciju našeg osoblja u Republici Koreji. Projekat je implementiran na osnovu ugovora između Vlade RS i Korejske uvoznoizvozne banke iz 2012. godine. Za izgradnju centralnog dijela Južnog krila, odnosno hol koji povezuje sve dijelove Južnog krila, sredstva je obezbijedila Vlada Republike Srpske, a implementaciju projekta nadzirao je i sprovodio tim imenovan od strane Vlade, na čijem je čelu bio naš hirurg dr Zoran Aleksić. Jedan od prioriteta u narednom periodu je stavljanje 3800 m3 prostora u južnom krilu u funkciju i na dobrom smo putu da završimo finansijsku konstrukciju. Nakon procedure provedene 30.9.2014. godine, ministar zdravlja i 10

socijalne zaštite Republike Srpske je potpisao Ugovor o izgradnji Sjevernog krila i rekonstrukciji Centralnog medicinskog bloka Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Formiranjem tima za upravljanje rekonstrukcijom na čelu sa projekt-menadžerom dr Nikolom Bojićem, uvođenjem izvođača radova ‘’Vamed’’ u izvršenje radova i izborom stručnog konsultanta, otpočeli su radovi u punom intenzitetu. U Sjevernom krilu će se nalaziti Centralna sterilizacija, dijelovi Patologije, Centar urgentne medicine sa dvije operacione sale i ulazom za sanitet, 10 operacionih sala, intenzivna njega sa 44 kreveta, soba za intervencije i terapiju, dvije sobe za izolaciju, otvoreni prostor sa krevetima za oporavak u sklopu sobe sa pultom sestara.... U cilju kompletiranja rekonstrukcije UKC RS potrebno je rekonstruisati i Tehničko-ekonomski blok u kojem se, između ostalog, nalazi i kotlovnica, u kojoj su neki kotlovi još iz 1978. godine. Nedavno je taj projekat podržan od Narodne skupštine Republike Srpske. Ne možemo zaobići ni pitanje Psihijatrije i parkinga. Bez obzira na rekonstrukciju i izgradnju UKC RS, ukoliko se ne izgradi parking, funkcionisanje cijelog sistema

je otežano, a radimo i na rješenju statusa Psihijatrije. Uz punu podršku Vlade Republike Srpske i resornog ministarstva radimo i na realizaciji plana da se rekonstruiše objekat Maternitea i Infektivnog. Tek kad završimo sve te radove UKC RS će biti jedna zaokružena cjelina. U julu 2016. godine, uz punu podršku Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i Fonda zdravstvenog osiguranja RS, započeli smo Projekat rekonstrukcije i opremanja Porodilišta, koji ne podrazumijeva samo fizičku rekonstrukciju već i cijeli niz promjena kako bismo ne samo osavremenili uslove i procedure u Klinici, već i uspostavili bolju komunikaciju sa pacijentkinjama. „U Univerzitetskom kliničkom centru, promjene su stalne, turbulentne, slažem se, ponekad ih je teško prihvatiti, jer moramo mijeniti svoje navike, odnos prema poslu... I kada nam se uzdrmaju temelji i razmišljamo da li smo odabrali poziv koji nas ispunjava, čini sretnim i zadovoljnim, dovoljno je da bacimo pogled na čestitku naših namlađih pacijenata sa Dječje hematoonkologije“, poručio je zaposlenima prof. dr Mirko Stanetić, generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. PR - UKC Republike Srpske

Z D R A V S T V O

Federaciji BiH imaju više penzije nego u Republici Srpskoj, a zdravstvo manje gubitke, često je „kec iz rukava“ onima koji kritikuju vlast u Republici Srpskoj. Pri tome ne navode detalje poput stopa doprinosa, jer bi to pokazalo da nominalni iznosi nisu dovoljni za objektivno poređenje. Zbirna stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u Federaciji BiH iznosi 41,5%, a u Republici Srpskoj 33%. Stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje kod njih je 16,5%, a kod nas 12%, dok se za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinos u FBiH obračunava po stopi od 23%, a kod nas po stopi od 18,5%. Za jednog radnika sa prosječnom bruto platom u Republici Srpskoj, primjera radi, za doprinos za zdravstveno osiguranje mjesečno se plaća oko 161 KM, a u Federaciji BiH 213 KM, dok prosječni mjesečni doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srpskoj iznosi oko 249 KM, a u FBiH 297 KM. Prosječna penzija u FBiH iznosi oko 365 KM, a u Republici Srpskoj 342 KM, što znači da je niža za oko 6%, ali sa stopom doprinosa koja je za 16% niža nego u FBiH, da ne spominjemo to da naš Fond PIO isplaćuje i penzije za dio osiguranika federalnog fonda. Federaciju BiH često ističu i kao „bolji“ entitet zbog niže stope poreskog opterećenja rada, ili poreskog klina, pri čemu se obavezno izostavlja podatak o tome po kojoj je metodologiji računata ta stopa. Naime, u FBiH su propisali da se dio doprinoNapomena: Kalkulacija je rađena na bazi prosječne bruto plate u RS od 1.344 KM i u FBiH od 1.292 KM.

Republika Srpska i Federacija BiH – stope doprinosa i poreski klin

Upotreba i zloupotreba uporednih podataka

Biljana Rodić Obradović, Fond zdravstvenog osiguranja RS

Uporedni podaci o stopama doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

sa plaća na teret radnika, a dio na teret poslodavca, dok je u Republici Srpskoj cjelokupan doprinos na teret radnika. Prema internacionalnoj MPMG metodologiji, u FBiH zaista imaju nižu stopu poreskog opterećenja rada uprkos višim stopama doprinosa, ali ova metodologija kod obračuna prikriva dio doprinosa koji se obračunava na teret poslodavca i zbog toga ne daje objektivne podatke o troškovima rada. Objektivno poređenje prema ovoj metodologiji bilo bi izvedivo ukoliko bismo i stope doprinosa u Republici Srpskoj podijelili na teret poslodavca i na teret radnika. Tada bismo vidjeli da stopa poreskog opterećenja rada u Republici Srpskoj nije viša, nego je znatno niža nego u FBiH, što je logično s obzirom na dominantan uticaj zbirne stope doprinosa na poreski klin. MPMG metodologija, uostalom, nije primjerena za BiH s obzirom na to da je bazirana na bruto plati od 100.000 američkih dolara, što je daleko iznad realnih podataka. To pokazuje i računica prema OECD metodologiji, koja je objektivnija s obzirom na to da je bazirana na realnom iznosu bruto plate i na ukupnom trošku za doprinose, bez obzira na to da li se doprinosi obračunavaju i na teret radnika i na teret poslodavca, jer u konačnici poslodavac i u jednom i u drugom slučaju plaća doprinos.

Prema ovoj metodologiji stopa poreskog opterećenja rada u Republici Srpskoj iznosi 37,84%, a u Federaciji BiH 41,4%. Prema OECD metodologiji, stopa poreskog opterećenja rada u Federaciji BiH je viša nego u Republici Srpskoj za 8,6%. Ukoliko poredimo samo obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poslodavac u FBiH po jednom radniku godišnje plati u prosjeku više 1.000 KM nego poslodavac u Republici Srpskoj. Podjela doprinosa na teret poslodavca i na teret radnika utiče na visinu bruto plate zbog toga što formulom prema kojoj se računa bruto blata nije obuhvaćen doprinos na teret poslodavca. Otuda podatak da je u FBiH niža bruto plata nego u Republici Srpskoj iako je prosječna neto plata gotovo identična. Takođe, to objašnjava i manje razlike kod visine mjesečnih obaveza za doprinose u odnosu na one koje bi bilo moguće pretpostaviti poredeći samo stope doprinosa i neto platu koja u Republici Srpskoj, prema podacima za jedanaest mjeseci prošle godine, iznosi 836 KM, a u Federaciji BiH 837 KM. Ako bismo uzeli u obzir samo razliku u doprinosima, izostavljajući porez na platu, kada bi poslodavci u Republici Srpskoj imali iste obaveze za doprinose po radniku kao i u FBiH, godišnji prihod vanbudžetskih fondova u Republici Srpskoj bi bio veći za preko 250 miliona KM, a sa tolikim nov-

Republika Srpska Vrsta doprinosa

Federacija BiH

Stopa doprinosa

Mjesečni doprinos u KM

Stopa doprinosa

Mjesečni doprinos u KM

Penzijsko i invalidsko osiguranje

18,5 %

248,64

23,0 %

297,16

Zdravstveno osiguranje

12,0 %

161,28

16,5 %

213,18

Osiguranje u slučaju nezaposlenosti

1,0 %

13,44

2,0 %

25,84

Dječja zaštita

1,5 %

20,16

33,0 %

443,52

41,5 %

536,18

Ukupno

Z D R A V S T V O

Poreski klin u Republici Srpskoj i Federaciji BiH prema OECD metodologiji Republika Srpska 1. Bruto plata godišnja 2. Doprinos na teret radnika 3. Dohodak prije oporezivanja (1-2) 4. Osnovni lični odbitak (neoporezivo) 5. Poreska osnovica godišnja (3-4) 6. Porez na dohodak (10 %) 7. Dohodak poslije oporezivanja (3-6) 8. Doprinosi na teret poslodavca 9. Trošak rada (1+8) 10. Ukupne obaveze (2+6+8) Poreski klin – (10/9)

cem bilo bi moguće i povećati penzije i smanjiti dugove u zdravstvu. Međutim, „reformska agenda“ nije toliko fokusirana na povećanje prihoda fondovima za obavezno socijalno osiguranje, koliko na rasterećenje privrede, odnosno smanjenje poreskog opterećenja rada. Istina, korekcije stopa doprinosa su uslov-

16.128 KM 5.322,24 KM (33 %)

Federacija BiH 15.504 KM 4.806,24 KM (31 %)

10.805,76 KM

10.697,76 KM

3.000 KM

4.200 KM

7.805,76 KM

6.497,76 KM

780,6 KM

649,8 KM

10.025,16 KM

10.047,96 KM

1.627,92 KM (10,5 %)

16.128 KM

17.131,92 KM

6.162,84 KM

7.083,96 KM

37,8

41,35

smanjenje prihoda za oko 75 miliona godišnje, od čega se na Fond zdravstvenog osiguranja odnosi 45 miliona KM. Iako nije planirano smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, smanjenje zbirne stope doprinosa će uticati na smanjenje bruto plate, odnosno osnovice na koju se obračunava doprinos te bi “Poslodavac u FBiH godišnje za jednog radnika sa prosječnom zaradom plati za 1.112 KM više doprinosa nego poslodavac u Republici Srpskoj”

ljene prethodnim usvajanjem propisa o dodatnim akcizama za duvan i alkohol što bi trebalo da amortizuje gubitak prihoda zbog mjera na rasterećenju privrede. Prema prijedlogu Vlade Republike Srpske, stopa poreskog opterećenja rada bi trebalo da se smanji sa sadašnjih 37,8%, na 36,9%. Na to bi se uticalo smanjenjem zbirne stope doprinosa za 1,4 procentna poena. Stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje bi trebalo da bude manja za jedan procentni poen, za dječju zaštitu za 0,1 i za osiguranje od nezaposlenosti za 0,3 procentna poena. Smanjenje stopa doprinosa uticalo bi na

i Fond PIO po tom osnovu imao manji prihod i to za oko 14 miliona KM. Šta će se desiti sa prihodima fondova u Federaciji BiH ukoliko stopa poreskog opterećenja rada sa sadašnjih 41,4% bude smanjena na 36,9% nije teško pretpostaviti, kao ni motive zašto se na sve načine pokušava odužiti dodatno oporezivanje duvanskih proizvoda i alkohola. Naime, prema raspoloživim podacima, prihodima od dodatnih akciza neće biti moguće pokriti gubitak zbog smanjenja stopa doprinosa, pogotovo u Federaciji BiH, tako da bi priča na ovu temu mogla da se svede na to kako proći sa što manje štete po prihode fondova.

U vezi sa ovim, interesantno je analizirati razlike u zakonima o doprinosima Federacije BiH i Republike Srpske, prije svega onu koja se odnosi na to da je u Republici Srpskoj cjelokupan doprinos na teret radnika, a u FBiH dio doprinosa je na teret poslodavca. S obzirom na to da izdvajanje dijela doprinosa na teret poslodavca utiče na smanjenje bruto plate (ne i neto), suština se svodi na to da li je optimalnu stopu poreskog opterećenja rada, uz neminovne gubitke na prihodima, bolje tražiti smanjenjem stope doprinosa ili smanjenjem osnovice na koju se obračunava doprinos. Odnosno, kojim pristupom je moguće postići planiranu stopu poreskog klina uz manji gubitak na prihodima? Identičnu regulativu, kao u Federaciji BiH, imaju i u Srbiji i Sloveniji, kao i u većini evropskih zemalja koje primjenjuju Bizmarkov model, a postojala je i u zakonima nekadašnje SFRJ. Primjera radi, u Sloveniji stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje iznosi 12,92%, od čega se doprinos koji se plaća na teret radnika obračunava po stopi od 6,36%, a doprinos na teret poslodavca po stopi od 6,56% (6,36% +6,56% = 12,92%). U Srbiji stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje iznosi 10,3% i sastoji se od dva jednaka dijela, stope od 5,15% po kojoj se obračunava doprinos na teret radnika i isto tolike stope po kojoj se obračunava doprinos na teret poslodavca (5,15% + 5,15% = 10,3%). Analiza pokazuje da bi podjelom doprinosa na teret poslodavca i na teret radnika bilo moguće postići projektovanu stopu poreskog opterećenja rada uz manji gubitak prihoda vanbudžetskih fondova, izuzev kod Fonda PIO s obzirom na to da za taj doprinos nije planirano smanjenje stope. Međutim, kalkulacija o adekvatnoj podjeli doprinosa na teret radnika i na teret poslodavca pokazuje da bi bilo prostora za povećanje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, čime bi bio smanjen negativan uticaj niže osnovice na prihode toga fonda. Pri tome ne bi trebalo da se gubi iz vida ni to da veći prihod od doprinosa za zdravstveno osiguranje stvara pretpostavku za to da zdravstvene ustanove redovnije plaćaju doprinose, što je indirektna korist i za prihode Fonda PIO. 13

Z D R A V S T V O

Plan rada Fonda za 2017. godinu

Akcenat na održivom finansiranju

pravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, na osnovu prethodne saglasnosti Vlade Republike Srpske, usvojio je plan rada Fonda za 2017. godinu, koji je prvenstveno baziran na strateškim ciljevima koji se odnose na održivo finansiranje. Kao ključni izazovi u ovoj godini istaknuti su problemi u vezi sa neskladom prihoda i troškova koji proizlaze iz nepovoljne strukture osiguranika, nedovoljno efikasne naplate doprinosa, zastoja u realizaciji inicijative za dodatno oporezivanje proizvoda štetnih po zdravlje, s jedne strane, te neracionalnosti u organizaciji zdravstvenog sistema i izostnka finansijske i drugih vidova stimulacije za zdravstvene ustanove koje imaju bolju efikasnost u radu i veći kvalitet usluga, s druge strane. S obzirom na ograničenu nadležnost Fonda u pogledu prihoda, planirane aktivnosti su pretežno usmjerene na upravljanje troškovima i kontrolu, a kada je riječ o prihodima planirane aktivnosti se odnose na inicijative prema nadležnim institucijama. Planom rada za 2017. godinu predviđene su aktivnosti koje se odnose na dalji razvoj indikatora za mjerenje efikasnosti rada zdravstvenih ustanova, sa naglaskom na analizama koje bi trebalo da pokažu gdje su ključni problemi, šta i u kolikoj mjeri na njih utiče i koje od problema je objektivno moguće riješiti u postojećim okolnostima. Glavni cilj ovih aktivnosti je to da se dođe do objektivnih parametara na osnovu kojih je moguće izmjeriti efikasnost i kvalitet, što bi na kraju trebalo da bude ugrađeno u modele ugovaranja i plaćanja zdravstvenih usluga.

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske smanjio je ukupne obaveze za 115 miliona KM zahvaljujući postignutom dogovoru o kompenzaciji dugovanja i potraživanja

sa Hrvatskim zavodom za zdravstveno osiguranje (HZZO). Navedene obaveze nastale su u proteklih 15 godina na osnovu troškova zdravstvene zaštite penzionera

Finansijski plan FZO RS za 2017. godinu

Planirani manji prihodi i rashodi za 7,5%

pravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, nakon prethodne saglasnosti Vlade Republike Srpske, usvojio je finansijski plan, odnosno budžet Fonda za 2017. godinu. Budžetom Fonda za ovu godinu planirani su prihodi i rashodi u iznosu

od po 668,6 miliona KM, što je manje u odnosu na rebalans budžeta za prethodnu godinu za oko 54 miliona KM, ili za oko 7,5%. Najveći uticaj na ovo smanjenje imalo je to što je iz ovogodišnjeg finansijskog plana izostavljen prihod po

FZO RS smanjio obaveze za 115 miliona KM iz Republike Srpske koji žive i koriste zdravstvene usluge u Hrvatskoj. Kompenzacija je omogućena zahvaljujući povećanju prihoda i smanjenju obaveza FZO RS po osnovu inostranog zdravstvenog osiguranja u posljednjih pet godina, čemu je prvenstveosnovu člana 54. Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je u prošlogodišnjem planu iznosio oko 87 miliona KM. Naime, spomenutim članom Zakona je propisano da bi u slučaju kada iz prihoda Fonda nije moguće obezbijediti pokriće svih rashoda zdravstvene zaštite, Vlada RS trebalo da obezbijedi izvore za nedostajući novac. Kako do sada nikada nije ostvaren prihod po tom osnovu, radi objektivnosti planiranja izostavljen je iz ovogodišnjeg plana. Inače, najveće učešće u planiranim prihodima imaju poreski prihodi, odnosno prihodi od doprinosa koji su planirani u iznosu koji je za oko 3,1% viši u odnosu na rebalansirani finansijski plan iz 2016. godine. Kada je riječ o planiranim rashodima, znatnije smanjenje u odnosu na 2016. godinu planirano je kod rashoda za lijekove. Tako je za lijekove na recept planiran manji rashod za oko 19%, za lijekove koji se koriste kod specifičnih oboljenja za 22%, kod citostatika za 3,6% i kod bioloških lijekova za neonkološka oboljenja za 5%. Znatnije smanjenje troškova u odnosu na plan iz 2016. godine planirano je i kod troškova za liječenje izvan Republike Srpske (15,3%). Manji rashodi u odnosu na prethodnu godinu planirani su i kod troškova za hemodijalizu (1%), radioterapiju (1,65%), bolovanje (4,35%) i medicinska pomagala (3,65%). Takođe, planirani su i manji troškovi za plate zaposlenih u Fondu i to za oko 3% u odnosu na prošlu godinu.

no doprinio efikasniji rada stručnih službi Fonda. Ovom kompenzacijom ukupni dug Fonda je smanjen sa 550 miliona KM na 435 miliona KM, odnosno 20%. Pregovori sa HZZO-om su vođeni proteklih nekoliko mjeseci, a zaključe-

Z D R A V S T V O

ni su na nedavno održanom sastanku v.d. direktora Fonda Dejana Kusturića i njegovih saradnika sa predstavnicima Zavoda zdravstvenog osiguranja FBiH i HZZO-a u Banjaluci. Inače, osiguranici iz RS u Hrvatskoj koriste usluge zdravstvene zaštite u skladu sa Ugovorom o socijalnom osiguranju između Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske. Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske posljednjih godina generalno bilježi smanjenje svojih ukupnih obaveza, koje su u 2015. godini bile niže u odnosu na prethodnu godinu za 2 odsto, a u 2014. za 0,5 odsto, dok će pomenuta kompenzacija u 2016. godini dovesti do smanjenja obaveza u znatno većem procentu. FZO RS će nastojati da i u narednom periodu nastavi trend smanjenja obaveza, prije svega daljom racionalizacijom i upravljanjem troškovima, uz očuvanje dostignutih prava osiguranih lica. Služba za odnose s javnošću

Novi Upravni odbor Fonda

Dr Snježana Novaković-Bursać predsjednica Upravnog odbora Fonda

akon što je Vlada Republike Srpske imenovala članove novog Upravnog odbora Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, krajem prošlog mjeseca je održana konstitutivna sjednica ovog organa. Za predsjednicu Upravnog odbora izabrana je dr Snježana Novaković-Bursać, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije. Doktorka Novaković-Bursać radi u Zavodu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, u kome je na dužnosti pomoćnice direktora za medicinske poslove.

Upravni odbor Fonda ima ukupno devet članova. Pored dr Novaković-Bursać, za članove Upravnog odbora Fonda imenovani su još i Snježana Babić, dipl. ekonomista, Miroslav Uljarević, dr stomatologije, Saša Vučenović, dipl. ekonomista, i Igor Vidović, dipl. ing. elektrotehnike, iz reda osiguranika, zatim Predrag Stojnić, dr medicine, i Elizabeta Sekulić, mr farmacije, iz reda zdravstvenih radnika te Milko Čolaković, dipl. pravnik, i Momir Popić, dipl. pravnik, iz reda poslodavaca. Članovi Upravnog odbora imenovani su na period od četiri godine. 15

Z D R A V S T V O

pravni odbor Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske usvojio je pravilnik kojim su definisani principi, uslovi i kriterijumi za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga u 2017. godini. U odnosu na prošlogodišnji pravilnik ima izvjesnih izmjena, prije svega kod ugovaranja usluga primarnog nivoa zdravstvene zaštite. Ključna izmjena se odnosi na kriterijume za ugovaranje usluga higijenskoepidemiološke službe te usluga centara za bazičnu rehabilitaciju i centara za mentalno zdravlje. U ovoj godini usluge ovih službi neće se ugovarati prema broju stanovnika, već prema broju osiguranih lica, uvažavajući propisane standarde i normative. To znači da Fond više neće finansirati ove usluge za neosigurana lica, što je i razumljivo, jer ni u drugim zemljama sa sličnim sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja zdravstvenu zaštitu neosiguranih ne finansiraju iz doprinosa, već iz drugih izvora, prije svega iz državnog ili iz budžeta lokalnih zajednica. Izuzetak u tom pogledu i dalje će biti hitna medicinska pomoć, koju će Fond i u ovoj godini ugovarati za sve stanovništvo, iako u drugim državama nemaju ni takvog izuzetka. Druga izmjena u vezi s ugovaranjem usluga primarnog nivoa, odnosi se na kriterijum ugovaranja, odnosno plaćanja sanitetskog prevoza. Naime, pravilnikom za ovu godinu je propisano da će se usluge sanitetskog prevoza domovima zdravlja plaćati po budžet-

Ugovaranje zdravstvenih usluga

Definisani principi, uslovi i kriterijumi ugovaranja u 2017. godini

Stopa smrtnosti kod odojčadi

Sa stopom od 2,8 promila Republika Srpska bolja i od prosjeka EU

topa smrtnosti kod odojčadi je jedan od indikatora na osnovu kojih se ocjenjuju zdravstveni sistemi. Prema tom indikatoru, zdravstvo Republike Srpske se nalazi u samom vrhu. Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa umrle odojčadi u 2015. godini je u Republici Srpskoj iznosila 2,8 promila, što je niže čak i od prosjeka zemalja Evropske unije. Prema posljednjem raspoloživom podatku Eurostata za 2014. godinu, 16

skom modelu, a ne po fakturi kao ranije. zdravlja i u ovoj godini ugovarati po Kada je riječ o ugovaranju prevoza na izvršenoj usluzi, a plaćanje će biti po dijalizu, ta usluga će se sa domovima ispostavljenoj fakturi. stopa umrle odojčadi u zemljama EU iznosila je 3,7 promila. Od bivših jugoslovenskih republika jedino Slovenija ima nižu stopu smrtnosti odojčadi i u 2015. godini je iznosila 2,10 promila. U Federaciji BiH stopa umrle odojčadi iznosi čak 7,9 promila, u Srbiji 5,90, u Makedoniji 4,8, a u Hrvatskoj 4,1 promil. Na portalu „Dnevnog avaza“ 14. oktobra prošle godine je objavljen tekst u kome je podatak o stopi smrtnosti odojčadi u Federaciji BiH okarakterisan šokantnim. Nakon elaboracije mogućih uzroka i citiranja stručnjaka, novinar je svoj tekst završio rečenicom da „ništa bolja situacija nije ni u Republici Srpskoj“. Konstatacija je potkrijepljena podatkom iz biltena Zavoda za statistiku Republike Srpske da je u Republici Srpskoj u 2015. umrlo 26 odojčadi od čega devet dječaka i 17 djevojčica i da oko njih 57,7% umre u prvih deset dana nakon rođenja. Ovi podaci su zaista navedeni u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, ali na istom mjestu se nalazi i podatak da je stopa smrtnosti u Republici Srpskoj 2,8

promila i da je niža od prosjeka zemalja EU. Taj „detalj“ novinar „Avaza“ nije smatrao važnim. Očigledan primjer manipulacije podacima.

okom posljednjih godina uloge medicinskih sestara i opisi poslova značajno se i stalno mijenjaju, a sestrinstvo se razvilo u disciplinu za koju su potrebna znanja i vještine u neprestanom suočavanju s novim izazovima. Jedan od izazova je i standardizacija zdravstvene njege, odnosno uvođenje sestrinskih standardnih operativnih procedura u sestrinsku praksu. Potreba za sestrinskim procedurama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti uočena je tokom istraživanja provedenog u četiri zdravstvene ustanove u Bosni i Hercegovini. Rezultati tog istraživanja prikazani su u Izvještaju o najboljoj praksi iz oblasti standarda, vodiča i protokola za zdravstvenu njegu u Bosni i Hercegovini. Na osnovu rezultata ovog istraživanja uočeno je da sestrinski rad u Republici Srpskoj nije jasno i dovoljno opisan i standardizovan te da bi se uvođenjem sestrinskih standardnih operativnih procedura unaprijedio sestrinski rad, odnosno kvalitet njege koja se pruža u zdravstvenim ustanovama. Ovaj proces započet je kroz „Projekat jačanja sestrinstva u Bosni i Hercegovini“ (PRoSes), koji je podržala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Centar za zdravstveni menadžment Instituta za javno zdravstvo je podršku unapređenju kvaliteta i standardizaciji sestrinskog rada započeo realizacijom projektne aktivnosti „Izrada standardnih operativnih procedura za medicinske sestre/tehničare i edukacije medicinskih sestara/tehničara u Republici Srpskoj“ u periodu od avgusta 2014. do septembra 2015. godine. U sklopu ove aktivnosti provedena je edukacija 16 medicinskih sestara iz oblasti unapređenja kvaliteta i sigurnosti zdravstvene njege, a medicinske sestre iz domova zdravlja su razvile i pustile u primjenu 11 sestrinskih standardnih operativnih procedura: (1) Izvođenje grupne edukacije korisnika usluga, (2) Njega stopala kod oboljelih od dijabetesa, (3) Njega pacijenta sa ulcus cruris-om, (4) Obrada dekubitalnih rana u kućnim uslovima, (5) Podrška dojenju, (6) Sestrinske intervencije kod novorođenčeta i porodilje tokom kućnih posjeta, (7) Aplikacija parenteralne terapije, (8) Promocija oralnog zdravlja i prevencija oralnih bolesti, (9) Transport pacijenta, (10) Sestrinski postupci u vezi s pravilnim korišćenjem propisane terapije tokom kućnih posjeta pacijentima oboljelim od tipa 2 dijabetesa melitusa, i (11) Postupci medicinskih sestara/tehničara u zbrinjavanju hitnih stanja u slučajevima kratkotrajnog odsustva timskog doktora. Kao nastavak prethodno realizovanih

Z D R A V S T V O

Za podršku primjeni sestrinskih standardnih operativnih procedura u zdravstvenim ustanovama

Izgradnja kapaciteta medicinskih sestara Pripremio: Aljoša Đudurović

projektnih aktivnosti, u periodu od maja 2016. do septembra 2017. godine, Centar realizuje projektnu aktivnost „Izgradnja kapaciteta medicinskih sestara za podršku primjeni sestrinskih standardnih operativnih procedura u zdravstvenim ustanovama“. Kroz ovu projektnu aktivnost pruža se podrška medicinskim sestrama/ tehničarima u implementaciji prethodno razvijenih sestrinskih standardnih operativnih procedura u 11 domova zdravlja iz Republike Srpske: (1) Banjaluka, (2) Bijeljina, (3) Derventa, (4) Gradiška, (5) Kostajnica, (6) Laktaši, (7) Mrkonjić Grad, (8) Prijedor, (9) Srbac, (10) Šamac i (11) Zvornik. Svaki od navedenih domova zdravlja je sa liste razvijenih procedura odabrao sestrinske standardne operativne procedure koje će u svom radu primjenjivati medicinske sestre/tehničari u njihovoj ustanovi. Prije početka implementacije sestrinskih standardnih operativnih procedura u navedenim domovima zdravlja Udruženje „Resursni centar za profesionalni razvoj medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara za područje Republike Srpske“ je imenovalo radnu grupu koja je bila zadužena za stručnu verifikaciju izrađenih sestrinskih standardnih operativnih procedura.

Da bi medicinskim sestrama/tehničarima bila omogućena što kvalitetnija podrška tokom procesa primjene sestrinskih standardnih operativnih procedura, Centar za zdravstveni menadžment je u junu 2016. godine realizovao obuku „Izgradnja vještina medicinskih sestara za podršku primjeni standardnih operativnih procedura u zdravstvenim ustanovama“. Cilj obuke je bio priprema medicinskih sestara/tehničara iz domova zdravlja za savjetodavni rad sa drugim domovima zdravlja. Na osnovu diskusija sa polaznicima usaglašen je i Metodološki pristup za implementaciju sestrinskih operativnih procedura u odabranim domovima zdravlja. U periodu 1.9 - 31.12.2016. godine Centar za zdravstveni menadžment je realizovao predviđene aktivnosti u procesu implementacije odabranih sestrinskih standardnih operativnih procedura u 11 domova zdravlja u Republici Srpskoj. Diseminaciju sestrinskih standardnih operativnih procedura izvršilo je 11 medicinskih sestra/tehničara koji su prošli obuku za savjetodavni rad. U ovom periodu odabrane medicinske sestre/tehničari realizovali su 49 konsultantskih posjeta tokom kojih su svoje sestrinske standardne operativne procedure prezentovali kolegama u drugim domovima zdravlja. Posjete su bile koncipirane tako da medicinske sestre/tehničari i druga odgovorna lica u domovima zdravlja dobiju sve neophodne informacije potrebne za prilagođavanje odabrane sestrinske operativne procedure svom sistemu i načinu rada, kao i smjernice za implementaciju odabrane sestrinske standardne operativne procedure. Tokom posjeta odabranim domovima zdravlja medicinskih sestara/tehničara zaduženih za diseminaciju sestrinskih standardnih operativnih procedura, Centar za zdravstveni menadžment je vršio kontinuiran savjetodavni rad i nadzor nad procesom diseminacije, realizujući 10 mentorskih i šest supervizijskih posjeta. 17

Z D R A V S T V O

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske ima čvrstu opredjljenost i namjeru da ustraje u provođenju započete reforme zdravstvenog sistema Republike Srpske i da je dovede do kraja. Da li bi 2017. mogla da bude reformska godina, pitamo dr Dragana Bogdanića, ministra zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske. Upravo tako. Međutim, na mjerama o kojima se govori u javnosti u posljednjih mjesec dana mi radimo već odavno, a sada je riječ o konkretnoj realizaciji. Godina iza nas bila je vrlo turbulentna i zahtjevna, a izazovna vremena tražila su i teške odluke. Nismo bježali od problema i o njima smo otvoreno razgovarali i tražili rješenja. Krenuli smo vrlo konkretno u reformske mjere koje podrazumijevaju uvođenje zdravstvenih ustanova u trezorski sistem poslovanja. Za početak, to bi trebalo da obuhvati domove zdravlja. Odmah smo se suočili sa negodovanjima. Primjedbe pojedinih načelnika kada su u pitanju domovi zdravlja koji imaju dugovanja su nelogična, jer su upravo lokalne zajednice njihovi osnivači. Oni postavljaju i smjenjuju rukovodioce, a istovremeno rijetko koja opština ispunjava svoje obaveze prema svom domu zdravlja. Ne postoji dom zdravlja kojem Fond zdravstvenog osiguranja nije ispoštovao sve obaveze koje su ugovorene za liječenje pacijenata. Dakle, onaj ko je do sada sredstva trošio namjenski, nema razloga za zabrinutost, a onaj ko nije to će, zahvaljujući ovom sistemu, ubuduće moraće to da čini. Cilj nam je da uspostavimo potpunu namjensku kotrolu utroška sredstava da ono što je namijenjeno za liječenje pacijenata za to bude i utrošeno. Takav model će zaustaviti da se stvaraju nerealne obaveze. Sve dogovaramo sa Svjetskom bankom i svjesni smo da ćemo imati mnogo izazova, ali moramo ići ka rješenjima. Najavili ste i centralni sistem nabavki za zadravstvene ustanove? Na nedavno održanom sastanku sa direktorima zdravstvenih ustanova dogovorili smo zajedničko djelovanje kada je u pitanju uvođenje centralnog sistema nabavki. Cilj je da dođe do boljeg planiranja i racionalizacije u nabavci roba i usluga za zdravstvene ustanove, postizanje bolje cijene i veće kontrole utroška sredstava. Za početak, radi se o servisiranju medicinske opreme i nabavci energenata, da bi se u narednom 18

Intervju: Ministar zdravlja i socijalne zaštite RS dr Dragan Bogdanić

2017. godina reforme

periodu sukcesivno i planski u potpunosti prešlo na sistem centralnih nabavki. Dio lijekova i medicinskog materijala već nabavljamo sistemom centralnih nabavki preko FZO RS. Cilj ove mjere jesu uštede, koje se očekuju, ali prvenstveno je namjera da se ujednači nivo usluga u svim zdravstvenim ustanovama kako bi pacijenti imali isti kvalitet zdravstvenih usluga u svim dijelovima Republike Srpske. U planu je i uvođenje integrisanog informacionog sistema, odnosno za pacijente, elektronskih zdravstvenih knjižica? Jedno od dugoročnih rješenja je i intergrisani informacioni sistem u zdravstvu, odnosno elektronske knjižice. Na taj način, po prvi put, imaćemo potpuni

uvid u dijagnostiku i liječenje pacijenata, vidjećemo gdje se generiše najviše troškova i pokušati da racionalnije trošimo sredstva u zdravstvu. Tako ćemo moći da izbjegnemo bespotrebno trošenje sredstava i usmjeravamo ga tamo gdje to najviše potrebno – za najefikasnije liječenje pacijenata. To je proces koji će trajati, ali predstavlja dugoročno i plansko rješenje. Mjere racionalizacije neće biti od koristi ukoliko se ne poboljša i prihodovna strana? Nadamo se da svi u društvu polako shvataju da zdravstvo jeste dostupno, ali nije besplatno. U zdravstveni sistem se mora ulagati, dijagnostika napreduje, uvode se nove metode liječenja, skuplja terapija i savremena medicinska opre-

Z D R A V S T V O

trenutno u izgradnji, rekonstrukciji i/ili adaptaciji. Riječ je ambulantama domova zdravlja u Banjaluci, Bijeljini, Bratuncu, Brodu, Čajniču, Doboju, Gacku, Gradišci, Kozarskoj Dubici, Laktašima, Loparama, Nevesinju, Prijedoru, Rudom, Srebrenici i Zvorniku. Namjera nam je da pacijentima iz svih krajeva Republike Srpske omogućimo ujednačen kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite.

ma. To je put kojim se ide ukoliko želite da pacijentima obezbjedite kvalitetno liječenje. Da bi sistem funkcionisao moraju se obezbijediti sredstva, a jedini izvor finansiranja su nam doprinosi. Ukoliko vam kažem podatak da za više od 37.000 radnika u Republici Srpskoj u prošloj godini nije uplaćen doprinos za zadravstvo ni za jedan mjesec i da smo samo po tom osnovu ostali bez oko 76 miliona KM prihoda, onda je slika jasna. Dakle, svake godine zbog neuplaćivanja doprinosa ostanemo bez iznosa u vrijednosti jednog novog bolničkog kompleksa. Očekivali smo prihod od akciza na duvan i alkohol kao dodatni izvor finansiranja, međutim, ta odluka na nivou BiH je izostala. Ono na čemu smo insistirali jeste da se prava pacijenata ne umanjuju i da se održi dostignuti nivo zdravstvene zaštite. Štaviše, svake godine uvodimo nove lijekove. Bez obzira na poteškoće u zdravstveni sistem se mnogo ulaže. Godinu ste počeli završetkom dvije etaže Centralnog medicinskog bloka Univerzitetskog kliničkog centra? Vrlo smo zadovoljni napretkom radova u Univerzitetskom kliničkom centru. Dvije etaže Centralnog medicinskog bloka su potpuno nove, savremeno opremljene bolničke etaže sa 216 kreveta, gdje su se već smjestili pacijenti i osoblje za četiri klinike UKC RS.To su kompletna Klinika za unutrašnje bolesti, Klinika za uho grlo i nos, Klinika za oftalmologiju, Klinika za neurologiju, kao i dio Službe za maksilofacijalnu hirurgiju. Nastavljamo sa projektom rekonstrukcije i opremanja Centralnog medicinskog bloka i izgradnjom novog Sjevernog krila Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Ova zdravstvena ustanova izrasta u jedan od naj-

modernijih zdravstvenih centara u regionu. Završetak ovog projekta, vrijednosti oko 84 miliona evra, očekuje se 2018. godine, a kompletan projekat finansira Vlada Republike Srpske kroz kredit Evropske investicione banke. Projekat se realizuje po principu „ključ u ruke“, što znači da se radi na izgradnji, rekonstrukciji i kompletnom opremanju. Gradi se i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ambulante porodične medicine? Svjesni smo važnosti primarne zdravstvene zaštite i porodične medicine koja predstavlja „vrata“ zdravstvenog sistema. Dostupnost zdravstvene zaštite je izuzetno važna. Kroz Projekat „Jačanje zdravstvenog sektora“ veliki broj ambulanti porodične medicine je izgrađen ili renoviran, a nabavljena je i oprema za rad timova. Riječ je o višegodišnjem projektu ukupne vrijednosti oko 20 miliona KM, a samo u 2016. godini potpisani su ugovori u vrijednosti oko sedam miliona KM za građevinske radove u domovima zdravlja opština Čajniče, Rudo, Novo Goražde, Prijedor, Gacko, Gradiška, Zvornik, Bratunac, Doboj, Brod, Kozarska Dubica, Nevesinje, Lopare, Banjaluka, Laktaši i Srebrenica. Takođe, u 2016. godini realizovan je ugovor u iznosu od oko 350.000 KM za nabavku medicinske opreme za domove zdravlja opština Bijeljina, Derventa, Doboj, Kalinovik, Kozarska Dubica, Krupa na Uni, Modriča, Mrkonjić Grad, Petrovo i Zvornik. Nedavno smo potpisali još jedan ugovor, vrijedan ukupno 1,2 miliona KM, za nabavku medicinske opreme za ambulante porodične medicine u okviru 16 domova zdravlja, čiji su objekti takođe

U javnosti se u posljednje vrijeme često pominje odlazak medicinskog kadra i bojazan da u budućnosti neće imati ko da nas liječi. Kakav je vaš stav po tom pitanju? Svaki zdravstveni sistem koji želi da se unapređuje vapi za dobrim kadrom. Svjesni smo činjenice da dio ljudi odlazi, ali to nije specifičnost samo naših prostora. Nažalost, nismo u mogućnosti da se po pitanju zarada takmičimo sa zemljama zapada, ali ulažemo ogromne napore da unaprijedimo sistem, idemo u korak sa novim trendovima u medicini i ulažemo u poboljšanje uslova rada naših zdravstvenih radnika. Broj onih koji odlaze, na sreću, za sada ne ugrožava funkcionisanje naših zdravstvenih ustanova i to su dobrim dijelom oni koji nisu zaposleni u zdravstvu. Istovremeno, sve veći broj đaka i studenata upisuje medicinske škole i fakultete i ti podaci ohrabruju. U javnosti se stalno provlače dvije kontradiktorne teze. Jedna je da je mnogo ljudi medicinske struke na birou, a druga da odlaze i da ih nedostaje. Istina je, kao i uvijek, negdje između. Činjenica je da u našim zdravstvenim ustanovama imamo vrsne stručnjake koji su spremni da prenose svoja znanja, a imamo i mladi kadar koji je spreman da uči. Medici.com

Ministar Dragan Bogdanić i prim. dr Momir Pušac

Z D R A V S T V O

Sarajevu je povodom Nacionalnog dana bez cigarete - 31. januara. održan seminar pod nazivom “Zaštita od izloženosti duvanskom dimu u BiH, perspektive i izazovi”, Skup je organizovao Info-centar u saradnji sa udruženjem PROI iz Sarajeva, Na press konferenciji o štetnosti duvana na zdravle prije seminara, Šef Delegacije EU Lars-Gunar Vigemark je iizjavio da je činjenica da pušenje aktivno i pasivno predstavlja jednu od najozbiljnijih prijetnji ljudskom zdravlju. „U BiH oko 80 odsto odrasle populacije je izloženo pasivnom pušenju i mi shvatamo da je većina ljudi za uvođenje restrikcija, a da je manjina ta koja želi status kvo”.Iako ne preispitujemo nečije pravo da puši cigarete, jer će pušači sigurno reći da imaju pravo pušiti i to možda jeste istina, ali nemaju pravo druge izlagati duhanskom dimu - rekao je Wigemark. On je upozorio na činjenicu da godišnje u EU otprilike 700.000 ljudi umre zbog posljedica pušenja. - Da smo imali rat u EU i da je 700.000 ljudi umrlo, mi bismo se borili, tako da je ovo na neki način “tihi rat” protiv pušenja - kazao je gospodin Wigemark. Međunarodna ekspertica za javno zdravstvo Uliana Bakh navela je da, po nekim procjenama, od posljedica pušenja u BiH godišnje umre više od 8.000 ljudi, što znači da za pet godina umre više od 40.000 ljudi. Banjaluka Uz podršku Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske studenti Medicinskog fakulteta u Banjaluci obilježili su 31. januar, Dan borbe protiv pušenjaDan bez cigareta. “Osnovni cilj ove akcije jeste da oni koji nikada nisu pušili ne postanu pušači, a to su mladi kao budućnost ove zemlje. Zdrav mladi naraštaj znači zdravije društvo i ide se ka tome da se ulaže u prevenciju. Bolje, efikasnije i jeftinije je spriječiti nego liječiti”, rekao je nacionalni koordinator za borbu protiv pušenja pri Ministarstvu zdravlja i socijalne zašti-

Obilježen 31. januar

Dan borbe protiv pušenja - Dan bez cigareta Od posljedica pušenja u BiH godišnje umre više od 8.000 ljudi

svih smrti u Republici Srpskoj i regionu. Pušenje je vodeći rizik za kardio-vaskularne i respiratorne bolesti, te karcinome“ rekao je Škrbić. Ivana Todorović, student Medicinskog fakulteta u Banjaluci istakla je da je ova ustanova povodom Nacionalnog dana borbe protiv duvanskog dima uradila prezentaciju sa karakterističnim slikama o negativnim posljedicama pušenja. te Republike Srpske dr Darko Marković. On je posebno istakao da u Republici Srpskoj puši oko 30 odsto stanovništva, a da je učestalost pušenja među školarcima do 15 godina 7,6 odsto. „Pušenje je bolest zavisnosti jer nikotin izaziva isti efekat na mozak kao heroin. Upravo zbog toga je i teško ostaviti pušenje. Kod pušača sve ćelije u organizmu su zahvaćene štetnim produktima sagorijevanja, a prilikom konzumacije jedne cigarete dođe do stvaranja i do 4.500 hemijskih spojeva štetnih po zdravlje“, pojasnio je Marković. Dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci prof.Ranko Škrbić poručio je da je cilj akcije da se, prije svega, smanji stopa i učestalost pušenja među djecom i omladinom kao pasivnim pušačima, ali i među aktivnim konzumentima duvana. „Ove i prošle godine u aktivnosti povodom Dana borbe protiv pušenja maksimalno su uključeni najbolji studenti Medicinskog fakulteta kako bi skrenuli pažnju javnosti da je pušenje, između ostalog, odgovorno za više od 50 odsto

Uliana Bakh i Lars-Gunar Vigemark

Pušenje izaziva gubitak vida kod starijih osoba Makula je malo područje u centru retine (mrežnjače). Ona je najvažnija za oštar vid kojim čitamo, udevamo konac u iglu i prepoznajemo lica osoba; ali nam preostali, periferni vid omogućava ostale svakodnevne aktivnosti. Degeneracija makule se javlja u dva oblika, suvi i vlažni. Oštećenje makule se odvija progresivno sa starenjem; kod osoba između 66. i 74. godine života u 10% se javi to oboljenje, a kod onih između 75. i 85. godine čak se u 30% slučajeva gubi centralni vid. Danas postoji lek za vlažni oblik makularne degeneracije. U tu svrhu, više puta se injiciraju u oko antitela koja sprečavaju faktor rasta krvnih sudova, VEGF. Ta terapija je uspešna ako se preduzme u početnim fazama bolesti, a u odmakloj fazi degeneracije je neuspešna. Za suvi oblik degeneracije nema leka, ali se u umerenoj i odmakloj fazi uzimanjem antioksidativnih vitamina i minerala, razvoj bolesti usporava. Slična je efikasnot tih lekova i kod vlažne degeneracije. U ranoj fazi obe vrste makularne degeneracije, ovaj vid terapije nije efikasan. Kombinacija faktora rizika dovodi do tog oštećenja; najvažniji je rizik usled pušenja duvana. Međutim, razvoju degeneracije doprinosi i nasledni faktor. Dakle, važno je da starije osobe ne puše ili izbegavaju učestalu izloženost duvanskom dimu kako bi što duže sačuvale dobar vid. Prof. dr Rajko Igić, Čikago

Znam, zato sam zdrav

Z D R A V S T V O

Odvikavanje od pušenja

tetni učinci pušenja prvi put su dokazani pre pedesetak godina. Od donošenja duvana u Evropu stavovi prema konzumaciji bili su različiti - od toga da se smatrao lekom za brojne bolesti do toga da se pušenje kažnjavalo, a u prvim decenijama 20. veka postao je društveno prihvatljiva navika. Poruka napisana slavicom PS. Deca su u osmogodišnjoj školi ‘’Ante Balota’’ pisali na jednom času/ sedmično sastave slavicom (u pisanoj formi) kod profesorice Sonje Buljević, a kod profesora Marasanova su crtali plakate protiv pušenja. On im je objasnio da je jednom ‘’The New York Times’’ objavio veoma kratak oglas JAT-a napisan ćirilicom (Letite avionima Jugoslovenskog aerotransporta). Tog dana je u redakciju stiglo preko 35000 poziva samo s jednim pitanjem: Koje je ovo pismo? Zato je objasnio deci: Kada neko vidi ovaj naslov na vašem plakatu pitaće se da li je to greška i tako ćemo privući veliku pažnju na poruku koju šaljemo. Tako je đake snažno motivisao da bolje kreiraju plakate. Mi smo u Tuzli štampali 5-6 najuspelijih dečjih plakata u tiražu od nekoliko hiljada primeraka i slali ih zajedno s ostalim širom Jugoslavije, tj. u svako mesto koje je na listi pošta SFRJ. U gradovima (od Ljubljane do Skoplja i Titograda) boravili su naši studenti i nekoliko dana pre 31. januara (Dana bez cigarete) učestvovali, s domaćim studentima, u kontakt programima na radiju i/ili televiziji. JAT i JŽ su im davali besplatne karte, a hoteli besplatno prenoćište. Bio je to veliki pokret koji je trajao sve do početka rata u BiH. Ideju za 31. januar sam dobio u avionu dok sam se vraćao iz Dallasa u Tuzlu. U Americi lekari praktično ne puše, a kod nas su tada pušili podjednako kao i ostalo stanovništvo. Zato sam angažovao studente, a ne Društvo lekara u tu akciju. Datum sam izabrao da bude u toku jake zime, a kada prođu svi važniji praznici i na kraju dugog meseca. R.Igić

Sredinom 20. veka započinju istraživanja radi utvrđivanja uticaja pušenja na zdravlje. Godine 1952. engleski lekari R. Doll i A. B. Hill dokazali su na grupi od 40 000 pacijenata uzročnu povezanost između pušenja i karcinoma bronha i pluća te infarkta miokarda i hronične opstruktivne plućne bolesti. Godine 1964. objavljen je izveštaj američke zdravstvene službe (Surgeon General’s Report on Smoking and Health) u kojem je pušenje definitivno proglašeno rizičnim faktorom i uzrokom niza bolesti koje znatno smanjuju kvalitet života i dovode do prerane smrti. Od tada su brojne kliničke, laboratorijske i epidemiološke studije u svetu ispitivale učinke pušenja na zdravlje i potvrdile da konzumiranje duvana i duvanskih proizvoda, i to posebno pušenje cigareta, ali i izloženost duvanskom dimu, odnosno tzv. pasivno pušenje, znatno doprinose obolevanju i prevremenom umiranju od niza bolesti. Polovina ukupnog broja pušača umrijeće zbog pušenja. Svake godine, pušenje odnosi oko šest miliona života. Više od pet miliona ljudi umire zbog konzumacije duvana, a 600.000 usljed pasivnog pušenja.

vjeka čini atraktivnim, da ga smiruje i pruža osjećaj zadovoljstva. Danas se na pušenje gleda kao na slabost i sve je manje prihvaćeno. Zabrana pušenja na javnom mjestu podrazumijeva izdvajanje u male i zagušljive prostorije, izlaženje iz restorana ili hotela bez obzira na vremenske prilike i izlaganje prijekornim pogledima. Pušenje podrazumijeva i teškoće sa disanjem, srčane tegobe, žute zube i prste, suvu i naboranu kožu, kašalj, lošu cirkulaciju, manjak energije, lošu kondiciju, stariji izgled, pušački zadah i odjeću ne baš prijatnog mirisa. Kako se osloboditi pušenja? Prvi korak je odluka da prestanete pušiti. Svi želimo da živimo duže, šetamo, trčimo, plivamo, igramo se, provodimo što više vremena sa djecom i unucima. Želimo da budemo na rođendanima i svadbama svoje djece, učestvujemo u njihovim uspjesima, putujemo, živimo punim plućima, doživimo starost. To možda neće biti ostvarivo ako već sada teško dišete, kašljete, nemate kondiciju i svaki dan se dodatno izlažete duvanskom dimu i njegovom toksičnom dejstvu na svaku ćeliju vašeg organizma. Neće biti moguće ako prerano obolite. Sami morate donijeti odluku da prestanete pušiti, a ta odluka biće investicija u zdraviju i bezbjedniju budućnost. Kroz proces prestanka pušenja vodiće vas snažna volja.

Razlozi za prestanak pušenja Svako ima svoje razloge da ostavi cigaretu. Neko želi da bude zdraviji, drugi da uštede novac ili zaštite članove porodice od štetnog uticaja duvanskog dima. Kada odlučite da prestanete pušiti, razmislite šta su vam najvažniji razlozi i podsjećajte se svaki dan. Razlozi će vas motivisati i pomoći da zauvijek ostavite cigaretu. Pušenje više nije u modi Koji god da su vaši razlozi, bićete priVeć godinama unazad stavovi o pu- jatno iznenađeni na koliko će vam se šenju znatno su drugačiji nego ranije. različitih polja, kao nepušaču, kvalitet Nekada se smatralo da pušenje čo- života poboljšati. 21

Z D R A V S T V O

Evo nekoliko razloga za prestanak pušenja, čiji ćete efekat odmah vidjeti: Zdravlje i izgled: • lakše disanje i manje kašljanja; • snižavanje krvnog pritiska; • zdraviji, svježiji i mlađi izgled kože; • zubi i nokti bez žutih mrlja. Pored toga što ćete se osjećati bolje i biti zdraviji, postoje i drugi razlozi o kojima do sada možda niste razmišljali. Imaćete više novca za druge stvari. Provodićete više vremena sa svojom porodicom, brže završavati obaveze na poslu ili se prepustiti omiljenom hobiju. Više nećete brinuti o tome kada i gdje možete ili ne možete pušiti. • Hrana će imati bolji ukus. • Bolje ćete osjećati miris hrane, cvijeća i drugih stvari. • Odjeća će bolje mirisati. • Auto, kuća, pa i djeca neće mirisati na duvan. Vaši najmiliji • Bićete dobar primjer svojim najmilijima, jer treba dosta snage da se prestane pušiti. • Prijatelji, porodica, kolege i svi koji vas vole će biti ponosni na vas. • Zaštitićete svoju porodicu i prijatelje od opasnosti pasivnog pušenja. • Vaša djeca će biti zdravija. • Imaćete više energije za stvari koje volite da radite sa porodicom i prijateljima. • Bićete zdraviji i bez pauza za cigaretu prisutniji u svim važnijim trenucima sa Vašom porodicom.

Dozvolite da vam pomognemo da prestanete sa pušenjem U toku odvikavanja, želja za duvanom može biti iscrpljujuća. Odgađanje, izbje- gavanje situacija koje vas podsjećaju na pušenje i zamjena za nikotin samo su neki od načina da se oduprete napadima želje. Za većinu pušača, želja ili poriv za pušenjem znaju biti veoma snažni. Kada vas uhvati želja, znajte da će, iako intenzivna, trajati kratko i vjerovatno proći za nekoliko minuta, nezavisno od toga da li ste zapalili cigaretu ili uzeli malo duvana za žvakanje. Svaki put kada se oduprete želji, jedan ste korak bliže prestanku pušenja ili uzimanja duvana na drugi način. Međutim, to nije uvijek lako. 22

10 načina da se oduprete želji za pušenjem ili žvakanjem duvana: 1. Pokušajte terapiju zamjene nikotina Posavjetujte se sa svojim doktorom porodične medicine o odgovarajućoj terapiji zamjene nikotina, koja bi vam mogla pomoći da se suočite sa nagonom. Na tržištu postoje preparati koji pomažu kod odvikavanja, poput nikotinskih flastera, žvaka i pastila. Ako koristite neke od ovih metoda, ali u jednom trenutku posustanete i zapalite, ne treba prekidati terapiju. Naprotiv: nastavite i trudite se da prestanete pušiti. 2. Izbjegavajte okidače Želja za duvanom je uglavnom najveća kad se nađete u situaciji u kojoj ste najčešće pušili ili žvakali duvan, kao što su odlazak na kafu, zabavu ili kafić, za vrijeme vožnje ili gledanja televizije. Pokušajte ovu lošu naviku zamijeniti nekom drugom, koja nije štetna po zdravlje i ne dozvolite povratak na staro. Na primjer: ako ste inače pušili dok ste razgovarali telefonom, držite olovku i papir u blizini i okupirajte se pisanjem umjesto pušenjem. 3. Odgađanje Ako imate osjećaj da ćete posustati, da više ne možete izdržati, recite sebi da ćete prvo sačekati još 10 minuta, a za to vrijeme radite nešto što će vam odvući pažnju. Ovaj jednostavan trik može biti dovoljan da ugasi želju. Ponovite ga što više puta, kad god je potrebno. 4. Žvaćite nešto Sa željom se možete izboriti tako što ćete zaposliti usta. Žvaćite žvake bez šećera ili tvrde bombone ili grickajte sirovu mrkvu, celer, orahe ili sjeme suncokreta - nešto hrskavo i zdravije, što neće ugroziti ni zdravlje ni liniju. 5. Ne posežite za „samo jednom“ Možda ćete se naći u iskušenju da uzmete samo jednu cigaretu da zadovoljite poriv. Ali, ne zavaravajte se da ćete stati na samo jednoj. Mnogo češće se dešava da ta jedna vodi do druge i može se desiti da ponovo završite kao pušač. 6. Aktivirajte se fizički Fizička aktivnost može odvući pažnju od želje za pušenjem i smanjiti intenzitet tog poriva. Samo 30 minuta umjerene fizičke aktivnosti može ugasiti želju za duvanom. Izađite u šetnju ili na trčanje. Ako silom prilika dugo vremena provodite u kući ili kancelariji, pokušajte sa čučnjevima, savijanjima koljena, sklekovima, trčanjem u mjestu ili hodanjem uz i niz stepenice. Ako vas fizička aktivnost ne privlači, probajte da se bavite nekim hobijem, šivenjem, rez-

barenjem ili čitanjem. Obavljanje kućnih poslova, kao na primjer usisavanje ili brisanje prašine, pomoći će da skrenete misli. 7. Praktikujte tehnike opuštanja Nekada je pušenje možda bio način da se nosite sa stresom. Smanjite uticaj stresa tako što ćete praktikovati tehnike relaksacije. Tu spadaju vježbe disanja, opuštanje mišića, slušanje muzike, joga ili masaža. 8. Pozovite pojačanje U pokušajima da se odviknete od pušenja, tražite moralnu podršku od člana porodice, prijatelja ili člana grupe za podršku. Ćaskajte preko telefona, prošetajte zajedno ili se jednostavno družite. 9. Tražite podršku na Internetu Pridružite se programu protiv pušenja na internetu. Pročitajte blog osobe koja je prestala pušiti i napišite i vi ohrabrujuće misli za nekog drugog ko se možda muči sa željom za pušenjem. Saznajte kako su se ostali nosili sa tim. 10. Podsjetite se na prednosti Zapišite ili izgovorite naglas razloge zbog kojih želite prestati da pušite i da se oduprete želji za cigaretom. Kažite sebi da ćete se osjećati bolje, biti zdraviji, poštedjeti bližnje od pasivnog pušenja ili uštedjeti novac. Ukoliko krišom pušite, uštedjećete mnogo vremena, jer više nećete morati da prikrivate svoju lošu naviku. Napravite svoju listu razloga i držite je na vidnom mjestu, npr. u autu, ili inače gdje držite cigarete. Kada osjetite potrebu za cigarom, „bacite pogled“ na listu i razloge zbog kojih želite da se odviknete od pušenja. Zapamtite: Da biste smanjili želju za cigaretom, raditi bilo šta uvijek je bolje nego ne raditi ništa. Svaki put kada se oduprete porivu budite svjesni činjenice da ste jedan korak bliže tome da se potpuno oslobodite želje za pušenjem. Preuzeto sa sajta: www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/ MZSZ/Pages/default.aspx

Z D R A V S T V O

ejsmejker centar ili kako se od- Odjeljenje za elektrofiziologiju srca skora zove Odjeljenje za elektrofiziologiju srca i poremećaje sr- Klinike za kardiologiju UKC RS čanog ritma je zvanično otvoren 10. oktobra 1998. godine. Samo nekoliko dana poslije otvaranja je umro prof. dr Mladen Goronja koji je prvi ugradio pejsmejker u Banjaluci i Republici Srpskoj, Pripremio: prim. mr sc. Dragan Unčanin, internista - kardiolog 26. oktobra 1992. godine. Od tada do danas je u Pejsmejker centru ugrađeno preko 3000 pejsmejkera, svih modaiteta stimulacije (AAI, VVI, VDD, DDD), implantabilni kardiover- ternista, trenutno na užoj specijalizaciji ter defibrilatori (ICD), aparati za srčanu kardiologije, dr Siniša Kovačević - inresinhronizacionu terapiju (CRT P i D). ternista, mr sc. dr Boris Goronja, inter-

Godišnje se u PMC-u, koji je u sastavu Klinike za kardiologiju UKC RS, uradi oko 2800 kontrola godišnje i oko 70 privremenih pejsmejkera. Ove godine smo posebno ponosni na činjenicu da smo u jednoj godini obavili preko 400 operacija, tačnije 403 + 68 privremenih pejsmejkera, što je ujedno i rekordan broj operacija, posebno kada se uzme u obzir činjenica da implantaciju rade četiri ljekara: dr Miron Marjanović -in-

i poremećaje srčanog ritma,

Pejsmejker centar

nista - kardiolog, prim. mr sc. Dragan Unčanin, internista - kardiolog. Ostatak tima čine: Željka Aćimović, Milovan Kostić, Srđan Vujić, Đorđe Jerković, Marijana Prosan, Brankica Vejnović, Sanja Vulin, Vedrana Popović, Sanela Savanović, Nevena Antonić, Momirka Malčić i Borka Vujanović. Važno je naglasiti da se ovo odjeljenje bavi izvođenjem izuzetno kompleksnih procedura - ugradnjom trajnih i privre-

menih pejsmejkera, ugradnjom CRT pejsmejkera (pejsmejkera za terapiju srčane insuficijencije) i ICD uređaja (implantabilnih kardioverter defibrilatora), što ga čini jednim od najeminentnijih odjeljenja ovog tipa u regionu kada je moderna kardiologija u pitanju. Uprkos svim poteškoćama sa kojima se zdravstvene ustanove u današnje vrijeme suočavaju pri nabavci materijala, kao i činjenici da je ove godine nekolicina ljekara ovog odjeljenja odsutna zbog usavršavanja, ovaj tim medicinskih entuzijasta maksimalnim angažovanjem kako ljudskih, tako i materijalnih resursa, postigao je respektabilan rezultat na koji smo izuzetno ponosni. Od samog osnivanja PMC UKC RS ima tendenciju da postane referentni aritmija centar za Republiku Srpsku, gdje bi se bolesnici iz cijele RS sa poremećajima srčanog ritma i vrlo često poremećajima stanja svijesti na brz i efikasan način zbrinjavali. Ostajemo u ubjeđenju da će značaj takvog organizovanja prepoznati i nadređeni te otkloniti administrativne prepreke i da ćemo 20 godina postojanja dočekati kao Referentni aritmija centar Republike Srpske ”Prof. dr Mladen Goronja”. 23

Z D R A V S T V O

okom posljednjih nekoliko decenija, vakcinacija je postigla izvanredne uspjehe. Vakcinacijom je iskorijenjena jedna smrtonosna zarazna bolest, velike boginje, što je podvig koji se karakteriše kao jedan od najvećih uspjeha čovječanstva. Takođe, vakcinacija nas je približila iskorjenjivanju druge teške zarazne bolesti, dječje paralize, čija globalna incidencija je smanjena za 99%. Mnoge druge zarazne bolesti, koje su u prošlosti predstavljale vodeće zdravstvene probleme, danas su u razvijenom dijelu svijeta eliminisane ili svedene na pojedinačne slučajeve: difterija, tetanus, veliki kašalj, male boginje, bolesti koje izaziva Haemophilus influenzae tip b, epidemije meningokoknog meningitisa… S obzirom na to da je više od svih drugih medicinskih mjera uticala na pad mortaliteta i porast populacije, vakcinacija je i zvanično najznačajniji izum koji je medicina podarila čovječanstvu, a po značaju je prate antibiotici pa potom insekticidi. Prema podacima SZO, vakcinacijom se u svijetu svake godine spriječi između dva i tri miliona smrtnih ishoda. Međutim, uloga vakcinacije nije samo da spasava živote djece, već i da poboljšava živote, dajući djeci šansu da odrastaju zdrava, da se školuju i dostignu svoje mogućnosti. Nažalost, potencijal vakcinacije nije u potpunosti iskorišten. Propusti u imunizaciji i dalje postoje u svim zemljama. S jedne strane, uspjeh programa imunizacije u kontroli bolesti koje se mogu spriječiti vakcinama je doveo do toga da se mnogi roditelji i zdravstveni radnici više ne plaše ovih bolesti. S druge strane, povjerenje javnosti u vakcine se narušava djelovanjem raznih grupa i medija, koji dovode u pitanje potrebu za vakcinacijom i njenu bezbjednost. Takođe, u vremenima konkurentnih zdravstvenih prioriteta, politička posvećenost imunizaciji je smanjena. Protivnici vakcinacije (iz knjige „Istina o vakcinama, priručnik za savesne roditelje“, autor prof. dr Zoran Radovanović) Antivakcinalni pokret, prema definiciji koju su 2012. godine predložila dva stručnjaka, Polend i Džejkobson, je „pokret koji se suprotstavlja aktivnoj imunizaciji na nenaučan način i čije su aktivnosti usmjerene na odbacivanje vakcina i vakcinacije, uz poricanje ili neosnovano omalovažavanje recenzirane naučne literature, dostupnih dokaza, naučnog metoda i, konačno, časnosti 24

Najznačajniji izum koji je medicina podarila čovječanstvu

Vakcinacija motiva ljudi koji proizvode, preporučuju i primjenjuju vakcine“. Razlozi otporima vakcinaciji različiti su skoro koliko i pojedinci koji ih zastupaju. Sigurno je da su važni nepostojanje zaraza (gdje su te bolesti od kojih se treba štititi?) i strah od bijelih mantila (posebno od bolnih intervencija poput uboda iglom). Ipak, razumna osoba, čak i bez posebnog obrazovanja, može da shvati vezu između vakcinacije i odsustva bolesti. Ukoliko je obuzima pretjeran strah od injekcija, svjesna je svoje slabosti pa će procijeniti da li može da je prevaziđe, ali neće nagovarati druge da se ne štite, niti organizovati antivakcinalne demonstracije. Agitatori protiv vakcinacije i njihovi podržavaoci su sasvim druga vrsta ljudi. Njihove motive podijelili smo u nekoliko grupa. Nepovjerenje u vlast, uključujući zdravstveni sistem Ono je obično posljedica brojnih razočarenja, a naročito pogodno tlo nalazi u zemljama u tranziciji, gdje su ponavljano obmanjivani građani svjedoci sveopšte korupcije, protekcije i svakojakih nepodopština. Prisutno je i u razvijenim zemljama sa jakim socijalnim razlikama i brutalnim izrabljivanjem (SAD), ali ne i u pravednije uređenim društvima u kojima građanin s razlogom vjeruje vlastima (Skandinavija, Holandija, Belgija, Švajcarska). Stvarno ili umišljeno loše iskustvo sa vakcinacijom Radi se o članu porodice, rođaku ili komšiji, za koga se tvrdi da je bio žrtva „pogrešno date“ ili „opasne“ vakcine. Dešava se i da se stav zasniva na „urbanoj legendi“, tj. neprovjerenoj priči o tragičnom slučaju, za koji su poznati mnogi detalji, ali nema nijednog identifikacionog podatka. Nije, naravno, isključeno da dođe i do teže neželjene reakcije, ali mnogo češće postoji samo vremenska povezanost, odnosno sticaj okolnosti. Roditelji traže objašnjenje za poremećeno zdravlje svog djeteta i po pravilu ga vezuju za vakcinaciju, ukoliko je ona prethodno obavljena.

