6. februar 2015. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

No}ni `ivot mladih u ^a~ku

JEFTINI BIRCUZI ZA START!?

^A^AK, 6. FEBRUAR 2015. GODINE

BROJ 5

CENA 30 DIN.

“AKVAPAN IN@EWERING” DOBITNIK PRIZNAWA “VIP BIZ PARTNER 2014”

TEMEQ USPEHA TIMSKI RAD strana 10.

Progla{eni sportisti godine Op{tine Lu~ani

MARIJA I NEMAWA NAJBOQI!

strana 3.

strana 18.

Grad stao iza inicijative gra|ana Qubi}a

Ameri~ki fudbal

MONUMENTALNI SPOMENIK TANASKU RAJI]U Izlo`ba Muzeja istorije Jugoslavije “u slici i re~i” u Domu kulture

CARSKI DAROVI ZA TITA

strana 15.

CENTRUM ^A^ANIN U TIMU SVETA

strana 24.

strana 13.

069 - 310-0460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

MARKETING

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

PRIVREDA

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

^A^ANSKA KOMPANIJA “AKVAPAN-IN@EWERING” DOBITNIK PRIZNAWA “VIP BIZ PARTNER 2014”

TIMSKI RAD - TEMEQ USPEHA! Kompanija “Akvapan-inèwering” iz â~ka dobila je krajem januara priznawe “Vip Biz Partner 2014”, koju dodequje “Vip mobile”, u saradwi sa agencijom “Chapter 4” i uz podr{ku Privredne komore Srbije. Re~ je o priznawu koje se dodequje najuspe{nijim porodi~nim firmama u Srbiji. “Akvapan-inèwering” posluje ve} 22 godine i bavi se proizvodwom korugovanih, spiralnih i glatkih cevi od PVC-a i polietilena, koje se koriste za uli~nu i ku}nu kanalizaciju, vodu, navodwavawe, plastenike, za{titu kablova i sli~no. Godi{wa proizvodwa iznosi vi{e od dve i po hiqade tona cevi. Oko 30 odsto proizvoda izvoze u BIH, Crnu Goru, Hrvatsku, Gr~ku i Bugarsku. Firma zapo{qava 70 radnika, koji ~ine veoma sposoban tim, uvek spreman da prati savremene svetske tehnologije u ovoj oblasti proizvodwe. Ulagawe u qudske resurse je jedan od prioriteta poslovodstva “Akvapana”, jer bez dobrog kadra nema ni kvalitetne proizvodwe, isti~e dvadesetpetogodi{wi Miodrag Pantovi}, suvlasnik preduze}a. rinemo o zaposlenima i pruàmo im mogu}nost da napreduju, jer dobri kadrovi predstavqaju temeq uspeha svake firme, pa i na{e. Osvojeno priznawe za nas predstavqa veliki podstrek, jer je rezultiralo iz timskog rada. Mnogo nam je bitno {to smo svrstani me|u najuspe{nije porodi~ne firme. Moji roditeqi i bra}a su mnogo truda uloìli da bi podigli ovakvo preduze}e i mo`da na{ primer moè biti dobar podstrek i drugima u Srbiji da se okrenu porodi~nom biznisu, jer na trì{tu rada vlada hroni~ni nedostak posla. Na taj na~in bi doprineli ozdravqewu na{e ekonomije i obezbe|ivawu boqih uslova za ìvot, ne samo za dana{we generacije, ve} i

one koje tek dolaze - kaè Miodrag, obja{wavaju}i koliko wegovoj porodici zna~i dodeqeno priznawe. Kompanija “Akvapaninèwering” je osnovana 1993. godine kao privatno preduze}e Jadranke i Dragana Pantovi}a. Ideja da se otisnu u preduzetni~ke vode je potekla od Jadranke, koja je radila u civilnom delu lu~anske fabrike “Milan Blagojevi}” kao industrijski dizajner. Shvativ{i da wena zarada u onda{wim kriznim uslovima vi{e ne moè da pokrije ~ak ni najelementarne potrebe porodice, Jadranka je odlu~ila da osnuje sopstveno preduze}e. Dragan Pantovi} je tada radio u “Vodovodu” i u po~etku nije bio uveren da }e preduzetni~ka misija wegove supruge, koja je, ina~e,

NA MLADIMA SVET OSTAJE Pored iskusnih radnika, Kompanija “Akvapan-inèwering” zapo{qava i mlade qude, {to je, prema vi|ewu vlasnika, veoma bitno za budu}e poslovawe. - Poti~em iz skromne i radne porodice i sasvim mi je jasno koliko moè da bude te{ko mladom {kolovanom ~oveku, ukoliko ne moè da na|e zaposlewe. Ja sam bio, sigurno, u povoqnijoj poziciji od svojih vr{waka, jer su se moji roditeqi odvaìli da pokrenu porodi~ni posao, pa sam imao gde da steknem neophodno iskustvo i otpo~nem poslovnu karijeru. @ao mi je {to se mladim qudima ~e{}e ne ukazuje {ansa da se dokaù, jer oni to zasluùju. Poseduju obrazovawe i veliki entuzijazam - isti~e Miodrag. Dvadesetsedmogodi{wa Milica Marinovi}, diplomirani ekonomista iz â~ka, zavr{ila je stru~nu praksu u “Akvapan-inèweringu i nakon toga zasnovala radni odnos. Kako kaè, odli~no su je primili u kolektivu. - Posao sam ~ekala samo devet meseci, za razliku od ve}eg broja mojih kolega, koji jo{ uvek nisu dobili svoju {ansu. U kolektivu su me dobro prihvatile i mnogo mi zna~i wihova pomo}. Poslodavci su veoma korektni prema radnicima, {to je veoma bitno, jer ose}amo da u svakom momentu imamo wihovu podr{ku - navodi Milica.

po struci modni dizajner, biti preterano uspe{na. Ipak, vrlo brzo se ispostavilo da Jadranka ima izvanredan ose}aj za posao. Trgova~ka firma je polako prerastala u proizvodnu. Proizvodwu MP spojnica za vodovodne cevi su otpo~eli 1996. godine i ona je predstavqala veliki bum na tr`i{tu. Prvu proizvodnu halu su sagradili sopstvenim sredstava. Investirali su samo onoliko koliko su imali, jer je zadu`ivawe predstavqalo veliki rizik.

Iako na prvi pogled izgleda sve idealno: velika proizvodna hala u Vrani}ima, deset proizvodnih linija, odgovaraju}e ma{ine i oprema, savremena laboratorija za testirawe cevi, uigrani radni tim i

mo`e koristiti kao industrijska. Na godi{wem nivou izdvajaju pola miliona dinara za “La Fantanu”. Obra}ali su se nadle`nima u lokalnoj samoupravi da im pomognu da razre{e ovaj problem, nude}i da wihovo preduze}e obezbedi vodovodne cevi, ali nikada nisu dobili bilo kakav zvani~an odgovor. Pro-

redovna isplata zarada, ipak, i vlasnike “Akvapaninèweringa” mu~e odre|eni problemi. Prvi od wih je oteàna naplata potraìvawa, koja je karakteristi~na za Srbiju. Upravo zbog toga su i prinu|eni da povremeno koriste kreditna sredstva, kako bi platili materijale inostranim dobavqa~ima. Kako kaù, za isplatu zarada nikada nisu podizali kredite, ali im oni dobrodo|u u situaciji kada treba da premoste vreme dok kupci ne izmire svoje obaveze. Drugi veliki problem ovog preduze}a je nedostatak pija}e vode. Za potrebe proizvodwe koriste vodu iz bazena, koja, ina~e, nije ispravna za pi}e, ali se

blem predstavqa i lo{ signal mobilne telefonije, pa su prinu|eni da vi{e koriste fiksne telefone za poslovne razgovore, {to donosi uve}ane ra~une. Tako|e, vrlo ~esto im se doga|alo da im usred procesa proizvodwe iznenada nestane struja, {to je uve}avalo tro{kove. To se danas re|e doga|a, jer su vi{e puta intervenisali i slali `albe “Elektrodistribuciji”. Sada, u ve}ini slu~ajeva, dobiju obave{tewe kada }e do|i do prekida u napajawu elektri~nom energijom, tako da mawe {tetuju na materijalu. - Dobili smo ponudu da preselimo svoju proizvodwu u op{tinu Svilajnac. Obe}ali su nam brojne pogodnosti, kada je re~ o in-

O~ekuju sna`niju podr{ku lokalne uprave

Sre}a prati hrabre - Kada smo odlu~ili da otvorimo firmu imali smo jedino dovoqno hrabrosti i entuzijazma. Bila su to veoma te{ka vremena. I da smo hteli da podièmo kredite, ko bi ih odobrio u vreme velike inflacije. Upravo zbog toga smo se i opredelili za trgovinu. Razvijali smo se korak po korak i polako prerasli u firmu koja se bavi proizvodwom. Postali smo prepoznatqivi na trì{tu, najpre po na{im spojnicama, a vrlo brzo nakon toga smo po~eli da proizvodimo cevi. Osvojeno poverewe kupaca smo ~uvali kvalitetom svojih proizvoda. I danas imamo isti moto poslovawa. Moè neko da vas voli bezgrani~no, ali kada je re~ o poslu najva`niji je kvalitet proizvoda. Ukoliko samo jednom izneverite ne~ije poverewe, opredeli}e se za pouzdanijeg poslovnog partnera - kaè Jadranka u svom osvrtu na protekle godine, koje su bile obeleène marqivim radom, ali i izazovima.

frastrukturi. Generalno gledaju}i, ovde u Vrani}ima nemamo obezbe|ene sve uslove i nismo dobro podràni od lokalne samouprave. Umesto da se bavimo iskqu~ivo unapre|ewem proizvodwe, {to je za na{e preduze}e, ali i lokalnu zajednicu najva`nije, bespotrebno tro{imo energiju na ono {to se u nekim drugim sredinama smatra elementarnim. Da je druga~ije, brè bismo se razvijali i najverovatnije imali vi{e zaposlenih - isti~e Miodrag. On obja{wava da wegovi roditeqi ne èle da presele firmu u neku drugu sredinu, jer su i radnici koje zapo{qavaju upravo iz ovog kraja, tako da je egzistencija wihovih porodica vezana za “Akvapan-inèwering”. Ustvari, svi skupa predstavqaju jednu veliku i skladnu porodicu i podjednako se zalaù za opstanak i prosperitet firme, jer ona predstavqa wihovu sigurnost. Jednostavno, o~ekuju samo malo vi{e pa`we i podr{ke od lokalne samouprave. Ina~e, proizvodna hala u Vrani}ima podignuta je pre desetak godina. Pre dve godine na istoj lokaciji je izgra|ena i upravna zgrada, {to omogu}uje boqe funkcionisawe firme. Pantovi}i razmi{qaju o pro{irivawu obima proizvodwe, ali tek kada se u Srbiji promeni ekonomska situacija. U postoje}im uslovima, kako isti~u, najva`nije je da obezbede normalno funkcionisawe preduze}a i redovnu isplatu zarada, jer samo dobro zbrinuti i zadovoqni radnici mogu dati dobar u~inak u proizvodwi. V. S.

POLITIKA

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

HVALA GRA\ANIMA KOJI PAMTE

tekstu „Gra|ani pamte oslobodioce“, objavqenom 30. januara 2015. godine, koji je trebao biti izno{ewe kontraargumenata protiv ~iwenica koje smo mi ~a~anski Ravnogorci izneli u tekstu „Samo je Bog istina“, pozivaju}i se na svedo~ewa uglednih istori~ara iz ^a~ka Milo{a Timotijevi}a i Gorana Davidovi}a, kao i cewenog komunisti~kog intelektualca i prvoborca Novice Vojinovi}a, naprotiv opet su to bile Va{e poznate ideolo{ke floskule. To jasno govori o Vama da jo{ uvek nemate hrabrosti da se suo~ite sa istinom i odgovorite na pitawa koja su odavno aktuelna u {iroj javnosti. Za{to ste slepo sledili svog velikog vo|u Broza koji je svoju slavnu karijeru zapo~eo u Prvom svetskom ratu kao austrougarski kaplar, a u~e{}em u masovnim zlo~inima nad Srbima wegova domobranska jedinica dobi „slavno“ ime vra`ja. Ako ste antifa{isti otkuda je Marko Mesi} jedan od Va{ih komandanata sa svojom jedinicom me|u tzv. oslobodioci-

ma â~ka te 1944. godine. Za wega se zna da je kao komandant svoje usta{ko-domobranske formacije za svoje zasluge u masakrima nad srpskim ìvqem u okviru NDH odlikovan nema~kim gvozdenim krstom za „hrabrost“ a wegova divizija dobila status „vra`je“. To i jeste pravo ime za formacije ubica i zlo~inaca, ali iz srpskog ugla oni ne mogu biti nikakva tzv. narodno oslobodila~ka vojska, kako se Vi zajedno sa wima predstavqate. Danas, naro~ito posle ratova devedesetih, krajwe je vreme da se bez ideolo{kih predrasuda raspravi ko je branio srpske interese u Drugom svetskom ratu, jer Srbi vi{e nemaju dece za Sremske frontove i druge samoubila~ke akcije zbog neznawa ko su im komadanti a ko neprijateqi. Zlonamerno u svom tekstu navedoste saradwu JVuO sa Nemcima, mada znate da pripadnici Ravnogorskog pokreta Draè Mihailovi}a nisu sara|ivali sa okupatorom, ve} su prvi u porobqenoj Evropi, 8. maja 1941. godine, podigli ustanak protiv Tre}eg Rajha

i wihovih doma}ih pomaga~a, na prvom mestu usta{a! Niste dali odgovor na ~iwenicu za{to posle tzv. oslobo|ewa od okupatora (koje je ina~e obavila Sovjetska Crvena armija, a o istom tro{ku sprovela i komunisti~ku revoluciju zarobqavaju}i JVuO) vr{ili masovna streqawa u mnogim gradovima u Srbiji tzv. narodnih neprijateqa i pomaga~a êtni~kog pokreta, a niste ni pribli`no sproveli takav vid „osloba|awa“ u Hrvatskoj koja je bila nedvosmisleno nacisti~ka, a Albance na Kosovu i Metohiji nagradiste dopunom stanovni{tva iz Albanije i zabranom povratka srpskih izbeglica. Ta pitawa su do skora bila tabu tema, ali to vreme polako prolazi i mora do}i dan kada }e se tim pitawima pozabaviti neki javni dràvni tuìlac u sudu za ratne zlo~ine, jer ratni zlo~ini ne zastarevaju. Naslov „Samo je Bog istina“ Vam nije bio jasan, pa evo obja{wewa, on govori ne samo o tome da jedino Bog zna potpunu istinu, ve} i to da samo veruju}i ~ovek koji je

svestan te ~iwenice je spreman da se suo~i i bori za istinu, bez obzira na rizik i `rtvu kojoj }e biti izloèn od strane raznoraznih vra`jih divizija kojih je vazda bilo i bi}e dokle to Bog dopusti. Zato moramo iskazati zahvalnost gra|anima koji zapamti{e i hrabro svedo~i{e istinu o Drugom svetskom ratu i „oslobodiocima“ i posebno {to sa~uva{e dovoqno materijalnih dokaza (dokumenata i fotografija) koji daju sasvim suprotnu sliku, kako o Vama kao borcima NOB-a, tako i sa druge strane, o Ravnogorcima i êtnicima. Te Va{e pri~e najverodostojnije su dokumentovane u mnogobrojnim igranim filmovima sa partizanskom tematikom kojima ste ispirali mozak mnogim generacijama, pa i danas na tzv. nacionalnom servisu Va{i urednici nam name}u takve ideolo{ke sadràje ~ak u istom terminu na oba kanala (nedeqa 1. 2. 2015. god. na prvom kanalu partizanski film, a na drugom emisija o Brozu). Veliku zahvalnost izraàvamo prema svima koji u svo-

SARADWA ARHIVA I OSNOVNE [KOLE U BRESNICI

„VEK STRADAWA“ U

~etvrtak 29. Januara, arhivisti Me|uop{tinskog istorijskog arhiva u â~ku su posetili O[ „\eneral Marko \. Katani}“ u Bresnici. U sklopu projekta VEK STRADAWA i popisivawa izginulih u ratovima od 1912. do 1999, a na osnovu popuwenih Upitnika u {koli, koje je profesor istorije Jana Jure{ podelila |acima, arhivisti su imali èqu da u zajedni~kom sagledavawu i istraìvawu pro{losti preko dokumenata koje ~uva Arhiv i onih koja poseduju privatna lica, pokaù kako se dopuwavaju saznawa. Razgovor je zapo~eo kratkim upoznavawem sa osnovnom delatno{}u Arhiva u â~ku, a nastavqen video prezentacijom koju je osmislio vi{i arhivist Goran Davidovi}, povezuju}i podatke iz popuwenih upitnika sa dokumentima iz fondova Arhiva, imenima sa Spomen plo~e, koja se nalazi na severnom delu u bresni~koj crkvi Svetog evangeliste Marka, na kojoj su zapisana imena 295orice ratnika iz Bresnice, Be~wa, Ostre, Bumbarevog Brda i Vujetinaca (izginulih 1876. i 1912-1918). Prisutni |aci, profesori i me{tani Bresnice imali su priliku da na osnovu arhivskih dokumenata saznaju kako je gra|ena {kola na po~etku XX veka. Neobi~no je bilo i saznawe da nisu svi izginuli zabeleèni na Spomen plo~i, prona|eni su

podaci za jo{ sedam ratnika iz Bresnice i dvojicu iz Be~wa. Me{tani Bresnice su na poziv Radenka Bakovi}a do{li u {kolu i zajedno sa |acima odslu{ali nove ~iwenice o wihovim precima i poziv za budu}u saradwu. Milun Radowi}, Dobrivoje Stevanovi}, Radovan Jovovi}, Radenko Bakovi}, doneli su dokumenta i fotografije svojih predaka u~esnika u ratovima XX veka, koje su istori~ari Arhiva Nikola Bakovi} i Miroslav Puri} snimili i skenirali. Poziv da Bresni~ani do|u u Arhiv ili da ponovo arhivisti organizuju dolazak, ostao je otvoren. Me|u prisutnima bio je i Du{an Lazovi}, jedini ìvi svedok crne bresni~ke no}i (28. novembar 1944), kada su Nemci prilikom povla~ewa, ubili za jednu no} 117 stanovnika ve}inom èna i dece, u najuàsnijem zlo~inu okupatora nad civilnim `rtvama na teritoriji ~a~anskog kraja u Drugom svetskom ratu. Dokumentarni film o ovim tragi~nim danima snimila je RT Beograd 1983. godine po scenariju Nedeqka Je{i}a. Veliku zahvalnost za saradwu i organizovawe sastanka sa |acima i Bresni~anima Arhiv duguje direktoru O[ „\eneral Marko \. Katani}“, profesoru Miri Dragutinovi}. Podse}amo: 2013. – Arhiv u

â~ku osmislio je faze i projektne aktivnosti, februara meseca 2014. usledio je dogovor o saradwi sa [kolskom upravom i Regionalnim centrom za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu i Aktivom istori~ara. Obeleàvawe 100 godina od po~etka Velikog rata jeste ujedno i povod da dokumentima i fotografijama, kao prvorazrednim istorijskim izvorima, izborimo istinu o uzrocima, povodu i samom toku stradalni{tva srpskog naroda. Jedan od onih koji nam je pokazao kako se treba dokumentima boriti, bio je Arhiv Srbije koji u svojim fondovima ~uva preko pola miliona dokumenata koja svedo~e o ovom periodu, koji je dokumentom dokazao da je nema~ka diplomatija i pre Sarajevskog atentata imala nameru da borbu za novu preraspodelu sveta vodi preko teritorije srpske dràve. U Me|uop{tinskom istorijskom arhivu â~ak ~uvaju se fondovi, zbirke i objavqena arhivska gra|a iz privatnih fondova u na{em

~asopisu Izvornik, koji pomaù da sagledamo istinu o Velikom ratu. Saradwa sa pojedincima koji poseduju arhivsku gra|u, koju èle da poklone, ili daju na uvid da skeniramo i vratimo vlasniku, pomaè da sa~uvamo istinu o doga|ajima od pre jednog veka. POZIV Me|uop{tinski istorijski arhiv u â~ku poziva sve gra|ane ukoliko imaju fotografije, dokumenta ili sa~uvane ratne dnevnike koje se odnose na Veliki rat da iste dostave na uvid i skenirawe u Arhiv, jedinoj nadle`noj ustanovi na teritoriji Moravi~kog okruga koja prikupqa, ~uva i brine o arhivskoj gra|i. Vi{e informacija moète dobiti na sajtu arhiva www.arhivcacak.org.rs. Kontakt: 032/342-860 i 222-729; e-mail: arhivcacak@ open.telekom.rs

jim kwigama, kao istori~ari i publicisti, za sve nas i naro~ito za na{e potomstvo, sa~uva{e saznawa iz svedo~ewa i dokumentaciju o va{em nedelu, posebno moramo izdvojiti zna~ajan broj kwièvnika koji preìve{e dugogodi{we robije u Va{im kazamatima, kroz koje u prvih deset godina utemeqivawa Va{e vlasti pro|e nekoliko miliona gra|ana Jugoslavije, naravno ve}inom Srba i koji u svojim delima sa~uva{e tu stra{nu istinu o „oslobo|ewu“. Tako|e se zahvaqujemo i velikim Srbima iz Va{ih redova koji shvati{e svoju gre{ku, vrati{e se veri pradedova i priloì{e svoj dug otaxbini mnogobrojnim kwièvnim delima u kojima iz prvih redova posvedo~i{e o antisrpskom karakteru Va{e revolucije i tzv. na-

rodno oslobodila~ke borbe tako da ta svedo~ewa imaju poseban zna~aj i teìnu. Posle mnogobrojnih i svima dostupnih kwièvnih dela koje u posledwe vreme kona~no slobodno iznose pravu istinu o de{avawima iz Drugog svetskog rata i naro~ito posle tzv. oslobo|ewa ~itaoci ne mogu i ne smeju ostati nemi. Na kraju ne smemo zaboraviti da se zahvalimo “â~anskom glasu’’ koji svojim profesionalnim stavom, po novinarskom kodeksu, dozvoqava u svom listu ravnopravnost i slobodu da javnost ~uje obe strane. U vezi navedenog teksta se vi{e ne}emo ogla{avati. S VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU Predsednik R.P.O.O.â~ak Dragan ]endi}

SAOP[TEWE OMLADINE SNS-A

MLADI QUDI NISU SAMO BUDU]NOST, VE] I SADA[WOST! unu deceniju mladi â~ani ~ekaju da od nemih posmatra~a sada{wice postanu kreatori svoje budu}nosti. Srpska napredna stranka, koja omladinu posmatra kao energiju i bitan faktor za pokretawe promena u dru{tvu, je na izborima 2012. godine obe}ala punu podr{ku mladima u re{avawu wihovih problema. Prvi korak u tome je osnivawe Kancelarije za mlade. Kako ne èlimo da prihvatimo ~iwenicu, da je prepreka u radu Kancelarije za mlade sistematizovano radno mesto koordinatora, insistirali smo na tome da se prona|e model, po kome bi se formirao tim koji bi se bavio problemima mladih. êkaju}i sistematizaciju, mladi u â~ku su ve} dve godine gubili priliku da u saradwi sa svojom Kancelarijom za mlade konkuri{u za projekte pri resornom ministarstvu i nisu imali svog posrednika izme|u wih i gradskih institucija u re{avawu svojih problema. Svesno smo }utali sve ove dane, na nevi|ene i ni~im izazvane, niti argumentovane prozivke prema po~etku rada Kancelarije za mlade. Ciq treba da bude ostvarewe interesa mladih, a ne politikansko ogovarawe, preko saop{tewa ili konferencija za {tampu. Kao jaka i sna`na omladina stranke koja ima najve}u popularnost me|u na{im sugra|anima, nemamo èqu da polemi{emo bilo sa funkcionerom propalog reìma, koji diplomira u svojih 35 godina ìvota, a sebi i daqe daje za pravo da se bavi pitawem mladih ili da polemi{emo sa opozicionom grupacijom, koja je pre mesec dana bila kriti~ki nastrojena prema modelu otvarawa Kancelarije za mlade u â~ku, a ipak sada takav i jedini mogu} model, predlaè za op{tinu Lu~ane. Sve smo dali od sebe, kao deo koalicione vlasti u gradu â~ku, da pokrenemo sa mrtve ta~ke rad Kancelarije za mlade. U tome smo na neki na~in uspeli, pored ve} pomenutih zakonskih problema. I zato pozivamo sve koji su spremni i otvoreni za saradwu, za ideje, za podr{ku, a bave se jednim od goru}ih problema, kao {to su mladi u na{em gradu, da zajedno damo podr{ku hrabrim, odva`nim, profesionalnim i obrazovanim mladim qudima, koji su prihvatili da pokrenu, ne{to {to uop{te nije lak i jednostavan zadatak. Mi smo kao mnogobrojna omladinska organizacija, jedne, a i najuticajnije politi~ke stranke, preuzeli odgovornost da pokrenemo rad Kacelarije za mlade, i dajemo podr{ku onima koji su angaòvani, jer imaju dovoqno rezultata iza sebe i uz pomo} svih pojedinaca i institucija, koji se bave pitawima mladih, mogu posti}i èqeni ciq. Mi mladi ne treba da budemo optere}eni pro{lo{}u i svakodnevnim politi~kim prepucavawima, ve} da se borimo sa te{kom sada{wo{}u, a izborima za boqu budu}nost. Apelujemo na na{e mlade sugra|ane da ne dozvole da ih strana~ke boje dele ve} da se ujedinimo i da damo sve {to je u na{im mo}ima da danas gradimo na{e sutra!

