PreduzetnikOnlineNo.1

14 Efikasnost i efektivnost

Preduzetnik

11 17

Uzor i za velike

?

magazin za preduzetnike

Najćešće greške brendinga

KO JE PREDUZETNIK? www.preduzetnik.com

BESPLATAN PRIMERAK

mart 2009 - broj 01

20 Etička obuka srpskog tržišta

ПОЧЕТНИ НАГРАДНИ ФОНД

12.000.000 ДИНАРА

Пласирајте своје знање. ПРИЈАВЕ ТИМОВА ДО 31. МАРТА 2009. НА

www.inovacija.org

01 РЕАЛИЗОВАНЕ ИНОВАЦИЈЕ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ НТИ2009 НТИ2009 02 ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 03 ИНОВАТИВНЕ ИДЕЈЕ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 Н НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 04 ПОТЕНЦИЈАЛИ НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 НТИ2009 05 ИНОВАТИВНЕ ОПШТИНЕ НТИ200

MART2009 SADRŽAJ

7

PREDUZETNIŠTVO

KO JE PREDUZETNIK? Preduzetnik ima viziju, usmeren je ka budućnosti i predviđa događaje, prepoznaje prilike koje drugi propuštaju, svestan je neizvesnosti i rizika koje sa sobom nose promene. Preduzetnik stvara, inovira i zapošljava. Preduzetnik je nosilac preduzetništva, pokretačke snage preduzeća i razvoja privrede.

11

INTERVJU

UZOR I ZA VELIKE

14

MENADŽMENT

EFIKASNOST I EFEKTIVNOST

Igor Ćujić otvaranjem perionice ostvaruje svoj dečački san inspirisan filmom Kum i zapošljava gluvoneme osobe, potvrđujući da humanost i biznis mogu da idu „ruku pod ruku“.

Koncepte efikasnosti i efektivnosti u menadžmentu prvi put je objasnio Peter F. Drucker u svojoj knjizi The Effective Executive. Prema Druckeru, efikasnost znači raditi stvari na pravi način, a efektivnost znači raditi prave stvari.

17

20

MARKETING

NAJČEŠĆE GREŠKE BRENDINGA Brenda Bence se već 25 godina bavi korporativnim brendingom. Uz njeno odobrenje, preveli smo tekst Top 10 Branding Mistakes Entrepreneurs Make, koji je objavila u časopisu Američke privredne komore na Tajlandu i na svom blogu.

POSLOVNA ETIKA

ETIČKA OBUKA SRPSKOG TRŽIŠTA Suština etičke obuke srpskog tržišta je da se među pokretačima poslovnih aktivnosti, naročito među preduzećima, državnim institucijama, agencijama i edukativnim ustanovama razvije svest o postojanju određenih moralnih problema vezanih za konkretne proizvodne aktivnosti i druge poslovne radnje na tržištu.

Preduzetnik.com • Mart2009 •

REČ UREDNIKA

PREDUZETNIŠTVO KAO NAČIN ŽIVOTA

S

vaki put kada odgledam film Gradski kauboji (1991), a gledao sam ga nekoliko puta, shvatim kako se radi o jednom od najboljih vanvremenskih filmova, koji na veoma jednostavan način govori o našim životima. Glavni lik u filmu je Mič, koga glumi legendarni Bili Kristal. Mič je upao u krizu “srednjih godina“ i zajedno sa dvojicom svojih prijatelja odlazi na odmor (mi u Srbiji bismo to nazvali seoskim turizmom) kako bi “pronašao sebe”. Na jednom račnu upoznaje starog kauboja, Kurlija, koga u filmu glumi Džek Palans. Njih dvojica se u početku nisu dopala jedan drugom, ali ih je zajednički zadatak zbližio. U jednom od razgovora, Kurli priča o tome kako svaki čovek mora da otkrije suštinu života, a kada ga je Mič upitao da li on zna šta je suština života, Kurli je odgovorio da je suština života u jednoj stvari, držeći uspravno svoj kažiprst. Mič je iznenađeno zapitao da li to znači da je suština života u Kurlijevom kažiprstu, na čega se Kurli samo nasmešio.

Ostatak filma je metafora života. Kurli, stari kauboj umire, a Mič, gradski kauboj, prolazi kroz avanture i iskušenja, da bi na kraju filma shvatio suštinu svog života. Ja vam je neću otkriti, ali onima koji film nisu pogledali toplo ga preporučujem, naročito dok je napolju još uvek hladno i kada se polako spremate za polet i susret proleću.

Poput Miča u filmu Gradski kauboji, pravi preduzetnici kada spoznaju suštinu svog života žive na način koji možemo nazvati preduzetnički način života. Možda niste primetili, koristio sam u prethodnoj rečenici sintagmu pravi preduzetnici. Zašto “pravi“, da ne postoje drugačiji, veštački preduzetnici? Na žalost u Srbiji postoje i pod kapom Zakona o privrednim društvima služe se ovim pojmom.

• Preduzetnik.com • Mart2009

Nastavak na sledećoj strani

REČ UREDNIKA

“

Svaku istinu koju spoznamo moramo dati svetu, a ne zadržati je samo za sebe.

- Elizabet Kedi Stenton, autorka dokumenta “The Declaration of Sentiments”

Ideja da se pokrene magazin Preduzetnik nastala je kao izraz potrebe da se svim pravim preduzetnicima (koristim se ovom sintagmom samo još ovaj put) pruži podrška i da se da doprinos razvoju preduzetničkog duha u Srbiji. Pred vama je prvi broj magazina Preduzetnik, namenjenog postojećim i potencijalnim preduzetnicima, koji su shvatili da je u savremenim uslovima poslovanja, a koje karakterišu pre svega promene i nepredvidivost, znanje ključna sposobnost za postizanje i očuvanje konkurentske prednosti.

Prvi broj magazina započinjemo sa pet tekstova podeljenih u rubrike Preduzetništvo, Intervju/Priče iz života, Menadžment, Marketing i Poslovna etika. Tekstovi su rezultat praćenja savremene teorije iz pojedinih oblasti, ali i praktičnog iskustva autora tekstova.

Otvoreni smo za saradnju sa svim pojedincima i organizacijama kojima je cilj isti kao i cilj ovog magazina, a to je stvaranje preduzetničkog društva u Srbiji, jer je preduzetništvo katalizator privrednog razvoja, a preduzetnici nosioci preduzetništva.

Nadam se da ćete pronaći nešto za sebe u magazinu Preduzetnik. Sve vaše komentare na prvi broj magazina i predloge za buduće brojeve možete slati na email kontakt@preduzetnik.com.

Goran Sečujski autor i urednik magazina

Preduzetnik Magazin za preduzetnike

SARADNIK Radenko Marić

Novi Sad, Mart 2009

LEKTURA Mirjana Brković

IZDAVAČ Goran Sečujski UREDNIK Goran Sečujski

KONTAKT Novi Sad, Stevana Milovanova 6/14 Tel: 021/472-99-49 Mob: 063/835-45-37 Email: kontakt@preduzetnik.com Web: www.preduzetnik.com

Preduzetnik.com • Mart2009 •

ZANIMLJIVOSTI SRBIJA

SVET

NAJBOLJA TEHNOLOŠKA INOVACIJA NTI2009

PEDESET NAJINOVATIVNIJIH KOMPANIJA U SVETU

C

P

ilj organizovanja Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju NTI2009 jeste promovisanje preduzetničke klime u Srbiji i pomoć potencijalnim i postojećim high-tech preduzetnicima, koji su spremni i sposobni da sopstvene ideje i invencije pretoče u tržišno valorizovane inovacije.

Učešće na Takmičenju, osim mogućnosti dobijanja finansijske pomoći, u vidu novčanih nagrada, svim takmičarima obezbeđuje stručnu pomoć u vidu besplatne edukacije kroz treninge ili konsalting,u određenom opsegu i po odabranim temama zavisno od takmičarske kategorije kojoj pripadaju. Ovogodišnje Takmičenje podeljeno je u pet kategorija: REALIZOVANE INOVACIJE, ENERGETSKA EFIKASNOST, INOVATIVNE IDEJE, POTENCIJALI i INOVATIVNE OPŠTINE. Takmičenje se održava na teritoriji Republike Srbije i na teritoriji Republike Srpske.

Prijavljivanje zainteresovanih za učešće na Takmičenju je počelo 20. februara 2009., a prijava ideja, invencija i inovacija počinje 01. marta 2009. i trajaće do 31. marta 2009. godine, na sajtu www.inovacija.org.

Ove godine početni nagradni fond iznosi čak 12.000.000 dinara!

Izvor: www.inovacija.org

• Preduzetnik.com • Mart2009

oznati američki časopis FAST COMPANY napravio je i ove godine listu najinovativnijih kompanija širom sveta. Među kompanijama, na listi se našao i tim američkog predsednika Baraka Obame, a na listi najinovativnijih delatnosti (industrija po američkoj klasifikaciji), našle su se i dve države - Kina i Indija.

Kako se može pročitati na internet sajtu ovog časopisa www.fastcompany.com, i pored svetske ekonomske krize i usporavanja privrednih aktivnosti u celom svetu, ova lista pokazuje da postoji moć i potencijal inovativnih ideja i njihove kreativne realizacije.