Mr sc. dr med. Jela Aćimović, specijalista epidemiologije, Institut za javno zdravstvo Republike Srpske

Koristoljublje Prevaranti se prepoznaju po višemanje prikrivenoj ličnoj koristi iza svog „gnjeva“ protiv vakcinacije. Nekada je to knjiga kojom se otkriva „zavjera“, nekada „čudotvoran“ lijek ili postupak koji će, navodno, ojačati organizam u mjeri da ne može da oboli, a nekada metoda za „čišćenje“ organizma od posljedica datih vakcina. To su razni iscjelitelji, posjednici nauci nepoznatih „energija“, tumači istočnjačkih vještina, vračevi i drugi prevaranti. Često su daroviti govornici pa zavedu i unesreće mnoge ljude koji s njima gube vrijeme sve do trenutka kada i ljekari mogu malo da učine. Poremećenost ličnosti Bilo sa formalnom psihijatrijskom dijagnozom ili ne, zemljinom šarom kreću se mnogi pojedinci ophrvani mentalnim problemima. Za fenomen sijanja straha od vakcinacije najvažniji su ljudi opterećeni raznim stanjima, grupisanim pod nazivom poremećaji ličnosti. Oni prividno ne djeluju upadljivo, ali se od svojih bližnjih razlikuju po načinu doživljavanja stvarnosti, razmišljanju, samoživosti i odsustvu iskrenih osjećanja prema drugima. Prevlađujuće antisocijalne crte poremećaja ličnosti ispoljavaju se, između ostalog, ispunjenošću sobom i sklonošću ka manipulaciji ljudima. Narcizmom opterećene osobe iz ove grupe odlikuju se zaokupljenošću sopstvenom veličinom i važnošću, a pojedinci skloni paranoidnosti - nerazumnom sumnjičavošću i traganjem za zlom namjerom, čak i u najplemenitijim tuđim gestovima. Opasno je kada psihopate svojom rječitošću opčine nesigurne i povodljive pojedince, proglase se vođama ili čak nametnu svoj kult. U odnosu na takva scenarija, koja su se i u nedavnoj prošlosti povremeno završavala masovnim stradanjem, propovijedanje nekog psihopate protiv vakcinacije čak i ne djeluje kao veliko zlo. Ostali motivi Opsjednutost krutim i jednostavno shvaćenim ljudskim pravima česta je

Z D R A V S T V O

pokretačka snaga za suprotstavljanje obaveznoj imunizaciji. Pritom se potpuno gubi iz vida pravo na zdravlje onih pojedinaca koji zbog medicinskih kontraindikacija (alergija i sl.) nisu mogli da budu zaštićeni, pa ih nevakcinisane osobe direktno ugrožavaju. Zanošenje alternativnom medicinom tjera pojedince da vakcinaciji suprotstavljaju svoje metode sprečavanja i liječenja bolesti. To je njihovo pravo, ali dva pristupa se ne isključuju: zdravlje pojedinca i kolektiva valja zaštititi vakcinama, a sve mimo toga može, a ne mora, da uslijedi. Posljedice nevakcinisanja Situacije kada je iz raznih razloga opadao obuhvat vakcinacijom predstavljaju prirodne eksperimente, koji ukazuju na moguće posljedice nevakcinisanja. Tako je krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog vijeka, kada se SSSR raspadao, obuhvat vakcinacijom pao na ispod 50% pa su se javile epidemije difterije sa 150.000 obolelih i preko 4000 umrlih. Prije desetak godina su muslimanske vođe u Nigeriji ustale protiv vakcinacije protiv dječje paralize, kada je u Africi ta bolest bila pred iskorjenjivanjem, te je došlo do njenog rasijavanja u 18 zemalja, uz hiljade oboljelih. Kada je u Velikoj Britaniji, u posljednjoj deceniji prošlog i prvoj deceniji ovog vijeka, smanjen broj vakcinisane djece, zbog članka o navodnoj (kasnije pobijenoj) vezi između vakcine protiv morbila i autizma, javile su se hiljade oboljelih od morbila, a umirala je svaka hiljadita žrtva bolesti (u razvijenim zemljama je smrtnost obično dvostruko niža, ali u zemljama u razvoju se mnogostruko povećava, čak do 5-10% pa i znatno više). Aktuelna epidemija morbila u Rumuniji, sa više od 2000 oboljelih i 13 smrtnih slučajeva, takođe je rezultat smanjenog obuhvata vakcinacijom protiv morbila. I na području Republike Srpske su se javljale epidemije kao posljedica ne-

Slika 1: Stopa incidencije morbila, rubeole i parotitisa u Republici Srpskoj. Epidemije ovih zaraznih bolesti su nastale zbog nevakcinisanja djece rođene u vrijeme rata MRP vakcinom.

Tabela 1: Koristi od vakcinacije daleko prevazilaze prevenciju specifičnih infektivnih bolesti kod pojedinca

vakcinisanja. Klasičan primjer ovakvih epidemija su epidemija rubeole 2009. i 2010. godine (ukupno 1150 oboljelih), epidemija parotitisa u periodu jun 2011 – april 2013. godine (oko 8400 oboljelih osoba) te epidemija morbila u 2014. i 2015. godini (preko 4000 oboljelih). Ove epidemije su započele u populaciji koja u vrijeme rata u BiH nije vakcinisana MRP vakcinom. Uprkos tome, i dalje smo svjedoci odbijanja ili odlaganja vakcinacije u našoj sredini, posebno izraženog kada je u pitanju MRP vakcina. Odbijanje i odlaganje vakcinacije nisu u najboljem interesu naše djece, koju time ostavljamo nezaštićenu od zaraznih bolesti u periodu kada su najosjetljivija i kada te bolesti kod njih mogu izazvati teške komplikacije pa i smrtne ishode. Budućnost vakcinacije Globalni akcioni plan za imunizaciju, koji je izradila SZO, ima dvije velike ambicije. Prvo, da se svima omogući jednak pristup vakcinama, jer 1,5 milion djece u svijetu još svake godine umire od bolesti koje se mogu spriječiti vakcinama. Drugo, da se u budućnosti iskoristi ogroman potencijal vakcina, jer je njihova impresivna istorija samo kamen temeljac većih budućih dostignuća. Očekuje se da će vakcinacija u budućnosti eliminisati preostale dječje

infektivne bolesti te da će nove tehnologije u proizvodnji i primjeni vakcina pomoći u suprotstavljanju zdravstvenim izazovima ovog vijeka, kao što su oni povezani sa starenjem, antibiotskom rezistencijom, hroničnim bolestima i zavisnostima. Da bi vakcinacija i dalje ostala najuspješnija javnozdravstvena inicijativa, od vitalnog značaja je da svako dijete bude vakcinisano. Ne smijemo zaboraviti ni značaj vakcinacije adolescenata i odraslih osoba. S tim ciljem, potrebno je stalno raditi na povećanju svijesti o značaju vakcinacije, koja je na neki način postala žrtva svog izvanrednog uspjeha. U tom smislu najveću ulogu imaju zdravstveni radnici, jer je poznato da su oni izvor informacija o vakcinaciji kojem stanovništvo najviše vjeruje. Oni su u najboljoj poziciji da razumiju neodlučne pacijente i da odgovore na njihove zabrinutosti. Neophodno je da zdravstveni radnici raspolažu tačnim, odmjerenim i razumljivim informacijama o rizicima od zaraznih bolesti i značaju vakcinacije, kao i da su motivisani i edukovani da ta znanja prenesu svojim pacijentima, roditeljima i starateljima, kako bi vakcinacija i dalje ostala najbolje osiguranje protiv zaraznih bolesti kod ljudi svih uzrasta.

Kontrola bolesti (eradikacija i eliminacija bolesti) Kontrola mortaliteta, morbiditeta i komplikacija bolesti (za pojedinca i za društvo u cjelini) Ublažavanje težine bolesti Zaštita nevakcinisane populacije (kolektivni imunitet, ograničavanje izvora) Prevencija bolesti povezanih sa infekcijom i prevencija karcinoma Društvene i druge koristi, kao što su uštede u zdravstvu i drugim oblastima, sprečavanje antibiotske rezistencije, produženje životnog vijeka, bezbjedno putovanje i mobilnost, osnaživanje žena, zaštita od bioterorizma, promovisanje ekonomskog rasta, povećanje kapitala, promovisanje mira.

Z D R A V S T V O

eboroični dermatitis je hronično recidivirajuće zapaljenje seboroičnih područja kože praćeno eritemom i deskvamacijom. Klinički gledano, ovo oboljenje se može podijeliti na seboroični dermatitis odraslih (dermatitis seborrhoica adultorum) i seboroični dermatitis kod djece (dermatitis seborrhoica infantum). Oboljenje se dosta često javlja unutar porodice i ranije se smatralo da je glavni uzrok nasljedna seboroična konstitucija, ali je pojačano izlučivanje lojnih žlijezda povećano samo kod 50% oboljelih. Danas je prihvaćen stav da do seboreje dovode genetski faktori, neurogeni i hormonski, a ako je seboreja manifestna predstavlja predisponirajući faktor za nastanak seboroičnog dermatitisa. Osim nasljedne komponente, veliku ulogu u nastanku oboljenja ima i lipofilna gljiva Malessezija furfur ili Pityrosporum ovale koja se nalazi kao član rezidentne flore, naročito na seboroičnim regijama. Izmjena Ph kože i neki imunološki poremećaji omogućavaju porast i razmnožavanje ove glive. Takođe, način i vrsta ishrane, poremećaj crijevne flore mogu biti predisponirajući faktori za na-

stanak ovog oboljenja. Emocionalni stres, klima i hronični zamor mogu dovesti do pogoršanja kliničke slike oboljenja. Seboroični dermatitis se javlja kod 2-5% ukupnog broja stanovništva. Dobne grupe kod kojih se javlja oboljenje su djeca do tri mjeseca života i odrasli od 30 do četrdesete godine života, s time da se češće javlja kod muškaraca. Seboroični dermatitis odraslih najčešće se lokalizuje na kapiliciju, čelu, obrvama, nazolabijalnoj brazdi, spoljašnjem slušnom kanalu, retroaurikularnoj brazdi, presternalnoj i interskapularnoj regiji. Rjeđa lokalizacija je na pregibima debelih osoba, submamarno, aksilarno, perianalno na laktovima i koljenima. Promjene na kapilicijumu se manifestuju kao jasno ograničena žarišta, različite veličine i oblika, blijede eritematozne ili ružičaste bole koje su prekrivene suvom i blijedožutom skvamom. Skvama može biti pitirijaziformna ili psorijaziformna, a promjene su jasno ograničene prema čelu, temporalno, retroaurikularno i nuhalno formi28

Seboroični dermatitis - seboreja Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

rajući eritemoskvamoznu ivicu (corona seborrhoica). Ukoliko u kapilicijumu nema eritema već samo pitirijaziformna neadherentna skvama ili “perut”, to govori da se radi o (pityriasis sicca capitis) koja se smatra neinflamatornom formom seboroičnog dermatitisa. Seboroični dermatitis vlasišta jačeg intenziteta i klinički i patohistološki teško se razlikuje od psorijaze pa se naziva sebopsorijasis. Ponekad se nađu eritematozna žarišta veličine manje kovanice, prekrivena bjeličastim naslagama, koje se sjaje kao čestice azbesta te se promjene nazivaju pseudotinea amiantacea. Promjene na licu (na obrvama, uz nosnice, na nazolabijalnoj brazdi) vide se

kao ružičasto-crvena suva žarišta, koja su, više ili manje, ograničena uz slabo izraženo perutanje i svrab. Takođe se često javljaju promjene u vidu eritema

na ivicama kapaka uz pojavu žućkaste skvame (blefaritis seborrhoica). Promjene na vratu, najčešće kod žena, može da se javi varijanta seboroičnog dermatitisa (dermatitis seborrhoica colli perstans) u obliku tankih svijetlosmeđih do žućkastih oštro ograničnih suvih naslaga koje se grebanjem teško skidaju. Na koži sternalne i interskapularne regije javljaju se oštro ograničena okruglasta, ovalna ili u obliku lista, ružičastocrvena žarišta, ponekad lagano uzdignuta, na kojima se javljaju žućkaste ljuske i svrab koji je različitog intenziteta od osobe do osobe (dermatitis seborrhoica mediothoracica, typus petaloides). Rjeđe se javljaju promjene aksilarno, submamarno u preponama i anogenitalno sa difuznom oštroograničenom upalnom reakcijom sa ljuštenjem i krustama, a u dubini nabora se javljaju ragade. Promjene mogu često i da se inficiraju i tada su one žućkaste, krusto-skvame (dermatitis coccica in seborrhoico). Oboljenje ima hroničan tok sa izmjenom različito dugih razdoblja poboljšanja i pogoršanja te liječenje može biti dugotrajno i zahtijeva mnogo strpljenja kod oboljelih.

CT angiografija (OCTA) je nova tehnika slikanja očnog dna i krvotoka u retini i horoideji. Metoda ne traži upotrebu bilo kakve boje. Kako se slike mogu segmentovati, uz pomoć ove metode se mogu razdvojiti različiti slojevi retine i horoideje, i samim tim preciznije interpretirati gdje se nalaze patološke promjene na očnom dnu. Znači, uz pomoć ove metode se može odvojeno posmatrati protok u vanjskom, srednjem i dubokom retinalnom kapilarnom pleksusu, u vanjskoj retini (koja normalno nema cirkulacije) kao i u horiokapilarisu. Jedno od uobičajenih stanja u kojima je upotreba nove metode superiorna je dijagnostika i pomoć u tretmanu makularnih telanigiektazija. Zbog same prirode stvaranja slika može se sa sigurnošću utvrditi gdje se nalazi problem i na taj način dobiti značajno više informacija u odnosu na klasičnu fluoresceinsku angiografiju.

Slika 1. Normalni OCT (preuzeto sa www.knowthe-eye.com)

Z D R A V S T V O

OCT angiografija

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

pomoć plavog lasera se mogu otkriti mnoge suptilne promjene na očnom dnu. Ovdje se koristi svojstvo lipofuscina, pigmenta koji se prirodno nalazi u oku i čija se količina tokom godina povećava unutar retine da fluoresceira kada se osvijetli plavim svjetlom. Ako je proces odstranjivanja lipofuscina iz oka usporen ili oštećen uz pomoć ove pretrage se može jednostavno vidjeti koja područja oka imaju ovakav problem. Metoda je od naročite pomoći kod pacijenata koji imaju staračku degeneraciju tačke jasnog vida, sveprisutnog oboljenja čija učestalost značajno raste nakon 65. godine života, i vodeći je razlog vidnog gubitka u razvijenim zemljama. Svakako da ova nova naučna i tehnološka dostignuća omogućavaju da se pacijentima pomogne brže, bolje i preciznije kod mnogih retinalnih oboljenja. Uz to se u proteklih desetak godina javilo mnogo novih lijekova koji se ubrizgavaju direktno u oko i na taj način tretiraju česta oboljenja oka.

Slika 2. OCTA (preuzeto sa www.know-the-eye. com)

Slika 3. Plava laserska fluorescencija (preuzeto sa www.know-the-eye.com)

Dijabetska retinopatija je uobičajeno oboljenje koje se javlja kod mnogih dijabetičara. OCTA nam je omogućio da sa mnogo više detalja i preciznosti vidimo gdje se nalazi većina mikrovaskularnih abnormalnosti, naročito u makuli, dijelu oka koji je zadužen za centralni vid. Ipak, OCTA ne može u potpunosti zamijeniti fluoresceinsku angiografiju (FAG) zbog nešto drugačije prikazanih informacija koje dobijamo ovom pretragom. Jedna od promjena koja se bolje vidi uz pomoć FAG-a su mikroaneurizme retine zbog same prirode nakupljanja boje u ovim malim proširenjima krvnih sudova. Informacije dobijene uz pomoć OCT-a se mogu dodatno analizirati uz korišćenje 2D presjeka kao i 3D rekonstrukcijom OCT skanova, korišćenjem odgovarajućeg softvera uz pomoć kojeg se može odrediti odstupanje od normalnih vrijednosti. Metodom autofluorescencije uz 29

Projekat mentalnog zdravlja u BiH

Z D R A V S T V O

Centri za mentalno zdravlje

Centar za mentalno zdravlje Mostar

om zdravlja Mostar, Centar za metalno zdravlje, je osnovan 2005. godine. Danas su u multidisciplinarnom timu Centra mr. sc. dr Marko Martinac, spec. psihijatar (voditelj centra), Tina Lasić, dipl. medicinska sestra (glavna sestra), mr. sc. Sandra Jovanović, spec. traumatske psihologije, Lana Grbeša, mag. psihologije, prof. Marko Romić, spec. traumatske psihologije, Nikolina Palameta, dipl. socijalna radnica, Ivana Arapović, mr. socijalnog rada, Valerija Soldo i Danijela Zovko, medicinske sestre, i Zoran Delić, medicinski tehničar. U Centru za mentalno zdravlje pruža se širok spektar usluga, u koji se aktivno uključuju svi članovi tima: psihijatrijski pregled i procjena, psihodijagnostička procjena (psihološko testiranje), individualna i grupna psihoterapija, psihološko savjetovanje, socioterapija, sa naglaskom na rad na suzbijanju i liječenju ovisnosti o alkoholu i kocki kroz klubove liječenih alkoholičara i klub ovisnika o kocki, radno-okupaciona terapija, kućne posjete, rad sa obiteljima korisnika te druge usluge u skladu s potrebama korisnika.

24.11.2015. godine, Centru za mentalno zdravlje Mostar je dodijelio bezuvjetnu akreditaciju sa 94% ispunjenih akreditacijskih standarda. U sklopu Centra oformljena je korisnička udruga „In spe“ s ciljem zaštite i unaprjeđenja mentalnog zdravlja osoba

Nakon posjeta vanjskih ocjenjivača AKAZ-a i njihove procjene ispunjenja akreditacijskih standarda, Upravni odbor Agencije za kvalitetu i akreditaciju u zdravstvu u FBiH na sjednici održanoj

s iskustvom psihičkih poteškoća, kao i borba protiv stigme i diskriminacije osoba s mentalnim poteškoćama. Djelatnici Centra svojim aktivnostima nastoje obavljati promociju mental-

Pripremio: Tim Centra za mentalno zdravlje, Dom zdravlja Mostar

nog zdravlja u zajednici te svojim radom ukazati na važnost mentalne higijene. Tako se svake godine obilježava Svjetski dan mentalnog zdravlja koji je poprati veliki broj tiskovnih i elektronskih medija. Centar je i sveučilišna nastavna baza za odvijanje vježbi za studente Fakulteta zdravstvenih studija, Medicinskog fakulteta i Studija za socijalni rad Sveučilišta u Mostaru. Isto tako, Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Mostar je nositelj pilot projekta za prevenciju kockanja u osnovnim školama na području grada Mostara pod nazivom „Povećanje blagostanja adolescenata kroz jačanje protektivnih faktora u školskom okruženju“ koji financira Zavod za javno zdravstvo FBiH u okviru Projekta za mentalno zdravlje u BiH. Tradicionalno, tim Centra sa svojim korisnicima nastoji svake godine obilježiti vjerske blagdane. Tako je ove godine posebno svečano bilo za božićne blagdane. Korisnici radno-okupacione terapije su kroz tjedan dana pekli kolače po vlastitom izboru. Vrhunac tjedna je bio božićni domjenak kojem su se pridružili predstavnici Transfuzijskog centra SKB Mostar te predstavnici SOS Porodičnog centra Mostar koji su korisnicima donijeli i darove za predstojeće blagdane. Kao članovi tima, svoj posao obavljamo bez službenih uniforma kako bi se vlastitim primjerom približili našim korisnicima te smanjili barijere koje postoje u zdravstvenom sustavu. Na ovaj način želimo javnosti poslati poruku da su korisnici naših usluga osobe koje su sposobne raditi, družiti se i veseliti se malim stvarima kao i svi ostali. Kao profesionalci u oblasti mentalnog zdravlja, svjesni smo da promjene u društvu ne dolaze bez promjena u našim stavovima i našim sredinama, a ta promjena često treba započeti najprije od nas. Koliko god naši korisnici učili od nas, ipak su oni nama veći učitelji u našem svakodnevnom radu ali i životu. Napomena: Osobe na fotografijama suglasne su s njihovim objavljivanjem.

Z D R A V S T V O

Aktivnosti u CMZ-u

Na kraju godine u Čelincu Pripremila: Željka Stevanović, dipl. psiholog, Dom zdravlja - CZMZ Čelinac

z ukrašavanje novogodišnje jelke, smijeh i posluženje korisnici i osoblje Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac ispratili su 2016. godinu.

Centri za mentalno zdravlje

Centar za mentalno zdravlje Ključ Pripremila: Mr. sc. Elma Hadžić, dipl. psiholog, načelnik CMZ Kljuć

U okviru redovnih aktivnosti Centra već šest mjeseci djeluje grupa samopomoći koja okuplja korisnike usluga u mentalnom zdravlju. Za 2017. godinu u planu je aktivnije i redovno provođenje radno-okupacione terapije koju će voditi Jelena Janković, medicinska sestra iz tima Centra za zaštitu mentalnog zdravlja, koja se trenutno nalazi na edukaciji za radno-okupacionog terapeuta. Obje ove aktivnosti omogućene su zahvaljujući podršci Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini. Tim Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja Čelinac u svakoj prilici informiše i poziva lica sa poteškoćama u mentalnom zdravlju sa teritorije opština Čelinac i Kotor Varoš da se uključuju u grupne aktivnosti i svojim učešćem daju doprinos razvoju ovih aktivnosti te utiču na vlastitu rehabilitaciju i dobre oporavke. Napomena: Osobe na fotografiji saglasne su sa njenim objavljivanjem

entar za mentalno zdravlje Doma zdravlja Ključ osnovan je početkom aprila 2004. godine, uz podršku italijanske provincije Bolzzano, domaćih stručnjaka iz prakse i nesebičan angažman nadležnog neuropsihijatra prim. dr. Behzada Hadžića. Rad Cen-

Kurs kuhanja

tra za mentalno zdravlje odvija se po principu mentalnog zdravlja u zajednici, pri čemu je razvijena mreža saradnje koja funkcionira na zavidnom nivou, a zahvaljujući podršci predstavnika obrazovnih institucija i udruženja građana. S ciljem stvaranja uslova za ispunjenje

Z D R A V S T V O

misije i vizije, osoblje Centra, korisnici usluga mentalnog zdravlja, članovi njihovih porodica i ostali građani su formirali Udruženje za zaštitu mentalnog zdravlja „Tunel“ Ključ koje egzistira od 2010. godine. Od 2015. godine Centar za mentalno zdravlje Ključ je nosilac i trogodišnje bezuslovne akreditacije koju je dodijelila AKAZ. Misija Centra je stvaranje uslova za kreiranje i provođenje efikasnih mjera suzbijanja stigmatizacije svih marginaliziranih osoba po bilo kojoj osnovi. Kao viziju tim Centra postavio je stvaranje uslova za neometano provođenje aktivnosti na promociji o značaju mentalnog zdravlja i prevenciji mentalnih poremećaja sa posebnim naglaskom na mrežu intersektorijalne saradnje.

Na kraju, predstavljamo pjesmu koju je u junu 2015. u Ključu napisao pjesnik Enes Kišević za potrebe psihološke radionice na temu „Ovisnost o internetu“, namijenjenu i provođenu među učenicima osnovnih škola na području općine Ključ.

Lice je moje na fejsu Čekaj me, kamo se žuriš? Oko nas svud pustinje su.

Promocija bojanke autorice Edite Muhić

predstavnika škola, javnih i privatnih preduzeća, nastojimo spriječiti da mjesto našeg rada postane autistično. Stvaranjem adekvatne socijalne mreže, dobrom analizom resursa u zajednici, jačanjem preostalih kapaciteta osoba sa mentalnim poremećajima, educiranjem što većeg broja pripadnika opće populacije o karakteristikama pojedinih psihičkih stanja, nastojimo kreirati dobru bazu za sveobuhvatan, pravovremen i stručan tretman. Uz to, posebna pažnja se poklanja tretiranju komorbidnih organskih stanja, starijoj populaciji, osobama oboljelim od karcinoma, osobama sa iskustvima traumatskih doživljaja, predškolskoj i školskoj djeci te smo u tim domenima do sada primijenili i adekvatne programe za intervenciju.

Žurim se jer moram danas naći se s tobom na fejsu. Pa tu sam, kraj tebe sva sam. Pogledaj, struje me tresu. Ne mogu, preblizu si mi. Bolje te vidim na fejsu. Reci mi nešto. Bar licem. Znak daj mi za našu vezu. Lice mi nije kod mene. Lice je moje na fejsu. Tamo me slobodno gledaj. Ukucat znaš mi adresu? Vidjet ćeš, sve će ti reći moj mali smajlek na fejsu. Napomena: Sve osobe na fotografijama dale su svoju saglasnost za njihovo objavljivanje

Saradnja sa udruženjem planinara Lanište

Centar za mentalno zdravlje i Udruženje „Tunel“ su do sada ostvarili zapažene rezultate u oblasti suzbijanja stigme i diskriminacije osoba sa mentalnim poremećajima kroz organiziranje stručnih radionica, edukacije, štampanje informativnih materijala, kreiranje mjera za suzbijanje samostigmatizacije, poticanje zapošljavanja korisnika i razvijanje duha volonterizma. Naš stav je da se mentalni poremećaj treba tretirati u okolnostima u kojima je nastao i u kojima se posmatra – u zajednici te kontinuirano stremimo ka povećanju svijesti građana o značaju očuvanja mentalnog zdravlja, kao i o značaju pravovremenog prepoznavanja simptoma distresa. Uključivanjem članova porodice,

Održavanje modne revije na kojoj su modeli bile žene oboljele od karcinoma iz Udruženja Behar

Z D R A V S T V O

Korisničke inicijative

In Spe u Mostaru Pripremila: mag. soc. rada Ivana Arapović, koordinator u Udruzi In Spe

druga za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja In Spe osnovana je u Mostaru 2012. godine, na inicijativu grupe građana zainteresiranih za poboljšanje i humanizaciju života osoba s mentalnim problemima i poremećajima. Misija udruge jeste osnaživanjem, zagovaranjem, savjetovanjima, edukacijama promicati, razvijati i unapređivati sve aspekte socijalne i zdravstvene zaštite osoba s mentalnim problemima i poremećajima, kao i članove njihovih obitelji, uključujući borbu protiv stigmatizacije i diskriminacije u društvu. Stigmatizacija osoba s mentalnim problemima i poremećajima uključuje negativne stavove zasnovane na predrasudama. Društvo etiketiranjem osoba s mentalnim problemima i poremećajima, ali i članove njihovih obitelji, dovodi do toga da osobe koje se nađu s stanju poteškoća odbijaju da traže pomoć. Pored toga, stigma djeluje na osjećaj subjektivnog blagostanja i slike o sebi na način da smanjuje kvalitetu života osoba s mentalnim problemima i poremećajima, dovodi do smanjenja samopouzdanja i stvaranja loše slike o sebi, uz osjećanja nezadovoljstva. O utjecaju stigme na kvalitetu života osoba s psihičkim poteškoćama govori i činjenica da osobe s psihičkim poteškoćama u prosjeku imaju kraći životni vijek. Stigma uključuje osjećaj srama, beznađa, bezvoljnosti, etiketiranja, izbjegavanja da se potraži pomoć, gubitka prijatelja, nedostatka podrške od članova obitelji, skrivanje pred drugima. Stigma je razlog zbog kojeg dvije trećine oboljelih ne traži stručnu pomoć i zbog čega više od 60% oboljelih ne traži pomoć tijekom prve godine bolesti. 34

Borba protiv stigme uključuje promjenu u nazivanju osoba s mentalnim problemima i poremećajima, primjerice umjesto uvredljivih naziva koristiti termine kao što su osoba s mentalnim problemima, osoba oboljela od shizofrenije, osoba s depresivnim teškoćama i tome slično. Drugi, možemo reći i najznačajniji, način borbe protiv stigme uključuje edukaciju o tome što su uistinu mentalni problemi i kako se oni mogu desiti svima nama. Mentalni problemi i poremećaji su toliko zastupljeni da Svjetska zdravstvena organizacija predviđa kako će 2020. godine depresija postati drugi vodeći javnozdravstveni problem.

Z D R A V S T V O

Udruga In Spe kontinuirano provodi antistigma programe. Tijekom 2016. godine započela je kampanja „Slikom protiv stigme“ kojom se nastojalo osvijestiti što već broj osoba o samom pojmu stigme, njezinom utjecaju na osobe s psihičkim poteškoćama, članove obitelji, ali i cijelu zajednicu. Cilj kampanje je osvijestiti što je to mit, a što činjenica. Kampanja pod nazivom “Slikom protiv stigme” ima za cilj privući što veći broj osoba budući da su mobilni telefoni dostupni svima nama te da se u svakom trenutku možemo fotografirati i poslati svoju poruku svijetu. Sudjelovanje u ovoj kampanji može biti i zabavno i korisno te se javlja pod sloganom „Teže je razbiti predrasudu nego atom“. Kako živimo u vremenu vizualne kulture i društvenih mreža činilo se prigodnim pokrenuti kampanju „Slikom protiv stigme“, budući da su fotografije putem društvenih mreža dostupne velikom broju ljudi te je tako najučinkovitije poslati snažnu poruku. U početku kampanja je započela u suradnji sa studentskim udrugama ali je vremenom počela poprimati šire razmjere te su se na Facebook profil Udruge počeli javljati sugrađani koji su slali svoje fotografije sa antistigma porukom. Pored navedene kampanje, Udruga se željela osvrnuti i osvijestiti kompetencije osoba s mentalnim problemima i poremećajima te njihovim aktivnim učešćem poslati antistigma poruku u svoju zajednicu. U tu svrhu korisnici su obučeni za rad na uređaju sito-tiska kako bi na majice, cekere ili kalendare oslikali svoju antistigma poruku i na taj način omogućili održivost Udruge i nakon završetka projektnih aktivnosti. Aktivnosti sito-tiska pozitivno utječu na kvalitetu života korisnika Udruge na način da poboljšavaju subjektivni doživljaj sebe i stvaranja pozitivne slike o sebi. Borba protiv stigme pridonosi dobrobiti ne samo osoba s mentalnim problemima i poremećajima, nego i dobrobiti cijele zajednice, jer kada se osobama s mentalnim problemima i poremećajima pruži jednaka šansa za sudjelovanje u društvu dobijemo zadovoljniju, sretniju, humaniju zajednicu.

Korisničke inicijative

Kraj godine u MOST-u Pripremila: Sanja Vidović, dopredsjednica Udruženja MOST Vitez

lanovi Udruženja građana za podršku osobama u duševnoj nevolji MOST iz Viteza su aktivnosti u protekloj godini zaokružili božićnom izložbom radova članova Udruge, održanom 13. prosinca 2016. godine u Gradskoj knjižnici Vitez. Ovo je druga božićna izložba radova proisteklih iz redovnih grupnih aktivnosti članova aktivnosti MOST-a kreativnog tipa, kada su izložene prigodne čestitke, blag-

danski ukrasi i kutije rađene dekupaž tehnikom. Izložba je okupila veliki broj svih koji su u proteklom razdoblju podržavali rad Centra za mentalno zdravlje Vitez i Udruženja MOST, koji djeluju pri Domu zdravlja Vitez. Nazočne su pozdravili Klementina Nuk Vuković, voditeljica Centra za mentalno zdravlje, te predsjednik i dopredsjednica Udruženja MOST, Edin Hodžić i Sanja Vidović. Svi su naglasili važnost borbe protiv predrasuda o osobama sa mentalnim poteškoćama, koje su i dalje značajno ukorijenjene u našem društvu. Nakon toga Udruženje MOST prezentovalo je svoj rad i rezultate aktivnosti na Božićnom sajmu u Vitezu, koji se održao na glavnom gradskom trgu u periodu od 15 - 17. prosinca 2016. godine. Članovi MOST-a su iskoristili ovu priliku da, uz izlaganje svojih radova, promoviraju rad i ciljeve Udruženja te zainteresiraju sugrađane za problematiku osoba sa mentalnim poteškoćama. Napomena: Sve osobe na fotografijama suglasne su s njihovim objavljivanjem.

Napomena: Osobe na fotografijama suglasne su s njihovim objavljivanjem.

Z D R A V S T V O

ntuzijazam tima profesionalaca iz zdravstvene struke kao i volontera, edukatora kreativnih radionica koji okupljaju članove usluga mentalnog zdravlja u udruženju još ne prestaje. Zahvaljujući podršci tima volontera korisnici su prihvatili ovakav vid rada i saradnje uvidjevši prednost ovakvog terapijskog rada. Bez obzira na sve poteškoće i prepreke u radu, aktivno radi više od 30 članova, a udruženje broji preko 80 koji se povremeno uključuju. Naš rad je čisto volonterski i finansiran je iz ličnih sredstava članova udružene na sportskim igrama CG u Ulcinju, izradom raznih rukotvorina, krojenjem, šivenjem, prekrajanjem kao i izradom odjevnih predmeta. Uspostavili smo komunikaciju i potpisali ugovore o saradnji sa udruženjima iz RS, CG i FBIH. U više navrata organizovali smo zajednička druženja i radionice sa razmjenom iskustava. Ove godine ta saradnja je ostvarena sa Mrkonjić Gradom – Udruženje UZDRAVLJE, na obostrano zadovoljstvo. Udruženje distrofičara Čačak, udruženje PA-MARK

Podgorica, udruženje zdravstvenih radnika Boke i Primorja, Kotor, i učešće na sportskim igrama, gdje prisustvuju i članovi iz Sokoca, Modriče, Dobrote, Mostara, i drugih gradova kao i SONATA iz Trebinja. Naši ciljevi i aktivnosti u 2016. godini prepoznatljivi su: • Promocija, unapređenje i zaštita mentalnog zdravlja – NEMA ZDRAVLJA BEZ MENTALNOG ZDRAVLJA • Uloga i značaj MZ za pojedinca • Psihoedukacija korisnika udruženja

Trebinje, 2016. godina

Retrospektiva rada UG „Sonata“ Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica udruženja

nja. Do sada smo uz podršku lokalne zajednice i dobrih donatora obezbjeđivali osnovna sredstva za rad udruženja. Bavimo se aktivnostima za koje su zainteresovani naši članovi: muzikoterapijom, likovnim stvaralaštvom, literarnim radom – izdali smo i dvije knjige naših članova udruženja, sportskim aktivnostima i učestvujemo svake godi36

Z D R A V S T V O

• Projekat održivosti civilnog društva • Posjeta iz Mrkonjić Grada, udruženja UZDRAVLJE udruženju SONATA • Posjeta distrofičara iz Čačka • Sajam ručnih radova i proizvoda • Posjeta Podgorici, udruženju PAMARK • U hotelu „Leotaru“, savjetovanje na temu „Osiguranje pristupa pravdi za svjedoke, žrtve kroz jačanje postojećih i uspostavljanje novih mreža podrške svjedocima širom BiH i RS“ • Uzvratna posjeta Mrkonjić Gradu, udruženju UZDRAVLJE • Posjeta Čačku • Žene Socijalističke partije u posjeti udruženju SONATA • Žene SNSD-a u posjeti udruženju SONATA • Posjeta Visokom (piramide) – 5 čla• Unapređenje kvaliteta življenja • Osposobljavanje sa preostalom radnom sposobnošću, prekvalifikacija, doedukacija i vraćanje u zdrave tokove života • Projektne aktivnosti • Značaj mentalne higijene – psihičko osnaživanje korisnika u smislu održavanja mentalne higijene • Promocija i razvijanje pozitivnih životnih stilova • Usvajanje koping mehanizma protiv stresa • Prevencija mentalnih oboljenja • Uspostavljanje saradnje sa drugim udruženjima u BiH i prekogranična saradnja sa udruženjima koja se bave promocijom, zaštitom i unapređenjem mentalnog zdravlja u zajednici. • Umrežavanje korisničkih udruženja - i to smo ostvarili sa koalicijiom KOMA i udruženjem „Istočna Hercegovina“ osoba sa invalidite-

• • • • • • • • •

tom, asoscijacija „XY“, „Viva žene“, HUMANA združenje pri skrbi za MZ, udruženje ZAJEDNO Banjaluka, Savez udruženja MZ Republike Srpske, forum protiv diskriminacije invalidnih osoba u saradnji sa ombudsmanom i besplatnom pravnom pomoći. Posjeta udruženja IZVORJE Nataša iz Beograda. Psihoterapija svakog ponedjeljka u trajanju od 2h, od 17:00 do 19:00 Izrada čestitki za 8. mart Trening govorništva u Sarajevu Obuka kadrova mart – maj u Sarajevu Pitanja i odgovori za CARITAS Posjeta svim znamenitostima i sportskim događajima u gradu na Trebišnjici Obilazak brodom Bokokotorskog zaliva U Vitezu seminar o diskriminaciji i govorništvu

nica udruženja • Obilježavanje Svjetskog dana mentalnog zdravlja u Sarajevu, 5 članica udruženja, prisustvo na konferenciji i učešće na prodajnoj izložbi, 10.10.2016. • 29-30.10. posjeta iz Banjaluke, glavni urednici časopisa „Medici. com“ – Momir i Vera Pušac • Pisanje prijedloga za volontera godine ispred udruženja SONATA • Patronaža, kućne posjete, obavljene u 11 porodica volonterski U perspektivi očekujemo više podrške lokalne zajednice da konačno budemo na budžetu gradske uprave, kako bismo ojačali i proširili naše aktivnosti. 37

Z D R A V S T V O

Humanistički pristup zdravlju

ancelarijski nameštaj, osim estetske, treba prevashodno da ima visokofunkcionalne karakteristike i da, pre svega, preventivno štiti zdravlje korisnika. Radno mesto na kome se sedi za stolom i radi na kompjuteru i drugoj pratećoj računarskoj opremi, predstavlja visokorizično radno mesto, gde zaposleni može da oboli od profesionalnih oboljenja rada: lumbago, išijas, deformacije kičmenog stuba, teniski lakat, Karpalni tunel … U neadekvatnim uslovima rada zdrav i produktivan korisnik najčešće oboli i postaje nekoristan član društvu, kolektivu i porodici. Lečenje je dugo i neizvesno. I kada se oboleli zaleči ili izleči, povratkom na radno mesto, najčešće ga čekaju isti uslovi rada, iako bi trebalo da ima promenjene i prilagođene uslove rada njegovim novonastalim zdravstvenim potrebama. Da bi se loše zdravstvene posledice izbegle ili sanirale najbolje je preventivno uticati na mogućnosti obolevanja na kompjuterskom radnom mestu nabavkom adekvatnih ergonomskih kompjuterskih stolova i prateće opreme ili namenskim projektovanjem ergonomskog radnog mesta i prilagođavanju postojećeg radnog mesta. Idealno rešenje za ergonomsko radno mesto predstavljaju ergonomskokompjuterski stolovi ART (BEST i DUAL) koji, osim što humanizuju radno mesto, povećavaju produktivnost korisnika do 20%, pa ovakav koncept stola predstavlja bitan interes ne samo za korisnika, već i za poslodavca. ERGONOMSKA STUDIJA KOMPJUTERSKOG RADNOG MESTA Od primarnog značaja u prilagođavanju rada čoveku, sa antropometrijskog aspekta, jeste ostvarivanje optimalnog rasporeda uređaja, odnosno njihovo raspoređivanje u odgovarajuće radne zone i obezbeđenje najpovoljnijeg radnog položaja u zavisnosti od proizvodnih zadataka. Položaj najvećeg broja uređaja na stolu je u optimalnoj radnoj zoni, gde se izvode najbrži i najprecizniji pokreti koji iziskuju najmanja opterećenja zglobnomišićnog sistema, jer je najudobniji položaj ruku pri radu kada su nadlaktice vertikalno opuštene niz telo, a podlakti38

Ergonomskokompjuterski stolovi naslon treba da je konveksan. Sa antropometrijskog aspekta bilo da je osnovni radni položaj sedeći ili stojeći, organizacija radnog prostora treba da se zasniva na anatomsko-morfološkim, anatropometrijskim karakteristikama radnika, prema kojima treba da se usklade veličine svih parametara radnog mesta kako bi se obezbedili optimalni uslovi za rad i smanjila mogućnost oštećenja zdravlja. u aproksimativno horizontalnom poce ložaju. Stoga su u ovoj zoni raspoređeni Karakteristike ergonomsko-komnajvažniji i najčešće korišćeni uređaji. U optimalnoj radnoj zoni, u području pjuterskih stolova ART su: koje pokrivaju obe ruke, treba da se ras- • originalni dizajn (kompjuter na stolu, a radna površina uvek idealno prazna); porede komandni uređaji koji se aktiviraju kako jednom, tako i drugom rukom, • vrhunska upotrebna višefunkcionalnost (do sada nepoznata na trkao i uređaji koji zahtevaju najpreciznije žištu); manipulacije, pri čemu se oni najvažniji raspoređuju u području dominantne, za • zaštita kompjuterskog mesta, kao visokorizičnog radnog mesta (od bovećinu radnika desne ruke. lesti rada: “teniski lakat”, lumbago, U komfornom sedećem radnom položaju potrošnja energije je samo oko 5% išijas, deformacije kičme, Karpalni veća nego pri mirnom ležanju. Veličina tunel i dr); statičkog naprezanja mišića u sedećem • preventivna zaštita od bolesti rada; radnom položaju neposredno zavisi od • originalni interesni pristup i za korisnika i za poslodavca; pravilnog rasporeda komandnih uređaja i alata u odnosu na radne zone, kao i • bez obzira na vreme koje korisnik provodi za stolom i opremom, nema od stepena usklađenosti veličina paranikakva fizička trpljenja (uz makmetara radnih sedišta sa morfološkim simalan komfor i bez štetnih poslekarakteristikama radnika. dica – kao i povećanje produktivnosti do 20%); • modularni dizajn (može se nadograđivati); • idealno simetričan sistem – ravnopravno zadovoljava potrebe i levorukih i desnorukih korisnika kompjutera; • uređen sistem (parapet-kanal) za energetske i komunikacione kablove; • montažni (stakleni) pult za DTP korisnike – koncepcijski zadovoljava i sve potrebe kod audio i videoZa definisanje površine sedišta remontaže; levantna antropometrijska mera je visina tibijale, odnosno dužina potkolenice. • materijal: obostrano oplemenjena iverica (ABS kantovano), medijapan Naslon za leđa treba da prati fiziološke krivine kičmenog stuba, prvenstveno doi masiv; nji deo torakalne kifoze i lumbalnu lordo- • značaj stola za korisnika brzo postaje zu. U svom donjem delu, koji odgovara primaran, a snaga same kompjuterpočetnom segmentu lumbalne kičme, ske opreme ide u drugi plan.

Z D R A V S T V O

U prostor koji je namenjen kućištu kompjutera, može se postaviti kako „midi tower“ kućište, tako i najveće „big tower“ kućište – jednostavnim izvlačenjem klizne površine stola i oslobađanjem prostora po visini za veći uređaj. Ukoliko korisnik ima „desktop“ („položeno“ kućište, može ga postaviti ispod površine za monitor.

ERGONOMSKI-KOMPJUTERSKI STO ART BEST Kompjuterski sto „Best’’ predstavlja neophodan proizvod koga treba da poseduje svaki korisnik kompjutera, zbog svoje funkcionalnosti, svog zdravlja, komfora, povećanja produktivnosti i mogućnosti dužeg rada. Svaki deo stola ima namensku funkcionalnost, a često neki delovi i višefunkcionalnost. Sto zadovoljava sve potrebe korisnika, pa ako spada i u grupu najzahtevnijih korisnika, koji maksimalno koristi kompjuter – za DTP, audio i video-montažu, CAD projektovanje – ovaj model predstavlja idealnu radnu površinu. Sto zadovoljava imperativ da se svi uređaji nalaze u radnoj zoni i da su Vam dostupni bez ikakvog naprezanja, fizičkog opterećenja i negativnih posledica po zdravlje, što je od izuzetnog značaja kada je neophodno raditi veći broj sati – u kontinuitetu. Sto je od velikog značaja i za poslodavca – jer tehničko lice koje je angažovano na poslu za veći honorar, ukoliko radi za ergonomskim „Best’’ stolom izdržaće duže te za kraći period završiti posao, a kod vremenskog „cajtnota’’, nema opasnosti od premora izvršioca, prekidanja posla i negativnih posledica po izvršioca (troškovi bolovanja, neophodne terapije lečenja, …). Položaj SVIH uređaja na ergonomskokompjuterskom stolu ART BEST je u optimalnoj radnoj zoni gde se izvode najbrži i najprecizniji pokreti koji iziskuju najmanje opterećenje zglobnomišićnog sistema. Time se otklanja rizik od oboljenja, jer se radi bez muskulaturnog opterećenja i zamora koštano-zglobnog sistema. DEO BEST-LEFT Osnovni deo konfiguracije ergonomskog-kompjuterskog stola ART „BEST“ – je deo zadovoljava sve korisnikove zahteve, jer se pri projektovanju vodilo računa i o potrebama najzahtevnijih profesionalaca, bez obzira na delatnost (DTP, audio/video montaža, CAD projektovanje, …).

Staklena površina je zaštita za tastaturu, ali i površina na kojoj je moguće pisati, rezati skalpelom, vršiti montažu, precrtavati - jer se ispod stakla može postaviti neonska lampa, čime se dobija idealna površina za precrtavanje i montažu (montažni pult). Jednim pokretom staklenu radnu površinu uklanjamo ispod monitora, čime ostvarujemo prilaz do tastature. Ukoliko trebamo radnu površinu za pisanje, istu izvlačimo, koja je ujedno i nosač površine za „miš“, bilo da se radi o levorukom ili desnorukom korisniku, te predstavlja idealan simetričan sistem. Sa zadnje strane stola je parapet kanalnica za provođenje komunukacionih i energetskih kablova. Da bi se konektovao novi uređaj na računar, NE TREBA kućište u cilju izvlačenja – odvajati od kablova, jer kod ovog ergonomskog-kompjuterskog stola postoji pokretna površina koja se podigne i BEZ POMERANJA kućišta je moguće izvršiti konektovanje novog uređaja na računar.

NI MANJEG PROSTORA – NI VEĆE FUNKCIONALNOSTI! ERGONOMSKO-KOMPJUTERSKI STO ART DUAL Sto je koncipiran ravnopravno i za levoruke i za desnoruke korisnike i predstavlja idealno simetričan sistem. Kompjuterski sto ART DUAL predstavlja jedinstven proizvod na tržištu. Namenjen je i deci i odraslima bez obzira na njihovu visinu i raznolikost opremljenosti.

Ceo sto se pomera po visini i u delu za monitor, tako da se visine radnih površina mogu idealno prilagoditi korisniku. Dodavanjem dela za monitor što se iz radnog potpuno prenamenjuje u namenski kompjuterski sto. Delovi se otvaraju u zavisnosti od potreba korisnika i broja i vrste kompjuterkse opreme. Ceo sto se može dovesti idealno u ravan, bez obzira na konfiguraciju podloge poslovne prostorije. Delovi stola koji se ne koriste sklapaju se ili odlažu na predviđeno mesto na samom stolu i imaju dodatnu funkciju. Kompjuterski sto ART predstavlja potpuno uređen sistem. Kanalnica sa zadnje strane stola uređuje kablove tako da ne postoji rizik od povlačenja kablova (naročito u kancelarijama pretrpanim opremom i ljudstvom) i diskonektovanja uređaja iz kompjutera i „obaranja’’ sistema. Sto vremenom korisniku znači sve više, čak više i od snage samog kompjuterskog sistema.

Sto ART DUAL je napravljen od metalnih delova i obostrano „oplemenjene’’ iverice ABS kantovane. Umesto iverice sto može biti od medijapana ili masiva. Sačuvajte svoje zdravlje radom na ergonomsko-kompjuterskom stolu! Zoran Radenković Mob. +381 60 7363 677 E-mail: promozisbg@gmail.com http://ergo-design.promozis.com/

Z D R A V S T V O

ovišena temperatura je jedan od prirodnih načina odbrane organizma protiv uzročnika infekcije. Sama po sebi, temperatura nije neka bolest, ali je ozbiljan znak da nešto nije u redu s organizmom. Na površini kože temperatura iznosi između 36-37 stepeni Celzijusa i smatra se normalnom. Izmjerena na sluznicama viša je za 0,11 stepen Celzijusa. Visoka temperatura je svaka koja je viša od normalne, odnosno viša od 37 stepeni Celzijusa. Ako je rektalna viša od 38 stepeni Celzijusa to je uvijek visoka temperatura. Rektalna temperatura je uvijek viša za jedan stepen od one koju mjerimo na sluznicama. Tokom dana temperatura varira. Ujutru je obično niža, a viša poslijepodne i uveče. Viša je • kod male djece nego kod odraslih osoba, • pri fizičkom naporu, • jačim emocijama, • nakon ovulacije te u prvim mjesecima trudnoće. Kod beba temperatura brže poraste nego kod odraslih što se tumači nerazvijenim termoregulacionim mehanizmom. Termoregulacija Hipotalamus je žlijezda koja se nalazi u bazi mozga i naš je termostat. Kada dođe do poremećaja u visini temperature, hipotalamus samo promijeni normalnu temperaturu od uobičajenih 36,5 na 38 stepeni Celzijusa. Kada u tijelu temperatura počne da raste, osjeća se hladnoća i javlja se drhtavica. Drhtavica tijelu služi kao sredstvo kojim se povećava temperatura s ciljem da se ono ugrije. Kada temperatura počne da pada, javlja se znoj, a znojenje služi tijelu kao sredsto za rashlađivanje. Uzročnici povišene tjelesne temperature • mikrobiološki agensi (infekcija koja je uzrokovana egzogenim pirogenima, uključujući viruse, bakterije, gljivice, protozoe) • određeni lijekovi (hipertenzivi, epileptici) ili fiziološki procesi • izloženost sunčevoj vrućini • uzročnici nepoznatog porijekla Neinfektivni patološki uzrok može biti: malignitet, oštećenje tkiva, dehidratacija, metabolička oboljenja. Zavisno od vrste infekcije simptomi koji prate visoku temperaturu mogu biti: znojenje, drhtavica, glavobolja, bolovi u mišićima, gubitak apetita, dehidratacija i slabost. 40

Savjeti farmaceuta kod povišene temperature u djece

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

Visoka temperatura, koja je između je sunčanja, 39 i 41 stepen Celzijusa, može izazvati: • ukoliko dijete mlađe od dvije godi• halucinacije ne ima visoku temperaturu duže od • mentalnu izgubljenost dva dana, a starija duže od tri dana • nervnu nestabilnost Kako snižavati povišenu tempe• nekontrolisane pokrete tijela raturu Kada potražiti medicinsku pomoć S obzirom na to da je povišena temBebe peratura jedan od prirodnih načina odbraOdmah potražiti ljekarsku pomoć ne protiv uzročnika infekcije, preporučuje ukoliko: se snižavanje temperature tek kada po• beba stara do tri mjeseca ima rek- raste iznad 38 stepeni Celzijusa pod patalnu temperaturu zuhom ili 38,5 stepeni Celzijusa rektalno. • od 39 stepeni Celzijusa Ukoliko dijete ima povišenu tempe• beba starija od tri mjeseca ima tem- raturu potrebno je: peraturu od 39 stepeni Celzijusa • odmah ga razodjenuti • ima povišenu temperaturu i nervo- • prostorija u kojoj dijete boravi treba zna je. Plače kod mijenjanja pelena biti raslađena ili ako se pomjera • napuniti kadicu s vodom tempera• ima povišenu temperaturu i ponaša ture oko 37 stepeni C i pustiti dijese neuobičajeno mirno (letargično). te da se u njoj igra oko 20 minuta i To može biti znak meningitisa kod polagano hladi. djece mlađe od dvije godine • Masiranje alkoholom ne preporučuje se iz više razloga: • ukoliko beba ima nižu temperaturu od normalne. Neke bebe nisu još -- alkohol naglo ohladi površinu razvile kontrolu temperature i kada kože i izaziva suženje krvnih sudova te je dalji efekat hlađesu bolesne mogu početi da se hlade nja vrlo slab umjesto da se zagrijavaju. -- jedan dio alkohola prodire kroz kožu, a drugi dio u organizam dospijeva putem udisanja alkoholnih para • korisno je dijete, nakon kupanja, omotati u pelenu ili peškir natopljen u vodu sobne temperature te povremeno mijenjati • kod povišene temperature dijete treba pojiti s dosta tečnosti u vidu čajeva, sokova ili vode sobne temperature • bilo bi dobro da se u kućnoj apoteci uvijek nađe lijek za snižavanje temperature po preporuci pedijatra Djeca Odmah potražiti ljekarsku pomoć • nikada ne davati djetetu acetilsaukoliko: licilnu kiselinu, s obzirom na to da može izazvati po život opasnu bolest • dijete je nemirno, plačljivo i žali se Reyov sindrom. na bol u stomaku i glavobolju, poPostupak snižavanja tjelesne temvraća i ne osjeća se dobro. • dijete dobije temperaturu nakon bo- perature treba ponavljati dokle god je ravka u vrućem automobilu ili posli- potrebno.

5+1

savjet za očuvanje zdravlja

1. savjet: Prevencija bolesti srca i krvnih sudova mnogo je jednostavnija i e kasnija od njihovog liječenja. Pogledajmo nekoliko savjeta za očuvanje našeg zdravlja!

Hranite se zdravo! Izbalansirana, zdrava ishrana pomaže da se oslobodimo od viška kilograma, smanjuje krvni pritisak, normalizuje nivo holesterola i šećera u krvi.

Savjeti za zdravu ishranu: 2. savjet:

Redovno se bavite sportom!

