12. april 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 12. APRIL 2013. GODINE

BROJ 14

CENA 30 DIN.

Predstavqamo vi{e~lanu porodicu Sedlarevi} iz Draga~ice koja se bavi proizvodwom mleka strana 29.

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

SLOGA KU]U GRADI Kozarstvo u ~a~anskom kraju

UZ ZDRAV STIL @IVOTA I SOLIDNA ZARADA

strana 14.

U poseti Bobanu Petrovi}u iz Stan~i}a

CVE]E KAO QUBAV I PORODI^NI POSAO

strana 13.

Prehrambeno ugostiteqska {kola proslavila desetogodi{wicu rada

PIPER POTPREDSEDNIK SPORTSKOG SAVEZA SRBIJE

strana 33.

OPRAVDALI O^EKIVAWA Epidemija bolesti vena i venskih sistema

Glumac Neboj{a Dugali}

Aleksandra Sla|ana Milo{evi}

KADA KAKO SUV IZ VODE NOGE OTE@AJU... IZA]I? strana 18.

strana 8.

strana 19.

„MU[KA @ENA” I CELOVITOST DU[E SVETA strana 23.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

GRAD

GRADSKO VE]E USVOJILO IZVE[TAJ KOMISIJE O STAWU OPREME BIV[EG „TEHNOSA”, DATE NA UPRAVQAWE I KORI[]EWE JKP „KOMUNALAC” Zakqu~ci {esto~lane komisije, na ~elu sa Miodragom Lukovi}em, koju je formiralo Gradsko ve}e i zaduìlo je da sagleda stawe opreme biv{eg “Tehnosa”, koju je Grad dao na kori{}ewe i upravqawe JKP “Komunalc” su, najblaè re~eno “slika i prilika” java{luka, neodgovornosti i nedoma}inskog pona{awa nadle`nih u ovom javnom preduze}u. To su u poduòj raspravi, povodom iscrpnog izve{taja, konstatovali ~lanovi Gradskog ve}a, pohvaliv{i rad komisije, kojoj, sude}i po zakqu~cima GV, predstoji jo{ teì posao.

reduze}e “Komunalac” je obavezano da do 15. aprila Gradskom ve}u dostavi predlog o tehni~kim mogu}nostima kompletirawa odre|ene opreme i wenog stavqana u funkciju i pro-

NAJVE]E [TETE

NA NAJVREDNIJOJ OPREMI sniku o primopredaji. Re~ je o mlinu za mlevewe, kranu, merno regulacionoj stanici za gas i dvema ukopanim cisternama za gorivo, zbog ~ega je komisija predlo`ila da nadle`ni utvrde ko je wihov vlasnik. Ve}i deo opreme koja nije data na kori{}ewe drugim preduze}ima je, posle dugogodi{weg stajawa i propadawa u veoma lo{em gram kori{}ewa, da bi nadle`ni organi Grada doneli odgovaraju}e odluke, u ciqu spre~avawa daqeg propadawa. Zakqu~eno je da komisija nastavi rad, ispita u ~ijem vlasni{tvu je oprema koje nema na spisku, niti u zapisniku o primopredaji, a nalazi se na lokaciji JKP “Komunalac”. Re~ je o mlinu za mlevewe, merno regulacionoj stanici i dve cisterne za gorivo. Na insistirawe Ostoje Mijailovi}a, {to su podr`ali i ostali ~lanovi gradske vlade, zakqu~eno je da se uporedi stawe opreme u trenutku kada je ona ustupqena drugim fir-

TRA@I]E ODGOVORNOST DIREKTORA Gradsko ve}e je, po{to je razmotrilo izve{taj JKP “Gradsko zelenilo” o izvr{nim sudskim presudama po tu`bama nekoliko radnika, koje }e firmu “ko{tati” skoro 10 miliona dinara, zakqu~ilo da gradski javni pravobranilac u saradwi sa pravnom slu`bom sagleda sve predmete i razmotri i predlo`i mogu}nosti i re{ewa u interesu preduze}a. Gradsko ve}e je prihvatilo i drugi predlog gradona~elnika Ili}a da javni pravobranilac i nadle`ni organi u ovom JP, za predmete koji budu re{eni na {tetu preduze}a, utvrde odgovornost lica ~ijim radwama su ovi postupci prouzrokovani.

mama, sa onim u kakvom ju je komisija zatekla prilikom pregleda i popisa. Gradsko ve}e }e izve{taj komisije uputiti javnom pravobraniocu i zahtevati da utvrdi i eventualnu odgovornost nadle`nih zbog na~ina na koji su raspolagali imovinom koja je ovom JP preneta na upravqawe i kori{}ewe. Od 36 pe}i, strugova, kompresora, dozatora, drobilica, brusilica, transportera, peskara, presa, 19 je dato na kori{}ewe drugim pravnim licima i preduzetnicima, i to, kako je komisija konstatovala, bez odluka nadle`nih organa JKP “Komuanalac”. Najve}i broj (11) prona|en je u kragujeva~kom preduze}u “034 Metal Industry”, pet u firmi “Paun” u Trnavi i tri u preduze}u “Helion”. Po nalazu komisije, ona je izdavana na osnovu reversa, ali je korisnici po isteku roka predvi|enog u wima, nisu vra}ali. Predsednik komisije Miodrag Lukovi} je istakao i da je popisna komisija u JKP u popisnim listama konstatovala da je oprema “na sta-

wu”, bez naznake da je na revers izdata drugim korisnicima. Interesantni su jo{ neki “nalazi” komisije: kada za prawe, data SZTR “Paun” nije zate~ena u ovoj firmi, koja je pe} za polimeraizaciju i pe} za su{ewe, tako|e uzetim od “Komunalca”, izdala ~a~anskoj firmi “Elit Inox”. Iako su ~lanovi komisije vi{e puta posetili kragujeva~ko preduze}e “034 Metal Industry”, koja je, ina~e, u ste~aju, nisu mogli da identifikuju opremu, izdatu joj po osnovu tri otpremnice iz 2010. godine. Rad komisije, ka`e se u wenim zakqu~cima, bio je ote`an i zbog toga {to joj nije bila dostupna kwiga evidencije, koju je vodila ~uvarska slu`ba, jer je, po izjavi wenog {efa, dokumentacija za period od 31. decembra 2006, do 24. juna 2009. godine, predata tada{wem direktoru preduze}a Miloju Vojinovi}u. Za razliku od pojedinih “izgubqenih” delova opreme, neki su zate~eni na licu mesta, ali ne i na spisku u re{ewu o poveravawu javnom preduze}u, niti u zapi-

mesta. - Oprema je stara, tehnolo{ki zastarela i nekompletna (poskidani kablovi, motori i vitalni delovi). Najve}a {teta naneta je najvrednijoj opremi, odnosno presama za livewe konstatovala je komisija i predlo`ila da se sve ono {to ne mo`e da korisiti “Komunalac” izda u zakup, a za “upotrebqivu” sa~ini

UKRADEN OLUK SA ZGRADE SG Isprovociran nalazima komisije, koji navode na sumwu da se ne samo “Komunalac”, ve} i jo{ neka javna preduze}a nedoma}inski odnose prema imovini Grada, gradona~elnik Vojislav Ili} je najavio, {to je zdu{no i uz pohvale podrào i ve}nik Bratislav Jugovi}, da }e biti “pre~e{qani” sva javna preduze}a, ustanove i gradske uprave, od portira, do direktora i na~elnika. Jo{ jedan povod za to je doga|aj sa po~etka ove sedmice, kada je sa zgrade SG, oko 21,30 sati, ukraden deo oluka. Ili} je najavio da }e zbog toga, od na~elnika nadle`ne gradske uprave zahtevati da protiv deùrnog portira pokrene disciplinski postupak. stawu, konstatovala je komisija, a na sednici potvrdio jedan od ~lanova Qubodrag Grbi}, izraziv{i razo~arawe zbog onoga {ta je zate~eno na lokaciji biv{eg “Tehnosa”: stare, o{te}ene ma{ine i oprema, oronule i hale koje proki{wavaju, iz kojih je pokradeno sve {to je moglo da se odnese, uprkos ~iwenici da je postojala ~uvarska slu`ba JKP “Komuanalc”. On je predloìo da Grad sanira 13 hala i {est hektara zemqi{ta pretvori u mini industrijku zonu u kojoj bi bila obezbe|ena nova radna

program o tehni~kim mogu}nostima kompletirawa i daqeg kori{}ewa. Zakqu~ak da u {to kra}em roku budu obezbe|ena sredstva za popravku o{te}enih hala, u kojima }e biti sme{tena oprema vra}ena od korisnika, dopuwen je predlogom Miladina Ristanovi}a da se remontuje i konzertvira oprema koja nekada mo`e biti upotrebqena, a ona koja se zbog tehnolo{ke zastarelosti i neispravnosti ne mo`e staviti u funkciju, naprosto proda kao staro gvo`|e. M.N.

DONETA ODLUKA O PRIBAVQAWU ZEMQI[TA ZA IZGRADWU PRIHVATILI[TA ZA NAPU[TENE @IVOTIWE a ime od{tete, koja je zbog ujeda pasa ispla}ena gra|anima i za tro{kove odvoèwa i udomqavawa pasa lutalica u azil u Poègi, iz gradskog buxeta je pro{le godine izdvojeno oko 12 miliona dinara. Da bi smawilo te izdatke gradsko rukovodstvo je donelo odluku da prihvatili{te za napu{tene ìvotiwe bude izgra|eno na podru~ju Grada, zbog ~ega je Gradsko ve}e na prekju~era{woj sednici prakti~no napravilo prvi korak ka azilu, utvrdiv{i odluke o pribavqawu zemqi{ta za gradwu ovog objekta i o objavqivawu oglasa o priku-

pqawu pismenih ponuda za kupovinu najpogodnije lokacije. Za prihvatili{te je potrebno obezbediti zemqi{te najmawe povr{ine od 5.000 kavdratnih metara, koje mora biti potpuno infrastrukturno opremqeno saobra}ajnicom, vodovodnom, kanalizacionom i elektro mreòm i na odgovaraju}oj udaqenosti od najbliìh stambenih obejkata, obja{wava su{tinu predloène odluke Milo{ Milosavqevi}, na~elnik GU za urbanizam. Ponuda koju na oglas budu dostavili potencijalni prodavci, treba da sadrì broj katastarske parcele i KO, broj

PRVI KORAK KA AZILU

lista nepokretnosti, adresu, povr{inu, ukupnu i cenu po kvadratnom metru zemqi{ta. Na insistirawe Mirjane \okovi}, pomo}nika gradona~elnika za za{titu `ivotne sredine i ekonomski razvoj, odluka je dopuwena, tako da }e ponu|a~i {esto~lanoj komisiji morati da dostave i informaciju o lokaciji, dobijenu u GU za urbanizam. - Ovaj predlog Gradskog ve}a, o kome }e se na prvoj sednici izjasniti odbornici SG, prakti~no predsta-

vqa prvi korak u realizaciji ove va`ne investicije i gradwi prihvatili{ta za nezbrinute `ivotiwe. Svi zainteresovani ponu|a~i, koji poseduju parcele najmawe povr{ine 50 ari, mogu se javiti na javni poziv, koji }e biti objavqen u sredstvima informisawa i otvoren do 31. maja. Prednost }e imati vlasnici koji ponude najve}u parcelu za najmawi nov~ani iznos. Grad je, ina~e, za pribavqawe zemqi{ta u buxetu opredelio milion dinara.

\okovi}ka nagla{ava da gradsko rukovodstvo nije `elelo nikoga da favorizuje, posebno kada su obelodawene informacija da je zemqi{te za gradwu prihvatili{ta “locirano” u Mili}evcima, nakon ~ega su usledile `albe vlasnika nekih farmi u ovom selu. Konkurs }e biti javan i na wega }e mo}i da se jave svi zainteresovani vlasnici, od kojih }e komisija izabrati najpovoqnijeg. Da bi prihvatili{te bilo izgra|eno i privedeno nameni,

me|utim, potrebno je oko 10 miliona dinara, i ta suma }e najverovatnije biti obezbe|ena posle rebalansa ovogodi{weg buxeta. Vremenski izgradwa ovog objekta ne}e dugo trajati, ali }e joj prethoditi duà zakonska procedura, izrada projektne dokumentacije i po{tovawe àlbenih rokova, kaè \okovi}ka, uverena da }e stru~ne slu`be raditi efikasno i brzo, da bi Grad {to pre dobio ovaj zna~ajan objekat. M.N.

GRAD

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

GRADSKO VE]E RAZMATRALO IZVE[TAJE O POSLOVAWU JKP “^A^AK”, JP “PARKING SERVIS”, DOMA KULTURE

BUXET PLA]A PRIVREDNICIMA KAMATE

ako je na predlog ~lana Gradskog ve}a Zvonka Mitrovi}a zahtev PU “Radost” za obezbe|ewe dodatnih pet miliona dinara (pored 10 ranije planiranih u buxetu Grada), neophodnih za adaptaciju odmarali{ta “Ov~ar” u Ulciwu, naknadno uvr{}en u dnevni red tridesetprve sednice GV, odràne pro{log petka, posle prekida sednice i konsultacija gradskih ve}nika i funkcionera, ova ta~ka je, ipak, skinuta sa dnevnog reda. Kako je novinarima kratko posle razgovora rekao Zvonko Mitrovi}, zakqu~eno je da priprema objekata za letovawe dece u Ulciwu bude finansirana raspoloìvim sredstvima, a da nedostaju}a eventualno budu obezbe|ena nakon rebalansa ovogodi{weg, ili u buxetu za narednu godinu. Doma}instva iz Mr~ajevaca i okolnih sela koje snabdeva JKP “Moravac” ubudu}e }e, ukoliko predlog GV prihvate i odbornici SG, vodu pla}ati za 30 odsto skupqe, ili 36,50 dinara po kubnom metru, odnosno potro{a~i iz privrede i vanprivrede za 5,5 odsto vi{e (prva kategorija korisnika 36,52, druga 62,22 i tre}a 82,56 dinara po kubiku). Ovo preduze}e zatraìlo je od GV saglasnost i na odluku Upravnog odbora o poskupqewu usluga izno{ewa sme}a za doma}instva i privredu, za 26,8 odsto, koliko je, podsetio je direktor Goran Vidojevi}, ukalkulisano i u ovogodi{wem programu poslovawa mr~ajeva~kog JKP. Za razliku od ovih, usluge na zelenoj i sto~noj pijaci bi}e korigovane za 5,5 odsto, da bi bili pokriveni prevashodno tro{kovi odràvawa objekata i opreme i {tampawa blokova za naplatu pija~arine.

kasanti napla}uju parkirawe, po{to voza~ima koje ne zateknu na parkingu ostave opomene, a Bratislav Jugovi} za{to nisu nabavqene nove uniforme za radnike. Odgovaraju}i na pitawa, direktor Predrag Sto{i} je, pored ostalog, naglasio da je za navbavku nove i zimske i letwe uniforme izdvojeno skoro pola miliona dinara, da je donet pravilnik o wenom kori{}ewu i da }e biti poja~ana kontrola inkasanata i preduzete eventualne mere protiv onih koji ne nose nove jakne i prslu-

SARADWA SA RUZSKOM OP[TINOM I GRADOM BARANOVI^I ostalog, svedo~i podatak da je JP na kraju 2012. ostvarilo dobit od 7,4 miliona dinara. Naglasio je, pored ostalog, da je u pro{loj grejnoj sezoni za energente potro{eno 350 miliona dinara, da je tarifni sistem uveden u 67 podstanica i da je novi na~in obra~una pokazao veliku {arolikost i razlike, kada je re~ o potro{wi toplotne energije. Interesantni su i podaci da naplativost usluga iznosi 89,48 odsto od doma}instava, a od privrede ~ak 100,69

Na pro{lonedeqnoj sednici Gradsko ve}e je utvrdilo i prosledilo na razmatrawe SG i Odluku o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi u 2013. godini i Odluku o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u privredi. Ona je, naglasio je dr Vlajisav Papi}, na~elnik GU za lokalni ekonomski razvoj, “proizvod” do-

VEST IZ „ELEKTRODISTRIBUCIJE“

PRODU@EN ROK ZA REPROGRAM DUGA vaàvaju}i preporuku Vlade Srbije, ~a~anska “Elektrodistribucija” je do 24. aprila produìla rok, do kada gra|ani koji neredovno pla}aju ra~une za utro{enu elektri~nu energiju, mogu potpisati sporazum o reprogramu duga i otpisu kamata, uz pove}awe broja rata, u zavisnosti od visine starog duga. Sporazum mogu potpisati i potro{a~i protiv kojih je pokrenut sudski postupak za naplatu zaostalih potraìvawa, ili postupak prinudnog izvr{ewa, uz uslov da kupci izmire tro{kove postupka. Potro{a~ima je omogu}eno i da potpi{u aneks ve} potpisanog sporazuma o reprogramu, na osnovu koga i dug zbog koga su ranije utuèni, moè postati predmet sporazuma o pla}awu neizmirenih obaveza na rate. Da bi ostvarili ova prava, svi zainteresovani korisnici du`nici treba da se jave radnicima na nakom od {altera “Elektrodistribucije”, najkasnije do 25. aprila ove godine.

govora ove, Gradske uprave za finansije i udru`ewa privrednika, koji }e iz buxeta dobiti 14 miliona dinara namewenih iskqu~ivo za subvencionisawe kamata na kratkoro~ne kredite za nabavku opreme i finansirawe programa mera aktivne politike zapo{qavawa. Bez diskusije ~lanovi Gradskog ve}a su prihvatili izve{taj o poslovawu JKP “^a~ak” u pro{loj godini koja je, prema uveravawima direktora Petra Domanovi}a, za ovu firmu bila najuspe{nija za proteklih nekoliko godina, o ~emu, pored

procenata, jer je napla}en i veliki deo starih dugova. Domanovi} je najavio da }e u junu biti zapo~eta rekonstrukcija magistralnog vrelovoda u Nemawinoj ulici, za koju je ve} za glavnog izvo|a~a radova izabran konzorcijum dve strane firme. Tokom rasprave o izve{taju o pro{logodi{wem poslovawu JKP “Parking servis”, koje je tako|e na kraju 2012. iskazalo dobit u poslovawu (od 3,1 milion dinara), Zvonko Mitrovi} i Ostoja Mijailovi} su insistirali na odgovoru, kako in-

Gradsko ve}e je utvrdilo predlog dve odluke o uspostavqawu saradwe izme|u grada â~ka i Ruzske op{tine u Ruskoj Federaciji i o uspostavqawu saradwe izme|u â~ka i grada Baranovi~i u Republici Belorusiji. Ukoliko ove odluke donese SG i na wu saglasnost da Republi~ka vlada, gradona~elnik Vojislav Ili} }e potpisati sporazum o saradwi, koju }e prijateqski narodi razvijati u ekonomskoj, socijalnoj i oblasti kulture, i to razmenom informacija i uspostavqawem poslovnih, kulturnih, nau~nih, sportskih i umetni~kih veza na nivou organa lokalne samouprave, preduze}a, institucija i udruèwa.

ke. Rekao je i da su voza~i obavezni, da na osnovu opomene, usluge plate u roku od osam dana u sedi{tu firme, i da ona u protivnom, posle isteka tog roka, podnosi prijave i zahteva naplatu sudskim putem. Uz pohvale gradski ve}nici su prihvatili i godi{we izve{taje o radu Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu i Doma kulture, koje su im prezentovali direktori Gorica Stanojevi} i Dragojlo Jerotijevi}. Gradsko ve}e je donelo re{ewe da iz teku}e buxetske rezerve bude izdvojeno 108.192 dinara na ime naknade za topli obrok i prevoz ~uvarima u Fabrici hartije za ovaj i naredni mesec, po{to, kako je podsetio zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, do 31. marta nisu, kako je o~ekivano, okon~ane statusne promene u ovom preduze}u. M. N.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

POLITIKA

PROFESOR DR MILENKO XELETOVI]: U SRBIJI SE MORA SPROVESTI PROCES REINDUSTRIJALIZACIJE Seriju poseta lokalnim samoupravama u Srbiji, ~iji je ciq razgovor sa privrednicima, da bi eventualno wihovi predlozi, korisne sugestije i zapa`awa bili “preto~eni” u zakone i mere ekonomske politike, profesor dr Milenko Xeletovi}, koordinator Ekonomskog saveta SNS, i jedan od glavnih kreatora srpske ekonomske scene, zapo~eo je pro{log petka u ^a~ku. Tom prilikom razgovarao je sa ovda{wim privrednicima i ~lanovima Srpske napredne stranke i sa skupa poru~io da }e Republi~ka vlada slu{ati glas privrednika i da svi moramo “zasukati rukave”.

VLADA SLU[A GLAS PRIVREDNIKA

rpska napredna stranka }e nastojati da u razgovoru sa privrednicima sazna {ta oni o~ekuju od Vlade Srbije, zakonodavnog okvira i ekonomskih mera, rekao je dr Xeletovi}, naglasiv{i da je mnogo toga {to je obe}ano, do sada i ura|eno: - Usvojeni su Zakon o javnim nabavkama, Zakon o ograni~enim rokovima pla}awa, Zakon o komercijalnim transakcijama, a beskompromisna borba protiv korupcije o~igledno daje prve rezultate. Bez obzira na to, jo{ puno toga mora da se uradi, zbog ~ega je aktuelni sastav Vlade i parlamenta Srbije spreman da ~uje glas privrednika i da taj glas preto~i u zakonodavni okvir, a kasnije i u set ekonomskih mera, kojima }e se realizovati krucijalni ciqevi Vlade rastere}ewe privrede, smawewe buxetskog deficita i

stope nezaposlenosti i svo|ewe inflacije u, za nas prihvatqive okvire. Ono {to je za pohvalu je da }e do kraja godine biti odr`an stabilni devizni kurs, {to je i najve}i rezultat nove ekonomsko monetarne vlasti. Narodna banka Srbije je nezavisna institucija, podsetio je on, i naglasio da je novi kvalitet wenog aktuelnog sastava odli~na koordinacija izvr{ne vlasti i kreatora monetarne politike, predvo|enih NBS i guvernerkom Jovankom Tabakovi}. Dr`ava je bila u situaciji da pre vremena otplati neke, ne ba{ povoqne kredite, {to je potvrda da je stawe javnih finansija boqe nego ranije, smatra Xeletovi}, ali ukazuje i na ~iwenicu da su sve ekonomske aktivnosti sprovo|ewe pod izuzetno te{kim okolnostima. Re~ je prvenstveno o te{kom nasle|u koje je

SAOP[TEWE ZA JAVNOST SAVETA ZA POQOPRIVREDU GO SNS

NEMA NOVIH IDEJA I INICIJATIVA avet za poqoprivredu Gradskog odbora Srpske napredne stranke je na sednici odrànoj 27. marta zakqu~io da je stawe u poqoprivredi na{eg grada izuzetno te{ko, kao i da mere koje preduzima Gradska uprava za lokalni ekonomski razvoj iz godine u godinu nisu ni dovoqne ni adekvatne, a posebno su neblagovremene. Naro~ito je kritikovano neuvaàvawe struke, jer brojni predlozi i sugestije aktuelnog saziva gradskog Saveta za poqoprivredu nisu uvaèni, niti uvr{teni u planska akta, tako da je rad tog skup{tinskog tela potpuno obesmi{qen i predstavqa samo bespotreban tro{ak. Zbog toga je ~ak upu}en zahtev gradona~elniku da se na~in rada ovog i ostalih gradskih saveta izmeni. Sti~e se utisak da nadle`ne institucije u gradu samo otaqavaju posao, rade po inerciji, bez novih ideja i inicijativa, a od zapo~etih i realizovanih projekata poqoprivrenici nemaju konkretne koristi. Primera je mnogo. Posebno je upe~atqiva situacija iz druge polovine 2012. godine, kada agrarni buxet nije do kraja iskori{}en, pa je na brzinu iznu|ena odluka o subvenciji za nabavku semenske p{enice, a potom i za kupovinu vo}nih sadnica. [to se ti~e podsticajnih sredstava

u poqoprivredi za 2013. godinu, istaknuto je da }e veliki problem nastati kada bude na red do{la dodela podsticajnih sredstava za navodwavawe, odnosno kopawe bunara. Prema raspoloìvim informacijama, projekat za bunar ko{ta oko 1.000 evra, a bunar moè da se napravi za upola mawu sumu, {to obesmi{qava ~itav posao. Savet za poqoprivredu Gradskog odbora SNS je mi{qewa da bi trebalo izvr{iti elektrifikaciju terena, odnosno izgraditi niskonaponsku mreù, jer je zalivawe putem pumpi sa dizel ili benzinskim motorima skupo, pa sve ve}i broj doma}instava odlu~uje da svoje wive navodwava pomo}u elektro motora. Apostrofiran je i slu~aj osam meterolo{kih stanica, dobijenih u okviru projekta EXCHANGE 3, za koje je grad nedavno, za nabavku softvera izdvojio vi{e od 67.000 dinara. Iako je taj projekat na teritoriji â~ka zavr{en 2011. godine, ~a~anski poqoprivrednici nisu bili u prilici da koriste wihove podatke u oblasti prevencije bolesti i za{tite od {teto~ina, jer im nisu dostupni. Predsednik Saveta za poqoprivredu Radenko Acovi}

Vlada Srbije dobila, zbog ~ega je pratki~no od prvog dana morala da se upusti u beskompromisnu borbu protiv kriminala i korupcije, koji imaju pore u svim sferama dru{tvenog `ivota: - Sa~ekali su nas i su{a, i ono {to je posebno aktuelno posledwih dana te{ki i mu~ni pregovori o statusu Kosova i Metohije, na{em pristupawu EU i eventualnom dobijawu datuma pregovora, {to se itekako reflektuje na ekonom-

ske aktivnosti. Ono {to o~ekujemo u drugoj polovini godine i {to je izvesno je 300 miliona evra investicija iz Ujediwenih arapskih emirata u srpsku poqoprivredu i jo{ 400 miliona evra na osnovu potpisanih predugovora. Stabilizacija politi~kih prilika }e sigurno uticati da u Srbiji bude stvoren stabilniji ambijent za investicije i priliv stranog kapitala. U tom slu~aju }e, pretpostavqam i buxetska kasa biti punija.

JAKE INSTITUCIJE, A NE POJEDINCI Srbija ima defektan model, kada je re~ o subvencijama, {to potvr|uje i ~iwenica da je tokom posledwe ~etiri godine imala bruto dru{tveni proizovd skoro na istom nivou kao 2008. godine. Za to vreme izgubila je, podse}a dr Xeletovi}, od 400 do 600 hiqada radnih mesta, {to je potvrda stava da mere ekonomske politike nisu bile usmerene ka otvarawu novih radnih mesta i zadràvwu postoje}ih, ve} ka ve{ta~kom naduvavawu rasta BDP statisti~kom metodologijom i konceptom finansijalizacije Srbije, {to za wu, imaju}i u vidu strukturu privrede, privredne potencijale i karakterisitike radne snage, nije odgovaraju}i model. - Srbiji su potrebni industrija, jak izvozni sektor, jake institucije, a ne jaki pojedinci. Potrebni su joj izvoz, i stabilne devizne rezerve i kada to ostvarimo, bespredmetno }e biti razmi{qawe koji je devizni kurs, fiksni, ili fluktuiraju}i, da li treba obezbediti subvencije u poqoprivredi, ili automobilskoj industriji. U tom slu~aju trì{te }e diktirati gde }e dràva usmeravati buxetski novac, na osnovu jasnih pravila trì{ne utakmice, ali i jasnih sankcija za one koji ih kr{e.

I saradwa sa MMF je u senci pregovora sa me|unarodnom zajednicom i od ishoda tih poregovora i eventualnog dobijawa datuma u velikoj meri }e zavisiti i saradwa sa MMF i Svetskom bankom. îwenica je, kaè dr Xeletovi}, da, i ako bude i ne bude te saradwe, moramo da “zasu~emo rukave”, rasteretimo privredu, nastavimo sa ukidawem komplikovanih administrativnih procedura, bespotrebnih agencija i paradràvnih organa. Napomenuo je da je ukinuto sedam agencija i pet zavoda, uveren da }e zemqa biti rastere}ena za 70 - 80 institucija samo za mandata jedne vlade. Niko nije obe}ao da }e biti ukinute sve vanbuxetske agencije i fondovi, jer neki su obavezni prema standardima EU i predvi|eni su agendom, a drugi su objektivno potrebni, po{to odre|eni dràvni organi nisu u funkciji. Nakon izbora novog predsednika Privredne komore i reorganizacije PKS, deo nadle`nosti tih institucija bi}e preneti na Komoru i woj vra}eni “sjaj i ugled koje one imaju u razvijenim trì{nim ekonomijama”, da bi ona postala pravi medijator privrede, spona izme|u privrede i zakonodavca i wen promoter u inostranstvu. U zemqi se, tvrdi on, mora pove}ati produktivnost, forsirati i razvijati strate{ki prioritetne grane i, {to je bilo udarna pesnica predizbornog programa SNS, sprovesti proces reindustrijalizacije. To je koncept razvoja koji je dobio prevagu i na Nacionalnom ekonomskom savetu za privredni oporavak, zbog ~ega SNS i Vlada Srbije intenzivno rade na definisawu principa strategije i obezbe|ewu finansijskih resursa neophodnih za efikasno sprovo|ewe ovog procesa, najavio je dr Xeletovi} i suzdràno prokomentarisao da niko ne o~ekuje revolucionarne rezultate za godinu dana , jer “ono {to je devastirano dve - tri decenije, te{ko je popraviti za relativno kratko vreme.” M.N.

GRAD

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

AGENCIJA ZA STRANA ULAGAWA PROMOVISALA „PROGRAM PODSTICAWA KONKURENTNOSTI I INTERNACIONALIZACIJE SRPSKE PRIVREDE“ ciqu ja~awa me|unarodne konkurentnosti srpske privrede, Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) ve} osam godina dodequje bespovratna sredstva za finansirawe aktivnosti koje doprinose pove}awu izvoza robe i usluga srpskih preduze}a. Za ovo vreme objavqeno je 13 poziva, na koje se prijavilo vi{e od 1.400 privrednih subjekata, kojima je odobreno oko 544 miliona dinara. Kao i prethodnih, i ove godine predstavnici SIEPE promovi{u po gradovima i op{tinama “Program podsticawa konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede”, koji je pro{log petka, u saradwi sa OJ Regionalne privredne komore Kraqevo, prezentovan i ovda{wim zainteresovanim privrednicima. Pro{le godine buxet SIEPE iz koga su dodeqivane subvencije iznosio je oko 150 miliona dinara, od kojih je oko pet odsto sredstava odobreno firmama u Moravi~kom okrugu, me|u kojima je devet bilo iz ^a~ka, podse}a Milica Tomi}, savetnik za promociju izvoza u agenciji: - Ove godine buxet iznosi 110 miliona dinara, a sredstva iz tog fonda namewena su pojedina~nim privrednim subjektima i poslovnim udru`ewima. Novina je {to ove

ZA PODSTICAJ IZVOZA 110 MILIONA DINARA

godine pravo na subvencije imaju i izvoznici po~etnici, pod uslovom da su u prethodne dve godine pozitivno poslovali. Osim toga, preduze}a treba da ispune jo{ neke uslove: da su u 2011. godini ostvarili minimalan izvoz od 50.000 evra, odnosno 25.000 evra u sektoru pruàwa usluga u oblasti gra|evinarstva, informacionih tehnologija, industrijskog i tekstilnog dizajna i reciklaè. Za podsticajna sredstva mogu konkurisati i poslovna udruèwa, uz uslov da okupqaju najmawe pet ~lanova, koji zapo{qavaju 100 radnika. Da bi dobile ovu vrstu finansijske podr{ke, te firme mora da dostave i dokaze da su izmirile obaveze prema dràvi i zaposlenima i da su sve ~lanice udruèwa u prethodnoj godini ostavrile ukupan promet od pet miliona evra. Uslov da izvoznici po~etnici, pak, dobiju subvencije SIEPE je da postoje najmawe dve godine i da su za to vreme pozitivno poslovali. Oni imaju pravo da apliciraju ~ak za pet - {est aktivnosti,

i za one koje su zapo~ele 1. januara i planiraju da ih okon~aju 31. decembra, obja{wava Tomi}ka, nagla{avaju}i da prakti~no sredstva mogu dobiti i retroaktivno. Pojedina~nim privrednim subjektima, po principu refundacije od 50 do 75 odsto, mo`e biti odobreno najvi{e tri miliona dinara, po~etnicima dva i udru`ewima 20. Ona isti~e da je, zahvaquju}i anga`manu predstavnika agencije i Privredne komore, koji godi{we posete oko 25 lokalnih samouprava, razgovaraju sa privrednicima i na osnovu wihovih sugestija uvode i nove

podsticaje, ove godine broj prijava skoro dupliran. Konkurs za sunbvencije SIEPE, ~iji savetnici privrednicima pru`aju zna~ajnu pomo} i prilikom pripreme dokumen-

risati i firme koje tek kre}u u izvozne poslove: “To je veoma bitno jer srpska privreda mora da se temeqi prevashodno na izvoznim preduze}ima, koja na sve na~ine moraju

izvoz, ili tek nameravaju da svoju robu plasiraju preko granice. Zahvaquju}i tome, ona posredstvom udru`ewa mogu da konkuri{u za nastup na sajmovima i da se organizovano

tacije, bi}e otvoren do 26. aprila. Finansijski podsticaji, odnosno subvencije koje obezbe|uje ova agencija nameweni su izvoznicima i izvoznicima po~etnicima i poslovnim udru`ewima, rekla je Gorana Tanaskovi}, rukvodilac OJ RPKK, i naglasila da je ove godine SIEPA mawe rigorozna nego ranije, tako da osim izvoznika za ova sredstava mogu konku-

biti aktivirana i stimulisana da se bave izvozom. Ukoliko ih ne stimuli{emo i dodelom bespovratnih sredstava, ne mo`emo ni o~ekivati neke zna~ajne rezultate.” Tanaskovi}ka je naglasila da SIEPA dodequje subvencionisana sredstva i poslovnim udru`ewima, {to je veoma zna~ajno i povoqno, ako se zna da u wima ima ve}i broj preduze}a koja nemaju veliki

pojavquju na stranim trì{tima. Sva udruèwa i Privredna komora akcenat stavqaju upravo na agresivnom nastupu na trì{tima, ~emu u posledwe vreme doprinose i brojne promocije doma}e privrede i u ambasadama, rekla je Tanaskovi}ka i najavila da }e one uskoro biti organizovane u Rusiji i Sarajevu. M. N.