U sledećoj listi prikazane su kompanije sa pozicijom na listi iz prošle godine i zemljom porekla: 1.(-) tim predsednika Obame (SAD) 2.(1) Google (SAD) 3.(-) Hulu (SAD) 4.(2) Apple (SAD) 5.(37) Cisco Systems (SAD) 6. (34) Intel (SAD) 7.(-) Pure Digital Technologies (SAD) 8.(-) WuXi PharmaTech (Kina) 9.(9) Amazon (SAD) 10.(5) Ideo (SAD) 11.(4) General Electric (SAD) 12.(18) Hewlett-Packard (SAD) 13.(7) Nokia (Finska) 14.(-) Gilead Sciences (SAD) 15.(3) Facebook (SAD) 16.(-) NextEra Energy Resources

(SAD) 17.(-) Q-Cells (Nemačka) 18.(-) First Solar (SAD) 19.(22) IBM (SAD) 20.(-) Zappos (SAD) 21.(10) Nintendo (Japan) 22.(14) Disney (SAD) 23.(-) Crispin Porter+Bogusky (SAD) 24.(-) TBWA/Worldwide (SAD) 25.(-) New England Sports Ventures (SAD) 26.(-) DSN(Holandija) 27.(6) Nike (SAD) 28.(-) NPR (SAD) 29.(-) Barbarian Group (SAD) 30.(-) W.L. Gore & Associates (SAD) 31. (-) Busboy Productions (SAD) 32.(-) Skidmore, Owings & Merrill (SAD) 33.(32) Wal-Mart (SAD) 34.(41) Microsoft (SAD) 35.(-) Ubisoft (Francuska) 36.(-) Vestas (Danska) 37.(-) Chevron Energy Solutions (SAD) 38.(-) CAA (SAD) 39.(-) L-3 Communications (SAD) 40.(-) Weta Digital (N.Zeland) 41.(-) Lego (Danska) 42.(-) Emirates (UAE) 43.(-) Genzime (SAD) 44.(-) Etsy (SAD) 45.(-) BYD (Kina) 46.(-) Warner Music Group (SAD) 47.(-) Aravind Eye Care System (Indija) 48.(39) Toyota (Japan) 49.() Pelamis Wave Power (Škotska) 50.(-) Raser Technologies (SAD).

Izvor: www.fastcompany.com

PREDUZETNIŠTVO

KO JE

PREDUZETNIK? Preduzetnik ima viziju, usmeren je ka budućnosti i predviđa događaje, prepoznaje prilike koje drugi propuštaju, svestan je neizvesnosti i rizika koje sa sobom nose promene. Preduzetnik stvara, inovira i zapošljava. Preduzetnik je nosilac preduzetništva, pokretačke snage preduzeća i razvoja privrede.

Autor: Goran Sečujski

P

oslednjih nekoliko godina preduzetništvo predstavlja jednu od najaktuelnijih tema u Srbiji kojom se bave mnogi, od naučnih radnika i novinara do vladinih zvaničnika. Razloge popularnosti preduzetništva možemo tražiti u problemima sa kojima je suočena domaća privreda, a čije rešenje se vidi u podsticanju razvoja preduzetništva.

U savremenoj ekonomskoj teoriji, preduzetništvo dobija ulogu četvrtog faktora proizvodnje (pored radne snage, zemlje i kapitala) i zajedno sa preduzetnikom, kao njegovim nosiocem, postaje osnovna pokretačka snaga preduzeća i razvoja privrede. Da bismo razumeli ko je preduzetnik i šta je preduzetništvo, moramo prodreti duboko u život preduzetnika, jer preduzetništvo, zapravo, predstavlja način života.

Preduzetnik.com • Mart2009 •

PREDUZETNIŠTVO PREDUZETNIK - DEFINICIJA I KARAKTERISTIKE

A

ktuelni Zakon o privrednim društvima prepoznaje dva pravna oblika organizovanja poslovanja – privredna društva i preduzetnike.

Prema ovom Zakonu, preduzetnik je „fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće radinosti“ (Zakon o privrednim društvima, član 48, stav 1). Ovo pravno određenje pojma preduzetnik slično je onom koje pronalazimo u relevantnim propisima u SAD-u, a koji za objašnjenje pojma preduzetnik koriste dva opisa: samozaposleni pojedinci i vlasnici biznisa.

Prihvatanje definicije preduzetnika iz navedenog zakona, daje pravo svakom ko otvori radnju (radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio, pansion, apoteku, ordinaciju i sl.) da se naziva preduzetnikom (ime pod kojim posluje radnja registruje se uz dodatak naziva „preduzetnik“ ili „pr.“). Ali da li je svako ko otvori radnju, odnosno započne privatan biznis, istovremeno i preduzetnik?

Za ekonomiste, preduzetnik je osoba koja kombinujući raspoložive resurse na različite načine stvara veću vrednost, ali i koja uvodi promene, inovacije i nov poredak. Za psihologe, preduzetnik je osoba koja se vodi određenim silama – potrebom da nešto postigne ili stekne, da eksperimentiše ili da pobegne od autoriteta drugih.

Za poslovne ljude, preduzetnik je pretnja, agresivna konkurencija, ali i saveznik, neko ko stvara vrednost za nekog drugog, neko ko pronalazi bolje načine da iskoristi raspoložive resurse i neko ko stvara poslove onima koji će biti zadovoljni što ih obavljaju.

Dilema da li se neko rađa sa predispozicijama da postane preduzetnik (talenat) ili se preduzetništvo može naučiti (kroz aktivno učenje i rad) već dugo „muči“ naučnike i druge koji se bave ovom temom. Sve uspešne preduzetnike karakterišu naporan rad, istrajnost, odlučnost i fleksibilnost kao odgovor na probleme. S druge strane, u literaturi namenjenoj budućim preduzetnicima koji se školuju na visokim • Preduzetnik.com • Mart2009

školama i fakultetima navode se tri grupe veština koje preduzetnik treba da poseduje kako bi bio uspešan u onome što radi.

Prva grupa veština su tzv. tehničke veštine. Ovde se ubrajaju veštine usmene komunikacije, uspostavljanja kontakata, pisanja i slušanja, zatim praćenje i poznavanje okruženja,

pridružuju i srednje škole, promovišući tako preduzetništvo i među mlađim generacijama. Ne treba zanemariti ni brojne seminare, treninge, obuke i predavanja koji se organizuju širom Srbije, a koji za cilj imaju pružanje bazičnih znanja o preduzetništvu i upravljanju preduzećima onima koji žele da započnu samostalan posao.

PRIVATNIK I PREDUZETNIK Pitanjem korišćenja pojma preduzetnik u Zakonu o privrednim društvima bavio se Saša Radulović u tekstu pod nazivom Privatnik i preduzetnik, objavljenom na blogu internet sajta B92. Zaključak je ovog blogera da bi u navedenom zakonu umesto pojma preduzetnik, trebalo da se koristi pojam privatnik. Isti autor pravi razliku između privatnika i preduzetnika, smatrajući pod privatnikom osobu koja započinje posao u delatnosti za koju već postoji tržište, pri čemu svoj posao obavlja kvalitetnije i jeftinije i na lokaciji koja je bolja od većine konkurenata. S druge strane, preduzetnik je čovek „koji pokušava da ostvari svoje poslovne ideje… U osnovi tih ideja je čvrsto verovanje u postojanje tržišne prilike koja je neiskorišćena.“ U osnovi razlika između privatnika i preduzetnika nalazi se promena, odnosno strast da se preduzme nešto novo. Preduzetnik traga za potrebom koja je zanemarena ili nije adekvatno zadovoljena. Preduzetnik traga za neiskorišćenim prilikama, a promene su nešto sa čim on/ona mora da živi. poznavanje tehnologije, sposobnost za organizovanje posla i za rad u timovima.

Menadžerske veštine su druga grupa veština u koju spadaju veština planiranja i postavljanja ciljeva, veština donošenja odluka, poznavanje marketinga, finansija i računovodstva, sposobnost kontrole, pregovaranja, sposobnost da se započne poslovni poduhvat i upravljanje rastom preduzeća, kao i upravljanje ljudskim resursima.

Nadalje, veština unutrašnje kontrole (samodisciplina), preuzimanje rizika, inovativnost, orijentisanost na promene i sposobnost njihovim upravljanjem, istrajnost i vizionarsko liderstvo, samo su neke od veština koje čine treću grupu veština koje treba da poseduje jedan preduzetnik – lične preduzetničke veštine (sposobnosti).

Na osnovu pobrojanih veština, može se zaključiti da se preduzetnici stvaraju, odnosno učenjem se preduzetništvo može naučiti kao i bilo koja druga profesija. U prilog ovom zaključku je i činjenica da i u Srbiji preduzetništvo sve više zauzima značajno mesto u programima studiranja na državnim i privatnim fakultetima i visokim školama, a ovom trendu se aktivno

U vremenu u kojem živimo, a koje se popularno naziva „era znanja“, najdragocenija imovina postaje znanje. Kada su promene i neizvesnost jedino izvesni, znanje sa svojim neograničenim potencijalnom rasta postaje jedini siguran izvor trajne konkurentske prednosti preduzetnika.

Uspešan preduzetnik je osoba koja od ideje stvori uspešan biznis, koja ni od čega stvori nešto, pridržavajući se pri tome osnovnih principa poslovne etike. Uspešni preduzetnici su sebi postavili cilj da budu među najboljima u delatnosti kojom se bave; oni su sebi postavili „velike“ ciljeve, u čijoj realizaciji ispoljavaju tvrdoglavu istrajnost.

Biti uspešan i među najboljima u određenoj delatnosti zahteva permanentno usavršavanje znanja. Ovo je imperativ koji nameću promene, bile one progresivne ili regresivne.

Brze i nepredvidive promene koje karakterišu savremene uslove poslovanja znače veliku neizvesnost, što čini okosnicu rizika, kome su, prema opšteprihvaćenom shvatanju (gotovo poput aksioma), skloni preduzetnici.