• Konzumirajte više voća, povrća i jela sa visokim sadržajem vlakana a niskim sadržajem masti! • Smanjite unos šećera i soli!

3. savjet:

Ostavite pušenje!

Među ljubiteljima vježbanja manje je gojaznih osoba kao i onih koji boluju od bolesti srca i krvnih sudova ili dijabetesa.

Savjeti za sportski način života:

Savjeti za odvikavanje:

• Krećite se tri puta sedmično! Idite pješice na posao i u kupovinu, nedjeljom idite na izlete. • Izaberite sport koji nije samo zdrav već je i zabavan! Bavite se sportom u dobrom društvu – vježbanje u društvu pruža bolji doživljaj!

4. savjet:

Odvikavanje od pušenja umanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova kao i rizik nastanka karcinoma pluća, grla i karcinoma mokraćne bešike.

• Bilježite kada ste i zašto zapalili cigaretu i pokušajte da izbjegavate ovakve situacije! Bolje da idete u kratku šetnju, popijete čašu vode ili konzumirate zdrave grickalice! • Redovno se krećite! Kretanje pomaže da kanališete stres prouzrokovan nedostatkom nikotina.

Zaštitimo naše srce

Redovno R d se pregledajte! Redovnim godišnjim pregledima ljekari utvrđuju bolesti srca i krvnih sudova i eliminišu sumnje u njihovo postojanje. Redovnom kontrolom možemo mnogo da učinimo kako bismo živjeli dug i zdrav život.

Savjeti za prevenciju • pripremite se za godišnju kontrolu: mjerite kod kuće krvni pritisak, težinui nivo holesterola i tokom pregleda obavijestite ljekara o izmjerenim vrijednostima. • Tražite od ljekara skrining test! Na osnovu dobijenih vrijednosti može se odrediti u Vašem slučaju kakvi rizici postoje za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.

5. savjet:

U i jt redovno Uzimajte Aspirin protect 100 mg ukoliko Vam je ljekar preporučio! Acetilsalicilna kiselina sprječava nastanak krvnih ugrušaka (tromba) i time umanjuje rizik od infarkta! Zdrava ishrana, uz kretanje i odvikavanje od loših navika, igra važnu ulogu u prevenciji problema srca i krvnih žila.

+1 savjet: Sačuvajte ovaj časopis i povremeno ga ponovo pročitajte! Ukoliko sebe redovno podsjećate na važnost prevencije, lakše možete da sačuvate svoje zdravlje.

F A R M A C I J A

ana 4.2.2017. U Banjaluci u Hote- Nove terapijske mogućnosti u liječenju dijabetesa melitusa tip 2 lu “Bosna”, Farmaceutska kompanija “Takeda” je u saradnji sa Udruženjem endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske održala Simpozijum pod nazivom “DPP4 inhibitori - Vipidia i Vipdomet - novi, visokoselektivan i efikasan DPP4 inhibitor na A listi FZO RS nove terapijske mogućnosti u Republici Srpskoj za liječenje DMT2”. Inicijativa je potekla iz Farmaceutske kompanije stanje i razvoj endokrinologije na posljedica DMT2 pravovremenim uvođe“Takeda”, koja je od 1.1.2017. prisutna dručju Republike Srpske. Glavna tema njem lijekova iz ove grupe u terapiju. na A listi lijekova FZO RS sa lijekom iz Simpozijuma je svakako bio Alogliptin, Takođe, jasno su izdiferencirali koje su najnoviji visokoselektivni DPP4 inhibi- to prednosti Alogliptina u odnosu na tor Farmaceutske kompanije “Takeda”. druge DPP4 inhibitore, a koje se ogleS obzirom na činjenicu povezanosti daju upravo u visokorizičnim KV padijabetesa melitusa tipa 2 sa kardiova- cijentima, u superiornosti u sniženju skularnim bolestima, fokus je stavljen HbA1c u odnosu na SU te sigurnosti na KV sigurnost liječenja dijabetesa, upotrebe kod pacijenata sa ostećenjem što upravo izdvaja molekulu Aloglitina bubrega i jetre. Velika prednost koju je kompanija od druge OAD terapije. Kliničke studije sigurnosti i efika- “Takeda” ponudila je i cijena Vipidie i snosti terapije alogliptinom, najnovijim Vipdometa. Naime, cijena fiksne kombivisokoselektivnim DOP4 inhibitorom, su nacije Vipdometa (alogliptin + metformin) pokazale da je lijek Alogliptin siguran je jednaka cijeni same Vipidie (alogliptin) za upotrebu i kod pacijenata sa viso- što predstavlja značajnu uštedu za Fond kim KV rizikom, koji su unazad 15-90 ZO Republike Srpske. pomenute terapijske oblasti: Skupu je prisustvovalo 220 ljekara dana imali neki od elemenata akutnog • Vipidia (alogliptin) 12,5 mg sa područja RS sa vrlo pozitivnim reakkoronarnog sindroma. • Vipidia (alogliptin) 25 mg Kako su predavači i naglasili, cilj je cijama na sami sadržaj i teme. • Vipdomet (12,5 alogliptin+850 metformin). spriječiti komorbiditete i liječenje poMedici.com • Vipdomet (12,5 alogliptin + 1000 Doc. dr Dario Rahelić, mg metformin) doc. dr Aleksandre Grbić, Pored domaćih predavača: Prof. dr prof. dr Snježane PopovićSnježane Popović-Pejičić, predsjednice Pejičić i prof. dr Duško Vulić Udruženja endokrinologa i dijabetologa RS, nacionalne koordinatorke za dijabetes, prof. dr Duška Vulića, dopisnog člana ANURS, i doc. dr Aleksandre Grbić, docenta na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, skupu je dao značaj i doc. dr Dario Rahelić, predsjednik Hrvatskog društva za dijabetes. Ovaj međunarodni skup su podržali i ljekari specijalisti endokrinologije iz Crne Gore. Teme sastanka su pokrile pregled najnovijih smjernica i stručnih standarda na globalnom nivou a, s druge strane, 42

DPP4 inhibitori

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

Svjetska zdravstvena organizacija definiše probiotike kao žive mikroorganizme koji, kada se upotrebe u odgovarajućoj količini, ispoljavaju povoljne zdravstvene efekte na domaćina. Probiotici su gram pozitivne bakterije, koje svoje pozitivno dejstvo na domaćina ispoljavaju rastom i/ili aktivnošću u ljudskom tijelu. Najveću upotrebu imaju bakterijski sojevi Lactobacillus-a and Bifidobacterium-a. [1] Sojevi probiotskih bakterija, naseljavaju ljudski organizam u fiziološkim uslovima, uključujući i gastrointestinalni i urogenitalni trakt, gdje formiraju tzv. rezidentnu mikrofloru za koju je dokazano da ima pozitivne efekte na ljudski život. Jedan od tih efekata je barijerni efekat – bakterije koje čine određenu mikrofloru svojim prisustvom sprečavaju naseljavanje mikroflore drugim mikroorganizmima uključujući patogene, te podižu lokalni imunološki odgovor lučenjem antimikrobnih supstanci (organiske kiseline, atifungalni peptidi, baktericini). Zbog efekata koji ispoljavaju, probiotici se stoga koriste kod gastrointestinalnih problema izazvanih različi različi-tim uzročnicima (nepravilnom ishranom, stresom, infekcijama) koji uključuju diareju, nadimanje, indigesti-ju, stomačne bolove i konstipaciju. Utvrđeno je da upotreba probiotika tokom antibiotske terapije ima višestruke pozitivne efekte budući da probiotici doprinose antibiotskoj terapi-ji smanjenjem rasta i adhezije patogenih mikroorganizama lučenjem bakteriocina i drugih supstanci, kao i uticajem na lokalni imunološki odgovor. Dalje, ukoliko se uvede upotreba probiotika u toku od 72 sata od početka upotrebe antibiotika, to može da dovede do smanjenja pojave dijareje izazvane antibioticima i za više od 50%, pa se stoga upotreba probiotika preporučuje i u profilaksi nastanka dijareje izazvane antibioticima. [2] Međutim, bakterije su vrlo osjetljive na spoljašnje uticaje okoline poput temperature, vlage, kiseonika, želučane kiseline, žučnih soli, te je neophodno omogućiti prolaz bakterija do crijeva, bez smanjenja njihovog broja ili dejstva. Svi probiotički sojevi koji se nalaze u ProBioVision preparatima su biopoboljšani - povećana im je otpornost na dejstvo želučane kiseline i žuči, što garantuje da će bakterije doći do crijeva u dobrom stanju kako bi ispoljile svoje efekte. Svi probiotički sojevi koji se koriste u probiotskim preparatima ne ispoljavaju ista dejstva niti se primjenjuju kod svih uzrasta. Zbog toga, ProBioVision preparati sadrže posebno odabrane bakterijske sojeve u kombinaciji sa prebiotikom – fruktooligosaharidom, za dobijanje optimalnih efekata, u posebno formulisanim farmaceutskim oblicima. Probiotičkim preparatima se često dodaju i prebiotici, koji se definišu kao

PROBIOVISION PROBIOTICI

– PROBIOTICI KOJI ČINE RAZLIKU

nesvarljivi sastojci hrane koji doprinose zdravlju domaćina tako što stimulišu rast i/ili aktivnost bakterija fiziološke mikroflore, [1] što je i razlog njihovog dodavanja u probiotske preparate. Svi ProBioVision preparati su proizvedeni u Evropskoj Uniji, u skladu sa GMP standardima i ne sadrže alergene, laktozu, gluten i GMO. ProBioVision preparati su posljednja generacija probiotika – probiotici koji čine razliku. ProBioVision je preparat koji sadrži pet probiotskih bakterija (Bifidobacterium Bifidum, Bifidobacterium Lactis, Bifidobacterium Longum, Lactobacillus Acidophilus DDS-1, Streptococcus Thermophilus) i prebiotik (fruktooligosaharide). Klinička studija koja je ispitivala uticaj dodatka prehrani, koji je sadržavao sojeve koji se nalaze u ovom preparatu, na pacijente koji pate od sindroma iritabilnog kolona, je dokazala osjetno poboljšanje simptoma koji uključuju: smanjenje stomačnih bolova, osjećaja nadimanja, nadutosti, podrigivanja, diareje i konstipacije. [3] Zbog svega navedenog, ProBioVision se preporučuje za olakšanje navedenih simptoma i normalizaciju crijevne mikroflore, a njegova dodatna prednost je lako doziranje i uzimanje, budući da je preparat upakovan u kesice iz kojih se direktno konzumira, bez upotrebe vode ili neke druge tečnosti, pri čemu se uzima jedna kesica dnevno. ProBioVision KIDS je preparat koji sadrži: Lactobacillus Acidophilus DDS-1, Bifidobacterium Lactis UABLA-12, Streptococcus Thermophilus, fruktooligosaharid i vitamine C, B1, B2, B3 i B6. Klinička studija sprovedena na Tajlandu na djeci uzrasta od 3 do 24 mjeseca je dokazala pozitivne efekte upotrebe liofiliziranog Lactobacillus Acidophilus-a uz terapiju rehidratacije oralnim rastvorima soli i odgovarajuću ishranu, koju preporučuje SZO za liječenje akutne diareje. Studija je pokazala da je upotrebom

preparata Lactobacillus Acidophilusa smanjeno ukupno trajanje dijareje, smanjenje vremena do nastanka čvrstih stolica odnosno prestanka formiranja vodenastih stolica, za pacijente koji su bili pozitivni na rotavirus. [4] Stoga se ProBioVision KIDS preporučuje u stanjima akutne diareje, za normalizaciju crijevne flore tokom uzimanja antibiotika te za olakšanje kolika kod novorođenčadi. Preparat je takođe upakovan u kesice, čiji se sadržaj doda u pripremljenu bebi-formulu, a primjenjuje se jednom dnevno. ProBioVision Acute je posebno formulisan preparat koji sadrži tindalizovane bakterije: Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus casei I Streptococcus Thermophilus. Tindalizovane bakterije su vrućinom ubijene bakterije mliječne kiseline koje ipak, iako ovako tretirane, ispoljavaju svoje antagonističko dejstvo na patogene mikroorganizme veizivanjem za mukozne ćelije crijeva i povećavanjem imunološke aktivnosti u crijevima. Trogodišnja studija koja je upoređivala efekte tindalizovane bakterije Lactobacillus acidophilus, placeba i loperamida, sprovedena na djeci uzrasta od jednog mejseca do 4 godine je dokazala pozitivne efekte pri liječenju dijareje tindalizovanim Lactobacillus acidophilus-om kao i jednaku efikasnost kao I upotreba loperamida. ProBioVision Acute se preporučuje za upotrebu kod odraslih osoba, djece I beba starijih od 3 mjeseca. [5] Literatura: 1. Joint FAO/WHO Expert Consultation on Evaluation of Health and Nutritional Properties of Probiotics in Food Including Powder Milk with Live Lactic Acid Bacteria, October 2001 2. Boyanova L, Mitov I. Coadministration of probiotics with antibiotics: why, when and for how long? Expert Rev. Anti Infect. Ther. 10(4), 407–409 (2012) 3. Clinical Case Study–Multispecies Probiotic Supplement Minimizes Symptoms of Irritable Bowel Syndrome, US Gastroenterology & Hepatology Review, 2011;7(1) 4. Clinical Evaluation of the Addition of Lyophilized, Heat-Killed Lactobacillus acidophilus LB to Oral Rehydration Therapy in the Treatment of Acute Diarrhea in Children, Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition:Volume 30(1)January 2000 5. Boulloche J, et al. Management of acute diarrhoea in infants and young children: controlled study of the antidiarrhoeal efficacy of killed L. acidophilus (LB strain) versus a placebo and a reference drug (loperamide). Ann Pediatr 1994;41:457-63

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Za vreme praznika

Kako izbeći debljanje

okom praznika većina ljudi dobije na težini. Stručnjaci kažu da je moguće uživati u omiljenoj hrani i piću i bez debljanja. Odaberite namirnice koje su pune vlakana i proteina, kao što su: • salate (umesto hleba), • zobeni keksići (umesto kolača), • prženi orasi (umesto čipsa), • pileća prsa (umesto salame) • ribu i druge morske plodove (umesto suvomesnatih proizvoda). Pokušajte osluškivati glad i sitost. To će sprečiti mučnine uzrokovane prejedanjem. Odaberite manji tanjir i tako ćete uneti manje hrane u organizam. Pokušajte izbeći repete i osluškuje svoje potrebe za hranom. Zapisujte sve što pojedete ili koristite neku od brojnih aplikacija za izračun kalorija. Istraživanja pokazuju da je to jedan od najboljih načina samokontrole kada je u pitanju unos namirnica. Šetajte i bavite se nekom fizičkom aktivnošću. Imajte na umu da ležanje na kauču ne troši kalorije. Izbegavajte slatka bezalkoholna pića i prekomernu konzumaciju alkohola. Ako ne možete izbeći alkohol, odaberite pića mešana s mineralnom vodom, a između svakog pića popijte čašu obične vode. Na kraju praznika ćete možda, ipak, imati koji kilogram viška, ali brzo ćete ga istopiti kada se vratite na normalnu prehranu. U to vreme možete sebi priuštiti i pokoju nepoželjnu kaloriju, ali pripazite na količinu i učestalost unosa. Čišćenje i detoksikacija tela podstaći će vaš imunološki sistem i pomoći će vam da ostanete zdravi tokom svih ovih praznika. Većina ljudi je upoznata sa osnovama detoksikacije koje uključuju zdrave sokove, smoothije, velike količine vode i zdravu prehranu. Iako zvuči jednostavno, većina ima proble-

Priprema: Jelena Broćilović

ma sa održavanjem plana i rasporeda zdrave prehrane. U nastavku donosimo detoksikacioni program kojeg se svi mogu pridržavati. Neophodno je sprovesti neku vrstu detoksikacije pre praznika i slava ili nekih dogođaja za koje planirate da se malo više opustite u jelu i piću. S provođenjem programa krenite jednu do dve sedmice pre praznika, očistite telo, podstaknite imunološki sistem i pripremite se za povećan unos kalorija. Ako već jedete organsku hranu, ovaj program će vam svakako odgovarati. Pokušajte uključiti što više stvari s popisa i zasigurno ćete se osećati bolje. Osim što ćete pripremiti telo, detoksikacija će vam dati snagu da se nakon praznika što pre vratite u svakodnevicu. Za bolje rezultate ovaj program možete provoditi duže od dve sedmice. Započnite svaki dan jednom do dve čaše vode s prstohvatom morske soli i limunovim sokom. Voda ima presudnu ulogu u detoksikaciji. Pre tuširanja napravite suvi piling tela. Krenite od nogu prema srcu. To će podstaći limfni sistem, ukloniti otpad iz tela, oslobodiće kožu od umrlih ćelija i otvoriti pore. Tokom tuširanja izmenjujte hladnu i toplu vodu u intervalima od 30 sekundi. Tuširanje neka traje najviše pet minuta. Ovaj način tuširanja izvrstan je za podsticanje rada limfnog i jačanje nervnog sistema. Pre upotrebe kozmetike i parfema, pogledajte njihov sastav. Većina ih sadrži toksična svojstva. Za vreme detoksikacije posebno se pridržavajte ovog uputstva i koristite organsku kozmetiku. Ograničite unos kafe na jednu šoljicu dnevno i pobrinite se da je iz organskog uzgoja. Ako imate potrebu za konzumacijom veće količine kofeina, pokušajte ga zameniti čajem od jasmina ili zelenim čajem. Poželjno je konzumirati čajeve bez kofeina. Idealan izbor za vreme detoksikacije je čaj od đumbira i paprene metvice. Za potpunu detoksikaciju potrebno je pripaziti i na prehranu. Jedite organske namirnice. Bi-

rajte kvalitetno voće i povrće, piletinu iz domaćeg uzgoja i divlju ribu. Tokom provođenja programa obratite pažnju na kvalitet, a ne kvantitet namirnica. Izbegavajte gluten, mlečne proizvode, soju i kukuruz. Ove namirnice mogu izazvati zapaljenje i proizvesti sluz u organizmu. Takođe razmislite o uklanjanju svih žitarica iz prehrane za vreme trajanja programa. Iz prehrane u potpunosti eliminišite industrijski šećer. Potrebu za slatkim nadomestite voćem. Takođe pripazite na odabir voćki. Birajte plodove s nižim glikemijskim indeksom: bobičasto voće, jabuke i kruške. Šećer u bilo kojem obliku slabi imunološki sistem. U dnevnu prehranu uključite i zdrave sokove. Napravite ukusan sok od maslačka, repe, đumbira, crvene paprike, belog luka i limuna. Pokušajte izbegavati voćne sokove. Sok možete konzumirati ujutro za doručak ili kao popodnevni međuobrok. Pokrenite se. Izaberite omiljeni oblik kretanja kao što je hodanje, biciklizam, pilates ili joga. Limfni sistem nema pumpu koja bi mu pomogla u uklanjanju otpada, stoga mu moramo pomoći kretanjem. Učlanite se u teretanu ili odaberite brzo hodanje te ga provodite barem 20 minuta dnevno. Usmerite se na dah. Svaki udah i izdah mogu biti oblik detoksikacije. Svaki dan izdvojite najmanje pet minuta za duboko disanje iz dijafragme. Pronađite najudobniji položaj i fokusirajte se na polagano i duboko udisanje i još lakše izdisanje. Osigurajte prehranu bogatu vlaknima. Ako imate problema s probavom, pokušajte je podstaći s lanom i chia semenkama namočenim u jogurtu. Znojenje je izuzetno važno za detoksikaciju, stoga sebi priuštite parnu ili infracrvenu saunu. Krenite ranije na spavanje. Telo se regeneriše dok spavamo stoga je bitno spavati sedam do devet sati. Imajte na umu da se telo najviše oporavlja između 10 sati uveče i dva sata ujutro. Ako imate poteškoće sa spavanjem, isključite sva svetla sat vremena pre spavanja, istuširajte se, popijte čaj i udahni45

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

te nekoliko puta eterično ulje lavande. Takođe, postoji niz biljnih i prehrambenih dodataka koji mogu pomoći pri detoksikaciji. Slobodno ih uvedite u prehranu, ali pre toga proverite njihov izvor i kvalitet. Detoksikacija je najefikasnija dok spavamo jer telo tada obnavlja tkiva. Prema tradicionalnoj kineskoj medicini, jetra predstavlja glavni detoksikacioni organ i najbolje funkcioniše između jedan i tri sata ujutro. Jedan od uslova pravilne detoksikacijue je odlazak na spavanje pre tog vremena. Drugi uslov je dovoljno krvi i telesnih tekućina za proces detoksikacije, tako da telo ne postane preopterećeno štetnim materijama. Pravilna detoksikacija dovodi do zdravog metabolizma i bržeg sagorevanja masti. Postoje određeni čajevi i pića koja možete konzumirati pre spavanja, a pomažu da se detoksikacija odvije u potpunosti.

Napici za detoksikaciju Čaj od kamilice Ovaj čaj je blago gorkog okusa i pomaže jetri pri detoksikaciji. Kamilica smiruje nerve i podstiče san. Ova biljka ima protivzapaljenjsko delovanje, što dodatno pomaže telu u oslobađanju od štetnih materija.

Voda s limunom i đumbirom Limun možete ocediti ili jednostavno dodati kriške limuna u vodu i komadić izrendanog đumbira. Ako koristite parčad limuna s korom, proverite da li su organski uzgojeni kako biste izbegli pesticide. Voda s limunom i đumbirom čisti toksine iz krvi. Najbolje je koristiti toplu vodu jer hladna može izazvati šok za telo i uzeti toplotu iz probavnog sistema. Čaj od ruže Ruža je prekrasna biljka koja je usko povezana s našim srcem i emocijama. Ona osigurava pravilan protok energije 46

kroz jetru i celo tijelo. Olakšava depreSok od paradajza sivna stanja i podstiče san. Ružin čaj Polovinu šolje napunite toplom vodeluje na protok krvi kroz sve organe. dom, a drugu polovinu napunite sokom od paradajza pa dodajte i malo ljutog Čaj od mente sosa ili papričice - bilo čega ljutog što Menta je vrlo korisna biljka jer po- imate u kući. Antioksidativna svojstva ligoduje probavi, smanjuje apetit i po- kopena pomoći će vam i ublažiti tegobe. boljšava kvalitet sna. Jabukovo sirće i so Za slučajeve jakog kašlja i bola u Čaj od zobi Ovaj čaj sadrži visoku vrednost vita- grlu, spremite sebi ovaj napitak sa jamina, minerala i proteina (avenini) koji bukovim sirćetom, koji će eliminisati su korisni za prvu i drugu fazu detok- bakterije. U čašu tople vode dodajte kasikacije. Osim toga, zob smiruje živce šičicu jabukovog sirćeta i kašičicu soli. Grgoljite nekoliko puta dnevno, kad god i uravnotežuje emocije. Treba napomenuti da svaka detok- osetite potrebu. sikacija i mršavljenje zahtevaju dovoljan unos tekućine. To utiče i na rad organa, što je neophodno za kvalitetan san. Pokušajte zaspati do 23 sata i odspavati barem sedam sati jer je to optimalno vreme za detoksikaciju. Promena životnih navika zahteva duže prilagođavanje, stoga ne pokušavajte sve usvojiti preko Melem za bolno grlo noći. Odredite vlastiti ritam i osluškujAko imate problema sa anginom te svoje telo. ili zapaljenjem grla i krajnika, probajte Korisni napici za kašalj napitak koji preporučujemo. Lako se priprema i sigurno će vam doneti olaki grlobolju šanje. U lakšim slučajevima on deluje Virusne i bakterijske infekcije su za samo četiri sata! nerazdvojni pratioci svake zime, a jePotrebno je: dan od glavnih simptoma im je bol u - 80 g samlevenih semenki kima grlu, a kada se u priču ubaci i oslablje- 200 ml vode ni imunitet, nije nikakvo čudo što ovih - 1 kašika konjaka ili vinjaka. dana baš haraju! Način pripreme: Kako grlobolji izuzetno prija suva Mlevene semenke kima prelijte vosredina, važno je da unosite što više dom pa kuvajte 15 minuta. Dobićete gutečnosti - vode,supe i čajeva. Time stu masu, koja liči na talog kafe. Prose stvara neprijatna klima za viruse cedite je pa dodajte 50 ml vode i prokoji vole suve i hladnije uslove. A po- kuvajte još dva do tri minuta. red ova tri napitka, postoje i narodni Sklonite šerpicu sa vatre i dodajte lekovi koji, takođe efikasno, pomažu u konjak. Vaš napitak je spreman! situacijama grlobolje. Primena: Na svakih pola sata pijte po jednu Slana voda supenu kašiku. Mešavina tople vode i soli umiriće Za dva sata bol u grlu će polako nadraženo grlo i razbiti naslage šlaj- nestajati i biće vam sve lakše da guma, a uz to dokazano ubija bakterije u tate. Posle četiri sata ćete se osećati grlu. Sve što treba da uradite jeste da dosta bolje. Ukoliko imate ozbiljniji problem, u čašu tople vode sipate pola kašičice soli i to grgoljite. Ponavljajte postupak možete da pijete ovaj napitak i duže od toga. Preporučuje se svima koji su na svaka tri sata. podložni prehladama i često imaju upaljeno grlo i anginu. Soda bikarbona Slana voda se mnogo češće koristi, ali možete probati i verziju sa sodom bikarbonom. I ona ubija bakterije, a sprečava rast i razvoj gljivica. Čaši tople vode dodajte četvrtinu kašičice sode bikarbone i osminu kašičice soli. Kao i u prvom receptu, grgoljite na svaka tri sata.

Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

rži b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

si a l uk

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti



sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)



542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com

PRI R O D A I

Z D R AV L J E

ivimo u 21. veku, u kome klasična medicina i dalje nema odgovor za mnoge teške bolesti. Uglavnom se radi na konstatovanju i lečenju već nastale bolesti, ali retko se konvencionalna medicina bavi uzrokom, tj. pitanjem: “Zašto se bolest pojavila?”, a još manje da bi se bolest predupredila da se očuva zdravlje. Kvantnom medicinom možemo zabeležiti promene koje se javljaju unutar našeg tela, a još ne daju simptome; takođe se može konstatovati već nastalo oboljenje, a možemo videti i razlog nastale bolesti. Jedna od najvećih prednosti korišćenja e-lybra sistema jeste utvrđivanje genetske predispozicije za razvoj budućih bolesti, znači detektovati promenu pre nego što se ona pojavi. Takođe, psihološke i mentalne promene čiji se razvoj može zabeležiti, analizirati i detaljno pokazati u korelaciji sa naslednim faktorima ili pak njihov uticaj na telesne tegobe jeste velika prednost ove metode i e-lybra sistema. Biorezonantna terapija koristi elektromagnetne frekvencijske obrasce prikupljene iz tela koje analizira i ispravlja s ciljem da organizam vrati u stanje biološkog balansa. Ljudski organizam emituje elektromagnetne talase koji su odraz biohemijskih procesa i odvijaju se u svakoj ćeliji u telu. Ćelije, tkiva i organi komuniciraju među sobom informacijom pomoću elektromagnetnih talasa, informišući sve ćelije i organe o svom stanju. Kada se beleži na nivou molekularnih promena u ćeliji, tada se menja frekvencija koju sistem e-lybra odmah detektuje i ispravlja. Koristeći kvantnu medicinu uz pomoć sistema e-lybra u stanju smo da dijagnostikujemo nasta-

Upoznajte medicinu budućnosti

Kvantna medicina

lu bolest, ali i da uočimo predispoziciju za nastanak nekog oboljenja kako bismo na vreme reagovali. E-lybra predstavlja bezbolan vid lečenja, jer istovremeno šalje adekvatnu terapiju u vidu frekvencija, informativnih talasa kojima vraća telo u biološki balans. U biorezonantnom sistemu koji koristimo u nasoj ordinaciji “Quantum One”, u bazi kompjuterskog programa nalaze se 222 kategorije sa preko 360 000 informacija, tj. biorezonantnih obrazaca koji se koriste u kreiranju sveobuhvatnog profila, statusa tela. Sistem zatim koristi ovaj profil za analizu detaljnih informacija koje zatim koriguje i vraća tako ispravljene nazad i započinje proces “bioregulatorne ravnoteže”, tj. lečenja. Sve informacije koje se nalaze u analizi su sačuvane u bazi podataka koja se formira kao jedinstvena za svakog pacijen-

Kvantna medicina je jedan fokusirani set terapijskih i dijagnostičkih metoda koji se temelje na interakcijama niskoenergetskih (kvantnih) doza ekološki čistih elektromagnetnih zračenja sa informatičko-energetskim strukturama organizma. Cilj kvantne medicine je obnavljanje homeostaze na informacionom, energetskom i somatskom (strukturnom) nivou. Suština (bit) kvantne dijagnostike je pronalazak uzroka promena u organizmu s ciljem preporuka za pravilnu metodu oporavka, a bit kvantne terapije je podsticanje vlastite vitalne energije za samooporavak organizma pomoću delovanja prirodnog zračenja male snage na koje je čovek navikao tokom evolucije. Svrha kvantne medicine je vrlo plemenita: ne lečiti bolest, već harmonizovati odnos “čovek - priroda” pomoću prirodnih metoda i načina. Kvantna medicina predstavlja hrabar pokušaj da se živi organizam vrati u normalni prirodni elektromagnetni sistem u kojem se i pojavio život na Zemlji i iz kojeg je savremeni čovek bio tragično

Doktorka Radojka Prelević radi kao lekar kvantne medicine u Mančesteru, gde živi 25 godina, ali u Beogradu ima ordinaciju “Quantum One”, gde prima pacijente jednom mesečno. Aktivan je član Kraljevskog društva lekara Velike Britanije, član je Britanskog udruženja alternativne medicine, član je Kineskog medicinskog instituta u Londonu (završila i akupunkturu), Britanskog udruženja energetske medicine, a budući da poslednjih godina radi i u Beogradu, član je Srpske lekarske komore, Udruženja akupunkture i Kvantne medicine pri Srpskom lekarskom društvu.

i brutalno izvađen zahvaljujući izmišljenim generisanim tehnološkim uslovima moderne civilizacije. Istočna medicina kaže da se svaka jedinica Svemira (od najsitnije čestice do zvezdanog diva) neće razboleti i, štaviše, umreti dok se njeni informaciono-energetski procesi koji se u njoj razvijaju nalaze u strogom skladu sa sličnim procesima koji se odvijaju u svemiru. U današnje vreme traje zapanjujuća tehnološka eksplozija, što je rezultovalo pojavom većeg broja visokotehnoloških izuma: mobitela, televizora, računara, radarskih sistema, automobila, itd. Sva ta čuda su učinila naš život zaista čarobnim i prisilila nas da zaboravimo da magnetno polje, koje samo po sebi grubo, narušava normalnu elektromagnetnu okolinu našeg doma i direktno utiče na naš imuni sistem koji se tokom biološke evolucije nikada pre nije suočio s takvom količinom elektromagnetnih faktora i stoga ne zna kako treba reagovati! Imunološkom sistemu je potrebno duže vremena da bi se navikao na pojavu novog faktora i

ta i može joj se pristupiti pri sledećem ponovnom tretmanu ili u procesu daljinskog biološkog tretmana. Svi korektivni biorezonantni obrasci se automatski programiraju u biorezonantnu kapsulu koja se drži pored tela i tako postiže terapijski efekat u trajanju 24 sata sedam dana u nedelji.

Dijagnostička procedura sa terapijom koja se odmah nadovezuje traje ukupno 120 minuta. Pred početak terapije uzima se biološki uzorak, a to je najčešće malo kose, kako bi se dobila informacija o vašem DNK-u, a istovremeno se stavlja u aparat jedan mikročip gde se čitava terapija snima pa je kao takvu ponesete sa sobom.

naučio da pravilno reaguje. I zato svu ovu situaciju neuro-imuno-endokrini kompleks organizam usvaja kao kontinuirani stres koji je postao norma našeg života! Stanje stalnog napona brzo dovodi bilo koji sistem organizma do stanja kompletne potrošnje. Međutim, imuni sistem ne sme odmah koristiti sve svoje (ponekad i zadnje!) resurse, jer treba imati i zalihe “za crne dane”. Uz pomoć kvantne terapije, tretman za tretmanom, korak po korak, organizam obnavlja svoju jedinstvenu univerzalnu prirodnu apoteku, svoj ogromni borbeni potencijal, svoju sposobnost za popravku i samoizlečenje! Kvantna terapija blagotvorno deluje na somatske (telesne, materijalne), strukture organizma: aktivira tonus imunog sistema, stimuliše procese mikrocirkulacije, normalizuje metabolizam, snižava nivo endogene intoksikacije i otklanja stres. Ako uz to bolesnik koristi lekovite i energetske prirodne preparate stare Istočne medicine do kompletnog isceljivanja dolazi brže, efikasnije i lakše....

PRIRODA I

Z D R AV L J E

Kontakt: Milutina Milankovića 1 Radno vreme: pon-pet od 10:00 -18:00 011/ 6144-714; 060 / 47-55-714; 065 / 47-55-714

www.quantumone.org quantumone1@gmail.com

Prednosti kvantne medicine: Neinvazivna metoda • Bez štetnog delovanja na ljudski organizam • Primenjiva individualno bez kontraindikacija prema starosnoj dobi ili polu • Visoki stepen sigurnosti • Izbegnuta mogućnost “greške terapeuta” jer je potpuno kompjuterizovana visoko precizna tehnologija • Automatsko beleženje svih analiziranih podataka i terapeutskih parametara • Neograničene mogućnosti primene u terapijske svrhe

Baza podataka sadrži 330.000 informacija koje su raspoređene u 222 kategorije. Klasifikacija je napravjena radi preglednosti i sistematizacije u radu; npr. jedna kategorija sadrži sve kosti u našem telu, druga kategorija sadrži mišiće itd. Ali iskusan lekar može da koristi svoje znanje i kombinuje u svom radu bilo koju kategoriju kada sumnja da je potrebno odvojiti problem u nekom organu, delu tela ili tkivu, npr. Ako je problem lociran na zglobu kolena, može se tražiti informacija koja se odnosi na kosti, na mišiće, na zglobnu kapsulu, na ligamente, tetive, krvne sudove, nervna vlakna, itd. koji imaju u tom kolenu značaja da budu pregledani. Ako se posumnja da je u pitanju infekcija, lekar može da traži u kategorijima patoloških bakterija, virusa, parazita itd… koje nude ukupno za pretragu bazu od 11.500 bakterija ili pak 780 parazita, oko 2.800 virusa, 424 kancer markera, nešto manje od 5000 enzima, više od 780 hormona. Kod odabiranja adekvatne terapije na raspolaganju su svi farmaceutski registrovani preparati, lekovi po generičkom nazivu klasifikovani, a isto tako i herbalna medicina, kineska, indijska, japanska, tibetanska, homeopatska ili bilo koja druga vrsta priznate herbalne terapije koja se može koristiti u procesu izlečenja. Naš sistem e-lybra spada u najsavremenije aparate iz ove oblasti u svetu. • Potpuno kompjuterizovan sa velikom bazom podataka; • Prikaz detaljnih informacija o stanju u kojem se može nalaziti vaše telo; • Daljinska terapija preko microchipa; • Može da otkrije preko 11.500 bakterija, nekoliko stotina parazita i hiljade virusa; • Detektuje 424 tumor markera Već 25 godina postojimo na tržištu Engleske i 48 zemalja širom sveta kao vodeći u oblasti kvantne medicine. Aparat već neko vreme uspešno se koristi u BiH (Tuzla, Prijedor u RS), u Srbiji (Niš, Novi Sad, Beogradu).

R&B Healthwise Ltd, UK - Zvanični distributer za Balkan dr.rada@btconnect.com; Tel:+447966016586; 1625533559 Vršimo obuku (edukaciju lekara) za rad sa e-lybra uz izdavanje sertifikata validnog u svim evropskim zemljama 49

UDRUŽENJE ENDOKRINOLOGA I DIJABETOLOGA REPUBLIKE SRPSKE

2. KONGRES ENDOKRINOLOGA I DIJABETOLOGA REPUBLIKE SRPSKE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM

АSSOCIATION OF ENDOCRINOLOGISTS AND DIABETOLOGISTS OF REPUBLIC OF SRPSKA

2nd ENDOCRINOLOGY AND DIABETOLOGY CONGRESS OF REPUBLIC OF SRPSKA WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION

www.uedrs.org

Banja Luka, Banski dvor, 09-12.03.2017. Glavne teme kongresa: 1. Dijagnostika i terapija dijabetesa tipa 1 2. Dijagnostika i terapija dijabetesa tipa 2 3. Dijabetes, komplikacije i komorbiditeti 4. Prevencija i liječenje gojaznosti

5. Bolesti hipofiza i nadbubrežnih žlijezda 6. Oboljenja štitne i paraštitne žlijezde 7. Endokrine bolesti tokom trudnoće 8. Reproduktivna endokrinologija i osteoporoza

Kongres se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

Glavni organizator Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske

Koorganizatori Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci Univerzitetski klinički centar Republike Srpske

Tehnički organizator: Sky2travel company, http://www.sky2travel.net

ZDRAVSTVO - SRBIJA Predstavljamo:

Institut za transfuziju krvi Srbije Pripremio: Radenko-Rade Karalić Foto: Momir-Moša Marušić

edna od malobrojnih zdravstvenih ustanova za koju svi znaju ne samo u Beogradu, već i u celoj Srbiji a i šire, je Institut za transfuziju krvi Srbije. Ova po mnogo čemu jedinstvena i specifična zdravstvena ustanova već više od sedam decenija ostaje dosledna, iznad svega, svojoj humanoj misiji. Razgovor o Institutu, za časopis „Medici.com“ sa v.d. direktorom dr sc. med. Gradimirom Bogdanovićem vodio je Radenko-Rade Karalić. Institut za transfuziju krvi Srbije je jedna od izuzetno značajnih ustanova za zdravstveni sistem Srbije. Kako je izgledao taj početak pre 72 godine? Institut za transfuziju krvi Srbije osnovan je kao Zavod za transfuziju krvi 24.10.1944. godine, znači pre nepune 73 godine. Osnivanje preteče Zavoda za transfuziju krvi Srbije je bilo 1934. kao deo Hirurškog odeljenja Državne bolnice u Beogradu -1934. (prva organizovana služba davanja krvi u Srbiji). Kada je Centralni higijenski zavod oformljen 1936. godine, formiran je i Odsek za transfuziju krvi i kontrolu davalaca pri toj ustanovi. Posle rata, 24.10.1944. godine, Zavod za transfuziju krvi počeo je da radi kao Savezna vojna ustanova, a sledeće,1945. kao Savezna civilna ustanova. Kada je 1951. obavljeno preseljenje Zavoda u Ul. svetog Save br. 39, započeto je s organizovanim prikupljanjem krvi od neplaćenih, dobrovoljnih davalaca u saradnji sa Crvenim krstom Jugoslavije i rutinsko testiranje Rh sistema krvnih grupa, kao i rutinsko izvođenje testova kompatibilnosti i testiranje krvi davalaca na sifilis. 1954. U Zavodu su prvi put proizvedeni stabilni krvni produkti - albumin i gamaglobulin iz krvi davalaca. Frakcionisanje plazme postoji 52

Dr sc. med. Gradimir Bogdanović, v.d. direkora Instituta Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Specijalizaciju iz transfuziologije završio 1985. godine. Od 1981. godine do danas radi u Institutu za transfuziju krvi Srbije. Godine 1987. boravio na usavršavanju iz transplantacije kostne srži u Peskari (Italija) u Nacionalnom transplantacionom centru za autolognu transplantaciju, a 1989. godine u Univerzitetskoj klinici u Kelnu, kod prof. Borberga na usavršavanju u terapijskim hemafereznim postupcima i LDL aferezi. Godine 1993. bio na usavršavanju za alogenu i autolognu transplantaciju matične ćelije hematopoeze iz periferne krvi u Trstu, kod prof. Andoline. U periodu od 1987. do 2001. godine uradio afereznim postupkom veliki broj postupaka izdvajanja matične ćelije hematopoeze. Odbranio doktorsku disertaciju iz transfuziologije 1990. godine, a 1992. postao naučni saradnik Medicinskog fakulteta u Beogradu. Godine 2004. reizborom, izabran kao naučni saradnik Medicinskog fakulteta. Od 2001. do 2004. godine bio predstavnik Srbije u Savetu Evrope za transfuziologiju. Od 2011. vanredni profesor Evropskog univerziteta u Beogradu. Napisao više od 50 stručnih i naučnih radova kao autor i koautor iz oblasti transfuziologije, objavljenih u međunarodnim i domaćim monografijama i časopisima od međunarodnog značaja. Urednik poglavlja o transfuziologiji udžbenika za hematologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu 2012. godine. Od 2001. do 2015. bio šef Katedre za poslediplomsku nastavu iz transfuziologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Stalni predavač na poslediplomskoj nastavi za transfuziologiju, kliničku hematologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Mentor mnogim kandidatima za magisterijum, užu specijalizaciju, akademsku specijalizaciju, specijalizaciju i doktorat. Predavač i koordinator Evropske škole za transfuziologiju. Član MENSA Srbije. Dobitnik prestižne nagrade „Zaslužni građanin Zemuna“ za poseban doprinos u zdravstvu sa medaljom. Od jula 2015. godine v.d. direktora Instituta za transfuziju krvi Srbije.

i danas. Godine 1960. je ustanovljena specijalizacija iz transfuziologije. Centar za hemofiliju je formiran 1963. godine, a 1970. se počelo s rutinskim testiranjem davalaca na hepatitis B virusa. Godine 1972. formirana je laboratorija za HLA tipizaciju tkiva, a 1981. započelo se sa donorskim i terapijskim citaferezama i terapijskim izmenama plazme. Urgentni centar je otvoren 1987. pa je u tadašnjem Zavodu za transfuziju krvi otvoreno Odeljenje za kliničku transfuziologiju. Tada se počelo i sa rutinskim testiranjem davalaca krvi na HIV-virus, SIDA. S obaveznim testiranjem davalaca krvi na HCV (hepatitis C virus) počelo se 1994. godine, a 2003. formirana je PCR laboratorija u okviru Odeljenja za HLA tipizaciju tkiva. Gde je Institut danas kao visokospecijalizovana naučnoistraživačka i nastavna zdravstvena ustanova, referentna za oblast transfuziologije? Danas, Institut za transfuziju krvi Srbije ima sedam službi za: prikupljanje krvi, testiranje, proizvodnju produkata od krvi i dijagnostičkih sredstava, prikupljanje krvi i komponenata krvi, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, kliničku transfuziologiju, terapijsku i drugu dijagnostiku, kliničku transfuziologiju, terapijske usluge i distribuciju krvi i produkata od krvi, obezbeđenje i kontrolu kvaliteta, ekonomsko-finansijske, tehničke i druge poslove, naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost. U svakoj službi su organizovana specijalizovana odeljenja koja se bave motivacijom davalaca i prikupljanjem krvi i krvnih produkata, laboratorijskom dijagnostikom, proizvodnjom lekova iz krvne plazme, kliničkom transfuzijom, koja 365 dana

Z D R AV S T V O - S R B I J A

u godini, 24 sata dnevno, bez prekida snabdeva mnoge kliničko-bolničke centre u Beogradu i Klinički centar Srbije neophodnim krvnim komponentama, radeći najzahtevije transfuziološke pretransfuzione testove. Poslednjih godina proširuje se i upotpunjuje registar dobrovoljnih davalaca trombocita afereznim postupcima, a uvedeno je i dodatno molekularno testiranje. U cilju usaglašavanja sa zakonskim aktima, prateći savremene tendencije testiranja dobrovoljnih davalaca krvi, uveden je automatski način testiranja nabavkom najsavremenijih aparata za tu namenu. Od osnivanja do danas, Institut je prikupio, procesirao, testirao i distribuisao preko 2,5 miliona jedinica krvi, obavio preko 50 miliona laboratorijskih analiza i frakcionisao više od 500 tona ljudske plazme. Koliko imate zaposlenih i kakva je struktura? S obzirom na specifičnosti vaše ustanove, rad ekipa na terenu i ostalo, pored medicinskog kadra, u

odnosu na druge zdravstvene ustanove, potreban je veći broj nemedicinskog osoblja? Tačno. Imamo ukupno 356 zaposlenih, od čega 225 medicinskog osoblja i 133 pratećeg. Medicinsko osoblje čine 53 lekara ( osam doktora nauka, šest magistara i 11 primarijusa), šest farmaceuta, zdravstvenih saradnika sa visokom spremom 11, a 155 su viši medicinski tehničari i medicinski tehničari. Prateće osoblje je različite kvalifikacione strukture od polukvalifikovanih pa sve do visoke stručne spreme zbog, kako ste upravo i Vi rekli, specifičnosti naše ustanove.

Odeljenje za aferezno prikupljanje trombocita

Pored te osnovne delatnosti sa davaocima krvi, koja beleži vidan napredak, da li se može danas govoriti i o ostalim delatnostima Instituta u istom svetlu? Aktivnosti u ostalim delatnostima Instituta se sprovode kroz kliničku transfuziologiju, laboratorijsku dijagnostiku, proizvodnju test-reagenasa, obrazovne delatnosti i izdavačku delatnost. Mr. sc. dr Milica Jovičić, načelnik Odeljenja za testiranje krvi davalaca, pokazuje aparat za automatsko održavanje krvnih grupa dobrovoljnih davalaca

Institut je uključen i u najteže terapijske postupke lečenja hematoloških, neuroloških i drugih bolesnika. Odeljenje za tipizaciju tkiva neprekidno je organizovano za ispitivanja kompatibilnosti u cilju transplantacija tkiva i organa. Pred kraj godine proširen je obim rada ovog odeljenja prema zahtevima EFI (Evropske federacije za imunogenetiku) laboratorije za HLA, što je na neki način doprinelo ulasku Srbije u Eurotransplant. Svi komplikovaniji problemi vezani za hemostazu i trombofiliju, kao i imunohemijska ispitivanja, takođe se brzo i stručno završavaju u Institutu za transfuziju krvi Srbije. Oslonac u ovoj oblasti je svakako znanje i stručnost dr sc. med. Olivere Savić, koja je i pomoćnik direktora za medicinsku delatnost. Institut se više od dve decenije bavi organizovanjem nastave na Medicinskom fakultetu u Beogradu u okviru poslediplomskog usavršavanja (specijalizacije, subspecijalizacije, akademske specijalizacije i dr). Posebnu pažnju edukaciji medicinskog osoblja, kao i stalnim akreditacijama internih i eksternih kurseva, posvećuje NS dr sc. med. Mirjana Kovač, pomoćnik direktora za naučnoistraživački rad. Da li je prošla godina bila drugačija nego ranije? Godine 2016. Institut za transfuziju krvi Srbije prikupio je preko 64000 jedinica krvi dobrovoljnih davalaca , kao i preko 2000 jedinica trombocita afereznim načinom prikupljanja od davalaca koji su omogućili lečenje najtežih onkohematoloških bolesnika. Na svim poljima rada, zaposleni Instituta su se u protekloj godini istakli svojim doprinosom šireći tako ugled naše ustanove. Zahvaljujući razumevanju i podršci koju nam je dao ministar zdravlja ass. dr Zlatibor Lončar, posle dužeg vremena zaposleno je za stalno čak sedam lekara, kao i prepoznavanje značaja i uloge Instituta za transfuziju krvi Srbije u obezbeđivanju najsavremenije transfuziološke terapije za najteže bolesnike. Dobijena je i najnovija oprema za automatsko određivanje krvnih grupa davalaca, povećan je i broj nenamenskih davalaca afereznih trombocita, tako da korišćenjem najsavremenijih aparata, broj urađenih trombocitafereza se približio broju od 2000. Takođe, saradnja sa Kliničkim centrom, Urgentnim centrom (pre svega velikim pregalaštvom direktora dr Marka Ercegovca i pomoćnika dr Duška Jovanovića i svih zaposlenih) funkcioniše na najbolji način. 53

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Zaposleni ’’Hemofarma’’

Dr sc. med. G. Bogdanović u razgovoru sa R. Karalićem

Priznanje za izuzetan doprinos razvijanju kulture davanja krvi i transfuzione medicine u Srbiji Institut je, na svečanom prijemu u Skupštini grada, dodelio ass. dr sc. med. Zlatiboru Lončaru, ministru zdravlja u Vladi Republike Srbije, a posebna priznanja za doprinos u promociji dobrovoljnog davanja krvi među zdravstvenim radnicima ass. dr sc. med. Marku Ercegovcu, direktoru Urgentnog centra KCS, i prim. dr Dušanu Jovanoviću, zameniku direktora Urgentnog centra KCS. Malo je poznato da se Institut, pored osnovnih delatnosti, vrlo uspešno bavi i osobenim delatnostima. Koje su to delatnosti? Bavimo se formiranjem i ažuriranjem: Registra obolelih od urođenih koagulopatija (Centar za hemofiliju), liste čekanja za kadaveričnu transplataciju (Centar za TT), i registra davalaca koštane srži. Takođe se bavimo sistemskim izvođenjem imunohematoloških analiza (referalni Centar za imunohematološke analize) i veštačenjem spornog očinstva. U toku 2016. godine urađeno je preko 800 terapijskih afereza kod najtežih neuroloških, hematoloških i hepatoloških bolesnika. Šta su izazovi za Vas i Institut za transfuziju krvi u ovoj i narednim godinama? Poseban izazov predstavlja implementacija novog zakona o transfuzijskoj medicini. S pripremom za to se krenulo još prošle godine, ali pravi koraci predstoje u ovoj. Želja nam je da se transfuziološka služba ravnomerno i jednako razvija u celoj Srbiji. U tom cilju ćemo sve naše znanje i ugled, koji smo širili u Evropi i svetu i koji je evidentno pri54

sutan danas, pozivanjem da prenosimo naša znanja u zemljama u okruženju, preneti na mlade, na kadar koji će nastaviti naš rad. Iza Vas je gotovo 36 godina rada u Institutu.Kakav je to put kojim ste prošli? Od 1981. godine, kada sam počeo da radim u Institutu, do danas, ostao sam privržen kliničkoj transfuziologiji i lečenju najtežih bolesnika. U protekle tri i po decenije uradio sam blizu 15 000 terapijskih izmena plazmi, belih krvnih ćelija i trombocita. Kako je napredovala svetska medicina, tako smo i mi svoja iskustva i znanje unapređivali i napredovali. U tome sam dao svoj lični doprinos spuštajući procenat smrtnosti kod nekih najtežih bolesti kao što su: trombotična trombocitopenijska purpura, akutni poliradikulitis i drugo. Naravno, sve to je posledica višegodišnje saradnje sa velikim brojem izuzetnih kolega i koleginica na Klinici za neurologiju, Urgentnom centru, klinikama za hematologiju i hepatologiju. Prvi u svetu smo uradili imunomodulaciju kod pacijentkinje sa miastenijom gravis 1993. godine sa kompletnom remisijom . Neophodno je pomenuti izuzetne stručnjake koji su, pored mene, tada bili uključeni u taj poduhvat: profesor Slobodan Apostolski, profesor Milica Čolović, profesor Gradimir Janković, profesor Marino Andolina, dr Radosav Tomašević i drugi. Poslednjih godina preneo sam svoje iskustvo i znanje mlađim lekarima Instituta, tako da su oni nastavili dalje ono što sam godinama negovao: dostojanstvo pacijenta, bezrezervno poštovanje i uvažavanje kolega kliničara, požrtvovanje za svakog pacijenta i kada je naizgled izgubljena bitka.

U akciji dobrovoljnog davanja krvi

eograd, 26. januar 2017. - Zaposleni kompanije ‘’Hemofarm’’ AD i ‘’Hemofarm’’ fondacije masovno su se odazvali pozivu nadležnih zdravstvenih institucija i dobrovoljno dali krv. Krv za pacijente koji čekaju operacije dali su zaposleni iz beogradske, vršačke i šabačke centrale ‘’Hemofarma’’.

‘’Teško je ostati neosetljiv na brojne životne izazove sa kojima se suočava ogroman broj ljudi oko nas, a današnje veme je, čini mi se više nego ikad, veliki test za humanost. Naš fokus usmeren je na zdravlje, ali i van našeg poslovnog opredeljenja trudimo se da budemo dobri sugrađani i kolege i ispunimo ličnu misiju humanosti. Kad se pozivu na dobrovoljno davanje krvi odazovu brojni zaposleni u tri grada gde ‘Hemofarm’ posluje, ni moj primer ne sme da bude drugačiji. Zato sam ovde da podržim dobrovoljno davalaštvo i humanu inicijativu ljudi sa kojima radim’’, izjavila je Sanda Savić. ‘’Hemofarm’’, kao najveća farmaceutska kompanija u regionu, već dugi niz godina ima veoma aktivne sekcije dobrovoljnih davalaca krvi, a po potrebi se u alarmantnim situacijama odaziva na pozive nadležnih institucija za transfuziju.

nstitut za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu uskoro će obeležiti 100 godina postojanja. Tim povodom zamolili smo za razgovor šefa Katedre Instituta za anatomiju, profesora Medicinskog fakulteta prof. dr Lasla Puškaša. Institut za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, osnovan je 1920. godine, a prvo predavanje u Kapetan Mišinom zdanju je održao profesor Niko Miljanić. Za skoro jedan vek postojanja Anatomski institut je dao dragoceni doprinos nauci Srbije. Profesore Puškaš, kako je Institut za anatomiju počeo rad? Osnivači Instituta za anatomiju su bili Srbi, koji su bili na školovanju u Francuskoj. U to vreme u Francuskoj se školovala plejada ljudi iz Srbije iz svih naučnih oblasti pa i medicine, naravno. To su čuveni hirurg iz Pariza dr Niko Miljanić, dr Branko Šljivić, Siniša Radojević. Na inicijativu Milana Jovanovića- Batuta, oni su osnovali 1920. godine Institut za anatomiju, što je i potonji početak Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ugledni Institut za anatomiju smešten je u zgradi koja je izgrađena 1926. godine zahvaljujući pionirima srpske medicine. Današnji stručnjaci Instituta predaju na najuglednijim stranim univerzitetima i objavljuju radove u najpoznatijim stručnim časopisima. Kako je izgledao rad u početku? Prva faza Instituta traje do 1941. godine i tada je zabeležen veliki napredak. Druga faza traje do sredine osamdesetih godina kada je Institut stagnirao i bio prelazno mesto odakle se išlo dalje i treća faza razvoja Instituta traje od devedesetih do danas. Profesori Marinković i Malobabić su dali novi uzlet Institutu. U istoriji anatomije značajno mesto zauzima – Galen, lekar i filozof Starog Rima iz 2 veka nove ere? Galen je jedan od prvih realnih anatoma, koji je svoje prvo delo o anatomiji napisao u svojoj 16.godini, a inače bio je i lekar, lečio je vinom. Ogranak farmacije dobio je ime po Galenu, Galenska medicina - što znači lečenje tečnostima. Što se tiče centralnog nervnog sistema Hipokrat je smestio SVEST u mozak, što je bilo epohalno otkriće za to vreme pre više od 2000 godina. Procvat anatomije počinje u 16. veku, kada je crkva dozvolila da se otvori i analizira ljudsko telo.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Razgovor sa prof. dr Laslom Puškašem

Vek srpske anatomije Pripremili: Marko Radoš i Dario Mirović

Prof. dr Laslo Puškaš, rođeni Beograđanin, završio je Medicinski fakultet u Beogradu i doktorirao 1991. godine u oblasti neuroanatomije čoveka sa temom „Morfologija, topografija i citoarhitektonika lobulus parietalis inferior-a“. Profesor Puškaš se usavršavo u naučnim centrima u Vašingtonu - Bethesda, Georgtown University, Budimpešti, Mastrihtu, Bariju, Pečuju i Sankt Peterburgu. Mentor mu je bio dr Mikloš Palkovits, čuveni anatomista, endokrinolog i neurolog, poznat u svetu po otkriću - punch tehnike mozga. Autor je samostalno, ili sa kolegama, više knjiga i udžbenika iz oblasti anatomije. Govori četiri jezika. Oženjen je i ima kćerku. Supruga Dijana je lekar i profesor, a 21-godišnja kćerka Andrea student.

Koliko je napredovala anatomija? Zahvaljujući napretku tehnologije, nanotehnologije pre svega, savremena anatomija se spustila na subcelularni nivo. Sada možemo detaljno da posmatramo kako mozak funkcioniše i razvojni deo anatomije, kako se razvija nervna srtruktura. Očekuje se da će za 20 godina biti moguće da se zamene pojedini organi i to tako što se uzme ćelija od davaoca i od nje kultuviše novi organ, jetra recimo, znači od autentične ćelije davaoca dobija se novi organ. To je suština anatomije. Da bi neko mogao da obavlja i proste i složene operacije mora da se zna bazična anatomija. Sada je napredovala plastična hirurgija zahvaljujući anatomskim znanjima. Sada je moguće premestiti deo mišića sa noge na leđa, to je komplikovan zahvat, ali posle šest meseci do godine dana, pacijent se oporavlja. Na VMA, u Beogradu, stručnjaci se uspešno bave vaskularnom hirurgijom stopala. Kakva je anatomija zdravstva Srbije? Analitičku i ekspertsku bazu za funkcionisanje zdravstvenog sistema Srbije predstavlja Republički institut za javo zdravlje – Batut, čija uloga i jeste kontrola i evaluacija zdravstva, kao i priprema različitih strateških dokumenata koji su od krucijalne važnosti za kvalitet rada u zdravstvu. Zato bi država i resorno ministarstvo, u saradnji sa Institutom, trabalo da utvrde glavne smernice i planove razvoja zdravstvenog sistema Srbije za desetogišnji period. Suština je sastaviti tim od ljudi koji znaju svoj posao, koji znaju šta treba uraditi i koji su zainteresovani da doprinesu rešavanju ključnih problema, a mi takve ljude imamo. Sistemski se ne može postići napredak, ako se samo bavimo tabelama, a ne znamo kako stvari zaista funkcionišu na terenu, to jest, u zdravstvenim institucijama. Kako doprinos zdravstvu daju doktori? Doktori su jako ambiciozna popula55

Z D R AV S T V O - S R B I J A

cija unutar Srbije, ambiciozniji od ostalih. Oni gledaju da se usavrše što više da bi bili bolji i napredovali, ali i da bi bili korisni društvu. Takođe, i ta naučna utakmica, to takmičenje lekara samih sa sobom i sa drugima u svetu, to stalno usavršavanje, održava zdravstveni sistem Srbije i obezbeđuje napredak. Beogradski Medicinski fakultet je na Šangajskoj listi fakulteta, izuzetno je cenjen, dokaz su naši mnogobojni stručnjaci koji odlaze u zemlje širom sveta i odmah se uklapaju u svoje nove medicinske sredine. Naši doktori su cenjeni svuda u svetu. Po štampanim naučnim radovima u relevantnim svetskim naučnim časopisima zauzimamo značajnu poziciju. Kakva je saradnja sa EU? Evropski fondovi za nauku su nama naklonjeni iako smo van Evropske unije. Ja sam nudio i nudim kolegama usavršavanje u inostranstvu. Osnov uspeha je shvatanje multikulturalnosti. Mi možemo da zadržimo nacionalne posebnosti ali, takođe, za nauku je nephodan multikulturalni pristup. Iz EU odmah dobijamo nove lekove, pa i one najskuplje. Znači, ponavljam, dobijamo ne plaćamo. Vlada Srbije ulaže velika sredstva u zdravstvo, a u toku je i restrukturisanje zdravstva Srbije. Premijer Vučić je posebno angažovan u vezi s tim. Premijer Vučić je čovek izuzetne energije, sa izuzetnim osećanjem za pravdu, koji je preuzeo na sebe veliki teret. Želi da Srbija postane što pre moderna i stabilna evropska država. Po mom mišljenju, trebalo bi da nađe više pomagača i saradnika, jer je očigledno da žuri i želi brzi napredak, koji se već vidi. On je izuzetan kreator obnove i napretka Srbije, ali kao lekar preporučujem da nađe pomagače. Koliko je angažovan za opšte stanje u zdravstvu, toliko je zainteresovan i za pojedinačne teške slučajeve, u koje sam se lično uverio. Premijeru Vučiću treba dati samo malo vremena. Period ozdravljenja zdravstva je počeo 2012. Godine, ali za tako veliki i značajan sistem potrebno je najmanje 10 godina. Kriza morala je svuda u svetu, pa i u Srbiji. Opšte je poznato da pored uticaja porodice, za razvoj moralne ličnosti, presudan je i uticaj celokupne zajednice u kojoj osoba živi. Socijalizacijom svakog pojedinca, šalje se poruka da 56

Kultura rađanja - primarna preventiva više dečjeg plača

je grupa važnija od interesa pojedinca i da pojedinac treba da se prilagođava većini a ne obrnuto. Turbulencije, koje su na političkoj i društvenoj sceni Srbije već pune dve decenije, uslovile su da vekovima prihvatane moralne norme više ne garantuju opstanak pojedinca i njegove porodice. Otuda se i postavlja pitanje - Da li danas još postoji moral, moralna svest i moralni principi. Nije slučajno da se termini moral i moralnost retko upotrebljavaju, jer se još ređe i praktikuju. U Srbiji postoji duboka kriza identiteta koja je zahvatila sve pore društva od porodice do vrhova političkih organizacija. Pred našim očima odvija se raspad opštih sistema vrednosti i učenja o dobru, vrlini i sreći, prepoznavanju zla i njegovom suprotstavljanju. Jer vrline su ono što spaja ljude, što ih čini integralnim ličnostima. Njima se iskazuje i potvrđuje sve ono što je najbolje u ljudima i daje im mogućnost da budu ono što jesu, što trebaju i što moraju da budu. Otuda vrline nemaju samo moralni značaj već čine suštinu jedne ličnosti. Sokrat je posebno isticao značaj vrlina za ljudsko življenje, tvrdeći da se smisao življenja nalazi u vrlini i izjednačava ih sa pojmom čoveka.