Omladina Povereni{tva SNS-a ^a~ak

DRU[TVO

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

ODR@ANA SEDNICA SAVETA MORAVI^KOG UPRAVNOG OKRUGA

DODEQENE NAGRADE ZA PRVOPLASIRANE U^ESNIKE 4. SAJMA [KOLSKOG IZDAVA[TVA

RAZMATRANI PRO[LOGODI[WI IZVE[TAJI I DONET PLAN RADA ZA 2015.

^ASOPISI I IZDAWA NAJVE]I RESURSI MANIFESTACIJE

a sednici Saveta Moravi~kog upravnog okruga, odrànoj u ponedeqak, kojom je predsedavao mr Slobodan Jolovi}, na~elnik MUO, izme|u ostalog, razmatran je i izve{taj o radu republi~kih organa i inspekcijskih slu`bi, kao i o stawu javnog reda i mira na podru~ju okruga i grada â~ka u pro{loj godini. Na sastanku je donet i plan rada Saveta MUO za 2015. godinu, a naredna sednica, planirana za po~etak marta, bi}e odràna u Gorwem Milanovcu, gde }e se raspravqati o funkcionisawu lokalnih samouprava, stawu u privredi, javnom redu i miru i radu inspekcisjkih slu`bi na podru~ju okruga. Na podru~ju Moravi~kog okruga poslove inspekcijskog nadzora obavqa 47 inspektora trì{ne, turisti~ke, poqoprivredne, vodne, {umarske, veterinarske, zdravstvene, sanitarne, grani~ne, inspekcije rada, inspekcije za bezbednost i zdravqe na radu, inspekcije za za{titu ìvotne sredine, inspekcije drumskog saobra}aja, fitosanitarne i grani~ne fitosanitarne inspekcije. U 2014. godini primqeno je 17.645 predmeta, od ~ega je arhivirano 14.590, a ostalo aktivno 3.005. Najve}i broj predmeta imala je veterinarska (3.629), grani~na sanitarna (3.249) i fitosanitarna inspekcija (2.939). Grani~na fitosanitarna inspekcija iz â~ka pokriva carinske ispostave u Prijepoqu, Uìcu, Poègi, â~ku, Gorwem Milanovcu, Kraqevu, Ra{ki i Novom Pazaru, a veterinarski inspektori izvr{ili su 2.640 kontrola, sastavili 3.242 zapisnika, doneli 1.490 re{ewa, podneli 148 prekr{ajnih i sedam prijava za privredni prestup, navodi se, izme|u ostalog, u saop{tewu za javnost MUO.

Rad ~a~anske Policijske uprave, osim u sedi{tu u â~ku, organizovan je u tri Policijske stanice, u Gorwem Milanovcu, Gu~i i Ivawici. U okviru policijskih ispostava, u ovim mestima funkcioni{u i odeqewa na Rudniku, u Mr~ajevcima, Slatini i Lu~anima. Prioritet u radu Policijske uprave â~ak bio je na prevenciji vr{ewa prekr{aja, o~uvawu stabilnog javnog reda i mira i potpunoj za{titi ìvota, li~noj i imovinskoj sigurnosti gra|ana. - U 2014. godini na podru~ju grada â~ka evidentirano je 175 prekr{aja, registrovano 207 izvr{ilaca, od toga 79 lica su povratnici, {to je za oko osam odsto vi{e, nego 2013. godine. Stawe bezbednosti u saobra}aju, na putevima na podru~ju grada â~ka, karakteri{e smawewe ukupnog broja saobra}ajnih nezgoda i smawewe broja saobra}ajnih nezgoda sa nastradalim licima. Naj~e{}i uzroci saobra}ajnih nezgoda bili su: neprilago|ena brzina kretawa, nepridràvawe propisa i vo`wa pod uticajem alkohola - navodi se u saop{tewu za javnost. Okru`ni {tab za vanredne situacije u pro{loj godini je odrào 11 sednica, na kojima je donosio konkretne zakqu~ke i preporuke za postupawe gradskog i op{tinskih {tabova za vanredne situacije, naro~ito u vreme poplava. Sednici MUO prisustvovali su ~lanovi Saveta: gradona~elnik â~ka, predsednici op{tina Gorweg Milanovca i Ivawice, predsednik Privremenog organa op{tine Lu~ani, zamenik na~elnika Policijske uprave â~ak i na~elnici Saobra}ajne policije i Okru`nog {taba za vanredne situacije. N. R.

Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, u ponedeqak su dodeqene nagrade i diplome za prvoplasirane i zahvalnice svim u~esnicima êtvrtog sajma {kolskog izdava{tva Moravi~kog okruga, koji je odràn u oktobru pro{le godine, u Muzeju trube u Gu~i. [kolaska uprava â~ak je pre ~etiri godine bila inicijator organizovawa Sajma {kolskog izdava{tva, radi podsticawa stru~nog usavr{avawa nastavnika kroz razmenu dobrih primera iz prakse, ali i sa èqom da se podstaknu i unaprede vannastavne aktivnosti i saradwa sa lokalnom zajednicom. - Sajam {kolskog izdava{tva postaje tradicija, jer je organizovan ~etiri godine zaredom. Najve}a dobit Sajma je {to svake godine sve vi{e obrazovno vaspitnih ustanova pokazuje svoju izdava~ku delatnost, a najve}i

resurs manifestacije su ~asopisi i izdawa koje prirede ove ustanove. Ali, neprocewiv resurs je i na{a koleginica Danijela Kova~evi} Miki}, prosvetni savetnik, koja svake godine ima dovoqno entuzijazma da okupi ustanove i motivi{e ih da se takmi~e na Sajmu. Veliki doprinos daje i Regionalni centar, koji nam obezbe|uje nagrade za najboqe takmi~are - kazala je Sla|ana Mijatovi}, ovla{}eno lice za rad [kolske uprave u ^a~ku Na 4. Sajmu je u~estvovalo 11 osnovnih {kola, dve sredwe i jedna pred{kolska ustanova. Nagra|eni u kategoriji “Najboqi osnovno{kolski list” su “Mati{“, O[ “Tanasko Raji}” i “Na{i koraci”, O[ “Milica Pavlovi}”. U kategoriji “Najboqi sredwo{kolski list” nagra|en je “Gimnazion”, ~a~anske Gimnazije, a u kategoriji “Izdava~ki poduhvat godine” izdawe “Ptico, dove{}u te do re~i”, Bo{ka ]alovi}a (Gimnazija). Stru~ni `iri u sastavu: prof. dr Svetislav Markovi}, prof. Olivera Nedeqkovi} i novinar Tawa Vukovi} (predsednik), imao je dva meseca na raspolagawu da

pa`qivo pro~ita i analizira {kolske listove i izdawa. - Oni koji nisu zadovoqni radom ìrija, koji misle da je mo`da trebalo da se na|u u kategoriji najboqih, ne treba da posustanu, wih pozivamo da sa~uvaju svoj entuzijazam i da se i slede}e godine takmi~e, jer je najve}a dobit Sajma ono {to ostane iza ustanove, kao izdava~ka delatnost - naglasila je Sla|ana Mijatovi}. Aleksandra Vulovi} iz Gimnazije, ponosna je {to je u~enica ove {kole i {to ima priliku da u~estvuje u izradi najboqeg sredwo{kolski lista “Gimnazion”. Ona je istakla da je list otvoren za sve u~enike {kole, ali i da je na raspolagawu profesorima. Jednoj od glavnih urednika lista “Mati{“ i u~enici osmog razreda O[ “Tanasko Raji}” Magdaleni Mili} je veoma drago {to je wihov ~asopis ostvario ovakav uspeh: - Na matemati~koj sekciji “Kefalica” radimo na jedan vrlo specifi~an na~in i drago mi je {to svaki u~enik moè da u~estvuje u izradi novina. U ~asopisu pokazujemo da matematika ustvari nije te{ka i poku{avamo da je pribliìmo u~enicima svih uzrasta, tako da svi mogu da ~itaju “Mati{“. Najboqu sajamsku promociju imala je {kola doma}in iz Gu~e, O[ “Akademik Milenko [u{i}”, kojoj je Regionalni centar darovao besplatan program obuke za nastavnike, a prvoplasirane je nagradio obukama stru~nog usavr{avawa, kursevima stranih jezika i slikama. Elektronski bilten êtvrtog sajma {kolskog izdava{tva pripremila je Danijela Kova~evi} Miki}, inicijator i koordinator manifestacije, i on je podeqen ustanovama koje su u~estvovale na Sajmu. Na dodeli nagrada, osim Sla|ane Mijatovi} i Danijele Kova~evi} Miki} iz [U â~ak, prisutnima su se obratili i Gorica Stanojevi}, direktor RC i Tawa Vukovi}, predsednik stru~nog ìrija, a svojom poezijom i mladi pesnik, student Nikola Stojanovi}, koji ovih dana obilazi ~a~anske {kole i promovi{e svoju pesni~ku zbirku. N. R.

MESNA ZAJEDNICA PALILULA BRINE O SVOJIM MATERIJALNO NAJUGRO@ENIJIM SUGRA\ANIMA

POZITIVAN PRIMER ZA CEO GRAD lanovi Saveta MZ Palilula, i ove godine su organizovali tradicionalnu Svetosavsku akciju podele paketi}a za materijalno najugro`eniju decu iz wihove MZ, uzrasta od pet do 11 godina, koji poha|aju dve osnovne {kole na teritoriji ove mesne zajednice, “Dragi{a Mi{ovi}” i “Vuk Karaxi}”. Uz razne donacije, ali i sredstva koja se tokom cele godine u MZ Palilula odvajaju za ovu namenu, ~lanovi Saveta su pode-

lili 92 paketi}a. - Potrudili smo se, koliko smo mogli, da paketi}i sadrè sveske, u~ila, slatki{e i sokove. @eqa nam je da obradujemo decu i da oni budu svesni da neko o wima brine - kaè Boro Vasiqevi}, profesor fizi~kog i predsednik Saveta MZ Palilula. Komentari{u}i da je dosta roditeqa koje je stid da do|u po paketi}e, Vasiqevi} kaè da je ove godine proceweno da ima vi{e od 200 materijalno ugroènih ma-

li{ana. - Procenu su vr{ili direktori, pedagozi i psiholozi u {kolama. Vi{e od 200 mali{ana je na ivici siroma{tva, ali morali smo da izvr{imo selekciju najugroènijih, jer nismo imali dovoqno sredstava za sve kaè Vasiqevi} i napomiwe, da po{to je ovo ve} {esta godina kako se organizuje akcija, iz godine u godinu, broj materijalno ugroènih strahovito raste. Ovo nije jedini huma-

ni gest ~lanova MZ Palilula, oni su tokom avgusta i septembra, 117 porodica snabdeli ode}om, obu}om, osnovnim prehrambrenim proizvodima, kao i name{tajem. Ne{to je bilo novo, ne{to polovno, ali kako Vasiqevi} isti~e, qudi dolaze u wihove prostorije i tra`e pomo}. Pored toga, u prostorijama MZ Palilula {est profesora besplatno dr`i ~asove za pripremu za polagawe prijemnih ispita za sredwe

{kole, a uskoro }e, kako ka`e Vasiqevi}, biti organizovani i besplatni ~asovi engleskog i nema~-

kog jezika za decu i roditeqe sa teritorije ove mesne zajednice. I. M.

DRU[TVO

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

PRIPREMA DECE ZA POLAZAK U PRVI RAZRED

KAKO IZBE]I “MUKE” \AKA PRVAKA?

Polazak u prvi razred je veoma zna~ajan doga|aj u detiwstvu i predstavqa veliku promenu i za decu i za roditeqe. Veoma je va`na priprema dece da prihvate nove obaveze, ali je tako|e bitno i da im roditeqi pru`e podr{ku na pravi na~in. Potrebno je vreme da se deca prilagode novom ritmu `ivota i novoj sredini, da {kolu prihvate kao mesto gde sti~u nova znawa, ali i drugove. [kolski psiholozi savetuju roditeqima da sa decom razgovaraju o {koli nekoliko meseci pre polaska u prvi razred. Najva`nije je da roditeqi deci objasne {ta ih o~ekuje u {koli: sedewe u klupi, disciplina, koncentracija na ~asu, obaveze koje mora da ispuwava, ali i mnogo drugara…

udu}i da je O[ “Milica Pavlovi}” prepoznala zna~aj pripreme dece za polazak u {kolu, pro{le sedmice je, u okviru projekta “Sedam koraka do |aka prvaka”, organizovala “tre}i korak” pod nazivom “Za male i velike”. Roditeqi su imali priliku da ~uju predavawe dr Mirjane Hercog, o razvojnim karakteristikama i pripremi dece za polazak u prvi razred, a pred{kolci da uìvaju gledaju}i crtani film. U~iteqica Sneàna Babi} podsetila je da je “prvi korak” odràn u novembru, pod nazivom “Upoznavawe”, a drugi u decembru, na temu “ârolije”: - U okviru ovog projekta, koji }emo zavr{iti u maju, organizova}emo jo{ “~etiri koraka” za pred{kolce. Mnogi u~iteqi u~estvuju u realizaciji programa, a kroz ove “korake” zastupqeni su svi predmeti koje deca imaju u prvom razredu. Deca }e se upoznati sa {kolom, pa im testirawe za upis u prvi razred ne}e biti prvi susret sa na{om obrazovnom ustanovom. Da li }e deca do}i pripre-

mqena u {kolu zavisi od vrti}a, odnosno od vaspita~ica, ali i od roditeqa, kaè u~iteqica. Na osnovu wenog iskustva, oko 30 - 40 odsto mali{ana u {kolu dolazi pripremqeno i prvo polugodi{te im bude zabavno, jer su ve} sve u~ili u vrti}u. - Smatram da bi mali{ani trebalo da budu pripremqeni, kada je re~ o organizaciji za stolom, kori{}ewu svezaka, pribora, sedewu na ~asu, pa`qivom slu{awu, koncentraciji, ali, i ukoliko nisu, sve }e u {koli nau~iti. Deca su uglavnom preza{ti}ena od svojih roditeqa i prili~no razmaèna dolaze u {kolu, a {kolski program se godinama nije mewao. Mali{anima su, u ovo moderno doba tehnologije, dosadni sedewe za klupom, tabla, kreda, sveske. U~iteqi se trude da budu kreativni i zabavni, da deci osmisle zanimqiv program. Dobro je ako deca prepoznaju slova, brojeve, i{~itavaju kra}e re~i, jer }e im kasnije, u drugom polugodi{tu, biti lak{e - obja{wava Sneàna Babi}. U~iteqica savetuje roditeqima budu}ih prvaka, da decu nau~e da po{tuju autoritet, pravilima pona{awa u zajednici, da imaju radne navike uop{te, ne samo u {koli, ve} i u ku}i, u porodici.

PRILAGO\AVAWE DECE NAJVI[E ZAVISI OD RODITEQA Doktorka Mirjana Hercog smatra da roditeqi moraju biti snaga i podr{ka deci, u~iteqima i {koli, jer je ova obrazovna ustanova, napomiwe, civilizacijska tvorevina. Iako nije psiholog, ve} lekar pedijatar weno iskustvo je relativno veliko kada je re~ o deci i wihovim strepwama i strahovima, i roditeqima ~ija su znawa ~esto jako oskudna i o wihovom detetu, a i o onome {to ih ~eka u {koli. - Naj~e{}e roditeqi o~ekuju da }e {kola sve obaviti za wihovo dete. Polazak u {kolu je civilizacijski doga|aj, jer mi ustvari postojimo kao civilizovana bi}a. Ali, sti~e se utisak da je danas neophodna i podr{ka rodite-

qima, pogotovu u ovim tranzicionim i nedevoqno sigurnim vremenima, kada roditeqi vi{e vremena provode van ku}e, nego sa svojom decom - ka`e dr Hercog. Tokom predavawa doktorka je zajedno sa roditeqima pokrenula nekoliko tema: o po{tovawu u~iteqa, hrabrosti da se ka`e istina, uniformama... S obzirom na

govore skaradne re~i..., to su sve faze koje vode prema {koli. [kola donosi i nove odnose, pre svega drugarstvo, kao posebnu kategoriju, koja mora da se neguje. Deca do polaska u {kolu uglavnom imaju svoje male ro|ake, ili decu iz kom{iluka, sa kojima se igraju. U {koli mali{ani sti~u drugove, kojima mogu da pomaù, ne~emu ih nau~e, ali i da oni od wih u~e. - Kako }e se deca prilagoditi {koli najvi{e zavisi od roditeqa. Naàlost, danas roditeqi rade od ujutru do uve~e, ne postoji ni prva, ni druga, ni tre}a smena. Oni su van ku}e po ~itav dan, u potrazi za novcem sa kojim }e skromno ìveti. [kole }e morati, ne samo da mewaju plan i program, ve} i da razvijaju bliske odnose, solidarnost, dobrotu, sve ono lepo {to je iz {kole “iscurelo”. Naàlost, to potvr|uje i moje iskustvo sa decom koja dolaze u moju ordinaciju. Sve ~e{}e deca saop{tavaju: “Ja ne}u vi{e da idem u {kolu”. A razlog su devoj-

to da nije bitno kako je ko odeven, ve} {ta }e dete imati u du{i kao odrastao ~ovek, roditeqima je predlo`eno da ne obla~e svoju decu kao “kraqice i kraqeve”. Doktorka je naglasila da priprema za polazak u prvi razred po~iwe onog trenutka kad se dete rodi. Roditeqi poma`u svojoj deci da oja~aju, odrastu, prohodaju, nau~e da govore, “savladaju” slova, zna~ewe re~i, da ~itaju, da ne

~ice koje prave svoje grupe, jedna od wih je najja~a, najboqa, najbogatija, a ostale mogu biti samo sluge. U tom slu~aju roditeqi moraju da budu hrabri i da izgovore “ne mo`e tako” - istakla je doktorka. Mirjana Hercog je, pored ostalog, napisala i {est kwiga za decu i roditeqe. Na kraju predavawa prezentovana je kwiga pod nazivom “A onda su Pepequgi legle

Dr Mirjana Hercog

pare na ra~un”, koji je izvu~en iz teksta jedne mame koja radi u banci, od ujutro do uve~e. - Majka dolazi kasno uve~e i po~iwe da pri~a pri~u svom detetu. U me|uvremenu zaspi od umora. Dete budi mamu, a ona nastavqa da pri~a i izgovara da su Pepequgi legle pare na ra~un - obja{wava doktorka, napomiwu}i da je kwigu napisala zajedno sa wenom drugaricom, psihijatrom Milom Goldner Vukov. PRVI DAN U [KOLI, SVEÂNI TRENUTAK Na{a sagovornica isti~e da bi prvi dan, polazak u {kolu, taj sve~ani trenutak trebalo da se proslavi u krugu porodice i rodbine. Jako je va`no da se dete oseti dobro i bezbedno u porodi~nom ambijentu, me|u najbliìma, kako bi se lak{e prilagodilo i novoj sredini. Podr{ka najbliìh je deci, a posebno mali{anima koji imaju neke probleme, najva`nija. - Polazak u {kolu moè da bude jako teàk deci koja ne govore “~isto”, koja ne mogu da izgovore sve slogove, ali uz pomo} logopeda problem moè lako da se re{i. U~iteqice, odnosno u~iteqi, moraju da budu upu}eni u sve {to je bitno za mali{ane, na primer ako dete ima ozbiqan zdravstveni problem. Postoje i disfunkcionalne porodice, {to se tako|e u~iteqici mora re}i, jer je ona ta koja }e pomo}i. Ako dete u razredu ima druga sa nekim problemom, to je prilika da ga u~ite qubavqu. ôveka ~ine qubav i dobrota. U~ite dete da pomaè, da se takmi~i u drugarstvu, ko }e biti boqi drug - savetuje dr Hercog, podse}aju}i da se, naàlost, na{a deca raslojavaju po mo}i, novcu, obla~ewu, lepoti. - Mamama je najva`nije da wihovo dete u {koli bude najlep{e odeveno, a to je tako sme{no i nebitno. Najva`nije je da svi shvate da je u~iteq tre}i roditeq i dragoceni ~lan porodice. Otvorenost i iskrenost su najva`niji “koraci” na relaciji roditeq u~iteq. N. R.