SAOP[TEWE ZA JAVNOST „POKRETA SRPSKE OMLADINE”

QUDI VELIKOG SRCA Aleksandar Boòvi}, osniva~ „Pokreta Srpske Omladine“, zahvaquje svim gra|anima â~ka koji imaju veliko srce i koji pomaù svoj narod. - Pre svega, zahvalio bih i nekim qudima bez kojih ni prva akcija (za malu Na|u Planin~i}) u organizaciji na{eg pokreta ne bi uspela, a to su: Dejan Jeki}, Goran Milanovi}, Jelena \eni}, Vladmir Peri{i}, Ratko Boòvi}, Slavoqub Radosavqevi}, Sa{a Ki}anovi}, Marijana Dukanac i dva momka koji su zna~ajno u~estvovali i organizovali puno toga, Lazar Cvetanovi} i Nemawa Jova{evi}, a tu je i ve} pomenuti Marko Dukanac. Mirela Tanovi} i

Milica Marinovi} su nam se prikqu~ile od akcije za malu Tijanu. Tako|e, `elim da najavim da }e u okviru “Pokreta Srpske Omladine“ biti organizovana akcija za porodicu Ili} iz Prijevora, zakazana za 3. maj na istom mestu, kao i ove dve akcije, pa pozivamo sve su-

gra|ane da pomognu u vidu hrane, ode}e, obu}e, igra~aka, novca i ostalih sredstava koja su neopohodna za ìvot i normalno odrastawe... za normalno detiwstvo. Ova porodica, pored vrlo te{ke materijalne situacije, ima velikih problema sa bole{}u }erke, dok je èqa drugog deteta, samo ~okolada i ra~unar. Skromnost je vrlina velikih qudi. Zato, udruìmo se i hajde da pomognemo zajedno - navodi se u saop{tewu za javnost “Pokreta Srpske Omladine”. Zahvaquju}i ovim akcijam, â~ak postaje jedan od najhumanijih gradova u Srbiji, isti~e se u saop{tewu.

U okviru akcije “^a~ani od srca za Tijanino srce”, koja je bila organizovana na Gradskom trgu i pojedinim ugostiteqskim objektima, tokom ~etiri dana sakupqeno je 262.355 dinara. Inicijatori akcije su Marko Dukanac i Sr|an Radenovi}, dok su organizatori prikupqawa novca i u ~a~anskim kafi}ima Vladimir Mirkovski, menaxer kafi}a “Korzo” i Igor Jerini}. Ovu humanitarnu akciju svesrdno su pomogli i: “Dol~e Vita”, “Mondo”, “Prole}e”, “Tema”, “Velvet”, “@uta ku}a”, kao i pomenuti „Korzo“.

DRU[TVO

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

OBELE@EN 8. APRIL, SVETSKI DAN ROMA

NIJEDAN PLAN NIJE REALIZOVAN

beleàvawe Svetskog dana Roma prilika je da se analizira {ta su u pretodnih 12 meseci Republika i lokalne samouprave uradile na poboq{awu uslova ìvota, rada, obrazovawa, zdravstvene za{tite ove populacije i {ta planiraju u narednom periodu. â~ak je me|u prvim gradovima u Srbiji, jo{ 2008. godine, doneo lokalne akcione planove u oblasti stanovawa, obrazovawa, zdravstva i zapo{qavawa Roma, za ~iju realizaciju je bilo predvi|eno 928.000 evra. Iako su ih odbornici SG jednoglasno usvojili, ni posle pet godina nijedan od wih nije buxetiran, podsetio je predsednik Udruèwa Roma Miroslav Mitrovi}, na KZN posve}enoj obeleàvawu 8. aprila: - U Skup{tini grada postojao je radni tim za sprovo|ewe tih akcionih planova, koji se za tri godine sastao samo ~etiri puta. Najgore za nas Rome su ~esti izbori i promena vlasti, jer mnoge akte i dokumenta prethodna vlast

ostavi u fiokama, a nova ih nikada ne dobije. Zbog toga traìmo od lokalne samouprave da ne luta, ne donosi nove zakone i propise, ve} da samo iz fioka izvadi stare, sprovede ih i nama Romima }e biti boqe. Najve}i problem ovda{wih Roma, kojih je za pedesetak mawe od posledweg popisa iz 2004. godine (danas ih u â~ku ìvi oko

570), je stanovawe u neuslovnim i objektima za koje nisu re{eni imovinsko pravni odnosi, ka`e Mitrovi}. On podse}a da je jo{ 2010. godine nadle`nima podnet zahtev za ukwi`bu i legalizaciju 34 romske ku}e, ali da taj problem nije re{en. Zahvaquju}i donatorskim sredstvima u {est mesnih zajednica u kojima `ive Romi,

izgra|ena je vodovodna i kanalizaciona mreà, kaè on i pdose}a da su predstavnici udruèwa i gradska komisija posetili sva naseqa u kojima ìve ovi sugra|ani i popisom ustanovili da 16 objekata ne ispuwava ni elementarne uslove za koliko - toliko pristojno stanovawe. U saradwi sa predstavnicima Zavoda za javno zdravqe

evidentirane su u svim naseqima i divqe deponije i ~esme sa kojih se ovi gra|ani snabdevajuje higijenski neispravnom vodom za pi}e. “Ukoliko bismo re{ili stambene, re{ili bismo i probleme u zdravstvu, jer kao {to je poznato, upravo zbog lo{ih uslova ìvota Romi najvi{e oboqevaju od bronhitisa i astme,” kaè Mitrovi}, zadovoqan {to je barem akcioni plan u oblasti zdravstva delimi~no ispuwen, jer svi Romi imaju zdravstvene kwiìce, adekvatnu za{titu i preglede kod lekara, me|u kojima, na sre}u, uglavnom nema predrasuda prema ovoj populaciji. Da bi bilo pospe{eno zapo{qavawe Roma, organizovana je stru~na prekvalifikacija za 50 lica, ali i pored toga, zbog predrasuda koje jo{ uvek vladaju me|u ovda{wim poslodavcima, oni te{ko nalaze zaposlewe, tako da akcioni plan zapo{qavawa takore}i uop{te nije realizovan, tvrdi Mitrovi} i isti~e jedini pozitivan primer - prijem nekoliko Roma u radni odnos u JKP

“Komunalac”. Predstavnici lokalne samouprave nisu `eleli da posreduju i pomognu da u novi vrti} budu primqeni Romi koji su se javili na oglas, iako su stru~ni, kvalifikovani i poseduju odgovaraju}u stru~nu spremu za rad u novoj PU. Ni ~etvrti lokalni plan - u oblasti obrazovawa nije sproveden, prvenstveno zbog toga, uveren je Mitrovi}, {to lokalna samouprava nije imala sluha za rad Romskog obrazovnog centra u kome je organizovana dopunska nastava, ne samo za romske, ve} i ostale |ake. Po{to su nadle`ni ocenili da nema zakonskih mogu}nosti da ovaj centar bude dotiran buxetskim sredstvima, mala romska {kola }e najverovatnije, posle decenije rada, biti zatvorena. Taj posao Grad je poverio Ustanovi za KOD “Kosta Novakovi}”, ali wenu dopunsku nastavu su romski |aci takore}i ignorisali i na wu je u prethodnom periodu odlazilo dvoje - troje, mahom neromske dece, tvrdi Mitrovi}. M. N.

ODR@ANA TRIBINA POSVE]ENA OSOBAMA SA O[TE]ENIM SLUHOM

„BU\EWE SLUHA S PROLE]EM” ovodom obeleàvawa 7. aprila, Svetskog dana zdravqa, Kancelarija za mlade i organizacija “Alfa” organizovali su tribinu pod nazivom “Bu|ewe sluha s prole}em”, na kojoj je razgovarano o problemima osoba sa o{te}enim sluhom, prevenciji o{te}ewa i potrebi da one nesmetano budu ukqu~ene u svakodnevna dru{tvena zbivawa. Aleksandar Simonovi}, koordinator Kancelarije za mlade, obja{wava razlog zbog koga je Kancelarija za mlade u~estvovala u organizaciji tribine: - îwenica je da oko 15 odsto svetske populacije, ili skoro 800 miliona qudi, ima neka o{te}ewa i probleme sa sluhom. Prognoze su da }e do 2015. godine ta brojka dosti}i milijardu i 100 miliona, {to je prili~no alarmantan podatak. îwenica je i da osobe o{te}enog sluha nisu

lica koja poseduju mawi nivo inteligencije, kreativnosti, niti su mawe emotivne od ostalih. Takve osobe se, naàlost, svakodnevno susre}u sa nekim vidom diskriminacije, koja vremenom prakti~no dovodi do toga da jedan fizi~ki problem prerasta i u psiholo{ki. One se zbog toga kasnije “zatvaraju” i nanose {tetu ne samo sebi, ve} i porodici i dru{tvu u celini. U~e{}em na tribini, Kancelarija za mlade je èlela i da skrene pa`wu javnosti na ove osobe i wihove probleme i pozove gra|ane da promene, ili na vi{i nivo podignu svest o ovoj kategoriji, na neki na~in hendikepiranih lica, kaè Simonovi}. Na tribini “Bu|ewe sluha s prole}em” dosta je bilo re~i i o diskriminaciji osoba sa o{te}enim sluhom, nagla{ava defektolog Jovana Tasi} iz kragujeva~ke

firme “Alfa”: “Po{to je kod nas bilo koji vid razli~itosti diskriminisan, `eleli smo da damo doprinos i pomognemo takvim

qudima da `ive i funkcioni{u kao svi ostali i da zbog toga {to imaju samo o{te}en sluh, ne prihvataju predrasude koje vladaju u

dru{tvu. Osim toga, hteli smo da ukaèmo i na ~iwenicu da savremene tehnologije u velikoj meri mogu takvim osobama da olak{aju ìvot i da im omogu}e da normalno komuniciraju, rade i ìve.” Kao dru{tveno odgovorna firma “Alfa” je tim povodom donirala po dva najsavremenija slu{na aparata sa adapterima, za korisnike iz ~etiri grada u Srbiji: Beograd, Novi Sad, Ni{ i Kragujevac. Ova kragujeva~ka organizacija se, ina~e, osim distribucijom slu{nih aparata i drugih pomagala, kao zastupnik jedne holandske i {vedske firme, bavi i prevencijom o{te}ewa sluha, posebno kod mladih, kojima je na raspolagawu veliki broj slu{nih, takore}i neprimetnih, a veoma funkcionalnih aparata i pomagala, objasnila je Tasi}ka. M. N.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

PREHRAMBENO - UGOSTITEQSKA [KOLA PROSLAVILA DESETOGODI[WICU

OPRAVDALI SMO O^EKIVAWA - kazao je, na {kolskoj proslavi, direktor Dragan Kova~evi}

esetogodi{wicu rada Prehrambeno ugostiteqska {kola je obeleìla 10. aprila, u krugu prijateqa i sugra|ana, koji su je svesrdno podràvali u vreme osnivawa i tokom dosada{weg rada. Pored u~enika i nastavnika, proslavi su prisustvovali predstavnici Ministarstva prosvete, Grada, {kolskih i drugih ustanova. U obra}awu prisutnima, direktor {kole Dragan Kova~evi} je otvarawe nove sredwe {kole u â~ku, pre deset godina, okarakterisao kao izuzetno hrabar potez. Potreba za jo{ jednom sredwom {kolom, {estom po redu, javila se, podsetio je on, 2002. godine, kada u ovda{wim {kolama nije bilo dovoqno mesta za sve svr{ene osnovce, pa je wih 207 moralo da {kolovawe nastavi van Moravi~kog okruga. Osnivawe {kole vezano je za 2003. godinu, a nastava je u po~etnom periodu odràvana u neadekvatnim uslovima i tu|im prostorijama - na Agronomskom fakultetu, u Tehni~koj

{koli, Risimovoj galeriji i nekada{wem Prosvetno pedago{kom zavodu. Izgradwa prostrane i savremene zgrade predstavqala je jednu od najve}ih op{tinskih investicija, a useqewe je, na Savindan 2006. godine, propra}eno sve~anom akademijom. Ve} naredne godine Prehrambeno - ugostiteqska {kola je, za doprinos obrazovawu Srbije, ponela Svetosavsku nagradu. U woj je je u protekloj deceniji diplomu steklo oko 2.500 u~enika, a mnogi od wih su svoje sposobnosti potvrdili i uspesima na takmi~ewima iz oblasti koje izu~avaju, kao i u

U TOKU SU TAKMI^EWA U^ENIKA MUZI^KIH [KOLA

REZULTATI ^A^ANA ODLI^NI akmi~ewa polaznika muzi~kih {kola po~ela su u februaru i traja}e do kraja {kolske godine, a u~enici ~a~anske {kole do sada su sa sedam takmi~ewa doneli 31 nagradu. - Naro~ito nas raduje struktura priznawa. Na{i |aci su osvojili 21 prvu, sedam drugih i tri tre}e nagrade - isti~e direktor {kole Slavoqub Nikoli}. Od nagra|enih u~esnika, direktor izdvaja laureate: Jelisaveta Zori}, u~enica ~etvrtog razreda osnovne muzi~ke {kole, na odseku flaute, pobedila je u

svojoj kategoriji na me|unarodnom festivalu u Aran|elovcu, dok se Viktor Ikodinovi}, koji poha|a {esti razred, takmi~io u oblasti teorije muzike i sa Susreta mladih solfe|ista u Poàrevcu vratio kao pobednik. Krajem ovog meseca u Beogradu }e biti odràno republi~ko takmi~ewe u~enika muzi~kih {kola, a â~ane, pored ostalih nadmetawa, o~ekuje i Festival muzi~kih i baletskih {kola Srbije, ~iji }e doma}in ove godine biti Pan~evo, od 7. do 12. maja. E. V.

sportskim i ostalim vannastavnim aktivnostima. U drugu deceniju {kola ulazi sa 800 u~enika i ambicijama ni{ta mawim od dosada{wih. - Ova {kola je koncipirana kao fleksibilna obrazovna ustanova i spremna je da se prilago|ava realnim potrebama. Svr{eni u~enici relativno brzo pronalaze posao, a oni koji nastavqaju {kolovawe uspe{no savla|uju obaveze na fakultetu - istakao je direktor {kole. U ime lokalne samouprave, ~estitke u~enicima i

profesorima uputio je gradona~elnik Vojislav Ili}, rekav{i da je {kola opravdala poverewe koje su joj gra|ani i op{tinsko rukovodstvo ukazali prilikom osnivawa. - Iz ove {kole izlaze kadrovi koji su potrebni gradu, a raduje me {to me|u u~enicima ima i dece iz

Milijan Stojni}, predsednik Asocijacije {efova kuvara Srbije, koji je u~enicima poru~io da je za uspeh u kulinarstvu potrebno mnogo qubavi, znawa i rada. Kulturno - umetni~ki program u holu Prehrambeno - ugostiteqske {kole izveli su u~enici ove i Mu-

drugih mesta - rekao je gradona~elnik i naglasio da u~enici Prehrambeno - ugostiteqske {kole mogu da poslu`e kao primer i time kako ~uvaju {kolski prostor i inventar. Me|u gostima je bio i

zi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}”, a on je sadr`ao i “pri~u o {koli”, koja je posetioce provela kroz desetogodi{wi `ivot najmla|e sredwo{kolske ustanove u gradu. E. V.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

DRU[TVO

BORBA PROTIV NARKOMANIJE I DAQE PRIORITET POLICIJE ajgora no}na mora svakog roditeqa je dete narkoman. Ne retko pro|e dosta vremena, pre nego {to narkomanija izbije na videlo, i uglavnom je qudi sa strane br`e uo~e, a porodica tek na kraju. Sve porodi~ne traume, mo`da je ponajboqe opisala novinarka Mirjana Bulatovi} u kwizi “\avo u prahu”. Ona je jo{ pre tridesetak godina bele`ila li~na iskustva narkomana i wihovih porodica. Jedna junakiwa wene kwige izjavila je posle vi{edecenijske borbe sa drogom za svog sina:”Da sam ga onda ubila, do sada bih ga odrobijala”. Mnogi koji pro~itaju weno iskustvo, ne mogu da je osude za ove re~i. I ostale su samo re~i, kako je to ve} priroda uredila, majka ne ubija svoje potomke. Ali, ni 20, 30 godina kasnije iskustva porodica narkomana nisu mawe traumati~na, naprotiv. Za~arani krug i daqe je bezizlazan, a kako vreme prolazi vrtlog sve nemilosrdniji. Zato i kod nas u posledwe vreme nadle`ne institucije sve vi{e rade na prevenciji. Prevenciji od malih nogu. Novinarka Mirjana Bulatovi} promovi{u}i godinama svoju kwigu uporno je govorila roditeqima da je deca

PRONA]I IZLAZ IZ ZA^ARANOG KRUGA U prva tri meseca ove godine Policijska uprava u ^a~ku otkrila 18 krivi~nih dela u vezi sa drogom, {to je za oko 40 odsto vi{e nego u 2012. Pove}an broj policajaca koji rade na suzbijawu narkomanije

pre nekoliko godina podsetila na slu~aj ~oveka koji je u poznim godinama po~eo da uzima drogu. Iako mnogo stariji i iskusniji, posle jednog “fiksa” nije vi{e mo-

POLICIJSKA STATISTIKA Od 2008. do 2010. godine na terirtoriji Policijske uprave u â~ku otkriveno je pet organizovanih kriminalnih grupa koje su se bavile krijum~arewem narkotika. U 2008. su otkrivene dve grupe protiv ~ijih ~lanova (wih pet), su podnete dve krivi~ne prijave za krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa, dràwe i stavqawe u promet opojnih droga. U 2009. otkrivene su dve organizovane kriminalne grupe protiv ~ijih ~lanova, tako|e je bila petorka, su podnete ~etiri krivi~ne prijave za krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa, dràwe i stavqawe u promet opojnih droga. Jedna kriminalna grupa od devet lica, otkrivena je u julu 2010. I oni su osumwi~eni za neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga. Godinu dana kasnije i u 2012. na podru~ju PU â~ak nije otkriveno delovawe organizoovanih kriminalnih grupa koje se bave krijum~arewem narkotika

obavezno pro~itaju, ne bi li ih saznawa o traumati~nim iskustvima drugih odvukla od |avola u obliku belog praha ili tableta. Ni odraslima nije na odmet stalno podse}awe. Ba{ je ova novinarka u ^a~ku na promociji

gao da ka`e zbogom drogi. U borbi protiv droge i ~a~anskoj policiji je glavno polazi{te prevencija, zbog ~ega je od 18. marta do 9. aprila organizovala predavawa u svim gradskim i seoskim osnovnim {kolama. ^u-

lo ih je vi{e od 800 u~enika petog razreda. Policijske slu`benice Du{ica Rakovi} i Dragana Savi} Stameni} tako|e su govorile u~enicima o “Za~aranom krugu droge i alkohola”. I ta predavawa bila su deo projekta Ministarstva unutra{wih poslova “Bezbedno detiwstvo razvoj bezbedonosne kulture mladih”. Kako je u prvom tromese~ju ove godine policija otkrila vi{e krivi~nih dela, pove}ala je i broj qudi koji rade na suzbijawu narkomanije. Nadle`ni tvrde da u posledwe vreme nije otkrivena prodaja droge ~ak ni blizu {kola. - Na{i qudi su 24 sata na terenu. Pove}an broj prijava uticao je na to da i mi poja~amo nadzor. U ^a~ku odavno nismo registrovali prodaju droga u blizini {kola, a kamoli u {kolama. Na teritoriji na{eg grada nema organizovanih grupa koje se bave prodajom droge. Ranije je bilo nekoliko grupa, ali su one procesuirane. Sada su to vi{e sporadi~ni slu~ajevi tvrdi Aco Ja}imovi}, {ef Odseka za suzbijawe op{teg

kriminaliteta PU â~ak. - Suzbijawe narkomanije bio je i bi}e jedan od najprioritetnijih zadataka policije, a stalne akcije usmerene su na otkrivawe organizovanih grupa i takozvanih dilera droge. Imamo veliku pomo} grada â~ka i gradskog rukovodstva, kao i odli~nu saradwu sa sudom i tuìla{tvom - nagla{ava Ja}imovi}. Iako, kako kaù, daju sve od sebe, nadle`ne institucije poput zdravstvenih ustanova, policije i suda ~esto deluju kada bolest uzme maha. A da ne bi le~ili, nego spre~ili, ono oko koje nikada ne spava mora sve da vidi. One stalno budne o~i majke, oca, sestre, brata. Verovatno je svima dobro poznato kako da prepoznaju pona{awe deteta koje uzima drogu, ali nikada nije na odmet ponoviti. Mladi naj~e{}e uzimaju drogu da bi obezbedili svoj status u vr{wa~koj grupi, opona{ali odrasle, iskazali bunt prema roditeqima ili nadomestili nedostatak wihove emocionalne i svake druge podr{ke. Roditeqi promene

Prema podacima Policijske uprave u prva tri meseca 2013. zapleweno je 48,2 grama heroina, 287,5 gr marihuane i mawa koli~ina aftemina. U 2012. ~a~anska policija zaplenila je 7.982 gr marihuane, 594 gr heroina, 85 gr kokaina... Kriminalisti~ka policija podnela je prijave protiv 34 lica zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ila 30 krivi~nih dela neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga, dok su protiv 52 lica podnete krivi~ne prijave zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ila 50 krivi~nih dela neovla{}eno dràwe opojnih droga. Protiv dva lica podnete su krivi~ne prijave, opet zbog osnovane sumwe da su izvr{ila dva krivi~na dela omogu}avawe uìvawa opojnih droga. Zadràno je 25 qudi.

kod deteta mogu prepoznati i na osnovu izgleda. Lo{ fizi~ki, kao isposni~ki, ote`ani hod i govor, zapostavqawe li~ne higijene, izostajawe iz {kole, slabiji uspeh i lo{e ocene, poreme}aji spavawa, gubitak apetita, neumereno tro{ewe novca, razdra`qivo i agresivno pona{awe, ubodi igle po telu ili posedovawe pribora za upotrebu droge, poput {priceva, ka{ika, tableta, su upozoravaju}i simptomi za roditeqe da potra`e stru~nu pomo}. Mesta okupqawa narkomana su raznovrsna: stanovi, porodi~ne ku}e, vikendice,

sutereni, podrumi, parkovi i sve druge lokacije na kojima je mawa frekvencija qudi. Narkotici se ~esto rasturaju u lokalima u vreme praznika, `urki i sli~nih doga|aja. To posebno va`i za sinteti~ku drogu ekstazi. Mnoga devijantna pona{awa dovode u sumwu da je re~ o zloupotrebi droga. Ona se prepoznaje i u prosja~ewu na ulicama, otu|ivawu stvari, najpre sopstvenih, potom ~lanova porodice i ro|aka, obijawu apoteka, kra|ama... Otu|ivawe stvari je prvi signal za porodi~ni alarm. Z. J.

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

RASVETQENO RAZBOJNI[TVO U ZLATARSKOJ RADWI a~anska kriminalisti~ka policija rasvetlila je krivi~no delo razbojni{tvo, izvr{eno 2. aprila ove godine, nad radnicom zlatare „Oniks“, u Skadarskoj ulici u â~ku i odredila meru zadràvawa Jovanu M. (1993) iz â~ka, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io pomenuto krivi~no delo.

Osumwi~eni je, u ranim jutarwim satima, maskiran ka~ketom, u{ao u zlatarsku radwu, i uz pretwu pi{toqem, od radnice zlatare otu|io zlatni nakit u vrednosti od oko 400 hiqada dinara. Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u ^a~ku.

OTELI TORBU SA NOVCEM ponedeqak, oko 21,00 sat, u Mr~ajevcima, Grad ^a~ak, izvr{eno je krivi~no delo razbojni{tvo na {tetu Aleksandra J. (1986) i Gojka J. (1959), vlasnika mewa~nice u Mr~ajevcima. Za sada nepoznata lica maskirana fantomkama sa~ekla su o{te}enog Aleksandra J. nakon zatvarawa mewa~nice, ispred wegove porodi~ne ku}e u Mr~ajevcima, i uz pretwu pi{toqem zahtevali da im preda

novac. Tom prilikom otac Aleksandra J. poku{ao je da otme pi{toq jednom od razbojnika, ali je pi{toq opalio i Gojko J. je zadobio povredu prsta. Drugi razbojnik je od Aleksandra J. oteo torbu sa novcem, nakon ~ega su se oba razbojnika udaqila u nepoznatom pravcu. ^a~anska policija preduzima sve mere na identifikaciji i pronala`ewu po~inilaca.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

GRAD

ODR@AN SAJAM ZAPO[QAVAWA

NEZAPOSLENOST GORU]I PROBLEM

acionalna slu`ba za zapo{qavawe - Filijala â~ak, organizovala je u utorak Sajam zapo{qavawa, u holu Doma kulture. Ciq sajma je bio da nezaposlena lica ostvare neposredni kontakt sa {to vi{e poslodavaca, a poslodavci su imali priliku da se upoznaju sa potencijalnim kadrovima i odaberu najadekvatnije. Na sajmu je u~estvovalo 30 poslodavaca sa podru~ja Grada â~ka i op{tina Gorwi Milanovac i Lu~ani, sa potrebama za zapo{qavawe 200 lica razli~itih obrazovnih profila i stepena stru~ne spreme: diplomirani inèweri ma{instva, ekonomisti, inèweri metalurgije, ma{inski, hemijski, medicinski i stomatolo{ki tehni~ari, metalostrugari, kao i radna mesta na kojima }e biti angaòvane osobe sa invaliditetom. Prema re~ima gradona~elnika Vojislava Ili}a, u â~ku ima vi{e od 10.000 nezaposlenih sugra|ana, a mnogo je i onih koji rade, ali ne primaju redovno li~ne dohotke i ne mogu da ìve od svog rada. Gradona~elnik je podsetio da je Grad â~ak pro{le godine u zapo{qavawe uloìo oko 30 miliona dinara, za{ta je dobio presti`no priznawe, kao lokalna samouprava koja je izdvojila najvi{e sredstava za ovu namenu. - Ove godine smo planirali isti iznos sredstava i o~ekujemo pomo} Nacionalne slu`be za za-

va, ambasadama i privrednicima i o~ekujemo konkretne rezultate rekao je, izme|u ostalog, gradona~elnik Vojislav Ili}, poèlev{i poslodavcima da odaberu dobar kadar, a nezaposlenim sugra|anima da obezbede radno mesto, kako bi mogli da ìve od svog rada. Otvaraju}i Sajam zapo{qavawa, dràvni sekretar Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike Dragi Vidojevi}, podsetio je da je NSZ ve} u nekoliko gradova Srbije organizovala ovakve manifestacije, sa èqom da doprinese smawewu “crne brojke”, koja je u Moravi~kom okrugu naàlost velika, jer je skoro 30 odsto nezaposlenih.

po{qavawe, da bi programe zapo{qavawa mogli da realizujemo. Gradsko rukovodstvo je nedavno posetilo kompaniju “Sloboda”, koja je zaposlila oko 180 qudi. Do juna bi trebalo da zaposli jo{ 220, sa tedencijom da do kraja godine prime jo{ 200, {to bi ukupno bilo oko 600 radnika. Zatim, Remontni zavod je zaposlio 99 radnika, a trebalo bi jo{ 30 do kraja godine. “^ipsara” je primila 55 radnika, u junu bi trebalo jo{ 80, a do kraja godine mo`da ukupno 200 radnika. O~ekujemo da bude otvoren Centar za celodnevni boravak dece i odraslih sa posebnim potrebama, gde bi se zaposlilo dvadesetak radnika. Na lokaciji “Cera” bi trebalo da zapo~ne proizvodwa i

da se primi oko 300 radnika do kraja godine. Lokalna samouprava ~ini koliko mo`e da privu~e strane investicije. Imamo kontakte sa vladama pojedinih dr`a-

- Sva istra`ivawa javnog mwewa govore da gra|ani Srbije, nezaposlenost do`ivqavaju kao najve}i goru}i problem na{eg

dru{tva, a potom slede drugi problemi sa kojima se u na{oj stvarnosti suo~avamo. Vlada Srbije i stranke koje je ~ine, odlu~ne su u nameri da iskoriste sve mogu}nosti i kapacitete da zaustave nepovoqne trendove u ovoj oblasti, da okrenu trend ka ne~emu {to }e vratiti osmehe na lica na{ih gra|ana, koji traè osnovnu stvar, da rade i ìve od svog rada. Nadam se da }e ovaj skup probiti o~ekivane cifre i rezultate i da }e nezaposleni na}i “zajedni~ki jezik” sa poslodavcima - istakao je Dragi Vidojevi}. Pred Srbijom su te{ki izazovi, ali svi zajedno, kako je rekao dràvni sekretar, sa mawe stran~arewa i vi{e odgovornosti prema stvarnosti koja nas okruùje, moèmo na}i izlaz iz problema u kojima se nalazimo. Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike, na ~elu sa dr Jovanom Krkobabi}em, da}e snaàn impuls da vaàn dràvni instrument, kao {to je NSZ bude funkcionalnija i sa vi{e pozitivnih rezultata u re{avawu ovog na{eg zajedni~kog problema, naglasio je Vidojevi}. U okviru ove manifestacije, organizovane su i promocije nedavno objavqenih javnih poziva i konkursa namewenih realizaciji aktivnih mera zapo{qavawa u 2013. godini i novog sajta Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. N. R.

ERSTE BANKA I BCIF SEDMU GODINU ZAREDOM RASPISUJU KONKURS ZA PROGRAM DONACIJA „CENTRIFUGA” Do sada su podr`ana 42 projekta iz 25 gradova Srbije. - Dosada{we ulagawe Erste banke u projekat iznosi vi{e od 200.000 eura. - Prvi put raspisan konkurs za „Centrifugu+“ rste banka i Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), ve} sedmu godinu zaredom raspisuju konkurs “Centrifuga” za dodelu donacija u oblasti kulture. Ciq programa je je decentralizacija kulturnih i kreativnih sard`aja i aktivirawe mladih. Omladinske organizacije i neprofitne grupe mladih iz 40 mesta u Srbiji, do 25. maja, mogu da se prijave za donacije u iznosu od 400 hiqada dinara, koje obezbe|uje Erste banka.

