25. decembar 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

BROJ 50

^A^AK, 25. DECEMBAR 2014. GODINE

CENA 30 DIN.

SRE]NI NOVOGODI[WI I BO@I]NI PRAZNICI

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

IZBORI U LU^ANIMA

Predsednik SNS Aleksandar Vu~i}

POZIV GRA\ANIMA DA PODR@E REFORME

Wegova svetost patrijarh srpski Irinej

DOK BUDEMO ^UVALI ONO [TO JE NA[E BI]EMO NAROD

"Nova Srbija" konvencijama zavr{ila predizbornu kampawu

Branko Kuki}

ZASLU@ILI POVEREWE DRAGA^EVACA

VITEZ POZIVA

Stari ^a~ak na slici Dragana ]irkovi}a

„NOSTALGIJA”, SLIKA KOJA PRI^A...

Sne`ana Bogosavqevi} Bo{kovi}, ~lan Glavnog odbora SPS-a

Bend "Krug"

POQOPRIVREDA VELIKA [ANSA SRBIJE

KUD iz Parmenca

DOBRI STE, MOMCI! SRPSKO KOLO U FRANKFURTU

a” „Grand kaf svim na{im pok~itaocima NDAR lawa KALE dinu za 2015. go

Bo{ko Obradovi}, Pokret Dveri

OTVORENO PISMO DRAGA^EVCIMA 38

^a~anski studenti bra}a Jelesijevi} o utiscima iz Amerike

ISKUSTVO JE NAJBOQA LEKCIJA

Najpoznatiji makedonski kuvar Vlatko Ognenovski

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

SAMO "SEQANKE" NE KUVAJU

Jo{ jedan literarni poduhvat profesora Qubomira Radivojevi}a [aje

JEDINO ]E DOBROTA SPASITI SVET

Naredni broj ^a~anskog glasa izlazi 9. januara 2015.

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

INTERVJU

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

WEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI IRINEJ, NAKON DODELE PRIZNAWA U ^A^KU

DOK BUDEMO ÛVALI ONO [TO JE NA[E BI]EMO NAROD Dobitnik Decembarske nagrade Grada â~ka, Wegova Svetost Patrijarh srpski Irinej, ro|en je 1930. godine u selu Vidova kod â~ka, podno Kablara, pod svetovnim imenom Miroslav Gavrilovi}. Osnovnu {kolu zavr{io je u rodnom selu, Gimnaziju u â~ku, Bogosloviju u Prizrenu i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Zamona{io se u manastiru Rakovica 1959, a tada{wi patrijarh srpski German ga je rukopoloìo u ~in jero|akona i jeromonaha, u oktobru iste godine. Bio je profesor Prizrenske Bogoslovije, a postdiplomske studije zavr{io je u Atini, posle ~ega je bio upravnik Mona{ke {kole u Ostrogu, a potom i rektor Prizrenske Bogoslovije. Za vikarnog episkopa moravi~kog i vikara patrijarha Germana izabran je maja 1974. Episkop ni{ki postaje 1975. nakon zasedawa Svetog arhijerejskog sabora SPC. Odlukom Izbornog sabora SPC, 22. januara 2010. godine izabran je za Patrijarha srpskog i dan kasnije ustoli~en u Pe}koj patrijar{iji. Brojne su zasluge Patrijarha srpskog Irineja za razvoj Pravoslavqa u zemqi i rasejawu, i trud na podizawu novih i obnovi postoje}ih hramova SPC. Veoma je blizak narodu i sve {to radi i sam kaè, radi za svoj narod i wegovo ime. I kada otvoreno govori o stradawu srpskog naroda, poziva na pomirewe, zajedni~ki ìvot i toleranciju i isti~e da je uloga Srpskog Patrijarha da sa svojim narodom deli dobro i zlo i bude wegov duhovni vo|a. Sa Wegovim Preosve{tenstvom razgovarali smo nakon sve~ane dodele Decembarske nagrade, koju mu je rodni grad dodelio za brojne zasluge.

Va{a Svetosti, kako ste do~ekali vest da ste dobitnik Decembarske nagrade u svom zavi~aju? - Moram da kaèm, iznenadio sam se. Ja sam do sada dva, tri puta pozivan, mislio sam o gradu â~ku, ja pratim preko {tampe sve {to se de{ava u â~ku i radujem se svakom dobru i uspehu â~ka, kao {to malo te èqe idu na drugu stranu kada ne{to nije dobro. Nadam se da vi{e ima dobra nego onog drugoga, no takav je ìvot. Dakle, nisam to o~ekivao, neosporno zna~ajno, to je moj ponos, to zna~i da moj grad, narod ovog kraja zna da pripadam ovoj sredini, ovom podnebqu, narodu, tradiciji, i na{im divnim obi~ajima i ja se time ponosim, a i â~ak ima ~ime da se ponosi. Ne znam kolâ&#x20AC;&#x2122;ko su dana{wi â~ani svesni koliko zna~i prisustvo Ov~arsko-kablarskih manastira. Qudi koji posete manastire osete kako oni vr{e vrlo veliki uticaj na svoje posetioce, one pozitivne, moralne uticaje. I na mene su, u svoje doba u~inili taj uticaj, tako da sam se ja vrlo rano, bar u svojoj podsvesti, opredelio za ovaj put koji sam daqe izabrao. U svakom slu~aju, hvala Gradu i gradona~elniku, i svima onima koji su se setili moje li~nosti. To mnogo zna~i, bi}e to moj novi ponos Gradom â~kom i ovim krajem. Na{ narod se sve vi{e vra}a svojoj tradiciji i veri u ovim te{kim vremenima... - Pa, hvala Bogu, na{ narod se polako vra}a crkvi, ono {to je posebna radost, na{a omladina se uglavnom orijenti{e crkvi, ima naravno, jo{ uvek onih koji druga~ije misle, i to je wihovo pravo, to je stvar wihove slobode. Ali, pre neki dan smo imali sastanak sa direktorima osnovnih i sredwih {kola, i tada smo dobili informaciju da 600.000 u~enika i wihovih roditeqa zahtevaju da se veronauka odràva u {kolama, to je veliki broj, a to je ipak znak da se na{ narod vra}a svojoj tradiciji, vra}a se svo-

jim vrednostima koje su ga u~inile narodom, vrednostima koje su mu davale snagu da prebrodi ono {to je doìvqavao, razne Scile i Haribde, i blagodare}i ba{ toj tradiciji i predawu, porodici i porodi~nim obi~ajima, mi smo nadìveli sve mogu}e te{ko}e, nadamo se da }emo i sada{we, koje nisu male. Na{ poloàj u svetu, na{a istori-

ja, mada mnogi `ele da to stave na stranu, ipak, te vrednosti ostaju vrednosti. Ja ~esto volim da ka`em, dukat koji padne u blato i u pra{inu, jeste u pra{ini, ali uvek je dukat i ima svoju vrednost. Prema tome, na{a etika, na{i obi~aji, tradicija, na{a vera, istorija je ta, koja nam je dala te vrednosti, na wima smo mi zidali i li~nu i narodnu kulturu, i hvala Bogu, imamo ~ime da se ponosimo, i to je na kraju krajeva, ono po ~emu }e nas svet i danas i sutra ceniti. Imamo ~ime da se pohvalimo, ono {to mi imamo u svojoj istoriji i kulturi je zaista za na{e hvaqewe pred

svetom. Mo`da svet to ignori{e u jednom trenutku, ali, ~iwenice su ~iwenice, istina je istina. Va{a Svetosti, danas kada se srpski narod ponovo nalazi na raskrsnici interesa istoka i zapada, {ta savetujete svom narodu, kako da razmi{qa, u kom pravcu da se kre}e? - Mi, pre svega moramo da budemo svoji, da gledamo u sebe, u na{u otaxbinu, u ono {to je na{e, u na{u blagoslovenu zemqu, da se malo vratimo tim na{im vrednostima, i da budemo mnogo agilniji u radu i u trudu, bez obzira ko nam pruà i daje. I da na{ ìvot ne zavisi od nekog. On zavisi od nas. Mi, pre svega, moramo na najboqi na~in da iskoristimo ono {to nam je Bog dao. Dao nam je bogatu i blagoslovenu zemqu, da tu zemqu obra|ujemo, a na{i preci, ja to dobro znam, na{ doma}in seqak kada je imao hleba za sebe i hranu za stoku, on je time sve probleme re{avao. Mi to imamo i to treba da iskoristimo. A onda, sigurno, ne da kle~imo pred ma kim, nego da ~ekamo da nas mnogi o~ekuju i èle da budemo sa wima, a ne da molimo i kle~imo da budemo u wihovoj blizini, u wihovoj zajednici. Aktuelni ekumenizam, ujediwewe hri{}anstva, propagira jedinstvo i qubav u svetu. Koliko taj ekumenizam moè uni{titi autenti~ne vrednosti Pravoslavqa i Svetosavqa? - Ekumenizam ne sme da uni{ti vrednosti Pravoslavqa. Pravoslavqe je dar Boìji svakome ~oveku i mi ne smemo Pravoslavqe uzeti i staviti ga pod svoj pazuh, da to bude samo na{e. Mi smo kao Pravoslavna crkva pozvani da sa tom istinom upoznamo sve ostale qude. Tragedija hri{}anstva je {to je svojevremno do{lo do podele na isto~nu i zapadnu crkvu, a posledice toga su ogromne i danas. Kada bi bilo jedinstva i zajednice, mnogo {to {ta ne bi bilo, nego bi bili jedinstveni, zato na{a crkva èli kontakt, èli ekumenizam sa svima, ima dobre i voqe, da im kaè, da ih upozna i da im iznesemo za{to smo za jednu istinu koju ispovedamo i da pozovemo i drugu stranu i pitamo {ta oni imaju protiv te istine, i da u jednom hri{}anskom i jevan|eqskom razgovoru i dijalogu, do|emo do istine koju nam je Bog otkrio. Kako tuma~ite apokalipti~na upozorewa koja neprekidno stiù preko medija sa zapada, o kraju sveta, o mogu}im katastrofama, vanzemaqcima koji ugroàvaju planetu, o svakakvom zlu koje se kontinuirano najavquje? - To vi{e {ire sekta{i, i zapadni i na{i. O danu tome i ~asu, niko ne zna. Prema tome, treba jo{ mnogo vremena da pro|e po Otkrovewu, da se re~ Jevan|elska prenese {irom sveta. Jo{ ima naroda koji nisu ~uli re~ Jevan|elsku, a potom, na kraju krajeva, sve {to po~ne, to ima svoj kraj. Kao {to i mi imamo svoj po~etak i svoj kraj. Ali, za mene je kao ~oveka, kada zavr{im svoj ìvot, za mene je to kraj sveta, i mi treba vi{e da brinemo o svome ìvotu, o svome kraju, da nas na|e kao qude, kao hri{}ane, a ne da mislimo o onome {to je Boìja misao i Boìje delo. Kako ste doìveli mlade u â~ku koji rado neguju tradiciju? Koliko o~uvawe simbola nacije doprinosi o~uvawu na{eg identiteta? - Da, kad bi se na{a omladina bavila i sportom i drugim zajedni~kim zanimawima u sferi kulture i tradicije, ne bi bilo mnogo toga me|u mladima. Neophodno je i potrebno da mladi qudi utro{e vreme u ne{to korisno, jedan socijalni na~in ìvota i rada, to je neophodno. Dok budemo ~uvali jezik, }irilicu i ono {to je na{e, bi}emo narod, kad to izgubimo, onda }emo biti neki drugi narod. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK â&#x20AC;&#x17E;[tamparija Borbaâ&#x20AC;&#x153; Registarski broj: BD 82596/2007

www.caglas.rs CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd Nedeqno ISSN 0350-9613 COBISS.SR - ID 15955970

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

DRU[TVO

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOG ODLUKE O DODATNOJ FINANSIJSKOJ PODR[CI PORODICAMA SA DECOM

VE]I OBIM PRAVA NEGO [TO JE ZAKON PREDVIDEO re nego {to je predloèna odluka o dodatnoj finansijskoj podr{ci porodici sa decom, koju je utvrdilo Gradsko ve}e, na sednici od 23. decembra, trebalo je organizovati “{iroku stru~nu raspravu” i u re{avawe ove problematike ukqu~iti stru~wake razli~itih profila, kako bi ovaj vaàn akt bio {to kvalitetniji. Bez obzira na taj “propust” i brzinu kojom je doneta, odluka predstavqa dobar pravni okvir i temeq, koji }e, u zavisnosti od iskustava zapaènih tokom prakti~ne primene, i pre svega, od finansijskih mogu}nosti buxeta u narednoj godini, “u hodu” biti dogra|ivan. Ovu konstataciju ve}ina ~lanova Gradskog ve}a izrekla je nakon {to je na~elnica Gradske uprave za dru{tvene delatnosti Nade`da Vuksanovi} podrobno objasnila predlog odluke, zasnovane na Zakonu o finansijskoj podr{ci po-

rodici i Zakonu o komunalnim delatnostima: - Razlog za dono{ewe ove odluke kojom su, ina~e, utvr|ena dodatna prava i ve}i obim od onih utvr|enih zakonom, i povoqniji uslovi za wihovo ostavrivawe, je podsticaj ra|awa na teritoriji Grada ^a~-

ka, posebno podsticaj ra|awa tre}eg i svakog narednog deteta i poboq{awe uslova za zadovoqewe osnovnih potreba dece objasnila je Vuksanovi}ka i navela nova prava finansijske podr{ke koju porodice mogu ostvariti. Re~ je o regresirawu dela tro-

{kova boravka dece u vrti}ima, ~iji osniva~ nisu gradske pred{kolske ustanove, ve} druga pravna i fizi~ka lica, novogodi{woj ~estitki za dete koje je prvo ro|eno u Novoj godini i subvencionisawu tro{kova komunalnih usluga porodicama sa troje

RADNICI FABRIKE HARTIJE POSLE TRI GODINE I OSAM MESECI DOBILI PLATE - PO DEVET „MINIMALACA”

PRODAJA JO[ NEIZVESNA, ZBOG PROTESTA ADVOKATA ahvaquju}i velikoj pomo}i i angaòvawu Gradskog ve}a Samostalnog sindikata â~ka i gradskog rukovodstva, radnici Fabrike hartije su pro{le sedmice, posle tri godine i osam meseci dobili prve plate, odnosno po devet “minimalaca”. Sredstva za isplatu dela zaostalih zarada za 264 radnika, koji su radili do momenta kada je, zbog prezaduènosti i blokade ra~una, firma prestala da radi, obezbe|ena su iz Republi~kog fonda solidarnosti, kaè biv{i predsednik Samostalnog sindikata FH Milo{ Tripkovi}: - Ispla}eno nam je po devet “minimalaca”, na osnovu satnice od 115 dinara, tako da su radnici u proseku primili po oko 170.000 dinara. Novac smo dobili posle tri godine, osam meseci i sedam dana, a u me|uvremenu neka primawa su imali samo pojedinci koji su bili na birou. Posle ove isplate, fabrika nam duguje jo{ tri “minimalca”, koja bismo trebalo da dobijemo posle prodaje fabrike i jo{ 20 zarada, za koje imamo izvr{nu presudu suda. Po{to ona nije ispo{tovana, mora}emo da se àlimo vi{em sudu i ukoliko i on spor ne re{i u na{u korist, àli}emo se Sudu u Strazburu - najavio je Tripkovi}. On podse}a da je fabrika zbog dugovawa od oko 15 miliona evra, blokade ra~una i iskqu~ewa struje, prestala da radi 24. aprila 2011. godine i da je u julu pro{le godine Privredni sud nad wom pokrenu ste~ajni postupak. Osim toga, radnici potraùju i sredstva za penzijsko i zdravstveno osigurawe, jer im sta` nije “povezan” od 2007. godine, odnosno za proteklih sedam godina, doprinosi za PIO upla}eni su samo za devet meseci staà. Iako su se u proteklom periodu pojedini i doma}i i strani investitori interesovali za kupovinu ovog, nekada uspe-

{nog ~a~anskog kolektiva, prodaja jo{ uvek nije ogla{ena: “Prodaju ko~i Zakon o restituciji, jer advokat biv{eg vlasnika, zbog protesta svih advokata u Srbiji, nije do{ao na posledwe ro~i{te. Zemqa na kojoj su podignuti objekti fabrike ne moè biti vra}ena vlasniku, ve} on moè biti obe{te}en finansijski, ili mu ponu|eno drugo zemqi{te. Prema na{im saznawima, jo{ uvek ima zainteresovanih kupaca, mada }e se namere najozbiqnijih partnera znati tek kada prodaja bude ogla{ena”, obja{wava biv{i prvi ~ovek Samostalnog sindikata, nagla{avaju}i da je za proteklih skoro ~etiri godine, imovina fabrike koliko - toliko sa~uvana i da je za pokretawe kotlarnice i dve novije ma{ine za proizvodwu papira potrebno najvi{e dva meseca. Ogla{avawe prodaje Fabrike hartije odlaè samo protest advokata, potvr|uje i zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}: - Radnicima je ispla}eno po devet minimalnih zarada, na osnovu Zakona o ste~aju, koga je Privredni sud nad ovom firmom pokrenuo pro{le godine. O~ekujemo da, ~im prestane protest advokata, bude zakazano novo ro~i{te sa podnosiocima zahteva za povra}aj imovine na kojoj su podignuti objekti i pogoni ovog preduze}a. Nesporno je da }e wihov zahtev na ro~i{tu biti odbijen, jer im imovina ne moè biti vra}ena u naturi, tako da }e biti upu}eni da svoja prava, odnosno naknadu ostvaruju od Republike - obja{wava Lukovi}, uveren da }e biti zainteresovanih kupaca, spremnih da obnove fabriku, izmire obaveze prema poveriocima i pokrenu proizvodwu. M. N.

i vi{e dece. Osim toga, odlukom je predvi|eno i da majke koje rode troje, ~etvoro i vi{e dece imaju pravo na poseban mese~ni roditeqski dodatak, a porodice sa decom sa posebnim potrebama pravo na subvencije tro{kova komunalnih usluga. Ukoliko ova odluka za`ivi, Grad }e iz buxeta ubudu}e regresirati i tro{kove ishrane u~enika osnovnih {kola u {kolskoj kuhiwi. Po{to je podsetila da su neka prava porodica sa decom do sada ure|ivana aktima ni`e pravne snage (jednokratna nov~ana pomo} za novoro|eno dete,

novogodi{wa ~estitka za prvo dete ro|eno u Novoj godini, regresirawe tro{kova boravka u vrti}ima, letovawa u Ulciwu i prevoza u~enika sredwih {kola), Vuksanovi}ka je naglasila da je za nova prava u oblasti dodatne finansijske podr{ke porodicama u gradskom buxetu predvi|eno 127.813.000 dinara. Ra~unaju}i ta i sredstva neophodna za ostvarivawe prava koja su porodice i deca ostvarili u ovoj i prethodnim godinama, za ovaj vid finansijske podr{ke bi}e izdvojeno skoro 20 odsto buxeta, konstatovala je na~elnica Vuksanovi}, uverena da se postupno mogu uvoditi nova i pro{irivati postoje}a prava, a sve u skladu sa realnim izvorima prihoda u gradskom buxetu. Na sednici u utorak usvojeni su predlozi nadle`nih komisija o izve{tajima korisnika buxetskih sredstava (sportskih organizacija i klubova, udru`ewa i medija) i doneta odluka da sa pozicije stalna buxetska rezerva preduze}ima JKP “Moravac” i “Unipromet” bude ispal}eno 1,2 miliona dinara, odnosno 414.000 dinara za sanaciju {tete od poplava i klizi{ta u Gorwoj Trep~i. M. N.

ODR@ANA SKUP[TINA UDRU@EWA RATNIH VOJNIH INVALIDA I PORODICA POGINULIH BORACA GRADA ^A^KA

USVOJENI PROGRAM RADA I FINANSIJSKI PLAN ro{le sedmice je odràna Skup{tina Udruèwa ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca grada â~ak, kojoj su prisustvovala 34 ~lana. Jednoglasnom odlukom usvojeni su program rada i finansijski plan Udruèwa za 2015. godinu. Potom je predsednik Udruèwa Nikola Davidovi}, ~lanovima predstavio Nacrt Zakona o pravima boraca, ratnih invalida, civilnih invalida rata i ~lanova wihovih porodica, koji se moè videti na sajtu Ministarstva, kao i na sajtu Udruèwa . Davidovi} je podsetio ~lanove na aktivnosti Udruèwa, te{ku materijalnu situaciju, nedostatk finansijskih sredstava, {to uti~e i na oteàno realizovawe programa, naglasiv{i da ima pojedinaca i firmi koje im pomaù. N. R.

POLITIKA

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

JAVNA PREDUZE]A POZITIVNO POSLOVALA a 105. i 106. sednici Gradskog ve}a razmatrani su programi i planovi poslovawa ~a~anskih javnih i komunalnih, kao i regionalnih preduze}a “Rzav” i “Duboko”. Iako su wihovi buxeti za narednu godinu u skladu sa preporukama Vlade Srbije skromniji i {tedqiviji, ne}e biti udara na xep gra|ana. Buxet Javnog preduze}a “Gradac” za 2015. iznosi}e 542 miliona dinara. Novina u wihovom programu trebalo bi da bude i dodatnih 50 miliona koje }e preduze}e dobiti od republike za ure|ewe Ulice Dragoslava Boji}a u Qubi}u. Ulica }e biti sre|ivana povodom obeleàvawa dva veka od Boja na Qubi}u. - S obzirom na to da su nas ove godine zadesile poplave, buxet nam je mali. Ostvari}emo minimum, a zahtevi su ve}i od milijardu dinara, 960 miliona za gradske i 240 miliona za seoske mesne zajednice. Stara}emo se da bar realizujemo kapitalne investicije, da zapo~nemo izgradwu Ulice 10. Nadamo se i novcu od dràve za ure|ewe Ulice Dragoslava Boji}a. Ukoliko ga ne bude, mora}emo da je koliko-toliko sredimo - re~i su direktora JP Gradac Neboj{e Jovanovi}a. On je napomenuo i da gra|ani “Gradcu” duguju vi{e od 500 miliona dinara. Dugovawa pojedinih privrednih subjekata su zastarela, po{to su u me|uvremenu zatvorili firme ili radwe. - Pojedini gra|ani nisu znali da su obavezni da pla}aju naknadu za kori{}ewe i ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta. Planiramo da pospe{imo prinudnu naplatu, a angaòvali smo i sudske izvr{iteqe. Iako ove godine nismo ostvarili o~ekivane prihode, primenili smo drugi metod. Pribavili smo odre|enu imovinu u vlasni{tvo grada i nadam se da }emo uskoro mo}i i da je prijavimo

NE]E POSKUPQAVATI KOMUNALNE USLUGE

bilansno prema apropijaciji - naveo je Jovanovi}. Gradona~elnik â~ka Vojislav Ili} podsetio je da u â~ku jo{ uvek ima 25 hiqada nelegalizovanih objekata. Ponovnim pokretawem procesa legalizacije i sklapawem reprograma sa pravnim i fizi~kim licima, mogla bi da budu obezbe|ena sredstva za izgradwu infrastrukture. Ili} je napomenuo i da bi pre proslave velikog jubileja, trebalo da budu uklowene barake pored benzinske stanice “Helion” u Qubi}u. ENERGENTI SKUPQI, CENE ISTE Gradski ve}nici usvojili su i program poslovawa Javnog komunalnog preduze}a “â~ak”. Kako im je predstavqeno na 105. sed-

IMA NAPRETKA Gradona~elnik ^a~ka Vojisalv Ili} zadovoqan je pozitivnim poslovawem ovda{wih javnih i regionalnih preduze}a i naro~ito najavama da }e tako biti i 2015. godine. - Postignut je veliki napredak dobrim radom gradskog i rukovodstva javnih preduze}a. [to je najva`nije, cene komunalnih usluga ne}e biti promewene. Prihvatili smo preporuke Republi~ke Vlade da ne poskupqujemo usluge da bi gra|ani mogli da isplate svoje obaveze blagovremeno i nadoknade zaostale dugovawa. Molim ^a~ane da redovno pla}aju komunalne usluge da one ne bi poskupele - napomenuo je Ili}.

nici, preduze}e za grejawe je u 2014. pozitivno poslovalo, a takav trend bi}e nastavqen i u narednoj godini. - Iako postoje realni uslovi zbog poskupqewa gasa, ne}emo pove}avati cene grejawa. Imali smo u vidu te{ku finansijsku situaciju na{ih gra|ana. Ipak, imamo problema, kada je re~ o naplati. Po~eli su da rade sudski izvr{iteqi i o~ekujemo da }e procenat naplate biti ve}i - napomenula je Zorica Obu}ina, direktor sektora ekonomskog poslovawa JKP ^a~ak. STO STANOVA NA KEJU Milan Dra{ki}, direktor Gradske stambene agencije, ~ije je poslovawe tako|e razmatrano na sednici Gradskog ve}a, kao kqu~ne teme predstavio je izgradwu 100 stanova na Qubi} keju. Taj poduhvat finansira}e Evropska razvojna banka. - Za neprofitnu prodaju izdvoji}emo 70, a za zakup 30 stambenih jedinica. Druga va`na stavka u na{em planu su 24 stana na Obre`u. Wihova izgradwa bila je pri kraju za Dan grada 2013. godine. Za{to jo{ uvek nisu dodeqeni, odgovor se krije u Uredbi o korisnicima, koju Vlada Srbije jo{ uvek nije usvoji-

la. Ona bi omogu}ila gradskim organima da formiraju komisiju za dodelu tih stanova - objasnio je Dra{ki}. Kao ostala preduze}a, Agencija se suo~ava sa problemima naplate svojih usluga, po{to pojedini stanari u Ko{utwaku ne izmiruju obaveze na vreme. - Hvala redovnim plati{ama, a kada je re~ o ovim drugim, mo`emo da se dogovorimo o reprogramu duga i sporazumno re{imo probleme - podse}a Dra{ki}. “ZRA^KU” FALE DEFEKTOLOZI, RZAV OBNAVQA “OZON LINIJU” Prema re~ima Angeline Mari~i}, direktorke Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju “Zra~ak”, nedostaju im dva defektologa i lift da bi dobili licencu. Nadaju se da }e lift uspeti da dobiju iz donacija. Javno preduze}e “Rzav” uspelo je u 2014. da prevazi|e dve poplave. Osim proizvodwe kvalitetne vode, u narednom periodu ne}e mo}i da zanemare ni obnovu tehnolo{kog sistema. U 2015. godini trebalo bi osavremeniti liniju za proizvodwu ozona. Kako je metoda proizvodwe iz vazduha odavno zastarela, u planu je ugradwa linije za proizvodwu ozona iz kiseonika. Rzav je ove godine primenio mere Vlade Srbije i ostao bez dva radnika, a proces smawewa zaposlenih bi}e nastavqen. - Ipak, to su radnici iz proizvodwe. Trenutno imamo 69 zapsolenih, dok }e ih 2015. biti za dvoje mawe. Na{e potrebe su ve}e, ali “Rzav” nikada nije sklapao radne ugovore o delu - potvrdio je Qubo Lazovi},

direktor JKP Rzav. On je napomenuo i da cena vode nije promewena od novembra 2011. godine. Kao neminovna opomena nadle`nima, stalno se javqa izgradwa brane Svra~kovo. Zapo~ela je 2012. i jo{ uvek su aktuelni pripremni radovi. - Izgra|eni su pristupni put i dalekovod za dovod struje na gradili{te. Glavni radovi jo{ nisu po~eli, sredstva za ovaj poduhvat su dosta skromna. Planiramo i da 2015. nastavimo pripremne radove, kako bi glavni zapo~eli 2016. Po{to smo u finansijskom {kripcu, ne znam da li }emo branu izgraditi narednih 30 godina - pribojava se Lazovi}. Regionalna preduze}a, “Rzav” i “Duboko”, suo~avaju se i sa dodatnim problemima, po{to imaju vi{e ve}ih i mawih osniva~a. Wihov rad uglavnom zavisi od ve}ih gradova, â~ka i Uìca. Plan nadle`nih u preduze}u “Duboko” je da naredne godine bude pro{ireno telo deponije. U toku je izrada projekta koja ko{ta 170 hiqada evra i finansira je {vedska organizacija SIDA. - Prioritet nam je kupovina zemqi{ta za pro{irewe deponije. â~ak }e svoj deo obezbediti, bi}e i drugih investicija, ali realno suo~i}emo se sa nedostatkom novca. Ipak, cene na{ih usluga }e ostati nepromewene - nagove{tava direktor JKP “Duboko” Nedeqko Milosavqevi}. DECEMBAR, MESEC

ZAOSTALIH DUGOVAWA JKP “Komunalac” jedino je javno preduze}e u â~ku koje neredovnim plati{ama nije zara~unavalo kamate na dug. Takav na~in poslovawa bi}e promewen od 10. februara 2015. - Molim korisnike da redovno izmiruju svoje obaveze. Decembar smo proglasili mesecom pla}awa zaostalih dugova, a Nadzorni odbor “Komunalca” odlu~io je da od 10. februara neredovnim plati{ama bude obra~unavana kamata. Cene ne}emo mewati i poku{a}emo da iz sopstvenih rezervi nabavimo nova vozila i pove}amo broj izvr{ilaca da bismo poboq{ali usluge. Kada je re~ o broju zaposlenih, imamo neravnoteù izme|u takozvanih proizvodnih i administrativnih poslova. Poku{a}emo da i u tom segmentu izvr{imo raspodelu i taj proces bi trebalo da bude gotov do polovine naredne godine - najavio je direktor Qubomir Sikora. On obe}ava i da }e “Komunalac” i daqe nastojati da poboq{a svoje usluge. Podse}a gra|ane na va`nost primarne selekcije, odnosno razvrstavawe otpada. Ove godine korisnicima je podeqeno vi{e crnih kesa, a vo|eno je ra~una i da ugostiteqski objekti odvajaju staklenu ambalaù. Na 105. i 106. sednici ve}nici su prihvatili programe poslovawa “Parking servisa” i “Gradskog zelenila”. Z. J.