STUDENT STOJAN SAVKOVI] DOBITNIK UNIVERZITETSKE STIPENDIJE

FAKULTET TEHNI^KIH NAUKA U ^A^KU

PONOS I BUDU]NOST

BESPLATNA PRIPREMNA NASTAVA ZA PRIJEMNI ISPIT

tudent ~etvrte godine mehatronike FTN u ^a~ku Stojan Savkovi}, dobitnik je ovogodi{we univerzitetske stipendije koju dodequje Fondacija za stipendirawe najboqih studenata Univerziteta u Kragujevcu. U toku dosada{wih studija Stojan Savkovi} je ostvario prose~nu ocenu 9,82, {to ga je svrstalo me|u 13 nagra|enih studenata, koji }e dobijati mese~nu stipendiju u iznosu od 15 hiqada dinara u narednih godinu dana. Tradicionalno, u okviru obele`avawa Svetog Save, ugovore o dodeli stipendija za 2015.

godinu najboqim studentima Univerziteta u Kragujevcu uru~ila je prof. dr Sne`ana Sokovi}, prorektor za nastavu i studentska pitawa. U obra}awu nagra|enima, rektor Univerzita u Kragujevcu prof. dr Slobodan Arsenijevi} je rekao: - Drago mi je {to ste izabrali put da budete najboqi. To je dobar put, jer mislim da }e vrlo brzo do}i vreme kada }e biti prostora samo za najboqe. Vi ste ponos i budu}nost, ne samo Univerziteta u Kragujevcu, ve} i ~itave Srbije.

a Fakultetu tehni~kih nauka u ^a~ku po~elo je prijavqivawe kandidata koji }e poha|ati besplatnu pripremnu nastavu za polagawe prijemnog ispita za upis u prvu godinu osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija. Pripremna nastava iz matematike, fizike, osnova elektrotehnike, informatike i organizacije odr`ava}e se subotom i namewena je u~enicima ~etvrtog razreda gimnazija i sredwih stru~nih {kola. Za svaki od ponu|enih predmeta predvi|en je odre|eni fond ~asova,

nastavu }e izvoditi profesori i asistenti fakulteta, a po zavr{enom pripremnom programu bi}e organizovana provera znawa. Na FTN budu}i bruco{i mogu se opredeliti za jedan od {est studijskih programa osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija u trajawu od ~etiri ili pet godina. Prijavqivawe kandidata za besplatnu pripremnu nastavu traja}e do 10. marta i obavqa}e se elektronski, posredstvom sajta Fakulteta tehni~kih nauka u ^a~ku: www.ftn.kg.ac.rs

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

MARKETING

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

PRAVOSLAVQE

TEMA

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

KAKO I GDE MLADI PROVODE NO]NI @IVOT

GDE ]EMO, [TA ]EMO, ÎME ]EMO? Da li mladi u â~ku izlaze, i ako ne zbog ~ega? Ima li dovoqno kafana i klubova za sva~iji ukus i za sva~iji uzrast? To su pitawa na koja smo poku{ali da dobijemo odgovore u razgovoru sa mladim qudima, a u tu kategoriju svrstali smo one {to tek po~iwu da upoznaju no}ni ìvot, dakle sredwo{kolce, pa sve do onih koji su odavno dobro zagazili u tridesete, ali jo{ uvek ne èle da odustanu od dobrog provoda u gradu. Odgovori su, uglavnom u zavisnosti od uzrasta, kategori~ki suprotstavqeni.

i tehna, mesta su koja oni pose}uju. Svima od wih deo te atmosfere je zanimqiv i privla~an, jer je to neki novi deo ìvota koji po~iwu da upoznaju. Me|utim, nisu ba{ kategori~ni u izjavi da im je sve potaman. U dana{we vreme, sasvim je logi~no, da je najve}i problem ovih mladih qudi finansijska situacija. Ako se uzme u obzir, da se u ve}ini klubova, kada su na repertoaru svirke ili ùrke, pla}a ulaz od 200 do 400 dinara, jedno pi}e prose~no ko{ta oko 150 dinara, da se mnogi moraju ku}i vratiti taksijem, do|e se do cifre, koja se danas te{ko moè izdvojiti iz jednog porodi~nog buxeta za petak i subotu za samo jedno dete, a ako ih je vi{e, onda je problem jo{ ve}i.

redwo{kolci, prvog i drugog razreda, sa kojima smo razgovarali, ka`u da mesta za sva~iji ukus ima. Devoj~ice, koje tek po~iwu da upoznaju ~ari tog famoznog celodnevnog razmi{qawa “koja mi boja najlep{e stoji, {ta li }e mu privu}i pa`wu, kako da istaknem o~i”, pa onda vi{e od jedno~asovnog spremawa i kona~no, ciqa - krenula sam u provod, naravno da imaju gde da iza|u. I to su potvrdile sve one sa kojima smo razgovarali. Ka`u da postoji dosta lokala sa razli~itom vrstom muzike, tako da za sva~iji ukus ima po ne{to. Od klubova sa rokenrol svirkama, preko narodwaka, pa sve do hausa

JEFTINI BIRCUZI ZA START U razgovoru sa tim klincima, saznali smo da mnogi od wih vole da popiju. Dodu{e “vole” mo`da ba{ i nije prava re~, pre bi se reklo da “preteraju”, s obzirom na to da pi{emo o deci koja su prvi ili drugi razred sredwe {kole. Tako, kako ka`u, i mnoge devoj~ice umeju da “stuku” i deset rakija za ve~e. To je tek tema za razgovor sa stru~nim licima, ali pi{u}i o izlascima dolazimo i do mesta u gradu, takozvanih bircusa, ~iji su se vlasnici lukavo setili da klincima prodaju najjeftinija pi}a, pa oni prvo tu svrate da se “spreme” za grad. Od najnekvalitet-

nije rakije do najjeftinijih vina, za 300 dinara, ka`u, mogu da podmire svoje neprimerene mladala~ke potrebe za alkaholom, a onda odu do nekog pristojni-

gazili” u punoletstvo, pa im je ve} sva ponuda u gradu dosadila. A iza wih je samo dve, tri godine “sta`a”. [ta }e tek re}i oni koji su pregurali 25? (A

stavimo kontakt sa wima, pa nam prosto ponekad tu i nije prijatno - pri~a nam Milica M. (19). Zato se weno dru{tvo uglavnom okupqa u ne~ijem stanu ili

Fotografija preuzeta sa FB stranice “^a~ak no}u”

jeg kluba i za te iste pare “cede” jedno pi}e celu no}. Naravno da to ugostiteqima ozbiqnijih lokala ne odgovara, pa se ti mladi qudi susre}u i sa presretawima konobara, koji verovatno po gazdinoj inicijativi, onima koji ni{ta ne konzumiraju u wihovom objektu, otvoreno ka`u da su u wemu nepo`eqni. @URKE U KU]I NAJOPU[TENIJE Nakon pri~e sa {esnaestogodi{wacima, razgovaramo sa onima koji su “za-

Fotografija preuzeta sa FB stranice “Srpski pab”

pitali smo i wih). “Najboqe su ùrke u [onovom stanu”, izjava je jednog deseto~lanog dru{tva od 19 do 23 godine. Za{to, radoznali smo. [ta to nema u gradu, pa su ku}ne varijante boqe. Ekipa sa kojom smo razgovarali je neka andergraund varijanta (rokenrol, gitare i pivce), opu{tena atmosfera je ono {to ih privla~i, a kaù da toga u gradu nema. Za wih su neka mesta, na koja bi mo`da i oti{li, jer su po wihovom muzi~kom ukusu, mesta za klince. Jer, kako nam objasni{e, ima lokala gde izlaze i deca koja su sedmi i osmi razred osnovne {kole. A ono, jedno jedino mesto koje je po wihovom muzi~kom ukusu, ve} godinama ima svoje redovne goste, dosta starije od na{ih sagovornika, pa se nekako ose}a veliki jaz me|u wima. - Volimo kada smo opu{teni. Samo u jednom lokalu u gradu je takva atmosfera. Po na{em ukusu. Ne moramo da se sre|ujemo, pewemo na {tikle, izigravamo ne{to {to nismo.... Ali tamo je dosta qudi koji su i vi{e od deset godina stariji od nas i to se ose}a. Ne moèmo lako da uspo-

ku}i, za to imaju i dovoqno novca, jer kako nam Milica obja{wava jednog vikenda }e kupiti pi}e onaj ko tada ima novca, drugog neko drugi... Opu{teni su, mogu da razgovaraju, slu{aju muziku koja im prija, ostanu do kada èle. Kako nam pri~aju, voleli bi da u â~ku postoji neki klub sa tematskim ve~erima, dobrom muzikom (po wihovom ukusu), ali gde ne mora da se plati ulaz 400 dinara, a pi}e 200. KAFANE KAO DISKOTEKE E, sada od najmla|ih, dolazimo do najstarijih sagovornika. Ve}ini od wih, koji su tu negde oko 30, izlasci u grad su dosadili. Kako i ne bili, kada se tokom wihovog dugogodi{weg staà ni{ta nije promenilo. Nisu se otvorili novi lokali, koji bi druga~ijom ponudom nego ranije, uneli sveìnu u no}ni ìvot â~ka i privukli narod. Kako kaù, sve je isto i sve se vrti u krug. Dodu{e, mnogi komentari{u da i nije ba{ isto. Nekada se znalo {ta je kafana, da se u woj sedi, pijucka i uìva uz tamburicu. Sada te kafane vi{e

li~e na diskoteke, u kojima razli~ite generacije ska~u po stolovima i slu{aju tamburicu na ozvu~ewe. - Qubiteqi turbo folk muzike, lo{e ventilacije i stajawa na jednoj nozi, mogu zabavu prona}i u nekom od popularnih klubova za one ispod 18, dok su za nas starije izbori ograni~eni ili uop{te ne postoje pri~a Ivana R. (27). Nakon studija u Beogradu, ona se vratila u â~ak, pa porede}i tamo{wu mnogo {iru i ovda{wu ponudu, kaè da doma}i ugostiteqi ne prepoznaju potrebu za kategorijom barova u kojima bi se za malo starije mogle organizovati razli~ite muzi~ke tematske ve~eri. Ima onih koji kaù da su im izlasci jednostavno dosadili, ali da i sada, kada èle, imaju jedno omiqeno mesto gde vole da iza|u, a ono {to ga svrstava u wihove “omiqene” jeste muzika i ekipa koja se tu okupqa. Mada, mnogo je vi{e onih, koji bi voleli da vikend provedu u gradu, ali kako kaù, nemaju opciju koja bi ih zadovoqila. - Prevelik je broj “{ablonskih kafana”, koje su naprasno stekle popularnost, tako da i ako se odlu~im za tu opciju, mesto moram rezervisati toliko vremena unapred, da se desi da zaboravim da sam ga i rezervisala. A sa druge strane, nedovoqan je broj mesta sa klupskom atmosferom, u kojima bi se uz dobre izvo|a~e raznovrsnih muzi~kih pravaca, moglo dobro zabaviti - pri~a nam jedna tridesetogodi{wakiwa. Uglavnom, rade klubovi, kafane, kafi}i. Neki imaju goste, neki ne. Neki se brzo zatvaraju, neki opstaju. Neki sugra|ani zadovoqni su ponudom, neki ne. Ukusi su razli~iti, a i godine, normalno, diktiraju tempo i prohteve, ali diktira ih sigurno i dru{tveni status. Pa je najboqe da ovaj tekst bude zape~a}en prime}ivawem na{e sagovornice Ivane: “Mo`da bi sve izgledalo lep{e, kada bi qudi bili malo ìvqi od muzike koju slu{aju”. I. M.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

www.caglas.rs

REDAKCIJA: Gordana Domanovi}, Vesna Stepanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“ Registarski broj: BD 82596/2007

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd Nedeqno ISSN 0350-9613 COBISS.SR - ID 15955970

DRU[TVO

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

^A^ANIN MIROSLAV MILOVI], DOKTOR FILOZOFIJE I REDOVNI PROFESOR NA PRAVNOM FAKULTETU U BRAZILIJI, O ODLIVU MOZGOVA I DRUGIM AKTUELNIM TEMAMA NA[E DANA[WICE

ZNAWE I MLADOST, NAJVE]I KAPITAL SRBIJE!

Posao i usavr{avawe su glavni razlozi zbog kojih Srbiju napu{ta sve ve}i broj mladih qudi. Te{ko je odrediti ta~an broj srpskih stru~waka, koji su oti{li iz zemqe, jer dràva ne poseduje takvu evidenciju. Prema podacima Zavoda za statistiku, na{u zemqu godi{we napusti oko 700 visoko obrazovanih qudi radi usavr{avawa. Pre ~etiri decenije, sa fakultetskom diplomom u inostranstvo je odlazilo dva odsto emigranata, a danas je taj broj dostigao 15 procenata. Samo u SAD radi oko 6.000 na{ih nau~nih istraìva~a, a koliko ih je u svetu ne moè se ni naslutiti. Vi{e od 5.000 doktora nauka sa na{ih prostora platu prima u presti`nim svetskim institucijama. Svi oni su ostali da ìve u stranim dràvama, jer su im tamo ponu|eni boqi uslovi za rad i mogu}nost boqe zarade. Me|u one, koji su imali sna`nu èqu da se usavr{avaju i napreduju u svojoj struci, pa su se zbog toga i otisnuli u svet, svrstava se i â~anin Miroslav Milovi}, doktor filozofije, koji danas ìvi i radi u Braziliji. Iako je ostvario veoma uspe{nu karijeru u inostranstvu, kako nam je rekao ovaj izuzetan ~ovek prilikom svog nedavnog boravka u â~ku, Srbija i rodni grad su mu uvek mnogo nedostajali. r Miroslav Milovi} je ro|en u â~ku 1955. godine. Sredwo{kolsko obrazovawe je stekao u ~a~anskoj Gim-

naziji, a nakon toga je stekao diplomu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Usavr{avao se u Frankfurtu, gde je i doktorirao. Posao na Filozofskom fakultetu u Beogradu dobio je 1987. godine. Predavao je etiku. U me|uvremenu je zavr{io i dràvni doktorat u Parizu. Na beogradskom Filozofskom fakultetu je dobio otkaz, jer je pripadao krugu intelektualaca, koji su nastojali da skrenu pa`wu javnosti na pogubne posledice narastaju}eg nacionalizma u vreme reìma Slobodana Milo{evi}a. Sa pozicije predsednika Filozofskog dru{tva Srbije, poku{ao je da se odupre ponu|enim alternativama, koje su na kraju i dovele zemqu do katastrofe. Po~etkom rata na prostoru biv{e Jugoslavije, otisnuo se u svet. Predavao je na univerzitetima u Gr~koj, Turskoj i [paniji. Proveo je godinu dana i na îba univerzitetu u Japanu, a nakon toga je dobio stipendiju u Brazilu. Danas je redovni profesor na Pravnom fakultetu lokalnog Saveznog univerziteta u Braziliji. - Milo{evi}ev reìm je u nama video neprijateqe. Nismo bili {pijuni Zapada, kako su nas nazivali, koji su pla}eni da gu{e nacionalisti~ka obele`ja u ime op{te globalizacije, ve} smo imali kriti~ki stav prema uo~enim tendencijama. Svuda gde sam radio, kriti~ki sam se odnosio prema modernoj. Mislim da je kapitalizam najgori od svih mogu}ih sistema, jer nas odvaja od nas samih. U wemu figuriramo iskqu~ivo kao kupci i niko za nas ne mari. Oni koji se iskreno bave filozofijom nikada ne bi bili spremni da prihvate tako surov sistem. Globalizacija je prihvatqiva kao odnos kultura i dijalog. Kapitalizam gu{i dijalog i razlike, tako da svet postaje sve vi{e jedinstven projekat - kaè dr Milovi}, obja{wavaju}i da se wegov stav o kapitalizmu nije promenio ni nakon svih ovih godina koje je proveo u inostranstvu.

Srbija se udvara Evropi Na pitawe koliko se dana{wa Srbija razlikuje od one zemqe iz koje je oti{ao davnih godina, prvenstveno u pogledu slobode u izra`avawu kriti~kog stava, dr Milovi} je odgovorio da na tom poqu nije ostvaren neki ve}i pomak na boqe. - Nema neke velike razlike na poqu ispoqavawa kriti~nog stava. Srbija se jednostavno udvara Evropi i to onoj desni~arskoj, koja gu{i alternative, a to je po-

niàvaju}e. Srbija se suo~ava sa ogromnim ekonomskim problemima, kao i brojne druge dràve. Trì{ni zakoni upravqaju qudima, a to kako se ~ovek u svemu tome ose}a postaje nebitno. Ekonomija je postala samostalan sistem za sebe, koji manipuli{e

qudima... I nauka je danas, na `alost, postala deo sistema. Vi se se}ate Gr~ke, koja, tako|e, nije imala dovoqno sredstava, ali je bez obzira na to imala i nauku i filozofiju. Svi postavqaju pitawe {ta se danas ovde i svuda u svetu doga|a sa naukom, a ja se pi-

ÂÂNSKA AKADEMIJA ZA POSLOVNU EKONOMIJU OTVORENA ZA SARADWU A da je znawe na{ najve}i kapital, koji na{oj dràvi moè doneti prosperitet, smatra i Du{an Petrovi}, osniva~ i generalni menaxer Akademije za poslovnu ekonomiju u â~ku. Iako se danas mladi {kolovani kadrovi te{ko zapo{qavaju u na{oj zemqi, ne zna~i da na{a privreda ne vapi za stru~wacima raznih profila. Krajwe je vreme da se na planu na{e stra- Doktor filozofije Miroslav tegije zapo{qavawa Milovi} i generalni menaxer ne{to promeni, a ~a~anske Akademije za poslovnu ste~ena saznawa ni- ekonomiju Du{an Petrovi} kome ne mogu da {tete, ve} predstavqaju istinski potencijal da se ne{to u na{oj ekonomiji promeni, zakqu~uje Petrovi}. On, tako|e, tvrdi da bi dobre pozicije na{ih stru~waka u inostranstvu trebalo iskoristiti za trasirawe dobre saradwe me|u doma}im i stranim obrazovnim i nau~nim ustanovama, na obostranu korist. U tom smeru, ovih dana je u vi{e navrata razgovarao sa dr Milovi}em o uspostavqawu saradwe Akademije za poslovnu ekonomiju iz â~ka sa Saveznim univerzitetom u Braziliji. Ono {to su dogovorili trebalo bi da se sprovede u delo ve} narednih meseci. - Visoka {kola akademskih studija “Akademija za poslovnu ekonomiju” poku{ava da ostvari saradwu sa ekonomskim fakultetima u Brazilu, kako bi primenili wihova iskustva. Iako je privreda Brazila nekada ranije bila “na kolenima”, danas je to prosperitetna dràva, koja nudi velike mogu}nosti. Drago mi je {to postoje institucije koje {koluju qude da kriti~ki misle i dobro je da one me|usobno razmewuju iskustva. U ovom bezna|u u Srbiji, mi poku{avamo da na{im studentima omogogu}imo {to boqe uslove za usavr{avawe. Takvu mogu}nost upravo vidimo u saradwi sa Univerzitetom u Braziliji. Na àlost, mnogi {kolovani qudi odavde odlaze i ne pomi{qaju da se vrate. Pamet se lagano izvla~i iz Srbije, a mi smatramo da ste~ena znawa iz razvijenih i prosperitetnih zemaqa mogu samo da nam donesu mnogo koristi, ukoliko se nadle`ni u dràvi potrude da stvore boqe mogu}nosti za wihovo zapo{qavawe. Kako danas funkcioni{emo - ne}emo daleko oti}i. @elimo da se na{a mladost nakon usavr{avawa u svetu ponovo vrati u svoju domovinu, da u woj primeni ste~ena znawa i postane snaga ekonomskog prosperiteta na{e zemqe. Sve {to je savremeno u svetskoj ekonomiji, mi poku{avamo da uvrstimo u na{ program. Ve} imamo vi{e potpisanih sporazuma sa nekoliko zemaqa, koji }e omogu}iti na{im studentima da semestar ili dva provedu na wihovim fakultetima. Razmena studenata je dobar na~in za {irewe vidika i sticawe novih saznawa, koja mogu doneti napredak na{oj zemqi. Pri tome, mladi i obrazovani qudi ne bi trebalo da se vezuju za stranke da bi do{li do posla. Politi~ke stranke dolaze i odlaze, a ono {to ostaje jeste znawe. Najva`nije je da svaki mladi ~ovek veruje u sebe i nadam se da }e nadle`ni u dràvi vrlo brzo shvatiti da stru~nost i znawe treba da budu glavni kriterijumi za zapo{qavawe, a ne partijska pripadnost - kaè Petrovi}.

tam {ta je sa filozofijom, koja se bavi du{om i ~ovekom. Grci su napravili jasnu razliku izme|u fizike i metafizika, izme|u nauke i filozofije. Filozofija se bavi mnogo ozbiqnijim stvarima - vezom ~oveka sa kosmosom. Sa modernim dobom po~iwe dominacija nauke i filozofija polako nestaje. Iza saznawa stoji ~ovek i tu se stiè do pitawa slobode, o kojoj nauka ne moè ni{ta da kaè. To je filozofsko pitawe. U sredi{tu bi trebalo da bude ~ovek, a on se od tog postvarenog sveta ne vidi. Ostali smo bez duhovne orijentacije - isti~e Milovi}, dodaju}i da se danas pitawe slobode, odnosno qudskog, izvan tog postvarenog i otu|enog sistema, svuda u svetu mawe ili vi{e gubi. Radni~koj klasi je jedino stalo do toga da zadrì svoje mesto - da sa~uva posao, kako bi preìvela, i ni{ta vi{e. Svi su usredsre|eni iskqu~ivo na preìvqavawe i to je svakodnevni projekat, a niko se ne bavi realizacijom boqeg zajedni~kog ìvota. Mladi obrazovani qudi se sve ~e{}e opredequju da posao traè u inostranstvu i tako }e biti sve dok se ekonomska situacija u zemqi ne popravi, zakqu~uje prof. dr Milovi}. On podse}a da je dràva mnogo sredstava uloìla u wihovo {kolovawe, kao i wihove porodice, ali }e plodove wihovog rada ubirati neko drugi. Srbiju napu{ta sve vi{e i vi{e mladih obrazovanih qudi, koji }e svoju karijeru, ali i porodice, graditi u nekoj drugoj sredini, tako da na{a zemqa vi{estruko gubi.

Mladi odlaze u potrazi za poslom - Na `alost, mladi {kolovani qudi i daqe napu{taju Srbiju, jer ovde ne mogu da do|u do zaposlewa. Zapo~et je projekat privatizacije preduze}a, koji nije doneo oporavak privredi. Ostali su samo qudi kao `rtve te privatizacije. Fabrike su zatvorene, privreda je posustala i nema dovoqno radnih mesta. Evo, Gr~ka se danas suprotstavqa Evropi i to Evropi desnice, u kojoj su se svi udru`ili zarad slobode mi{qewa, a u su{tini svi mar{iraju u ime samo jednog mi{qewa. Mnoge stvari nas vezuju sa Gr~kom i nekim drugim zemqama koje poku{avaju da na|u alternativu. Po meni, biti deo Evrope zna~i biti deo demokratske Evrope, a ne one desni~arske - nagla{ava Milovi}.