Sličan stav je i ostalih antičkih mislilaca, ali očigledno da je to vreme daleko iza nas i, nažalost, danas se to shvata kao anahronizam. Čak danas oni koji poseduju vrline moraju da ih skrivaju, više nego mane, jer su vrline mnogo veća prepreka sticanju poverenja i prijateljstva. Očigledno, bolest izostajanja moralnih vrednosti je najmanje medicinski fenomen, da je iz oblasti medicine, kao lekar i profesor mogao bih da pomognem. I tada bi to bio mnogo lakši i relativno rešiv problem. Nažalost, ova bolest je dublja i šira i na njenom suzbijanju svako mora i može da da svoj doprinos. Ne treba klonuti duhom, naše političko rukovodstvo vodi ostvarenju zajedničkog cilja - ozdravljenju društva i države - i treba samo dati svoj lični doprinos toj borbi. Onoliko koliko budemo ozbiljni, organizovani i istrajni, vođeni ljubavlju prema svojoj zemlji, toliko ćemo biti i uspešni da u njoj ponovo zablista - moral, poštenje i dostojanstvo. Kako medicina da produži starosne granične međe a, s druge strane, kako da radi na radosti rađanja? Populaciona politika je jako osetljivo pitanje, ne može se tu na silu ništa postići. Različiti su načini da se poveća populacija. Genetsko ukrštanje je poželjno, moj stric je govorio: Što se dalje mešamo, to nam je bolja vrsta .Populaciona politika je deo vaspitanja i onoga što ponesete iz porodice, mada je i to sociološko pitanje. Profesore Puškaš Vi ste pomagali mnoge ustanove pa i Srpsku pravoslavnu crkvu ? Ja sam pomagao Fruškogorskom manastiru Velika Remeta. Pomagao sam pri izgradnji četiri kilometra puta do manastira, pomogao sam da se dobije novo ulično osvetljenje. Organizovao sam više likovnih kolonija, zahvaljujući tome napravljen je i jedan konak. Meni je to zadovoljstvo i uvek kada imam priliku pomognem našoj crkvi koliko mogu. Kakva je situacija sa donorima organa u Srbiji? Ja se zalažem i bilo bi dobro napraviti banku organa, ali opšte shvatanje još nije na tom nivou, treba mnogo toga uraditi na prosvećivanju građana, na objašnjavanju donatorstva. Postojali su pokušaji osnivanja banaka organa, ali to ide vrlo teško. Odnos prema telu mora psihološki da se menja.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Velike su promene u svetu medicine prema bolu? Tačno, moramo da menjamo odnos prema bolu. Bol ne sme da se trpi. Svaki zahvat i operacija moraju da budu bezbolni ili sa što manje bola. U svetu postoji kodex, kada se operiše životinja, da ne sme da je boli. Jedan ubod injekcije izaziva reakciju, pojavi se c-fos, to je onkogen u ćeliji, i sat vremena posle stresa. Što manje stresa to manje teških bolesti. Kako je izgledao rad sa Vašim mentorom, svetskim naučnikom Miklošem Palkovićem? Vrlo sam ponosan što sam bio saradnik profesora Palkovića, poznatog u svetu po svom otkriću - punch tehnici - vađenju uzorka iz zamrznutog mozga. Mentor profesora Palkovića je Julius Aksel Road, koji je otkrio način kako kanabis deluje u organizmu, a inače dobar prijatelj mu je Tomas Hokfeld iz Instituta Karolina, koji je šef Komiteta za dodelu Nobelove nagrade. Profesor Palković je tip naučnika koji kad nešto istražuje, uzme samo ono najvažnije, ostalo ga ne interesuje. Kao kad jedete jagode sa šlagom i uzmete samo one na vrhu činije, gde ima šlaga, ostale vas ne interesuju. E, ja sam uzimao da radim ono što je profesor Palković ostavljao. Kada smo radili u naučnom centru u Betezdi (Bethesdi) kraj Vašingtona, izvrsno smo sarađivali sa mnogim naučnicima iz celog sveta, među njima su bila i četvorica dobitnika Nobelove nagrade za medicinu.

Koliko se ljudsko telo promenilo od vremena homosapiensa ? Sigurno da ima promena, homosapiens je sigurno menjao svoj izgled, čovek je sve viši i viši. Nove generacije su sada visoke. Uticaj je višestruk, i unutrašnji i spoljašnji. Spoljašnji uticaji su više hormona u mesu, više hormona u hrani uopšte, uticaj pesticida, i tako dalje. Gledao sam jedno predavanje gde su ukrstili gen svica sa drvetom - bonsai. I, verovali ili ne, noću drvo svetli ! Homosapiens se menjao i prema polu. Neko je više muško, a neko manje. Isto važi i za žene. Muško je na skali od nula do sto. Niko nije potpuno muško, a ni Kada posmatramo delove tela, žensko nije potpuno žensko. vidimo da ruka sarađuje sa rukom, prsti sa prstima, zubi sa zubima, sve Kakva je situacija sa udžbenicije povezano iako ne deluje tako? ma anatomije? Jedna naučnica (Ewa Mezei) našla Ako uzmemo Šljivićev udžbenik iz je stem ćelije, koje su bile obeležene, iz 1920. godine, videćemo da je sve gokosti žena koje su dobijale citostatike, tovo isto, osim centralnog nervnog sinašli su ih u mozgu, došle su u mozak. stema. Na centralnom nervnom sisteZnači, telo i jedro ćelije se okreće, kako mu ima dosta novosti, samo on je nase okreće Zemljina kugla. Kada Zemlja predavao. napravi pun krug sve ćelije su se poIako ima problema, sada je situacikrenule u citosolu, jednoj supstanci koja ja sa udžbenicima, atlasima anatomije je lagana. Čak i čestice unutar metala i drugim naučnim sredstvima dobra. se pomeraju. I to ima svoj rad i uticaj, a kamoli živi organizam u kome je sve Profesore Puškaš, studenti vole povezano. Ta povezanost je jedan sklop Vaša predavanja, kažu da im pami neka naša budućnost. tite imena ? Za deset godina, svi ćemo živeti dePamtim imena onih koji se ističu, vedeset godina! Svake godine, svakog trudim se da svako predavanje bude meseca, se nama produžava život, zato interesantno. Radost davanja je mnogo što postoje dobri lekovi. Često govorim veća od radosti primanja. Posle nekog - ko nema kartonsku kutiju od cipela pu- dobrog predavanja prilaze mi ushićeni, nu sa lekovima taj nije živeo devedeset traže još podataka, literaturu, konsultagodina! Kućna apoteka, to je jako važno! cije. Mene u životu vodi jedna rečenica,

koju sam čuo od porodičnog prijatelja profesora Kolundžije, a ona glasi: - Linijom manjeg otpora se ide u osrednjost. U životu uvek treba ići težim putem - nikako lakšim, sporednim putevima. To me vodi ceo život. Profesore, gde se u ljudskom telu nalazi centar za sreću? U amigdalnom kompleksu u mozgu, tu ga možemo locirati. Mada, ako se poredimo sa životinjama, kod njih je stepen zadovoljstva mnogo veći i izraženiji nego kod čoveka, čak nekoliko puta. Amigdala je manja kod čoveka, nego kod životinja u odnosu na veličinu mozga. Kod čoveka postoje etičke norme koje ga sprečavaju da se sreća izražava. I sreća je sublimirana kod nekih situacija. Tuga je deo amigdale, i ona je mnogo jače osećanje od sreće. Osećaj sreće je relativan. Profesore, Vi ste veliki poštovalac umetnosti, volite književnost, slikarstvo, operu ! Odakle ta ljubav prema umetnosti? Ne znam, to je nešto urođeno. Često kažem, kada odem u penziju onda ću da slikam, mada ne znam da nacrtam ni kućicu. Volim slikarstvo, druženje sa slikarima mi je interesantno i inspirativno. Od slikara sam mnogo naučio o životu. Slikarski pogled na svet je naročto interesantan! Operu volim, sada se spreman da odgledam Verdijevu operu Nabuko u Beču. Sešću u mini-bus, odgledaću operu, posle opet u mini-bus i nazad za Beograd!

Prof. Laslo Puškaš i Marko Radoš

Profesore, za kraj, kakva je budućnost anatomije? Možemo kazati rečenicu Platzera: Anatomija bez klinike je mrtva, a klinika bez anatomije je smrtonosna!

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ada se pre pet godina pojavila informacija o kubanskoj vakcini CIMAvax, koja leči nemikrocelularni rak pluća, tada se prvi put čulo i za beogradsku firmu VAMA. Ova firma je uspela da potpiše ekskluzivni ugovor o zastupanju poznatog Instituta “Centar za molekularnu imunologiju“ (CIM) u Havani, odnosno sa CIMAB-om, njihovim komercijalnim odsekom. Ovim ugovorom dobijen je ekskluzivitet za Švajcarsku, Srbiju, Hrvatsku, BiH, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju. Sa direktorom firme VAMA Zoranom Vujovićem ekskluzivno za časopis „Medici.com“ razgovarao je RadenkoRade Karalić. Kako ste uopšte došli na ideju da počnete da sarađuje sa Kubom i kubanskim institutima? Pre 14 godina sam upoznao tadašnjeg kubanskog ambasadora u Beogradu, njegovu ekselenciju Huana Sančeza. Zahvaljujući njemu, čuo sam da na Kubi postoji prirodni lek za lečenje holesterola, gde je aktivna materija Policosanol iz šećerne trske, i da ga on već 20 godina koristi. Iz profesionalne radoznalosti i zbog ovog preparata otišao sam na Kubu da vidim kakve su mogućnosti uspostavljanja poslovne saradnje. Prijatno sam bio iznenađen kada sam otkrio da jedna „mala“ Kuba ima preko 50-tak naučnih instituta koji se bave najvažnijim naučnim disciplinama na polju biotehnologije i biofarmaceutike, uz primenu najmodernijih tehnologija i korišćenjem najmodernije opreme i standarda. Ko je i kako došao na ideju da se Kuba upusti u program biotehnologija, što predstavlja sam vrh savremene medicine i farmacije? Sve je počelo 1965. godine kada je vizionar Fidel Kastro napravio Nacionalnu strategiju razvoja medicine, medicinske zaštite i proizvodnje lekova i vakcina. Tada je osnovao Nacionalni centar za naučna istraživanja CNIC koji je danas deo krovne organizacije BIOCUBAFAR-

Zastupnik poznatog Instituta Centar za molekularnu imunologiju (CIM) u Havani

VAMA d.o.o. Beograd Pripremio: Radenko-Rade Karalić Foto: Momir - Moša Marušić

Zoran Vujović je rođen 1955. godine u Peći na Kosovu i Metohiji. Posle diplomiranja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, radio je u “Prvoj iskri Barič” i “Jugometalu” - Beograd. Sa “Prvom iskrom Barič” 1984-1985. radio je u Iraku, a od 1992. do 1994. radio je kao direktor “Jugometalove” firme u Mumbaiju, Indija. Od početka 1994. godine bavi se privatnim biznisom preko svoje firme VAMA Beograd. Pored svog privatnog posla, društveno je angažovan i trenutno obavlja funkciju VD predsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i zanatlija Srbije.

MA. Ova organizacija predstavlja multidisciplinarni naučni istraživački centar, sa razvijenim prirodnim, biomedicinskim naukama i tehnologijama. Primenom biotehnologija proizveli su nekoliko jedinstvenih lekova na svetu: CIMAvax EGF, vakcine protiv nemikrocelularnog raka pluća; CIMAher, monoklonska antitela za tumore vrata, mozga i pankreasa; HEBERPROT-P za lečenje dijabetičnog stopala i u završnoj su fazi ispitivanja lekova protiv tumora dojki i prostate. Primenili su najsavremenije standarde u razvoju, ispitivanju i registraciji lekova i uspešno konkurišu poznatim multinacionalnim kampanjama. Interesantan je podatak da oni imaju sve važnije dečje vakcine i ne dozvoljavaju da njihova deca dobijaju neproverene uvozne vakcine. U Srbiji je najpoznatiji kubanski lek za rak pluća CIMAvax. Šta možete da nam kažete o njemu? Kubanski naučnici su 20 godina istraživali razne vrste tumora, njihov nastanak, razvoj i mogućnost kako da dođu do leka koji bi sprečio razvoj ovih opakih bolesti.

Kancer pluća je na prvom mestu po smrtnosti pacijenata, pa su sve snage usmerili na istraživanje ovog tumora i leka protiv njega. Tako se došlo do vakcine CIMAvax za lečenje raka pluća. Tačnije, to je vrsta imunoterapije, koja koristi prirodni imuni sistem organizma u borbi protiv naprednog nemikrocelularnog karcinoma pluća (NSCLC.) CMAvax EGF je vakcina koju su razvili istraživači u Centru za molekularnu imunologiju (CIM) u Havani. CIMAvax-

EGF deluje tako što blokira tip proteina epidermalnog faktora rasta (EGF), koji je ćeliji raka potreban za rast. Ne ubija direktno kancerogene ćelije, ali ih “izgladnjuje” tako što sprečava da se EGF sjedini sa receptorom epidermalnog faktora rasta (EGFR) ćelije. Na taj način se sprečava umnožavanje ćelija raka i one umiru. Vakcina blokira EGF manipulisanjem imunog odgovora pacijenta.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Agens vakcine je povezan sa “nosačem proteina” koji dodatno stimuliše imuni odgovor i aktivira imuni sistem da proizvede antitela protiv EGF proteina i njihove neutralizacije. Ovim se iscrpljuje cirkulacija EGF iz krvi, što uskraćuje ćelijama raka da rastu i da se razvijaju. Više od 5.000 pacijenata obolelih od raka pluća su tretirani sa ovom vakcinom u svetu tokom kliničkih ispitivanja, a rezultati ukazuju na dugotrajnu stabilizaciju tumora i značajno poboljšane ukupne stope preživljavanja i poboljšanja kvaliteta života. Kada će CIMAvax biti dostupan u našem regionu? Mi smo uspeli da CIMAvax registrujemo u BiH krajem 2016. godine. Svi pacijenti iz celog regiona mogu, umesto odlaska na Kubu, da dobiju terapiju u zdravstvenim ustanovama u BiH. Svakodnevno dobijamo pozive od pacijenata iz regiona i Evrope i mi ih upućujemo na zdravstvene ustanove u BiH. Pre dve godine došli smo u Banjaluku sa predstavnikom kubanskog Instituta CIMAB, dr Niuvis Perez i susreli smo se sa najpoznatijim pulmologom prof. dr Mirkom Stanetićem. Dr Niuvis je bila prijatno iznenađena kako je dr Stanetić posvećen svom poslu i koliko je već bio upoznat sa CIMAvax-om. Zajednički smo se složili da registracijom CIMAvax-a, osim toga što radimo humanu misiju za pacijente iz BiH, u isto vreme podižemo nivo zdravstvenih ustanova iz BiH, jer će dolaziti pacijenti iz cele Evrope da se leče u bosanskim zdravstvenim ustanovama. Što se tiče ostalih zemalja iz regiona u Makedoniji i Albaniji je postupak registracije u toku. U Srbiji se već godinu dana sprovodi klinička studija na KBC Bežanijska kosa i Sremska Kamenica. Rezultati objavljeni u novembru 2016. godine, godinu dana posle započinjanja studija, vrlo su optimistični i ohrabrujući. Izabrana su 33 pacijenta sa adenokarcinomom pluća IV stadijuma, kojima je procenjeni životni vek bio od 3-6 meseci. Posle godinu dana samo su četiri pacijenata preminula, a ostalima je produžen život i olakšane tegobe koje nosi ovo teško oboljenje. Da li pored CIMAvax-a, Kubanci imaju još nečim da se pohvale? Na početku intervjua sam spomenuo prirodni lek za holesterol LIPOAKTIV sa aktivnom materijom policosanol, dobijenom iz šećerne trske. Ovaj preparat

se proizvodi u Institutu CNIC iz Havane, koji se bavi samo prirodnim lekovima i preparatima. Cela linija prirodnih preparata se zove MEDICO CUBANO i ima sledeće proizvode: LIPOAKTIV - preparat za holesterol, čišćenje krvnih sudova dobijen iz sećerne trske, ABEXOL - preparat za gastritis, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, dobijen iz voska pčelinjeg saća, OLEOZON - preparat za sve probleme na koži, dobijen ozonizacijom suncokretovog ulja, LOSION - preparat za negu kože dobijen na bazi srebro zeolite. Ekskluzivno za vaš časopis mogu da kažem da će ovi preparati biti na tržištu sredinom ove godine. Moći će da se kupe u apotekama i bolje snabdevenim drogerijama ali i online, putem interneta na MEDICO CUBANO sajtu koji ce biti lansiran za tri meseca. Na kraju bih istakao jedan vrlo važan podatak koji je prošle godine objavila Svetska banka o prosečnom životnom veku svih građana u svim zemljama. Kuba je prestigla SAD po prosečnom životnom veku građana. Od početka revolucije, 1960. godine , prosečan vek na Kubi je bio 64, a u SAD iste godine 70 godina. Posle 57 godina od 1960. do 2016. godine i pored američkih sankcija na Kubi se živi u proseku 79,07 godina, a u SAD 78,84! Ovaj podatak je još fascinantniji kada se pogleda koliki je BDP po glavi stanovnika na Kubi a koliki u SAD. Ovo je dokaz da kada jedna zemlja odabere pravi put i pravu strategiju onda se dolazi do fantastičnih rezultata. Zahvaljujemo se direktoru Vujoviću što je i pored velike zauzetosti odvojio vreme za ovaj intervju. Dogovaramo da razgovor nastavimo u kontinuitetu za sledeće brojeve našeg časopisa predstavljanjem i drugih kubanskih proizvoda za koje preduzeće VAMA takođe ima ekskluzivitet.

Čitali smo da posle otopljavanja odnosa između SAD i Kube prvi ugovor koji su potpisali se odnosi na CIMAvax? Kada je posle skoro 60 godina američkih sankcija došlo do prve privredne posete Havani u američkoj delegaciji su bili predstavnici čuvenog “Roswell Park Cancer Institute” . Već prvog dana posete obišli su Centar za molekularnu biologiju (CIM) i potpisali ugovor o saradnji i partnerstvu. Zahvaljujući ovom ugovoru, “Roswell Park Cancer Institute” je krajem prošle godine dobio saglasnost od FDA da otpočne kliničke studije. Direktorka Instituta gospođa Candace S. Johnson je dala veoma zapažen intervju koji je odjeknuo u naučnim krugovima širom sveta. Prevod integralnog teksta ovog intevjua nalazi se na sledećoj strani. VAMA d.o.o. Beograd Preduzeće VAMA d.o.o je osnovano 1993. godine u Beogradu sa registracijom koja podrazumeva zastupanje stranih firmi, konsalting i spoljnu i unutrašnju trgovinu. Za 24 godine postojanja VAMA je sarađivala sa poznatim evropskim i svetskim, kao i vodećim domaćim firmama. • BENETTON, Italija - ugovorna proizvodnja u Srbiji • MOL, Mađarska - konsalting usluge u procesu privatizacije • SFIR, Italija - privatizacije šećerane TE-TO Senta • LG, Južna Koreja - zastupanje • „Dijamant“, Zrenjanin - konsalting u procesu privatizacije • GALENIKA, Beograd - ugovorna proizvodnja • Poslednjih 10 godina VAMA zastupa vodeće kubanske institute: • CIMAB, Kuba - proizvodnja vakcina CIMAvax , Institut koji se bavi biotehnologijom • DALMER - Institut koji se bavi prirodnim preparatima • FARMACUBA - izvoznih kubanskih proizvoda Zbog svog predanog rada VAMA je dobila ekskluzivno pravo zastupanja vodećih kubanskih instituta za: Švajcarsku, Srbiju, Hrvatsku, BiH, Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju. VAMA d.o.o. Beograd Kraljice Natalije 46 - 48 + 38111 36-28-433 Email: office@vama.rs www.vama.rs

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ahvaljujući obnavljanju diplomatskih veza SAD i Kube, američka agencija za lekove FDA dozvolila je kliničko testiranje kubanske vakcine u Bafalu, u državi Njujork. Ovo je prvi put da je američki centar dobio od FDA odobrenje da sponzoriše kliničko ispitivanje kubanske terapije na američkim pacijentima. Istraživači rade kako bi se ubrzao proces ove i drugih inovativnih terapija kod pacijenata širom sveta kroz istorijski poslovni poduhvat sa kubanskim institutom. Časopis “HemOnc Today” 3. januara 2017. godine je objavio intervju koji je dala Candace S. Johnson, predsednik i generalni direktor Roswell Park Cancer Institute. Razgovor je vođen o saradnji sa Centro de Inmunologia Molecular u Havani, o naporima da se sprovede postupak za testiranje vakcine protiv raka pluća i kako ova inicijativa može postaviti temelje za buduća ispitivanja u SAD i poboljša pristup terapiji. Kako je došlo do saradnje Rosvell Park Cancer Institute i Centro de Inmunologia Molecular u Havani? Rosvell Park i Centro de Inmunologia Molecular sarađuju neformalno od 2011. godine, kada nas je jedan od njihovih naučnika kontaktirao da vidi da li smo zainteresovani da čujemo više o CIMAvax EGF vakcini za rak pluća. Mi smo bili zainteresovani, oduševljeni naukom i kreativnošću u njihovom pristupu. Umesto ciljanog delovanja na sam tumor, oni su ciljali na faktor rasta koji hrani tumor. Dakle, govorim da je to početak naše akademske razmene. U proleće 2015. njujorški guverner Andrew Cuomo nas je pozvao u njegovu trgovinsku misiju na Kubu. Ni jedna druga savezna država SAD nije učinila ništa slično, a na kraju te misije potpisali smo formalni sporazum sa i Centro de Inmunologia Molecular da ubrzamo naše partnerstvo. To je zaista bio vizionarski trenutak koji je pokrenuo “pogon” gde smo danas. Zašto Rosvell Park želi da pokrene ispitivanje CIMAvax EGF u Sjedinjenim Američkim Državama? Mi treba da uradimo nešto bolje za naše pacijente. Karcinom pluća je vodeći uzrok smrti od raka u Sjedinjenim Američkim Državama. Previše je ljudi sa dijagnozom veoma napredujuće bolesti i oni trebaju bolje opcije terapije. Najuzbudljivije o CIMAvax-u je da mislimo da možda jednog dana ne samo da nam 60

Roswell Park Cancer Institute pokrenuo postupak za ispitivanje kubanske vakcine protiv raka pluća

Kubanska vakcina u Americi mene novog leka za terapiju. Između ostalog, napravili smo veliki broj poseta Kubi sa našim timovima da bi odgovorili na naša pitanja i počeli da razmišljamo o tome kako da najbolje osmislimo ispitivanje.

pomogne u lečenju raka pluća, već da je moguće da ga spreči. Nadamo se da će CIMAvax i naša saradnja sa Centro de Inmunologia Molecular iskoreniti rak pluća, a možda i druge vrste malignih oboljenja. To je neverovatno obećavajuće, ali nikada pre nije proučavano u SAD pa smo mislili da je važno da se ova terapija ovde i testira na američkoj populaciji. Možete li opisati proces koji ste morali da pređete da biste dobili odobrenje za ovo ispitivanje? Prvo, morali smo da tražimo posebnu dozvolu od vlade SAD - konkretno, Odeljenje za kancelarije trezora za kontrolu strane aktive (OFAC) - da bi CIMAvax ušao u Sjedinjenie Američke Države. Dobili smo takvu dozvolu od OFAC 2014. godine, kada smo počeli pretkliničko istraživanje sa CIMAvaxom. Takođe smo morali da dopremo do FDA kako bismo dobili dozvolu za naše kliničko ispitivanje. Taj deo zapravo je veoma jednostavan, a to nije bilo nešto što se razlikuje od procesa kroz koji prolazimo pri ispitivanju pri-

Candace S. Johnson, PhD, president and CEO of Roswell Park Cancer Institute

Možete li opisati kako vakcina deluje, kao i šta je obećavajuće za lečenje pacijenata drugde u svetu? CIMAvax je značajno produžio opstanak bolesnika sa karcinomom pluća, kao što su pokazali u Clinical Cancer Research, koji je tim za Centro de Inmunologia Molecular objavio 2015. Vakcina, koja je razvijena za lečenje naprednog nemikrocelularnog kancera je jedinstvena po tome kako deluje. Umesto da ide na sam tumor, ona cilja epidermalni faktor rasta (EGF) potreban ćeliji raka pluća. To je njihov izvor hrane. Oni postanu zavisni od EGF-a , koji im treba da opstanu. Lepota tog jednostavnog pristupa je da je vakcina laka za primanje, čak i u ruralnim sredinama, gde je teško doći do lekara. Daju se kao mesečne intramuskularne injekcije i imaju vrlo malo nuspojava. Više od 5.000 pacijenata je vakcinisano širom sveta. Zato smo nestrpljivi da ove studije koje su u toku ispitaju mogućnost da CIMAvax može da deluje ne samo na lečenje, već i verovatno kao mera prevencije raka. Kom tipu daljeg ispitivanja će se vakcina podvrgnuti u Rosvell Park-u? Možete li nam opisati kako će vakcina biti testirana? Studiju će predvoditi Grace Di, MD, šef grudne onkologije u Rosvell Park Cancer Institute, proceniće se bezbednost i efikasnost CIMAvax-a u kombinaciji sa drugim inhibitorom imunoterapije nivolumab (Opdivo, Bristol-Miers Skuibb). Nivolumab je odobrena druga linija terapije za pacijente sa rekurentnim rakom pluća. Ovaj početak ispitivanja CIMAvax-a će biti kombinovana faza 1/ faza2 koja će upisati 90 paci-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

jenata. Očekujemo da ispitivanje traje najmanje tri godine. Da li postoji razlog da se veruje da vakcina u krajnjoj liniji može da se koristi za prevenciju raka pluća kod pacijenata sa visokim rizikom? Da. Veoma smo optimistični da ova vakcina ima potencijal da tretira ne samo napredni rak pluća, već može da ponudi šansu da spreči bolest kod onih sa visokim rizikom za rak pluća. CIMAvax cilja tumorov izvor hrane, EGF protein, i tako se zove vakcina zbog načina na koji koristi prednost sopstvenog imunog sistema organizma. S obzirom na to da je rak pluća vodeći uzrok smrtnosti u Sjedinjenim Američkim Državama, kakav uticaj vakcina može da ima? Nauka nam govori da je ova vakcina jedinstvena, da ne postoji ništa slično bilo gde drugde u svetu i da ima potencijal da pomogne desetinama hiljada ili možda milionama ljudi. Postoji više od jedne milijarde pušača u svetu. Nije uvek rak pluća izazvan pušenjem, ali je faktor u ogromnoj većini slučajeva raka pluća širom sveta. Vidimo 1,82 miliona novih slučajeva raka pluća i 1,59 miliona smrtnih slučajeva godišnje od ove bolesti. To iznosi 19% svih smrtnih slučajeva od raka.

Da. Naš tim veruje da CIMAvax može biti delotvoran protiv drugih tipova epitelnih kancera, uključujući kancer glave i vrata, debelog creva, dojke, prostate i raka pankreasa. Zavisno od toga šta smo naučili sa početnih studija, očekujemo da sagledamo te mogućnosti dodatnim zahtevima u kasnijim studijama.

Danas je to u smislu ljudskog života, kao i finansijskih troškova za porodice i zdravstvene sisteme je poražavajuće. Nadamo se da CIMAvax može da napravi razliku i pomogne da se preokrene ova situacija. Da li je moguće da vakcina može biti delotvorna kod drugih vrsta tumora?

Kuba je razvila i druge medicinske tretmane koji još nisu dostupni u Sjedinjenim Američkim Državama. Možda ova inicijativa postavlja temelje za buduće istrage bazirane na boljiem pristupu tim terapijama u SAD? Da. Naučnici iz Centro de Inmunologia Molecular su stvorili veliki broj inovativnih terapija ne samo za rak, već i za mnoge druge ozbiljne i najčešće bolesti i medicinska stanja, uključujući i Heberprot-P, terapiju koju su oni razvili za dijabetično stopalo. Oni su razvili niz vakcina i monoklonskih antitela. Mi smo zainteresovani za to kako neki drugi vid terapija može da poboljša ishod lečenja za pacijente u SAD i drugde. Preuzeto: HemOnc Today http://www.healio.com/hematology-oncology/ lung-cancer/news/online/ Pripremio: Medici.com

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Opštoj bolnici “Atlas”, koristeći opremu poslednje generacije, uz iskustvo eminentnih stručnjaka, primenjuju se kako hirurške, tako i druge neinvazivne i regenerativne metode lečenja: ramena, lakta, kuka, kolena i stopala. U opštoj bolnici“Atlas” postoje Centar za artroskopiju i sportsku hirurgiju te Centar za opštu ortopediju i traumatologiju u kojima se upešno primenjuju sve vrste procedura i terapija. Dr Gordan Gavrilović, specijalista ortopedije u Opštoj bolnici “Atlas”, jedan je od lekara kojem sportisti najčešće ukazuju poverenje. Operisao je mnoge poznate fudbalere, košarkaše, džudiste, rukometašice, odbojkaše… U praksu je uveo više od 20 novih tehnika u ortopediji i sportskoj traumatologiji i to još na tlu bivše Jugoslavije, a učio je više od 70 odsto ortopeda u Srbiji. Godišnje obavi između 400 i 500 intervencija, a aktivno operiše od 1991. godine. Koleno – jedan od najkompleksnijih zglobova Koleno je jedan od najkompleksnijih zglobova u ljudskom telu i zbog svoje speciﬁčnosti često je izloženo povredama. Zglob kolena čine tri kosti – butne, potkolene i čašice (femura, tibije i patele). Pored toga, između potkolene i butne kosti nalaze se dva jastučića – meniskusi i dva ukrštena ligament. Zahteva usklađen ritam rada bedrene kosti, gorenične kosti, čašice, ligamenata i mišića da bi ostalo snažno i zdravo. Celokupna težina organizma ide preko zgloba kolena. U slučaju povrede ili bolesti pacijent oseća bol, slabost i ograničenost. Uzroci bola u kolenu Uzroci bola u kolenu mogu biti različiti. Najčešće su to zapaljenjski procesi, degenerativni procesi, povrede ili statičke deformacije. U postavljanju dijagnoze veoma je važna anamneza, pregled ortopeda

Neinvazivne i hirurške procedure kod lečenja problema kolena Dr Gordan Gavrilović

koji utvrđuje opšte stanje zgloba, jačinu bola i obim pokreta. Zatim slede pregled ultrazvukom, snimanja rendgenom i magnetnom rezonancom koja daje najviše odgovora, kao i artroskopija. Bol u kolenu prilikom penjanja ili silaženja niz stepenice, krckanje i škripanje, nelagoda u zglobu (“zatezanje”), kao i noćni bolovi, najčešće ukazuju i dovode do ireverzibilnih degenerativnih promena na hrskavici u zglobu kolena (jednostavno rečeno, hrskavica se “troši”), a pod najvećim rizikom su gojazne osobe. Preterana ﬁzička aktivnost, posebno vrhunski sport, takođe je bitan faktor rizika za razvoj gonartroze. Prema rečima dr Gavrilovića, gonartroza pogađa oko tri procenta populacije, a znatno je više obolelih žena. U oko 45 odsto slučajeva degenerativna promena zglobne hrskavice je obostrana (na oba kolena).

je narušavaju stabilnost zgloba kolena. Lečenje povrede meniskusa i ligamentarnog aparata, uglavnom tamo gde je moguće primeniti ﬁzikalnu terapiju, je neoperativno i hirurškim putem – artroskopski. U cilju očuvanja važne funkcije kolena – pokretljivosti, tim stručnjaka izvodi najsavremenije operacije i intervencije na kolenu o kojima će nam više reći dr Gordan Gavrilović, ortoped Opšte bolnice „Atlas“.

Ugradnja proteze kolena (artroplastika) „Kod početnog stepena artroze primenjuje se konzervativno lečenje. Ono obuhvata ﬁzikalnu terapiju, smanjenje telesne težine, protivupalne blokade u zglobu i primenu analgetika. Kod uznapredovale artroze kolena, Najčešće povrede kolena kod koje je došlo do potpunog oštećenja Najčešće povrede kolena su povrede hrskavice svih delova kolena, potrebno meniskusa i ligamentarnog aparata koje učiniti zamenu zglobnih ploča kolena, odnosno ugraditi endoprotezu kolena (takozvana artroplastika). Ukoliko je oštećen samo unutrašnji ili spoljašnji deo kolena, moguće je ugraditi parcijalnu endoprotezu. Da bi se ugradila parcijalna endoproteza, ostali delovi kolena moraju biti uredni, odnosno, hrskavica mora biti očuvana. Na taj način bol nestaje, a pacijent ponovo dobija punu pokretljivost kolena“, objašnjava dr Gavrilović.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

čajno kod sportista. Prilikom artroskopskog pregleda, ortopedski hirurg pravi mali rez na koži pacijenta kroz koji uvodi optički instrument (artroskop) koji sadrži sistem sočiva i osvetljenja za uvećanje i osvetljavanje slike struktura iz unutrašnjosti zgloba. Slika se zatim prenosi optičkim vlaknima do male kamere koja je povezana sa monitorom na kome hirurg posmatra unutrašnjost zgloba tokom pregleda ili terapijskog postupka. Na taj način jasno može da se vidi u kakvom su stanju zglobna hrskavica, ligamenti, kapsula i druge zglobne strukture i donese odluka o daljem lečenju. Artroskopijom kolena mogu da se ustanove i leče sledeći poremećaji: - povrede ligamenata, meniskusa i tetiva - zapaljenje sinovije kolena (sinovitis) - zglobni prelomi Korektivne osteotomije - slobodna zglobna tela sastavljena Kod mlađih osoba s početnim znaci- od hrskavice i kosti - oštećenja zglobne hrskavice ma artroze, moguće je usporiti degenerativne promene u zglobu ispravljanjem Hrskavica može da se spasi poremećene osovine „O“ ili „X“ kole„Doskora se smatralo da ne postoje na. Takvi zahvati nazivaju se korektivne osteotomije. načini lečenja koji mogu pospešiti oporaKod „O“ kolena radi se osteotomija vak hrskavice. Međutim, poslednjih gotibije, a kod „X“ kolena osteotomija fe- dina razvijene su metode regenerativne mura. Mesto osteotomije ﬁksira se plo- ortopedije za koje je dokazano da dovode čom i vijcima. do regeneracije hrskavice kolena, a neke Što se tiče rehabilitacije nakon ove od njih se već primenjuju u Opštoj bolprocedure, pacijent ostaje u bolnici 2-3 nici ‚Atlas‘“, kaže dr Gavrilović. dana. Odmah započinje s razgibavanjem Regenerativna medicina i terapije se kolena i hoda sa dve štake, tj. u raste- ne mogu primenjivati kod pacijenata koji rećenju, do prve kontrole za šest nede- se leče od malignih oboljenja, pacijenata lja. Tada je RTG kontrola. Nakon toga sa hroničnim oboljenjima krvi, pacijenapacijent obično odbacuje jednu štaku ta koji se leče od autoimunih oboljenja i i počinje sa postepenim opterećenjem pacijenata u akutnoj infekciji. Široku primenu i odlične rezultate operisane noge. Dalje kontrole su na tri, šest meseci nakon operacije. Za le- ovaj vid terapije daje u sledećim oblastičenje degenerativnih bolesti i povreda ma: ortopedija, sportska medicina, estetkolena koriste se regenerativne terapi- ska medicina, plastična hirurgija i makje – ACP i PRP. silofacijalna hirurgija. Stabilizacija patele Patela može biti nestabilna iz mnogo razloga. Neki od njih uključuju urođene labavosti mekih tkiva, koštane displazije (nedovoljno razvijene koštane strukture), a veliki deo zauzimaju i povrede ligamenata koji stabilizuju patelu. Patela se može stabilizovati artroskopskim presecanjem vezivnog tkiva sa spoljne strane patele (lateralno opuštanje) i šivenjem vezivnog tkiva s unutrašnje strane patele (medijalna raﬁja). Na taj način se patela opet dovodi u pravilan položaj u odnosu na bedrenu kost. Kod traumatske luksacije (iskakanja) patele, pri čemu dolazi do rupture medijalnog ligamenta patele, radi se rekonstrukcija tog ligamenta. Moguće su i koštane operacije stabilizacije patele. Rehabilitacija zavisi od vrste operacije.

Fizioterapeut Opšte bolnice “Atlas” sprovodi ﬁzikalnu terapiju nakon intervencije na kolenu.

Artroskopija kolena Ortopedija Hirurška procedura tokom koje se U ortopediji se ovakva terapija najunutrašnjost zgloba pregleda pomoću češće koristi kod degenerativnih promeoptičkog instrumenta povezanog sa kana na zglobovima, kao što su koksartromerom zove se artroskopija. U artrosko- za, oštećenja hrskavice kolena, ramena, piji se koriste manji hirurški instrumenti koji se uvode u zglob kroz jedan ili više Opšta bolnica “Atlas” organizuje transport pacijenta, dodatnih rezova. bez obzira na to gde se pacijent nalazi, pruža sve vrste hiDr Gavrilović ističe da su predno- rurških intervencija, a posebno ortopedskih, poseduje 30 sti artroskopske hirurgije u odnosu na bolničkih kreveta, intenzivnu negu i neprekidan nadzor leklasičnu metodu pristupa – artrotomiju kara. Svojim pacijentima stoji na raspolaganju 24 časa, 365 u tome što je manje invazivna, tokom dana u godini. Sve sobe opremljene su udobnim krevetima, postupka nanosi manju štetu vezivnom sa TV-om i internetom, a svojim pacijentima nudi mogućtkivu, obezbeđuje bolju vidljivost unu- nost izbora obroka. Opšta bolnica “Atlas” veoma uspešno trašnjeg zgloba i kraće vreme oporavka sprovodi ﬁzikalnu terapiju i rehabilitaciju za svoje pacijente. nakon intervencije, što je posebno zna-

lakta i slično. Cilj terapije je da spreči dalje propadanje zgloba i delimično regeneriše oštećeno tkivo, naročito hrskavicu, pa na taj način pacijent ima znatno manje tegobe. Mogu da se tretiraju svi zglobvi bez izuzetka, a najčešće koleno, kuk, rame i skočni zglob. U zavisnosti od indikacije, lekari Opšte bolnice „Atlas“ će odrediti terapiju i način njenog sprovođenja u cilju postizanja najboljih rezultata. Sportske povrede i regenerativne terapije Primena regenerativne medicine kod sportskih povreda daje odlične rezultate kod svih vrsta tendinopatija kao i kod parcijalnih ruptura ligamenata, tetiva i mišića. Terapija se može sprovesti kod akutnih i hroničnih promena muskuloskeletnog sistema, a njen cilj je da se iz krvi izdvoje neophodne komponente za zarastanje tkiva i da se one lokalno aplikuju na mesto povrede. Postupak se najčešće sprovodi pod kontrolom ultrazvuka, a kako bi se što preciznije deﬁnisala i tretirala povređena zona. Ovom terapijom mogu da se tretiraju povrede Ahilove tetive, teniski lakat, “jumper knee”, rotatorna manžetna, … Profesionalnim sportistima ovakva terapija omogućava brži povratak na teren, a ono što je posebno važno je činjenica da je Svetska antidoping agencija ne tretira kao doping. Neophodno je, napominje dr Gavrilović, da se pacijent javi neposredno posle povrede, kako bi se što pre uradila magnetna rezonanca i na osnovu toga utvrdila adekvatna metoda lečenja kao i terapija. Svako čekanje i dugotrajna povreda dovode do oštećenja okolnih struktura, naročito unutrašnje strane hrskavice, što otežava, tačnije, predstavlja kontraindikaciju za izvođenje hirurških zahvata. Pripremio: Radenko-Rade Karalić

Z D R AV S T V O - S R B I J A

azgovarali smo sa dr Verom Zec, jednim od opštepriznatih stručnjaka za Spa i Wellness kod nas i u svetu, direktorom poznate AQUATONALE BEAUTY ACADEMY gde se obučavaju Spa i Wellness terapeuti i stručnjaci. Recite nam nešto o Vama, kada i kako ste počeli da se bavite Spa i Wellnessom? Jos davnih osamdesetih godina otvorila sam kozmetički salon u Istri, u gradu Rovinju, u prelepom objektu „Monsena” – današnja Hrvatska. Bio je to prvi kozmetički salon u čitavoj Istri. Još tada sam se trudila da to bude više od kozmetičkog salona, tako da su svi tretmani bili u harmonizaciji sa onim što je pružalo more, bazeni “Monsene”, prirodni preparati, aromaterapija, marinoterapija, fitoterapija i specifičnost kozmetičkih tretmana koje sam pružala. Već tada sam dobro poznavala mnoge zdravstvenoterapeutske metode koje se danas pružaju u spa i balneo centrima… Jednom reči, taj moj salon je bio preteča današnjeg spa i wellness centra. Još tada sam shvatila povezanost turizma i dobre ponude jednog spa i wellness centra. I ne samo ja već, na moju sreću, i rukovodstvo tadašnjeg Jadran turista kome je pripadala “Monsena”. Gosti “Monsene” su uglavnom bili stranci Italijani, Nemci, Francuzi, Austrijanci, Holanđani, Amerikanci, Kanađani… Sezona u Istri je trajala do prvih kiša krajem avgusta ili početkom septembra i onda bi sve bilo mrtvo do druge polovine maja naredne godine. Međutim, uz dobru ponudu, naročito zdravstvenih tretmana, sezona se produžavala ceo septembar, oktobar, pa i novembar. Objekat od 6000 gostiju je svakog vikenda tokom ovih meseci bio popunjen više od 50%! Gosti su rezervisali svaki vikend

Razgovor sa dr Verom Zec

Aquatonale Beauty Academy Razgovor vodio: Radenko-Rade Karalić

Dr Vera Zec

Od tada se bavim proučavanjem i izradom spa, wellness i talaso centra, njihovom organizacijom, opremanjem, terapijama koje se u njima pružaju, pravljenjem spa menija, koncepta, edukacijom spa i wellness kadrova . Pišem i stručni sam saradnik mnogih veoma stručnih časopisa, magazina i žurnala, član sam mnogih asocijacija u svetu, osnivač sam i predsednik CIDESCO, ogranak Srbija, najveće međunarodne asocijacije koja postavlja najviše standarde u spa, wellness, talasoterapiji i kozmetologiji. Prisustvujem gotovo svim internacionalnim kongresima, seminarima, savetovanjima vezanim za ove oblasti, a na mnogima sam držala i predavanja, osvojila mnoga priznanja i nagrade. Pa tako na Internacionalnom kongresu naučne kozmetologije, Sao Paolo 2013, Kristalna statua; Kongres ozonoterapije, Rim 2015; Global Beauty Forum kongresu, Rim 2011; Dva predavanja na Internacionalnom kongresu ozonoterapije, uz obavezno pitanje: Da li je doktor Vera Rio de Janeiro 2011; Seminar Spa i WellZec tu? Kada nisam bila u Rovinju tog ness, Seul 2005, Zlatna plaketa; Dva predavanja Kongres kozmetike, Tajvan 2001. vikenda objekat je bio prazan. Ali počeo je rat, Jugoslavija se ras- Već četiri godine organizujem kongrese iz ovih oblasti u našoj zemlji u okviru Sajma pala i ja više nisam išla u Rovinj.

Na moju sreću, susrela sam se sa AQUATONALE i 1991. godine prvi put sam posetila jedan pravi spa centar. Bio je to Thermes Marins de Saint-Malo, najstariji i najveći balneo talaso centar u svetu. Jos tada sam se upoznala sa svim tretmanima spa, wellness i talasoterapije kao i sa svim blagodetima koje ovakav centar pruža. Vizija da to treba preneti na naše prostore i razvijati spa i wellness turizam nije me napustila do današnjeg dana. 64

kozmetike, koji se održava dva puta godišnje, i držim predavanja u okviru njih. Osnivač sam i profesor AQUATONALE BEAUTY ACADEMY u Beogradu koja postoji već 24 godine i koja ima dva smera: KOZMETOLOGIJA I SPA&WELLNESS. Takođe sam i direktor nastave i profesor na Akademiji za kozmetiku u Singapuru - i Master eAcademy International. Od početka rada škole smo izveli mnogo generacija stručnjaka za Spa i

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Pre tretmana ozonom – diabetes

Tretman hidroozonoterapijom

Posle tretmana ozonom – diabetes

Wellness, a diploma AQUATONALE BEAUTY ACADEMY- Beograd je postala veoma prepoznatljiva u svetu. S ponosom mogu da kažem da mnogi naši završeni studenti veoma uspešno rade u spa centrima širom sveta, na Cruise Line brodovima, Spa Resorts, Destination Spa, Medical Spa itd. Pomenuli ste ozonoterapiju, šta nam možete o tome reći? Dosad sam držala predavanja na nekoliko kongresa ozonoterapije i hidroozonoterapije. Moja predavanja se uglavnom odnose na primenu ozono terapije i hidroozonoterapije u kozmetologiji. Pa tako na Internacionalnom kongresu medicinske ozonoterapije, Rio de Janeiro 2011 imala sam dva predavanja iz primene ozonoterapije i hidroozonoterapije u kozmetologiji; na Kongresu ozonoterapije, Rim 2015, takođe sam držala predavanje o primeni ozona i hidroozonoterapije u kozmetologiji. U nekim zemljama u svetu ozonoterapija se veoma primenjuje: Rusi-

ja, Nemačka, Italija, Španija, Rumunija, Amerika, a u skoro svim zemljama Latinoamerike je veoma zastupljena. U Italiji u okviru velikog kliničkog centra ‘’San Pietro’’ u Rimu otvorena je Klinika za ozonoterapiju. Prvi ko je primenio ozonoterapiju je Nikola Tesla. Još tada je pravio ozonizovana ulja i prodavao ih naturopatama u svrhu lečenja. Tesla je konstruisao najkvalitetniji ozonogenerator koji daje čist medicinski ozon. Ovaj tip ozonogeneratora se i danas koristi u svim uređajima za proizvodnju ozona. U kozmetici se uglavnom koristi hidroozonoterapija, kao veoma korisna i potpuno bezopasna metoda. Takođe, primena ozona kroz kozmetičke preparate: ozonizovana ulja, ozonizovane kreme, ozonizovani serumi itd. daju izuzetne rezultate. Pored medicinske primene, ozon ima neverovatnu primenu i u druge svrhe: prečišćava se voda, bazeni, pospešuje se prodiranje lekovitih supstanci, kod balneo kupki. Mnogi spa i balneo (banjski) centri u svetu imaju uključenu ozono i hidroozonoterapiju u terapeutske svrhe. Pre nekoliko godina, na jednom od kongresa u Beogradu sa temom spa i wellnes bili su prisutni predstavnici Banje Koviljače ili preciznije predstavnici Specijalne bolnice za rehabilitaciju ‘’Banja Koviljača’’ i ja sam im tada vrlo detaljno objasnila primenu nekih terapija u okviru njihove banje kao što je talasoterapija (marinoterapija), ozonoterapija, primena nekih terapeutskih spa elemenata itd. Mislim da ta bolnica, odnosno centar ima izuzetnog potencijala i da bi

Koliko je to ostvarljivo u ovoj ustanovi u Banji Koviljači? Svakako da jeste. Ponoviću, Specijalna bolnica za rehabilitaciju ‘’Banja Koviljača’’ ima mnogo potencijala i uz dobar koncept i dodatne elemente podigao bi se nivo usluga, a samim tim i posećenost korisnika iz čitavog sveta bi se povećala. Ne treba mnogo, samo malo. Poznato mi je da Specijalna bolnica izuzetno dobro posluje, da je savremeno opremljena i da već raspolaže stručnim kadrom različitih profila. Mnogobrojna priznanja dodeljena Specijalnoj bolnici u prošloj godini koja su mediji objavili potvrđuju da se ova ustanova nalazi u samom vrhu ne samo u Srbiji, već i u regionu. To malo ne zahteva velika finansijska ulaganja već, za početak, dodatnu obuku postojećeg stručnog kadra. Aquatonale distributer za Srbiju “VERA ZEC” d.o.o. +381-11-2920035 mob: 065/32-38-002, e-mail: aquatonale.info@gmail.com www.aquatonale.rs

mogla da postane jedan od najtraženijih balneo spa centara u jugoistočnom delu Evrope. Nešto poput talaso spa centra u Francuskoj Thermes Marins de Saint-Malo. Koliki je značaj za Francusku ovog centra govori činjenica da je francuska vlada izgradila direktnu brzu prugu Pariz – St.Malo da bi zainteresovani korisnici ove banje iz čitavog sveta, koji dolaze avionom do Pariza, lako mogli da stignu u St. Malo. Zamislite sada tako nešto u Srbiji. Zamislite Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju ‘’Banja Koviljača’’ kao jedan St.Malo u Srbiji. 65

Z D R AV S T V O - S R B I J A

rgentna stanja, pripadajući grupi najinteresantnijih za mlade medicinare, često predstavljaju veliki test čak i za starije pripadnike ove profesije. Željne znanja, ove mlade lekare često ćete čuti kako se u željama opredeljuju baš za ovu, po svemu specifičnu, oblast medicine. Međutim, ispiti kojima će biti izloženi u ovom poslu, zasigurno su najteži sa kojim će se susretati svi predstavnici medicinske profesije u svojim karijerama. Upornost pri rešavanju problema, važnost, hitnost, kao i ona dobro poznata količina pozitivne treme, zasigurno su ono što nas “gura” napred. Odlučno, stručno i pravovremeno reagovanje u ovoj grani medicine je presudno, a blaga doza straha tu je kao konstantni podsetnik da još nismo naučili sve. Koliko god značajan deo našeg znanja bio, i njegova primena u svakodnevici zadovoljavajuća, uvek je potrebno podsetiti se na količinu informacija i veština koje smo propustili da savladamo. Sebi to može dozvoliti samo onaj ko je svestan svoga znanja i truda jer se time ne odriče ni svog “neznanja” . On ga prihvata, podstičući upravo svoju kreativnost kako bi izbegao svako pojavljivanje improvizacija i svom pacijentu omogućio i pružio najbolji tretman. Znajući koliko je učio, on postaje svestan koliko je i propustio i prihvata i svoje “neznanje”, ne negirajući ga. No, željni smo svega. Stručnosti, znanja, afirmacije, ali ovo je profesija u kojoj sujeti ne smemo ustupiti mesto. Ukoliko se to dogodi, u opasnosti smo da skliznemo na jedan opasniji teren. Privid će opstati i držaće nas na “površini”, sprečavajući nas da se nadgrađujemo i svoja znanja i veštine usavršavamo. Za (mladog) lekara to predstavlja jednu od češćih zamki u kojima neretko učestvuje i sam ego. Upravo je ova profesija ta u kojoj ljudska sujeta najviše dolazi do izražaja. Niko nije imun na nju. Znanje koje posedujemo naš je mač sa dve oštrice. Naizgled, teško je zamisliti da od njega može proisteći išta negativno, ali znanje je “ipak” moć. A kao i svaka moć ono ima sposobnost da radi i protiv naše koristi ukoliko se ne primenjuje adekvatno. Zato je bitno sticati ga kontinuirano, primenjivati ga izdašno, ali oprezno, uz stalnu pažnju. Kao tek gotovi lekari imamo bezbroj pitanja. Iznenadili biste se, možda čak i više nego kada smo tek počinjali. Kada nismo znali ništa. Na sam pomen “reanimacije” i čuvene “trinaestice” u Urgentnom centru 66

Urgentna medicina - izazov za mlade lekare Dr Anita Franić, lekar pripravnik u KC Srbije

ostavljali bismo sve što radimo i trčali dole. Da vidimo ko je pristigao ovog puta i kome će naša pomoć sada biti potrebna. Urgentni centar I Služba Hitne pomoći bili su naše druge kuće. Uz to bi obavezno išao onaj nelagodni osećaj griže savesti zbog naše želje da čekaonice budu što punije, a pacijenti što raznolikiji jer tako mi učimo. Opravdano bismo to savladali i trčali da se suočimo sa njima i njihovim i novim problemima. Sa onime što je dotad bilo samo pisano slovo, sati predavanja naših profesora i za šta su nas oni tako seriozno pripremali godinama. U tim situacijama nekada nam čitava logika i znanje koje smo nadograđivali tako studiozno “padnu u vodu”. Kada se nađemo sa pacijentom koji zahteva urgentan medicinski tretman -postajemo svesni situacije oko nas. Odjednom to se sve dešava. Ispred nas, u realnom vremenu, sada. Sve pročitane knjige, sati provedeni u amfiteatru, stranice koje se broje u hiljadama, prestaju da budu samo ona pisana reč i studentima često dosadna popodnevna predavanja. Odjednom oni postaju realna situacija na koju se od nas očekuje adekvatan odgovor. Tada je bitno prisetiti se zašto smo tu.

Grubo znanje, bez emocije koja nas vodi, neće nam mnogo pomoći. Teoretski naučiti - može skoro svako. Primeniti to znanje, ipak, zahteva određenu disciplinu. Disciplinu života, stabilnost i čvrstinu u emocijama i karakteru. Učili su nas svemu. Odista smo imali neke sjajne profesore. Ali, ono što je nenaučljivo izražava se emocijom. To se stiče. Sa tim se rađa. Nekada smo tužni. Zbog nenadanog ishoda, a nekada pak radosni i ispunjeni ukoliko smo uspeli odgovoriti zadatku na po pacijenta zadovoljavajući način. Te emocije je bitno prihvatiti i procesuirati na određeni način. Samo tako neće nas sprečavati u obavljanju našeg posla i dopustiće nam da se uporedo s našom stručnošću razvijamo i mi sami. Učili su nas kako da stavimo šav na srce, ali i kako da damo toplu reč i podršku onome kome je potrebna. Kako da reanimiramo telo, ali i podignemo duh. Stavimo gips i previjemo, ali i podignemo našeg pacijenta opet na njegove noge kada padne. To su stvari koje se malo teže uče. Samim tim i prilično značajnije. Empatija i znanje najpresudniji su u ovom poslu. Teško funkcionišu separatno. Pažljiv i srdačan lekar bez adekvatnog znanja jednako je neproduktivan kao i onaj kome oholost i sujeta ne dozvoljavaju da svoje znanje ispolji do punih kapaciteta. Zato ih je potrebno usklađivati u egzaktnim merama, biti u mogućnosti da svom pacijentu ponudimo i svoje znanje, ali i svoje razumevanje i emociju koju njegovo stanje iziskuje u datom trenutku. Jer, pravom časnom lekaru, da bi zaslužio ona dva mala slova ispred imena, potrebna su oba. Ali ako mene pitate, upravo to je ono što ovaj posao čini neodoljivim.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Ordinacija dečjeg fizijatra

Tortikolis

ortikolis ili krivošija je jedan od najčešćih deformiteta zbog kog se odojčad upućuju u ordinaciju dečjeg fizijatra. Ovaj deformitet karakteriše nagnutost glave i vrata na jednu stranu dok je lice rotirano na suprotnu stranu. Najčešći oblik tortikolisa koji se viđa u odojčadskom uzrastu pripada grupi uzrokovanoj lokalnim poremećajima na mišićima vrata. Smatra se da je najčešći uzrok nastanka tortikolisa položaj bebe u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće koji uslovljava istu ili sličnu poziciju glave i vrata, zatim uzrok nastanka tortikolisa može biti porođajna trauma, gde do istezanja mišića vrata može da dođe tokom prebrzog porođaja ili kada dođe do zastoja u porođajnom kanalu pa je potrebna intervencija, to jest manipulacija, kao i kod karlične prezentacije ploda. U ovim slučajevima dolazi do pucanja mišićnih vlakana zbog prevelikog istezanja mišića vrata što se ne vidi odmah na rođenju već najčešće nakon dve nedelje, kada se može videti ili opipati hematom na vratu. Relativno se često viđa i takozvani posturalni tortikolis gde se palpacijom ne primećuje napetost mišića ni tumefakt, ali dete naginje glavicu. Kod dece sa tortikolisom se po rođenju može uočiti nagnutost glave na stranu tortikolisa dok su lice i brada okrenuti na suprotnu stranu. Po rođenju se može videti i asimetrija lica na štetu strane tortikolisa koja može biti manje ili više izražena, što zavisi od položaja koji je plod zauzimao. Iz istog razloga može se javiti i plagicephalia – zaravnjenost glavice u predelu potiljka. Kod tortikolisa koji su uzrokovani pucanjem mišića tokom porođaja bezbolan tumefakt se pipa najčešće nakon dve nedelje od porođaja, obično je lokalizovan u donjoj polovini sternokleidomastoidnog mišića, najčešće veličine lešnika. U pokušaju da kompenzuju prinudni položaj glave, deca eleviraju rame na strani tortikolisa te se, ako problem dugo postoji, vremenom može razviti i skolioza. Dijagnoza se postavlja uglavnom na osnovu pregleda. S obzirom na činjenicu

da tortikolis može nastati kao posledica velikog broja različitih patoloških stanja neophodan je kompletan neurološki pregled na osnovu kojeg će se dete, ukoliko ima indikacija, uputiti na dalje dijagnostičke procedure. Kod tortikolisa sa hematomom neophodno je pacijenta uputiti na ultrazvučni pregled vrata na osnovu koga se može pratiti i evolucija hematoma. Radiografski pregled vratne kičme je potrebno uraditi ukoliko je prisutna sumnja na anomaliju vratnih pršljenova (hemivertebra, unilateralna atlantookcipitalna fuzija, Klippel-Feilov

sindrom). Ako se pregledom utvrdi prisustvo i drugih deformiteta, poremećaja tonusa ili odstupanja u razvoju, pacijent se upućuje na dalju dijagnostiku /CT, NMR/ radi eventualnog utvrđivanja stanja čiji bi tortikolis bio simptom. U cilju diferencijalne dijagnoze različitih uzroka sekundarnog tortikolisa, koji može biti uzrokovan problemima sa vidom ili sluhom, potrebni su odgovarajući dopunski dijagnostički i konsultativni pregledi.

Dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Beograd

U najvećem broju slučajeva lečenje tortikolisa je konzervativno i istraživanja su pokazala da se odličan rezultat postiže fizikalnom terapijom. Za postizanje dobrog rezultata vrlo važna je uloga roditelja, koje je potrebno obučiti kako da svojim aktivnostima u kućnim uslovima doprinesu lečenju deteta. To se odnosi, pre svega, na pozicioniranje glavice dok dete spava kao i kad je budno, pri hranjenju, nošenju i igranju, za koje roditelji dobijaju instrukcije. Pored toga, sprovodi se kineziterapijski program, koji podrazumeva postepeno istezanje mišića, kao i aktivne vežbe stimulacije i jačanja. Kineziterapijski program je individualan, pravi se na osnovu kliničke slike, kao i uzrasta deteta. Stimulaciju i vežbe uvek treba sprovoditi duže i kada dete uspostavi dobru kontrolu glave. Inače se može desiti da kada dete usvoji novi motorički obrazac/sedenje, četvoronožni ili stojeći položaj, ukoliko mišić nije dobro pripremljen za nove zahteve ponovo dođe do naginjanja glave. Kao uvodna procedura kod većeg stepena skraćenja mišića primenjuje se i termo-terapija, odnosno zagrevanje parafinom. Kod tortikolisa, gde u kliničkoj slici imamo i hematom, potrebna je primena i elektroterapije, to jest elektroforeze kalijum-jodida, a u cilju brže resorpcije hematoma. Tortikolis može uticati na usvajanje grubih motoričkih obrazaca. Nejednakost jačine mišića vrata kao i ograničen obim pokreta mogu usloviti asimetriju u motornom razvoju. Iz tog razloga neohodno je da kineziterapijski program sadrži i stimulaciju motornog razvoja, a u zavisnosti od uzrasta i dostignutog stepena motorike. U retkim slučajevima nema uspeha nakon sprovedene fizikalne terapije kod mišićnog tortikolisa. Ovo se može desiti pod pacijenata kod kojih je kasno započeto s lečenjem, ili ukoliko nisu ispoštovane sve potrebne procedure. U tim slučajevima indikovano je hirurško lečenje, nakon kojeg je takođe potrebno sprovesti fizikalnu terapiju. 67

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Vesti iz MVA

ukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević je novi zastupnik načelnika Vojnomedicinske akademije. Vukosavljević je na mesto zastupnika načelnika VMA postavljen ukazom predsednika Srbije Tomislava Nikolića na osnovu člana 112. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana 17. tačka 9. Zakona o Vojsci Srbije. Pukovnik Vukosavljević završio je specijalizaciju iz oblasti oftalmologije u VMA i doktorirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1999. godine. U čin pukovnika unapređen je 2004. godine. Na dužnosti načelnika Klinike za očne bolesti VMA je od 2005. godine. Od 2010. godine redovni je profesor na Medicinskom fakultetu VMA. Već prvog dana na novoj funkciji, 24. januara bio je domaćin ministru odbrane Zoranu Đorđeviću, koji je došao u nenajavljenu posetu ovoj vojnozdravstvenoj ustanovi. Budući da VMA sredom zbrinjava hitne medicinske slučajeve, Đorđević je želeo da se uveri u kakvim uslovima radi Centar za hitnu pomoć, a ujedno je obišao i neke od klinika. Ministar Đorđević prisustvovao je sastanku vojnog kolektiva Vojnomedicinske akademije, održanom povodom imenovanja pukovnika prof. dr Miroslava Vukosavljevića, dosadašnjeg načelnika Klinike za očne bolesti, za zastupnika načelnika VMA. Prilikom posete je rekao da je postavljenje zastupnika načelnika VMA događaj koji zaslužuje pažnju, posebno imajući u vidu planiranu reorganizaciju vojnog zdravstva, infrastrukturnu obnovu i kadrovska pojačanja. Takođe je dodao i da je krajnji cilj svih zajedničkih napora da Vojnomedicinska akademija zadrži poziciju koju s pravom ima u zemlji i regionu.

Na čelu VMA

Pukovnik prof.dr Miroslav Vukosavljević Zamenik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr Uglješa Jovičić uputio je čestitke pukovniku Vukosavljeviću na postavljenju i naglasio da se zalaže za zajednički rad koji bi doprineo boljem funkcionisanju vojnog zdravstva i VMA. Zastupnik načelnika Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević rekao je da je počastvovan imenovanjem i da će u narednom periodu učiniti sve da, zajedno sa saradnicima i uz podršku Ministarstva odbrane, unapredi funkcionisanje Vojnomedicinske akademije u cilju dobrobiti svih pacijenata. U razgovoru sa lekarima VMA ministar Đorđević je potvrdio da je u godini pred nama iz budžeta izdvojeno više novca za lekove, ali i za opremanje. – Od vas sada očekujem plan prioriteta, šta treba nabaviti od opreme što će kvalitativno unaprediti zdravlje ne samo vojnih osiguranika, nego i svih građana Srbije. To će biti novi pristup u opremanju čiji je cilj da VMA bude u svakom smislu na nivou svog renomea – dodao je Đorđević koji je najavio i kreiranje budžetske pozicije za kapitalni projekat održavanja VMA.

VMA, 27. 1. 2017.

Metoda krioablacije

a Klinici za kardiologiju Vojnomedicinske akademije uspešno je urađeno pet interventnih procedura krioablacije - lečenja srčanih aritmija tehnikom hlađenja. Krioprocedure urađene su 23. i 24. januara 2017. godine bez komplikacija i pacijenti su otpušteni s regularnim srčanim ritmom. Krioablacija - tehnika hlađenja spoja plućnih vena i samog srca do -51 stepena Celzijusovih, koristi se u lečenju atrijalne fibrilacije. Njome se uspešno otklanjaju aritmogeni fokusi kod mlađih pacijenata i onih kojima dosadašnje lečenje nije dalo zadovoljavajući efekat. Krioprocedure obavljene su u saradnji sa timom stručnjaka iz Instituta za kardiologiju u Budimpešti, Mađarska, koje je predvodio dr Foldesi Čaba Lazlo (Földesi Csaba László), dok je na čelu tima kardiologa VMA bio major dr Ognjen Gudelj. Uvođenjem kriotehnologije u medicinsku praksu Vojnomedicinska akademija postaje druga ustanova u zemlji sa ovim vidom lečenja. 69

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Medicina i pravo

Povreda prava na zaštitu zdravlja

ema odredbama Zakona o pravima pacijenata (“Službeni glasnik RS”, br. 45/2013) pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite, ima pravo na sve vrste informacija o stanju svoga zdravlja, zdravstvenoj službi i načinu kako je koristiti, kao i na sve informacije koje su na osnovu naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija dostupne. Takođe, pacijent ima pravo na informacije o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih prava i ima pravo da informacije dobije blagovremeno i na način koji je u njegovom najboljem interesu. Pacijent ima pravo i na blagovremenu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu u skladu sa zdravstvenim stanjem i utvrđenim stručnim standardima. Na osnovu ovih citiranih prava pacijenata, zdravstvena ustanova je dužna da se stara o bezbednosti u pružanju zdravstvene zaštite, kao i da kontinuirano prati faktore rizika i preduzima mere za njihovo smanjenje u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast kvaliteta u zdravstvenoj zaštiti. Pacijent ne može trpeti štetu prouzrokovanu neadekvatnim funkcionisanjem zdravstvene službe. Sudska praksa: Povreda prava na zaštitu zdravlja Tuženi Dom zdravlja odgovara za naknadu štete obolelom detetu i njegovim roditeljima zbog propusta zaposlenog lekara da blagovremeno uoči i saopšti anomaliju ploda. Eventualno nepostojanje odgovarajućeg aparata i stručnog kadra zdravstvenu ustanovu ne oslobađa odgovornosti jer je u toj situaciji dužna da pacijenta uputi na mesto gde se pruža bezbedna i savremena zdravstvena zaštita. Iz obrazloženja: Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AB i BB su roditelji tužioca mal. CB. Tužilja BB je vodila trudnoću u Ginekološkom dispanzeru tadašnjeg Zdravstve70

Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

nog centra B. – Organizaciona jedinica M. Prema medicinskoj dokumentaciji, dana 3.11.1998. godine obavljen je ultrazvučni pregled ploda kojim je utvrđen uredan nalaz, a posebno je navedeno da je nalaz na kičmenom stubu uredan. Ultrazvučni pregledi rađeni su još tri puta, ali ni na jednom od pregleda nije komentarisano stanje kičmenog stuba, a ostali parametri koji su navedeni u ultrazvučnom nalazu bili su uredni. Prilikom rođenja tužioca mal. C, dana 10.4.1999. godine, na porođaju je uočena anomalija “Spina bifida”, konstatovana u rubrici “zaključak akušera”. U prvom danu života, novorođenče je prebačeno na Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u B., gde je konstatovano da u sakrokoksigealnoj regiji postoji tumorozna masa, dimenzija 8 x 8 x 4 cm, koja je delimično prekrivena kožom, a delimično povojnicama kičmene moždine.....Pregledom na Institutu za majku i dete 28.12.2007. godine, utvrđeno je da mal. C, star 8 godina, ne hoda, kreće se u invalidskim kolicima. Na koži

su konstatovani ožiljci od prethodnih korektivnih operacija. Na donjim ekstremitetima konstatovana je potpuna mlitava paraliza nogu sve do kukova uz izraženi deformitet kičmenog stuba po tipu skolioze. Ne kontroliše funkciju mokrenja i eliminacije stolice. Njegova inteligencija je iznad proseka. Prema zaključku Komisije Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, sačinjenu od profesora S.K, specijaliste sudske medicine, profesora I.M, specijaliste dečje hirurgije, profesora M.Đ, specijaliste ginekologije i akušerstva, i dr Z. M, specijaliste sudske medicine, s obzirom na dimenzije cistične tumorozne promene sa jedne strane i činjenicu da je ultrazvučni pregled rađen četiri puta tokom trudnoće u 18, 23, 32. i 39. nedelji trudnoće, može se zaključiti da je promena trebalo da bude uočena ultrazvučnim pregledom i pravilnim tumačenjem nalaza od strane ginekologa, pod uslovom da je pregled radio visokospecijalizovani stručnjak aparatom

d.o.o, privredno društvo za poslovne usluge i konsalting, Beograd

Z D R AV S T V O - S R B I J A

visoke rezolucije. U konkretnom slučaju činjenica da urođena anomalija nije uočena ultrazvučnim pregledom, predstavlja propust koji je učinjen od strane lekara ginekologa koji su pratili trudnoću tužilje BB. U dopuni nalaza od 30.11.2011. godine, komisija veštaka dala je tumačenje termina “aparat visoke rezolucije” i “visokospecijalizovani stručnjak”. (...) Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je tuženi odgovoran za štetu koju tužioci trpe usled činjenice da za vreme trudnoće tužilje BB nije uočena anomalija u vidu izrasline na kičmenom delu ploda, sa kojom je rođen tužilac mal. C, imajući u vidu pre svega dimenzije anomalije 8 x 8 x 4 cm, te opštepoznate mogućnosti savremene dijagnostike koja može identifikovati anomaliju izraženu u milimetrima. Pored toga, pravilno je prvostepeni sud zaključio da, ukoliko u M. nije postojao kvalitetan aparat i specijalizovani stručnjak, tuženi je bio dužan da uputi tužilju BB na mesto gde se pruža bezbedna zdravstvena nega. ...Neosnovano se u žalbi osporava odgovornost tuženog pozivanjem na dopunu nalaza veštaka od 30.11.2011. godine i isticanjem da Dom zdravlja M. nije imao aparat visoke rezolucije, a lekar koji je pratio trudnoću tužilje BB nije išao na usavršavanje za visokostručne preglede, obzirom da nije postojao aparat za ove preglede. Žalba ukazuje da je rukovodstvo Zdravstvenog centra B. zaista krivo što bolnica M. i Dom zdravlja M. nisu imali aparat visoke rezolucije i kadar koji bi bio stručan za preglede trudnica te ukazuje na individualnu odgovornost lekara koji je pratio trudnoću i naveo da je nalaz na kičmenom stubu uredan. Prema članu 5. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti (“Sl. glasnik RS” br. 17/92, 26/92, 50/92, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 25/96), važećeg u vreme kada je tužilja BB vodila trudnoću, radi obezbeđivanja prava građana na zdravstvenu zaštitu utvrđenih zakonom i zdravstvene zaštite utvrđene ovim zakonom osnivaju se zdravstvene ustanove u skladu sa ovim zakonom. (.....) Prema članu 16. stav 1. istog Zakona, zdravstvena ustanova i drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti može početi sa radom i obavljati zdravstvenu delatnost ako ima, između ostalog, određeni broj zdravstvenih radnika sa položenim stručnim ispitom odgovarajućeg stepena stručne spreme za određene poslove i sa odgovarajućem specijalnošću ili naučnim ili nastavnim zvanjem, opremu i uređaje za savremeno i bezbedno pružanje zdravstvene zaštite i zdravstvenih usluga....Prema članu 9. stav 6, ukoliko zdravstvena ustanova

nije u mogućnosti da pruži zdravstvenu zaštitu u okviru svoje delatnosti, dužna je da građanina uputi u drugu odgovarajuću ustanovu sa najvažnijim medicinskim nalazima i razlozima za upućivanje. Prema članu 18. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, strana u obligacionom odnosu dužna je da u izvršavanju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupa sa povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima (pažnja dobrog stručnjaka). Prema članu 30. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS” br. 1/90), svako ima pravo na zaštitu zdravlja. Deca, trudnice i stara lica imaju pravo na zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, kada to pravo ne ostvaruju po drugom osnovu, a druga lica pod uslovima utvrđenim zakonom. Iz citiranih odredaba proizlazi obaveza zdravstvene ustanove da zdravstvenu zaštitu pruža na načelu dostupnosti, neprekidnosti, efikasnosti, u skladu sa dostignućima medicinske i drugih nauka (član 22. Zakona o zdravstvenoj zaštiti), te ukoliko nije u mogućnosti da pruži zdravstvenu zaštitu da pacijenta uputi u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu. U toku ovog postupka tuženi nije pružio dokaze da nema odgovarajuće aparate, odnosno, nije pružio dokaze da se na aparatima na kojima je tužilja pregledana nije mogla ustanoviti izraslina na plodu dimenzija 8 x 8 x 4 cm. Odbrana tuženog Doma zdravlja u ovoj parnici se svela na prostu tvrdnju da nema odgovarajući aparat i da nema specijalizovanog stručnjaka. Ukoliko zaista dispanzer Zdravstvenog centra B. nije imao odgovarajući aparat i odgovarajućeg stručnjaka, to odgovornim licima u ovoj ustanovi, koja obavljaju profesionalnu delatnost pružanja medicinske usluge, nije moglo ostati nepoznato, pa je u skladu sa načelom sveobuhvatnosti i dostupnosti zdravstvene zaštite postojala dužnost da se tužilja uputi u zdravstvenu ustanovu koja može da joj pruži adekvatnu i bezbednu zdravstvenu zaštitu. Tvrdnja tuženog da nije imao aparat koji je mogao da ustanovi konkretni poremećaj ploda dovedena je u ozbiljnu sumnju usled opštepoznate mogućnosti savremenih aparata da uoče anomalije izražene u milimetrima, kako je pravilno zaključio prvostepeni sud. Posebnu sumnju izaziva okolnost da zdravstveni centar (koji obavlja najmanje delatnost bolnice i doma zdravlja), kojem je ginekološki dispanzer organizaciono pripadao, nije imao aparat kojim bi se mogla ustanoviti anomalija predmetnih dimenzija. Osim toga, u Zakonu o zdravstvenoj

zaštiti, kao i u Ustavu Republike Srbije, posebno je naglašeno pravo trudnica na zaštitu zdravlja. Pravo na zaštitu zdravlja podrazumeva pravo na blagovremenu i tačnu informaciju o stanju potomstva, odnosno, pravo na informaciju o anomaliji ploda kada je ona mogla biti blagovremeno uočena, kao što je ovde slučaj. Realizaciju ovog prava je dužna da obezbedi medicinska ustanova. U mišljenju komisije veštaka Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u B. navedeno je da, prema principima savremene medicinske nauke i ginekološko-akušerske prakse, kada se ultrazvučno tokom trudnoće dijagnostifikuje ovakva anomalija, takva pacijentkinja se šalje na konzilijum za anomalije, koji u dogovoru sa roditeljima donosi odluku o daljem načinu vođenja trudnoće, pri čemu ih detaljno obaveštava o prirodi i perspektivi same anomalije (moguć poremećaj hodanja, pražnjenja bešike i creva sa jedne strane, ali i visok procenat dece sa normalnom inteligencijom sa druge strane) što u konkretnom slučaju zbog nedijagnostifikovanja nije učinjeno. Medicinska ustanova je dužna da opravda pouzdanje građana u njen rad, jer je prema Zakonu, dužnost medicinske ustanove na savremeno i bezbedno pružanje zdravstvene zaštite naglašena kada su u pitanju trudnice, kao posebno osetljiva i zaštićena kategorija stanovništva, čija zaštita je od šireg socioekonomskog značaja. Prema tome, tužioci ne mogu snositi teret eventualnog nepostojanja odgovarajućeg aparata i odgovarajućeg kadra, koje tuženi u ovom postupku nije ni dokazao. Kada je u pitanju individualna odgovornost lekara, žalba neosnovano ističe da tuženi ne može odgovarati za njegov propust. Odgovornost tuženog se zasniva na opštim pravilima obligacionog prava o odgovornosti za drugog, propisanu u članovima 170. i 171. Zakona o obligacionim odnosima, pa tuženi odgovara za štetu koju je prouzrokovao njegov zaposleni. Pri tome, na tuženom je teret dokazivanja da je postupano u skladu sa pravilima struke i nauke, odnosno sa pažnjom stručnjaka, u smislu člana 18. Zakona o obligacionim odnosima, što tuženi nije dokazao. (Presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž.br.6898/13 od 22. oktobra 2015. godine) - Iz Biltena Apelacionog suda u Beogradu, broj 8/2016, Intermex, Beograd, autor sentence: Zinaida Belić, sudijski pomoćnik u Apelacionom sudu u Beogradu. 71

Z D R AV S T V O - S R B I J A

edakcija časopisa ‘’Medici.com’’ s radošću i ponosom je primila vijest da je dugogodišnji član našeg uređivačkog odbora, pouzdan i kreativan saradnik, a prije svega briljantan intelektualac, naučni i nacionalni pregalac i djelatnik, prof. dr Elizabeta Ristanović dobila Vukovu nagradu za doprinose nauci, prosvjeti, kulturi Republike Srbije i srpskog etničkog prostora u cjelini. Ovo veličanstveno priznanje u slavu velikog Vuka, ali i srpskog stvaralaštva, iskoristili smo za razgovor sa našom Elizabetom. Naravno, prije toga smo zavirili u njenu bogatu biografiju, ispunjenu uspjesima, velikim radom i izuzetnim rezultatima, ali smo uočili i ono što ona stalno ističe, a to je arhetip koji nosi. M: Elizabeta, uz iskrene čestitke za zasluženu nagradu koja vraća vjeru u prave vrijednosti, recite nam kako ste uspjeli sa relativno malo godina da uradite toliko puno, u teškim vremenima, kada nikome, a posebno stvaraocima, nije lako, a čini se da je ženama nekako još teže. E: Zahvaljujem na čestitkama. Izuzetno sam ponosna i nemerljivo srećna što su umne srpske glave i veliki delatnici u različitim oblastima prepoznali moj dosadašnji rad, ali pre svega posvećenost i želju da služim opštem dobru, istinskim vrednostima i svome narodu. Ljudski život jeste nekome borba, nekome berba, meni je najčešće do sada bio borba, ali su me moji roditelji još u ranom detinjstvu naučili da je borac superlativ pojma čovek i da moram da pobedim u svim bitkama koje povedem. To je ta priča o arhetipovima koje ste pomenuli, a mene su ti bosanski, crnogorski, dinarski, kako god, na koje sam jako ponosna, naučili otpornosti i upornosti, ali i slobodoljubivosti, pravdi, ljubavi prema rodu, želji da vidim i domašim šta je iza brda, da stvaram. A istinski stvaralac je samo slobodan čovek. S druge strane, nema veće lepote od stvaralaštva. A lepota je po sebi umetnost. M: Rasli ste se i sazrevali u različitim krajevima bivše Jugoslavije, kao kćerka oficira, od Makedonije do Bosne i Hercegovine, mijenjali sredine, škole, ali ste uvijek bili najbolji đak, pobjeđivali ste na takmičenjima iz matematike, istorije, pisali pjesme, recitovali, bavili se novinarstvom. Ovo Vam je zapravo treća Vukova diploma, ako uračunamo one školske. E: Da, odrastala sam i sazrevala u različitim mešovitim, socijalno i nacio72

Za doprinose nauci, prosvjeti, kulturi Republike Srbije i srpskog etničkog prostora u cjelini

Vukova nagrada Elizabeti Ristanović Vukova nagrada je svečano uručena, 8. 2. 2017. godine, u Predsedništvu Republike Srbije. Dodjjeli su prisustvovali predstavnici Vlade i Narodne Skupštine Republike Srbije, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zastupnik načelnika VMA prof. dr Miroslav Vukosavljević, bivši načelnik VMA i prvi rektor Univerziteta odbrane Srbije gen. Miodrag Jevtić, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti, Univerziteta u Beogradu, Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore, kao i brojni istaknuti naučni, kulturni i javni radnici.

nalno heterogenim sredinama, učila i završavala škole ne samo redovne, već i one teže, životne, mučile su me dileme, zabune, sumnje, nedoumice. Rano sam prepoznala i anticipirala događaje koji su se kasnije desili, što je u meni stvaralo neko osećanje nespokoja, ali sam te unutrašnje bure savladavala duhovnim rastom, u tome su mi pomagali i Njegoš, Andrić, Dostojevski, Selimović i Jesenjin... Rano sam shvatila da sve nesreće koje nas snalaze imaju svoj odraz u prošlosti, posebno u Bosni, gde se, kako kaže Andrić, i sanjana lepota plaća. Ali, uprkos svemu, nisam izgubila veru u ljude, u univerzalno dobro, ni nadu, ni ljubav. M: Ta želja da spoznate najsitnije molekule i da prepoznate kako se i zašto nešto dešava Vas je odvela na studije molekularne biologije i fiziologije koje ste završili prije roka, kao student generacije Univerziteta u Beogradu, gdje ste kasnije i magistrirali i doktorirali na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta iz oblasti mikrobiologije. E: Verovatno. Želela sam da spoznam život na njegovom ishodištu, njegovu molekulsku suštinu i to je za mene bio pravi izazov. Studirala sam u ona teška ratna vremena, uspešno završila studije i ostala ovde, u svojoj zemlji,

iako je bilo, naravno, mnogo poziva za odlazak u inostranstvo. Smatrala sam i smatram da je naše mesto ovde, da se bolje vreme ne čeka, već stvara i da je naša obaveza da ostanemo u svojoj zemlji kada je njoj teško, kada je naš narod stradao i patio. Po završetku studija zaposlila sam se u Vojnomedicinskoj akademiji i evo i danas radim u tom veličanstvenom hramu srpske medicine i nauke koji su stvarale generacije sjajnih ljudi, stručnih i naučnih velikana, u istoriji dugoj skoro dva veka. I sama sam imala divne učitelje i sjajne uzore i u Vojnomedicinskoj akademiji i na Univerzitetu u Beogradu, kojima mnogo dugujem. Naravno, u mojoj profesionalnoj karijeri bilo je mnogo lepih, ali i mnogo teških trenutaka, izazova i iskušenja, mada je smer kretanja bio uvek napred i to me ispunjava srećom i zadovoljstvom. M: Sada ste i nastavnik, redovni profesor Univerziteta odbrane, predajete na Vojnoj akademiji i Medicinskom fakultetu VMA, a rado ste viđen predavač po pozivu na brojnim drugim akademskim istitucijama u zemlji, regionu i svijetu. Vaši studenti o Vama govore u superlativu, kao o nastavniku, pedagogu, čovjeku koji ih uči mnogim znanjima i usmjera-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Impresivna biografija Redovni profesor, dr sc. med. Elizabeta Ristanović rođena je 23. juna 1975. godine u Kumanovu. Osnovnu školu je završila u Zenici, a gimnaziju prirodno-matematičkog smera u Beogradu. I u osnovnoj školi i gimnaziji bila je Vukovac, pobeđivala je na takmičenjima iz matematike, fizike i istorije, aktivno se i veoma uspešno bavila literarnim stvaralaštvom i novinarskim radom, ali se ipak odlučila za studije molekularne biologije i fiziologije, smer eksperimentalna biomedicina. Studije je završila godinu dana pre roka sa prosekom 9,71 i ocenom 10 na diplomskom ispitu iz neuroendokrinologije. Dobitnik je nagrade Student generacije Univerziteta u Beogradu. Magistrirala je 1999, a doktorsku tezu odbranila juna 2002. na Medicinskom fakultetu u Beogradu i tako postala najmlađi doktor nauka u tadašnjoj Vojsci Srbije i Crne Gore. Originalan naučni rad krunisan je originalnim motom da je obrazovan čovek samo onaj koji ima obraz. Od maja 1998. godine zaposlena je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. U Institutu za mikrobiologiju VMA obavljala je dužnosti načelnika Laboratorije za mikrobsku genetiku i načelnika Odeljenja za imunologiju. Radila je na uvođenju molekularne dijagnostike u mikrobiologiji, a zapažene rezultate postigla je na polju antigenske karakterizacije i imunodijagnostike zoonoza (lajmska bolest, tularemija, bruceloza, rikecioze) i potencijalnih bioloških agenasa. Trenutno je načelnik Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju u Institutu za mikrobiologiju VMA. Odlukom Senata Univerziteta odbrane u Beogradu, 28.6.2013. godine, prof. dr Elizabeta Ristanović izabrana je za redovnog profesora Vojne akademije Univerziteta odbrane, gde predaje predmet bioterorizam na osnovnim akademskim studijama, a angažovana je u nastavnom procesu u okviru Škole nacionalne odbrane i Visokih studija bezbednosti i odbrane kao najvišeg stepena karijernog usavršavanja u MO i VS. Na Medicinskom fakultetu VMA Univerziteta odbrane, prof. dr Elizabeta Ristanović angažovana je na izvođenju nastave iz predmeta medicinska mikrobiologija i medicina vanrednih događaja, kao i na poslediplomskim studijama. Njena posvećenost obrazovno-vaspitnom radu i kompletnom stručnom i duhovnom razvoju njenih studenata izuzetno je poštovana sa njihove strane, tako da va da budu vrhunski stručnjaci, ali prije svega dobri ljudi. E: Moj odnos prema mladim ljudima, kadetima, đacima, generacijama koje dolaze je odnos apsolutne ljubavi i posvećenosti i oni to prepoznaju i vraćaju dobrim. A najveća sreća za svakoga ko ima privilegiju da se bavi naukom, ali i obrazovnim radom, je kada drugima pomažete na poslovima intelektualnih ostvarenja, sticanja novih

mnogi od njih žele da im upravo prof. Ristanović bude mentor i putovođa u otkrivanju lavirinata struke i nauke. Redovni je profesor Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN za oblasti Bioterorizam i Menadžment vanrednih situacija, a kao predavač po pozivu angažovana je i na Univerzitetu u Beogradu za izvođenje nastave u okviru Centra za multidisciplinarne studije, na studijskom programu Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost kojim rukovodi prof. dr Dragan Simeunović. Predavanja po pozivu održala je u više akademskih ustanova u zemlji i svetu. Usavršavala se u SAD iz oblasti biološke sigurnosti i biološke bezbednosti, iz oblasti biološke odbrane u Češkoj Republici, kao i u domenu kontrole robe dvostruke namene. Dr Ristanović je i viši naučni saradnik Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. Saradnik je na više naučnih projekata VMA, Univerziteta u Beogradu, Instituta za nuklearne nauke Vinča. Član je Radne grupe Vlade Republike Srbije za kontrolu robe dvostruke namene kao ekspert za oblast Bioterorizam. Autor je 240 naučnih i stručnih radova koji su objavljivani u domaćim i inostranim publikacijama, monografije Tularemija - vojnička bolest, poglavlja u knjizi Biološko oružje, multimedijalne elektronske monografije Bioterorizam – preven-

znanja, kada ste svedok njihovog profesionalnog, ali i duhovnog uzleta. Jer, ne možete se baviti samo strukom i naukom, morate imati široku kulturu, mnogo toga da znate, samim tim ćete racionalnije proceniti vrednost onoga što radite i imati meru. U današnje vreme, kada je teror materijalnih vrednota toliko prisutan, kada postoji težnja da se sve duhovne vrednosti zamene materijalnim bofl proizvodima i načelo da

cija i reagovanje koja je prevedena na engleski jezik i predstavlja prvi elektronski udžbenik u Vojsci Srbije. Profesorka Ristanović je autor i više monografsko-bibliografskih publikacija kao i vredne dvojezične monografije: VMA - u službi čoveka, zdravlja i otadžbine. Uspešno je predstavljala VMA i Ministarstvo odbrane Republike Srbije na brojnim stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu i održala veliki broj plenarnih i predavanja po pozivu na prestižnim svetskim skupovima, za šta je dobila pohvale, priznanja i pozive za uspostavljanje saradnje. Autor je i dva programa za učenje na daljinu u oblasti bioterorizma, a budući da se usavršavala u ovoj oblasti, pionir je uvođenja savremenih modela učenja i najnovijih tehnoloških standarda koje kombinuje sa proverenim konceptima klasičnog učenja i praktičnim pristupom. Recenzent je po pozivu u više svetskih naučnih časopisa. Član je Uređivačkog odbora časopisa Medici. com – mozaik medicinskih komunikacija iz Banjaluke i Naučne redakcije naučnog časopisa Sport, nauka, praksa. Od 2007. do 2011. godine bila je član najužeg rukovodstva Vojnomedicinske akademije i postigla je izuzetne rezultate u promociji i afirmaciji ove ustanove u zemlji i svetu kao hrama duhovnog i telesnog zdravlja i jedinstvene nacionalne institucije. Nesebičnim angažovanjem prof. dr Elizabete Ristanović uspostavljeni su mostovi saradnje ove ustanove sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Narodnim pozorištem u Beogradu, kao i brojnim udruženjima, pojedincima, organizacijama, preduzećima i sportskim društvima i savezima. Znatno su unapređeni odnosi sa Univerzitetom u Beogradu i svim drugim akademskim ustanovama u zemlji. Akreditovan je Medicinski fakultet VMA, a potom i Univerzitet odbrane u čemu je prof. Ristanović aktivno učestvovala. Izgrađen je prvi paraklis u Vojsci Srbije – Paraklis svetog Luke simferopoljskog i krimskog, a VMA je dobila brojna priznanja kao Superbrend Srbije, najbolja zdravstvena institucija u zemlji i međunarodno priznanje za najbolje organizovano zdravstveno obezbeđivanje Univerzijade 2009. godine pod sloganom Zdravlje, vrednije od zlata. Obeležavanje Dana VMA u Narodnom pozorištu u Beogradu, u saradnji sa najeminentnijim predstavnicima kulturnog života naše zemlje, predstavljalo je svake godine vrhunski kulturni doživljaj. se sve može kupiti i diploma i posao i ljubav, naša odogovrnost kao nastavnika je još veća, da ukažemo mladima da treba da rade, da stvaraju, da vole svoju zemlju, svoju porodicu, da je znanje najveća vrednost. Ovo je moja zebnja da ne izgubimo duhovne vrednosti koje su se jasno iskristalisale kod mnogih prethodnih generacija, tj. da pretke ne izneverimo i potomke ne razočaramo. 73

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Odjeljenje za mikrobsku genetiku i imunologiju: Gigantska posvećenost i timski duh Odjeljenje za mikrobsku genetiku i imunologiju, na čijem čelu je prof. dr Elizabeta Ristanović, danas je ponos Instituta za mikrobiologiju i Sektora preventivne medicine VMA. Prethodnih godina zanovljena je oprema i uvedene su mnoge molekularno-genetske metode detekcije i identifikacije različitih mikroorganizama, bakterija i virusa, izazivača polno prenosivih bolesti, zoonoza i sl. Osim rutinske dijagnostike, ovdje se prepoznaju i naučnim metodom rješavaju razni problemi, stalno se rađaju nove kreativne ideje, a dobijeni rezultati publikuju se i predstavljaju na brojnim naučnim i stručnim kongresima u zemlji i svijetu. Sve blista od reda i čistoće, osoblje je nasmijano i, uprkos materijalnim teškoćama i nedaćama koje nerijetko donosi naša svakodnevica, Vesna, Biljana, Sonja, Jasmina dolaze na posao srećne i zadovoljne. Uspijevaju da poprate i isprate tempo i stil rada koji diktira Elizabeta, pokazujući primjerom i djelom da nema posustajanja. Timski rad, prijateljstvo i posvećenost VMA i Vojsci Srbije je njihov poseban kvalitet jer svi imaju vojničke korijene. Lekcije o ljubavi prema poslu, svojoj vojsci i državi i vrhunskom čovjekoljublju savladali su još u svojim domovima, a takav odnos prenose na sve koji kod njih dođu, bez obzira na to da li su tu kao pacijenti, kolege, prijatelji, saradnici, đaci. Poštuje se tradicija, a učitelji i prethodnici imaju posebno mjesto u njihovim slikama i srcima. A znaju i kuda idu, put im je trasiran i vizija naučne i stručne budućnosti jasna. M: Načelnik ste Odeljenja za mikrobsku genetiku i imunologiju VMA, bavite se strukom i naukom, objavili ste oko 240 naučnih radova, a uz to ste i posvećena majka svom sinu Sergeju. Sve to iziskuje puno truda, rada, ulaganja. Ipak, za svakoga imate toplu ljudsku riječ, osmijeh, prepoznati ste kao duhovni pregalac na, rekao bih, svesrpskom nacionalnom prostoru, o čemu svjedoče i preporuke koje ste dobili i tople riječi koje su Vam uputili rektor Univerziteta odbrane general Vuruna, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, Udruženja građana ‘’Milutin Milanković’’, brojni profesori, kulturni poslenici. Kako uspijevate u svemu tome? E: Veliki Sergej Jesenjin peva: ‘’U oluji, kraj nedaća svih, uz teške gubitke i uz tugu kletu, biti nasmejan, prirodan, tih, najveća je umetnost na svetu...’’ Neizmjerno sam zahvalna svima koji su prepoznali moj rad i stremljenja i počastvovana njihovim rečima koje su za mene velike kao i nagrada sama i podsticaj da ne posustanem i ne odustanem na daljem stvaralačkom putu. Izuzetno sam ponosna i blagodarna na rečima i stavovima koje su o meni iskazali veliki autoriteti, ljudske, nacionalne gromade i podršci koju sam dobila od ovih duhovnih gorostasa. Ali sve te reči i obavezuju da u budućnosti stvaram i više i bolje. Naravno, najveću zahvalnost zato što sam danas srećna, zadovoljna i ispunjena žena i stvaralac iznad svega 74

dugujem svojoj porodici, majci Gordani i ocu Spasoju, mom sinu Sergeju koji je moje najprestižnije priznanje, najvrednija nagrada i ispunjenje, kao i svima onima koji me istinski vole i poštuju.

zla, jer zlo samo sebe hrani, a njegove granice se dosegnuti ne mogu. Ali to je njihov problem. Ja stvaram dobro i svima želim dobro.

M: Da li opraštate onima koji su Vam stvarali prepreke na životnim i radnim putevima? E: Ne samo da kao hrišćanin opraštam, već i zahvaljujem svima koji su me naučili kakav ne treba biti. Čovek

RIJEČ DOBITNIKA Dame i gospodo, uvaženi stvaraoci, pregaoci, prijatelji, Hvala Vam što ste u meni i mom radu prepoznali nekog dostojnog da se ovenča nagradom koja nosi ime velikog Vuka, ličnosti koja je najsvetlijim

je velika tajna, zagonetka, ta tajna nije slatka, nego nekada vrlo gorka. Sujeta jeste karakteristika našeg etnopsihološkog prostora, oprašta se sve osim uspeha, a kleveta kao kiša pljušti po uspešnima. Ovu životnu lekciju spoznala sam kao vrlo mlada, već u prvoj godini svog profesionalnog staža. Osveta loših đaka i loših ljudi je vrlo surova, nanese nekad mnogo boli i patnje, ali sve, ipak, dođe na svoje. Ja istinski verujem u dobro, jer i Bog je metafora dobra. Samo je dobro dovoljno jako da može voditi uspešne bitke. To su sve samo iskušenja na putu duhovnog rasta koja nekada zabole, ali brzo minu. Verujte da mnogo više pate istočnici

slovima urezana u istoriju i pamćenje srpskog roda, čiji sjaj za putokaz služi i čije delo predstavlja oporuku i nama i generacijama koje će doći posle nas. Kao neko kome je život dao priliku da se bavi naukom, ali i obrazovnim radom, želim da danas i ovde kažem da je osvajanje znanja veličanstven stvaralački poduhvat, a da istinski stvaralac može biti slobodan čovek koji ima razmahnute horizonte koji oslobađaju duh i daju osećaj bezgranične slobode. I baš zato je upravo posle osobođenja od Turaka oslobođena svest naroda razvila krila na kojima su se rodili stvaralački i genijalni umovi koji su zadužili srpski rod i ostavili svetao trag u kulturnom

Z D R AV S T V O - S R B I J A

General-major prof. dr Mladen Vuruna, rektor Univerziteta odbrane u Beogradu ... Profesorka dr Elizabeta Ristanović, redovni profesor Univerziteta odbrane, do sada je pokazala naročitu posvećenost svom pozivu i pripada redu nastavnika koje studenti ocenjuju najvišim ocenama. Njena predavanja su izuzetno posećena, a njen celokupan angažman u nastavnom procesu, koji pleni inovativnošću, voljom i požrtvovanošću, unosi među studente i kolege sadržaje aktivnog odnosa, o čemu svedoči i visok nivo usvojenog znanja kod studenata. Pored toga, profesorka Ristanović veoma uspešno usklađuje savremene obrazovne metode sa ličnim iskustvom javnog nastupa i rezultatima svog naučnoistraživačkog rada i na taj način značajno podiže kvalitet univerzitetske delatnosti... Njegovo visokopreosveštenstvo, mitropolit Crnogorsko-primorski, gospodin Amfilohije Radović ... Iskreno rodoljublje, duboko poznavanje duhovno-istorijskih predanja svog mnogostradalnog naroda, poštovanje njegovih svetinja i idealistički polet, koji krase profesorku Elizabetu Ristanović, čine je vrijednim nacionalnim pregaocem, čija djelotvorna vjera u neprolazne vrijednosti ni u ovim surovim vremenima ne posustaje i daje upečatljivu snagu i samoj njenoj riječi. Riječi jednako nadahnutoj i snažnoj i kada piše i kada se vojnički strogo obraća svojim oficirima, podsjećajući ih, na primjer, na njihove junačke pretke i simboliku svega što se srelo na veliki crkveno-državni praznik Sretenja... i kada se obraća ženama, ukazujući im jezikom nauke na biološku i etičku pogubnost čedomorstva i kada govori kolegama iz struke, podsjećajući ih da žene zaslužuju njihovo poštovanje ne samo kao majke i sestre, već i kao nerijetko daroviti stvaraoci i njihovi sastradalni saborci u odbrani otačastva i njegovih svetinja i u miru i u ratu; i onda kada se obraća školskoj djeci, pričajući joj o tome kako je vladika Rade, Sveti lovćenski Tajnovidac, volio školu i u ono vrijeme koristio mikroskop. Ljudi sa ovakvom snagom, duhovnom širinom i pastirskom posvećenošću rodu i pokoljenjima koja dolaze zaslužuju da s punim pravom budu počastvovani Vukovom nagradom, prepoznati i poštovani, posebno u današnje vrijeme... Prof. dr Dušan Lalošević, direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu i član Akademije medicinskih nauka SLD Prof. dr Elizabeta Ristanović je lider u istraživanju molekularne biologije u mikrobiologiji, najpoznatiji je istraživač kod nas svih formi bioterorizma, biološke bezbednosti i sigurnosti. Njena predavanja na teme biokriminala kao bezbednosnog izazova, agroterorizma, genetski modifikovanih organizama, kao i javne promocije njenih knjiga i javna predavanja privlače veliku pažnju, kako stručnjaka tako i široke publike. ...Pasterov zavod u Novom Sadu kao zaštićeni spomenik kulture, kao i brojni članovi Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva i Akademije medicinskih nauka niz godina sa velikim zadovoljstvom i velikim poštovanjem sarađuju sa profesorkom Ristanović na projektima promocije istorije i zdravstvene kulture Srbije. Uz njenu pomoć postavljene su brojne biste zaslužnih lekara koji su temelj srpske medicine i objavljene su njihove biografije. Predsednik Udruženja građana ‘’Milutin Milanković’’ mr Slavko Maksimović ...Prof. dr Elizabeta Ristanović, koja pronosi slavu srpske nauke i odnosom prema kulturi, nauci, istoriji i tradiciji srpskog naroda, na uzvišen način prelazi barijere i stereotipe koji poslednjih decenija vladaju prema Srbiji i srpskom narodu. Na brojnim naučnim i drugim skupovima, pronosi slavu srpskih velikana Pupina, Tesle, Milankovića, Njegoša, Mike Alasa, Crnjanskog, Andrića, brojnih naučnih veličina iz srpske književnosti, medicine i drugih oblasti, čineći to da se ni jednom trenutku ne ostavlja dilema da li je to datost i činjenica, već se upornim radom u svim prilikama bori se za istorijsku istinu, naučne domete i budućnost srpske nauke. Bez obzira na to o kojoj temi da na međunarodnim skupovima ili predavanjima u zemlji govori, na veoma vešt način i uvek napravi kopču sa primerima naučnih i drugih dometa naših uzora. Neretko joj je prisutna Milankovićeva misao da „..sjaj i beda kolevke ne određuju sudbinu novorođenčeta“...

i naučnom razvoju sveta. Izvršavajući zaveštanje Stefana Nemanje, izrečeno u proročanskoj poruci njegovom sinu Savi: Čuvajte jezik kao zemlju, jer zemlje i narodi ne osvajaju se samo mačevima nego i jezicima... genije Vuka Karadžića žestokim naporima izgrađuje osnove narodnog jezika, jedne od osnovnih odrednica nacionalnog bića. A obavezu da ga čuvamo imamo i mi danas, više nego juče. U bespućima Crne Gore stasava tada džinovski um, vladar, vladika, pesnik i filozof Njegoš koji u kosovskom mitu sagledava bit naše tragedije jer razlučiše Srbe puke i nevine, otuđiše brata bratu... i proročanski se pita hoće li se Srbi ikad od ove smrtne rane izliječiti. Naš Nikola Tesla pripada redu najgenijalnijih svetskih stvaralaca svih vremena, a uz njegovo ime visokim sjajem u planetarnoj veličini svetle imena Milankovića, Pupina, Crnjanskog, Andrića... Dragi prijatelji, u ovakvim prilikama mi rado pristupamo priči. Jer reči su besmrtni, večni mostovi između ljudi, prošlosti, sadašnjosti Posebnu čestitku svojoj majci Elizabeti i budućnosti. One su zvezde koje sijaju Ristanović na koju je, onoliko koliko u nama ima snage duha kako kaže, izuzetno i duše. A najveća je sreća stvarati, radiponosan, kao i svim ti, živeti boriti se i pobeđivati za svoju otadžbinu, biti njen građanin i patriota. dobitnicima Vukove Živeli stvaraoci! Živela Srbija! nagrade uputio je Elizabetin sin Sergej. Razgovor vodio: Momir Pušac

Svečanu besjedu održali su ministar kulture Srbije gospodin Vladan Vukosavljević, kao i predsjednik Kulturnoprosvetne zajednice Srbije g-din Ljubivoje Ršumović, koji su istakli značaj očuvanja i negovanja srpskog jezika i pisma kao prioritetne nacionalne obaveze i važnog zadatka.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ovinarstvom se bavim oko 45 godina, još od od studentskih dana. Prvo je bila „Beogradska nedelja“, sa glavnim urednikom Ljubišom Ristovićem, potom „Ekspres politika“, zatim, 1980. godine „Ilustrovana Politika“ i 1991. godine je startovala „Viva“. Decembra 1990. godine, tadašnji direktor Žika Minović je pozvao koleginicu Milicu Knežević i mene i rekao da „Politika“ u svojoj familiji listova, a tada ih je bilo četrnaest, pokreće novi list i da imamo dva meseca da napravimo koncept „Vive“. Tako je zaista i bilo, startovali smo 1. februara 1991. godine, startni tiraž je bio 110 hiljada. U to vreme medicinski časopis, koji je od nas bio stariji, zvao se „Eliksir“, a mi smo bili vrlo brzo na tržištu prepoznatljivi. Imali smo jedan koncept da to bude časopis koji će u prvom redu biti namenjen zdravima, a naravno i bolesnima. Mi smo se trudili da to iskoristimo na jedan profesionalan način, sve u cilju čitalaca, a to je da, ako je prof. dr Miodrag Ostojić u Hjustonu na prvom sastanku sa svojim kolegama u Americi, gde govore o uvođenju stenta, onda je on prvi čovek koji je u „Vivi“ objavio istoriju stenta, ili prof. dr Božina Radević, koji je u Hanoveru radio transplantaciju jetre o kojoj sam ja pisao pre njega, jer je prva transplantacija jetre na Srbinu urađena baš u Hanoveru. U oktobru 2005. sam napustio „Vivu“ i to je bio moj rastanak sa kućom „Politika“, u kojoj sam odrastao kao novinar. U toku četiri decenije rada i putovanja svetom bio sam u prilici da sretnem oko 2.000 uglednih Hipokratovih sledbenika. Veći deo tih razgovora bili su službeni susreti, ali često je, sa nekima od njih, bilo i prijateljskih druženja u kojima smo pričali i o nizu običnih životnih događanja. I to je ostalo „zatureno” u mojoj beležnici koju sam sad – otvorio. U knjizi, „I lekari su ljudi”, IV dopunjeno izdanje, pišem o poznatim lekarima Srbije i sveta. Evo nekih od njih: Kristijan Barnard, Majkl Debejki, Dejan Bošković, Izidor Papo, Dragomir Mladenović, Vladimir Čavka, Borislav Vujadinović, Vladimir Kanjuh, Dragan Micić, Boško Đukanović, Miodrag Ostojić, Dragan Delić, Predrag Peško, Vojislav Stojanović, Borislav Najdanović, Srboljub Stojiljković... Otkrio sam neposrednost, srdačnost i duhovitost tih ljudi, hobije, usputna događanja i niz anegdota. Ovom knjigom sam od zabo76

Predstavljamo knjigu:

I lekari su ljudi Autor: Dragutin P. Gregorić

Dragutin Backo Gregorić bio je i ostao jedan od prvih novinara kuće „Politika” i doajen u zdravstvenom novinarstvu. Rođen je 1938. u Beogradu, na Dorćolu. Rastao je i školovao se u trouglu Bajlonijeva pijaca, crkva Aleksandra Nevskog i Prva muška gimnazija. Počeo je u „Beogradskoj nedelji”, pa nastavio u „Politikinoj” kući: u „Politici ekspres”, pa u „Ilustrovanoj Politici”, a od 1991. bio je jedan od pokretača časopisa „Viva”. Autor je emisije „Puls života” na SOS kanalu od 2008. i do novembra 2016. realizovano je 445 emisija i ugostio je 2.025 akademika, profesora univerziteta, lekara, sportista, umetnika, novinara i javnih ličnosti iz svih oblasti života. U braku je s Gordanom, ginekologom. Ima sina Pavla, hirurga, i unuku Jovanu.

rava želeo da sačuvam i taj deo života svetski poznatih lekara. Tu sam našao i divno pismo dame iz Kalifornije. To je, zapravo, intimni i pomalo poetski osvrt na moju knjigu „Ljubav i razaranje”, objavljenu 2001. Ta knjiga stigla je do nje, u Pasadenu, na volšeban način. -Puno emocija: „Pišem povodom knjige Dragutina P. Gregorića, čije kolumne u časopisu ‘Viva’ ljudi čitaju da bi nečim lepim počeli dan, da bi se obavestili i uputili, da bi u ovim vremenima teškoća i neverice učvrstili veru u to da je, ipak, ostalo dovoljno ljubavi i humanosti uz koje možemo da živimo uspravni i ponosni. Mislim na duhovne i moralne bitke koje uvek postoje”..., piše pomenuta dama. Ima susreta koje bih posebno izdvojio, posebno onaj kad sam 1984. pozvan u Hjuston da prisustvujem velikom jubileju pedeset hiljaditoj operaciji na srcu, koju je obavljao slavni hirurg Denton Kuli. Ovaj poziv u SAD nije bio samo priznanje meni već i „Politici”. Bili su to zvezdani trenuci našeg zdravstva, odnosno istaknutih lekara, koje predstavljam u ovoj knjizi, a i novinarstva Jugoslavije, čiji sam na tom događaju bio predstavnik. Izdvajam i tužan događaj vezan za mog druga iz detinjstva kardiologa Dejana Boškovića, mog Dorćolca. Velika drama se odvijala 1996. i 1997. zbog dugog čekanja zdrave jetre za ovog lekara, čoveka koji je pomogao hiljadama ljudi. I novu jetru je kasno dobio. To me rastužilo do bola. Živimo u vremenu posrnulosti u zdravlju i novinarstvu. Moja privilegija je bila da sam živeo u vremenu blistavih uzleta i jedne i druge profesije. Zbog tih svetlih trenutaka odlučio sam da ovu knjigu, koja se ne prodaje već poklanja, ponudim čitaocima da se ne zaborave zvezdani dani ovih časnih profesija, ispričao je gospodin Dragutin Backo Gregorić, koji je zaista bio svedok mnogih prvih intervencija i novih metoda urađenih u bivšoj Jugoslaviji, pratio zbivanja u medicini u čitavom svetu i tako sticao prijatelje i značajno dao doprinos zdravstvu.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Iz knjige “I lekari su ljudi”, autora Dragutina Gregorića objavljujemo prilog o akademiku Vladimiru Kanjuhu.

Srce na dlanu

Akademik Vladimir Kanjuh je rođen 4. marta 1929. godine u Ohridu, u porodici gimnazijskih profesora. Francusko-srpsku osnovnu školu je završio u Bitolju, Šestu mušku gimnaziju u prestonici, a 1955. godine je diplomirao na Medicinskom fakultetu Beogradskog univerziteta i obavio specijalizaciju patološke anatomije. Kao patolog, onkopatolog, a po subspecijalizaciji kardiovaskularni patolog, u svim nastavnim zvanjima (redovan profesor je od 1983. godine), radio je u Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta, gde i dan-danas predaje i vodi poslediplomsku nastavu iz kardiovaskularne patologije. Svako bi, kao i ja, uostalom, pomislio da je uz ovakvu akademsku i naučnu karijeru on od najranije mladosti bio predodređen za medicinu? Pogrešno. Poverio mi je tek nedavno jedan nepoznat, ali zanimljiv detalj iz svoje mladosti. – Umalo da po profesiji budemo kolege! Naime, kao gimnazijalac, bio sam omladinski dopisnik V reona Beograda, pišući za omladinske listove i mnoge dnevne i nedeljne novine. Pratio sam zbivanja u reonu, a jednom sam čuo i da se rukovodioci neke manifestacije raspituju „da li je došao onaj mali“, jer i tada se znalo da se ono što nije zapisano - nije ni dogodilo. Zato sam bio viđen za Novinarskodiplomatsku školu, ali upravo kada sam maturirao, škola je ukinuta jer kadrovi iz NOB-a nisu mogli da otrpe žutokljunce. Moj ujak Živojin Simić, inače prevodilac Šekspira, kao i dela mnogih engleskih romanopisaca, savetovao me je, objašnjavajući da je novinarstvo izuzetno težak i

stresan poziv, uvek u „cajtnotu“, da napisano traje samo jedan dan i da mora da se piše onako kako urednik očekuje jer se, u suprotnom, gubi posao. Srećom, opredelio sam se za medicinu. Do tog izbora sam došao zato jer sam oduvek voleo biologiju, a medicinu sam shvatao kao deo biologije, praktičnu i humanu delatnost. Tom izboru su doprinele i brojne smrti od raka u mojoj porodici: majka, njenih pet sestara, baba i deda po majci, baba po ocu… Međutim, zamalo da napustim medicinu tokom prvog predavanja koje je držao profesor anatomije Branko Šljivić. Govorio nam je o karličnoj kosti i njenim mišićnim pripojima. Sa žarom sam beležio sve, a zatim sve manje, da bih, na kraju, kada je rekao da prelazi na opis druge strane karlične kosti, zaključio da je nemoguće to upamtiti. Okrenuo sam se k zidu amfiteatra Fiziološkog instituta i počeo da čitam „Sport’’. Neki vojni student se obrecnuo na mene da to nije u redu, ali sam mu odmahnuo rukom i rekao da napuštam medicinu. Ipak, ostao sam i nisam se pokajao. Ali, morao sam da napustim šah iako sam bio među deset najboljih omladinaca Beograda. Nažalost, spojiti studiranje medicine i šah bilo je nemoguće, a izuzetak su dr Srećko Nedeljković i dr Miodrag Ostojić. U vezi sa šahom, da spomenem i barda srpskog novinarstva Miru Radojčića. U vreme savezničkog bombardovanja Beograda 1944. sklanjali smo se na periferiju grada, u Denkovu baštu. Zbog dugog vremena koje smo tamo provodili, počeli smo da igramo šah, a Miro je organizovao i pravi šahovski turnir. Jednom prilikom opkolili su nas agenti beogradske specijalne policije kojima je postalo sumnjivo naše druženje i temeljno nas pretresli. Meni su našli notes s nekim mojim pesmama, od kojih su neke bile i socijalnog karaktera. Agent ih je prezrivo pročitao i rekao: „Šta ti trebaju takve gluposti“? Akademik Kanjuh je prevashodno patolog. Bio je sekretar Udruženja patologa Jugoslavije od osnivačkog kongresa, zatim i predsednik, a bio je i na čelu potonjeg Udruženja Srbije i Crne Gore, kao i drugogodišnji predstavnik Jugoslavije i Srbije u Evropskom društvu patologa i član njegovog Savetodavnog odbora. Ali, bio je i šef prve samostalne Katedre patologije od 1976. do 1980. godine. Spada i među najbolje i najomiljenije profesore čija predavanja pune amfiteatar. A opet, čini mi se da bi bio podjednako uspešan i u nekoj drugoj oblasti medicine? – Patologija je jedna od bazičnih nauka medicine, koja ih povezuje sa kli-

ničkom medicinom. Primarno proučava morfološke, strukturne promene koje se dešavaju u bolesnim stanjima na makroskopskom (vidljive golim okom), mikroskopskom (istraživanje ćelija i tkiva svetlosnim mikroskopom) i submikroskopskom nivou (istraživanje organela ćelije elektronskim mikroskopom). Sam, ili u timu, patolog obavlja obdukcije umrlih bolesnika kojima se suvereno i najtačnije utvrđuje uzrok, vrsta i priroda bolesti i uzrok smrti. Tako se proveravaju kliničke dijagnoze, što je važno za edukaciju lekara jer mrtvi uče žive. Zatim, rešava biopsije tako što pod mikroskopom gleda preparate isečaka sumnjivog tkiva i, za života bolesnika, postavlja dijagnozu bolesti. On, takođe, učestvuje u eksperimentalnim istraživanjima koja uključuju imunologiju, biohemiju, molekularnu biologiju, i sve više genetiku. Patolozi su zbog svega toga „lekari u senci“, ali i „lekari lekara“. Iznenadiće vas što su moje najupečatljivije uspomene – događaji iz Drugog svetskog rata, iako sam 6. aprila 1941, kad je rat počeo, imao samo dvanaest godina. Uzgred, kada pričam o tim događajima supruga Snežana se kao čudi, jer po njoj „tada još nisam bio rođen“. S tim u vezi, sećam se jedne slične neuobičajene reakcije našeg akademika Izidora Papa. Kao sekretar Odeljenja medicinskih nauka SANU predložio sam, povodom osamdesetogodišnjice njegovog rođenja, da u njegovu čast organizujemo naučni skup. Ljutito je odbio predlog! I odustao sam, ali sam ga posle sastanka pitao zašto je tako reagovao iako je predlog bio dobronameran? Odgovorio je: „Znam, ali dobro izgledam i zašto da svi saznaju da mi je osamdeseta?!“ A kada je reč o upečatljivim događajima tokom okupacije, opisaću samo prve i poslednje dane rata u Beogradu. Posle 25. marta 1941, kada je Jugoslavija pristupila Trojnom paktu, osvanuo je i čudesni 27. mart, kad je, po Čerčilu, „Jugoslavija našla svoju dušu“, a ja dodajem, nažalost, i svoj grob. Nastalo je neopisivo slavlje obojeno antifašističkim oduševljenjem Beograđana. Nešto slično sam doživeo još samo za vreme studentskih demonstracija 1968. kada sam, kao docent, u jednom trenutku bio i predsednik Akcionog odbora studentskih demonstracija Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ali tad, 1941. izašao sam iz stana u Zemunu i ubrzo sreo grupu starijih četnika u uniformama koji su skandirali „Bolje grob nego rob“. To „grob“ me je lecnulo. Više mi se sviđala parola „Bolje rat nego pakt’’. S majkom i bratom pešice smo od Zemuna došli do Sredačke ulice broj 9, u Beogradu, gde je stanovala tetka, gleda77

Z D R AV S T V O - S R B I J A

jući usput demonstracije i izlive oduševljenja. Majka mi je na kraju dana rekla: „Divne su bile demonstracije, ali da li će nas još noćas bombardovati?“. Noćas još neće. Međutim, izjutra 6. aprila 1941. čitao sam novine kada su se začule eksplozije nemačkih bombi. Sjurili smo se s petog sprata u podrum. Bio je pun ljudi. Ubrzo se čuo strahovit zvižduk, tresak, mrak… Usta i oči su mi bili puni prašine. Kad se malo slegla, gazda zgrade, isečen staklom i krvav od glave do pete, galamio je: „Neće me Švaba zaplašiti“. Posle nekoliko dana, kroz rupu na tarabi oko dvorišta dedine kuće u Vranjskoj 15, video sam kako praznom Ulicom kralja Aleksandra prolazi pobednička kolona nemačkih osvajača Beograda i nadire prema Smederevu. Motocikli s prikolicom i mitraljezom, s tročlanom posadom koja je bila odevena u sive kišne mantile i sa velikim zaštitnim naočarima, i laki tenkovi sa vojnikom koji je prsima izvirivao iz kupole - svi vrlo mladi, lepi, besprekorno obučeni, a kao da im je svima neko nacrtao rumenilo na obrazima. Pao sam u depresiju pitajući se ko će ove pobediti? Ipak, to se dogodilo oktobra 1944. U podrumu sam 15. oktobra začuo tutnjavu koja je dolazila iz pravca „Cvetkove mehane“, od Bulevara kralja Aleksandra. Ne slušajući majku, preskočio sam tarabu i umešao se među ljude, koji su s cvećem dočekivali Ruse. Naišla su tri ruska tenka T-34. Prvi sa velikom crvenom zastavom i s ruskim vojnicima na njemu. Vikali su nam: „Sklanjajte se jer ima nemačkih snajpera po krovovima!“ U redu, a šta će biti s njima, Rusima? Popodne, kod škole „Vojislav Ilić“, Rusi su sprovodili grupu zarobljenih Nemaca – iscepanih, oblivenih krvlju i prestrašenih. Kada su im naredili da sednu, pretrnuo sam pomislivši da će ih odmah streljati. Međutim, pritrčali su naši partizani i oduzeli im čizme i gojzerice, a ostavili svoje iskidane kaljave opanke. Sećam se nemačkog vojnika koji je sa gađenjem gledao te opanke, ali ih je na kraju, ipak, obuo. Trebalo je da počne bitka za Zvezdaru, koju su Nemci vrlo dobro utvrdili. Želeo sam da i ja učestvujem u ovoj borbi. Jedan ruski kurir – dečak nešto stariji od mene, ponudio se da me odvede kod svog starešine. Uveo me je u njegov štab u školi. Oficir je bio visok dva metra, futrola nagana mu se klatila niz bedro. Kurir mu je objasnio o čemu se radi. Prodorno me je pogledao: „Ko su ti roditelji i kakav si učenik?“, upitao je. Gimnazijski profesori i odlikaš, odgovorio sam, ali kakve to veze ima? „Ako uzmeš oružje i kreneš s nama na Zvezdaru sigurno ćeš poginuti jer ne znaš šta je rat. 78