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

INTERVJU

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

BRANKO KUKI], DOBITNIK PRIZNAWA “VITEZ POZIVA” @IRIJA “LIGE EKSPERATA”

IZME\U NEMOGU]EG I NEMOGU]EG jednom trenutku do}i, jer dr`ava i dru{tvo tonu sve dubqe u besmisao.

- U proteklim vremenima, ovde su mnogi stvaraoci bili `rtve posla kojim su se bavili. Trudim se da se ovih (...) standarda pridr`avam koliko je to mogu}e u jednom naopakom sistemu vrednosti u kome se najgorima daje najboqe, ili ga oni sami otimaju - ka`e Kuki}.

e|u dobitnicima godi{we nagrade “Vitez poziva”, koju tradicionalno na Svetski dan qudskih prava, 10. decembra, dodequje nevladina organizacija “Liga eksperata” - LEKS, na{ao se i Branko Kuki}, ~a~anski kwièvnik, pesnik, esejista, urednik i pokreta~ etabliranog ~asopisa za kulturu i umetnost “Gradac”, koji ima evropsku reputaciju. Pored wega, isto priznawe poneli su i novinarka i televizijski voditeq Oqa Be}kovi} i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Sreten Vujovi}. @iri koji je izabrao ovogodi{we dobitnike ~inili su: êdomir ûpi}, Vida Ogwenovi}, Ratko Boòvi}, Vladimir Goati, Vlastimir Mateji}, Vesna Raki}Vodineli} i Jelisaveta Vasili}. Nagrada “Vitez poziva” se svake godine dodequje za zna~ajan stvarala~ki opus ostvaren u profesiji, saglasnost profesionalnog znawa i savesti, moralni integritet i ~asno delovawe i pona{awe, onima koji nisu izneverili logiku svog poziva, a ~ine je medaqa sa Aleksandrijskim svetionikom - rad profesora Miroquba Stamenkovi}a, poveqa i nov~ani iznos. Me|u dosada{wim nosiocima ovog priznawa su Predrag Koraksi} Koraks, Du{an Makavejev, Dragoqub Mi}unovi}, Goran Markovi}, Tibor Varadi, Zagorka Golubovi}, Neboj{a Popov, Filip David, Danica Vu~eni}, Sowa Liht, Rodoqub [abi}, Srbijanka Turajli}.

SAOP[TEWE UNIJE SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE PO[TOVANI, Obratili smo vam se na samom po~etku na{eg protesta, zamolili za razumevawe i obrazloìli svoje motive. I onda, kao i sada, ciqevi su nam identi~ni: @ELIMO SVE NAJBOQE NA[OJ DECI! Ustali smo da bismo se suprotstavili daqem saka}ewu obrazovnog sistema, u kome niko nije sre}an, ni u~iteqi, ni roditewi, ni sami u~enici. Pobunili smo se sa porukom Vladi Republike Srbije da vi{e ulaè u obrazovawe i vaspitawe na{e dece i da na taj na~in prestane sa promocijom bahatosti, gluposti, primitivizma, bede… Ovo se ne moè formulisati kao {trajka~ki zahtev, ali predstavqa o~iglednu slabost na{eg savremenog dru{tva. POKU[AVAMO DA SPREÎMO SISTEMSKU KORUPCIJU! Zahtevali smo u~e{}e u grupi koja }e raditi na izmenama i dopunama krovnog zakona u obrazovawu. Poku{avamo, iz sve snage, da spre~imo bujawe sistemske korupcije koja se neguje nakaradnim pravnim propisima. Trudimo se da popravimo poloàj prosvetnih radnika, jer samo dostojanstvena i osoba sa integritetom zasluùje da obrazuje, vaspitava i predstavqa uzor na{oj deci. OTKLAWAMO NEPRAVDU! Nakon pet nedeqa trajawa na{eg {trajka, Vlada Republike Srbije i ministar prosvete i daqe testiraju na{u istrajnost i doslednost (koje se nalaze u osnovi na{e delatnosti). Nepravda je godinama ~iwena prosvetnim radnicima, jedino se oko toga svi slaù. Odbijawe Vlade da pre umawivawa zarada izvr{i uravnoteèwe svih davawa iz budèta, prosvetni radnici doìvqavaju kao uvredu, potcewivawe i sipawe soli na otvorene rane. HVALA VAM! Hvala roditeqima na{ih u~enika, medijima i najve}em delu javnosti na strpqewu i podr{ci koju smo ose}ali sve vreme. Molimo vas da u tome istrajete! Jo{ jednom podse}amo da smo i sami roditeqi i u~ini}emo sve da zbog na{eg nesporazuma sa Vladom, ne bude o{te}eno ni jedno dete u Srbiji. PROSVETNI RADNICI SRBIJE

Priznawe „Vitez poziva“ zasluìli ste za zna~ajan stvarala~ki opus u kome niste, kako se navodi u obrazloèwu ìrija „izneverili logiku svog poziva“. Kako se ose}ate u ulozi „viteza“ danas, kada se mnoge titule i priznawa falsifikuju i kupuju? - Mislim da re~ „vitez“ ovde u Srbiji ba{ ne prili~i, ali priznawe koje sam dobio dodelili su mi obrazovani, ugledni i dosledni qudi, koji se u ovim decenijama pometwe, ludila, gluposti i java{luka nisu kompromitovali. Uprkos ~iwenici da je ovde najve}a nagrada da ne dobije{ nagradu, jer se svakog dana dodeli po nekoliko, ja nisam odoleo da ovo priznawe ne primim od ovih uglednih qudi, ali i zbog onih koju su ovu nagradu dobili pre mene, qudi koji pripadaju vrhu ovog dru{tva. Koliko je te{ko danas u zemqi Srbiji biti po{ten prema sebi i dosledan onome {to radi{, a opstati? - U svakom slu~aju, treba biti dosledan i u poslu i u odnosima. Budu}i da je danas Srbija dru{tvo vrdalama, kai{ara, opsenara i laòva, doslednost je ono {to bi moglo biti temeq da se u nekom budu}em vremenu, pod uslovom da ovde sve te ludosti pro|u, izgradi neko koliko-toliko pristojno dru{tvo, koje }e se zasnivati na moralu, odgovornosti i viziji. Dodu{e, ja sumwam da }e se to uskoro dogoditi, ali }e do drasti~nih promena u

Izme|u onoga {to se ho}e, ne}e, sme ili moè, Vi ste odabrali put kojim se mora i}i, i bili ste autonomni u svojim izborima. Da li je bilo prepreka na tom putu, pretwi, pritisaka, dnevno-politi~kih packi ili sugestija u onome {to radite? - Pretwi i pritisaka u bukvalnom i direktnom smislu nije bilo, ali pritisci se vr{e i na druge, perfidnije na~ine. Recimo, da nikada ne dobijete dovoqno novca za ono {to je kulturnoj javnosti jasno da je vredno. U vezi sa „Gradcem“, nave{}u vam jedan drasti~an primer. îwenica je (prema pres-klipinzima) da kada se u medijima (ne ra~unaju}i lokalne) govori o kulturi â~ka deset puta, sedam puta se govori o „Gradcu“. Uprkos tome, posledwih decenija nijedan predsednik op{tine (izuzimaju}i Velimira Ili}a, koga poznajem iz vremena onda{we opozicije) nije bio barem radoznao da se zapita, ko je taj ~ovek koji radi posao o kome se toliko pozitivno govori u kulturnoj javnosti. Barem da vidi kako izgleda taj B. K. A „Gradac“ 40 godina {aqe svetlu i pozitivnu sliku o ovom gradu. Da se prosto uvere, da li ovaj ~ovek zaista postoji ili je re~ o nekakvoj izmi{qotini ili privi|ewu? Kada vas pozove predsednik dràve (ne sada{wi), a ne pozove vas predsednik op{tine grada u kome radite i ìvite, izgleda o~igledno da ne{to nije u redu sa predsednikom dràve. Da li ste ~uli da se to bilo gde dogodilo? To pokazuje da su oni apsolutno nezainteresovani za vrednosti ovog grada. Pa kada ih ne interesuje jedna od ~iwenica srpske kulture, {ta }e onda da u~ine za mlade qude koji se bave kulturom? Da li ste se nekad pokolebali u ovom poslu, s obzirom na to da ìvimo u estradnom, komercijalizovanom dru{tvu, u kome je predstava o vrhunskim dometima kulture zapravo puka zabava? - Nisam se pokolebao. Ali bih sebi posle 40 godina mogao da postavim jedno pitawe: Da li sam bio zadovoqan uslovima u kojima sam radio? Nisam. Jedino sam bio zadovoqan svojim saradnicima i ~itaocima kwiga koje smo objavili. Svi ostali su, uglavnom, bili marginalci koji su nam smetali. I svi su bili prolazni. Ni{ta u ovom na{em poslu nije bilo kao u normalnom svetu u kome se drì do kulture svoga naroda i do onih koji se bave vrhunskom kulturom. U proteklim vremenima, ovde su mnogi stvaraoci bili `rtve posla kojim su se bavili. A priznawe koje sam dobio jeste gest mawine.

Ali, u istoriji ovog naroda mawina je uvek bila na meti nerazumevawa i podsmevawa. Ali, ne zaboravite: stara proro{tva i vidoviti qudi su govorili da }e mawina spasiti svet. Uspostavqawe odre|enih standarda u profesiji, zbog ~ega ste tako|e nagra|eni, je dugotrajan proces. Na koje „stubove“ se oslawaju ti standardi, {ta ~ini Va{u profesionalnu i qudsku skalu vrednosti? -U svakom poslu osnovni standardi su imati ideju i viziju {ta èlite da postignete. To je broj jedan. Zatim, morate da angaùjete najboqe qude iz oblasti kojom se bavite. I ne smete da ~inite ustupke i da imate li~ne interese. To kultura ne trpi. Tako|e je va`no da va{ rad prihvataju mladi qudi, jer su oni kona~an ciq svakog posla ove vrste, budu}i da mladi qudi stvaraju i {ire nove ideje. Trudim se da se ovih standarda pridràvam koliko je to mogu}e u jednom naopakom sistemu vrednosti u kome se najgorima daje najboqe, ili ga oni sami otimaju. Evidentno je da je i stvarala{tvo, kao i ~itavo dru{tvo u duhovnoj, moralnoj i svakoj drugoj krizi. Gde su na{i intelektualci, smeju li sebi da dozvole }utawe, konformizam i besmisao? - Intelektualci su u dru{tvima u rasulu sumwiva i kvarqiva roba. To potvr|uje o~igledna i drasti~na razlika i podela me|u wima. S jedne strane, postoje intelektualci visokog morala (a moral je za intelektualca najva`nija odlika), koji rade i govore sa pozicija odricawa i potrebe da pomognu napretku dru{tva i dràve. Oni su nepotkupqivi i ne prezaju od kritike, iskreno i otvoreno govore o svome narodu i vlasti. Oni doprinose napretku, oni su “inspekcija i lekari” dru{tva. S druge strane, imate „intelektualce“ koje su proglasile i postavile razne klike. Oni su takore}i samoprogla{eni, u smislu „sam svoj majstor“. Oni su {teto~ine dru{tva, sluge svake vlasti, uzimaju, a ne daju. I nikada se nije dogodilo da su oni na duè staze bili pobednici – oni su propadali zajedno sa onim klikama, ali su iza sebe ostavqali pusto{. A obogatiti pusto{ je dug, teàk, ili uzaludan posao. Zbog toga smo me|u najgorima i najzaostalijima, dok se napredan svet pruà u daqinu. Ne postoji trik pomo}u koga se taj napredni svet moè dosti}i, osim da ga sravni neka katastrofa. Ali onda }e sve izgubiti smisao. Dakle, pitawe intelektualaca u Srbiji je, pre svega moralno, pa tek onda intelektualno pitawe.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

@ivot u 21. veku je u stalnim promenama, politi~kim, dru{tvenim i ekonomskim. Dana{wi uslovi ìvota promovi{u nove poglede na stvarnost, norme pona{awa, odre|uju uslove vaspitawa i individualnog razvoja svakog pojedinca, uspostavqaju novi sistem moralnih i duhovnih vrednosti. U okvirima svega {to je novo i nestabilno, mewa se i odnos dru{tva i pojedinca prema kulturnim vrednostima. Mewa se nivo interesovawa za kulturne sadràje i sposobnost prepoznavawa pravih vrednosti. Kao posledica toga mewaju se i kulturni ukus i navike. Naàlost, ovim promenama se najlak{e prilago|avaju mladi, upravo oni od ~ijih vrednosnih orijentacija zavisi budu}nost dru{tva. O promenama kulturnih vrednosti, a posebno o formirawu muzi~kog ukusa kod dece, u intervjuu za “â~anski glas” govori Katarina Stanojevi}, diplomirani muzi~ki pedagog. Kakve kulturne sadràje donose dana{wi uslovi ìvota? - Iako dru{tvene i kulturne promene mogu imati i pozitivan karakter, moderno doba obeleàvaju dekadencija kulture i ki~. Kulturni sadràji su sve lo{ijeg kvaliteta, to su blede i neuspele kopije umetnosti kojima nedostaje etiketa vrednosti. Oblikovana i prezentovana tako da najve}i deo populacije misli da je „razume“, pseudoumetnost postaje sve popularnija i sve dostupnija. Tako postaje navika i potreba. Poseban doprinos u tome imaju mediji masovnog komunicirawa koji, promovi{u}i i plasiraju}i nekulturu, stimuli{u kulturnu dezorijentaciju i ubrzavaju proces duhovnog siroma{ewa. Zbog ~ega mladi uglavnom vole popularnu muziku? - @ivotne prilike u na{oj zemqi su takve da ve}ina nas nije u mogu}nosti da zadovoqi osnovne qudske potrebe, zbog ~ega zadovoqewu kulturnih potreba pristupamo povr{no. S obzirom na to, nije ni ~udo {to smo potrebu za lepim i vrednim (u svim sferama ìvota), zamenili konzumirawem ki~ proizvoda. Oni su dostupni, a aktuelnim ih odràva ciq da impresioniraju, da ostave jak utisak. Jak, ali bezvredan. Svesni toga ili ne, davno usvojeni standardi vrednosti, moralnosti i pristojnosti se sistematski uru{avaju. Muzi~ki ukus, kao {to pokazuju i istraìvawa, je u potpunosti orijentisan ka popularnoj muzici. Treba imati u vidu da tome najvi{e doprinose masovni mediji, jer izlaze u susret heterogenim i ambivalentnim muzi~kim èqama i populari{u laku zabavu i dokolicu. U pore|ewu sa porodicom i {kolom, masovni mediji su u prednosti, jer propagiraju muziku koja izraàva bunt, ali i probleme dana{we omladine i svakodnevna emocionalna stawa i primitivizam qudi. U tome se prepoznajemo i zbog toga to i volimo. Kada bi trebalo zapo~eti sa navikavawem dece da slu{aju umetni~ku muziku? - Nerazumevawe i neprihvatawe umetni~ke muzike, te neizgra|en odnos prema ovom muzi~kom ànru najo~iglednije i najdoslednije pokazuje populacija mladih, sredwo{kolci i studenti. Ocewuje se da tome doprinose nerazvijeni estetski ukus, nedostatak smisla za umetni~ke vrednosti, ali i neselektivno izlagawe medijskim, kvazi-muzi~kim sadràjima u periodu ranog detiwstva. S obzirom na to, upoznavawe dece sa muzi~kim izrazom, formirawe muzi~ko-estetskih kriterijuma i razvijawe sposobnosti vaqanog prosu|ivawa vrednosti muzike treba zapo~eti jo{ u ranom detiwstvu. Su{tina estetskog procewivawa uop{te, pa i muzike, je utvr|ivawe lepog kao univerzalnog svojstva i kvaliteta umetni~kog dela. Pod pretpostavkom da razlikujemo “lepo” od “ru`nog”, moèmo razlikovati i vredno od bezvrednog, dobro od lo{eg, moralno od nemoralnog i umetnost od pseudo-umetnosti. U osnovi vrednovawa uspe{nosti muzi~kog dela nalaze se sposobnosti uo~avawa i doìvqavawa estetskih vrednosti. Koliko prijateqi, odnosno vr{waci imaju uticaj na formirawe muzi~kog ukusa kod dece? - Kao i sa medijima, porodica i {kola stoje u neravno-

OBRAZOVAWE

^a~anka Katarina Stanojevi}, diplomirani muzi~ki pedagog, o faktorima formirawa muzi~kog ukusa kod dece

MUZIKA, GOSPODARICA LEPIH NAVIKA pravnom odnosu i sa vr{wa~kim grupama koje propagiraju odre|enu vrstu muzike koja je deo wihovog identiteta. Polaskom u {kolu, deca provode sve vi{e vremena izvan ku}e i izvan kontrole porodice. U ovom periodu veliki uticaj na dete imaju wegovi vr{waci. Iako u tom uzrastu muzi~ke preferencije nisu kriterijum prema kome bi se formirale vr{wa~ke grupe, potrebno je voditi ra~una i pravovremeno uo~iti u kakvom se dru{tvu dete kre}e i kakav je uticaj vr{waka. To mo`e biti va`an pokazateq pona{awa i muzi~kih izbora kasnije, u periodu adolescencije. Iako se ~ine bezopasnim, uticaji vr{awaka na stil obla~ewa i modelovawe frizure mogu biti prekret-

nica u kasnijoj orijentaciji muzi~kih preferencija. Zbog toga je zadatak roditeqa i {kole da pa`qivo promatraju promene pona{awa, interesovawa i stavova u vezi sa prosu|ivawem i ukusima dece, da im pomognu da odaberu prijateqe uz koje }e najefikasnije razvijati interesovawa i stavove najbliskije onima koje i sami èle da podstaknu kod svojih mali{ana. Kako porodica moè uticati na muzi~ki ukus deteta? - Sa uzrastom dece i vaspitni faktori se pro{iruju, ali ukoliko je kulturni ìvot porodice dovoqno bogat i intenzivan, uticaj negativnih ~inilaca (masovnih medija i vr{waka, potencijalno) }e biti mawe zna~ajan. Zbog toga treba ista}i da je kvalitet muzi~kog ukusa dece u najve}oj meri povezan sa muzi~kim iskustvima koja sti~u u porodici i sa na~inom na koji u~iteq, u nastavi muzi~ke kulture, nastoji da animira i odu{evi svoje u~enike lepotom umetni~ke muzike. Redovno pose}ivawe koncerata umetni~ke muzike, de~jih festivala i lutkarskih predstava ima va`nu ulogu u negovawu qubavi i interesovawa za muziku. Svaki odlazak treba da bude poseban doìvqaj koji }e dete pamtiti i na osnovu ~ega }e se raz-

viti navika redovnog pra}ewa kulturnih aktivnosti i muzi~kih doga|aja u sredini u kojoj ìvi. Koliko je zna~ajna saradwa roditeqa i {kole u muzi~kom vaspitawu dece? - Formirawe muzi~kog ukusa dece je zajedni~ka odgovornost roditeqa i {kole. Toga treba da budu svesni i jedni i drugi i da prema toj ~iwenici orijenti{u svoja vaspitna nastojawa. Uspe{nost saradwe odre|ena je kvalitetom komunikacije, ali i spremno{}u roditeqa i u~iteqa da usklade pristupe pred detetom, da me|usobno ujedna~e zahteve i o~ekivawa. Roditeqima treba pomo}i da razumeju i prihvate vaspitne ciqeve i stru~ne i pedago{ke pristupe realizaciji pojedina~nih zadataka, ali i da unaprede svoja kulturno-umetni~ka znawa i da po potrebi koriguju svoj muzi~ki ukus. U~iteqima su potrebna potpunija znawa o aktivnostima dece u slobodno vreme, informacije o wihovim interesovawima i pona{awu u porodi~noj sredini, ispoqavawu specifi~nih sposobnosti i crta li~nosti, ali i upoznavawe socio-ekonomskih i kulturno-obrazovnih prilika u kojima se dete razvija. Budu}i da su mediji mnogo uticali na obezvre|ivawe muzike, koliko je dru{tvo spremno da mewa sisteme vrednosti u muzi~koj kulturi? - Zna~aj porodice i {kole u vaspitawu i obrazovawu dece nikada nije dovo|en u pitawe, a ipak, wihov uticaj nikada nije bio tako zanemaren kao danas. Porast uticaja sredstava masovnih medija odraàva se u promenama sistema vrednosti, pona{awu i interesovawima dece. Umesto da budu u funkciji promovisawa muzi~ke kulture i umetni~kih vrednosti masovni mediji su muziku, na o~igled svih, obezvredili. Muzika bez vrednosti nije muzika i ne sme biti vaspitno sredstvo. Iako je utvr|en, ve} nekoliko puta, negativan kontekst povezanosti vrednosnih ciqeva i muzi~kog ukusa jo{ uvek nije dovoqno zabrinuo one koji treba da odre|uju i ure|uju kulturnu politiku u na{em dru{tvu. Sti~e se utisak da qudi, posebno mladi, nisu dovoqno svesni prave vrednosti muzike. Da li umetni~ka muzika moè biti sredstvo vaspitawa? - Citira}u Martina Lutera, koji je kazao: “Bogatstva muzike su tako izvanredna i tako vredna, da mi nedostaju re~i svaki put kada poku{avam da je opi{em ili diskutujem o woj... In summa, posle Boìje re~i, plemenita muzi~ka umetnost je najve}e blago na svetu. Ona kontroli{e na{e misli, um, srce i duh. Muzika je disciplina, ali i gospodarica reda i lepih navika, ona ~ini qude blaìma i ne`nijima, moralnijima i razumnijima. Nela Radi~evi}

PRAVOSLAVQE

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

KULTURA

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

STARI ^A^AK NA SLICI DRAGANA ]IRKOVI]A, U SE]AWU PURI[E \OR\EVI]A

„NOSTALGIJA”, SLIKA KOJA PRI^A

ri~u o gradu i qudima koji su obeleìli jedno vreme, na koje mnogi danas upu}uju nostalgi~ne poglede unazad, zableìo je Qubi{a ]irkovi}, mla|i sin prvog ~a~anskog akademskog slikara Dragana ]irkovi}a, i koristio je kao narativ u svom dokumentarnom filmu “Nostalgija”, nazvanom po ~uvenoj slici wegovog oca. Kakva su se}awa reìsera Puri{e \or|evi}a, na bliskog prijateqa Dragana ]irkovi}a i kako on vidi i doìvqava wegovo slikarstvo posle mnogo godina, prenosimo iz ovog filmskog svedo~ewa o autenti~nom ambijentu â~ka iz tridesetih godina i urbanim legendama varo{i na Moravi iz pro{log veka, bajkovito ovekove~enim na slici “Nostalgija”. KAKO JE BIO LEP NA[ TRG… - Imali smo obi~aj da se nalazimo uve~e ispred gvo`|arske radwe. Tu je bio on, Dragan ]irkovi}, tu je bila klupa, tu su bile lepe sestre Stojkovi}. Ispred nas, bio je trg, oko trga tri kafane, berbernica, kroja~ki saloni… Velika pozornica ìvota na kojoj se u prvi mah nije prime}ivalo ni{ta naro~ito… U hotelu “Rusija” Migula je igrao bilijar. Ispred poslasti~arnice “Zdravqak”, Mi{ [uster je uvek jeo dobo{ tortu, onda sladoled, i sve to za dva dinara. Na velikom trgu seqaci su nudili pet jaja za dinar. Ispred “Beogra~i}a” kafane mirisali su |evap~i}i. Deset za tri dinara. Malo daqe, miris muzike se ~uo. To je Zarija Buzurovi} ispred “Kasine” otvarao ve~erwi program sa Uvertirom od Ofenbaha. Na korzo su stizale ~a~anske gospo|ice, a me|u wima, najlep{a je bila Zora Ljesni}. Kao da ùri u boj, glavnom ulicom na kowu jurio je kapetan Panta u pratwi seiza, da stigne na ve~eru u hotel “Kren”, koji je u ono vreme drào Milan Vujovi}. Doktor, gospodin Mladenovi}, pro{ao bi sa svojom ènom, ostavqaju}i iza sebe parfem “francuskog jezika”. Potom bi znao da ode u Dubrovnik, odakle bi se obavezno javio razglednicom svom prijatequ ]irketu. U kupleraju kod lepe Stane, jo{ nije bilo svetla. â~anski plemi}i bi}e tamo kad se varo{ uspava. Na prvi pogled, ni{ta se ne doga|a. Grad je ìveo svojim ulicama i parkovima, Zapadnom Moravom. Malo je ko onda zavirivao dubqe u pore grada, jer ispod letwih ve~eri, zima i prole}a, u gradu je bilo romana, ali nije bilo pisaca. Sre}om, bio je Dragan ]irkovi}. Imao je lepu, grguravu kosu, visok rast, lep korak, zbog jednog sportskog skoka sa }uprije u Moravu, ostao je sa manom, nije mogao da ~uje. Znali smo da je zavr{io Umetni~ku akademiju u Beogradu, da je slikar i da smo mu se ~udili za{to toliko luta ulicama â~ka. Zar je to za slikawe, te stare ulice, ti stari qudi? Za nas je to bilo neobi~no, za{to tra}i vreme? I mnogo godina kasnije shvatio sam gledaju}i wegove slike, da je Dra-

gan sa~uvao za nas to vreme. Zaustavio ga u svoj svojoj lepoti. To doba koje se vi{e nikada ne}e vratiti. Tek sada gledaju}i Draganove slike vidim kako je bio lep na{ trg. Kako je {teta {to je uni{ten svaki trag tamo gde je stajao hotel “Rusija”, i kako je Dragan imao pravo kada je bilijar izneo na ulicu, jer smo pre rata sawali da i mi jednom zaigramo karambol… Slika se zove “Nostalgija”. Da smo bili malo vi{e nostalgi~ni prvih poratnih dana, jo{ bi stajala stara ~ar{ija i trg, i na trgu gvo`|arska radwa i ispred radwe klupa na kojoj

rima ove scene i legendama vezanim za wihove karaktere i dru{tvenu ulogu u rodnom gradu, pri~a Qubi{a ]irkovi}. -U no}i ispuwenoj mese~inom, na Korzo je iznesen bilijarski sto oko koga se okupilo probrano dru{tvo. Sa takom, u napetoj pozi, tren pred udarac, @iko Avgust, znalac karambola i tango majstor sa zabava u hotelu “Kasina”. Iza wega, sa violinom i bankom zataknutom za gudalo Baxo Ciganin, izvija tonove na `ici “E”. Obavezni kibiceri, kao Mi{ Zlati}, ili mali Puri{a, koji, ako ne na javi, ono bar u snovi„Nostalgija“

ovaj ba{ibozluk, ali ipak zateè uzde i usporava belca, ne bi li u laganom hodu propratio naredni udarac. Visoko nad wima, za svoj gro{ vozi na razapetoj ìci bicikl neki êh, ili je to mo`da Qubi{a Patak, predmet divqewa i uzdaha, zbog svoje mu{kosti, devojaka, mladih udovica i raspu{tenica iz Moravskog sokaka. Nikola Terzi} okre}e kurblu na svom taksiju. Elegantnom mu{teriji sa cilindrom na glavi nigde se ne ùri. Na uglu ispod merdevina, sa svojim mislima i jeli~kim vinom, neznanac. On, kao da nije, ali ipak jeste, bar kao statista u ovoj pri~i. Nad svima, ja{u}i na Mesecu, nagiwe iz ~a{e, ali i budno motri Mile Mojsilovi} i skupqa pri~e za hroniku male varo{i. Akteri su tu. Slikar ih je postavio kao glumce na pozori{noj sceni, razmi{qaju}i o prostoru, dubini… Tu su i potrebni rekviziti ove neobi~ne predstave. Stolica sa vinom, merdevine naslowene na zid hotela “Rusija” i kao protivteà, na desnoj