V. S.

ZDRAVSTVO

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

PRAVOVREMENOM PREVENCIJOM @ENE MOGU BITI POTPUNO IZLE^ENE

NEDOPUSTIVA SMRT OD KARCINOMA GRLI]A MATERICE Rak grli}a materice je tre}i po redu uzrok obolevawa u celoj populaciji, posle raka dojke i raka debelog creva, dok je u ènskoj populaciji, po broju obolelih, ova vrsta karcinoma, odmah nakon raka dojke. Godi{we u Srbiji od ove bolesti umre oko 400 èna, {to je prosto nedopustivo, s obzirom na to da se prevencijom promene na grli}u mogu lako i na vreme otkriti, obja{wava na~elnica Ginekologije u Domu zdravqa dr Sneàna ]ojba{i} obzirom na to da smo 2002. godine, po broju obolelih èna bili prvi u Evropi, a da smo sada na petom mestu, reklo bi se da se situacija popravqa. Doktorka ]ojba{i} napomiwe da ova bolest sve vi{e zahvata mla|u populaciju, pa je kod èna starosne dobi od 25 do 44 godine, rak grli}a materice prvi uzrok umirawa. Problem je {to se samo kod tre}ine obolelih pacijentkiwa, karcinom otkrije u fazi kada ga je mogu}e potpuno izle~iti, odnosno u po~etnoj fazi. - Redovno dolaèwe kod ginekologa je sekundarna prevencija. Treba znati da je uzrok karcinoma grli}a materice infekcija humanim papiloma virusom (HPV), koja se prevashodno prenosi polnim putem, ali moè i direktnim dodirom koè i sluzokoè, ali nisu svi

ovi virusi istog potencijala da izazovu maligne promene. Vi{e je onih visokog rizika, dok oni koji su niskog rizika, uglavnom izazivaju kondilome. Da bi nastao rak grli}a materice, mora da postoji HPV infekcija, ali svaka ova infekcija ne zna~i da }e karcinom i nastati obja{wava dr ]ojba{i}, isti~u}i da je 80 odsto mlade populacije, do 30 godina, ve} inficirano ovim virusom. Ona kaè da je takozvana primarna HPV infekcija bez simptoma i obi~no sam organizam za dve godine stvori antitela koja savladaju infekciju, pa ène i ne znaju da su bile zaraène. - Do spontanog nestanka ove infekcije dolazi u 90 odsto slu~ajeva, ali ako se ona ipak odràva u organizmu, neke blage promene na grli}u }e se javiti u naredne ~etiri godine. Da bi nastao rizik od karci-

noma, pored HPV infekcije, mora da postoji jo{ faktora, kao {to su pu{ewe, dugotrajna primena oralnih hormonih kontraceptiva, oboqewe od HIV virusa ili neka druga stawa smawene otpornosti

da su }elije ve} promewene. Postoje bla`i stepeni promene i oni, uz odre|enu terapiju i prevenciju, mogu nakon deset godina da se povuku, kao da ih nije ni bilo - obja{wava doktorka.

Dr Sne`ana ]ojba{i}

organizma, kao i lo{i socioekonomski uslovi, ali i genetski faktori - kaè dr ]ojba{i}. Upravo ovo {to je nabrojala, svrstava ène u rizi~ne kategorije. - Prve promene na grli}u, koje izaziva HPV infekcija, su promene epitela koje se skra}eno zovu CIV ili SIL. Ukoliko te oznake èna pro~ita na svom nalazu zna~i

Ako se rak grli}a materice otkrije u ranoj fazi, dovoqno je da se vrh grli}a odstrani, i nakon toga je èna prakti~no izle~ena, a weno stawe se prati uz redovne kontrole. Me|utim, problem je to {to na prve faze raka grli}a materice ne moè ni{ta da ukaè. - Ono na {ta bi ène trebalo da obrate pa`wu je krvarewe posle odnosa ili ginekolo{kog pregleda i uporan sekret neprijatnog mirisa i promewene, rozikaste boje. To su jedini simptomi koji bi mogli da ukaù na promenu na grli}u materice - kaè dr ]ojba{i}. Kako bi prevencija bila adekvatna, savet stru~waka je da redovne kontrole kod ginekologa treba po~eti u naredne tri godine posle prvog seksualnog odnosa, a najkasnije do 21. godine. Sve ène od 25. do 64. godine trebalo bi jed-

SKRINING PROGRAMI Uskoro }e Dom zdravqa organizovati pozivawe `ena na skrining grli}a materice, tako {to }e ih pismeno obave{tavati da do|u na pregled, koji traje najvi{e 10 minuta, a dr ]ojba{i} apeluje na sve sugra|anke koje dobiju obave{tewe da ne budu lewe i da se jave ginekologu. Tako|e, uskoro }e se sprovesti i nacionalni skrining za prevenciju raka dojke. @ene od 50 do 69 godina }e dobijati poziv da se jave ginekologu u Dom zdravqa, gde }e dobiti uput za mamografiju u Bolnici.

nom godi{we da do|u na kontrolu, a nakon navr{ene 65. godine, ako su svi raniji nalazi bili dobri, kontrola je po`eqna na tri godine, jer je rizik za obolevawe od raka grli}a materice vrlo mali. - Preventivni pregled podrazumeva papa nikolau test, odnosno citolo{ki bris sa povr{ine grli}a materice. To je skrining metoda koja se lako radi i vrlo je senzitivna. Zatim, postoji kolposkopija, {to podrazumeva posmatrawe grli}a sa kolposkopom, koji uveli~ava sliku 20 puta. Ta dva pregleda u kombinaciji, 98 posto daju ta~nu dijagnozu i mogu se uraditi kod svakog ginekologa u na{oj slu`bi isti~e dr ]ojba{i} i apeluje na na{e sugra|anke da u ve}em broju pose}uju ginekologa i budu disciplinovane. I. M.

PO^ETAK REFORME ZDRAVSTVENOG SISTEMA

PREDLOG IZMENA ZAKONA O KOMORAMA ugo smo ~ekali politi~ku voqu da se sa reformama zdravstvenog sistema zapo~ne. Pro{lo je ~etrnaest godina od oktobarskih promena, kada smo mislili da }e koliko sutra da krene reforma u svim oblastima dru{tva. Na`alost, vreme je pokazalo da nije tako. Potpuno je neva`no da li su ove reforme zapo~ete pod pritiskom EU, kao {to je neva`no da se strukture koje su vodile zdravstvo u proteklom periodu pokude ili dana{we pohvale, tek Zakon o Zdravstvenoj za{titi, Zakon o komorama zdravstvenih radnika, Zakon o Zdravstvenom osigurawu i Zakon o lekovima ~ekali su da kona~no do`ive onakav izgled kakav bi

trebalo da imaju u uslovima liberalno-demokratskog dru{tva. Ne}emo da cepidla~imo i da zlurado podse}amo da se ovo odigrava kroz neophodnost borbe protiv korupcije koja izjeda sve dru{tvene pore, pa i zdravstvo. Da bi se sa reformama krenulo namera je bila da se prevashodno kroz izmene Zakona otklone svi potencijalno koruptivni elementi kojih je bilo dovoqno. Ovi Zakoni 2003. godine nisu ugledali svetlost dana, jer je ukazano na slabost mnogih ~lanova i oni su vra}eni u proceduru, ali su ucenama pojedinih partija â&#x20AC;&#x17E;pro{liâ&#x20AC;&#x153; 2005. Komore Zdravstvenih radnika osnovane su odmah zatim i za proteklih osam godina iskaziva-

le su sve nedostatke kako je i ukazivano da }e da bude. Stomatolo{ka je osnivana i ga{ena, pa opet osnivana, skoro da i nije radila normalno, a kako je radila Lekarska komora najboqe svedo~i mi{qewe Srpskog lekarskog dru{tva, koje je javno optu`ilo direktorku Komore za razne zloupotrebe. Na izbore u toj Komori izlazilo je oko pet odsto upisanih lekara. Toliko o wenom ugledu me|u lekarima. [ta nam nudi Predlog izmene Zakona o komorama? Za razliku od postoje}eg, u Predlogu izmena Zakona o komorama, predvi|a se postojawe dva Ve}a koja }e raditi potpuno nezavisno i imati nezavisno raspolagawe sopstvenim upla}e-

nim sredstvima i to Ve}e lekara koji rade u dr`avnim zdravstvenim ustanovama i Ve}e privatnih lekara. Isto }e biti i sa Stomatolo{kom i drugim komorama. Pored toga, izmene zakona podrazumevaju i ve}u za{titu za zdravstvene radnike uzbuwiva~e koji ukazuju na nepravilnosti i potencijalnu korupciju, kao i institut Komisije za ve{ta~ewe, ~iji }e ciq da bude jasno i nepristrasno ve{ta~ewe nezavisne komisije zdravstvenih radnika, koje }e imati za ciq da da jedno validno mi{qewe i pacijentu i lekaru koji se eventualno tereti za gre{ku u sprovo|ewu procesa le~ewa, kako bi Sud imao jasniju sliku o celom doga|aju i kako bi se

na osnovu toga mogla sprovesti vansudska medijacija. Ostaje da se sprovede diskusija o predlo`enim izmenama Zakona o komorama, koje se mogu na}i na sajtu Ministarstva zdravqa i da se sa tim predlogom ide na Republi~ku skup{tinu. O~ekujemo da }e iskazana politi~ka voqa da potraje i da }e i drugi napred navedeni Zakoni po istoj proceduri da se na|u pred Skup{tinom, kao i da }e kona~no zdravstveni sistem koliko toliko da ozdravi. Solidarni sistem zdravstvene za{tite imao je svoje prednosti i mane, ali u dana{we vreme i u okviru dru{tvenih odnosa kakve je definisao na{ Ustav, on je glomazan, nera-

cionalan, nefunkcionalan i neodrìv. Pacijenta mora da prati wegov novac koji je uloìo. On ta~no mora da zna {ta moè da dobije za ono {to je uloìo. Istovremeno dràva mora da na|e na~ina da izdvoji ona sredstva koja su neophodna za obavezne vidove zdravstvene za{tite. U nadi da }emo to obaviti u interesu pacijenata i zdravstvenih radnika, kao i dru{tva u celini, voleo bih da svi zainteresovani uzmu u~e{}a u diskusiji o Predlogu izmena Zakona o komorama. Dr Mihailo Lukovi}, ~lan radne grupe za izmene Zakona u oblasti zdravstva, koje je osnovalo Ministarstvo pravde i Ministarstvo zdravqa

KULTURA

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

GRAD STAO IZA INICIJATIVE GRA\ANA QUBI]A

MONUMENTALNI SPOMENIK TANASKU RAJI]U - Spomenik }e sa postamentom biti visok ~etiri metra, teàk 3,5 tone, imati raspon od 2,2 metra i bi}e replika obele`ja podignutog u centru Stragara. - Potrebno ~etiri miliona, prva donacija upla}ena u Novom Sadu a kru`nom toku u Qubi}u u â~ku, do 6. juna, kada je planirana centralna nacionalna proslava 200. godi{wice podizawa Drugog srpskog ustanka i Boja na Qubi}u, bi}e podignut monumentalni spomenik Tanasku Raji}u, ~uvenom Kara|or|evom barjaktaru i Milo{evom tobxiji, koji je izgubio ìvot brane}i svoj poloàj od Turaka. U epskom pam}ewu i istoriji ostalo je zabeleèno da je Tanasko Raji} u ovom boju “ise~en na komade” dok je branio srpsku artiqeriju, ali da su Turci posle bitke naterani u bekstvo. Boj na Qubi}u je bio jedan od kqu~nih istorijskih doga|aja koji su Srbiji otvorili daqi put ka samostalnosti, a uloga Tanaska Raji}a u wemu je nesumwiva. Spomenik }e sa postamentom biti visok ~etiri metra, teàk 3,5 tone, imati raspon od 2,2 metra i bi}e replika obele`ja podignutog u centru Stragara, rodnog sela Tanaska Raji}a. Delo je akademskog vajara Drinke Radovanovi} iz Beograda (~a~anska

RA^UN ZA UPLATU SREDSTAVA Svrha: Donacija za spomenik Tanasku Raji}u U korist: Teku}i dobrovoqni transferi u korist nivoa gradova MZ QUBI] SELO Ra~un: 840-744 141 843-14 [ifra: 153 Model: /97/ 02-034-40-37-01

snaha), koje je pro{lo kroz proceduru umetni~kog ìrirawa i procene. Autorka }e u me|uvremenu umetni~ki oblikovati i granitno postoqe visoko jedan metar, na kome }e se uz spomenik nalaziti i top kao simbol Raji}evog stradawa. Kru`ni tok u Qubi}u je odabran kao lokacija, jer je to, po skup{tinskoj odluci ujedno i po~etak Bulevara Tanaska Raji}a, rekao je Dejan Tomi}, predsednik Saveta MZ Qubi}, na konferenciji za novinare odrànoj pro{log petka tim povodom, i izrazio nadu da }e se ostvariti ideja Odbora, da spomenik sve~ano otkrije stare{ina manastira Hilandara, iguman Metodije, ina~e, ro|eni â~anin. Za ovu inicijativu gra|ana MZ Qubi} i Odbora za podizawe spomenika Tanasku Raji}u, osim autorkinog, obezbe|ene su saglasnosti i gradske vlasti i urbanista, rekao je Tomi}, navode}i da je za obezbe|ewe otiska, izlivawe spomenika i ure|ewe prostora u okviru kru`nog toka u Qubi}u potrebno oko 4.000.000 dinara. On je naglasio da se umetnica odrekla svog autorskog honorara, a s obzirom na te{ku ekonomsku situaciju u zemqi, sredstva se prikupqaju od darodavaca i dobrovoqnih priloga svih qudi koji imaju mo-

gu}nosti i `ele da se ugrade u slobodarsku tradiciju svog naroda, kao i da je izvesni gospodin @ili} iz Novog Sada, prvi darodavac koji je na ra~un MZ za ovu svrhu ve} uplatio odre|ena sredstva. S wim i drugim darodavcima bi}e sklopqeni ugovori o donatorstvu. Gradona~elnik Vojislav Ili} je istakao da je lokalna samouprava prihvatila ideju da Tanasko Raji} dobije svoj spomenik u na{em gradu u sklopu proslave jubileja Drugog srpskog ustanka i Boja na Qubi}u, obe}ao da }e blagovremeno biti doneta i skup{tinska odluka o postavqawu spomen obele`ja na kru`nim tokovima, da se od urbanista o~ekuje dobijawe gra|evinske dozvole i da se o~ekuje raspisivawe tendera za ure|ewe Spomen kompleksa na Qubi}u (koje je zapo~eto 1938. godine, ali su pisani tragovi nestali), jer je resorno Ministarstvo za rad ve} prebacilo sedam miliona dinara na ra~un Zavoda za za{titu spomenika kulture u Kraqevu. Gradona~elnik je dodao da }e lokalna samouprava iz teku}e buxetske rezerve uplatiti jo{ nedostaju}ih 1,6 miliona dinara. Ura|en je i projekat za rekonstrukciju Ulice Dragoslava Boji}a, kao prilazne saobra}ajnice Spomen kompleksu, a sredstva }e obezbediti Ministarstvo saobra}aja, rekao je Ili} i najavio da }e u toku ove nedeqe javnosti biti predo~en i Program proslave jubileja, koji mora biti dostavqen resornom Ministarstvu, kako bi bio i usvojen. Direktor JP “Gradac” Neboj{a Jovanovi}, po~astvovan {to je ~lan Odbora za podizawe spomenika, potvrdio je da je ura|en urbanisti~ki projekat za ure|ewe ~itavog Spomen kompleksa na Qubi}u, kojim se predvi|a sre|ivawe saobra}ajnice, parterno ure|ewe, izgradwa amfiteatarskog prostora za publiku i niz drugih aktivnosti. O~ekuje se da svi radovi budu zavr{eni u prvoj polovini maja. Z. L. S.

IZLO@BA VESNE ILI] DARIJEVI]

34. IZLO@BA LIKOVNIH AMATERA MO

“CONTAINE” ILI OBUHVATAWE...

TALENTOVANI I KREATIVNI

akon magistarske, prva samostalna izlo`ba akademskog grafi~ara iz â~ka mr Vesne Ili} Darijevi} (1970), profesora na Visokoj {koli tehni~kih strukovnih studija, otvorena u Likovnom salonu Doma kulture pro{le srede, nije bez razloga nazvana engleskom re~ju “CONTAINE”, koja zna~i obuhvatiti, ili obuhvatawe. Postavka apostrofira jedinstvenost i jednostavnost, univerzalnost sa po~etnim motivom vode, kao pramaterom koji spaja sva ìva bi}a, tako {to se svojim neprekidnim kretawem izme{ta iz pro{lih u sada{we, iz sada{wih u budu}e ìve organizme. Drugi motiv, kao najprirodniji sinonim velike vode je more, koje umetnica izvla~i iz plave boje kao koloritnog stereotipa, daju}i mu zbog klimatskih uticaja sasvim druga~iju boju. Autorka je inspirisana Moneovim serijama slika vode u prirodi, reflekto-

vanoj u razli~itim fazama dnevnog kretawa sunca, pokretima qudi i ìvotiwa engleskog fotografa Edvarda Mujbrixa. - Slika mora se ovde ne moè sagledati kao jedinstveni komad. To je niz slika koje tvore linijski poredak, odnosno, seriju. Za recepciju izlo`be nisu bitni pojedina~ni delovi, ve} sam postupak kojim su oni uvedeni u koncept celine - rekla je Vesna Ili} Darijevi}, koja je studirala grafiku na Likovnoj akademiji u Novom Sadu u klasi profesora Zorana Todovi}a, a postiplomske studije na smeru crte`, zavr{ila na FLU u Beogradu, u klasi profesorke Darije Ka~i}. Izlo`bu “CONTAINE” je pred brojnom publikom otvorio novinar Du{an Darijevi}, koji je tom prilikom primetio da je “uspeh postavke utoliko ve}i, jer je re~ o delu nastalom posle dugogodi{weg umetni~kog istraì-

vawa u okviru klasi~nih likovnih disciplina, grafike i crteà, ali i pro{irenih medija, i zato je ona odraz jedinstvenog stila i ~istog, prefiwenog likovnog jezika, a ne populisti~kog podilaèwa publici”. Vesna Ili} Darijevi} kompjuterskom tehnologijom i {tampom izvla~i replike crteà morskih talasa ugqenom, dovedene do savr{enstava, u niz printova razli~itih po veli~ini i boji, koje postavqa na pleksiglas plo~e i niè svoju vizuelnu predstavu spoqa{weg, ali i unutarweg sveta, koji odraàva svu usredsre|enost umetnice na doìvqaj prirode, ali i na stawe duha i uma, materijalizovano kroz ove jedinstvene pozitive i negative. Postavka nudi specifi~an umetni~ki doìvqaj pun radosti, sklada, ali i strasti - eksplozije emocija i boja. Va`na je ~iwenica da je ovo delo nastalo daleko od velikih urbanih i kulturnih svetskih centara, ali da u sebi nosi specifi~nu jedinstvenost i univerzalnost, iskru svetlosti u ovom tamnom vilajetu - rekao je, pored ostalog Du{an Darijevi}. Umetnica je ~lan ULUS-a, vi{e puta je kolektivno izlagala, a za svoj rad je nagra|ivana. Izlo`ba }e u Likovnom salonu biti postavqena do 11. februara. Z. L. S.

edovna, 34. godi{wa izlo`ba likovnog stvarala{tva amatera Moravi~kog okruga otvorena je pro{log ~etvrtka u sredwem i gorwem holu Doma kulture, tradicionalno u organizaciji ove ustanove. Izloèno je oko 170 radova 56 autora koji su ~lanovi vi{e umetni~kih udruèwa sa ovog podru~ja. Predstavili su se umetnici amateri, ~lanovi Udruèwa qubiteqa umetnosti “Estet” iz â~ka, Udruèwa samoukih slikara i vajara iz Draga~eva i Umetni~kog udruèwa iz Gorweg Milanovca. Ove godine nije bilo izlaga~a iz Ivawice, napomiwe organizator amaterskog programa Ba}ko Bukumirovi} i dodaje da nije bilo selekcije radova, po{to se Republi~ka izlo`ba ne organizuje unazad nekoliko godina, tako da je ova postavka revijalnog karaktera. Na izlo`bi su zastupqene sve likovne tehnike, najbrojnija su uqa na platnu, ali ima i vajarskih radova, crteà, akvarela, duboreza, ikonopisa... Izlo`bu je postavio likovni pedagog Tiho-

mir Mla|enovi}. Tokom 34 godine naj~e{}e su izlagali i bili najaktivniji stvaraoci: Milovan Nedi}, Radomir Aran|elovi} i Predrag \or|evi} Cane iz ^a~ka, kao i Nika Nikola Stoji}, Jovi{a Slavkovi} i Slavka To{i} iz Gu~e. Program otvarawa izlo`be bio je posve}en na{em Nobelovcu Ivu Andri}u, a odlomke iz wegovog “Exponta” govorili su Sofija Krsti}, Uro{ Tomqanovi} i Ba}ko Bukumirovi}, ~lanovi pozori{ta “Otpisani”. Izlo`ba je bila postavqena do 5. februara. Z. L. S.

KULTURNI VODI^

DOM KULTURE - Petak, 6. februar 2015. - BRA^NI PREVRTQIVCI, pozori{na predstava (komedija) u koprodukciji agencija “Impressario” i “Colonna” iz Beograda; Igraju Olga Odanovi}, Sowa Kneèvi} i Milo{ \or|evi; velika sala u 20 ~asova - Ponedeqak-~etvrtak, 9-12. februara - FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN - REVIJA “IZ @ENSKOG UGLA”, igrani filmovi (Draga Pridans, Sin druge, Augustina i Sastanak u Kiruni); Program realizovan u saradwi sa Francuskim institutom u Beogradu; mala sala u 20 ~asova - Sreda, 11. februar - ILUSTROVANI ROKENROL VODI^, izlo`ba ilustracija i promocija kwige autora Davida Vartabedijana u izdawu “P~elice” iz â~ka; sredwi hol u 19 ~asova - Utorak, 10. februara u 19 ~asova - FILM “TE@INA LANCA 2” Borisa Malagurskog, pod sloganom: “Pobunite se - poveìte se - pruìte otpor!” - velika sala Doma kulture/ Organizatori Pokret Dveri i IK “Catena mundi”./ Posle dokumentarca “Teìna lanca 1”, u kome se mladi rediteq i producent Malagurski bavio razbijawem Jugoslavije po scenariju Zapada i time kako su nas stranci zavadili i uni{tili ratom, u ovom revolucionarnom filmu on analizira koji su doma}i i strani faktori bili ukqu~eni u ekonomsko uni{tavawe na{e zemqe, istraùje koji bi ekonomski model bio povoqniji od aktuelnog i o tome intervjui{e: Noama ômskog, Majkla Parentija, Karlu del Ponte, Dajanu Xonston, Sokoro Gomes, Jasminu Vuji}, Miroslava Lazanskog... Boris Malagurski je poznat i po filmovima: “Kosovo, moète li da zamislite”, “Beograd”, “Pretpostavka pravde” - o Brisu Tatonu, voditeq je emisije “Revolucija” na TV “Hepi”. Ulaznice se mogu kupiti na biletarnici oma po ceni od 200 dinara.

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Dejzi Gudvin LOVAC NA BOGATSTVO

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DEÎJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA

POKLON KWIGE ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati dva ~itaoaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni toga dana, od 10 do 15 ~asova, kwige mogu podi}i u redakciji na{eg lista u Bulevaru oslobo|ewa 37.

