PreduzetnikOnline 4

Kako da porez ne pojede dobit+Male tajne majstora čokolade

Preduzetnik DECEMBAR 2009 | BROJ 4 | PREDUZETNIK.COM ČASOPIS JE BESPLATAN

NAJČEŠĆI STRAHOVI NOVIH I BUDUĆIH PREDUZETNIKA PROIZVODNJA SAPUNA U NARODNOJ RADINOSTI

PRETVORITE IZAZOVE U MOGUĆNOSTI Onlajn studiranje za ambiciozne i uspešne

online

SADRŽAJ

22

KAKO DA POREZ NE POJEDE DOBIT

Raditi probne završne račune tokom godine je preporučljivo; uraditi probni završni račun, moglo bi se reći da je obavezno.

26 SUOČITE SE SA STRAHOVIMA Onog trenutka kada strahovi prestanu da motivišu i počnu da otežavaju preduzetniku, važno je nešto preduzeti.

Da li se psihičko i fizičko zdravlje zaposlenih može iskazati dinarskim iznosima definisanim u kaznenim odredbama zakonskih akata kojima se kažnjavaju moberi?

50 OD ZNANJA SVESNOG KA ZNANJU NESVESNOM Pomislite kako sada vozite automobil razmišljajući o svemu ostalom osim o tome kako ga vozite.

28 ZDRAVA POSLOVNA LOGIKA

52 ISPLANIRAJTE DAN ZA 18 MINUTA

Da li je danas moguće pronaći nešto dovoljno novo i dovoljno okrepljujuće, a da se time promeni civilizacija i pri tom dobro zaradi?

Svaki dan započinjemo svesni da nećemo uspeti sve poslove da pozavršavamo.

31 KREATIVAN BIZNIS

Posao PR menadžera jeste dinamičan, iziskuje mnogo znanja, neprestano učenje i komunikaciju sa ljudima najrazličitijih profila.

Proizvodnja sapuna može biti interesantna ideja za započinjanje biznisa, pa čak i kao hobi, koji kasnije može da preraste u pravi biznis.

37

PRETVORITE IZAZOVE U MOGUĆNOSTI Onlajn studiranje na Visokoj poslovnoj školi Doba Maribor predstavlja alternativu pre svega za ambiciozne i uspešne, koji bi želeli međunarodno priznatu diplomu.

42

MALE TAJNE MAJSTORA ČOKOLADE Danonoćnim radom i eksperimentisanjem sastojcima došli su do idealne recepture.

22

46 KOJA JE CENA MOBINGA

55 INTELEKTUALAC PRIJATNE SPOLJAŠNJOSTI

37

57 BIZNIS ČINE POTROŠAČI Percepcija svakog pojedinačnog potrošača o vašem preduzeću odrediće koliko ste uspešni u njihovom zadržavanju.

64 OSNOVNI ELEMENTI MORALA Najčešća dilema u vezi s etičkim ponašanjem je da li se ono može predvideti i koji su to univerzalni moralni standardi ponašanja koji čine temelj moralno odgovornog poslovanja.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

42

SADRŽAJ 6 AUTORI

16 PSTECH PROGRAM ZA RAZVOJ PREDUZEĆA

8 REČ UREDNIKA

PSTech program za razvoj preduzeća je program inkubacije i podrške početnicima čiji su biznisi bazirani na poslovima iz oblasti tehnologije.

Pametno iskoristite ukidanje viza, otiđite tamo gde ste odavno želeli, pogledajte šta se tamo radi, možda se rodi ideja koja će jednog dana izrasti u profitabilan biznis.

10 NSZ FILIJALA NOVI SAD Ukoliko ste na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i želite da se bavite preduzetništvom, možete se obratiti stručnim licima u Poslovnom centru u bilo kojoj od dvadeset filijala ove službe.

12 KONKURSI ZA IZBOR NAJUSPEŠNIJIH U 2009.

Na konkursima ProBiznis Lider 2009 i Blic Preduzetnik 2009 biće izabrani najuspešniji iz sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

14 AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE Za vlasnike preduzeća trgovina na veliko je najprivlačnija delatnost za započinjanje privatnog biznisa, dok su za vlasnike preduzetničkih radnji to restorani i barovi.

18 FORUM POSLOVNIH LIDERA Program mentorske podrške namenjen je mladima koji su tokom 2009. uz pomoć sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije obezbedili finansijska sredstva za otpočinjanje sopstvenog biznisa.

20 MICROSOFT BIZSPARK PROGRAM ZA POČETNIKE Kroz BizSpark program Microsoft želi da pomogne mladim i inovativnim preduzećima koja se bave razvojem softvera.

62 INICIJALNA KAPISLA EKONOMSKOG RASTA Inovacije obično potiču iz preduzetnički orijentisanog preduzeća i ono što je primetno u današnjoj ekonomiji je da ovakva preduzeća rastu neverovatnom brzinom i brzo ulaze u redove najvećih svetskih korporacija.

68 STATISTIKA Nezaposlenost i zapošljavanje

60 VELIKA RIBA JEDE MALU RIBU Veliki koriste svoj položaj na tržištu i nameću uslove koji njima odgovaraju, a mali moraju da se povinuju ovim uslovima.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

AUTORI

Marija Blaževski Direktor agencije za odnose s javnošću PRIME PUBLIC RELATIONS. Višegodišnje iskustvo u novinarstvu.

Dušan Kerečki Menadžer NLP CENTRA Ericksonov profesionalni kouč, Wingwave kouč.

Emina Komazec Sociolog i dipl. menadžer u medijima.

Marketing menadžer i novinar u magazinu Caffe Vojvodina.

Radenko Marić Magistar ekonomskih nauka.

Asistent na Fakultetu za poslovnu ekonomiju.

Sanja Perković-Goga Diplomirani psiholog, vlasnik STRENUM-CENTRA, za komunikaciju i savetovanje.

Miodrag Popović Osnivač preduzeća MPK-INŽENJERING. Konsultant za knjigovodstvene poslove.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

Goran Sečujski Direktor preduzeća BUSINESS MEDIA. Glavni i odgovorni urednik onlajn časopisa PreduzetnikOnline.

Jelena Šljivar Magistar tehničkih nauka za oblast upravljanja ljudskim resursima. Bavi se poslovima selekcije, treninga i planiranja razvoja zaposlenih.

Višegodišnje iskustvo u upravljanju ljudskim resursima.

Jovan Šukara Magistar ekonomskih nauka.

Direktor knjigovodstvene agencije AKTIVA SISTEM DOO.

Radmila Zlatanović Generalni direktor preduzeća BUDI SVOJ ČOVEK. Partner i Savetnik za preduzetništvo i MSP u preduzeću KOMON SENS.

Đurđica Vukajlović

Magistar ekonomskih nauka.

Asistent na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment.

Obavljala poslove kao menadžer u wellness i fitnes centrima.

Preduzetnik online

PreduzetnikOnline Onlajn časopis za preduzetnike.

Izlazi mesečno u elektronskoj formi.

Broj 4. Decembar 2009. Časopis je besplatan.

Izdaje: Business Media doo Adresa: Novi Sad, Stevana Milovanova 6 Direktor: Goran Sečujski Telefon: +381.21.472.99.49 Mobilni: +381.63.590.586 Imejl: office@businessmedia.rs Internet sajt: www.businessmedia.rs

Glavni i odgovorni urednik: Goran Sečujski Lektura: Mirjana Brković Saradnici: Marija Blaževski, Dušan Kerečki, Emina Komazec, Radenko Marić, Sanja Perković-Goga, Miodrag Popović, Jelena Šljivar, Jovan Šukara, Radmila Zlatanović, Đurđica Vukajlović

Za korišćenje fotografija objavljenih u časopisu pribavljeno je odobrenje njihovih autora ili se fotografije koriste u skladu sa pravilima izvora iz kojeg su preuzete (Sxc.hu, Flickr.com).

Sledeće fotografije preuzete su sa sajta Flickr.com u skladu sa odgovarajućom Creative Commons licencom: 1. lighttest od westerndave u tekstu Ne gasite svetlo, str. 8.

2. Tax od philip u tekstu Kako da porez ne pojede dobit, str. 24.

3. Bathtime Cameo Soaps i Pouring soap for stars od soapylovedeb u tekstu Kreativan biznis, str. 31 i 34.

4. Peter Timberlake - Head of Public Relations od FRIENDSimages u tekstu Intelektualac prijatne spoljašnosti, str. 57.

5. Fish od JordanSu u tekstu Velika riba jede malu ribu, str. 60-61.

6. We Love Crisis od Daquella manera u tekstu Inicijalna kapisla ekonomskog rasta, str. 63.

7. Williamson’s audience map od Samuel Mann u tekstu Osnovni elementi morala, str. 66.

8. Pink polka dot background od annnie u rubrici Statistika, str. 68.

Business Media svoje izvore informacija smatra pouzdanim i proverava što je moguće više informacija, mada su moguća i odstupanja. S tim u vezi, čitaoci podatke i informacije u časopisu koriste na sopstveni rizik.

© Sva prava zadržana.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

REČ AUTORA

Ne gasite svetlo Pametno iskoristite ukidanje viza, otiđite tamo gde ste odavno želeli, pogledajte šta se tamo radi, možda se rodi ideja koja će jednog dana izrasti u profitabilan biznis.

D

a li zbog meteoroloških uslova ili zbog subjektivnog osećaja da su svi dani isti, kraj godine se približio, ali gotovo neprimetno. Mesec je decembar, mada pogled na termometar ovih dana može na trenutak da nas zavara, pa da pomislimo da je, na primer, oktobar.

Trka za novcem, koja je ove godine postala nemilosrdnija i stvarnija nego ikada ranije (jer sam u ovoj godini postao vlasnik sopstvenog biznisa), doprinosi osećaju da su juče, danas i sutra – jedno te isto. Međutim, osećaj, kao i gore pomenuti termometar, može da prevari. Na sreću, tako je.

Nama koji smo proteklih dvadeset godina svesno proživeli sve one događaje koji su uticali na našu kolektivnu i na naše individualne sudbine, juče i danas možda izgledaju isto, ali sutra je, ipak, novi dan. Nisam se mogao otrgnuti utisku i osećaju koji me je obuzeo kada sam čuo da će građani Srbije od 19. decembra moći bez viza da putuju po većem delu Evrope, te sam pozdravnu reč u ovom broju časopisa PreduzetnikOnline posvetio upravo ovoj novosti. Nekako u isto vreme sa vešću o ukidanju viza, a zahvaljujući Facebook-u, stupio sam u davno (neopravdano) prekinuti kontakt sa bratom koji je početkom 90-tih otišao „trbuhom za kruhom“ u Nemačku, kao da je predosećao kroz šta će sve prolaziti oni koji su ostali u tadašnjoj Jugoslaviji.

Na tom istom Facebook-u nedavno su dvojica mladića sa Univerziteta u Novom Sadu pokrenula grupu pod nazivom ...ko 19.12.’09. poslednji izađe iz Srbije, nek’ ugasi svetlo! U svojoj kratkoj poruci na ovoj stranici napisali su da „ova grupa ne treba da predstavlja nešto u negativnom kontekstu, već u vrlo pozitivnom...“, pozivajući sledbenike svoje grupe i građane Srbije da prođu kroz beli svet i vrate se kako bi Srbija bila bolja. Za veoma kratko vreme, ova grupa privukla je više od 14.000 sledbenika, uglavnom pasivnih, koji mogu da prate razmenu reči iz našeg bogatog rečnika dve strane oprečnih mišljenja – jedne, koja se raduje i pozitivno gleda na vest o ukidanju viza i druge strane, koja u tome ne vidi ništa dobro za građane Srbije.

Možemo se smejati nazivu navedene grupe na Facebook-u i komentarima sledbenika ove grupe, ali njen naziv, zapravo, odražava raspoloženje mnogih građana Srbije, pogotovo onih koji su, verovatno, u svojim najlepšim i najbezbrižnijim godinama bili uskraćeni za iskustva koja bi, zasigurno, obogatila njihove živote.

Pa ipak, kolikogod bolno izgledalo naše prisećanje na protekli, skoro punoletni period, svetlo ne smemo gasiti.

Priča iz iskustva jednog preduzetnika koju nam prenosi Miodrag Popović na str. 60. može izgledati surovo i pomalo obeshrabrujuće, ali je ona, u stvari,

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

poučna. Đurđica Vukajlović na str. 62. predlaže načine kako da vlade pomognu privrednom razvoju svojih zemalja podstičući inovacije i u vezi s tim preduzetništvo.

Radmila Zlatanović nam na str. 28. prenosi svoja lična i iskustva svojih kolega koji su prepoznali nekoliko prilika i iskoristili ih osnivanjem tri preduzeća u Srbiji.

U ovom broju saznaćete i nešto više o programima za podsticanje preduzetništva, konkursima za izbor najuspešnijih preduzeća u 2009. godini i drugim mogućnostima koje potvrđuju da postoje organizacije u Srbiji i okruženju kojima se možemo obratiti za podršku na putu realizacije naših poslovnih ideja. Jedna od ideja za pokretanje biznisa predstavljena je na stranici 31., koja može poslužiti kao polazna osnova za dalja istraživanja o ovoj veoma kreativnoj delatnosti.

Emina Komazec će vam na str. 42. preneti svoja zapažanja iz razgovora sa Petrom Jovanovićem, jednim od dvojice osnivača preduzeća Eugen Chocolate d.o.o., prve fabrike ekskluzivnih čokolada u Srbiji, a Jovan Šukara će vas na stranici 22. posavetovati kako da na zakonit način umanjite poreske obaveze do kraja ove poslovne godine.

Pričom sa naslovne strane, odnosno razgovorom sa Polonom Baloh, direktorkom predstavništva Visoke poslovne škole Doba Maribor za Srbiju, želeo sam da predstavim jednu školu koja je u Srbiju donela ne samo jedan savremeni način studiranja, pogodan pre svega za zaposlene i vlasnike privatnog biznisa, već zbog jednog potpuno drugačijeg odnosa prema studentima i posebno prema onima koji su podrška studentima tokom studiranja. Svakako, to je škola za uzor, pogotovo našim državnim obrazovnim institucijama. Više o ovom razgovoru pročitajte na stranici 36.

Zvaničnici naše vlade, iako većina izgleda umorno i bez energije, kao da im je svega dosta, pokušavaju da nas kroz izveštačene osmehe ohrabre kako će sledeća godina biti bolja. Mi im u manjoj ili većoj meri možemo verovati, ali na mnogo toga o čemu oni pričaju kao pojedinci ne možemo da utičemo. Naš zadatak je da se maksimalno potrudimo da sebi i svojim najbližima učinimo da sledeća godina bude bolja, bez obzira šta nam govore sa „malih ekrana TV prijemnika“. Pametno iskoristite ukidanje viza, otiđite tamo gde ste odavno želeli, upoznajte ljude, saznajte šta se tamo zanimljivo radi, možda se rodi ideja koja će jednog dana izrasti u profitabilan biznis.

Na Zapadu možda nema ništa novo, ali se na Istoku pričaju nove priče. Zato, ne gasite svetlo.

Goran Sečujski Glavni i odgovorni urednik

DEŠAVANJA

NSZ FILIJALA NOVI SAD

Razvoj preduzetništva i programi (samo)zapošljavanja Ukoliko ste na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i želite da se bavite preduzetništvom, možete se obratiti stručnim licima u Poslovnom centru u bilo kojoj od dvadeset filijala ove službe.

D

ragan Bjelanović, rukovodilac Poslovnog centra Novi Sad, kaže: „Početkom ovog veka uočena je potreba da se nezaposlenim licima pruži podrška u kreiranju sopstvenih radnih mesta. Generalno, problem nezaposlenosti je pojava koja već duže vremena postoji u našem društvu, a jedan od vidova prevazilaženja tog problema je samozapošljavanje, odnosno, otvaranje sopstvenih radnji/preduzeća.

Samim tim, došlo se do zaključka da bi bilo korisno jednom broju nezaposlenih lica pružiti podršku u savetodavno-informativnim uslugama, obukama, seminarima ali i finansijsku pomoć, na putu ostvarivanja tog cilja“.

Ukoliko ste na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) i želite da se bavite preduzetništvom, možete se obratiti stručnim licima u Poslovnom centru u bilo kojoj od dvadeset filijala ove službe. Tamo će vas informisati o: najpovoljnijem pravnom obliku 10

preduzetništva, postupku registracije radnje/preduzeća, poreskim i drugim finansijskim obavezama, uslovima i načinima korišćenja sub-

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

vencija NSZ, drugim izvorima finansiranja i načinu izrade biznis plana; drugim rečima, bićete upućeni u sve ono što čini menadžment za malo preduzeće, odnosno preduzetničku radnju.

Drugi korak je instruktivna obuka pod nazivom „Put do uspešnog preduzetnika“, koja je uslov za ostvarivanje prava na pomenutu subvenciju. Tokom tri dana njenog trajanja biće vam pružena pomoć u: prepoznavanju preduzetničke sklonosti, definisanju poslovne ideje, sagledavanju prednosti i rizika preduzetništva, saznaćete kako da registrujete radnju/preduzeće i vodite posao u skladu sa važećim zakonskim propisima. Uz konsultacije i pomoć trenera, popunjavate obrazac Zahteva sa biznis planom, sa kojim konkurišete za subvenciju za samozapošljavanje, što je ujedno i treći korak, odnosno, odluka da započnete sopstveni posao je doneta!

DEŠAVANJA

Po rečima Bjelanovića, ova subvencija se odobrava jednokratno, na osnovu javnog poziva i iznosi 130.000,00 dinara. Ukoliko dobijete ova sredstva, u obavezi ste da: delatnost obavljate najmanje dve godine, namenski koristite sredstva i redovno uplaćujete doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao i da dostavite dokaze o tome. Ukoliko nameravate da udružite sredstva sa drugim nezaposlenima, kako biste otvorili radnju ili preduzeće, svako pojedinačno podnosi zahtev i ostvaruje pravo na subvenciju, naglašava Bjelanović i dodaje da saradnja sa Poslovnim centrom u trenutku kada postanete preduzetnik, ne mora ovde da se završi. Dakle, postoje i specijalističke obuke, naročito potrebne tokom prve godine poslovanja, a koje pružaju: besplatnu uslugu mentoringa, odnosno, dijagnozu stanja biznisa, akcioni plan za rešavanje problema kroz konsultantski rad, stručne savete, informacije; specijalističku obuku za sticanje posebnih preduzetničkih znanja i veština u oblasti poslovnog planiranja, pravne regulative, menadžmenta, inovativnosti i novih tehnologija, poslovne komunikacije,

elektronskog poslovanja, te marketinga.

Prema rečima rukovodioca Grupe za programe zapošljavanja Aleksandre Mišković, od početka godine, pa do kraja septembra, pruženo je 2.200 savetodavnih uslu-

ga, kroz obuku je prošlo 1.150 lica, a zaključeno je preko 600 ugovora o otvaranju sopstvenog biznisa, uglavnom u okviru uslužnih delatnosti (frizerski i kozmetički saloni, knjigovodstvene agencije, konsalting usluge, advokatske kancelarije, stolarske radionice). Profil korisnika jeste srednje starosno doba, SSS i ono što je tipično za sve – nedostatak startnog kapitala. „Ova godina je posebno interesantna, jer je Izvršno veće AP Vojvodine preuzelo finansiranje pomenutih aktivnosti, te su one mnogostruko uvećane u odnosu na raniji period, kada su postojale kvote, odnosno tačno određen broj preduzeća, odnosno radnji koji su mogli da se finansiraju. I naredne godine očekuje se slična saradnja u okviru aktivne politike zapošljavanja, odnosno dobra klima za podsticanje preduzetništva“, kaže Miškovićeva.

- Emina Komazec

Uskoro tačan broj zaposlenih državljana Srbije u dijaspori Tačan broj zaposlenih državljana Srbije koji žive u dijaspori biće utvrđen istraživanjem “Zapošljavanje mladih i migracije”, koje će tokom decembra sprovesti Republički zavod za statistiku. Zavod je u svom saopštenju najavio da će rezultati tog istraživanja biti iskorišćeni za razvoj Nacionalne strategije za zapošljavanje i Nacionalnog akcionog plana Republike Srbije za zaposlenost i migracije.

U okviru istraživanja prikupljaju se podaci o migracijama i o osnovnim karakteristikama radne snage u dijaspori, sa ciljem da se dobiju precizni podaci o zaposlenima, nezaposlenima i neaktivnima. Prikupljeni podaci biće korišćeni isključivo u statističke svrhe, a biće obrađeni i publikovani u zbirnom obliku, po demografskim i ekonomskim kategorijama.

Republički zavod za statistiku pozvao je građane da se uključe u istraživanje i koriste upitnik koji će biti dostupan na Internet adresi www.stat.gov.rs od ponedeljka, 7. decembra.

Izvor: www.nsz.gov.rs PreduzetnikOnline - Decembar 2009

11

DEŠAVANJA

KONKURSI ZA IZBOR NAJUSPEŠNIJIH U 2009

Promocija najuspešnijih Na konkursima ProBiznis Lider 2009 i Blic Preduzetnik 2009 biće izabrani najuspešniji iz sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

M

nogi će verovatno 2009. godinu upamtiti kao jednu od najgorih u poslovnom smislu.

Dok su jedni ostali bez posla, drugi ugasili svoja preduzeća ili radnje, treći još uvek nisu pronašli novi ili prvi posao. Navedeno ne bi posebno privlačilo pažnju, jer se to dešava svake godine, da ova poslovna godina nije pogođena svetskom ekonomskom krizom, koja je iz ugla Srbije koja deli sudbinu svih malih i slabo razvijenih zemalja, nepravedna i ničim izazvana.

S druge strane, čulo se ove godine da je period krize, zapravo, odlično vreme da se tržište pročisti i da oporavak privrede počnu da predvode oni najsposobniji. Nadajmo se da će i srpsku privredu iz višedecenijske krize ka oporavku pogurati stvarno najsposobniji i da će sa epitetom najuspešniji, odnosno najbolji, koji će neka preduzeća iz Srbije poneti krajem ove i početkom naredne godine, na pravi način započeti novu poslovnu godinu.

PROBIZNIS LIDER 2009

ProCredit banka, kao vodeća banka u pružanju podrške razvoju sektora male privrede u Srbiji, objavila je četvrti po redu nagradni konkurs ProBiznis Lider 2009 za izbor preduzeća i preduzetnika koji su ostvarili izuzetne poslovne rezultate u prethodnoj godini, ali i uspešno prilagodili svoje poslovanje tržišnim 12

izazovima u 2009. godini, iskoristivši mnoge od ovih izazova kao šansu za dalje unapređenje i jačanje svoje tržišne pozicije.

Na ovom konkursu biće proglašena po tri najuspešnija privrednika i preduzetnika u tri različite kategorije – veoma malo preduzeće i preduzetnik, malo i srednje preduzeće, a odluku o tome doneće stručni žiri, koji će činiti predstavnici resornih ministarstava, Instituta Adižes iz Novog Sada, istaknuti ekonomski novinari i predstavnici ProCredit banke.

Prema rečima Dejana Janjatovića, člana Izvršnog odbora ProCredit banke, organizacijom konkursa i izborom najuspešnijih, ova banka želi da podstakne sve privrednike i preduzetnike da nastave da investiraju u svoje poslovanje, da primenjuju tehnološke i druge inovacije, povećaju produktivnost i poboljšaju kvalitet usluga i proizvoda, otvaraju nova radna mesta, unaprede energetsku efikasnost i razvijaju društvenu odgovornost.