Trg ^a~ka sa parkom, uqe na platnu

Sa sinovima u ateqeu nas je do~ekivao Dragan, u~e}i nas prvim slovima lepe umetnosti. Nema vi{e starog trga ni Dragana. Znam da nam se ne}e javiti ve~eras, ali ko veruje poverova}e, siguran sam, da nas wegovo oko vreba iza ovih slika, mo`da i iz same slike – govorio je Mladomir Puri{a \or|evi}, jo{ jedna legenda ~a~anske kulture. MESE^INA IZNAD BILIJARSKOG STOLA NA STAROM TRGU Na ~udesnoj slici Dragana ]irkovi}a “Nostalgija”, koja pored univerzalnih likovnih vrednosti, dramatur{ki donosi poruku onog doba, predstavqen je centar predratnog ^a~ka sa kaldrmisanim trgom i Ulicom kraqa Aleksandra. Pri~u o akte-

|ewu Dragana ]irkovi}a, kona~no uspeva da do|e do svoje partije bilijara. Dragan Patak sa strane pika fudbal i sawari o Prvoj ligi, dok Tikalo slika svoju sliku… U pozadini Leka Obu}ina mahawem pozdravqa damu koju mi ne vidimo, ali koja mu sigurno odgovara na pozdrav iz dubine prostorije sa crvenom svetiqkom, {to je siguran znak da je slobodna, a Leka se mo`da, tek koji tren ranije dovezao, kako ka`e pesnik, kuplerovim fijakerom iz Ivawi~kog sokaka. Ostavio je ko~ija{a na dnu ulice da ga ~eka, jer no} je tek po~ela… Kapetan Panta iz sedla sa visine, kao nezainteresovano posmatra

strani scene, kulisa sa satom na ]elovi}a du}anu i visoki krov hotela “Kren”. Na rikvandu omiqena slikarova tema, Ov~ar i Kablar. Na sve to, kao svetlost reflektora, spu{ta se magi~an snop mese~ine. Osobe koje naokolo statiraju bave}i se scenskim zadacima, svojim prisustvom daju so~an kolorit kompletnom dramskom prizoru, pro`imaju}i ga poetikom i fantastikom. To je posledwi pozdrav slikara rodnom gradu. Z. L. S.

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

DRU[TVO

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

JO[ JEDAN LITERARNI PODUHVAT PROFESORA MATEMATIKE QUBOMIRA RADIVOJEVI]A [AJE

JEDINO ]E DOBROTA SPASITI SVET - uveren je autor kwige “Dobrota du{e” koju je posvetio prijateqima i biv{im u~enicima sa kojima je ostao u vezi “Dru`io sam se sa li~nostima iz raznih slojeva dru{tva i imao sre}u da u wima vidim dobrotu du{e, iskrenost i plemenitost. Prijateqstvo treba negovati kao {to se i cve}e neguje. Samo ~asni qudi mogu biti ~asni prijateqi. Qudstvo }e biti spaseno kada bude razumelo da je svaki dobar ~ovek ustvari jedan svakida{wi heroj”, ~itamo na samom po~etku kwige koju je Qubomir Radivojevi} [aja posvetio prijateqima, od kojih su mnogi bili wegovi u~enici, u ~a~anskoj Gimnaziji. Me|u biv{im u~enicima - prijateqima potpisnica ovih redova je odmah prona{la i sebe, jer joj je profesor [aja, kome je matemati-

ka bila uà specijalnost, sedamdesetih godina pro{log veka predavao nacrtnu geometriju. Sa izraènim darom za nastavni~ki poziv, mladim duhom i istan~anim smislom za humor, bez problema je zadobijao simpatije u~enika. Voleli su ga, ali i cenili. [aja nije trenirao strogo}u, nije “cedio” i “terao mak na konac”, ali je umeo da prenese znawe, a svoje li~no i profesionalno dostojanstvo ~uvao je kao o~i u glavi. Polazilo mu je za rukom da spoji ono {to za ve}inu prosvetara ostaje nespojivo, blagost i autoritet, i da se prema |acima odnosi sa qubavqu i po{tovawem istovremeno. Qubav prema literaturi, naro~ito poeziji, koja ga je pratila od mladih dana, prerasla je u zrelim godinama u potrebu da se i sam oku{a u kwièvnim vodama. Kako su godine prolazile, sve ~e{}e bi poèleo da ostavi zapise o nestalom vremenu, li~nostima i do-

posvete - neke je on ispisivao poklawaju}i prijateqima svoju kwigu, a neke oni, kada su wemu darivali svoja ili dela drugih autora. Ova “prepiska” je za [aju, koji se zbog bolesti slabo kre}e, posledwih godina predstavqala dragoceni vid komunikacije, ni~im iznu|ene, osim ose}awima qubavi i odanosti koja oplemewuju `ivot svakog ~oveka i ~ini ga podno{qivijim. Zanimqivosti kwige umnogome doprinose [ajine nove pri~e i anegdote, koje plene neposredno{}u, toplinom i duhovito{}u. Kao koautora “Dobrote du{e” Qubomir Radivojevi}navodi suprugu Radmilu, {to nam daje za pravo da ovu kwigu smatramo zajedni~kim delom dvoje ~estitih i skromnih qudi koji su imali sre}u da se susretnu, sagrade porodi~no gnezdo, dobiju decu i unuke, i zajedno, u qubavi i prijateqstvu, provedu vi{e od pola veka. Emilija. Vi{wi}.

ga|ajima koji su obeleìli wegov ìvot. Tako je i nastala [ajina prva kwiga, “Garson je imao du{u”, u kojoj je objavio se}awa na svoje detiwstvo, obele`nom ratnim traumama, i “pri~e iz obi~nog ìvota” vezane za kasnije periode, potkrepquju}i ih fotografijama iz porodi~nog albuma. Posle izlaska iz {tampe, 2012. godine, organizovane su dve promocije, jedna nezvani~na, na @elovom stadionu ([aja je u mladosti igrao ko{arku u @elu), a druga, zvani~na i veoma pose}ena, u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}”. Kwiga je i na druge na~ine doprla do brojnih [ajinih prijateqa i poznanika, oìvela se}awa na zajedni~ki provedeno vreme u nekada{wem â~ku, uzburkala emocije i inspirisali ih da piscu, usmenim ili pisanim putem, saop{te {ta su doìveli. Utiske ~italaca i napise u {tampi [aja objavquje u svojoj drugoj kwizi. U woj se na{lo mesta i za brojne

PRIRU^NIK ZA IZVOZ U RUSIJU HAXI SLOBODANA STOJI^EVI]A

KWIGA KOJA SE POJAVILA U PRAVO VREME Polaze}i od ~iwenica da Srbija vi{e od deset godina ima ugovor o bescarinskoj trgovini sa Rusijom i da je ova pogodnost kori{}ena u veoma malom obimu, Haxi Slobodan Stoji~evi} se, u kwizi “Priru~nik za izvoz u Rusiju”, hvata u ko{tac sa mnogim predrasudama na{ih privrednika, prepoznaje osnovne probleme nedovoqnog izvoza i, {to je najva`nije, “iscrtava” putokaze koji olak{avaju nastup na ruskom tr`i{tu. vreme kada na{ narod grca u ekonomskim, politi~kim i socijalnim problemima, Haxi Slobodan Stoji~evi} objavqivawe ove kwige do`ivqava kao patriotski ~in par excellence. Posve}uje je svom narodu, “kroz svoju porodicu”, svojim duhovnicima, kao i lekarima koji su mu pre nekoliko godina pomogli da savlada ozbiqne zdravstvene probleme.

Po profesiji nije ekonomista (studirao je prava), a iskustva i saznawa iz oblasti trgovine prikupio je bave}i se izvoznim poslovima, konsaltingom i prevo|ewem, kao i poha|aju}i obuke za me|unorodnu trgovinu u Rusiji i Izraelu, gde je svojevremeno boravio i radio. Slobodan sada sa porodicom `ivi u Beogradu, za Rusiju ga ve`e poreklo supruge Irine, dok je vezu sa

IZ RECENZIJE EKONOMISTE BRANKA DRAGA[A „U svojoj poslovnoj praksi nisam prona{ao sli~nu kwigu i nisam na jednom mestu na{ao sve potrebne i korisne informacije, sa konkretnim primerima iz prakse. Poslovni qudi koji nikada nisu radili na ruskom trì{tu dobili su priru~nik o na~inu poslovawa, na~inu vo|ewa poslovnih razgovora, nastupu i osnovnim karakteristikama tog trì{ta. Poslovni qudi koji su ve} radili na ruskom trì{tu, koriste}i ovaj priru~nik, mogu da isprave gre{ke u svom nastupu i poslovawu, u~e}i na primerima uspe{nih.”

^a~kom uspostavio preko majke Du{ice Popovi} Stoji~evi}, koja poti~e iz na{eg grada. “Priru~nik za izvoz u Rusiju”, ~iji su izdava~i “Draslar partner” i “Geopolitika” iz Beograda, pojavila se, kako uo~avaju recenzenti, u pravo vreme i predstavqa izuzetno dobar i pragmati~an priru~nik. - U svom izlagawu autor je bio neuobi~ajeno profesionalno otvoren i iskren. Ko ume da se u~i na tu|im gre{kama, bi}e u startu u prednosti u ostvarivawu svojih izvozni~kih poduhvata - smatra Branislav Gruji}, jedan od recenzenata. Isti~u}i da je kwiga namewena onima “koji pri-

znaju da ne znaju ba{ sve”, a takvih kod nas Srba nema na pretek, Stoji~evi} na po~etku “Priru~nika” ukazuje na prednosti koje pruà ugovor o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, ali odmah potom nagla{ava da bescarinski tretman sam po sebi ne garantuje uspe{nu trgovinsku razmenu. Osnovne uzroke nedovoqnog izvoza na{ih preduze}a u Rusiju, ~ije je trì{te sve zahtevnije i za koje se bore izvoznici sa svih kontinenata, on sagledava u malim i nefleksibilnim kapacitetima srpske proizvodwe, nedostatku dobro obu~enog kadra i izbegavawu na{ih privrednika da ulaù sredstva u poslove koji predstavqaju pripre-

mu za izvoz, jer nisu sigurni da }e brzo povratiti novac. U ove radwe spadaju, pored ostalih, istraìvawe trì{ta, pribavqawe sertifikata o poreklu, prevo|ewe sajta na ruski i izrada propagandnog materijala na ovom jeziku. U narednim poglavqima autor kwige “podu~ava” po~etnike u izvoznim poslovima kako da defini{u kapacitete i urade kalkulaciju cena, na koji na~in da ispitaju trì{te i prona|u partnere, uspostave kontakt i vode pregovore. Od naro~ite koristi za potencijalnog izvoznika jeste deo “Priru~nika” koji govori o tehnici izvoza u Rusiju, pruàju}i ~itaocima prakti~ne savete koji se odnose na izvozno - uvoznu dokumentaciju, dizajn i pa-

kovawe proizvoda, transport robe i naplatu. U zavr{nici kwige, bave}i se veoma va`nim pitawem “kako dràva moè da pomogne izvozu u Rusiju”, Stoji~evi} formuli{e osam predloga, me|u kojima su osnivawe Vladine kancelarije za izvoz u Rusiju i uvo|ewe “redovnih zbirnih transportnih linija”. Kwiga Slobodana Stoji~evi}a obiluje podacima, ali i primerima iz dobre i lo{e prakse, a pisac poseduje redak dar da svoja saznawa izlaè na zanimqiv na~in i tako zadrì pa`wu ~italaca, ~ak i onih koji se nikada nisu bavili izvozom u Rusiju niti im je namera da to ~ine. Poseban kvalitet ove kwige jeste {to nam ona, otvoreno ali ne i grubo, predo~ava da na{ uspeh na ruskom trì{tu ne zavisi od prijateqskih veza srpskog i ruskog naroda kroz istoriju, ve} prevashodno od na{e sposobnosti da se oslobodimo starih navika, razumemo uslove savremenog poslovawa i, naoruàni kvalitetnim proizvodima i znawima iz oblasti menaxmenta i marketinga, izborimo za mesto na trì{tu velike Rusije. E.V.

REPORTA@A

NAJPOZNATIJI MAKEDONSKI KUVAR, SVETSKOG GLASA, VLATKO OGNENOVSKI BORAVIO U ^A^KU

SAMO „SEQANKE” NE KUVAJU Kako ga zovu u svojoj domovini, makedonski Xejmi Li Oliver, Vlatko Ognenovski boravio je nedavno u â~ku, kao gost kafe kluba Velvet, gde je wihove kuvare obu~avao kako da naprave neka od najpoznatijih italijanskih jela. Vlatko Ognenovski je glavni kuvar u restoranu “Orov lad” u Skopqu, kuva za makedonskog predsednika i premijera, predaje Gastronomiju na Fakultetu za turizam i ugostiteqstvo, a trenutno u Makedoniji vodi kampawu o zdravoj ishrani ao i svi vrhunski kuvari, nije kao mali sawao da }e to biti, ve} je to postao peru}i sudove u restoranima u Sijeni. Iako poti~e iz porodice bankara, nije hteo da nastavi tu tradiciju, ve} ga je zanimalo slikarstvo, pa je avanturisti~ki oti{ao u Firencu i tamo upisao studije. Da bi se izdràvao, u presti`nom restoranu u Sijeni je prao sudove. Kako kaè, tada su mu se razvili centralni receptori i shvatio je da o ukusima treba mnogo da u~i, jer ih mnogo ima. Dve godine je kuvawe u~io kod master {efova Du}a Lorencinija i Luke ]eretanija, vrhunskih toskanskih kuvara. - Toskanska kuhiwa je vrlo siroma{na, ali je danas postala famozna i italijanska kuhiwa apsolutno dominira u celom svetu. Istraìvawa su pokazala da je mediteranska, italijanska kuhiwa jedna od najzdravijih. Francuzi su “otpali” zbog te{ke hrane - kaè Vlatko.

NAJBOQE MESO U SRBIJI Nakon {to je postao ekspert za toskansku kuhiwu, kako kaè, wegov radoznali duh strelca, vukao ga je daqe, da traga za novim ukusima. Kuvao je u Pragu, Parizu, Wujorku, Portoriku, Meksiku, Bermudskim ostrvima, Kubi, Laosu, Kamboxi, Tajlandu, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji i sada u Srbiji, u â~ku. Ekspert je za toskanski region, to mu je prva qubav, a nakon toga odu{evila ga je tajlandska kuhiwa. Po wegovom mi{qewu najboqe makedonsko jelo je pin|ur, a srpsko kajmak. Proputovao je skoro ceo svet, a tvrdi da je Srbija svetski lider za meso i da nigde boqe nije jeo. Poznati kuvar kaè da je u zapad-

KAKO „PREGURATI” PRAZNI^NU TRPEZU Vlatko Ognenovski kaè da je primetio da kod nas moè da se kupi razna riba i da {aran nije skup: - Ko zna dobro da marinira {arana, moè da napravi odli~nu salatu sa su{enim paradajizom i zelenom salatom. On napomiwe da ne moramo sa trpeze da izbacimo ~varke, ve} samo da smawimo wihovu koli~inu, a nakon wih najedemo se kiselog kupusa, koji je vitaminska bomba, kaè on.

NOV MENI U VELVETU

Vlatko Ognenovski nim zemqama ve} izgubqen kult zdrave ishrane u globalu (zadrào se jedino u Italiji i [paniji). Nakon svih wegovih putovawa, zakqu~io je da na Balkanu imamo najboqu hranu, najboqe povr}e, najboqe meso... - Jedna nacionalna kuhiwa se kreira od onoga {to raste oko nas. Potrebno je samo malo fantazije. Mi smo se na Balkanu odvikli od nacionalne kuhiwe, amerikanizovali smo ishranu, jedemo puno hamburgera, ke~apa, majoneza... - pri~a Vlatko. Bio je gost kuvar Crne Gore, sada Srbije, a ima èqu da obi|e sve zemqe biv{e SFRJ i na neki na~in “patentira” balkansku kuhiwu. - Ako se dobro organizujemo, moèmo da patentiramo na{u balkansku kuhiwu, da se okrenemo tradicionalnim vrednostima i vratimo na na{e trpeze sve {to je prirodno i zdravo. Jedna zelena salata u [vajcarskoj ko{ta 7,8 evra. Mi ne cenimo na{ zeleni pijac. Kqu~na zdrava ishrana je razno povr}e, aromati~ne travke, samo treba znati kuvati - kaè Ognenovski.

“ZELENI[“ NE TREBA DA BUDE SAMO DEKORACIJA U Makedonije Vlatko Ognenovski je vo|a kampawe o zdravoj ishrani, tokom koje je snimqeno 15 emisija na ovu temu. - Kod mladih je gojaznost jedan od glavnih uzro~nika mnogih ozbiqnih bolesti, pa je na{a dràva re{ila da sprovedemo kampawu, a mene su zbog iskustva odabrali da je vodim - kaè Vlatko i tvrdi da je moderni na~in ishrane koji nam se name}e potpuno pogre{an: - Kod nas na Balkanu, odnos namirnica u tawiru za obrok je 95 posto mesa i “àlosna” zelena salata na kraju tawira, kao dekoracija. To je pogre{no. Svaki obrok treba da sadrì ugqene hidrate, proteine iz povr}a i iz mesa. Tako|e, neophodno je eliminisati gazirana pi}a i {e}er.

Zahvaquju}i poseti i ume}u Vlatka Ognenovskog, kafe klub Velvet je u svoj meni uvrstio neke od najzanimqivijih italijanskih obroka. U ponudi je nekoliko vrsta novih predjela, novih pasta, sa pravqenom testeninom, ne kupovnom, dve vrste bifteka, dva nova obroka sa sviwskim mesom i nekoliko novih kola~a. Kako najavquje Ivan Gli{ovi}, vlasnik Velveta, trudi}e se da na svakih nekoliko meseci “dovodi novu kuhiwu” u ovaj kafe klub.

Tokom kampawe, makedonski Xejmi Li Oliver govori o tri najbitnije stavke u procesu ishrane: - Prva je pravilna nabavka. Ako kupimo GMO meso, xabe je dobro kuvawe. Zatim, glavni akcenat nakon dobre nabavke je pravilni na~in pripreme i tre}e je ta~na satnica u ishrani. To je kqu~ svetskih istraìvawa za zdravu ishranu. Nije bitno ta~no u koliko }ete sati jesti, ali je bitno da to svaki dan bude u isto vreme, {to svakome od nas odre|uje ritam ìvota. Tri obroka i ni{ta izme|u je savr{en recept za mr{avqewe. Kako pri~a, prema posledwim svetskim istraìvawima zakqu~eno je da je najnezdravija ona hrana koja je prèna na uqu. Upravo iz tog razloga Ognenovski promovi{e i prèwe u tavama od prirodnog materijala, bez kori{}ewa bilo kakvog uqa. Na pitawe da li je zdrava ishrana i skupa, Vlatko nam iznosi svoju ra~unicu: - Zdrava kuhiwa je mnogo jeftinija, samo nam treba fantazije i kreacije. Ako 100 grama ~okolade kod vas ko{ta jedan evro, kilo je 10 evra, a za taj novac moète kupiti nekoliko kesa povr}a i vo}a. On kaè da po{tuje ku}e u kojima se kuva i dodaje da je neophodno da napustimo postmodernisti~ki stav “Ja sam gospo|a, ne kuvam i jedem u restoranima”. Sve najbogatije xetseterske porodice se hrane kod ku}e, tvrdi Vlatko i zakqu~uje da nije ta~no da “seqanke” kuvaju, ve} “seqanke” ne kuvaju! Kuvawe je kultura ìvota, kaè on. I. M.

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Filip David KU]A SE]AWA I ZABORAVA SVAKO PONEKAD PO@ELI DA BUDE NEKO DRUGI, ALI [TA AKO DOBIJE PRILIKU ZA TO? Albert Vajs je jo{ od detiwstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon {to je 1942. godine pod okriqem uàsnog rata ostao bez roditeqa i brata Elijaha, neko vreme je proveo u ku}i Folksdoj~era koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni wihovog nestalog sina i tako se spasi od sigurnog pogroma. Albert se tada ipak odlu~uje da sa~uva svoj identitet i pobegne iz nema~ke porodice koja ga je umalo usvojila. Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferenciji o Drugom svetskom ratu na kojima u~estvuje, Vajs lutaju}i no}u wujor{kim ulicama nailazi na „Ku}u se}awa i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobi~nog zdawa pohraweno je nepregledno istorijsko pam}ewe. Albert u jednom ekranu moè da kao na filmu vidi scene stradawa svojih roditeqa i Elijahovog nestanka za koji se ose}a krivim, jer je mla|i brat bio poveren wemu na ~uvawe. Ogromni bol koji je osetio ja~e no ikad moè da nestane ako on u slede}oj prostoriji ove ~udesne ku}e izbri{e sopstveno pam}ewe ili, ~ak, i{~ezne poput svog ro|aka, ~uvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Ho}e li Albert iskoristiti posledwu {ansu da promeni svoj identitet u skladu sa re~ima jednog svog prijateqa i sunarodnika „Pam}ewe je stra{nije od svakog zaborava“ ili }e odlu~iti da ostane to {to jeste, bez obzira na bol koji ga razdire? Pisana u prepoznatqivom stilu uglednog autora, Ku}a se}awa i zaborava je jedan od najautenti~nijih romana novije srpske kwièvnosti.

Ju Nesbe SIN Od autora bestseler serijala o Hariju Huleu stiè nam nov uzbudqiv roman o korupciji. Soni Lofthus je neobi~no harizmati~an i samozadovoqan mladi}. U zatvoru je skoro pola ìvota. Tu je omiqen jer se zatvorenicima ~ini da on ume da ih razre{i grehova. Njima nije va`no {to je Soni teàk heroinski zavisnik niti im je ~udno to {to uvek uspeva da nabavi obilne zalihe droge. Svejedno im je i to {to mo`da sluì kaznu za tu|e zlo~ine. Soni je postao zavisnik kada se wegov otac ubio zbog optu`bi korumpiranog policajca, a sada se ~ini da je on sam u centru korumpiranog sistema zatvorskih ~uvara, policije, advokata, sve{tenika. Iz nekog razloga svi oni èle da Soni bude sve vreme ura|en i pod kqu~em. Kada do Sonija ipak stigne istina o smrti wegovog oca, on uspeva da sprovede briqantno zami{qen beg iz zatvora. ^vrsto re{en da se osveti svima koji su ga ~itavu deceniju dràli sklowenog, on po~iwe svoj lov… Ali pravo pitawe je da li }e prvo wega uloviti jer ga traè i policija i mafija. Ju Nesbe je najpopularniji evropski savremeni pisac trilera, dobitnik je brojnih nagrada, kriti~ari ga hvale da je pro{irio ànrovske okvire modernog kriminalisti~kog romana i isti~u wegove kwièvne kvalitete. Njegove kwige izdaju se u preko ~etrdeset zemaqa. Sin je zaseban roman, ne pripada serijalu o Hariju Huleu.

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

MLADI

BEND “KRUG”, PRIMER TINEJXERIMA

DOBRI STE, MOMCI!

ako smo uglavnom okru`eni muzi~kim neukusom, a mediji nas “bombarduju” {undom i ki~em, peto~lani sastav “Krug” ~ine tinejxeri koji se i u dana{wim okolnostima ipak bore za “kvalitetnu” muziku. U ovom bendu, kako isti~u na{i sagovornici, su svi ravnopravni ~lanovi, gimnazijalci tre}e godine - Aleksa Nikoli} (gitara), David Novkovi} (vokal), Borivoje Popovi} (bas), Stefan A{anin (gitara) i Uro{ Nedeqkovi} (bubaw), u~enik Ekonomske {kole. Bend je osnovan u aprilu i ve} je imao nekoliko zapa`enih nastupa, a posebno na humanitarnom koncertu u Gimnaziji i rok koncertu ~a~anskih bendova u “Sutjesci”, pod nazivom “Summer Gig”, koji su, krajem avgusta, organizovali Aleksa Nikoli} i Tamara Jovanovi}.

- Na po~etku je bio najve}i problem da se dogovorimo {ta }emo svirati, jer sva petorica slu{amo razli~ite “pravce” rokenrola. Ja, na primer, najvi{e volim “tvr|i” zvuk. Me|utim, to je preraslo u na{ najve}i kvalitet, jer svako od nas unosi ne{to novo i stvaramo neki novi ànr. Kada je re~ o svirkama, â~ak je postao aktivniji, a mi èlimo da mladi, pored ki~a, imaju priliku da ~uju i pravu, dobru muziku. Naàlost, ona je danas marginalizovana. Muzika je pro{la kroz raz-

ne faze, a danas je uglavnom miksuju na kompjuterima. Qudi stvaraju muziku izkqu~ivo zbog zarade. Na{ bend izvodi kvalitetnu, rokenrol muziku, jer sviramo iz qubavi. Uglavnom sviramo obrade, ali imamo i nekoliko autorskih pesama. Napisao sam i jednu pesmu o tome koliko je nekvalitet zastupqen i koliko ga mediji plasiraju, ali, naàlost, to narod èli da ~uje i vidi - kaè gitarista Stefan

Jedna od wih, “Wen tata ima pu{ku”, na Jutjubu je imala oko 5.000 pregleda. Postala je hit me|u na{im vr{wacima. To je pesma koju }emo obraditi i za koju }emo, po~etkom naredne godine, uraditi spot. Osim na Jutjubu, najpopularnijoj dru{tvenoj mre`i, spot }emo plasirati i na lokalnim radio i TV stanicama - najavquje Aleksa Nikoli}. Bubwar Uro{ Nedeqkovi}, `ali {to u

A{anin, koji od malena ima afiniteta prema muzici, i isti~e da svakodnevno ve`ba kako bi svirao sve boqe i boqe. Aleksa Nikoli}, tako|e gitarista, dodaje da su i ostali mladi gradski bendovi odli~ni, ali da se bave samo jednim ànrom, {to je, kako kaè, “donekle dobro, ali boqe je biti svestran”. Pored “Kruga”, u Gimnaziji su aktivna jo{ ~etiri benda: “Zbedem”, “Jurka”, “Voajer” i “Random”. Svi su oni drugari me|u kojima nema rivaliteta, niti konkurencije, ~ak jedni drugima, kada je potrebno, pozajmquju opremu i, naravno, èle uspeh, isti~u na{i sagovornici. Zahvaquju}i ujaku koji svira gitaru, Aleksa je zavoleo ovaj instrument i zavr{io osnovnu muzi~ku {kolu. Slu{a sve vrste muzike, elektro, xez..., nagla{ava da voli sve {to je dobro. - Stefan je napisao nekoliko pesama.