Ketlin Grisom U SENCI STAROG HRASTA Daleke 1791. godine na obali Irske jedna porodica ostavqa sve za sobom. Sedmogodi{wa Lavinija i weni roditeqi otisnuli su se na more ispuweni nadom da ih na drugoj obali ~eka svetlija budu}nost. Me|utim, sudbina za wih ima druga~ije planove... Lavinija ostaje siro~e, a kapetan broda je odvodi na svoju plantaù duvana u Virdìniji, gde, li{ena uspomena i se}awa na svoje poreklo, devoj~ica zapo~iwe novi ìvot. Dok odrasta na raskr{}u dva sveta, Lavinija ne sluti da plantaà decenijama ~uva tajnu koja povezuje sve koji na woj ìve, bez obzira na boju koè i dru{tveni status. Kada na scenu stupi qubav, duboko ukorewena hijerarhija po~iwe da se ru{i, a opasnost se nadvija nad plantaù poput olujnog oblaka. Izme|u okova i slobode, privrènosti i du`nosti, pomaqa se nezaboravan portret jedne rawene zemqe u osvit novog doba, a jednostavni, neodoqivi likovi podseti}e nas na istinsku vrednost porodi~nih veza koje zauvek ostaju u nama.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TRADICIONALNI MESEC QUBAVI U DELFI KWI@ARI U Â^KU POPUSTI DO 50 ODSTO ragi ~itaoci, pred nama je mesec kada na poseban na~in iskazujemo qubav. Tim povodom izdava~ka ku}a Laguna i kwiàrski lanac Delfi za sve zaqubqene organizovali su sada ve} tradicionalnu akciju „Mesec qubavi“, kojoj je te{ko odoleti. U kwiàri Delfi,Gradsko {etali{te bb, od 10. februara do 10. marta 2015. godine imate specijalnih 30% popusta na 30 sjajnih naslova. Na ovoj akciji vaì ~lanski popust kao i koli~inski popust od

10% na tri i vi{e kupqenih kwiga. Ova akcija vaì}e i na sajtu www.laguna.rs. Spisak 30 sjajnih naslova koji se nalaze na popustu potraìte na sajtu www.laguna.rs ili u kwiàri.

Rasko{an i ambijentom i pripovedawem, roman „Lovac na bogatstvo”, engleske kwièvnice Dejzi Gudvin, otkriva dragocene podatke iz ìvota Elizabete Austrijske, ali istovremeno je i blaga, qupka pri~a o prvoj qubavi i mu{koj neodlu~nosti. Elizabeta Austrijska, poznata kao Sisi, je princeza Dajana XIX veka. Godine 1875. Sisi je èna koju èli svaki mu{karac a kojoj svaka èna zavidi. [arlot Berd je bogata naslednica koju tek uvode u dru{tvo. Nesnalazisenajboqeutesnimstegamapuritanskihstrogihpravilaiodu{akpronalaziunovomhobiju – fotografiji, umetnostikojajo{ uvekizazivasumwi~avostuvisokimkrugovima. Kapetan Bej Midlton je privla~an, mlad i najboqi kowanik u Engleskoj. Po{to mu je porodica osiroma{ila, ostao je bez nade da }e mo}i da kupi kowa koji mu je potreban da bi pobedio u Velikoj nacionalnoj trci. No, kada [arlot upozna Beja, sti~e utisak da je on u potpunosti razume i ne vidi u woj samo bogatu naslednicu. U Englesku ubrzo dolazi austrijska carica Elizabeta, slavna lepotica Sisi, da bi pobegla od u{togqenog austrijskog dvora koji je gu{i i da bi tu provela lovnu sezonu. I sama izvanredna u sedlu, Sisi zahteva da joj obezbede najboqeg putovo|u u Engleskoj. U pratwu joj je dodeqen kapetan Midlton. Slab na ènsku lepotu i neodlu~an u svojim ambicijama – izuzev u jednoj, da pobedi na Velikoj nacionalnoj trci – Midlton zapo~iwe romansu sa caricom. Zapleten u mreù ose}awa, izme|u otresite ali neugledne engleske devojke i ohole i zanosne carice, Bej nas vodi kroz neodoqivu pri~u o javnom ìvotu i tajnim ~e`wama velikih istorijskih li~nosti edvardijanskog doba. U ~itaocu ve} donekle poznato okruèwe engleske aristokratije XIX veka Dejzi Gudvin ovoga puta uvodi istorijske li~nosti i kroz prividno jednostavnu qubavnu pri~u osvetqava jedan pikantni kutak evropske istorije.

Winx Club KQU^ SKLADA Za najmla|e ~itaoce, Laguna je spremila sjajne kwige „Magi~ne serije”, nove pri~e o Vinks klubu. U okviru ovog serijala ve} su objavqene kwige „Magija prirode” i „Karijera u svetu mode” a pred ~itaocima je tre}a kwiga koja nosi naziv „Kqu~ sklada” Svako moè da postane vila poput Vinks. Dovoqno je da veruje{ umagijuisawa{ jedanboqisvet. U Magi~noj dimenziji ni{ta nije sigurno osim... prijateqstva koje povezuje Blum, Stelu, Floru, Mjuzu, Tehnu i Lejlu! Sve kao jedna, okupqene su u jedinstvenoj druìni. Zahvaquju}i prijateqstvu, koje im daje snagu i hrabrost, one su posebne i fantasti~ne dok proìvqavaju neverovatne pustolovine... U kwizi „Kqu~ sklada” na Zemqi se de{ava ne{to ~udno i stra{no: za~arani vetar pretvara muziku u uàsnu buku! Uz pomo} gospodina Sola i fantasti~nih vila iz Vinks kluba, na planeti }e ponovo zavladati sklad. Kwige Vinks kluba sadrè prelepe ilustracije, a deca razvijaju ve{tinu ~itawa, ma{tovitost i kognitivne sposobnosti.

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

KULTURA

“CARSKI DAROVI ZA TITA” MUZEJA ISTORIJE JUGOSLAVIJE U SLICI I RE^I U DOMU KULTURE

ZA PREDMETE OD ZLATA I DRAGOG KAMEWA UZVRA]AO SUVIM [QIVAMA I PR[UTOM uzej istorije Jugoslavije formiran 1996. godine, ba{tini oko 200.000 predmeta svrstanih u vi{e tematskih zbirki, a jednu od wih ~ine i brojni pokloni koje je Josip Broz Tito dobijao od dr`avnika tokom svoje dugogodi{we vladavine. Izlo`bu “Carski darovi za Tita” sa 60 odabranih eksponata, postavqenu od 21. jula do 25. avgusta 2013. godine u nekada{wem Muzeju 25. maj u Beogradu, posetilo je vi{e od 20.000 gra|ana. Jedan od autora postavke i kataloga ekskluzivnih poklona ~lanova vladarskih porodica Josipu Brozu, uz Moma Cvijovi}a, je i muzejski savetnik Veselinka Kastratovi} Risti}, rekla je Verica Kova~evi}, urednica Kulturno obrazovnog programa, u utorak, predstavqaju}i go{}u brojnoj publici u Klubu Doma kulture. Autorka je u slici i re~i govorila o ovoj atraktivnoj izlo`bi, na-

pomiwu}i da je uprkos tome {to je dokumentacija o poklonima uredno vo|ena, malo toga stiglo do ovog Muzeja. Veselinka Kastratovi} Risti} je, pored ove, autor jo{ desetak tematskih izlo`bi i kataloga. Muzej istorije Jugoslavije danas ~ine nekada{wi Muzej 25. maj, takozvana palata “MIR” u kojoj se nalazi Spomen zbirka, izgra|ena kao “Mar{alova intimna rezidencija” iz koje je Slobodan Milo{evi} odveden u Hag i Stari muzej. PRAVILO: POKLON ZA UZVRAT NI MAWE, ALI NI VI[E VREDAN OD DARA Naziv izlo`be “carski”, ne vezuje se za status darodavca, ve} za vrednost poklona, materijal i na~in izrade, objasnila je Kastratovi} i posebno istakla da je bilo nepisano pravilo prilikom razmene ili uzvra}awa poklona na dr`avnom nivou da on ne sme biti ni ispod, ali ni iznad vrednosti od onoga {to je primqeno kao dar. Darivawe ima simboli~an zna~aj u svim kulturama, a razmenu darova na najvi{em nivou odre|uje slu`ba Protokola, koja vr{i izbor poklona u zavisnosti od prilike, inte-

resovawa, ukusa i statusa osobe kojoj je namewen, samog ~ina predaje, do dokumentacije koja prati dar, i kasnije wegovo ~uvawe. Politi~ari i dràvnici retko su bili u prilici da daju i primaju poklone, ali Josip Broz Tito je bio izuzetak, a o tome svedo~e wegove brojne dràvni~ke aktivnosti. Susreo se sa oko 350 predsednika dràva i vlada, bio gost u 169 dràvnih poseta i boravio u 73 zemqe sveta. U tim prilikama dobijao je poklone koji se danas ~uvaju u Muzeju istorije Jugoslavije, a neki od wih su toliko ekskluzivni da bi se wima ponosili i najve}i svetski muzeji, istakla je Veselinka Kastratovi}. U takve spadaju darovi vladarskih porodica Evrope, Azije i Afrike, a me|u darodavcima su bili engleska kraqica Elizabeta Druga, iranski {ah Reza Pahlavi, gr~ki kraq Pavle, etiopski car Hajle Selasije, kamboxanski princ Norodom Sihanuk, In-

sawe, ostali su neraspakovani. “Ukaz Kira Velikog” je veoma vredan poklon od {aha Reze Pahlavija, original se nalazi u Britanskom muzeju i pored ove, jo{ jedna kopija je u zgradi Ujediwenih nacija, a re~ je o najstarijem poznatom dokumentu o qudskim pravima pisanom na glini. Tito nije dozvoqavao kustosima Muzeja 25. maj, da prilikom razvrstavawa poklona na vredne i sitnice, bilo {ta bude ba~eno. Izuzetnu vrednost, kao biser svetske kulturne ba{tine ima i “Fragment Pilastra” iz perioda kmerske umetnosti sa motivom “Nebeske igra~ice”, poklon od kamboxanskog princa Norodoma Sihanuka, darovan Titu 1968. u Pnom Penu.

dira Gandi, Nehru, Naser i drugi… KONTROLISAO PROTOKOL Najstariji predmet u zbirci je “Korintski {lem” od bronze s kraja 7. veka pre n. e. koji je Tito dobio 1954. godine od gr~kog kraqa Pavla Prvog i kraqice Frederike u Atini, a na koji je uzvratio jednim lipicanerom. Kamboxanskom caru Hailu Selasiju, koji ga je u vi{e susreta zasipao predmetima od zlata i dragog kamewa, izra|enim u wegovoj li~noj carskoj radionici, uzvra}ao je sanducima punim suvih {qiva, fla{om dobrog alkoholnog pi}a, vinom, uì~kom pr{utom, a ~est poklon bila su i dela na{ih slikara Pe|e Milosavqevi}a, Augustin~i}a, Vlaha Bukovca, ili kopije freska iz na{ih manastira. Prema dokumentima kojima raspolaè Muzej istorije Jugoslavije, Tito je poklonio jednu pu{ku kremewa~u iz Vojnog muzeja, a Nehruu su pokoloweni jedan jelek i narodna no{wa iz Etnografskog muzeja, ina~e nije rasipao nacionalnu kulturnu ba{tinu. Kada mu je Komisija za protokol prosledila predlog da bude poklowena slika “Ruì~asti san” Vlaha Bukovca, Tito je zapisao “Ovo treba da ostane u zemqi”, posle ~ega je stalno kontrolisao predloge za uzvratne poklone. Da sve dobijeno nije doìvqavao kao li~nu svojinu, svedo~i i wegov predlog iz 1954. da se formira Muzej poklona, kako bi i narod sve to video. Neki veoma vredni pokloni, zlatne tabakere, kutije, stoni pribor za pi-

nost, jer je kreacija ~uvenog Gotjea, izra|ena u radionici “Marshak” u Parizu. Jovanka je tom prilikom dobila na dar narodnu no{wu, a na ovaj poklon Tito je uzvratio parfemom. Me|u raritetnim poklonima je i retko sa~uvana “Glava Bude” od oniksa iz 4. veka n.e. poklon avganistanskog kraqa Mohameda Zahira uru~en mu u Beogradu 1960. Od jordanskog kraqa Huseina u Amanu 1979. dobio je “Figuru ratnika na kamili” izra|enu u Londonu od najfinijeg srebra, zlata i oniksa, tolike fino}e da, po re~ima kustosa, nije morala da se ~isti od 1979. Na ovaj poklon Tito je uzvratio jednom kristalnom slikanom vazom. Brojni pokloni su i portreti dr`avnika i kraqevskih porodica u srebrnim ramovima, u zbirci ih je oko 150, kutije za bombowere, za cigarete, ogrlice od raznog dragog i poludragog kamewa za Jovanku, od japanskog cara Hitorhita 1968. dobio je foto aparat i kameru marke “Nikon”, a Jovanka svilu za kimono. Iz azijskih zemaqa stizali su i pokloni od slonova~e. Od holandske kraqice Julijane i princa Bernarda, Tito je 1972. dobio porcelanski servis ru~no oslikan, a to je i tipi~an evropski poklon, me|utim, ne zna se gde je servis koji mu je poklonila engleska kraqica Elizabeta Druga. Po{to se mobilijar, zbog dr`avni~kih poseta ~esto selio, jer je trebalo pred goste izneti najboqe, Titove rezidencije na Brionima i u Krawskoj Gori jo{ nisu do-

ZA KUTIJU SA BRILIJANTIMA OD MAROKANSKOG KRAQA - PARFEM Najvredn iji predmet u zbirci je kutija za cigarete od zlata sa safirima, koju je Tito dobio od kraqa Maroka Hasana Drugog, na ~ijem poklopcu se nalazi krug sa~iwen od 36 brilijanata, a predstavqa i umetni~ku vred-

stupne za ovu saradwu, ka`e Veselinka Kastratovi}, iako su predmeti koji su tamo ostali, vlasni{tvo Muzeja istorije Jugoslavije. ORDEWE, PU[KE, KAMEN S MESECA... Tito je dobio i 129 ordena, tri puta je u zemqi poneo Orden narodnog heroja, a u zbirci ima dosta i zanatskog oru`ja koje je dobi-

jao od arapskih dràvnika i kraqeva. Tu je i nekoliko nagradnih sabqi iz perioda Petra Velikog iz Rusije. Odràvao je prijateqsku vezu sa gr~kom kraqevskom porodicom i nakon prevrata u Gr~koj. Prilikom posete sedi{tu Ujediwenih Nacija u Wujorku, mesec dana pre atentata u Dalasu, sreo je Xona Kendija, od koga na poklon dobija stoni komplet pribora za pisawe. To je za Tita bio prvi susret sa jednim ameri~kim predsednikom, a za Kenedija, ispostavilo se, posledwi susret sa jednim dràvnikom. U bliskom, gotovo bratskom prijateqstvu Tito je bio i sa finskim predsednikom Urhom Kekonenom, koga je upoznao daleke 1917. kada je poku{ao da preko Finske napusti Rusiju, sa kojim je razmewivao brojne poklone. Muzej ba{tini i kolekciju od 20.000 {tafeta, ogromnu fototeku, 15 skupoceno ukra{enih lova~kih pu{aka, poklon kraqevskih porodica po{to je bio strastveni lovac, tu je i sabqa Stevana Kni}anina, jedan jedini frak koji je morao da nabavi prilikom posete engleske kraqice 1953, brojni li~ni pokloni me|u kojima je i “kamen s Meseca”... Op{ti utisak nakon ovog zanimqivog predavawa bio bi da Josip Broz nije “rasipao” po svetu umetni~ke i druge vrednosti iz zemqe, ali ironija je, da je kao prvi ~ovek komunisti~ke ideologije i partije u Jugoslaviji, ìveo kao car u rezidenciji srpskih monarha. Z. L. S.

LU^ANI

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

PROGLA[ENI SPORTISTI GODINE OP[TINE LU^ANI

MARIJA I NEMAWA NAJBOQI! U organizaciji Centra za kulturu i sport op{tine Lu~ani i Sportskog saveza op{tine Lu~ani, u Gu~i su krajem januara sve~ano progla{eni najboqi sportisti, sportski radnici i ekipe u 2014. godini. Najuspe{niji sportisti godine su fudbaler FK “Mladost” Nemawa Milunovi} i {ahistkiwa Marija Raki}, dok su titule najboqih ekipa poneli FK “Mladost” iz Lu~ana i [K “Jelica PEP” iz Gora~i}a. ajboqa mu{ka sportska ekipa u 2014. godini je Fudbalski klub “Mladost” iz Lu~ana, koji je u takmi~arskoj 2013/2014. godini ubedqivo osvojio prvo mesto u Prvoj ligi Srbije, a od jesenas se takmi~i sa 15 najboqih klubova u Super ligi. U jesewem delu nove takmi~arske sezone u konkurenciji najboqih srpskih klubova postiè izvanredne rezultate i zauzima solidno mesto u gorwem delu tabele, sa garancijom odràvawa statusa superliga{a. Titula najboqe ènske ekipe je pripala [ahovskom klubu “Jelica PEP” iz Gora~i}a. Ova ekipa osvojila je prvo mesto u Prvoj ligi Srbije u pro{loj godini i tako uspela da odbrani {ampionsku titulu. Osvajawem {ampionske titule ekipa [K „Jelica“ stekla je pravo u~e{}a u Ligi {ampiona 2015.godine. U kategoriji pojedinaca, zvawe najboqeg sportiste dodeqeno je Nemawi Milunovi}u, fudbaleru FK “Mladost” iz Lu~ana. Kako je re~eno prilikom dodele priznawa, popularni Milun je svojim konstantno dobrim igrama u 2014. godini predstavqao stub odbrane i dao ogroman doprinos celokupnom u~inku “Mladosti” i plasmanu u Super ligu Srbije. Izabran je za kapitena ekipe. Na terenu i izvan wega, bio je primer kako treba da se pona{a jedan uzoran sportista. Zvawe najboqe sportistkiwe ponela je Marija Raki}, ènski internacionalni majstor, ~lanica [ahovskog kluba “Jelica PEP” iz Gora~i}a. U pro{loj godini nastupila je za ènsku reprezentaciju Srbije na [ahovskoj olimpijadi u norve{kom gradu Tromsou, gde je osvojila 5,5 poena u devet partija. U Prvoj ligi Srbije, odrànoj u Subotici, svojom igrom i rezultatom doprinela je da ènska ekipa [K “Jelica” osvoji prvo mesto. Na posledwem {ampionatu Srbije za ène Marija Raki} je osvojila tre}e mesto, sa samo pola poena zaostatka

za dve prvoplasirane {ahistkiwe. Nosilac priznawa za najboqu sportsku ekipu op{tinske lige je Fudbalski klub “Kotraà” iz Kotraè. U pro{loj takmi~arskoj sezoni FK “Kotraà” je u veoma jakoj konkurenciji osvojio prvo mesto u Op{tinskoj fudbalskoj ligi i izborio se za plasman u ligu Moravi~kog okruga. Zna~ajan uspeh ovog kluba je i osvajawe fudbalskog KUP-a FSO Lu~ani. Za najboqeg sportskog radnika je progla{en Radoje Milutinovi} Ma~ak, sekretar Streqa~kog kluba “Draga~evo” iz Gu~e i Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva MZ Gu~a. Kako je navedeno u obrazloèwu, Radoje Milutinovi} je zasluàn za obnavqawe rada Streqa~kog kluba “Draga~evo”, a dao je veliki doprinos i u otvarawu sekcije Streqa~kog kluba, kao i strqane u Lu~anima. Pruìo je i zna~ajan doprinos aktivnostima Dobrovoqnog vatrogasnog dru{tva MZ Gu~a koje je pro{le godine na dràvnom prvenstvu u Kawiì zabeleìlo izvanredan uspeh. U izuzetno jakoj konkurenciji pionirke su zauzele tre}e, a pioniri prvo mesto u Srbiji. Zvawe zaslu`nog sportskog radnika u op{tini Lu~ani pripalo je Vladimiru In|i}u iz Lu~ana. In|i} je radio kao nastavnik fizi~kog vaspitawa u O[ “Milan Blagojevi}” u Lu~anima. Uporedo sa {kolskim angaòvanjem u mla|im kategorijama radio je u rukometnom, ko{arka{kom i teniskom sportu, kroz seniorske klubove iz Sportskog dru{tva “Mla-

dost” Lu~ani. Wegovi |aci su: Dragan Ja}imovi}, prvi srpski alpinista koji se popeo na Mont Everest i osvaja~i olimpijskih, svetskih i evropskih medaqa @eqko Tanaskovi}, Ivan Ili} i Vladimir Gavrilovi}. Organizatori su odlu~ili da dodele dva specijalna priznawa. Prvo je pripalo Milomiru ^vori}u, dvanaestogodi{wem fudbaleru FK “Gu~a” iz Gu~e, koji je na brojnim manifestacijama dobijao priznawa za najboqeg strelca i igra~a. Trenutno je standardni ~lan prve postave reprezentacije Zapadne Srbije u selektivnoj ligi Srbije. Drugo specijalno priznawe dodeqeno je povodom 30

godina postojawa Fudbalskom savezu op{tine Lu~ani, kao najbrojnijoj sportskoj porodici Sportskog saveza op{tine Lu~ani. Kako je obrazlo`eno, Fud-

balski savez op{tine Lu~ani se svrstava me|u najboqe i najorganizovanije u Srbiji, a o tome svedo~e brojna priznawa i pohvale. Trenutno okupqa 15

klubova sa vi{e od 500 registrovanih igra~a razli~itih uzrasta, kao i sudijsku i trenersku organizaciju sa priznatim i stru~nim kadrovima. V.S.

INFORMATIVNA SLU@BA POVERENI[TVA POKRETA DVERI U LU^ANIMA

PREDLOG ZA FORMIRAWE OP[TINSKE VLASTI Kako stoji u saop{tewu koje je stiglo u na{u redakciju, ni mesec dana nakon odràvawa vanrednih lokalnih izbora u op{tini Lu~ani nema nikakvih naznaka o formirawu nove vlasti. Uzimaju}i u obzir ~iwenicu da je nova vlast u Mionici ve} formirana, a da su lokalni izbori u toj op{tini bili istog dana kao i u Lu~anima, Povereni{tvo Pokreta Dveri u Draga~evu predlaè osnovne programske principe za formirawe budu}e vladaju}e ve}ine u Skup{tini op{tine Lu~ani: da se u buxetu za ovu godinu predvidi izdvajawe od pet odsto za poqoprivredu, za podsticaje ra|awu po 50.000 za svako prvoro|eno dete, 70.000 za drugoro|eno, odnosno 90.000 dinara za tre}ero|eno i svako naredno dete i da se za svako tre}e i naredno dete u porodici obezbedi besplatan sme{taj u vrti}u. Dverjani, tako|e, predlaù da se pri Odeqewu za lokalni ekonomski razvoj otvore Kancelarija za poqoprivredu i razvoj sela, Kancelarija za saradwu sa privredom

i rasejawem iz Draga~eva i Kancelarija za mlade, da se obezbede sredstva u buxetu za dodeqivawe u~eni~kih i studentskih stipendija najuspe{nijim |acima i studentima iz op{tine Lu~ani, kao i javnost u radu i tro{ewu novca javnih preduze}a i ustanova. Me|u osnovnim programskim principima dverjana nalaze se i predlozi da u budu}oj vlasti ne u~estvuju qudi koji su se kompromitovali u dosada{wim strukturama vlasti i nedavnoj izbornoj kampawi i da se obezbede direktni prenosi sednica Skup{tine op{tine. “Pokret Dveri je u potpunosti spreman da preuzme odgovornost za vr{ewe vlasti u op{tini Lu~ani na ovakvim osnovama, ako postoje parlamentarne politi~ke opcije, koje su voqne da prihvate ovaj program. U suprotnom, ako je ovaj program drugima neprihvativ - mi }emo biti aktivna i konstruktivna opozicija novoj vlasti, ko god da je bude ~inio. Ukoliko Srpska napredna stranka, kao pobednik na izborima, nema kvalitetne kadrove za rukovode}e op{tinske funkcije ili oko wih ne moè da se dogovori, Pokret Dveri je tako|e spreman da preuzme najvi{e funkcije vlasti, jer raspolaè mladim i izuzetno obrazovanim i stru~nim kadrovima. Smatramo da vlast ne treba da se formira u kuloarima koji se rukovode iskqu~ivo strana~kim interesima, {emama i kombinacijama. Zato izlazimo u javnost sa ovim predlogom politi~kog programa budu}e vlasti, zbog koga smo i dobili podr{ku na{ih bira~a. Pozivamo sve odborni~ke grupe na hitne konsultacije oko {to skorijeg sazivawa konstitutivne sednice Skup{tine op{tine Lu~ani i formirawa nove vlasti, jer smatramo da je ovoliko ka{wewe nedopustivo i ima {tetne posledice po op{tinu i ìvot gra|ana”, stoji u saop{tewu Informativne slu`be Povereni{tva Pokreta Dveri u Draga~evu. V. S.