Ovogodišnji konkurs je naročito specifičan, istakao je Janjatović, jer će u obzir biti uzet i način na koji su domaća preduzeća i preduzetnici poslovali tokom veoma izazovne 2009. godine.

Mogućnost učešća na konkursu ProBiznis Lider 2009 imaju sva preduzeća i preduzetnici u Srbiji, koji se do 7. decembra 2009. godine

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

prijave za učešće na njemu, popune upitnik i pošalju ga ili predaju u najbližoj ekspozituri ProCredit banke.

Proglašenje dobitnika priznanja ProBiznis Lider 2009 biće održano 22. decembra ove godine u Beogradu, a svim dobitnicima će, osim priznanja i plakete, biti uručeno i nagradno višednevno studijsko putovanje u Nemačku, tokom kog će posetiti neke od najprestižnijih privrednih manifestacija i najuspešnijih kompanija u toj zemlji.

BLIC PREDUZETNIK 2009

Treću godinu za redom dnevni list Blic i Banca Intesa organizuju akciju izbora najboljeg preduzetnika u Srbiji u okviru sektora malih i srednjih preduzeća. Prema rečima Vojislava Tufegdžića, urednika Akcije u Blicu, cilj akcije je promocija sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji, u okviru kojeg radi između 60 i 70 odsto svih ukupno zaposlenih u Srbiji.

Na internet sajtu Blica moguće je saznati da će se stručni žiri u sastavu: Vesne Perić (direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza), Đankarla Mirande (zamenika predsednika IO Banca Intesa), Miodraga Đidića (iz Ministarstva finansija), Milana Lalovića (iz Privredne komore Srbije), Dejana Jovanovića (iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja),

DEŠAVANJA

Vladimira Ilića (iz Nacionalne službe za zapošljavanje) i Vojislava Tufegdžića (urednika u Blicu) u izboru najboljih rukovoditi kriterijumima profitabilnosti, produktivnosti, likvidnosti, izvoznog potencijala, broja novozaposlenih tokom 2009. godine, asortimana novoplasiranih proizvoda, uvođenja tehnoloških inovacija, orijentacije ka zaštiti okoline i doprinosa lokalnoj zajed-

nici. Na osnovu svih raspoloživih podataka o poslovnim rezultatima malih i srednjih preduzeća tokom 2009. godine, žiri će prilikom sastavljanja spiska preduzeća uzimati u obzir više stotina preduzeća, nakon čega će, na osnovu navedenih kriterijuma, sačiniti uži izbor od oko 100 preduzeća. Nakon provere svih podataka, žiri će odlučiti kojih 50 preduzeća zaslužuju da se nađu

među onima koja će ravnopravno konkurisati u izboru najboljeg.

I ovog puta Banca Intesa će posle proglašenja Preduzetnika 2009, koje će biti održano početkom februara naredne godine, najboljeg nagraditi sa 30.000 evra.

- Goran Sečujski

Konkurs za dodelu nagrade Izvoznik godine ’09 Nedavno je (1. decembra) završen konkurs za dodelu nagrade Izvoznik godine ’09 u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA). Ovim konkursom, koji se organizuje šesti put, SIEPA želi da oda priznanje najboljim izvoznicima koji uspešno promovišu srpsku privredu u svetu. Nagrade za najbolje izvoznike dodeljuju se u kategorijama: Najbolji izvoznik godine, Najbolji novi izvozni proizvod, Osvajanje novog izvoznog tržišta i Najbolji izvoznik u kategoriji malih i srednjih privrednih društava.

Kriterijumi za dodelu nagrada obuhvataju kvalitet proizvoda, izvozna tržišta i izvezene količine, odnosno vrednost robe i usluga u toku godine. Komisija za ocenu prijava broji šest članova među kojima se nalaze i predstavnici najviših državnih institucija. Nagrađeni, pored medijske afirmacije, stiču pravo korišćenja logoa Izvoznik godine u svojim promotivnim kampanjama.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

13

DEŠAVANJA

AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE

Trgovina i ugostiteljsvo najprivlačniji za biznis Za vlasnike preduzeća trgovina na veliko je najprivlačnija delatnost za započinjanje privatnog biznisa, dok su za vlasnike preduzetničkih radnji to restorani i barovi.

P

rema podacima Agencije za privredne registre (APR) o broju osnovanih i brisanih privrednih društava iz Registra privrednih subjekata (u daljem tekstu: Registar) za period januar–septembar 2009. godine, može se zaključiti da su na jedno brisano privredno društvo (doo, od, ad, i dr.) u ovom periodu osnovana tri nova. U navedenom periodu sa radom je prestalo 2.641 privredno društvo, a osnovano je 7.799 društava. Od ovog broja, gotovo četvrtinu (23,37%) čine privredna društva registrovana za obavljanje jedne od pet najzastupljenijih delatnosti. „Kao i nekoliko godina unazad, trgovina na veliko je i dalje najzastupljenija delatnost novoosnovanih privrednih društava. Od 1.

januara do 30. septembra 2009. godine za bavljenje ovom delatnošću, kao pretežnom, opredelila su se 873 privredna društva, za konsalting i menadžment poslove 338, a za obavljanje grubih građevinskih radova i specifičnih radova niskogradnje u Registar je upisano 261 novo privredno društvo. U navedenom periodu otvoreno je 186 novih restorana i kao poslednja na listi od pet najzastupljenijih delatnosti kod novoosnovanih privrednih društava je delatnost prevoza robe u drumskom saobraćaju, za čije obavljanje je registrovano 165 privrednih društava“, kaže za PreduzetnikOnline Gabrijela Petković Jovanović, PR menadžer Agencije za privredne registre.

Prema njenim rečima, iz Reg-

istra je najviše obrisano privrednih društava koja su se bavila ostalom trgovinom na veliko, zatim ostalim poslovnim aktivnostima, na drugom mestu nepomenute, konsalting i menadžment poslovima, grubim građevinskim radovima i specifičnim radovima niskogradnje, te prevozom robe u drumskom saobraćaju. Dakle, najveći broj ugašenih privrednih društava je iz delatnosti koje su istovremeno najzastupljenije kod novoosnovanih privrednih društava.

U prvih devet meseci ove godine osnovano je 30.440 preduzetničkih radnji, a sa radom je prestalo 25.969 radnji. Nepoznanicu u okviru kojih delatnosti su vlasnici novoosnovanih radnji započeli svoje privatne biznise, otklanja Gabrijela Petković Jovanović: „Ugostiteljstvo

Tabela 1: Top 5 delatnosti upisanih privrednih društava (januar-septembar 2009) Broj upisanih privr. društava

% od ukupnog broja upisanih

Ostala trgovina na veliko

873

11,19%

Konsalting i menadžment poslovi

338

4,33%

Grubi građevinski radovi i specifični radovi niskogradnje

261

3,35%

Restorani

186

2,38%

Prevoz robe u drumskom saobraćaju

165

2,12%

7.799

100%

Delatnost

Ukupan broj upisanih privr.društava od 1.01-30.09.

Izvor: Agencija za privredne registre 14

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

Tabela 2: Top 5 delatnosti upisanih preduzetničkih radnji (januar-septembar 2009) Broj upisanih preduzetničkih radnji

% od ukupnog broja upisanih

Restorani

1.931

6,34%

Barovi

1.708

5,61%

Trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hrane, pića i duvana

1.478

4,86%

Frizerski i drugi tretmani za ulepšavanje

1.314

4,32%

Održavanje i opravka motornih vozila

1.274

4,19%

Ukupan broj upisanih preduzetničkih radnji od 1.01-30.09.

30.440

100%

Delatnost

Izvor: Agencija za privredne registre je, čini se, najinteresantnije preduzetnicima. Za bavljenje ovom delatnošću, u Registar je upisan 1.931 restoran i 1.708 barova. Trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hrane, pića i duvana je sa 1.478 novoosnovanih preduzetničkih radnji treća delatnost po zastupljenosti. Frizerskih salona je otvoreno 1.314, a servisa za održavanje i opravku motornih vozila ukupno 1.274.“ Jovanovićeva je naglasila

da je skoro 30% (29,49%) brisanih preduzetničkih radnji iz Registra privrednih subjekata u prvih devet meseci 2009. godine bilo registrovano za ukupno pet delatnosti. Najviše ugašenih radnji, njih 1.997, bavilo se trgovinom na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićem i duvanom, a sa radom je prestalo 1.570 restorana i 1.555 barova. Trgovina na malo na tezgama i pijacama izgleda da nije bila isplativa za 1.438 vlasnika

360

Ostala trgovina na veliko

195

Ostale poslovne aktivnosti, na drugom mestu nepomenute

85

preduzetničkih radnji, a taksi-prevozom se prestalo baviti 1.099 preduzetnika.

U Srbiji je 30. novembra bilo registrovano ukupno 334.719 aktivnih privrednih subjekata. Od toga, ima 109.970 aktivnih privrednih drustava i 224.749 preduzetnickih radnji.

- Goran Sečujski

Ostala trgovina na veliko

873

Konsalting i menadžment poslovi

338

Restorani

186

Konsalting i menadžerski poslovi

Broj brisanih (levo) i upisanih (desno) privrednih društava za prvih 5 najzastupljenijih delatnosti od 1.01-30.09.2009.

1.997

Trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama,

1.570

Restorani

1.555

Barovi

1.438

Trgovina na malo na tezgama i pijacama

1.099

Taksi-prevoz

Restorani

1.931

Barovi

1.708

Trgovina na malo u nespec. prodavnicama

1.478

Frizerski i drugi tretmani za ulepšavanje

1.314

Održavanje i opravka motornih vozila

1.274

Broj brisanih (levo) i upisanih (desno) preduzetničkih radnji za prvih 5 najzastupljenijih delatnosti od 1.01-30.09.2009.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

15

DEŠAVANJA

PSTECH PROGRAM ZA RAZVOJ PREDUZEĆA

Podrška razvoju preduzetništva PSTech program za razvoj preduzeća je program inkubacije i podrške početnicima čiji su biznisi bazirani na poslovima iz oblasti tehnologije.

N

osioci pet poslovnih ideja bazi- preduzeće PSTech se u osmišljavanju bra 2009. godine, a za učešće je ranih na znanju i tehnologija- i organizovanju ovog programa ruko- potrebno postojanje inovativne poma dobiće priliku da od 1. feb- vodilo ambicijom da se pruži podrška slovne ideje, bazirane na znanju i ruara 2010. godine u okviru PSTech razvoju preduzetničkog duha u Srbiji, tehnologiji sa potencijalom razvoja programa za razvoj preduzeća da se spreči odliv mozgova iz Srbije i na globalnom tržištu, te završen koriste ekspertizu, mrežu kontaka- da se pruži podrška stvaranju novih fakultet ili viša škola i višegodišnje ta i alatke potrebne za razvijanje preduzeća u ICT delatnosti. Takođe, praktično iskustvo polaznika. „Uz uspešnog globalnog poslovanja. cilj je da se ovim programom okupe formular prijave, koji se popunjava „Preduzeće Power Symbol Technolo- i privuku kreativni ljudi i ideje, ali na engleskom jeziku, a dostupan gy d.o.o. iz Beograda (PSTech) dob- i da se podstaknu ulaganja u nove je na veb sajtu preduzeća PSTech, ilo je priliku da organizuje prvi pro- tehnologije. „Polaznicima program potrebno je dostaviti na imejl adgram ovog tipa za razvoj preduzeća nudi prostor za inkubaciju, radionice resu inkubator@pstech.rs i aktuelnu u Srbiji. Ovaj proradnu biografgram realizovaće iju polaznika se u saradnji sa PSTech (CV), takođe na organizacijom engleskom jeziPreduzeće Power Symbol Technology doo (PSTech) osnovano je 1992. goBolton Trust iz Irku“, objašnjava dine. Od 1996. posluje kao sistem-integrator za oblast primene tehnologiske i Docklands Cvetkovićeva. ja automatske identifikacije i automatskog prikupljanja podataka, a u Innovation Park „Formular pri2001. godini počinje sa outsourced razvojem softvera za tržište SAD. iz Dablina, uz jave je obrazac Preduzeće PSTech d.o.o. dobitnik je nagrade Najbolji izvoznik u podršku Evropske koji sadrži elkategoriji malih i srednjih preduzeća za 2006. godinu (SIEPA), a u akciji banke za obnovu i emente jednog BLIC-a Preduzetnik godine našlo se na listi pet najuspešnijih preduzeća u razvoj i programa biznis plana 2008. godini.

TAM-BAS“, izjavila – osnovne poje za časopis Predatke o poduzetnikOnline Beka Cvetković, HR za obuku za upravljanje i treninge lazniku i preduzeću koje će predmenadžer u preduzeću PSTech. „Ovo jedan-na-jedan. U periodu od jedne stavljati, kratak opis delatnosti i je program inkubacije i podrške godine, koliko traje program, biće poslovne ideje, ciljni segment i početnicima čiji su biznisi bazirani organizovano deset sesija sa biznis način dolaska do ciljnog segmenta, na poslovima iz oblasti tehnologije. mentorima, a polaznicima će biti analizu konkurencije, finansijski Program se zasniva na oprobanom pružena podrška kod pristupanja plan i druge elemente.“ modelu koji se u Irskoj primenjuje finansijskim izvorima, mreži prePolaznici, učesnici programa od 2001. godine i traje dvanaest duzetnika i industrijskih stručnjaka, useljavaju se u biznis inkubator meseci. U prvoj godini program nudi itd., a najuspešnijem učesniku biće 1. februara 2010. godine, gde će pet slobodnih mesta za razvoj pet dodeljena posebna nagrada“, istak- imati priliku da rade u okruženju najbolji poslovnih ideja“, rekla je la je Beka Cvetković. preduzetnika u srcu PSTech-ovog još Cvetkovićeva.

Prijave za učešće u programu poslovnog sedišta. U sklopu paPrema njenim rečima, mogu se podneti do 31. decem- keta usluga inkubatora, biće im 16

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

DEŠAVANJA

omogućen pristup Najčešće postavljana pitanja Internetu, profesionalnim uslugama Pitanje: Koliko sati nedeljno se očekuje da provodim u programu i na razvoju mog birecepcije, salama znisa?

Odgovor: Predviđeno je da provodite minimum 30 sati nedeljno aktivno razvijajući za sastanke i drusvoj biznis, ali nije isključeno da će sklop okolnosti i prilika zahtevati mnogo više sati od gim kancelarijskim toga. sadržajima.

P: Ako prihvatim učešće u programu, čija će biti intelektualna svojina, tj. vlasništvo „ P o d moje ideje?

Da li, i koliko ću ja imati uticaja na to u kom pravcu i kako će se razvijati moj vođstvom iskusbiznis? nih poslovnih ljudi O: Vaša ideja i biznis jeste i ostaće vaše vlasništvo. Mentori, eksperti i PSTech će vas učesnici programa usmeravati kroz savete i predloge, ali će na vama biti da donesete odluku u kom pravcu i će tokom šest kako ćete razvijati svoj biznis. praktičnih vikend P: Da li PSTech uzima udeo u vlasništvu mog biznisa? radionica imati O: Praksa u svetu je da kroz ovakve programe kompanija uzima od 5–15% učešća u priliku da saznaju biznisu, pa čak u nekim slučajevima i do 25%. PSTech je odlučio da će učesnicima programa nešto više o piInkubator 2010 zahtevati učešće od samo 5%. Sa druge strane, verujemo da će ovo učešće tanjima kao što su u vašem biznisu biti dodatni stimulans nama da vam pomognemo da budete uspešni. zaštita intelektuP: Kakve je rezultate do sada postigao Hothouse program u Irskoj? alne svojine, izrada O: Program funkcioniše već 19 godina, od 1991. godine u okviru Dublin Institute of sveobuhvatnog biTechnology, a kao Hothouse od 2001. godine.

Pomogli su da se pokrene preko 250 komznis plana, realpanija, 200 kroz godišnji program i 50 kroz ubrzani program.

Trenutno je na raspolaganju izacija internacio25 tehnologija koje su razvile kompanije sa programa i koje mogu da se licenciraju. Neke nalnog potencijala, kompanije su po završetku programa privukle investicije i do 15 miliona funti. formiranje senior P: Da li je neophodno da preduzeće već postoji? menadžment tima O: Nije neophodno da je preduzeće već registrovano. U toku programa biće pružena i jačanje sposobsavetodavna pomoć o procesu registracije preduzeća i očekuje se da u toku programa, nosti pregovaranja. odnosno na izlasku, preduzeća budu registrovana.

Učestvovanjem u Izvor: www.pstech.rs radionicama, koje obuhvataju grupni rad i rad jedan-na-jedan, programa Cvetkovićeva je učesnici će od eksperata istakla okupljanje investiiz delatnosti dobiti korisne tora i drugih potencijalnih savete, saznaće nešto više finansijera ovog projekta o trendovima i planovima kako bi čuli prezentacije za akcije specifičnim za biznis planova učesnika ICT delatnost“, objasnila programa. Beka Cvetković je Cvetkovićeva. „Proistakla je sledeće: „Svi gramom će polaznicima učesnici programa imaće biti omogućeno da steknu priliku da pred odabranim ekspertizu od neprocenjivog žirijem predstave svoj bizznačaja kroz treninge koje nis plan, kao i napredak koji će realizovati domaći i inje njihovo preduzeće ostternacionalni treneri i kroz varilo kroz ovaj program. strateško poslovno saveZa najuspešnije preduzeće tovanje sa grupom iskusnih predviđena je posebna naljudi“, dodala je ona. grada.“ Svim učesnicima Više o ovom proPSTech programa za razgramu moguće je pročitati voj preduzeća biće pružena na veb sajtu preduzeća pomoć pri konkurisanju za PSTech www.pstech.rs. tzv. start-up kredite i druge oblike finansiranja, a kao - Goran Sečujski poseban događaj na kraju PreduzetnikOnline - Decembar 2009

17

DEŠAVANJA

FORUM POSLOVNIH LIDERA

Program mentorske podrške Program je namenjen mladima koji su tokom 2009. uz pomoć sredstava Fonda za razvoj Republike Srbije obezbedili finansijska sredstva za otpočinjanje sopstvenog biznisa, a kojima je potrebna podrška nefinansijskog karaktera.

N

a sajmu preduzetništva - Bi- imaće mlade, teže zapošljive os- spolaganju mentorima kao podrška znis bazi, koji je bio održan obe - osobe sa invaliditetom, Romi u rešavanju specifičnih problema od 26. do 28. novembra 2009. i žene. preduzeća (marketing, IT, itd). Prou hali 4 Beogradskog sajma, Forum Za potrebe implementacije gramom je predviđeno da mentorski poslovnih lidera predstavio je pro- programa, iz različitih organizaci- rad traje šest meseci, nakon čega gram mentorske podrške mladim ja biraće se mentori iz viših nivoa će se ocenjivati rezultati i kreipreduzetnicima. rati poboljšana Program metodologija je namenjen Forum poslovnih pidera je prva mreža organizacija posvećenih društveno za potrebe nomladima koji su odgovornom poslovanju u Srbiji, a čine je: RDP B92, Erste Bank, Holcim vog programsktokom 2009. uz Srbija a.d., Société Générale banka Srbija a.d., US Steel Serbia, Lafarge og ciklusa koji pomoć sredstava BFC, Coca-Cola Hellenic, DIN Philip Morris International, British American će početi 2011.

Fonda za razvoj Tobacco, Henkel Merima, PricewaterhouseCoopers, Droga Kolinska, VIP godine.

Republike Srbije mobile d.o.o, KPMG International i Državna lutrija Srbije.

Pr o g r a m obezbedili finanBiznis mensijska sredstva za torstava za otpočinjanje sopstvenog biznisa, menadžmenta, pojedinci iskusni i mlade preduzetnike Forum poslovnih a kojima je potrebna podrška ne- poštovani u poslu, spremni da volon- lidera pokrenuo je u partnerstvu sa finansijskog karaktera - pomoć u terski podele svoja znanja i kontakte Smart Kolektivom, uz podršku Minivođenju biznisa od strane iskusnih sa mladim preduzetnicima. Osim bi- starstva omladine i sporta Republike menadžera. Za korisnike programa znis mentora, u mentorskom proce- Srbije. biće raspisan konkurs u februaru su učestvovaće i stručni konsultanti, 2010., a prednost prilikom selekcije takođe volonteri, koji će biti na ra- Goran Sečujski

Sajam Biznis baza 2009 Beogradski sajam i Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva na 8. međunarodnom sajmu preduzetništva Biznis baza 2009 najuspešnijim izlagačima su dodelili priznanja. Diplome su dodeljene u različitim kategorijama – za zajednički nastup, nastup opštih udruženja preduzetnika, nastup gradova, lokalnih samouprava, kao i dve specijalne nagrade.

U okviru ovog sajma održan je i Sajam omladinskog preduzetništva, koji je ove godine okupio 77 učeničkih preduzeća.

Izvor: www.sajam.co.rs 18

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

PREDSTAVLJAMO

MICROSOFT BIZSPARK PROGRAM ZA POČETNIKE

Tehnologija i ideje na jednom mestu Kroz BizSpark program Microsoft želi da pomogne mladim i inovativnim preduzećima koja se bave razvojem softvera da steknu vredno iskustvo i stručnost u korišćenju Microsoftovih tehnologija, bez inicijalnih ulaganja u softver.

B

izSpark predstavlja inovativni program osmišljen s ciljem da okupi početnike u softverskoj industriji i neophodne resurse u jednu zajednicu. Svrha ovog jedinstvenog programa je da se

crosoft-a i povezivanje sa BizSpark mrežnim partnerima širom sveta, koji pružaju različite resurse za početnike u softverskoj industriji; • globalna vidljivost prema ciljnoj javnosti poput potencijalnih

iskustvo i stručnost u korišćenju Microsoft-ovih tehnologija, bez inicijalnih ulaganja u softver. Na ovaj način ova mlada preduzeća mogu da koriste potrebna tehnološka rešenja u trenutku kada im ona zbog finansijskog aspekta nisu dostupna.

Struktura programa i uloge Zahvaljujući ovom U osnovi, BizSpark program je sponzorski program, koji podrazumeva tri nivoa odnosa: programu početnici (1) šampioni (Champs) rade i upravljaju radom mrežnih partnera; (2) mrežni partneri imaju prilike da (Network Partners) sponzorišu i upravljaju učešćem početnika u programu; (3) hosting dođu u kontakt sa partneri (Hosting Partners) pružaju usluge hostinga početnicima za korišćenje softvera lokalnim i globalnim poslovnim inkubauslužno razvijenih od strane početnika.

