16. januar 2015.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Milisav Mirkovi}, predsednik op{tine Gorwi Milanovac

ODGOVORNO RASPOLAGAWE BUXETSKIM SREDSTVIMA

^A^AK, 16. JANUAR 2015. GODINE

BROJ 2

Ministar prosvete Sr|an Verbi} posetio O[ “Milica Pavlovi}”

CENA 30 DIN.

strana 8.

strana 17.

Episkop `i~ki i ~a~ansko sve{tenstvo

NI[TA OD DOGOVORA, [TRAJK SE NASTAVQA

DARIVALI NOVE APARATE ZA PORODILI[TE Projekat “Tijawe - globalno selo” I DE^JE ODEQEWE strana 13.

U susret 200. godi{wici Boja na Qubi}u

INICIJATIVA ZA PODIZAWE SPOMENIKA TANASKU UMETNI^KOM VIZIJOM RAJI]U PROTIV ODUMIRAWA SELA strana 14.

CENTRUM

069 - 310-04-60 032 - 310-460

www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strane 18. i 19.

Kona~no zavr{ena 39. sednica Skup{tine grada

POSLEDWA TRI DANA ZASEDAWA...

strane 3, 4. i 5.

2

MARKETING

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

3

POLITIKA

NASTAVAK 39. SKUP[TINSKOG ZASEDAWA

SOCIJALNA ILI KONKRETNA POMO] VI[E^LANIM PORODICAMA? S

kup{tinsko zasedawe nastavqeno je i drugog dana Bo`i}a, zbog ~ega su negodovali odbornici Dveri. Nekoliko puta su napomenuli za govornicom da je praznik Hristovog ro|ewa posve}en porodici i prijateqima. Iz redova vladaju}e koalicije reagovala je {efica napredwaka Nade`da Simovi}, podsetiv{i da je 8. januar radni dan. Dverjani su poku{ali i badwakom da do~araju prazni~nu atmosferu u skup{tinskoj sali.

Najpre je Aco \enadi} hteo da ga oka~i za govornicu, ali je odustao, po{to mu predsednik Skup{tine Veqko Negovanovi} nije dozvolio da to u~ini. Kasnije je badwak ostavio Radisav Rackovi}. Me|utim, predsedavaju}i je ustao i sklonio ga sa govornice.

Iako su u tre}em ~inu 39. sednice na dnevni red do{la i javna preduze}a, zasedawe je definitivno obele`ila rasprava o dodatnoj finansijskoj podr{ci porodicama sa decom. Kako je obrazlo`eno, primarni ciqevi ove odluke su podsticaj ra|awa, naro~ito tre}eg i svakog narednog deteta, poboq{awe uslova za zadovoqewe osnovnih de~jih potreba, regresirawe dela tro{kova za boravak u vrti}ima, ~iji osniva~ nisu gradske pred{kolske ustanove, pravo na roditeqski dodatak majkama koje rode troje i vi{e dece, pravo na subvencije tro{kova komunalnih usluga porodicama sa decom sa posebnim potrebama... Odbornik Srpske napredne stranke profesor dr Drago Milo{evi} istakao je da su ovu odluku inicirali on i wegov strana~ki kolega Bojan Dra{kovi}. Milo{evi} je napomenuo i koliko je zabriwavaju}a situacija u Srbiji, da u svetu broj stanovnika raste, ali kod nas opada.

Sa druge strane, odbornici Dveri podsetili su da su juna 2005. godine u Slu`benom glasniku op{tine ^a~ak objavqeni prioritetni zadaci “Podr{ke razvoju prirodnih i qudskih resursa”.

Tada je predlo`eno da porodice sa troje i vi{e dece ne pla}aju komunalne usluge, da one u kojima je vi{e od troje dece budu oslobo|ewe tro{kova za dobijawe gra|evinske dozvole, da bude pove}ana jednokratna pomo} za svako novoro|en~e na 50 hiqada dinara...

Aco \enadi} podsetio je i da je Pokret Dveri odavno predstavio Porodi~nu deklaraciju koja razmatra uzrok, a ne posledice negativnog prirodnog prira{taja.

Da ova odluka bude samo po~etni korak u re{avawu jednog te{kog i slo`enog problema, insistirao je i dverjanin Aleksandar Tanaskovi}.

KAD VLAST AMINUJE...

Odbornici Dveri ulo`ili su desetak amandmana i na odluku o finansijskoj podr{ci porodicama sa decom. Opozicija se slo`ila da je re~ vi{e o socijalnoj, nego konkretnoj pomo}i vi{e~lanim porodicama. Dverjani su predlo`ili da bar jedan ~lan u takvim zajednicama bude zaposlen u preduze}u ~iji je osniva~ grad ^a~ak. Na~elnica Gradske uprave za dru{tvene delatnosti Nada Vuksanovi} rekla je da, iako je predlog dobar, nije mogu} po Ustavu. Ova konstatacija nije izazvala samo reakcije odbornika Dveri.