OGLASI

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

OGLAS ZA POPUNU RADNOG MESTA

OBAVE[TEWE Gradona~elnik grada â~ka, obave{tava zainteresovane gra|ane da je na osnovu Odluke o buxetu grada â~ka za 2015. godinu ("Sl. list grada â~ka" br. 20/2014), Gradsko ve}e grada â~ka donelo Pravilnik o kriterijumima za ostvarivawe prava na finansijsku pomo} za vantelesnu oplodwu u 2015. godini. Kriterijumi za ostvarivawe prava na finansijsku pomo} za vantelesnu oplodwu su: -da par ima dràvqanstvo Republike Srbije; -da par ima prebivali{te na teritoriji grada â~ka najmawe godinu dana pre dana podno{ewa zahteva; -da par ispuwava kriterijume koje je propisala Republi~ka stru~na komisija Ministarstva zdravqa za le~ewe postupcima biomedicinski potpomognutog oplo|ewa, -da je par, ukoliko je èna mla|a od 40 godina, iskoristio pravo na dva poku{aja koji se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osigurawa. Sve bliè informacije o ostvarivawu ovog prava mogu se dobiti u Gradskoj upravi za stru~ne poslove Skup{tine, Gradona~elnika i Gradskog ve}a grada â~ka, ul. @upana Stracimira br. 2, kancelarija 203 i 208, i na telefon 309-006 i 309-015.

1. Potreban {umarski inèwer sa poznavawem izrade fasadne stolarije kao i upravqawem procesom proizvodwe postoje}im programima. 2. Potrebna dva stolarska radnika za ma{insku obradu stolarije i sklapawe iste. Mogu} radni odnos na neodre|eno vreme. Zainteresovani se mogu javiti na telefon 064/88-34-593 i 063/604-803 Na osnovu ~lana 13. stav 2. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sredstava za finansirawe potreba u oblasti sporta („Sl. list grada â~ka“ broj 1/2013, 2/2013, 7/2013, 1/2014, 11/2014 i 2/2015), Gradsko ve}e grada â~ka raspisuje

JAVNI KONKURS GRADONA^ELNIK mr Vojislav Ili}

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Izdaje se 400m2 (ceo posledwi sprat u sivoj fazi, mogu}nost ure|ewa po potrebi zakupodavca. Pogodno za teretane, igraonice itd.)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

ZA DODELU SREDSTAVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA KOJIMA SE OSTVARUJE OP[TI INTERES U OBLASTI SPORTA NA TERITORIJI GRADA Â^KA U 2015. GODINI 1. Predmet ovog konkursa je dodela sredstava za realizaciju programa kojima se ostvaruje op{ti interes u oblasti sporta na teritoriji grada â~ka u 2015. godini. 2. Pravo na dodelu sredstava imaju sportske organizacije i teritorijalni sportski savez, u skladu sa ~lanom 4. Pravilnika o kriterijumima i postupku dodele sredstava za finansirawe potreba u oblasti sporta. 3. Pravo na dodelu sredstava se moè ostvariti za: 1) podsticawe i stvarawe uslova za unapre|ewe sporta za sve, odnosno bavqewa gra|ana sportom, posebno dece, omladine, èna i osoba sa invaliditetom; 2) organizaciju sportskih priredbi od posebnog zna~aja za grad â~ak; 3) sportski razvoj talentovanih sportista i unapre|ewe kvaliteta stru~nog rada sa wima; 4) u~e{}e sportskih organizacija sa teritorije grada â~ka u klupskim takmi~ewima; 5) pred{kolski i {kolski sport; 6) delatnost organizacija u oblasti sporta ~iji je osniva~ ili ~lan grad â~ak; 7) aktivnosti sportskih organizacija, sportskih dru{tava, udruèwa, granskih i teritorijalnih sportskih saveza na teritoriji grada â~ka od posebnog zna~aja za grad â~ak, u zavisnosti od toga da li je sportska grana od zna~aja za grad â~ak, koja je kategorija sportske grane, koliko sportista okupqa, u kojoj meri se unapre|uje stru~ni rad, u kom rangu takmi~ewa sportska organizacija u~estvuje i u kojoj meri se pove}ava obuhvat bavqewa gra|ana sportom; 8) unapre|ewe za{tite zdravqa sportista i obezbe|ivawe adekvatnog sportsko-zdravstvenog obrazovawa sportista, posebno mladih, ukqu~uju}i i antidoping obrazovawe; 9) stipendirawe za sportsko usavr{avawe kategorisanih sportista, posebno perspektivnih sportista; 10) spre~avawe negativnih pojava u sportu; 11) edukacija, informisawe i savetovawe gra|ana, sportista i ostalih u~esnika u sistemu sporta o pitawima bitnim za odgovaraju}e bavqewe sportskim aktivnostima i delatnostima; 12) periodi~na testirawa, sakupqawe, analiza i distribucija relevantnih informacija za adekvatno zadovoqavawe potreba gra|ana u oblasti sporta na teritoriji grada â~ka, istraìva~ko-razvojni projekti i izdavawe sportskih publikacija; 13) unapre|ivawe stru~nog rada u~esnika u sistemu sporta sa teritorije grada â~ka i podsticawe zapo{qavawa visokokvalifikovanih sportskih stru~waka i vrhunskih sportista; 14) racionalno i namensko kori{}ewe sportskih sala i sportskih objekata u javnoj svojini, kroz odobravawe wihovog kori{}ewa za sportske aktivnosti i dodelu termina za trenirawe u~esnicima u sistemu sporta; 4. Raspodela sredstava vr{i se na osnovu slede}ih kriterijuma: -status sporta na nacionalnom nivou; -rang takmi~ewa; -postignuti rezultati u protekloj takmi~arskoj sezoni; -broj takmi~arskih ekipa u redovnom sistemu takmi~ewa -broj takmi~ara u redovnom sistemu takmi~ewa; -tro{kovi takmi~ewa. 5.Osnovni uslovi za dodelu sredstava su: -da je sedi{te podnosioca programa na teritoriji Grada; -da je podnosilac programa osnovan u skladu sa propisima kojim je ure|eno wegovo osnivawe; -da je direktno odgovoran za pripremu i izvo|ewe programa; -da je prethodno obavqao delatnost najmawe godinu dana; -da je sa uspehom realizovao odobreni program, ukoliko je bio nosilac programa prethodne godine; -da nema blokadu ra~una; -da nema okolnosti zbog kojih ne moè dobijati sredstva iz buxeta jedinice lokalne samouprave propisane ~lanom 133. stav 1. ta~ka 1) -3) Zakona o sportu. 6. Konkursnu dokumentaciju sportske organizacije mogu preuzeti na pisarnici Gradske uprave grada â~ka, na {alteru broj 8 ili na sajtu www.cacak.org.rs (prijava, smernice i Pravilnik). 7. Konkurs je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu „â~anski glas“. 8. Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati. 9. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada â~ka - Komisija za sport, ul. @upana Stracimira broj 2, sa naznakom «NE OTVARAJ PRIJAVA NA KONKURS».

PREDSEDNIK GRADSKOG VE]A mr Vojislav Ili}

GORWI MILANOVAC

PREDUZE]E “MI[KOVI]” NA SAJMU U FRANKFURTU “Paperworld”, vode}i svetski sajam papira, kancelarijskog materijala i {kolskog pribora za privatnu i poslovnu upotrebu, odr`ava se svake godine krajem januara u Frankfurtu. Na ovom tr`i{tu me|unarodnog papira, kancelarijskog materijala i {kolskog pribora, promotivno mesto za izlagawe svojih proizvoda srpskog brenda zauzelo je gorwomilanova~ko preduze}e za proizvodwu, promet i usluge „Mi{kovi}“. Ovo preduze}e je 2005. godine nagra|eno za kvalitet na me|unarosnom sajmu za proizvodwu {kolskog pribora - lewira, trouglova i uglomera od visokokvalitetne plastike, atestiranog kvaliteta. Prema re~ima vlasnika firme Milo{a Mi{kovi-

}a, sajam u Frankfurtu poseti 51.000 stru~waka. - Ovaj sajam predstavqa mogu}nost da se pristupi novim trì{tima i obezbedi pozicija u konkurentnom okruèwu. Pored evropskog trì{ta, najve}e interesovawe za izvoz na{ih proizvoda je i u Izrael i Brazil – kaè Mi-

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

STIGLI STRANI INVESTITORI ugogodi{wi po~asni predstavnik privredne komore Srbije u Iraku Thaer ALJoboury je sa svojim pravnim savetnikom posetio op{tinu Gorwi Milanovac i obavio pre-

je da investira u izgradwu otkupnog centra `ive stoke za izvoz, hladwa~a, a kasnije i velikih klanica. Tako|e, u zavisnosti od tr`i{ne potra`we, bilo je govora i o otkupu i preradi vo}a.

teretnih prevoznih vozila. Ina~e, ova komapnija potpisala je ugovor i sa renomiranom gorwomilanova~kom kompanijom „Metalac“ u vezi sa plasirawem bojlera i sudopera

liminarne razgovore sa predsednikom op{tine Milisavom Mirkovi}em o mogu}nostima investirawa na teritoriji Milanovca. Ina~e, ALJoboury je vlasnik kompanije “SCH”, ~ije je sedi{te u Beogradu, a nalazi na ~etvrtom mestu po izvozu me{ovite robe velikog broja kompanija iz Srbije za Bliski istok. Interes ove kompanije

Prema dogovoru sa budu}im investitorima, Op{tinska uprava je spremna da pru`i potpunu logisti~ku podr{ku i posreduje u pregovorima sa vlasnicima predlo`enih lokacija. Investitora je zanimala putna infrastruktura ka parcelama, kao i pomo} u delu pro{irewa lokalnih prilaza, ukoliko za tim bude potrebe, zbog transporta velikih

ove kompanije na isto~no tr`i{te. Slede}i susret zakazan je za dve nedeqe, kada }e se precizirati budu}e aktivnosti za realizaciju ovih investicja, koje }e doprineti ne samo ve}oj uposlenosti lokalnog stnovni{tva, kako je rekao predsednik Mirkovi}, ve} i privrednom rastu gorwomilanova~kog kraja.

{kovi}. Na me|unarodnom nivou, “Paperworld” je podeqen u 11 proizvodnih grupa i idealno je mesto za trgovinu, poseduju}i visoko efikasan izlo`beni prostor za proizvode iz oblasti kancelarijskog materijala i {kolskog pribora.

BOGAT PROGRAM ZA DAN OP[TINE I DVESTOGODI[WICU DRUGOG SRPSKOG USTANKA

MUZIÂRI SVETSKOG RENOMEA ripreme za obeleàvawa jubileja dva veka od podizawa Drugog srpskog ustanka i Dana op{tine, se pored ure|ewa i radova na infrastrukturnim objektima i kulturnim dobrima, vr{e i kada je re~ o kulturnim i programskim sadràjima. Stru~waci biraju tematske radove iz doba porodice Obrenovi}, koji }e biti tema nau~nih skupova tokom aprila. Od zabavnog programa, pokriviteq i organizator, op{tina Gorwi Milanovac, je prepustila odabir muzi~kih izvo|a~a dosada{wem proverenom odboru Srpskog fetivala svetske muzike, koji }e se ve} sedmi put po redu odràti na centralnom Gradskom trgu u Gorwem Milanovcu 22, 23. i 24. aprila. Na Trgu kneza Mihaila nastupi}e ànrovski raznovrsni i brojni muzi~ki sastavi iz zemqe i inostranstva, Balkanika, Vasil Haximanov bend, Vlatko Stefanovski, Sergej ]etkovi} i mnogi drugi.

GORWI MILANOVAC

PETAK 06. FEBRUAR 2015. GODINE

MODERNIZACIJA GRADSKOG TRGA ciqu modernizacije Gradskog trga, poput savremenih evropskih gradova, pored nedavnog pokrivawa besplatnim internetom i ura|enog video nadzora, op{tina Gorwi Milanovac se opredelila da investira u postavqawe LED ekrana na travnatoj povr{ini trga. Razlog za postavqawe ovakvog elektronskog vida ogla{avawa je i nepostojawe op{tinske lokalne televizije, zbog ~ega je ve}ina gra|ana uskra}ena za izve{tavawe o svakodnevnim

OGLA[AVAWE PREKO OP[TINSKOG LED EKRANA lokalnim aktuelnostima. Individualni prostor za besplatno ogla{avawe bi}e opredeqen i za privrednike Gorweg Milanovca, zna~ajan resurs gorwomilanova~ke op{tine, koji }e imati priliku da predstave svoje proizvodne pro-

DONACIJA CRKVE „^OVEKOQUBQE“

VE[TA^KO \UBRIVO ZA O[TE]ENE U POPLAVAMA

grame, akcije i aktuelnosti. Tako|e }e biti emitovani fotografski i video zapisi karakteristi~ni za ovaj kraj, kao vid marketin{kog i turisti~kog predstavqawa op{tine Gorwi Milanovac. Na radost qubiteqa sporta, prenosi}e se i va`ne utakmice reprezentacije ili pojedina~ni sportovi na{ih istaknutih sportista, kao prilika da se zajedni~kim navijawem pru`i javna podr{ka nacionalnim sportistima iz Gorweg Milanovca. Na ovaj na~in bi}e najavqeni i publikovani svi va`ni doga|aji iz oblasti sporta, kulture, istorije, turizma, kao i aktivnosti lokalne samouprave. Nakon sedmodnevne in-

strukta`e predstavnika izvo|a~a radova pri postavqawu LED ekrana firme „Tesla sistem“ iz Beograda, bi}e precizirana programska satnica i proizvodwa materijala koja }e biti emitovana na LED ekranu, kao i sam po~etak emitovawa. Lokaciju za postavqawe LED ekrana odredili su gradski urbanisti uz neophodnu dozvolu Zavoda za za{titu spomenika, koji su precizirali minimalnu udaqenost od za{ti}enih kulturnih dobara, Crkve Sv. Trojice i zgrade Okru`nog na~elstva. Za ovu investiciju, koja op{tinu Gorwi Milanovac ~ini jedinstvenom u Srbiji, utro{eno je oko dva miliona dinara.

“METALAC” OBRADOVAO NAJMLA\E vadeset i {est tona ve{ta~kog |ubriva za 86 poqoprivrednih doma}instava podeqeno je u sportskoj hali „Breza“, a zahvaquju}i dobrotvornoj fondaciji Crkve „^ovekoqubqe“, koja je vi{e puta do sada donirala Milanov~ane o{te}ene u majskim poplavama. Zahvaquju}i dobroj saradwi sa op{tinom Gorwi Milanovac i na osnovu dostavqenih kategorisanih spiskova, ali i po predlogu i kriterijumima ove fondacije, po do-

ma}instvu je podeqeno po {est xakova od 25 kilograma „petnaestice“ i {est xakova po 25 kilograma prehrane, ukupne koli~ine 300 kilograma. Odgovorni za raspodelu donacije ispred op{tine Gorwi Milanovac su bili Miroslav Milovanovi}, zamenik predsednika op{tine i Trifun Paunovi}, na~elenik odeqewa za poslove mesnih zajednica, dru{tvenih organizacija i udru`ewa gra|ana.

POTREBNO RE[ITI PROBLEM PASA LUTALICA

ovodom velikog broja pisanih i usmenih pritu`bi gra|ana na pove}anu prisustnost pasa lutalica, kako na gradskom, tako i na seoskom podru~ju, predsednik op{tine Milisav Mirkovi}, izdao je nalog nadle`nim slu`bama da preduzmu zakonom predvi|ene mere za re{avawe ovog problema. Po isteku zakonom propisanih uslova, odnosno, po okon~awu postupka javne nabavke, bi}e organizovano potpisivawe ugovora sa izabranim pru`aocem usluge humanog

uklawawa pasa lutalica na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac za 2015. godinu, a potom i uklawawe pasa lutalica i wihov sme{taj u prihvatili{te na na~in propisan Zakonom, a u ciqu predupre|ewa svih negativnih posledica pove}ane prisutnosti pasa lutalica. Predsednik Mirkovi} zamolio je gra|anstvo na gradskom i seoskom podru~ju da ku}ne qubimce dr`e propisno, kako bi predupredili ve}e {tete i probleme koje stvaraju psi lutalice.

NOVI MOBILIJAR ZA VRTI] redsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} potpisao je ugovor o donaciji sa Jelenom Lukovi}, direktorkom renomiranog milanova~kog trgovinskog preduze}a “Metalac-Proleter”. Ova donacija najvi{e }e obradovati mali{ane Pred{kolske ustanove „Sunce“, koji }e zahvaquju}i woj u`ivati u de~jem mobilijaru kojim }e biti opremqena unutra{wost milanova~kog vrti}a. Namera ovog poznatog lokalnog trgovinskog lanca i lidera na milanova~kom tr`i{tu, prema re~ima direktorke, je da ovim gestom unapredi i ulep{a de~ji ambijent na{ih vrti}a. Predsednik Mirkovi} zahvalio je na donaciji, a posebno na uspe{nosti u poslovawu, kojima „Metalac-Proleter“ i druge uspe{ne firme ove op{tine doprinose da Gorwi Milanovac bude svrstan me|u najrazvijenije op{tine u Srbiji.

IVAWICA

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

POVOQNIJI USLOVI

JO[ JEDNA AKTIVNOST CRVENOG KRSTA

ZA GOTOVINSKE KREDITE I KREDITE ZA REFINANSIRAWE ^A^ANSKE BANKE DO KRAJA APRILA

PREDAVAWE

iè kamatne stope, duì rokovi otplate i niì tro{kovi obrade kredita na raspolagawu su gra|anima do kraja aprila 2015. godine. Naime, â~anska banka je po drugi put produìla promotivnu ponudu gotovinskih kredita i kredita za refinansirawe i tako iza{la u susret zahtevima brojnih klijenata, koji }e do kraja aprila mo}i da iskoriste povoqnije uslove kreditirawa. "U periodu od 19. novembra 2014. godine, pa do kraja januara 2015. godine, plasirano je preko 380 kredita, odnosno mil-

O [TETNOSTI CIGARETA

ion evra u dinarskoj protivvrednosti. Pove}a no interesovawe gra|ana za ovu akciju, potvr|uje da je ponuda gotovinskih kredita i kredita za refinansirawe maksimalno prilago|ena potrebama klijenata, kako bi lak{e stabilizovali ku}ni bud`et i upotpunili finansijke

potrebe radi realizacije svojih planova", kaè se u saop{tewu â~anske banke. Dodatne informacije se mogu dobiti u bilo kojoj filijali â~anske banke, putem mejla krediti.stanovnistvo@cacanskabanka.co.rs, ili na telefon 0800 100 111.

JAVNIM RADOVIMA SANIRAJU DEPONIJE

ANGA@OVANO 14 OSOBA reduze}e “Komunalno” je zapo~elo realizaciju javnog rada “Sanirawe divqih deponija i odràvawe javnih povr{ina u Ivawici”. Realizuje se u saradwi sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe i op{tinom Ivawica, koja je za ovu svrhu obezbedila 2.740.000 dinara. Javni radovi }e trajati pet meseci, a zvani~no su po~eli u ponedeqak potpisivawem ugovora sa angaòvanim licima. Po re~ima direktora “Komunalnog” Milana Maslarevi}a, re~ je o 14 osoba iz teè zapo{qivih kategorija stanovni{tva. - Od 14 angaòvanih na ovim poslovima, 11 je nekvalifikovanih radnika, dvoje sa vi-

{om {kolom i jedno lice sa diplomom fakulteta. Svrha javnih radova je ~i{}ewe deponija na teritoriji na{e op{tine. Uglavnom je re~ o divqim deponijama, a ako bude potrebe, bi}e anga`ovani i na drugim poslovima - ka`e Maslarevi}.

rveni krst Ivawica i Patrona`na slu`ba Doma zdravqa su nizom zajedni~kih aktivnosti obele`ili Nacionalni dan bez duvanskog dima, u ciqu skretawa pa`we sugra|anima na {tetnosti ove pojave, kao vode}eg faktora rizika za veliki broj nezaraznih bolesti. Budu}i da je uo~eno da sve ve}i broj mladih koristi cigarete u osnovno{kolskom uzrastu zapo~eto je i niz predavawa o {tetnim posledica-

entar Ministarstva odbrane ^a~ak poziva sva lica mu{kog pola ro|ena 1997. godine i starijih godi{ta od 1985. do 1996, koja iz bilo kog razloga nisu

uvedena u vojnu evidenciju, da se jave u op{tinsku kancelariju broj 31, u Ivawici. Uvo|ewe u vojnu evidenciju vr{i}e se svakog dana do 27. februara, od 9 do 14 ~asova.

ODRON NA PUTU KOD GRADSKOG GROBQA

POSTAVQENE I DODATNE BETONSKE BARIJERE okom pro{log vikenda odronio se deo brda na krivini kod Gradskog grobqa. Zemqa i veliko kamewe ukloweni su sa kolovoza, a radnici preduze}a “Putevi” postavili su i dodatne betonske barijere kako bi sanirali klizi{te. Za sada se saobra}aj na ovoj deonici odvija bez zastoja, ali ipak se voza~ima skre}e pa`wa na ve}i oprez za volanom. U preduze}u “Putevi” ka`u da su prohodni svi pravci u ivawi~koj op{tini. Zbog vremenskih prilika mogu}i su odroni,

Regrut koji se uvodi u vojnu evidenciju treba da ponese li~nu kartu, uverewe o dr`avqanstvu ili izvod iz mati~ne kwige ro|enih.

NEMA PROIZVODWE, NI INVESTITORA a spisku Agencije za privatizaciju me|u 188 preduze}a predvi|enih za ste~aj, nalaze se i tri iz Moravi~kog okruga. To su Veterinarska stanica “Ivawica”, Veterinar-

ska stanica “Draga~evo” iz Gu~e i preduze}e “Prvi maj” iz Gorweg Milanovca. U ovim preduze}ima nema proizvodwe, niti zainteresovanosti potencijalnih investitora, kao ni za-

poslenih radnika. Vlada Republike Srbije nalo`ila je da se u svih 188 preduze}a privatizacija okon~a pokretawem ste~ajnog postupka.