U SVRHU UMETNOSTI I KULTURE

Od ove godine “Centrifuga” }e imati i dodatak, pod nazivom “Centrifuga+”. Donacija u iznosu do 500 hiqada dinara je namewena lokalnim, omladinskim neprofitnim organizacijama i neformalnim grupama (iz najmawe dva grada), koje su zainteresovane za pitawa prostornog ure|ewa lokalnih zajednica, upotrebu javnih prostora i umre`avawe sa grupama iz drugih gradova, navodi se u saop{tewu Erste banke. - Raduje nas {to se ovim projektom kulturna mapa Srbije pro{iruje i oboga}uje novim sadr`ajima. Ove godine pokre}emo i “Centrifugu+”, koja za ciq ima da ohrabri i podstakne sa-

radwu, me|usobnu komunikaciju i razmenu iskustva mladih iz razli~itih lokalnih zajednica. Erste banka je tokom prethodnih {est godina u okviru “Centrifuge” podr`ala 42 projekta iz 25 gradova Srbije, sa ukupnim ulagawima koja prema{uju 200.000 evra. Ovaj projekat ima za ciq da mladima po{aqe poruku da su promene mogu}e samo ukoliko odgovornost za sopstvenu budu}nost preuzmu u svoje ruke - rekla je Andrea Brbakli}, izvr{na direktorka Erste banke. Neprofitne organizacije i neformalne grupe imaju mogu}nost da konkuri{u za “Centrifugu” i “Centrifugu+”, ali mogu biti podr`ane u okviru samo

jednog programa. - “Centrifuga” pruà podr{ku projektima koji doprinose da se mladi aktiviraju oko kulturnih sadràja u svojim zajednicama, a od ove godine }e putem “Centrifuge” biti podràne i inicijative zasnovane na saradwi grupa iz razli~itih gradova, koje }e dovesti do ve}e upotrebe javnog prostora u svrhu umetnosti i kulture - izjavila je Tawa Bjelanovi}, programska direktorka BCIF-a. “Centrifuga” je pokrenuta 2007. godine, kao program kulturne decentralizacije kojim se, putem donacija u oblasti kulture u lokalu, podsti~e aktivizam mladih od 15 do 30 godina i po-

kretawe kreativnih kulturnih sadr`aja u mawim sredinama. Sredstva su namewena lokalnim, omladinskim neprofitnim organizacijama i neformalnim grupama koje se kreativno bave pitawima kulturnog aktivizma u svim mestima u Srbiji u kojima posluje Erste banka, osim na teritorijama gradova Beograda, Ni{a i Novog Sada, dok se za “Centrifugu+” mogu prijaviti organizacije iz pomenuta tri grada, ali kao partneri projekta, navodi se u saop{tewu. “Centrifugu” putem pisma podr{ke podr`ava Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije. N. R.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

SELO

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

U POSETI SLOBODANU BOBANU PETROVI]U, CVE]ARU IZ STAN^I]A

CVE]E, KAO QUBAV I PORODI^NI POSAO orodica Petrovi} iz Stan~i}a, cve}arstvom se bavi ve} 12 godina. Iako su za ovo doma}instvo poqoprivredne kulture tradicija, jer ve} dva veka proizvodi i povr}e, na inicijativu bra~nog para Bobana i Mirjane Petrovi} “o`ivelo” je i cve}arstvo. Po{to imaju veliko dvori{te, svojevremeno su kupovali i znatne koli~ine cve}a, {to je iniciralo da Mirina qubav preraste u porodi~ni biznis. - U po~etku smo se uporedo bavili cve}arstvom i povrtarstvom, pa smo se kasnije opredelili samo za proizvodwu cve}a. Posled-

we dve godine smo ponovo po~eli da se bavimo i povrtarstvom. Ove godine }emo imati oko dva hekatara lubenica, hektar i 30 ari luka i 40 ari tikvica. Re~ je o kulturama koje se vremenski ne poklapaju sa proizvodwom cve}a. Ranije, kada smo `iveli samo od povrtarstva, bilo je te{ko da organizujemo i proizvodwu cve}a, jer su potrebna velika ulagawa. Pet godina smo uporedo gajili povr}e i cve}e, i sve {to bi zaradili od povrtarstva ulagali smo u cve}arstvo. Povr}e smo ponovo po~eli da proizvodimo, zato {to imamo kompletnu mehanizaciju, pumpe za na-

vodwavawe, prikqu~ne ma{ine. Sve ma{ine su nam “stajale”, a zemqu smo davali pod zakup - zapo~iwe pri~u Slobodan Petrovi}, poznatiji kao Boban, cve}ar iz Stan~i}a. Naravno, za svaku novu sezonu su potrebna dodatna ulagawa, ali proizvodwa cve}a podrazumeva i konstantnu edukaciju iz oblasti fiziologije biqaka, zemqi{ta i |ubriva. Temperatura je, tako|e, vrlo bitan faktor koji uti~e na br`i ili sporiji fiziolo{ki proces, pa ne iznena|uje {to godi{we tro{e oko 80 tona ugqa i 50 metara drva, za grejawe 150.000 saksija u sezoni. Porodica

SAVETI - Mu{terijama preporu~ujem da svake godine biqke sade u novu zemqu koja nije zaraèna, da àrdiwere budu oprane i supstrati za cve}e kupqeni u zvani~nim poqoprivrednim apotekama. Ali, pro{logodi{wa zemqa nikako ne sme da se me{a sa novom. Preporu~ujem da se cve}e sadi u {to ve}e saksije, jer }e biqke brè da rastu. Naravno, podrazumeva se redovna prihrana i za{tita cve}a - savetuje Boban Petrovi}.

Petrovi} neguje oko 40 vrsta sezonskog cve}a u razli~itim bojama, u {est plastenika, na 2.000 kvadrata. - Najatraktivnije su begonija semperflorens, bombonica, ili kadifa za ba{ticu. U posledwe vreme je po~ela da se sadi i vinka, kao ba{tenska biqka, zato {to je otporna na sunce. Ove godine }emo u ponudi imati i vise}u vinku, ba{ za osun~ane terase, gde ne mo`e ni{ta drugo da cveta. Za balkone imamo i par novih boja retke ledene mu{katle, sa sitnim cvetom, i standardne krupnocvetne mu{katle u desetak boja. Od krupnocvetnih bih izdvojio fi{erovu crvenu

mu{katlu, koja je maltene na{ za{titni znak. To je izuzetno jaka biqka za balkone. Imamo i surfinije, u sitnijoj i u krupnijoj varijanti, koje su tako|e otporne i uspevaju na balkonima. Posledwih nekoliko godina pojavila se i veoma lepa i atraktivna kaliopa, polustoje}a - poluvise}a mu{katla, koja je izuzetna za ve}e saksije - predstavqa Boban deo asortimana. Cve}arstvo nije fizi~ki te`ak posao, ali je veoma zahtevan. Da bi maksimalno olak{ao uku}anima, Boban je ~ak osmislio i ma{inu za sadwu. U doma}instvu Petrovi}a svi su anga`ovani u proizvodwi, ~ak i osmogodi{wa Anita i

dvanaestogodi{wi Ogwen, a Boban sa roditeqima, ocem @arkom i majkom Radom i za prodaju. Wihove “lepotice” vas mame, izloène na tezgama na Gradskoj pijaci i u Qubi}u na kru`nom toku, mada cve}e prodaju i kod ku}e, uglavnom starim kupcima, koji kod wih godinama pazare. Naravno, uvek dele korisne savete o gajewu cve}a. Ranije su Petrovi}i cve}e plasirali i na beogradsko trì{te, a danas uglavnom u okolnim mestima. Svojim u~e{}em na Sajmu meda, vo}a i cve}a, svake godine ulep{avaju Gradski trg. Iako ove godine nije bilo puno sun~anih dana, Petrovi}i su zadovoqni kvalitetom biqaka. O~ekuju da }e i tra`wa i cena cve}a biti na pro{logodi{wem nivou. Rizik uvek postoji, ali na{a ekipa im èli da im ove sezone biznis “cveta”. N. R.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

SELO

KOZARSTVO U ÂÂNSKOM KRAJU Stani{a Pavlovi} iz Trbu{ana, zvani ]ane, nekada jedan od najboqih voza~a ~a~anskog “Autoprevoza”, penzionerske dane posvetio je kozarstvu. Vi{e od 17 godina, zajedno sa suprugom Milostinom, koja je nekada radila u Ugostiteqskom preduze}u “Morava”, uzgaja koze i bavi se proizvodwom vrlo kvalitetnog i zdravog kozjeg sira. Osim u ~a~anskom kraju, sir sa ove farme stiè i do kupaca u drugim podru~jima Srbije. Umesto da provode dane u i{~ekivawu penzija, Pavlovi}i su nastavili i daqe da privre|uju, a redovna fizi~ka aktivnost i zdrava seoska sredina, kako isti~u, dali su novi smisao wihovom penzionerskom ìvotu. ako pripovedaju sedamdesetdvogodi{wi ]ane i ~etiri godine mla|a Tina, kada su odlu~ili da napuste gradsku kaldrmu i povuku se na porodi~no imawe u Trbu{anima, vrlo brzo su shvatili da se do mleka, iako su na selu, vrlo te{ko dolazi. Niko od okolnih proizvo|a~a nije hteo da se obaveè da im svakodnevno prodaje po litar-dva mleka. Tako su odlu~ili da kupe kozu, kojoj su dali ime Milka. Uo~ili su da svaki kilogram sira, koji u wihovom doma}instvu ostaje kao vi{ak, moè vrlo lepo da se unov~i. Iz godine u godinu, {irilo se i stado, tako da su u jednom periodu gajili ~ak i tridesetak koza. Danas imaju dvadeset koza muzara, me|u kojima one najboqe daju i po pet litara mleka dnevno. Mese~no proizvode oko 200 kilograma sira.

UZ ZDRAV STIL @IVOTA I SOLIDNA ZARADA hektara plodne zemqe. Sada obra|uju tri hektara i na toj povr{ini mogu da proizvedu dovoqno hrane za svoje mle~no stado. JARAC MILOJKO QUBIMAC NA FARMI Jarac Milojko ima vi{e od sto kilograma i, kako se ~ini, zauzima po~asno mesto na farmi. I nije nikakvo ~udo {to je toliko napredan, jer ga doma}ini dobro hrane. Kako veli gazda Tane, jarac je wegov qubimac, jer nikada nije kro~io u obor, a da ga on nije specijalno pozdravio. Uspravi se Milojko u svoj svojoj veli~ini uz ogradu i privije glavu na wegovo rame. Tra`i da ga pomiluje. Ni{ta mawe umiqate nisu ni koze, a koliko bistre i disciplinovane mogu da budu najboqe zna Tina. Kada u|e u obor

POTRA@WA ZA KOZJIM SIROM NE JEWAVA Prvi kupci kozjeg mleka i sira sa farme Pavlovi}a na samom po~etku bili su poznati ~a~anski doktori. Iz godine u godinu, krug stalnih potro{a~a zdravog kozjeg mrsa polako se {irio. Kako isti~u vredni doma}ini, sve do dana{wih dana neizmerna qu-

bav prema ìvotiwama i predanost novom stilu ìvota ostali su na istom nivou. I kvalitet wihovih proizvoda se nije mewao, o ~emu najboqe govori ~iwenica da broj poruxbina ne opada. - Iako je ekonomska kriza, svaka se kri{ka proda. Oni koji su navikli da jedu na{ kozji sir, ne odustaju. Kilogram zrelog kozjeg sira ko{ta 500 dinara. Imamo stalne kupce, koji telefonom naru~uju robu i naj~e{}e dolaze sami da je preuzmu. Imamo kupce ne samo iz â~ka, ve} i okolnih gradova. Ima ih dosta i iz Beograda. Mnogi naru~uju na{ proizvod i za ro|ake u inostranstvu. Posao je dobro razra|en i mogli bismo i tri puta vi{e sira

da prodamo, ukoliko bismo pro{irili proizvodwu. Me|utim, nemamo nameru da uve}avamo broj muznih grla, jer se oslawamo iskqu~ivo na sopstvene sposobnosti - kaè Milostina, uz osmeh na licu, obja{wavaju}i da drè samo onoliko koza o koliko mogu sami da se staraju, bez angaòvawa dopunske radne snage. Za wih uzgoj koza nije samo posao, ve} i na~in da kvalitetnije provedu vreme. Nikada im nije dosadno. Rade, ali se i odmaraju. I wihova trpeza je uvek bogata. Sastoji se iskqu~ivo od doma}ih, kvalitetnih proizvoda. Zimnicu ostavqaju od sopstvenog povr}a, peku hleb od crnog p{eni~nog bra{na, mlevenog na poto~ari. Go-

di{we uhrane po ~etiripet sviwa i na taj na~in obezbe|uju dovoqne koli~ine mesa za ishranu. Zdravom hranom snabdevaju i svoje k}erke i wihove porodice. Imaju ~etvoro unu~adi i staraju se da za wih obezbede doma}e i zdrave poqoprivredne proizvode. Kada smo ih pitali da li su i oni imali problema zbog afere sa aflatoksinom, Tine se dobro}udno nasmejao i rekao da wihovo stado koza jede samo zdravu sto~nu hranu, koja je proizvedena na wihovom imawu. Svaki klip kukuruza je bio dobar i takav je i ostao. Nije bilo plesnivih, jer se ~uvaju u odgovaraju}im uslovima. Imali su i dobar rod, jer su obezbedili vodu za navodwavawe iz

da ih pomuze, sve kao pod komandu stoje u redu i ~ekaju da vredne ruke planinke olak{aju wihova nabrekla vimena. U ovom periodu godine posebno je primamqiva upe~atqiva igra jari}a, koja daje posebnu dra` `ivotu ove farme. I od prodaje jaradi ostvaruju se odre|eni prihodi. Prete`ni broj koza se i trojani, tako da se ovde u proseku godi{we odgaja pedesetak jari}a.

^emernice. Sve {to su ulo`ili u zalivni sistem iste godine se i isplatilo. Od prihoda ostvarenih iskqu~ivo od kozarstva, uspeli su da pro{ire i porodi~no imawe za jo{ dva

ODRI^U SE I GODI[WIH ODMORA Godinama unazad Pavlovi}i ne odlaze na godi{we odmore. Iako bi svakako mogli sebi da priu{te letovawe na moru ili na planini, nikada nisu ni pomislili da brigu o farmi povere nekome sa strane. Te{ko bi im palo svako odvajawe od koza, jer ih ova vrsta posla ispuwava. V.S.

SELO

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

NOVI ZAKONSKI PROPISI U P^ELARSTVU

rvog aprila je zavr{eno prijavqivawe, tj. obnova registracije poqoprivrednih gazdinstava u Registru poqoprivrednih gazdinstava (RPG). Novi Zakon o podsticajima u poqoprivredi i ruralnom razvoju je registraciju poqoprivrednih gazdinstava, koja drè i uzgajaju p~ele doveo u prvi plan. Naime, prilikom prijavqivaqa poqoprivrednog gazdinstva, potrebno je bilo priloìti i veterinarski broj gazdinstva tzv. HID (skr. engl. Holding IDentification number). Aùrirawe privremenog Registra }e izvr{iti nadle`ne veterinarske stanice koje sprovode Program mera zdravstvene za{tite ìvotiwa, u toku akcije obeleàvawa ko{nica i registracije p~eliwaka, koja je po~ela u ponedeqak, 8. aprila. Obeleàvawe p~eliwih dru{tava i registracija p~eliwaka, gazdinstava na kojima se drè i uzgajaju p~ele, sastoji se od slede}ih elemenata: registracije p~eliwaka i dodeqivawa jedinstvenog identifikacionog broja p~eliwaka, obeleàvawa p~eliwih dru{tava jedinstvenom identifikacionom oznakom svake ko{nice i prijave promena registrovanog stawa, centralne baze podataka. Visina naknade za obeleàvawe i evidenciju ìvotiwa iznosi za p~ele, po ko{nici - 30 dinara, plus tro{kovi nadle`nih veterinarskih stanica.

REGISTRACIJA DR@AOCA PÊLA - PÊLARA P~elar se radi registracije gazdinstva na kojem se drè i uzgajaju p~ele, obra}a veterinarskoj stanici na ~ijoj epizootiolo{koj jedinici poseduje prebivali{te. Ukoliko p~elar ima registrovano poqoprivredno gazdinstvo, p~elar se obra}a veterinarskoj stanici na ~ijoj se epizootiolo{koj jedinici nalazi registrovano poqoprivredno gazdinstvo. Ovla{}eni obeleìva~ }e na osnovu uvida u potrebnu dokumentaciju dodeliti p~elaru identifikacioni broj gazdinstva (HID broj). P~elar koji ve} poseduje gazdinstvo sa ìvotiwama, kome je ranije dodeqen HID broj, zadràva postoje}i broj gazdinstva i dodequje mu se uloga “dràlac p~ela”.

REGISTRACIJA PÊLIWAKA STAJALI[TA P~elar se radi registracije p~eliwaka/stajali{ta i obeleàvawa ko{nica obra}a veterinarskoj stanici na ~ijoj se epizootiolo{koj jedinici nalazi p~eliwak/stajali{te. Obeleìva~ na osnovu uvida u potrebnu dokumentaciju dodequje “ID broj p~eliwaka” {tampa “Potvrdu o izvr{enoj registraciji p~eliwaka” i priprema potreban broj plo~ica za obeleàvawe p~eliwaka. Obavezni podaci koji se upisuju u potvrdu su: HID, ime i prezime dràoca p~ela, ID broj

p~eliwaka, tip p~eliwaka (stacionarni/sele}i) i op{tina, adresa, broj parcele i katastarska op{tina.

OBELE@AVAWE KO[NICA Obele`iva~, u terminu koji je dogovorio sa

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

krompir 50 - 80 dinara pasuq 300 paprika 300 paradajz 220 krastavac 250 praziluk 80 - 90 rotkva 50 tikvice 280 brokoli 300 kupus 30 - 50 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 70 cvekla 80 prokeq 250 zelena salata 20 - 30 spana} 80 - 100 crni luk 50 - 60 beli luk 300 rotkvice 20 - 50 VO]E

p~elarom, izlazi na teren i vr{i proveru potrebnih podataka, nakon ~ega se pristupa obeleàvawu ko{nica. Po pravilniku, identifikaciona plo~ica se postavqa na predwu stranu ko{nice kod poletaqke. Plo~ica se za ko{nicu pri~vr{}uje pomo}u hol{rafova ili drugih pomo}nih sredstava, koja }e onemogu}iti gubitak plo~ice prilikom normalnog rukovawa. Nakon izvr{enog obeleàvawa ko{nica, u potvrdu se upisuje niz upotrebqenih identifikacionih plo~ica, tip i broj ko{nica (zbir mora odgovarati broju upotrebqenih plo~ica). Nakon popuwavawa podataka o obeleènim ko{nicama, potvrdu potpisuju i na taj na~in garantuju ta~nost unetih podataka i p~elar i obeleìva~. Potvrda se popuwava u dva primerka, od kojih jedan ostaje kod p~elara.

POÊLO VE[TA^KO OSEMEWAVAWE KRAVA ELITNIM SEMENOM KOJE SUFINANSIRA GRAD ÂÂK

suve {qive 250 jabuke 50 - 100 kru{ke 80 - 90 jagode 500 ju`no vo}e 80 - 200 orasi 1.000 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 90 pili}i 350 jaja 12 - 14 kajmak 500 - 700 sir 200 - 350 pr{uta 1.200 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 800 STO^NA PIJACA

IZ BUXETA IZDVOJENO 4.000.000 DINARA rad ^a~ak je i ove godine u buxetu izdvojio sredstva za sufinansirawe ve{ta~kog osemewavawa krava, u iznosu od 4.000.000 dinara. Konkurs za izbor izvr{ioca je raspisan 15. marta. Pravo na u~e{}e na konkursu su imala pravna lica koja se bave veterinarskom

delatno{}u. Na konkurs se javilo 10 veterinarskih stanica i ambulanti koje ipuwavaju sve uslove predvi|ene konkursom. Zadatak izvr{ilaca je da osemewavawe krava izvr{e elitnim semenom slede}ih bikova: “Mandat” i “Mannheim” SVC Velika Plana; “Samt” i “Di-

sco” SVC Krwa~a; i “Raigras V 1131” DOO “Semex”. Grad sufinansira prvo i drugo osemewavawe i dodavawe semena kod produènog traèwa krava sa 550,00 dinara po jednom grlu, kod vlasnika sa teritorije Grada â~ka. Za vlasnika grla cena za

prvo osemewavawe je 1.950,00 dinara; za drugo osemewavawe 1.450,00 dinara i za dodavawe seme-

na kod produ`enog tra`ewa 450,00 dinara. Pripremila: N. R.

teli}i - nema tovqenici - nema prasi}i 240 - 250 ovce 150 jagwad 270 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

OBRAZOVAWE

GRAN PRI OVOGODI[WEG SALONA ARHITEKTURE OTI[AO U ^A^AK

ZA NOVI OBJEKAT PREDUZE]A „VIBBET“ je na ameri~kom konkursu “Evolo” i nagra|en, kao najboqi rad u kategoriji “arhitektura i dizajn objekata na moru”, od strane Francuske akademije nauka i Francuskog instituta u Parizu. Po sticawu fakultetske diplome, Milorad se obreo u porodi~noj firmi “Vibbet”, afirmisanoj u oblasti proizvodwe prefabrikovanih betonskih elemanata. Ba{ u to vreme preduze}e je nabavilo novu i najsavremeniju tehnologiju, javila se potreba i za gradwom novog objekta, na Kru`nom putu, a za izradu projekta je, po logici stvari, bio zadu`en mladi arhitekta. Prema wegovoj

Po zavr{etku Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Milorad Vidojevi} se vratio u ^a~ak i po~eo da radi u preduze}u svog oca Vojislava, koje se bavi proizvodwom prefabrikovanih betonskih elemenata. Za novi objekat “Vibbeta”, podignut prema wegovom projektu, mladi arhitekta je dobio glavnu nagradu Salona arhitekture, otvorenog 27. marta u Muzeju primewenih umetnosti u Beogradu. - Kada Gran pri Salona dobije dvadesetpetogodi{wak, preostaje mu samo da bude presre}an, jer je re~ o priznawu koje dolazi od struke i predstavqa veliki podsticaj za daqi rad i karijeru - ka`e Milorad Vidojevi}, kome je nagrada dodeqena za “realizovano arhitektonsko delo”. To {to je Gran pri oti{ao mladom autoru van Beograda, i {to je dodeqen za objekat industrijskog karaktera, moglo bi se, nagla{ava on, smatrati presedanom po{to su minulih godina nagra|ivani mahom autori stariji

od 40 godina, iz prestonice i za objekte {ireg zna~aja. Dete gra|evinskih in`ewera, Milorad je oduvek znao da }e se mu profesija biti vezana za graditeqstvo. Sredwu tehni~ku {kolu u ^a~ku, smer “gra|evinski tehni~ar za visokogradwu” zavr{io je kao |ak generacije, a potom studirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Jo{ kao student u~estvovao je na konkursima za arhitekturu i dizajn, i osvajao nagrade. Projekat “Lady Landfill skayskraper” (deponija na vodi u obliku obrnutog nebodera) pohvaqen

zamisli i pod svakodnevnim nadzorom podignuta je industrijska hala u obliku kocke, od 2.500 kvadratnih metara, koju Milorad naziva zgradom od betona u kojoj se proizvodi beton. - Nastojao sam da oblikom zgrade i fasadom preslikam ono {to preduze}e radi. Detaq je krupan, potez rigidan, a svaki vid ornamentike suvi{an. Sirovost u finalizaciji ovog objekta nije samo estetski princip brutalizma, ve} naracija proizvodnog procesa koji se u wemu de{ava. Meke linije sam izmestio na krov, prema nebu. Odatle dopire i svetlost. Krovno osvetqewe je najkvalitetnije, ali i najte`e za tehni~ku realizaciju - obja{wava projektant, nagla{avaju}o da je objekat izgra|en od elemenata iz proizvodnog programa “Vibbeta”. Ogromna tamna kocka, boje antracita, u koji je ugra|eno 24.000 betonskih blokova, u kontrastu je sa prirodnim i koloritnim ambijentom u kome se preduze}e nalazi. - Ekspresija je najsna`nija zimi, kada je okolni prostor pod snegom - prime}uje autor projekta. Milorad Vidojevi} se na svom radnom mestu bavi istra`ivawem, inovacijama i projektovawem parternih prostora. E. V.

“STUDENT FEST” NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

NE ZAOSTAJEMO ZA BEOGRADSKIM KOLEGAMA - uvereni su studenti i profesori ~a~anskog fakulteta an studenata, 4. april (ustanovqen u znak se}awa na studentske proteste protiv fa{izma, 1936. godine) na Fakultetu tehni~kih nauka obele`en je po drugi put, u organizaciji Udru`ewa “Student fest” i uz podr{ku Grada i Kancelarije za mlade. Program festivala zapo~eo je u holu fakulteta, promocijom smerova ove visoko-

{kolske ustanove i Sajmom stipendija i programa razmene studenata. Ovom prilikom je, tako|e, promovisan prvi broj “SAFTN Informera”, studentskog lista ~iji je izdava~ Studentska asocijacijacija Fakulteta. \or|e Ma{i}, student druge godine ra~unarskog in`ewerstva priredio je u holu fakulteta izlo`bu svojih crte`a, a u programu povodom Dana studenata u~estvovao je i Nikola Radovi}, biv{i polaznik ovog fakulteta i finalista ovogodi{weg serijala “Ja imam talenat”. Prihod od humanitarnog

PRVI BROJ „SAFTN INFORMERA” Stranice prvog broja studentskog lista pruàju iscrpne informacije o pravima i obavezama studenata, kao i o stranim stipendijama za koje polaznici FTN mogu da konkuri{u. “SAFTN informer” objavquje i se}awa dr Sa{e Rakovi}a, biv{eg studenta ~a~anskog fakulteta koji ìvi i radi u Londonu, a u rubrici “Nau~ni kutak” govori o na~inu proizvodwe energije u nuklearnim elektranama. “Kwièvno - umetni~ki kutak” je predvi|en za literarne i likovne priloge studenata.

turnira u pikadu u~esnici su namenili studentima sa hendikepom koji se {koluju na FTN. Ciq manifestacije bio je, kako su na konferenciji za novinare kazali predstavnici studenata, da se â~ak predstavi kao grad u kome studenti i visoko obrazovawe imaju veoma va`nu ulogu. êstitaju}i studentima wihov praznik, dekan fakulteta Jeroslav @ivani} rekao je da obeleàvawe 4. aprila pokazuje da ~a~anski studenti idu “rame uz rame” sa studentima iz univerzitetskim centrima. E. V.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter). ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

REPORTA@A

KLUB PROFESORA PENZIONERA FAKULTETA TEHNI^KIH NAUKA

HARMONIJA I DUH MLADOSTI

Dru`ewe se tradicionalno odr`ava svakog prvog ~etvrtka u mesecu

ele}i mnoge lepe i te{ke trenutke, nekada{wi ~uveni profesori (sada ve} u penziji) na Tehni~kom fakultetu (danas Fakultetu tehni~kih nauka), proveli su zajedno ve}i deo ìvota i radnog staà, pa otuda i ne ~udi èqa da nastave da se druè i se}aju “zajedni~kih vremena”. “@elimo da se prvenstveno se}amo lepih stvari i da pozitivno razmi{qamo o na{oj budu}nosti”, nadja~ava àmor svojih kolega profesor Danilo Stojanovi}, organizator druèwa. Na inicijativu profesora Stojanovi}a, okupili su se pre vi{e od tri godine i dogovorili da ovakva profesorska druèwa, svakog prvog ~etvrtka u mesecu, postanu tradicija. - Nadam se da }emo se jo{ dugo druìti. Planiramo da pored okupqawa na Fakultetu, organizujemo i izlete. Zanimqivo je da se u Klubu profesora penzionera zajedno druè nekada{wi profesori i studenti. Profsor Panteli}, poznati Jeò, predavao mi je u Gimnaziji. Prvi put mi je dao dvojku iz hemije, a u to vreme dvojka je bila lo{a ocena. Zbog toga sam “oti{ao” na elektrotehniku i vi{e nisam imao problema sa hemijom - sa osmehom pri~a profesor Stojanovi}. Profesor nekada{weg Pedago{ko -

tehni~kog fakulteta Miodrag Panteli}, izrazio je zadovoqstvo {to je me|u “ovom omladinom”, naglasiv{i da mu je drago {to je posle toliko godina provedenih na fakultetu, i daqe sa wegovim divnim saradnicima, kojima je poèleo dug ìvot i ve~itu mladost. Za svakoga moèmo re}i da je originalan na svoj na~in, ali potpuno nesvakida{wi je profesor Nikola Azawac, nekada{wi prorektor za finansije na Univerzitetu u Kragujevcu, koji je pro{le srede poùrio da se vrati iz Norve{ke, da bi se ve} sutradan video sa kolegama. Profesor Azawac je drag kolegama, mo`da i zbog toga {to svake godine za Svetog Savu dolazi na proslavu i donosi rum tortu. Po{to

nije mogao da se seti u kom periodu je bio dekan fakulteta, pitawe je uputio na pravu adresu, profesoru Je`u Panteli}u. Profesor Azawac bio je dekan Tehni~kog fakulteta u periodu od 1980. do 1984. godine. Prise}aju}i se starih, dobrih vremena, profesorka Jelena Kova~evi}, me|u prvim profesorima na nekada{wem Pedago{ko tehni~kom fakultetu, ka`e da joj je drago {to je veliki deo svog radnog veka prove-

la na ovom fakultetu: - Vladali su harmonija, drugarstvo, prijateqstvo, pomagali smo jedni drugima kad god je bilo potrebno. Vrlo sam zadovoqna i zbog toga rado dolazim na ove susrete. Profesor Slavoqub Janda, za koga se ~ulo da je bio strog, osim na fakultetu, bio je zaposlen i na Vi{oj tehni~koj {koli i u “Cer”-u. U penziji je od 1996. godine: “[to kaè Jeà, neka potraje koliko moè u sposobnom stawu, da budemo zdravi u telu i glavi”. Dragan Golubovi}, redovni profesor u penziji, prvi zaposleni na tada{wem Pedago{ko - tehni~kom fakultetu, dobitnik Decembarske nagrade Grada â~ka, dekan

PROFESORI, DRAGUQI MOZAIKA Dekan Fakulteta tehni~kih nauka Jeroslav @ivani}, smatra da ovo nije Klub penzionera (iako oni to pravno jesu), jer su profesori uvek prisutni na fakultetu i u~estvuju u wegovom radu: - Me|u profesorima u penziji su i nekada{wi dekani i prodekani, i ponekad me savetuju, jer imaju puno iskustva u radu. Zapravo, poma`u da fakultet dobije jo{ boqe mesto u oblasti obrazovawa. Zahvaquju}i wima Fakultet tehni~kih nauka je postao po{tovana i ugledna institucija. Svaki profesor je ugradio deo `ivota u fakultet. Smatram da mi zajedno pravimo mozaik, koji }e se sklapati sve dok fakultet bude postojao. Svaki profesor je draguq u tom mozaiku.