Prema savremenom shvatanju, preduzetnik rizikuje, ali u granicama

PREDUZETNIŠTVO razumnog. Preduzetnik ima viziju, usmeren je ka budućnosti i predviđa događaje, prepoznaje prilike koje drugi propuštaju, svestan je neizvesnosti i rizika koje sa sobom nose promene.

Iskustvo preduzetnika ispunjeno je entuzijazmom, frustracijama, strahovima i napornim radom. Visok je procenat neuspešnih preduzetničkih poduhvata, a razlozi su mnogi, od slabe prodaje, preko jake konkurencije i nedostatka finansijskih sredstava, pa do nedostatka menadžerskih sposobnosti. Za preduzetnika, rizik (finansijski, psihološki i društveni) može biti shvaćen kao pretnja, ali i kao šansa za uspešnu realizaciju definisanog cilja.

Zato mnogi postavljaju pitanje šta je to što pokreće jednu osobu da živi ovakvim životom. Pored ekonomskih motiva (materijalno bogatstvo), preduzetnika pokreću i drugi motivi i interesi: porodična tradicija, želja za samoaktuelizacijom, ugledom, moći, slavom i drugi; preduzetnik uživa u postavljanju ciljeva, njihovoj realizaciji sopstvenim naporima, rešavanju problema i u rezultatima svog rada.

Sumirajući prethodno, ali i dostupnu literaturu i iskustvo u radu sa privatnicima i preduzetnicima, sledeće četiri karakteristike se posebno ističu u definisanju preduzetnika: (1) kreativnost, shvaćena kao sposobnost stvaranja nečeg novog što ima vrednost (za potrošače), (2) posvećenost, u smislu vremena i napornog rada, (3) svesno preuzimanje rizika – finansijskog, psihološkog i društvenog i (4) samostalnost, praćena ličnim zadovoljstvom.

INTRAPREDUZETNICI

K

ada se govori o preduzetnicima i preduzetništvu, obično se misli na pojedince koji pokreću mala inovativna preduzeća. Brze promene i turbulentnost okruženja predstavljaju snažan izazov za sva preduzeća, a posebno za velika.

Jedan od nedostataka velikih preduzeća, a koji se smatra prednošću malih (i srednjih) preduzeća jeste fleksibilnost. Da bi se prilagodili izmenjenim uslovima poslovanja, velikim preduzećima preporučuje se stvaranje preduzetničke klime, koja

bi stimulisala najkvalitetnije ljude u ma u preduzećima ima srednji nivo preduzeću, a koji uspevaju da pret- menadžmenta. vore svoje ideje u dodatu vrednost za preduzeće u kojem rade. Ovi ljudi se PREDUZETNIŠTVO nazivaju intrapreduzetnicima, odnosno preduzetnicima unutar preduzeća. reduzetništvo je dinamičan proZadatak intrapreduzetnika je ces stvaranja uvećane vrednosti da prepoznaju potencijalnu vredza određen proizvod ili uslugu. nost u poslovnoj ideji i da tu ideju Vrednost stvaraju pojedinci (preuspešno realizuju unutar preduzeća, duzetnici) koji preuzimaju rizik koji se pribavljajući mu tako novu (uvećanu) odnosi na imovinu, vreme i/ili karijevrednost. Neke od karakteristika intra- ru. Proizvodi (usluge) koji ovi pojedinpreduzetnika lidera su: razumevanje ci stvaraju mogu, ali ne moraju biti okruženja, postojanje vizije, fleksibil- novi ili jedinstveni, ali moraju imati nost, ohrabrivanje timskog rada i ot- vrednost nadahnutu preduzetničkim vorene diskusije (dijaloga), izgradnja naporom, kroz sticanje i alokaciju koalicije sa onima koji ga podržavaju, neophodnih veština i resursa. upornost i dr.

Za preduzetništvo se vezuje prePreduzetnička kultura u poznavanje i korišćenje prilika, uprkos preduzećima omogućava nepresta- ograničenim raspoloživim resursima. no traganje za novim poduhvatima i Preduzetništvo je dinamičan proces, njome se prožima celo preduzeće. Za jer preduzetnik najbolje kontroliše uspostavljanje preduzetničke kulture svoju sudbinu kada aktivno traga za (klime) u velikim preduzećima savetu- prilikama, umesto da čeka da se prije se: praćenje razvoja tehnologije i ohrabrenje njihove primene; ohrabrivan- Iako su mnogi pojedinci inovativni, malo je i podržavanje je onih koji svoje ideje komercijalizuju. novih ideja, ali i Uprkos recesijama, inflacijama, visokim principa pokušaj-i- kamatnim stopama, lošoj infrastrukturi, greška; prihvatanje ekonomskoj neizvesnosti i visokom procen(nekažnjavanje) n e u s p e h a ; tu neuspeha, milioni preduzetničkih poduhraspoloživost i vata realizovani su u svetu. Iako je svaki pristupačnost resur- od ovih poduhvata rezultat jedinstvenih i sa (npr. finansijska složenih preduzetničkih procesa kroz koje sredstva); uvođenje prolazi pojedinac, ipak možemo govoriti multidisciplinarnih o određenim zajedničkim karakteristitimova; dugoročna orijentacija (prih- kama uspešnih preduzetnika: posvećenost vatanje činjenice da poslu, orijentacija na ciljeve i šanse, se uspeh ostvaruje davanje inicijative, potreba za velikim u dužem roku); do- dostignućima, istrajnost, svest o svojim brovoljnost (niko ne dobrim i lošim osobinama, verovanje u može biti prisiljen sebe (kreator svoje sudbine), prihvatanje da se ponaša p r e d u z e t n i č k i ) ; razumnog rizika, odlučnost, pogled u odgovarajući sistem budućnost, odgovornost i dr. nagrađivanja; postojanje tzv. sponzora i šampiona (po- lika pojavi. Iako se za preduzetništvo jedinci koji su zaposleni u preduzeću i preduzetnike, kao njegove nosi predlažu preduzetničke ideje, iden- ioce, vezuje preuzimanje rizika, tifikuju tržište za određen proizvod ili preduzetništvo je, zapravo, kontinuuslugu, pronalaze resurse za podršku alan ili kontinuiran planski proces. To novim poduhvatima); podrška od znači da preduzetnik mora biti dobro strane top menadžmenta. informisan o potrebama potrošača Inače, ključnu ulogu u pronalaženju i o konkurenciji, odnosno o mikro- i intrapreduzetnika među zaposleni- makrookruženju u kojem posluje, kako

P

Preduzetnik.com • Mart2009 •

PREDUZETNIŠTVO bi se smanjila neizvesnost, a rizik od skih, pravnih, političkih, tehnoloških, armija nezaposlenih građana Srbije. neuspeha sveo na minimum. Savreme- socioloških, ekoloških i etičkih uslova Započinjanje samostalnog posla samo no shvatanje preduzetništva polazi od u kojima posluju preduzeća, a koji iz razloga gubitka prethodnog posla tzv. holističkog (sveobuhvatnog) pris- utiču na postojanje slobode za razvoj ne vodi u preduzetništvo. Svi oni koji tupa, koji prihvata činjenicu da živimo preduzetništva. započinju samostalan posao samo da u vremenu konstantnih promena i da Uloga preduzetništva u privred- bi nešto radili i preživeli od prvog do se u vezi sa tim preduzetnici moraju nom razvoju je mnogo veća od dopri- prvog u mesecu bez aktivne (privatne konstantno menjati, odnosno inovira- nosa porastu bruto društvenog proiz- i državne) podrške kroz pružanje neoti (novi procesi, novi proizvodi, nove voda i dohotka po glavi stanovnika. phodnog znanja nikada neće postati usluge, nova znanja, nove strategije, Preduzetništvo podrazumeva podsti- preduzetnici. Oni će biti i ostati privatnove ideje i sl.). canje i uvođenje promena u strukturu nici, bez jasne poslovne budućnosti.

Za preduzetništvo su veoma važni privrede i društva. Ove promene rezulliderstvo i vizija, kako pojedinca tako tiraju porastom društvenog proizvoda, *** i posvećenih timova.

Preduzetnici Preduzetništvo DEVET MITOVA O PREDUZETNICIMA I PREDUZETNIŠTVU imaju viziju oko je način života. koje pokušavaju da Kada se jedna 1. Preduzetništvo je samo za mlađe generacije. POGREŠNO okupe druge ljude osoba odluči da 2. Uspešni preduzetnici su samo oni koji imaju najkreativniju i najoriginali da ih inspirišu preuzme sudniju ideju. POGREŠNO svojim ličnim primbinu u svoje ruke, 3. Većinu preduzetnika motiviše novac ili pohlepa. POGREŠNO erom, energijom, kada traga za 4. Većina preduzetnika, naročito u visokotehnološkim delatnostima, poseduposvećenošću i neiskorišćenim je doktorsku diplomu. POGREŠNO odlučnošću. Liderprilikama i kada 5. Preduzetnici se razlikuju od ostalih ljudi još od rođenja. POGREŠNO stvo ne mora imteži da te iste pri6. Da bi preduzetnik bio uspešan, mora da ima diplomu poslovne škole. plicitno da znači like iskoristi na POGREŠNO da preduzetnici najbolji način, 7. Većina preduzetnika su milioneri. POGREŠNO imaju formalnu a da se pri tome 8. Ne možete uspeti kao preduzetnik, ukoliko nema ko da vas finansira. vlast, naročito rukovodi postavPOGREŠNO kada se govori o ljenim ciljevima 9. Preduzetnici su srećniji od onih koji rade za druge. TAČNO tzv. korporativnom – dobit i blagostanpreduzetništvu (inje (zadovoljstvo), (Svih devet mitova su rezultat sprovedenih obimnih istraživanja; trapreduzetnicionda se može reći prilagođeno prema prof. Laura L. Hollis, JD Clinical Professor of Business ma), gde su važni da ova osoba živi Administration, Izvor: www.slideshare.com) motivisani pojedinpreduzetničkim ci da reše probleme načinom života. prepoznajući prilike, poistovećujući odnosno većim materijalnim bogatstSloboda i kreativnost karakteristični se istovremeno sa uspehom preduzeća vom i blagostanjem građana. su za život preduzetnika. Preduzetnik u kojem rade.