Ratujemo od Staljingrada i za časak sata ćemo tamo razjuriti Nemce. Idi kući i nastavi da učiš“! U tom momentu sam, čini mi se, odrastao. Vratio sam se kući, ali opet sam izleteo iz podruma kada sam čuo neku lomljavu na tarabi. Zatekao sam u dvorištu nemačkog vojnika, sećam se njegovih očiju. Uperio je šmajser u mene golorukog, ali nije pucao već je protrčao ka prednjem delu kuće koja gleda na Vranjsku ulicu. Pravim i drugu grešku. Ne znajući šta sam hteo, prilazim Nemcu koji se zakačio za šiljke gvozdene ograde. On se otrže, lomeći je. Ponovo okreće šmajser ka meni, ali ne puca jer se iza njega čuje neka graja. Sada sam se već opametio, zalegao i otpuzao iza zida. Jedan ruski vojnik i naš mladi komšija koji se tek bio oženio, bili su nasuprot Nemcu. On je ubio vojnika i pogodio komšiju u koleno. Pričalo se da je bio dum-dum metak i komšija je u toku noći, uz bolne jauke, umro. Nemac je otrčao do Ravaničke ulice pucajući. Međutim, jedan Rus se popeo na krov susedne zgrade i likvidirao ga. Ruski vojnici su bili loše odeveni i slabo hranjeni, ali su veoma efikasno ratovali, bez straha od pogibije. Skloni su bili alkoholu, koji im je pomagao ili odmagao, kako kad. Naoružanje je bilo odlično: čelične grdosije T-34, kaćuše, dobre strojnice, još od Staljingrada izoštrene ivice ašova za ukopavanje i za borbu prsa u prsa u rovovima. Pratili su ih mali jurišni avioni koji su u Beogradu pogađali samo vojne ciljeve… Iako je bio samo dečak, akademik Vladimir Kanjuh bi sa svojim ratnim uspomenama mogao bi da ispiše nekoliko tomova zanimljivog memoarskog štiva. Ali, ni njegovo „posleratno“ iskustvo nije manje interesantno! Na primer, subspecijalizirao je kardiovaskularnu patologiju u Sent Polu, u SAD, u Registru za kardiovaskularne bolesti Univerziteta Minesote kod čuvenog svetskog doajena kardiologije profesora dr Džesija Edvardsa koji mu je bio i mentor, da bi odmah zatim postao i njihov gostujući profesor. Tokom druge godine boravka promovisan je u njegovog naučnog saradnika. Inače, upravo na predlog Vlade Kanjuha, profesor Edvards je izabran za inostranog člana Srpske akademije nauka! – Kod Edvardsa sam učio i radio celu kardiovaskularnu patologiju, a naročito urođene srčane mane i njihovu plućnu cirkulaciju. U to vreme hirurzi su pronašli aparat za vantelesni krvotok i počeli da operišu USM. Bilo im je važno da patolozi ustanove o kakvim se poremećajima strukture srca radi. Otkrio sam jednu novu urođenu srčanu manu i ona je opisana u

prestižnom američkom kardiološkom časopisu „Circulation“ i danas je poznata u svetu kao – Kanjuhova anomalija. A i inače, u to vreme Kardiološka škola Minesote bila je centar svetske kardiologije. Nisam želeo da ostanem u SAD, sa saradnicima sam stvorio uslove da nastavim s tim značajnim istraživanjima ovde. Tvorac sam Škole za kardiovaskularnu patologiju u Jugoslaviji, organizovao sam Muzej, kao i Registar urođenih srčanih mana od 1.500 obdukovanih srca. Otkrio sam još jednu novu USM, opisao sindrom simultane embolizacije plućne i sistemske cirkulacije iz zaglavljenog trombnog (ili tumorskog) embolusa u prolaznom ovalnom otvoru… Ali, moja „prva ljubav“ u istraživanju je kancer. U vreme početka moga rada, dominantna teorija u nas je bila da rak nastaje usled dejstva kancerogenih hemijskih materija, a o ulozi virusa se tek naslućivalo. Zbog toga sam bio nemalo iznenađen kad sam 1960. u Parizu čuo slavnog francuskog onkologa Oberlinga koji je već tada govorio o morfologiji onkogenih virusa. Na iznenađenje naučne javnosti, danas je poznato da je rak genetska bolest individualne ćelije, bolest gena… da ne ulazim suviše u detalje. Stvorene kancerske ćelije se nezadrživo umnožavaju, stvaraju primarni kancerski izraštaj, prenose se na udaljena mesta u organizmu (metastaze) i dolazi do kancerske bolesti, koja se završava kaheksijom i smrću. Zbog poznavanja svih ovih činjenica, današnje lečenje raka više ne luta već se koncentriše na to da pogodi i onemogući neku kariku u lancu stvaranja, ili samog života kancerskih ćelija, što bi dovelo do konačne eliminacije raka. A, ipak, danas se najviše bavim koronarnom aterotrombozom. Uz to, predsednik sam Odbora za kardiovaskularnu patologiju Akademije nauka i Udruženja za aterosklerozu Srbije, a održao sam i tri uspešna kongresa u hramu srpske nauke. Član sam savetodavnih odbora evropskog i svetskog udruženja za aterosklerozu. Pitate zašto? Ubica broj jedan su kardiovaskularne bolesti i to prvenstveno infarkt miokarda, šlog, zapravo infarkt ili krvavljenje u mozgu i venski trombni embolizam. U Srbiji, od svih smrti, na ova oboljenja otpada 57 odsto slučajeva. Poenta je da je aterotromboza u osnovi 80 procenata svih kardiovaskularnih bolesti! Otuda njen ne samo nesumnjivi medicinski, već i društveni značaj. Suština bolesti je u tome što se takozvani loš holesterol (LDL) utiskuje iz krvi u zid arterije. Dolazi do sužavanja lumena arterija i tada manje krvi ishranjuje odgovarajuće tkivo ili organ. Još gore i ubitačnije je prskanje

Z D R AV S T V O - S R B I J A Vladimir Kanjuh, Snežana Kanjuh i Dragutin Gregorić

destabilizovane aterosklerotične ploče zapaljenjem, kada se masni sadržaj iz ploče izručuje u cirkulišuću krv i odmah dovodi do (ne)opstruktivne tromboze arterije, koja je uvod u infarkt miokarda. Podsećam ga da je nedavno iznenadio učesnike jednog naučnog skupa predavanjem „Evoluciona nesavršenost homosapijensa i njen medicinski značaj“! – Evolucija, ili za neke kreacionizam sa inteligentnim dizajnom, stvara održive a ne idealne strukture živih bića koja su sposobna za razmnožavanje, odnosno prenošenje gena. Ilustrovao sam to s dva primera iz kardiologije. Primer izvan kardiologije je uvećanje prostate zbog hiperplazije ili adenoma. Ovo inače dobroćudno oboljenje ne bi bilo od nekog značaja da prostata nije lokalizovana delom tako da obuhvata deo uretre. Zbog kompresije uretre dolazi do otežanog i, na kraju, nemogućeg izlučivanja mokraće, sa svim teškim komplikacijama. Tako sam saslušao deo „prvog semestra“ akademika Vlade Kanjuha, da bismo prešli na temu koja je, tek uslovno izvan medicine ako se to može reći za njegovo bavljenje – istorijom srpske i svetske medicine! Koliko sam doznao, i tu je učinio mnogo „na polzu naroda“? – Serijom članaka u zemlji i inostranstvu o našem lekaru, o naučniku i književniku Lazi K. Lazareviću dokazujem njegovo autorstvo za jedan patognomonični znak kod išijasa – koji je njegov, a ne Francuza Lazega! Takođe, da je bio prvi svetski gerontolog još 1881, dakle, pre njujorškog lekara Našera 1909. Zatim, da je dopisni član SANU, patolog i onkolog Đorđe Joanović, onaj sa dva „n“ u prezimenu, prvi u svetu otkrio proces autoagresije u organizmu. Takođe, da je naš beli Rus profesor interne medicine Medicinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Ignjatovski prvi izazvao eksperimentalnu aterosklerozu u životinja 1908, pet godina pre N.N. Aničkova iz Sankt Peterburga. Od stranih medicinskih naučnih velikana, svestrano sam obradio nemačkog patologa i onkologa Rudolfa Vir-

hova, „oca patološke anatomije“, koji je postavio temelje moderne medicine XX veka i svoga mentora, američkog kardiopatologa Džesija E. Edvardsa (1911-2008), koji je postavio temelje moderne kardiologije. Zahvaljujući takvim rezultatima, sa 45 godina života postao je dopisni član SANU, a sa 54 godine redovni član. Od 2008. Kanjuh je član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS). Dobio je brojne naučne nagrade i uvršten je u biografski leksikon „Srbi koji su obeležili XX vek“ među petsto najznamenitijih ličnosti. U ime Srpske akademije nauka član je Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije i predsednik Stručne redakcije za medicinu, veterinarsku medicinu, farmaciju i stomatologiju. Već su obrađene i štampane u tri knjige slova A, B i V? – Ovo je prvi put da Srbi dobijaju svoju Opštu enciklopediju - najznačajnije delo o sebi, ali i najvažniji naučni i kulturni projekat Srspske akademije nauka, pored Rečnika srpskog jezika. Enciklopedija se piše i u Akademiji nauka i umetnosti Republike Srpske (akademik Drenka Šećerov-Zečević). Doduše, postojale su ranije enciklopedije S. Stanojevića - Srba, Hrvata i Slovenaca i M. Krleže – Yugoslavica, ali nisu odgovarale pravoj potrebi srpskog naroda. Mojoj redakciji pripalo je pet odsto od svih odrednica i to uspešno odrađujemo. U našem društvu se često govori da akademici ćute ne samo kada se radi o dnevnoj politici, već i kod strategijski važnih pitanja za srpski narod i Srbiju? – Odgovoriću vam kroz tri citata. Prvi i najduži je citat iz drugog izdanja vaše knjige „I lekari su ljudi“, koja je značajna za istoriju srpske medicine i vredan izvor građe za odrednice Srpske enciklopedije. „Svaki primitivac ili protuva može se obrušiti na reči, delo i ličnost nekog akademika, naučnika ili na neki drugi način društveno priznatog ili istaknutog čoveka. Ovakvo vreme pomerenih vrednosti veoma je pogodno za rušenje autoriteta iz osećanja sopstvene nemoći i zavisti prema onome što se ne može dostići svojim

naporima ili zbog sopstvene lenjosti. Rušiti velikane veći je užitak nego to isto činiti nekoj anonimnoj ili marginalnoj osobi ili osobi koja pripada nižem socijalnom sloju, koja je, uza sve to, i nepoznata za veći broj ljudi. Obeščastiti časnu osobu znači porasti u sopstvenim očima“. Drugi je citat Ive Andrića: „U smutna vremena pametni zaćute, budale progovore, a fukara se obogati“. Treći pozajmljujem od francuskih enciklopedista XVIII veka, koji su razdvojili nauku od religije i pokušali da približe nauku širokim masama: „Gledajmo, slušajmo, ali ćutimo i živimo u nauci“. Da dodam i našu srpsku situaciju, u smislu „da komšiji crkne krava“. Kad neko pre vremena prokukuriče i zbog toga prvi završi u loncu, protivnici, iako isto misle i skriveno mu se dive, ipak seire što im je konkurent uklonjen. Da ne bi sve ovo izgledalo defetistički, treba se, naravno, založiti za pravednu stvar, ali dobro proceniti „kada treba stići i uteći i na strašnom mestu postojati“. Supruga akademika Kanjuha je stomatolog, ali doktorka Snežana je i njegova prva i najbolja saradnica i kritičar. Uz to vodi korespondenciju na engleskom, kao i celokupnu logistiku. Zato mu spominjem da valjda i njoj pripada deo zasluga? – To je tačno, a zamera mi jedino što nema honorar za njen ogromni društveni rad samnom. Delom sam joj se odužio i to na originalan način. Učestvovali smo na 23. kongresu Evropskog društva patologa 2011. godine u Helsinkiju. U holu Kongresnog centra bili su postavljeni panoi i elektronske trake: „Welcome Vladimir Kanjuh“… uz još nekoliko imena. Zašto? Kod organizatora sam razrešio misteriju. Učestvovao sam i na 8. kongresu EDP 1981. u Helsinkiju. Finci su sačuvali dokumentaciju (!) i izvukli imena patologa koji su bili na tom kongresu i ponovo došli u Helsinki posle 30 godina! Na svečanoj večeri prozvali su me zbog toga i uručili knjigu „O dostignućima Finske“. Zahvalio sam se auditorijumu rečima: „Možda vas interesuje šta sam za proteklih trideset godina uradio i šta je bilo moje najveće otkriće?“. Zainteresovano su čekali odgovor, a ja sam pokazao rukom na nju, i rekao: „Moja supruga!“ Zastao je, zamislio se, pa veselo dodao: Inače, da znate, i ja sam Dorćolac, mada tek od studentskih dana, i iz gornjeg dela Dobračine ulice. Plašim se da sam zato second hand Dorćolac, jer ne pripadam vašem čarobnom trouglu koji čine Prva muška gimnazija, crkva svetog Aleksandra Nevskog i Bajlonijeva pijaca… 79

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ариола је акутна инфективна болест проузрокована покс вирусом. Вирус се преноси интерхумано, са инфицираних и оболелих на здраве. У прошлости, због непостојања лека и вакцине, смртоносне епидемије вариоле наносиле су велику штету човечанству. Захваљујући светској „вакцинаторској кампањи”, Светска здравствена организација је крајем 1979. године, прогласила вариолу – искорењеном. Тиме је престала обавеза вакцинисања путника у међународном саобраћају. Седам година пре тога, 14. марта 1972. године, догодила се велика епидемија вариоле на Косову. Вариола на Косову 1972. године Највише непажњом и непоштовањем законских прописа који регулишу обавезе путника у међународном саобраћају да се вакцинишу и неспровођењу законских прописа о обавезним имунизацијама на Косову, један хаџија, који није био вакцинисан против вариоле, вративши се са хаџилука на Блиском истоку, где је био инфициран вирусом вариоле, преноси ову болест на Косову. То је био разлог настанка епидемије вариоле на Косову. У периоду од 14. марта, када се појавио први случај обољења, до 11. априла, када је проглашен крај епидемије, на Косову су оболеле 124 особе од којих је умрло 24 (око 18%). Опет непажњом и непоштовањем прописа, вариола се из њених жаришта на Косову, села: Ракоц, Демјане и Кушавец, раширила у друга места у Југославији, у Војводини и Црној Гори, тако да је у епидемији вариоле укупно оболело 175 лица од којих је умрло 35 (20%). Тада се указала потреба за

Рајачка школа здравља

Још једна прича о вариоли...

Др Петар Пауновић, учитељ здравља

вакцинацијом свог становништва у Југославији. Подсећање на епидемију вариоле на Косову 1972. године и њено сузбијање, је у ствари подсећање на солидарност и високу етику здравствених радника који су, и сами у опасности да оболе и жртвују свој живот, испољили максималну преданост, стручност, способност и ентузијазам. Лекари – добровољци из Београда, први у жаришту епидемије Ова прича о вариоли је прича о једној групи младих лекара на специјализацији превентивних грана медицине у данашњем Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ у Београду. На почетку другог семестра Курса превентивне медицине у „Батуту“, жалили су се како им је први семестар прошао без теренског рада. Како није било епидемије неке од заразних болести њихов рад се састојао у теоретској едукацији. Била је то једна од ретких група лекара на специјализацији превентивних грана медицине која није

имала прилику да на терену примени оно што је научила на курсу. Једног дана, усред часа, у салу за предавање хрупио је прим. др Милошевић носећи у руци картонску кутију са ватом и неком бочицом, и онако с врата објавио да се најзад појавила епидемија, и то – каква! Епидемија вариоле. Сви смо се уозбиљили. Такву епидемију нико није очекивао. Један по један, прилазили смо столу, са подигнутим рукавом кошуље и огољеном надлактицом и примали вакцину против вариоле. После тога добили смо неколико дневница и наређење да вечерас путујемо брзим возом за Призрен, који полази са београдске железничке станице у 20 часова. Било је потребно да хитно идемо на Косово и започнемо вакцинацију свег становништва. Одложивши пут за један дан, да би свако отишао до својих и понео шта му је најпотребније, кренули смо брзим возом за Призрен тек сутрадан – 15. фебруара. После смо сазнали да је један од нас понео и класични уџбеник о заразним болестима академика др Косте То-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

доровића. Показало се касније да је нам је та књига била од велике користи. У Ђаковици, у жаришту вариоле На пут су кренули сви лекари који су били на специјализацији из превентивних грана медицине: др Томислав Радуловић, Топоница, др Ружица Драгићевић, Мрчајевци, др Станка МиловановићШкуна, Новаља на Пагу, др Марија Јањић, Закута, др Радивоје Ђорђевић, Теслић, др Енвер Бараку, Ђаковица, др Лазар Ференц, Падеј код Чоке, др Слободан Хасура, Новска, др Емилијан Боројев, Црепаја, др Бесим Станић, Бијело Поље, др Хилми Бервенику, Приштина, др Станимир Поповић, Нештин, др Адеми Деваја, Радивојци и др Петар Пауновић, Рајац.

ровањима и традицији у вези с вариолом и др. Занимљиво је било сазнање да су сви били убеђени да онај који се не боји вариоле – не може оболети од ње! До нас је било да их убедимо и приволимо да добију вакцину која је била једино сигурно оружје против опаке болести. После првог „круга“ вакцинација и контроле вакциналног статуса вакцинисаних, урадили смо други и трећи „круг“. Ишло се од села до села, од школе до школе, од куће до куће. Свако је, што је пре могуће, морао бити успешно вакцинисан против вариоле. Користили смо загребачку, румунску и чехословачку вакцину. Све су биле добре. Највише смо вакцинисали ланцетом, обичним пером за писање мастилом, а у једном тренутку упознали смо се и са руковањем „пиштољем за вакцинацију“ који су послали из Америке.

Са нама је као стучни координатор и наш ментор кренуо прим. др Никола Анђелковић, епидемиолог из Института ”Батут“ у Београду. У Призрен смо стигли рано ујутру, 16. марта. На железничкој станици сачекали су нас доц. др Слободан Борјановић и прим. др Александар Здравковић. Одмах смо аутомобилима кренули према Ђаковици, једном од жаришта епидемије вариоле на Косову. Хотел „Паштрик“ у Ђаковици постао је наше станиште у коме ћемо остати 35 дана, све до краја епидемије. Због нашег хитног доласка и пожртвовања у раду на сузбијању Са болесницима у ђаковичепидемије, прозвали су нас – „докој болници Највећу радозналост специјабровољци из Београда“. После краћег задржавања у хо- лизаната превентивних грана метелу, током којег нам је доц. др Борјановић саопштио зашто смо ту и у чему се састоји наш задатак, свако је добио „ратни распоред“. Већ у 8 сати започели смо вакцинацију становништва. Основна стратегија је била да за што краће време вакцинишемо цело становништво и тако препречимо пут ширењу вариоле из жаришта. Увече, после првог дана вакцинације, вратили смо се у хотел пуни утисака. Касније, током боравка у Ђаковици, свако вече, до касно у ноћ, препричавали смо догађаје са вакцинације, сусрете са становништвом, причали о гостопримству народа који је веровао лекарима, о ставовима становништва према болести, ве-

дицине из Београда, изазвали су – болесници. Важно је било видети их и упознати се са клиничком сликом како бисмо на терену могли распознати вариолу од варичеле. Истоврмено је на Косову владала епидемија варичела. Већ четврти дан, пошто смо утврдили да је вакцинација против вариоле која нам је урађена пре поласка из Београду била успешна, могли смо се упутити у болницу на виђење са болесницима. У време епидемије вариоле на Косову, када се није много знало о отпорности на инфекцију вариоличним вирусима владао је велики страх од вариоле. Свако вече смо гледали на ТВ-у понашање како лекара, тако и становништва у Београду. У Београду је владала паника! Сваки час су негде журила кола хитне помоћи уз буку сирена. Медицинско особље у карантину и на другим местима било је обучено у заштитну одећу са скафандерима на глави, док смо ми спокојно и самоуверено ишли од места до места у жаришту вариоле, у свакодневна одела обучени и вакцинисали становништво. Наше самопоуздање и сигурност у заштиту вакцине против инфекције вирусима вариоле, темељило се на искуствима академика др Косте Тодоровића, записаним у његовој књизи о акутним инфективним болестима. Тамо стоји да је вакцина против вариоле једна од најуспешнијих вакцина. Штити вакцинисане тако да од сто вакцинисианих само два могу оболети, и то у благој форми, и преживети смртоносну инфекцију. „Црна дама“ је поражена! Неко вариолу зове и „црна дама“. Дана 11. априла 1972. године заустављена је епидемија вариоле на Косову. „Црна дама? је – побеђена. Била је велики изазов за српску и југословенску медицину и њихова заједничка победа над њом и допринос ерадикацији вариоле у свету. После 45 година од победе над вариолом на Косову и њене ерадикације, ова прича има само историјски значај. Литература: 1. Др Петар Пауновић: „Витезови у белом“, Тимочки медицински гласник, број 1, Зајечар 2011. године. 81

Z D R AV S T V O - S R B I J A

ије далеко од истине да је медицина уметност, а истина је да међу лекарима има доста уметника. Треба се потрудити што више их пронаћи и окупити, што изодавна ради Друштво лекара Војводине у оквиру Српског лекарског друштва. Има томе већ пуних 25 година како се редовно одржавају Анале Medici pro arte, а Галерија огранка САНУ отвара свој изложбени простор за дела лекара уметника ево већ двадесет година. Ову јубиларну изложбу организовала је 19. октобра 2016. Уметничка секција ДЛВ са Секцијом за уметност, културу и хуманост СЛД са којом је ујединила снаге од сада па за многе будуће подухвате. Циљ је да се окупе лекари уметници у Србији. Руковођење смо предали доказано највреднијим, најистрајнијим - Војвођанима. Срећа је да је време изнедрило цео тим вредних а даровитих лекара па смо се лако организовали. У секцијама су не само сликари, уметнички фотографи, вајари, већ и књижевници, песници, музичари, певачи, гудачки оркестар Медикус, тамбурашки оркестар, оркестар забавне музике... Стварамо мрежу чланова сарадника СЛД, нелекара, који наше секције још више обогаћују. Тако је било и на изложби у Галерији огранака САНУ у Новом Саду. На овој изложби, посвећеној 400. годишњици од смрти В. Шекспира, гост проф. историје уметности Душан Шкорић веома се похвално изразио о изложеним делима, а драмски уметник Младен Вуловић је говорио монолог из драме Ромео и Јулија. Гудачки ансамбл Флориан арт свирао је дела Брамса и Корсакова, а својом мла-

Галерија огранка САНУ у Новом Саду домаћин и 20. изложбе лекара уметника

Кад лекари отворе душу

Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

Др Срђан Томић из Врања, академик Владимир Јокановић, проф. др Милорад Жикић и др Славица Жижић-Борјановић

дошћу и виртуозношћу освојио наша срца. Идејни творац изложби и окупљања на овом месту био је и остао акад. мед. Владимир Јокановић, максилофацијални хирург, вајар, песник, књижевник, афористичар, новинар... Истичемо његову упорност и елан да замишљено оствари, али и добру вољу Огранка САНУ у Новом Саду да галерију у Пашићевој улици на броју 6 редовно отвара за радове лекара уметника, за чланове Српског лекарског друштва,

сликара и један вајар. Изложба је привукла пажњу новосадске ликовне публике, нарочито лекара, међу којима је било много оних који су се дискретно бавили сликарством не показујући своје радове широј публици. Идућих година дружина ликовних уметника се знатно проширила. На изложбу су стизале слике из Суботице, Ниша, Херцег Новог, Београда, Сомбора, највише из Новог Сада. Окупило се у Секцији преко 50 сликара и, нажалост, само два вајара”. Захваљујући квалитетним де-

њихове сараднике и пријатеље Друштва. Без тога ова замисао била би немогућа мисија. О томе би др В. Јокановић могао доста рећи па ћемо овај приказ осликати заједно. Све је почело давне 1992. године. Др Јокановић, избеглица из Хрватске, наставио је своју мисију ширења ликовне културе међу лекарима. Ево његовог казивања: „Захваљујући разумевању председника Огранка САНУ у Новом Саду академику Бериславу Берићу, добили смо галеријски простор на одређено време. Прво је било троје ликовних уметника, два

лима и интересовању лекара, наредних 15 изложби било је наизменично приказано публици у Новом Саду и Београду. Изложбе у Београду су одржаване у галерији Руског дома. Ова галерија спада у најпрестижније установе те врсте у Београду. Простор су им уступили бесплатно а за узврат су Руском дому поклоњене бисте Пушкина, Љермонтова, Јесењина и Достојевског, рад вајара Владимира Јокановића. Треба напоменути да су изложбе сликара и вајара биле и трибине наступа лекара песника, музичара, певача и рецитатора. Лекари су често по-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

и ваздух испуњен мирисом печеног кестења. Обичан радни дан под Петроварадинском тврђавом за нас чланове Друштва био је ипак посебан, испуњен ишчекивањем и жељом за пријатељским сусретима, дружењем. Окупила нас је уметност. Ониме што смо у Галерији видели и доживели испуњена су сва наша очекивања. На изложби су изложене слике: Томислава Ђокића и Косаре Аврамовић из Београда, Александра Стојадиновића из Параћина, Срђана Томића из Врања, Љиљане Лепшановић, Невенке Петровић, Божидара Ћирића, Доброс-

да, а уметничке фотографије Душан Лалошевић, Корнелија Ђаковић-Швајцер, Иван Матијевић и Јосип Шмит из Новог Сада којима се први пут придружила Оливера Јанковић из Београда. На крају, пожелимо да се круг лекара сликара, вајара, уметничких фотографа и чланова сарадника у секцијама Друштва шири и да простори Галерије САНУ, Огранка у Новом Саду, буду тесни за све који заслужују да им се радови на оваквом месту излажу. И јесте циљ ширење ликовне културе по замисли акад. мед. Владимира Јокановића, а у овој питомој равни-

Сунцокрет, 1998 - Косара Аврамовић

Сачекуша, 2005 уље на платну - Срђан Томић

лава Улића, Милорада Жикића, Марије Поповић, Живке Зубанов и Љиљане Манин из Новог Сада. Вајарске радове излагао је Владимир Јокановић из Новог Са-

ци на обалама моћног Дунава лако ћемо се за још кутака снаћи. Креативност каква је показана на оваквој изложби то гарантује. Уметност једноставно осваја.

Aкадeмик Владимир Јокановић

клањали своје слике и скулптуре галеријама. У просторима Огранка САНУ у Новом Саду налази се 10 скулптура др Јокановића и 12 слика др Улића, др Стојановића, др Стојадиновића, др Јевдића, др Ђокића и других. Многи лекари су афирмисали свој ликовни израз преко ових изложби па су постали чланови ликовних професионалних удружења. Изложбе лекара су отварали и са високом оценом апострофирали познати ликовни критичари Кусовац, Мирковић, Душан Шкорић и други. Нажалост, врло малу помоћ пружала су нам министарства културе Републике и Покрајине. Каталози, трошкови превоза и друге логистичке радње око изложби радили су сами уметници, казује нам др Јокановић. После 15 година председниковања др Јокановића, руководили су Секцијом проф. др Душан Лалошевић и проф. др Милорад Жикић. Секција је била отворена и за друге ликовне уметнике, тако да су с лекарима излагали неки адвокати, професори са новосадског универзитета. На крају додаје: „Нажалост, није се остварило да изложбе гостују у другим градовима Србије. Можда се и то оствари”. Наше секције планирају низ изложби у јубиларној 145. години СЛД и Друштва лекара Војводине. Било би занимљиво да лекаре уметнике из Србије позову на гостовање у Републици Српској. Верујемо да би се радо одазвали. Прохладно октобарско вече, захваљујући струјању са Дунава,

Z D R AV S T V O - S R B I J A

дање на почетку Васине, а на углу Француске улице, подигнуто давне 1868, памти много из историје и културе овог народа. Зато и јесте Народно позориште у Београду. Исте године почела је са радом и Прва варошка болница у Видинској улици у којој је данас Српско лекарско друштво. Култура настаје у историји. А историја каже да је у Народном позоришту одржан Први међународни стручни скуп у Београду – Први конгрес лекара и природњака. Било је то од 5–7. септембра 1904. године

Добротворни концерт Српског лекарског друштва, Народно позориште у Београду

Имати доброту за Дом „Ветерник” Секција за уметност, културу и хуманост

Дом „Ветерник” Дом „Ветерник” је једна од највећих установа социјалне заштите у Србији која пружа пријатно уточиште деци ометеној у психофизичком развоју из свих крајева наше земље и неких република бивше Југославије. Дом је отворен 1. фебруара 1972. године. Песници и уметници Дому Песничке и ликовне вечери, организоване у Дому, окупљале су наше познате песнике Душка Трифуновића, Мошу Одаловића, Перу Зупца, др Владимира Јокановића и многе друге. Акад. мед. Владимир Јокановић је једном таквом приликом забележио: „Одлазим из Дома ‘Ветерник’ са чврстом одлуком да поново дођем, да и ја уткам у овај амбијент део свог стваралачког умећа, да постане још приснији и још узвишенији. Споменик Душку у сећање, наменио сам овом Дому. Нигде као ту није потребна топла песничка реч и велико срце које је Душко имао”. 84

обележавајући стогодишњицу Првог српског устанка и као део крунидбених свечаности Петра I Карађорђевића. Организатор је било Српско лекарско друштво које је постало историјска тековина српске науке и опште културе. Већ је постојала Матица српска у Новом Саду, Српско учено друштво у Београду, првe гимназијe у Сремским Карловцима, Београду и Крагујевцу, „Српске новине”, Лицеј у Београду и позориште „Јоаким Вујић”. Није још било Медицинског факултета у Београду, спреман је Закон о Универзитету у којем је и његово оснивање зацртано, па

велика отворена подршка највеће стране делегације на овом кoнгресу, чешке, од 39 делегата, беше баш добродошла. Своју подршку са говорнице, као почасни председник Конгреса, директно je пружио проф. др Јарослав Хлава. Трећег дана рада Конгреса, захваљујући на указаној му части, честитајући успех и медицински напредак српским лекарима, на чистом српском језику узвикнуо да је „овом Конгресу српских лекара припала част да положи темељ за Медицински факултет у Београду”. Прижељкивао је проф. Хлава одвајање патологије од бакте-

Z D R AV S T V O - S R B I J A

риологије а као шефа катедре ове друге гране медицине видео је нашег др Милана Јовановића Батута. Али не овде у Београду, него на Карловом универзитету у Прагу. Др Батут је остао непоколебљив у науму да Београд добије свој Медицински факултет иако је имао већину колега за опоненте. Успео је по завршетку ратова који опустошише земљу и трећину народа „преселише на небо”. Почео је са радом 1920. године. Остало је забележено да је др Милан Јовановић Батут био члан Књижевно-уметничког одбора Народног позоришта. Није чудо ако се зна да је имао редак књижевни дар а блистао језиком. Подсетисмо се недавно да је радио баш у Књижевном одељењу Матице српске па не чуди што му је животно дело грађа, тачније речник медицинске терминологије. И пре њега као и после јавише се својим књижевним радом многи даровити лекари. Настави се то до данашњих дана. При оснивању Српског лекарског друштва једна од главних задаћа било је чување језика и медицинске терминологије. Постојано је код лекара искричио и књижевни дар те до данас имамо богату ризницу. Неки од њих достигоше високе домете. Не само писана реч, већ дар за сликарство, вајарство, око да забележи фотографијом јединствену лепоту и тренутак, музички таленат разне врсте, а има тога још. Зато не чуде удружења лекара песника и они у удружењима писаца уопште, сликарске колоније, оркестри и хорови разних врста... Ипак је у том мноштву постојање Секције за уметност, културу и хуманост СЛД нешто посебно. Посебно је и име секције која у себи спаја све оно што је изван круте науке и чињеница. Место где лекари отварају душу. То место средином децембра било је управо Народно позориште! Твоје је оно што поклониш другом. А те вечери, 16. децембра 2016. поклањали смо лепе дарове. На почетку концерта, а после уводне беседе акад. мед. Владимира Јокановића, вокални и фолклорни наступ имао је Дом „Ветерник”. Хтели су да се представе, да нас поздраве, захвале. Да покажу да желе да узврате пажњу

Смисао концерта „Овај концерт има један смисао да укажемо и себи и другима да будемо бољи од себе. Да укажемо на то да поред нас постоје људи којима је потребна помоћ, нежност и пажња. Живимо у свету алијенације, живимо у свету отуђености и желимо да пропагирамо више људскости”. (Рекао је за РТС1 председник наше секције акад. мед. Владимир Јокановић на отварању изложбе у холу Народног позоришта)

О догађају у Народном позоришту који ретко бива, сутрадан извести „Политика” у којој је поменути др Батут био један од првих сарадника. Бирала је она ко ће о народном здрављу да извести и посаветује. Концерт су најавили новосадски „Дневник” и „Београдска хроника” РТС1, а троминутни прилог емитован је сутрадан у „Јутарњем програму” (www.youtube.com/ watch?v=RWRE4MPnL8Y). Нисмо убеђени да се концерт баш овде десио – случајно. Култура настаје у историји.

Новог Сада, зналачки опуштено а са њима певала др Зденка Милосављевић приближивши се публици која на крају запева као један. „Романса”, букет женских гласова вокалне групе ДЛВ из Новог Сада, себи својственом смиреношћу и шармом отпева одабране песме, а ми пожелесмо још. У сали Народног позоришта осетило се заједништво извођача и публике као да смо и ми гледаоци били на сцени. На неки начин сви смо ми били и извођачи и публика. Сви смо те вечери понешто даривали. Било је важно, најважније те вечери, бити присутан. Ко је то осетио, могао и дошао, богатији је за једно ново никада до сада доживљено искуство. Желети бити бољи, волети друге, даривати им део свог талента или свог времена, путовати са крајњег југа земље и свирати на „промрзлој” виолини, али из срца и душе говорећи и сопствене стихове, спонтано, без најаве, могли су само истински посвећени лекари уметници. „Повукла ме је атмосфера и дивни стихови драгих и милих људи”, каже др Срђан Томић из Врања. Не чуди таква реакција. Ранијих година били смо у Врању, рецитовали на отвореном пред ДЗ Врање, емитовали преко звучника песме „Тамо далеко” и „Креће се лађа француска” у извођењу оркестра „Станислав Бинички” (поклон Радио Београда) и оригиналну шкотску музику у знак поштовања и сећања на лекаре странце који су помогли Србији и Врању. Осетили смо блискост са окупљеним народом Врања, а пустили и понеку сузу. Био је хладан и сунчевит дан, сличан дану о којем пишемо.

Др Славица Жижић-Борјановић

коју смо на њих ове вечери усмерили. Лекари песници рецитовали су одабране песме, говорили беседу о самарићанској улози лекара, свирали умилно на виолини дочаравши чочецима Врање, а уз помоћ гитаре отпевали једну од најзахтевнијих песама Боба Дилана кога многи присутни памте из свог детињства. Свирао је забавни оркестар „Адреналин” ДЛВ из 85

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Завеса није ни дизана па ни спуштана. Наставили смо спонтаним изражавањем задовољства. Зашто не рећи и честитања на оваквој добротворној манифестацији, концерту. Сви смо те вечери победили. Победили заједно. Једни другима честитали. И зато будимо задовољни, спокојни и припремајмо следећи сусрет и следеће доброчинство. Од даровитих душевних људи тако шта се и очекује! Пре концерта у холу „Сцене Раша Плаовић” Никола Кусовац, историчар уметности, отворио је изложбу радова лекара уметника. Биле су ту слике лекара проф. Томислава Ђокића и проф. Милорада Жикића (председника Уметничке секције ДЛВ и актива ликовних уметника у Секцији) и вајарски радови акад. мед. Владимира Јокановића међу којима одмах запазисмо лик Антона Павловића Чехова. Па где би друго било место таквом великану руске и светске књижевности ако не у позоришту! Чехов је ту остао заувек – Народном позоришту на дар! Била је ту и књига о Дому „Ветерник” из 2012, када је обележавао 40 година од оснивања (др Јокановић коаутор). Све изложено остало је и даље као изложба неко време да краси хол позоришта које нас је свесрдно прихватило. Ноћу осветљени изложбени простор видео се издалека када сам сутрадан дошла да у миру и тишини изложено разгледам. Задржао се и даље осећао дух претходне вечери. Нимало чудно. Потрајаће то. Уметност оплемењује, обогаћује, радује и дарива посебну енергију коју морате осетити. Нарочито када је усмерена на друге изабране којима жели-

мо помоћи, мало, али из душе и са Женска вокална група „Ровеликом љубављу а то се не да пот- манса”, основана на иницијативу рети, то траје. То се отима забораву. Желимирке Бенке, здравственог радника у пензији, наступила је Наш поклон ове вечери у саставу др сц. мед. Татјана КуЗабавни оркестар ДЛВ „Адре- руцин (микробиолог), Ана Пилић, налин” формиран је осамдесетих Мила Лазић и Анђелија Жижић. година прошлог века. У саставу „Романса” жели да оживи дух су две хармонике и два професо- старих времена и одазивају се на ра – Бранислав Перин (пулмолог) све позиве за добрoтворне концери Рајкo Јовић (спец. ОРЛ). Дејан те. Изводе далматинске, македонНоваковић, спец. ОРЛ, свирао је ске, војвођанске, словачке и старогитару а Бора Вишњички такође градске песме, али и популарне багитару, али и као ментор и умет- ладе. Све песме изводе „a capela”. Певао је и вокални солиста ничка подршка члановима оркестра. Надахуто је певала једна од уз гитару проф. др Горан Белојетри даме, вокал оркестра – Зденка вић (спец. хигијене са медицинском екологијом) који наступа са Милосављевић, стоматолог. Своје песме рецитовали су ове својом групом „Салмо” и одабрао вечери лекари песници проф. др песму америчког кантаутора БоЈован Стриковић, неуропсихијатар, ба Дилана – „A hard rain’s – gonna и акад. мед. Владимир Јокановић, fall”, добитника Нобелове награде максилофацијални хирург. Помог- за књижевност 2016. ла им је у рецитовању одабраних Др Срђан Томић, спец. дермапесама млада драмска уметница товенерологије из Врања, одсвирао Андреа Ржаничанин. је на виолини по своме избору чочеке из Врањанске свите. Понесен атмосфером, најпре је без најаве одрецитовао једну своју песму о Пчињи, да приближи крај из којег долази. Свира више инструмената: виолину, гитару, тамбуру, хармонику, фрулу, шаргију, саз и бузуки. Подсећамо да је октобра месеца у САНУ – огранак у Новом Саду, излагао са Секцијом своје ликовне радове, а његов роман ушао је у најужи избор за „НИН“–ову награду! Оснивач је и шеф оркестра „Весели доктори”, а учествовао је у снимању култног CD који је BBC прогласио за најбољи на свету у конкуренцији циганске музике. Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

ogu li da radim kao doktor u Americi? Ovo pitanje mi često postavljaju doktori iz Srbije, gde godišnje boravim nekoliko meseci. Ostatak godine provodim u Miami Beach, Florida. Dok sam u Srbiji koristim pristupačan sistem zdravstvene zaštite i razne usluge brižnih profesionalnih i vrhunskih stručnjaka koji, nažalost, zarađuju daleko manje u poređenju sa svojim kolegama u Americi. Pored stručnog usavršavanja i želje za sticanjem novih znanja, to je ono što ih motiviše da pitaju da li bi mogli da svoj posao rade u Americi? Na ovo pitanje odgovaram afirmativno uz veliko AKO. Istina je da je proces do dobijanja mogućnosti za rad u struci za strane doktore dosta komplikovan. Edukacija sticana godina mora biti evaluirana i pojedinac mora da položi ispite iz poznavanja medicine. Dodatno mora da savlada još jednu prepreku, a to je dobijanje vize za rad u Americi. Srpski niti bilo koji drugi strani doktor, medicinska sestra ili fizioterapeut ne može da radi u Americi na osnovu diploma i licence stečenih u Srbiji, već za svaku oblast treba da dobije licencu države u kojoj želi da radi. Svaka država ima svoje zahteve što čini ovaj komplikovani proces još komplikovanijim. Najteže je za doktore. Svi strani doktori su IMG (Internal Medical Graduates ili diplomirani lekari). Prvi korak je da polože USMLE (US Medical Licencing Examination), iz celokupne medicine, plus praktični deo (pregled bolesnika) i deo u kome su zakoni i drugi propisi koji se odnose na rad lekara. Posle toga imaju pravo da traže

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Pitanja zdravstvenih radnika iz Srbije

Mogu li da radim kao doktor u Americi?

Pripremila: Darija Mićević-Gouge is the Co-founder of www.ImmigrationPapers.com email: micevicdarija@yahoo.com

Lično iskustvo Poštovane kolege, S’ obzirom na to da sam prošao sve faze polaganja USMLE ispita evo nekoliko komentara o USMLE proceduri. USMLE se sastoji iz dva osnovna ispita. STEP I koji se odnosi na pretkliniku i STEP II koji se odnosi na kliničke predmete. Ispiti se polažu odvojeno. Međutim, jako su povezani i za polaganje oba testa treba imati uporedno znaje iz oba STEP-a. Sledeći ispit za strane lekare (Foreign Medical Graduates) je Clinical Skill Assessment. Tu se polaže konkretan rad sa pacijentom koji obuhvata 10 kliničkih scenarija u kojima su profesionalni glumci koji glume pacijente sa određenom dijagnozom. Vrlo su dobro uvežbani i lako vas prevare tokom intervjua. Imaju checking

Dr. Živojin Jonjev, MD, PhD Kardiohirurg Klinika za kardiovaskularnu hirurgiju IKVB Vojvodine Institute for Cardiovascular Diseases of Vojvodina www.ctsnet.org/home/ zjonjev

dozvolu boravka i prava dobijanja licence kao lekari. Tek onda sledi traženje specijalizacije, što nije lako zbog velike kompeticije i ograničenog broja mesta. Slično je i za medicinske sestre i fizioterapetute koji, takođe, treba da polože ispit iz poznavanja medicine i dobiju sertifikat od akreditovane institucije. Za sestre to je Commission on Graduates on foreign nursing schools, a za fizioterapeute to je Foreign Credential Commission on Physical Therapy. Sve tri profesije u procesu licenciranja moraju da polože test govora i pisanje engleskog jezika. Najčesće se koristi Test of English as Foreign language TOEFL, a za pisanje Test of Written Enlish TWE.

Sledeća prepreka je snalaženje u imigracionom procesu radi dobijanja vize za rad i/ili dalje obrazovanje u Americi. Postoje privremena (non immigrant) i permanentna (immigrant) viza. Mnoge sestre i terapeuti dolaze u SAD preko H-1B vize, poznatije kao profesionalna radna viza. Put do stalnog boravka (zelene karte) postoji za sve tri profesije. Interesantan je koncept na kome sam radila i radim da dovedem medicinske sestre obrazovane u Americi, u Srbiju. Ideja je bila da se ubrza dobijanje diplome doktora na Medicinskom fakultetu u Beogradu za Certified Registered Nurse Anestethist CRNA, odnosno anestetičare, školovane u SAD. To bi im omogućilo da se u SAD vrate kao IMG i da po polaganju predviđenih ispita za diplomirane strane lekare dobiju licencu za rad kao lekari sa izgledima da dobiju specijalizaciju iz anesteziologije. Trenutno ne postoji put za visokoobrazovane medicinske sestre školovane u SAD, da postanu doktori, osim da počnu svoje obrazovanje ispočetka. Upravo sada sam u razgovorima sa medicinskim fakultetima u Srbiji koji bi bili voljni da učestvuju u ovome.

listu koja ocenjuje vašu lekarsku veštinu tokom uzimanja anamneze i obavljanja fizičkog pregleda. Vrlo je komplikovan test i kulturološki veoma specifičan. Test poznavanja engleskog jezika (TOEFL) važno je položiti sa što većim skorom jer svako zanimanje u USA zahteva različite nivoe znanja engleskog. Za medicinu je nivo znanja visok i na skali 0-300 mora se biti iznad 250 bodova. Ova tri ispita čine nostrifikaciju posle koje se dobija nostrifikaciona diploma. Međutim, tu se priča ne završava. Po dobijanju diplome mora da se uđe u neki Accredited program za Residency ili Fellowship. Tada vam direktor potpisuje uverenje da ste u programu. To se šalje u USMLE office i onda od njih dobijate jedan sticker (nalepnicu) na kojoj pise VALIDE INDEFINITLY tj. važi trajno. Bez nalepnice sve nema

smisla. Nalepnicu lepite na diplomu, direktno u pravougaonik predvidjen za to. Godinu dana posle ulaska u Accredited Residency ili Fellowship program sledi STEP III. To je ispit sličan STEP-u I i II. Sintetizuje sva znanja s osvrtom na praktičnu primenu. Tek tada ste zavrsili nostrifikaciju. Kroz sve to prolaze i američki doktori tako da nema reči o diskriminaciji. Treba posebno istaći da su skorovi na STEP I i II jako bitni. Za prolaz treba da budu preko 75/100, ali je bar 80/100 potrebno da se dobije što bolji Residency program. Veliku pomoc pruzaju KAPLAN kursevi koji olakšavaju učenje kandidatima sa drugačijim sistemom učenja. Nama iz ex YU to dosta znači jer u našem sistemu obrazovanja nije bilo toliko puno ispita sa multiple choice answers. 87

Z D R AV S T V O - S R B I J A

akon potpisivanja ugovora o jednogodišnjem probnom članstvu u Evrotransplantu, naši pacijenti kojima je hitno potreban organ za presađivanje imaće šansu da ga dobiju u roku od 48 do 72 sata. Srbija je dobila zeleno svetlo za punopravni prijem u Evrotransplant, međunarodnu organizaciju koja koordinira razmenu organa za presađivanje. Ovu odluku jednoglasno je doneo odbor ove organizacije na zasedanju u Albahu (Austrija) kome su prisustvovali i ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, prof. dr Vladimir Đukić, državni sekretar i hirurg u KCS, i docent Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS. Članstvo u ovoj organizaciji povećava mogućnost da pacijenti iz Srbije, za koje je transplantacija jedini spas, dobiju srce, jetru, pluća ili drugi organ za presađivanje u najkraćem mogućem roku, po prioritetu i hitnosti, sa jedinstvene liste svih zemalja članica. Evrotransplant postoji već 50 godina, a svake godine organ za presađivanje preko ove fondacije dobije oko 7.000 ljudi. Članice su Belgija, Nemačka, Hrvatska, Luksemburg, Holandija, Mađarska, Austrija i Slovenija. Za sve zemlje postoji jedinstvena lista čekanja, a na njoj je sada 15.000 bolesnika. Pogrešno je smatrati da Evrotransplant deli organe za transplantaciju po celoj Evropi. Bruno Majser je prilikom posete Beogradu i prvih pregovora o članstvu Srbije u Evrotransplantu, u avgustu 2009. godine, objasnio da je obaveza svake članice da prijavi svakog davaoca organa (u stanju kliničke smrti), a transparentno, po strogim kriterijumima i isključivo kompjuterskim putem, vrši se takozvani mečing, uparivanje organa, odnosno traži se najpogodniji primalac organa. Pravilo Evrotransplanta je da koliko organa se dobije, toliko se vrati, ali prema listi koja je transparentna i kompjuterizovana. U Ministarstvu zdravlja su pojasnili da su pregovori za članstvo u Evrotransplantu započeti još 2010. godine, a da je dogovor finaliziran posle posete Majsera Beogradu početkom novembra prošle godine. Od Srbije se očekuje da u naredna dva do tri meseca uskladi svoje procedure i liste čekanja sa pravilima koja važe u Evrotransplantu, a zatim smo spremni da potpišemo ugovor o probnom članstvu, na godinu dana. U međuvremenu, Srbiju čeka i usvajanje novog zakona o transplantaciji organa i tkiva, koji predviđa takozvanu 88

Transplantacije

Srbija u evropskoj mreži razmene organa Pripremio: Marko Radoš

pretpostavljenu saglasnost o davanju organa. To znači da će organ za transplantaciju moći da se uzme od svake osobe koja se za života nije izjasnila da je protiv toga. Ipak, porodica će imati poslednju reč kada je reč o uzimanju organa za transplantaciju. Takva zakonska rešenja manje-više imaju sve članice Evrotransplanta. Donorsku karticu u našoj zemlji potpisalo je oko 150.000 ljudi. U prezentaciji kojom se Srbija predstavila odboru Evrotransplanta navedeno je da je od 2010. i obnavljanja programa obavljeno 720 transplantacija bubrega, jetra je presađena 35, a srce 30 puta. Za punopravno članstvo uslov je da Srbija ima deset donora na milion stanovnika, a naša zemlja trenutno ima manje od tri davaoca organa na milion stanovnika. Plan Ministarstva zdravlja je da se u 2017. godini poveća broj donora na pet do sedam na milion stanovnika. Poređenja radi, Hrvatska koja je u vrhu po broju transplantacija ima 40 donora na milion stanovnika. Prof. dr Miljko Ristić, koordinator za transplantacije srca u Ministarstvu zdravlja, kaže da ulaskom Srbije u Evrotransplant moramo da budemo zadovoljni, čak i kada saberemo sve prednosti i neke nedostatke.

– Najveću korist imaće pacijenti na aparatima, kojima je organ za transplantaciju hitno potreban. Ipak, ne treba imati prevelika očekivanja, bar prema iskustvima drugih članica, da će to drastično povećati broj transplantacija i broj davalaca organa u Srbiji – navodi dr Ristić, koji se zalaže za zakon o pretpostavljenoj saglasnosti za uzimanje organa, ali bez prava porodice da to spreči. Prof. dr Bojan Biočina, kardiohirurg i vodeći čovek u transplantacionom timu za srce u Hrvatskoj, kaže da je ovaj program poboljšan članstvom u Evrotransplantu. – Ulaskom u članstvo ove organizacije zapravo svoj suverenitet predajete Evrotransplantu: kada imate davaoca organa i kada to prijavite centrali u Lajdenu, pravilo je da se traži najhitniji i najpodesniji primalac za određeni organ među članicama. Tako se neretko dogodi da organ davaoca iz zagrebačke klinike “Rebro” bude odmah usmeren u Nemačku, jer u tom trenutku je potrebniji nekom pacijentu u toj zemlji. Ali, zagarantovan je apsolutni balans: za svaki organ koji ustupite sistemu, dobijete svojevrsni kredit i imate pravo na organ za svog primaoca. Suština je u maksimalnom iskorišćavanju organa, koji više ne propadaju, ako se ne iskoriste – objašnjava dr Biočina.

IN MEMORIAM

Mr sc. med. dr PANTA LAZIĆ (1946 - 2017) Dr Panta Lazić, neuropsihijatar, književnik, a nadasve Somborac i humanista, preminuo je 12. januara 2017. godine u 71. godini života. U Somboru će ostati upamćen kao vrstan lekar, tražen i uvek okružen mnoštvom pacijenata. U Somboru je 1983. godine osnovao psihijatrijsku Dnevnu bolnicu na osnovu stručnih znanja stečenih u Francuskoj 1980/1981. kao strani asistent - psihijatar. Idejom da psihijatrijski bolesnik ne mora da bude vezan za postelju, promovisao je novi humani princip resocijalizacije kroz psihoterapiju i kreativne delatnosti. Po somborskom modelu je kasnije osnovana Dnevna bolnica Instituta za psihijatriju u Novom Sadu. Kao vrhunski stručnjak iz svoje oblasti, dr Lazić je držao predavanja na brojnim klinikama u tadašnjoj Jugoslaviji, podružnicama Srpskog lekarskog društva, kao i u inostranstvu, a dovodio je i vrhunske stručnjake da izlažu u Somboru. Inicijator je, osnivač i sekretar Somborskih medicinskih dana, po oceni ondašnjih strukovnih udruženja, jedne od najznačajnijih stručnih manifestacija u bivšoj Jugoslaviji. U Srpskom lekarskom društvu/DLV, bio je neprekidno od 1972. godine aktivni član na visokim i odgovornim funkcijama. Početkom ratnih zbivanja 1991. godine dr Lazić je osnovao Edukativni centar Jugoslavija - Francuska u Somboru, čiji je bio predsednik i organizacioni rukovodilac. Godine 1992. inicirao je akciju i sakupio više od 20.000 potpisa da Sombor zvanično postane Grad mira i međusobnog poštovanja, što je i realizovao u okviru Somborskih duhovnih večeri. Bio je predstavnik organizacije Hospital sans frontiers (Bolnica bez granica), koja je 1991 - 1992. godine, zahvaljujući značajnoj finansijskoj pomoći Evropske unije, opremila savremenim aparatima, instrumentima i lekovima neophodnim za potrebe vanrednih uslova: Hirurško odeljenje, Traumatološko odeljenje, Odeljenje reanimacije i Dečje odeljenje somborske bolnice. U saradnji sa UNICEFom je organizovao naučnoistraživački rad na temu „Deca i mladi u ratu u Jugoslaviji 1991/1992”. Afirmisao se kao koautor poglavlja u internacionalnom udžbeniku European Handbook of Psychiatry and Mental Health, bio je član Uređivačkog odbora European Journal of Psychiatry, a 2000. godine svrstan je u 2.000 najistaknutijih intelektualaca XX veka od strane Internacionalnog biografskog centra u Kembridžu i Američkog biografskog instituta Severna Karolina, kao jedna od „osoba koje rasipaju svetlost“ u najbogatijoj epohi obrazovanja. Sa porodicom se 1993. godine seli u Francusku, gde radi kao ataše psihijatar u najvećoj psihijatrijskoj bolnici u zemlji - St. Remi u Vezulu, gde ubrzo postaje načelnik Psihijatrijske dnevne bolnice. Sa 67 godina se penzionisao, u Srbiji je boravio oko šest meseci, a potom se ponovo vratio u Francusku u psihijatrijsku bolnicu u Kler Fontenu, gde je radio kao psihijatar mentor za francuske i strane specijalizante psihijatrije. Veze sa otadžbinom nikada nije prekidao. Pored porodice i medicine, velika ljubav bila mu je i književnost. U Francuskoj su izdate dve zbirke njegovih pesama (dvojezično), a kod nas roman Padalice (2015) i knjiga poezije Žuborim te tiho. Sa Izdavačkom kućom Prometej dogovoreno je štampanje još četiri njegove knjige. Neumorno je osnaživao zajednicu u kojoj svi živimo vodeći se istinom da su duševno zdravlje sredine i pojedinca u potpunosti međuzavisni. Uvek je i profesionalno i lično voleo čoveka u čoveku i radio na tome da svako prepozna lepotu bića u sebi i sačuva to uverenje čak i u izazovima i iskušenjima koja nas tako često prevazilaze. Dr Saša Mešterović

N M K

Yoshinori Ohsumi je rođen 1945. godine u japanskoj Fukoki. Doktorirao je na Univerzitetu u Tokiju 1974. godine. Proveo je tri godine na Univerzitetu „Rokfeler” u Njujorku, a potom se vratio u Tokio, gde je osnovao svoju istraživačku grupu 1988. godine. Od 2009. godine radi kao profesor na Tehnološkom institutu u Tokiju.

obitnik Nobelove nagrade u 2016. godini za medicinu i fiziologiju je japanski naučnik, molekularni biolog, sedamdesetjednogodišnji profesor na Institutu za tehnologiju u Tokiju Yoshinori Ohsumi za istraživanja autofagije, ključnog mehanizma za obnovu ćelija, starenje i reakciju organizma na glad i infekcije. Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu prvi put je dodijeljena 1901.

Nobelova nagrada za medicinu u 2016.

Naučnik - Yoshinori Ohsumi Ohsumi se posljednjih godina posvetio proučavanju mehanizma razgrađivanja i ponovnog korišćenja starih ćelijskih komponenti. Za proces u nauci, poznat pod imenom autofagija, istraživači su se zainteresovali još šezdesetih godina prošlog vijeka, ali su tek nizom Ohsumijevih eksperimenata početkom devedesetih godina otkriveni geni koji regulišu taj proces. Ohsumi je proučavao hiljade mutacija na kvascu i otkrio 15 gena koji su ključni za autofagiju. Autofagija kontroliše važne fiziološke funkcije u kojima ćelijske komponente moraju biti razgrađene i reciklirane. Uočeno je, naime, da se u postupku razgradnje i recikliranja starih ćelijskih dijelova događaju greške koje dovode do nastanka različitih bolesti. Izostanak autofagije, koja je zapravo mehanizam za recikliranje ćelija, se povezuje s Parkinsonovom bolešću, dijebetesom tipa B, kancerom i drugim bolestima koje se povezuju sa starošću. Činjenica da organizam može sam da uništi ćeliju zvuči obeshrabrujuće, ali 90

čan načina razgradnja i obnova ćelija odvija i u organizmu čovjeka. Nobelova nagrada sastoji se od plakete i medalje sa likom Alfreda Nobela i novčanog dijela od osam miliona švedskih kruna (oko 834.000 evra). Nobelovu nagradu za medicinu za 2015. godini dobili su Amerikanac irskog porijekla Vilijam Kembel i Japanac Satoši Omura za otkrića u oblasti liječenja parazitskih bolesti i Kinez Tu Juju za otkriće nove terapije za malariju. autofagija je prirodan odgovor i način odbrane koji tijelu daje priliku da preživi. Ona, na primjer, omogućava organizmu da se nosi sa izgladnjivanjem ili da se bori sa bakterijama i virusima prilikom različitih infekcija. Kako ističe Jošinori Ohsumi, za identifikovanje gena odgovornih za autofagiju, koristeći pekarski kvasac, objasnio je kako taj postupak funkcioniše kod kvasca, da se na sli-

Drage kolege, Imam tu čast i zadovoljstvo da vas ispred Udruženja ljekara opšte/porodične medicine Crne Gore pozovem da prisustvujete V Konferenciji Asocijacije ljekara opšte/porodične medicine jugoistočne Evrope (AGPFM SEE) koja će se održati od 25-28 maja 2017. godine u Budvi. Ponosni smo što smo pored ostalih 9 zemalja članica (pored Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Makedonije i Turske) dio AGPFM SEE koja uspješno radi na promociji porodične medicine i jačanju njene pozicije u zdravstvenom sistemu kako bi se dostigli najveći mogući standardi u edukaciji, etici i liječenju pacijenata. Ubijeđeni smo da će i ova Konferencija nastaviti uspješnu tradiciju prethodnih, te da će omogućiti ljekarima da razmijene svoja stručna znanja i vještine, da diskutuju i iznesu svoje stavove u vezi brojnih tema koje se odnose ne samo na kvalitet i organizaciju rada već i na socijalne i ekonomske interese ljekara opšte/porodične medicine u ovom dijelu Evrope. Biće to prilika da saslušamo jedni druge, ali i da razmijenimo ideje koje će nam biti od pomoći u rešavanju naših svakodnevnih problema uz korišćenje institucija zdravstvenog sistema koje su nam na raspolaganju. Zato vas pozivamo da svojim učešćem doprinesete kvalitetu ovog skupa koji će se održati u jednom od najljepših gradova na Jadranskoj obali. Budvu karakteriše tipičan spoj pejzažnog, kulturnog i istorijskog sadržaja dugog preko dva ipo milenijuma, što je svrstava među najstarije urbane centre ovog područja. Na dužini od 27 km smješteno je 17 manjih i većih plaža, među kojima je i Bečićka plaža koja je na svjetskoj smotri u Parizu davne 1936. godine proglašena najljepšom u Evropi. Potrudićemo se da vas toplo ugostimo organizovanjem ne samo sadržajnog i interesantnog naučnog programa već i brojnih društvenih aktivnosti koje će upotpuniti vaš boravak i učiniti ga nezaboravnim. S poštovanjem, Dr Draginja Radunović

Vjesti iz Crne Gore

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

inistar zdravlja dr Kenan Hrapović, sa saradnicima, razgovarao je sa Aivom Oravom, ambasadorom Delegacije EU u Crnoj Gori. Čestitao je ambasadoru Oravu imenovanje na novu funkciju i izrazio očekivanje da će se dosadašnja veoma kvalitetna saradnja sa delegacijom EU u procesu pregovora za pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji nastaviti i unaprjeđivati. Ministarstvu zdravlja, kako je kazao ministar Hrapović, cilj je unapređenje funkcionisanja zdravstvenog sistema i samim tim zadovoljstvo građana zdravstvenim uslugama. On je naveo da se aktivnosti i mjere kroz poglavlja u procesu prestupnih pregovora, kojima je obuhvaćena oblast zdravstva, realizuju zadovoljavajućom dinamikom, a da bi propisi, akcioni planovi i strategije, čiji je nosilac izrade Ministarstvo zdravlja, trebalo da budu realizovani u definisanim rokovima, u skladu sa preporukama Evropske komisije. Ministar Hrapović upoznao je ambasadora Orava sa novim projektima u oblasti zdravstva za koje je apliciralo Ministarstvo zdravlja, a finansiraju se iz evropskih fondova. On je predočio da je zdravstvenom sistemu neophodna pomoć Evropske delegacije u oblasti prevencije hroničnih nezaranih bolesti, budući da su kardiovaskularne i maligne bolesti te dijabetes, najčešći uzrok obolijevanja i umiranja u Crnoj Gori. Zato je, prema riječima dr Hrapovića, sistem zdravstva neophodno ojačati, naročito na primarnom nivou zdravstvene zaštite, u smislu doedukacije izabranih doktora, kako bi rješavali što veći broj hroničnih nezaraznih bolesti na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Ministarstvu zdravlja je, takođe, neophodna podrška u procesu uvođenja Evropske kartice zdravstvenog osiguranja i sprovođenju Studije izvodljivosti o uticaju njenog uvođenja na javne finansije, što je obaveza iz Pregovaračke pozicije. Ova obaveza bi trebalo da se realizuje kroz Projekat socijalne sigurnosti. Ministar Hrapović je upoznao ambasadora Orava i sa namjerom Ministarstva zdravlja da realizuje projekat: “Jačanje kapaciteta Ministarstva zdravlja za podršku umreženog sistema monitoringa kroz unapređenje primjene informacionog sistema u oblasti supstanci ljudskog porijekla”, koji bi se finansirao iz Instrumenta za evropsku integraciju (IEI), u iznosu od 300.000 eura. Svrha projekta je bolja i kvalitetnija zdravstvena zaštita i unapređenje zdravlja stanovništva kroz umreženi sistem monitoringa svih nivoa zdravstvene zaštite, poštovanjem princi92

Ministarstvu zdravlja CG, 24.1.2017.