Ulogu šampiona u BizSpark programu imaju osobe koje predstavljaju vezu između torima, investitoriMicrosoft-a i mrežnih partnera. Zaduženi su za uspostavljanje kontakata sa mrežnim part- ma, organizacijama nerima, za odobrenje njihovog uključenja u program i za upravljanje mrežnim partnerima posvećenim razvoju i tokom njihovog učešća u programu. Mrežni partner je aktivni član lokalnog softverskog preduzetništva ekosistema koji je angažovan oko početnika sa velikim potencijalom. Mrežni partneri mogu drugim pojedincima organizacijama biti i organizacije koje pružaju podršku preduzetnicima i početnicima u biznisu ili čije su i aktivnosti usmerene na promociju i pružanje podrške početnicima koji se bave razvojem iz tzv. softverskog Prosoftvera kroz programe, mentorstvo, umrežavanje, pružanje poslovnih saveta, finansijsku ekosistema. podršku ili slične aktivnosti. Početnik se aktivno bavi razvojem softverskih proizvoda ili gram podržava perusluga koji predstavljaju ili će predstavljati osnovu tekućeg, odnosno budućeg biznisa. spektivne lokalne Hosting partner je izabrani mrežni partner koji pruža usluge hostinga za softverska rešenja softverske ekosisteme i promoviše razvijena od strane početnika. inovativnost.

početnicima u biznisu koji se bave razvojem softvera omogući: • brz i jednostavan pristup Microsoft-ovim razvojnim alatima, tehnološkim platformama i proizvodnim/hosting licencama koje se mogu koristiti za razvoj i komercijalizaciju inovativnih rešenja; • profesionalna podrška Mi-

investitora, klijenata i partnera, zahvaljujući registraciji početnika u bazu podataka početnika, u tzv. BizSparkDB u okviru Microsoft Startup Zone veb sajta.

Kroz BizSpark program Microsoft želi da pomogne mladim i inovativnim preduzećima koja se bave razvojem softvera da steknu vredno

20

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

USLOVI ZA UČEŠĆE U PROGRAMU BIZSPARK

U trenutku pristupanja programu preduzeće-početnik mora biti aktivno uključeno u razvoj softvera koji istovremeno predstavlja suštinu postojećeg ili planiranog biznisa. Reč je o tzv. rešenju softver kao usluga koje će biti isporučeno preko Inter-

PREDSTAVLJAMO

Pristupanje programu Pre nego što se uključi u program, početnik se mora povezati sa nekim od mrežnih partnera. Povezivanje može da se izvrši i tako što će početnik na veb sajtu BizSpark-a izabrati jednog mrežnog partnera, nakon čega sa njim stupa u direktan kontakt. U slučaju da početnik ne može da locira nijednog mrežnog partnera u regionu, potrebno je da se obrati predstavniku Microsoft-a preko veb sajta BizSpark-a za pomoć.

Nakon što je stupio u kontakt sa mrežnim partnerom i dobio odgovarajući kod za pristup, početnik se prijavljuje za učešće u programu preko veb sajta BizSpark-a, gde se vrši registracija preduzeća početnika i njegovog predstavnika. Nakon izvršene registracije, na registrovanu imejl adresu stiže poruka sa jedinstvenim registracionim identifikacionim brojem, na osnovu kojeg se vrši aktivacija naloga i preuzimanje softvera.

neta. Preduzeće mora biti (npr. Windows Server, SQL u privatnom vlasništvu i Server, BizTalk Server, Ofne sme biti starije od 3 fice SharePoint Server). godine. Visina godišnjeg Lista navedenih prihoda takođe je jedan softverskih rešenja koja od opredeljujućih faksu dostupna početnicima tora za učešće u prokvalifikovanim za učešće gramu. Naime, u SAD-u u programu je okvirna, godišnji prihodi ne smeju jer su proizvodi, njihove da prelaze 1 milion USD, verzije i dostupnost, kao u Kini promet može biti i dodatne pogodnosti nešto niži, tj. ne sme podložni promenama. prelaziti 750.000 USD, Nakon što isteknu u Grčkoj, Južnoj Koreji, tri godine od ulaska u Maleziji, Poljskoj, Rusiji, program, odnosno i raŠpaniji i Ukrajini maksinije ukoliko je to odmalna dozvoljena granica luka početnika, ali i u ukupnog godišnjeg prislučaju statusnih promhoda je 500.000 USD, a u ena zbog kojih početnici Egiptu, Pakistanu, Tajlanviše nisu prihvatljivi Početnicima koji učestvuju u du, Turskoj i Vijetnamu ona iznosi BizSpark programu na raspolaganju prema zahtevima programa (npr.

250.000 USD. je sledeća tehnologija: zbog preuzimanja), njihovo učešće Početnici u BizSpark programu • za razvoj, testiranje i u programu BizSpark obustavlja mogu učestvovati se. U ovom slučaju najviše do tri godine, početnici više nemapri čemu se na prvu Na internet sajtu BizSpark programa ne postoji nijedno registro- ju pravo da koriste i drugu godišnjicu vano preduzeće-partner iz Srbije, niti je osoba u kontakt centru tehnologiju dostupnu od ulaska u pro- Microsoft-a u Srbiji, zadužena za kontakt sa Microsoft-ovim par- u okviru BizSpark program ažurira njihovo netrima u Srbiji, znala nešto o ovom programu. Zbog toga, zain- grama, ali će njihovo učešće u programu, teresovanim početnicima u softverskoj industriji Srbije najbliži iskustvo biti bogatije uz potvrdu, između mrežni partneri, neophodni za registraciju i prijavu za učešće i biće u prilici da efiostalog, da nisu pro- u programu, nalaze se u Bosni i Hercegovini (BIT Centar Tuzla) kasnije i efektivnije menili svoj pravni i u Hrvatskoj (SPAN d.o.o. i UMIS-SMEA, Udruga malih i srednjih definišu potrebu za oblik (npr. pretvorili poduzetnika), kojima se mogu obratiti za više informacija o Bi- proizvodnom i hostse u otvoreno akcio- zSpark programu. ing tehnologijom koja narsko društvo čije najviše odgovara njise akcije kotiraju na hovom biznisu. berzi) ili da nisu promenili struk- demonstraciju (npr. Visual Studio Više informacija o programu turu vlasništva. Prilikom izlaska iz Team System Team Suite sa MSDN videti na Internet adresi: http:// programa plaća se naknada od 100 Premium, VSTS Team Foundation www.microsoft.com/bizspark.

USD, dok za ulazak u program nema server) i nikakvih troškova.

• za proizvodnu upotrebu - Goran Sečujski PreduzetnikOnline - Decembar 2009

21

ZA POČETNIKE

NOVEMBARSKI PROBNI ZAVRŠNI RAČUN

Kako da porez ne pojede dobit Raditi probne završne račune tokom godine je preporučljivo; uraditi probni završni račun sa mesecom novembrom, moglo bi se reći da je obavezno. Potrebno je da sa što većom tačnošću procenite poslovni rezultat, dobit ili gubitak, te da u preostalih mesec dana preduzmete potrebne radnje kako bi dobijeni rezultat odgovarao vašim poslovnim interesima.

Autor: Jovan Šukara

P

osmatrano s poreskog aspekta, iskazivanje gubitka u poslovanju može se smatrati povoljnim, jer se ne obračunava Kada završni račun na kraju poslovne godine pokaže da su prihodi vašeg preduzeća/radnje veći od rashoda poslovali ste sa dobitkom, a ako su rashodi veći od prihoda, poslovali ste sa gubitkom. porez na dobit, a socijalni doprinosi se obračunavaju na najnižu osnovicu. S druge strane, osim što iskazani gubitak može biti jasan signal da se niste uspešno pozicionirali na tržištu ili ste izgubili ranije stečenu poziciju, zbog njega vam se pri podnošenju zahteva za kredit vrata banaka najčešće zatvaraju.

Ako, međutim, nemate nameru da se obraćate bankama za kredite i pri tome smatrate da je gubitak nastao zbog trenutno loših uslova na tržištu, povećanih rashoda kao posledice pokretanja posla ili nekih drugih većih izdataka u tekućoj godini, onda treba da imate u vidu jednu povoljnost – da ostvareni gubitak 22

umanjuje oporezivu dobit u narednih 10 godina. To, praktično, znači da kada u nekoj od tih narednih 10 godina ostvarite dobit, porez nećete platiti u visini ranije ostvarenih gubitaka, jer će se ostvarena dobit poništiti sa ranije ostvarenim gubitkom (npr. u tekućoj poslovnoj godini ostvarite gubitak od 100 dinara, a u narednoj dobit od 150 dinara, za tu narednu godinu platićete porez na dobit na iznos od 50 dinara).

Jedna od najčešćih grešaka koju kao preduzetnik možete napraviti jeste da u prvoj godini ili u prvim godinama poslovanja u poslovnim knjigama ne prikažete sve rashode, da biste izbegli iskazivanje gubitka. U tom slučaju, kada u narednim godinama poslovanja ostvarite dobit, na nju vam se obračunava porez koji morate platiti. Takođe, i na neiskazane troškove ćete platiti porez. Koliki? U nekim slučajevima i do 61%!

Iskazivanje ostvarene dobiti, naročito velike dobiti, prvenstveno znači da ćete platiti veći iznos poreza. Ako ste vlasnik preduzeća (privrednog društva, društva sa ograničenom odgovornošću i sl.), na

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

ostvarenu dobit plaćate 10% poreza i još 19% ako se odlučite da sebi isplatite ostvarenu dobit, što se može smatrati podnošljivim. Ostvarena dobit za osnivače preduzeća ne ulazi u prijavu njihovog godišnjeg dohotka kao građana.

Ako ste po Zakonu o privrednim subjektima preduzetnik (radnja, STR, SZR, itd.) situacija je mnogo lošija. I za preduzetničke radnje važi porez na dobit od 10%.

Međutim, dobit je ujedno i osnovica za obavezne socijalne doprinose, za koje je propisana stopa od 36%.

Tu treba zapaziti da se socijalni doprinosi, ukoliko je dobit niža od cca 200.000,00 dinara, obračunavaju Osnovni propisi koji regulišu ovu oblast: Zakon o porezu na dobit preduzeća, Zakon o prezu na dohodak građana, Zakon o računovodstvu i reviziji. na tih cca 200.000,00 dinara bez obzira koliko je dobit niska, jer je to tzv. najniža osnovica na koju se obračunavaju socijalni doprinosi i

ZA POČETNIKE

primenjuje se čak i ako ste iskazali gubitak. Sa druge strane, na deo dobiti koja je veća od petostruke najviše osnovice (cca 2,6 miliona dinara) ne obračunavaju se obavezni socijalni doprinosi. Ali, ako ste os-

tvarili veliku dobit, čeka vas još i 10% godišnjeg poreza na dohodak građana koji plaćaju svi oni čiji su prihodi po svim osnovama veći od cca 1,6 miliona dinara, odnosno po stopi od 15% kada su ti prihodi veći od cca 3,3 miliona dinara. Za razliku od dobiti koju ostvare preduzeća i koja njihovim osnivačima ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana, ostvarena dobit kod preduzetničkih radnji ulazi u tu osnovicu.

Da ponovim, 36% obaveznih socijalnih doprinosa kod preduzetničkih

Zaključivanje fiskalnih kasa 31. decembra, sa jedne, i predaja PDV obračuna najkasnije do 10. januara, sa druge strane, čine da je vaš manevarski prostor oko korigovanja poslovnog rezultata posle tih datuma simboličan.

24

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

radnji koje ostvare dobit veću od cca 200.000,00 dinara predstavlja izuzetno veliko opterećenje i svi koji su u prošlosti potcenili ovu okolnost negde sredinom naredne godine, kada dobiju rešenje o razlici između poreza za prošlu i akontacije za tekuću godinu, na najteži način shvate svoj „lako ćemo“ pristup.

Tada se više ništa ne može učiniti.

Zato, ako ste vlasnik preduzetničke radnje (STR, SZR, agencije, biroa i dr.) – budite posebno oprezni.

ISKAZIVANJU POSLOVNOG REZULTATA TREBA POSVETITI ODGOVARAJUĆU PAŽNJU Tačno je da se rezultat koji je stvaran jedanaest meseci ne može radikalno menjati u poslednjih mesec dana, ali mogu se preduzeti značajni koraci.

ZA POČETNIKE

Zakonski rok za predaju finansijskih izveštaja (završnog računa) je 28. februar, a poreskih prijava 10. mart, za preduzeća, odnosno 15. mart za preduzetnike. To su zakonski rokovi – najisplativije je da ih probno sačinite početkom decembra, da biste u preostalom vremenu u decembru učinili potrebne korake u pravcu korigovanja poslovnog rezultata u željenom smeru.

Narednih mesec dana „izbaci kompjuter“ može moguće je iskoristiti tako dovesti do neprimereno veda se napravi 3% troškova likih poreskih opterećenja. reprezentacije.

Razni To su ujedno i situacije kada troškovi održavanja za koje se u praksi najčešće i poseže vi određujete vreme kada za nedozvoljenim načinima će se obaviti, mogu se uraumanjivanja poreskih obavediti upravo sada, pred kraj za, što je veoma često hod godine i tako uticati na po vrlo tankom ledu. povećanje rashoda, odnosno smanjenje dobiti. Nabavkom SKRŠTENIH RUKU i plaćanjem osnovnih sredČEKATI KRAJ stava, čak i davanjem avansa DECEMBRA NIJE u ovoj godini, stiče se pravo DOBAR IZBOR na poreski kredit, što u poresZaključivanje fiskalnih kasa kom bilansu može umanjiti 31. decembra, sa jedne, obavezu plaćanja poreza na i predaja PDV obračuna dobit i do 70%, što svakako najkasnije do 10. januara, nije sitnica. Svu imovinu koju sa druge strane, praktično koristite u poslovne svrhe vas onemogućavaju da premožete i treba da iskažete duzmete bilo kakve naknadne u poslovnim knjigama i da aktivnosti kojima biste mogli po tom osnovu obračunate korigovati poslovni rezultat. amortizaciju, koja, takođe, Posle tih datuma vaš maneutiče na smanjenje dobiti. varski prostor je simboličan.

Za sve zaposlene koji su bili Treba imati na umu na službenim putovanjima u da se, što zbog božićnih, što jivanje dobiti, a time i poreza na zemlji i inostranstvu treba proveriti dobit na nedozvoljen, nezakonit zbog novogodišnjih praznika, oko da li su podneli obračune dnevnica način, zakonski je sankcionisano ka- Nove godine u administraciji relai drugih troškova takvih putovanja. znama koje se mere stotinama hil- tivno malo radi. Zaključno sa 31.

Ako vam neko od dobavljača nije jada dinara, a u nekim slučajevima decembrom PDV obračune predaju i dostavio fakturu za isporučenu robu to je i krivično delo. Dobro poznavan- mesečni i tromesečni obveznici, što ili izvršene usluge treba kod administracije stvara istu zatražiti kako bi se posebnu zauzetost. U iskazala u troškovima Porez na dobit preduzeća (privrednih društava) = 10% + 19% istom periodu se obavlporeza na prihode od kapitala kada se dobit podiže poslovanja. jaju uobičajeni godišnji Takođe, ukoliko Porez na dohodak građana (radnje, preduzetnici) = 10% + popisi (inventari) što probni obračun pokaže 36% socijalnih doprinosa + do 15% godišnjeg poreza remeti uobičajeni ritam da ćete ostvariti manji rada, kako kod vaših zagubitak, a to ne želite, poslenih radnika, tako i u poslednjem mesecu još uvek je propisa vama i vašem računovođi kod vaših poslovnih partnera. možete izvršiti neki posao, prodati omogućava da na zakonit način isZbog svega navedenog jasno robu ili gotove proizvode, pružiti koriste sve predviđene olakšice i je da su druga polovina novembra i uslugu i slično i iskazati pozitivan pogodnosti. To ne sme biti, kako prva polovina decembra optimalno rezultat. se kaže, „traženje rupe u zakonu“, vreme za preduzimanje aktivnosti niti pribavljanje „fiktivne“ doku- oko sagledavanja godišnjeg poNEDOZVOLJENO mentacije, već planski, analitički, slovnog rezultata, a ne kraj decemUMANJIVANJE PORESKIH sistematski pristup podešavanju bra ili početak januara. Da i ne spoOBAVEZA ZAKONOM JE poslovnih aktivnosti sa ciljem is- minjem ostavljanje tog tako važnog OŠTRO SANKCIONISANO kazivanja, za vaše preduzeće ili posla za kraj februara i početak Nije na odmet istaći da su gore spo- preduzetničku radnju, povoljnog marta, kada nastupa zakonski rok minjani postupci u skladu sa propi- poslovnog rezultata. za predaju izveštaja državnim instisima i da se ovde sve vreme govori Nepoznavanjem propisa i tucijama. samo o takvim postupcima. Uman- prepuštanjem da poslovni rezultat PreduzetnikOnline - Decembar 2009

25

ZA POČETNIKE

NAJČEŠĆI STRAHOVI NOVIH I BUDUĆIH PREDUZETNIKA

Suočite se sa strahovima

Strahovi koji se javljaju kod novih i budućih preduzetnika su razumljivi i opravdani. Doklegod strahovi pomažu osobi da nađe nova rešenja i da se izbori sa situacijom, mogu se smatrati korisnima.Onog trenutka kada prestanu da motivišu i počnu da otežavaju preduzetniku, važno je nešto preduzeti.

Autor: Sanja Perković-Goga Kontakt: perkovic_goga@yahoo.com

M

nogo je razloga zbog kojih neki ljudi odluče da ne postanu preduzetnici. Mnogo je preduzetnika koji se bore sa svojim sumnjama vezanim za poslovanje.

Određeni strahovi su ono što je zajedničko za one koji su započeli svoj posao i za one koji nisu. Isti strahovi i iste sumnje muče i one koji su se odlučili za sopstveni biznis i one koji o takvoj odluci tek razmišljaju.

Najvažnije i ujedno najteže pitanje koje muči preduzetnike početnike je: „Da li će moj biznis uspeti?“, odnosno: „Šta će biti ako moj biznis propadne?“ Mnogi privredni subjekti se gase i nijedan preduzetnik nema garanciju da njegovo preduzeće ili radnja neće biti jedno od tih. Međutim, iako ne možemo pouzdano znati šta će se dogoditi u budućnosti, postoje neki predznaci koji mogu sa većom ili manjom pouzdanošću da procene budući uspeh na tržištu. Za ublažavanje ovog straha neophodne su konsultacije sa stručnjacima i izrada biznis plana. Što više informacija imamo o tržištu i o planiranim strategijama, to nam je lakše

da se nosimo sa realnošću koja postaje sve manje neizvesna.

KOJI SU NAJČEŠĆI PREDUZETNIČKI STRAHOVI?

Kod preduzetnika kojima su bila potrebna značajna finansijska sredstva za pokretanje sopstvenog posla postoji strah da se uložena sredstva neće vratiti. Ovu situaciju značajno pogoršava slučaj kada je novac pozajmljen. Osim sa mogućnošću gubitka sredstava, osoba treba da se suoči i sa vraćanjem duga. Pažljivo finansijsko planiranje i strategija

se procenjuje konkurencija, da se osoba poredi sa njom i, u skladu sa tim, da procenjuje svoje sposobnosti na tržištu. Da bi se osoba upustila u preduzetništvo, važno je da pronađe i izdvoji ključne prednosti koje ima nad konkurencijom, odnosno nešto po čemu će se isticati i biti prepoznatljiva. Svest o svojoj kompetenciji osoba može da razvije tako što će pohađati različite vrste edukacije, kurseve i treninge koji su vezani za delatnost koju obavlja i za lično usavršavanje.

Pored samostalne inicijative, privatni posao često podrazumeva i saradnju sa drugim ljudima, zapošljavanje novih ljudi i formiranje poslovnog kolektiva. Mnogi preduzetnici nisu sigurni u sebe kada su u pitanju odnosi među ljudima. Često se pitaju da li će odnosi funkcionisati kako treba, na koje načine da motivišu svoje zaposlene, da li da se postave autoritativno ili fleksibilno, itd. Česte su i dileme oko toga da li zaposliti iskusne radnike ili početnike, da li izabrati ljude koji su poznati preduzetniku ili one koji se jave preko oglasa i slično. Rešenje za ovaj

Svaki preduzetnik ima svoje brige i strahove.

26

može značajno da umanji ovaj strah.

Takođe, prethodno istraživanje tržišta i izrada biznis plana će značajno doprineti osećanju sigurnosti i poverenja prilikom investiranja.

Pitanje koje često muči one koji razmišljaju o sopstvenom poslu jeste da li će biti dovoljno kompetentni (kada je reč o uslugama) i konkurentni. Uobičajeno ja da

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

ZA POČETNIKE

problem leži u razvijanju liderskih i komunikativnih veština samog preduzetnika, te će on moći da proceni kada je neophodno biti fleksibilan, a kada je neophodno biti dosledan.

Takođe, moći će da prepozna koji tip ljudi njemu ili njoj najviše odgovara za poslovnu saradnju.

Pored univerzalnih sumnji i strahova vezanih za pokretanje sopstvenog posla koji su zajednički za sve koji otvaraju sopstvene radnje i preduzeća, postoje i određeni strahovi koji su specifični samo za žene ili za muškarce. Tako se žene preduzetnice u većoj meri plaše kako će se posao odraziti na sadašnju ili buduću porodicu, da li će uspeti da usklade karijeru sa privatnim željama, šta će se dogoditi sa njihovim poslom tokom trudnoće i porodiljskog odsustva. Nasuprot tome,

muškarce češće zabrinjava da li će posao doneti dovoljno prihoda za porodicu, šta će se dogoditi ukoliko se preduzeće ili radnja ugasi, kako da osiguraju dovoljan promet i kako da svedu rizike na što manju meru.

NE DOZVOLITE STRAHU DA VAS BLOKIRA

Kao što je poznato, pokretanje sopstvenog posla jeste rizično i mogući su razni ishodi. Samim tim, strahovi koji se javljaju kod novih i budućih preduzetnika su razumljivi i opravdani. Doklegod strahovi pomažu osobi da nađe nova rešenja i da se izbori sa situacijom, mogu se smatrati korisnima. Onog trenutka kada prestanu da motivišu i počnu da otežavaju preduzetniku, važno je nešto preduzeti. Ukoliko nas npr. strah od naše nekompetentnosti na

tržištu navodi da se usavršavamo, da se menjamo, da istražujemo tržište i naše sposobnosti, onda to naše osećanje ispunjava svoju funkciju da nas zaštiti od potencijalnih opasnosti. Međutim, ukoliko je osećanje straha toliko intenzivno da nas blokira i da uporno procenjujemo druge kao više, a nas kao manje kompetentne, onda to osećanje ne ispunjava svoju funkciju i možemo doći u stanje pasivnosti i postepeno odustajati od uspeha.

Svaki preduzetnik ima svoje brige i strahove. Važno je da prepoznate svoje, da zauzmete stav prema svojim brigama i, svakako, ako prepoznate da vam neki od vaših strahova otežava poslovanje, posavetujte se sa nekim ko će znati kako da vam pomogne u prevazilaženju blokirajućeg straha.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

27

ZA POČETNIKE

„BUDI SVOJ ČOVEK“ PUT DO POSLOVNIH IDEJA

Zdrava poslovna logika Točak, topla voda, sijalica, Google... – već su izmišljeni. Da li je danas moguće pronaći nešto dovoljno novo i dovoljno okrepljujuće, a da se time promeni civilizacija i pri tom dobro zaradi?

Autor: Radmila Zlatanović

N

ajveći problem za one koji razmišljaju o sopstvenom biznisu jeste ideja. Kako da dođem do originalne ideje? Ili – Da li je moja ideja dovoljno originalna?

Nikada se ranije nije više insistiralo na originalnosti nego danas, u vreme hiperkonkurencije, zbog čega je opravdano postaviti pitanje – Da li je originalna ideja uslov za uspešan biznis?