Problemi poput visoke stope ne- je u potpunosti posvećen poslu, ali U jednom tekstu u martovskom iz- zaposlenosti i nekonkurentnosti srp- preduzetnik nije radoholičar. Osećaj danju časopisa Entrepreneur iz 2003. ske privrede ne mogu se rešiti u nezavisnosti nagoni ga da se stalno godine, autor teksta J. Kurlantz- kratkom vremenskom roku; oni su bori, sa sobom i sa konkurencijom, ali ick navodi sledeće liderske sposob- strukturnog karaktera i polaganje on je zadovoljan, jer voli ono što radi nosti koje su potrebne da bi zaživela nade u preduzetništvo kao pokretača i ceni svoju samostalnost. Preduzetnik preduzetnička vizija: budite sposobni privrednog razvoja na način na koji je lider, rukovodilac, ali i timski igrač, da komunicirate sa velikim brojem se to radi u Srbiji, neće nas izbaviti a u savremenim uslovima poslovanja, ljudi, budite spremni da donosite ne- iz navedenih problema. Podrška raz- on je i društveno odgovoran. popularne odluke, budite odlučni u voju preduzetništva koja je u Srbiji Preduzetnici stvaraju, inoviraju i naporima da vašu poruku svi shvate i na snazi poslednjih desetak godina zapošljavaju. Oni su ključni za uspeh kreirajte i implementirajte kvalitetne usmerena je ka otvaranju većeg broja svake ekonomije.| sisteme i metode koji će opstajati. preduzeća i radnji kako bi se zaposlila Smatra se da je glavna pretpostavO AUTORU ka za razvoj preduzetništva postojanGoran Sečujski je zaposlen na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u je sloboda, pre svega u ekonomskom Novom Sadu. Radio je više od pet godina u bankarskom sektoru. Bavi se smislu – slobodan izbor predmeta pokonsultantskim poslovima iz oblasti marketinga, menadžmenta, izrađuje slovanja, oblika organizovanja, pobiznis i marketing planove. Održao je nekoliko kratkih predavanja na temu slovnih partnera, sloboda raspolaganja franšizinga i preduzetništva, piše stručne radove. Prošle godine bio je iniciostvarenom dobiti, itd. Uopšteno, može jator i koordinator Globalne nedelje preduzetništva u Srbiji. se govoriti o ispunjenosti ekonom10 • Preduzetnik.com • Mart2009

INTERVJU

UZOR I ZA VELIKE Igor Ćujić otvaranjem perionice ostvaruje svoj dečački san inspirisan filmom Kum i zapošljava gluvoneme osobe, potvrđujući da humanost i biznis mogu da idu „ruku pod ruku“.

I

ako je razgovor koji je povod za pisanje ovog teksta obavljen pre više od godinu dana (oktobar 2007) njegova poruka, čini mi se, danas ima mnogo veći značaj. Nalazimo se, prema nekim ekonomskim analitičarima, u najvećoj ekonomskoj krizi u poslednjih 80 godina. Ova kriza pogodila je mnoga naša domaćinstva i preduzeća, ostavljajući nas u nedoumici kako da se ponašamo u uslovima potpune neizvesnosti i ne baš sjajnih predviđanja za naredne mesece (a možda i godine).

Upravo sam u napred navedenom razgovoru prepoznao snagu i ogroman potencijal koji ima individualno preduzetništvo u borbi protiv posledica ekonomske krize, kao i snagu volje i upornosti da se istraje u ispunjenju jednog sna, istovremeno pomažući onima koji su, nažalost, lišeni mnogih životnih radosti.

Ovo je kratka priča o poslovnoj strani života Igora Ćujića, vlasnika „Perionice Una“ iz Novog Sada, u kojoj osobe sa invaliditetom čine 90% od ukupnog broja zaposlenih.

Preduzetnik.com • Mart2009 • 11

INTERVJU ZAPOŠLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM

K

ada se u proleće 2005. godine pojavio u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Novom Sadu, sa namerom da zaposli gluvoneme osobe, Igor je imao osećaj da su ga službenici posmatrali kao da je „pao s Marsa“. Zapravo, ljudi su bili iznenađeni njegovom odlukom da zaposli isključivo gluvoneme osobe, ali je tek kasnije shvatio zbog čega – ne javljaju se tako često preduzeća, a pogotovo radnje koje žele da zaposle osobe sa invaliditetom.

Ne ulazeći u motive za donošenje ovakve odluke, Igor kaže da je rad sa gluvonemim osobama pravo zadovoljstvo. „Za određene kategorije osoba sa invaliditetom, postoje poslovi koje oni ne mogu da rade. Tamo gde nema ograničenja, njihovi fizički nedostaci nisu nikakva prepreka za njihovo zapošljavanje. Štaviše, najveće mi je zadovoljstvo kada vidim da su moji zaposleni srećni što rade, što mogu da se posvete poslu. Zato mi bude jako teško kada ponekad isplata zarade kasni po 3-4 dana, što uglavnom zavisi od naplate naših usluga“, kaže Igor.

Jedan od najvećih problema sa kojima se danas suočavaju poslodavci jeste lojalnost zaposlenih. Mnogi faktori utiču na odluku zaposlenih da ostanu u preduzeću, odnosno da potraže novog poslodavca. „Moje koleginice cene svoj posao. Njihova lojalnost i odgovornost nemaju cenu. Ništa mi ne bi vredele najskuplje veš mašine i ostala oprema da nemam zaposlene kojima mogu poveriti posao. Naravno, problemi u poslu se pojave s vremena na vreme, što je sastavni deo svakog posla. Početak je bio dosta težak“, nastavlja Igor. U prvoj godini poslovanja Igor je morao da donese jednu tešku odluku – zbog čestih grešaka u radu, a nakon više obavljenih razgovora i na kraju i opomena koje nisu donele nikakvu promenu, otpustio je dve bivše koleginice.

Ne odustavši od zapošljavanja gluvonemih osoba, istog dana odlazi u filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje i upošljava dve gluvoneme osobe, u skladu sa propisima i obavezama koje je preuzeo na sebe kao poslodavac. „Imam velike planove kada je u pitanju moja radnja.

Ovde pre svega mislim na uvođenje novih usluga koje ću ponuditi našim postojećim i potencijalnim klijentima, kao i širenje mreže novih perionica u Novom Sadu. U svakom slučaju, ne odustajem od zapošljavanja osoba sa invaliditetom“, odlučan je Igor.

Kao što je slučaj sa većinom početnika u poslu, kada je vlasnik „čovek za sve“ i Igora pronalazimo na poslovima nabavke i prodaje, pregovaranja, pranja veša i peglanja, prevoženja i popravki veš mašina, itd. „Ali način na koji moje koleginice obavljaju poslove pranja i peglanja veša, doveden je do savršenstva, gotovo umetnosti“, uz osmeh kaže Igor.

OD KUMA DO PERIONICE

P

ravi preduzetnici prepoznaju priliku na svakom koraku, oni prate znakove pored puta. Ukoliko je pri tome ta prepoznata prilika istovremeno i dugo gajena želja, dobijamo pravu kombinaciju za postizanje ličnog zadovoljstva.

12 • Preduzetnik.com • Mart2009

„Kada bih mogao ponovo da biram, opet bih izabrao ovu delatnost. Dugo sam maštao da imam svoju perionicu“, kaže Igor, koji je gledajući kultni film Kum primetio da se u filmu često spominju perionice (engl. laundry) i od tada počinje da mašta o svojoj perionici. „Tokom 2000. i 2001. godine živeo sam i radio u Budimpešti. Svraćao sam u perionice u Budimpešti i svaki put bih se setio filma Kum. Videvši kako u Budimpešti rade perionice, doneo sam konačnu odluku da se počnem baviti ovim poslom kada se vratim u Srbiju“, nastavlja Igor, ne krijući svoju sreću dok se priseća dana kada je „Perionica Una“ bila još ideja.

Period koji je usledio nakon boravka u Budimpešti Igor smatra najlepšim delom svog života. „Upoznajem Milanu, moju sadašnju suprugu. Iz naše ljubavi rađa se Una, naša kćerka. Nedugo zatim krećem u realizaciju svoje poslovne ideje.“ Uz veliku podršku supruge, majke i tasta, kao i nekoliko prijatelja i poznanika 1. novembra 2004. godine zvanično je registrovana „Perionica Una“. „Perionici sam dao naziv po našoj kćerki Uni“, kaže Igor. U vreme kada je registrovao perionicu, Igor je bio zaposlen na radnom mestu portira u Pozorištu mladih u Novom Sadu. Punih pet meseci od otvaranja perionice Igor je obavljao dva posla. „Radno vreme u Pozorištu počinjalo mi je u 22h, da bih u 7h narednog dana otišao u perionicu i počinjao posao pranja, peglanja, razvoženja čistog i dovoženja prljavog veša. Na poslovima pranja imao sam pomoć nekoliko žena koje sam plaćao na sat. Dnevno sam spavao od 2 do 3 sata, a bilo je dana i bez sna“, priseća se Igor. Potpuno iznemogao od umora, Igor pet meseci nakon otvaranja perionice napušta posao portira i u potpunosti se posvećuje sopstvenom biznisu, o kome je godinama maštao.