TRIDESET RADNIKA DANONO]NO OTKLAWALO KVAROVE

RASPISAN KONKURS ZA NAJLEP[U DE^IJU PESMU

SVA DOMA]INSTVA IMAJU STRUJU

SLOBODNA TEMA

roblemi u snabdevawu elektri~nom energijom su re{eni i sva doma}instva na podru~ju ove op{tine imaju struju, potvrdio je direktor ivawi~kog pogona “Elektrodistribucije” Ivan Stani}. Zahvaquju}i kolegama iz Kraqeva, koji su pritekli u pomo} i danono}nom angaòvawu radnika otkloweni su kvarovi na tri trafo-stanice i delu niskonaponske mreè. - Vetar je obarao drve}e na deset metara od mreè i kidao provodnike. Imali

pa je neophodno po{tovati postavqenu signalizaciju. U vi{im predelima va`i zabrana za kamione sa prikolicom i {lepere uz obaveznu upotrebu zimske opreme.

sedmog razreda. Odr`ali smo predavawa u ~etiri odeqewa O[ “Milinko Ku{i}”, a tokom ove i naredne sedmice obuhvati}emo i sedmake iz O[ “Kirilo Savi}” i O[ “Steren Lazarevi}” - najavquje Mojsilovi}eva. Prema istra`ivawu Instituta Batut, 16 odsto u~enika u osnovno{kolskom uzrastu koristi cigarete, dok se 68 procenata izjasnilo da bez ikakvih prepreka mogu kupiti cigarete na kiocima.

STE^AJ ZA VETERINARSKU STANICU “IVAWICA”

UVO\EWE U VOJNU EVIDENCIJU

U OP[TINSKOJ KANCELARIJI

ma. Tokom ove i naredne sedmice volonteri Crvenog krsta odr`a}e ih svim u~enicima sedmih razreda, ka`e sekretar ove organizacije Ankica Mojsilovi}. - U svojim redovnim programskim aktivnostima, Crveni krst ima i zdravstveno preventivno delovawe, naro~ ito ono koje se odnosi na mla|u populaciju. U saradwi sa Patrona`nom slu`bom Doma zdravqa Ivawica svake godine organizujemo predavawa na ovu temu, za u~enike

smo preko 80 kvarova na niskom naponu, a za popravku smo anga`ovali preko trideset radnika rekao je Stani}. Ina~e, pro{log petka je bez struje bilo oko 500 doma}instava, da bi se taj broj kasnije smawio na 111. Probleme je izazvao jak olujni vetar, koji je popodne duvao na podru~ju ~itave op{tine, obarao stabla drve}a, kidao dalekovode, pa su bez struje i telefona ostali mnogi `iteqi Ivawice.

om kulture Ivawica, u okviru svog kwi`evno-izdava~kog programa, raspisao je {esti po redu Konkurs za najlep{u de~iju pesmu, za u~enike ivawi~kih osnovnih {kola. On }e trajati do kraja februara, a mogu u~estvovati u~enici od prvog do osmog razreda. Tema pesama je slobodna. Svaki u~enik mo`e poslati najvi{e tri ostvarewa. Selektor Konkursa izabra}e tri najlep{e pesme i dodeliti tri nagradne kwige. Tako|e, bi}e odabrano 80 pesama za zbirku “Pupoqci”, koja se izdaje u okviru bi-

blioteke “Mali zbornik” i koju }e svaka {kola koja bude u~estvovala dobiti, kao i u~enici koji su u zborniku zastupqeni. Radovi slati na adresu: Dom kulture Ivawica, V. Marinkovi}a bb, sa naznakom - za “Konkurs de~ije poezije”, do kraja februara. Izvor: Ivawi~ki radio

SPORT

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

BORAC NA PRIPREMAMA U OHRIDU

ÂÂNI SPARTANSKI PO SUBOTIÂNIMA rugu fazu priprema za nastavak prvenstva superliga{ iz na{eg grada obavi}e i makedonskom Ohridu od 3. do 15. februara. Posle kratkog boravka u â~ku i odigrane utakmice sa Slogom iz Kraqeva, u~enici Bogi}a Bogi}evi}a u prestonici makedonskog turizma odigra}e vi{e utakmice. Prvi u ni-

zu bili su Suboti~ani, koji su do`iveli ubedqiv poraz i bili na rubu katastrofe. Borac je golovima \eri}a i \okovi}a iz jedanaesterca, Stojanovi}a i najmla|eg prvotimcaNikole Pantovi}a ubedqivo slavio sa 4:0. - Zadovoqan sam pre svega igrom i zalagawem svih igra~a, na kraju, podrazumeva se i rezultatom. U

LAZOVI] U BORCU Uo~i polaska u Ohrid ugovor sa Borcem potpisao je \or|e Lazovi}. Nastupao je za sve mla|e selekcije ^a~ana, a potom karijeru nastavio u ekipi Mladost Lu~ani. U proteklih {est meseci branio je boje Kolubare iz Lazarevca. Od ~etiri omladinca koji su u prvoj fazi priprema trenirali sa prvim timom, u Ohrid je otputovao jedino Nikola Pantovi}.

svakom slu~aju, hrabri i efikasni. Do sada smo u pet susreta postigli 23 pogotka, {to je za svaku pohvalu. Naravno, ovo su kontrolne utakmice, rezulta-

ti su u drugom planu, akcenat je na fizi~koj i takti~koj pripremi, uigravawu svih linija tima, ali ipak, pozitivni rezultati mnogo zna~e zbog dobre atmosfere u timu, samopouzdawa i tim pre }emo ovde

u Makedoniji staviti ta~ku na kompletan pripremni period - ka`e trener Borca Bogi} Bogi}evi}. Do povratka u ^a~ak, Borac }e odigrati jo{ ~etiri utakmice. Protivnici }e mu biti Radnik iz

Surdulice (7. februar), makedonski prvoliga{ Metalurg iz Skopqa (9. februar), lider Prve lige Srbije Javor Matis (11. februar) i Sloga iz Petrovca na Mlavi (14. februar).

FK POLET

JAKI RIVALI ZA USPE[NO PROLE]E udbaleri jedinog ~a~anskog srpskoliga{a Poleta iz Qubi}a po~eli su pripreme za prole}ni deo sezone. U delimi~no izmewenom sastavu, ekipa iz Qubi}a kompletan trena`ni proces obavi}e u ^a~ku i okolini, a odigra}e desetak prijateqskih utakmica.

Prvom okupqawu na stadionu u Qubi}u prisustvovali su i predsednik Poleta Predrag Milivojevi}, potpredsednik Milorad Stevanovi}, ~lan Upravnog odbora Milun Todorovi} i generalni sekretar Milovan \okovi}.

- Znam da sam nasledio kvalitetan tim od Vlada Stanisavqevi}a. Sticajem okolnosti, zahvaquju}i i nedostatku sportske sre}e, jesenas us izostali o~ekivani rezultati, plasman u gorwi deo tabele. Verujem u beri}etnije prole}e - rekao je novi {ef stru~nog {taba

Branko Bo`ovi}. Polet su ove zime napustili golman Borivoje Rumeni} i igra~i Neven Radakovi} i Zvezdan \or|ilovi}. Rukovodstvo kluba najavquje produ`etak odli~ne saradwe sa Borcem i Mlado{}u iz Lu~ana.

SPORT

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

KO[ARKA

JO[ JEDNA POBEDA U ^A^KU Borac - Tami{ 71:58 (17/13, 24/12, 16/15, 14/18) o{arka{i Borca dobili su jo{ jednu utakmicu kod ku}e. Ovoga puta savladali su favorizovani Tami{ i stigli do sedmog mesta na tabeli Ko{arka{ke lige Srbije sakupiv{i 21 bod. U doma}em timu, po broju postignutih poena, istakao se \or|e Tresa~ (12), dok je Matija Popo-

vi} dostigao indeks 21. Kako su doma}ini i o~ekivali, najvi{e poena u gostuju}em timu postigli su Kru{~i} i Milo{evi}, po 14. - Tami{ je dobra ekipa, ali su nam ostali du`ni u prvom delu prvenstva. Nadam se da }e ta ~iwenica probuditi igra~e. Novi trener Aleksandar Bjeli} nastavi}e ono {to je wegov prethodnik Ra{ko Boji} zacrtao. Bi}e mu lak{e, s obzirom na to da su radili zajedno. Odavno Borac u

JUNIORI BORCA OSTAJU U VRHU ZVEZDA PONOVO TRIJUMFOVALA U 11. kolu Juniorske lige Srbije Borac je poraèn od Crvene zvezde, 71:81. Utakmica je odigrana pro{le nedeqe u hali KK Borac. Ipak, â~ani su zadràli

drugo mesto u grupi B i imaju samo dva boda mawe (20) od prvoplasirane Zvezde. Naredno kolo Borac igra u Sremskoj Mitrovici protiv Mega Leksa.

MORAVA DOBILA NOVOG TRENERA

MILORADOVI] U ZABLA]U Od nedavno Ko{arka{ki klub Morava predvodi nekada{wi igra~, kapiten i trener @elezni~ara Predrag Miloradovi}. Wegov pomo}nik bi}e dosada{wi trener Morave Milo{ Vu~i}evi}. Na po~etku drugog dela sezone u Drugoj regionalnoj ligi Zapad Miloradovi}eva ekipa pobedila je u Zabla}u u`i~ki Plej of, 85:79, i stigla do prvog mesta na tabeli. Isti broj bo-

dova, po 23, imaju prvoplasirana Morava i drugoplasirani Klik iz Ariqa. U 15. kolu ekipa iz Zabla}a je slobodna. U 14. kolu Radni~ki je u Vaqevu savladao ^a~ak 94, 90:69. ^A 94 je trenutno deseta ekipa na tabeli Druge regionalne lige Zapad i sakupila je 16 bodova. U narednom kolu do~ekuje @elezni~ar iz Lajkovca.

prvenstvu nije izgubio toliko utakmica na svom terenu. Svaki duel nam je bara`ni. U nastavku prvenstva {ansu }e dobiti mladi igra~i, ali }e morati

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD POBEDA U NOVOM PAZARU Prvu utakmicu u nastavku sezone ko{arka{i @elezni~ara dobili su u Novom Pazaru. Pobedili su istoimenu ekipu rezultatom 84:89. Posle 14. odigranih kola, @elezni~ar je ~etvrti sa 24 boda. U 15. kolu do~ekuje Slogu iz Despotovca. Utakmica }e biti odigrana u nedequ, 8. februara, u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli. Po~etak je u 18 ~asova.

AMERI^KI FUDBAL tefan Mitrovi} iz â~ka,igra~ An}eoskih ratnika i Kraqev~anin Aleksa Deni} zaigrali su za juniorsku reprezentaciju sveta na tradicionalnom “Me|unarodnom boulu” u Dalasu. Juniori iz celog sveta sastali su se sa reprezentacijom Sjediwenih Ameri~kih Dràva, a osim Stefana i Alekse, u igru je ulazio i Srbin Miroslav Stanki}. Na kraju su slavili Amerikanci, iako su wihovi protivnici imali prednost skoro do samog kraja. Ekipa Sjediwenih Dràva postigla je odlu~uju}i ta~daun u zavr{nici. - An|eoski ratnici su pro{le godine osvojili Juniorsku ligu Srbije, a Stefan je progla{en za najkorisnijeg igra~a lige. Trenira ne{to vi{e od dve godine i vrlo brzo je napredovao. Izuzetan je talenat. Pro{le godine je bio pozvan i na probu za reprezentaciju Srbije. On i Aleksa su odmah primqeni u tim sveta. Iz na{eg klu-

^A^ANIN U TIMU SVETA

ba su i prethodnih godina poticali najboqi i najtalentovaniji igra~i - ka`e trener Ratnika Sa{a Stojanovi}. Srbi su i prethodnih godina nastupali za reprezentaciju sveta u ameri~kom fudbalu, 2011. Mladen Stojanovi} i Nemawa Lazarevi}, Vukovi Strahiwa Stepkovi}, Krune Kraqe-

vo, 2012. Vojislav Milenkovi} Panteri Pan~evo, 2014. Nikola Simovi} i \or|e Petrovi}, Divqi veprovi Kragujevac. Stefan nije jedini ^a~anin i igra~ An|eoskih ratnika koji je zaigrao za svetsku reprezentaciju. Pre dve godine u svetskom timu na{ao se i Mihailo Josovi}.

da je zaslu`e i opravdaju izjavio je uo~i utakmice protiv Tami{a direktor Borca Marko Ivanovi}. Utakmicu 16. kola KLS

Borac danas igra u Vr{cu protiv istoimene ekipe. Vr{~ani su kandidati za Super ligu i bori}e se za osvajawe prva ~etiri mesta

koja vode u vi{i rang takmi~ewa. Novi trener Borca Aleksandra Bjeli} najavquje bodove i iz ovog duela. Z. J.

CIQ ABA LIGA U narednom periodu moramo da poku{amo da igramo u ABA ligi. Ako ne budemo uspeli da obezbedimo sredstva i uslove za taj rang takmi~ewa, ne vidim sebe u nekim daqim projektima. Borac mora da povrati mesto koje mu pripada, a to moèmo da ostvarimo sa na{im igra~ima i uz pomo} sponzora. Poku{a}emo da prona|emo sponzore koji su nam itekako potrebni - kaè Marko Ivanovi}. Borac je pro{le godine u saradwi sa kompanijom NIS i gradom â~kom realizovao projekat “Ko{arka kao na~in ìvota”. Zahvaquju}i tom projektu opremeqena je teretana u kojoj treniraju i fudbaleri Borca, a izgra|eno je i novo igrali{te. NIS je u projekat uloìo dva miliona, a klub 850 hiqada. Rad kluba i sada pomaù brojni sponzori kojih ima vi{e od 100.

SPORT

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

^A^AK DOMA]IN BALKANSKOG [AMPIONATA U KARATEU

VELIKI PRAZNIK BORILA^KOG U SPORTA

subotu i nedequ, 21. i 22. februara, u hali Ko{arka{kog kluba Borac bi}e odr`ano seniorsko Prvenstvo Balkana u karateu. Tog vikenda vi{e od 200 takmi~ara iz svih balkanskih zemaqa bori}e se u na{em gradu za u~e{}e na Evropskim olimpijskim igrama. Evropska Olimpi-

vio Balkanski {ampionat u sredu na konferenciji za novinare. - Balkanski {ampionat u karateu je najpresti`nije takmi~ewe koje }e biti odr`ano u na{em gradu u 2015. Spremni smo da budemo dobri doma}ini i uspe{ni organizatori - potvrdio je predsednik Skup{tine grada Veqko Nego-

Nemawa Trnacac, Slavoqup Piper i Veqko Negovanovi}

jada bi}e odràna u junu u Azerbejxanu. - Spremamo se za jedan veliki praznik borila~kih sportova. Takmi~ari sa Balkana drè primat u svetskom karateu i osvajali su najvi{e medaqa na evropskim i svetskim prvenstvima. Visoka pozicija u svetskom karateu pripada i Srbiji, a â~ak je u na{oj zemqi jedan od tri glavna trena`na centra posle Beograda i Novog Sada. Da bismo mogli da organizujemo jedan ovakav sportski doga|aj, morali smo da zadovoqimo osnovne standarde, kada je re~ o sme{taju i sportskim kapacitetima - izjavio je Slavoqub Piper, predsednik Karate federacije Srbije. On je zajedno sa gradskim rukovodiocima naja-

vanovi}. Kako je rekao, Karate federacija Srbije i Karate klub Borac ve} su dokazali u organizaciji velikih takmi~ewa. ^a~ak je svake godine doma}in “Zlatnog pojasa”, takmi~ewa koje okupi na stotine

PROGRAM PRVENTSVA BALAKANA 21. februar 9 do 17 ~asova - Pojedina~no eliminaciono takmi~ewe u katama i borbama za mu{karce i `ene. 18 ~asova - Sve~ano otvarawe 18,30 - Finalne borbe 22. februar Nastavak finala

karatista iz vi{e svetskih dràva. - Balkanski {ampionat ne}e biti samo veliki sportski doga|aj. Nadamo se i da }e znatno unaprediti turisti~ku sliku â~ka, s obzirom na to da dolazi oko 200 sportista iz svih balkanskih zemaqa - podsetio je Nemawa Trnavac, ~lan Gradskog ve}a zaduèn za spot i turizam. Gosti â~ka 21. i 22. februara bi}e i [panac Antonio Ertueta Espinosa, predsednik Evropske karate federacije i “Sport akorda”, svetske organizacije koja objediwuje olimpijske i neolimpijske sportove, kao i Slovenac Primo` Debenak, prvi ~ovek Evropske sudijske organizacije. Kako je Piper najavio, Espinosu bi, dan pre po~etka Balkanskog prvenstva, trebalo da primi i predsednik Srbije Tomislav Nikoli}.

Ekipni pobednici [ampionata u mu{koj i `enskoj konkurenciji bi}e nagra|eni statuom “Zlatnog pojasa ^a~ka”, {to je veliko priznawe za kvali-

tet i tradiciju jedne od najve}ih karate manifestacija u na{oj zemqi. Organizacija 17. seniorskog Balkanskog {ampionata u karateu pripada

Karate federaciji Srbije i Karate klubu Borac kojima veliku podr{ku pru`a i grad ^a~ak. Z. J.

TENIS

DVE ÂÂNKE U FINALU Od 24. do 29. januara na terenima Tenis pointa u â~ku odràno je dvoransko prvenstvo Srbije za igra~e do 18 godina. U ènskom finalu â~anka Natalija Popovi} savladala je svoju sugra|anku Janu Bojovi} rezultatom 6:2, 6:2. ^lanica Crvene zvezde Jana Bojovi} savladala je u polufinalu Beogra|anku An|elu [ebrek 6:2, 4:6, 6:3. Natalija, ~lanica TK Tenis point, do finala je stigla pobediv{i Lenu Babunski iz Beograda 6:4, 6:2. Tokom prvenstva u â~ku Popovi}eva nije izgubila nijedan set i trenutno je na 702. mestu svetske juniorske liste za igra~ice do 18 godina. U narednom periodu na-

stupa}e na ITF juniorskim i ITF pro/fju~ers turnirima. Natalija je odli~an |ak Medicinske {kole u ^a~ku, a za dosada{wi uspeh najzahvalnija je trenerima Pe|i Milovi}u i Janku Plazin~i}u, klubu Tenis point, direktoru, nastavnicima i |acima Medicinske {kole. U mu{koj konkurenciji dvoranskog prvenstva Srbije sastali su se Beogra|ani Du{an Vuki}evi} i Milo{ Nikoli}. Pobedio je Vuki}evi} sa 7:6,6:3. On je u polufinalu bio boqi od svog sugra|anina Alekse Petrovi}a 6:2, 6:1, dok je Milo{ pobedio Danila Vukoti}a iz Ni{a, 6:4, 3:6, 6:4. Z. J.

Jana Bojovi} i Natalija Popovi}

ATLETIKA

KARATE

DVE MEDAQE NA “SVETOSAVSKOJ TRCI”

NAGRADE ZA PODMLADAK KK NEMAWA

I ove godine je na ulicama Vaqeva odr`ana tradicionalna “Svetosavka trka”. Atleti~ari ~a~anskog kluba ^AAK nastupili su u oslabqenom sastavu, zauzeli {est ~etvrtih mesta i uspeli da osvoje i dve medaqe. Iva Zelenovi} je stigla do bronze na 800 metara u trci devoj~ica ro|enih 2006. i 2007. godina, dok je Lazar Lazarevi} bio drugi u konkurenciji sredwo{kolaca.

U organizaciji Fudokan federacije nedavno je na Rudniku odràn seminar na kome je sastavqen i spisak takmi~ara za predstoje}e Evropsko prvenstvo u Italiji. Tom prilikom podeqene su i sudijske licence za novu sezonu. Iz Karate kluba Nemawa licence su pripale Zorani Koji}, Neboj{i Simi}u i Mariji Paunovi}. Nova zvawa za “1. dan” poloìla je Sofija Kuzmanovi}, KK Nemawa, a Neboj{a Simi}, za “3. dan”. Polagawa i zvawa odobrio je profesor dr Vladimir Jorga. Pro{le subote Fudokan federacija dodelila je priznawa najboqim takmi~arima u 2014. godini. Sve~ana dodela odràna je u sali Gradske skup{tine, a nagradu je dobila Sara Stanojkovi}, najboqa poletarka u Fudokan ligi 2014 i jedna od najmla|ih takmi~arki KK Nemawa.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA. U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

STANOVI Prodajem garsoweru P-23 m2.Cena 13000 eura. Prodajem dvosoban stan P-44 m2. Cena 26000 eura. Prodajem dvosoban stan P-47m2.Cena 34000 eura, korekcija. Prodajem trosoban stan P-64 m2, cena 34000 eura, korekcija. Prodajem nov dvosoban stan P-50 m2, cena 37500 eura+PDV. Prodajem garsoweru P-25m2, cena 17000 eura, korekcija. Prodajem jednoiposoban stan P-35m2, cena 24500 eura, korekcija. Prodajem jednosoban stan P-31 m2, cena 25000 eura, korekcija. Prodajem trosoban stan P-65 m2. Cena 44000 eura, korekcija. Prodajem jednosoban stan P-50 m2, cena 27000 eura, korekcija. Prodajem jednosoban stan P34m2,cena 24000 eura, korekcija. Prodajem dvosoban stan P-56 m2, cena 33000 eura. Prodajem dvoiposoban stan P-79 m2, cena 42000 eura, korekcija. Prodajem ~etvorosoban stan P-73m2. Cena 55000 eura, korekcija.

OGLASI

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

Prodajem dvosoban stan P-57m2, cena 31000 eura, korekcija. Prodajem jednoiposoban stan P-47m2, cena 26000 eura. Prodajem dvosoban stan P-57m2, cena 31000 eura, korekcija. Prodajem dvosoban stan P-49m2, cena 32000 eura, korekcija. Prodajem trosoban stan P-75 m2, cena 48750 eura, korekcija. Prodajem trosoban stan P-66 m2, cena 45000 eura, korekcija. KU]E Prodajem ku}u P-118 m2, 15,5 ari placa. Cena 62000 eura. Prodajem ku}u P-88 m2, 4,10 ari placa. Cena 35000 eura. Prodajem ku}u P-70 m2, 4,12 ari placa. Cena 28000 eura. Prodajem ku}u P-99 m2, 2 ara placa. Cena 26000 eura. Prodajem vikend ku}a P-69 m2, 16,22 ari placa. Cena 19000 eura. PLACEVI Prodajem plac P-12 ari u Loznici. Cena 5000 eura,korekcija.