Tehni~kog fakulteta od 1988. do 1992. godine i nekada{wi prorektor za finansije na Univerzitetu u Kragujevcu, od nedavno je u penziji. Priprema 5. konferenciju “Tehnika i informatika u obrazovawu”, prati magistarske i diplomske radove... - Kaù da sam najmla|i penzioner, pa se lepo ose}am. Druèwe u ovom Klubu penzionera mi godi. Ponekad zaboravqamo da postoje qudi sa kojima smo se ranije lepo druìli. Mi imamo divne uspomene i iskreno prijateqstvo, koje pamtim iz vremena mojih kolega penzionera. Ovakava druèwa me oplemewuju, kao i moje kolege. Na ovim okupqawima razmenimo iskustva iz na{eg sada{weg ìvota, o p~elarewu, unucima, praunucima. Drago mi je {to imamo takve qude, koji u ovom vremenu, ~ine jednu vrlo lepu zajednicu, u kojoj se ja dobro ose}am, a pretpostavqam i ostali pri~a profesor Dragan Golubovi}. Na trenutak, profesor Predrag Ruì~i}, kao jedan od retkih profesora koji je bio mobilisan i u~estvovao u ratu (u tehni~koj slu`bi), podseti nas na neke te{ke dane. Te 1992. godine je bio u 240. me{ovitom artiqerijskom puku, a 1999. u motorizovanoj artiqerijskoj brigadi. Danas, ma-

jor - profesor sa zadovoqstvom dolazi da se vidi sa kolegama, jer su, kako kaè, bili dobri saradnici: - Na ovom fakultetu sam proveo 33 godine, a pre toga sam radio u industriji 10 godina. Period koji sam proveo na fakultetu je nezaboravan, a nadam se da }e ovo na{e druèwe jo{ dugo trajati. Jedan od redovnih posetilaca ovog Kluba je i profesor Ranko Tomanovi}, koji je ponosan na svoj ~etrnaestogodi{wi sta` u penziji. “Moje kolege vole da kaù, samo da uìvam kao Ranko u penziji”, nasmejano izjavi profesor Tomanovi}. Milivoje \okovi}, profesor Vi{e tehni~ke {kole, u nastavi je proveo 39 godina. Za sada je, kako kaè, jedini sa Vi{e {kole koji je “ukqu~en u ovo mlado penzionersko dru{tvo”: - Na{a druèwa su lepa, pa predlaèm da organizujemo i izlete i da se provedemo, s obzirom na to da smo relativno mladi i da jo{ moèmo da putujemo. Pro{lonedeqnom druèwu, pored profesorke Kova~evi}, prisustvovala je jo{ jedna dama, diplomirani pravnik Mira Cicvari}. Provela je lepe dane sa profesorima i studentima. Dobitnica je i nagrade za rad i saradwu sa studentima. - Imala sam vrlo lepu saradwu sa svima, zato rado dolazim na ove sastanke. Ve} 12 godina sam u penziji, a nadam se da }emo se sastajati jo{ dugo i pratiti rad fakulteta, koji je bio na{a druga ku}a i kojoj svi èlimo daqi razvoj i prosperitet - istakla je Mira Cicvari}, poèlev{i i studentima svako dobro. Sreten Popovi}, redovni profesor u penziji, student prve generacije Vi{e tehni~ke {kole i dobitnik “zlatnog” indeksa, dodeqenog povodom obeleàvawa 50 godina rada Visoke {kole tehni~kih strukovnih studija, nada se da }e dobiti jo{ jedan “zlatni” indeks, makar za stogodi{wicu postojawa. - Lep je profesorski ìvot, mada kada se kaè u tri re~enice, moè da zvu~i na razne na~ine. Drago mi je {to sam u Klubu penzionera, jer danas uìvam sa svojim prvim profesorima. To je retka prilika. Ne mogu da ne spomenem profesora Jandu sa kojim delim vi{egodi{we prijateqstvo. Voleo bih da druèwe profesora dugo traje, da svi ìvimo lepo i lagodno, sa {to mawe bolova u le|ima, kolenima... @elim nam dug, lep i sre}an ìvot - poèleo je profesor Popovi}, podsetiv{i da je ceo profesorski kadar regrutovan iz industrije. - Nije bilo lako stati pred tablu, za katedru, posle osmo~asovnog rada u fabrici. Nisu to svi mogli da izdrè. Oni koji su to uspeli, kasnije su postali profesori izuzetnog kvaliteta. Danas imamo druga~iju situaciju, student iz klupe staje za katedru. Ja sam profesorskom karijerom po~eo da se bavim posle 15 godina rada u industriji i smatram da je to dobro za {kolstvo - kaè profesor Popovi}. Sa nekim ~udesnim zanosom profesor Qubomir Vuli}evi}, seti se da ve} deset godina duguje ~okoladu jednoj koleginici i iskoristi priliku da izmiri dug. Kada }e uslediti zatezna kamata, ne zna se. Mo`da ve} na slede}em okupqawu, prvog ~eN. R. tvrtka u maju.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

EPIDEMIJA BOLESTI VENA I VENSKIH SISTEMA Uspravan hod ~oveka, sedewe, stajawe u mestu, neaktivnost, duvan, stomaci prezasi}eni mastima, {e}erom ili alkoholom, samo su neki od uzroka bolesti kardiovaskularnog sistema u koji spadaju i vene. Oko 75 odsto odrasle populacije na zemaqskoj kugli ima neku vrstu venskog oboqewa. Ona ne biraju rasu, pol, kontinent. Kad se jednom pojave, ostaju za ceo ìvot. Medicina ih moè usporiti, ali ne i izle~iti. a{to je kretawe na dve noge osnovni razlog pojave venskih bolesti? - Zato {to bi krv trebalo da cirkuli{e u suprotnom smeru od sile zemqine teè - obja{wava dr Miloje Vukoti}, de~ji i vaskularni hirurg ~a~anske Bolnice. On je na inicijativu Gradskog odbora Zele-

KADA NOGE OTE@AJU fizi~ka neaktivnost, alkohol i duvan, neadekvatna ishrana i nezdrav `ivot uop{te:

ima vi{e metoda le~ewa o ~emu odlu~uje lekar u dogovoru sa pacijentom. Na predavawu dr Vuko-

RAZMENA SPORTSKE OPREME - Gradski odbor Zelenih Srbije u nedequ, od 12 do 15 ~asova, organizuje razmenu sportske opreme za ribolovce i planinare. Akcija }e biti odràna u Kablarskoj ulici 1/1 u Zanatskoj ~etvrti. Zainteresovani qubiteqi prirode detaqnije se o razmeni sportske opreme mogu informisati i na telefon 061/717-75-36. Jo{ uvek je aktuelna akcija “êp za hendikep” koja }e trajati do kraja godine. Zeleni nisu politi~ka partija i na{e aktivnosti prevashodno su usmerene na zdrav ìvot - podsetila je potpredsednica Zelenih u â~ku Gordana [evarli}. nih Srbije u utorak odrào predavawe u Sali Skup{tine grada o bolestima vena i venskih sistema. Glavni povod bio je Svetski dan zdravqa, koji je obeleèn na Blagovesti, kao i sve u~estalija pojava bolesti kardiovaskularnog sistema. Zato je Svetska zdravstvena organizacija celu 2013. proglasila

godinom prevencije od oboqewa srca i krvnih sudova. - Kod nas prevencija jo{ uvek nije na nivou na kome bi trebalo da bude. Mi jo{ uvek le~imo bolest, ali ne i wen uzrok. Amerikanci su precizno izra~unali da godi{we potro{e tri milijarde dolara za le~ewe venskih bo-

lesti. U Srbiji jo{ uvek ne znamo ta~no koliko tro{imo, ali sigurno je i kod nas re~ o enormnoj sumi. Kada bismo pogledali i na ekonomski aspekat, boqe je spre~iti, nego le~iti - napomenuo je dr Vukoti}. Osim uspravnog hoda kao primarnog uzroka, on je naveo i da do venskih bolesti dovode nasle|e, gojaznost,

- Simptomi koji najpre upozore na venske bolesti su ose}aj te`ine i napetosti u nogama takozvane “te{ke noge”. Kada ova oboqewa jednom krenu, nema povratka. Na{ zadatak je da ih usporimo. Ako su vene upe~atqive na nogama, zna~i da je bolest poodmakla i da je moramo le~iti. Danas

ti} je govorio i o venskim ~arapama. Ve}ina pacijenata ih izbegava, ali ono {to je va`no je da wih ne bi trebalo kupovati nasumice, ve} po preporuci lekara. Tako }e biti izbegnuti stezawe i drugi ose}aji nelagodnosti koji nastaju upotrebom neadekvatnih ~arapa. Z. J.

SVETSKI DAN ZDRAVQA POSVE]EN VISOKOM PRITISKU Ove godine glavna tema Svetskog dana zdravqa, 7. aprila, bila je visok krvni pritisak, od prevencije do rehabilitacije. U na{em gradu je zvani~no obeleèn nekoliko dana ranije u Osnovnoj {koli “Filip Filipovi}” u organizaciji Zavoda za javno zdravqe. Kao i uvek, zdravstvene aktivnosti Zavoda pomogli su Centar za preventivne aktivnosti Doma zdravqa, volonteri Crvenog krsta i u~enici Medicinske {kole. ladi najlak{e usvajaju nova i pravilna znawa i najspremniji su da ih primene. Ve}inu svojih prosvetno - vaspitnih aktivnosti Odeqewe za promociju zdravqa ZZJZ usmerilo je na decu pred{kolskog i {kolskog uzrasta. I povodom Dana zdravqa osnovci iz {kole “Filip Filipovi}” nau~ili su od lekara {ta izaziva visok krvni pritisak, kako ga spre~iti, za{to su va`ne redovne lekarske kontrole. Ono {to su do sada usvojila deca su pokazala i u predstavi, a odrasli su, uz pomo} u~enika Medicinske {kole, mogli da provere svoj krvni pritisak. - Sistolni (gorwi) krvni pritisak kod mu{karaca bi trebalo da bude ve}i od 135, a kod èna od 130 milimetara ìvinog stuba. Kod ve}ine qudi visok pritisak vrlo lako moè pro}i neopaèno, jer ne pokazuje nikakve upozora-

vaju}e simptome. A ukoliko nije le~en, vremenom moè izazvati teè bolesti, poput {loga ili infarkta srca. Naj~e{}e ga prouzrokuju pu{ewe, stres, nepravilna ishrana, fizi~ka neaktivnost. U prevenciji i le~ewu visokog pritiska najbitnije su redovne zdravstvene kontrole - podsetila je dr Qiqana Moji}evi}, na~elnik Odeqewa za promociju zdravqa ZZJZ. Ona je navela i istraìvawe jednog danskog nau~nika koje je potvrdilo da su se posle {loga lak{e i brè oporavqale osobe koje su pre nego {to ih je bolest zadesila bile fizi~ki aktivne. U prevenciji, otkrivawu i le~ewu arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) najva`niju ulogu imaju izabrani lekari. - Mi radimo i sistematske preglede. Oni su najpouzdaniji na~in za otkrivawe visokog pritiska i drugih bolesti koje ne

POSTEPENI UBICA sti, koga je usvojila Vlada Srbije jo{ 2010. godine potvrdila je dr @aklina @ivkovi}, na~elnik Slu`be za zdravstvenu za{titu odraslih i Centra za preventivne aktivnosti. Akciju zdravstvenih radnika upotpunili su i sedmaci iz “Filipa”, prva i druga smena, koji su odigrali ko{arka{ku utakmicu. I posle Dana zdravqa, dr Moji}evi} i dr @ivkovi} nastavile su da u ovoj {koli odr`avaju predava-

wa o zdravim ìvotnim navikama. - Uvek se rado odazivamo akcijama Zavoda za javno zdravqe, Doma zdravqa i ostalih medicinskih ustanova. Ponosni smo {to je ove godine Dan zdravqa obeleèn ba{ u na{oj {koli. Mladi su imali prilike da steknu korisna znawa i nadam se da }e mo}i i da ih primewuju u ìvotu - rekao je Milo{ ]irkovi}, direktor O[ “Filip Filipovi}”. Z. J.

RASPISAN KONKURS POVODOM NEDEQE ZDRAVQA USTA I ZUBA

ZDRAVI ZUBI ZA ZDRAV @IVOT z podr{ku Ministrstva zdravqa, Institut za javno zdravqe “Dr Milovan Jovanovi} Batut”, Stomatolo{ki fakultet u Beogradu i ~a~anski Zavod za javno zdravqe raspisuju nagradni konkurs za literarni sastav ili likovni rad povodom 18. “Nedeqe zdravqa usta i zuba”. Tema konkursa je “Zdravi zubi za zdrav `ivot” i namewen je deci u vrti}ima i osnovcima svih {kola u Srbiji. Ciq je da deca steknu znawa i

pokazuju svoje simptome. Kada otkriju bolest, izabrani lekari je le~e i na{ zadatak je da spre~imo ili odlo`imo te`e posledice. U slu~aju arterijske hipertenzije to su {log i infarkt. Uloga izabranog le-

kara je i da savetuje pacijente, da ih upozori na posledice nezdravog `ivota, pomogne im da se oslobode lo{ih navika. Postupamo u skladu sa Nacionalnim programom za prevenciju kardiovaskularnigh bole-

formiraju pravilne stavove o o~uvawu zdravqa usta i zuba. Nedeqa zdravqa usta i zuba ove godine bi}e obeleèna od 13. do 19. maja. Likovne i literarne radove u~enici bi trebalo da po{aqu do 7. maja na adresu Zavoda za javno zdravqe â~ak, Ulica kraqa Petra prvog 8, 32 000 â~ak, sa naznakom za Odeqewe za promociju zdravqa. Sve dodatne informacije mogu saznati i putem telefona 032/342-978.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

INTERVJU

NEBOJ[A DUGALI], GLUMAC MONODRAME IZ DELA DOSTOJEVSKOG I VLADIKE NIKOLAJA NA 50. DISOVOM PROLE]U

KAKO SUV IZ VODE IZA]I? - O{triji su zubi qudske prezasi}enosti, no lavovske gladi. - Bog vas ne}e nagraditi dobrim, ako ne ~inite dobra dela, a dobra dela ne}ete ~initi, dok vam srce u dobru ne sazri, jer, svet najvi{e strada od dobrih dela, koja ne dolaze iz dobrih srca. - Ne pi{u se u va{ ra~un samo izazvane suze, nego i neubrisane! - Milost skra}uje uvek put duge pravde, u paklu uvek ima mesta za one koji su zaboravili na milost. - Govore}i o grehu predaka i nasle|u potomaka, i praistini da smo svi na svetu srodnici, me|usobno i sa prirodom, vladika Nikolaj poru~uje: “Iluzija je da je krv drugoga, tu|a krv. Pojam tu|instva je bi~ kojim Lucifer tera svoje stado. Kad god zarijete zube u vrat nekog jagweta, znajte da ste ih zarili u svoje meso. - Samopo`rtvovawe i nesebi~nost su zakoni od Boga, jedino odràwe. - Koliko `rtava uzme{, mora{ toliko i dati, i vi{e, jer ako samo gomila{ blago svoje, ono se obmotava u èqe tvoje kao gusenica u svoju ~auru... I pile probija qusku i iza|e na svetlost, o kad biste se odvaìli na to pile}e delo!

ako je smireno, smerno i uzvi{eno govorio glumac Neboj{a Dugali} u petak u prepunom Parohijskim domu crkve Svetog Vaznesewa, u monodrami “Re~i o Sve~oveku”, prire|enoj po delu vladike Nikolaja Velimirovi}a jo{ 2008. godine, povodom obeleàvawa osam vekova manastira @i~a. “U ovo vreme, koje izgleda, ni~im ne siromahuje tako kao qubavqu, blagovest o Sve~oveku vladike Nikolaja, deluje kao napoj èdnome u pustiwi. Re~i o Sve~oveku su na{e ìvotvorno ogledawe u Bogu”. Vladika Nikolaj (1880 - 1956), istaknuti teozof, kwièvnik i duhovnik, bio je episkop ì~ki sa sedi{tem episkopije u â~ku, od 20. juna 1919. do kraja 1920. godine, a potom i ohridski. Poseban doprinos dao je podizawu i obnavqawu manastira Ov~arsko-kablarske klisure. Wegove mo{ti prenete su iz Libertvila 1991. godine u rodni Leli}, gde je sahrawen u svojoj crkvici zadu`bini, a nakon kanonizacije, 3. maj progla{en je za wegov sveta~ki dan. Tom prilikom prikupqeno je 17.000 dinara pomo}i za novo srce Tijane Ogwanovi}. I prethodne ve~eri, na velikoj sceni Doma kulture, suptilnom dramaturgijom Neboj{a Dugali} je preneo sloène emocije kazuju}i “Ispovest Dmitrija Karamazova” od ve~nog Dostojevskog, i doìveo ovacije ~a~anske publike. Kada je igrao kneza Mi{kina u Moskvi, hteli su, kaè, da ga usvoje, bili su uplakani i potreseni, a on nije znao da se sna|e. Tu je upoznao “rusku sklonost ka krajnosti u neposrednosti”, kada vole, vole do krajnosti i obrnuto, a ~ovek s wima zna na ~emu je, rekao je Dugali}. Ovim monodramama Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” obogatila je i uveli~ala program obeleàvawa 50. jubilarnog Disovog prole}a. Op{ti je utisak i preporuka da bi trebalo da ih i ~uju i vide na svakom mestu odakle se upu}uju umne, pou~ne i duboke misli. Razgovarali smo o tome kako se glumac posvetio ovim, nimalo lakim zadacima… Kako su svevremene poruke Svetog vladike Nikolaja Velimirovi}a koga smo, naàlost, kasno otkrili, postale Va{a nadahnuta monodrama? - Naàlost, jesmo ga kasno otkrili, na svu sre}u, ~ak i u ona vremena, u kojima je to izop{tewe crkve iz ìvota naroda bilo intenzivno, postojali su neki qudi koji su ostavili {tampanog traga o onome {to je vladika pisao i stvarao i to je eto, nekako ~ekalo da zaìvi i do~ekalo neko svoje vreme. Ja mislim da je vladika, mnogo, ali zaista mnogo unapred pisao, pa je i trebalo da sazri neko vreme u narodu da mu se vratimo i da poku{amo da ga ~ujemo onako kako treba. [to se ti~e izbora ba{ ovog dela, to je ne{to {to sam hteo da radim jo{ kao svoju diplomsku predstavu. Me|utim, sticajem nekih okolnosti, to se nije desilo, ali eto, ispalo je boqe tako, zato {to je bio zgodan povod da je napravim kada je slavqeno osam vekova

manastira @i~e. Za{to ba{ “Re~i o Sve~oveku”, vladika Nikolaj potpisuje mnoga antologijska dela u oblasti hri{}anske teologije, literature, filozofije? - Razlog je mo`da bio taj, {to je u mnogim aspektima vladika Nikolaj ba{ u tom delu najraznovrsnije projavio svoje darove. Mo`da, kaèm, on je i u drugim delima blistav i sjajan, ali ovde je nekako na jednom mestu sabrao sve svoje darove, i svoj literarni, i filozofski i svoj dar pastira i duhovnika, i nekoga ko toliko duboko sagledava prirodu qudskog postojawa i sve one tajne ~ovekove du{e. Tu ima zaista od svega, onako, kao da je procvetalo u wemu svo wegovo iskustvo, i kao filozofa i kao teologa, onako naj{ire. Tu se i u formi aforisti~nih, kratkih zapisa, nalazi ~ak ne{to od te Ni~eovske poetike, iako je Ni~e bio raznorodan wemu po duhu, ali ne po formi. On je ~itao i znao Ni~ea jako dobro, kao i mnoge druge filozofe i mislim da je snagom svoga duha, uspeo nekako da iskupi sve ono {to su oni ostavili kao neku svoju nedore~enost. I zbog toga mi se u~inilo da je ta raznovrsnost wegovog stila zahvalna za scensku obradu i da bi bila zgodna, da se u izboru tih nekoliko tema, napravi po toj kwizi monodrama. Moè li se re}i da je vladika Nikolaj dao vi{e prihvatqivijih, jasnijih odgovora na neka su{tastvena pitawa nego savremeni teolozi? - To sad u velikoj meri zavisi od na{eg poznavawa te tematike. Ima mnogo i savremenih duhovnika i onih koji su bili savremenici vladike Nikolaja od kojih je i on sam dosta toga primao i u~io, i na svu sre}u, uvek je bilo svetiteqa koji su brinuli o duhovnom opstanku i svog naroda, i svih du{a ovoga sveta. Ali, vladika Nikolaj je imao jednu specifi~nost, umeo je da sublimi{e sva ta iskustva, ura~unavaju}i specifi~nost mentaliteta svog naroda i tu je on bio zaista veliki. Ima toliko wegovih misionarskih pisama koja predstavqaju zapravo konkretne odgovore na konkretne probleme, dakle, ne{to {to je neko ìvo pastirsko u~e{}e u problemima svoga stada. I to je ono {to je jedna posebnost wegove delatnosti. Imao je dar da oslu{kuje svoj narod, da bude uz svoj narod i da mu takvom kakav je ponudi Hrista. To je, zaista, jedna veli~ina koja moè da se meri sa najvi{im duhovnim dometima i na{e, i svetske istorije. On je prosto, gde god bi se pojavio o~aravao qude svojim besedama i dubinama, i svojim smirewem i svojom qubavqu, svojim temperamentom. Znao je da u Hajd parku svira frulu i da tamo okupi qude kojima je onda govorio o Hristu, prosto, bio je ~ovek, koji je sve ~inio da qude nau~i da zavole Hrista. ûdesan je bio izbor metafora koje ~ine ovu monodra-

mu. ôvek saznaje da je “blizanac svega postoje}eg”, da “gomilari vazda kleve}u u gomili i dobijahu snagu u gomili”, da su “suncokreti boqi od qudi, jer su verni istoku”, da }e “ko prizna Boga za oca, imati srodnika s one strane, i zna}e kome ide i ko }e ga do~ekati”, da je “spasonosnija dlaka koja nam se pruà sa neba, nego uè koje nas vu~e u mnogosrodnost sa svetom”, da je “izme|u ìvota i smrti samo jedna dlaka”... - Trudio sam se da taj izbor bude {to raznovrsniji na najrazli~itije teme, koje su nam bliske i koje moèmo da prepoznamo. A opet, s druge strane, da sve one budu uokvirene tom osnovnom temom o “Blizancu”, temom o na{oj srodnosti sa svakim i sa svim, jer smo i mi deo tvorevine Boìje, naravno, kao umne, odgovorne tvorevine, kojima je data ~ast da sve{tenodejstvuju nad svetom, da taj svet prinose svom Tvorcu. Dakle, iz te svesti o tome da rodoslov svih nas silazi na istu ta~ku, na istog ~oveka i ènu, i {ta je onda lak{e nego na}i sebi blizanca. Mislim da mnoge muke i postoje samo zato {to zaboravqamo neke osnovne ~iwenice i prosto je potrebno da nas neko ba{ tako kao vladika Nikolaj podseti {ta je osnovna istina na{eg postojawa, jer i kada samo malo pomerimo vizuru, mi sasvim druga~ije vidimo svet. I onda kaèmo, pa da, zaista, svi smo mi na neki na~in u srodstvu, i za{to nemamo svest o tome. Konkretno i u smislu, ne}u udariti na svog brata, jer mi je svako na neki na~in brat. Recite ne{to i o tom “razvratniku visokog stila, a ~ista srca”, èni koja se `rtvuje, i toj ushi}enoj ruskoj du{i, Dmitriju Karamazovu, koga ste tako dobro izneli u istoimenoj monodrami. - Dostojevskog smatram jednim od onih pisaca koji je mo`da najdubqe zahvatio u tajne qudske du{e, poku{avaju}i da o wima govori i misli iz wenih mogu}ih krajnosti. Dakle, iz celog onog raspona ~ovekovih mogu}nosti u postojawu i svih onih ponora koji su ~oveku nesagledivi, a opet, s druge strane, kao da pridolaze od nekud spoqa, postaju wegova sudbina, a da je on nije birao, i da se nije slobodno sasvim za wu opredelio. On je prozvan nekim isku{ewima da da odgovor na ono {to mu ostaje nepojmqivo, nerazumqivo i nedoku~ivo. Cela pri~a u wegovoj ispovesti bratu Aqo{i zapo~iwe tom pri~om o lepoti. I kaè, “lepota je stra{na i uàsna stvar, zato {to se na da opisati, a ne da se opisati zato {to je Bog dao sve same zagonetke. U|i u vodu, a iza|i suv iz vode...” A kako iza}i suv iz vode? Dakle, nemogu}e je ostati nedotaknut, nerawen lepotom, a s druge strane, ona je ne{to {to moè doneti propast. Dostojevski je na drugom mestu, u wegovom “Idiotu” izgovorio ~uvenu misao da }e “Lepota spasiti svet”, i to jeste zapravo, ali on o toj lepoti govori u kontekstu Hrista, o lepoti koja ima tu preobraziteqsku mo}, a ne onoj ru{ila~koj, koja samu sebe zloupotrebqava. E sad, to je ono do ~ega treba dorasti. Karakteristi~na je wegova raspetost izme|u krajnosti, ~asti i poùde, po{tewa i licemerja, svesti i slabosti, drskosti i o~aja… - Lik Dmitrija Karamazova predstavqa ~oveka koji je putnik kroz tesnace ka tom ciqu, on je negde u dubini du{e stalno razapet izme|u krajnosti, koje se u wemu istovremeno zbivaju. I naj~e{}e mu nije mogu}e da si|e sa tih raspe}a. On zna da mora biti na wima, a ne zna kako se u takvom stradawu prepoznaje smisao, ali ne{to ga nagoni da ide ovim i onim putem. Dostojevski se bavi time na ~emu to po~iva, iz ~ega to dolazi. Kada se pogleda struktura wegovih odnosa sa ocem, bratom, qubavnicom, ènom, a svi ti odnosi su nepomirqivi, dakle kakvi su tu sve slojevi koji se prelamaju u wemu jednom, i kako se onda opstaje kada izme|u takvih svezanosti, u takvom ~vori{tu, ~ovek mora da ne{to bira, da odlu~uje, a zna, da ga povrh svega, lome ove ili one vlastite slabosti. On nije ni slutio da }e imati snage da ne osramoti Katarinu Ivanovnu al’ mu se ta snaga dogodila. I ta snaga mu je izazvala novo ushi}ewe. On ima svest o tome da treba da se ukloni{ s puta onom mrskom, i da si time mo`da u~inio da ti taj mrski postane zapravo mili, i to je najdubqa Jevan|eqska poruka, ko je na{ bli`wi. To je onaj, koga mi u~inimo na{im bli`wim… Zorica Le{ovi} Stanojevi}

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

KULTURA

NEOBI^NO PREDSTAVQENA KWIGA VLADANA MATIJEVI]A U GALERIJI „RISIM“

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Patricija Gu~i

KWIGA ZA SINGL DEVOJKU ovom dru{tvu koje uvek daje prednost parovima i koje je zatvoreno za sve {to je druga~ije, slobodu nije ba{ lako osvojiti. Svima nam se barem jednom u ìvotu dogodilo da ostanemo same. Nije to nikakva tragedija – biti singl moè biti sinonim za slobodan ìvot, ìvot skrojen po sopstvenim zamislima i pravilima. Misliti pozitivno, biti optimista, ne zna~i da vidimo ìvot ve~ito obojen u roze i teìmo konstantno dobrom raspoloèwu. Treba da razmotrimo neizbe`ne prepreke i probleme, sa sve{}u da moèmo da se suo~imo sa wima i da ih same prevazi|emo. Usporite kako biste saslu{ale svoje srce i nau~ite da ìvite u savr{enoj harmoniji sa sobom. A to je, u stvari, tajna svakog qudskog bi}a koje je u potrazi za sre}om u ìvotu – da poku{a da ìvi u harmoniji... Bez obzira na to da li na ruci ima prsten… ili ne.

CITATI ZA SAVREMENU DRAMU P

redstavqawu kwige “Memoari, amnezije” Vladana Matijevi}a pro{le srede u Galeriji “Risim”, prethodilo je izvo|ewe kra}e dramske forme pod nazivom “Zemqovawe po Matijevi}u”, koju su realizovali polaznici Radionice lepog govora “Raskovnik”: Natalija Panteli}, Milica Terzi}, Teodora ]endi}, Teodora Kuveqi} i Nata{a Vujo{evi}. Drama, sa~iwena od Matijevi}evih citata, bila je analogija neobi~nom {kolskom predmetu i ~asu na kome su |aci predstavili svoje istraìva~ke zadatake i u wima govorili kako prepoznati pisca, kako se pisci razmnoàvaju, kako se pripitomqavaju... - Prilaze}i piscu kao neobi~noj biolo{koj vrsti, poigravaju}i se bilo{kim terminima (lanac ishrane) i biolo{kim slikima (na primer, gra|a qudskog tela), mi smo odgonetali parodijski diskurs na zabavan i mladima prihvatqiv na~in, pokazav{i koliko je dramski metod u nastavi kwièvnosti efektan i efikasan - rekla je autor ove neobi~ne i kreativne kwièvne promocije, prosvetni savetnik Danijela Miki} Kova~evi} i potom predstavila kwigu Vladana Matijevi}a, ali ne kao kwièvni kriti~ar, ve} kao nastavnik. Govore}i o wegovim kqu~nim aspektima: motivaciji (zbog ~ega se Vladan odlu~io za ovakvu kwigu), formi, sadrìni, strukturi, i kqu~nim temama: sudbini kwièvnosti u 21. veku, ulozi pisca danas, savremenim kwièvnim temama i postupcima, odnosu umetnosti i politike, odnosu ustanova kulture prema umetnostima, centralizaciji, kulturnom identitetu, estetici ru`nog u svim sferama ìvota, slici na{e stvarnosti u sedam kultnih filmova srpske kinematografije, generacijskom jazu, Vladanovoj ediciji “Ravnoteà” koju ure|uje u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”, Danijela Kova~evi} Miki} je ukazala na {iroku lepezu interesovawa i stvarala~kih promi{qawa ovog pisca. Pa`qivim izborom citata iz kwige “Memoari, amnezije”, ona je istakla i sa

Majkl Drosnin

BIBLIJSKI KOD II - ODBROJAVAWE iblijski kod, drevnu {ifru koja se nalazi u Bibliji i moè predvideti na{u budu}nost, svetu je otkrio novinar Majkl Drosnin u svom neprikosnovenom bestseleru. Sada nam predstavqa potpuno nova predvi|awa koja nas upozoravaju da mo`da imamo samo tri godine da izbegnemo armagedon. Ova dramati~na kwiga po~iwe doga|ajima koji su se zbili 11. septembra 2001, a za koje je Drosnin otkrio da su predskazani Biblijskim kodom starim tri hiqade godina. Me|utim, 11. septembar samo je po~etak. Biblija kaè da smo ve} zakora~ili u kraj vremena. Drosnin je proputovao planetom, sastaju}i se sa svetskim vo|ama kako bi poku{ao da spre~i nadolaze}u opasnost i kako bi prona{ao kqu~ za spoznaju biblijske {ifre, drevni predmet koji bi u popunosti mogao da otkqu~a kod i na vreme spase svet u kom ìvimo.

Vladan Matijevi} i Danijela Miki} Kova~evi} kololiko pa`we Matijevi} pi{e o zna~aju kvalitetnog obrazovawa koga je u Srbiji sve mawe, ali i paradoksalnoj nekulturi u ustanovama kulture, iako je te{ko priznati i prihvatiti da je to tako, i svemu {to se postavqa kao muka i problem u `iotu i stvarala{tvu savremenog ~oveka. Kwigu “Memoari, amnezije” objavio je pro{le godine “Slu`beni glasnik”. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

OÎSTIMO OKRU@EWE OD NEMARA ri~amo u dru{tvu o ne~isto}i i {tedwi, nagla{avam kako kod ku}e, plasti~ne fla{e zgwe~im, na kutijama od sokova, mleka i jogurta, razmotam trouglaste zavijutke, izduvam vazduh, savijem u tube i tako bacam, da zauzmu mawe mesta prilikom odlagawa. Na to }e sagovornica: - Ti si dokona èna! Nakon druèwa, krenem preko Trga prema Autobuskoj stanici, ispred mene èna baci koru od banane. Ru`no, a znaju}i koliko je opasno, tiho je upozorim, a da je ne uvredim, da joj je ispala kora. Ona }e drsko: - Nije mi ispala, nego sam je bacila!! Dok me podsme{qivo gledala, izvadila sam maramicu, uzela koru, spustila u obli`wu kantu za otpatke. Stigoh na Autobusku stanicu. Sedoh na predwe sedi{te, dok sam ~ekala polazak autobusa, stiè voza~ev kolega sa cigaretom, povu~e dva-tri dima, baci pikavac na peron. Tiho upitam: - Ko }e to da po~isti? Na to }e on meni samouvereno: - Ne brini baba, ima ko je pla}en za to!!! Te{im se mudro{}u: “Re~i pokre}u, dela vuku za so-

bom” – vrede}e, kad tad. Re{ewe je u bacawu otpada na za to odre|ena mesta, a qudi koji su pla}eni za takve poslove, trebalo bi da ~iste ono {to ~ovek ne moè da kontroli{e: li{}e, pra{inu, grawe, slu~ajno ispu{tene predmete, one {to nismo osetili da su nam ispali. Kako naterati nemarne da po~nu da mare? Setih se putovawa u neke zemqe, nisu daleko od na{e, koje izgledaju kao nepregledni parkovi, od jedne do druge granice. I tamo ìve neki qudi, ali znaju {ta im je ~initi. Lep{e je ìveti u ~istom i urednom okruèwu. Nada \or|evi}

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

SASTANAK PODRU@NICE ARHIVISTI^KOG DRU[TVA SRBIJE U ^A^KU

PRECIZNIJI ROKOVI ZA ^UVAWE PREDMETA

Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u â~ku pro{log petka odràn je 17. sastanak jedine Podru`nice Arhivisti~kog dru{tva Srbije koja je 2005. godine obnovila svoj rad, a susretu su prisustvovali predstavnici istorijskih arhiva iz Kraqeva, Kragujevca, Kru{evca, Jagodine, Uìca, Novog Pazara, Prokupqa i â~ka. Tema skupa bilo je sre|ivawe arhivske gra|e i problemi u izradi “Plana integriteta”, na kome su zajedno radili svi arhivi u dogovoru sa Marijom Nenadi}, pravnikom Arhiva Srbije. Skupom je predsedavala Milomirka Axi}, arhivski savetnik iz â~ka, zapisni~ar je bila Evica Radoj~i}, arhivski pomo}nik iz Kru{evca, a o registraturnom i arhivi-

KULTURA

sti~kom sre|ivawu gra|e socijalisti~kog perioda je govorila Marija Krwaji}, arhivist iz ^a~ka. Tom prilikom je potpisan zajedni~ki dopis upu}en Ministrstvu pravde i dr`avne uprave RS za izmenu Sudskog poslovnika iz 2010. i nepohodnosti dono{ewa Liste kategorija registraturskog materijala sa rokovima wegovog ~uvawa. Po{to Sudski poslovnik, pored ostalih pitawa ure|uje i arhivirawe, ~uvawe i izdvajawe sudskih predmeta i propisuje koji sudski spisi se ~uvaju u zgradama suda i ne izdvajaju radi predaje nadle`nom arhivu, kao i rokove ~uvawa arhiviranih predmeta, koji se ra~unaju od dana okon~awa i pravosna`nosti postupka, pri ~emu se u posledwem stavu ~lana 241. ovog Poslovnika ka-

`e da se posle isteka roka spisi izdvajaju iz arhive radi uni{tewa ili predaje nadle`nom arhivu. Arhivisti su ostali u dilemi kako primeniti neke stavke iz ovog Poslovnika, jer nije precizirano koji se sudski predmeti posle isteka navedenog roka uni{tavaju, a koji predaju nadle`nom arhivu i zbog toga sugeri{u da je neophodno to predvideti dono{ewem pomenute Liste kategorija sa rokovima ~uvawa. U prilog dono{ewa ovakvog normativnog akta idu i primeri iz prakse. Sudski poslovnik propisuje da se spisi koji se odnose na izvr{ni postupak ~uvaju pet godina, zanemaruju}i pri tom ~iwenicu da u izvr{nom postupku ima predmeta koji se ~uvaju trajno, a odnose se na fizi~ku deobu, prodaju nepokretnosti, hipo-

teke, uspostavqawe slu`benosti. Primenom tog ~lana Poslovnika na trajne izvr{ne predmete, mnogi od wih bi posle pet godina morali biti izlu~eni i uni{teni, a sli~na je situacija i sa predmetima iz parni~nih postupaka. Rok za ~uvawe kod krivi~nih predmeta odre|en je visinom izre~ene sankcije za u~iweno krivi~no delo, pri ~emu se zanemaruju drugi kriterijumi koji su od arhivske od va`nosti, kao {to su vrsta i bi}e krivi~nog dela, wihova dokumentarna i istorijska vrednost. U predlozima koje su arhivisti uputili Ministarstvu insistira se na nadle`nostima odre|enih sudova u dono{ewu ove Liste i obaveznoj saglasnosti Arhiva Srbije ili nadle`nog arhiva. Z. L. S.