IZAZOVI SOPSTVENOG BIZNISA

P

osao je Igora u znatnoj meri promenio. „Igor pre pet godina i danas, dve su potpuno različite osobe. Uozbiljio sam se“, ističe Igor. Rođeni Zemunac, kuvar po struci, bavio se različitim poslovima, trenirao je džudo, voleo je izlaske... Ne stidi se kada kaže da ga je ulica naučila životu: „Neko uči na visokim školama, ja sam učio u praksi.

Najvažniju lekciju koju sam naučio, a koja se ne uči ni u jednoj našoj školi, jeste kako se snaći u životu. Vođenje samostalnog posla zahteva snalažljivog čoveka.“ Na pitanje da li bi nekome preporučio započinjanje samostalnog posla u poređenju sa radom za nekog drugog, Igor odgovara potvrdno: „Svako ko zna šta želi, treba da započne samostalan posao. Imati svoj biznis pruža ti slobodu, mogućnost da se iskažeš, da pokušaš da uspeš u realizaciji svojih ideja i snova, da radiš sa ljudima, da ih zapošljavaš, da slušaš njihove predloge, da se usavršavaš.

Mislim da je od svega najlepše kada se osvrneš i kažeš sebi – ’da, to je to’. Ali, da bi se moglo govoriti o rezultatima, tj. uspehu, mora proći 3-5 godina.“ Dok je radio u obezbeđenju jedan od najvećih problema bila je neredovna isplata zarade. „Često sam morao da se krbam sa vlasnikom da mi isplati ono što sam zaradio.

Kad sam pomislio da sam se rešio ovog problema otvaran-

INTERVJU jem perionice, eto ti istog problema“, kaže Igor. Nadalje objašnjava da je u Srbiji najveća prepreka započinjanju samostalnog posla kako obezbediti redovne prilive od svoje delatnosti. „Nalazimo se u začaranom krugu – meni duguje moj kupac, ja dugujem mom dobavljaču, moj dobavljač njegovom dobavljaču, itd. Rekao bih nigde početka, a nigde ni kraja. Vrlo je važno uspostaviti i održati poverenje, a ono se stiče poštovanjem i pridržavanjem onoga što je dogovoreno“, dodao je naš sagovornik.

Konkurencija Igorovoj perionici sve je brojnija i sve jača, čega je on svestan. „Konkurencija se mora poštovati. Naravno da određena količina straha postoji, ali to je ono pozitivno što me tera da smišljam nove usluge koje bih ponudio kako bih ’ostao u igri’. Sa većinom svojih konkurenata se lično poznajem; tačno znamo gde je ko prisutan – u kojem restoranu, hotelu ili slično. Svako se bori na svoj način za deo tržišta“, ističe Igor. Na pitanje na koji način dolazi do poslova, Igor kaže da je ključ uspeha u poverenju. „Ako sam poštovanjem svojih obaveza, odnosno uspostavljanjem adekvatnog odnosa između kvaliteta usluge i cene, stekao poverenje i dobavljača i korisnika svojih usluga, ne plašim se da li će biti posla, jer posao onda sam po sebi dolazi, po preporuci. A posla će biti, jer će ljudi imati sve manje vremena za pranje, peglanje i šivenje, a restoranima i hotelima se ne isplati pranje u sopstvenoj režiji. Radim za svoju porodicu i svoje zaposlene, realan sam u zahtevima i ne želim da se obogatim preko noći“, zadovoljno kaže Igor.

Osim problema sa naplatom potraživanja, kao prepreke za započinjanje samostalnog posla Igor navodi neefikasnost državnih organa i preveliku zahtevnost banaka kada su u pitanju krediti. „Čekam pola sata i duže u poreskoj upravi, a onda kada dođem na red ili mi kažu kako nešto ne mogu da urade ili me šalju na drugi šalter. Mi prosto volimo da komplikujemo stvari. Kredit nikada nisam uzimao, ali ću izgleda morati da se zadužim kako bih kupio bolji automobil koji mi služi za prevoz robe. Bio sam u banci da se raspitam za uslove kreditiranja, ali sam izgubio volju kada su mi dali spisak potrebne dokumentacije“, žali se Igor.

Veoma pohvalno govori o saradnji sa zaposlenima u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, filijala Novi Sad, sa kojima je često u kontaktu zbog brojnih obaveza koje ima kada se zapošljavaju osobe sa invaliditetom.

Jedan od najvećih izazova koje sa sobom nosi sopstveni biznis jeste usklađivanje poslovnog i porodičnog života. O tome ima sledeće mišljenje: „Moja je velika sreća što mi u poslu pomažu moja supruga i majka. Sa njima sam svakog dana, međutim, oseti se praznina koju može popuniti samo vreme provedeno sa porodicom. Na poslu smo ipak svi kolege.“ Igor žali što mu svakodnevna žurba i obaveze na poslu i oko posla ne ostavljaju mnogo vremena da se posveti porodici, a posebno svojoj kćerki. „Kćerka i supruga me ispunjavaju. Samo onaj čovek koji ima skladan emotivan život može se u potpunosti posvetiti poslu, odnosno karijeri. Meni moja porodica predstavlja izvor snažne pokretačke energije“, zaključuje Igor.

FILOZOFIJA

T

okom celog razgovora, Igor je ponavljao rečenicu: „Biće to dobro.“ Pozitivan i optimističan, mlad, pun energije i snažne volje, koja se osetila gotovo iz svake njegove rečenice kada smo razgovarali o planovima, Igor je ostavio utisak samouverene osobe koja zna šta želi.

Rukovodeći se filozofijom da radi ono što voli i poštuje sebe i druge, Igor uspeva da svoj biznis iz godine u godinu sve više širi.

Proširujući asortiman svoje ponude i otvaranjem novih perionica, Igor stvara priliku za one koji traže posao i time direktno utiče na pokretanje privrednih aktivnosti u svojoj lokalnoj sredini. Zapošljavajući osobe sa invaliditetom, osim toga što doprinosi jačanju svesti o potrebi za društveno odgovornim poslovanjem u Srbiji, Igor potvrđuje da humanost i biznis mogu da idu „ruku pod ruku“. Zbog toga „Perionica Una“ treba da bude uzor i za velika preduzeća.

Biće to dobro, Igore.| - Razgovor vodio Goran Sečujski -

PREDUZETNIK: Koje osobine je po tebi važno da neko poseduje da bi bio preduzetnik?

IGOR ĆUJIĆ: Po meni je jako važna upornost, pogotovo u Srbiji. Započeti i voditi posao nije nimalo lako, mnogo je stresa, pa je potrebno dosta hrabrosti da se započne svoj biznis. O mnogim odricanjima da i ne govorim. Preduzetnik takođe treba da poseduje harizmu, neku unutrašnju energiju koja će pokrenuti sve oko njega da rade. Naravno, rad, rad i samo rad – neko ko nema radne navike, neka i ne započinje svoj biznis.

PREDUZETNIK: Šta bi istakao kao pozitivno u odnosu države prema privredi?

IGOR ĆUJIĆ: Podrška onima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom i uvođenje poreza na dodatu vrednost.

PREDUZETNIK: Mogu li uspešni preduzetnici doprineti da se u Srbiji živi bolje?

IGOR ĆUJIĆ: Ako izuzmem sve probleme sa kojima se susrećemo svakodnevno, recimo kada bi se rešio problem naplate potraživanja, moglo bi da se govori o boljem životu, jer tada bi i vlasnici biznisa i njihovi zaposleni mogli računati na relativno sigurne prilive. Ali kako je stvarnost drugačija i pošto problema u privredi ima mnogo, nažalost, ne vidim da će se u Srbiji živeti bolje u narednih 15 godina.

Preduzetnik.com • Mart2009 • 13

MENADŽMENT

Koncepte efikasnosti i efektivnosti u menadžmentu prvi put je objasnio Peter F. Drucker u svojoj knjizi The Effective Executive. Prema Druckeru, efikasnost znači raditi stvari na pravi način, a efektivnost znači raditi prave stvari.

EFIKASNOST I EFEKTIVNOST Autor: Goran Sečujski

S

igurno ste se bar jednom zapitali koji je od dva koncepta u menadžmentu važniji – efikasnost ili efektivnost, odnosno da li postoji određen redosled u njihovom postizanju? Ukoliko niste sigurni u odgovor na navedeno pitanje, pokušaću da vam pomognem ovim tekstom tako što ću objasniti četiri moguće situacije, odnosno kombinacije efikasnosti i efektivnosti i dati primer mogućih pokazatelja merljivosti efikasnosti i efektivnosti.

Osvrnimo se, za početak, na pojmovno diferenciranje ova dva koncepta, prema preovladavajućem teorijskom shvatanju u nauci o menadžmentu.

DEFINISANJE EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI

K

oncepte efikasnosti i efektivnosti u menadžmentu, u formi prihvaćenoj u vodećoj literaturi o menadžmentu, prvi put je objasnio Peter F. Drucker 1966. godine u svojoj 14 • Preduzetnik.com • Mart2009

knjizi The Effective Executive. Prema ovom autoru, efikasnost znači raditi stvari na pravi način („the ability to do things right“), a efektivnost znači raditi prave stvari („get the right things done“).

Efikasno je ono preduzeće koje svoje definisane ciljeve ostvaruje uz najmanje korišćenje raspoloživih resursa (ljudskih, finansijskih, materijalnih, informacionih i drugih), što znači da se efikasnost zasniva na načelu maksimalne racionalnosti.

