Centar za obrazovanje i kulturu „Božidarac -1947“
KNJIGOVODSTVO
Beograd 2017
UPOZNAVANJE SA ZAKONSKIM PROPISIMA KOJI REGULIŠU VOĐENJE POSLOVNIH KNJIGA -UPOZNAVANJE SA ZAKONSKIM PROPISIMA Računovodstvo je disciplina koja se bavi zapisom svih finansijskih promena koje se dogode u jednoj poslovnoj organizaciji. Isključivo je „istorijskog“ karaktera, odnosno zapisuju se podaci koji se mogu dokazati, dokumentovati, što znači da su se već dogodili. Nikako ono što smatramo da će se tek dogoditi u bližoj ili daljoj budućnosti. Nastalo je iz potrebe da se zapamte i sagledaju, odnosno zabeleže sve poslovne promene, kako računski, tako i kao izvorna informativna podloga za pripremanje i donošenje svih poslovnih odluka, programa i planova. Računovodstvo predstavlja skup sinhonizovanih i međusobno usklađenih metoda. Prema kodeksu računovodstvenih načela, računovodstvo čine: 1) Knjigovodstvo 2) Računovodstveno planiranje 3) Računovodstveni nadzor 4) Računovodstvena analiza 5) Računovodstveno informisanje putem obračuna, informacija i izveštaja Prema aktuelnom zakonu o računovodstvu i reviziji računovodstvo obuhvata: 1) Vođenje poslovnih knjiga – knjigovodstvo 2) Priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza prihoda i rashoda 3) Sastavljanje i prezentaciju obračuna i izveštaja 4) Obelodanjivanje finansijskih izveštaja 5) Uslove i način vršenja računovodstvene eksterne i interne regulative Računovodstvo čini radnu i poslovnu funkciju svake firme u okviru drugih funkcija poslovanja Osnivački akt - dokument po kojem nastaje pravno lice je : 1) Odluka – ukoliko jedno pravno ili fizičko lice otvara firmu 2) Ugovor – dva ili više, pravnih ili fizickih lica, otvaraju firmu. Osnivackim aktom su regulisana sva suštinska pitanja oko osnivanja i, na dalje, rada pravnih lica, izmedju ostalih, zakonom propisanih elemenata, mora biti regulisano ko je odgovoran I kako će se voditi poslovne knjige. Računovodstvo radno i funkcionalno počinje sa danom osnivanja i upisom u registar osnovnih firmi i traje do dana brisanja iz upisnog registra kod Agencije za privredne registre. Svaki oblik ljudske, privredne i druge delatnosti procenjuje se i meri ekonomski, finansijski i ekološki stopom razvoja i profita. Zato ni jedan drugi sistem informacija nije toliko pouzdan kao računovodstveni. Knjigovodstvo i racunovodstvo su po sadrzini i pojmu potpuno prepleteni. Knjigovodstvo, koje je preteča računovodstva, postalo je samo jedan njegov deo za praćenje i iskazivanje poslovnih promena. Iz sistema knjigovodstva istorijski se razvilo računovodstvo u sadašnjem obliku. Korisnici računovodstvenih obračuna i izveštaja su interni i eksterni. Osnovno imovinsko-računovodstveni resursi i kategorije: 1) Imovina i njene karakteristike (materijalne stvari, novac, hartije od vrednosti, potraživanja i učešća u kapitalu drugih pravnih lica) 2) Kapital i obaveze kao jedan od izvora vrednosti imovine Obaveze predstavljaju plative iznose na osnovu ranijih poslovnih transakcija za čije plaćanje se zahteva odliv novca. One mogu biti: - Dugoročne obaveze - Obaveze za dugoročna rezervisanja - Kratkoročne finansijske obaveze - Obaveze iz poslovanja
Osnivački kapital kao izvor dela imovine 3) Prihodi obračunskog perioda - gotovinski, faktirusani I obračunski -poslovni prihodi -finansijski prihodi -prihodi od uskladjivanja vrednosti imovine -ostali prihodi 4) Rashodi obračunskog perioda 5) Finansijski rezultat poslovanja: razlika između prihoda i rashoda obračunskog perioda. Računovodstveni i knjigovodstveni dokumenti i instrumenti 1) Početni osnivački inventar (popis nematerijalne i materijalne imovine koja se unosi u preduzece po osnivačkom aktu. Sve što se nalazi u popisu mora biti dokumentovano) 2) Početni bilansi stanja (stanje imovine i izvora imovine) 3) Računovodstvene, odnosno knjigovodstvene isprave (obračuni, ulazni računi, izlazni računi, izvodi iz banke...) 4) Knjigovodstveni računi – konta 5) Poslovne knjige po sistemu dvojnog, odnosno prostog knjigovodstva 6) Pomoćne poslovne knjige 7) Knjigovodstvene isprave o međusobno usaglašenosti stanja (zakonom je propisano da se jednom godišnje usaglasi poslovna evidencija sa klijentima). Slanje IOS-a (izvod otvorenih stavki), obično oktobar/novembar, obavlja se usaglašavanje (sravnenje stanja), uvek se IOS šalje kupcu. 8) Računovodstveni bilansi 9) Godišnji poslovni plan 10) Analitički kontni plan zasnovan je na propisanom kontnom okviru 11) Opšti akt o računovodstvu i računovodstvenoj politici. 12) Zakonska profesionalna regulativa. Računovodstvene isprave i njihov sadržaj Računovodstvene isprave predstavljaju pisne dokaze o nastaloj poslovnoj promeni. Obuhvataju sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama. Knjiženje na kontima isključivo se zasnivaju na urednim i kontrolisanim računovodstvenim ispravama. Računovostvena isprava dostavlja se knjigovodstvu na knjiženje najkasnije u roku od 3 dana, od dana kada je nastala poslovna promena. Knjiženje se vrši u narednom danu, odnosno najksnije u roku do 5 dana. Računovodstveni subjekti su pravna, a u određenim uslovima fizička lica. 1) Pravna lica su: - privredna društva - Preduzeća - Zadruge - Banke - Berze - Ustanove kulture - Obrazovanje - Zdravstvo... 2) Fizička lica su računovodstveni subjekti, ako su osnivači i vlasnici samostalnih radnji, proizvodnih, uslužnih, trgovinskih, ugostiteljskih, apoteka, kancelarija itd. (SUR, STR...)
Pravna lica se razvrstavaju još i na dobitna i nedobitna, a da se to pritom ne odnosi na uspešnost u poslovanju u smislu da li se posluje sa dobitkom ili gubitkom. Odnosi se na motiv njihovog osnivanja, da li su osnovana radi sticanja dobiti (pa ako jesu, uspešni posluju sa dobitkom, ako nisu posluju sa gubitkom) ili suosnovana radi obavljanja raznih delatnosti čiji motiv nije sticanje dobiti (ustanove kulture, domovi zdravlja, nedobitna pravna lica). Takođe pravna lica se razvijaju na: Po veličini: - mikro - mala - srednja - velika Razvrstavanje po veličini je zakonska obaveza. Po veličini,pravna pravna lica se razvrstavaju na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja. Kriterijum za razvrstavanje su: Broj zaposlnih Vrednost imovine Godišnji prihodi
BROJ ZAPOSLENIH: GODISNJI PRIHODI: VREDNOST IMOVINE:
MIKRO do 10 do 700.000 e do 350.000 e
MALA do 50 do 8.800.000 e do 4.400.000 e
SREDNJA do 250 do 35.000.000 e do 17.500.000 e
VELIKA preko 250 preko preko
U velika pravna lica uvek se svrstavaju banke i druge finansijske organizacije, društva za osiguranje, davaoci lizinga itd. U mikro pravna lica uvek su razvrstani preduzetnici. Knjigovodstvo se može voditi po sistemu prostog i dvojnog knjigovodstva. -Prostim knjigovodstvom se bave preduzetnici i knjige prostog knjigovodstva su: 1) PK 1 knjiga 2) Knjiga prihoda i rashoda 3) Knjiga inventara 4) Knjiga kalkulacija.... Preduzetnici knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva, ukoliko po potrebi posla ne odluče da se bave dvojnim knjigovodstvom. Ni jedno pravno lice ne može da vodi proste knjige. Dvojnim knjigovodstvom bave se svi ostali, pa je knjigovodstvo najzančajniji evidencioni deo računovodstva. -Dvojno knjigovodstvo orjentisano je na prošlost, beleži samo nastale poslovne događaje koji ispunjavaju sledeće uslove: 1) Da je poslovni događaj nastao 2) Da se može finansijski izraziti 3) Da menja postojeće stanje u knjigama 4) Da postoji dokument kao dokaz o nastaloj transakciji U knigovodstvu, metod evidencije je metod dvojnog knjigovodstva. Rezultat je knjiga obračuna, kalkulacija, finansijski izveštaj itd. Dvojno knjigovodstvo je način evidentiranja poslovnih promena, po kojem se svaka promena evidentira na (bar) dva konta od kojih (bar) jedan duguje, a (bar) jedan potražuje. Princip dvojnog knjigovodstva jedan je od osnovnih principa računovodstva.
Poslovne knjige u sistemu dvojnog knjigovodstva su: osnovne i pomoćne. 1) Osnovne knjige su: - Glava knjiga - Dnevnik 2) Pomoćne knjige su: - Analitičke evidencije i - Ostale pomoćne knjige Glavna kniga – sastoji se iz kartica (FK-finansijska kartica) Dnevnik – u koji hronološkim redom evidentiramo sve poslovne promene Grafički prikaz kartice (konta) su T-konta D konto P ______________________________ Duguje I potražuje Levo I desno D – P = sa (saldo) Kartica GK je: -saldirana kada je D = P, zbir svega u koloni duguje je jednako zbiru svega u koloni potražuje, odnosno D-P = 0. -ima dugovni (aktivni) saldo, kada je D > P -ima potrazni (pasivni) saldo, kada je D < P Nalog za knjiženje: –izvedeni dokument iz Dnevnika i predtsavlja tačnu instrukciju o evidentiranju finansijskih podataka u Glavnoj knjizi. U prilogu naloga za knjiženje obavezno se nalazi dokumentacija koja je obradjena tim nalogom. Nalog mora da ima ravnotežu. To znači da zbir svega što je na dugovnoj strani naloga jednako je zbiru svega na potražnoj strani naloga. Saldo naloga je uvek 0 (nula). Kad je saldo naloga za knjizenje = 0 , nalog ima ravnotežu i takav je ispravan. Glavna knjiga - sastoji se od skupa konta, koji su tačno definisani na osnovu ovlašćenja iz Zakona o računovodstvu i reviziji, podzakonskim aktom koji je pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru, kojim je propisan kontni plan. Kontnim okvirom propisan je obavezan broj, raspored računa i ima 10 klasa. U svakoj klasi određeni broj grupa računa i u svakoj grupi propisan broj osnovnih računa. Kontni plan sadrži i analitičke račune, kao i subanalitičke račune, koji se formiraju tamo gde je to zakonom predvidjeno, ili je potrebno, na odgovarajući način. Kontni plan je računovodstveni instrument koji se formira za svako pravno lice i zavisi od delatnosti i potreba, isključivo po kontnom okviru koji je propisan zakonom.
1 11 111 1110 11101
klasa (jedna cifra) grupa racuna (dve cifre) osnovni racun (tri cifre), sintetički konto analiticki racun subanaliticki racun
Kontni okvir , (opisno rečeno, je propisan zato da bi svi koji vode poslovne knjige, što je zakonska obaveza, finansijske podatke iste vrste evidentirali na istim, zakonom propisanim, mestima. To je potrebno da bi finansiski izveštaji bili formirani , opet, u skladu sa zakonom, na jednoobrazni način. Način formiranja analitike je stvar organizacije pravnog lica, odnosno upotrebe računovodstvenog programa, na računima kod kojih je to propisano (analitika kupaca, dobavljača...) ili tamo gde je potreba u zavisnosti od vrste delatnosti kojom se bavi. Na primer: uz osnovni racun 204 (kupci u zemlji) moguce formirati analitiku dodavanjem broja (2040, 2041...) Ili slova, odnosno sifre (204A, 2040B...)