Nedavno sam pročitala članak u kojem je pisalo da u svetu postoji 1.200 vrsta bodljikave žice. Možda ih ovoga trenutka ima i više. Fascinantno! Da li vam se, kada neko kaže bodljikava žica, stvara slika jedne vrste ili hiljadu različitih vrsta bodljikavih žica? Da, najčešće imamo sliku samo jedne vrste. Sada zamislite situaciju, kada je postojalo i 1.199 vrsta, neko se setio šta je još moguće unaprediti i izmislio 1.200tu vrstu.

Bitno je imati u vidu da originalnost ne znači po svaku cenu nešto epohalno novo. Upravo je tu razlika između inovativnosti i inventivnosti.

Preduzetnici su inventivni i najveći broj preduzetničkih ideja tiče se poboljšanja ili unapređenja načina rešavanja nekog problema. Da, neka vas ovo ne zbuni. Vaši proizvodi/usluge rešavaju neki problem i upravo je to razlog zašto će ih neko kupiti.

Bez velike debate o tome da li je za uspeh u biznisu odlučujuća 28

samo originalna ideja ili samo dobra tržišna strategija u realizaciji ideje, možemo da zaključimo da ćete biti vrlo blizu rezultatima koje je imao izum točka ako u isto vreme i na ispravan način primenite oba ova elementa. Uvek se setite rečenice koja kaže: „Dobra ideja, a loš preduzetnik je ništa, a loša ideja i dobar preduzetnik je nešto.“ Zato, s vremena na vreme pročitajte ponovo tekst o motivatorima iz prošlog broja i ne zaboravite razlog zašto pokrećete sopstveni biznis.

FRUSTRACIJA KAO POKRETAČ!

„Zdrav razum pomaže tamo gde nedostaje znanje da budete tehnološki genije i stvorite nešto epohalno novo“ – poruka je preduzeća za razvoj poslovnih projekata Komon Sens d.o.o. Zdravorazumski put do inovacije u ovom preduzeću bio je baziran na uklapanju modernog poslovnog koncepta i međunarodnog iskustva, sa odličnim poznavanjem lokalnog tržišta i načina poslovanja. Pored poslovnog savetovanja, Komon Sensovci potvrđuju svoj poslovni model i tržišni princip poslovanja uspešnim postavljanjem i razvojem tri preduzeća.

Prva uspešno realizovana poslovna ideja, danas preduzeće Hauzmajstor d.o.o., postala je brend za samo godinu dana po-

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

slovanja. Ovo preduzeće, nastalo na misiji „male kućne popravke“, u samom osnivanju postavljeno je kao prva privatna komunalna služba u Srbiji. Već nam je u samom startu jasno da su usluge kućnih popravki postojale i pre osnivanja preduzeća Hauzmajstor. U čemu je bila inventivnost ove ideje? Nakon još jedne frustracije sa majstorom tokom popravke bojlera, današnji vlasnik preduzeća Hauzmajstor odlučio je da osnuje preduzeće koja će se organizovano baviti popravkama. Majstor dolazi na poziv, cena je unapred poznata, račun je garancija za kvalitetno izvršen posao, majstor ne uzima bakšiš i majstor ne ostavlja haos za sobom. Budući poslovni model postavljen je na pet ključnih principa i u njima se ogleda inventivnost ove ideje.

Nakon godinu dana poslovanja, zdravom poslovnom logikom i na njoj koncipiranom modelu organizacije, izbora kadrova i praćenja potreba tržišta, preduzeće Hauzmajstor izgradilo je tržišno prepoznatljiv brend koji je privukao stranog investitora Rustler Group i kojem je prodat većinski paket akcija.

Hauzmajstor, danas član Rustler Group, značajno proširuje delokrug poslovanja. Novom organizacijom, posle samo pet godina poslovanja, preduzeće Hauzmajstor svojim klijentima nudi: call

ZA POČETNIKE

centar podršku, facility management (tehničko održavanje), property management (kompletna briga

Kao osnivač preduzeća Hauzmajstor, Komon Sens je od poslovnog uspeha svoje prve poslovne

a ne znaju kako ili se plaše da nisu predodređeni za biznismene, razvili smo set komplementarnih usluga i

o objektu od plaćanja računa do tehničkog investicionog održavanja), inženjering, usluge čišćenja, kao i zanatske usluge.

Osnivanjem preduzeća Hauzmajstor konsultanti iz preduzeća Komon Sens prošli su kroz novu seriju frustracija. Kako osnovati preduzeće u Srbiji? Kako biti siguran da vas nakon višesatnog čekanja u redu, šalterski radnik neće odbiti uz obrazloženje da vam nedostaje jedan papir? Ko je taj ko vam može dati sve informacije – sistem PDV-a ili ne, ugovori, biznis plan, itd.?

ideje imao dvostuku korist: uspešno preduzeće i iskustvo na tržištu.

Ovo iskustvo formiralo je jednu dobru bazu znanja i prakse koja je uobličena u novu poslovnu ideju – preduzeće Budi Svoj Čovek d.o.o.

Navedena poslovna ideja predstavlja prvu privatnu inicijativu na našem tržištu koja se bavi pružanjem potpune podrške razvoju preduzetništva u Srbiji, sa savremenim pristupom započinjanju poslovanja. Misija ovog preduzeća je „siguran i jednostavan put u preduzetnišvo“. Za sve one koji žele da krenu u biznis,

proizvoda, koji korisnika vodi kroz sve faze u razvoju i vođenju poslovanja.

NOVINSKI ČLANAK PRESUDIO!

Kao dokaz da nismo konsultanti koje pokreću frustracije iz kojih nastaju uspešni biznisi, može da posluži treće preduzeće Asistel d.o.o., koje je nastalo nakon što smo pročitali jedan interesantan članak u kome je pisalo da je Srbija među 10 najstarijih zemalja u svetu. Nametnulo se pitanje ko brine o svim tim ljudima

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

29

ZA POČETNIKE

danas kada svaka radno sposobna osoba koja bi trebalo da se brine o svom starijem roditelju ili rođaku, najveći deo dana provodi na poslu?

Odgovor smo našli u primeru španske kompanije SABIA, koja je vodeći evropski proizvođač opreme za uslugu dvadesetčetvoročasovnog monitoringa osoba koje žive same.

Asistel je posvećen unapređenju fizičkog, emocionalnog i duhovnog dobrostanja starijih osoba koje najveći deo svog vremena provode same. Misija preduzeća je pomoć sugrađanima da stare samostalno i sa dostojanstvom uz Asistel teleasistenciju koja im je potrebna da bi živeli upravo tamo gde im je najprijatnije, u svojim domovima.

Sistem za teleasistenciju koji može da se nosi oko vrata ili oko ruke, na kaišu ili u džepu omogućava starijim osobama da žive u svom domu bezbrižno sa svešću da je pomoć na dohvat ruke 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Dobrobit i nezavis-

ove priče, uprkos prezasićenosti tržišta i raznovrsnim proizvodima i uslugama, dovoljno je i da se nešto što postoji samo dodatno unapredi i mudrije plasira na tržište. To je, zapravo, zdrav razum, umeće da se u aktuelnim tržišnim prilikama prepoznaju velike šanse za prave biznis inovacije.

Gde onda tražiti ideje? Vi ste inspiracija! Neki od izvora novih ideja mogu biti: svaki razgovor sa prijateljima, porodicom, kolegama; čitanje publikacija; priče uspešnih biznismena u inostranstvu... Da biste došli do ideje, prvo morate da počnete da tragate za njom. I kao što postoji ona čuvena poruka koja kaže: „On je lepak za sreću“, postanite i vi „lepak“ za ideje.

„Zdrav razum pomaže tamo gde nedostaje znanje da budete tehnološki genije i stvorite nešto epohalno novo“

30

nost ovih ljudi od vitalnog je značaja i podjednako je važna kao i mir koji donosi onima koji o njima brinu.

I, da se vratimo na početak

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

PROIZVODNJA SAPUNA U NARODNOJ RADINOSTI

Kreativan biznis Proizvodnja sapuna može biti interesantna ideja za započinjanje biznisa, pa čak i kao hobi, koji kasnije može da preraste u pravi biznis. Osim dostupnosti sirovina neophodnih za proizvodnju čvrstih sapuna, tehnologija je relativno jednostavna, a ulaganja nisu velika. >>>>

Autor: Goran Sečujski Kontakt: kontakt@preduzetnik.com

POSLOVNE IDEJE

K

ada su mi pre dva meseca na početak, pre dve godine, bio je veo- procesa – hladni i topli proces, iz jednoj pijačnoj tezgi na Ri- ma skroman u svakom smislu,“ priča kojih su nastale njihove brojne varibljoj pijaci u Novom Sadu Topličević. „Koristili smo kuhinjske jacije. pažnju privukli ručno izrađeni sa- posude, običan šipkasti mikser za Hladni proces proizvodnje sapuni u atraktivnoj ambalaži, nisam majonez, ulja smo kupovali u mega- puna (osnovna tehnologija) podrani pomišljao da se zainteresujem marketima, a masnu sodu (natrijum zumeva kombinaciju prirodnih ulja za tehnologiju njihove proizvodnje hidroksid, prim. autora) u farbara- (kokosovog, palminog, maslinovog, u narodnoj radinosti. Ali kada sam ma.“ Pošto recepturu na srpskom suncokretovog i/ili drugih ulja), za prošli broj onlajn časopisa Pre- jeziku za proizvodnju čvrstih sapuna natrijum hidroksida (kaustične sode) duzetnikOnline napisao tekst pod nisu pronašli, pomoć su potražili na i vode. Rastvor natrijum hidroksida nazivom Znakovi pored puta i kada Internetu, koji se i u ovom slučaju i vode dodaje se prirodnim uljima, sam video koliko se nakon čega se smesa godišnje u Srbiji troši meša sve dok se ne na uvoz različitih sa- Količinski posmatrano, izvoz sapuna u 2008. godini bio je skoro postigne konzistentpuna, odlučio sam 15 puta manji od uvoza i iznosio je 641t, a vrednost izvoza iznosi- nost poput smese za da sprovedem jedno la je 1,5 miliona EUR, što je 10,5 puta manje od vrednosti uvoza palačinke ili za pudmalo istraživanje. svih vrsta sapuna. ing. Dobijena smesa Cilj istraživanja bio (sapun) izliva se u je da ispitam kako je proizveden pokazao kao odličan izvor podataka kalupe iz kojih se vadi tek pošto je u sapun koji sam te subote, pre dva i informacija. „Sapundžije širom potpunosti očvrsnula. Ukoliko su pre meseca, kupio na Ribljoj pijaci i da sveta pokazali su veliku spremnost proizvodnje pripremljeni svi neoli proizvodnja sapuna stvarno može da pomognu svakome ko želi da se phodni sastojci, proces proizvodnje da bude dobra ideja za započinjanje oproba u proizvodnji sapuna, tako sapuna traje od jedan do dva sata, privatnog biznisa. što su svoje recepte objavili na In- ali zato proces saponifikacije, nakon ternetu. Vrlo brzo smo savladali što se očvrsnuli sapun izvadi iz kaJEDNOSTAVNA osnovnu tehnologiju proizvodnje lupa, traje 2–4 nedelje.

TEHNOLOGIJA, DOSTUPNE čvrstih sapuna, a za neke sastojke i Topli proces proizvodnje saSIROVINE kombinacije ulja i biljaka savet smo puna identičan je hladnom sve do Pored uvoznih sapuna, na koje je potražili od tehnologa i travara. postupka mešanja kada smesa postSrbija u 2008. godini, za toaletne Pored recepata, na internetu smo aje konzistentna. Tada se smesa i ostale potrebe, potrošila ukupno pronašli i kalkulatore pomoću kojih kuva nekoliko sati, nakon čega se 16 miliona EUR (ukupna količina izračunavamo koliko kojeg sastojka sipa u kalupe. Pošto se smesa ohladi uvoza svih vrsta sapuna u 2008. go- da stavimo u smesu za sapun. Dakle, i očvrsne, sapun je spreman za dini iznosila je 9,5 hiljada tona), na sve nam je bilo relativno dostupno, upotrebu. tržištu Srbije postoje industrijski sa- a novčana ulaganja su bila tolika Sapuni za čiju se proizvodnju puni domaćih proizvođača i sapuni da ih svako može podneti“, kaže koriste prirodni sastojci i koji ne ručne izrade. Za proizvodnju ovih Topličević. sadrže nikakve hemijske dodatke poslednjih, njihovi proizvođači, „Zbog jednostavnosti odlučili pogodni su za ljudsku kožu, ali i za težeći da se razlikuju i posebno smo se za hladni proces proizvod- prirodnu sredinu. Ovi sapuni su 100% istaknu, koriste različite sirovine nje sapuna. Rezultat ovog procesa biorazgradljivi, za razliku od mnogih dostupne u manjoj ili većoj meri u je kvalitetan, kremast sapun bogat industrijskih sapuna, deterdženata, svom okruženju. glicerinom. Nakon što smo u velikoj gelova i slično, koji sadrže sastojke Vlastimir Topličević, iz poljo- meri eksperimentisali, odlučili smo čija biorazgradljivost traje i više od privrednog gazdinstva Sanje Kun iz se za četiri ulja koja su u osnovi svih 200 godina. Takođe, ovi sapuni ne Novog Sada, a koje se već dve go- naših sapuna: palmino, maslinovo, sadrže sastojke životinjskog porekla. dine bavi proizvodnjom čvrstih sapu- suncokretovo i ricinusovo ulje. Kako kaže moj sagovornik Vlastimir na (i drugih proizvoda) pod nazivom Svako od ovih ulja ima određenih Topličević: „Ručno izrađeni sapuni, Chisto, za časopis PreduzetnikOn- prednosti koje želimo maksimalno sa kraćom listom sastojaka, odlični line kaže da su se u proizvodnji sa- da iskoristimo i prenesemo ih na su za osetljivu kožu, naročito ako je puna rukovodili motivom da proiz- krajnji proizvod. To nam omogućava koža sklona alergijama, ekcemima vedu jednostavan sapun sačinjen od hladni postupak saponifikacije“, ili psorijazi. Da bi se postiglo bogatprirodnih sastojaka, tj. od biljaka objašnjava Topličević. stvo mirisa i boja u sapune dodajemo koje se u Vojvodini i Srbiji koriste u Inače, u proizvodnji čvrstih različita etarska ulja, začine, med i ishrani ili u proizvodnji čajeva. „Naš sapuna razlikuju se dva osnovna druge sastojke.“ 32

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

POSLOVNE IDEJE

Da se za proizvodnju čvrstih sapuna u narodnoj radinosti mogu koristiti stvarno različite sirovine koje su nam pri ruci, govori i priča Željka Zeljkovića iz Kikinde, koji se bavi proizvodnjom sapuna od svežeg, nekuvanog kozjeg mleka. Da bi se rešio alergija i kožnih oboljenja, ali i da bi otklonio problem plasmana kozjeg mleka, Zeljković je došao na ideju da se oproba u pravljenju sapuna od sirovine kojom raspolaže. „Sapune sam u kućnoj režiji najpre pravio za sebe i davao ih prijateljima. Uvidevši da na tržištu nema ovakvih sapuna, rešio sam da otvorim sapundžijsku radnju“, rekao je Zeljković za dnevne novine Glas javnosti. Pored kozjeg mleka i natrijum hidroksida kao glavnih sirovina, Zeljković koristi mešavinu jestivih ulja – maslinovog, palminog, kukuruznog, bademovog,

sojinog ili suncokretovog. Da bi se sačuvali kvalitetni sastojci kozjeg mleka, hranljive materije i vitamini, Zeljković primenjuje hladni proces proizvodnje čvrstih sapuna.

KREATIVNOŠĆU DO BIZNISA

Jedna uspešna priča o biznisu sa sapunima iz narodne radinosti dolazi nam iz Loznice, odakle potiče bračni par Andrić, Mirjana i Aleksandar, koji su sa probnom proizvodnjom sapuna krenuli 2007. godine.

Zahvaljujući preporukama prijatelja, Turistička organizacija Loznice pozvala je Andriće da sa svojim prirodnim biljnim sapunima Dodir prirode učestvuju u manifestaciji Zlatne ruke u Vrnjačkoj banji, a potom ih je ista organizacija kandidovala za Turistički cvet, nagradu Turističke organizacije Srbije u kategoriji suvenira male vrednosti,

koju su i osvojili 2008. godine. Da bi njihovi sapuni bili prepoznatljivi na tržištu i nosili pečat oblasti iz koje potiču, bračni par Andrić je u saradnji sa etnologom osmislio originalnu ambalažu za svoje sapune, pakujući ih u ručno tkanu travu – tkanicu, koja je nalik pojasu iz narodnih nošnji i u lanene vrećice sa vezom. Svako pakovanje ima i knjižicu sa opisom delovanja sastojaka sapuna, narodnih običaja i verovanja za biljku od koje je sapun napravljen. Sve ovo prevedeno je na tri svetska jezika – engleski, francuski i nemački, a prodaja sapuna u luksuznom pakovanju obavlja se, između ostalog, i preko Interneta.

O tome kako su se ljudi iz poljoprivrednog gazdinstva Sanje Kun „snašli“ u plasmanu sapuna Chisto Vlastimir Topličević priča za PreduzetnikOnline sledeće: „Pre nego

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

33

POSLOVNE IDEJE

što smo započeli proizkoji možemo opaziti vodnju sapuna, bavili gotovo svim čulima i smo se pijačnom trgovkoji je jednostavno inom. Ovom delatnošću vidljiv i konkretan resmo se i dalje bavili zultat našeg rada. paralelno sa proizProizvodnja vodnjom sapuna, ali sapuna može biti inonog trenutka kada je teresantna ideja za tražnja za našim sazapočinjanje biznisa, punima počela da raste pa čak i kao hobi, koji i kada je bilo potrebno kasnije može da preuložiti više sredstava raste u pravi biznis. i vremena u njihovu Osim dostupnosti siroviproizvodnju, odlučili na neophodnih za proizsmo da se prestanemo vodnju čvrstih sapuna, baviti trgovinom. relativno jednostavne Odlučili smo, zapratehnologije i malih vo, da se u potpunosti ulaganja, kreativnost posvetimo proizvodnji u osmišljavanju kombisapuna, jer smo želeli nacije sirovina, mirisa da u skladu sa našim i boja, oblika i izgleda mogućnostima sve sapuna igra veoma bude urađeno maksivažnu ulogu u ovoj malno profesionalno.“ Iako se proiz- svakog kome su potrebne informaci- proizvodnji. Međutim, za uspeh ove vodnja sapuna Chisto i dalje odvija je o ovoj proizvodnji. Konkurencije poslovne ideje, pored inovativnosti u domaćinskim, kućnim uslovima, se ne plašimo, svako može pronaći i kreativnosti u samom postupku promene su vidljive u količinama svoje mesto u ovom biznisu.“ proizvodnje, neophodno je biti sirovina koje se nabavljaju, etikinovativan i kreativan i u osvajaetama i ambalaži, promotivnim ak- OD HOBIJA DO BIZNISA nju tržišta, jer potrošači predstavtivnostima i nastupu na Internetu, Najveći broj ljudi sa kojima sam imao ljaju „glavni žiri“ u izboru između što navodi na zaključak da je sa- priliku da razgovaram u poslednjih različitih ponuda. pun Chisto pronašao svoje tržište. nekoliko godina, a koji su razmišljali Preduzetništvo, zapravo, i „U početku smo sami izrađivali i o sopstvenom biznisu, poželeli su ne možemo posmatrati odvojeno štampali etikete i postere, a sada najviše da se bave proizvodnom od kreativnosti. Anita Rodik (Anita smo za to angažovali štampariju. In- delatnošću. Pitanje koje bi potom Roddick), osnivač The Body Shop, ternet sajt smo takođe uradili u sop- sebi postavili bilo je: „Šta proizvodi- jednog od najpoznatijih imena u stvenoj režiji, a izradu novog sajta, ti, a da to ne zahteva velika ulagan- svetskoj kozmetičkoj industriji, nakoja je trenutno u pisala je jednom na toku, poverili smo svom ličnom sajtu: Primamljiv izgled, a naročito sastav čvrstih sapuna iz narodne preduzeću koje se „O preduzetništvu radinosti, mogli bi naše čulo ukusa dovesti u iskušenje, jer po ovim poslom profeniko ne govori kao o izgledu često podsećaju na pojedine slatkiše (naročito na velike sionalno bavi. Danas borbi za opstanak, žele ili gumene bombone), a gotovo sve sastojke ovih sapuna konaše sapune i ostale što preduzetništvo ristimo u pripremi različitih jela. Ako ih već niste probali, kao što proizvode možete zapravo jeste i ono sam ja to svojevremeno učinio, nemojte ni pokušavati, jer vam pronaći u pojedinim neguje kreativno se ukus sigurno neće dopasti. prodavnicama u Norazmišljanje. Upravvom Sadu, Sremskim ljanje mojom prvom Karlovcima, Kikindi, Inđiji, Šapcu, ja u objekte, proizvodnu i pomoćnu prodavnicom naučilo me je da biznis Žagubici, Čačku i Beogradu,“ kaže opremu i ostalo što može zahtevati nije nauka o finansijama, već nauTopličević. „Rado sarađujemo sa jedan proces proizvodnje?“ Najčešći ka o trgovini: kupovina i prodaja. kolegama sapundžijama, sa kojima argument za zagovornike bavljenja Suština je u stvaranju proizvoda ili delimo informacije i iskustva, ob- proizvodnom delatnošću je činjenica usluga toliko dobrih da će ljudi da jedinjujemo nabavke sirovina, radi da je, za razliku od pružanja usluga, ih kupe.“ povoljnijih cena i rado podržavamo rezultat proizvodnje fizički proizvod 34

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

POSLOVNE IDEJE

Recept za 5-6 komada sapuna (hladni postupak) Ovaj recept preuzet je sa Interneta i treba ga koristiti u orijentacione svrhe. Ukoliko se ne bavite proizvodnjom sapuna, potražite savet stručnjaka ili se konsultujte sa stručnom literaturom.

Napomena: Smesu natrijum hidroksida i vode uvek dodajete uljima, nikako obrnuto.

Za ovaj recept potrebno je da nabavite sledeće sastojke: • 150 ml kokosovog ulja – cena oko 1.600,00 din/l; • 150 ml ulje konoplje (kudelje) – cena od 600,00–1.000,00 din/l; • 180 ml maslinovog ulja – 250,00–350,00 din/l (preporučuje se ulje od komina); • 70 ml natrijum hidroksida (masna soda ili kaustična soda) – 150,00 din/kg; • 180 ml vode (destilovana ili slabomineralna za piće) – 30,00 din/l; • 210 ml arome/etarskog ulja – 200,00 din/10ml.

Takođe, neophodna vam je i sledeća oprema: • jedan par gumenih rukavica (do lakata), • zaštitne naočare, • plastična posuda zapremine 9l, • 2 dugačke plastične kašike, • termometar, • vaga, • plastična folija, • veliki lonac od nerđajućeg čelika i • plastična kutija (koja će poslužiti kao kalup).