Odluke menadžmenta preduzeća proveravaju se na tržištu. Preduzeća koja poznaju svoje potrošače, njihove potrebe, želje i preferencije, moći će mudrije da alociraju ograničene resurse u razvoju novih ponuda. Ponuda preduzeća mora imati vrednost za potrošača, u protivnom potrošači se orijentišu na konkurentsku ponudu (proizvode ili usluge). U tom smislu, efektivno je ono preduzeće koje posluje na atraktivnim tržištima i koje potrošačima nudi proizvode koji su u skladu sa njihovim potrebama, željama i preferencijama. Drugim rečima,

MENADŽMENT

efektivnost podrazumeva izbor pravog područja rada, odnosno izbor pravih ciljeva (raditi prave stvari).

KOMBINACIJE EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI

P

ri analizi mogućih kombinacija efikasnosti i efektivnosti, poći ću od dve dimenzije – prva je iskorišćenost resursa za postizanje definisanih ciljeva, a druga je atraktivnost tržišta (izbor ciljeva).

Ako se u vašem preduzeću neracionalno raspolaže resursima, ali poslujete na atraktivnom tržištu (preduzeće radi prave stvari), vaše je preduzeće neefikasno, ali efektivno. U uslovima ovakve kombinacije efikasnosti i efektivnosti, opstajete na tržištu (ali ne i dugoročno posmatrano).

Brzu propast preduzeća možete

očekivati ukoliko je, s jedne strane, cena koštanja po jedinici proizvoda, zbog neracionalnog korišćenja raspoloživih resursa, veća od proseka u grani kojoj pripada vaše preduzeće, a s druge strane, ne postoji tražnja za vašim proizvodima.

Racionalno korišćenje resursa (prosečni troškovi po jedinici niži su od proseka u grani delatnosti kojoj pripada vaše preduzeće) u proizvodnji proizvoda koje malo ko želi da kupi, podrazumeva kombinaciju efikasnosti i neefektivnosti, što vaše preduzeće polako vodi u propast, jer ne ostvarujete maksimalan profit.

Rast i razvoj preduzeća moguć je samo ukoliko vaše preduzeće ostvaruje profit, odnosno ukoliko racionalno upotrebljava raspoložive resurse (efikasnost) i posluje na atraktivnim tržištima (efektivnost). Ovo je, dakle, za vaše preduzeće idealna kom-

binacija efikasnosti i efektivnosti, pri čemu se istovremeno ostvaruje visoka produktivnost rada.

Iz navedenih kombinacija efikasnosti i efektivnosti može se zaključiti da oba koncepta predstavljaju važna merila uspešnosti poslovanja preduzeća (organizacije) i da se međusobno prožimaju. Međutim, efektivnost je ključ uspeha svakog preduzeća, jer ukoliko proizvodite proizvod po ceni koja je najniža u grani delatnosti kojoj pripada vaše preduzeće, ali za koji ne postoji potreba na tržištu, opstanak vašeg preduzeća je ugrožen. Drugim rečima, ukoliko ste potrošačima ponudili proizvod koji je u skladu sa njihovim potrebama (atraktivnost tržišta), tek tada se možete posvetiti smanjenju troškova po jedinici proizvoda racionalnim korišćenjem raspoloživih resursa.

Preduzetnik.com • Mart2009 • 15

MENADŽMENT MERENJE EFIKASNOSTI I EFEKTIVNOSTI

P

retpostavimo da ste vlasnik (vlasnica) ugostiteljskog objekta (restorana) i da ste odlučili da preispitate da li ste i koliko efikasni i efektivni u obavljanju svoje osnovne delatnosti.

Sledeći pokazatelji mogu poslužiti kao merilo efikasnosti vašeg restorana: trošak po obroku (npr. dnevni meni), trošak po obroku koji je ispod definisanog standarda kvaliteta, procenat vremena (npr. u jednom mesecu) kada ste ostali bez potrebnih zaliha namirnica, vreme potrebno za pripremu jednog obroka, vreme koje potrošač čeka da ga zaposleni (konobar) usluži, troškovi isporuke u slučaju dostave hrane, itd.

Efektivnost se može izraziti sledećim pokazateljima: da li obrok

S druge strane, neki od pokazatelja neefektivnosti su: česte reklamacije, pad tržišnog učešća, procenat od ukupnih aktivnosti koje nisu u funkciji zadovoljstva potrošača (npr. muzika koja iritira potrošače), itd.

Da bi efikasnost i efektivnost bili merljivi, potrebno je definisati standarde koji će poslužiti kao osnova kontrole na relaciji planirano-ostvareno. Standardi se definišu na osnovu poznavanja potreba potrošača, sopstvenih jakih strana i slabosti i poznavanja konkurencije, kao i poznavanja standarda u određenim delatnostima koje nisu vaša osnovna delatnost (npr. tehnikom benčmarkinga istražujete mogućnost uvođenja bežičnog interneta).

Uzroke neefikasnog i neefektivnog poslovanja treba locirati i eliminisati ili umanjiti njihov uticaj na rezultate poslovanja.

OSAM SAVETA ZA EFEKTIVNOST MENADŽERA Sledećih osam saveta za postizanje veće efektivnosti menadžera definisano je na osnovu teksta Petera F. Druckera What Makes an Effective Executive (prevod naslova: Šta čini efektivnog menadžera?), objavljenom u časopisu Harvard Business Review juna 2004. godine, u kojem on objašnjava osam praksi koje su sledili svi efektivni menadžeri koje je upoznao tokom svoje konsultantske karijere: 1. Postavljajte pitanje: „Šta treba da se radi?“ 2. Postavljajte pitanje: „Šta je dobro za preduzeće?“ 3. Razvijajte akcione planove.

4. Preuzmite odgovornost za svoje odluke.

5. Preuzmite odgovornost za komunikaciju (sa nadređenima i podređenima, zaposlenima, spoljnim okruženjem).

6. Fokusirajte se na prilike, a ne na probleme.

7. Vodite produktivne sastanke.

8. Mislite i govorite „mi“, umesto „ja“.

Inače, o efektivnosti možemo govoriti na tri nivoa. Na prvom (mikro) nivou radi se o efektivnosti pojedinca (npr. efektivnost menadžera), na drugom nivou govorimo o efektivnosti organizacije i na trećem (makro) nivou govorimo o efektivnosti države (npr. privredni sistem).

koji spremate odgovara zahtevima potrošača, koliko su pojedine faze u pripremi obroka (npr. vreme kuvanja) u funkciji zadovoljstva potrošača, da li je kvalitet namirnica koje nabavljate od vaših dobavljača u skladu sa standardima kvaliteta obroka koje pripremate (odnosno, da li su skladu sa zahtevima potrošača), da li je restoran pristupačan u slučaju kiše ili snega itd.

16 • Preduzetnik.com • Mart2009

ZAKLJUČAK

S

loženost okruženja i dinamičnost promena svih segmenata mikro i makrookruženja savremenog preduzeća, postavljaju pred njegov menadžment složene zahteve na putu ostvarenja njegovog glavnog zadatka – opstanak, odnosno rast i raz-

voj preduzeća. Globalna ekonomska kriza, koja je za izvesno vreme stavila u drugi plan donedavno „goruće“ probleme poput globalnog zagrevanja i rasta cena energenata, dodatno otežava menadžerima napred naveden zadatak. Od savremenog menadžera se zahteva da bude kreativan i inovativan, što su, prema nekim autorima menadžmenta, ključne sposobnosti za ostvarenje konkurentske prednosti.

Suština načela maksimalne racionalnosti, na kojem se (načelu) temelji ekonomska uspešnost preduzeća, polazi od zahteva da se minimalnim ulaganjima ostvare maksimalni rezultati. Pored ovog osnovnog ekonomskog principa reprodukcije, za ekonomsku uspešnost preduzeća od presudne je važnosti usklađenost njegove ponude (proizvodi i usluge) sa potrebama i željama potrošača. Drugim rečima, ekonomska uspešnost preduzeća podrazumeva njegovo efikasno i efektivno funkcionisanje.

Determinante okruženja koje utiču na poslovanje vašeg preduzeća (ekonomska kriza, hiperkonkurencija, visoke cene energenata, nestabilnost deviznog kursa, visoke kamatne stope, promenljivi zahtevi potrošača i dr.) samo potvrđuju potrebu da kontinuelno preispitujete da li je i koliko vaše preduzeće efikasno i efektivno.

U prilog navedenom ide i upozorenje preduzećima iskazano u poznatoj frazi – „sve se menja, samo su promene konstantne“.

Koncepti efikasnosti i efektivnosti su možda jednostavni za razumevanje, ali njihovo postizanje i održavanje u praksi zahteva mnoga znanja i veštine.|

MARKETING

NAJČEŠĆE GREŠKE

BRENDINGA K O J E

Č I N E

P R E D U Z E T N I C I

K

ada vaše preduzeće raste i kada se razvija, svaka greška koju napravite ima svoju cenu, pa zbog čega ići tim težim i skupljim putem? Zbog čega učenjem ne biste izbegli moguće greške?

Kao preduzetnica i kao neko ko se bavi korporativnim brendingom već 25 godina, imala sam prilike da vidim velik broj grešaka u brendingu i marketingu. Radeći kao instruktor za direktore i trener za preduzetnike iz oblasti marketinga, a i sama čineći greške, razvila sam listu najčešćih grešaka brendinga, ali i najvećih uspeha u brendingu.

Sledi lista od 10 najčešćih grešaka brendinga koje čine preduzetnici.

1

PREVIŠE STE KREATIVNI PRI DAVANJU NAZIVA PREDUZEĆU Davanje zanimljivih naziva preduzeću može biti zabavno, ali ukoliko vaš ciljni segment iz naziva preduzeća ne može da zaključi ko ste vi i šta je vaš cilj, može jednostavno da vas ignoriše. Potencijalni potrošači neće gubiti vreme pokušavajući da shvate šta je vaš biznis. Zato „olakšajte“ posao ljudima da shvate čime se bavite. Da li biste radije trošili novac na objašnjavanje čime se bavite ili jednostavno želite da za vas to čini naziv vašeg preduzeća? Zašto budžet za marketing ne biste iskoristili za detaljnije istraživanje kako da vas potrošači razlikuju u odnosu na konkurenciju? Dobar naziv preduzeća može vam uveliko olakšati posao.