BRANKO PRA@I] NA DE^JEM DISOVOM PROLE]U

PESNICI I GITARA M

uzikom kroz stihove Jove Zmaja, Desanke Maksimovi}, Dragana Luki}a, Du{ka Trifunovi}a i drugih poznatih de~jih pisaca, a kroz program pod nazivom “Pesme ne~ije i de~ije”, ~a~anske osnovce je u utorak i sredu, vodio kantautor iz Novog Sada Branko Praì}, gost Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis” i De~jeg Disovog prole}a. Sa Praì}em su se prvi put u utorak druìli u~enici ~etvororazredne {kole u Qubi}u, a potom i mati~ne {kole “Tanasko Raji}’”. Druèwe je nastavqeno popodne u O[ “Vuk Karaxi}” i “Dr Dragi{a Mi{ovi}”. Narednog dana Novosa|anin se sa svojom gitarom i pregr{t komponovanih stihova druìo sa u~enicima u O[ “Filip Filipovi}”, “Sveti |akon Avakum” u Trnavi, a zavr{io ga susretom u O[ “Sveti Sava” u Atenici. Z. L. S.

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21~.

Xon O’Farel ÔVEK KOJI JE ZABORAVIO SOPSTVENU @ENU Savremena pri~a o mu{ko - ènskim odnosima. Izdava~ka ku}a Laguna upravo je objavila roman „ôvek koji je zaboravio sopstvenu ènu“ britanskog pisca Xona O’Farela, duhovitu i iskrenu pri~u o qubavi, ìvotu i ostalim sitnicama. Muèvi ~esto {to{ta zaborave – zaborave da im supruga tog jutra ima vaàn sastanak, zaboravqaju da odu po ode}u koju su prethodnog dana ostavili na hemijsko ~i{}ewe, a poneki zaboravi ~ak i godi{wicu braka... Von je zaboravio da uop{te i ima ènu. Weno ime, wen lik, wihov zajedni~ki ìvot, sve {to mu je ikad rekla, sve {to je on rekao woj – sve je nestalo, tajanstveno izbrisano u jednom nesre}nom trenutku gubitka pam}ewa. Ali sada je ponovo upoznaje – i saznaje da se razvode. „ôvek koji je zaboravio sopstvenu ènu“ jeste duhovita, dirqiva i pronicqiva pri~a o ~oveku kome se dogodilo upravo to i koji }e poku{ati da vrati ~asovnik unazad i dobije jo{ jednu, posledwu priliku da povrati svoj ìvot. Britanski pisac, radio-voditeq i scenarista Xon O’Farel, ro|en je 1962. Studirao je engleski jezik i glumu na Univerzitetu Ekseter. U Londonu ìvi od 1985. kada je pobedio na takmi~ewu mladih komi~ara, ali ubrzo se opredequje za pisawe komedija. Uskoro se udruùje sa Markom Bartonom, s kojim pi{e niz serija za Radio BBC. Humoristi~ke romane „Najboqe za mu{karca“ i „Ovo je tvoj ìvot“ mnogi porede sa delima Nika Hornbija.

Xulija Gregson NO]I JASMINA Uzbudqiv roman pun tajni i romanse! Godine 1942. rat razara Evropu, uni{tava ìvote i pusto{i zemqe. Me|utim, nekima on donosi velike pustolovine. Saba, privla~na i odlu~na peva~ica iz Velsa, suprotstavqa se porodici da bi ostvarila san i nastupala pred savezni~kim vojnim jedinicama u Evropi. Kre}e na put koji }e je dovesti do izbledelog sjaja Kaira, vreline bogatog Istanbula i iskvarenog, opasnog sveta vojnika, {pijuna i dvostrukih agenata. Neki od wih traè wen glas, drugi qubav, a neki tajne koje je bi ona mogla da sazna... Dom, pilot Kraqevskog ratnog vazduhoplovstva, zadobio je te{ke opekotine kad mu je spitfajer oboren iznad Safoka. Jasno mu je da }e jedino ako bude i daqe leteo savladati demone koji ga progone. Slu~ajni susret sa Sabom pali iskru nade u wegovoj du{i izmu~enoj save{}u. Ponekad je izuzetna hrabrost i to {to se neko usudi da se zaqubi. Xulija Gregson je za svoj prethodni roman, „Isto~no od sunca“, dobila nagradu Romanti~na kwiga 2009. godine. Pri~a romana „No}i jasmina“ zasnovana je na autenti~nim svedo~ewima umetnica koje su obavqale i {pijunske zadatke za vreme rata, i ve{to prikazuje sliku britanskog dru{tva tog vremena, prilike na Bliskom istoku i promene koje tad nastaju u svesti qudi. Xulija Gregson je dugo radila kao novinar u Australiji. Kao strani dopisnik novinske ku}e Sungravuremagazines izve{tavala je iz Wujorka, Los An|elesa, Indije i Vijetnama, a pisala je i za ~asopise: RollingStone, The Times i Good Housekeeping. Udata je, ima k}erku i ~etvoro pastoraka, i ìvi u Velsu sa suprugom Ri~ardom.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

INTERVJU

MUZI^AR, VIOLINISTA, PEVA^, VODITEQ FILIP PAT

HEDONISTA IZNAD SVEGA strumente. Tako sam i ja po`eleo da upi{em klavir. Me|utim, ni danas ne znam ko me je tu slagao, ali rekli su mi da nema mesta na tom odseku i da mi je ruka i {aka mala, a da imam talenta za mnogo lep{i instrument. Violinu. U po~etku sam negodovao, kao i moj kom{iluk, ali vrlo brzo sam je prihvatio kao deo sebe.

Filip Pat, violinista i ~lan „Pilota“, sa svojih pet godina stao je pred kamere, tada RT Beograd, postao najmla|i voditeq i snimio vi{e od 40 emisija. Filip je bio dugogodi{wi ~lan hora “Kolibri”. Posle “Kolibrija” posvetio se violini u niòj, a zatim i u sredwoj muzi~koj {koli. U to vreme najvi{e je voleo da na violini svira pesme Frenka Sinatre, Dina Martina, Bitlsa... Danas, u bendu „Piloti“, ~iji je aktivni ~lan ve} pet godina, pored toga {to svira violinu, on i peva prate}e vokale. Osnovao je i svoj bend “Majka kupa Peru”. U intervjuu za “â~anski glas”, Filip Pat sebe predstavqa, pre svega, kao oca }erke od tri godine. Posle toga, kaè, moè da ide {ta god ho}e... Krajem pro{le godine osnovali ste i svoj bend “Majka kupa Peru”. Odakle ideja za neobi~an naziv? - Nas trojica, koji sviramo u ovom ludom triju, qubiteqi smo filmova i pogotovo doma}e produkcije sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Nekako smo u pri~i do{li do toga da je potpuno suluda scena u filmu “Daviteq protiv daviteqa”, kad Rahela Ferari od 70 godina, kupa Ta{ka Na~i}a, koji ima 40 godina. Ina~e, ta se scena zove “Majka kupa Peru”. I moète je na}i na You Tube-u, ako meni ne verujete. Sam naziv je potpuno {okantan, a i mi smo takvi (smeh). Odli~no se snalazite u razli~itim muzi~kim pravcima, svirate i rok, i narodwake. - Od ranije sva{ta sviram. I ne stidim se toga, za mene je to li~no prednost. Postoje izvo|a~i, peva~ice i peva~i, muzi~ari, koji izvode samo jedan pravac, i ja to po{tujem ali, jo{ vi{e respektujem one koji mogu da izvode i jednu vrstu, i drugu, i tre}u, petu i {estu muzi~ku opciju podjednako dobro. Samo kod nas se muzika deli na zabavnu, narodnu i ostale. Verujem u dobru energiju, kontakt sa publikom, to je za mene ono bitno. Samim tim, ako dobro iznesem sada Robija Vilijamsa, tj. dobro ga otpevam, i posle toga Tozovca, na primer, i publika to dobro prihvati, ja nemam problem.

Uradili ste spot za obradu pesme Bajage i instruktora “Ti se qubi{“. Koje su jo{ pesme prearanìrane i da li }e biti novih video-klipova? - Pesmu od Bajage sam obradio pre dve godine i jako mi je drago {to sam dobio autorska prava za jo{ neke pesme koje su tada studijski snimqene. Nakon spota, ostavio sam dovoqno prostora da krenem u kampawu oko nastupa, ali nastupila je kriza i nije ba{ dobro vreme do{lo za sve nas, pa i muzi~are. U me|uvremenu smo se nas trojica na{li i osnovali “Majka kupa Peru”, pa samim tim smo se prebacili u ove vode. Spot }e biti, ali mislim da je mnogo bitnije da sada zavr{imo pesmu i da je lagano sviramo u klubovima. Milan Tarot je gost u Va{oj autorskoj numeri “Idi”. Kako je nastala ta saradwa? - Saradwa je potekla od ideje na{eg basiste Nikole Usanovi}a koji je, kad smo zavr{ili demo pesmu, rekao da bi bilo dobro da u pesmi ima jo{ ne{to {to }e nas u~initi jo{ atraktivnijim. Predloìo je da to bude Milan Tarot i svi smo se sloìli da je super. Sada se {alimo - da nije bilo Nikole i wegovog predloga za Milana, on ne bi bio u Farmi. Za saradnike birate prijateqe, ~ak i za statiste u spotu. îja podr{ka

Nekada ste svirali pesme Frenka Sinatre, Dina Martina, Bitlsa, Robija Vilijamsa... ^ije pesme danas rado izvodite? - I sada izvodim sve pesme, shodno potrebi, nastupu i {ta se od mene o~ekuje. Koliko volim navedene, volim i Bajagu, Xibonija, Olivera Dragojevi}a,

Vam je posebno va`na i ~ije mi{qewe uvaàvate? - Za spot “Ti se qubi{“ jesam sara|ivao sa qudima koji su mi deo ìvota. Ne znam, vo|en sam idejom da qudi koji su ti dragi, koje voli{ i koji te ~ine sre}nim, treba da budu stalno uz tebe. Na razli~ite na~ine. Nau~io sam od starijih i iskusnijih da je to jako bitno, po~ev od Kikija Lesendri}a, pa nadaqe. Svi smo mi, kao ~lanovi benda “Piloti”, u wegovim spotovima, jer on tako èli. Jednostavno se i mi dobro ose}amo, jer pripadamo jednoj celini. Tako i ja radim. Pored toga {to svirate violinu, Vi i pevate prate}e vokale u bendu “Piloti”. Ho}ete li i daqe biti, kako ste nedavno izjavili u â~ku, “to~ak koji daje dodatno ubrzawe”? - Ta~no je, to sam rekao (smeh), dokle god ima potrebe za mnom, bi}u u “Pilotima”. Pet godina smo zajedno i pretr~ali smo Srbiju sa svih strana za tih pet godina. I daqe imam snage i energije. Qudi koji vole binu, imaju mnogo vi{e ìvotne snage u sebi, od drugih. Pogledajte samo koliko ôla voli binu i koliko izgara na woj. To je za po{tovawe.

- Pored svega toga, bio sam i na radio Indexu, kao deo kreativnog tima, na City radiju i radiju Idea. [to se TV-a ti~e, sve vi{e volim da sam iza kamere, kao i iza mikrofona na radiju. Sve vi{e volim da kreiram program koji neko drugi izvodi. Ima mnogo lepih qudi, pa nema mesta za mene (smeh). I daqe sam u medijima, ali kao kreativa. I to me sada najvi{e privla~i. Nadam se da }u tu i ostati. Radio je svakako moja najve}a qubav. Ko je Filip Pat, muzi~ar, violinista, peva~, voditeq? Kako biste Vi sebe predstavili? - Ja sam pre svega otac }erke od tri godine. Kli{e zvu~i, znam. Ali, meni

Nastupali ste sa vi{e bendova. Sa kim najvi{e volite da svirate, ili je mo`da svaki nastup poseban izazov? - Kao {to sam rekao, sa Kikijem imam najduì sta` na velikoj sceni. Mada sam svirao Cecin koncert 2007. na U{}u. Svaka svirka sa drugim i razli~itim qudima meni donosi novo iskustvo, koje iskqu~ivo gledam sa pozitivne strane. Svirao sam i pred 100.000 qudi, i za 30 qudi. Od stadiona, do kafane. I volim kad je tako, jer su to razli~ita iskustva. Koliko volim da ispred sebe vidim veliki broj qudi, toliko volim da se zavu~em u kafanu i da sviram za qude ispred sebe. Kako je de~ak, koji je bio dugogodi{wi ~lan hora “Kolibri”, odlu~io da se posveti violini u niòj, a potom i u sredwoj Muzi~koj {koli? - Pevao sam u “Kolibrima” od svoje ~etvrte godine. Hor koji je bio jako po{tovan u celoj SFRJ i gde su stvarno talantovana deca pevala. Mislim da je taj period jako vaàn za mene, jer je odredio pravac mog ìvota. Stariji klinci su tokom i posle “Kolibrija”, upisivali niè muzi~ke {kole za razli~ite in-

Olivera Mandi}a, Kikijeve pesme, Tozovca, Cuneta, staru gardu... Sa svojih pet godina stali ste pred kamere, tada RT Beograd, i postali najmla|i voditeq u “Kolibri {ou”. Pro{le godine ste bili voditeq Jutarweg programa na Radio Anteni. Kakvi su Vam daqi planovi u novinarskoj karijeri?

je Lucija najbitnija stvar na svetu. Posle toga mo`e da ide {ta god ho}e. Vlasnik tri godine ludog `ivota, kompawon vi{e violina, elektri~nih i akusti~nih. Vlasnik mikrofona sa vi{e upotreba, peva~kih, voditeqskih. I pored svega toga, hedonista iznad svega. Nela Radi~evi}

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

INTERVJU

ALEKSANDRA SLA\ANA MILO[EVI], OD ROK ZVEZDE DO KAPITALNOG @IVOTNOG DELA Bila je Vukovac, |ak generacije i najboqi u~enik Beograda. Klasike je ~itala sa desetak godina, sredwe obrazovawe, muzi~ko i op{te, stekla je u Beogradu, a u Americi je zavr{ila Muzi~ki Institut i Biopsihologiju, radila kao prakti~ar psihoterapeut i predava~ PR, 11 godina. @ivela je u kratkom braku sa muzi~arom Xejmsom Hegedonom, koji je po obrazovawu bio novinar, a posle razvoda su jo{ dugo `iveli zajedno. Kaze da je “najboqa bra~na kombinacija `iveti u istoj zgradi, ali u posebnim stanovima, kao @an Pol Sartr i Somon de Bovoar”. Uz izuzetnu muzi~ku karijeru, posvetila se i nau~nom radu, jer “samo dela ostaju i ~oveka ~ine ~ovekom”.

okom vi{e od dva sata, autorka je u dijalogu sa doma}inom promocije Milkicom Mileti}, govorila o 11 godina provedenih u istraìvawima komparativnih humanisti~kih nauka, da bi svoja saznawa o skrajnutom poloàju i ulozi ène u istoriji civilizacije obuhvatila hronolo{ki na 1.732 stranice kwige, koju smatra svojim ìvotnim delom. Kwiga spada u enciklopedijska izdawa i prati sudbinu ène od drevnih civilizacija do modernog i postmodernog doba. Ciq Sla|ane Milo{evi} bio je da ovim delom “ponudi mogu}nost stvarawa dru{tva jednakosti, doprinese zavr{etku pritajenog rata izme|u polova i omogu}i povratak vere u ènu i vere u stvarawe, kao zamenu za izgubqeni civilizacijski mit”. Namera autorke nije bila da ru{i mit o mu{koj mo}i... [ta ~ini kwigu koju smatrate svojim ìvotnim delom? - Oko 50 odsto podataka u ovoj kwizi prvi put je prevedeno, sasvim novo ili uobli~eno u novu formu. Kwigu sam pisala holisti~kim pristupom kao integrisani mozaik znawa, ~ak sam nameravala da je tako i nazovem, ali pretpostavqam da je naziv koji sam na kraju odabrala adekvatniji. Pratila sam i istraìvala poqa psihologije, mitologije, religije, istorije, filozofije, sociologije, umetnosti, antropologije, metafizike starog i novog vremena i druge srodne discipline. Sadràj i strukutura ove kwige su slojeviti. Na prvom nivou zna~ewa kwiga “Civilizacija i èna” predstavqa enciklopedijsko-istorijsko delo koje daje pregled civilizacije od wenog nastanka do danas, sa jednom velikom razlikom, a to je da sam integrisala ènu u istorijski sled doga|aja, i u svakom od 16 poglavqa iznela svedo~anstva i biografske podatke, ne samo o u~e{}u ène u civilizacijskim periodima, nego i transkulturalno, prate}i uticaj ène na razvoj qudske zajednice i wenih struktura. îwenica je da su ène i daqe izostavqane iz istorije. Kwiga se moè ~itati i kao studija dijalekti~ke evolucije ~ovekove svesti i psihe, zatim kao poku{aj da se prodre u primordijalnu mistiku, kao ontolo{ko istraìvawe, i ono, {to je za mene posebno va`no, kao eshatolo{ko promi{qawe, u ~ijem ishodi{tu je sudbina du{e i ~ove~anstva defini{e na novi na~in. U dominantno mu{kom poimawu sveta, Vi ènu vidite kao deo novog bi}a spasiteqa, insistiraju}i na revidirawu stare slike sveta i budu}oj celovitosti mu{kog i ènskog principa. Da li je mogu}e to jedinstvo realizovati? - Ovom promis{qawem determine{em pojavu novog Spasiteqa, koji se iz mitske matrice promolio kao usagla{eno jedinstvo suprotnosti, kao celina mu{ko ènskog predznaka. Ono {to smo navikli da

„MU[KA @ENA”, NOVA ANIMA MUNDI Kapitalno izdawe “Slu`benog glasnika”, objavqeno u dva toma pod naslovom “Civilizacija i èna - Mu{ka èna”, koje potpisuje rok zvezda i psiholog Aleksandra Sla|ana Milo{evi} (1956), predstavqeno je pro{le srede u organizaciji Kwièvnog programa Doma kulture

saznajemo u raspravama koje se bave ovim pitawima jeste da se Spasiteq uvek javqa u mu{kom obli~ju, ali to je upravo slika sveta koja treba da bude revidirana. Izlaze}i iz perioda iskqu~ivog monoteizma, neko }e to smatrati bogohuqewem, uvi|amo da balans mora postojati. Svet mora da bude oslobo|en jednoobraznosti, uniformisanog, maskulinog mi{qewa, {to je izuzetno va`no. ôve~anstvo polako postiè kognitivnu sofistikaciju i shvata da svet ne moè biti jednostran, niti moè biti proizvod sukoba suprotnosti, ve} da mora postajati celina, ono novo, usagla{eno jedinstvo suprotnosti, ili jedna integrisana celovitost. Kakav zna~aj ima ènski princip u razvoju civilizacije? Vi ènu u budu}nosti vidite ponovo kao deo Anime mundi – Du{e sveta? - Kroz priznavawe i integrisawe ène u Du{u sveta, ~ove~anstvo sebi daje novu {ansu. Moram da kaèm da sam se postidela zbog na~ina na koji je èna vi|ena u istoriji i koliko je zlostavqana i obespravqena. Kroz formirawe mitske i religiozne svesti nau~na misao modernog vremena je ~oveka odvojila od verovawa, a verovawe od mi{qewa. U tom drevnom verovawu centar poimawa sveta bila je èna. U svakom zalaèwu u daleku pro{lost,

u kosmogonije drevnih naroda, otkriva se primordijalna ènska bogiwa, potvr|uju}i zna~aj ènskog principa manifesotovanog kroz ènsku mo} stvarawa ìvota, ra|awa, koja se od davnina poistove}ivala sa boànskim. Nau~nici modernog vremena, pogotovu neki sociolozi, ali i drugi teoreti~ari, poku{avaju da tu, po meni razre{enu mistriju pojave prvih ènskih figurina i dokaza da je ènsko boànstvo od davnina po{tovano, izvrgnu ruglu i ospore ovo mi{qewe, tvrde}i da su figurine bile recimo objekti seksualnog oboàvawa. U istoriji civilizacije mu{karci su ènu svodili na prirodu, na “inkubator” za ra|awe novih jedinki, osporavaju}i uverewe da je èna rodila svet, bila deo Anime mundi. I vremena “tamne energije” vezivana su za ènu. Sukob polova, rodni sukob, nastao je iz poricawa i devalvacije ènskih vrednosti. @ene nisu

jednako vredne i nisu jednako va`ne, mu{ki autoritet je i daqe neprikosnoven. Zato sam nastojala da korigujem svedo~ewa o èni, afirmi{em wene vrednosti i ukaèm na gre{ke koje su joj nepravedno u~iwene. Posebno isti~ete i ulogu majke? - Psihologija odavno pridaje veliki zna~aj ulozi majke u formirawu ~oveka. Referentni okvir na{eg odrastawa i sticawa slike o svetu, kao i ìvotni skript formira uglavnom majka. @ivimo po wemu, a da toga nismo svesni. Majke stvaraju civilizaciju, a pored nege, one nam prenose eti~ka i moralna na~ela. Upravo majka nam daje psihi~ku potencijalnu energiju koja odre|uje na{e daqe domete. Tome sam posvetila odeqak u ovoj kwizi. Koji su to atributi Va{e “Mu{ke ène”? - “Mu{ka èna” je naziv arhetipa koji opisuje èninu novu psiholo{ku matricu. Mu{ka èna nije nekakva mu{kobawasta èna, neidentifikovane polnosti. Ona zadràva svoje ènske atribute i biolo{ke karakteristike. I daqe je majka, hraniteqka, emotivna, empati~na, vezivno tkivo zajednice, ona je ekolo{ki osve{}ena, ~uvarka planete, ali svojim osobinama dodaje i ono {to su dru{tvo i nauka definisali kao “mu{kost”. To zna~i da poseduje autenti~no mi{qewe, da je sposobna da gospodari sobom i okolinom, da pre svega, ima aktivan stav prema stvarnosti, da kvalitetno prosu|uje i odlu~uje, da je moralno, psihi~ki i logi~ki kompetentna, jednom re~ju, da misli svojom glavom.

Moja namera, me|utim, nije bila da ru{im mit o mu{koj mo}i, jer mu{karcu pripadaju zasluge za gotovo sve stvarala~ke domete civilizacije, ali je maskulini, destruktivni impuls zapadnog uma, postao prepreka evoluciji qudske vrste. Kada govorimo o arhetipu “Mu{ke ène” oslawam se na Jungovo tuma~ewe arhetipa. “Mu{ka èna” je epohalno i revolucionarno nova, ontolo{ki potentna i neiscrpqena. Smatram da je èna modernog vremena sinteza svih arhetipova, novo, osve{}eno i probu|eno bi}e, koje je u sebe prizvalo sva zna~ewa koja je èna nekada imala. @ena modernog vremena èli da ima samostalni put, sopstveno vi|ewe svog postojawa, ona vi{e nije vo|ena i ne traì da joj drugi modeliraju stvarnost i propisuju budu}nost, ona uzima sudbinu u svoje ruke. @ena modernog vremena u sebi invocira arhetip “Mu{ke ène”. Tvrdite da je u stvarawu ove kwige “istina postala Va{a obaveza”. Kakva je uloga istine u kosmosu? - Istina je jedino ishodi{te koje me je zanimalo. Samo iz istine proizilazi red, i to je prvi kosmi~ki zakon, ako do|emo do reda posti}i}emo unutra{wi - mir. Civilizacija sada stalno skrnavi red. Najteì je put do istine. Potvr|eno je da sve {to se zasniva na laìma, neistinama i prevarama, pre ili kasnije nestane. I ideja o harmoniji je jedna od odrednica mog mi{qewa. Iz harmonije proisti~e kontinuitet ìvota. Svet se ra|a samo onda kada po{tuje principe sklada i harmonije. [ta je ciq ovog velikog dela u kontekstu trajnog sukoba polova? - Reevaluacija istorije je ciq mog pristupa u stvarawu novog, egalitarnog dru{tva. ôve~anstvo pobija mogu}nosti da ne{to nije u redu, ali mi ìvimo u laìranoj realnosti. Htela sam da u ovoj kwizi ènu slavim, da je osnaìm i da joj dam mo}. Zato sam istraìvala i pisala o svetlim primerima, kako bih izbegla kli{e u vi|ewa ène, posebno u medijima, gde susre}emo samo ène `rtve. Moja kwiga je poklon svima, a moja èqa je da pruìm novu strukturu i da se unutra{wi svet ~ovekov stavi ponovo u centar iz koga je izme{ten. Kwiga govori o stremqenu ène ka idealima ~ove~nosti, koje sada nosi nova èna, jer je mu{karac, u potrazi za matrijalnim, sebe iz takve realnosti istisnuo. Potrebno je redefinisati rodne uloge. Umesto da mu{karac omogu}i èni da se razvije i napreduje, on se vi{e bavi time da je u tome onemogu}i. Na takmi~arskom duhu mu{karca zasniva se svet, dok je èna odgovornija, negovateqka, mawe kompetitivna, ne`nija, zabrinutija za sudbinu vrste. Mu{ko ènski sukob treba prekinuti, te se u tom duhu moja kwiga zavr{ava Deklaracijom mira izme|u polova. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

KUHIWA

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

GLAVNO JELO

PUWENE PAPRIKE

Na malo uqa propr`iti Potrebno je: 10 suvih paprika crni i beli luk i praziluk, - potopiti u toplu vodu dodati {argarepu i celer, posliti, pobiberiti, doda- sat - dva (da se dobro natope) 10 listova kiselog kupusa ti lovor i per{un. U din2 glavice crnog luka stano povr}e dodati oce|en - sitno iseckati pirina~, naliti sa malo 2 ~ena belog luka vode, smawiti temperaturu - sitno iseckati 1, 2 struka praziluka i kuvati 10-15 minuta. - sitno iseckati Posudu premazati uqem, 2 {argarepe izrendati na dno staviti listove kuMalo celera - izrendati pusa. Paprike dobro oce200 gr. pirin~a - oprati i diti i puniti filom, a od potopiti u malo vode preostalog kupusa saviti Per{un - sitno iseckati sarme, naliti do pola sa vodom i pe}i na 200 stepe1 list lovora 2 ka{ike ajvara ni C dok voda ne uvri (ako so i biber po ukusu kupus nije kuvan doliti uqe jo{ malo vode i pe}i, ali preko staviti pak-papir da paprike ne bi izgorele). Pred sam kraj sarme premazati sa malo ajvara i zape}i.

DESERT

@ARBO PITA

SLANI PU@I]I

Zagrejati vodu da bude mlaka, dodati ka{i~icu {e}era i kvasac izme{ati i ostaviti da kvasac nado|e. U drugu posudu staviti mleko i puter zagrejati samo koliko je potrebno da se puter otopi. Zamesiti testo od 300 gr bra{na, dodati so, jaje, mleko sa puterom i narasli kvasac. Presuti na radnu povr{inu i mesiti (uz dodavawe bra{na) dok se ne dobije meko i glatko testo. Oblikovati od testa loptu, staviti u ve}u posudu, premazati sa malo uqa, pokriti i ostaviti da naraste (duplo). Naraslo testo premesiti, rastawiti u

SAVETI

Krompir }e se br`e skuvati ako mu prilikom kuvawa dodamo malo uqa Ako prilikom kuvawa kiselog kupusa dodate nekoliko kri{ki jabuke ukus }e biti mnogo boqi Preostale kuvane mrkve iz supe mo`ete pome{ati u pire krompir koji }e tada dobiti privla~nu boju i nov okus.

Potrebno je: Priprema: 2,5 dcl tople vode 2,5 dcl U 2,5 dcl tople vode razmutiti kvasac i ostavi- uqa 1 kesica kvasca ti nekoliko minuta da 1 kesica pra{ka za pecivo kvasac naraste. Dodati bra{na po potrebi pra{ak za pecivo, 2,5 dcl 250 gr sitnog {e}era uqa prome{ati, pa polako 250 gr mlevenih oraha dodavati prosejano bra{no 600 gr xema od kajsija 100 gr xema od kajsija da se zamesi mekano testo. 100 gr mlevenih oraha Testo dobro izraditi, pa pleh veli~ine 25h30 cm. podeliti na 5 delova. Za pek - papir malo ve}i od premaz korica izme{ati pleha mlevene orahe i {e}er. Najboqe praviti pitu jedan Pleh oblo`iti pek- dan pre slu`ewa papirom koji treba da prelazi ivice. Malo namazati papir uqem. Razvijati prvu koricu veli~ine pleha, staviti u pleh i voditi ra~una da korica bude do svih ivica pleha. Koricu premazati 1/4 xema i posuti 1/4 me{avine {e}era i orahapostupak ponavqati do pete korice koju treba ostaviti bez premaza. Pitu pokriti salvetom i ostaviti 30 minuta na toplom da odstoji. U zagrejanu rernu na 200째 staviti pitu, posle 10 minuta pe~ewa smawiti temperaturu na 180째 i pe}i jo{ oko 20 minuta. Pe~enu pitu prevrnite na plato i jo{ toplu premazati xemom i posuti orasima.

Da bi ve}i komadi mesa pri pe~ewu ostali so~ni i mekani prvo meso zape}i sa svih strana na jakoj temperaturi i onda smawiti i postepeno dodavati po malo vode dok ne omek{a. Da li je med sve` i pre svega kvalitetan mo`ete proveriti tako {to }ete okrenuti teglu naopako i pratiti {ta se de{ava. Ako je med sve` posle naglog okretawa izroni}e krupan balon/mehur sa dna tegle. Mlevenu crvenu papriku i beli luk (za zapr{ku) stavqajte na blago zagrejanu masno}u i odmah u jelo. Paprika obavezno zagori, ako se stavqa na vrelu masno}u. Zapr{ku dodavati u jelo tek nakon {to se jelo skuvalo.

pravougaonik debqine do 5 mm, premazati sa senfom, posuti seckanim za~inskim biqem i belim lukom (ako koristite). Preko senfa pore|ajte pile}i parizer, preko listi}e sira i na kraju {unku. Uviti rolat (kra}e stranice uviti malo prema unutra i sa du`e strane uviti u rolat) i ise}i na par~i}e 3 cm debqine. Vatrostalnu posudu premazati sa puterom i pore|ati prave}i razmak i ostaviti pola sata. Narasle rolnice premazati sa malo otopqenog putera i pe}i u prethodno zagrejanoj rerni na 180 C - 40 minuta (dok ne porumene).

Potrebno je: 400 do 450 gr bra{na 125 ml tople vode 1 jaje 90 ml mleka 30 g putera 6 g suvog kvasca 1 ka{i~ica {e}era pola ka{i~ice soli Za puwewe: 3 ka{i~ice senfa (umesto senfa mo`ete koristiti ke~ap ili ajvar ) 1 ka{ika seckanog per{una 250 gr pile}eg ili }ure{eg parizera 8 listova ka~kavaqa 8 listova {unke

BA[TE I BALKONI

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

ROZE, BOJA U MODI

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

aksije i àrdiwere sa cve}em koje cveta u osveàvaju}im roze tonovima krase svaki kutak na va{oj terasi. Roze boja moè da ponudi skalu nijansi, od ne`no roze do tamno roze. Pink boja, posebna me{avina crvene i bele sa jakom plavom komponentom, ima veliki broj svojih oboàvalaca svih starosnih doba i oba pola. Pink boja daje {arenom rastiwu na balkonu i terasi sve` izgled, a istovremeno je i odli~an partner u duetima

{nih {uma, kao {to je na primer kalateja, vi{emese~ni boravak u toplim prostorijama u kojima je vazduh suv, predstavqa stres. One su navikle na vlaàn vazduh, ali se ~esto moraju zadovoqiti sa relativnom vla`no{}u vazduha ispod 50 odsto, {to im ne odgovara na duì period. Prvi znaci da biqka pati su listovi uvijeni ka unutra. Ubrzo posle toga vrhovi i ivice listova dobijaju braon boju. Vla`nost vazduha moète pove}ati svakodnevnim prskawem listova vodom, sobnim fontanicama, ~estim provetravawem. boja i ~esto pruzima glavnu ulogu. Ova boja cve}a je moderna, vazdu{asta, lagana, opu{taju}a i opijaju}a. Pink boja se moè na}i kod balkonskog i saksijskog cve}a, cve}a za terasu, kao i kod brojnog saksijskog `buwa i drve}a. Od bele, krem i ne`no roze, preko ùte i naranxaste, pa sve do crvene i plave, mogu}nosti za kombinovawe je puno. Ovo vaì kako za cve}e, tako i za propratne detaqe. Za uspostavqawe ravnoteè mogu da posluè zelene grane koje ne}e dopustiti nikakvu disharmoniju. U prirodi gotovo da se retko mogu na}i moderne kombinacije boje, na primer dvobojne dalije. Boja mandarine donosi vi{e toplote od boje ananasa. U ovom spektru boja, ipak ne treba kombinovati previ{e nijansi jedne sa drugima. Na taj na~in bi nastao nemir, koji se prenosi i na psihu, i tako se ose}aj prijatnosti umawuje. Na primer, jedna od lepih kombinacija mogla bi biti: ruè, diascija i petunije u posudicama od metala, ili ~arobni zvon~i}i i kadifice u plitkim saksijama. Roze i crvena omogu}uju ne`ne kombinacije boja, kao i jake kontraste. Roze i bela u jasnim, ~istim tonovima deluju veoma otmeno. Roze i plava stvaraju ~arobnu igru boja. Pojedini detaqi, sto, korpe, sve}waci, mogu jo{ vi{e ista}i plavu boju. Ukoliko imate vi{e smelosti, napravite kombinaciju roze i tirkizne boje.