â~ku “uglavnom prolazi komercijalna muzika” i u procentima obja{wava da “Krug” 40 odsto svira za publiku, a 60 odsto ono {to vole ~lanovi benda. - Prvo sam slu{ao “Ribqu ôrbu”, a danas svu “kvalitetnu” muziku. Od malena sam èleo da sviram neki instrument. I ja sam, kao i svi, hteo da sviram gitaru, ali upoznao sam ~oveka koji drì ~asove bubweva. Zahvaquju}i wemu zainteresovao sam se za bubweve i nisam se pokajao - pri~a Uro{ Nedeqkovi}. Ovi mladi entuzijasti, puni vedrine i ìvotne radosti, probe redovno odràvaju kod Uro{a u ku}i, a najva`nije je da ih kom{ije rado slu{aju i hvale. - êsto nam govore: “Dobri ste, momci!” Svi nas podràvaju i niko nas do sada nije kritikovao zbog glasne muzike kaù na{i nasmejani sagovornici. N. R.

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

REPORTA@A

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

SARADWA KULTURNO UMETNI^KIH DRU[TAVA IZ PARMENCA I FRANKFURTA

SRPSKO KOLO U FRANKFURTU Kulturno umetni~ko dru{tvo “Milisav Petrovi}” iz Parmenca nedavno je uprili~ilo kulturno umetni~ki program u Franfurtu, na poziv tamo{weg srpskog KUD-a “ORO”. Ve}ina mladih, koji su ~lanovi KUD “Milisav Petrovi}” prvi put su pre{li granicu Srbije a poziv KUD “ORO” ~ija je predsednica rodom iz Srbije, ^a~ani su proveli dva dana u Frankfurtu i bili sme{teni u domovima porodica, od kojih je neko ~lan KUD “ORO”. Kulturno umetni~ki program su izveli u sali “Salbautitus”, u kojoj su, prema re~ima ~lanova ~a~anskog KUD-a, bila popuwena sva mesta, a pored Srba, me|u publikom je bio i veliki broj nema~kih gra|ana. Parmewani su iz-

veli igre iz Ma~ve, Zapadnog Pomoravqa i [umadije, a u programu su im se pridru`ili muzi~ki orkestar Milana Pajovi}a i Milete Te{i}a sa vokalnim solistima Mi}om i Nemawom Kujunxi}em. NIGDE GRAFITA! Kulturno umetni~ko dru{tvo iz Parmenca ~ine iskqu~ivo mladi ~lanovi, gorwe starosne granice do 26 godina. Kao i Dru{tvu, i mnogima od wih ovo je bio prvi odlazak u inostranstvo. Pri~aju da se razlika vidi ~im se pre|e srpska granica, ve} po samim putevima. Frankfur-

tom su odu{evqeni, kao i na{im qudima, koji su im bili doma}ini. Imali su prilike da vide mnoge franfurtske znamenitosti, ogromne zgrade koje se nalaze po ~itavom gradu. Taj narod ìvi ìvot bez briga, pri~aju nam brat i sestra Dragan i Jovana Milo{evi}, koji su ~lanovi KUD-a “Milisav Petrovi}”. Kaù da je sve savr{eno organizovano. Odu{evqeni su i na~inom obrazovawa, koje tamo, kako pri~aju, podrazumeva i dva dana radne prakse, koja je sredwo{kolcima pla}ena. Naàlost, ali potpuno razumqivo, i wih dvoje bi,

kaù, voleli da ìve u Nema~koj. - Dovoqno je pogledati ih, nasmejani su, veseli, nemaju razloga za brigu. Nigde nisam video nijedan grafit, eto koliko vode ra~una o svom gradu - pri~a Dragan. Jovana kaè da su porodice u kojima su bili sme{teni, bile veoma gostoqubive, ~ak su od nekih doma}ina dobijali i xeparac, a ve}ina wih je pred povratak ku}i dobila poklone za se}awe na divan vikend koji su proveli u ovom gradu. ZAHVALNI ZA POMO] NAKON POPLAVA U ime Grada â~ka u Franfurt je i{ao i pomo}nik gradona~elnika Milan Bojovi}, {ef stru~nog {taba operativnog tima za odbranu od poplava kako bi zahvalio na{oj dijaspori i Generalnom konzulatu Srbije u Franfurtu na velikoj pomo}i koju su

poslali â~anima za vreme poplava. Oni su bili me|u prvim donatorima, koji su poslali dva kamiona humanitarne pomo}i. Na neki na~in, â~ani su kulturnim programom koji su tamo izveli, èleli svima wima da zahvale. U Konzulatu je uprili~en prijem za na{e sugra|ane, gde se razgovaralo o bratimqewu â~ka i grada Sarbriken iz pokrajine Hesen, kako bi se me|u ovim gradovima uspostavila saradwa. Predsednik KUD-a “Mili-

sav Petrovi}” Miloqub Petrovi} pozvao je KUD “ORO” da bude na{ gost za vreme Sabora truba~a u Gu~i, a kao znak zahvalnosti poklonio je ~uturu, na kojoj su izgravirana imena srpskog i nema~kog KUD-a. Kako ka`e Miloqub Petrovi}, zanimqivo je da su o kulturno umetni~kom programu koji su ^a~ani izveli u Franfurtu, tri dana uzastopno pisale “Frankfurtske vesti”, naj~itanije novine u dijaspori. I. M.

Gradska uprava za urbanizam Grada ^a~ka, na osnovu ~lana 25. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOJ ODLUCI PO ZAHTEVU ZA DAVAWE SAGLASNOSTI NA STUDIJU O PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za urbanizam grada â~ka donela je re{ewe o izdavawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i to: Re{ewe broj 501-300/14-IV-2-01 od 22. 12. 2014. godine po zahtevu investitora "Telenor" d.o.o. iz Beograda, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "â~ak 16", na stambenom objektu u ulici Vladike Nikolaja Velimirovi}a br. 68, izgra|enom na k.p. br. 6229/1 K.O. â~ak, u â~ku. Re{ewem o davawu saglasnosti utvr|ena je obaveza investitora da gore navedeni projekat izvede u svemu u skladu sa merama za{tite ìvotne sredine utvr|enim u studiji. Overene mere za{tite ìvotne sredine sastavni su deo re{ewa o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i daju se na uvid kod tehni~ke kontrole glavnog projekta i tehni~kog pregleda objekta. Re{ewe o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu je kona~no u upravnom postupku. Predstavnici zainteresovane javnosti mogu pokrenuti upravni spor podno{ewem tu`be nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi} dipl. ing. arh.

SAOBRA]AJ

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

AKTIVNOSTI GRADSKOG SAVETA ZA BEZBEDNOST SAOBRA]AJA

PREVENCIJA U SREDI[TU PA@WE o{to je bezbednost svih u~esnika u saobra}aju, a naro~ito dece, primarni ciq Saveta, i u 2015. godini bi}e poja~ana edukacija najmla|ih, postavqene za{titne ograde i sigurnosne kamere u svim {kolama i vrti}ima. Grad je prihvatio inicijativu Agencije za bezbednost saobra}aja i u ^a~ku je odavno za`ivelo saobra}ajno obra-

zovawe i obuka u~enika niìh razreda i pred{kolaca. Skoro sve {kole i pred{kolske ustanove imaju osnovne uslove za rad, saobra}ajne poligone i kabinete. - Nau~na istraìvawa pokazuju da se nova znawa najboqe usvajaju u detiwstvu. Po{to smo mi preventivu izdvojili kao prioritet, èlimo da vaspitavamo nove generacije koje }e vrlo brzo na ulicama i

ostalim prometnim saobra}ajnicama pokazati zavidan nivo saobra}ajne kulture. Vodi}emo ra~una da ih obrazujemo i prvenstveno za{titimo. Da bismo pove}ali bezbednost u~enika i dece, bi}e postavqen video nadzor u {kolama i pred{kolskim ustanovama koje ih sada nemaju. Tako }e deca biti za{ti}ena 24 sata. Policijska uprava ima}e stalnu kontrolu nad tim objektima -

Vojislav Ili}

Dejan Vasovi}

podse}a predsednik gradskog Saveta za bezbednost saobra}aja i gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}. Ve}ina gradskih i seoskih {kola ima sigurnosne ograde, koje deci onemogu}avaju da odmah iz dvori{ta izlete na ulicu, a u narednoj godini dobi}e ih i ustanove u ~ijoj neposrednoj blizini ih za sada nema. - Kada je re~ o boqoj za{titi dece, namera nam je i da pored {kola i obdani{ta saobra}ajna policija poja~a kontrolu. Oni su vrlo prisutni po~etkom {kolske godine i najboqa su opomena voza~ima i

AKCIJA MINISTRSTVA GRA\EVINE, SAOBRA]AJA I INFRASTRUKTURE Pravilna upotreba sigurnosnih pojaseva na predwim sedi{tima smawuje rizik od povreda do 50, a na zadwim i do 75 odsto Srbiji oko 70 odsto voza~a i putnika koristi sigurnosne pojaseve na predwim, a svega ~etiri procenta na zadwim sedi{tima. Prema ovim statisti~kim podacima, nalazimo se na samom dnu lestvice, kada je re~ o upotrebi osnovnih sistema za{tite u vozilima. U razvijenim zemqama taj procenat je mnogo vi{i. U Nema~koj, [vedskoj i Francuskoj sigurnosne pojaseve na predwim sedi{tima vezuje 98 odsto putnika. Sigurnosni pojasevi su osnovni element za{tite voza~a i putnika od povre|ivawa u saobra}ajnim ne-

„VE@I POJAS” zgodama. Vazdu{ni jastuk je dodatni sistem sigurnosti i daje o~ekivane efekte samo kada su voza~i i putnici pravilno vezani sigurnosnim pojasevima. - Da bismo sa~uvali ìvote gra|ana Srbije, posebno mladih, na inicijativu premijera Srbije Aleksandra Vu~i}a i ministarke saobra}aja Zorane Mihajlovi}, pokrenuta je akcija “Veì pojas”. Istraìvawa pokazuju da pravilnom upotrebom sigurnosnih pojaseva rizik od smrtnih povreda je do 50, a na zadwim ~ak do 75 odsto mawi podse}aju inicijatori akcije. Voza~i koji pravilno koriste osnovni element za{tite doprine}e ve}oj bezbednosti i smawiti rizik povre|ivawa i strada-

ostalim u~esnicima da ne odstupaju od saobra}ajnih pravila. Planiramo i da pored obrazovnih i pred{kolskih ustanova deùraju i komunalni policajci - najavquje Ili}. Da bi gradski Savet za bezbednost saobra}aja bio uvek korak bliè prevenciji, uskoro bi trebalo da bude izra|ena i stru~na studija. Ona }e, kako kaè Ili}, biti pa`qivo ra|ena i utemeqena na nau~nim osnovama. - U programu Saveta za bezbednost saobra}aja u 2015. godinu predvi|eno je da tri i po miliona dinara bude opredeqeno za nau~no-istraìva~ki rad. O kojim ta~no poduhvatima je re~, bi}e poznato ako gradski ve}nici i odbornici usvoje ovaj program. Gradska skup{tina bi trebalo da usvoji i lokalnu Strategiju bezbednosti saobra}aja. Ipak, lokalna Strategija mora biti u skladu sa nacionalnom. Nacrti nacionalne strategije su zavr{eni, ali je jo{ uvek

nisu izglasali narodni poslanici - naveo je Dejan Vasovi}, sekretar ~a~anskog Saveta za bezbednost saobra}aja. Gradski Savet za bezbednost saobra}aja otvoren je i za sugestije gra|ana. - Uradi}emo sve {to budemo mogli da smawimo broj saobra}ajnih nezgoda, povre|ivawa i stradawa. Neodgovornih voza~a i pe{aka }e uvek biti. Na wih mo`emo da uti~emo stalnim obrazovawem, ali i sankcijama. Uskoro bi i Ulica \or|a Toma{evi}a trebalo da budu postavqeni video nadzori. Nadamo se da }e i savremeni tehnolo{ki sistemi doprineti bezbednijoj vo`wi. Ostaje nam i da apelujemo na sve u~esnike u saobra}aju da budu pa`qivi, da savesno i odgovorno vode ra~una o saobra}ajnim pravilima i sa~uvaju qudske `ivote poru~uje predsednik gradskog Saveta za bezbednost saobra}aja. Z. J.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

SASLU[ANA OSUMWIÊNA ZA UBISTVO BEBE ripadnici Policijske uprave u â~ku identifikovali su i po naredbi vi{eg javnog tuìoca, saslu{ali I. O. (1977) iz Preqine zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{ila krivi~no delo ubistvo deteta pri poro|aju. Protiv osumwi~ene }e biti podneta krivi~na prijava u redovnom postupku.

wa u saobra}ajnim nezgodama. po{to retko ko u Srbiji koristi sigurnosne pojaseve na zadwem sedi{tu, nije na odmet opomenuti

putnike da u slu~aju nezgode, ukoliko nisu adekvatno vezani, mogu ugroziti i tu|e `ivote.

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

KUDA ZA DOÊK NA GRADSKOM TRGU DEJAN PETROVI] I BIG BEND ve godine }e 31. decembra â~ane zabavqati trenutno jedan od najpopularnijih bendova, na{ kom{ija iz Uìca Dejan Petrovi} i wegov BIG Bend. Ovi izuzetni muzi~ari sviraju {irok repertoar, od narodne muzike do rokenrola, od zabavne i xeza do srpskog kola. - O~ekujemo da }e koncert biti dobro pose}en, s obzirom na to kolika je popularnost Dejana Petrovi}a i wegovog benda me|u i starijom i mla|om populacijom. Program }e standardno po~eti nakon 22 sata i traja}e do 1 sat iza pono}i. Za na{e sugra|ane bi}e prire|en i vatromet - rekao je Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika. Za{to je izbor “pao” ba{ na Petrovi}a obja{wava direktor Doma kulture Dragoslav Jerotijevi}: - Kada smo doneli odluku da }emo organizovati do~ek Nove godine na Gradskom trgu, po~eli smo da istraùjemo trì{te. Slobodnih bendova, koje ima smisla pozvati i koji bi privukli {to vi{e publike, odnosno kriti~nu masu qudi, od 5.000 pa na vi{e, bilo je desetak. Svi su se javili na konkurs i uglavnom su svi bili skupqi od Dejana Petrovi}a. S obzirom na to da su on i wegov bend u usponu, imaju u posledwe vreme veliki broj zapaènih koncerata, odlu~ili smo se za wih. - Sa sve organizacijom, obezbe|ewem, binom, ozvu~ewem, honorarom i PDV-om, do~ek }e ko{tati oko 1,5 milion dinara - rekao je Da~i} i apelovao na sugra|ane, naro~ito mla|e, da se suzdrè od kori{}ewa pirotehni~kih sredstava..

marketing 032/342-276

KLUB PADRONE Za do~ek Nove godine muzika u`ivo i neograni~eno pi}e. Cena karte je 25 evra. Rezervacije na telefon 065/568-6651 1. i 2. januar - nastupa Neboj{a Rackovi} GRADSKA BA[TA Do~ek Nove godine provedite uz bend “KUMOVI 032”. Cena karte je 3.500 dinara (ALL INCLUSIVE). Za rezervacije - 032/377000 PARIZ BAR Do~ek Nove godine uz DJ Andreja [uluburi}a i truba~e. Cena karte je 20 evra (ALL INCLUSIVE). Tel: 064/514-3007

KAFE BAZA Do~ek nove godine sa orkestrom “Imam jednu `equ”. Cena ulaznice 20 evra, u cenu ukqu~ena ve~era i aperitiv. Za reprizu 1. januara, cena 10 evra. Tel: 310410 KAFE KLUB VELVET - Sreda 31. 12 - HAPPY NEW YEAR PARTY uz bend “Vesele 80te”. Cena karte 400, na dan do~eka 600 dinara. Po~etak u 21 sat. - ^etvrtak 1. 1. - Bend “Lezz go”, cena karte 300 dinara. (23 ~asa). - Petak 2. 1. - “Ku}na muzika” u 23 sata. Cena karte 250 dinara. HOTEL LIVADE Za do~ek Nove godine goste }e zabavqati “Ekskluziv” bend. Cena karte, u koju je ura~unata ve~era i neograni~eno pi}e iz doma}eg asortimana, je 35 evra. KAFANA CAR LAZAR Za do~ek Nove godine ulaz je slobodan, ali je obavezna rezervacija na telefon 222-392. Svira “Mina” bend.

REPORTA@A

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

^A^ANSKI STUDENETI BRA]A JELESIJEVI] O UTISCIMA IZ AMERIKE

ISKUSTVO JE NAJBOQA LEKCIJA

e} duì period Srbiju napu{taju mladi obrazovani qudi u potrazi za boqim ìvotom, poslom, ali i izazovima. Svoje impresije o leto{wem boravku u Americi, kulturi i qudima, kvalitetu ìvota i mogu}nostima koje pruà ova velika zemqa pri~aju nam dva mlada â~anina, êdomir (25) i Pavle Jelesijevi} (22). êdo je apsolvent Pravnog fakulteta, a Pavle, student tre}e godine elektrotehnike na Visokoj tehi~koj {koli strukovnih studija u â~ku. U SAD su boravili od juna do oktobra, a oti{li su preko programa razmene studenata, ,,Work and travell’’, koji sa dugogodi{wim i uspe{nim iskustvom realizuje agencija “Prestige” iz Beograda, zbog ~ega je na najboqem glasu od svih agencija te vrste, kaù na{i sagovornici. - Aran`man, avionska karta, tro{kovi vizirawa su ko{tali oko 2.500 ameri~kih dolara po osobi, zna~i, ve} u startu smo toliko u minusu, {alu na stranu - pri~a mla|i Pavle.

PRVI UTISCI O SVEMU SU “BUM” - Prvi kontakt s ameri~kom civilizacijom mi je bio vrlo neobi~an. Sleteli smo u Boston i odmah “bum”, na putevima bezbroj novih automobila ogromnih kubikaà, na ku}ama, koje su uglavnom napravqene od drveta ponoêdomir i Pavle ispred statue sno istaknute ameri~ke zastave. Zgrade sjajne od stakla i Xona Harvarda, osniva~a vrtoglavo visoke. Usledio je put, od nekih 100 miqa, u istoimenog Univerziteta klimatizovanom autobusu sa beì~nim internetom, {to je za na{e uslove “pojam”. Stigli smo u gradi} Ogunquit u dràvi Mejn, u kome ìvi 2.000 du{a, ali tokom sezone, koja traje od maja do kraja septembra, kroz wega pro|e vi{e od milion turista. Zna~i, doìveli smo i turisti~ki bum. U gradi}u u kom smo ìveli nema no}nih klubova i diskoteka, a kafi}i i restorani se, ina~e, zatvaraju najkasnije do Ro{tiq sa kolegama iz Amerike 23 sata. Idila, uìvawe i za mlade, i za malo starije. Drstriktno po{tuje. To se odnosi i na plate, àva Mejn je poznata kao najkoje se ispla}uju nedeqno i redovne su, ni~istija dràva u Americi. kad ne kasne - pri~a odu{evqeno Pavle, isSvuda su {ume i zelenilo, Pavle na ~uvenom ,,Prudential tower” na 50. ti~u}i da im je na tom studentskom poslu bina{ gradi} Ogunquit je na sa- spratu, do koga se stiè superbrzim lif- lo lepo, svako je radio svoj deo posla i niko moj obali mora, a mi stanuje- tom za 10 sekundi, vidi se panorama celog ih nije poùrivao, jer “takvi su qudi, takva Bostona, udaqen je 50 metara od linije komo na 150 metara od plaè i ja ozna~ava kraj Bostonskog maratona je kultura”. radimo. Minimalna satnica RAJ ZA STUDENTE ovde je 8,5 $ (dolara), s tim {to se preko 40 sati rada neêdomir i Pavle radili su u ~uvenom restoranu mordeqno ra~una kao prekovremeni rad i mnoì koeficijen- ske hrane ,,Orvid”, u kome se prete`no sluè skupi jastotom 1,5. A tek bak{i{ na sve to, koji iznosi 15 do 20 pro- zi, po kojima je dràva Mejn nadaleko poznata. Kaù da cenata od ukupnog ra~una, takav je zakon ovde i to se su qudi kod kojih su bili uposleni prema wima bili za-

GDE TO JO[ IMA?

PESMA ZA 20 DINARA im je ugledao {kolsku drugaricu, Dejan je po~eo da peva: “Dane i dane, no}i i no}i/ lice mi tvoje mira ne da...” I pre nego {to ona sklopi o~i, zablista na prve zvuke omiqene pesme. Nije posve}ena ba{ woj, ali se setio. Pevao joj je jednom “Tajnu” kod “Po{te”. Zate~e ga i pre neki dan i na Trgu, gde ^a~ani ~e{}e ~uju i vide uli~nog svira~a. Nego, nema ga svaki dan. Uveseqava povremeno Dejan Miliki} prolaznike, a ako ima sre}e, ostave oni i neki dinar. - Pevam i u okolnim gradovima. Iskoristim priliku da iza|em na na{ Trg i zabavim malo qude. Vidim, prija im. Kada nemam posla sa orkestrom, skoknem i do okolnih gradova. Nije neka zarada, ali nije

ni dosadno. Naprotiv - pri~a Dejan. Kako ga â~ani doìvqavaju? Uglavnom dobro, ne ìve u metropoli, ali polako prihvataju uticaje velikih gradova. - Meni su uli~ni svira~i super! Ko }e jo{ da vam otpeva pesmu za 20, 30, pa i 200 dinara ne bi bilo mnogo. Nema ~itavog ansambla, ali dovoqna je gitara - re~e èna i ostavi 20 dinara. - Posmatrao sam, kada wega ~uju, qudi doìve neverovatne transformacije. Samo odjednom ta zabrinuta i smrknuta lica postaju pristupa~nija i ne`nija. Meni je on prava razonoda. Grad nije ne{to posebno ukra{en, nema prazni~ne atmosfere. Kad ga ~ujem, ozarim se

i ja. Nedo Bog da sam neki baksuz da u sebi vi~em: “Umukniii” - na{alio se prolaznik koji mu je ostavio 50 dinara. Jednom je Dejan ~itavih pola sata pevao”Zlatni konci, litwe zore/ do{li u wene dvore...” Ostavio mu je prolaznik 100 dinara i traìo da mu peva “Cesaricu” sve dok je u “Po{ti”. - Naravno da moè! Cilega ìvota ja san tija samo wu... - pevao je jo{ desetak minuta. Nije ni va`no {to je Dejan nekada zabavqao goste elitnih hotela i restorona u biv{oj Jugoslaviji. Posla }e biti, a neka se i narod malo oraspoloì. Kad je ìvot bez muzike, “k’a cvi}e bez vode”. Z. J.

ista fini i uga|ali su im na sve na~ine, a Pavle obja{wava i za{to. - Mi, Evropqani vaìmo za malo vrednije radnike od Amerikanaca, koji od ro|ewa imaju sve “servirano na tacnici” do 18. godine. Tad im roditeqi obi~no daju odre{ene ruke, da se odsele iz ku}e, da traè posao i osamostale se. Za na{e uslove, zvu~i malo surovo, ali je istinito. Koliko god mi gledali ameri~ke fimove, to ipak nije istina. Realnost je da ameri~ka deca mnogo ranije po~iwu da rade i da se osamostaquju nego mi Evropqani. Sami kupuju auto, pla}aju ra~une, kupuju benzin, telefon, ode}u itd. Ovde svako ima auto ogromnih kubikaà, {to i nije za~u|uju}e, jer litar benzina ko{ta 90 srpskih dinara, a primawa su neuporedivo ve}a, pa samim tim i kvalitet ìvota. I ode}a je mnogo jeftinija i kvalitetnija, {to pravdam ~iwenicom da je ameri~ko trì{te mnogo fleksibilnije i liberalnije nego evropsko, “autlet centri” su raj za nas studente, za male pare moète kupiti brendiranu ode}u najpoznatijih svetskih dizajnera, uz poznate popuste od 20 do ~ak 70 odsto - govori Pavle o onome {to u wegovim godinama interesuje svakog mladog ~oveka.