Autor: Brenda Bence

Brenda Bence se već 25 godina bavi korporativnim brendingom. Uz njeno odobrenje, preveli smo tekst Top 10 Branding Mistakes Entrepreneurs Make, koji je objavila u časopisu Američke privredne komore na Tajlandu i na svom blogu.

Preduzetnik.com • Mart2009 • 17

MARKETING

2

ZABORAVLJATE DA STE VI BREND Bez obzira šta prodajete i da li vam se to sviđa ili ne, kao preduzetnik vi ste ključna osoba za vaš biznis. Sve što radite reprezentuje brend vašeg preduzeća. Poznavala sam vlasnika jednog preduzeća koji je izgubio jedan međunarodni posao, jer je na sastanak došao osećajući se na alkohol. Njegovi potencijalni partneri su se zabrinuli da li on možda ima problem sa alkoholom, što je bilo dovoljno da prekinu dalje pregovore. Ali vi ne morate da uradite nešto tako ekstremno da biste narušili imidž brenda vašeg preduzeća. Ponašajte se u skladu sa brendom vašeg preduzeća, jer to je sigurno dobro i za vas i za vaše preduzeće.

5

NISTE REALNI KADA JE U PITANJU VAŠA KONKURENCIJA Pojedini vlasnici biznisa čine grešku kada veruju da njihov proizvod nema konkurenciju. Ovo nikada ne može biti tačno! Čak i kada ne postoji proizvod ili usluga koji direktno konkuriše vašoj ponudi, potrošači uvek mogu pronaći na tržištu alternativnu ponudu koja će zadovoljiti njihovu potrebu. Zbog toga morate dobro da upoznate vašu direktnu i indirektnu konkurenciju i da budete realni u procenama. Po čemu će se razlikovati vaš proizvod ili usluga od konkurentskih i na koji način ćete zadovoljiti potrebe potrošača? Kada znate odgovor na ovo pitanje, gradite brend na ovim razlikama.

18 • Preduzetnik.com • Mart2009

3

NE PRIZNAJETE DA POTREBA ZA VAŠIM PROIZVODOM ILI USLUGOM STVARNO POSTOJI Mnogi preduzetnici svoje proizvode ili usluge plasiraju na tržište kao da žele da ih se otarase.

Oni se pravdaju da nemaju dovoljno sredstava za marketing istraživanje i zato čekaju da vide šta „prolazi“ na tržištu, a šta ne. Ono što oni ne shvataju jeste da troše mnogo više novca na stvaranje proizvoda koje neće moći da prodaju, nego što bi potrošili na marketing istraživanje. Zato, budite kreativni – ne treba da sprovodite skupa marketing istraživanja. Ako, na primer, prodajete novu igračku, idite do obližnje igraonice za decu i posmatrajte ih kako se igraju. Ako nudite novu uslugu, pozovite nekoliko ljudi koji reprezentuju vaš ciljni segment tržišta, ponudite im uslugu i pitajte ih za mišljenje. Istražite da li je vaš proizvod tržišno prihvatljiv.

To će vam uštedeti dosta novca i vremena posmatrano dugoročno, a imidž brenda će ostati netaknut.

6

NISTE KONZISTENTNI U KOMUNIKACIJI SA TRŽIŠTEM Ako se DNK iz vlasi vaše kose razlikuje od DNK iz nokta na vašem prstu, vi ste verovatno mutant. Isto je i sa načinom na koji komunicirate sa ciljnim tržištem. Uspešno pozicioniranje podrazumeva „smeštanje“ u svest potrošača (proizvoda i/ili preduzeća, prim. prev.) i njegovu konzistentnu komunikaciju kroz sve aktivnosti preduzeća. Ako ste pozicionirani na jedan način, ali internet sajt vašeg preduzeća ili brošura šalju drugu poruku, vaš brend će se pomutiti i stvoriće se utisak da ne stojite iza onoga što radite. Brend je razumljiv ciljnom segmentu samo ako je celokupan materijal (ambalaža, brošura, TV spot, intenet sajt, prim. prev.) konzistentan sa onim što želite da predstavlja vaš brend.

4

NE ČINITE DOVOLJNO DA ODABERETE CILJNI SEGMENT Veće tržište znači i veći biznis, zar ne? Da, ali nije obavezno uvek tako. Ne možete svakome biti osoba za sve. Nećete zadovoljiti ciljno tržište ako mu ne ponudite vrednost različitu u poređenju sa konkurencijom. Ako je vaša ciljna grupa ženska populacija starosti od 18 godina i više, nije isto ponuditi proizvod osobi koja ima 18 godina i osobi koja ima 50 godina, jer se one razlikuju u potrebama. Dakle, podelite (segmentirajte) tržište i targetirajte ga (odredite ciljne grupe).

Budite određeniji. Saznajte šta će privući vaše ciljno tržište i prema tome promovišite proizvod i uslugu.

7

ČLANOVI TIMA KOJE STE ODABRALI NE ODRAŽAVAJU VAŠ BREND Početnici u biznisu su zbog skromnog obima poslovanja i veličine preduzeća srećni što neko hoće da radi za njih. To nije tačno! Kao što vi predstavljate vaš brend, to isto čine i vaši zaposleni. Vodite računa da zapošljavate ljude čiji su karakter i ponašanje u skladu sa onim što želite da saopštite vašoj ciljnoj grupi. To znači da birate najbolje moguće ljude za vaš tim i da platite ako je potrebno i malo više za njihovo angažovanje. Vratiće vam se višestruko.

8

ZABORAVLJATE DA IMIDŽ BRENDA PORAZUMEVA I VAŠE ZAPOSLENE, NE SAMO POTROŠAČE Da li se prema vašim zaposlenima ophodite isto kao i prema potrošačima? Ako imate loš odnos prema zaposlenima, informacija o tome se širi, što može negativno da utiče na vaš brend. Budite dosledni u održavanju dobrih odnosa sa zaposlenima, jer će na kraju najbolji želeti da rade sa vama. Ako se o vašem preduzeću na osnovu toga počnu širiti dobre informacije, to je cilj koji želite da postignete kada je reč o brendu.

9

VAŠI POSTUPCI NISU U SKLADU SA ONIM ŠTO PREDSTAVLJA VAŠ BREND Kao što morate odlučiti koje ciljne segmente želite da zadovoljite, isto tako morate odlučiti šta treba da predstavlja vaš brend. Evo i primera: Moja prva nedelja u privatnom biznisu. Bila sam veoma nervozna. Napustila sam dobro plaćen posao u velikoj korporaciji i, kao početnik, bila sam zabrinuta da li ću imati dovoljno posla. Ubrzo sam primila dva telefonska poziva – jedan od velike kompanije iz Tajlanda, odakle su me zamolili da održim trening iz oblasti ljudskih resursa i drugi poziv u kojem su me zamolili da odradim posao vezan za prodaju. Istina je, zahvaljujući mom opštem menadžerskom iskustvu, mogla sam oba posla da uradim veoma dobro. Naravno, dopala mi se mogućnost da u prvoj nedelji kao vlasnica biznisa mogu da radim za dve velike kompanije. Međutim, znala sam da moram da se pridžavam određenih principa. Brending i marketing su moje dve strasti – to radim najbolje i iza toga stojim. Zato sam podigla telefonsku slušalicu, duboko udahnula i rekla „ne“ i jednoj i drugoj kompaniji. Užasavajuće, zar ne? Na kraju, ispostavilo se da sam donela dobru odluku. Na moju sreću, naredne nedelje telefon u mojoj kancelariji zazvonio je i tada sam dobila ponudu za posao vezan za brending i marketing. Prihvatila sam ga. Od tada do danas, zadržala sam se samo u ove dve oblasti.

10

NE ČINITE NIŠTA DA ZAVOLITE SVOJ POSAO Kao preduzetnik, hranićete se, spavaćete i disaćete zajedno sa svojim biznisom još dugo, dugo. Ukoliko ne volite to što radite, vrlo brzo ćete „sagoreti“ na poslu. Zbog toga nemojte raditi nešto samo zato što to već dugo radite.

Bićete nesrećni i i nezadovoljni. Pre nekoliko godina, bila sam instruktor jednoj gospođi koja je želela da stvori nov brend zasnovan na njenom ranijem iskustvu, a ne na stvarnoj želji, tj. strasti. Kada sam je upitala šta zapravo voli da radi, odgovorila je da voli da radi poslove vezane za konje.

Tokom našeg zajedničkog rada, shvatila je na kraju da može da poveže svoje iskustvo i svoju ljubav prema konjima. Odlučila je da na svom ranču kreira program treninga o liderstvu za direktore kompanija, tako da polaznici rade sa konjima. Uzmite ovaj primer i pronađite način da živite svoju strast.

Bićete mnogo srećniji.

Ne budite surovi prema sebi. Svaki preduzetnik načini i pogrešne korake, tako je bilo i biće i nadalje. Ukoliko ste se prepoznali u nekoj od prethodnih tačaka, ne odustajte, preduzmite sve što je neophodno i ispravite grešku.

Imajte u vidu ovih 10 grešaka kada je u pitanju brending. Ako ih ne činite, brže ćete od vašeg biznisa izgraditi moćan brend i uživaćete u uspehu koji ste zaslužili.|

Brenda Bence je predsednica Brand Development Associates (BDA) International, Ltd. Nakon što je diplomirala na Harvard Business School, Brenda je radila na razvoju nekih od mega brendova kao što su Procter & Gamble i Bristol-Myers Squibb na četiri kontinenta. Danas Brenda predaje, trenira i radi kao instruktor iz oblasti razvoja korporativnog i ličnog brenda.

Autorka je serije knjiga How YOU™ Are Like Shampoo. Za više informacija o Brendi Bence posetite njenu internet prezentaciju: www.BrendaBence.com.

Preduzetnik.com • Mart2009 • 19

POSLOVNA ETIKA

ETIČKA OBUKA SRPSKOG TRŽIŠTA Suština etičke obuke srpskog tržišta je da se među pokretačima poslovnih aktivnosti, naročito među preduzećima, državnim institucijama, agencijama i edukativnim ustanovama razvije svest o postojanju određenih moralnih problema vezanih za konkretne proizvodne aktivnosti i druge poslovne radnje na tržištu.

Autor: Radenko Marić

20 • Preduzetnik.com • Mart2009

POSLOVNA ETIKA

M

oralnost i društvena odgovornost svih učesnika tržišnog ambijenta, predstavlja jedno od nezaobilaznih pitanja mnogih rasprava koje se danas vode među teoretičarima, a tiču se poslovne efikasnosti, društvenih posledica biznisa, učinka globalnih promena i zapadnjačke psihologije ponašanja („trka za profitom”) na savremenog poslovnog čoveka. U razvijenim tržišnim privredama, shvatanje moralnog poslovanja poprimilo je ogromne razmere i predstavlja sastavni deo, obaveznu literaturu, ne samo svakog univerziteta ili visoke škole, već i svakog poslovnog čoveka.

Na srpskom trzištu, kao klasičnom primeru još uvek zakasnele tranzicije, za moralnost se izričito ne mari. Kantov „kategorički imperativ” da drugog čoveka treba posmatrati kao cilj, a ne samo kao sredstvo, kod nas ne važi.

Ovo je posebno izraženo u privatnom biznisu, gde se velika većina poslova obavlja „na reč”, bez pisane potvrde, te je stoga i mogućnost za prevaru najveća.

Upravo ta činjenica primorava nas na bolju i kvalitetniju edukaciju ljudi na području poslovne etike. Danas (posebno u našem obrazovnom sistemu) etička edukacija ljudi je gorući

problem, s obzirom na to da mali broj poslovnih škola imaju poslovnu etiku kao deo svog programa. Otuda, pored obrazovnog sistema koji predmetu etike mora da posveti više prostora, najveća odgovornost za sprovođenje etičke obuke srpskog društva jeste na preduzećima, vladinim institucijama, medijima, pa i na samim potrošačima i javnosti. Kroz naredna tri kursa (programa) etičke obuke moguće je uspostaviti “moralnog srpskog poslodavca”. Kao takav on će biti u mogućnosti da shvati ozbiljnost problema odsustva morala u privređivanju i da postane svestan da poslovanje i etika u srpskom društvu više ne mogu da se posmatraju kao odvojene kategorije.

PROGRAM ETIČKE OBUKE

S

uština etičke obuke srpskog tržišta bila bi sledeća: među pokretačima poslovnih aktivnosti, a naročito među preduzećima, državnim institucijama, agencijama i edukativnim ustanovama, treba razviti svest o postojanju određenih moralnih problema vezanih za konkretne proizvodne aktivnosti i druge poslovne radnje na tržištu. Mora se stvoriti „klima“ (odnosno, mora se „naučiti“) da se

prepozna da je određena poslovna aktivnost sprovedena u razumnim moralnim i pravnim granicama ili suprotno da se prepozna kao „stvarno“ nemoralna ili protivzakonita.

Najdetaljniji program etičke obuke, koji uključuje prethodno navedene stavke bitne za razumevanje (ne)moralnog ponašanja, bio bi analitički osmišljen kurs etičkog učenja. Dati program trebalo bi da organizuju vodeća preduzeća (iz privatnog i državnog sektora, javna preduzeća, banke, osiguravajuća društva, mediji, itd.), a bio bi namenjen svim tržišnim učesnicima, drugim preduzećima, preduzetnicima, menadžerima, zaposlenima, potrošačima i široj javnosti.

Program bi obuhvatao tri jednodnevna kursa etičke obuke u vezi sa pitanjima: 1. Razumevanja poslovne etike; 2. Funkcionalnosti poslovne etike; 3. Kako da znate da li vaša poslovna etika uopšte funkcioniše?

Nastavak na sledećoj strani

O AUTORU Radenko Marić, magistar ekonomskih nauka (naučna oblast: Etika u poslovanju). Učestvovao je u radu brojnih nevladinih organizacija posvećenih razvoju kulture i obrazovanja. Po završetku studiranja radio je kao demonstrator iz predmeta Statistika na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a nakon toga se zapošljava u “DDOR Novi Sad”. Paralelno je, tokom 2007. radio i kao stručni saradnik na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Preduzetnik.com • Mart2009 • 21

POSLOVNA ETIKA KURS PRVI

KURS DRUGI

KURS TREĆI

Prvi kurs trebalo bi da pruži objašnjenja o tome šta poslovna etika znači, zašto je važna, i kako u preduzećima i drugim organizacijama funkcioniše. To znači da svi tržišni učesnici treba da se upoznaju sa odgovorima na sledeća pitanja: • Šta je poslovna etika?

• Zašto se organizacije brinu o etičkim standardima?

• Da li je poslovna etika isto što i korporativna društvena odgovornost?

• Da li je poslovna etika isto što i uslužnost?

Drugi kurs usmeren je na način razvijanja etičkog programa i na njegovu efikasnost.

• Na koji način preduzeće može da neguje kulturu zasnovanu na moralnim vrednostima?

• Od čega se sastoji jedan efikasan etički program i etički kodeks?

Treći kurs objašnjava praćenje i garantovanje etičkog učinka, izveštavanje u vezi sa njim, kao i to šta da se radi kada etički program ne funkcioniše. Pružiće sledeća objašnjenja: • Kako preduzeća mogu da budu sigurna u to da ispunjavaju svoje moralne obaveze i standarde?

• Ko to treba da zna ili koga treba uveriti u to?

• Kako izgleda jedan uspešan etički program?

• Kako da se izađe na kraj sa jednim moralnim kolapsom?

Tokom ovog jednodnevnog kursa učesnicima treba da budu objašnjeni: • Načini razmišljanja o poslovnoj etici.

• Pritisci koji se vrše na preduzeća i druge učesnike na tržištu u cilju primene visokih etičkih standarda.

• Poslovni primer jednog etičkog programa.

• Tekući problemi sa kojima se preduzeća suočavaju.

• Kako identifikovati i rešiti etičke dileme.

• Na koji način kompanije uvode moralne vrednosti u svoju praksu.

Radionica je namenjena: • Svakome ko je zainteresovan da sazna više o poslovnoj etici.

• Praktičarima etike koji žele da dopune svoje znanje ili koji su u tome novi.

• Zaposlenima, naročito menadžerima, koji žele da saznaju kako preduzeća mogu u svoju praksu da uključe moralne obaveze.

• Onima koji su odgovorni za stvaranje i implementaciju etičke politike.

22 • Preduzetnik.com • Mart2009

Na kursu će učesnicima biti objašnjeno: • Kako da se u svakodnevni rad preduzeća i drugih organizacija ugrade etički standardi.

• Rukovođenje etičkim programima i najbolje prakse u razvijanju i revidiranju politike poslovne etike.

• Ključni sadržaj i optimalni format kodeksa, kao i njegova ograničenja.

• Elementi jednog efikasnog programa korporativne etike.

Program je namenjen: • Onima koji treba da stvore ili revidiraju politiku poslovne etike.

• Praktičarima etike koji su odgovorni za implementaciju programa poslovne etike.

• Ostalim stručnjacima koji su zainteresovani za jačanje ne-finansijskog učinka njihovog preduzeća.

Ovaj kurs učesnicima pomaže u razmatranju: • Mogućih kriterijuma i indikatora za procenu etičkog učinka i efikasnosti jednog etičkog programa.

• Mehanizama za sakupljanje i praćenje podataka o etičkom učinku.

• Spoljašnjih alatki i standarda.

• Kako Odbor za etička pitanja, koji svako srpsko preduzeće treba da uspostavi na dobrovoljnoj bazi, se može uveriti u to da njegov etički program zaista funkcioniše?

• Dobrih praksi za proveru i rešavanje moralnih kolapsa.

CILJEVI ETIČKE OBUKE Ovakva etička obuka, kao putokaz za organizovanje naučnih i stručnih sememinara na temu odnosa etike i poslovanja, ima za cilj da osposobi srpsko tržište i poslovne ljude da prepoznaju određene moralne probleme, da odrede šta sa njima pošto ih prepoznaju i da nauče da predvide neka moralno sporna pitanja na pomolu. Jedino na taj način, stvarajući svest o postojanju izvesnih moralnih problema, preduzeća, zaposleni, potrošači i srpska javnost mogu se podstaknuti na očuvanje i jačanje moralnosti svog poslovanja.

Ukoliko bismo važnost morala stavili u odgovarajuću perspektivu poslovanja, dobili bismo „moralnu jednačinu srpskog tržišta” koju bismo mogli formulisati na sledeći način: „Ako preduzeća i ostali učesnici na tržištu budu moralni i ako budu imali integritet i poštenje, ne mogu nikada propasti. Ukoliko izgube svoj integritet, poštenje i moralnost, ne mogu nikada uspeti.” Taj koncept nas obavezuje danas i tako će biti i u budućnosti.|

Sledeći broj magazina PREDUZETNIK 06. aprila 2009.