UVIJENI LISTOVI Za biqke koje poti~u iz tropskih ki-

Sun~ano

LUKOVICE KANE I BEGONIJE Ukoliko ve} sada zasadite lukovice kane u saksije sa sve`om zemqom, bogatom

hranqivim materijama, moète se ranije nego obi~no radovati lepoti ove biqke. Zemqu treba odràvati vla`nom, a ~im se razviju listovi, biqku treba na|ubriti. Isto vaì i za lukovice begonija - lukovice prekriti zemqom debqine prsta i odràvati je vla`nom. Od sredine maja dràti na otvorenom.

Pripremila: N. R.

BO@I]NI KAKTUS, PRIPREMA ZA NOVO CVETAWE

Po zavr{etku perioda cvetawa kod bo`i}nog kaktusa po~iwe vi{enedeqna pauza u |ubrewu. Biqka se samo povremeno zaliva tokom ovog vremena. Ovaj period odmarawa biqka koristi kako bi se pripremila za novo cvetawe koje }e nastaviti u leto. Redovno zalivati od marta do avgusta i |ubriti na svakih 14 dana. Do pojave pupoqaka dr`ati na ne{to hladnijem mestu.

@UTI LISTOVI KOD LIMUNA Takozvane zimske hloroze nisu retkost kod citrusa. Manifestuju se u vidu ùtih fleka na listovima. Krivac za ovu pojavu je gomilawe kre~waka u zemqi, pa biqka vi{e ne moè da prima gvo`|e iz zemqe. Specijalnim |ubrivom za citruse nedostatak gvo`|a moè se nadoknaditi. Ali

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 12. april

hranqive materije smeju se dodavati tek kada biqka po~ne da raste. Za zalivawe koristiti samo vodu siroma{nu kre~wakom.

Subota, 13. april

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 14. april

Ponedeqak, 15. april

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 17. april

Utorak, 16. april

^etvrtak, 18. april

220C

190C

150C

90C

160C

190C

80C

60C

70C

90C

Ki{a

Obla~no

Ki{a

Obla~no

190C 110C

Sun~ano

MARKETING

PRODAJA SADNICA DRAGI SUGRA\ANI Obave{tavamo Vas da u rasadniku JKP “Gradsko zelenilo”, u Ulici Sime Sarage broj 71 u â~ku moète kupiti: êtinare raznih vrsta, visina, oblika i boja kao {to su: - razne vrste jela – srebrne, dugoigli~ave... - tuje stubaste i okrugle - konike, polegle kleke, kedrove... - razne topijarne forme ~etinara (stecijalno formirane na {tapu) Li{}ari svih vrsta (javor, bagrem, leska, dud, breza, ukrasna {qiva i tre{wa, beli jasen, grab, bukva, vrba) - kuglaste forme - àlosne forme - kovrxave forme Pored toga u ponudi imamo i razne vrste ukrasnog {ibqa, ìve ograde, puzavica, ruà i perena pogodnih za sadwu u dvori{tima. Za ure|ewe Va{ih balkona i àrdiwera imamo vi{e vrsta sezonske rasade cve}a (kadifica, petunia, prkos, begonia, salvia, vinka...) kao i razne vrste mu{katli. Za Va{e ba{te kod nas moète nabaviti visoko kvalitetan treset i kompost. Pri kupovini sadnica moète dobiti besplatne stru~ne savete na{ih inèwera. Po Va{em pozivu na{i stru~waci izlaze i na teren {to je tako|e besplatno kao i davawe ponude u pisanoj formi za ure|ewe i ozelewavawe Va{ih dvori{ta. Prodaja sadnog materijala u krugu JKP “Gradsko zelenilo” od 7 – 15 ~asova svakog radnog dana i subotom i nedeqom od 7 do 13 ~asova. U centru grada na platou ispod “Pelivana” postoji na{ maloprodajni objekat cve}ara “Narcis” preko koje Vam moèmo dostaviti sve {to potraùjete iz na{eg asortimana. Za sva obave{tewa javiti se na telefon 032/537-37-60 – uprava preduze}a, 064/640-0-961 - cve}ara “Narcis”.

marketing 032/342-276

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

Dom kulture

Sreda, 17. april - Izlo`ba mozaika Neboj{e Joci}a, vanrednog profesora na Fakultetu umetnosti u Pri{tini (Zve~an), likovni salon u 19 ~asova

Petak, 12. april - koncert grupe "FRAJLE", velika sala u 20 ~asova Ponedeqak, 15. april - Izlo`ba japanskih ukijo grafika, gorwi hol u 19 ~asova Ponedeqak - ~etvrtak, 15. - 18. - FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN KOMEDIJE, filmovi - Imena qudi, Luda qubavna pri~a Simona Eskenazija, Luiza - Mi{el i Posledwi sprat, levo pa levo, mala sala u 20 ~asova

KAFE "[TO DA NE" Petak, 12. april - Svirka benda "TEATAR DUR", 22 ~asa

^etvrtak, 18. april - "ONE STVARI", seminar kabare o seksualnom (ne)zadovoqstvu, autor teksta, re`ija i izvo|ewe DrAgoqub Mi}ko Qubi~i}, velika sala u 20 ~asova

KLUB „VELVET” Petak, 12. april - Svirka benda "GYPSY JAZZ", 22 ~asa Subota, 13. april Svirka benda „ROCKINGER”, 22 ~asa

Narodni muzej

Galerija "Risim" Petak, 12. april

Gradska biblioteka „V. P. DIS“ Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Projekcija nagra|enih filmova sa festivala "KUSTENDORF", 19 ~asova

VODI^

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

„SRPSKI PAB” Petak, 12. april - Svirka benda "MAMURNI QUDI", 22 ~asa Subota, 13. april - Svirka benda "DEJA VU", 22 ~asa

KAFE „ENIGMA” Subota, 13. april Svirka ZORAN BRANKOVI], 22 ~asa

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 12. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 13. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 14. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 15. 4. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 16. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 17. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 18. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

LU^ANI

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

AKTIVNOSTI MO UDRU@EWA PENZIONERA „LUÂNI” Lu~anima je nedavno formiran Mesni odbor Udruèwa penzionera “Lu~ani”. Na teritoriji Mesne zajednice Lu~ani ìvi oko 400 penzionera, od kojih se do sada wih stotinak ve} u~lanilo u novoformirano udruèwe. Ideja organizatora Udruèwa bila je da se kroz aktivnosti novog mesnog odbora penzionerima omogu}i bogatiji dru{tveni ìvot, a tako|e i obezbedi pomo} svim pripadnicima tre}eg doba, koji imaju lo{iji socijalni status. - Posebnu pa`wu }emo usmeriti na socijalni status penzionera, jer veliki broj wih ima izuzetno niska primawa, sa kojima te{ko sastavqa kraj sa krajem. Poku{}emo da im obezbedimo ogrev i zimnicu po povoqnijim cenama i na rate, jer sa tako niskim penzijama ne mogu normalno da ìve i da priu{te sebi ono {to im je najneophodnije - rekao je Ratko ^vorovi}, predsednik Mesnog odbora Udruèwa penzionera. - Penzioneri u Lu~anima ose}aju potrebu da se aktivnije ukqu~e u dru{tve-

ZA LEP[I @IVOT STARIJIH DRAGA^EVACA

ne tokove i da obogate svoj ìvot kroz razli~ita druèwa, posete izlo`bama, kwièvnim ve~erima i putovawa. U protekle dve godine nije bilo ovakvih ili sli~nih aktivnosti. To i jeste bio glavni razlog osnivawa novog udruèwa. Nameravamo da se inten-

zivnije posvetimo problemima penzionera, sa kojima se mnogi me|u wima suo~avaju svakodnevno, istakao je ^edomir @ivanovi}, predsednik Inicijativnog odbora zahvaquju}i kome je i formirano novo udru`ewe. Osniva~ka skup{tina

Udruèwa odràna je 29. marta. Formirane su i brojne komisije, koje }e brinuti o kulturno-zabavnom ìvotu, rekreaciji i izletima. Pro{log petka je odràna i prva penzionerska zabava. Ovom skupu je prisustvovalo oko 130 penzionera. U programu su

u~estvovali i u~enici Tehni~ke {kole, koji su specijalno za tu priliku pripremili recital. - Paralelno sa dono{ewem normativnih akata Udruèwa, èleli smo na samom startu rada da uprili~imo i jedno interesantno druèwe penzionera, jer, kako smo procenili, to je ono {to najvi{e nedostaje pripadnicima tre}eg doba. Zabava je bila uspe{na. Pozivu se odazvao veliki broj penzionera. Pored recitala, imali smo i muzi~ki program, u kome su svi prisutni podjednako uìvali. Sa nestrpqewem ve} i{~ekuju neko novo druèwe - rekla je Nade`da Zlati}, predsednik Komisije za kulturno-zabavni ìvot, rekreaciju i izlete penzionera. Kako je najavila Ruìca @ivanovi}, predsednik Aktiva èna, ìvot penzionera u Lu~anima u nared-

nom periodu bi}e mnogo zanimqiviji. Ono {to najvi{e nedostaje pripadnicima starijih generacija sa ovog podru~ja su druèwa i putovawa. Aktiv èna priprema putovawe u Gr~ku 21. maja. Osim penzionera, za odmor u Gr~koj mogu se prijaviti i ostali gra|ani, jer jo{ uvek ima slobodnih mesta. Jovan Pavlica isti~e da mesne organizacije do sada nisu radile onako kako bi trebalo i kako se o~ekivalo. Iako na podru~ju Lu~ana ìvi oko pet hiqada penzionera, o wima se proteklih godina niko posebno nije brinuo. Osnivawe novog mesnog odbora Udruèwa penzionera u Mesnoj zajednici Lu~ani predstavqa poku{aj da se kroz aktivirawe mesnih odbora oìvi i Op{tinska organizacija penzionera. V.S.

SLIKARI DRAGA^EVA PODR@ALI HUMANITARNU AKCIJU PO@AREVQANA

KIÎCOM DO OPORAVKA ZVEZDINOG GOLMANA umanitarna jednodnevna likovna kolonija pod nazivom “Qubav, vera i nada”, koja je krajem marta odràna je u Poàrevcu, kako bi se obezbedila sredstva za oporavak golmana Crvene zvezde Zvonka Milojevi}a, okupila je vi{e od trideset likovnih stvaralaca iz Beograda, Smederevske Palanke, Poàrevca, Novog Sada i drugih gradova Srbije. Me|u wima su bili i ~lanovi Udruèwa samoukih slikara i vajara Dra-

ga~eva Sneàna Kosti}, Rosa Jankovi}, Zorica Obradovi} i Du{ica Mileti}. Organizatori ove likovne kolonije bili su poàreva~ka Agencija za obrazovno-pedago{ke usluge “Kodeks” i Udruèwe likovnih stvaralaca “\ura Jak{i}”. Nabavku platna, boja i svega ostalog {to je bilo neophodno za uspe{no organizovawe ovakve humanitarne akcije obezbedila je Sneàna Milo{evi}, slikar i vlasnik agencije „Kodeks“.

Slike, koje su nastale kao plod stvarala~kih napora u~esnika kolonije, bi}e prodate putem aukcije. Prihod koji se ostvari namewen je oporavaku nekada uspe{nog sportiste Zvonka Milojevi}a. - Slikari iz Gu~e su najduè putovali, ali su uspeli da tokom svog kratkotrajnog boravka u Poàrevcu pruè svoj doprinos humanitarnoj akciji. Svaki na{ u~esnik kolonije uradio je po jednu sliku. Umetni~ka dela smo stva-

rale srcem, a iz Poàrevca smo donele dragocene uspomene i èqu da se nanovo prikqu~imo akcijama ovakvog tipa - izjavila je za “â~anski glas”, nakon povratka iz Poàrevca, Sneàna Kosti}, predsednik Upravnog odbora Udruèwa samoukih slikara i vajara Draga~eva. U radu likovne kolonije su u~estvovali akademski slikari i amateri. Kako isti~e Sneàna Kosti}, povod zbog koga su se okupili bio je istinski zamajac wihove stvarala~ke energije, koju su vrlo brzo i nadahnuto preto~ili u

originalna uqa na platnu. Bila je to i jedinstvena

razmena iskustava i neponovqiv susret likovnih stvaralaca, koji su bili sre}ni {to svojom umetno{}u mogu da pomognu onima kojima je to najneophodnije. - Vratile smo iz Po`avevca sa sna`nim utiscima i novim iskustvom. Pozitivna stvarala~ka energija, ~udesna harmonija, izuzetan duh prijateqstva i razmena iskustava, pobudili su u nama jo{ sna`niju energiju da na platno preta~emo najtananije niti na{eg bi}a i stvoreno podelimo sa drugima - rekla je Sne`ana Kosti}. V.S.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

LU^ANI

U POSETI DOMA]INSTVU SEDLAREVI]A U DRAGA^ICI

UZ DOBRU ORGANIZACIJU I PORODI^NU SLOGU SVE SE POSTI@E

Na obroncima Jelice smestilo se planinsko seoce, koje nosi ime Draga~ica. Svojom lepotom ono redovno izaziva uzdahe putnika namernika, koji su se slu~ajno obreli u ovom kraju. Za razliku od brojnih seoskih sredina u Srbiji, Draga~ica pruà redak, ali dobar primer da postoje mesta u kojima mladi qudi ispoqavaju spremnost da svoju budu}nost grade upravo tu, gde su se i rodili, iako nemaju dobre puteve, niti neke druge pogodnosti za lagodan ìvot. U grupu vrlo neobi~nih i retkih pregalaca ubrajaju se i bra}a Sedlarevi}, Milan i Vasilije, koji nisu krenuli stopama onih {to glavom bez obzira pobego{e od zahtevnog seoskog posla. Obojica veruju u poqoprivredu i bore se da iskoriste sve pogodnosti, koje je priroda bogato darivala ovom kraju, za prosperitet svoje porodice. Iako ekonomska kriza uzima svoj danak, oni nastoje da napornim radom obezbede stabilan i lep ìvot za svoje potomke.

orodi~no imawe Sedlarevi}a se nalazi na jednom ìvopisnom visu, gde sve puca od bogatog pogleda. Tri razli~ite generacije, u velikoj slozi i qubavi, ìve pod istim krovom. Najstariji u jedanaesto~lanoj porodici su Rade i Vesna, koji su utemeqili ovo poqoprivredno gazdinstvo. Iako su i daqe aktivni, prvenstvo u vo|ewu doma}instva prepustili su sinovima, koji zajedno sa svojim suprugama naporno rade i grade budu}nost za svoje potomstvo. Imaju tri de~aka i dve devoj~ice, uzrasta od tri do deset godina, koji bezbri`no odrastaju u ovom prelepom selu. Za sada su oni najqupkija “smetala”, koja uglavnom dan provode motaju}i se oko nogu starijih, a sutra }e izrasti u sposobne qude, koji }e, mo`da, krenuti stopama roditeqa. Pou~ena dobrim primerima u ku}i, i deca se trude da budu korisna, pa je i wihovo prisustvo u {tali ne{to {to se podrazumeva. Tridesetdvogodi{wi Milan je glavni u porodi~nom biznisu i kaè da je prva saznawa o sto~arstvu stekao od roditeqa. Oni su uvek dràli po koju kravu, ali to nije bila neka velika proizvodwa. Danas u {tali gaje 28 rasnih krava muzara, prete`no simentalske rase, od kojih mese~no mlekari isporu~uje vi{e od deset hiqada litara mleka. Iako cena ovog osnovnog sto~arskog proizvoda godinama unazad nije bila na odgovaraju}em nivou, Sedlarevi}i su ostvarivali solidne finansijske rezultate zahvaquju}i obimnijoj proizvodwi.

SJAJ VELEGRADA ZAMENILA ^ARIMA SELA

Dvadesetosmogodi{wa Bojana, po zanimawu medicinska sestra, upoznala je izabranika svoga srca u rodnom Beogradu. Ona kaè, kada je donela odluku da se uda za Vasilija i preseli u Draga~icu rasu|ivala je srcem. Prakti~no i nije znala {ta nosi seoski ìvot, ali nakon svih ovih godina koje je provela u skladnom braku, sa sigurno{}u tvrdi da, kada bi ponovo birala, opredelila bi se upravo za ovakav ìvot. - Do{la sam u ovo selo pre deset godina. Imamo troje dece i lepo ìvimo. Nemam razloga da se àlim. Iako je ovo vi{e~lana porodica, svi se me|usobno po{tujemo i podràvamo. I posao obavqamo timski. Imamo 28 krava, a da bi se tri puta dnevno pomuzle i nahranile neophodna nam je dobra organizacija rada. Kada sam na poslu, I Milanova supruga Slavica, koja je udajom zamenila rodne selo Luke za Draga~icu, kaè da voli ovakav ìvot i da u slo`noj porodici nikome posao ne pada te{ko. Zadovoqna je {to deca odrastaju u zdravoj sredini i {to o wima svi podjednako brinu. Prednost ovog sela je u tome {to u wemu ima mladih qudi, koji svoj ìvot grade na roditeqskom ogwi{tu. Zahvaquju}i tome nisu usamqeni i imaju sa kim da se druè. Ovu sredinu, kako isti~e Slavica, krasi i uzajamna sloga i zajedni{tvo me{tana. Me|usobno se pomaù i na smenu odvoze i dovoze decu iz {kole. To je svima od velike pomo}i.

RADNI, SKROMNI I MARQIVI - U porodici smo svi skromni i zadovoqni onim {to ostvarujemo. Zara|ujemo onoliko koliko nam je dovoqno za neki pristojan ìvot. O nekim velikim ciframa u ovim ekonomskim uslovima i ne razmi{qamo. Najva`nije je da ~ovek bude skroman i da se prilago|ava uslovima ìvota - kaè Milan, dodaju}i da ovim po-

slom uspe{no mogu da se bave samo qudi koji imaju razvijenu radnu disciplinu i koji prema ìvotiwama i seoskom ìvotu gaje veliku qubav. Svaki novi dan u porodici Sedlarevi} po~iwe u ranim jutarwim ~asovima. Dok se jedni bave higijenom {tale, drugi hrane stoku, a nakon toga sledi prva muà. Tokom dana je neophodno ukupno tri puta po-

musti krave. Posao je znatno olak{an, jer koriste muzilice. Uprkos brojnim obavezama, svakog leta, zajedno sa decom, odlaze na odmor, a nakon toga ponovo se vra|aju ustaqenom seoskom ìvotu. - Iako sam po zanimawu automehani~ar, bavim se poqoprivredom, jer u ovakvim kriznim vremenima mnogo je boqe raditi na svom imawu, nego kod privatnika za nisku zaradu. Ovde na farmi posla ima svakoga dana, ali mi se ne àlimo, jer smo svoji na svome. Svesni smo da bez rada nema ni dobrog ìvota. Svi odrasli ~lanovi porodice rade i na poqu i u {tali. Ranije smo proizvodili sir i kajmak. U posledwe ~etiri godine, od kada smo intenzivirali proizvodwu, mleko predajemo mlekari “Gaj”, a litar trenutno dostiè cenu od ~etrdesetak dinara. Ono {to nas spa{ava jesu velike koli~ine mleka koje proizvodimo i to je jedina formula opstanka u ovom vidu sto~arstva. I premija je kasnila, ali sada je krenula isplata, {to nam znatno olak{ava posao, jer nam predstoji setva, koja je itekako zna~ajna za svakog sto~ara - kaè Vasilije, obja{wavaju}i da je poqoprivredni repromaterijal prili~no poskupeo.

u Domu zdravqa u Gu~i, decu ~uva jetrva. Ne postoji neka striktna podela zaduèwa, ali svako od uku}ana pruà maksimalan doprinos na farmi - isti~e Bojana, koja dodaje da bi nadle`ni u dràvi trebalo vi{e da brinu o selima. Iako se nikada nije pokajala {to je svetla velegrada zamenila seoskim ìvotom, svesna je da bi ìteqima Draga~ice boqi putevi znatno olak{ali ìvot. Nedostaje im i stabilno snabdevawe vodom u selu, jer bunari na ovom podru~ju tokom leta presu{uju. Nadaju se da }e voda sa Rzava uskoro sti}i i u wihova doma}instva, pa ne}e biti prinu|eni da tokom leta vodu za stoku i druge potrebe voze cisternama sa udaqenih podru~ja. ÊKAJU BOQA VREMENA DA PRO[IRE PROIZVODWU Sedlarevi}i trenutno obra|uju deset hektara sopstvene i jo{ toliko zemqe uzete u zakup, jer brojno mle~no stado zahteva i velike koli~ine hrane. Oni planiraju da u narednom periodu pro{ire obim proizvodwe. Ipak, za uzgajawe ve}eg broja grla, bi}e neophodno i pro{irewe postoje}eg objekat ili podizawe novog. Za tako ozbiqnu investiciju trenutno nemaju sredstava. Ipak, nadaju se da }e jednoga dana nastupiti boqa vremena za poqoprivrednike Srbije, u kojima }e i sto~ari mo}i sa mawe napora da unapre|uju proizvodwu. V. S.

SPORT

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

KO[ARKA

PO^ELA RAZVOJNA LIGA vih dana startovala je Swisslion razvojna liga u kojoj }e se takmi~iti osam ekipa koje se nisu plasirale u vi{i rang takmi~ewa. Do kraja maja, do kada }e trajati Razvojna liga, bi}e odigrano 14 kola. Kako je ranije najavio trener Borac Mocart sporta Ra{ko Boji}, priliku da igraju ima}e mla|i igra~i

koji nisu imali ve}u minuta`u u regularnom delu prvenstva. U seniorskoj ekipi su tri juniora, Milo{ Pavlovi}, Vuk Gari} i Stefan Mitrovi}. Ko{arka{i Borac Mocart sporta prvu utakmicu su igrali kod ku}e protiv Tami{a. Za vikend putuju u @eleznik, gde se sastaju sa ekipom FMP.

RAZVOJNA LIGA 1. KOLO Borac Mocart sport - Tami{ 2. KOLO FMP - Borac Mocart sport DRUGA LIGA SRBIJE 24. KOLO @elezni~ar In|ija - Mladost ^a~ak 62:74 25. KOLO Mladost - Velika Plana, 12. april, hala “Mladost”, 19,30

REGIONALNA LIGA ZAPAD 24. KOLO Polet Ratina - @elezni~ar 81:68 25. KOLO @elezni~ar - [abac, 13. april, PU[, 18 ~

ABS KADETSKA LIGA

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD 21. KOLO ^a~ak 94 - Vladimirci, 12. april, hala “Borac”, 17

22. KOLO Mladost ^a~ak - Sloga Kraqevo, 15. april, hala “Mladost”, 12 ~ Borac Mocart sport - Fle{, 12.april, hala “Borac”, 16 ~

21. KOLO Fle{ - Mladost ^a~ak 80:89 Mega Vizura - Borac Mocart sport, 11. april, Zemun

KRAJ TAKMIÊWA U OKVIRU ZIMSKE SBER BANK FUDBALSKE LIGE od pokroviteqstvom Grada i Sber banke posle ~etiri meseca takmi~ewa zavr{ena je jedinstvena Zimska Sber bank fudbalska liga, u kojoj je u~estvovalo 75 timova sa gradskog i seoskog podru~ja, {kolske ekipe, kao i klubovi iz Uìca, Ariqa, Poège, Lu~ana, Gorweg Milanovca, Prawana i sa Zlatibora. U~esnici su bili podeqeni po godi{tima u ~etiri grupe. Tokom ~itave zime, u dane vikenda, u {kolskim sportskim dvoranama u Slatini, Zabla}u i Preqini vi{e od 1.500 de~aka se radovalo, nadmetalo, nadigravalo, veselilo i druìlo sa loptom, a odigrano je vi{e od 400 utakmica. Liga je bila organizovana na vi-

sokom tehni~kom nivou, uz obavezno prisustvo lekara, delegata i aktivnih sudija. Direktor Zimske Sber bank lige bio je Du{an Kuki}, dok je du`nost sekretara obavqao Darko Duki}. Treba ista}i puno razumevawe direktora i osobqa O[ “Vladislav Petkovi} Dis” u Zabla}u, O[ “Branislav Petrovi}” u Slatini i O[ “Preqina” kao i qudi iz O[ “Vuk Karaxi}”, koji su dali ogroman doprinos uspehu ove sportske manifestacije. - Veliko hvala svim tim qudima {to su nas razumeli i podr`ali – ka`e direktor Lige Du{an Kuki}. - I ovom prilikom smo pokazali da ne moraju ovakve manifestacije da budu sku-

NA RADOST NAJMLA\IH pe, jer je zahvaquju}i pomo}i grada i banke za sve ekipe u~e{}e bilo besplatno,

LIGA NAJMLA]IH U okviru projekta “Deci s qubavqu” zavr{eno je Prvenstvo prvih razreda i pred{kolskih grupa PLASMAN: “4 na 4” na 1. “Zebra”, male golo- 2. “Qubi}”, ve, uz u~e- 3. “^elzi”. {}e 64 ekipe. Timovi su bili sastavqeni od de~aka iz razli~itih delova gradai tokom zime su se takmi~ili u sali O[ “Vuk Karaxi}”.

nom parom krenuli da ih ispravqamo. Na{a o~ekivawa su pozitivna, uzeli smo juniorsku titulu i imamo veliki potencijal da se vratimo u Super ligu - smatra Milo{ Lomovi}, defanzivni end Ratnika. - @elimo da nastavimo uspe{nu seriju bez poraza koja je po~ela osvajawem juniorske lige. Ekipi iz Bora ovo je prva sezona, iskustvo je na na{oj strani. Imamo i dobar igra~ki potencijal. Fudbaleri ko-

ali bi}e odr`ani i pedago{kih ~asova i radi}emo na omasovqewu. Uskoro bi trebalo da bude odr`an veliki vaspitno-obrazovni

~as, stru~no predavawe u sali Skup{tine grada za trenere i javne tribine po osnovnim {kolama na gradskom i seoskom podru~ju.

KONA^NI PLASMANI 1999. godi{te 1. Borac - ^a~ak 2. Mladost – Preqina 3. Orlovac – Mr~ajevci 2000/2001. godi{te Za 3. mesto: Borac 1 – OFK Deci s qubavqu 3:0 Za 1. mesto: Orlovac – Metalac 2:4 1. Metalac – Gorwi Milanovac

2. Orlovac – Mr~ajevci 3. Borac 1 - ^a~ak

3. Metalac 2 – Gorwi Milanovac

2002/2003/ godi{te

2004. godi{te i mla|i

Za 3. mesto: Metalac 2 – Sloga (P) 2:1 Za 1. mesto: Metalac 1 – OFK Po`ega 0:4

Za 3. mesto: OFK Po`ega – O[ “Filip Filipovi}” 3:2 Za 1. mesto: Mladost (L) – OFK Gau~osi 2:1

1. OFK Po`ega – Po`ega 2. Metalac 1 – Gorwi Milanovac

1. Mladost – Lu~ani 2. OFK Gau~osi - â~ak 3. OFK Poèga - Poèga

PO^IWE PRVENSTVO

AMERI^KI FUDBAL role}no prvenstvo An|eoski ratnici otvaraju u nedequ, 14. aprila, na stadionu FK BIP. U prvom kolu Prve srpske lige u ameri~kom fudbalu do~ekuju Zlatne medvede iz Bora. Utakmica po~iwe u 15 ~asova. - Pripreme smo odli~no odradili. Odigrali smo prijateqsku utakmicu sa Krunama iz Kraqeva, ali nismo bili zadovoqni. Odgledali smo snimak tog me~a, uvideli gre{ke i pu-

kao uostalom i ostale aktivnosti u okviru projekta “Deci s qubavqu”. Druge aktivnosti turnirskog tipa se nastavqaju,

ji su ranije igrali za Ratnike sada su vode}i u najboqim srpskim timovima, {to svedo~i o kvalitetu ameri~kog fudbala u â~ku. Publiku koja nas bude podràla, o~ekuje zanimqiva utakmica - poru~uje Gavrilo Maksimovi}, defanzivni koordinator Ratnika. Ratnici pozivaju navija~e da ih u {to u ve}em broju podrè u utakmici prvog kola. Z. J.

STEFAN I BORAC DRUGI

BICIKLIZAM a prvoj ovogodi{woj trci Biciklisti~ke lige Srbije ~lan seniorske ekipe Borca Stefan Stefanovi} osvojio je drugo mesto u apsolutnoj konkurenciji, odnosno prvo za voza~e do 23 godine. Trka je pro{le subote odr`ana u Koviqu kod Novog Sada na kru`noj stazi. Jedan krug bio je dug 35 kilometara, a vo`ena su tri. Ve} u prvom delu staze Stefan se odvojio sa pro-

SPORT

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

{logodi{wim osvaja~em lige Esadom Hasanovi}em iz kragujeva~kog Radni~kog. Slo`no su i{li ka ciqu i wihova najve}a prednost bila je oko tri minuta. Mladi Bor~ev takmi~ar, kome je ovo prva seniorska trka, ose}ao se dobro i bio je siguran da }e pobediti iskusnog Hasanovi}a. U toj prevelikoj `eqi na~inio je takti~ku gre{ku neposredno pre ciqa, {to ga je na kraju ko{talo po-

U SLOVENIJI 14. MESTO Dan posle koviqa, na trci "Velika nagrada Sen~ura" u Sloveniji Stefan Stefanovi} je nastupiv{i za reprezentaciju zauzeo 14. mesto. Jovan Zekavica je trku zavr{io na 31. mestu, dok je Marko Danilovi} bio 60.

bede. I iza wih dvojice vodila se velika borba za tre}e mesto koje je osvojio olimpijac Ivan Stevi}. Ostali biciklisti Borca, Marko Danilovi} i Jovan

Zekavica osvojili su peto, odnosno osmo mesto. Seniorska ekipa Borca zauzela je drugo mesto ekipno.

GRADSKA LIGA

OKRU@NA LIGA

BEZ VE]IH IZNENA\EWA

DRAGA^EVO IZBILO NA VRH

kipe koje pretenduju odlazak u vi{i rang takmi~ewa zabeleìle su sigurne pobede. Lider Mladost iz Preqine ubedqivo je na gostovawu savladao â~ak 94, 3:0. Drugoplasirana Budu}nost iz Stan~i}a pobedila je u gostima Malbu, 2:0. Tako je i daqe nastavqena trka za prvo mesto. Fudbaleri Strelca su prvi put od osnivawa kao doma}ini odigrali u Miokovcima sa Zadrugarom iz Dowe Trep~e i pobedili ih sa 2:1. Na svom terenu je i Morava pobedila Rakovu u posledwem trenutku utakmice (1:0). Utakmica 13. kola Planinac - Parmenac je odloèna.

PE[ICE DO CIQA

TABELA 1. Mladost 2. Budu}nost 3. Parmenac 4. Zadrugar 5. Morava 6. Preme}a 7. Rakova 8. Strelac 9. ^a~ak 94 10. Planinac 11. Malba

30 28 25 20 17 15 15 12 11 9 4

14. KOLO Parmenac - Morava Rakova - Strelac Zadrugar - Preme}a Budu}nost - ^a~ak 94 Mladost - Planinac Slobodna je Malba.

KAJAK Kajak klub â~ak u nedequ, 14. aprila, organizuje Memorijalni spust â&#x20AC;&#x153;Darko Novakovi}â&#x20AC;?. Trka za pionire startuje u 11, a za kadete u 12 ~asova. Start je na brani u Parmencu - ciq kod starog èlezni~kog mosta u â~ku. Takmi~ari }e se nadmetati u disciplinama K1, C1, C2, M I @ klasik. Staza koju }e pre}i duga je {est kilometara.