Delegacija EU u Crnoj Gori

pa održivosti, stabilnosti i racionalnosti, efikasnosti i efektivnosti, kvaliteta i bezbjednosti, uz podsticanje bržeg razvoja sistema izvještavanja, prikupljanja podataka i kontinuirane evidencije u oblasti supstanci ljudskog porijekla (krv, organi, tkiva, ćelije) u cilju blagovremenog reagovanja na neželjena dejstva ljekova. Ambasador Orav je izrazio očekivanje da će Crna Gora napredovati na putu pristupanja Evropskoj uniji i naglasio da

je u tom smislu zdravstveni sistem izuzetno značajan, jer je to osjetljiv sektor koji zahtijeva velika ulaganja i samim tim opterećenje za državni budžet. On je podsjetio na projekte u oblasti zdravstva koji su uspješno završeni u Crnoj Gori, a finansirani su iz evropskih fondova i iskazao spremnost delegacije EU da pruži pomoć u realizaciji budućih projekata, koji će doprinijeti unaprjeđenju zdravstvenog sistema.

Fondacija Petrović Njegoš i Fondacija Coeur de la Tour

Podrška crnogorskom zdravstvu

ržavni sekretar Ministarstva zdravlja Milovan Vujović, sa saradnicima, razgovarao je 19. ja-

nuara sa princom Nikolom Petrovićem, predsjednikom Fondacije Petrović Njegoš, i dr Markom Cimermanom, predsjednikom Fondacije Coeur de la Tour iz Ženeve, i njihovim saradnicima. Državni sekretar Vujović se zahvalio članovima Fondacije Petrović Njegoš na angažmanju i obezbjeđivanju brojnih donacija zdravstvenom sistemu Crne Gore, koje su značajno doprinijele unapređenju rada i stvaranju boljeg ambijenta u našim zdravstvenim ustanovama. Princ Nikola Petrović je iskazao spremnost za nastavak saradnje i pružanje svih vidova pomoći crnogorskom zdravstvenom sistemu, podsjećajući na brojne značajne projekte, koji

ZZDDR R AV ASVT V SO T V - C OR N A G O R A

Podgorica, 18. januar 2017.

Promet ljekova Institutu za bolesti djece Kliničkog centra CG

ovodom interesovanja fizičkih lica (građana) da putem poštanskih pošiljki (DHL i sl) nabavljaju ljekove naručene na internet, odnosno poslate iz inostranstva, Ministarstvo zdravlja, Agencija za ljekove i medicinska sredstva (CALIMS) i Uprava carina, izdaju sljedeće zajedničko saopštenje: U skladu sa Zakonom o ljekovima, promet ljekova koji uključuje i njihov uvoz i izvoz, mogu obavljati samo pravna lica – veledrogerije, koje za to imaju dozvolu CALIMS-a. Dozvola za rad veledrogeriji se izdaje nakon što se utvrdi da ona ispunjava sve neophodne uslove da bi mogla da adekvatno vrši nabavku, uvoz, transport, skladištenje i rukovanje ljekovima koje dalje isporučuje zdravstvenim ustanovama (apotekama, bolnicama i sl.) Na ovaj način se osigurava zaštita zdravlja naših građana, kroz pouzdan i kontrolisan sistem distribucije ljekova. CALIMS izdaje dozvole za uvoz ljekova isključivo veledrogerijama, odnosno dozvola ili bilo koja druga vrsta saglasnosti za uvoz se ne može izdati fizičkom licu. Fizičko lice može, bez dozvole ili saglasnosti CALIMS-a, unijeti sa sobom prilikom ulaska u zemlju količinu ljekova koja mu je potrebna za ličnu upotrebu ili za životinju koja putuje sa njim, najviše su već realizovani uz pomoć Fondacije Petrović Njegoš. Predsjednik Fondacije Coeur de la Tour, dr Mark Cimerman, naveo je da je misija njihove organizacije saradnja u oblasti kardiologije i kardiohirurgije i da, osim u Švajcarskoj, djeluju u više evropskih zemalja. On je naglasio da, kroz realizaciju brojnih projekata u domenu kardiovaskularnih oboljenja, zdravstvenim sistemima pružaju kako tehničku, tako i stručnu pomoć. Ministarstvo zdravlja je, prema riječima državnog sekretara Vujovića, veoma zainteresovano za saradnju sa švajcarskom fondacijom, posebno ako se ima u vidu da je u Crnoj Gori najveća stopa obolijevanja i smrtnosti upravo od kardiovaskularnih oboljenja.

TELEMONTEKG

U za šest mjeseci, a za ljekove koji sadrže droge i psihotropne supstance, najviše za 30 dana ukoliko kod sebe ima i odgovarajuću medicinsku dokumentaciju. Takođe, u skladu sa Zakonom, kupovina ljekova putem interneta nije dozvoljena, a ukazujemo i na činjenicu da sve relevantne statistike SZO i zemalja EU pokazuju da je procenat otkrivenih falsifikovanih ljekova upravo najveći među ljekovima koji su nabavljeni putem interneta. Kupovinom lijeka putem interneta se stoga ne samo krši Zakon, već se može i ozbiljno ugroziti zdravlje. Čak i ukoliko lijek nije falsifikovan, njegov kvalitet, pa time i efikasnost, mogu biti ozbiljno kompromitovani neadekvatnim transportom i uslovima skladištenja, a poštanske službe ne mogu uvijek da obezbijede da se potrebni uslovi transporta i čuvanja ispoštuju. Brojni proizvodi koji se prodaju putem interneta i koji mogu biti predmet poštanske pošiljke, uz mnoštvo neprovjerenih informacija o njihovoj primjeni, su područja koja sa sobom nose brojne rizike i ne mogu biti pouzdana alternativa postavljanju dijagnoze, propisivanju odgovarajućeg lijeka i konačno izdavanju lijeka od strane kvalifikovanog ljekara i farmaceuta. Imajući u vidu sve navedeno, službenici Uprave carina neće dozvoliti uvoz pošiljki ljekova namijenjenih fizičkim licima, jer fizička lica ne mogu dobiti dozvolu od CALIMS-a kako bi izvršili uvoz lijeka u Crnu Goru. Pacijenti treba da ljekove nabavljaju u zdravstvenim ustanovama, da se konsultuju sa ljekarom i farmaceutom o načinu njihove primjene, jer na taj način mogu biti sigurni da primjenjuju kvalitetan, efikasan i bezbjedan lijek, koji se u kontinuitetu prati od strane nadležnih institucija u Crnoj Gori.

Institutu za bolesti djece Kliničkog centra Crne Gore 11. januara održano je promotivno predavanje, čiji je cilj bio upoznavanje sa rezultatima projekta - Razvoj, validacija i primjena telemedicinskog sistema TELEMONTEKG za brzu dijagnostiku bolesti srca u Crnoj Gori. Prisutne je pozdravio dr Nebojša Kavarić, presjednik Asocijacije za preventivnu pedijatriju Crne Gore, a o projektu su govorili vođa projekta prof. dr Vesna Miranović, pedijatarkardiolog KCCG, i dr Goran Vukomanović, pedijatar-kardiolog Univerzitetske dječje klinike iz Beograda.

Između Ministarstva nauke i Kliničkog centra Crne Gore zaključen je Ugovor o realizaciji Projekta 28. maja 2015. godine. Osnovni sadržaj Projekta bio je razvoj, validacija i primjena telemedicinskog sistema TELEMONTEKG za brzu dijagnostiku bolesti srca u Crnoj Gori. Ideja za kreiranje ovakvog sistema je plod znanja i iskustva stečenog u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima sa kardiološkim oboljenjima i potpunim uvidom u njihove potrebe. Namjera je da se na način komforan za pacijenta, a pouzdan i informativan za ljekara, zabilježe promjene u radu srca koje su od značaja za procjenu stanja zdravlja pacijenta i otkriju uzorci paroksizmalnih simptoma i znakova koji su posljedica opasnih srčanih aritmija kod odraslih i djece. Ekspertski tim koji će uskoro biti formiran u Crnoj Gori omogućiće brzu dijagnostiku rijetkih i opasnih srčanih aritmija, što će uticati na smanjenje mortaliteta od kardiovaskularnih bolesti u Crnoj Gori. Rezultati projekta primijenjeni u praksi omogućavaju da telemedicinsko sredstvo TELEMONTEKG sa svojim ključnim karakteristikama kao što su preciznost, dostupnost, povoljna tržišna cijena, jednostavnost upotrebe i široka upotrebna vrijednost, drastičnu promjenu ustaljene slike o crnogorskom zdravstvenom sistemu kao tipičnom konzumentu skupe uvozne tehnologije. Uspješna primjena TELEMONTEKG-a u zdravstvenom sistemu Crne Gore može dovesti do revolucionarnih promjena u upotrebi EKG i Holter aparata u svijetu. To bi Crnoj Gori omogućilo pozicioniranje među tehnološki napredne države svijeta sa posljedičnim privlačenjem investicija u privredu i nauku. 93

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

z zubne pulpe su do danas izolovane tri populacije matičnih ćelija koje su označene kao matične ćelije zubne pulpe (engl. Dental Pulp Stem Cells, DPSC), matične ćelije iz eksfoliranih mliječnih zuba (engl. Stem Cells From Human Exfoliated Decidual Teeth, SHED) i nezrele matične ćelije zubne pulpe (engl. Immature Dental Pulp Stem Cells, IDPC). Sve matične ćelije zubne pulpe su ektomezenhimalnog porijekla i lokalizovane su u perivaskularnoj niši. One se lako i efikasno izoluju, visoko su proliferativne, klonogene, multipotentne, ispoljavaju visok stepen plasticiteta i slične su mezenhimalnim matičnim ćelijama koštane srži (BMSC). U njima je pokazana visoka ekspresija gena alkalne fosfataze, proteina 1 matriksa dentina i dentin-sijalofosfoproteina. Takođe, istaknuta je važnost u ovim ćelijama ekspresije više gena koji kodiraju sintezu komponenti ekstracelularnog matriksa, molekula ćelijske adhezije, faktora rasta, transkripcionih faktora, gena prenosa ćelijskih signala, ćelijske komunikacije i metabolizma. U uslovima in vitro ili in vivo ove ćelije mogu da se diferenciraju, s određenim međusobnim razlikama, u pravcu odontoblasta, hondrocita, osteoblasta, adipocita, neurona/ glije, glatkih i skeletnih mišićnih ćelija, endotelnih ćelija i melanocita. U uslovima in vivo, nakon implantacije, pokazuju različit potencijal za formiranje dentina, ali i koštanog, masnog i nervnog tkiva. Generalno se smatra da DPSC imaju antiinflamatorno dejstvo i ispoljavaju imunomodulatorni efekat. Takođe, dovode do imunološke tolerancije ukoliko se implantiraju u alogena tkiva. Sposobnost inhibicije proliferacije T limfocita ukazuje na njihovo imunosupresivno dejstvo. Matične ćelije zubne pulpe otvorile su nove perspektive u terapijskoj primjeni ovih ćelija ne samo u regeneraciji dentina, tkiva periodoncijuma i koštano-zglobnog tkiva kraniofacijalne regije, već i u liječenju neurotraume, autoimunskih oboljenja, infarkta miokarda, mišićne distrofije i oštećenja vezivnog tkiva. Izazivanje i pospješivanje osteogeneze s ciljem nadoknade fiziološki i patološki izgubljenog koštanog tkiva predstavlja veliki izazov u savremenoj medicini i stomatologiji. Iako koštano tkivo ima sposobnost reparacije i regeneracije, gubitak kosti nakon periapikalnih infekcija, parodontalnih oboljenja ili traume, može dovesti do gubitka zuba ukoliko nije primijenjen adekvatan tretman. Kako bi se izbjegla autotrans94

Preuzeto iz:

Broj 94, godina VIII, februar 2017.

Matične ćelije zubne pulpe i njihov značaj u regenerativnoj medicini

Mr sc. dr stomatologije Mladen Vuković, spec. zdravstvenog menadžmenta

plantacija kosti sa udaljenih dijelova tijela (crista illiaca, rebra) savremena stomatologija sve češće pribjegava primjeni različitih aloplastičnih materijala, alograftova i ksenograftova. Ipak, svi ovi materijali imaju svoja ograničenja primjene i nedostatke. Alogeni i ksenogeni graftovi imaju slične biohemijske karakteristike kao kost (biomehanička stabilnost i elastičnost), ali veliki nedostatak predstavlja nemogućnost inicijacije osteogeneze. Napredak u istraživanjima vezanim za matične ćelije bi omogućio rješavanje ovog problema. Matične ćelije zubne pulpe – DPSCs imaju mogućnost diferencijacije u različite fenotipove kao što su: osteoblasti, mioblasti, hondrociti i adipiociti. S obzirom na multipotentnost ovih ćelija, istraživači se nadaju njihovoj širokoj primjeni u regenerativnoj endodonciji, a naročito u terapiji kanala korijena zuba sa nedovršenim rastom korijena. Čitava ideja o primjeni matičnih ćelija u endodonciji se zasniva na konceptu koji uključuje tri osnovne komponente: izvor ćelija, nosač (prirodnog porijekla ili od sintetskih polimera) i primjena signalnih molekula (TGF/BMPs). Adekvatan izvor ćelija bi bio onaj koji omogućava diferencijaciju u željeni tip ćelija, a pored toga je izdašan i lako dostupan i prije svega autogen čime se izbjegava imuološka reakcija. Nedavna istraživanja su dokazala moguće stvaranje tkiva jako sličnog fiziološkom

tkivu zubne pulpe iz matičnih ćelija iz eksfoliranih mliječnih zuba. Prilikom tkivnog inženjeringa pulpnog i periodontalnog tkiva iz matičnih ćelija zubne pulpe i matičnih ćelija periodontalnog ligamenta kao najprihvatljiviji nosači su se pokazali polimeri i nosači od bovinog kolagena. Opisana je izolacija, karakterizacija i diferencijacija matičnih ćelija zubne pulpe. Međutim, pored njihove lake dostupnosi veliki problem predstavlja jako mali kvantitet i diskutabilan kvalitet proizvedenih ćelijskih linija. Količina matičnih ćelija zubne pulpe koje posjeduju potrebne ćelijske markere i sposobnosti je veoma ograničena. Najsavremenija istraživanja su pokazala da se matične ćelija nalaze u nišama sa niskim parcijalnim pritiskom kiseonika. Činjenica da hipoksija povećava mogućnost opstanka kloniranih ćelijskih linija i proliferaciju multipotentnih prekursora predstavlja važan napredak u oblasti istraživanja matičnih ćelija. Dalja istraživanja bi trebalo da precizno utvrde da li DPSCs drugačije reaguju na signalne molekule nekon tretmana hipoksijom, jer ta činjenica otvara nove mogućnosti samom promjenom njihovog potencijala diferencijacije. Neophodne su in vitro studije kako bi se omogućila fiziološka simulacija tkiva zubne pulpe i utvrdili tačni mehanizmi proliferacije i diferencijacije DPSCs u različitim uslovima.

Preuzeto iz:

Broj 94, godina VIII, februar 2017.

sihodermatologija je relativno nova disciplina u psihosomatskoj medicini koja se bavi interreakcijom uma i kože. Ove dvije discipline su povezane prirodno već na embrionalnom nivou preko ektoderma. Zaista, postoji vrlo kompleksno međudjelovanje između kože, neuroendokrinog i imunološkog sistema. Koža reaguje i na spoljašnje i na unutrašnje stimuluse; koža osjeća i integriše znakove spoljašnje životne sredine i prenosi unutrašnja stanja organizma u spoljašnji svijet koji ga okružuje. Tačna učestalost kožnih oboljenja, gdje psihološki faktori utiču na kožu i pojavu bolesti kože se ne zna, ali se ocjenjuje da 25% do 33% bolesti kože nastaju pod uticajem različlitih stadijuma psiholoških poremećaja. Naučnici su dokazali, s druge strane, da stimulusi koje koža prima mogu uticati na imunološki, endokrini i nervni sistem na lokalnom i centralnom nivou. Kod mnogih oboljenja, kao npr. kod atopijskog dermatitisa, nivoi faktora rasta i neuropeptida, kao što su supstancija P u tkivu, su povezani sa patoge-

Psihodermatologija

nezom bolesti i markeri su aktivnosti ove bolesti. Kao što je naše znanje u psihoneuroimunologiji u porastu, uloga neuropeptida, hormona i neurotransmitera u psihodermatološkim bolestima postaje sve evidentnija! Za još bolje razumijevanje patogeneze, etiologije i terapije psihokutanih bolesti potrebno je znanje i iz psihoneuroimunologije. STRES predstavlja unutrašnju i spoljašnju silu koja prijeti da poremeti homeostatsku ravnotežu organizma. Organizam ima sposobnost da se prilagodi akutnim homeostatskim izazovima; međutim, hronicitet dovodi do iscrpljenosti i bolesti kože ili do reaktivacije već postojećih dermato-

teholamina iz nadbubrežne žlijezde. Kortizol djeluje kao negativna povratna informacija na hipotalamus i sprečava dalje oslobađanje kortikotropnog – realising (oslobađajućeg) faktora. Ćelije locus ceruleus-a aktiviraju simpatički sistem što rezultira lučenjem adrenalina i norepinefrina. I kateholamini i kortizol imaju snažne efekte na imuni sistem. Oni moduliraju ćelije koje prezentuju antigene i makrofage i inhibiraju njihovu aktivnost i produkciju interleukina – IL12 i IL-18. Oni takođe posreduju u diferencijaciji „naivnih“ T-helper ćelija (TH) u TH2 na štetu razvoja TH1. Ovo predstavlja ravnotežu ka humoralnom imunitetu i aktivira B ćelije,

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Kada um i koža međusobno reaguju za. Stres aktivira dva glavna neuronalna puta: hipotalamično-hipofizarno-adrenalnu osu i simpatički nervni sistem. Identifikacija spoljašnjeg stresa u mozgu rezultira aktivacijom paraventrikularnih nukleusa i hipotalamusa i locus ceruleus-a. Corticotropin -releasing faktor se izlučuje u hipotalamusu i transportuje kroz portalnu cirkulaciju do hipofize gdje indukuje oslobađanje adrenokortikotropnog hormona iz prednjeg režnja hipofize u opštu cirkulaciju. Ovo dovodi do lučenja glukokortikoida i ka-

Dr Olivera Kovačević, spec. dermatovenerolog, PZU “Dr Kovačević”, Budva

mastocite i eozinofile što posljedično pojačava alergijski inflamatorni odgovor. Nervni završeci senzornih nerava u koži oslobađaju neuropeptide, kao što su calcitonin gene-related peptide i supstanca P, koji imaju različite efekte na lokalni inflamatorni odgovor. Sve se ovo dešava kod mnogih mukokutanih bolesti! Proces DIJAGNOSTIFIKOVANJA kod pacijenata koji imaju kožne bolesti sa skrivenom psihijatrijskom komponentom obuhvata nekoliko dimenzija. Evaluacija ovih dimenzija igra glavnu ulogu u kreiranju efikasnog plana terapije i uključuje: 1. Uspostavljanje dobrog odnosa pacijent - ljekar; 2. Procjena pacijentovog nivoa funkcionisanja kao i razlilčitih fizičkih i psihosocijalnih stresora koji mogu da utiču na nivo funkcionisanja; 3. Procjena istovremenih afektivnih komponenti koje utiču na nivo funkcionisanja; 4. Mjerenje prisustva sekundarnih problema; 5. Odlučivanje o stvarnom i autentičnom kvalitetu konsultacije. Za procjenu pacijenata sa psihokutanim oboljenjima se koristi mnogo psiholoških testova (Symptom Checklist90-Revised, Beck Depression Inventory, Hospital Anxiety and Depression Scale, Dysmorphic Concern Questionnaire, Dermatology Life Quality Index, Skindex Questionnaire i Marburg Skin Questionnaire).

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Ne postoji univerzalno prihvaćena klasifikacija psihodermatoloških bolesti. Koo i Lee su opisali najčešće upotrebljavanu klasifikaciju koja uključuje: 1. PSIHOFIZIOLOŠKE BOLESTI: bolesti kože su uzrokovane ili do egzacerbacije (vraćanja) dolazi zbog psihološkog stresa. Iskustvo pacijenata pokazuje jasnu i hronološku povezanost između stresa i egzacerbacije bolesti. Primjeri: atopijski dermatitis, psorijaza i akne. 2. PSIHIJATRIJSKE BOLESTI I DERMATOLOŠKI SIMPTOMI: nema spontanog kliničkog stanja na koži i sve izgleda na koži kao samoizazvano. Ove bolesti su uvijek udružene sa skrivenom psihopatologijom i poznate su kao stereotipi psihodermatoloških bolesti. Primjeri uključuju: dermatitis artefacta, trihotilomaniju, neurotične ekskorijacije, bolesti dismorfoze tijela. 3. DERMATOLOŠKE BOLESTI SA PSIHIJATRIJSKIM SIMPTOMIMA: emocionalni problemi su više izraženi kao posljedica kožnog oboljenja i psihološke posljedice su mnogo jače nego prvonastali fizički problemi na koži. Primjeri: vitíligo, alopecia areata, acne excorie i ihtioza. 4. OSTALO: nekoliko drugih bolesti, uključujući i nus pojave psihijatrijske i dermatološke terapije.

Dermatitis-artefacta

Psorijaza

Najčešće psihokutane bolesti PSORIJAZA. Stres kao okidač za inicijalnu pojavu ove bolesti se pronalazi u 44% pacijenata, a vraćanje ove bolesti (rekurentne epizode) sa 80% . Problemi u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju su često prisutni. ATOPIJSKI DERMATITIS. Stresni životni događaji se povezuju sa 70% pacijenata oboljelih od ove bolesti. Nisko samopouzdanje, međuljudski i porodični stres i psihosocijalni problemi su vrlo često prisutni. DERMATITIS ARTEFACTA. Samouzrokovane lezije na koži koje pacijent obično negira. Lezije su obično bilateralne i lako dostupne dominantnoj ruci. Mogu imati bizarne oblike sa oštrim geometrijskim ili uglovitim granicama.

Mogu se pojaviti kao opekotine, purpurne lezije, bule, ulkusi, eritem i edem. Pacijenti ih mogu uzrokovati trljanjem, grebanjem, sisanjem, sječenjem, udaranjem ili aplikacijom toplote, kaustika ili boja. TRIHOTILOMANIJA. Bolest poremećaja kontrole impulsivnosti. Karakteriše se rekurentnim čupkanjem vlastite kose što rezultira vidljivim gubitkom kose. Anksioznost, depresija, poremećaji prilagođavanja, zlostavljanje u djetinjstvu ili trauma, kao i opsesivno-kompulzivni sindrom mogu biti udruženi sa ovom bolešću. POREMEĆAJI ISHRANE. Pacijenti sa anoreksijom neurozom (anorexia neuro-

sa) ili bulimijom mogu imati niz znakova na koži i simptoma koji mogu pomoći pri postavljanju dijagnoze ove kompleksne bolesti. Dermatološki simptomi su rezultat neishranjenosti, gladi, samoizazvanog povraćanja, upotrebe laksativa, emetika ili diuretika. Dermatološki simptomi kao nus pojava različitih dermatoloških ili psihijatrijskih terapija Različiti psihotropici mogu izazvati neželjene kožne probleme - SSRI, triciklični antidepresivi, stabilizatori raspoloženja i antipsihotici… Antidepresivi mogu izazvati toksičnu epidermalnu nekrolizu, Steven-Johnson sy, leukocitoklasni vaskulitis i fotodermatitis. Litijum, koji se često koristi kod bipolarnih poremećeja, može izazvati ozbiljne kožne manifestacije. S druge strane, kortikosteroidi, koji se koriste kod kožnih oboljenja, mogu uzrokovati psihijatrijske simptome, kao što su kognitivni poremećaji, poremećaji raspoloženja, depresija, delirijum ili psihoze. Terapeutski pristupi Glavni pristup psihodermatološkim bolestima je empatički: dobar odnos ljekar - pacijent i timski pristup koji podrazumijeva saradnju psihijatra, dermatologa i socijalnog servisa. Cilj liječenja je da se poboljša funkcionisanje pacijenta, smanji fizički stres, poboljša poremećaj spavanja, kontrolišu psihijatrijski simptomi kao što su anksioznost, depresija, socijalno povlačenje i izolacija i nizak nivo samopoštovanja. Upotrebljavaju se i farmakološki i nefarmakološki terapijski modaliteti. Koriste se antidepresivi, anksiolitici, antipsihotici i topikalni dermatološki preparati. Antidepresivi i SSR-i (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina) pokazuju svoj efekat kroz antihistaminski, antiholinergički efekat i kroz blokadu lučenja serotonina. Antipsihotici se upotrebljavaju kao monoterapija ili za pojačanje dejstva drugih lijekova kod pacijenata sa iluzijom parazitoze i mnogo češće kod trihotilomanije. Od nefarmakoloških tretmana se koriste suportivna psihoterapija, kognitivna bihejvioralna terapija, hipnoza, relaksacioni trening, biofeedback, terapija stresa… U posljednje vrijeme se za liječenje psihokutanih bolesti osnivaju posebne psihodermatološke klinike i prave udruženi timski dermatološko-psihijatrijski programi liječenja kao podrška pacijentima i njihovim porodicama.

GODINA VII BROJ 73. FEBRUAR 2017.

N M K

ладовање (енгл. fasting) се уобичајено дефинише као делимично или потпуно не узимање хране али се вода нормално пије. Најтежа врста гладовања је када се не узима ни храна ни вода. Међутим, у овом случају се не умире због недостатка хране већ због недостатка воде, које би довело до смрти после 3 а максимално 8 – 10 дана због дехидратације (65% нашег тела чини вода). Смрт од не узимања хране али не и воде настаје обично после 4 недеље таквог гладовања. Реакције организма на гладовање. Особа која гладује мора бити способна за то, тј. да може да користи своје депое масти (поткожне и око унутрашњих органа) а да штеди виталне беланчевине. Реаговање организма на гладовање пролази кроз следеће четири фазе1. I Фаза стреса на почетку гладовања. Организму је потребна енергија а он је црпи из хране (угљени хидрати – шећери, беланчевине, масти). При томе енергетски су најважнији угљени хидрати – глукоза, која је посебно важна за рад мозга. Пошто нема хране, организам користи затечену глукозу и њене резерве из јетре и мишића. Међутим, то се исцрпи већ за један дан. После 24 часа човек некад има: осећај глади у нападима, хипогликемију, убрзан рад срца, зноји се, уплашен је, грчевe у желуцу и цревима, крчање црева, некад несаницу и нестабилност при стајању и ходању. Међутим, пооштрава се рад мозга и чула. Губи у тежини али је то највећим делом изгубљена течност. Право мршављење настаје тек после 3 – 7 дана. II Фаза кетоацидозе. После трећег дана гладовања, будући да су резерве глукозе исцрпљене, организам прибегава липолизи, тј. разлагању масти и искоришћавању слободних масних киселина и кетона у енергетске сврхе и глуконеогенези, тј. стварању гликогена из масти а донекле из аминокиселина беланчевина. Имамо, дакле, конверзију масти (триглицериди и масне киселине) у глукозу. Полако се губи апетит. У крви се повећавају кетонска тела и у даху се осећа мирис ацетона. Људи у свом геному имају и ‘’штедљиви ген’’ који чува наслаге масти. Зато је идеал жене прачовека била гојазна жена (‘’Вилендорфска венера’’), која је чувала своје облине за период кад наступи гладовање. Овај ген имају и данашњи људи али околности живота су се промениле (наметнуто гладовање због оскудице хране је ређе и др.). Сада постоји несклад између нашег генома (који се није значајно променио од времена прачовека) и промењених услова животне средине и начина живота (стари геном у новом окружењу). Зато данас имамо светску епи98

Одбор за кардиоваскуларну патологију САНУ, Удружење за атеросклерозу Србије

Проблеми гладовања (Општи преглед)

Аутори текста: Владимир Кањух, Снежана Кањух и Момир Пушац

Владимир Кањух, Снежана Кањух

демију гојазности, против које се није лако борити. III Фаза стабилизације метаболизма. Посе 4 – 5 дана гладовања апетит се губи. Смањују се енергетске потребе јер се не троши енергија на варење хране. Човек и даље мршави. После прве недеље гладовања изгуби и до 10 кг, тј. смањује се маса масног ткива и мишића. Ацетонски задах се губи. Метаболизам је стабилизован и човек чак може да обавља своје редовне послове. IV Фаза изгладњивања (енгл. starvation), самоуништења и кахексије. После 3 – 4 недеље гладовања поново се јавља апетит и неодољива глад. Масти су исцрпљене и за енергетске потребе почињу да се разлажу структурне и функционалне сопствене беланчевине. Због смањивања беланчевине албумина у крви појављују се ‘’отоци глади’’ а у трбушној дупљи накупља се течност (асцит). Најпре се користе беланчевине ћелија јетре, мишића, слезине и гонада2. Организам, међутим, не користи беланчевине срца, централног нервног система и надбубрега (чува их2). Коришћење протеина ћелија костне сржи може да убрза смрт. Минимална телесна тежина за преживљавање је на нивоу 48 – 50% идеалне тежине. Човек постаје јако уморан, пси-

хофизички неспособан, са вртоглавицом и несвестицом, жене губе менструацију, губи се коса, почињу авитаминозе B,C и друге, итд. Једном речју, човек пропада, постаје кост и кожа (кахексија). Ако се не престане са гладовањем, смрт обично наступа после четврте недеље гладовања (али има и изузетака са дужим преживљавањем). У последњем стадијуму рака, када постоји канцерска кахексија и болесник више нема снаге да узима храну, смрт насупа када изгуби 35 – 45% од своје телесне тежине. Ако се престане са гладовањем, мора се храна постепено уносити јер нагло преједање може довести до смрти, као што је то био случај са ослобођеним логорашима. Колико се може издржати без хране (и воде) је индивидуално и зависи од: генетике; узраста; телесне грађе, тј. тежине тела; количине масних резерви; степена хидратисаности; стања здравља; функције штитне жлезде; и степена физичке активности. Насупрот горњим уобичајеним и научно провереним чињеницама о дужини преживљавања код гладовања, куриозитета ради, помињемо случајеве breatharianism-а3, тј. неуобичајеног дужег преживљавања без хране и воде. Илустративни пример је Prahlad Jani, индијски факир и ‘’свети човек’’, стар 70 година, из Ахмедабада. Тврдио је да га је ‘’посветила’’ једна индијска богиња у његовој осмој години живота и од тада живи без хране и воде у пећини. Има отвор на горњем непцу, кроз који му долазе капљице воде и одржавају га. Подвргнут је 2003. десетодневном строго контролисаном експерименту у изолованој болничкој соби, без купатила и тоалета, под сталним видео надзором. Узимао је само мало воде, тек да оплакне уста, и испљувавао је, тј. није је пио. Мокраћа се стварала у бешици али се из ње ресорбовала. После 10 дана изгубио је мало у тежини али је, иначе, остао психофизички здрав! Заговорници breatharianism-а сматрају да људи који неуобичајено дуго живе без хране и воде, добијају енергију: од самог дисања; светлости (вечне, творитељске); од енергије сунца која се добија гледањем у сунце и сунчањем (међутим, очи нису

N M K

орган неке фотосинтезе јер у ћелијама ока нема ћелијских органела – хлоропласта са хлорофилом за коришћење сунчеве енергије као код биљака а дугим гледањем у сунце може се ослепети); да су такви људи, у ствари, духови; и, са религиозном конотацијом, да су само спиритуално живи као директни одраз Бога, који је ‘’створио човека према свом лику’’; живе посредством Светог духа и сходно Христовим речима ‘’Човек не живи само на хлебу, већ од сваке речи која долази из уста бога’’. Противници breatharianism-а тврде да су се покушаји живота без хране и воде завршили смрћу или се радило о преварама. Када и зашто долази до гладовања? Узроци су многобројни. Елементарна непогода (суша и пропаст жетве и пресахњивање бунара, поплава, земљотрес); Ратови, концентрациони логори, затвори и збегови; Религиозни разлози (пост); Вољно гладовање у циљу да се ‘’одмори’’ дигестивни систем, детоксицира организам и створе предуслови за здравији живот; Штрајк глађу; Медицински разлози. Историјски, позната је велика глад у Ирској 1845 – 1852 која је усмртила више од милион становника (није родио кромпир а помоћ у храни није стигла). Дошло је и до исељавања милион људи у САД. Велика глад у иначе житородној и богатој Украјини због Стаљинове насилне колективизације села и раскулачивања. Код српске војске и народа при зимском преласку преко албанских врлети до Јадранског Мора у Првом светском рату. У току југословенског партизанског ратовања у Другом светском рату. Затрпани у земљотресу су без хране и воде и, евентуално, могу да пију сопствену мокраћу. Практично, скоро све светске религије налажу својим верницима гладовање у виду поста. Неке су строжије а неке мање строге. Најстрожија је Јајинизам, у којој се некад гладује до смрти да би се тако завршио живот (али се то ипак не сматра самоубиством). У хришћанству, протестанти су нешто блажи од католика и православаца. Религија Сикизма је, међутим, против поста. У посту се нарочито забрањује карнална жеља – жеља за месом и намирнице животињског порекла – јаја, млеко и млечни производи. ‘’У културним кућама, сланина се ставља само у мишоловке’’ (афористичар Д.Минић Карло). Ради се, у ствари, о врсти вегетеријанске и медитеранске исхране. Животињска храна није есенцијална за здравље, тј. може се живети и са вегетеријанском исхраном али она може бити дефицијентна у високо квалитетним беланчевинама, витамину B12 и гвожђу4 (макробиотска дијета

само са зрнима житарица је небалансирана4 и заблуда је да помаже у лечењу рака а нулта дијета је напуштена). У посту се најчешће дозвољава риба (најбоља је плава морска риба грилована или кувана али не и пржена), поврће (са потребним биљним влакнима) и воће, нарочито орах и коштунићаво воће. У Србији просечан становник поједе 8 кг рибе годишње а у Јапану више од 60 кг! Некад се уз пост тражи и уздржавање од алкохола и сексуалних активности. Религије захтевају пост јер сматрају да су храна и вода потребе тела а треба се окренути духовном животу. Уздржавати се од себичности, грамзивости и хедонизма. У добром здрављу треба се посветити молитви и медитацији, тј. размишљању о богу, славити бога, доприносити спиритуалном самоусавршавању, покајању, праштању, братству и љубави са другим људима. Хришћани упражњавају пост и по угледу на 40-дневни боравак, размишљање и искушавање Исуса Христа у пустињи. Такође, и у знак сећања на несрећне догађаје у прошлости. Штрајк глађу5,6 је индивидуални или колективни ненасилни отпор и политички протест против власти ради олакшавања тешких услова живота у затвору или притисак да се нешто у друштву измени. Он буди симпатије околине а некад изазива грижу савести и попуштање моћника. Историјски, најупечатљивији примери су били у Ирској и Индији. Наводно је још Св. Патрик, светац - заштитник Ирске, примењивао штрајк глађу. У Северној Ирској 1981. штрајковали су припадници Ирске републиканске армије (IRA). Затвореник Bobby Sands је гладовањем протествовао тражећи већа права у затвору али је умро после 66 дана гладовања. Његовом погребу присуствовало је 100.000 људи!Тај колективни затворски штрајк се завршио после смрти још девет штрајкача. Десет људи је преживело штрајк од 46 – 73 дана узимајући само воду и со.

Велики политички и религиозни лидер Индије Махатма Ганди, слабије телесне грађе, у 74. години живота, преживео је 21 дан штрајка глађу, узимајући само

гутљаје воде. То је био његов политички и социјални ненасилни протест у борби за ослобођење Индије. Добио је опште симпатије не само у Индији већ и у свету, укључујући и део британског естаблишмента и краљевску и царску енглеску круну. У случају штрајка глађу, затворски ауторитети имају три могућности5: Насилно храњење штрајкача глађу (енгл. Force feeding of hunger striker); да их пусте да умру; и да прихвате њихове захтеве. Лекари су пред дилемом: да гледају штрајкаче како умиру или да им хуманим поступком спасу живот. Очигледно да је најбоље решење – позитивни преговори са штрајкачима. Моћници су се често супростављали штрајку глађу насилним храњењем ментално компетентних кажњеника, tj. против њихове воље. По аналогији са насилним кљукањем (фр. gavage) гусака и патака кукурузом да би се добиле њихове веће масне јетре као кулинарски специјалитет (Европска Унија је забранила ову бруталност али се она и даље одржава у Француској). Преко гуменог или пластичног тубуса, који се преко уста или носа уводи у једњак и желудац кажњеника, уноси се храна и течност и чека се сваривање ради спречавања повраћања. Некада, при томе, долази до механичких повреда, крвављења и запаљења – што се све може и смртно завршити. Светско медицинско удружење (World Medical Associatiaon – WMA) је 1975. својом Токијском декларацијом (оснажено 1992. и на Малти) сугерисало лекарима да не учествују у процедури насилног храњења. Такође, и многи појединци и групе из различитих биоетичких организација су са тим сагласни – јер насилно храњење није етички прихватљиво. Написано је од стране 250 лекара 2006. отворено писмо енглеском медицинском часопису Lancet да лекари не треба да учествују у пракси насилног храњења затвореника у Гвантанамо7 затвору на Куби (где постоје и одговарајуће столице за које се затвореници везују приликом насилног храњења). Гвантанамо је не само ‘’законска црна рупа’’ већ постаје ‘’слободна зона медицинске етике’’ због насилног храњења затвореника7. При томе, војни лекари, по угледу на цивилне, треба да такође следе исте медицинске етичке принципе7. У затвору Aby Ghraib у Ираку, уношене су емулзије свињског меса и алкохола у желудац кажњеника муслимана, тј. врста хране и пића које ислам забрањује. Медицински разлози за гладовање: лечење гојазности и вољна тежња да се 99

N M K

Концентрациони логор Аушвиц

дође до нормалне телесне тежине сходно полу, узрасту и телесној висини – што је основни предуслов за здрав стил живота. Оно не треба да буде апсолутно већ само смањење дневних калорија на 500 – 1000 (губи се 500 гр – 1кг телесне тежине недељно). У Србији, у Заводу за рехабилитацију на Златибору, постоји ‘’Чигота програм’’ за успешно мршављење. Неко прегојен лако у почетку губи килограме али их тешко губи кад се приближава идеалној тежини. Због хируршке интервенције, пре опште анестезије, не узима се храна да би се избегао ризик да се евентуално повраћени желудачни садржај аспирира у плућа и доведе до запаљења плућа. Гладовање делује повољно на кардиоваскуларни систем8. Смањује висину ‘’ло-

Изнурени српски војник на Крфу, 1916

100

шег’’ LDL холестерола и триглицерида у крви а повећава висину ‘’доброг’’ HDL холестерола и редукује агрегацију тромбоцита. Тиме се успорава атеротромбоза артерија јер ‘’без холестерола нема атеросклерозе’’ (Аничков). Напад ангине пекторис често настаје после обилног оброка (постпрандијално)1. Гладовање је корисно против артеријске хипертензије јер се смањује уношење натријума (соли) у организам. Успорава се дијабетес, поправљају сексуалне функције, повољно је у лечењу болести зависности. Користи од гладовања. Због праисконског страха да се глад не сме потискивати, губе се из вида и извесне стварне користи од гладовања. Поменули смо већ вољно гладовање ради побољшања здравља.У сузбијању гојазности не треба потцењивати ни побољшан естетски изглед личности. Остале користи су већ поменуте у медицинским разлозима за гладовање. Већ раније је запажено у науци да се продужење живота код експерименталних животиња може постићи гладовањем. Такође, да експерименталне животиње ‘’боље уче’’ ако су гладне. То је у складу са старим Латинима: ‘’Plenus venter non studiat libenter’’ (‘’Пун стомак не воли да студира’’)1. Неки ове чињенице екстраполирају и на људе али, у сваком случају, боље је да старији узимају мање хране. Поред овог, данас знамо да се може постићи подмлађивање и продужетак живота активирањем сопствених или унетих матичних ћелија. Такође, данас је објашњен тзв. ‘’француски парадокс’’9, тј. да Французи пију много вина али пропорционално не обољевају више од кардиоваскуларних болести (умиру, додуше, више од цирозе јетре због алкохола). Наиме, у црвеном вину постоји

супстанца ресвератрол, која је биолошки активни полифенол – фитоестроген са антиоксидативним, антитромботским и васодилатативним способностима. Ресвератрол делује против старења симулирајући редукцију калорија, тј. глад. Тачно дозирање гладовања корисно је у спорту1. Спортистима је потребна одговарајућа телесна тежина и добра мускулатура за одређену врсту спорта (која се постиже балансом између уноса и потрошње енергије). Почевши од 6 сати пре почетка такмичења треба престати са узимањем хране јер је енергија потребна за такмичење а не за усмеравање енергије и крвотока ка дигестивном тракту ради варења. Треба пити што више течности јер, иначе, у току такмичења дошло би до дехидратације и повећања телесне темпаратуре што може довести до грчења мишића и топлотног удара. Зато се тенисери између гемова и сетова освежавају напицима. Нагло смањивање телесне тежине боксера (да би доспели у повољнију нижу категорију) и прецењена тежња манекенки и њихових послодаваца за постизање и одржавање изразите мршавости – могу бити опасни по здравље. С престанком бављења спортом, неки бивши спортисти се угоје а некад чак и деформишу. То је зато што настављају да се хране јаком калоричном храном као у време бављења спортом али више немају спортску физичку активност. Литература

1. Недељковић С.И., Недељковић М.М. Гладовање, нулта дијета као начин живота, стр. 939 – 48. У последипл. уџб.: С.И.Недељковић, В.И.Кањух, М.Р.Вукотић (уред. и аутори). Кардиологија. Друго изд. Изд.: Завод за издавачку делатност ‘’Београд’’ и Издавачки одбор (С.И.Недељковић, В.И.Кањух, М.Р.Вукотић). Београд, 1994. 2. Cabanne F, Bonenfant J.L. Lesions par troubles des metabolismes, pp. 341 – 404. Dans: Anatomie Pathologique. Edit. S.A. Maloine. Paris 1980. 3. Google, Breatharianism. Jan. 2017. 4. Cotran R.S., Kumar V., Robbins S.L.Nutritional Disease, pp. 435-67. In: Robbins Pathologic Basis of Disease. 4th Edit. W.B. Saunders Comp. Philadelphia, etc., 1989. 5. Gross M.L. Force-feeding, autonomy, and the public interest. N Engl J Med 2013; 369 (2): 103-5. 6. Lieberson A.D. How long can a person survive without food? Scientific American 2017. 7. Annas G.J., Crosby S.S., Glantz L.H. Guantanamo Bay: A Medical Ethics – free Zone? N Engl J Med 2013; 369 (2): 101 -3. 8. Пецељ – Гец М.Г. Исхрана и кардиоваскуларна обољења, стр.1923-9. У последипл. уџб.:С.И.Недељковић, В.И.Кањух, М.Р.Вукотић (уред. и аутори). Кардиологија. Треће изд. Изд.: Завод за издавачку делатност ‘’Београд’’. Београд, 2000; Том 2. 9. Kanjuh V. ’’French paradox’’ and resveratrol, pp. 28-9. In monograph: Radovanović N, Jakovljević Dj, Kanjuh V. Quality of life after open heart surgery. Atherothrombotic coronary heart disease. Publ. SASA’s Dpt. of Med. Sc. and Board on Cardiovasc. Pathol. and Serbian Atheroscl. Soc. Edit.: V.Kanjuh and N. Radovanović. Belgrade, 2008.

pripremi je knjiga „Naučno istraživanje i naučna saopštenja”. Autori su profesori na doktorskim studijama, Medicinski fakultet, Banjaluka: Silva Dobrić, Rajko Igić, Miloš P. Stojiljković i Ranko Škrbić; urednik je R. Igić. Knjiga sadrži pet poglavlja: Uvod (R.I.), Planiranje i izvođenje istraživanja (M.P.S.), Priprema za učešće na naučnom skupu (S.D. i R.Š.), Publikovanje istraživanja u časopisu (S.D.) i Uvođenje u istraživački rad (R.Š.). Na kraju knjige su kratki biografski podaci o svakom autoru. Profesora Igića smo zamolili da nam dozvoli objavljivanje u časopisu “Medici.com” završnog segmenta iz obimnog poglavlja ‘Uvod’ i njegove biografske podatke. Prim. dr Momir Pušac, urednik

Savet istraživačima Nakon pet decenija naučnoistraživačkog rada u raznim biomedicinskim oblastima, učešća u edukativnim delatnostima i iskustava stečenih u uređivanju časopisa, vredi da se osvrnem na principe koji mogu biti vodiči raznim generacijama istraživača, posebno onima koji žive i rade u “malim zemljama”. Zato ovde navodim moje savete istraživačima i neka korisna uputstva koja su mi davali učitelji. Uputstva mladim istraživačima Na početku istraživačke karijere, bilo pre ili u toku izrade doktorske disertacije, nauči metode koje se koriste u istraživačkoj grupi koja će ti omogućiti da radiš na projektu od obostranog interesa. Što češće razgovaraj s mentorom i ostalim članovima njegovog tima. Bez ustezanja im iznosi svoje ideje i postavljaj pitanja. Nastoj da učestvuješ na svim kursevima o opštim i specificnim istraživačkim metodama, a ne samo na formalnim predavanjima koja se odvijaju na doktorskim studijama ili na univerzitetu. Nastoj da ti govorni engleski bude što bolji. Ne propuštaj naučne sastanke iz oblasti u kojoj je tvoj projekat ili projekat tima ustanove u kojoj radiš, bez obzira na to da li su sastanci u zemlji ili inostranstvu. Na naučnim skupovima nastoj da upoznaš što više kolega iz svoje generacije, ali i starije istraživače. “Kada posetiš neki veći grad u inostranstvu, zbog bilo kog razloga, poseti ustanovu koja je interesantna za tvoj istraživački rad,” tako je govorio moj profesor Pavao Štern (1913-1976), šef Zavoda za farmakologiju i toksikologiju u Sarajevu. Prethodno se najavi rukovodstvu te ustanove da ti načini program boravka (engl. itinerary; lat. itinerārium), a ako si već publikovao nekoliko radova u časopisima, predloži toj ustanovi da održiš predavanje (seminar) o svojim istraživanjima. [Kada

U susret novoj knjizi

N M K

sam bio asistent u Zavodu za farmakologiju u Sarajevu posetio sam Majnc (Zapadna Nemačka); prethodno sam se najavio njihovom institutu za farmakologiju na kome je bio šef čuveni professor Gustav Kuschinsky (1904-1992). Majnc je tada bio centar farmakologije u SR Nemačkoj. Bila je to za mene izuzetno naporna poseta—razgovarao sa svakim članom instituta po jedan sat—ali su susreti s tim farmakolozima bili veoma korisni. Kasnije sam, pri sličnim putovanjima, zahvaljujući navedenom savetu profesora Šterna, pri takvim posetama održao seminare u Berlinu, Frankfurtu, Vašingtonu (Bethesda), Njujorku, Ingelhajmu/na Rajni, Dalasu, Čikagu, Segedinu, Novom Sadu, Ljubljani, Nišu, Zagrebu, Beogradu i nekim drugim gradovima.] Nastoj da u najboljoj istraživačkoj ustanovi provedeš najmanje godinu dana.

za rad laboratorije iz lokalnih izvora, ali ćeš gubiti puno vremena i izraživački tim nećeš adekvatno kontrolisati. Zato takve funkcije prihvati tek pri kraju naučne karijere. Daj što pre priliku saradnicima da sastave prvu verziju rukopisa naučnog saopštenja. Recenzije rukopisa radi nepristrasno, kao i ocene istraživačkih projekata. Ne ustručavaj se da na naučnim skupovima izneseš ocene i ideje koje mogu unaprediti rad onima koji saopštavaju svoje rezultate. Prihvati se mentorstva i članstva komisija doktorantima; te dužnosti obavljaj savesno, a kada kandidat ne zadovoljava, prekini mentorstvo. Svoje saradnike ciljano šalji na duži period u vrhunske laboratorije; u njima će oni mnogo naučiti i istovremeno načiniti međunarodne kontakte. Prihvati se da organizuješ međunarodne sastanke, a po mogućnosti i jedan međunarodni kongres. [Priseti se da je Prvi internacionalni simpozijum o supstanci P organizovao akademik P. Štern u Sarajevu, Slika 1-8. Zahvaljujući tom simpozijumu na Medicinski fakultet u Tuzli doputovao je švedski nobelovac, Ulf Svante von Euler (Slika 1-9). Nažalost, njegova smrt je prekinula realizaciju planiranog naučnog poduhvata.]

Naučno istraživanje i naučna saopštenja

Uputstva rukovodiocima istraživačkog tima Profesor Laslo Sekereš/László Szekeres (1921-2012), vodeći evropski farmakolog i rukovodilac kardiovaskularnih istraživanja u Segedinu (Mađarska), govorio je da je pogrešno ako smatraš da će tvoja efikasnost u radu biti veća ako imaš veći tim. S timom koji je veći od 6 ili 8 saradnika, shvatićeš da ne možeš uspešno nadgledati i kontrolisati sve što se u laboratoriji zbiva. On savetuje svakom šefu da u diskusiji sa saradnicima koristi tzv. “open door” sistem kako bi svaki saradnik najlakše s njim diskutovao. Uz to, sa saradnicima je neophodan svakodnevni “brainstorming” (grupna kreativna tehnika) sastanak na kome se razmatraju tekuće informacije. Važan je još jedan detalj koji je koristio Ervin G. Erdös (otac područja metabolizma vazoaktivnih peptida, radio je u Oklahoma Sitiju, Dalasu i Čikagu, a posetio je Sarajevo, Tuzlu, Beograd i Sombor; penzionisan je u svojoj 83. godini): “Kad odlaziš na put od više dana, sa mlađim saradnicima najpre prodiskutuj zadatke i napismeno im iste ostavi, jer nakon usmenih dogovora detalji se često zaborave i zadaci se samo delimično realizuju.” Nastoj da dobiješ finansijsku pomoć za rad laboratorije izvan svoje ustanove. Ne prihvataj se političkih funkcija; one pribavljaju više novca

Slika 1-8. Učesnici Prvog internacionalnog simpozijuma o supstanci P. Taj skup je održan u Sarajevu juna 1961. godine. Učesnici su bili naučna elita toga doba: Martha Vogt, G. Zettler, D. Beleslin, V. Varagić, B. Perrnow, K. Lissak, S. Huković, F. Lembeck, B. Radmanović, M. Milošević, U.S. von Euler (stoji treći s desne strane), P. Štern (stoji šesti s desne strane). Von Euler je 1970. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu. Von Eulerovo učešće na simpozijumu u Sarajevu olakšalo je njegove posete Beogradu (1968) i Tuzli (1982). 101

N M K

Slika 1-9. Slika i pismo U.S. von Eulera iz 1982. godine. Von Euler je nameravao da uz njegovu pomoć i Švedske kraljevske akademije nauka (Royal Swedish Academy of Sciences) sakupljamo sredstva za izgradnju međunarodnog istraživačkog centra u Tuzli gde bi privremeno (kao gosti) radili poznati naučnici iz razvijenih zemalja s mladim istraživačima iz zemalja u razvoju. To bi bila svojevrsna škola. Nažalost, von Euler uskoro umire, a u Bosni i Hercegovini počinju razmišljanja o ratu, a ne o naučnim istraživanjima. Savet penzionisanim naučnicima Pripreme za penzionisanje treba uraditi mnogo pre nego što će Zakon o penzionisanju taj datum odrediti. Očekuj da će te—kao penzionera—svi drugačije gledati: kolege, studenti, prijatelji, poznanici, pa čak i ukućani. Postepeno ćeš sve više gubiti ugled i moć. Zato se spremi da u tom dobu provodiš vreme onako kako to nisi ranije mogao. Možda ćeš se samo u kraćem periodu posvetiti stručnim aktivnostima (npr. saveti mlađima, ako to oni budu tražili; odlazak na neke stručne sastanke, ako te organizatori pozovu; pisanje ponekog članka o istorijatu svoje struke, ako to nekog urednika interesuje da objavi; možda će ti ime još jedno vreme ostati u nekom uređivačkom ili stručnom odboru; rad u svojoj struci kao privatnik ili u nekoj ustanovi, ako te trebaju i ako to može da te zadovolji), ali uživaj preostale dane uz umetnost, leteraturu, muziku, izlete i turistička putovanja – najpre duža, a kasnije samo u obližnje krajeve. Drži kontakt s prijateljima i rodbinom: emailom, telefonom, pismima ili posetama. Pomaži unucima ili praunucima. Ako poslednje životno doba provodiš u manjem mestu, najbolje je da se povežeš s gimnazijom ili nekom drugom školom jer im možeš puno pomoći: mladi će ti biti zahvalni, a mladost će te podmlađivati. Ne ulazi u političke rasprave. Radi kreativne poslove u okviru hobija koji imaš odranije. Tvoje će publikacije biti još jedno vreme citirane, ali je veoma mala šansa da će neka od njih doživeti sudbinu da postane “sleeping 102

beauty”, tj. da jedno tvoje naučno otkriće postane interesantno istraživačima nakon četrdesetak ili više godina. Ime će ti, kad te dugo ne bude, otići u poneku publikaciju, ako te pomenu u istorijatu struke kojom si se bavio, koju si voleo i o njoj druge podučavao, širio saznanja, doprinosio boljem lečenju ili prevenciji bolesti. Tvoj celokupan naučni doprinos je ugrađen—poput male cigle—u ogroman bedem nauke koji stalno raste. Akademik Rajko Igić – najpre je bio profesor farmakologije i toksikologije u Sarajevu, Tuzli, Banjaluci i Novom Sadu, a potom naučni savetnik (Senior Scientist) na Odeljenju za anesteziologiju i kontrolu bola, Cook County Hospital, Chicago, SAD. Publikovao je brojne naučne radove, uglavnom o metabolizmu vazoaktivnih peptida i holinergičkom nervnom sistemu; radovi su mu citirani 1009 puta. Glavna otkrića su mu: (1) Prvi je sa saradnicima ustanovio da retina poseduje važnu komponentu renin-angiotenzin sistema, ACE—angiotensin konvertirajući enzim (Central actions of angiotensin and related peptides, New York, Pergamon Press,

1977; Liječnički Vjesnik, 1977), a posle toga u svetu je objavljeno preko 200 publikacija iz te oblasti; (2) Dokazao je da su ACE i kininaza II jedan te isti ennzim (Circulation Research, 1972; Experientia, 1972). Objavio je više knjiga i udžbenika. Poznat mu je istorijski članak o našim istraživačima Lazi K. Lazareviću (18511891), Ivanu Đaji (1884-1957) i Pavao Sternu (1913-1976) koji je objavio u časopisu Einstein Journal of Biology and Medicine, 2003. godine. Uređivao je dva medicinska časopisa, bio je recenzent u časopisima, a osnovao je i uređivao medicinske biltene u Tuzli, Banjaluci i Novom Sadu. Projekte su mu finansirali American Heart Association i Republička zajednica za naučni rad, Sarajevo. U 1972. godini, postaje član naučnih društava Sigma Xi i New York Academy of Science; 1981. godine dobija republičku nagradu “Veselin Masleša” – za knjigu Kako se pišu saopštenja o medicinskim istraživanjima; 1991. godine u Zagrebu dobija nagradu Yu-humanista; od 1996. godine je član Društva američkih fiziologa; 2012. godine izabran je za člana ANU RS; osnivač je najveće preventivne akcije studenata medicine u Evropi, Dan bez cigarete—31. januar. Taj dan je postao nacionalni dan borbe protiv pušenja u Srbiji i u Bosni i Hercegovini. Dr Igić je publikovao pesme na engleskom i srpskom jeziku.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

http://uksrb.rs/

PRACSIS 2017

Pod pokroviteljstvom Udruženja kardiologa Srbije, Odbora za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

03.03.2017 - 04.03.2017 hotel M “Best Western” u Beogradu

Under the auspices of the Cardiology Society of Serbia, Board of cardiovascular pathology Serbian Academy of Sciences and Arts, and School of Medicine, University of Belgrade

“Praktični aspekti i komparativna analiza ACC/AHA i ESC preporuka u Srbiji 2017 (PRACSIS 2017)”

Organizator: Ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiki Srpsku u saradnji sa Udruženjem kardiologa Srbije, Udruženjem kardiologa Republike Srpske i Američkim koledžom kardiologa Organizer: American College of Cardiology Consortium Chapter of Serbia and Republic of Srpska in cooperation with Cardiology Society of Serbia, Cardiology society of Republic of Srpska, and American College of Cardiology

Generalni sponzor i podrška: Astra Zeneca u okviru projekta “25 by 25” Svetske federacije za srce General sponsor and support: Astra Zeneca as a part of the global “25 by 25” campaign of the World Heart Federation

103

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

dbor za kardiovaskularnu patologiju SANU (predsednik – akademik V. Kanjuh, sekretar – akademik M. Ostojić i tehnički sekretar – dr Snežana Kanjuh) održao je svoj redovni godišnji sastanak 8. decembra 2016. u Beogradu, u Svečanoj sali SANU, u prisustvu svojih članova, saradnika i zainteresovanih. Odbor je svojevrsna „krovna institucija“ srpskih kardiologa. Broji 46 članova (12 iz SANU, 19 iz Srbije izvan SANU i 15 značajnih kardiologa iz inostranstva). Pored mnogih relevantnih poslova, Odbor je pokrovitelj Udruženja za aterosklerozu Srbije i odlično sarađuje sa odgovarajućim Odborom ANU RS (predsednik – akademik D. Šećerov-Zečević, sekretar – D. Vulić, dopisni član ANU RS). Na održanom sastanku podnet je Izveštaj o radu u 2016. i plan rada za 2017. V. Kanjuh je, In memoriam, govorio o preminulom najstarijem inostranom članu Odbora američkom kardiohirurgu prof. dr Denton-u A. Cooley-u. Sledeća dva predavanja bila su posvećena terminalnoj srčanoj slabosti. Budući da „srčana slabost nije značajna po dispnei i zadržavanju tečnosti već po tome što se od nje umire sigurnije i više nego od maligniteta“, kardiolozi i kardiohirurzi su pred teškim zadacima. Šta da rade kada takvi bolesnici više ne reaguju na lekove. Moguća je, ali ne i uvek izvodljiva u našim uslovima, transplantacija srca. Srećom, postoje i neke sofisticirane hirurške procedure kao „most prema transplantaciji“ ili čak neko definitivno rešenje. Sa ovom problematikom su u vezi sledeća dva predavanja. Prof. dr P. Seferović, dopisni član SANU i izabrani predsednik Evropskog udruženja za srčanu slabost, održao je predavanje TERMINALNA SRČANA INSUFICIJENCIJA, a dr Mladen Kočica, kardiohirurg KCS, predavanje HIRURŠKO LEČENJE TEŠKIH OBLIKA SRČANE SLABOSTI. Donosimo rezimee ovih interesantnih predavanja.