U AMERICI JE ORGANSKA HRANA LUKSUZ, MI JE IMAMO NA SVAKOM ]O[KU êdomir i Pavle tvrde da je “ameri~ka kultura na nivou” i to potkrepquju ~iwenicama. - Gde god zatraìli pomo}, od prodavnice, banke do trafike, uvek }ete dobiti osmeh i qubazan odgovor od sagovornika. Posetili smo Boston, bili smo na vrhu ,,Prudential tower”, posetili smo Univerzitet Harvard, gde smo osetili specifi~nu atmosferu me|u budu}im najve}im svetskim umovima, i videli takozvani ,,Marginal way’’ u Ogunquit-u, gde su snimqeni mnogi filmovi u holivudskoj produkciji... Cene u marketima su vrlo sli~ne cenama u Srbiji, s tim {to je, recimo piletina, daleko jeftinija, dok je vo}e malo skupqe u Americi, s tim {to su organski proizvodi (ìtarice, vo}e, povr}e) mnogo skupi, ~ak i za ameri~ke uslove, jer ve}ina Amerikanaca jede genetski modifikovanu hranu, a organska hrana bez pesticida je u Americi luksuz. U Srbiji organske hrane, hvala Bogu, jo{ uvek ima na svakom }o{ku po normalnim cenama. Posetili smo i Wujork, tu ~uvenu “Veliku jabuku”. Lepo je upoznati nove qude, ste}i kontakte i poznanstva, kupovati stvari po niskim cenama, osamostaliti se, videti nove predele, pro{iriti vidike i naravno, duhovno se uzdi}i, jer iskustvo je najboqa lekcija - kaè mladi â~anin. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

LU^ANI

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

PREDSEDNIK SNS ALEKSANDAR VUÎ] POSETIO LUÂNE I GUÛ a izuzetno pose}enim predizbornim skupovima, organizovanim 21. decembra u Lu~anima i Gu~i, predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} je rekao da }e Draga~evo za dve godine biti boqe mesto za ìvot i da su izbori u op{tini Lu~ani izuzetno va`ni kako za gra|ane ovog kraja, tako i za rad Vlade Republike Srbije. Lider napredwaka je istakao da }e Srbija nastaviti da napreduje na svom evropskom putu i da }e sa~uvati tradicionalno prijateqstvo sa Rusijom. Podsetio je da je Srbija jedina zemqa u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji i dodao da ne strahuje od rada, reformi, ve} samo od me|unarodne politike i problema koji postoje u odnosima velikih sila. - Vlada Srbije je preduzela te{ke mere, kako bi Srbiju “izvukla iz blata”. Doneo sam odluku u aprilu da krenem sa merama koje su najboqe za Srbiju, ma koliko bile te{ke za gra|ane za narednih godinu ili dve. @eleo sam da uvedemo prave reforme. Moj san je da me gra|ani Srbije po{tuju kao [redera u Nema~koj, koji je najzaslu`niji {to je ta zemqa prosperirala. Ciq je da napravimo ure|enu i ozbiqnu dràvu, koja }e biti po{tovana u svetu naglasio je Vu~i}, dodaju}i da je Me|unarodni monetarni fond ocenio da su ove mere izuzetno te{ke, ali ako Srbija na tom putu izdrì, 2016. godine ima}e deficit ispod ~etiri odsto, a bi}e smawen i javni dug. Prema re~ima Vu~i}a, pomaci se ve} ostvaruju. U decembru 2013. godine Srbija je imala rast od 2,4 odsto i 19 milijardi naplatu PDV-a, a sada ta naplata iznosi 23 milijarde dinara. Ipak, da bi efekti sprovedenih reformi postali vidqivi, Vlada mora da pravi dugoro~ne planove, poput Kine. Govore}i o ravnomernom razvoju ~itave Srbije, lider napredwaka se obratio povereniku OO SNS Slobodanu Jolovi}u i posavetovao ga da ubudu}e posveti istu pa`wu i Lu~anima i Gu~i. Obra}aju}i se penzionerima, on je naglasio da je Vlada bila prinu|ena da preduzme mere {tedwe, zbog budu}nosti Srbije. On je naveo da svi u dràvi moraju da me-

POZIV GRA\ANIMA DA PODR@E REFORME

waju svoje navike, kako pojedinci, tako i preduze}a. Svi moraju da rade vi{e i ozbiqnije i da po{tuju obaveze prema dràvi, kako bi ona adekvatno mogla da se stara o svim sferama ìvota. Rekao je da preduze}a treba da izmiruju svoje obaveze, a ukoliko imaju probleme - dràva je tu da im pomogne. Vu~i} je najavio da }e lu~ansko preduze}e “Milan Blagojevi} - Namenska”, koje, ina~e, predstavqa stoèr namenske industrije Srbije, dobiti zna~ajnu finansijsku podr{ku, kako bi funkcionisalo na zdravom principu. Vu~i} je ocenio da druge zemqe ve} uo~avaju i cene smeo potez Vlade Republike Srbije na uvo|ewu vrlo nepopularnih reformi. Konstatovao je da nije slu~ajnost {to je kineski premijer do{ao u na{u zemqu i da je u svemu tome presudni uticaj odigrala “hrabrost Srbije da mewa sebe”. - Zemqe regiona vide da Srbija postaje ja~a, iako neki to ne èle. Mi polako podièmo ekonomiju, osnaùjemo je, a oni koji

nam najvi{e zameraju za nekoliko godina ne}e mo}i da nas prate, jer nisu imali snage da sprovedu reforme - zakqu~io je lider napredwaka. Obra}aju}i se okupqenim gra|anima u Gu~i, lider Srpske na-

predne stranke Aleksandar Vu~i} je istakao da }e Srbija nastaviti da napreduje na svom evropskom putu i da }e sa~uvati tradicionalno prijateqstvo sa Ruskom Federacijom. Vu~i} je podvukao da je Srbija na evropskom putu, od kojeg ne}e odustati, da ima promewen odnos prema Briselu time {to ne moli ni za {ta, ve} traì da joj se odobri sve ono {to joj pripada prema zaslugama. Tako|e je istakao da je o~uvawe prijateqstva sa Rusijom u interesu zemqe, jer Srbija jedina u Evropi ima trì{te od milijardu qudi, zbog koga i dolaze investitori. Izborna lista “Aleksandar Vu~i} - Srpska napredna stranka” okupqa najboqe kadrove u Draga~evu (ekonomiste, inèwere, pravnike, lekare, agronome, poqoprivrednike...) i u potpu-

tom podru~ju. Jolovi} je pozvao prisutne gra|ane da 28. decembra iza|u na birali{ta i svoje poverewe ukaù izbornoj listi Srpske napredne stranke. Izbornu listu SNS na predizbornim skupovima u Lu~anima i Gu~i podràli su i Milan Krkobabi}, predsednik PUPS-a, i Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista. Predsednik PUPS-a Krkobabi} je rekao da su mere Vlade te{ke i ozbiqne, ali da }e ih penzioneri podràti. To je okarakterisao kao minimalnu dozu patriotizma, kako bi se uhvatio voz za napredak. Buxet }e se oporaviti i ova `rtva ne}e biti besmislena, ocenio je Krkobabi}. Lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin poru~io je da je Srbija ve} izabrala na ranijim izborima da èli da bude bo-

nosti odgovara strukturi stanovni{tva u op{tini Lu~ani, rekao je Slobodan Jolovi}, isti~u}i da su mnogi od kandidata za odbornike bili sastavni deo tima koji je u~estvovao u realizaciji najzna~ajnijih projekata na

qa i pravednija. On je podvukao da ova sada{wa vlada ne}e prodavati budu}nost dece, da je u{la u te{ke reforme, ali i da ne {tedi na socijalnim davawima. V. S.

DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA ZDRAVQA BERISLAV VEKI] POSETIO LU^ANE

REFORMOM PRIMARNOG ZDRAVSTVA DO UNAPRE\EWA USLUGA ormativi u oblasti zdravstva na putu Srbije prema Evropi su jako strogi i zbog toga je neophodno da se broj nemedicinskih radnika smawi za deset odsto, izjavio je dr`avni sekretar Ministarstva zdravqa Berislav Veki} u sredu, 17. decembra, prilikom posete lu~anskom i gu~kom Domu zdravqa. Kako je objasnio, u zdravstvenoj mre`i Republike Srbije trenutno radi 25 odsto nemedicinskih radnika.

Uslovi rada u draga~evskim domovima zdravqa su dobri, ocenio je prof. dr Veki} prilikom obilaska ustanova, dodaju}i da su pacijenti zadovoqni uslugama koje im pru`aju, ali da konkretno lu~anskoj Op{tini nedostaje ginekolog (uskoro se jedna doktorka vra}a sa specijalizacije, pa }e dva ginekologa pokrivati Gu~u i Lu~ane). “U stacionaru u Gu~i postoje dobri uslovi za palijativno i gerontolo{ko

zbriwavawe najstarijih ìteqa Draga~eva i razmi{qamo da ovaj prostor dodatno osposobimo i plasiramo na trì{te, {to bi omogu}ilo dodatna finansijska sredstva Domu zdravqa i lokalnoj samoupravi”, rekao je dràvni sekretar. On je dodao da Ministarstvo zdravqa ima zadatak da u narednoj godini reformi{e primarnu zdravstvenu za{titu. U tom smeru, formirane su komisije, koje jo{ uvek analiziraju potrebe za zdravstvenim kadrom.

Tako|e, Veki} je podsetio da su pre dva meseca posao dobila 304 zdravstvena radnika, a odobreno je i upo{qavawe 343 lekara i 333 medicinske sestre. “Orjentisani smo na pove}awe broja zdravstvenih radnika u sistemu zdravstvene za{tite i to }e biti blizu 1.000 novih radnih mesta do kraja godine”, istakao je Veki}, najavquju}i, tako|e, i ponovno uvo|ewe savetovali{ta za dijabet. V. S.

LU^ANI

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

NOVA SRBIJA ODR@ALA ZAVR[NE KONVENCIJE U GU^I I LU^ANIMA

ZASLU@ILI POVEREWE DRAGA^EVACA

utorak, 23. decembra, u Gu~i i Lu~anima su odr`ane zavr{ne izborne konvencije izborne liste pod rednim brojem 4, za predstoje}e lokalne izbore u Lu~anima, NOVA SRBIJA – VELIMIR ILI]. Na skupu u Gu~i, prisutnima su se obratili potpredsednici Nove Srbije i narodni poslanici u Skup{tini Republike Srbije, Velimir Stanojevi}, Dragan Jovanovi} i Dubravka Filipovski, predsednik omladine NS i savetnik predsednika op{tine Vo`dovac Vuk Mir~eti}, kao i odborni~ki kandidati, predsednica OO NS u Draga~evu dr Zorica Kova~evi} i prvi na izbornoj listi Rade Dramli}. Svi govornici su istakli u svojim nastupima da Nova Srbija na lokalnim izborima u Lu~anima ide pod svojim krsnim imenom i prezimenom, ne zaklawaju}i se iza autoriteta beogradskih politi~ara, te da su rezultati i ispuwena predizborna obe}awa u prethodnom perio-

svih onih infrastrukturnih projekata koje su republi~ka ministarstva na ~ijem se ~elu nalazio u prethodnom periodu ostvarila na podru~ju Draga~eva, za koje je on li~no, kako je istakao, izuzetno emotivno vezan. Ili} je, tako|e, kazao da je najve}i predizborni adut NS to {to su odborni~ki kandidati stranke ~estiti qudi i doma}ini, prepoznati u svojim sredinama kao osobe koje rade u op{tem interesu i za dobrobit svoje zajednice. On je ponovio ra-

du gra|anima najboqi vid garancije da daju}i glas Novoj Srbiji, zapravo glasaju za sebe i sigurnu budu}nost svojih porodica. U prepunoj sali Doma kulture u Lu~anima, odr`ana je jo{ jedna zavr{na konvencija Nove Srbije. Pored govornika koji su nastupali u Gu~i, velikom broju prisutnih gra|ana, ~lanova, pristalica i simpatizera stranke obratio se i predsednik stranke i ministar u Vladi Republi-

ke Srbije, resorno zadu`en za vanredne situacije, Velimir Ili}. Pozdravqen ovacijama, Ili} je Draga~evcima rekao da je 28. decembar prilika “da gra|ani Draga~eva uzmu sudbinu u svoje ruke i glas povere najboqima, a to su odborni~ki kandidati NS, na ~ijoj listi nema politi~kih prevrta~a i qudi koji mewaju strana~ke dresove u zavisnosti od li~nih interesa”. Ili} je prisutne podsetio na realizaciju

nije izre~ene stavove “da NS ne èli nikakve sukobe sa SNS i premijerom Vu~i}em, ali da je za ~lanstvo i bira~ko telo NS vi{e nego neprihvatqiv prvi kandidat na listi SNS Slobodan Jolovi}, koji je poznat kao li~nost za ~ije ime se vezuju mnoge negativne odrednice u Draga~evu”, te da zbog toga gra|ani na predstoje}im lokalnim izborima u Lu~anima treba da svojim glasovima masovno podrè izbornu listu pod rednim brojem 4, NOVA SRBIJA – VELIMIR ILI] i da na taj na~in odborni~kim kandidatima ove stranke ukaù priliku da u narednom skup{tinskom sazivu u~estvuju u izvr{noj vlasti. Za umetni~ko-zabavni program na zavr{nim konvencijama bio je zaduèn truba~ki orkestar Gvozdena Rosi}a, koji je i odborni~ki kandidat Nove Srbije na nedeqnim izborima.

SNE@ANA BOGOSAVQEVI] BO[KOVI]

AGRAR VELIKA [ANSA

inistarka poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine i ~lan Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije prof. dr Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi} posetila je u nedeù, 21. decembra, op{tinu Lu~ani. Poqoprivrednike Gora~i}a i Kotraè uputila je u novine koje ih o~ekuju na poqu dràvnih subvencija u narednoj godini, posebno isti~u}i da je agrar velika razvojna {ansa Srbije. Kako je navela ministarka, postoje}e stawe u poqoprivredi je rezultat jedne dugogodi{we izuzetno slabe brige o ovoj perspektivnoj grani. Uz ekonomsku krizu, Srbiju su zadesile i elementarne nepogode, koje su nanele ogromne {tete poqoprivredi. Uprkos merama koje se sprovode u Srbiji, Ministarstvo poqoprivrede je dobilo podr{ku da sredstva koja je u{tedelo usmeri na isplatu neizmirenih subvencija za ovu godinu. A kada se govori o podsticajima u poqoprivredi, izmene zakona su minimalne i ne}e i}i na {tetu malih poqoprivrednih proizvo|a~a u centralnom, isto~nom i ju`nom delu Srbije. - Ako smo bili prinu|eni da pravimo u{tede, ja

sam se zalagala da one idu na u{trb velikih, a ne malih proizvo}a~a. Za velike posednike nudimo druge mere za unapre|ewe proizvodwe, kao {to su povoqni krediti i kori{}ewe sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Za male proizvo|a~e, koji imaju posede do 20 hektara, sve ostaje isto i mere {tedwe oni ne}e osetiti. Uve{}emo i dve dodatne mere u sto~arskoj proizvodwi, jer je interes dràve da imamo vi{e ìvotiwa i uve}amo proizvodwu mesa i mleka, jer se od tih proizvoda ostvaruje profit - rekla je Sneàna Bogosavqevi} Bo{kovi}. Govore}i o ostalim novinama koje se u oblasti

agrara o~ekuju u narednoj godini, ministarka poqoprivrede je istakla da poqoprivrednik vi{e ne}e biti prinu|en da zbog nedostatka sredstava za setvu stavqa ku}u pod hipoteku, kako bi dobio kredit, ve} }e mu biti omogu}eno da otplatu duga garantuje budu}im rodom. - Od slede}e godine, zahvaquju}i tek usvojenom Zakonu o predètvenom finansirawu, seqaci }e mo}i da koriste useve kao bankarsku garanciju za novac koji }e dobiti pre ètve. Potencijalni kreditori su komercijalne banke i prera|iva~i, a poqoprivrednici }e kredit, u dogovoru sa poveriocima, vra}ati u novcu ili robi rekla je Bogosavqevi} Bo{kovi}. Draga~evski poqoprivrednici su se najvi{e interesovali za subvencije u oblasti sto~arstva, jer wihov kraj ima idealne uslove za uzgoj stoke. Ipak, sto~arske farme, koje su uspele da opstanu, kako su naveli, te{ko mogu da funkcioni{u bez ozbiqnije podr{ke dràve. Izneli su i odre|ene predloge na koji na~in dràva moè da pospe{i sto~arsku proizvodwu u draga~evskim selima. V. S.

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

LU^ANI

MINISTAR OMLADINE I SPORTA VAWA UDOVI^I] U LU^ANIMA

IZBORNA LISTA “DVERI, POQOPRIVREDNICI I OMLADINA ZA SPAS NA[E OP[TINE - MILAN PAREZANOVI]”

PROGRAM SOCIJALNE I PORODI^NE POLITIKE ako stoji u saop{tewu za javnost koje je stiglo u redakciju “Glasa”, op{tina Lu~ani se nalazi u sna`noj socijalnoj i demografskoj krizi. Samo u periodu od 2002. do 2014. godine izgubila je vi{e od 5.000, tj. oko 20 odsto stanovnika, i oko 1.500 doma}instava (smawewe od 18 odsto). Zbog ovako alarmantnih statisti~kih pokazateqa, moramo se svi zajedno duboko zamisliti nad poraznim trendovima koji su prisutni, kao i o godinama koje su pred nama. Sa jedne strane, ovi negativni trendovi prisutni su i u mnogim drugim delovima Republike Srbije, i rezultat su brojnih politi~kih i ekonomskih lomova koji su Srbiju zadesili u prethodne dve i po decenije (sankcije, ratovi, bombardovawe, lo{e privatizacije…), ali su sa druge strane i rezultat indolentnosti lokalnih politi~kih elita u op{tini Lu~ani, wihovog ~iwewa ili ne~iwewa, koje je uzrokovalo daqe produbqivawe ovako negativnih pojava u na{oj maloj sredini. Predloène mere u oblasti socijalne i populacione politike obuhvataju: aktivno buxetsko podsticawe ra|awa (jednokratna nov~ana pomo} za prvoro|eno dete u iznosu od 50.000, za drugoro|eno dete u iznosu od 70.000, za tre}ero|eno i svako naredno dete u iznosu od 90.000 dinara), besplatan sme{taj svakog tre}eg i svakog narednog deteta iz porodice u vrti}ima, sufinansirawe ishrane {kolske dece u |a~kim kuhiwama (kako se deca ne bi hranila po kioscima brze hrane), pruàwe podr{ke kupovini uxbenika za decu {kolskog uzrasta iz socijalno ugroènih porodica, zatim uvo|ewu poludnevnog boravka dece uzrasta od dve do pet godina u ve}im naseqenim mestima na seoskom podru~ju i pro{irivawu, adaptaciji i rekonstrukciji kapaciteta objekata za boravak dece Pred{kolske ustanove u Lu~anima i Gu~i, kao i otvarawu savetovali{ta za roditeqstvo. Me|u predloènim merama se nalaze i slede}e: definisawe konkretnih programa za brè i lak{e zapo{qavawe mladih, posebno mladih èna (kroz Lokalni akcioni plan za

zapo{qavawe i saradwu sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe (iz lokalnog buxeta obezbediti 50 odsto sredstava), poja~anu kontrolu od strane inspekcijskih slu`bi da bi se poslodavcima onemogu}ilo da sprovode prikrivenu diskriminaciju èna koje èle da ra|aju decu u neposrednoj budu}nosti i majki sa malom decom. V. S. RAVNOGORCI PODR@ALI LISTU “DVERI“ Na nastupaju}im lokalnim izborima u op{tini Lu~ani, Ravnogorski pokret daje punu podr{ku izbornoj listi, pod rednim brojem 3, DVERI, POQOPRIVREDNICI I OMLADINA ZA SPAS NA[E OP[TINE - MILAN PAREZANOVI]. “Kao ravnogorci, monarhisti i antikomunisti u ovoj listi vidimo kona~nu smenu politi~kih generacija koje 70 godina vladaju Srbijom i Draga~evom. Podràvamo ove mlade, nove i nekompromitovane qude u politici, za razliku od onih koji su pro{li put od otimawa narodne imovine, preko SK i SPS do SNS. U ovim mladim qudima vidimo one koje tradicionalna, monarhisti~ka, ravnogorska i doma}inska Srbija odavno ~eka. Oni veruju u Boga i srpstvo, drè do tradicionalnih i porodi~nih vrednosti, stavili su u nazivu svoje liste akcenat na selo, poqoprivredu i omladinu, {to i jeste budu}nost Op{tine. Sada vi{e niko ko je ravnogorskog opredeqewa ne moè da kaè da nema za koga da glasa. Ovi mladi qudi zasluùju na{u punu podr{ku. Do{lo je vreme da neke nove generacije do|u na ~elo Srbije i Draga~eva, a da se sklone oni koji su vladali decenijama i ho}e jo{. Wihovo vreme je pro{lo i to }e se videti 28. decembra. Zato pozivamo sve draga~evske ravnogorce i druge bira~e da svoje poverewe daju ovoj izbornoj listi, pod rednim brojem 3, DVERI, POQOPRIVREDNICI I OMLADINA ZA SPAS NA[E OP[TINE - MILAN PAREZANOVI]”, re~eno je u saop{tewu koje je stiglo iz Op{tinskog odbora Ravnogorskog pokreta u â~ku.

DA SPORT BUDE DOSTUPAN SVIMA! inistar omladine i sporta Vawa Udovi~i} istakao je tokom boravka u Lu~anima da }e Vlada Republike Srbije sve u~initi da osposobi sportske kapacitete, kako bi se mladim qudima obezbedili uslovi za kvalitetniji ìvot. Ipak, kako je naveo, ne moè se govoriti o sportskoj infrastrukturi, ukoliko se ne obezbedi boqa ekonomska sigurnost Srbije. “Voleo bih da na{i mladi ne gledaju |a~ke kwiìce i indekse kao paso{e za izlazak iz Srbije, ve} je neophodno da im obezbedimo uslove da u woj ostanu. Jedan od na~ina je {irewe sportske infrastrukture i renovirawe postoje}e”, rekao je ministar omladine i sporta, podse}aju}i da je Ministarstvo omladine i sporta ove godine u 10 op{tina Srbije izgradilo trim staze, a strategijom je predvi|eno da sportska infrastruktura bude dostupna svim gra|anima. Udovi~i} je ocenio da gra|ane Srbije o~ekuje te{ka naredna godina i dodao da }e Ministarstvo graditi nove i adaptirati stare terene, koji }e ko{tati mawe, a imati velike efekte. Naveo je da su istraìvawa pokazala da svaka trim ili biciklisti~ka staza daju mnogo ve}e efekte, nego zatvoreni tereni. ^lan privremenog organa Op{tine Lu~ani Milivoje Dolovi} je rekao da }e ovda{wa lokalna samopuprava u~initi sve da zavr{i zapo~ete projekte iz oblasti sporta. Udovi~i} je potvrdio da Ministarstvo omladine i sporta ima nominalno smawen buxet za 5,6 odsto za 2015. godinu i da }e pratiti strategiju {tedwe, kako bi nove generacije imale boqu budu}nost.

SAOP[TEWE GRUPE GRA\ANA „JEDAN TIM”

POTRO[WA SVAKOG DINARA BI]E JAVNA

NARODNI POSLANIK @ARKO OBRADOVI] OCENIO U GU^I DA JE KOALICIJA SPS - JS DOMA]INSKA I PRAVEDNA

DO NOVIH RADNIH MESTA DOBRIM PROJEKTIMA “Bez obzira na to da li }e SPS biti na vlasti, ili }e biti opozicija u Lu~anima, su{tinski zadatak ove partije je da radi za gra|ane, kaè narodni poslanik @arko Obradovi}. Gra|ani Lu~ana bi trebalo dobro da razmisle kome }e dati svoj glas na predstoje}im lokalnim izborima”, izjavio je prof. dr @arko Obradovi}, narodni poslanik SPS-a u Skup{tini Srbije, prilikom posete Gu~i. “Najva`nija je budu}nost Lu~ana i celog kraja. Za razliku od drugih, mi imamo skromnu kampawu, a na{a najve}a snaga su qudi koji nas predstavqaju, odnosno wihovo ime i prezime. îwenica je da su oni poznati po svom radu, onome {to su do sada u~inili”, naveo je Obradovi}. Obradovi} je istakao da je koalicija SPS - JS dobra, doma}inska, pravedna, socijalno utemeqena, i da ona svoj program stavqa na raspolagawe ìteqima Lu~ana, a oni }e, kako je rekao, znati to da prepoznaju. Tako|e, naglasio je da se velika nezaposlenost moè re{iti samo aktivnim i kvalitetnim rukovodstvom, jer “nijedan

investitor ne}e do}i nikome na noge i re}i da otvara radna mesta”. “Program zapo{qavawa treba obrazloìti potencijalnim investitorima, jer oni èle profit. Na{ ciq je zapo{qavawe i moramo imati dobre projekte. Da li }e to biti male farme, otvarawe nekog pogona poznate firme, zanatske radionice ili ne{to ~etvrto - bitno je ponuditi. Obilaze}i Srbiju video sam da ima mnogo malih op{tina, a Lu~ani ipak nisu takva, jer imaju Gu~u, po kojoj su poznati u svetu. I zato je va`no da se izaberu kompetentni qudi, koji }e mo}i sa ulaga~ima da razgovaraju o tome {ta ovoj op{tini treba”, naveo je Obradovi}. Na pitawe novinara da li je mogu}e pokrenuti Industrijski kombinat u Gu~i, Obradovi} je rekao da je sudbina preduze}a koja su bila vlasni{tvo Miroslava Bogi}evi}a neizvesna, imaju}i u vidu wihovu prezaduènost, ali i da dràva mora u~initi sve kako bi, ukoliko postoji {ansa, po~ela da rade. V. S.

On je rekao da nisu smawena davawa za nacionalna priznawa i stipendije, ali }e biti umawena sredstva za projekte omladinskih organizacija i profesionalni sport, pa je transformacija ili profesionalizacija sporta budu}nost srpskih klubova. Udovi~i} je, tako|e, podsetio da u Srbiji ima 11.600 registrovanih klubova, a to je ogroman broj za Srbiju. Najavio da }e u januaru naredne godine biti formirana radna grupa koju }e ~initi predstavnici ministarstava privrede, finansija, omladine i sporta, kako bi u~estvovali u izradi modela privatizacije, pri ~emu }e se voditi ra~una o integritetu samih klubova. Udovi~i} je ocenio da je odluka o prijemu Kosova u punopravno ~lanstvo Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) veoma te{ka za Srbiju i predstavqa direktno me{awe politike u sport, uprkos tome {to na{a zemqa te`i apsolutnoj depolitizaciji i nezavisnosti ove oblasti od svih spoqnih uticaja. Nakon posete Lu~anima, Udovi~i} je u Gu~i prisustvovao zavr{nici me|unarodnog turnira u de~jem fudbalu, “Kupu Miqana Miqani}a”, i pobednicima uru~io trofeje. V. S.

ako stoji u saop{tewu koje je stiglo u redakciju na{eg lista, Grupa gra|ana “Jedan tim” je jedina lista na predstoje}im izborima koja nema podr{ku nekog politi~kog centra. Na izbore izlaze samostalno, bez i~ije pomo}i. Tro{kove kampawe pokrivaju iz sopstvenih sredstava, a sve aktivnosti sprovode aktivisti, koji su stanovnici op{tine Lu~ani. Gra|anima nude svoja imena i prezimena, ali i vrlo jasan program. “Iz svog programa posebno izdvajamo deo koji se odnosi na potro{wu buxetskog novca. Smatramo da je upravqawe novcem svih gra|ana u prethodnim godinama vr{eno na vrlo lo{ i neodgovoran na~in. Te{ko se ulazilo u trag velikim koli~inama novca i svedoci smo da ~ak ni mi-

nistri nisu mogli da dobiju odgovore na pitawa o tro{ewu namenski opredeqenog novca (za ure|ewe korita reke Belice, sanirawe {tete od grada, izgradwu sportske hale u Lu~anima...). Ovako katastrofalno vo|ewe javnih finansija je dovelo do ogromnih {teta, koje su pogodile veliki broj gra|ana na{e op{tine. U svakoj iole ure|enoj dr`avi zbog ovakvog delovawa krivci bi bili vrlo o{tro sankcionisani. Me|utim, kod nas osobe koje su u~estvovale u pomenutim de{avawima i daqe juri{aju ka op{tinskoj kasi, a da apsurd bude jo{ ve}i imaju i punu podr{ku ministara, pa ~ak i premijera Vlade Srbije. Mi gra|anima nudimo ne{to novo. Potro{wa svakog dinara }e biti javna. Ukoliko mi dobijemo poverewe gra|ana, plani-

ramo da na kraju svakog kvartala javno objavimo potro{wu buxetskih sredstava putem oglasnih tabli i interneta. Gra|ani bi dobili preciznu informaciju za koje potrebe se tro{i wihov novac. Ukoliko za`ivi ovaj na{ predlog, svrstali bismo se u vrlo mali broj op{tina u Srbiji koje su usvojile ovaj princip rada. Smatramo da je ovo jedan od najboqih na~ina za spre~avawe korupcije, koja je i daqe u porastu i koja izjeda na{e dru{tvo. Na ovaj na~in obave{tavamo i ostale u~esnike na predstoje}im izborima da oko ovog na{eg stava ne}e biti pregovora. Dakle ukoliko mi budemo participirali u vlasti posle izbora POTRO[WA SVAKOG DINARA ]E BITI JAVNA”, stoji u saop{tewu GG “Jedan tim”. V. S.

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

BO[KO OBRADOVI]: o{tovani stanovnici op{tine Lu~ani i Draga-

~eva, Obra}am Vam se ne samo kao draga~evski zet, kom{ija iz â~ka i ~lan Stare{instva politi~kog pokreta Dveri zaduèn za delovawe Pokreta u zapadnoj Srbiji, ve} – pre svega - kao po{tovalac bogate istorije draga~evskog kraja i ogromnog doprinosa koji su brojni ugledni Draga~evci dali srpskom narodu i dràvi. Smatram da }emo se svi lako sloìti da su lokalni izbori u op{tini Lu~ani 28. decembra od sudbonosnog zna~aja za budu}nost Draga~eva. Ako se na ovim izborima ne promene oni koji su do sada vladali op{tinom Lu~ani, za ~etiri godine moè biti kasno. Za prethodnih 10 godina op{tina Lu~ani je izgubila 5.000 stanovnika i spala me|u male op{tine ispod 20.000 stanovnika, izgubqeno je svako drugo radno mesto i svakodnevno se neko odseqava iz Draga~eva. Postavqa se pitawe: ko je za to kriv i kako da ovu propast zaustavimo? Kako je mogu}e poverovati onima koji do sada nisu ostvarili svoja predizborna obe}awa – da }e ih u budu}nosti ostvariti? Za propast Draga~eva su direktno krivi pojedinci iz

OTVORENO PISMO

DRAGA^EVCIMA PRED LOKALNE IZBORE Bo{ko Obradovi}

stranaka vlasti, koji se evo iznova kandiduju na izborima i ho}e vlast ponovo. Jedini na~in da ih zaustavimo jesu upravo izbori 28. decembra. U javnosti do sada uop{te nije prime}eno da na lokalne izbore u op{tini Lu~ani ne izlazi niti jedna politi~ka stranka opozicije izuzev Pokreta Dveri. Na ovim izborima ne}e u~estvovati Pajti}eva DS, Tadi}ev SDS, kao ni DSS, SRS, LDP i URS. Sve druge politi~ke stranke koje u~estvuju na izborima su stranke vlasti. Dveri }e tako na lokalnim izborima u op{tini Lu~ani braniti boje opozicije u Srbiji. Zato pozivamo bira~e svih drugih opozicionih politi~kih stranaka da podr`e izbornu listu pod

Milan Parezanovi}

rednim brojem 3, jer }e odbornici Dveri zastupati i wihove interese u budu}em

sazivu skup{tine op{tine Lu~ani. Koristimo se prilikom da se unapred zahvalimo ~lanovima i pristalicama drugih opozicionih politi~kih stranaka koji su ve} najavili da }e podr`ati na{u izbornu listu pod rednim brojem 3: DVERI, POQOPRIVREDNICI I OMLADINA ZA SPAS NA[E OP[TINE – MILAN PAREZANOVI]. Ono {to je poseban kvalitet ove izborne liste jeste da su u wenom nazivu, me|u wenim kandidatima za odbornike i u wenom predizbornom programu posebno pored Dveri - istaknuti poqoprivrednici i omladina. Ovo su dve izuzetno va`ne socijalne grupe u na{em dru{tvu koje se ovako istaknute po prvi put organizovano politi~ki pojavquju. Tako draga~evski poqoprivrednici i omladina kona~no dobijaju svoje politi~ke zastupnike i predstavnike u budu}em sazivu skup{tine op{tine Lu~ani. Tre}a bitna razlika izme|u na{e i svih drugih izbornih listi je da su jedino Dveri istakle nosioca izborne liste iz Draga~eva. Ostale politi~ke stranke su se sakrile iza svojih lidera Vu~i}a, Da~i}a i Ili}a, i ne smeju da iza|u sa svojim kandidatima za predsednika op{tine. Na{a lista pod rednim brojem 3 kandiduje diplomiranog ekonomistu Milana Parezanovi}a za predsednika op{tine Lu~ani, dok predsednici ove op{tine sigurno ne}e biti ni Vu~i}, ni Da~i}, ni Velimir Ili}, koji }e zaboravi-

ti Draga~evo ~im pro|e predizborna kampawa. Ono {to je posebno karakteristi~no jeste da uprkos velikoj i skupoj predizbornoj kampawi, kao i kompletnoj Vladi Srbije koja se preselila na privremeni predizborni rad u Draga~evu, od izbornih listi vlasti nismo ~uli niti jednu konkretnu ideju za spas op{tine Lu~ani. Kako zaustaviti odumirawe stanovni{tva, kako pokrenuti lokalnu privredu i nova radna mesta, kako pomo}i draga~evskom seqaku – toga nema u predizbornom nastupu stranaka vlasti. Dobili smo samo prazne republi~ke pri~e, ve} vi|ena la`na predizborna obe}awa, novogodi{we ruèwe ulica liders k i m plakatima i transparentima, pozivawa telefonom i upadawa po ku}ama pla}enih strana~kih aktivista sa strane, kao i direktne pretwe gra|anima da }e izgubiti posao ili da ga nikada ne}e ni dobiti ako ne glasaju za vladaju}e stranke. Za razliku od wih izborna lista DVERI, POQOPRIVREDNICI I OMLADINA ZA SPAS NA[E OP[TINE – MILAN PAREZANOVI] iza{la je pred bira~e bez velikih i la`nih obe}awa, ali sa konkretnim i realnim re{ewima za nagomilane probleme. Kroz namenske op{tinske slu`be za privredu, poqoprivredu, dijasporu, porodicu i mlade podrà}emo tih pet stubova opstanka op{tine Lu~ani: privrednika, seqaka, povratnika iz rasejawa, ra|awe i omladinu. Ve}e subvencije iz op{tinskog buxeta za poqoprivredu, pokretawe nove industrijske zone izme|u Lu~ana i Gu~e, poziv Draga~evcima van Draga~eva da se vrate i uloè u svoj rodni kraj, ve}a izdvajawa za svako novoro|eno dete i Kancelarija za mlade – sigurno donose èqeni boqitak u op{tini Lu~ani. Li~no smatram da je Draga~evu potrebna kultura i turizam i mimo Sabora truba~a, a da ovoj kulturnoj manifestaciji treba vratiti du{u i tradiciju, jer se umesto porodi~nog sabora koji

promovi{e narodno stvarala{tvo pretvorio u karneval nekulture i nepristojnosti. Po{tovani Draga~evci, Potomci slobodara iz Gora~i}ke bune i heroja iz otaxbinskih ratova, U prilici ste da 28. Decembra napravite najva`niju investiciju koju Draga~evo moè da dobije u ovome ~asu. Investirajte u svoju decu i unuke, u izuzetne kandidate za odbornike sa izborne liste pod rednim brojem 3. U pitawu su mladi, nekompromitovani, visokoobrazovani porodi~ni qudi, koji nikada nisu bili na vlasti, koji su se vratili da ìve u Draga~evo, tu zasnov a l i svoje porodice i odvaìli se hrabro da stanu nasuprot op{ t o j propasti i nemilosrdnim draga~evskim vladarima. Oni su diplomirani ekonomisti, dokazani op{tinski slu`benici, najve}i poqoprivredni proizvo|a~i, stru~waci iz razli~itih oblasti, na ~elu sa Milanom Parezanovi}em, najtalentovanijim mladim politi~arom iz Draga~eva, koji moè postati dostojni naslednik legendarnog narodnog tribuna Ranka Tajsi}a. Jednom re~ju – oni su pravi, wih ste sve vreme o~ekivali kada ste govorili da su svi isti i da nema za koga da se glasa. Sada kona~no imate za koga da glasate! Samo od Vas zavisi da li }e od 28. decembra zapo~eti spas op{tine Lu~ani i iz Draga~eva krenuti novo ra~unawe politi~kog vremena u Srbiji: po~etak pada SNS i po~etak uspona Pokreta Dveri. Verujem u Va{ slobodarski duh, moralnu nepotkupqivost i gra|ansku hrabrost. Verujem da ne}ete pristati na ucene i pritiske. Verujem da }ete dati {ansu novoj politi~koj generaciji, omogu}iti smenu politi~kih elita i tako napraviti najboqu investiciju za svoju budu}nost. Veruju}i u ìvot op{tine Lu~ani i ostaju}i uvek spreman da Vam pomognem u toj borbi,

U ime Pokreta Dveri, Bo{ko Obradovi}

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

STANIMIR MINI], POZNATI PROIZVO\A^ RAKIJE IZ DOWE TREP^E, GOVORI O PLANOVIMA ZA NAREDNU GODINU

OBARAWE OSTVARENIH REKORDA I DAQE IZAZOV Tokom 2014. godine odr`ane su brojne smotre najboqih rakija {irom Srbije, na kojima su ~a~anski proizvo|a~i na{eg tradicionalnog pi}a potvrdili neverovatan napredak u kvalitetu svojih {qivovih prepe~enica. Ipak, vode}i me|u wima i ovoga puta bio je Stanimir Cane Mini}, iz Dowe Trep~e, koji je samo u ovoj godini

stvene rezultate. Na smotri u Ose~ini, moje rakije od {qive, duwe i kajsije donele su mi prve tri nagrade. Iz Topole sam doneo, tako|e, tri medaqe, koje su predstavqale krunu svih mojih ovogodi{wih nastupa na me|unarodnim smotrama najboqih rakija. Radujem se priznawima, jer ona najboqe potvr|uju da sam postigao odgovaraju}i

onalnim i lokalnim manifestacijama. “Mini}eva ku}a rakije” ima ~ime da se pohvali kada u wu svrate gosti iz zemqe i sveta, jer su wene police na~i~kane brojnim medaqama, pobedni~kim peharima i pri-

Unuk mu je, kako ka`e, tako|e gra|evinac, pa izgradwa objekta ne}e predstavqati veliki problem. A ako je verovati onoj staroj narodnoj poslovici “da iver ne pada daleko od klade”, Stanimir se nada

ovakav posao - uspeh nikada ne izostaje. Od proizvodwe rakija nikada se ne umaram i za mene svaka nova sezona predstavqa veliki izazov. Uvek poku{avam da pomerim granice i zbog toga neprekidno radim na

Prvak Novosadskog sajma od 2005-2014

osvojio na desetine pobedni~kih pehara na brojnim smotrama najboqih rakija. Neke od wih su imale i me|unarodni karakter. Uzimaju}i u obzir da u svim na{im doma}instvima uveliko teku pripreme za predstoje}e novogodi{we i boì}ne praznike, a zna se da nema pravog slavqa bez dobre doma}e “mu~enice”, odlu~ili smo da od ovog, osvedo~eno najuspe{nijeg proizvo|a~a na{e nacionalne kapqice, zatraìmo da nam otkrije recepturu po kojoj proizvodi vo}ne rakije. S obzirom na to da nije pristao da nam u potpunosti otkrije tajnu svoga ume}a, pitali smo koliko je zadovoqan ovogodi{wim nastupima na brojnim rakijadama i da li se i sada raduje priznawima, kao i onih prvih godina, kada je po~eo da ih osvaja. - Ako govorimo o takmi~ewu, ova godina je bila izuzetno dobra za mene. U maju sam osvojio sva tri prva mesta u Novom Sadu, a u junu ponovio isti takav uspeh i u Kwaèvcu, gde sam dostigao do tada nezabeleènu ocenu 19,43 i po ~etvrti put nadvisio sop-

Prvak jugoisto~nog Balkana

[ampion kvaliteta Topola 2014.

kvalitet rakija - ka`e Cane Mini}, analiziraju}i svoje rezultate u 2014. godini, ne skrivaju}i ~iwenicu da mu mnogo radosti donosi svako novo takmi~ewe, jer mu godi da kvalitet svojih rakija odmeri u sve ja~oj konkurenciji. Stanimir Mini} je gra|evinac u penziji. Proizvodwom rakije je po~eo da se bavi iz hobija, osamdesetih godina pro{log

veka. Kako je vreme odmicalo, postajao je sve prepoznatqiviji po rakijama odli~nog kvaliteta. Ipak, za ozbiqnije bavqewe ovim vidom proizvodwe, presudna je bila 2005. godina, kada je prvi put odlu~io da svoju prepe~enicu “stavi na crtu” drugima i u~estvuje na takmi~ewu. Od tada, pa sve do danas, uzorci wegovih rakija su mu donosili brojne nagrade na me|unarodnim, regi-

znawima. Ovoj sjajnoj kolekciji, koja za Mini}a predstavqa istinsku potvrdu kvaliteta vo}nih rakija, pridru`io je i ogromno pobedni~ko bure, koje je osvojio na nedavno odr`anom takmi~ewu u Baqevcu na Ibru. Na pitawe, da li su police postale pretesne za sva osvojena priznawa, Cane nam je vedro odgovorio da se nada da }e jednoga dana pored postoje}eg podruma pi}a biti izgra|en i dopunski prostor, kako se ne bi desilo da nove zalihe rakije, a i svoja priznawa nema gde da stavi. Poznato je da svaka rakija, da bi bila dobra, mora da odstoji, a burad zahtevaju prostor.

da i wegov unuk u sebi krije veliki dar za proizvodwu rakije, pa }e, i on kad do|e vreme, krenuti dedinim stopama. Mini} smatra da ovo na{e tradicionalno pi}e ima izvanredan kvalitet i da je davno trebalo da postane brend Srbije, {to bi donelo dobru zaradu i dràvi i proizvo|a~ima, ali, na àlost, to se nije desilo. - Sve su rakije dobre, ali se kod nas u Srbiji {qivova prepe~enica smatra vrhunskom. Ni jedan viski na svetu ne moè da joj pri|e, ukoliko ima visoki kvalitet. Ukoliko ~ovek ima dobru destileriju i ako gaji qubav za

kvalitetu rakija. To |e biti moj glavni zadatak i u narednoj godini - zakqu~io je Mini} svoju zanimqivu pri~u o svojoj strasti koja ga tera da proizvodi sve boqe i boqe rakije. Ipak, na kraju je odlu~io da velikim zaqubqenicima u na{e tradicionalno pi}e uputi poruku da prilikom konzumirawa ovog pi}a primene wegov recept, koji je dobar za zdravqe i raspolo`ewe, da ne piju mawe od jedne, a ni vi{e od tri ~a{ice rakije. Ukoliko voze, kako savetuje, ne bi trebalo da popiju ni kap alkohola.

V. S.

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

OGLASI

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA. U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava. PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs STANOVI P-20 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica, noviji, 14.000 E P-31 m2, 7.sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 21.500 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-54 m2, 4. sprat, CG, Kalu|erice, 33.000 E P-58 m2, 6. sprat, CG, Kej, 31.500 E P-63 m2, 1. sprat, CG, S. Markovi}a, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, 1. sprat, TA, Nemawina, 32.500 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 40.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-87 m2, 1. sprat, CG, U ~iteqska, 72.000 E P-84 m2, 3. sprat, TA, centar, 55.000 E P-92 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 E P-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E P-44 m2, Prvomajska, ku}a-stan, 23.000 E

P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 E P-80 m2, 1.5 a, kod vojnog odseka, prizemni deo ku}e, 22.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E P-60 m2, 1.5 a, B. Jankovi}a, 26.000 E P-60 m2, 5 a, Parmenac, 27.000 E P-99 m2, 1.5 a, Avenija 2, 26.000 E P-135 m2, 22.80 a, Atenica, 35.000 E P-99 m2, 20 a + 38 a, Atenica, 35.000 E P-91 m2, 4 a, {iri centar, 39.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 55.000 E P-90 m2, 3.8, Balkanska, 55.000 E P-120 m2, 8 a, {iri centar, 42.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-90 m2 + lokal, Balkanska, 60.000 E IMAWA P-50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.500 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 28.000 E P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E BEOGRAD P-32 m2, 1 sprat, TA, Kumodra`, jednosoban stan, 27.000 E P-151 m2, CG, Vra~ar, ku}a, Po+Pr+1+Pk, 170.000 E

Na osnovu odluke Nadzornog odbora br. 4/22 od 28. 11. 2014. godine, JKP "Vodovod" ^a~ak, ul. Kraqa Petra I br. 8. ogla{ava,

PRODAJU PUTEM JAVNOG NADMETAWA slede}ih osnovnih sredstava - putni~kih vozila i to: - Marke: Zastava; Model: 101 skala; â 028-]Z; God. proizvodwe 2005; u voznom stawu - po~etna cena : 60.000,00 dinara - Marke: Zastava: Model: Koral IN 1.1. EKONOMIK; â 024-HU; god.proizvodwe 2007; u voznom stawu - po~etna cena: 70.000.00 dinara - Marke: Zastava; Model: Koral 1.1; Â 024-HX; god.proizvodwe 2005; u voznom stawu - po~etna cena : 60.000, 00 dinara - Marke : Zastava; Model: Jugo tempo 1.1 CL; Â 012-ZL; god.proizvodwe 2003; u voznom stawu - po~etna cena : 50.000, 00 dinara - Marke: Zastava; Model: Jugo Koral 1.1; Â 012-UZ; God. proizvodwe 2003; u voznom stawu -po~etna cena: 50.000,00 dinara Javno nadmetawe }e se odràti u utorak, dana 30. 12. 2014. godine u 09.00 ~asova u direkciji JKP " Vodovod" â~ak, u ul. Kraqa Petra I br. 8 u â~ku. Za javno nadmetawe potrebno je u~e{}e najmawe tri aktivna u~esnika. Razgledawe sredstva moè se vr{iti 29. 12. 2014. G. od 07.00 do 15.00 ~asova u Slu`bi za izgradwu i odràvawe u Beqini, a sve informacije se mogu dobiti u radno vreme na telefone: 032/ 5561-571 i 032/ 5562-524. Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica koja pre odràvawa javnog nadmetawa poloè kauciju u iznosu od 20% od po~etne cene osnovnog sredstva. Sredstvo se prodaje po principu vi|eno - kupqeno bez prava na naknadnu reklamaciju, a pripadaju}i porez i ostale tro{kove pla}a kupac. Obaveza kupca je da u roku od tri dana od dana odràvawa javnog nadmetawa izvr{i uplatu cene postignute na javnom nadmetawu na ra~un JKP " Vodovod" â~ak, kao i da u istom roku zakqu~i ugovor o kupovini sredstva i preuzme kupqeno sredstvo. Direktor, Zoran Pantovi}, dipl. ing. gra|.

MALI OGLASI PRODAJEM hektar zemqe na Grobnicama, tri kilometra od centra Gorweg milanovca 060/330-904-0 IZDAJEM stan u Beogradu 064/56-96-242

POVOQNO! Profesionalno vr{im servis i instalaciju operativnog sistema po èqi na va{em laptop ili desktop ra~unaru, instalaciju neophodnih drajvera i programa. î{}ewe od virusa i antivirus za{tita. Optimizaciju sistema - ubrzavawe rada Windows-a. Tel. 064/614-28-93 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan u â~ku, blizu hotela " Morava", povoqno. Tel. 064/ 22-99-952, 032/ 332-043

060/434-2-190

GARSOWERE 16m2, vp, 12000 eura , Centar U ponudi jo{ 10 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2 , 5, 22000 eura, [iri centar 41m2, 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej 50m2, 5, lift, 27000 eura, Vinara 30m2, 3, lift, 23000 eura, Vinara U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 47m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej 38m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej 50m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej 43m2 , 4, lift, 32000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 18 jednoiposobna stana DVOSOBNI STANOVI 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 57m2 , 1, 31000 eura, Nemawina 53m2, vp, 30000 eura, Centar 61m2, 3, 36600 eura, Centar 64m2, 1, 38000 eura, Vinara 57m2, 1, 35000 eura, Avenija 44m2, vp, 25000 eura, Centar U ponudi jo{ 58 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 67m2, 4, 39000 eura, [iri centar 68m2, 1, 40000 eura, Centar

79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2 , 2, 27000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 27 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 78m2 , 3, 35000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 69m2, 5 , lift, 37000 eura , Qubi} kej 66m2 , 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar 75m2, 2, nov, 52000 eura, [iri centar 84m2, 2, 42000 eura, Avenija 75m2, 4, 48750 eura, Centar U ponudi jo{ 47 trosobna stana ^ETVOROSOBNI STANOVI 73m2 , 1, lift, 55000 eura, [iri centar 120m2, 6, 36000 eura, Qubi} kej 71m2, 8, lift, 37000 eura, Avenija U ponudi jo{ 6 ~etvorosobnih stanova KU]E 45m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci 69m2+16,00 ari, 19000 eura , Jezdina 100m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age 60m2+6 ari, 15000 eura, Trbu{ani 88m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica

Zanatska zadruga „Univerzal“ â~ak izdaje 3 slobodne kancelarije u zakup - u povr{inama od 15m2, 20 m2 i 95m2. Lokacija - centar, sa parnim grejawem. Kancelarije se mogu pogledati od 8 do 14 ~asova radnim danima. Kontakt telefoni: 032/344 - 997; 063/106-42-80 PRODAJEM PLAC OD 4.5 ARI NA DOBROJ LOKACIJI U QUBI]U, UL. 1300 KAPLARA. ULAZ SA PUTA. MOGU]I SVI PRIKQU^CI. CENA 12.000 E. TEL. 032/ 5813-869, 064/ 124-8-370 PRODAJEM pekaru GOREWE, polovna u odli~nom stawu. Tel: 062/807-94-45 PRODAJEM LIVADU OD 1.5 HA NA PUTU ZA PRIJEVOR, 6 KM OD Â^KA ( STRUJA, VODA, ASFALT ). HITNO! TEL. 063/ 898-4-913 PRODAJEM MANGULICE ZA KLAWE. TEL. 063/ 419-983 Sportska relaks masaà 064/27-23-470 032/357-887

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e. Tel. 064/ 11-88-485

OTKUP STARIH, DOTRAJALIH NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI 032/ 800-200 I 063/ 606 979

IZDAJEM konforan name{ten stan od 35 m2 , sa TA pe} u u`em centru Beograda. Tel. 064/ 936-8-174

IZDAJEM JEDNOIPOSOBAN STAN PREKO PUTA RESTORANA "BRVNARA". TEL. 063/105-0-928

POTREBAN DIPLOMIRANI FARMACEUT ZA RAD U APOTECI U GU^I. POZVATI OD 11 DO 16 ^ASOVA. TELEFON: 011/34-34-867

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

MARKETING

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i â&#x20AC;&#x201C; haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije â&#x20AC;&#x201C; ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

GORWI MILANOVAC

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

PODSTICAJNE MERE LOKALNE SAMOUPRAVE U okviru tre}eg ovogodi{weg konkursa, koji je raspisala op{tina Gorwi Milanovac kao podr{ku agraru, za 30 gorwomilanova~kih poqoprivrednika obezbe|ena su podsticajna bespovratna sredstva za nabavku opreme i podizawe zasada, u ukupnom iznosu od 1.501.715 dinara. Predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} potpisao je po~etkom ove sedmice ugovore sa poqoprivrednicima o raspodeli bespovratnih podsticajnih sredstava. rema izve{taju Komisije za raspisivawe javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava, a na osnovu Programa podr{ke ruralnoj politici, sredstva su odobrena za 30 poqoprivrednika, koji su ispuwavali sve uslove, a me|u wima je bio najva`niji da poqoprivrednici imaju pre-

ZA 30 POQOPRIVREDNIKA MILION I PO DINARA

bivali{te i privre|uju na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac. Za 18 poqoprivrednika odobrena su sredstva za nabavku nove mehanizacije i opreme, osmoro wih je novac dobilo za nabavku opreme za navodwavawe, a ~etiri poqoprivredna proizvo|a~a

}e bespovratna sredstava koristiti za zasnivawe proizvodnih zasada vo}a. Ina~e, u ovogodi{wem op{tinskom buxetu za podr{ku agrarnoj politici izdvojeno je 20 miliona dinara, od ~ega je za raspodelu bespovratnih podsticajanih sredstva poqopri-

vrednicima usmereno 13.950.000 dinara. Prvim ovogodi{wim konkursom za 79 poqoprivrednika podeqeno je ~etiri miliona dinara. Po drugom konkursu za 44 poqoprivredana proizvo|a~a izdvojeno je 1.970.000 dinara.

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je najavio poqoprivrednim proizvo|a~ima da su i u buxetu za 2015. godinu planirana sredstva namewewena agraru. On je naglasio da je veoma va`no isplanirati i izdvojiti sredstva za agrarni buxet

u svakoj godini, kako bi poqoprivredni proizvo|a~i stekli naviku da planski obnavqaju poqoprivrednu opremu i mehanizaciju i postignu u{tedu sopstvenih sredstava u vidu u~e{}a, kroz sticawe prava na bespovratnu finansijsku pomo} Op{tine.

NA^ELNICA OP[TINSKE UPRAVE ODR@ALA SASTANAK SA ZAPOSLENIMA

POJAÂNA KONTROLA RADA I U NAREDNOJ GODINI a~elnica Op{tinske uprave Gorica Petrovi} odràla je pojedina~ne sastanke sa svim zaposlenima u OU, po odeqewima, najpre na temu dopisa Ministarstva dràvne uprave i lokalne samouprave o racionalizaciji javnih uprava u 2015. godini. Kako je nazna~eno u dopisu, do juna naredne godine, tro{kovi za plate zaposlenima moraju biti umaweni za pet odsto, u smislu racionalizacije radnih mesta - kroz odlazak u penziju ili po osnovu ukidawa nepotrebnih radnih mesta ili otpremina. S obzirom na to da gorwomilanova~ka Op{tinska uprava od 2009. godine po{tuje Zakon o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih, te od tada nije bilo prijema novih radnika, ve} je wihov broj umawen (za 30 radnika), u 2015. ne}e biti otpu{tawa, rekla je na~elnica Gorica Petrovi}. Ipak, kako je dodala, i u narednoj godini velika pa`wa nadle`nih u lokalnoj samoupravi bi}e usmerena na poo{travawe discipline i dodatno poboq{awe nivoa pruàwa

usluga, kako bi se sa~uvao ugled op{tine Gorwi Milanovac, dostojanstvo zaposlenih i ispo{tovali poreski obveznici i privrednici, ~ija sredstva i ~ine op{tinski buxet. Na~elnica je iskoristila priliku da informi{e zaposlene da je op{tina Gorwi Milanovac u toku 2014. godine imala 12

kontrola. Zahvalila je svima onima koji su slali kontrole, jer su zaposleni u Op{tinskoj upravi upravo zahvaquju}i wima boqe i ~e{}e rezimirali svoje rezultate u radu, a koliko su oni bili dobri najjasnije govori izve{taj dr`avnog revizora, u kome je op{tina Gorwi Milanovac , zajedno sa Para}inom, izdvojena

kao pozitivan primer raspolagawa buxetom, sa neznatnim nepravilnostima, u grupi od 27 lokalnih uprava u Srbiji, u kojima su obavqene kontrole. Pored gra|evinskih inspekcija, upravne kontrole, kontrole Ministarstva odbrane, dràvne revizorske instutucije i drugih, gorwomilanova~ku Op{tinu je kontrolisala i kriminalisti~ka policija (u vezi Programa pomo}i u obnovi poru{enih objekata u elementarnim nepogodama). Elementarne nepogode su pogodile i op{tine Lu~ani, Ivawicu, grad â~ak i druge, ali je kontrola vr{ena samo u gorwomilanova~koj Op{tini i to bez primedbi - rekla je na~elnica Petrovi}. I pored brojnih kontrola, zbog kojih su op{tinskke slu`be imale uve}an obim posla, Op{tina je paraleno radila i na realizaciji investicija i projekata, koji su obeleìli 2014 godinu . Zapo~eta je rekonstrukcija Doma kulture, kao i radovi na Brdu mira, parternom ure|ewu Doma zdra-

vqa, gasifikaciji Druge osnovne {kole... Me|u zna~ajnim projektima se nalaze i gradwa {kole u selu Semedra`, rekonstrukcija op{tinske zgrade u Ulici Tihomira Matijevi}a i adaptacija i rekonstrukcija oba gorwomilanova~ka muzeja. Popisana je blagovremeno sva {teta koja je nastala usled elementarnih nepogoda i pru`ena je pomo} ugro`enom stanovni{tvu prema usvojenom op{tinskom programu. Zapo~ete su i projektanske aktivnosti u odmarali{tu u Buqaricama i mnoge druge aktivnosti. Ova godina je za gorwomilanova~ku Op{tinsku upravu bila te{ka, ali svi zaposleni u woj generalno mogu biti zadovoqni ostvarenim rezultatima, zakqu~ila je na~elnica, ujedno napomiwu}i da }e naredna 2015. godina radno i profesionalno biti jo{ zahtevnija i da od zaposlenih i svih saradnika o~ekuje maksimalno zalagawe i odgovornost u radu, jer od wih zavisi i pojedina~na i op{ta ocena uspeha OU.

IVAWICA

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

DOMOVI ZA IZBEGLA LICA

JO[ STOTINU PAKETA ZA NAJUDAQENIJE SEQANE

MONTA@NE KU]E NA POKLON

PODEQENI PAKETI ZA SOCIJALNO UGRO@ENE

ciqu re{avawa stambenih pitawa izbeglih i raseqenih lica Republi~ki Komesarijat za izbeglice i migracije raspisao je javni poziv za dodelu monta`nih ku}a. Poziv traje do 29. januara naredne godine. - Izbeglice koje poseduju sopstveni plac za gradwu na teritoriji op{tine Ivawica i pripadaju kategoriji ugroènih izbeglih lica iz perioda od 1991. do 1995. godine, mogu se prijaviti za program dodele monta`nih ku}a. Ostali uslovi su da su podneli zahtev ili dobili dràvqanstvo Republike Srbije, a ìve u kolektivnom centru, u privatnom sme{taju ili imaju stanarsko pravo bez trajnog re{ewa u zemqi porekla ili Srbiji - obja{wava op{tinski poverenik za izbeglice Milan Ivkovi}. Sve informacije i obrasci mogu se preuzeti kod poverenika za izbeglice i migracije op{tine Ivawica na adresi Venijamina Marinkovi}a 1, kancelarija broj 5. Do 1996. godine na podru~ju ivawi~ke op{tine bilo je 726 izbeglih i prognanih lica, a postojala su tri kolektivna centra. U me|uvremenu kolektivni centri su

zatvoreni, a izbeglice su napustile Ivawicu. U ovom trenutku ostalo je {est porodica koje su, kako ka`e Ivkovi}, u privatnom sme{taju. Dodela monta`nih ku}a je jedan od ~etiri programa re{avawa stambenih pitawa kojim je u Srbiji obuhva}eno 17.000 porodica. Pored toga predvi|ena je izgradwa stanova, kupovina seoskih doma}instava i dodela gra|evinskog materijala, a sve se finansira iz fondova EU.

CRVENI KRST PRIPREMA PAKETI]E

ZA SRE]U MALI[ANA rveni krst Ivawica pripremi}e novogodi{we paketi}e za oko 150 mali{ana korisnika wegovih usluga. Iako se odazvalo dosta donatora, prema re~ima se-

kretara ove organizacije Ankice Mojsilovi}, o~ekuje se da se u akciju ukqu~i jo{ humanih qudi, kako bi na taj na~in upotpunili prazni~nu atmosferu i u ovim porodicama:

- Uspeli smo da dobijemo nekoliko artikala za paketi}e. O~ekujemo da se odazove jo{ donatora, pa }e se paketi}i podeliti pre Nove godine. Na teritoriji Devi}a, Koritnika, Dai}a i Pridvorice je ve} podeqeno vi{e od dvadeset paketi}a. Veliku pomo} pri realizaciji ovih aktivnosti nam pruàju mladi sa invaliditetom, koji su trenutno angaòvani na radu u Crvenom krstu u okviru projekta Mi smo sa Vama - rekla je Mojsilovi}eva. Za decu iz grada i decu sa invaliditetom, dodela paketi}a }e se odràti na centralnoj manifestaciji, najverovatnije u kafeu “De Gol”, a termin }e naknadno biti objavqen.

okviru redovnih programskih aktivnosti, Op{tinski odbor Crvenog krsta Ivawice podelio je 300 prehrambenih i higijenskih paketa za socijalno ugro`eno stanovni{tvo na seoskom i gradskom podru~ju. Ovu, sada ve} tradicionalnu akciju koju humanitarci sprovode u zimskom periodu, finansira Vlada Republike Srbije. Po re~ima sekretara Op{tinskog odbora Crvenog krsta Ivawice, Ankice Mojsilovi}, ove godine volonteri su imali ne{to lak{i posao, jer su im vremenske prilike i{le na ruku. Ina~e, paketi se isporu~uju na udaqenom

i veoma nepristupa~nom terenu. - Uvek, pred zimu, CK Ivawica iz sopstvenih sredstava za na{e najugroènije sugra|ane i one najstarije, koji ìve u udaqenim seoskim podru~jima, pripremi izvesnu koli~inu paketa, u zavisnosti od finansijskih mogu}nosti. Ta lica posetimo pre nego {to }e nam vremenski uslovi oteàti i onako teàk dolazak. Pored ovih 300 prehrambenih i higijenskih paketa, Crveni krst Srbije }e do kraja decembra podeliti jo{ oko 100 paketa, nabavqenih iz sopstvenih sredstava - obja{wava Mojsilovi}eva.

NE]E BITI KLIZALI[TA ve godine ne}e biti Zimskih ~arolija , a samim tim ni klizali{ta na trgu ispred Doma kulture. Predsednica SO Ivawica Bosiqka Ocokoqi} je rekla da ovaj program nije planiran zbog mera {tedwe na svim nivoima.

“Zimske ~arolije” su odr`avane prethodne dve godine i trajale su tokom zimskog raspusta, obuhvataju}i brojne aktivnosti kao {to su Novogodi{wi va{ar, de~ije predstave, dodelu paketi}a, foto, likovni i literarni konkurs.

LOKALNI PARLAMENT ZASEDA U PONEDEQAK

PROMOCIJA KWIGA MARIJANE DE[I] om kulture je organizovao promociju kwiga dvadesetpetogodi{we Ivawi~anke Marijane De{i}, Plavo sunce iz 2012. i Zapisi sa oblaka , koju je autorka napisala ove godine. O kwigama je govorio profesor Milivoje Trnavac. Marijana je ro|ena u Uìcu 1989. godine, a ìvi u Ivawici gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Sredwu {kolu zavr{ila je u Uìcu i studirala je prava. Od detiwstva je veliki qubiteq kwièvnosti i pi{e eseje i poeziju.

ednica Skup{tine op{tine Ivawica, 19. po redu, zakazana je za ponedeqak, 29. decembar. Predlog odluke o buxetu op{tine za narednu godinu bi}e centralna tema ovog zasedawa. Odbor-

nici }e, pored ostalog, razmotriti Predlog o izmenama i dopunama odluke o lokalnim komunalnim taksama, programe poslovawa javnih preduze}a „Direkcija za izgradwu“, „Komunalno“, „Ivawi~ki ra-

dio“ i „Duboko“ U`ice za narednu godinu, kao i predlog odluke o studentskim i u~eni~kim stipendijama. Po~etak sednice je u 11 ~asova uz direktan prenos na „Ivawi~kom radiju“.

IVAWICA

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

ORGANIZOVAN SAJAM OMLADINSKIH PREDUZE]A

IDEJE ZA POKRETAWE SOPSTVENE PROIZVODWE ajboqe u~eni~ko preduze}e na Sajmu omladinskih preduze}a je Junior vision Ariqe. Orion Ivawica i Keramikus Lu~ani imaju najboqu poslovnu ideju, dok su najboqi nastup na sajmu imali Eko lajf Ariqe, Tik Poèga i Lot lorijen Uìce. U~estvovalo je 13 preduze}a formiranih tokom realizacije projekta Mladi a preduzimqivi . Mladi preduzetnici predstavili su svoje poslovne ideje, proizvode i usluge. Na {tandovima su preovladavali unikatni, uglavnom ru~no izra|eni proizvodi, kao {to su miri{qave sve}e, {alovi, obeleìva~i za kwige i ~okoladni proizvodi. - Kompanija Junior vision se bavi izradom ekolo{kih platnenih torbica, setova za {ivewe, nosa~a za puwa~e. Proizvod na{e kompanije ima jasnu viziju u na~inu distribucije i ciqnim grupama kojima su proizvodi nameweni.

Ciq nam je da ostvarimo koleraciju izme|u proizvoda i usluge - objasnio je Aleksandar Pavlovi}. U~eni~ku kompaniju Gimnazije iz Ivawice predstavqalo je virtuelno preduze}e “Orion”. - Do{li smo na ideju da pravimo obele`iva~e za kwige i razdvaja~e za stranice. Napravili smo saradwu sa nekim stolarskim radwama, a obele`iva~e smo pravili i dizajnirali sami. Mislim da nam je proizvod veoma uspe{an,

po{to se qudima svi|a isti~e predstavnik Oriona Jovan Mili}evi}. U~esnici projekta, ina~e sredwo{kolci, do sada su pro{li obuku izrade poslovnih planova, marketinga, organizacije i prezentacije, rekao je predstavnik organizatora “Force” iz Po`ege Miroslav Tamburi}: - Ideja nam je bila da kada obi|emo {kole, na|emo grupe u~enika uz saradwu sa profesorima i da poku{amo da stvorimo vir-

tuelna preduze}a, u kojima }e u~enici kroz proces od razvoja ideje pa do imple-

mentacije, pro}i kratak put kako preduze}e funkcioni{e. Bitno je imati ideju sa neophodnim koracima kako bi to preduze}e profunkcionisalo. Oni nemeju obavezu da prave preduze}e, to je te{ko tra`iti, jer se radi o deci iz sredwih {kola. Ideja je da oni sa ovim preduze}ima u|u u ~aroban svet preduzetni{tva i da mo`da razmi{qaju o tome da nakon zavr{etka sredwe {kole, pa i fakulteta, nije jedini put ka zapo{qavawu strana~ka pripadnost ili veza, nego mo`da ideja pokreta-

wa sopstvenog biznisa. Sajam je organizovalo Udruèwe gra|ana “Forum civilne akcije FORCA”, Poèga u partnerstvu sa lokalnom Kancelarijom za mlade. Suorganizator je i ivawi~ki Centar za radno angaòvawe. Projekat se sprovodi u pet gradova, Ivawici, Ariqu, Lu~anima, Uìcu i Poègi, u saradwi sa pet sredwih {kola. Ciq projekta je da mladima omogu}i potrebna znawa za pokretawe sopstvenog biznisa i razvoj preduzetni~kog duha kroz formirawe omladinskih preduze}a.

NOVI PREDSEDNIK UDRU@EWA PENZIONERA oskora{wi potpredsednik Udru`ewa penzionera u Ivawici Milojica Gojkovi}, jednoglasno je izabran za predsednika ove organizacije. Tom prilikom izabran je i potpredsednik Udru`ewa Tomislav Parezanovi}. Predlozi za predsednika i potpredsednika doneti su u svih 19 mesnih odbora, ko-

liko ih ima u op{tini. Gojkovi} je bio prethodna dva mandata na mestu potpredsednika Udru`ewa, a mesto predsednika nasledio je od Velimira Lukovi}a. Gojkovi} je napomenuo da }e i u budu}em periodu Udru`ewe nastaviti svoje redovne aktivnosti. Izvor: IVAWI^KI RADIO

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

marketing 032/342-276

MARKETING

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

SPORT

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

RIO NIJE DALEKO

MARKO DANILOVI], NAJUSPE[NIJI SPORTISTA U 2014. ajuspe{niji sportista ^a~ka Marko Danilovi} (21) biciklizmu je sto posto posve}en. Zavr{io je Medicinsku {kolu, farmaceutski smer, a od 2009. godine orijentisan je samo na trke i plasmane. Vozi za ~a~anski Borac i stalni je ~lan srpske reprezentacije. - Voleo bih da vozim za neki inostrani klub, ali za sada mi je najboqe u Borcu. U Srbiji trenutno nema boqih

klubova - kaè Marko. U 2014. osvojio je dràvno prvenstvo, odràno u â~ku, Kup Srbije, a pobedio je i u vo`wi na hronometar u konkurenciji takmi~ara do 23 godine. Trenutno, Marko se oporavqa od povreda koje je nedavno zadobio u Dubaiju, gde je nastupao sa reprezentacijom. Povredio je levu ruku, nogu i rebra. - êkam da se malo oporavim i da se posvetim prole}noj sezoni i na{em velikom

ciqu, plasmanu na Olimpijadu u Rio de @eneiro 2016. godine. Ostaje nam da prikupimo dovoqno bodova i da se premimo za put preko Atlantika. Nadam se da ne}e biti problema, jer biciklisti iz Srbije su ~etiri purta uzastopno u~estvovali na Olimpijskim igrama - optimista je Marko. Mo`da }e ba{ ta Olipijada u Brazilu da izbaci biciklizam u vrh

Seniorska ekipa BK Borac

sportskih disciplina. Za sada Srbi ne mare mnogo, a de{avalo se da profesionalnim voza~ima kradu bicikle. Ba{ to se desilo i Marku, pa je kasnije morao da nabavqa novu opremu. Osim Marka, sportski novinari ^a~ka nagradili su i trenera BK Borac Predraga Proki}a. Najuspe{niji trener vodi i najboqi klub u gradu u 2014. Z. J.

KK BORAC Borac: Dumi} 6, Mitrovi} 4, Mati} 11, Kne`evi} 10, ^arapi}, Tresa~ 12, Popovi} 4, Cvetkovi} 3, Kqajevi} 6, Mi}i} 24.

Jagodina: Dedijer, \okovi} 11, Simi} 4, Ili}, Markovi} 9, Radulovi}, Mirkovi} 12, Tijani} 8, Ni{avi} 7, Dem{e~en 14, Kova~evi}.

o{arka{i Borca zavr{ili su pobedom jesewi deo prvenstva. U 11. kolu Ko{arka{ke lige Srbije savladali su Jagodinu 80:65 (20/13, 16/14, 20/11, 24/27). Najefikasniji u doma}em timu, po broju postignutih poena, i ovoga puta je bio \or|e Mi}i} (24). Kod

Jagodinaca istakao se Ivan Dem~e{en koji je ubacio 14 ko{eva. - O~ekivao sam da ovu utakmicu odigramo sa vi{e energije i `ara, po uzoru na polufinale Kupa Srbije i susret sa FMP-om. Iako smo imali ozbiqne pripreme i pristup utakmici, samo

JUNIORSKA I KADETSKA LIGA

KADETI PONOVO DOBILI ZVEZDU kadeti Borca okon~ali su prvi deo prvenstva trijumfalno. U devetom kolu kod ku}e su savladali Crvenu zvezdu, 77:76. Izbili su na ~etvrto mesto na tabeli sa 14 bodova. Naredno kolo ^a~ani }e igrati 24. januara u Kragujevcu, protiv ekipe Kragujevac 96. Mladost nije uspela da pobedi Partizan u Beogradu. Slavili su doma}ini rezultatom 75:63. Mladost je sedma na tabeli Kadetske lige, grupa B, a ve} ovog vikenda do~ekuje ni{ki Nibak. Juniori Borca ne izlaze iz pobedni~ke serije. U posledwem kolu slavili su u Zemunu protiv istoimene ekipe, 72:73. Na{i juniori su na ~vrstoj drugoj poziciji, odmah iza prvoplasiranog Partizana. Posle zimske pauze, Borac prvu utakmicu igra kod ku}e protiv Mladosti iz Smederevske Palanke.

POBEDOM OKON^ALI POLUSEZONU u pojedinim periodima igre smo bili na svom nivou. Imali smo solidan u~inak za tri poena, ali nam je i daqe izvo|ewe slobodnih udaraca katastrofalno - prokomentarisao je trener Borca Ra{ko Boji}. Posle 11 odigranih kola Borac je na devetom mestu sa 15 bodova. Isti broj bodova imaju Sloga i Smederevo. - Tokom sezone ~etiri puta smo promenili tim. Jedan je zapo~eo prvenstvo, drugi nastavio sa Mi}i}em, povredio se Stevovi}, a zavr{avamo jesewe takmi~ewe sa

Kqajevi}em. Sve te okolnosti odrazile su se i na rezultat. Da smo u prvom delu imali bar jednu, dve pobede vi{e, sve bi bilo druga~ije. Gubili smo utakmice protiv ekipa koje smo u prethodnoj sezoni dobijali - ka`e Boji}. Pobedni~ka serija u posledwem jesewem kolu i polufinalu Kupa Srbije ostavila je pozitivan efekat i na ekipu. - Po~eli smo dobro da igramo i da podi`emo formu u posledwim utakmicama. Polako su svi igra~i po~eli

ODBOJKA

LIBERO ORGANIZOVAO NOVOGODI[WI TURNIR

da se ukqu~uju u igru, a Jagodinu smo zaslu`eno pobedili - smatra najboqi poenter Borca \or|e Mi}i}.

U nastavku sezone, 10. januara, ^a~ani }e prvi duel imati u Ni{u protiv Konstantina. Z. J.

ODIGRAN KOM[IJSKI DERBI

MORAVA BOQA OD ^A^KA 94

12. kolu Druge mu{ke lige Zapad sastale su se kom{ije â~ak 94 i Morava iz Zabla}a. Iako nisu dominirali u igri svih 40 minuta, na kraju su slavili Zabla}anci, 75:68. - Bilo je napeto i neizvesno do samog kraja. Nismo ba{ dobro otvorili utakmicu, {to nama nije svojstveno. Ipak, dobili smo ih. Nadam se da }emo nastaviti da igramo u pobedni~kom ritmu i ostvarimo ciq, vrh tabele i prelazak u vi{i rang takmi~ewa - izjavio je kapiten Morave Dejan Savi}evi}. - Odigrali smo kvalitetnu i uzbudqivu utakmicu. Podràla nas je i publika, {to je dalo posebnu dra` ~itavoj atmosferi. Na kraju su pobedili kvalitet i iskustvo. Nama je u drugom poluvremenu nedostajala timska igra, a pred kraj smo ostali i bez tri kqu~na igra~a zbog pet li~nih gre{aka - komentar je trenera â~ka Zorana Krivokapi}a. U narednom kolu â~ak 94 gostuje u Uìcu, a Morava do~ekuje Mionicu. Utakmica Morava - Mionica bi}e odigrana u subotu, 27. decembra, u Osnovnoj {koli “Vladislav Petkovi} Dis” u Zabla}u. Po~etak je u 17 ~asova. Prema trenutnom stawu na tabeli, Morava je tre}a sa 19, dok je â~ak 94 deveti sa 14 bodova.

@ELE IZGUBIO U BAJINOJ BA[TI

NOVA [ANSA SA RADNI^KIM o{arka{i @elezni~ara poraèni su u 12. kolu Prve mu{ke lige Zapad od Studenta u Bajinoj Ba{ti, 93:91. Na ovu utakmicu gosti su uloìli àlbu zbog igra~a doma}eg tima koji nije imao pravo da se pojavi na terenu. Utakmicu 13. kola @elezni~ar igra u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli, 28. decembra, protiv Radni~kog 1950 iz Kragujevca. Po~etak je u 18 ~asova.

GU^A PONOVO UGOSTILA NAJMLA\E FUDBALERE

FESTIVAL DE^JIH ÂROLIJA dbojka{ki klub Libero Â organizovao je 21. decembra tradicionalni novogodi{wi turnir u Osnovnoj {koli “Preqina”. U~estvovalo je 20 klubova iz Srbije i Kosova. Najboqi rezultat postigla je ekipa Lazarevac 2, drugo mesto zauzeo je Kragij 1, a tre}e Forma 1. Doma}ini su bili peti, dok je ~a~anska Sloboda S turnir zavr{ila na sedmom mestu. êtvrti novogodi{wi odbojka{ki turnir pomogli su grad â~ak i brojni sponzori. U ime gradskog rukovodstva zvani~ni po~etak takmi~ewa ozna~io je gradona~elnik Vojislav Ili}. Predsednik OK Libero Â Radovan Zo}evi} najavio je da bi peti turnir mogao da bude i internacionalni, s obzirom na to da je iz godine u godinu sve ve}i broj u~esnika. Nagrada za ènsku Odbojka{ku ekipu Libero Â stigla je od Udruèwa sportskih novinara â~ka. Predsednik Aleksandar Stefanovi} uru~io im je priznawe za najuspe{niji ènski klub u gradu u 2014. godini. Z. J.

ro{le sedmice zavr{en je desetodnevni De~ji fudbalski festival “Trofej Gu~a 2014”, na kome su se takmi~ili petli}i i pioniri iz Srbije i okolnih zemaqa. U konkurenciji pionira prvo mesto je pripalo Dravogradu iz Slovenije i beogradskom Partizanu, drugi je bio OFK Beograd, a tre}i Pazar juniors. Najboqi igra~ je Jovan Kokir, Partizan, strelac Bojan Boji}, OFK Beograd, a golman An`ej Vetrih, Dravograd. Nagradu za fer plej “Mijailo Kosti}” pripala je slovena~kom klubu. Partizan je bio prvi u

konkurenciji petli}a, Zlatar iz Nove Varo{i drugi, dok je tre}e mesto pripalo ~a~anskom Kinderu i OFK Po`ega. Nagrada za najboqeg igra~a dodeqena je Filipu Stevanovi}u, Partizan, za za golmana wegovom saigra~u Lazaru Slavkovi}u. Najstrelac u konkurenciji petli}a je Nikola Xokovi}, FK Zlatar. Ekipi Zlatara pripala je i nagrada za fer plej “Mijailo Kosti}”. Osim glavnog, odigran je i Silver kup. U konkurenciji de~aka ro|enih 2000. prva je bila Sloga iz Po`ege, u generaciji 2002. godi{ta

Zlatar Nova Varo{, a kod jedanaestogodi{waka OFK Po`ega, koja je bila prva i u konkrenciji 2004. godi{ta. Kru{evac je bio najboqi u kategoriji dece ro|ene 2001. Gau~osi i Mladost radost iz ^a~ka istakli su se u generacijama ro|enim 2006. i 2005. godine. Pehare i medaqe pobed-

nicima je uru~io ministar sporta Vawa Udovi~i}. Turnir su posetili i brojni fudbalski radnici, a osim igre, odr`ane su likovne i edukativne radionice. - Op{ta ocena je da je turnir postao festival de~jih ~arolija - ka`u organizatori. Z. J.

OGLASI

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E AGENCIJA STAN STANOVI P-32 (20) m2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, CENA 18.000 E P-27 M2, HOTEL MORAVA, 5. SPRAT, CENA 19.000 E P-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT, TA, CENA 25.000 E P-34 M2, AVENIJA 2, 3. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE., CENA 21.000 E P-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT, CG, TERASA, CENA 32.000 E P-38 M2, QUBI] KEJ, PRIZEMQE, CG, CENA 21.000 E P-39 M2, QUBI] KEJ, 5. SPRAT, CG, SA NOVIM NAME[TAJEM, CENA 26.000 E P-40 M2, CENTAR, PRIZEMQE, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, CENA 26.000 E P-42 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, TA, TERASA, CENA 25.000 E P-49 M2, NOVIJI, QUBI] KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA 32.000 E P-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6. SPRAT, LIFT, CG, CENA 29.000 E P-53 M2, HOTEL MORAVA, 1. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-53 M2, AVENIJA 1, 2. SPRAT, LIFT, CG, CENA

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-58 M2, QUBI] KEJ, 6. SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 27.000 E P-60 M2, NOV, BALKANSKA, 4. SPRAT, CG, CENA 35.000 E P-60 M2, ALVAXINICA, 4. SPRAT, ZGRADA FASADNE CIGLE, CG, TERASA, CENA 38.000 E P-63 M2, HOTEL MORAVA, NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, TERASA, CENA 47.000 E P-71 M2, ALVAXINICA, 1. SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE, CENA 45.000 E P-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1. SPRAT, CG, LIFT, DVE TERASE, KOD O[ “FILIP FILIPOVI]”, CENA 56.000 E P-76 M2, NOV, HOTEL MORAVA, 2. SPRAT, CG, TERASA, CENA 50.000 E P-78 M2, K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, CG, LIFT, TERASA, CENA 46.000 E P-82 M2, HOTEL MORAVA, 9. SPRAT, CG, TERASA, LIFT, CENA 45.000 E P-107 M2, CENTAR, 2. SPRAT, CG, DVE TERASE, KOMPLET RENOVIRAN, CENA 95.000 E P-115 M2, CENTAR, 2.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

SPRAT, CG, DVE TERASE, JUGOISTO^NO ORIJENTISAN. CENA DOGOVOR BEOGRAD-VRA^AR, NOVA GARSOWERA, 1. SPRAT, UL. GOSPODAR VU^I]A, ODMAH USEQIVA, CENA 35.000 E CRVENI KRST- NOV, TROSOBAN STAN, 1. SPRAT, CG, TERASA, ODMAH USEQIV, CENA 90.000 E KU]E P-80 M2, PLAC 1 A, CENTAR, CENA 40.000 E P-45 M2, PLAC 12 ARI, TRBU[ANI, CENA 12.000 E P-60 M2, PLAC 4 ARA, ALVAXINICA, CENA 50.000 E P-102 M2, PLAC 5.90 ARI, KOD HOTEL MORAVE. CENA 70.000 E ILI ZAMENA ZA DVA STANA LOKALI P-18 M2, QUBI] KEJ, CENA 16.000 E P-135 M2, RAKOVA, CENA 10.000 E P-169 M2, VIQU[A, PLAC 10 A, CENA 7000 E P-75 M2 + 120 M2, PLAC 3 ARA, OBILI]EVA, CENA 30.000 E

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

STANOVI GARSOWERA , KOD BOR^EVE HALE, 3. SPRAT, TA, CENA 15.500 E JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP, CG, KEJ, 29.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2, 1. SPRAT, LIFT, ODLI^AN, SIN\ELI]EVA, 42.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H. MORAVA, 47.000 E TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E STAN 84 M2, CENTAR, KU@E`EVA, 3. SPRAT, 46.000 E KU]E

DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT, CG, PODRUM, KOMPLETNO RENOVIRAN, KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI, 45.000 E TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE LOKAL NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 E P-26 m2, 4. sprat, Nemawina, 16.500 E P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 E P-26 m2, v.p., Merkator, 19.000 E P-26 m2, v.p., Kej, 17.500 E P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 8.500 E JEDNOSOBNI P-35 m2, 1. sprat, Kej, 17.500 E P-35 m2, 1. sprat, Nemawina, 25.000 E P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 21.500 E P-34 m2, 2. sprat, Dr. Mi{ovi}, 23.500 E P-42 m2, 4. sprat, Medicinska {kola, 21.000 E P-35 m2, 2. sprat, B. Jankovi}, 22.500 E P-35 m2, 4. sprat, Nemawina, 22.000 E P-34 m2, 2.sprat, S. Save, 22.500 E P-36 m2, v.p, centar, 22.500 E P-31 m2, 42 m2, 47 m2, novi centar, 750 E + PDV DVOSOBNI P-39 m2, v.p. nov, centar, 31.000 E P-47 m2, v.p, Kej, 26.000 E P-56 m2, 2. sprat, centar, 27.700 E P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 22.500 E P-50 m2, 1. sprat, centar, 32.000 E P-57 m2, 1. sprat, Avenija 2, 31.000 E P-55 m2, 3. sprat, Avenija 1, 36.000 E P-42 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 E P-53 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 E P-60 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 33.000 E P-50 m2, 1. sprat, Obili}eva, 33.000 E P-56 m2, 4. sprat, H. Morava, 29.000 E P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 31.000 E P-61 m2, 1. sprat, st.prevoz, 30.000 E TROSOBNI P-75 m2, 4. sprat, centar, 40.000 E

P-76 m2, 3. sprat, centar, 38.000 E P-76 m2, 2. sprat, H. Morava, 52.000 E P-69 m2, 4. sprat, Med. rada, 41.000 E P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 E+ PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 E P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 E P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 E P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 40.000 E P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 E KU]E P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 E P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 E P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 E P-100 m2, Kru`ni put, plac 10 a, 39.000 E P-50 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 6.000 E P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40 + 50.000 E P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 E P-80 m2, bolnica, plac 4.22 a, 37.000 E P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 E P-45 m2, Prvomajska, 22.000 E P-118 m2, centar, plac 3.14 ari, 65.000 E P-120 m2, Vrani}i, plac 10 a, 35.000 E P-120 m2, S. Breg, plac 5 a, 57.000 E P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 E P-200 m2, 2 ku}e, bazeni, plac 2 a, 128.000 E P-80 m2, kru`ni put, plac 3 a, 26.000 E PLACEVI Plac u Preqini na magistralnom putu povr{ine 1.10 h sa frontom od 100 m po ceni od 1200e/m2, izuzetan za poslovni prostor Plac u Ro{cima kod jezera, 22 ara, sa temeqom ( zapo~etom vikendicom ) 7.5 / 5+ terasa, po ceni od 10.000 E