Prvo, plastičnu kutiju s unutrašnje strane obložite plastičnom folijom. Na ovaj način ste dobili kalup za sapun, koji ćete kasnije seći u željene oblike gotovog sapuna. Stavite zaštitne naočare, zavrnite rukave i navucite rukavice. Dodajte polako natrijum hidroksid u vodu. Temperatura ove smese će da raste, zato morate biti veoma pažljivi. Mešajte pažljivo i vodite računa da ne udišete isparenja. Smesu ostavite da se ohladi do temperature od 450 C. Ukoliko se nalazite u prostoriji koja se ne može lako provetravati, premestite smesu u jednu takvu prostoriju.

Ulja sipajte u lonac i uključite šporet na slabiju vatru. Termometrom proveravajte temperaturu ulja, kako ne bi prešla 500 C. Zagrevajte ulja dok ne postanu tečnija, sklonite sve sa šporeta i ostavite posudu dok se sadržaj ne ohladi do temperature od 450 C. Ova temperatura je veoma važna.

Sada polako sipajte otopinu natrijum hidroksida i vode u ulje i jako mešajte sve dok smesa ne postane kremasta poput pudinga, odnosno dok se na površini smese ne počnu stvarati tragovi (pokušajte da napišete svoje ime na površini smese). Da biste ubrzali mešanje i smesa postala odgovarajuća, možete da koristite ručni blender npr. za majonez. Ukoliko ručno mešate, biće vam potrebno oko sat vremena dok smesa ne postane kao puding (ili kao smesa za palačinke).

Upravo sada u smesu možete dodavati različite arome, nastavite sa mešanjem sve dok ne stavite sve arome ili etarska ulja koja ste planirali da stavite. Do sada bi sapun već trebao da bude gušći. Sipajte ga u pripremljen kalup, pomerajući posudu napred-nazad kako bi se sapun ravnomerno rasporedio po kalupu. Ukoliko je površina sapuna u kalupu neravnomerna, popravite je sa plastičnom varjačom. Podignite kalup i nežno ga protresite udarajući ga o sto (ili neku drugu radnu površinu) da bi iz sapuna izašao vazduh u obliku balončića. Ostavite sapun u toploj prostoriji kako bi se proces saponifikacije nastavio.

Nakon 24 sata sapun bi trebalo da očvrsne i da se ohladi do stanja da možete da ga izvadite iz kalupa i da ga sečete. Secite ga u veličinama i oblicima koji vam se najviše dopadaju.

Da biste mogli da koristite sapun, tehnički je najsigurnije da ga ostavite otprilike 4 nedelje, kako bi se proces saponifikacije u potpunosti završio.

Upravo ste proizveli vaš prvi sapun.

Izvor: www.organicsoap.net

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

35

INTERVJU

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA DOBA MARIBOR

Pretvorite izazove u mogućnosti

Onlajn studiranje na Visokoj poslovnoj školi Doba Maribor predstavlja alternativu pre svega za ambiciozne i uspešne, koji bi želeli međunarodno priznatu diplomu (EU diplomu).

Oni koji su se odlučili za ovu školu stiču obrazovanje, a da pri tome ne zanemaruju svoju porodicu, prijatelje, karijeru i hobije.

Razgovor vodio: Goran Sečujski Kontakt: kontakt@preduzetnik.com

A

ko ste zapostavili svoje znanje i odustali od želje da nastavite školovanje, pravdajući se argumentom da ste vlasnik biznisa ili ste kao zaposleni previše opterećeni poslom i da zbog toga nemate vremena da se posvetite nečemu drugom osim biznisu i, eventualno, porodici, došlo je vreme da svoj stav preispitate iz temelja. U vremenu sadašnjem (u kojem se sve menja, samo su promene konstantne), a pogotovo u vremenu budućem, znanje postaje najvažniji preduzetnički resurs sa neograničenim potencijalom rasta, odnosno resurs „koji uvek i neizostavno donosi promenu i remeti svako posmatrano ’stanje stvari’“. Znanje tako postaje najdragocenija imovina preduzetnika, i, kako je to rekao japanski teoretičar Ikujiro Nonaka, predstavlja jedini pravi izvor trajne konkurentske prednosti.

Da li i dalje želite da pronalazite izgovore da ne obnovite i usavršite svoje znanje? A da li želite da budete uspešni i među najboljima u vašoj delatnosti?

Biti uspešan i među najboljima u određenoj delatnosti zahteva per¬manentno usavršavanje znanja, a jedan od najboljih načina za to je nastavak školovanja upisom poslovne škole ili fakulteta koji vama ili vašim zaposlenima može najviše pomoći u ostvarenju ličnih i poslovih ciljeva.

>>>> PreduzetnikOnline - Decembar 2009

37

INTERVJU

ZNANJA UPOTREBLJIVA U PRAKSI

dentima pomažu naši mentori koji su stručnjaci u određenim oblastima i Ako imate želju i volju za nasimaju iskustva iz prakse. Njihovi zatavak školovanja, ali ste zbog sopdaci su pružanje saveta i podrške kod stvenog ili iskustva vaših prijatelja onlajn studiranja, dnevno praćenje sa državnim poslovnim školama rada studenata, podsticanje studei/ili fakultetima u Srbiji, zbog njinata i održavanje motivacije tokom hove rigidnosti i neprilagođenosti studiranja, organizovanje njihovog savremenim zahtevima života i porada i davanje povratne informacije slovanja, obeshrabreni, a u domaće o napredovanju studenata. Mentor privatne škole i fakultete još uvek je dostupan studentima sedam dana nemate poverenja (iz vama poznatih u nedelji posredstvom virtuelnog razloga), ne gubite nadu. U Srbiji je amfiteatra. Na sva pitanja stude2008. godine sa radom počela Visonata odgovor stiže u roku od 24h, ka poslovna škola Doba iz Maribora a komunikaciju olakšavaju forumi, (VPŠ Doba), koja je za sada jedina pričaonice i elektronska pošta, škola u Srbiji (i koji su sastavni Sloveniji) koja deo nastavnog Zašto studirati onlajn? omogućava stuokruženja“, kaže diranje putem Glavna prednost koju navodi čak 42% studenata VPŠ Doba je studiranje gospođica Baloh Interneta, bez bilo kada i bilo gde. Pored toga, onlajn studiranje ima i niz drugih pred- ističući pri tome ikakvih vremen- nosti, kao što su: značaj izgradskih i prostornih nje partnerskih • vrhunski predavači, ograničenja, odnosa sa stu• studiranje kod kuće ili na poslu, čiji su programi dentima i kroz • trenutni prenos stečenog znanja u praksu, i predmeti vanstudijske ak• besplatno nastavno gradivo na srpskom jeziku, prilagođeni ljutivnosti, nefor• savremene tehologije, dima sa radmalne susrete, • mentor dostupan 7 dana u nedelji, nim iskustvom, virtuelnu mobil• saradnja sa studentima iz različitih zemalja, a nudi vam se nost i učešće u • letnja škola u Sloveniji, mogućnost da letnjoj školi u • virtuelna mobilnost. stečena znanja Sloveniji. odmah upotrebite u praksi na vašem uvek otvorene. „Na za sada jedini studijski radnom mestu.

Mnogima je u slučaju onlajn program u Srbiji, Poslovanje, upi„Programi VPŠ Doba su studiranja nepoznat način polagan- sano je 46% muškaraca i 54% žena. slovenački programi koji su ja ispita, o čemu Polona Baloh kaže: Studenti su uglavnom zaposleni u prilagođeni potrebama tržišta. „Nekoliko ispita moguće je polagati srednjem menadžmentu privatnih Studije se obavljaju kao redovne i onlajn, ali se uglavnom svi ispiti ili državnih preduzeća, ali je među vanredne studije ili onlajn studije, polažu klasično. Ispiti su praktično studentima VPŠ Doba koji studiraju a trenutno se u Srbiji izvodi samo usmereni i zahtevaju znanja iz same u predstavništvu škole u Srbiji mnojedan studijski program – Poslovanje prakse, a ne teoretska znanja. Po- go takvih koji imaju sopstveni biz(Bachelor) i to kao onlajn studije. laganje ispita organizujemo u studi- nis“, istakla je moja sagovornica, Studije se u celini izvode na srp- jskim centrima škole u Beogradu i naglašavajući da je ovoj poslovnoj skom jeziku“, objašnjava za Pre- Novom Sadu. Studiranje i ispite smo školi veoma važno da poznaje ciljeve duzetnikOnline Polona Baloh, di- prilagodili zaposlenim studentima.“ svojih studenata u vezi sa studiranrektor DE Beograd, predstavništva Sastavni deo ispita, zapra- jem. O tome kaže: „Na početku Visoke poslovne škola Doba Maribor vo uslov za pristup ispitu su razne studija studente pitamo sa kakvim u Srbiji. praktične aktivnosti poput projekt- ciljevima su se uključili u program U školskoj 2009/2010. go- nih radova, grupnih diskusija, indi- Poslovanje. Na prvom mestu je još dini na program Poslovanje u Srbiji vidualnih radova i slično, koje stu- uvek, kao i u Sloveniji, sticanje vise upisalo skoro 50% više stude- denti u okviru savladavanja jednog sokog obrazovanja, zatim sticanje nata nego prošle godine. „Druga predmeta moraju da obave. „U sav- znanja i tek na trećem mestu je nageneracija studenata VPŠ Doba u ladavanju praktičnih aktivnosti koje predovanje na radnom mestu.“ Srbiji broji 120 studenata“, kaže su uslov za pristupanje ispitu, stuNa pitanje koja znanja jedan 38

gospođica Baloh i dodaje: „Studenti u Srbiji prepoznali su glavne prednosti školovanja u našoj školi, a to su evropska diploma, srpski jezik kao jezik studiranja, praktična i upotrebljiva znanja i savremeni pristupi sa odličnim profesorima, stručnjacima iz prakse.“ Moja sagovornica je istakla da su predavači na VPŠ Doba priznati stručnjaci u svojoj oblasti sa bogatim referencama iz prakse. Studijski proces dodatno je obogaćen predavanjima gostujućih stručnjaka, domaćih i stranih, a mogućnosti za razmenu praktičnih iskustava su

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

INTERVJU

Polona Baloh PreduzetnikOnline - Decembar 2009

39

INTERVJU

vlasnik privatnog Organizovanost i izvođenje onlajn studija Baloh ponovila je biznisa u Srbiji da su ove studije može da očekuje Onlajn studije organizovane su na osnovu modela koji se zasniva na savre- prilagođene zaod VPŠ Doba, menim pedagoškim pristupima, kao što su npr. konstruktivizam, inter- poslenima, tako gospođica Baloh aktivno učenje, problemsko učenje i učenje na osnovu mrežnih izvora. da studenti mogu je odgovorila: Studije su u celini mrežno podržane i obavljaju se u virtuelnom nas- da studiraju bilo „Pored teori- tavnom okruženju Blackboard. Za rad u okruženju studentu je potreban kada i bilo gde, jskog znanja, računar, pristup Internetu i mrežni pretraživač. Jedna od osnovnih pred- dodajući: „Naši kao osnove za nosti okruženja je ta što su u njega integrisane komunikacijske, studi- studenti najviše r a z u m e v a n j a jske i evaluacijske alatke, koje studentu omogućavaju efikasne studije studiraju tokom predmeta, stu- i pomažu mu kod racionalizacije rada i vremena. Onlajn su izvedbeno vikenda i uveče. denti tokom formirane kao model podržanog onlajn učenja (eng.: supported online Na taj način, trajanja pred- learning), što znači da je studentima sve vreme studija dostupna podrška pored poslovnih meta rešavaju mentora. i porodičnih praktične zaobaveza, veoma datke kao npr. izrada marketing dovoljno vremena za studiranje i da je važno da mogu sami da biraju plana na predmetu Marketing. Svi li postoje oni koji su odustali, Polona vreme za studije. U proseku, stuzadaci bazirani su na praktičnom Baloh kaže: „U prvoj nedelji studija, denti su posvećeni učenju 10–15 iskustvu i odmah su primenjivi na a pre početka izvođenja prvog pred- sati nedeljno. Rokovi kod svakog zasamom radnom mestu. Jedan pred- meta, studenti dobijaju fiktivan datka su obavezni i uslov su za pomet traje 4–5 nedelja. Predmeti se predmet, tokom kojeg se mogu up- laganje ispita, ali vreme rada nije ne izvode uporedo, nego jedan za oznati sa načinom odvijanja onlajn ograničeno – za studije je potreban

drugim – tek kada se završi jedan, sledi ispit i počinje drugi predmet.“

ORGANIZACIJA VREMENA JE NAJBITNIJA

O tome da li se studenti vlasnici privatnog biznisa žale da nemaju 40

studija. Tokom prve nedelje moguće je ispisati se iz škole, pri čemu VPŠ Doba vraća uplaćenu školarinu. U ovoj školskoj godini od 120 upisanih studenata samo se jedan ispisao, zbog poslovnih obaveza.“ Kao prednost onlajn studiranja, gospođica

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

samo Internet, koji je dostupan već gotovo na svakom koraku.“ Celokupno visokoškolsko onlajn studiranje traje tri i po godine.

Za studente koji su direktno upisani na treću godinu, studiranje traje godinu dana. „Diploma VPŠ Doba je

INTERVJU

slovenačka di- Kako se odvija onlajn studiranje? budućnosti upploma, koja važi ravo zbog vrei u zemaljama Studije putem Interneta odvijaju se u virtuelnom amfiteatru u kombi- mena, koje nam Evropske uni- naciji sa studijskim susretima u studijskim centrima. Nastavnom gradivu, uvek nedostaje. je. Za potrebe uputstvima za rad i opštim informacijama pristupate u virtuelnom amfite- A učenje je z a p o š l j a v a n j a atru – putem Interneta. neophodno za Ovaj vid studiranja je namenjen onima koji bi želeli da spoje svoj uspeh u biznisu obezbedili smo profesionalni rad, porodicu, sfere interesovanja i studije. Studirate kod zbog konkureni nostrifikaciju kuće, sami, sami određujete vreme i ritam učenja. Kod studiranja na cije, jer će tako diplome u Srbiji. daljinu usmerava vas mentor. Ispite obavljate u studijskim centrima, na preživeti samo Našim studenklasičan način. tima pružamo najbolji“.

Studentima je u periodu studija obezbeđena odgovarajuća dve mogućnosti „Budite završetka studi- pedagoška, tehnička i administrativna podrška. što više usmereja. Jedna od ni na ciljeve koje mogućnosti je izrada diplomskog studenata u Srbiji, a ista su iskustva želite da ostvarite, ali prvo morate rada, koja ide po uobičajenom u radu sa njima. „Svi su zaposleni, da znate šta su vam ciljevi. Sa pupostupku – biranje mentora, potvrda sa ograničenim vremenom za studi- nom merom optimizma, kreativnosdispozicije od strane mentora, iz- je i imaju mnogo dodatnih obaveza ti, ambicioznosti i osećaja za ljude rada rada i prezentacija diplomskog pored samog studiranja. Svi su veo- i njihove potrebe svako će uspeti. rada. Druga mogućnost je polaganje ma ambiciozni, pripremljeni za rad Prve godine u kojima počinjemo dva izborna predmeta koji su u pro- i svi žele da dostignu nešto više u vlastiti biznis nisu lake ni za nas ni gramu Poslovanje i koje student nije životu,“ rekla je moja sagovornica za sve oko nas, a posle toga zadoodabrao tokom studija”, naglasila je i dodala: „Uglavnom svi mi koji rad- voljstvo nas vodi napred i naviše“, gospođica Baloh. imo u privatnom biznisu znamo da poruka je Polone Baloh čitaocima Kao što je navedeno, ciljevi je organizacija vremena najbitnija, časopisa PreduzetnikOnline na kraju studiranja koje navode studenti u jer ga nemamo mnogo. Za onlajn našeg razgovora.

Sloveniji ne razlikuju se od ciljeva studije u svetu kažu da su to studije Uslov za upis na VPŠ Doba Maribor je završena četvorogodišnja srednja škola za upis u prvu godinu, a za upis u treću godinu završena viša – dvogodišnja škola.

Visokoškolski programi Program Poslovanje (Bachelor) usklađen je sa Bolonjskom deklaracijom. Diplomci stiču stručni naziv diplomirani ekonomista (VS) i mogu da nastave studije na bolonjskim poslediplomskim programima II stepena (stručna magistratura). Studije se obavljaju kao redovne i vanredne studije ili onlajn studije. Redovne i vanredne studije traju tri godine, a online studije traju tri i po godine. Onlajn studije se izvode u Sloveniji i Srbiji.

Program Marketing (Bachelor), I stepen Bolonjske deklaracije. Diplomci stiču stručni naziv diplomirani marketing menadžer (VS) i mogu da nastave studije na bolonjskim poslediplomskim programima II stepena (stručna magistratura). Studije se obavljaju kao redovne i vanredne studije ili onlajn studije. Redovne i vanredne studije traju tri godine, a onlajn studije traju tri i po godine. Studije se izvode samo u Sloveniji.

Program Poslovna administracija (Bachelor), I stepen Bolonjske deklaracije. Diplomci stiču stručni naziv diplomirani poslovni asistent (VS) i mogu da nastave studije na bolonjskim poslediplomskim programima II stepena (stručna magistratura). Studije se obavljaju kao redovne i vanredne studije ili onlajn studije. Redovne i vanredne studije traju tri godine, a online studije traju tri i po godine. Studije se izvode samo u Sloveniji.

Master programi Program Međunarodno poslovanje (Master), II stepen Bolonjske deklaracije. Diplomci stiču stručni naziv magistar poslovnih nauka i mogu da nastave studije na bolonjskim poslediplomskim programima III stepena (doktorske studije). Studije se obavljaju kao onlajn studije i traju dve godine. Studije se izvode u Sloveniji. Sa izvođenjem programa Međunarodno poslovanje u Srbiji VPŠ Doba Maribor započinje u školskoj 2010/2011. godini. Studije će se izvoditi onlajn za sve studente koji su završili trogodišnje ili četvorogodišnje dodiplomske studije.

Više informacija o samim uslovima upisa i programima kandidati mogu da dobiju na veb stranici www. doba.rs.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

41

Spojili su kvalitet, veštinu i umetnost: Đura Baran i Petar Jovanović iz preduzeća Eugen Chocolate d.o.o.

42

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

INTERVJU

BIZNIS KAO SPOJ VEŠTINE, KVALITETA I UMETNOSTI

Male tajne majstora čokolade Danonoćnim radom i eksperimentisanjem sastojcima došli su do idealne recepture. Stvorena je ekskluzivna čokolada koja ljudima pruža uživanje u malim stvarima. To je Eugen čokolada.

Razgovor vodila: Emina Komazec Kontakt: eminakomazec@gmail.com

D

a je u Srbiji sve više mladih prvi – magistar tehnoloških nauka, a binacija koje, svojom gramažom i koji radom i rezultatima svo- drugi – inženjer elektrotehnike, pre ukusima, ljudima treba da pruže ga rada doprinose stvaranju nešto manje od dve godine započeli uživanje u malim stvarima“, priseća njenog pozitivnog imidža, govori su proizvodnju ekskluzivne čokolade se Jovanović prvih kockica čokolade nam i priča iz Gložana kod Novog pod nazivom Eugen Chocolate. proizvedenih u njihovoj fabrici.

Sada o Eugen čokoladi. „Srbiju vi- Uz podršku roditelja, eksperata u dim kao zemlju u koju turisti ne ovoj delatnosti, Jovanović i Baran PROIZVODI SA NOVOM dolaze samo zbog ćevapa, jeftinog započinju čaroliju. „Danonoćno smo PRIČOM pića i narodne muzike“, odgovor je radili, dok nismo došli do idealne Svakom tehnologu, svesno ili podsnašeg sagovornika Petra Jovanovića, recepture. Koristili smo čokoladnu vesno, želja je da započne sopstjednog od dvojice osnivača prve fab- masu iz Belgije, različite začine koji venu proizvodnju, smatra Jovanović rike ekskluzivnih čokolada u Srbiji, se tradicionalno koriste, a mogu i dodaje: „Nakon godina sticanja Eugen Chocolate d.o.o., na pitanje se naći na policama svake kuhinje, iskustva u različitim oblastima prehkako vidi Srbiju za rambene tehnologideset godina. Potje, od rada u samoj Vizija preduzeća Eugen Chocolate da se kreira i na tržište plasira vrda da Vojvodina i proizvodnji, iskustva ekskluzivan proizvod čija je osnovna vrednost kvalitet, potvrđena Srbija mogu da posa uvođenjem stanje nedavno osvojenim nagradama. Na 76. međunarodnom poljonude mnogo više od darda, laboratoriprivrednom sajmu u Novom Sadu 2009. godine Eugen Chocolate rakije, šunke, salaša jskog i naučnog rada, osvojio je Veliku zlatnu medalju za kvalitet i titulu šampiona ili štrudle predstavlja smatrao sam da sam grupe proizvoda čokolada, kao i Veliku zlatnu medalju za kvalitet i nedavno priznanje stekao dovoljno u kategoriji ambalaže za Eugen Chocolate Exclusive Collection. vrhunskom kvaliteznanja i veština da tu Eugen čokolade, pokrenem sopstvenu Na prvom Salonu slatkiša – Slatke priče, koji je održan od 27-29. kada je u rezidenciji proizvodnju.“ novembra u Beogradu, preduzeće Eugen Chocolate osvojilo je austrijskog ambasaJovanoviću je prvo mesto za ambalažu i dizajn proizvoda u kategoriji handdora u Beogradu na proizvodnja hladno made proizvodnje, za Eugen Exclusive Collection iz Absolute mesto tradicionalnog ceđenih ulja bila edicije. slatkiša iz Austrije, davna želja, ali i Mozart kugle, kojim tema na kojoj je su posluživani gosti, došla Eugen kao i sastojke koji se ranije nisu magistrirao. Međutim, naš sagovčokolada. pojavljivali u čokoladnim kombi- ornik kaže: „Kada sam uvideo da je Petar Jovanović i njegov drug nacijama. Eksperimentisanjem smo tržište prezasićeno ovakvim proiziz gimnazijskih dana, Đura Baran, uspešno došli do čokoladnih kom- vodima, shvatio sam istovremeno da PreduzetnikOnline - Decembar 2009

43

INTERVJU

postoje i drugi proizvodi čije stvaranje pruža mogućnosti za veću kreativnost i umetničko izražavanje. Jedan takav proizvod svakako je čokolada i to ne bilo kakva čokolada, već ekskluzivna, u čiju proizvodnju smo odlučili da uložimo znanje i kreativnost. Iskustvo moje majke koja se celog života bavila čokoladom, kao profesor na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, snažno je uticalo na odluku da svoje ideje o započinjanju prozvodnje usmerim ka proizvodnji čokolade.“ Lešnik i spekulas, đumbir i limun, mak i med, te biber i pomorandža, samo su neke od kombinacija čokoladnih ukusa koji se proizvode u preduzeću Eugen Chocolate. „Proizvod u sebi mora da nosi neku novu priču. Za mene je to suština kreativnosti“, ističe Jovanović. Kutija od lipovog drveta, u koje se pakuje pažljivo odabrani miks bele, mlečne i crne čokolade u 12 različitih ukusa, a koje čine tri kolekcije: Neoclassic, Rustic i Absolute, svakako je još jedan primer kreativnog pristupa, odnosno filozofije ovog preduzeća.

Priča o kolekcijama Eugen čokolade ne završava se navedenim edicijama. Dopunu kolekcije čini tamna čokolada sa 70% kakaoa, koja se proizvodi u tri ukusa: crna ribizla i karanfilić, eukaliptus i listići mente i čili i tekila, ali i niskokalorična čokolada s crnom ribizlom i oznakom 0% šećera.

Na pitanje ko je najviše zaslužan za bogatstvo različitih ukusa, Jovanović odgovara: „Naša vizija je da kreiramo i na tržište plasiramo ekskluzivan proizvod čija je osnovna vrednost kvalitet. A kada je u pitanju kvalitet čokolade, granicu dobrog kvaliteta pomerila je sve veća edukovanost potrošača u Srbiji, što je i dovelo do porasta tražnje za visokokvalitetnim čokoladama. Mi smo uspeli u ostvarenju naše želje da kreiramo proizvod koji će po svim karakteristikama, tu mislim na kvalitet čokolade i ambalaže, biti jedinstven i ekskluzivan, kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima. Upravo činjenica da naš proizvod odgovara zahtevima potrošača i da konstatno ulažemo u poboljšanje kvaliteta ubacujući nove ukuse, čini nas značajno konkurentnim.“

MNOGO PRIČE, NOVE IDEJE

Kreativni razgovori u okviru „Eugen tima“ predstavljaju najzanimljiviji deo dana za našeg sagovornika, koji nastavlja: „Razgovor 44

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

INTERVJU

je sastavni deo našeg radnog dana, mnogo razgovora. Đura Baran, moja sestra Ivana Jovanović, koja je naš PR menadžer, i ja činimo okosnicu kreativnog tima, koji volimo da zovemo imenom ’Eugen tim’. Kako se posao razvija i kako upoznajemo nove ljude, naš tim je bogatiji, a razgovori u okviru njega raznovrsniji i produktivniji.“ Pored mnogo razgovora koji se svakodnevno vode u okviru tima i iz kojih se rađaju nove ideje, Jovanovićev radni dan je u potpunosti ispunjen, te u vezi sa tim kaže: „Nekada mi se čini da je najveći problem sa kojim se suočavam u poslu kratak radni dan.

Kako bih ga opisao? Praćenje proizvodnog procesa, bavljenje novim dizajnom, planiranje promotivnih aktivnosti, istraživanje tržišta, prodaja. I, naravno, mnogo razgovora. I mnogo novih ideja.“ Za Jovanovića su rad i upornost najvažniji u vođenju privatnog biznisa. „Da nismo danonoćno radili i bili uporni u realizaciji naše zamisli, nikada ne bismo došli do željene recepture za naše čokolade. Na momente je sve izgledalo nemoguće“, dodaje Jovanović i zaključuje porukom: „Verujte u ono što ste započeli, ma koliko vam na momente to izgledalo nemoguće.“

Eugen Savojski (1663–1736), po kome je Eugen čokolada dobila ime, rođeni je Parižanin, Francuz, koga u svojim redovima nije želela francuska vojska. Uvređen i ponižen napušta Francusku i preporučuje se austrijskom caru Lepoldu, nakon čega njegova vojna karijera munjevito napreduje. U bitkama kod Sente i Petrovaradina pobeđuje otomansku vojsku čime je zauvek postavio temelje evropskom kulturnom nasleđu.

Prvi pisani trag o čokoladi u Vojvodini vezuje se upravo za ime Eugena Savojskog i njegovu posetu ovom kraju, gde je na čelu habzburške vojske doplivao Dunavom i na svoje veliko iznenađenje bio dočekan čokoladom od strane šajkaških graničara.

Umro je u 73. godini života, u Beču, gde je i sahranjen, u ličnoj grobnici, u katedrali Svetog Stefana.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

45

MENADŽMENT

MOBING – PROBLEM ZAPOSLENIH ILI ORGANIZACIJE

Koja je cena mobinga?

Da li se psihičko i fizičko zdravlje zaposlenih može iskazati dinarskim iznosima definisanim u kaznenim odredbama zakonskih akata kojima se kažnjavaju moberi?

Autor: Jelena Šljivar Kontakt: sljivar.jelena@gmail.com

Č

ini se da je Mobing jeste... inga stavljen u Mobing nije... tema prepoziciju u kojoj • podizanje glasa nadređenog v a s h o d n o • omalovažavanje zaposlenog je bespomoćan i na sastanku u cilju nadjačavanja interesantna za- • vikanje na zaposlene u nemogućnosti • oduzimanje sredstava za rad žamora poslenima. da se odbrani i • zabrana komunikacije sa ostalim • davanje radnih zadataka van U držan u je njoj opisa posla, ukoliko su adekvatni Nemačkoj jedan zaposlenima pomoću stalnih obrazovanju zaposlenog radnik izložen • nedopuštanje odlaska na maltretirajućih • premeštaj u drugu radnu jemobingu košta godišnji odmor aktivnosti. One dinicu p r e d u z e ć e • davanje zadataka koji se odvijaju s visoizmeđu 25.000 nadmašuju ili podcenjuju obrakom učestalošću, i 75.000 evra zovanje i iskustvo zaposlenog najmanje jedgodišnje, zbog • potpisivanje blanko otkaza nom nedeljno, i gubitaka uzrou dužem razdokovanih odsustblju, najmanje vovanjem s posla (zbog bolovanja, na prošlog veka, ali je sistematsko 6 meseci. Zbog visoke učestalosti smanjenja radnog učinka i zbog izučavanje pojave počelo tek u de- i dugog trajanja neprijateljskog grešaka u radu). Nemački psiholog vedestim. Ipak, u Srbiji deluje da to ponašanja, to maltretiranje dovodi Hajnc Lejman (Heinz Leymann), koji nije važno pitanje. Ili kod nas mob- do značajne mentalne, psihosoje istraživao povezanost troškova ing ne postoji? matske i socijalne patnje“. preduzeća sa posledicama mobinga, Prof. dr Nataša Jokić-Begić, utvrdio je da preduzeća u Švedskoj ŠTA JE MOBING? sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, godišnje gube od 30.000 do 100.000 Mobing obuhvata niz različitih nega- smatra da se zlostavljanje vrši kroz dolara po radniku koji bi bili izloženi tivnih ponašanja preduzeća ili za- napade na mogućnost adekvatnog mobingu. Koliko u Srbiji iznose ove poslenog pojedinca, najčešće na komuniciranja (žrtva se prekida u cifre, niko do sada nije istražio, ali rukovodećoj poziciji, ali i grupe razgovoru, odbijaju se neverbalni se sigurno radi o srazmerno visokoj zaposlenih prema jednom ili više kontakti sa žrtvom), napade na brojci. članova kolektiva (fizičko i psihičko mogućnost održavanja socijalnih Sada bi tema trebalo da zain- zlostavljanje). Prema Lejmanu, koji odnosa (žrtva se stalno izoluje, niko teresuje i poslodavce, jer je mobing je na temu mobinga radio pionirska joj se ne obraća, svi se ponašaju postao problem profita. istraživanja tokom 80-tih godina XX kao da žrtva ne postoji, žrtva se U našim udžbenicima se o veka, „mobing ili psihološki teror u premešta u kancelariju daleko od mobingu ne govori, niti postoji defin- poslovnom životu odnosi se na ne- kolega, ne poziva se na zajedničke icija za njega. Tužno i zastrašujuće prijateljsku i neetičku komunikaciju sastanke ili neformalna druženja istovremeno, kada se uzme u obzir koja je usmerena na sistematičan kolega i slično), napade na ličnu da su prva dokumentovana naučna način od strane jednog ili više po- reputaciju (izmišljanje priča o žrtvi istraživanja o ovom problemu jedinaca, uglavnom prema jed- i njenom privatnom životu, ogovizvršena dalekih osamdesetih godi- nom pojedincu, koji je zbog mob- aranje, ismejavanje, itd.), napade 46

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

MENADŽMENT

na kvalitet pro- Uticaj kulturnih razlika na mobing sprovedenih u fesionalne situSAD-u, EU i UK, acije (stalne kri- Uticaj na mobing svakako imaju i kulturne razlike u toleranciji na prema kojima tike i prigovori, psihološka maltretiranja, ali verovatno i informisanost radnika. U Švedskoj je u SAD-u svaki vređanja, preter- je svakodnevno ponašanje pretpostavljenog koji zadaje zadatak radniku četvrti radnik ana kontrola, povišenim tonom i na autoritativan način ocenjeno kao neprihvatljivo i izložen mobingu, k a ž n j a v a n j a često je klasifikovano kao mobing. Drugačija je situacija u mediteranskim u Velikoj Britanii niska ocena zemljama gde po istorijsko-kulturnoj tradiciji u radnim odnosima opisano ji svaki osmi, a u rada, žrtvi se ponašanje ostaje neprimećeno, odnosno biva tolerisano. zemljama EU se ne daju radni procenat zapozadaci i oduzimaju joj se sredstva personalom i loši međuljudski slenih izloženih mobingu kreće oko za rad), napade na zdravlje (žrtva odnosi, nedovoljno razgraničene 15%. Gledajući po delatnostima, se prisiljava da obavlja zadatke nadležnosti i podela zadataka, po- izloženost mobingu najveća je u koji narušavaju njeno zdravlje, ne tiskivanje svađa i konflikata. Žrtva državnoj upravi i odbrambenim dedopuštaju se godišnji odmori i slo- reaguje kroz nekoliko faza, počevši latnostima (14%), školstvu i zdravstbodni dani, žrtva se seksualno zlo- od neverice da se tako nešto uopšte vu (12%), a slede hotelijerstvo i stavlja). događa, zatim se preispituje i traži restorani (12%), itd.

Ujedinjeni granski sindikat krivicu u sebi, doživljava sebe kao Prema istraživanju Sibil OpNezavisnost izdao je elektronski nesposobnu, samoizoluje se zbog debik (Sybille Opdebeeck) iz neprof-

Posao uz blanko otkaz „Za šest meseci koliko u Čačku postoji Udruženje građana No mobing registrovano je oko 150 kolektivnih ili individualnih slučajeva psihičkog zlostavljanja radnika“, kaže Milan Jovanović, koordinator čačanskog Udruženja No mobing. On navodi da se, osim neisplaćivanja zarada, prekovremenih sati, nemogućnosti korišćenja godišnjeg odmora, nezakonitih otkaza, sve više pojavljuju novi vidovi pritiska poslodavca, pod okriljem svetske ekonomske krize. „Radniku se na potpis dostavlja blanko papir. Zaposleni se izjašnjava da je spreman na otkaz, da poslodavac nema obavezu da ga proglasi tehnološkim viškom i isplati zakonom garantovani iznos i da nema nadoknade preko Zavoda za zapošljavanje“, kaže Jovanović.

Izvor: www.novosti.rs priručnik o mobingu, u kome se, osećanja stida, jer misli da se samo itne organizacije Idewe iz januara između ostalog, nalaze informacije njoj to događa, postaje anksiozna, 2006. godine, u Belgiji dve trećine o tome šta doprinosi mobingu, koje depresivna i javljaju se drugi oblici žalbi na mobing dolazile su od se aktivnosti javljaju, potom poje- promene ponašanja. strane žena, a oko 60% od navedine faze mobinga, reakcije žrtve denih prekršaja bilo je upućeno na na mobing, kao i način da se spreči ŠTA KAŽU ISTRAŽIVANJA? adrese muškaraca kao zlostavljača. mobing ili na njega reaguje. Prema EU i SAD. U veb magazinu Elef Interesantno je i da su prijave ženapriručniku, nastanku mobinga dopri- navode se rezultati istraživanja mobera češće dolazile od strane nosi nedovoljno žrtava žena, transparentnego žrtava na atmosfera, Prve presude za mobing u Srbiji – oktobar i decembar muškaraca. nedostaci u in- 2008. godine Z e m ternom informislje Balkana. anju, neadekvat- Načelnica Južnobačkog okruga Darija Šajin osuđena je na 14 meseci za- Hrvatski časopis no ponašanje tvora, četiri godine uslovno, zbog zlostavljanja radnika u vreme kada je 24 Metro objar u k o v o d e ć e bila načelnik Opštinske uprave u Baču. Urednik nedeljnika Novi put Zoran vio je podatke s t r u k t u r e , Milovanović osuđen je na četiri meseca zatvora, uslovno na dve godine, o istraživanju nedostaci u zbog zlostavljanja zaposlene. On je zaposlenu vređao, udaljavao sa posla mobinga u u p r a v l j a n j u bez povoda i primenjivao druge vrste psihičke agresije. zdravstvu: medi48

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

MENADŽMENT

cinske sestre i tehničari žalili su bilo pogođeno aktivnostima se na potcenjivanje u 39,4%, koje su imale za cilj širenje vikanje 37,9%, vređanje 31%, neproverenih glasina, kleignorisanje 28% slučajeva. veta, prepričavanje seksualIstraživanje koje je tokom denih intriga radi degradacije cembra prošle godine sprovedeličnosti. Više od 30% se žali na no na sajtu za zapošljavanje Poomalovažavanje zbog pola, slovi.Infostud.com za područje nacionalnosti, socijalnog regiona, pokazuje da je 12% od porekla, privatnog života.

2.810 ispitanika bilo žrtva mobBaltazarevićeva je u navedenoj inga. U istom istraživanju, oko monografiji istakla da su po60% posetilaca navedenog sajta sledice toga kardiovaskularna i smatra da je mobing veoma cerebrovaskularna oboljenja. prisutan.

Srbija. Psiholog Ljiljana MOGU LI SE Aranđelović iz paraćinskog POSLEDICE MOBINGA udruženja Mobing sprovela je KVANTIFIKOVATI? pilot istraživanje o mobingu Na početku ovog teksta bilo je na ispitanicima sa područja reči o tome koliko mobing košta Paraćina, Ćuprije, Kragujevca i organizaciju, ali šta je sa posleLeskovca. Istraživanje je obuhdicama po pojedinca? Predlog vatilo 15 mobiranih osoba od kojih su tj. personalne propuste.

Zakona o sprečavanju zlostavljanja 13 osoba žene, a 2 osobe muškarci, Autorka knjige Mobing – ko- na radu predviđa kazne za nepristarosti od 30–50 godina. Svi ispi- munikacija na četiri noge Vesna jateljsko i neetičko ponašanje prema tanici su intelektualci, 13 osoba su Baltazarević obavila je istraživanje zaposlenima. Prema ovom predlogu, iz vaspitno-obrazovnih ustanova, a čiji su rezultati objavljeni u mono- zaposleni će moći da podnesu tužbu po jedna osoba iz privrede, odnos- grafiji Hoću da znam šta je mob- i zatraže sudsku zaštitu u parničnom no državne uprave. Ispitanici su u ing. Ovim istraživanjem bilo je potupku koji bi se vodio po ubrzasvojim organizacijama bili izloženi obuhvaćeno 250 osoba zaposlenih noj proceduri. Novčane kazne za vertikalnom mobingu, a posledice u državnim i 150 u privatnim orga- poslodavce sklone mobingu kretale su bile sledeće: hipertenzija, hiper- nizacijama, s tim što je među nji- bi se od 200.000,00 do 800.000,00 glikemija, psorijaza, napad bubre- ma bilo 70% žena i 30% muškaraca. dinara, odnosno od 100.000,00 do ga, anksioznost, depresija, osećaj Istraživanje je pokazalo da je kod 400.000,00 za preduzetničke raddepersonalizacije, konzumiranje nas veoma prisutno obezvređivanje nje, dok su predviđene kazne za cigareta i sedativa. U skoro svim rezultata rada, što je potvrdilo odgovorna lica u organizacijama od slučajevima moberi su bile žene čak 46% anektiranih, dok je 68% 5.000,00 do 40.000,00 dinara. rukovodioci, kod Da li kojih je bio prisupsihičko i fizičko tan „fenomen fo- Organizacije koje se bave problemom mobinga zdravlje zatelje“, primenjen poslenog vredi autokratski način Interesantno je da u Belgiji ima više od 11 organizacija koje se bave ovim u rasponu od r u k o v o đ e n j a , problemom, dok se u Srbiji može naći tek nekolicina njih. Medium Galup 5.000,00 do k o n k u r e n c i j u je u jednom svom istraživanju objavio podatak da se 60% zaposlenih u 800.000,00 dinanisu podnosile, Srbiji plaši da će biti mobirano. Postavlja se pitanje da li su radnici u to- ra, u zavisnosti bile su rigidne i likom strahu da prijave poslodavca ili nadređenog, ili kod nas ne postoji od poslodavca? nisu imale osećaj problem mobinga, a samim tim ni potreba za „preuveličavanjem“ ovog Posledice mobinempatije za svoje problema. Ovo pitanje se nameće i kada se iznese podatak da u Belgiji ga po pojedinca radnike. Ovo je postoji zakonska odredba koja predviđa obavezno postojanje čak 3 in- se, ipak, ne mogu plastičan primer stance kojima se radnik može prijaviti: savetnik za prevenciju u okviru iskazati brod o m i n a n t n i h organizacije (prevention adviser), javni savetnik za prevenciju (advisor jkama, jer tim struktura ličnosti from external service for prevention) i poverenik zaposlenih (confidential novcem zdravlje koji je, u stvari, agent). Za sada, u Srbiji možete pokucati na vrata Udruženja Stop mob- se, najčešće, ne odbrambeni me- bing ili neke slične lokalne organizacije o kojoj podatke možete pronaći može povratiti. hanizam za lične na Internetu.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

49

MENADŽMENT

UPRAVLJANJE VREMENOM IZ DRUGOG UGLA

Od znanja svesnog ka znanju nesvesnom Setite se vremena kada ste prvi put seli u automobil, pa vremena kada ste morali da gledate u menjač da biste promenili brzinu, pa vremena kada je sve postajalo jednostavnije i lakše, ali ste ipak morali da razmišljate o tome šta ćete uraditi. I pomislite kako sada vozite taj isti automobil razmišljajući o svemu ostalom osim o tome kako ga vozite.

Autor: Dušan Kerečki Kontakt: dule@nlpcentar.com

P

itanje upravljanja vremenom je pitanje koje nas većinu zaokuplja već dugo, dugo vremena. Kako se najefikasnije organizovati, kako odvojiti hitno i bitno od manje hitnog i nebitnog, kako odrediti prioritete, organizovati beleške, rokovnike i planere i kako, uopšteno rečeno, efikasno i efektivno upravljati sopstvenim vremenom i samim sobom? Svima nam je poznato da je vreme nenadoknadiv resurs, o čemu govori i sledeća priča.

Zamislite da svakog jutra ustajete i da na računu imate 86.400€. Možete da ih trošite na šta god želite i da radite sa njima šta god hoćete. Možete čak i da ih poklonite, ali ne možete da ih uštedite, ne možete da ih sačuvate za sutra. Kada se probudite narednog jutra na vašem računu se ponovo nalazi ista suma novca i tako iznova, iz dana u dan.

Broj 86.400 iz prethodne priče predstavlja broj sekundi koje imate na raspolaganju svakog dana i samo od vas zavisi kako ćete ih potrošiti i

šta ćete sa njima uraditi. Jedino što ne možete jeste da ih uštedite!

Verujem da ste se i do sada posvećivali problemu kako da se organizujete u vremenu. Ono što možda do sada niste znali ili čega niste bili svesni jesu naši unutrašnji programi po kojima funkcionišemo – metaprogrami i navike ili strategije po kojima svako od nas funkcioniše

ovog teksta.

METAPROGRAMI I NAVIKE

Svet percipiramo putem naših pet čula. Kada neka informacija dođe do nas možemo da vidimo nešto u vezi sa njom, da čujemo i da osetimo (dodir, miris, ukus) kako ona utiče na nas. Dakle, informacijom nazivamo sve što dolazi do nas. Sve što do nas dođe prvo propuštamo kroz naše svesne filtere, a to su naši stavovi, naša uverenja, odluke koje smo doneli i iza kojih stojimo, itd. Zatim informacija dolazi do naših podsvesnih filtera – metaprograma, koji definišu naše navike i koje primenjujemo na sve što vidimo, čujemo, dodirnemo, okusimo ili pomirišemo. Često se naša čula dodira, mirisa i ukusa, zajedno sa našim osećanjima nazivaju jednim imenom, kinestetika. Ovi programi definišu šta ćemo opaziti, pre nego što ta informacija stigne do naše podsvesti.

Metaprogrami su pravila po kojima zapažamo i skladištimo informacije

„Čoveka jednostavno ne možete ničemu naučiti.

Možete samo da mu pomognete da otkrije ono što već ima u sebi.“ (Galilej)

50

na sebi svojstven način. Šta je to što nas definiše onakvim kakvi jesmo, kako zapravo učimo i usvajamo nove stvari i kako možemo da promenimo stare navike i da umesto njih usvojimo nove i korisnije? Odgovore na ova pitanja pronaći ćete u nastavku

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

MENADŽMENT

u dugoročnu memoriju.

Naša pažnja se slobodno rasprostire oko nas, ali zbog mnogih informacija iz okruženja, naši lični metaprogrami vrše njihov izbor, sortiranje i pripremu, pre nego što ih postanemo svesni. Možemo da kažemo da 99% onoga što opazimo u bilo kojem trenutku nismo svesni, a da 1% onoga čega smo svesni definišu naši metaprogrami. Naša svest je uska i ograničena na 7+/-2 informacije u jednom trenutku vremena (prema nekima taj broj iznosi 4+/-1). Mi ne možemo znati koje su informacije naši metaprogrami filtrirali, jer jednostavno nemamo mogućnost da našu pažnju usmerimo ka njima.

Metaprogrami funkcionišu autonomno i određuju aspekte svega što privlači našu pažnju.

Napravite sada jedan mali eksperiment. Zamolite jednu osobu da vas na nekoliko sekundi dobro pogleda, nakon čega je zamolite da zatvori oči i da vam kaže šta je sve opazila na vama.

Većina ljudi će nabrojati najviše 9 (7+/-2) različitih stvari.

Npr. ruke ti stoje skršteno, imaš sako, lice ti je nasmejano, glas ti je miran, imaš naočare, izledaš odmorno, imaš lep parfem i tako najviše 9. Dok osoba navodi šta je opazila u vezi sa vama, brojte u sebi, podižući prst na ruci za svaku različitu informaciju koju navede.

Sve što je osoba navela definisali su njeni metaprogrami.

Sa vremenom naši metaprogrami su postali naša unutrašnja (podsvesna) uverenja, naše pretpostavke o prirodi događaja i situacija sa kojima se susrećemo u životu. Metaprogrami su naše opredeljenje koje primenjujemo na iskustva – formirana pre nego što su se iskustva uopšte desila.

Metaprogrami su prosto navike, a navike se mogu menjati!

Ekran naše pažnje (on što nam se u datom trenutku nalazi u mislima) je prilično kratkog veka. U svakom slučaju, s obzirom na to da su filteri

tome da radite ono što vam se dopada, već da vam se dopada ono što morate da radite“, reči su jednog nepoznatog mislioca. Vežba je najbolji način da znanje sa nivoa svesnog pređe na nivo nesvesnog. Setite se vremena kada ste prvi put seli u automobil, pa vremena kada ste morali da gledate u menjač da biste promenili brzinu, pa vremena kada je sve postajalo jednostavnije i lakše, ali ste ipak morali da razmišljate šta ćete uraditi. I pomislite kako sada vozite taj isti automobil razmišljajući o svemu ostalom osim o tome kako ga vozite.

Postoji preko 50 poznatih metaprograma. Nijedan se ne može smatrati ni dobrim ni lošim, već su samo više ili manje korisni u određenoj situaciji. Navešću samo neke od njih: • Procedure / Mogućnosti • Da li radite ono što mora biti urađeno ili ono što želite da uradite?

• Proaktivan / Reflektivan • Da li vi postavljate vremenske okvire ili to neko drugi radi za vas?

• Ka / Od • Ovo je ono što želim ili siguran sam da ovo ne želim.

• Sličnost / Razlike • Primećujete li prvo sličnosti ili razlike?

• Unutrašnja / Spoljašnja referanca • Ja znam ili drugi možda znaju bolje.

• Globalno / Specifično • Vidite li širu sliku ili su vam bitniji detalji?

• U vremenu / Kroz vreme • Da li ste tu i sad ili vreme vidite kao nešto što prolazi pored vas?

Vreme je neobnovljiv resurs, iskoristite ga da uradite nešto važno za sebe.

„Većina ljudi traga za srećom.

I neumorni su u svojoj potrazi. Pokušavaju da je pronađu u nekom ili nečemu izvan njih samih. To je suštinska greška. Sreća je nešto što vi jeste, i izvire iz načina na koji razmišljate.“ Vejn Dajer (Wayne W. Dayer) obične navike, ukoliko ih prepoznamo i obratimo pažnju na njihove obrasce, možemo ih prepoznati i promeniti!

Većini ljudi je za razvoj nove navike (zamena stare navike novom) potrebno oko 21 dan, pri čemu se prolazi kroz nekoliko faza. Faza nesvesnog neznanja je faza u kojoj nismo uopšte svesni da nešto ne znamo, odnosno da nešto postoji. Sledi faza svesnog neznanja u kojoj smo svesni da nešto postoji, do nas dolaze određene informacije u vezi sa tim, ali mi nemamo predstavu šta sa njima da radimo. Međutim, ukoliko nam je to važno, polako počinjemo da učimo. Faza svesnog znanja nastaje kada smo nakon nekog vremena učenja i vežbanja usvojili nešto novo i to novo možemo da primenjujemo na svesnom nivou (moramo da razmišljamo o tome dok ga primenjujemo). Na kraju, u fazi nesvesnog znanja, u mogućnosti smo da nešto primenjujemo, a da o tome i ne razmišljamo. To je faza u kojoj ono što smo učili i vežbali postaje korisna navika. „Tajna sreće ne sastoji se u

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

51

MENADŽMENT

KAKO DA EFIKASNO I EFEKTIVNO UPRAVLJATE VREMENOM

Isplanirajte dan za 18 minuta Svaki dan započinjemo svesni da nećemo uspeti sve poslove da pozavršavamo. Zato je pitanje kako trošimo svoje vreme ključno strategijsko pitanje, zbog čega je pametno napraviti listu poslova koje treba da uradimo i listu poslova koje treba da ignorišemo.

Autor: Peter Bregman Preveo: Goran Sečujski

D

an sam započeo s najboljim namerama. Ujutru sam ušao u svoju kancelariju, ali sa osećajem neodređenosti šta treba da uradim toga dana. Seo sam, uključio svoj računar i proverio pristigle imejlove. Dva sata kasnije, nakon što sam ugasio nekoliko požara, rešavajući probleme drugih ljudi i baveći se svačim što je do mene stiglo posredstvom interneta i telefonskim putem, jedva da sam se mogao setiti šta sam želeo da uradim pre nego što sam seo za računar.

Našao sam se u klopci. Ali umem ja i bolje.

Uvek kada držim predavanja o upravljanju vremenom, svoju priču započinjem istim pitanjem: „Koliko vas ima previše vremena, a nedovoljno poslova kojima biste popunili to vreme?” Za deset godina, niko se nije javio da odgovori na ovo pitanje.

To znači da svaki dan započinjemo svesni da nećemo uspeti sve poslove da pozavršavamo.

Zato je pitanje kako trošimo svoje vreme, ključno strategijsko pitanje, zbog čega je pametno napraviti listu poslova koje treba da uradimo i listu 52

poslova koje treba da ignorišemo.

Najteže je zadržati pažnju na nama samima.

Međutim, i pored postojanja ovih listi, izazov je uvek izvršenje tih poslova. Kako se pridržavati planiranog kada postoji toliko stvari koje vas mogu izbaciti iz koloseka?

Kako da se fokusirate na nekoliko važnih stvari kada toliko drugih privlači vašu pažnju?

Potreban nam je trik.

Džek LaLejn (Jack LaLanne), guru zdravog života, zna ove trikove; on je poznat po tome što vezuje svoje ruke i potom pliva milju ili više vukući pri tome čamac pun ljudi. Ali on je više od čoveka koji pravi šou. On je izmislio nekoliko različitih oprema za vežbanje koje se mogu pronaći širom sveta. Njegov šou The Jack LaLanne Show, bio je najduži program posvećen zdravom životu koji se emitovao na televizijskim stanicama pune 34 godine.

Ali, mene ništa od toga ne impresionira. Džek je imao jedan trik za koji verujem da predstavlja tajni izvor njegove energije.

Običaj.

Sa svoje 94 godine, Džek i

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

dalje provodi prva dva sata u toku dana vežbajući. Devedest minuta podiže teret, a 30 minuta pliva ili šeta. Svako jutro. Njemu je ovo potrebno da bi ostvario svoj cilj: za svoj 95. rođendan on planira da prepliva od obale Kalifornije do ostrva Santa Katalina, razdaljinu od 20 milja. Takođe, on je privržen izreci: „Ne mogu sebi priuštiti da umrem.

To može da uništi moj imidž.“ I tako Džek uporno i obazrivo radi u pravcu ostvarenja svojih ciljeva. On ponavlja iste poslove iz dana u dan. Vodi računa o svom zdravlju i to je ugradio u svoj dnevni plan.

Upravljanje sopstvenim vremenom treba da postane ritual. Ono ne treba jednostavno da bude samo lista prioriteta ili nejasan osećaj o prioritetima, jer je takav odnos prema sopstvenom vremenu nekonzistentan, odnosno nepromišljen. Upravljanje vremenom treba da bude proces koji se obnavlja i koji sledimo bez obzira na sve kako bismo se fokusirali na prioritete tokom celog dana.

Sopstvenim vremenom možete upravljati u tri koraka koji će vam od osmočasovnog radnog vremena

MENADŽMENT

oduzeti manje od 18 minuta.

Korak 1 (5 minuta) Definišite dnevni plan. Pre nego što uključite vaš računar, sedite, uzmite prazan list papira i odlučite šta će vaš dan učiniti uspešnim. Šta je realno što možete postići, a da to doprinese ostvarenju vaših ciljeva i što će uticati da s posla odete s osećanjem da ste bili produktivni i uspešni?

Zapišite to.

Sada, najvažnije, uzmite svoj kalendar i rasporedite ono što ste zapisali po terminima, postavljajući najteže i najvažnije zadatke na početku dana. A pod početkom dana smatram, ako je to moguće, vreme pre pregledanja imejlova. Ukoliko se vaša lista ne uklapa u vaš kalendar, drugačije definišite prioritete sa vaše liste. Ogromna je moć kada odlučujete kada i gde ćete nešto uraditi.

U knjizi The Power of Full Engagement Džim Loer (Jim Loehr) i Toni Švarc (Tony Schwartz) opisuju jednu studiju u kojoj je grupa žena pristala da u periodu od 30 dana samostalno ispituju svoje grudi. Sve žene koje su rekle gde će i kada to uraditi, u potpunosti su uradile sva ispitivanja. Od ostalih, njih 53% je uradilo sva ispitivanja.

U drugoj studiji, grupa ljudi koja se lečila od bolesti zavisnosti od droge (možete li zamisliti populaciju sa manje pritiska?) pristala je

da određenog dana napiše esej pre 17h. Od onih koji su unapred rekli kada bi i gde napisali esej, njih 80% je to stvarno i uradilo. Od ostalih niko nije napisao esej.

Ukoliko želite da uradite nešto, odlučite kada i gde ćete to i uraditi. U suprotnom, skinite taj zadatak sa liste.

Korak 2 (po 1 minut na svakih sat vremena) Refokusirajte se. Namestite časovnik, telefon ili računar da vam zazvoni na svakih sat vremena. Kada zazvoni, udahnite duboko, pogledajte listu i zapitajte se da li ste proteklih sat vremena bili produktivni. Zatim, pogledajte u svoj kalendar i promišljeno se preispitajte šta ćete raditi narednog sata.

Upravljajte svojim vremenom sat po sat. Ne dozvolite da sati upravljaju vama.

Korak 3 (5 minuta) Kritički se ocenite.

Isključite računar i kritički se osvrnite na protekli radni dan. Šta je urađeno? Na šta ste se fokusirali? Šta vam je odvuklo pažnju? Šta ste naučili

što će vam pomoći da narednog dana budete produktivniji?

Moć običaja je u njihovoj predvidivosti. Iste zadatke izvršavate na isti način i tako iznova, svaki put. Zbog toga je i rezultat običaja takođe predvidiv. Ostaćete fokusirani ukoliko promišljeno i mudro izaberete vaš fokus i dosledno se podsećate na njega. To je tako jednostavno.

Možda vam ovaj poseban ritual neće pomoći da preplivate Lamanš vezanih ruku vukući čamac, ali vam može pomoći da kancelariju napustite s osećanjem da ste bili produktivni i uspešni.

I na kraju dana, nije li to od najvećeg prioriteta?

Originalan tekst pod nazivom An 18-Minute Plan for Managing Your Day objavljen je na www.HarvardBusiness.org.

Peter Bregman (na slici) za HarvardBusiness piše nedeljnu kolumnu pod nazivom How We Work i redovni je saradnik na CNN-u. Odgovore na pitanja kako voditi i kako živeti Bregman daje kao predavač, autor tekstova i konsultant. Izvršni je direktor Bregman Partners, Inc., globalne kompanije za menadžment konsalting.

Ukoliko želite da budete obaveštavani o njegovim novim tekstovima, možete se prijaviti na www.

BregmanPartners.com.

Bregman je autor knjige Point B: A Short Guide To Leading a Big Change o kojoj možete više saznati na sajtu www.PeterBregman.com.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

53

MARKETING

SAVETNIK ZA ODNOSE S JAVNOŠĆU – ULOGE I ZADACI

Intelektualac prijatne spoljašnosti Posao PR menadžera jeste dinamičan, iziskuje mnogo znanja, neprestano učenje i komunikaciju sa ljudima najrazličitijih profila, pa ipak on je neko s kim biste rado popili kafu, neko s kim je prijatno razgovarati, neko ko će saslušati, opustiti i zabaviti sagovornika.

Autor: Marija Blaževski

K

ao što smo u prethodnom broju časopisa PreduzetnikOnline govorili, osim o odnosima s javnošću kao oblasti sve prisutnijoj u skoro svim sferama života, velike zablude postoje i o samoj ulozi i zadacima PR menadžera, odnosno savetnika za odnose s javnošću. Ko je on, koja je njegova funkcija, na koji način može pomoći razvoju preduzeća, koja su njegova ovlašćenja, samo su neka od pitanja koje postavljaju preduzetnici kada razmišljaju o angažovanju PR agencije ili pojedinca koji će biti zadužen za njihovo predstavljanje u javnosti.

Menadžeri za odnose sa javnošću najčešće se poistovećuju sa portparolima ili glasnogovornicima koji medijima pružaju važne i afirmativne informacije o određenom preduzeću. Ipak, oni su zaista mnogo više od elokventnog glasnogovornika prijatne spoljašnosti.

da takvo radno mesto pruža brojne mogućnosti, poput obilaženja gradskih manifestacija, kretanje među pripadnicima džet seta, nastupanje u medijima, itd.

Istina je da odnosi s javnošću zahtevaju individualnost i dobre komunikološke i psihološke predispozicije, međutim, zvanje savetnika

smisao za pisanje i retoriku, pa čak i uglađenost i prijatna spoljašnjost predstavljaju poželjne osobine onih koji žele da se bave odnosima s javnošću.

Ovde funkcija PR menadžera tek počinje. Da bi se stvorio i održao pozitivan imidž i reputacija jednog preduzeća i održali dobri odnosi sa ciljnim grupama javnosti, rade se različite analize medijskih sadržaja i press klipinga, savetuje se rukovodstvo, komunicira se sa svim ciljnim grupama putem najadekvatnijih medijskih kanala. A sve to obavlja se na osnovu prethodno pripremljene komunikacijske strategije, pripremom i primenom alata komunikacije.

Upravo zbog ovakvih zahteva, funkcije PR menadžera često, a ponekad i najbolje, obavljaju oni koji imaju prethodno medijsko iskustvo, iskustvo novinara ili urednika. Ovakva iskustva pružaju znanje funkcionisanja i organizacije medija, a u malim sredinama kao što je naša i pretpostavku da PR menadžer lično poznaje veliki broj novinara i urednika, kao i uređivačku politiku

Menadžeri za odnose s javnošću su mnogo više od elokventnog glasnogovornika prijatne spoljašnosti.

KREATOR IMIDŽA PREDUZEĆA

Biti PR menadžer danas u Srbiji predstavlja pravo pomodarstvo. Skoro da je opšteprihvaćeno mišljenje

ili menadžera za odnose s javnošću, podrazumeva i poznavanje uloge, strukture i funkcionisanja medija u društvu, ustrojstvo organizacije (preduzeća, ustanove) za koju se radi, kao i dešavanja na tržištu. Kada kao bazu imate obrazovanje, komunikativnost i druželjubivost, pozitivan životni stav i optimističnost, smisao za humor, sposobnost uveravanja, smisao za pridobijanje poverenja, energičnost, objektivnost, vešto baratanje informacijama,

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

55

MARKETING

i nepisana pravila poslovanja medijskih kuća. Iako odnosi s javnošću nisu samo odnosi sa medijima, poznavanje ovog segmenta društva neminovno će olakšati realizaciju komunikacijskih aktivnosti. Iako nameće zahtev da se balansira između preduzeća i njegovih ciljeva s jedne strane, i medija i javnosti s druge strane, održavanje korektnih odnosa sa novinarima, izlaženje u susret njihovim zahtevima, davanje odgovora čak i na neprijatna pitanja, sitni pokloni i pažnja, kao znak zahvalnosti, a ne kao vid podmićivanja, mogu biti samo od koristi. Ovakav odnos sa novinarima doprineće da se oni uvek, kada za to ima povoda, odazovu na press konferencije i događaje u organizaciji

preduzeća koje savetnik za odnose s javnošću zastupa. A s obzirom na činjenicu da ne predstavlja plaćeni oglas, tekst napisan i potpisan od strane novinara, koji je za određenu

preduzeće uz pomoć PR menadžera potrudi da joj pruži.

Dakle, savetnik ili menadžer za odnose sa javnošću je obrazovan, ali i kreativan. On osmišljava aktivnosti, ali i sprovodi tehničke zadatke, odgovorno komunicira, prepoznaje medijski upotrebljive priče, predlažući novinarima način na koji ih je najbolje plasirati. Njegov posao je dinamičan, iziskuje mnogo znanja, neprestano učenje i komunikaciju sa ljudima najrazličitijih profila, pa ipak PR menadžer je neko s kim biste rado popili kafu, neko s kim je prijatno razgovarati, neko ko će saslušati, opustiti i zabaviti sagovornika.

Funkcije PR mendažera često, a ponekad i najbolje, obavljaju oni koji imaju prethodno medijsko iskustvo, iskustvo novinara ili urednika.

56

oblast prihvaćen kao autoritet, doprineće da se o preduzeću stvori pozitivan imidž u javnosti i kreira njegov identitet. Jedino tako će javnost imati onakvu sliku kakvu će se

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

MARKETING

KAKO ZADRŽATI POTROŠAČE?

Biznis čine potrošači Uspeh se ne meri brojem osvojenih potrošača, već brojem zadržanih potrošača. Percepcija svakog pojedinačnog potrošača o vašem preduzeću odrediće koliko ste uspešni u tome.

Autor: Liz Tahir Preveo: Goran Sečujski

S

uštinu svakog biznisa predstavlja ljudski aspekt. Pravilo broj 1: Tretirajte potrošače kao individue. Kada počnemo da razmišljamo na ovaj način, shvatićemo da naš biznis čine naši potrošači, a ne naši proizvodi ili usluge. Fokusirajući se na robu u našoj prodavnici ili na usluge koje pružamo, mi, zapravo, zanemarujemo najvažniju komponentu našeg biznisa – svakog pojedinačnog potrošača.

Imajući u vidu svakog individualnog potrošača, slede jednostavni i postupni koraci koje treba da upamtite ukoliko želite da stvorite lojalne potrošače.

1. Kvalitet usluge ne može da prevaziđe kvalitet osobe koja je pruža. Smatrate li da ćete više dobiti ako isplaćujete minimalne zarade, dajete najmanje pogodnosti, obezbeđujete minimum obuke zaposlenima? Vreme će pokazati da li ste bili u pravu. Preduzeća ne pomažu potrošačima, već ljudi u njima.

2.

Vaši zaposleni odnosiće se prema potrošačima onako kako se vi odnosite prema njima. Zaposleni se ponašaju kao i njihov menadžment.

Pozdravljate li vaše zaposlene s entuzijazmom svakog dana, jeste li

ljubazni prema njima, želite li da udovoljite njihovim zahtevima, da li ih slušate kada vam nešto govore?

Stalna nepristojna usluga je više odraz menadžmenta, nego zaposlenih.

3.

Poznajete li vaše potrošače? Da li ćete prepoznati potrošača koji redovno dolazi u prostorije vašeg preduzeća? Možete li ga nazvati po imenu? Svi želimo da budemo uvaženi. Nazivajući nekoga po imenu je jednostavan način da nekoga učinimo uvaženim i da shvati da ga cenimo. Nedavno sam se učlanila u novi fitnes klub. Prethodnih deset godina bila sam član nekog drugog kluba u kojem sam članstvo obnavljala na svakih šest meseci

obaveštenje da obnovim članstvo, ja to nisam učinila. To je bilo pre osam meseci. Mislite da me je neko iz tog kluba kontaktirao da me pita zašto nisam obnovila članstvo? Da li me je neko pozvao telefonom da proveri zašto dugogodišnji član tog kluba više nije član ili da mi kažu kako im nedostajem? Ne i ne. Moje mišljenje je da u tom klubu i ne znaju da su ostali bez dugogodišnjeg člana i verovatno ih i nije mnogo briga.

4. Da li vaši potrošači znaju ko ste vi? Ako vas sretnu, hoće li vas prepoznati? Hoće li vas znati nazvati po imenu? Biti primećen je prednost. U lancu kafeterija Piccadilly Cafeteria slike menadžera i njihovih pomoćnika postavljene su na zidove duž linije za izbor hrane.

Pravilo ove kafeterije je da je kancelarija menadžera locirana nekoliko koraka od blagajnika, na kraju linije za izbor hrane. Vrata ove kancelarije su stalno otvorena, tako da potrošači mogu da vide šta se dešava u njoj, što znači da je menadžer lako dostupan i nema sumnje ko je šef. Potrebno je samo da mahnete rukom i menadžer će doći do vašeg stola da popriča sa vama.

5. Pružite uvek više. U pošiljici za vašeg potrošača stavite

Fokusirajući se na robu ili usluge, mi, zapravo zanemarujemo najvažniju komponentu našeg biznisa - svakog pojedinačnog potrošača. po prijemu pismenog obaveštenja.

Razmišljala sam o promeni kluba, da se učlanim u nešto bliži mom stanu i sa mnogo bogatijom opremom. Međutim, kada mi je stiglo

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

57

MARKETING

poruku zahvalnosti, pošaljite rođendansku čestitku, članak iz novina u kojem se spominje njegovo ime ili u kojem je objavljena njegova slika, pošaljite čestitku u slučaju njegovog unapređenja. Postoje mnogi načini kako da ostanete u kontaktu sa svojim potrošačima i učinite odnose bliskijim.

6. Pozdravljate li vaše potrošače kada uđu u vaš objekat ili to činite makar u roku od 3040 sekundi od ulaska? Da li postoji mogućnost da potrošač uđe u vaš objekat, razgleda unaokolo i izađe, a da ga niko nije primetio? Ironično je da to koliko je važno pozdravljanje potrošača na ulazu u prodavnicu uči maloprodavce jedan trgovac poznat po niskim cenama, a kome osnovna delatnost nije usluga. Da li

je to zbog toga što je Sem Volton (Sam Walton, osnivač Wal-Marta, prim. prev.), znao za taj jednostavan, ali važan gest poštovanja, iskazan rečenicom „mi cenimo što ste došli kod nas“, a koji nema nikakve veze sa cenom robe?

7. Stavite potrošaču do znanja da o njemu mislite najbolje.

Dokazivanje da ste vi u pravu, a ne potrošač, nije vredno ako ćete ga zbog toga izgubiti. Debatu sa potrošačem nikada nećete dobiti i ne treba ga nikada staviti u takvu poziciju.

8. Ako potrošač traži nešto posebno, učinite sve kako biste rekli Da. Činjenica je da ćete najbolje udovoljiti zahtevima potrošača ako ga odnegujete tako da sme slobodno da postavlja zahteve. Nekada zahtevi mogu biti suprotni postojećim pravilima, ali ako to nije protivno zakonima, pokušajte da ih ispunite. Upamtite da vi činite jedan izuzetak za jednog potrošača; vi ne stvarate nova pravila. Maršal Fild (Marshall Field, osnivač Marshall Field and Company, poznate kompanije iz Čikaga koja se bavi trgovinom, a

koju je 2005. godine preuzela kompanija Macy’s Inc., prim. prev.) bio je u pravu kada je izgovorio svoju čuvenu rečenicu: „Dajte dami šta želi.“ 9. Da li su vaši saradnici obučeni da na odgovarajući način reaguju na žalbe ili svojim ponašanjem iritiraju ljude? Dajte im smernice šta da kažu i kako da se ponašaju u svim mogućim situacijama. Ljudi koji su u direktnom kontaktu sa potrošačima igraju najkritičniju ulogu u iskustvu potrošača. Potrudite se da vaši saradnici znaju šta da urade i šta da kažu kako bi iskustvo potrošača bilo pozitivno i prijatno.

10. Želite li da znate šta vaši potrošači misle o vašem preduzeću?

Pitajte ih! Sastavite jedan kratak upitnik o tome da li ste uspešni u zadovoljenju njihovih potreba i stavite ga na izlaz iz vašeg objekta ili pored kase. Neka upitnik bude kratak i jednostavan. Pitanja mogu biti npr. šta im se najviše dopada u vezi s vašim preduzećem, odnosno šta im se ne dopada, šta bi promenili, u čemu biste mogli biti bolji, kakva su njihova najnovija iskustva, itd. Da biste povećali verovatnoću da će upitnik biti vraćen, priložite uz njega i povratnu kovertu. Ako je potrošač ostavio svoje lične podatke i adresu, obavestite ga da ste primili upitnik.

Upamtite da se uspeh ne meri brojem osvojenih potrošača, već brojem zadržanih potrošača. Percepcija svakog pojedinačnog potrošača o vašem preduzeću odrediće koliko ste uspešni u tome.

Originalan tekst pod nazivom Growing Your Business One Customer at a Time objavljen je na www.LizTahir.com.

Liz Tahir (na slici) je marketing konsultant, govornik i vođa seminara sa međunarodnim iskustvom, čija je misija da pomogne kompanijama da postanu efektivnije i profitabilnije. Živi u Nju Orleansu u SADu, a možete je kontaktirati putem imejla na adresu liz@liztahir.com ili posredstvom Internet sajta www.