Terminalna srčana insuficijencija Prof. dr Petar Seferović Srčana insuficijencija je smrtonosna i onesposobljavajuća bolest koja spada u najveće probleme savremene civilizacije. Procenjuje se da u zemljama Evropske unije oko 2% odraslih boluje od srčane insuficijencije, dok taj broj raste posle 65. godine na 6-10%. Ovaj sindrom je uzrok 5% svih medicinskih i gerijatrijskih hospitalizacija, naročito kod starijih od 65 104

Godišnji sastanak 8. decembra 2016.

Odbor za kardiovaskularnu patologiju SANU

Radno predsedništvo sastanka. Sleva nadesno: prof. dr Goran Stanković, dop. čl. SANU, akademik Nebojša M. Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Bela Balint, dop. čl. SANU, prof. dr Milan Nedeljković, akademik Drenka Šećerov-Zečević, predsednik Odbora za KVP ANU RS, akademik Vladimir Kanjuh, predsednik Odbora, prof. dr Gordana TeofilovskiParapid, prof. dr Sofija Lastić-Maletić, dr Mladen Kočica.

godina. Srčana insuficijencija je takođe uzrok velikih troškova zdravstvenog osiguranja, u kojima čini 2% od ukupnih troškova, od čega bolničko lečenje učestvuje sa oko 70%. Epidemiološka istraživanja ukazuju da 30-40% bolesnika umire u prvoj go-

su prisutni u mirovanju i pogoršavaju se pri najmanjem fizičkom naporu. I pored intenzivne medikamentozne terapije nema perioda kliničkog poboljšanja i bolest je progresivna do smrtnog ishoda ako se ne primene savremene terapije uređajima ili transplantacija srca.

dini od postavljanja dijagnoze, dok 6070% doživi smrtni ishod unutar nekoliko godina, najčešće zbog progresije bolesti ili iznenadne aritimične smrti. Mortalitet je učestaliji kod bolesnika koji su bili hospitalizovani i znatno je veći od smrtnosti bolesnika obolelih od karcinoma. Najteži oblik bolesti je terminalna srčana insuficijencija, kada se simptomi javljaju pri najmanjoj fizičkoj aktivnosti ili

Lečenje terminalne srčane insuficijencije pored intenzivne intravenske terapije lekovima, podrazumeva primenu implantabilnih kardioverter defibrilatora i resinhronizacione terapije. Ukoliko postoje znaci akutnog cirkulatornog kolapsa, primenjuje se intraaortna balon pumpa, da bi se premostio period do ugradnje uređaja za mehaničku cirkulatornu podršku ili do transplantacije srca.

Predsednici Odbora za kardiovaskularnu patologiju ANU RS i SANU, akademici Drenka Šećerov-Zečević i Vladimir Kanjuh

N M K

Hirurško lečenje teških oblika srčane slabosti Dr Mladen Kočica

Prof. dr Petar Seferović, dopisni član SANU, izabrani predsednik Evropskog društva za srčanu slabost

Glavni napredak u lečenju ovog oblika srčane insuficijencije postignut je primenom uređaja za mehaničku cirkulatornu podršku. Oni mogu biti za cirkulatornu podršku leve srčane komore ili obe komore i smatraju se pouzdanom alternativom u lečenju ovih bolesnika. Poslednje studije su pokazale da veliki broj bolesnika sa mehaničkom cirkulatornom podrškom ima značajno (2-3 godine) duže preživljavanje nego bolesnici na optimalnom medikamentoznom lečenju. Transplantacija srca je zlatni standard lečenja bolesnika sa terminalnom srčanom insuficijencijom. Ona značajno poboljšava preživljavanje, toleranciju fizičkog napora i kvalitet života. Nedostaci metode su mali broj donora, sporedni efekti imunosupresivne terapije (infekcije), arterijska hipertenzija, bubrežna in-

Dr Mladen Kočica, kardiohirurg KCS

Shodno aktuelnim epidemiološkim pokazateljima, 7186 osoba u Republici Srbiji boluje od težih oblika srčane slabosti (NYHA IIIb i IV, AHA-D, Intermacs 1-5 klase), koje više ne reaguju na maksimalnu medikamentoznu terapiju. Potrebe za srčanom transplantacijom, koja je još zlatni standard u terapiji ovakvih bolesnika, godišnje ima 72 bolesnika. Postojeći transplantacioni program, sa prosečno pet srčanih transplantacija godišnje, od 2013. do 2016. još je nedovoljan. U istom periodu, otpočet je i program mehaničke podrške cirkulacije, kao integralni deo programa transplantacije srca. Na godišnjem nivou, potrebu za nekim od vidova mehaničke podrške cirkulacije (kratkoročna, srednjoročna ili dugoročna), ima preko 500 osoba sa najtežim oblicima srčane slabosti. Sa godšnjim prosekom od 12 ugrađenih mehaničkih pumpi za dugoročnu podršku rada leve komore i ovaj vid hirurškog lečenja trenutno ne zadovoljava realne potrebe. Hirurška revaskularizacija miokarda, korekcija funkcionalne mitralne insuficijencije i rekonstrutivna hirurgija leve komore, kao metode konvencionalne kardiohirurgije, izolovano ili (u novije vreme) kombinovano, predstavljaju netransplantacione hirurške metode srčane slabosti, a naročito one ishemijske etiologije. Od 2005. do 2010. godine, u Republici Srbiji je, u sklopu prospektivne studije (doktorska disertcija dr Mladena Kočice), operisano 50 pacijenata sa odmaklom ishemijskom kardiomiopatijom, inovativnom metodom integratvine “3V” hirurške restoracije leve komore, u sklopu koje se u jednom aktu vrši kompletna revaskularizacija miokarda (“vessel”), korekcija značajne funkcionalne mitralne regurgitacije (“valve”) i geometrijska rekonstrukcija leve komore (“ventricle” promena zapremine, oblika i orijentacije miokardnih vlakana). Uvođenjem ove metode hirurškog lečenja u svakodnevnu kliničku praksu daleko većem broju pacijenata se može pružiti terapija koja je dostupnija, trostruko jeftinija od srčane transplantacije (47.000 USD v.s. 137.000 USD), sa znatno boljim petogodišnjim i desetogdišnjim preživljavanjem (82% i 62% v.s. 78% i 46%, respektivno). V. Kanjuh, M. Pušac

s t r u č n i

s k u p o v i

Članovi, saradnici i zainteresovani Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU 2017. Sleva nadesno, sede: J. Hadži Đokić, N. M. Lalić, B. Balint, Đ. Stojšić, M. Nedeljković, D. Šećerov-Zečević, V. Kanjuh, P. Seferović, G. Parapid-Teofilovski, S. Lastić-Maletić, E. Stefanović, M. Đorđević. Stoje: S. Ilić, B. Lazović, M. Nedeljković, J. Velimirović, G. Juran-Zdravković, G. Stanković, S. Stanković, D. Đerić, S. Škodrić-Radojević, A. Novaković, P. Mitrović, M. Ašanin, K. Lalić, B. Stojnić, T. Simić, S. Cvetković, B. Parapid, Đ. Radak, R. Gajić, Milica Stojčić, N. Radunović, L. Hadži Tanović, V. Hadži Tanović, N. Antonijević, S. Rafajlovski, M. Stevanović, Z. Vojić, M. Kočica, I. Vuković-Tanasković, S. Kanjuh, N. Macura, D. Đukanović, T. Đokić, I. Burazor, N. Čemerlić-Ađić, R. Babić, S. Avramov, D. Marinković, M. Marinković, V. Diklić, S. Stojković, B. Donfrid, J. Marinković, F. Ađić, Nina Japundžić-Žigon, D. Paovica, K. Jurković.

suficijencija, maligniteti i koronarna arterijska vaskulopatija.

105

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

radicionalno, posljednje sedmice u novembru, svake godine se održava jedan od najvećih kongresa Njemačke asocijacije za psihijatriju, psihoterapiju i psihosomatiku (Deutsche Gesellschaft für Psychiatrie und Psychotherapie, Psychosomatik und Nervenheilkunde - DGPPN) u njihovoj prijestonici, Berlinu. Ovogodišnji kongres održan je u periodu 23 – 26. novembra 2016. godine pod motom „Mind – Person – Society“ i okupio je preko 9000 učesnika iz više od 50 zemalja svijeta. U jednom od najnovijih kongresnih centara CityCube Berlin, odvijali su se paralelno programi na njemačkom jeziku sa internacionalnim dijelom kongresa na engleskom, uz mogućnosti prisustvovanja brojnim sesijama s obzirom na mogućnosti korištenja simultanih prevoda. Ovaj kongres je zamišljen kao godišnje okupljanje svih profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja iz zemalja njemačkog govornog područja radi prezentovanja brojnih istraživanja na svim univerzitetima u Njemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, ali i dobijanja informacija o najnovijim trendovima od poznatih međunarodnih stručnjaka iz cijeloga svijeta, ukazujući na važnost i mjesto današnje psihijatrije i mentalnog zdravlja u savremenim društvima, ali i ukazujući na prepreke na koje nailaze osobe sa mentalnim poremećajima, kontinuiranoj potrebi borbe protiv stigme duševne bolesti, značaju podsticanja mladih psihijatara da se uključuju u promociju psihijatrije i istraživanja. Svakako, nezaobilazna tema brojnih simpozijuma bile su aktuelne migrantske potrebe dobrog zbrinjavanja mentalno-zdravstvenih potreba, posebno poznajući prilike u Njemačkoj, koja je prihvatila preko milion osoba iz ratovima zahvaćenih područja širom svijeta, naročito Sirije. Na Predsjedničkom simpozijumu je o politikama najurgentnijih pitanja, vezanih za potrebe migranata, o tome govorio i ministar za ekonomsku saradnju i razvoj u njemačkoj vladi Gerd Müller. Kao i svake godine, kongres ugosti nekoga od dobitnika Nobelove nagrade te je ove godine kroz video-intervju o značaju i uticaju neuronauka govorio prof. Eric Kandel. Veoma interesantnu i aktuelnu temu o oporavcima oboljelih od duševne bolesti u eri digitalizacije i ekonomizacije iznijela je doktor i filozof Christiane Woopen. Uz ostale interesantne teme, mogli smo čuti i najnovije informacije o razvoju Jedanaeste revizije Međunarodne klasifikacije bolesti (ICD 11) iz oblasti anksioznih, psihotičnih i afektivnih poremećaja, od eksperata i vođa radnih grupa za pojedine oblasti 106

Godišnji kongres njemačke psihijatrije Pripremio: prim. dr Goran Račetović, spec. psihijatrije, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

razvoja ICD 11 u Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (Geoffrey M. Reed, Wolfgang Gaebel, Andreas Maercker). Tokom kongresa održano je oko 2200 simpozijuma, desetak plenarnih predavanja, prezentovano i preko 500 poster i e-poster radova, ali i niz različitih naučnih sesija (Stae of Art simpozijumi, radionice, DGPPN akademija, sesije mladih psihijatara i druge). Posebna briga organizatora ovog kongresa su tradicionalni zajednički sastanci i istupanja psihijatara i psihologa sa udruženjima korisnika, koji su imali i svoje komercijalne prezentacije u izložbenom dijelu kongresa, a veoma jak utisak ostavila je izložba fotografija o nehumanim postupcima prema osobama sa mentalnim poremećajima u zemljama Trećeg svijeta, koju je podržao Human Rights Wach. Pretkongresna večera održana je u novom zdanju staklene kupole Bundestaga, kada su prisutni imali priliku da se u prijatnoj atmosferi međusobno ugodno druže i pripreme za aktivan tok kongresa.

U sklopu kongresa održan je i sastanak Savjeta nacionalnih udruženja psihijatara u Evropskoj psihijatrijskoj asocijaciji (Council of the EPA NPAs), na kojem sam bio delegat ispred Udruženja psihijatara u Bosni i Hercegovini. Na kongresu sam učestvovao sa e-poster prezentacijom (Racetovic G, Popovic S., Rosic B., Grujic-Timarac S., Influence of long acting risperidone to quality of life of young patients with psychosis-case study). Berlin, kao jedna od najljepših svjetskih metropola, u predbožićne dane je impozantan, užurban ali i ležeran, sa uvijek ljubaznim ljudima i sjajnim mogućnostima za provođenje slobodnog vremena poslije kongresnih sesija. Ovogodišnji kongres podržale su Svjetska psihijatrijska asocijacija (WPA Co-sponsored event) i Evropska psihijatrijska asocijacija (Under the patronage of the EPA). DGPPN će zajedno sa WPA organizovati najveći stručni psihijatrijski događaj u svijetu, XVII svjetski psihijatrijski kongres, koji će biti održan u oktobru 2017. godine u Berlinu.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

107

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

cilju kvalitetnog liječenja pacijenata sa skoliozom i drugim deformitetima kičmenog stuba i grudnog koša, na Dječjem odjeljenju Zavoda „Dr Miroslav Zotović“ funkcioniše multiprofesionalni Tim za skoliozu koji je formiran prije 30 godina, a od 1998. godine i dodatno edukovan za propisivanje, izradu i aplikaciju midera za skoliozu tip „Šeno“ (Cheneau). U cilju dalje edukacije iz ove oblasti, Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Banjaluka, u periodu od 16 - 21. januara 2017. godine, organizovao je kurs 1. kategorije pod nazivom “Preskripcija, izrada, aplikacija i kontrola “ŠenoRigo” midera za djecu s idiopatskom skoliozom”. Edukaciju vodi dr Miloš Opačić, ortotičar-protetičar Category CAT I Balkans, Bachelor program, a klinički koordinator edukacije je prim mr sc. med. dr Đurđica Stevanović-Papić, spec. fizijatar. Ciljevi edukacije su: • Povećanje znanja i jačanje vještina multidisciplinarnog tima zdravstvenih radnika i saradnika sa ciljem liječenja idiopatskih skolioza kod djece; • Usvajanje načina dijagnostike, propisivanja, planiranja izrade, izrade, aplikacije i kontrole midera tipa “Šeno-Rigo”; • Sticanje vještina za dalju izgradnju ortotičkog tima, edukaciju pacijePrim mr sc. med. dr Đurđica Stevanović-Papić je specijalista fizijatar sa kliničkim iskustvom na Odjeljenju za habilitaciju i reabilitaciju djece i omladine. Dr Papić je magistrirala u oblasti habilitacije djece rođene sa rizikom. Učestvovala i uspješno završila međunarodni program neurorazvojne terapije i sertifikovana kao EBTA liječnik tutor. Učestvovala u kreiranju i osnivanju Tima za skolioze u kojem radi od samog osnivanja 1987. godine. Organizacija „Handicap

U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“

Kontinuirana medicinska edukacija nata i podsticanje aktivnog učešća pacijenata u terapijskom programu. Grupu od 16 polaznika čine specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, doktori medicine na specijalizaciji, ortotičari, fizioterapeuti i radni terapueti. Popunjavanjem ulaznog i izlaznog testa te prisustvom edukaciji i praktičnim radom pod supervizijom i samostalno učesnici Interational“ 1999. u okviru projekta MZ Republike Srpske provela edukaciju u izradi „Šeno“ midera na kojoj su učestvovali ortoped prim. dr sc. med. dr Talić , dr Papić i šest tehničaraortotičara. Od 2015. godine, zajedno sa Timom, radi na izradi „Šeno“ midera korištenjem robota. Prezentuje radove na stručnim skupovima i kongresima, 2015. kao predavač po pozivu na 15. kongresu fizijatara Srbije prezentovala rad „Korištenje robota (CAD-CAM tehnologija) u izradi CHENEAU midera.

Dr Milan Opačić je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Rijeci 1992. godine. Odmah po završetku studija, je započeo kontinuiranu edukaciju u oblasti protetike i ortotike – od edukacija se izdvajaju: • PRIM S.A., Madrid, Course in orthotics of spine, upper limb and lower limb • Human Study, Munich, Orthopaedic Technologist, CAT II • Mahidol University, Bangkok, Category CAT I Balkans, Bachelor program. Navedene edukacije su omogućile dr Opačiću da organizuje i vodi edukaciju iz oblasti protetike i ortotike za doktore (uglavnom ortopede i fizijatre) u vezi s analizom, postavljanjem funkcionalne dijagnoze i indikacija za propisivanje pomagala, aplikacije pomagala, kao i za protetičare/ortotičare u oblasti proizvodnje ortpedskih pomagala. 108

će steći uslove za sertifikat. Oblik izvođenja edukacije: teoretska predavanja, interaktivne sesije i praktična edukacija/radionica, samostalan praktičan rad. Trajanje edukacije: 48 sati Način provjere: ulazni i izlazni test; izrada i aplikacija midera pod supervizijom i samostalno.

ilj redovne pres konferencije je obavještavanje javnosti o svim promjenama koje su realizovali u banjalučkom porodilištu te o planovima za dalji razvoj Klinike za ginekologiju i akušerstvo. U julu ove godine započet je Projekat rekonstrukcije i opremanja porodilišta, koji ne podrazumijeva samo fizičku rekonstrukciju, već i cijeli niz promjena kako organizacionih, medicinskih, tako i promjena statistički nemjerljivih, ali suštinski važnih, kako bi ne samo osavremenili uslove i procedure u Klinici, već i uspostavili bolju komunikaciju sa pacijentkinjama. Uspostavljena je saradnja sa Udruženjem DRIP – (djeca, roditelji i porodilje) te zajedničko djelovanje u pružanju relevantnih informacija budućim majkama, a sve u interesu poboljšanja položaja trudnica i porodilja u porodilištu. U sklopu rekonstrukcije porodilišta nabavljeno je osam novih stolova, lampe i posteljina za porođajne krevete, CTG aparati, fetalni monitori i UZV-aparati u cilju intenzivnijeg nadzora porodilja, dva savremena operaciona stola i lampe, transportna kolica, aspiratori te savremena kolica za lijekove u svakom porođajnom boksu.

Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Mirko Stanetić naveo je da je u rekonstrukciju porodilišta do sada uloženo oko 900.000 KM te da je sredstva obezbijedilo Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite putem Fonda zdravstvenog osiguranja Srpske. “Ove godine rođeno je više od 3.000 beba, što govori koliko je naša obaveza u tom smislu važna”, rekao je prof. dr Stanetić i dodao da će rekonstrukcija u Klinici za ginekologiju i akušerstvo biti nastavljena. Ministar Bogdanić je poručio da porodilje na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra u Banjaluci mogu dobiti kvalitetnu zdravstvenu zaštitu u opremljenim porođajnim salama i bolesničkim sobama 110

Iz UKC RS

INFO VIJESTI

Pres konferencija posvećena banjalučkom porodilištu

Prisustvo porođaju veliki iskorak

te izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da je ostvarena saradnja sa Udruženjem građana “Djeca, roditelji, porodilje”. Načelnik Klinike prof. dr Vesna Ećim-Zlojutro rekla je da je, osim opremanja, mnogo urađeno i na edukaciji kadrova. “Naše porodilje, ukoliko dozvoljava akušerski nalaz, mogu spontano i samostalno da se kreću u porodilištu. Uvedena je i procedura da se svakoj pacijentkinji objasni šta će joj se raditi i zbog čega te da se za to traži njena saglasnost”, navela je prof. dr Vesna Ećim-Zlojutro. Porodilji je omogućena i veća privatnost tokom pregleda i porođaja te

mogućnost prisustva osobe od povjerenja tokom porođaja. Izvršni direktor Udruženja “Djeca, roditelji, porodilje” Dubravka VujnovićBožić rekla je da je ovo udruženje nastalo okupljanjem žena koje nisu imale najbolja iskustva tokom porođaja, ali da su negativne stvari promijenjene u saradnji sa rukovodstvom UKC RS. “Prisustvo porođaju osobe od povjerenja može da djeluje kao sitna stvar, ali je to veliki iskorak u našem društvu, kao i mogućnost da trudnice dođu i obiđu porođajnu salu i razgovaraju sa ginekolozima”, rekla je Dubravka Vujnović-Božić. PR - Univerzitetski kliniči centar RS

Iz UKC RS

INFO VIJESTI

U posjeti UKC RS

Prof. dr Lionel Rostang

edan od najboljih svjetskih nefrologa i transplantologa profesor dr sc. med. Lionel Rostang iz Francuske, šef nefrološko-transplantološkog odjela Univerzitetskog kliničkog centra Grenobl (Francuska) je u organizaciji ‘’Otvorene mreže Banjaluka’’ skupa sa dr Almirom Čehajićem Batkom, popularnim sarajevskim voditeljem, glumcem-amaterom, stomatologom i predsjednikom Udruženja ‘’Otvorena mreža’’ i kolegama po-

sjetio Odjeljenje nefrologije sa opštom internom medicinom Klinike za unutrašnje bolesti. Tokom neformalnog razgovora sa načelnikom Klinike za unutrašnje bolesti doc. dr sc. med. Branislavom Gašićem i kolegama sa kojima je sarađivao u proteklom periodu, doc. dr sc. med. Vlastimirom Vlatkovićem, šefom Odjeljenja nefrologije sa opštom internom medicinom i doc. dr sc. med. Miloradom Grujičićem, članom Transplantacionog tima UKC RS prof. Rostang je podijelio najnovije informacije o zakonskim regulativama, odnosno procedurama i načinu izvođenja kadaverične i srodničke transplantacije sa ili bez kompatibilne krvne grupe u Francuskoj i u zemljama Balkana. Svrha posjete je produbljivanje saradnje među stručnjacima iz velike i

kompleksne oblasti transplantacione medicine, koja je od izuzetnog značaja, pogotovo ako se uzme u obzir da je nekoliko pacijenata iz Republike Srpske u okviru projekta ‘’Otvorene mreže’’ transplantirano pod medicinskim nadzorom zvanično jednog od pet najboljih transplantologa na svijetu prof. dr sc. med. Lionela Rostanga. Svi pacijenti iz Republike Srpske koji su transplantirani pod nadzorom prof. dr Rostanga su prethodno obrađeni za transplantaciju te kontrolisani i praćeni nakon transplantacije u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Tokom posjete razmatrani su različiti modaliteti saradnje, sa fokusom na dodatnu edukaciju patologa i nefrologa Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u prestižnim transplantacionim centrima u Francuskoj.

111

Iz UKC Tuzla

INFO VIJESTI

a Klinici za očne bolesti UKC Tuzla, tokom vikenda, 4-5. februara u posjeti je boravila prim. dr. Neda Striber, dr. med. specijalista dječije oftalmologije iz Klinike za dječije bolesti Zagreb. Prema riječima doc. dr. Melihe Halilbašić, šefa Odjeljenja za dječju oftalmologiju, cilj posjete dr. Striber je usavršavanje operativnih zahvata iz oblasti strabologije i dječije oftalmologije. “Na našoj klinici je došlo do smjene generacija i osjetili smo potrebu za nadogradnjom postojećeg znanja i usvajanjem novih metoda u operativnim tretmanima u oblasti strabologije”, rekla je doc.

Klinika za očne bolesti UKC Tuzla

Edukacija ljekara dječije oftalmologije

dr. Halilbašić, koja je sa dr. Striber izvršila preglede preko dvadesetero djece i uradila tri operativna zahvata. Tokom svog boravka prim. dr. Striber je sa ljekarima i diplomiranim defektolozima – tiflolozima Klinike za očne bolesti izvršila i postavljanje indikacija za još 10 operativnih zahvata koji će biti urađeni u narednom periodu.

Načelnik Klinike za očne bolesti, prof. dr. med. sc. Vahid Jusufović je kazao da je Klinika za očne bolesti UKC Tuzla prepoznatljiva po dijagnostičkim i terapeutskim procedurama u BiH i šire. “Naš cilj je trajna edukacija zdravstvenih profesionalaca i ova saradnja sa Klinikom za dječije bolesti Zagreb pružit će nam mogućnost da i dječija oftalmologija ide

u smjeru napretka evropskih trendova”, rekao je prof. Jusufović. Operativni tim koji je izveo pomenute operativne zahvate, uz prim. dr. Nedu Striber, činili su: doc. dr. Meliha Halilbašić, dr. Mersiha Sinanović, anesteziolog dr. Damir Pištoljević, anestetičar Ismar Ibrahimović i instrumentari Zumra Brkić i Edin Altumbabić.

Tokom sastanka predstavljen je rad i kapacitet Klinike za anesteziologiju i reanimatologiju i Centra palijativne njege. Sastanci za cilj imaju uspostavljanje kvalitetnog sistema interne komunikacije na nivou Ustanove, bolje organizovanje ljudskih i drugih resursa,

djelotvorniju saradnju u okviru multidisciplinarnih timova, kao i vođenje, usmjeravanje, motivisanje i kreiranje bolje radne sredine, a sve sa krajnjim ciljem pružanja kvalitetnijeg tretmana korisnika, odnosno pacijenta.

UKC Tuzla, 26. januar 2017.

Stručni sastanak organizacionih jedinica

Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla održan je stručni sastanak organizacionih jedinica koji za cilj ima predstavljanje djelatnosti. 112

Iz UKC Tuzla

INFO VIJESTI

Preduzmi nešto za prevenciju i borbu protiv raka

Mi možemo. Ja mogu Klinika za plućne bolesti UKC Tuzla

Dan borbe protiv S karcinoma

ovodom 4. februara, Međunarodnog dana borbe protiv karcinoma, Klinika za plućne bolesti UKC Tuzla je organizovala konferenciju za novinare u cilju podizanja svijesti javnosti o oboljenjima od raka, njihovoj prevenciji, dijagnosticiranju i liječenju. Prema riječima doc. dr. Suvada Dedića, načelnika Klinike za plućne bolesti, karcinom pluća je vodeći uzrok smrti od svih karcinoma u svijetu i pored strategije stalnog napredovanja u liječenju. “Sa 37% karcinom pluća je vodeći uzrok smrti muškaraca, a kod žena je odgovoran za 21% uzroka smrtnosti. Kod žena karcinom pluća prednjači u mortalitetu, a po morbiditetu se nalazi na 4. mjestu”, rekao je u svom obraćanju novinarima doc. dr. Dedić i istakao da je pojavnost karcinoma pluća u TK u porastu u toku protekle tri godine, te da je najveći broj oboljelih u godištu od 51 do 65 godina života. Šef Odjeljenja za maligne bolesti, doc. dr. Šefika Umihanić je istakla

da razlozi nastanka karcinoma pluća mogu biti različiti, od genetike, preko načina života do životne sredine. Ona je kazala da se prema podacima Klinike za plućne bolesti, na prvom mjestu karcinoma pluća nalaze adenokarcinomi, na koje mogu uticati i onečišćenja zraka. Doc. Umihanić je također rekla da se najveći broj pacijenata javlja u uznapredovaloj fazi bolesti, odnosno u trećem i četvrtom stadiju i da je najveći broj oboljelih u Tuzlanskom kantonu u Tuzli, a potom u Lukavcu i Živinicama. O dijagnostičkoj proceduri govorio je dr. Dženan Halilović, mr. med. sc. koji je kazao da je najčešća dijagnostička procedura za dokazivanje karcinoma pluća bila bronhoskopija, a potom klinička dijagnoza. Prema njegovim riječima, u 2016. godini na Klinici za plućne bolesti urađeno je oko 450 bronhoskopija i utvrđeno 286 novootkrivenih karcinoma pluća, što je za 46 više u odnosu na broj oboljelih u 2015. godini.

vjetski dan borbe protiv raka je prilika da se građani podsjete na odlazak na preventivne preglede u cilju očuvanja i unapređenja njihovog zdravlja te da se poveća opšte znanje o malignim bolestima. Slogan Svjetskog dana borbe protiv raka u periodu od 2016. do 2018. godine je “Mi možemo. Ja mogu”. Navedeni slogan ima namjeru da istakne činjenicu da svi mogu da preduzmu različite aktivnosti kako bi uticali na prevenciju pojave malignih bolesti, ali i na smanjenje uticaja malignih bolesti na pojedince, porodice i zajednice. Maligne bolesti predstavljaju značajan javnozdravstveni problem budući da ne pogađaju isključivo oboljele pojedince već imaju veliki uticaj na širi društveni i ekonomski razvoj. Rak je jedan od vodećih uzroka smrti u svijetu. Trećina svih smrti uzrokovanih rakom povezuje se sa pet vodećih faktora rizika: visok indeks tjelesne mase, nedovoljan unos voća i povrća, nedovoljna fizička aktivnost, konzumiranje duvana i alkohola. Pušenje predstavlja najznačajniji faktor rizika za pojavu raka jer uzrokuje oko 20 odsto svih smrti povezanih sa malignim bolestima i 70 odsto smrti uzrokovanih rakom pluća u svijetu. Rak uzrokovan hepatitis B virusom, hepatitis C virusom i humanim papiloma virusom odgovoran je za do 20 odsto smrti uzrokovanih malignim bolestima u nisko i srednje razvijenim zemljama. Prema podacima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, svaki deseti pacijent liječen u bolnici, hospitalizovan je od malignih bolesti, nešto učestalije pacijenti ženskog pola (10,3 odsto) u odnosu na pacijente muškog pola (9,5 odsto). Među 36.734 bolnički liječenih pacijenata oboljelih od malignih bolesti u 2015. godini najučestalije su maligne bolesti dušnika, bronha i pluća (3.960), maligne neoplazme debelog i zadnjeg crijeva (3.225) i dojke (3.060). Zbog tumora mokraćne bešike u 2015. godini je hospitalizovan 1.181 pacijent, a zbog tumora prostate 1.164 pacijenta. Godišnje se registruje 6.000 novooboljelih od malignih bolesti, a kod više od 3.000 umrlih osnovni uzrok smrti je maligna bolest. Stopa incidence za maligne bolesti za muškarce iznosi 223 na 100.000 stanovnika, a za žene 182 na 100.000 stanovnika. Stopa smrtnosti od malignih bolesti kod muškaraca je 126 na 100.000 stanovnika, a kod žena 71 na 100.000 stanovnika. Vlada Republike Srpske je 2012. godine usvojila Politiku unapređivanja zdravlja stanovništva Republike Srpske do 2020. godine. Jedan od ciljeva navedene Politike je kontrola nezaraznih i zaraznih bolesti i unapređivanje zdravstvene bezbjednosti.

113

INFO VIJESTI

Za ambulante porodične medicine

Medicinska oprema

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić potpisao je 25. januara sa firmom „Adrialajn“ iz Banjaluke ugovor za isporuku opreme za ambulante porodične medicine za ukupno 16 domova zdravlja u Republici Srpskoj. Riječ je o nabavci u okviru Projekta „Jačanje zdravstvenog sektora – faza 2“ koji obuhvata obezbjeđenje prostornih uslova i objekata za rad timova porodične medicine i nabavku opreme, a finansira se iz kreditnih sredstava Banke Savjeta Evrope i sredstava Vlade Republike Srpske. Oprema ukupne vrijednosti 1.157.469,88 KM sa PDV-om biće obezbjeđena za sljedeće zdravstvene ustanove: DZ Banjaluka, Bijeljina, Bratunac, Brod, Čajniče, Doboj, Gacko, Gradiška, Kozarska Dubica, Laktaši, Lopare, Nevesinje, Prijedor, Rudo, Srebrenic i DZ Zvornik. Oprema obuhvata namještaj, ginekološke stolice, EKG aparate, glukometre, aspiratore, stetoskope, sterilizatore, inhalatore, medicinske instrumente, itd. Jednom riječju, svu potrebnu opremu za funkscionisanje i rad timova porodične medicine. Riječ je o ambulantama i centralnim objektima domova zdravlja u kojima se već rade rekonstrukcije i adaptacije. U okviru ovih domova zdravlja u toku su ili pri kraju građevinski radovi ukupne vrijednosti oko sedam miliona maraka. (6,9 miliona KM)

DZ Kotor Varoš

Rekonstrukciju Ministar zdravlja Dragan Bogdanić 3. februara potpisao je ugovor sa Srđanom Todorovićem, direktorom firme „Gratod“ iz Banjaluke koja je pobijedila na javnom tenderu za izvođača radova za sanaciju dijela objekta Doma zdravlja Kotor Varoš. Ugovor vrijednosti 354.693,58 KM podrazumijeva izvođenje niza građevinskih radova kao što je zamjena dijela krovne konstrukcije i krovnog pokrivača, zamjena fasadne stolarije, izrada 114

termo fasade i fasade, zamjena horizontalnih i vertikalnih oluka na objektu, potpuna sanacija četiri sanitarna čvora, zamjena kotlovnice za grijanje, sanacija oštećene cijevne instalacije centralnog grijanja, sanacija gromobranske instalacije itd. Rok za završetak radova na sanaciji objekta Doma zdravlja Kotor Varoš je 15. april 2017. godine. Ovaj ugovor realizuje se u okviru Projekta „Jačanje zdravstvenog sektora (HSEP AF)“, koji obuhvata obezbjeđenje prostornih uslova i objekata za rad timova porodične medicine i nabavku savremene opreme, a finansira se iz kreditnih sredstava Svjetske banke i kreditnih sredstava Banke Savjeta Evrope, uz učešće opština (30 odsto). Riječ je o višegodišnjem projektu ukupne vrijednosti 20.619.390,00 KM.

Srebrenica, 26.12. 2016.

Bolji uslovi u DZ Srebrenica

Hematoonkologija

Paketići mališanima

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić uručio je paketiće djeci koja se liječe na Odjeljenju dječje hematoonkologije Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra RS Mirko Stanetić rekao je da je ova aktivnost od velikog značaja za male pacijente da njihova muka bude malo manja kada su okruženi pažnjom.

UKC RS, 9. januar 2017.

Princeza Katarina u posjeti Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić ozvaničio je početak rekonstrukcije Doma zdravlja u Srebrenici, ukupna vrijednost projekta 471.000 KM, za koju je 70 odsto sredstva obezbijedilo Ministarstvo, a 30 odsto opština. Ministar Bogdanić je pojasnio da je projektom predviđena rekonstrukcija dva sprata Doma zdravlja u Srebrenici i ambulante u Skelanima. “Ovim želimo da stvorimo bolje uslove za rad zaposlenima, ali i za kvalitetnije pružanje usluga pacijentima”, rekao je ministar Bogdanić nakon obilaska Doma zdravlja. On je naveo da je prije nekoliko mjeseci počela izgradnja nove zgrade Doma zdravlja u Bratuncu, da se kreće sa rekonstrukcijom Doma zdravlja u Srebrenici i ambulante u Skelanima i da će se to raditi i u ostalim opštinama u Srpskoj da bi približno isti nivo zdravstvene zaštite bio dostupan svim njenim građanima i da bi se zdravstveni sistem unaprijedio u cijelosti. Vršilac dužnosti direktora Doma zdravlja Aleksandar Jovanović rekao je da će se u okviru ovog projekta rekonstruisati prizemlje i jedan sprat Doma zdravlja i skelanska ambulanta po standardima porodične medicine čime će se stvoriti adekvatni uslovi za rad i pružanje zdravstvenih usluga u ovoj ustanovi.

Povodom proslave Dana Republike Srpske i obilježavanja 25 godina Republike Srpske Njihova kraljevska visočanstva prestolonasljednik Aleksandar i princeza Katarina posjetili su Banjaluku. Tom prilikom princeza je obišla i Klini-

ku za dječje bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Repuublike Srpske. Ona je izrazila zadovoljstvo što zajedno sa svojom fondacijom i ove godine može da pomogne i mališanima barem malo uljepša praznike, a osoblju i pacijentima poželjela je bolju 2017. godinu, mnogo ljubavi i blagostanja. Princezi Katarini na pomoći je posebno zahvalio prof. dr sc. med. Mirko Stanetić, generalni direktor UKC RS, koji je naglasio da princeza već godinama pomaže našim ljekarima i pacijentima i da je uvijek dobrodošla u Banjaluku. Ona je svoju zahvalnost na toploj dobrodošlici izrazila pismom koje je uputila našoj ustanovi, rekao je prof. Stanetić.

N M K

s t r u č n i

s k u p o v i

Center for Medical Education (CME) Medical Upgrade cmemedicalupgrade@gmail.com

Centar za medicinsku edukaciju Medicinska nadgradnja (Center for Medical Education Medical Upgrade), Udruženje koje je formirala grupa entuzijasta na čelu sa prof. dr. med. Sc. Samirom Delibegovićem, koje ima osnovni cilj unaprjeđenje medicinske nauke, znanja i prakse, povezivanje sa drugim regionalnim, evropskim i svjetskim medicinskim organizacijama sa istim ili sličnim ciljem. CME organizuje Tečaj medicinskog istraživanja i pisanja Centar za medicinsku edukaciju Medicinska nadgradnja (Center for Medical Education Medical Upgrade) u cilju unapređenja medicinske nauke, znanja i prakse organizuje Tečaj medicinskog pisanja, namijenjen doktorima medicine, stomatologije, farmaucetima i veterinarima u okviru koga polaznici stiču informacije o osnovama medicinskog pisanja, naučnog istraživanja, vrstama studija, upotrebi različitih software-a i osnovnim statističkim testovima. Održavanje IV tečaja medicinskog istraživanja i pisanja planirano je 13. i 14. maja/svibnja 2017. godine u ‘’Garden City Hotel & Resort’’ u Konjicu, Bosna i Hercegovina. To je već tradicionalno organizovanje Tečaja, kao rezultat interesa o razvoju naučnog segmenta istraživanja i pisanja stručnih radova i članaka u našoj sredini. Voditeljica tečaja je prof. dr. Livia Puljak, profesorica sa Medicinskog fakulteta u Splitu, Hrvatska, sa vrlo aktivnim radom u oblasti istraživanja boli i medicinom utemeljenom dokazima. Predavači su prof. dr. Matko Marušić, takođe iz Hrvatske, akademik prof. dr. Enver Zerem, prof. dr. Jugoslav Stahov i prof. dr. Samir Delibegović, iz Bosne i Hercegovine, sa izuzetnim iskustvima u oblasti medicinskog pisanja. U toku dva dana, koliko traje tečaj, govorit će se o nauci i naučnom načinu mišljenja, vrstama studija, naučnim časopisima i publiciranju te planiranju istraživanja, postavljanju hipoteza, prikupljanju podataka, suočavanju s podacima i obradi vlastitih podataka. Programom planirana predavanja, obiman sadržaj i veliki broj informacija imaju za cilj otvoriti mogućnost da polaznici tečaja, unaprijede svoja znanja kada je u pitanju istraživanje i pisanje stručnih radova i originalnih naučnih članaka i time otvore put da stručnjaci objavljuju svoje radove u afirmisanim međunarodnim časopisima. Tečaj je interaktivan sa potpunim uključivanjem polaznika, kroz predavanja i vježbe, u komunikaciji sa predavačima, gdje polaznici vlastite članke preuređuju i nadograđuju u saradnji sa predavačima. Dipl. žurnalista Amra Odobašić

IV TEČAJ MEDICINSKOG ISTRAŽIVANJA I PISANJA

I I I TEČAJ M E DI CI NS K P I S ANJA za doktore medicine, stomatologĳ magistre farmacĳe, specĳaliz specĳaliste svih grana med

Konjic Garden City Hotel & Res 14-15 maj 2016. Kontakt osoba: Dipl. žurnalista Amra Odobašić Voditelj Tel: +387 61 148 411 tečaja

Prof. dr. sc. Livia Pulja

Udruženje pulmologa/pneumoftiziologa Republike Srpske i Klinika za plućne bolesti organizuju stručni skup

Majski pulmološki dani 26. do 28. maja 2017. godine Banjaluka, Banski dvor

www.respiratio.info 115

S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mala anatomija

Osjećaj za bol

Aforizmi Zdrava nacija daje za medicinu, a ona uzvraća bolesnima. *** Medicina je toliko napredovala da praktično više nijedan čovjek na planeti nije zdrav. *** Na odjeljenju za opekotine, žale se na hladnoću. Bože, svašta da čujem! *** Medicina se vraća tradiciji. Ponovo su aktuelne stare metode: Dođite sutra! *** Zamislite da na minus dvadeset Celzijusovih radnici nemaju čak ni topli obrok! *** Neurohirurzi otvorili glavu jednog političara i unutra našli sve same prazne riječi. *** Žena na porođajnom rodila dvojke i primila dva buketa cvijeća od dvojice muškaraca. *** Jednom čovjeku su izvadili zdrav bubreg, a ostavili bolestan. Naravno, što će zdrav bubreg u bolnici. *** I najteži bolesnik neće umrijeti u bolnici ako toga dana nema nijednog slobodnog mjesta. *** Da bi se bolje čulo jaukanje bolničkos osoblja, bolnički sidikat je zabranio bolesnicia da jauču. *** Kola hitne pomoći su na vrijeme stigla na sahranu oboljelog. *** Sve je relativno: Jednoga dana u bolnici nema lijekova, drugog dana nema sredstava za operaciju... Trećeg dana na sahrani ima svega, i jela i pića. *** Ubjeđivali su dobrovoljne davaoce krvi, riječima: Ako krv ne date dobrovoljno za druge, možete je odmah dati za sebe.

Šale Unuka pita baku: -Bako, zašto djed onako često noću izlazi u klozet? Baka odgovara po hrvatski: - Šeta si se prostatu... --Svađaju se baba i djed i baba pita zašto on ne bi otišao u bolnicu. - Nisam ja toliko bolestan – odgovara djed. - Ne znam ja koliko si ti bolestan, ali znam koliko si nepodnošljiv pa bih da se odmorim od tebe – odgovara mu žena.

116

Lako je reći: Boli me uvo za to, ali nije lako kada uvo uistinu boli. Osjećaj bola je najrasprostranjeniji i teško je nekoga naći ko ga nije osjetio. Jer, bol boli kod svakoga i u svako doba. Priroda je bila pravedna pa je bol jednako raspodijelila i bogatim i siromašnim. U medicini među najjače bolove svrstavaju porođajne, zubobolju, išijas (jer i autor boluje od toga!), neke reumatske oblike i zapaljenje živaca. To s porođajem se ne odnosi samo na žene, jer svi prije ili kasnije doživljavamo porođajne muke oko zapošljavanja, rješavanja stambenog pitanja, redovne isplate plata, toplog obroka, prevoza. Možete li zamisliti da i u ovako hladnim danima neki nemaju topli obrok! Kada se ljudi dočepaju položaja, njih nema šta da boli. Zato ih boli briga za naše bolove i probleme. Žao mi je takvih, jer još nemamo lijekova za ‘’boli me briga’’ i oni tako spadaju u neizlječive bolesnike. Kad bi se bol izvozio mi bismo drastično smanjili trgovinski deficit. Konkurisali bismo niskim cijenama, povećali produktivnost bola, a mjesto i vrijeme u kome živimo nam omogućavaju neograničenu količinu bola. Od kada znamo za sebe puni smo bola, a praznog stomaka. Neke od bolova smo preboljeli, a za neke tražimo lijeka. Odemo u bolnicu i mislimo da će sada svi da se okupe oko našeg bola, a oni kažu: Šta hoćete, svi su ovi oko vas bolesni. Tražimo lijek protiv bola, a oni kažu da nemaju protiv bola, ali imaju protiv glista. Gdje u ovo vrijeme i u ovim godinama pronaći gliste? U stare organizme ni gliste neće. Šta da radimo? Idite hirurgu da vas operišu. Skupimo snage, pridodamo gotovine i pravo hirurgu. Lijepo (nas) primi i smjesti u krevet da bi sutradan rekao da nema narkotika. Može naživo, ako hoćete, nudi. Je li krvari, pitamo? Samo do posljednje kapi, kasnije ne, odgovaraju utješno. I čekaš narkotike, a oni stigli! Može li sutra? Nemamo konca. Trpimo bol i uporno se nadamo u beznađu. Stigao konac! (Valjda donijela neka baba sa sela!) Može li sutra? Ne može, nije slobodan anesteziolog. I dobro je što je ovako. Vidi i bol da smo tvrdoglavi pa i on odustaje. A mi, da ne bismo pravili zbrku i frku, treba sebi da uvrtimo u glavu pa da bol bolujemo, a nikom ne kazujemo. Jer, svijet oko nas je toliko pokvaren da će nam i bol uzeti i sebi od njega napraviti svrab. Lakše se češati nego bolovati. Ako pak želite da nađete nekoga zdravog koga ništa ne boli, idite među one na bolovanju.

--- Jesi li se skoro kupala, bako? – pita sestra staricu na prijemu. Ona se malo iznenadi, pa će: - Bog s tbom, kćeri, sad je februar, a do Đurđevdana ima više od dva mjeseca... --Ljekar jednom direktoru: - Sutra, gospodine idete na operaciju, nemojte ništa jesti. - Oho - nasmija se direktor – znači, tamo će biti klope. --Babica govori porodilji da jedan lijep muškarac čeka pred vratima i hoće da vidi bebu. - Može on da vidi bebu koliko hoće, ali to nije moj. Moj je ružan kao lopov. --- Pričekaćete još na operaciju, nemamo vaše krvne grupe – objašnjava hirurg pacijentu.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

- Ma, može meni, doktore, bilo koja, ja nisam ni u jednoj stranci. --Priča komšija za pokojnika: - Taj je uvijek bio snalažljiv. U bolnicu ga odvezla konjska kola, a iz bolnice dovezao novi mrtvački auto. --- Ako ću sutra na operaciju kuka, doktore, nemojte mi dirati ovaj desni, on me boli. --Kad je čovjek ostavio ženu u bolnici, sestra ga zove i kaže da treba da da krv za ženu. - A, bogami, ne može, sestro – ona je meni davno popila krv. --Bolesnicima dosadno popodne i naveče pa izmišljaju svašta. Jednog pitaju da li je ikada prevario ženu, a on kaže da jest. - Jednom sam joj u subotu rekao: Danas je nedjelja. --Babica govori porodilji: - Što imate lijepu bebu ! Ova odgovara s ponosom: - Imam ja i lijepog muža samo je on tada bio na službenom putu u inostranstvu... --Pita ljekar bolesnicu od kada ima alergiju i ona reče da ima od rođenja i da se cijelog života liječi. - A što ste onda došli u bolnicu? - Kod kuće me stalno tjeraju da radim pa sam došla u bolnicu da se smirom češem. --Internista saopštava ženi da joj muž ima nepravilan rad srca. Ova će: - Znam ja to, doktore, odavno, čim on meni prilazi mjesečno, a s onom kurvom Desom se sastaje svako veče. --Pita servirka novu bolesnicu da li hoće dijetalnu ili običnu hranu. - A koja je bolja? - Ne znam dušo, ja samo raznosim, a nijednu ne bih nipošto okusila. --Čuo komšija da ovaj ide u grad, a njegova žena je u bolnici pa ga pita bi li joj nešto ponio. - Bih, ako nije nešto teško i veliko – odgovori komšija. - Ponijećeš joj puno, puno, puno pozdrava! --Babica pita trudnicu na prijemu od kada osjeća porođajne bolove. Od kada sam ostala trudna – odgovori joj trudnica. Babica se začudi, a trudnica će: - Pa, da, čim sam ostala trudna znala sam šta me čeka.

Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 19. 2. - 19. 4. 2017.

Planetarna konfiguracija na nebu U ovom periodu SUNCE će boraviti u znaku Riba od 18.2 - 19.3. i znaku Ovna od 20.3 - 19.4. MJESEC će dva puta obići cijeli zodijak putujući od znaka Škorpije do znaka Vodolije. MERKUR zatičemo u Vodoliji, a od 25. februara -14 marta je u Ribama. U znaku Ovna je do kraja marta, a u znak Bika prelazi 1.aprila. Na 4. stepenu bika staje 7. aprila, a od 11. aprila biće u retrogradnom kretanju vraćajući se ponovo u znak Ovna 20. aprila. VENERA ove godine ima dug boravak u znaku Ovna, od ulaska 4. februara do 6. juna, sa kratkim boravkom u Ribama od 4 - 28. aprila. U svom kretanju kroz Ovna zastaće na 13. stepenu i krenuti retrogradnim hodom od 5. marta. U direktnom kretanju biće od 16. aprila sa 26. stepena Riba. MARS se kreće kroz dva znaka: u znaku Ovna do 10. marta, seli u Bika gde ostaje do 21.4. Spore planete i dalje borave u istom znaku. JUPITER u Vagi, retrogradan od 22-16. stepena. SATURN u Strijelcu, u direktnom kretanju do 6. aprila. Tokom marta usporava kretanje na 27. stepenu, sa kojeg prelazi u retrogradan hod. URAN u Ovnu, direktan i kreće se od 21 - 24. stepena. NEPTUN u Ribama, direktan, kreće se od 11-13. stepena. PLUTON u Jarcu, direktan i kreće se od 18-19. stepena. Rođenima u znacima Ribe i Ovan želim SREĆAN ROĐENDAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni. Ribe su promjenjivi znak na kraju zime, koji omogućava da se u tišini i dubokoj mudrosti, skriveno od pogleda, priprema novi život koji će nezaustavljivo izbiti na površinu dolaskom proljeća, ulaskom Sunca u znak Ovna. Rođenima sa Suncem u Ribama darovana je saosjećajnost, puno ljubavi i sposobnost žrtve za druge ljude. Ovo su najveći sanjari zodijaka kojima su intelekt i volja pod uplivom osjećaja. Lako ih povrijedi i gruba riječ, a kamoli veće zlo. Moraju razviti hrabrost, inicijativu, samopouzdanje i odgovornost kako bi se bolje snašli u realnom svijetu. Rođenima sa Suncem u Ovnu darovana su žestoka i vatrena osjećanja, jaka volja podstaknuta afektima i subjektivan intelekt. Ovo su poštene i časne osobe, istinoljupci i idealisti, odlučne i hrabre osobe koje bez razmišljanja jurnu da bi se dokazali, bili heroji. Moraju razviti strpljenje, ne juriti glavom kroz zid, razvijati takt, trpeljivost i disciplinu. OVAN 20. 3 - 20. 4. Do 10.marta planeta Mars kreće se znakom Ovna, što je povoljan tranzit za sve rođene u ovom znaku. Ovo je vrijeme dobre vitalnosti i zdravlja, vrijeme za akciju i samopotvrđivanje, postizanje ciljeva i ostvarenje ambicije. Kontrolišite impulsivnost i brzopletost. Kako će i Venera u isto vrijeme boraviti u Ovnu, eto prilike da Ovnovi nađu ljubav svog života. Zračićete šarmom i energijom. Prelaskom Marsa u znak Bika, Ovnovi će dobiti na upornosti i odlučnosti, a jačaće sklonost ka uživanju u hrani, piću i ljubavi. Potrudite se da ne budete previše posesivni. Grlo je osjetljiv organ u ovom periodu. BIK 21. 4 - 20. 5. Venera, vladar vašeg znaka, tokom marta boravi u ovnu i vašoj 12. kući horoskopa, što će uticati na sposobnost brzog mišljenja i rađanje ideja u osami, koja će vam povremeno trebati da napunite baterije. Sve može da teče glatko. Vaša otvorenost i entuzijazam dobro će se pokazati u društvenim situacijama. U periodu retrogradnog kretanja Venere, od 5. marta do 15. aprila, možda nećete biti u stanju pokazati ljubav i naklonost bez obzira na to koliko su vam duboka osjećanja ili ćete jednostavno željeti da vaša osjećanja sazru u vama prije nego što ih ispoljite. Tokom aprila bićete naglašeno kreativni sa sposobnošću da inspirišete i druge na kreativnost. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Vaša pažnja tokom ovog perioda biće usmjerena na razne teme počevši od želje za slobodm i putovanjima, usmjerenje na postizanje zacrtanog cilja, prikupljanje rezultata do smirivanja i razmišljanja o postignutom. Moguće je da u prvoj polovini marta budete pretjerano osjetljivi i lako mijenjate raspoloženja, ali u drugoj polovini marta imaćete dobar uvid u stvari i želju da se pokrenete, napravite zaokret. Tokom aprila nastavite strpljivo i konkretizujte svoje ciljeve, budite uporni i oprezni, koristeći životno iskustvo da postignete materijalni uspjeh i sigurnost koji su vam sada potrebni. Čuvajte se povreda glave.

118

RAK - 21. 6 - 22. 7. Tranzit retrogradnog Jupitera kroz polje doma i porodice može ponoviti rast i prosperitet, stabilnost i proširenje porodice. Saturn u polju posla i zdravlja nalaže na odgovornost u poslu i brigu o sebi. Nemojte dozvoliti da akutni problemi postanu hronični. Ne zanemarujte premorenost i iscrpljenost. Volite i sebe, ne samo svoju djecu i porodicu, jer njima ste potrebni zdravi i veseli i zato se morate pobrinuti za sebe. Sa Venerom u polju karijere moguć je uspon na profesionalnom planu. Dobar tranzit za zaradu i ljubav. LAV - 23. 7 - 23. 8. U martu možete dobiti dugo očekivanu podršku koja će omogućiti da važna pitanja uspješno riješite. Od polovine marta i tokom aprila na profesionalnom planu vas čeka dosta akcije, borbe i angažovanja. Ali to vam neće biti teško, jer želite da se dokažete i ostvarite željenu sigurnost i prosperitet. Dug boravak Venere u 9. polju neke Lavove može odvesti u inostranstvo, neki će baš tamo sresti ljubav svog života. Ovo je dobar aspekt za sve koji studiraju. Svima kojima je poljuljano samopouzdanje neka iskoriste ovaj aspekt za pronalaženje vjere u sebe i svoje sposobnosti i novom snagom krenu dalje. Za dobro zdravlje ne pretjerujte ni u čemu. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Jupiter u polju novca i dalje obezbjeđuje finansijsku stabilnost. Ipak, budite oprezni u trošenju novca, jer izazovan aspekt prema Veneri i Uranu često utiče na potrebu za prekomjernim i iznenadnim rashodima. U prvoj polovini marta odložite važne odluke za neko vrijeme. U drugoj polovini marta bićete maksimalno poslovno angažovani. Od 11. aprila do kraja mjeseca, Merkur će biti u retrogradnom kretanju, uzdržite se od prosuđivanja, moguće je donošenje pogrešnih zaključaka. Malo se povucite i napravite analizu zbog čega su se vratili stari problemi u poslu. Mogući su problemi sa disajnim organima. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Tranzit Venere ukazuje da je Vagama ovo značajan period za partnerstva. Ulazak u brak je opcija za sve koji su se odlučili na novi početak u vezi. Za veze koje su već dugo na klimavim nogama ovo može biti period odluke da se okonča postojeće stanje i krene ispočetka. U svakom slučaju, ovo je buran emotivni period, obilježen strašću. Izbjegavajte agresivnost i ne budite kolebljivi i neodlučni kada je u pitanju ljubav. Svojom ljubaznošću i vještinom sklapanja kompromisa uradite ono što je najbolje za vas. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Do 10.marta tranzit Marsa će vam doneti puno posla i mnogo trošenja energije i iscrpljivanje na radnom mjestu. Sve to može uzrokovati i zdravstvene tegobe, prvenstveno glavobolje, upale ili povrede na radnom mjestu. U ostatku perioda do pred kraj aprila

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com tel. 065/523-036

tranzit Marsa u biku može uzrokovati tegobe akutne prirode sa grlom ili reproduktivnim organima. Usporite, treba vam odmora i relaksacije. Izbjegavajte sukobe sa partnerom. Pokušajte razumjeti šta ga muči te je toliko razdražljiv i nervozan. Riječi ohrabrenja i podrške mogu učiniti čudo u stabilizaciji odnosa. Napravite pregled štitne žlijezde. STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Retrogradan Jupiter u polju nada i planova omogućava da preispitate svoja očekivanja i u narednom periodu osmislite nove ideje koje će donijeti još bolje rezultate. Tokom marta biće aktivan aspekt opozicije Urana sa vašim vladarom Jupiterom i bićete skloni preuzeti na sebe više obaveza nego što možete podnijeti, pa otud moguće burno ispoljavanje nezadovoljstva i kritikovanje drugih. Budite umjereni i u ovom periodu nemojte rizikovati. Dug boravak Venere u polju ljubavi donijeće usmjerenost pažnje na emotivne odnose. Rođeni 19. decembra mogu imati zdravstvene tegobe jačeg intenziteta, a i finansijske poteškoće. JARAC - 22. 12 - 19. 1. Ovo je odličan period za ostvarenje ideja koje već dugo planirate. Spremni ste za uspjeh unoseći promjene i novine u svoj život. Možda se odlučite na kupovinu novog automobila, možda imate inovaciju koja je spoj starog iskustva i vizija novog. U svakom slučaju, bićete otvoreni za promjene koje će vam donijeti uspjeh, koristeći iskustvo i temelje dobrog planiranja. Usudite se iskoračiti iz ustaljenih šablona. Tokom aprila, kada vaš vladar krene retrogradno, moguća je potreba za osamljivanjem, neraspoloženje ili problemi sa spavanjem. Bavite se fizičkom aktivnošču, šetajte ili krenite u teretanu, kako biste održali dobro zdravlje. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Tokom ova dva mjeseca kretanje planeta ukazuje da će pažnja Vodolija biti usmjerena na neposredno okruženje, komunikaciju, putovanja i prikupljanje informacija. U martu možete osmisliti strategiju za realizaciju dobre finansijske situacije koju planete obećavaju u aprilu. Ako ste sami, tokom marta možete upoznati partnera na ulici, autobusu ili u komšiluku. Ako ste u vezi otiđite na kraći put sa partnerom, prijaće vam. U ovom periodu su dobri odnosi sa braćom i sestrama ili se njima nešto lijepo događa. Zdravlje uglavnom dobro, ali se čuvajte povreda i budite oprezni u saobraćaju krajem februara. RIBE - 20. 2 - 20. 3. Vaš vladar Jupiter je u tranzitu kroz 8. polje što donosi zaštitu, a kako je u retrogradnom kretanju vratiće neka ranija iskustva u pogledu rješavanja kako finansijske situacije, tako i pitanja zdravlja. Iako je prisutna zaštita, aspekti planeta su napeti i ukazuju na mogući sudski spor oko nasljedstva, dizanje većeg iznosa kredita, ugovaranje životnog osiguranja. I sabor planeta u polju novca ukazuje da će tokom marta finansije biti u fokusu vašeg djelovanja. Period nije najbolji za putovanja, a potrebno je zaštititi imovinu od moguće pljačke, otimačine. Stresne situacije i nervoza moguće su tokom marta, ali se situacija stabilizuje u aprilu i slijedi proces regeneracije. Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com

Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com

• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA