Centar za obrazovanje i kulturu „Božidarac -1947“
PEDIKIR – MANIKIR Estetska nega Beograd 2017
Predgovor
Poziv kozmetičkog tehničara je složen, a problematika kojom se bavi raznovrsna i slojevita, od one koja se isključivo odnosi na estetski izgled, do problema koji zahtevaju telesnu saradnju sa stručnjaacima drugih profila, posebno kozmetolozima, dermatolozima, hirurzima za estetsku i rekonstruktivnu hirurgiju, fizijatrima, nutricionistima i drugim. Estetska nega je aplikativna stručna disciplina čiji je cilj održavanje i poboljšavanje estetskog izgleda, kao i odlaganje i usporavanje procesa senesencije kože i tela u celini. Izučava specifične užestručne sadržaje čiji je zadatak osposobljavanje učenika za izvodjenje praktičnih procedura kojima se obezbedjuje zaštita funkcije kože, ublažavanje i otklanjanje nedostataka sa kože, estetska rehabilitacija i dekoracija kože.
1
Histologija kože
Poznavanje sastava i strukture normalne kože svakako doprinosi boljem shvatanju svih promena koje se dešavaju na koži i u njoj, bilo da su izazvane fizičkim, hemijskim, mikrobnim ili nekim drugim faktorima. Koža (custi) prekriva celokupnu površinu tela, a na prirodnim otvorima (usta, nos i drugi) prelazi u odgovarajuću sluzokožu i kao takva predstavlja zaštitni omotač ljudskog tela. Ona ima ulogu eliminatora štetnih materija putem znojenja, a ujedno vrši termoregulaciju tela. Koža ima tri sloja: -epiderm (epidermis) -derm (dermis) -hipoderm (hypodermis) Granica između epiderma i derma je valovita, na njihovom spoju nalazi se bazalna membrana . Granica između derma i hipoderma je ravna. Uz ove pomenute slojeve obično se proučavaju tvorevine kože, kao što su znojne i lojne žlezde, dlaka, nokti itd.
2
Epidermis Osnovu epiderma čine ćelije keratinociti koji imaju značajnu ulogu u procesu keratinizacije. Ove ćelije se neprestano dele i putuju od najnižeg ka najpovršnijem sloju epiderma u proseku od 28 dana. Proces deljenja epidermalnih ćelija naziva se deskvamacija, i ako je on ubrzan koža postaje zadebljana sa skvamom kao kod psorijaze, ili pak ako je usporen, koža postaje tanka i atrofična, što se javlja sa starenjem. Debljina epiderma varira u zavisnosti od područja kože, i najdeblja je na dlanovima i tabanima. Pored keratinocita koji čine 90 % ćelija epidermisa, u ovom slučaju kože se nalaze i melanociti, Langerhansove i Merkelove ćelije. Langerhansove ćelije : - 2-8% su ćelije imunog sistema. - UVB zračenje, ali ne i UVA, smanjuje imunokompetentnost Langerhansovih ćelija; Merkelove ćelije: -su verovatno mehanoreceptori, raspoređene su više oko dlake i korena nokta;
Slojevi epidermisa Epidermis se sastoji iz pet slojeva
3
1.STRATUM CORNEUM-rožasti sloj 2.STRATUM LUCIDUM-sjajni sloj 3.STRATUM GRANULOSUM-zrnasti sloj 4.STRATUM SPINOSUM- Malipigijev sloj 5.STRATUM BASALE-matični sloj
Stratum Corneum (rožasti sloj) je sloj različite debljine, zavisno od dela tela: najtanji je na trbuhu, a najdeblji je na tabanima. Sastavljen je od oko 25 redova ćelija, koje se nazivaju korneociti ( rožasta ćelija) . U ovom sloju ćelije gube histološku strukturu, gube vodu, nemaju jedro i pretvaraju se u rožaste ljuspice. Ove keratinske ljuspice su ispunjene gusto zbijenim keratinskim filamentima. Na samoj površini keratinske ljuspice gube kophezionu moć, te se odvajaju i otpadaju (perutanje kože- deskvamacija). Evolutivni proces pretvaranja bazalnog sloja u keratinske ljuspice naziva se proces keratinizacije (orožavanje). Tako organizovan rožasti sloj predstavlja barijeru prema spoljnoj sredini. Proces keratinizacije je zavistan od niza faktora, kao što su količina vlage u koži i okolnom vazduhu, mehaničkih uticaja, starosnog doba itd. Ovaj regenerativni proces je veoma značajan za zdravlje i estetski izgled kože.
Stratum Lucidum (sjajni sloj) sastoji se od 1- 2 reda ćelija i skoro je nevidjiv, osim na dlanovima i tabanima. U ovom sloju ćelije gube svoje osnovno obeležje i podležu procesu keratizacije. Jedro ovih ćelija je jako spljošteno, a u protoplazmi ćelija jasvljaju se krupne kapi uljaste materije (eleidin) koji je nastao iz keratohijalina.
Stratum Granulosum (zrnasti sloj) izgrađen je od 1- 3 reda spljoštenih romboidnih ćelija koje imaju jedro, a koje pokazuju izvesne promene u odnosu na ćelije matičnog sloja. Ove ćelije imaju u svojoj citoplazmi zrnca (granule) keratohijalina koja se stvaraju u procesu keratinizacije (orožavanja), te se zbog toga naziva granulozni sloj.
Stratum Spinosum (Malipigijev sloj) sastoji se od 5- 10 redova ćelija, koje su iznad bazalnog sloja cilindrične, a idući ka površini postaju mnogouglaste i na kraju sasvim spljoštene. U ćelijama ovog sloja stvaraju se keratinski 4
filamenti, veće molekulske težine nego u prethodnom sloju. Ćelije ovih slojeva su povezane međućelijskim dezmozomima (mostićima) i zahvaljujući njima epiderm ima izvesnu čvrstinu.
Stratum Basale (matični sloj) je regerativni sloj u kojem se obnavljaju epidermalne ćelije tokom celog života. On se sastoji od jednog reda cilindričnih ćelija fiksiranih za bazalnu membranu, između kojih se nalazi manji broj dentričnih ćelija koje reprodukuju kožni pigment- melanin. Od bazalnog sloja ka poslednjem rožastom sloju, vrši se postepena evolucija ćelija, čiji je krajnji ishod nestanak jedra ćelije i njihovo pretvaranje u ljuspice.
DERMIS Derm ili krzno (Cutis) je debljine oko1,5mm i sastoji se od 3 zone: 1.STRATUM PAPILLARE (papilarna zona), 2.STRATUM SUBPAPILARE (subpapilarna zona) 3.STRATUM RETIKULARE (retikularna zona)
Papilarna zona je odmah ispod Epiderma i sastoji se od kupasti uzvisenja koja se nazivaju PAPILE DERMA ,i one su nejednake debljine što čini ovu granicu između Epiderma i Derma valovitom. Ispod papila nalazi se relativno uska subpapilarna, a dublje retikularna zona. Granice ovih zona nisu jasno definisane kao kod Epiderma .Razlika između ovih slojeva je u tome što u papilarnoj zoni ima više ćeloia i što su vlakna tanja i uspravna,a u retikularnoj zoni ćelije vlakna i deblja. Osnovno tkivo Derma je vezivno.Sastoji se od ćelija Fibrocita i fibroznih vlakana koja mogu biti kolagena,retikularna i elastična. Ona su vise čvrsće zbijena u papilarnoj, a rastresitija u retikularnijoj zoni. Ćelije Derma čine Fibrociti, Mastociti, Histociti i Linfociti, arteriski, venski i limfni kapilari,nervna i mišicna vlakna. KOLAGENA VLAKNA čine osnovu i najveći deo vezivnog tkiva Derma. Ona daju čvrstinu koži i ujedinjena su u snopove. Snopovi su deblji u donjem delu
5
Derma. Oni su rastegljivi i valoviti pa otuda dozvoljavaju rastezanje kože. Po hemijskom sastavu kolagen je protein. ELASTIČNA VLAKNA su isprepletana između kolagenih snopova i ona su uvek pojedinačna i sastoje se od elastičnih fibrila. Imaju sposobnost da se posle rastezanja vrate u prvobitno stanje. Naročito mnogo elastičnih vlakana ima koža na zglobovima. Procesom starenja dolazi do degeneracije elastičnih vlakana vezivnog tkiva Derma ,što se vidno odražava na elastičnost i turgor kože.
FIBROCITI su ćelije vezivnog tkiva uglavnom vretenastog oblika. Matične ćelije fibrocita su fibroblasti, što ujedno znači da se fibroblast pretvara u fibrocit. MASTOCITI su velike okruglaste ćelije koje produkuju Histamin i Heparin,koji uslovljavaju alergiske reakcije. HISTOCITI su okruglastog ili nepravilnog oblika. Nalaze se najčešće u okolini krvnih sudova. LIMFOCITI imaju svetlo jedro i mogu biti i veliki i mali. KRVNI I LIMFNI SUDOVI su jako razvijeni u DERMU, za razliku od EPIDERMA gde ih nema. Krvni sudovi se javljaju kao trodimenzionalna mreža arterijskih i venskih sudova ,organizovanih u vaskularne pleksuse. Krvni sudovi učestvuju u regulisanju telesne temperature i krvnog pritiska. Limfni kapilari čine posebnu mrežu ,kao i krvni sudovi ne nalaze se u EPIDERMU. Počinju u papilarnom delu derma u vidu u nivou površinskog subpapilarnog pleksusa,ulivaju se u veće sudove. Njihova je uloga da regulišu među ćeliski pritisak i odstranjuju proizvode degradacije.
NERVNA VLAKNA su mreža senzornih i autonomnih simpatičnih vlakana smeštenih u koži. Senzorna vlakna sama ili sa korpuskularnim receptorima služe kao receptori za dodir, bol, svrab, temperaturu. Sa kozmetičkog stanovišta, odnosno za očuvanje izgleda kože, uloga derma i
6