MALI OGLASI PRODAJEM hektar zemqe na Grobnicama, tri kilometra od centra Gorweg Milanovca 060/330-904-0 IZDAJEM stan u Beogradu 064/56-96-242 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru. Tel. 064/ 137-4-070, 032/ 538-1-124

MARKETING 032/ 342 - 276

PRODAJEM baliranu detelinu, me{avina trojke, cmiqe i ve{ta~ke trave. Tel. 032/ 738201, 063/ 780-7-509 PRODAJEM livadu od 1.5 ha na putu za Prijevor, 6 km od ^a~ka (struja, voda, asfalt). Hitno! Tel. 063/8984-913 IZDAJEM jednoiposoban stan u soliteru preko

puta “Brvnare”. Tel. 063/ 105-0-928 USLUGE zavarivawa - aluminijum, gus, ~elici...i na terenu. Tel. 069/ 210-9-889 PRODAJEM veoma kvalitetno seno u balama, po povoqnoj ceni. Tel. 060/ 738-1-790

m2 u blizini O["Dr.Dragi{aM i{ovi}". Povoqno. Tel. 064/ 22-99-952

PRODAJEM kompletnu stomatolo{ku ordinaciju, sa materijalom u roku, ekstra povoqno. Tel. 063/ 843-4-149

IZDAJEM nename{ten ili poluname{ten dvosoban stan od 60

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/ 11-88-485

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

PRODAJEM kotao na ~vrsto gorivo. Tel. 065/ 590-0-651 PRODAJEM seno u balama. Tel. 032/ 385-396 IZDAJEM konforan name{ten stan od 35 m2 , sa TA pe} u u`em centru Beograda. Tel. 064/ 936-8-174 IZDAJEM 150 m2 poslovno-magacinskog prostora sa kancelarijom na glavnom putu kroz Batajnicu. Tel. 063/ 850-0-899

OGLASI

AGENCIJA

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs STANOVI

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA STANOVI

P-38 m2, PR, TA, Slobodina kolonija, 12.500 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 21.500 E P-36 m2, 2. sprat, CG, kod “Car Lazar” kafane, 27.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod Hotela “Morava”, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-54 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, 29.000 E P-54 m2, 4. sprat, CG, Kalu|erice, 35.000 E P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej, 27.500 E P-63 m2, 1. sprat, CG, S. Markovi}a, 35.000 E P-51 m2, 3. sprat, TA, Nemawina, 27.000 E P-53 m2, VP, TA, Nemawina, 29.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, 1. sprat, TA, Nemawina, 32.500 E P-60 m2, 1. sprat, TA, kod Medicinske {kole, 35.000 E P-78 m2, 2. sprat, CG, Kej, 40.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-87 m2, 1. sprat, CG, U~iteqska, 72.000 E P-84 m2, 3. sprat, TA, centar, 55.000 E P-92 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E

P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 E P-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E P-44 m2, Prvomajska, ku}a-stan, 23.000 E P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 E P-80 m2, 15 a, kod Vojnog odseka, prizemni deo ku}e, 22.000 E P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E P-60 m2, 1.5 a, B. Jankovi}a, 26.000 E P-60 m2, 5 a, Parmenac, 27.000 E P-99 m2, 1.5 a, Avenija 2, 26.000 E P-135 m2, 22.80 a, Atenica, 30.000 E P-91 m2, 4 a, {iri centar, 39.000 E P-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 E P-120 m2, 8 a, {iri centar, 40.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E IMAWA P-50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.500 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 25.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E P-96 m2, 96 a, Mili}evci, 35.000 E

BEOGRAD P-50 M2, KLASI~AN STAN, CG, LIFT, NOVI BEOGRAD, 63.000 E P-30 M2, NOVIJA GARSOWERA, KOD MEDICINSKE [KOLE, CG, LIFT, NOVIJA GRADWA. CENA 22.000 E JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP, CG, KEJ, 29.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2, 1. SPRAT, LIFT, ODLI^AN, SIN\ELI]EVA, 42.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT, CG, PODRUM, KOMPLETNO RENOVIRAN, KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H. MORAVA, 47.000 E TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E STAN 84 M2, CENTAR, KU@E`EVA, 3. SPRAT, 46.000 E KU]E QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

BEOGRAD P-32 m2, 1. sprat, TA, Kumodra`, jednosoban stan, 27.000 E P-151 m2, CG, Vra~ar, ku}a Po+Pr+1+Pk, 170.000 E

DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI, 45.000 E

LOKAL

TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E

P-100 M2, KOD {KOLE “ DR. DRAGI[A MI[OVI}”, CG. CENA 65.000 E

NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

KOPAONIK PRODAJA stanova vi{e struktura 35 m2, 38 m2, 43 m2, 52 m2, 99 m2 1.850 E/m2

KU]E

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 E P-26 m2, 4. sprat, Nemawina, 16.500 E P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 E P-26 m2, v.p., Merkator, 19.000 E P-26 m2, v.p., Kej, 17.500 E P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 8.500 E JEDNOSOBNI P-35 m2, 1. sprat, Kej, 17.500 E P-35 m2, 1. sprat, Nemawina, 25.000 E P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 21.500 E P-34 m2, 2. sprat, Dr. Mi{ovi}, 23.500 E P-42 m2, 4. sprat, Medicinska {kola, 21.000 E P-35 m2, 2. sprat, B. Jankovi}, 22.500 E P-35 m2, 4. sprat, Nemawina, 22.000 E P-34 m2, 2.sprat, S. Save, 22.500 E P-36 m2, v.p, centar, 22.500 E P-31 m2, 42 m2, 47 m2, novi centar, 750 E + PDV DVOSOBNI P-39 m2, v.p. nov, centar, 31.000 E P-47 m2, v.p, Kej, 26.000 E P-56 m2, 2. sprat, centar, 27.700 E P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 22.500 E P-50 m2, 1. sprat, centar, 32.000 E P-57 m2, 1. sprat, Avenija 2, 31.000 E P-55 m2, 3. sprat, Avenija 1, 36.000 E P-42 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 E P-53 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 E P-60 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 33.000 E P-50 m2, 1. sprat, Obili}eva, 33.000 E P-56 m2, 4. sprat, H. Morava, 29.000 E P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 31.000 E P-61 m2, 1. sprat, st.prevoz, 30.000 E TROSOBNI P-75 m2, 4. sprat, centar, 40.000 E

P-76 m2, 3. sprat, centar, 38.000 E P-76 m2, 2. sprat, H. Morava, 52.000 E P-69 m2, 4. sprat, Med. rada, 41.000 E P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 E+ PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 E P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 E P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 E P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 40.000 E P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 E KU]E P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 E P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 E P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 E P-100 m2, Kru`ni put, plac 10 a, 39.000 E P-50 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 6.000 E P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40 + 50.000 E P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 E P-80 m2, bolnica, plac 4.22 a, 37.000 E P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 E P-45 m2, Prvomajska, 22.000 E P-118 m2, centar, plac 3.14 ari, 65.000 E P-120 m2, Vrani}i, plac 10 a, 35.000 E P-120 m2, S. Breg, plac 5 a, 57.000 E P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 E P-200 m2, 2 ku}e, bazeni, plac 2 a, 128.000 E P-80 m2, kru`ni put, plac 3 a, 26.000 E PLACEVI Plac u Preqini na magistralnom putu povr{ine 1.10 h sa frontom od 100 m po ceni od 1200e/m2, izuzetan za poslovni prostor Plac u Ro{cima kod jezera, 22 ara, sa temeqom ( zapo~etom vikendicom ) 7.5 / 5+ terasa, po ceni od 10.000 E

STANOVI: P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 15 000 eura P=30 m2, Avenija, nova, CG, cena: 21 000 eura P=34 m2, Avenija, fasadna cigla, CG, cena: 21 000 eura P=46 m2, Nemawina, CG, cena: 23 000 eura P=38 m2-nov, kod O[ Milice Pavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000 eura P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena: 25 000 eura P=49 m2, [iri centar, noviji, CG, cena: 30 000 eura P=48 m2, strogi centar, 1.sprat, cena: 29 000 eura P=66 m2, Gradsko {etali{te, 2.sprat, cena: 40 000 eura P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena: 27 000 eura P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat, cena: 34 000 eura P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe, cena: 39 000 eura P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 eura P=69 m2, Qubi} kej, prizemqe, cena: 40 000 eura P=74 m2, Avenija, fasadna cigla, cena: 35 000 eura P=69 m2, Nemawina, odli~an, CG P=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG, 70 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, renoviran, cena: 34 000 eura

KU]E: P=150 m2 + 12 ari placa, Zabla}e, cena: 15 000 eura P=70 m2 + 3,5 ara placa, Omladinska, cena: 28 000 eura P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi}, cena: 31 000 eura P=150 m2 + 10 ari placa, Trnava, cena: 40 000 eura 2 ku}e u [irem centru na 5 ari placa, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, Hotel Morava, cena: 75 000 eura

^ITUQE

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

Dana, 9. februara 2015. godine navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{e supruge, majke i sestre

11. februara 2015. godine navr{ava se TRI GODINE kako nije sa nama na{

DANICE DACE OBRADOVI]

MANOJLE SOKI] iz Lipnice Vreme prolazi. Praznina ostaje, koja se re~ima ne mo`e opisati, koliko je srce prazno i koliko du{a boli. Na tebe smo ponosni i uvek }emo te voleti. TVOJI: supruga QIQANA, sin ALEKSANDAR i }erka VESNA sa porodicama

Nedostaje{ nam, mnogo. Ponosno izgovaramo Tvoje ime. Suprug SLOBODAN, sinovi PE]A i NIKOLA, sestre KOSA i MARA

U nedequ, 8. 2. 2015. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

SE]AWE NA DRAGE RODITEQE

STANOJE

VERA

18. 12. 2000.

10. 2. 2014. Dana 10. 2. 2015. godine poseti}emo wen grob i obaviti pomen.

U nedequ, 8. 2. 2015. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu, obele`i}emo GODI[WI POMEN na{oj voqenoj Majci i Baki

\UR\INA \INA MITROVI] Bez jednog dela sebe, koji je zauvek nestao sa tobom, ali jaki i sa voqom, nastavqamo napred, prenose}i lekcije iz `ivota na{oj deci. A oni, kao da i daqe ose}aju tvoju qubav i pa`wu, ~esto te pomiwu, sre}ni i ponosni {to su ba{ tebe imali za baku. Uz beskrajnu zahvalnost, sa qubavqu i ponosom, sva tvoja deca: sin IVAN, }erka MARIJA, unuci MIHAILO, JUCA, NIKOLA i JANKO, snaja KA]A i zet GORAN

Tu`no se}awe

VUKOSAVQEVI] iz Mr~ajevaca Uspomenu na Vas ~uva sin QUBI[A sa porodicom 14309

MILANA SRNI]A DIMITRIJE BO@OVI] 5. 10. 1941 - 4. 2. 2015. Posle kra}e bolesti iznenada preminuo u 6.15 ~asova u 71. godini. Sahrana }e se odr`ati na ^a~anskom grobqu 6. 2. 2015. godine u 13 ~asova. O@ALO[]ENA PORODICA: supruga MIRJANA, }erke SNE@ANA i SVETLANA sa porodicom, sestre MARIJA i MILOMIRKA sa porodicama i brat NIKOLA sa porodicom

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, a tugu le~iti vremenom. Nema suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu oàliti. Osta}e{ ve~no voqen i nikad zaboravqen. Pomen }e se odràti u 13.00 ~asova na â~anskom grobqu. TVOJI: supruga GORDANA, }erka TATJANA, sin GORAN, sestra DANICA, sestri} MI[EL i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi Dana 5. februara 2015. godine navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg voqenog

SRETENA JOVANOVI]A

DRAGAN IVANOVI] CRVI] 7. februara 2015. je pet godina otkako na{ Dragan nije sa nama. Dragi, hvala ti za sve, bio si brat kakav se samo mo`e po`eleti. Voli te tvoja sestra NADA sa porodicom 14293

5. februara 2015. godine je 20 DANA od kada je prestalo da kuca srce na{e

MIRE GAVRILOVI] iz Zabla}a

iz ^a~ka

Pro{lo je sedam godina, pro}i }e jo{ mnoge druge, a bol i tuga se ne bri{u, ve} se nose u srcu i du{i. Sa ponosom i qubavqu uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji: supruga SAVKA, }erka ZORICA i zet DU[KO

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Znala si koliko smo te voleli, postojala si da nam daje{ qubav, snagu i sigurnost. Tvoju dobrotu, plemenitost i beskona~no po`rtvovawe uvek }emo pamtiti. Po~ivaj u miru, a mi ostajemo u ve~nom bolu bez Tebe. Suprug MILENKO, sin DRAGAN i }erka DRAGANA sa porodicom

^ITUQE

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

SE]AWE 5. 2. 2013 - 5. 2. 2015.

Qubav, bol i se}awe ja~i su od vremena. Za nas ono je stalo pre godinu dana, a qubav, bol i se}awe traju...

U nedequ, 8. februara 2015. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

NENAD IKONI] NE[O SRBO MILI]

SRE]KU DILPARI]U

Dve godine u na{im mislima i svakodnevnim bolnim prise}awima. Majka NERA, sinovi STRAHIWA i URO[ i brat

Pozivamo rodbinu, kumove i prijateqe da zajedno sa nama posete wegov grob. PORODICA DILPARI]

14299

14295

I posle 10 godina od smrti sestre

i 13 godina od smrti brata

Dana, 8. 2. 2015. godine navr{ava se ^ETRDESET tu`nih dana od kada nije sa nama na{a draga nan~ika

NADA RADOSAVQEVI] NANA

iz Prislonice Vreme prolazi, ali qubav prema vama nikad ne}e prestati. Zauvek }ete `iveti u nama. BRA]A i SESTRE

Niù se dani puni tuge i bola za tobom. Oti{la si tiho i ne~ujno, kao {to si i ìvela. Bila si ono {to ne moè biti svako, èna iskrenog i velikog srca, uvek voqena i nikada zaboravqena. TVOJI: sinovac MILAN, snaha MARIJA, unuka MARINA i unuk FILIP

Povodom 10 godina od smrti na{eg oca

SE]AWE

MILANKE

MIHAILA

1. februara

5. februara

JOVANOVI]

1984 - 2014. U neprebolu majka OLIVERA, otac MLA\O, brat DEJAN, snaha MILENA, sinovac ANDREJA i baba IVANKA 14308

Dragi na{ Neco, Jo{ se nadamo da }e{ do}i nasmejan i vedar, da je sve ovo samo san, ali godina koja pro|e, surovo nas vra}a u stvarnost, bez tebe.

NENAD IKONI] NE[O

VELISAVA DMITROVI]A

@ivi{ u se}awima ujaka VLAJKA, ujne MILICE, sestara NEVENE i KOSANE, brata @EQKA i babe JELE

RADMILA - RADA 8. 2. 1993 - 8. 2. 2015.

14310

QUBIVOJE - QUBO 9. 2. 2014. - 9. 2. 2015.

MILOVI]

u nedequ 8. februara 2015. godine na ^a~anskom grobqu da}emo pomen. Uspomenu na wega ~uvaju sin MILAN i }erka MILICA sa decom

S' po{tovawem i qubavqu uspomenu na vas ~uvaju VA[I NAJMILIJI

Dana, 8. februara navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog kuma

Dana, 8. februara 2015. godine navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{e sestre

14298

NENAD IKONI] NE[O 9. 2. 2014 - 9. 2. 2015.

MILIVOJA GRBOVI]A GRBA ro|enog 1954. godine

RADE NENADI] iz â~ka Rano smo se razi{li na razne strane, ali uvek bili nerazdvojni. Zajedno smo i sada. Ti ìvi{ i ìve}e{ u na{im srcima, sve dok smo mi ìvi.

Uspomenu na wega ~uva porodica ]IRKOVI]

TVOJI: MILIJANA, RU@A i STOJAN

14303

14307

Voqeni nikad ne umiru. @ivi{ u na{im srcima i mislima. Tetka LEPA, sestra GOCA i brat SA[A 14278

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

^ITUQE

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

POLUGODI[WI POMEN

ALEKSANDAR SA[A OBRADOVI] 7. 2. 1992 - 7. 2. 2015.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

DRAGANA DOMANOVI]

BRATISLAV MI[OVI]

5. 8. 2014 - 5. 2. 2015.

iz Kulinovaca preminuo 2. 2. 2015, a sahrawen 4. 2. 2015. godine.

Sale, Sa ponosom {to smo te imali, tugom i bolom {to smo te izgubili. U subotu, 7. 2. 2015. u znak zahvalnosti i po{tovawa za sve u~iweno, na tvom grobu pali}emo sve}e i polo`iti cve}e u 13 ~asova. Otac MOM^ILO, majka ZORICA, brat DRAGAN, snaha DANIJELA i sinovci SA[A i VEQKO

Ostavila si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, bol koji ne prestaje, osmeh koji se zauvek pamti. @ive}e{ u svakom na{em novom jutru. Sestre QIQANA i STANIJA sa porodicama

IN MEMORIAM NA[IM RODITEQIMA I BAKI

Dana, 9. februara 2015. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

ZDRAVKA POPOVI]

RATKO POPOVI]

6. 2. 1977.

1. 7. 1987.

Uspomenu s' qubavqu i po{tovawem ~uvaju sinovi DU[AN i PREDRAG sa porodicama 14286

Dana, 9. februara 2015. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

MILO[A MOM^ILOVI]A

DRINKA POPOVI]

MILO[A MOM^ILOVI]A

4. 4. 1984. WIHOVA DECA: MICA, RAHINA, STANA, STANOJKA I QUBI[A SA UNUCIMA I PRAUNUCIMA

Bol i tuga se ne mere vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je u nama. TVOJI: VLASTO, NATA, MIRJANA i ZORAN

Postoji ne{to {to nikada umreti ne}e, a to su qubav, ponos i se}awa. TVOJI: GORDANA, MILORAD i QIQANA

14285

14284

14280

U nedequ, 8. 2. 2015. godine navr{ava se 14 godina otkad nije sa nama na{ voqeni otac

POSLEDWI POZDRAV NA[EM DRAGOM

MILOQUBU PEROVI]U MIJU iz ^a~ka

MILOQUB RISTANOVI]

Dana, 30. januara 2015. preminula je na{a draga

MILICA [UKOVI]

2001 - 2015.

Sahrana je obavqena 3. februara na [ebe~kom grobqu u Qubi}u. Uspomenu na wegov lik uvek }e nositi u svom srcu }erke NINA i MIRIJAM, sestra ZORICA, sestri~ina DIJANA sa porodicom, sestri} AHMET, zet AMIN i ostala rodbina

Po dobroti }emo te pamtiti, s' ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati i uvek voleti. Sinovi MILISAV i MIHAILO sa porodicama 14288

14291

Dana, 12. februara 2015. godine navr{ava se TRI GODINE od smrti moga sina

Dana, 6. februara 2015. godine navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{e drage

SE]AWE 10. 2. 2004 - 10. 2. 2015.

MILO[A ZATE@I]A

RADMILE KOSTI]

Ve~no }e `iveti u na{im srcima. Suprug SIMEUN, sin DEJAN, unu~ad DIMITRIJE i EMILIJA i snaha DANIJELA

\OR\E @IVKOVI]

iz Gora~i}a - Draga~ica

zvani Pule Toga dana }emo posetiti wegov grob i staviti cve}e.

ZAHVALNA PORODICA

O@ALO[]ENI: majka NADA, sestra GORDANA, supruga QUBICA, }erke VERICA i VESNA, unu~ad JELENA, JOVAN, GORDANA i SNE@ANA i ostala rodbina

14306

14311

Uspomenu na dragi lik sa ponosom i qubavqu ~uva

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Vreme brzo prolazi, kao i ovih 11 godina od kada nisi sa nama, ali je mnogo lepih uspomena da te ve~no pamtimo i da te nikada ne zaboravimo. Supruga MIRA sa porodicom

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

^ITUQE

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE

NA[EM DRAGOM

SE]AWE 11. februara navr{ava se PET GODINA od kako smo ostali bez na{e mnogo voqene supruge, majke, bake i ta{te

U sredu, 11. 2. 2015. godine, navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e voqene supruge, majke, ta{te i bake

MILOQUBU VUKOVI]U VUKASU

DANICE URO[EVI] DACE

MIRJANE MIRE RISTANOVI]

Da}emo godi{wi pomen u subotu, 7. februara 2015. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu. Tuga nam je ispunila pro{le dane, tuga }e nam ispuniti i slede}e koji dolaze. Nikada te ne}emo zaboraviti. Voli te tvoja porodica, supruga VERA, }erke AN\ELKA i EMILIJA, unuci PAVLE i REQA, zetovi SA[A i BOBAN

ro|ene CAREVI] 2010 - 2014.

Bila si na{ oslonac i na{a snaga. Znala si da razume{, nesebi~no pru`a{, pra{ta{ i voli{. Dok tiho kora~a{ stazama ve~nosti, `ivi{ u srcima onih koji te vole i nikad ne zaboravqaju. Bol i tuga za tobom ne prestaju, na{ dobri an|ele. [estomese~ni pomen obavi}e se 7. 2. 2015. godine na dowem grobqu u Rakovi. Suprug MILISAV, }erke JELENA i ANA, zet QUBI[A, unuci DAVID, MIHAILO i unuka IVA

Pre pet godina iznenada nas je napustila na{a draga i voqena Daca. Mnogo nam nedostaje wen dodir, pogled,osmeh. Ali qubav i se}awe na suprugu, mamu, baku, duboko je i zauvek ostalo u na{im srcima. U subotu, 7. 2. 2015. godine dava}emo pomen u 12 ~asova.

Suprug DRAGAN, }erka JASMINA sa porodicom

40 GODINA NEMA NA[E

Dana, 4. 2. 2015. godine navr{ava se ^ETIRI godine od smrti na{eg sina

MILICE VUJOVI] BRANKA \OKI]A U petak, 13. februara u 13 sati na wenom grobu oda}e joj po{tu oni koji je nisu zaboravili i neki koji je, na `alost, nisu upoznali. Sve vi{e nedostaje }erkama JELENI i MARIJI i suprugu VELIMIRU

1970 - 2011. Neka Tvoja plemenita du{a ve~no u miru plovi nebeskim beskrajem. Tiho spavaj, tamo gde zvezde imaju najlep{i sjaj. Neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo te ~uvati od zaborava. TVOJI RODITEQI

SE]AWE NA MOJE DRAGE RODITEQE I BAKU

JELICA

DRAGI[A

8. 2. 1978 - 8. 2. 2015.

TIJANA

1907 - 1948.

1969.

ÂKAJAC iz Slatine Pro{lo je trideset {est godina od smrti moje majke, {ezdeset {est od smrti oca i ~etrdeset {est godina od smrti bake. Plemenitim du{ama i ~asnim ìvotom zasluùjete ve~no se}awe i qubav.

K}erka, odnosno unuka DU[ANKA Dana, 9. februara 2015. godine navr{ava se 42 godine od kako nas je napustio na{ dragi

SE]AWE 11. 2. 2012 - 11. 2. 2015.

RADI[A SRETENOVI] iz Ro`aca

Zauvek u na{em srcu i mislima jer si to zaslu`io svojim ~estitim i dostojanstvenim `ivotom. TVOJI NAJMILIJI 14300

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

U ponedeqak, 9. februara 2015. godine, navr{ava se tu`nih 40 dana kako vi{e nije sa nama na{ voqeni i nikada zaboravqeni

DRAGO[ JEVTOVI] GAQA 1973 - 2015. Toga dana poseti}emo wegov grob na dowem Trbu{anskom grobqu. S' qubavqu i po{tovawem ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

]erke RADA i NADA

MILORAD BUKARICA Pomen }e se odr`ati na ^a~anskom grobqu 9. 2. 2015. godine u 12.00 ~asova. O@ALO[]ENA PORODICA

PETAK 6. FEBRUAR 2015. GODINE