LizTahir.com.

58

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

SLOBODNA TEMA

SUDBINA MALIH PREDUZEĆA U SRBIJI

Velika riba jede

malu ribu

SLOBODNA TEMA

N

aslovio sam ovaj tekst u želji da jednom rečenicom prikažem stanje u privredi Srbije, u kojoj se velikim preduzećima omogućava privilegovan položaj na štetu malih preduzeća. Do ovog saznanja došao sam na osnovu iskustva moga prijatelja, koji je inače preduzetnik. Priča izgleda ovako.

POSLOVANJE NA POČEK

Nije nužno da na ovom mestu dajemo sugestije koje vrste promena treba izvršiti, već da steknemo uvid u dosadašnje i trenutno stanje.

Veliki koriste svoj položaj na tržištu i nameću uslove koji njima odgovaraju, a mali moraju da se povinuju ovim uslovima.

Autor: Miodrag Popović

Prijatelj, kojeg sam malopre spomenuo, kupio je zapušten ribnjak na izvoru reke Timok sa namerom da se bavi uzgojem ribe. Da bi ga osposobio za proizvodnju, raskrčio je plac, očistio ribnjake i obavio sve potrebne pripremne radnje. Pri tome je imao velika novčana ulaganja za jedno malo preduzeće.

U toku pripreme došao je do izvesnih informacija koje su negativno uticale na njegov početnički optimizam. Sve države u okruženju daju premije za proizvodnju ribe, a hrana za ribe se oporezuje po posebnoj poreskoj stopi, koja je niža nego u Srbiji. Posmatrajući uslove u celom regionu, proizvodnja u domaćim uslovima činila se u datom trenutku nekonkurentnom.

Kako je vreme odmicalo, moj prijatelj je počeo razmišljati i o plasmanu proizvoda na tržište, što je još više zakomplikovalo situaciju u kojoj se našao. Naime, veliki trgovinski lanci koji distibuiraju proizvode te vrste, a ima ih više, zahtevaju šest meseci odloženog plaćanja za robu koju uzimaju za distribuciju. Možda je malo preterano, ali to je činjenično stanje koje vlada na našem tržištu. Sada se moj prijatelj upitao – Kako da rešim ovaj problem? Da li treba da uzmem kredit da bih završio ciklus proizvodnje, a potom da naplatitim uloženi rad i novac?

Apsurdno je da mali biznis kreditira veliki. Reklo bi se da „velike ribe“, u ovom slučaju trgovinski lanci, jedu „male ribe“, u ovom slučaju proizvođače. To nije samo slučaj sa proizvođačima ribe, već

i sa velikim brojem, ako ne i svim proizvođačima koji svoje proizvode plasiraju posredstvom velikih trgovinskih lanaca. Ti proizvođači su mahom mala i srednja preduzeća. Ovo ističem iz sledećeg razloga: država sprovodi kampanju za osnivanje malih i srednjih preduzeća, nazivajući ih pokretačkom snagom privrede, a velika preduzeća ih guše. Tako se dolazi do paradoksalne situacije – priča se jedno, a u stvarnosti postoji drugo. Veliki trgovinski lanci koriste svoj položaj i diktiraju uslove prodaje u svojim objektima, mali trgovci su na margini po kapacitetima i mogućnostima, te tako proizvođačima ostaje da se obrate prvima za plasman svojih proizvoda.

KOME DRŽAVA POMAŽE?

U jeku svetske ekonomske krize proizvođači su se suočili sa problemom obrtnog kapitala i nagomilanim potraživanjima od trgovaca.

Država je priskočila u pomoć trgovcima kako bi oni isplatili svoje dugove dajući im povoljne kredite. Šta je sa proizvođačima? Da li se i njima odobravaju povoljni krediti za otpočinjanje ciklusa proizvodnje? Kao reakcija na navedeno, počelo je povlačenje proizvoda od strane proizvođača iz prodavnica velikih trgovinskih lanaca, tako da se njihovi proizvodi nisu mogli naći u prodaji.

Da nešto treba menjati, svima je jasno, ali kao i uvek, čeka se potez države. Nije nužno da na ovom mestu dajemo sugestije koje vrste promena treba izvršiti, već da steknemo uvid u dosadašnje i trenutno stanje. Veliki koriste svoj položaj na tržištu i nameću uslove koji njima odgovaraju, a mali moraju da se povinuju ovim uslovima.

Tako i naziv ovog članka ukazuje na ovu pojavu. Velika riba jede malu ribu. Kao zaključak, možemo reći da se mnogi „mali“ ne odlučuju da osnuju preduzeće iz bojazni da ih ne pojedu „veliki“. Oni ne vide sebe u takvom okruženju.

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

61

SLOBODNA TEMA

EKONOMSKA KRIZA I PREDUZETNIŠTVO

Inicijalna kapisla ekonomskog rasta Inovacije obično potiču iz preduzetnički orijentisanog preduzeća i ono što je primetno u današnjoj ekonomiji je da ovakva preduzeća rastu neverovatnom brzinom i brzo ulaze u redove najvećih svetskih korporacija.

Autor: Đurđica Vukajlović Kontakt: djurdjicaz@suonline.net

N

ikada ranije nije postojala ili usvajanjem novih pristupa u part- urno imati pokretaču ulogu u oporveća potreba za inovacija- nerstvima, preduzeća mogu trans- avku kako lokalnih, tako i svetske ma i veća tražnja za svežim formisati svoje poslovanje. ekonomije. Fokus treba da bude preduzetničkim idejama, kao što je Vreme krize je prilika da se na stvaranju okruženja u kojem će to slučaj sa trenutsvaki građanin imati nom ekonomskom Ewing Marion Kauffman Fondation (www.kauffman.org) anal- šansu da postane prekrizom. Države širom izirala je podatke na teritoriji SAD-a, na osnovu bogatstva 500 duzetnik u dobrim ili planete bore se da najvećih kompanija. Studija objavljena u junu 2009. godine lošim vremenima i stanje svojih privre- predstavila je tri osnovna rezultata istraživanja: da se obezbede bolji da održe na nivou • Za vreme recesije, tražnja na tržištu često dovodi do ekonomski uslovi za dugoročne potražnje kratkoročnog opadanja u poslovanju poslovnih jedinica, ali to to. pronalaženjem novih ne mora da ima negativan uticaj na formiranje i opstanak novih Vladina poliizvora rasta. S tim u kompanija. tika koja podstiče vezi stoji i sledeća • Više od polovine kompanija na listi 500 prvih po bogat- preduzetništvo treba činjenica – privred- stvu, osnovane su za vreme recesije ili pada tržišta. da rezultira u podna iskustva mnogih • Start-up zapošljavanje je manje nestabilno i osetljivo u streku inovativnosti. država potvrđuju da odnosu na otvaranje novih radnih mesta, bez obzira na stepen Pojedinačne polise ostvaruju visoke ekonomskog razvoja. tike vlade prema stope ekonomskog preduzetništvu i inorasta zahvaljujući vacijama variraju, tesnoj povezanosti preduzetništva kreatori privredne politke i poslov- međutim bez povoljnog regulatori inovacija. Razvojem i komercijal- ni lideri ujedine u identifikovanju, nog okruženja, inovacija u uslovima izacijom novih proizvoda i usluga, pružanju podrške i inspirisanju pre- krize ne može podstaći privredni remontom organizacionih procesa duzetnika i inovatora, koji će sig- rast. Evo nekoliko načina kako vlada

Pet veština inovativnih ljudi (Prema istraživanju profesora sa Harvard Business School u koje je bilo uključeno v

1.

Povezivanje. Sposobnost povezivanja naizgled nepovezanih pitanja, problema ili ideja iz različitih oblasti.

2.

Postavljanje pitanja. Inovatori konstantno postavljaju pitanja koja predstavljaju izazov običnom razumu. Oni pitaju: Zašto? Zašto da ne? Šta ako?

3

Posmatranje. Ru istraživanju prou jave, posebno pona potro

SLOBODNA TEMA

može da pomogne: • Jačanje sistema obrazovanja i ulaganje u njega. Inovacija zahteva dobro obrazovano i konkurentno tržište rada, mnogo veština i ideja.

• Ohrabriti preduzeća na povezivanje sa globalnim, prekograničnim tržištima. Suština je u pokretanju start-up aranžmana ili proširenju postojećeg poslovanja preduzeća, tako da mogu dostići najveća moguća tržišta za njihove usluge ili robe.

•Negovanje poverenja u tržište kapitala. Vlade su odgovorne za stvaranje uslova kako bi se privukle strane investicije.

• Pojednostaviti procedure i zahteve.

Dugoročni i komplikovani procesi mogu kreirati prepreke kojima se povećavaju troškovi poslovanja. Nijedna vlada u uslovima krize ne bi trebalo da priušti sebi ovaj „luksuz“.

• Dozvoliti neuspeh. Ako pokušaj inovacije ne uspe, nema poraza, potrebno je ohrabriti inovatore i posle neuspeha.

• Podstaći javno i privatno partnerstvo.

• Omogućiti da poreski ok-

vir pogoduje inovacijama. Različite zemlje će razvijati različite pristupe koji mogu da uključuju poreske olakšice za nove radnike i nove ideje.

Preduzetničke ideje i tržišne mogućnosti moraju se odmah iskoristiti. Vremena nema, a ako je inovativnost inicijalna kapisla ekonomskog rasta, onda su preduzetnici sinonimi za inovativnost. Velikim preduzećima će

preduzetničko razmišljanje biti od velikog značaja, jer preduzetnici razmišljaju dugoročno, fokusirajući se na izgradnju poslovnih platformi koje će im poslužiti kada se tržišni uslovi poboljšaju.

Tržišni lideri današnjice, nisu nužno tržišni lideri sutrašnjice. Inovacije izazivaju široke ekonomske i

socijalne promene, te se na njih gleda kao na veliku, gotovo autonomnu snagu koja oblikuje svet. Inovacije obično potiču iz preduzetnički orijentisanog preduzeća i ono što je primetno u današnjoj ekonomiji je da ovakva preduzeća rastu neverovatnom brzinom i brzo ulaze u redove najvećih svetskih korporacija.

U uslovima krize svakako će mnogi preduzetnici biti prinuđeni da promene svoj sistem poslovanja, da naprave određene organizacione promene i da pronađu svoje mesto u turbulentnoj tržišnoj utakmici. Mnogi su izvukli korist iz krize, bili dovoljno hrabri, imali ideju i postali uspešni preduzetnici.

Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da kriza pogađa sve – i velike, i male. Pitanje koje se postavlja je da li slegati ramenima, bežati od problema i kriti se iza nemogućnosti napretka i opstanka zbog teških vremena, ili podići glavu i pronaći način prevazilaženja krize. Ukoliko ideja postoji, ne treba bežati, treba ići dalje i tražiti put do uspeha, jer preduzetnik nije preduzetnik ako ne rizikuje i iz krizne situacije izvuče korist.

više od 3.000 rukovodilaca i preko 500 inovativnih preduzetnika. Izvor: Harvard Business Review, decembar 2009.)

3.

ukovodioci skloni učavaju opšte poašanje potencijalnih ošača.

4.

Eksperimentisanje. Inovativni preduzetnici aktivno isprobavaju nove ideje stvaranjem prototipova i lansiranem pilot projekata.

5.

Umrežavanje. Inovatori se povezuju sa ljudima različitih ideja i pogleda.

POSLOVNA ETIKA

MORALNI STANDARDI KORPORATIVNOG POSLOVANJA

Osnovni elementi morala Najčešća dilema u vezi s etičkim ponašanjem je da li se ono može predvideti i koji su to univerzalni moralni standardi ponašanja koji čine temelj moralno odgovornog poslovanja.

Autor: Radenko Marić Kontakt: radenko.maric@yahoo.com

D

a bi uspešno realizovale svoje poslovne ciljeve moderne kompanije treba da poseduju najvažnije standarde korporativnog poslovanja, kao što su: savremeni tehnološki procesi proizvodnje, moderni informacioni sistemi, razvijena distributivna i prodajna mreža, uvažavanje novih tehnološko-informacionih promena, uspešan menadžment i zadovoljni zaposleni. Sa druge strane, kao glavni nosioci datih performansi figuriraju standardi u okviru moralnih vrednosti, koji čine temelj i početak svake poslovne aktivnosti. Da bi se razumela priroda korporativnog poslovanja i odnos kompanija prema potrošačima i široj javnosti neophodno je analizirati srž poslovanja iz ugla kompanije, proniknuti u prirodu sprovođenja poslovnih aktivnosti, u obaveze i odgovornosti koje iz toga proizilaze, a temelje se na poštovanju osnovnih moralnih standarda u odnosima kompanija prema zaposlenima, potrošačima, javnosti, društvu i državi.

Kada je reč o moralnim standardima bilo u vidu principa ili

pravila, moglo bi se reći da oni, u najširem smislu, predstavljaju osnovne elemente morala koji su neophodni za određivanje sadržaja moralnih stavova. To su, zapravo, zahtevi, adekvatne ljudske sklonosti i stanovišta koja utiču i motivišu

pojedinca i društva, odnosno, predstavlja osnovu za verovanje u dijalog i kompromis prilikom rešavanja društvenih i poslovnih konflikata; za privrženost slobodi, miru, nenasilnom ponašanju i promenama; za značaj poboljšanja kvaliteta životne sredine i podržavanja nacionalne i etničke raznolikosti.

Pošto se etičke krize razvijaju postepeno, ubrzavaju se i, ponekad, izmiču kontroli, od velike je važnosti imati sistem posmatranja koji omogućuje rano signaliziranje i preduzimanje mera korekcije, te upoznatost svih zaposlenih sa ključnim moralnim standardima.

64

ljude da se ponašaju u skladu sa tim „dobrim“ standardima.

Način na koji se moralni standardi određuju, analiziraju, prihvataju i zadržavaju ili napuštaju, predstavlja osnovu moralnog razvoja

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

UTICAJ NA MORALNE POSLOVNE STANDARDE

Interese kompanije za davanjem podrške moralnim poslovnim standardima pokreće mnoštvo faktora. Neki od tih faktora potiču iz poslovnog okruženja, dok drugi potiču iz širih društvenih okvira (zakoni, politika, itd.). Da bi se saznalo više o tim pokretačkim silama i osnovnim elementima korporativnih moralnih standarda, zaposlenima koji su učestvovali u Istraživanju poslovne etike iz 2005. godine koje su organizovale institucije AMA i HRI (American Management Association i Human Resource Institute, SAD), postavljeno je više pitanja o tome šta danas pokreće poslovnu etiku i moralne standarde u kompanijama, kao i šta očekuju da će da ih pokreće za narednih 10 godina. Upitani o ra-

POSLOVNA ETIKA

zlozima zbog kojih kompanije svoje emu zaposlenih: „Da li kompanija Zaposleni su takođe upitani poslovanje vrše na društveno odgov- posluje etički?“, „Da li zaposleni o tome koji bi faktori iz spoljnog oran način, najčešći odgovor ispi- treba da se smatra odgovornim okruženja mogli da utiču na moralne tanika bio je „zaštita brenda i dobre zbog sprovođenja neetičke poslovne standarde. Smatrali su da danas zareputacije”. U koni i regulasvetlosti skan- Tabela 1: Pet osnovnih faktora koji utiču na etičko vođenje korporativnog tiva predstavldala koji su poslovanja jaju najvažniji se poslednjih moralni stanR.br. Faktor Rang važnosti godina desili i dard korpokatastrofa koje rativnog po1.

Zaštita brenda i dobre reputacije 4,26 su oni proizveli slovanja, a 2.

Ispravna stvar 4,17 u kompanitako će ostati 3.

Poverenje i lojalnost potrošača 4,08 jama i u odnoi u budućnosti. su na njihov Međutim, kad 4.

Poverenje investitora 4,01 menadžment, su upitani o iz5.

Odobravanje javnosti 3,98 ovo predstavlja gledima za naočekivan i razurednih 10 godiman odgovor. Na to se redom dalje prakse?“, odgovori su bili nešto na, interesantno je spomenuti da su nadovezuju odgovori na trećem, dinamičniji (Tabela br. 2). Na vrhu se „problemi životne sredine”, kao četvrtom i petom mestu, koji se tabele mogu da se vide isti osnov- danas još uvek zanemaren moralni odnose na poverenje potrošača, ni prioriteti, zajedno sa pretnjom standard, sa devetog mesta pomerili poverenje investitora i odobravanje izbijanja skandala i ulogom inves- na drugo. Istovremeno, korporativna javnosti (Tabela br. 1). titora i potrošača. Međutim, ovog društvena odgovornost (Corporative Ipak, mnogo interesant- puta se važnim činiocem smatra i Social Responsibility – CSR) napravila niji, i možda još više iznenađujući tržište, kako u pogledu konkuren- je pomak sa osmog na treće mesto bio je drugi po rangiranju razlog cije, tako i u pogledu globalizacije. (Tabela br. 3, na sledećoj stranici). za društveno odgovorno i etičko Sasvim je verovatno da su te dve Čini se da mnogi poslovni stručnjaci vođenje poslovanja koji govori da je pokretačke snage u svesti zaposlen- očekuju da pitanja životne sredine to „ispravna stvar”. Ovo ukazuje na ih i menadžmenta povezane. postanu mnogo važnija, a taj trend to da mnogi zaposleni etiku ne posU prethodnoj tabeli priložena vezuje se za pokret korporativne matraju sa pragmatične, poslovne je i rangiranost poslovnih faktora društvene odgovornosti. tačke gledišta, već iz perspektive kakvu zaposleni očekuju za narednih na koju utiču pojmovi poput morala 10 godina. Pet najvažnijih pokretača KLJUČNI MORALNI i vrednosti. Još jedno interesantno korporativnog ponašanja ostaju isti, STANDARDI otkriće predstavlja to da su zaposle- samo se njihova pozicija menja, u Najčešća dilema u vezi s ni, upitani šta će biti za deset go- zavisnosti kako zaposleni gledaju etičkim ponašanjem je da li se ono dina, došli do istovetnog osnovnog na budućnost. Prisutno je verovanje može predvideti i koji su to univerredosleda razalni moralzloga, što uka- Tabela 2: Pet osnovnih poslovnih faktora koji utiču na korporativno ni standardi zuje na to da će sprovođenje poslovnih aktivnosti ponašanja koji njihovo etičko čine temelj Današnja Rangiranost ponašanje to- Poslovni faktori moralno odrangiranost za 10 godina kom vremena govornog poSkandali u korporaciji 1 4 biti stabilno. slovanja. KoKad je Konkurencija na tržištu rporativna 2 2 z a p o s l e n i m a Zahtevi investitora etika pred3 5 rečeno da stavlja složenu 4 3 navedu faktore Pritisak potrošača tematiku, sa 5 1 koji pokreću Globalizacija mnogim diposlovni ambimenzijama i jent u smislu njegovog uticaja na da će za deset godina globalizacija dalekosežnim posledicama. Pošto etiku, odnosno, koji su to najvažniji postati najvažniji poslovni pokretač se etičke krize razvijaju postepeno, poslovni faktori koji utiču na etike, dok se za skandale očekuje da ubrzavaju se i, ponekad, izmiču moralne standarde i oblikuju dil- će izgubiti na važnosti. kontroli, od velike je važnosti imati PreduzetnikOnline - Decembar 2009

65

POSLOVNA ETIKA

Tabela 3: Prikaz osnovnih faktora iz okruženja koji oblikuju korporativne moralne standarde Današnja rangiranost

Rang važnosti

Rangiranost za 10 godina

Rang važnosti

Pravo: zakoni, regulativa

1

3,88

1

4,32

Ekonomsko okruženje

2

3,64

4

4,01

Politički ambijent

3

3,52

9

3,79

Društvene vrednosti

4

3,45

6

3,93

Privatnost

5

3,43

8

3,84

Nivo globalne bezbednosti

6

3,43

5

4,00

Tehnologija

7

3,38

7

3,93

Pokret društvene odgovornosti

8

3,33

3

4,04

Pitanja zaštite životne sredine

9

3,32

2

4,07

Društveni pritisci

10

3,27

10

3,19

Poslovni faktori

sistem posmatranja koji omogućuje rano signaliziranje i preduzimanje mera korekcije, te upoznatost svih zaposlenih (kako pojedinaca na nižoj hijerarhijskoj lestvici, tako i top menadžmenta kompanije) sa ključnim moralnim standardima, koji se fokusiraju na: 1. Vrednosti kompanije • Vrednosti: suštinske vrednosti su jasne, odgovarajuće i kompanija ih se pridržava.

• Otvorenost: ljudi govore bez straha, osporavajući tradiciju.

• Poštenje: kompanija deluje pošteno i prema unutrašnjem i prema spoljašnjem okruženju.

66

2. Unutrašnju politiku • Komunikacija: informacije o kompaniji (npr., njene vizije, ciljevi, budućnost) su javne, tačne i pravovremene.

• Sprovođenje: postoje procedure prijavljivanja neetičkog ponašanja i reagovanja na njega.

• Odnosi između zaposlenih: učinak se pošteno procenjuje i različitost se poštuje.

3. Spoljne odnose • Javnost: kompanija deluje odgovorno prema životnoj sredini i zajednici.

• Odnosi prema tržištu/ potrošačima: proizvodi su bezbedni;

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

postupci nadmetanja su pošteni.

• Odnosi prema investitorima: informacije koje se pružaju investitorima su tačne, pravovremene i potpune.

Kompanija koja je dobra, u svakoj od ovih oblasti deluje etički, uz poštovanje i pošteno u svim svojim poslovima i sa svim zainteresovanim stranama – kako unutrašnjim, tako i spoljašnjim. Ako su zaposleni upoznati sa ovim stavkama, dobijamo odgovore na pitanja: • Da li moralni problem postoji?

• Koliko je ozbiljan i štetan po kompaniju i javnost?

• Gde je lociran unutar kompanije?

• Na koji način pristupiti njegovom rešavanju?

Kompanije koje su sposobne da odgovore na ova pitanja i da po potrebi preduzmu odgovarajuće mere, mogu da spreče pojavu etičke krize i nemoralnog korporativnog ponašanja i predstavljaju temelj moralno i društveno odgovornog sprovođenja poslovnih aktivnosti prema potencijalnim potrošačima, javnosti, zaposlenima, društvu i državi. Odnosno, kao takve, one mogu da štite i promovišu najvažniji moralni standard – „dobro“ lokalne zajednice i šire duštvene zajednice u kojoj posluju.

STATISTIKA

Nezaposlenost i zapošljavanje* 8,28%

Procenat smanjenja broja zaposlenih u septembru u odnosu na isti period prošle godine.

1.827.958

Broj zaposlenih lica u Srbiji u septembru.

26,34% Stopa zvanično registrovane nezaposlenosti u septembru.

33.813

Broj novoprijavljenih na evidenciju NSZ u oktobru.

12,75%

Učešće nezaposlenih lica od 25 do 29 godina u ukupno registrovanoj nezaposlenosti (najveće učešće).

68

PreduzetnikOnline - Decembar 2009

bilten Nacionalne službe za *Mesečni statističkizapošljavanje - oktobar 2009.

Preduzetnik online

Onlajn Ä?asopis za preduzetnike.

Prilike su svuda oko nas, ne smemo ih propustiti. www.preduzetnik.com

IzdavaÄ?: Business Media doo Novi Sad