OKRU@NA LIGA ZA PETLI]E

UBEDQIVA POBEDA ORLOVCA 16. kolu Okru`ne lige petli}a Orlovac je ubedqivo savladao drugi tim Borca, 6:1. Orlovac je poveo ve} u ~etvrtom minutu evrogolom Du{ana Vu~i}evi}a. Mogao je doma}in i pet minuta kasnije da duplira prednost, ali Qubi~i} ne koristi kiks odbrane Borca. I â~ani su ubrzo imali {ansu da izjedna~e, posle udarca koji je izveo Bojovi}, ipak siguran na golu Mr~ajev~ana bio je Ili}. Doma}i pove}avaju prednost u 22. minutu preko Desivojevi}a. Kapiten Borca Bojovi} u 30. minutu smawuje prednost na 2:1. U nastavku Li{anin dva puta poga|a mreù Borca i pove}ava prednost na 4:1. U 63. minutu Desojevi} postiè drugi gol i Orlovac vodi

derbiju 18. kola Ov~ar i Slatina su u Markovici igrali bez golova. Tre}i remi Slatine u prole}nom prvenstvu iskoristilo je Draga~evo da posle pobede u Gu~i nad Jedinstvom iz Gorwe Gorevnice, 2:0, preuzme lidersku poziciju. U borbi za opstanak Vujan je pobedio Moravu iz Katrge sa 1:0, a Napredak u Svra~kovcima Kotra`u Franc komerc rezultatom 2:1. Brezak je u Prawanima remizirao protiv ateni~ke Mladosti 1:1. Istim rezultatom zavr{ena je utakmica Luwevica - Jedinstvo Kowevi}i. Spartak je pobedio Miokovce, 2:1, a Rudar Dowu Vrbavu sa ubedqivih 5:0. U sredu }e biti odigrane utakmice vanrednog, devetnaestog, kola Okru`ne lige.

Tabela

U NEDEQU MEMORIJALNI SPUST

Juniorska ekipa Borca nije oti{la u Koviqe, zbog bolesti tri wena ~lana. Kadetu Aleksandru Petrovi}u dogodio se neverovatni maler. U sprintu velike grupe, 100 metara pre ciqa, kada je grabio ka pobedi, neko je u gu`vi iza zaka~io wegov zadwi mewa~ koji se otkinuo sa bicikla. U tom sudaru Petrovi} je pao, ostao bez pobede i pe{ke pro{ao kroz ciq. I ostali mla|i biciklisti Borca imali su dosta defekata, tako da nisu ostvarili zna~ajne rezultate.

1. Draga~evo 2. Slatina 3. Jedinstvo (K) 4. Mladost 5. Miokovci 6. Rudar 7. Spartak 8. Dowa Vrbava 9. Jedinstvo GG 10. Ov~ar 11. Kotra`a FK 12. Morava 13. Napredak 14. Brezak 15. Vujan 16. Luwevica

19. KOLO 39 39 38 32 31 29 27 27 25 25 21 20 17 14 12 6

Brezak - Vujan Mladost - Luwevica Jedinstvo K - FK Rudar Dowa Vrbava - Spartak Miokovci - Napredak Kotra`a FK - Draga~evo Jedinstvo (GG) - Ov~ar Slatina - Morava

20. KOLO Vujan - Slatina Morava - Jedinstvo GG Ov~ar - Kotra`a FK Draga~evo - Miokovci Napredak - Dowa Vrbava Spartak - Jedinstvo K Rudar Bresnica - Mladost Brezak - Luwevica

5:1. Za kona~nih 6:1 pobrinuo se Uro{evi}, koji je postigao gol tri minuta posle ulaska u igru. Orlovac: Ili} (Jovanovi}), Vuksanovi}, \urovi}, To{i} (Radi}), Savovi}, Da~ovi}, Nikoli} (Uro{evi}), Qubi~i}, Desivojevi} (Ze~evi}), Vu~i}evi}, Li{anin (Ivezi}). Borac 2: Beli}, Raki}evi} (Obradovi}), Petrovi}, Radovanovi}, (Lukovi}), Domanovi}, Nikoli}, Kova~evi}, @ivaqevi} (Dragovi}), ^upi} (Jovanovi}), Bojovi}, Kova~evi}. OSTALI REZULTATI 16. KOLO Mladost radost - Junior soker 5:1 [umadija - Mladost Lu~ani 0:16 Metalac - Srpski orlovi 3:0 PF Javor - ^a~ak 94 3:0 PF Gu~a - Borac 1 0:3

SPORT

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

BORAC SUTRA DO^EKUJE KOLUBARU

PORAZ PROTIV U BANATA

takmica 23. kola Prve lige Srbije Borac Kolubara, koja je trebalo da bude odigrana u sredu, odloèna je zbog dana àlosti za sutra u 15,30 ~asova. U nastavku prvenstva Borac je uzeo samo jedan bod, a odigrao je ~etiri utakmice. U posledwem susretu izgubio je od Banata sa 1:0. - O~ekuje nas te{ka utakmica sa Kolubarom i jednostavno nemamo izbora. Moramo uloìti sve {to imamo da zabeleìmo prvu pobedu ovog prole}a i prekinemo seriju lo{ih rezultata. Znamo da nas o~ekuje protivnik ~iji je kvalitet daleko iznad pozicije kolu zauzima na tabeli. O~ekujem da igra~i prevazi|u realnu krizu u kojoj se nalazimo i velikom borbeno{}u svih 90 minuta trasiraju put ka va`noj pobedi - izjavio je na konferenciji za {tampu Dejan Vuki}evi}, trener FK Borac.

Svaka pobeda bitno mewa poziciju na tabeli. Borac i daqe stagnira sa 30 bodova i sedmom mestu. - Svaka pobeda nas vodi u gorwi deo tabele i garantuje mirnu zavr{nicu prvenstva. Eventualni kiks bio bi itekako problemati~an u ovom trenutku. Skoro pola lige je u borbi za opstanak, {to pokazuje da nema lakih protivnika i unapred upisanih bodova. Mislim da su igra~i svesni situacije u kojoj se nalazimo i da }e pozitivno odgovoriti na nova isku{ewa. Problem nam je zgusnut raspored, jer nemamo vremena za upoznavawe i uigravawe. Optimista sam i nadam se da }emo brzo okrenuti novi list - rekao je Vuki}evi}. U prethodnom 22. kolu gol za Banat postigao je Krainovi} ve} u tre}em minutu utakmice. Borac nije uspeo u nastavku da izjedna~i ili eventualno promeni rezultat. Z. J.

ATLETIKA

JELENA SVE BLI@A EVROPSKOM PRVENSTVU

a Zimskom prvenstvu za seniore u baca~kim disciplinama, koje je nedavno odr`ano u Sremskoj Mitrovici, atleti~ari Slobode su ostvarili izvanredne rezultate. Jelena Vu~i}evi} je pobedila u bacawu kopqa, rezultatom 39,98 metara, a Milo{ Dujovi} je tre}i u bacawu diska (39,52 m). Posle ovog takmi~ewa, odr`ano je i Zimsko prvenstvo Srbije za juniore na kome je Jelena pobedila i postavila li~ni rekor 42,75 m.

- Vrlo sam zadovoqan rezultatima na{ih atleti~ara baca~a. Nije mala stvar biti seniorski prvak Srbije ili osvojiti medaqu u na{oj dr`avi, tim pre {to Srbija spada u grupu najboqih evropskih zemaqa po rezultatima u baca~kim disciplinama. Jelenin rezultat nije promakao ni saveznom selektoru Atletskog saveza Srbije, pa je osim Bojane Kali~anin i Nemawe Koji}a, standardnih reprezentativaca, na savezne

pripreme pozvao i wu. Sam po~etak sezone i odmah li~ni rekord i seniorska titula su veliki podstrek, zato moèmo o~ekivati od we jo{ boqe rezultate. Norma za Evropsko juniorsko prvenstvo je konkreatan i vrlo realan zadatak. Ovi rezultati pokazuju i da AK Sloboda i â~ak postaju prepoznatqivi u baca~kim disciplinama. Angaòvawe Jovana \uki}a kao trenera za bacawa je pun pogodak i ve} daje rezultate i ube|en sam u wi-

RUKOMET

REZULTATI I UTAKMICE

DRUGA LIGA ZAPAD 1 14. KOLO Atenica - Lokomotiva 22:39 U`ice - Mladost 23:35

Mladost je i daqe lider na tabeli sa 24 boda, a Atenica je deseta po{to je u dosada{wem prvenstvu sakupila svega {est bodova.

15. KOLO Hidroelektrana - Atenica Mladost - Sjenica PRVA LIGA ZAPAD @ENE Junior - ^a~ak 29:21 Posle 18 odigranih kola ^a~ak je deseti sa isto tolikim brojem bodova. U marednom 19. kolu do~ekuju ekipu Loznica grad.

sigurno su dobar predznak da }emo do}i do èqenih rezultata. Predstoje}e pripreme zna~i}e nam mnogo - izjavio je Jelenin trener Jovan \uki}. â~anskim atleti~arima predstoji vaàn period. Nemawa Koji} i Slobodan Nixovi} odlaze na pripreme na Tenerife, Bojana Kali~anin, Jelena Vu~i}evi} i Jovan \uki} idu u Bar. Svi oni pripremaju se za evropsko prvenstvo za juniore.

hov uspeh - rekao je trener AK Sloboda Slobodan Nixovi}. Prethodni uspesi samo su ohrabrili Jelenu da nastavi daqe, a wen trener je uveren da rezultati ne}e izostati. - Po~etak sezone i veoma hladno vreme bitno su uticali da Jelena ne baca koliko wena trenutna forma to pokazuje. Ne brinu me ta tri, ~etiri metra koliko mawe baca, jer veoma dobro radi. Weno zalagawe i `eqa za uspehom su

ODBOJKA subotu, 13. aprila, seniorke Libero ^A u Osnovnoj {koli â&#x20AC;&#x153;Preqinaâ&#x20AC;? igraju posledwu prvenstvenu utakmicu protiv ekipe Tutin Stil Jasen. Libero, koji ima sedam bodova vi{e od drugoplasiranog Gimnazijalca, ve} je obezbedio plasman u Prvu ligu Srbije. Utakmica po~iwe u 18 ~asova. Posle duela sa Tutinom, novim prvoliga{icama bi}e dodeqeni pehari i medaqe.

18. KOLO Sloboda S - Borac Libero ^A - Tutin stil Jasen Putevi Trendteks - Ivawica

U 17. kolu Druge lige Zapad Libero je na gosto-

LIBERO U PRVOJ LIGI vawu savladao Zlatibor, 2:3, istim rezultatom je i Trstenik pobedio Slobodu S, a Borac je izgubio od

Tajma 3:0. Pora`ena je i tre}eplasirana Ivawica od drugoplasiranog Gimnazijalca, 3:2.

Utakmica 13. kola Zlatiborsko Moravi~ke lige Sjenica - ^a~ak odlo`ena je zbog bolesti igra~ica.

SPORT

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

PIPER POTPREDSEDNIK SPORTSKOG SAVEZA SRBIJE

KARATE KLUB SLOBODA

MARKO POTVRDA ODBRANIO TITULU KVALITETNOG RADA [AMPIONA

a redovnoj Skup{tini Sporskog saveza Srbije, nedavno odrànoj u Beogradu, za predsednika je izabran legendarni vaterpolista Aleksandar [o{tar. Posle svog imenovawa, [o{tar je na sednici Upravnog odbora Saveza za potpredsednika predloìo Slavoquba Pipera, {to su ostali ~lanovi jednoglasno prihvatili. Piper je imao blistavu sportsku karijeru u karateu i kik boksu. U obe discipline je bio {ampion, osvajao mnogobrojne medaqe na doma}im i svetskim borili{tima, deceniju i vi{e branio boje reprezentacije Jugoslavije u karateu. Kasnije je postao najmla|i selektor karate reprezentacije Jugoslavije. Kao sportski radnik Srbije dobio je vi{e dru{tvenih priznawa. Jedan od wih je i Majska nagrada 2011. godine. Ovo najvi{e priznawe pripalo mu je kao sportskom radniku, a osim Pipera tada je nagra|en i Bora Stankovi}. Slavoqub Piper je trenutno predsednik Karate federacije Srbije koja beleì najboqe rezultate u istoriji karatea. Vlasnik je i direktor firme “Kabel group”. Nova funkcija stigla je i kao potvrda dosada{wem doprinosu srpskog sporta. - Naravno da sam po~astvovan izborom za potpredsednika Sportskog saveza Srbije. Me|utim, tu funkciju ne doìvqavam kao privilegiju, ve} kao veliku obave-

zu i potvrdu mog kvalitetnog rada u sportu proteklih petnaestak godina. Smatram da ne bi trebalo da govorim o svojim rezultatima u sportu, to â~ani znaju, ali meni je ovo ~etvrti mandat u Sportskom savezu. Bio sam ~lan Upravnog odbora. Pretpostavqam da su qudi iz dràvnog vrha koji vode na{ sport prepoznali da mogu da doprinesem razvoju srpskog sporta. Trudi}u se da dam mnogo vi{e nego {to sam do sada davao - kaè novi potpredsednik Sportskog saveza Srbije. Z. J.

Egeru u Ma|arskoj pro{log vikenda odr`an je Evropski {otokan {ampionat. U konkurenciji karatista iz 26 zemaqa, sa vi{e od dve hiqade kvalifikacionih takmi~ara, za reprezentaciju Srbije borila su se i ~etiri ~lana KK Sloboda. Marko Raji~i} (16) je pokazao definitivnu dominaciju osvojiv{i prvo mesto u apsolutnoj kategoriji i u borbama i odbranio pro{logodi{wu titulu {ampiona iz Bukure{ta. Marko je predvodio i ekipu Srbije sa

AKTIVNOSTI KK NEMAWA

AKTUELNI SEMINARI ZA OPERATIVNE TRENERE d po~etka godine na Rudniku je aktuelna nastava za trenere. Polaznici }e po zavr{etku obuke dobiti licence operativnog trenera. Pokroviteq seminara je Fudokan savez Srbije, a

vodi ih profersor dr Vladimir Jorga. Osim wega, predavawa odr`avaju i profesori beogradskih akademija. Svakog vikenda na Rudniku su i ~lanovi Karate kluba Nemawa, Zorana Koji},

Branko Nikoli} i Neboj{a Simi}. Oni i ostali polaznici posle prakti~ne nastave izvode treninge. Wihov prakti~ni rad ocewivan je i na svim takmi~ewima. Svakog vikenda u~esnici se-

marketing 032/342-276

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

minara pola`u ispite iz kojih poha|aju predavawa. Osim usavr{avawa, karatisti Nemawe se uveliko pripremaju za predstoje}e Evropsko prvenstvo koje }e sredinom maja biti odr`ano u Veneciji. Ali pre Italije, ovog vikenda ih o~ekuje Vaskr{wi turnir u Preqini. Z. J.

kojom je osvojio prvo mesto i zlato u borbama. Sa miks timom je u istoj disciplini uzeo srebro. Dva zlata i srebro u~inili su Marka najuspe{nijim takmi~arom {ampionata. Andrej Gruji~i} (9) u borbama je bio tre}i. Izgubio je od Belorusa koji je zauzeo prvo mesto. U istoj disciplini Milica Polu`i} osvaja tre}e mesto, za wu je ovaj {ampionat bio vatreno kr{tewe, kao i Bojana Raji~i}. Bojana se takmi~ila i u katama i zauzela {esto mesto.

ENIGMATIKA

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

SPORT

SAOBRA]AJ

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

OPASNOSTI ZA MLADE VOZAÊ M ladi voza~i su znatno vi{e izloèni povredama i smrti u saobra}ajnim nesre}ama na putu. Tendencija mladih za {to opasnijom vo`wom se ukqu~ila u visok nivo u~e{}a u saobra}ajnim nesre}ama. Mlad ste voza~ na po~etku voza~ke prakse, {to ne zna~i da nemate sposobnosti ili da se morate podrediti drugim. Problem je u tome, da svaka nova situacija zahteva prilago|avawe. Naj~e{}i uzroci nezgoda mladih su: nepravilno preticawe, neprilago|ewa brzina i alkohol. Traèwe svojih krajwih voza~kih sposobnosti i mogu}nosti vozila je jako opasno i moè biti tragi~no. Karakteristike saobra}ajnih nesre}a mladih voza~a: Obi~no je u saobra}ajnim nezgodama vi{e mrtvih i povre|enih iste starostne grupe, auto-

mobili se najvi{e upotrebqavaju kao prevozno sredstvo za zajedni~ke odlaske na zabave.

Dokazivawe voza~kih (ne) sposobnosti i mogu}nosti automobila u opasnim preticawima i prebrzoj vo`wi su obi~no uzrok te{kih (tragi~nih) saobra}ajnih nesre}a.

Biti voza~ jednostavno re~eno je i velika odovornost. Kada shvatite da je va{ i i tu|i `ivoti u va{im rukama, shvati}ete koliko je to odgovorno. ZAMKE NA PUTU

- prisutnost prijateqa vas moè povu}i da pokaète {ta znate kao voza~ i {ta moè va{ auto;

Isto tako vas mo`e povu}i `eqa za dokazivawem pred prijateqima koji su mo`da va{i saputnici.

- no}na vo`wa, pun auto glasnih prijateqa i nepoznate saobra}ajne situacije zahtevaju dodatnu opreznost;

Saobra}ajne nezgode se najvi{e doga|aju krajem nedeqe (petak, subota), no}u, kada odlazite sa svojim prijateqima u â&#x20AC;&#x153;lifeâ&#x20AC;? ili kada se vra}ate ku}i.

- zbog umora posle zabave i misli na zaslu`eni odmor, smawuje se koncetracija pri vo`wi;

@urke do jutarwih sati.

NAJÊ[]I UZROCI SRE]A SAOBRA]AJNIH NE IMA Q I SAVETI RODITE 1. Neiskustvo voza~a: Stope sudara najvi{e su tokom prve godine od dobijawa voza~ke dozvole. Omogu}ite svom detetu koliko god je mogu}e vi{e voza~ke prakse â&#x20AC;&#x201C; najmawe 30 do 50 sati tokom perioda od prvih {est meseci. âk i kada stekne odre|eno iskustvo, moète ograni~iti vo`wu tinejxeru u riskantnim uslovima. 2. Vo`wa sa prijateqima: Rizik od sudara raste kada se voza~i tinejxeri voze zajedno sa prijateqima. Gotovo u dva od tri smrtna slu~aja tinejxera u saobra}aju, pored voza~a-tinejxera u automobilu su bili jedan ili vi{e tinejxera saputnika. Zato se dogovorite sa va{im mladim voza~em da tokom najmawe prvih {est meseci ne vozi prijateqe, ili mo`da eventualno samo jednog. 3. Vo`wa tokom no}i: No}ni smrtonosni sudari koji ukqu~uju voza~e-tinejxere gotovo su dvostruko brojniji nego sudari u dnevnim satima. No}na vo`wa posebno je opasna, jer voza~i slabije vide i ~esto su umorni. Dogovorite sa va{im tinejxerom da tokom prvih {est meseci nakon dobijawa voza~ke dozvole ne vozi nakon devet ili deset sati uve~e. 4. Nekori{}ewe sigurnosnih pojaseva: Vezivawem sigurnosnog pojasa smawuje se rizik za va{eg tinejxera od smrti ili te{ke povrede u saobra}ajnoj nesre}i za oko 50 odsto. Svaki put podsetite tinejxera da zaveè pojas - ~ak i ako se vozi negde blizu. 5. Smetwe tokom vo`we: Gotovo osam od deset sudara desi se u prve tri sekunde nakon {to ne{to omete voza~a. Naj~e{}e distrakcije za voza~e-tinejxere predstavqaju: pri~awe na mobilni telefon, kori{}ewe elektronskih ure|aja u autu, pisawe poruka na mobilnom telefonu, jedewe, odabirawe CD-a ili radio stanice, ili dovikivawe kroz prozor. Zabranite svom tinejxeru da se upu{ta u bilo kakve aktivnosti koje mu/joj mogu omesti pa`wu tokom vo`we. 6. Vo`wa uz pospanost: Mladi voza~i najvi{e rizikuju ako voze dok su pospani, {to uzrokuje hiqade sudara svake godine. Pored vo`we kasno po no}i, tinejxeri su najumorniji i najvi{e rizikuju kada voze izme|u {est i osam ujutro. Osigurajte da va{ tinejxer bude u potpunosti odmoran pre nego {to sedne za volan. 7. Nepa`qiva vo`wa: Istraìvawa su pokazala da tinejxeri ne poseduju u dovoqnoj meri sposobnost i zrelost da procene rizi~ne situacije. Pomozite svom detetu da izbegne nebezbedne oblike pona{awa, kao {to su brza vo`wa, pribli`vawe autu ispred i nedovoqno osmatrawe puta. 8. Vo`wa pod uticajem supstanci: Od svih voza~a-tinejxera koji su u~estvovali u fatalnim nesre}ama tokom 2007. godine, gotovo jedan od tri su konzumirali alkoholna pi}a pre nesre}e. Zato striktno primenite pravilo nulte tolerancije kada je u pitawu alkohol za va{eg tinejxera-voza~a.

- dim, svetla i muzika u diskoteci su vam umorili sluh i vid, sa tim se smawuje raspoznavawe okoline i situacija na putu. SAVETI ZA SIGURNU VO@WU * Posebnu opreznost posvetite vo`wi u raskrsnicama, gde se saobra}ajne situacije

brzo mewaju. Nikada nemojte voziti kroz crveno svetlo, ili loviti `uto svetlo, da bi pro{li kroz raskrsnicu. Nikada nemojte koristiti vozilo da bi nadoknadili neka ka{wewa (na poso i sli~no). Boqe se slede}i put pobrinite da krenete na vreme. * Uvek pazite na pravilno rastojawe izme|u vas i vozila ispred vas. Kao neiskusnom voza~u obi~no vam treba dodatan prostor za manevrisawe. Rastojawe uvek neka bude jednako po-

trebnom vremenu reakcije, koje je jednako tri sekunde. To zna~i, da kada recimo ugledate stop svetlo na vozilu koje vozi ispred vas i dok vi ne premestite svoju desnu nogu sa gasa gde je pre bila, na ko~nicu i po~nete ko~iti, obi~no pro|u tri sekunde. Na primer ako vozite 60 km/h, razdaqina me|u vama mora biti najmawe 18 metara. Razdaqina zavisi i od stawa puta (suv, mokar, sneg, led). Na klizavom ili zale|enom putu razdaqina mora uvek bita ve}a, jer se na mokrom i klizavom putu put ko~ewa pove}a - produì. * Vozilo na koje niste naviknuti vozite uvek posebno oprezno. Pobrinite se da se naviknete na duìnu vozila, potrebno vreme za ubrzavawe i duìnu puta ko~ewa sa novim vozilom. * Svako èli da ima dru{tvo u vo`wi. Put postane zanimqiviji i vreme brè pro|e. Saputnici u vozilu

marketing 032/342-276

vam ne smeju suflirati u vo`wi, ili vam druga~ije smetati dok vozite. * Ako ste voza~ki ispit poloìli prvi me|u vr{wacima, verovatno ste ponosni na to. Vo`wa sa prijateqima je fantasti~na, ali odlaskom na zabavu ili vra}awem sa we sa prijateqima, ne dokazujete svoje sposobnosti, da se vo`wa ne bi pretvorila u no}nu moru sa saobra}ajnom nezgodom i povredama. * Naviknite se da se pre nego {to pokrenete vozilo zaveète sa sigurnosnim pojasom. * Muziku ne slu{ajte previ{e gasno, uznemirava}e vas, mawe }ete biti oprezni na putu. Birawe stanica, mewawe kaseta ili CD prepustite saputniku na prvom sedi{tu, jer mawa neopreznost na putu vas moè dovesti do opasnih situacija.

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

OGLASI

Na osnovu ~lana 34, 35 i 80. stav 2. Zakona o javnoj svojini (“Sl. glasnik RS”, br. 72/11) i ~lana 6, 7 i 12. Uredbe o uslovima pribavqawa i otu|ewa nepokretnosti neposrednom pogodbom, davawa u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetawa i prikupqawa pismenih ponuda (“Sl. glasnik RS”, br. 24/12), Komisija za poslovni prostor Gradskog ve}a grada ^a~ka, na osnovu Odluke broj 06-53/13-III od 27.03.2013. godine, raspisuje

OGLAS za izdavawe u zakup poslovnog prostora 1. Grad â~ak izdaje u zakup, na period od 5 godina, poseban deo poslovnog prostora u poslovnom objektu, izgra|enom na kp. br. 1502/1 KO â~ak, u ul. Nemawinoj bb, u â~ku, ukupne povr{ine 16,90 m2; Poslovni prostor je namewen za obavqawe komercijalnih poslova (prodaje robe, predstavni{tva, agencije, bankarski poslovi i sl.) i u druge svrhe se ne moè koristiti; Najniì iznos mese~ne zakupnine je 8.500,00 dinara. 2. Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za zakqu~ewe ugovora o zakupu izvr{i}e se prikupqawem pismenih ponuda. 2.1. Ponude za zakqu~ewe ugovora podnose se Komisiji za poslovni prostor Gradskog ve}a grada â~ka;. 2.2. Ponude se podnose do 22. 04. 2013. godine. 2.3. Ponude se podnose u zatvorenom omotu sa naznakom “Ponuda za zakup poslovnog prostora u ul. Nemawinoj bb”, na obrascu koji se moè dobiti na pisarnici Grada â~ka, {alter broj 9.

OGLAS za izdavawe u zakup poslovnog prostora 1. Grad â~ak izdaje u zakup, na period od 5 godina, poslovni prostor, koji se nalazi u â~ku, u ul. Kuèqevoj br. 9, ukupne povr{ine 61,00 m2; Poslovni prostor je namewen za obavqawe komercijalnih poslova (prodaje robe, predstavni{tva, agencije, bankarski poslovi i sl.) i u druge svrhe se ne moè koristiti; Najniì iznos mese~ne zakupnine je 59.438,40 dinara. 2. Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za zakqu~ewe ugovora o zakupu izvr{i}e se prikupqawem pismenih ponuda. 2.1. Ponude za zakqu~ewe ugovora podnose se Komisiji za poslovni prostor Gradskog ve}a grada â~ka;. 2.2. Ponude se podnose do 22. 04. 2013. godine. 2.3. Ponude se podnose u zatvorenom omotu sa naznakom “Ponuda za zakup poslovnog prostora”, na obrascu koji se moè dobiti na pisarnici Grada â~ka, {alter broj 9. 2.4. U jednom omotu moè se staviti

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

2.4. U jednom omotu moè se staviti samo jedna ponuda. 2.5. Visina zakupnine u ponudi mora biti precizno nazna~ena, bez ikakvih uslovqavawa i ne moè biti nià od iznosa navedenog u oglasu. 2.6. Uz ponudu se prilaè dokaz o uplati garantnog iznosa za slu~aj odustanka od zakqu~ewa ugovora o zakupu. 2.7. Visina garantnog iznosa je 850,00 dinara. Garantni iznos se ura~unava u zakupninu izabranom ponu|a~u, a ostalim ponu|a~ima se vra}a, u roku od 15 dana od dana otvarawa pismenih ponuda; 2.8. Garantni iznos se upla}uje na ra~un broj 840-745141843-30 “Ostali prihodi u korist nivoa Gradova”, sa obaveznim pozivom na broj 97 93-034. 2.9. Nepotpune i neblagovremene ponude ne}e se uzimati u obzir za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. 3. O izboru najpovoqnijeg ponu|a~a bi}e pismeno obave{teni svi podnosioci ponuda. 4. Otvarawe prispelih ponuda }e se izvr{iti u kancelariji Sekretara Skup{tine grada â~ka br. 122, dana 24. 04. 2013. godine, sa po~etkom u 10,00 ~asova. 5. Blià obave{tewa o poslovnom prostoru i uslovima za zakqu~ewe ugovora o zakupu zainteresovana lica mogu dobiti u Imovinsko pravnoj slu`bi Grada â~ka, soba br. 5. KOMISIJA ZA POSLOVNI PROSTOR GRADSKOG VE]A GRADA Â^KA Broj 06-53/13-III 27. 03. 2013. godine PREDSEDNIK KOMISIJE Qubodrag Petkovi}

samo jedna ponuda. 2.5. Visina zakupnine u ponudi mora biti precizno nazna~ena, bez ikakvih uslovqavawa i ne moè biti nià od iznosa navedenog u oglasu. 2.6. Uz ponudu se prilaè dokaz o uplati garantnog iznosa za slu~aj odustanka od zakqu~ewa ugovora o zakupu. 2.7. Visina garantnog iznosa je 5.940,00 dinara. Garantni iznos se ura~unava u zakupninu izabranom ponu|a~u, a ostalim ponu|a~ima se vra}a, u roku od 15 dana od dana otvarawa pismenih ponuda; 2.8. Garantni iznos se upla}uje na ra~un broj 840-745141843-30 “Ostali prihodi u korist nivoa Gradova”, sa obaveznim pozivom na broj 97 93-034. 2.9. Nepotpune i neblagovremene ponude ne}e se uzimati u obzir za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a. 3. O izboru najpovoqnijeg ponu|a~a bi}e pismeno obave{teni svi podnosioci ponuda. 4. Otvarawe prispelih ponuda }e se izvr{iti u kancelariji Sekretara Skup{tine grada â~ka, br. 122 dana 24. 04. 2013. godine, sa po~etkom u 10,00 ~asova. 5. Blià obave{tewa o poslovnom prostoru i uslovima za zakqu~ewe ugovora o zakupu zainteresovana lica mogu dobiti u Imovinsko pravnoj slu`bi Grada â~ka, soba br. 5.

KOMISIJA ZA POSLOVNI PROSTOR GRADSKOG VE]A GRADA ^A^KA Broj 06-53/13-III 27. 03. 2013. godine PREDSEDNIK KOMISIJE Qubodrag Petkovi}

marketing 032/342-276

OGLASI

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ÂÂK V[TSS â~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studijske programe (osnovne, trogodi{we studije): 1. ELEKTROTEHNIKA I RAÛNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.) 2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: Inèwerska informatika (60 buxet-60 samof.) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.) 3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.) Kandidati polaù prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLAGAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do 16,00 ~asova). PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dràvnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - akreditovane studijske programe, - trogodi{we studije (180 ESPB ), - specijalisti~ke studije (60 ESPB), - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksa u najboqim firmama u okruèwu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - prostorije za rad i druèwe studenata, - pristup internetu, studentske radionice, - nagrade i priznawa najboqima, - organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no. MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! V[TSS ÂÂK Svetog Save 65 032-222-321 www.vstss.com

SC “MLADOST” ÂÂK raspisuje OGLAS za izdavawe u zakup SC “Mladost” â~ak izdaje u zakup lokacije na gradskoj plaì, sa po~etnim cenama i to: - lokacija I i II (ugostiteqski sadràji) - lokacija III (ugostiteqski sadràj) - lokacija IV (ugostiteqski sadràj)

401.000,00 din 155.000,00 din 135.000,00 din

Naknada za utro{enu struju pla}a se pau{alnom u ukupnom iznosu od 36.000,00 din u tri jednake rate. Vreme trajawa zakupa: 15. 5. 2013 – 1. 9. 2013. U~esnici u oglasu mogu biti samo pravna lica. Ponude se podnose u zatvorenim kovertama sa naznakom “ne otvaraj – ponuda za zakup lokacije – navesti broj lokacije”, uz priloèn dokaz o uplati depozita i to u roku od 8 dana, na adresu: Sportski centar “Mladost”â~ak, Gradski bedem 2, 32000 â~ak. Depozit se upla}uje na teku}i ra~un SC “Mladost” br. 840-752668-90 sa naznakom “depozit za u~e{}e na oglasu”. Visina depozita iznosi 20% od po~etne cene i ura~unava se u zakupninu izabranom ponu|a~u, a ostalim ponu|a~ima se vra}a. Ukoliko izabrani ponu|a~ ne uplati ponu|enu cenu u roku od 7 dana od dana zakqu~ewa ugovora, ugovor se raskida a depozit mu se ne vra}a. Otvarawe ponuda i izbor najpovoqnijeg ponu|a~a je 24. 4. 2013. u 12 ~asova u prostorijama SC “Mladost” â~ak. Zainteresovani mogu razgledati lokacije svakog radnog dana u vremenu od 1314 ~asova. Ponude u~esnika koji imaju neizmirene obaveze prema SC “Mladost” â~ak ne}e se razmatrati. Detaqnije informacije: u prostorijama SC “Mladost” ili na telefon 222-719. Na osnovu ~lana 5. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sredstava crkvama i verskim zajednicama ("Sl. list grada â~ka" broj 8/2013), Gradsko ve}e grada â~ka raspisuje

JAVNI KONKURS ZA DODELU SREDSTAVA CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA ZA REALIZOVAWE PROGRAMA U 2013. GODINI 1. Predmet ovog konkursa je dodela sredstava crkvama i verskim zajednicama za realizovawe programa u ciqu unapre|ivawa verskih sloboda i ostvarivawa op{teg dobra i zajedni~kog interesa.