STANOVI: P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 15 000 eura P=30 m2, Avenija, nova, CG, cena: 21 000 eura P=34 m2, Avenija, fasadna cigla, CG, cena: 21 000 eura P=46 m2, Nemawina, CG, cena: 23 000 eura P=38 m2-nov, kod O[ Milice Pavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000 eura P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena: 25 000 eura P=49 m2, [iri centar, noviji, CG, cena: 30 000 eura P=48 m2, strogi centar, 1.sprat, cena: 29 000 eura P=66 m2, Gradsko {etali{te, 2.sprat, cena: 40 000 eura P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena: 27 000 eura P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat, cena: 34 000 eura P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe, cena: 39 000 eura P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 eura P=69 m2, Qubi} kej, prizemqe, cena: 40 000 eura P=74 m2, Avenija, fasadna cigla, cena: 35 000 eura P=69 m2, Nemawina, odli~an, CG P=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG, 70 000 eura P=60 m2, Alvad`inica, fasadna cigla, renoviran, cena: 34 000 eura

KU]E: P=150 m2 + 12 ari placa, Zabla}e, cena: 15 000 eura P=70 m2 + 3,5 ara placa, Omladinska, cena: 28 000 eura P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi}, cena: 31 000 eura P=150 m2 + 10 ari placa, Trnava, cena: 40 000 eura 2 ku}e u [irem centru na 5 ari placa, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, Hotel Morava, cena: 75 000 eura

SPORT

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

SLO@NA FUDBALSKA PORODICA de je sloga, tu je i pobeda. Recept mnogo, mnogo, stariji od „novog“ rukovodstva FSG-â~ka, a fudbalska porodica pod stalnim utiskom da im niko ne radi iza le|a, u nameri da ih „obori“, ve} je odigrala veliku ulogu i pruìla zna~ajan doprinos u afirmaciji fudbala na na{im prostorima. Nenad Stankovi}, predsednik saveza uz najbliè saradnike, Generalnog sekretara Milo{a Teofilovi}a, savetnika Vidoja Jovanovi}a, Komisije i ~lanove Izvr{nog odbora poku{ali su da urade, na sre}u i sprovedu u delo zadatak koji se sastoji iz vi{e segmenata. Odluke svih organa saveza trebalo je sprovesti u delo, organizovati rad fudbalske institucije, pruìti inicijative i

marketing 032/342-276

ideje, od kojih zavisi uspe{an rad saveza. -Trudim se da svoj posao obavqam najboqe {to mogu, a drugi su tu da taj rad (pr)ocene. Mislim da su Izvr{ni odbor, sudijska i trenerska organizacija, ba{ svi organi saveza sastavqeni su od „tima koji dobro igra“. Ja se tu pona{am kao trener, a kad tim igra dobro nema razloga bilo {ta mewati, ali ko-

rigovati u pozitivnom pravcu, svakako. Pomo}, saveti i saradwa sa klubovima mo`da su i Va{i najva`niji zadaci. Kako to u praksi izgleda? -Fudbal je profesija i tako ga morate shvatiti, bilo da ste volonter ili profesionalac. Jedni odlaze, drugi dolaze, to je sasvim normalno i prirodno, ali uvek moramo ostati prijateqi i saradnici bez

obzira na povremene sastanke i rastanke. Uvek tvrdite da nema razloga za protekcije i forsirawa? -Naravno. Takva fudbalska „vlast“ je kratkog veka. Stalo mi je da pomognem svim klubovima, ali nema mogu}nosti da se to uradi za kratak vremenski period. Procenili smo najte`e situacije, pomogli klubovima u sportskoj opremi, rekvizitima i donacijama. Siguran sam da }emo biti jo{ aktivniji u narednoj 2015. godini upr-

kos, te{kim vremenima po fudbal. Od saradnika tra`ite maksimalnu odgovornost? -Po prirodi stvari ambicije svakog sportskog radnika su visoke. Bez discipline i maksimalne odgovornosti nema uspeha u bilo kom delokrugu rada. Neke pojave u na{em fudbalu, dovode me do o~aja. Ne volim fudbalske radnike sa parolom „lako }emo“, ve} one koje u svom radu vide jedino napredak. Ako se ne{to lo{e pojavi u fudbalskoj organizaciji, to se

odmah manifestuje na klubove, a tako ne{to ne}emo dozvoliti. Fudbaleri igraju, zbog wih svi dolaze na stadione, a na savezu i klubovima je zadatak da stvore kult pravih sportskih radnika, sudija, trenera... Uspeli smo, ali smo jo{ uvek daleko od `eqenog ciqa, moderne i po visokom standardima organizovane sportske institucije-poruka je predsednika Fudbalskog saveza grada ^a~ka Nenada Stankovi}a.

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

1. 1. 2015. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg ve~no voqenog i nikada zaboravqenog brata

1. 1. 2015. godine navr{ava se prete{kih [EST MESECI od smrti na{eg unuka

STEFANA STANKOVI]A - PEPA Vreme koje prolazi ne moè izbrisati na{u qubav, uspomene i se}awe. Osta}e{ ve~no da ìvi{ u na{im ìvotima.

STEFANA STANKOVI]A Nema tih suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje te mogu o`aliti.

Sestre SARA i ISIDORA, tetka MARIJANA i te~o DU[KO

TVOJI: baba JELICA i deda MILI]

20268

20267

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

^ITUQE

8. JANUAR 2007 - 8. JANUAR 2015. NAVR[AVA SE OSAM GODINA OD SMRTI NA[EG DEDE

MIQKA ^AKAREVI]A NOSE TE U SRCU I ^UVAJU OD ZABORAVA TVOJI UNUCI: SLOBODAN, VLADIMIR, BRATISLAV i PREDRAG

^ITUQE

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

TU@NO SE]AWE na na{eg brata, oca i ujaka

28. 12. 2014. navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

^ETRDESETODNEVNI POMEN

MILAN ALEKSANDRI] iz Mr~ajevaca 1952 - 2014.

Mnogo je qubavi i dobrote oti{lo sa tobom, ali smo sre}ni {to smo te imali takvog. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav ja~a od vremena i zaborava. TVOJI NAJMILIJI: supruga QIQANA i }erke DANIJELA i DU[ICA

MILANA JOVANOVI]A

20258

^uvamo ga od zaborava i uvek se se}amo sa po{tovawem i qubavqu. TVOJI NAJMILIJI: supruga RADMILA, }erka GORDANA, sinovi MILIVOJE i SLOBODAN sa porodicama

iz Dowe Gorevnice 28. 12. 1998 - 28. 12. 2014. Voqeni brate Milane, 28. decembra navr{ava se 16 godina od kako si prerano oti{ao a u na{im srcima si ostavio preveliku bol i tugu. Brate, u na{im srcima `ivi tvoj blagi osmeh, dobrota i qubav. MILANE, BRATSKA QUBAV IMENOM SE TVOJIM ZOVE. Duboko o`alo{}ene: sestre MICA, ZORA i DANA, sin MILORAD, sestri}i MILISAV, ZORAN, DRAGAN i IVAN, sestri~ine LELA, NECA i TATJANA i tvoja MIRJANA

20253

20256

MIODRAGA KOVA^EVI]A

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM BRATU

\OR\U VASOJEVI]U

Dana, 25. 12. 2014. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage supruge, majke i nane

STANOJLE MILO[EVI] iz Prislonice

JEREMIJA (JE[O) KRSTI]

OD VLADA, PETRA I DULA SA PORODICAMA

POSLEDWI POZDRAV NA[EM

1937 - 2005. Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi sa ponosom pri~amo i da te nikada ne zaboravimo. Suprug MILO[, sinovi BRANKO i BOGOSAV, }erka MILENA, snahe DRAGANA i SVETLANA, unuci IGOR, NENAD, MILO[, STEFAN, unuka IVANA i praunuci

Dana, 2. 1. 2015. godine navr{ava se 10 godina od kako nisi sa nama. Uspomenu na Tebe ~uvaju }erka MIRJANA, zet SLOBODAN i unuci JOVAN i NIKOLA

20264

upl.

30. 12. 2014. godine navr{ava se PET GODINA od odlaska na{eg dragog oca, supruga i dede

\OKU

SE]AWE

KOLEKTIV JEZI^KE [KOLE „BLACKBIRD”

VELIMIRA VEQA PANTOVI]A

20252

JELA LAZOVI] 31. 12. 2012 - 31. 12. 2014. POSLEDWI POZDRAV

ZORAN SRETENOVI] Wegov lik, plemenitost i dobrota zauvek ostaju sa nama. S' qubavqu PORODICA

U jednom uglu na{ih `ivota vlada praznina i tama. Pro{le su dve godine od kako nisi sa nama. TVOJI NAJMILIJI

20250

20251

Dana, 5. januara 2015. godine navr{ava se TRI GODINE od prerane smrti na{e drage k}erke i sestre

Dana, 5. januara 2015. godine navr{ava se TRI GODINE od smrti na{e voqene supruge i majke

MILKE NOVI^I]

od brata RADOVANA sa porodicom 20247

Na{ dragi

MILOJE JOVANOVI]

MILKE NOVI^I]

Tri godine nisi sa nama, ali si u na{im mislima. Puno nam nedostaje{. TVOJI: majka ZORA, sestra LENA i sestri} NEMAWA

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji: suprug VLADAN i sin IVAN

Ve} godinu dana nisi sa nama, ali si ostao i daqe u na{im srcima i mislima. Tvoja li~nost i dobrota koja te je krasila, osta}e u nama kao neprolazno se}awe. Hvala ti za sve. Po~ivaj u miru. TVOJI: supruga DESA, sin SRETEN sa porodicom i }erka QUBA sa porodicom

20254

20255

20262

^ITUQE

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

Dana, 29. 12. 2014. godine navr{ava se [EST MESECI tuge i bola

TU@NO SE]AWE 29. 12. 2005 - 29. 12. 2014.

Dana, 2. 1. 2015. navr{ava se DVE GODINE od smrti na{e majke

RADOSIJE MARTA] Istina je bolna, tuga beskrajna, re~i malo, a bola mnogo, da bi rekli majko koliko nam nedostaje{. TVOJA DECA: GINA, STANICA i VEQO sa porodicama

BOJANU BRKOVI]U Kad u najlep{em cvetu be{e u `ivotu punom sjaja, ote nam ga ta smrt kleta iz na{ega zagrqaja. To wegovo mlado doba, `ali}emo sve do groba. Majka TAMARA, otac @EQKO, brat SR\AN, deda LEKO, baba DRAGICA i prababa LELA 20249

Dana, 8. 1. 2015. godine navr{ava se 14 godina od smrti na{eg dragog i voqenog supruga, oca i dede

VLADE BRKOVI]

DRAGANA KRSMANOVI]A

Vreme koje prolazi ne umawuje se}awe i drage uspomene, na tvoju mladost, dobrotu i mio lik. Sa nama si uvek, u na{im mislima i srcima. TVOJI NAJMILIJI 20263

Vreme prolazi, ali ti }e{ ve~no `iveti u na{im srcima. Tvoja supruga, deca, snaje i unu~ad

DRAGICA KLISARI] 28. 12. 2014. godine navr{i}e se tri tu`ne godine od kako si nas napustila. Zauvek }emo se se}ati tvoje dobrote, plemenitosti i tvog milog lika. TVOJA PORODICA 20261

20257

Dana, 6. januara 2015. navr{ava se DVE GODINE od smrti na{e majke

SE]AWE 4. 1. 2005 - 4. 1. 2015. Deset godina nije sa nama na{ dragi

Dana 30. decembra 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od kako nije sa nama na{ dragi

RADOJKO MILO[EVI] iz Parmenca Zauvek }e{ ostati u na{im mislima, se}awima i pri~ama. Wegovi najmiliji: supruga BELA, sinovi NE[O i MLA\O sa porodicama. 30. 12. 2014. navr{ava se 10 godina od kako nije sa nama na{a voqena

RATKO IGWOVI]

MILENE ILI]

Zauvek u na{im srcima i mislima.

iz Trbu{ana 7. 2. 1935 - 6. 1. 2013.

Supruga DU[ANKA, sinovi ZORAN i ALEKSANDAR, snahe VERICA i IVANA, unuci LAZAR, LEONTINA, NIKOLINA i NEMAWA

Uspomenu na wu sa ponosom i qubavqu ~uvaju }erke RAZA i CECA sa porodicama

20265

20260

POSLEDWI POZDRAV

28. 12. 1991 - 28. 12. 2014.

ZORAN SRETENOVI]

RADMILA RADA TODOROVI] Uspomenu na wenu plemenitost i dobrotu ~uva}e od zaborava TVOJI NAJMILIJI: brat STOJAN, snaha NACA i bratanac NENAD sa porodicom

ZORAN VUJINOVI] iz Mr{inaca

20266

Bratu, deveru, stricu i dedi od brata STANKA sa suprugom DANOM, }erkom JASMINKOM i unukama

Tvoj lik vreme ne mo`e izbrisati, zaborav ne postoji. Sestre NADA i VERA sa porodicama

20248

20242

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE IN MEMORIAM 27. 12. 2001 - 27. 12. 2014.

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

U nedequ, 28. decembra 2014. godine navr{ava se 11 GODINA od kako smo izgubili jedinog sina, brata i ujaka

2. januara 2015. godine bi}e 67 ro|endan mom sinu

ZORANA KAPLANOVI]A SLAVKO PETROVI]

DRAGOQUBU ZLATI]U

iz Kowevi}a

Zauvek si u na{im srcima i mislima, jer zaborav ne postoji za one koji se vole. Supruga MACA sa decom

Vreme koje prolazi ne umawuje tugu i bol za tobom, niti mo`e popuniti prazninu koju si nam ostavio. Ponosni smo na tvoje kratko ali ~asno `ivqewe, tvoju dobrotu, ~estitost i plemenitost. Nikada te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji otac RISTO, majka MILICA, sestra OLGICA, sestri~ine JELENA i MARIJA i zet BOBAN

I ovaj ro|endan bez slavqa i slavqenika. Od svega {to je bilo lepo ostala su samo se}awa na lepe dane, ostala je velika praznina. Volim te do groba. Majka DANICA

upl.

20217

20220

29. 12. 2014. navr{ava se [EST MESECI od kada nije sa nama

BOJAN BRKOVI] U ti{ini i beskrajnom miru na{a te qubav prati, a koliko je tuge i bola za tobom, niko ne mo`e znati. Na grobu buket ru`a, tu`nim mirisom miri{e i podse}a na sre}u i radost, koja se ne}e vratiti vi{e. ZAUVEK TVOJI: baba GORICA, tetka MARINA i te~o MILAN 1. 1. 1994 - 1. 1. 2015.

25. 12. je 40 dana od kada nije sa nama

MILUN ANTONIJEVI] KREKO 8. 1. 1995 - 8. 1. 2015.

MILAN NADA MARKOVI] Pro{lo je 20 godina od kako nisi sa nama, ali }e{ biti zauvek u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI 20223

SE]AWE 25. 12. 1993 - 25. 12. 2014.

ROSA SAVI]

SE]AWE 6. 6. 2007 - 25. 12. 2014.

Puno suza je palo od kad je va{e srce stalo. Va{im odlaskom ostala je velika praznina. Veliko vam hvala . Sin ZORAN, }erka DRAGANA sa porodicama SE]AWE 25. 12. 2004 - 25. 12. 2014

iz Mili}evaca Draga na{a liko, uvek }e{ nam nedostajati. Pamti}emo qubav, toplinu i razumevawe koje si uvek imala za nas. TVOJI NAJMILIJI

MIQKO GOJKOVI]

PETAR \OKOVI]

20218

POSLEDWI POZDRAV VOQENOM

Pro|e 21 godina i neki od nas odrasto{e, drugi ostari{e, po uzoru na tvoj lik, tvoje re~i i tvoja dela, kojih se, kako vreme prolazi sve vi{e se}amo i ponosimo. Supruga DOBRILA, }erke MILKA i NADA sa porodicama

Ni vreme koje je pro{lo, ni ono koje dolazi nije umawilo qubav prema tebi. Sa po{tovawem te pomiwemo i u srcu nosimo. Tvoja supruga STANICA, sinovi BRANKO i MIROSLAV, k}erka MIQKA, snahe, unuci i praunuci

20226

20228

\OKU SE]AWE 30. 12. 2001 - 30. 12. 2014. Navr{ava se TRINAEST GODINA od smrti na{e mile }erke i sestre

od RODITEQA, BRATA, SNAJE i BRATANCA 20225

POSLEDWI POZDRAV KUMU

KRCU

VERE VU^I]EVI]

Dana, 30. 12. 2014. godine navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i tasta

GRUJICE TRIPKOVI]A

Neizle~ivi bol u du{i traja}e do dana kada }u se pridru`iti tebi. Majka MILICA i brat RAJKO

STEFANOVI] DRAGAN, SLAVICA, \UR\A, ALEKSANDAR, IVANA i DESPOT

20233

20234

POSLEDWI POZDRAV

iz Qubi}a

GORAN SPASOJEVI]

Svakoga dana si u mislima sa nama. TVOJI NAJMILIJI: supruga RADOJKA, }erke GORDANA i QIQANA, unuci ALEKSA i MILICA i zet NEBOJ[A 20230

28. 12. 1995. godine ugasila se na{a zvezda... Od tada 19 godina tuge, 19 godina bola, 19 godina suza za tobom, Gorane. Tvoja mama BOSA, sestra GORDANA i sestri} GORAN

MARGITA MARA RISTOVI] 1943 - 2014. iz Preqine Uspomenu na wu ~uvaju: suprug MILIJAN, sin VITO, }erka GORICA, sestra VERA, unuci SR\AN i IVAN, unuka DANIJELA, zet i snaja 20232

^ITUQE

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

Dragi roditeqi

GODI[WI POMEN

DALIBOR BIJELI] 1976 - 2014.

VESNA GWATOVI] ro|. Bijeli} 1966 - 2014. Ne moè se na{a tuga za vama le~iti vremenom, u srcu na{em va{e mesto stoji, nema suza koje vas mogu oplakati, niti re~i koje vas mogu oàliti. Va{a majka DRAGIWA, sin i sestri} PERICA, }erka i sestri~ina DU[KA. Zahvaqujemo rodbini, kom{ijama, prijateqima i radnim kolegama koji su nam pomogli u ovom te{kom bolu, pruìli re~i utehe i saose}awa. Godi{wi pomen }e se odràti 27. 12. u 12:30 ~asova na Gradskom grobqu u â~ku

DU[ANKA

ZORAN SRETENOVI]

19. 1. 2014 - 19. 1. 2015.

JOVI^I] I posle godinu dana bol i suze ne prestaju. U ti{ini ve~nog doma po~ivajte u miru. Godi{wi pomen }emo obaviti 27. 12. 2014. godine u 11:30 ~asova na ^a~anskom grobqu. MILAN i MIRA sa porodicama 29. 12. 2013 - 29. 12. 2014.

Dana, 6. 1. 2015. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg

POSLEDWI POZDRAV

NENAD

27. 12. 2013 - 27. 12. 2014

DRAGI[A IVANOVI]

SRE]KA LEPOSAVI]A

Bratu, ujku i {uraku: NAKE, XIMI, VEQO i JECA

U na{im srcima osta}e{ ve~no voqen, u na{im mislima nikada ne zaboravqen. S' ponosom }emo te pamtiti i spomiwati... Porodice LEPOSAVI] i TRESA^EVI]

Uvek si mi govorio moramo biti hrabri, izdr`ati, ali ovog puta si me izneverio. Tvoje srce nije moglo vi{e da izdr`i bol za na{im Vladom, kod kojeg si oti{ao. Neka Vas an|eli ~uvaju. Supruga VERA sa decom

20246

20244

20240

Dana, 30. 12. 2014. navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e majke

MILENE PAVLOVI] iz Prislonice 1947 - 2014 Majko na{a mila, odlaskom svojim odnela si du{u na{ih du{a. Ponosni dok postojimo, protkani tvojom qubavqu ~uva}emo te od zaborava neizmerno sre}ni {to si bila na{a majka, na{a baka i supruga. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav. Tvoje }erke MIRJANA i GORICA, unuci SA[A i MILO[, suprug MLA\O i zet QUBI[A

Dana, 8. 1. 2015. godine navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg oca, supruga i dede

DESETOGODI[WI POMEN

QUBI[A RADOVANOVI]

MILOJKA KUR]UBI]A

28. 12. 2004 - 28. 12. 2014.

iz ^a~ka

Sve ove godine `ivi{ u na{em se}awu i `ive}e{ ve~no. Uspomenu na tebe s' qubavqu ~uvaju tvoje }erke QIQANA i VESNA i supruga VUJANA

Nedostaje{ puno i zauvek }e{ biti u na{im srcima. IVA i VESNA 20238

20240

SE]AWE

[ESTOMESE^NI POMEN NA[OJ

STANISLAV NIKOLI]

MILANKI ANDRI]

31. 12. 2009 - 31. 12. 2014.

Odr`a}e se dana, 27. 12. 2014. u 11 ~asova na Gradskom grobqu u ^a~ku. Zauvek u na{im se}awima: PREDISLAV, SLOBODAN i JELENA sa porodicama

Vreme koje je pro{lo nije umawilo tugu i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. RADE i DAJANA

20215

20214

SE]AWE 28. 12. 1988 - 28. 12. 2014.

SE]AWE 25. 12. 2001 - 25. 12. 2014.

@IVORAD @IKO AVRAMOVI]

SRETEN VRAWEVAC

MILICA

QIQANA

25. 12. 2005 - 25. 12. 2014.

5. 1. 2008 - 5. 1. 2015.

GLAVOWI] Vole vas najmiliji: GLAVOWI]I, MARINKOVI]I I VERBI]I 28. 12. 1991 - 28. 12. 2014.

ZORAN VUJINOVI] iz Mr{inaca

26 godina je pro{lo. Uvek u na{em se}awu. Supruga JELENA, sinovi SLOBODAN i BRATISLAV sa porodicama

S' qubavqu i po{tovawem TVOJI NAJMILIJI: VESNA, NADA i IVA

Godine prolaze, a uspomenu na tvoj dragi lik ~uvaju otac MILAN i brat DRAGAN sa porodicom

20236

20239

20241

^ITUQE

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

VLADIMIR STANI[I] 28. 12. 2013 - 28. 12. 2014. Se}awe na Tebe Vlade,

DARKO JELU[I] Sve re~i ovoga sveta su nedovoqne da napi{u ono {to ose}amo, a ~itava ve~nost mala da ubla`i bol u na{im srcima. TVOJI NAJDRA@I: TATA, MAMA i BRAT

Godina je pro{la tu`na i bolna, dani puni suza i pri~e o tebi, o tvojoj dobroti. Bio si skroman, poseban i voqen. @iveo si za sitne male radosti, radovao si se obi~nim stvarima, davao si puno, a tra`io malo. @alimo za tvojom mlado{}u, za tvojim nedosawanim snovima, a bilo ih je puno. Nikada te ne}emo zaboraviti, ti `ivi{ sa nama i u na{im srcima. Neute{na majka RADA i sestra NATA[A sa porodicom

20219

20221

1. 1. 1999 - 1. 1. 2015.

Dana, 21. 12. 2014. godine preminuo je na{

Dana, 3. januara 2015. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM PRIJATEQU

MIROSAVE DIMITRIJEVI]

ZORAN SRETENOVI] ro|en 1958. u ^a~ku Neka ti je ve~na slava i hvala. O`alo{}ena porodica SRETENOVI] 20245

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

184 dana - tugujem, pla~em, dozivam... tuguju}i i{~ekujem i zurim u daqinu u nadi da }e{ isploviti u belim oblacima i pohrliti mi u zagrqaj da ute{i{ svoju k}er, al' nadawa behu samo neostvareni snovi. Mnogo mi nedostaje{, al' ne samo meni, ve} i tvom suprugu Lepoju. Uspomenu na tebe i tvoj plemenit lik ve~no ~uvaju u srcu tvoji suprug LEPOJE i }erka ROSA

Dana, 27. 12. 2014. navr{ava se 20 GODINA od smrti moga sina

\OLU OD DRUGARA IZ KAFEA „IPSILON” - KULA: NE[O, JOCO, POP, MOCO, UQO, \UR\E, DI[O, [EF, VULE, [ULE, BANE, CICO, BRUDA, FRANCUZ, USTA[A, DUKA, MILAN^E, [PANAC, PIRO, DULE, [ULE, MIKSER, \OLE, SMIQANI], KOKA, HILI, NIXO, SIMO, VUJO, DROBWAK, DRAK^E, STAMENKO, DRAGO I DEJAN SAMAR

6. 1. 2004 - 6. 1. 2015.

VOJKO RADULOVI] iz Rakove

DRAGANA NAKI]A Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od vremena i zaborava. Majka STOJANA

Po dobroti }emo te pamtiti, s' ponosom pomiwati , od zaborava ~uvati i uvek voleti. Supruga DA[INKA i sin PREVISLAV sa porodicom

20208

20243

^ITUQE

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE

Dana, 31. 12. 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog supruga i oca

TU@NO SE]AWE 28. 12. 1984 - 28. 12. 2014.

U subotu, 27. 12. 2014. navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

PETRA S. BRKOVI]A

NOVICE NOVI^I]A

1935 - 2013. iz Vrani}a

Uvek sa nama, u na{im srcima, voqen i nezaboravqen. Supruga CANA i k}erka ANA

Uspomenu na wega ~uvaju supruga QUBICA, }erka NATALIJA, sin VLADIMIR i unuke JELENA i QIQANA sa porodicom.

21205

21206

SE]AWE 29. 12. 1989 - 29. 12. 2014.

28. 12. 2003 - 28. 12. 2014.

ZORAN TANASKOVI] TANE

SPASOJE RAJ^EVI] Godine prolaze a uspomenu na tebe ~uvaju, supruga MILOSAVA, }erke MILENA i GORDANA

GINA NIKI]

20209

28. 12. 2014. godine navr{ava se DESET GODINA od kako je oti{ao od nas

BORIVOJE VASOVI]

Dvadeset pet godina pro|e, kao da je ju~e bilo. Vreme ne ubla`ava bol za tobom. Sa ponosom i tugom ~uvamo te u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI: majka MILENA, otac DRAGAN, supruga SLAVICA, sin DRAGAN, }erka MIMA sa porodicom i brat QUBO sa porodicom

Tvoga lika i tvoje dobrote uvek }emo se rado se}ati. ]erka MILISAVKA, sin RADE, snaha MIRA, unuk DRAGAN i unuka JELENA

Ve~no }e `iveti se}awa na tvoju sna`nu li~nost, lepotu, plemenitost i qubav, koje si nam velikodu{no poklawala. Neizmerno hvala za sve, hvala {to si na{a majka. QUBICA, DRAGICA i CICA

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

20213

26. decembra 2014. godine, navr{avaju se ^ETIRI GODINE od smrti na{e drage

DRAGOSLAVE DRAGE MITROVI] iz Qubi}a Svetlim i izuzetnim tragom koji je ostao iza we, na{a Draga se upisala u ve~nu kwigu Nezaborava. Se}a}emo se uvek s ponosom i po{tovawem. WENI NAJMILIJI - PORODICE: MITROVI], MILIVOJEVI], SPASOJEVI] i PIJANOVI] 20210

21207

^ETVRTAK 25. DECEMBAR 2014. GODINE