„0“ - upisani a neuplaćeni kapital i stalna imovina „1“ - zalihe i stalna sredstva namenjena prodaji „2“ - kratkoročna potraživanja i plasmani, novčana sredstva i aktivna vremenska razgraničenja „3“ - kapital „4“ - dugoročna rezervisanja, obaveze i pasivna vremenska razgraničenja „5“ - rashodi „6“- prihodi „7“ - otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha „8“ - vanbilansna evidencija „9“ - obračun troškova i učinaka BILANS STANJA AKTIVA (0, 1, 2, i deo 8) čine bilas stanja PASIVA (3, 4, i deo 8)
1) (AKTIVA) IMOVINA = IZVOR IMOVINE (PASIVA) Bulans stanja uvek ima ravnotežu AKTIVA =
2) IMOVINA „0+1+2“
=
PASIVI
KAPITAL „3“
+
OBAVEZE „4“
3) Stanje na kontima aktive i pasive počinje danom osnivanja firme i u toku postojanja-rada firme, menja se, raste i opada - odnosno teče. Postoji i traje, do gašenja firme, odnosno do kraja njenog postojanja. Uvek imamo bilans stanja dok postoji firma. Kod nas je poslovna godina jednaka kalendarskoj (osim kad je u toku godine došlo do otvaranja, brisanja ili statusne promene). Finansijski izveštaj pravimo za svaku poslovnu godinu. Poslovna godina je različita od kalendarske godine samo u nekim posebnim situacijama: - Prilikom osnivanja (od početka osnivanja firme do kraja kalendarske godine 31.12)
-
Prilikom gašenja (od 01.01. kalendarske godinedo datuma gašenja firme) Situacije prilikom spajanja i razdvajanja firme, odnosno statusne pomene
Kada sastavljamo finansijski izveštaj (presek u poslovanju), odnosno bilansa stanja sastavljammo 31.12. i krajnji rezultat 01.01. prebacujemo u novu kalendarsku godinu kao početno stanje aktive i pasive za tu poslovnu godinu.
Kartica glavne knjige
D
aktiva
P
D
pasiva
PS (početno stanje) + povećanje stanja
P
PS (početno stanje) + povećanje stanja
- smanjenje stanja
- smanjenje stanja
Sa saldo za izravnanje
Sa saldo za izravnanje
>0
>0
Na kontima aktive – saldo je uvek dugovni (ako ga ima)
Na kontima pasive – saldo je uvek potražni (ako ga ima)
BILANS USPEHA
„5“ rashodi Bilans uspeha „6“ prihodi
REZULTAT POSLOVANJA = PRIHODI – RASHODI PRIHOD > RASHODA poslovanje sa dobitkom PRIHOD < RASHODA poslovanje sa gubitkom
Prihode i rashode merimo posebno za svaku poslovnu godinu. Za svaku poslovnu godinu izračunavamo poslovni rezultat. Poslovni rezultat utiče na kapital, „3“ , samo poslovni rezultat se prenosi u narednu popslovnu godinu, kroz bilans stanja. Da bi prihodi i rashodi „ostali“ u onom periodu u kom su nastali, saldo računa prihoda i rashoda, nakon
izračunavanja poslovnog rezultata, mora biti 0 (nula). Poslovni rezultat prethodne godine je deo kapitala, a rashode i prihode „merimo“ od početka u novoj poslovnoj godini. D + + + + + + +
rashod
P
D
prihod
uvek dugovni
uvek potražni
saldo
saldo
P + + + + + + +
Čuvanje računovodstvenih dokumenata I izveštaja 1) Finanasijski izveštaji čuvaju se 20 godina 2) Dnevnik i glavna knjiga čuvaju se 10 godina 3) Isplata, liste zarada čuvaju se trajno OSNOVNE BILANSNE PROMENE Cetiri vrste bilansnih promena: 1) Povećanje stanja računa aktive uz istovremeno povećanje stanja računa pasive 2) Smanjenje stanja računa pasive uz istovremeno smanjenje stanja računa aktive 3) Promene stanja na računima aktive 4) Promene stanja na računima pasive Ravnoteža aktive i pasive, uvek ostaje pri bilo kojoj promeni! PS (početno stanje) Novčanu vrednost obavezno izražavamo sa dve decimale (100,00 RSD) AKTIVA 1) Osnovna sredstva 20.000,00 2) Materijali (zalihe) 10.000,00 3) Blagajna 500,00 4) Potraživanja 9.500,00 Ukupno: 40.000,00
PASIVA 1) deonička glavnica 10.000,00 2) kredit 10.000,00 3) dobavljači za OS 9.000,00 4) obaveze „A“ 15.000,00 ukupno: 40.000,00
1) Prva bilansna promena Kupljeno je osnovno sredstvo u vrednosti od 4.000,00 RSD i nije plaćeno. AKTIVA 1) Osnovna sredstva 24.000,00 2) Materijali (zalihe) 10.000,00 3) Blagajna 500,00 4) Potraživanja 9.500,00 Ukupno: 44.000,00
PASIVA 1) deonička glavnica 2) kredit 3) dobavljači za OS 4) obaveze „A“
10.000,00 10.000,00 9.000,00 15.000,00 ukupno: 44.000,00
2) Druga bilansna promena – plaćena je obaveza „A“ iz blagajne u iznosu od 300,00 RS