Preduze}e Nenel Group d.o.o, specijalizovano za distribuciju ma{ina i opreme za preradu plasti~nih masa, lider u svojoj oblasti poslovawa i ekskluzivni distributer kompanija Krauss Maffei, Netstal Thermoplay , Rapid granulatori, Moretto u ciqu razvoja prodajne i servisne mreè na trì{tu Srbije potraùje slede}e profile za rad u stalni radni odnos:

Serviser - tehni~ka podr{ka 2- izvr{ioca

Zadaci radnog mesta: - servisirawe i odràvawe opreme na terenu - tehni~ka podr{ka klijentima na terenu - obuka klijenata za rukovawe opremom - montaà i pu{tawe sistema u rad Uslovi za kandidate: - radno iskustvo u firmama na poziciji elektro i ma{inskog odrzavawa - SSS/VSS tehni~kog usmerewa elektro ili ma{inskog ,poèqno elektro - poèqno poznavawe ma{ina za preradu plasti~nih masa - znawe rada na ra~unaru, engleskog jezika i voza~ka dozvola B kategorije Zaposlenima nudimo: - odli~ne uslove rada - stru~no usavr{avawe u inostranstvu - mogu}nost napredovawa Rok za konkurisawe: 25.04.2013. Nenel Group doo , Kneza Aleksandra 8/4 G.Milanovac, Tel 032 722 070 , 722 072 www.nenelgroup.com info@nenelgroup.com

2. Pravo na dodelu sredstva imaju crkve i verske zajednice za realizaciju programa iz oblasti graditeqstva, obrazovawa, kulture i nauke. 3. Osnovni uslovi za dodelu sredstava su: - da podnosilac programa ima status pravnog lica, - da je sedi{te podnosioca programa na teritoriji grada â~ka, - da je podnosilac programa osnovan u skladu sa propisima kojim je ure|eno wegovo osnivawe, - da se program realizuje na teritoriji grada â~ka. 4. Kriterijumi za dodelu sredstava su: - karakter i zna~aj programa, - kapacitet za realizaciju programa, - dosada{wa iskustva u realizaciji programa, - broj korisnika prema kojima je usmeren program. 5. Konkursnu dokumentaciju crkve i verske zajednice mogu preuzeti na pisarnici Gradske uprave grada â~ka na {alteru broj 8 ili na sajtu www.cacak.org.rs (prijava i Pravilnik). 7. Konkurs je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "â~anski glas". 8. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e Grada â~ka - Komisija za dodelu sredstava crkvama i verskim zajednicama, ul. @upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE OTVARAJ - PRIJAVA NA KONKURS". PREDSEDNIK GRADSKOG VE]A mr Vojislav Ili}

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan kod {kole F. Filipovi}, 3. sprat, CG, terasa. Cena 28.000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod H. Morave. Cena 33. 000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan, povr{ine 76 m2, 2 sprat, CG, 2 terase, podrum, kod Medicinske {kole. Cena 47.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan 68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM povoqno trosoban stan od 69 m2 kod Medicinske {kole . Cena 35.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan 69 m2, nov, 2. sprat, CG, lift, Alvaxinica, kod Merkatora. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM dvosoban stan kod H. Morave, noviji, sa name{tajem. Cena 25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -701 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2 u Pri{tinskoj . Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, bez posrednika, 2. sprat, ima lift. Tel. 060/ 506-5-511 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji 2, CG, lift, terasa. Povoqno. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj ulici , kod {kole M. Pavlovi} .

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. Tel. 011/ 237-9-031, 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan 54 m2 na Alvaxinici, CG, lift. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 743-5-546 PRODAJEM jednosoban stan u dobrom stawu kod Hotel Morave, CG, terasa. Cena 24.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan Skopska 4. sprat, CG, povr{ine 30 m2. Cena 19.500 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM jednosoban stan u centru ^a~ka, Gradsko {etali{te. Cena po dogovoru. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM garsoweru kod Vojnog odseka, povr{ine 26 m2, 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, 3. sprat, noviji, CG, centar. Cena 22.000 eura. Tel. 224-590, 063/735-0-260 PRODAJEM stan od 35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura. Tel. 063/735-0-260 PRODAJEM stan od 46 m2 u Aveniji 1, u zgradama od fasadne cigle, CG. Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM stan od 64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura. Tel. Tel. 063/735-0260 PRODAJEM stan 49 m2, visoko prizemqe, TA, kod H.Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 228-457, 060/ 348-9-270 PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru 29 m2,

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU Â^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843-0-214 3. sprat, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/158-9- 363 PRODAJEM stan, ulica Svetog Save ,1 sprat, CG, povr{ine 62 m2. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan 37 m2, Beograd, [umice, CG, 4. sprat, ukwièn, gleda na park. Cena 50.000 eura. Tel. 061/ 228-8-961 PRODAJEM stan Nemawina, 43 m2, CG, 4. sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM nov stan 62 m2, dupleks, centar, odmah useqiv, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan 22.5 m2 u prizemqu, sa centralnim grejawem u ulici Svetog Save. Cena 18.500 E. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan â~ku, u ulici B. Jankovi}, 42 m2. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM stan 49 m2, visoko prizemqe, TA, kod Hotel Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 348-927 PRODAJEM stan u Nemawinoj br. 72, od 45 m2, CG, dvosoban, 2. sprat, ima podrum, bez terase. Tel. 061/291-6-355 , 061/291-6-355, 032/ 372902 PRODAJEM jednoiposoban stan u strogom centru grada, kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan u U~iteqskoj od 64 m2, bez posrednika. Tel. 063/ 8442-791 PRODAJEM stan od 68 m2 u prizemqu u Balkanskoj. Cena 29.000 eura, Tel. 348-927 PRODAJEM stan 27 m2, strogi centar grada, Gradsko {etali{te. Cena dogovor. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM stan ul. Svetog Save 1. sprat, CG, 62 m2. Cena 46.000 eura. Tel.348-927 PRODAJEM stan 37 m2, 3.

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, â~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 MU[KARAC, 44 GODINE, UGOSTITEQSKI RADNIK, STAMBENO OBEZBE\EN / SA STANOM U U@EM CENTRU / KULTURAN, SPORTSKI GRA\EN, TRA@I ISKRENU @ENSKU OSOBU DO 37. GODINA, PO MOGU]STVU ZAPOSLENU, ISKQUÎVO RADI BRAKA. TEL. 064/ 1298633 POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LEÊWE DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A /2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHOMOTORNI RAZVOJ. KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I RAÛN 1605700100712245-26 UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA sprat, CG, renoviran, bez posrednika. Tel. 063/ 7350-260 PRODAJEM stan 28 m2 kod Hotel Morave. Cena 18.500 eura. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM nov stan 38 m2 kod {kole Milica Pavlovi}, 3. sprat. Cena 25.500 eura. Tel. 032/344630 PRODAJEM stan u strogom centru kod [ipada, 53 m2, tapija. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan 42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, ulica Qubi}ska, bez posrednika. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM dve ku}e u Atenici od 70 m2 i 90 m2. Cena 38.000 eura. Tel. 348-927 PRODAJEM staru ku}u sa 1.5 ari placa u strogom centru grada. Tel. 063/803-3-676 PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, / kod Parka /, odmah useqiva. Tel. 345-543 PRODAJEM ku}u od 100 m2 u Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7-271 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel.228-457 PRODAJEM 2 ku}e sa imawem, u Pakovra}u, asfaltni prilaz. Vredi videti. Tel. 064/ 196-4705 PRODAJEM ku}u 40 m2 i 17 ari placa u Gorwoj Atenici. Cena 10.500 eura. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843- 0- 214

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

POVOQNO - ÂSOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ÂSOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotraì, sa 2 objekta, 40 ari placa, vo}wakom, {umom i livadom. Tel. 0033604179475 PRODAJEM ku}u od 500 m2 sa 6 ari placau Kowevi}ima. Cena 150.000 eura. Tel. 060/ 348-9-270, 228-457 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM kamp ku}icu na jezeru u Ro{cima. Tel. 064/ 995-0-345 PRODAJEM vikendicu u Grabu, 80 m2, 46 ari placa sa 220 stabala {qiva i su{arom. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM vikendicu na Jelici, 50 m2, 10 ari placa. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM poslovni prostor od 200 m2 i 10 ari placa u Preqini. Tel. 061/111-6-439. PRODAJEM poslovni objekat u Bajinoj Ba{ti u glavnoj ulici / kod Zelene Drine /, ukupne povr{ine 170 m2 sa 6 ari placa. Tel. 064/ 50-46-107 PRODAJEM lokal 30 m2, centar kod Solida. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM povoqno wivu od 98 ari, u Viqu{i / 4 km od â~ka /, ispred puta, asfalt, naspram firme Precision. Tel. 064/ 9398-260 PRODAJEM imawe 4.5 h, selo Ber~i}i, zaseok Gali~. Tel. 063/ 602-974 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM sobu za studente i |ake , u blizini Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 9770-228 IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343871 IZDAJEM sobe za u~enice u blizini Medicinske {kole u â~ku. Tel. 032/ 373- 624

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

JA, MILICA [ARANAC IZ VIQU[E SA STANOM U BEÛ, ODRIÊM SE JEDINOG DETETA MATOVI] MARKA, SESTRE NIKOLI] SLA\ANE I POLUSESTRE RADOJIÎ] DIJANE, ZBOG EMOTIVNOG I FINANSIJSKOG ISKORI[]AVAWA. IZDAJEM sobe sa upotrebom kuhiwe i kupatila kod Medicinske {kole. Tel. 064/ 182-6-864 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, u blizini Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM noviji dvosoban stan , lift, CG, name{ten , ulica Nemawina. Tel. 063/ 7350260 IZDAJEM stan u u strogom centru grada , odmah useqiv. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 332-671 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m2, u Nemawinoj ulici, kod M. Pavlovi} {kole, ima parno grejawe, cena povoqna. Tel. 064/ 993-4-038 i 032/ 345-738 IZDAJEM name{ten stan 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan u ku}i, sve je odvojeno, poseban ulaz. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj , u â~ku. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM noviji dvosoban, poluname{ten stan, CG. Tel. 063/ 7350260 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/ 842-3-736 IZDAJEM lokal u â~ku. Tel. 064/ 119-5-903 IZDAJEM poslovno-magacinski prostor,â~akKru`ni put, povr{ine 280 m2, kancelarije 100 m2, plac 15 ari, ulaz direktno sa kru`nog puta. Tel. 063/ 885-2-977 IZDAJEM magacin sa 3 kancelarije, kod H. Morave, od 180 m2. Cena po dogovoru . Tel. 063/ 429-704 IZDAJEM lokal 18 m2, parking iza Doma kulture, povoqno. Tel. 063/ 381950

IZDAJEM lokal od 50 m2 u â~ku, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal u ulici D. Mi{ovi} 125, povr{ine 20 m2. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 826-943, 064/ 450-3085, 060/082-6-585 IZDAJEM poslovni prostor od 200 m2 i 10 ari placa u Preqini. Tel. 061/111-6439. IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, parking, povoqno. Tel. 064/ 1022-759, 032/ 226-417 IZDAJEM poslovni prostor u centru, od 60 - 120 m2, parking. Cena po dogovoru. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM u centru Rakove, kod Doma, lokal sa magacinom, 130 m2. Pogodan za prodavnicu, otkupno mesto, proizvodwu.Tel. 060/ 349-8490 IZDAJEM u Viqu{i magacinski prostor od 170 m2 sa 10 ari placa. Tel. 060/ 349-8490 IZDAJEM name{tenu kancelariju u centru, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM name{ten stan u strogom centru grada, kod Solida. Tel. 061/ 115-9-863 IZDAJEM u strogom centru grada ku}u. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM u strogom centru name{tenu kancelariju, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226-417 CRNA GORA, BAR, [u{aw, izdavawe privatnog sme{taja soba, blizu plaè. Tel. 38230350562 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov centralno grejawe i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220-808 KUPUJEM ku}u u gradskoj zoni, iskqu~ivo od vlasnika. Zvati posle 13 ~asova. Tel. 063/ 873-5-576 KUPUJEM ku}u do 29.000 eura, lokacija Avenija Lipa . Tel. 066/ 009429 KUPUJEM stan do 40 m2, uì centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 328-3-892, 061/ 289-2516 KUPUJEM stan sa parnim grejawem ili ku}u sa placem do 30.000 eura na teritoriji

OGLASI

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

â~ka. Tel. 335-408, 066/ 009429 KUPUJEM jednosoban ili jednoiposoban stan niè spratnosti, novije gradwe, u {irem centru grada. Poèqna okolina Hotel Morave. Tel. 064/ 248-2-593 PLACEVI PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, na placu ima objekat od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nost i zamene za auto. Povoqno. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6439 PRODAJEM plac od 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 126-8507 PRODAJEM plac u â~ku, kod Trnavske reke, od 5 ari. Tel. 064/ 674-7-030 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 374663, 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 10 ari , voda i vajat, Trbu{aniKameni most. Tel. 060/ 754-5011 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, 100 m posle kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM plac u Loznici, 15 ari, na placu vo}e i pomo}ni objekat. Cena 3.500 eura. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM plac u â~ku, 13. ari, Atenica. Povoqno. Moè zamena za razno. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM parcelu od 75 ari u Roga~i, kod Dra{kovi}a kafane, pored autobuske stanice, na asfaltnom putu â~ak - Gora~i}i. Tel. 032/ 867-359 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 88 m2, u Parmencu, ima kompletna infrastruktura, pogodan za stovari{te, auto-otpad, strugare itd. Cena povoqna. Moè na duì vremenski period. Tel. 064/ 250-7-493 POTREBAN plac pogodan za ba{tu u â~ku ili okolini. Tel. 326-747 KUPUJEM od 5 - 15 hektara poqoprivrednog zemqi{ta. Tel. 065/ 383-7-295 RAZNO PRODAJEM kotlove na ~vrsto

gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe MIV K[ 16. Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM pe} na ~vrsto gorivo BUDERUS 4000 kcal/ h, 70/55/40 m3. Cena 10.000 dinara. Tel. 060/ 4 812 144 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM drvene àluzine , nove. Povoqno. Tel. 371685 PRODAJEM gramofon Toska 21, vrlo malo kori{}en, cena 5.000 dinara. Tel. 060/ 4 812 144 PRODAJEM harmoniku melodija NANON, 80 basova. Cena po dogovoru. Tel. 065/ 691-3-243 PRODAJEM vagu Libelinu. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Moè zamena. Tel. 063/ 7494-846 PRODAJEM beì~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Moè zamena. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846. PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ovce IL DE FRANCE, sa papirima. Tel. 064/ 913-6-902 PRODAJEM balirano seno. Cena 210 dinara bala. Tel. 032/ 381-068, 063/ 611-650 PRODAJEM balirano seno. Tel. 032/ 712-264, 063/ 614586 PRODAJEM hranu za pse i ma~ke, mlevena piletina i junetina, izuzetnog kvaliteta. Cena 60 din / kg. Tel. 060/ 536-7-852 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1- 044 PRODAJEM sadnice malina Vilamet. Tel. 061/ 616-0-288 PRODAJEM sadnice maline Vilamet. Cena 10.00 dinara

Prodajem ku}u od 150 metara kvadratnih i 16 ari placa u Lipova~kim {umama, blizu motela [ari}. Telefon: 063 84 30 203

komad. Tel. 065/ 699-7-579 PRODAJEM tuje i ukrasne biqke. Tel. 064/ 126-8-507 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM samohodnu kosa~icu , BCS, italijanska, ispravna. Tel. 032/ 841-674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Moè zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM Maunt bike. Tel. 063/ 801-0-511 PRODAJEM agregate. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe koè i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM ènsku i mu{ku {ubaru od prirodnog krzna. Nove, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM Elifamov kruwa~, meqe i kruni. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM kvalitetnu belu ~ipku, {irine 5 cm. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e / komad. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 749-4846 PRODAJEM ì~ano staklo 9 E / m. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM mobilni telefon marke Soni Erikson 770. Cena 30 E. Te. 353-016, 063/ 749-4-846. PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel. 063/749-4846 PRODAJEM prikolicu LAKA za vi{e namena. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 eura. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM traktor Toma Vinkovi} 420 M. Tel. 063/7278557 PRODAJEM razne motore, reduktore, ventilatore, kompresor , CO 2 aparat. Tel. 064/ 469-8-919 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan,

o~uvan. Cena 350 eura. Tel. 060/ 4812144 PRODAJEM za armira~e, ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, za uzengije, remu za savijawe i se~ewe i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 KUPUJEM elemente kaqeve pe}i. Tel. 034/ 381-405, 064/ 154-7-307 KUPUJEM klavir, mo`e zamena za saksofon, harmoniku ili violinu. Tel. 556-1-495 KUPUJEM sadnice malina Tulamin. Tel. 712-198, 061/ 723-3-080 KUPUJEM {poret na drva Smederevac levi ili neki drugi. Tel. 334-218, 064/ 201-8-845 KUPUJEM 700 komada starog crepa. Tel. 391-655, 064/ 446-0-117 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Citroen C2, 2004.godi{te, 1.2. benzin, pre{ao 140 000 km. Auto ima 2 kqu~a i servisnu kwi`icu. Cena 2.800 eura. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen Santija, registrovan, ispravan, 1996.godi{te. Cena 1.400 eura. Tel. 069/ 398-4494 PRODAJEM kamion Mercedes atego 2003.godi{te. Postoji mogu}nost zamene za stan . Tel. 069/ 161-0-777 PRODAJEM Shevrolet spark, 2007. godi{te, registrovan do marta 2014 godine, pre{ao 63.000 kilometara, prvi vlasnik. Tel. 060/ 142-2-136 PRODAJEM Shevrolet spark, decembar 2007, registrovan do polovine marta 2014.godine. Tel. 064/ 614-3682 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 891-3191 PRODAJEM Jugo 55, 1992. godi{te, sa plinom, tek registrovan. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM Jugo 5-icu, 1992.godi{te. Tel. 063/ 706-

8-626, 386-298 PRODAJEM Opel Kombo 1.7, 2003. godi{te, pre{ao 150 000 km, kupqen nov u Opelu u â~ku. Cena 2.600 eura. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Jugo 45, 1992. godi{te, u odli~nom stawu. Tel. 063/ 706-8-626 USLUGE AEROBIK. fitnes, sve vrste ve`bi, anticelulit vibromasaèr. Cena 1200.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656-973 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne , termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2-763 VR[IM usluge ~i{}ewa kancelarijskog prostora, vrlo povoqno. Tel. 032/ 375-585 NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/ 196-4-705 VR[IM usluge cepawa drva ma{inskim putem. Veoma povoqno. Tel. 064/444-3-163 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 558-9296 ÂSOVI harmonije i ~asovi gitare sa teorijom muzike. Tel. 060/030-8-967 ÂSOVI elektronike i elektrotehnike za sredwo{kolce. Tel. 060/ 558-9-296 ÂSOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9-296 VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno i higijenski. Tel. 064/ 353-7871 NADOGRADWA, oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Tel. 064/ 353-7-871 BRAVARIJA GUS, aluminijumsko zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA kotlovskih oxaka od metalnih hilzni. Tel. 066/ 910-9-889

PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

OGLASI

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 24.000 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena

STANOVI: P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 18 500 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000

eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=60 m2, nov, Balkanska ulica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000

P=63 m2, Centar-ulica Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-30 m2 u blizini Radi{e Po{ti}, CG. Cena 19.500 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura

Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura

P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura POSLOVNI PROSTOR MAGACIN 204 m2, 8.21 ari placa, ukwi`en, kod Sto~ne pijace. Cena dogovor. BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2

OGLASI

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG, centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2,

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12. sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-49 m2, VP, Hotel Morava. Cena 25.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

^ITUQE

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

Dana 14. aprila 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage supruge, majke i bake

DRINKE RISTOVI] Godina je pro{la a uspomenu na dragi lik ~uvaju weni najmiliji: suprug SINI[A, sinovi VLADIMIR i \OR\E, snahe SLA\ANA i GORDANA i unu~ad: URO[, IVANA, AWA, DAVID i EMA. 15925

Dana 10. 4. 2013. navr{ile su se TRI GODINE od kada nije sa nama na{a draga

SE]AWE

Dana 18. 4. 2013. navr{ava se 25 godina od smrti na{eg dragog

REQE SRETENOVI]A - TU^KOVCA -

METODIJE METANIJEVSKI 15. 4. 2003 - 15. 4. 2013.

MILANKA \OKI]

ZAHVALNA PORODICA 15924

u~iteqica u penziji 6. 4. 2013. preminuo je moj suprug S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na TEBE. RU@ICA, MARINA i SLAVICA

^uvamo te od zaborava snagom na{e najve}e qubavi. TVOJI NAJMILIJI

upl.

15914

U subotu 13. aprila 2013. godine, navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage majke, svekrve i bake

IZJAVA ZAHVALNOSTI Povodom smrti moga supruga

RADOMIRKE DRAGI]EVI]

DRAGANA CVETI]A

15. 2. 1925 - 6. 3. 2013.

zahvaqujem se svima koji su ga 8. aprila 2013. ispratili na wegovo posledwe putovawe do ve~ne ku}e. POSEBNU ZAHVALNOST UPU]UJEM: dr BOBANU FILIPOVI]U, medicinskoj sestri SOFIJI i ZOKIJU MILOVAN^EVI]U.

Zahvalnost dugujemo rodbini, prijateqima, kom{ijama i kolektivu Kompanije "Sloboda" na izrazima sau~e{}a.

Supruga MILIJANA PORODICA DRAGI]EVI] 15913

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

15919

DRAGAN CVETI] Preselio se u ve~nu ku}u kod na{eg jedinog sina Srba. Neute{na supruga i majka MILIJANA 15918

^ITUQE

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

Dana 15. 4. 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

SE]AWE

POSLEDWI POZDRAV dragom suprugu, ocu, dedi, svekru i bratu

majka

otac

VERA 16. 4. 2010

\OR\E 19. 8. 1989

]ENDI] Ako je smrt bila ja~a od `ivota, nije od qubavi, po{tovawa i bola koji ose}amo za vama. Hvala za sve {to ste u~inili za nas. \erke QIQANA i ZORICA sa porodicama 15910

MILORADA MILENKOVI]A MILA - BUQA S qubavqu uspomenu na tebe ~uva}e TVOJI NAJMILIJI

15. aprila 2013. navr{avaju se DVE GODINE kako nije sa nama

15909

BUDIMIR MAKSIMOVI]

Dana 12. 4. 2013. godine, navr{ava se GODINA DANA od smrti mog brata

iz Trbu{ana 1949 - 2011

RADOMIRU PERENDIJI

Bol i tuga nemere se re~ima, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja nam je ostala tvojim odlaskom. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI: supruga JELENA, }erka DANIJELA i sin DEJAN sa porodicama 15906

MILIVOJA VUKI]A iz Pakovra}a

1941 - 2013.

Tuga ne prolazi.

TVOJI NAJMILIJI 15920

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^uva te od zaborava sestra RADMILA 15905

U subotu 13. aprila 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{e drage

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

ZORICA GLI[OVI]

SNE@ANE JAWI]

ZORICI GLI[OVI]

ro|ene Ristanovi}

iz ^a~ka

^etrdeset dana nisi sa nama ali }e{ zauvek ostati u na{im srcima i qubav prema tebi }e ostati ve~na. Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoj brat QUBI[A, snaha DANA sa decom VESNOM i BOJANOM i sestra NADA sa porodicom

Po~ivaj u miru a vi An|eli ~uvajte je dok spava mirnim snom, tiho joj {apnite koliko je volimo i patimo za wom. TVOJI: sestra QUBA, zet MI]O, sestri}i VLADE i IVAN sa porodicama

Po dobru }emo te pamtiti, sa po{tovawem pomiwati, a tvoj plemeniti lik zauvek ~uvati u se}awu. Ostaje nam samo da patimo i `alimo, jer ako te nismo mogli sa~uvati od sudbine mo`emo te sa~uvati od zaborava. TVOJI NAJMILIJI: majka LEPOSAVA i otac MILUTIN sa porodicom

15914

15915

Dana 8. aprila 2013. godine, preminula je na{a draga

Dana 13. aprila dava}emo polugodi{wi pomen na grobqu u Kowevi}ima u 14,30 ~asova na{em dragom

POSLEDWI POZDRAV sestri

BRANISLAVA BRANA MARTI]

MILANU DAMQANOVI]U

BRANI

Sahrana je obavqena 10. aprila 2013. na ^a~anskom grobqu. Zahvalnost dugujemo Medicinskom centru a posebno dr Draganu Kitanovi}u i dr Karali}u. O@ALO[]ENE PORODICE MARTI] i RAI^I]

Sestra ZAGA sa decom

S qubavqu uspomenu na tebe ~uva}e }erke MILKA i NADA, unuke MARIJA i MARICA, unuci JANKO i BOGDAN i praunuk STEVAN.

15911

15912

15922

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

Posle vi{e od 68 godina strepwi i is~ekivawa pravde, Vi{i sud u ^a~ku je, 7. juna 2012. godine, rehabilitovao na{eg oca

Dana 11. 4. 2013. u 14 ~asova obele`i}u ^ETRDESET DANA od smrti moje supruge

WEGOVANA J. P(I)JANOVI]A,

ZORICE GLI[OVI]

biv{eg `andarmerijskog narednika u `andarmerijskoj stanici u Preqini, ro|enog 17. januara 1904. godine, u Prijepoqu

Dana 16. 4. 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{eg dragog brata

VLADIMIRA GOSPAVI]A

iz ^a~ka

Od strane tada{wih vlasti, Wegovan je 31. januara 1945. godine, progla{en narodnim neprijateqem, a 23. aprila 1945. li{en je i ìvota na strati{tu pored "Bor~evog" igrali{ta, kraj Zapadne Morave, u â~ku. Za sobom je Wegovan ostavio suprugu Jelu (kojoj je samo saop{teno da je, Wegovan, - nestao!?), sa troje maloletne dece! U uspomenama svih koji su ga poznavali, na{ Wegovan je trajao, i traje, kao ~estit ~ovek i odan dràvi, za koju je samo revnosno obavqao svoju du`nost... S tugom i ponosom: k}erke Du{anka i Slobodanka i sin Miroslav 15921

2010 - 2013

Draga Zoko, uvek }u te voleti, sa ponosom pomiwati i od zaborava ~uvati. Tvoj voqeni suprug MOMO

Uspomenu na wega ~uvaju sestra SLOVENKA i brat SLAVKO sa porodicama

15916

15918

RATKO GAVRILOVI] iz Vrani}a 1913 - 1993 Pro{lo je 20 GODINA od kako nisi sa nama. Sa velikim ponosom i dubokim po{tovawem ~uvamo uspomenu na tvoj dragi lik. Ve~no zahvalni: supruga MILENKA, sin RADENKO, }erka RADA sa porodicama.

Dana, 7. aprila 2013. godine u 77 godini `ivota preminula je na{a draga

SLOBODANKA LUKI] u~iteqica u penziji iz ^a~ka

15. 4. 2008 - 15. 4. 2013.

BOGI] DA^OVI] Dana 16. aprila navr{avaju se TRI GODINE kako sa nama nije na{ dragi suprug i otac

SRBOQUB PAREZANOVI] Mnogo je qubavi i dobrote oti{lo sa tobom, ali smo sre}ni {to smo te takvog imali. Sa ponosom te ~uvamo od zaborava. Voli te tvoja supruga KATARINA i sin MILO[ 15916

Dana 15. aprila 2013. navr{i}e se PET GODINA od smrti na{eg dragog brata i supruga. Uspomenu na wega ~uvaju brat DU[AN sa porodicom i supruga DRAGICA sa porodicom 15908

Dana 13. 4. 2013. dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj

15919

Dana 10. 4. 2013. godine navr{ile su se DVE GODINE od smrti na{eg voqenog

ANDRIJE IVANOVI]A

MILOSTINI VU^I]EVI] MICI

12. april 1982. - 12. april 2013. TRIDESETJEDNA GODINA od tragi~ne smrti na{ih voqenih

PORODICA

iz Viqu{e Pro{lo je ~etrdeset dana od smrti moje majke, svekrve, babe i prababe. O@ALO[]ENI: sin MI]A, snaja NADA, unuka MARIJA, unuk NENAD i praunuka IVANA 15907

Hvala ti za sve {to si u~inio za nas i nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoja NADA sa decom 15906

SE]AWE 14. 4. 2010. - 14. 4. 2013.

Dana 12. aprila 2013. navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{e drage supruge i majke

VLADICE BRANKA \UNISIJEVI]

SLAVICE LAZAREVI]

S NESMAWENOM QUBAVQU, PONOSOM I TUGOM, VE^NO ]E @IVETI NA[I NAJDRA@I U SRCIMA brata i sina IVANA mame i supruge QIQANE UZ NAS VE^NO IH VOLI I TUGUJE ZA WIMA ujak i {urak MI[ULA sa porodicom

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju: suprug PRVOSLAV, k}erka VERA i sin VLADIMIR

SLAVKA MACA KNE@EVI] 1931 - 2010. iz ^a~ka

15909

15908

Dana 6. aprila 2013. godine, preminuo je na{ dragi

SE]AWE na na{eg

MILAN TRIFUNOVI]

DRAGANA STOJANOVI]A

iz Trbu{ana Sahrana je obavqena 8. aprila na grobqu u Trbu{anima. Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a. O@ALO[]ENA PORODICA 15902

Tu`an je i ovaj april bez tebe. Hvala ti za svu qubav, toplinu i pa`wu koju si nam poklonila. TVOJI: sestre, snaha, bratani~ine i sestri~ine sa porodicama. 15912

13. 4. 2005 - 13. 4. 2013. Sa qubavqu i po{tovawem PORODICA 15923

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE

U utorak, 16. aprila 2013. godine, navr{ava se 40 dana od kada nas je napustio na{ dragi

Dana 13. 4. 2013. godine, navr{ava se GODINA DANA od kada nije sa nama na{a draga

DRAGOQUB SRETENOVI] iz Miokovaca 1927 - 2013 Toga dana odrà}emo ÊTRDESETODNEVNI POMEN , kod wegove ve~ne ku}e, na grobqu u Miokovcima. Parastos po~iwe u 15 ~asova. Dragi lik na{eg supruga, oca i dede osta}e ve~no u nama. WEGOVI NAJMILIJI: supruga MILENA, }erka MILEVA i sin DOJÎLO sa porodicama

SLAVKA KI]ANOVI] iz Rajca Uspomenu na wen svetli lik s ponosom i qubavqu ~uva}e zauvek u svom srcu weni najmiliji: snaja VERA, unuke MARIJA i MARIJANA sa porodicama. fak.

15905

Dana 15. 4. 2013. navr{ava se GODINA od kada nas je napustila na{a voqena majka i baka (majka)

Dana 17. aprila 2013. navr{ava se 15 GODINA od smrti na{eg voqenog

MILUNKA MARI] 1915 - 2013. ro|ena Trnavac iz Gojne Gore

RADMILA RADA ARSENIJEVI]A

Godina koja pro|e ne umawuje bol i tugu. Nema suza koje te mogu oplakati, niti vremena u kome te moèmo preàliti. [aqemo ti tuàn pozdrav koji ne}e{ ~uti i mnogo suza koje ne}e{ videti. Tvoja }erka JULIJANA i unuka GORICA 15905

10. 4. 2012 - 10. 4. 2013.

VUKOSAV VULE RABRENOVI] 1939 - 2012

Uvek si u na{im mislima i `ive}e{ ve~no u na{im srcima. Supruga QUBICA i sin IVAN sa porodicom

Pro{la je prva, duga i tu`na godina bez tebe. U srcu te nose supruga KRUNA, }erke BIQANA i SLA\ANA sa porodicama.

15904

15903

GODI[WI POMEN 12. 4. 2012 - 12. 4. 2013.

POMEN 15. 4. 2003 - 15. 4. 2013.

TOMISLAV TOMO VASILIJEVI]

Dr RADUL MARKOVI]

Deset godina od rastanka. Qubav, tuga i se}awe traju. Supruga MICA, }erke SLAVICA i GORICA sa porodicama upl.

1961 - 2012.

TOMISLAV TOMO VASILIJEVI]

Strikane, Za{to nisi imao snage da bar meni ka`e{ {ta te mu~i i koje probleme ima{, jer toliko smo bili zajedno i pri~ali o svemu. Ja sam se tebi sve poverio a ti si tvoj odneo sa sobom. Trebao si pomisliti na tvoje sokolove Dula i Nixa, tvoju Miru ostavio samu i roditeqe da svi tuguju za tvojom dobrotom. Ve~no }e te nositi u srcu sinovac ACO

Oti{ao si iznenada i prerano u svoj ve~ni mir. Pro{la je godina prepuna tuge i praznine, godina bez utehe i neverice da te nema. Ve~no }e{ biti u na{im mislima i rawenim srcima. Tvoji: roditeqi MILO[ i DU[ANKA, sinovi DU[KO i NIKOLA sa mamom MIROSLAVKOM, brat MIROSLAV sa porodicom

15910

upl.

iz Vrn~ana

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 12. APRIL 2013. GODINE