- Po{tenije je re}i da za ovakvu odluku nema para. Ustavno pravo na rad ima svako od nas, ali ne mo`e da ga ostvari. Ako svi imamo ista prava, za{to Zakon o radu dozvoqava direktori-

ma da odlu~e koga }e primiti na posao i da pitaju kandidate o bra~nom statusu i da li planiraju pro{irewe porodice. Ne vidim razlog da grad ne na|e na~ina da porodicama sa troje i vi{e dece u kojima nijedan ~lan ne radi prona|e posao. Ustav {titi dr`avu, a ne obi~nog ~oveka - naveo je Dragan Biseni}, ^a~anska opcija. Na izjavu opozicije da je dosta qudi ostalo bez posla zbog privatizacije preduze}a, reagovao je predsednik Skup{tine podsetiv{i da je 2000. godine, DOS imao apsolutnu ve}inu u Republi~kom parlamentu i da su protiv tada{weg Zakona o radu glasali samo poslanici Socijalisti~ke partije.

Iako skoro sve amandmane koje Dveri podnesu skup{tinska ve}ina odbije, ovoga puta je bilo izuzetaka. Prihva}en je amandman Du{ice Bojovi} i Aleksandra Tanaskovi}a da u ~lanu 25, umesto minimalne, bude napisana prose~na zarada u Republici Srbiji. “Odre|ivawe ovako niske osnovice koja opredequje nov~anu pomo} kao vid finansijske podr{ke porodici sa decom, a posebno onima sa vi{e dece, sma-

tramo neprikladno niskom i da je prava mera pomo}i prose~na zarada u Republici Srbiji. Time bi ova pomo} dobila pun smisao”, obrazlo`ili su Bojovi}ka i Tanaskovi}. Zamalo da i ovaj amandman bude odbijen, ali za skup{tinskom govornicom se pojavio zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i predlo`io odbornicima da ga usvoje, {to su i u~inili. Ostali amandmani, poput onih da osnovci imaju besplatnu kuhiwu od drugog polugodi{ta ove {kolske godine, ili da `ene koje rode trojke sa posla odsustvuju 36, a ne 12 meseci, nisu prihva}eni.

„NA^ETA“ JAVNA PREDUZE]A Do kraja tre}eg dela usvojeni su programi poslovawa javnih preduze}a “Gradac”, “Rzav” i “Vodovod”. Razmatrani su i usvojeni programi buxetske pomo}i ovih preduze}a, a kod “Gradca” na dnevnom redu su bili izgradwa i odr`avawa javnih puteva i ulica i ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta. Odbornici su uglavnom bili iznena|eni da su kru`ni tok,

kod nekada{we kafane “Moravica”, kao i ure|ewe Ulice Dragoslava Boji}a glavne investicije u 2015. Pitali su kada }e biti sre|eni ivi~waci kod “Po{te”, stubi}i na ulazu u Gradski park, ulice Sime Sarage i broj 10. Odbornike je interesovalo i da li }e “Gradac” nabavqati nova vozila. Direktor Neboj{a Jovanovi} odgovorio je da }e se preduze}e u tu investiciju upustiti tek kada postoje}i vozni park dotraje.

Za direktora “Vodovoda” Zorana Pantovi}a stizale su i pohvale od opozicionih odbornika.

Stojan Markovi}, ^a~anska opcija, prokomentarisao je da bi na wega mogli da se ugledaju i drugi rukovodioci javnih preduze}a, naro~ito Neboj{a Jovanovi}. Radisav Rackovi} pohvalio je radnike “Vodovoda” koji u slu~aju kvara na mre`i, blagovremeno reaguju. Po obi~aju, \enadi} je pitao za{to je na ra~unima naziv preduze}a napisan latinicom. Kako je Pantovi} objasnio, naziv firme {tampa stara ma{ina koja nema }irili~ni font.

- Realizovali smo koncept revitalizacije javnih preduze}a postavqen pre dve godine. U prvoj i 2014. godini smo pove}avali cene usluga i bez subvencija, rezultati su bili pozitivni. Koncept revitalizacije podrazumeva mere {tedwe i smawewe broja zaposlenih. Pritisak za pove}awe cena usluga je i daqe veliki, ali }emo se truditi da do toga ne do|e - izjavio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. ^etvrti “~in” 39. sednice Skup{tine grada odigran je 12. januara. Na dnevnom redu su se na{li “Duboko”, “Komunalac”, “Parking servis”...

Z. J.

ZBOG NISKIH TEMPERATURA POVE]AN BROJ HAVARIJA NA VODOVODNOJ MRE@I, ALI OTOPQEWE MO@E DOVESTI I DO NOVIH KVAROVA

NAJBITNIJA ZA[TITA [AHTI I INSTALACIJA Proteklih dana, kada su temperature vazduha dostizale i minus 20 stepeni Celzijusa, “trpela” je vodovodna mre`a, na kojoj su se de{avali mnogobrojni kvarovi, koje su nadle`ne ekipe JP “Vodovod” blagovremeno otklawale.

Me|utim, rast temperatura ovih dana i naglo otopqavawe mogu prouzrokovati nove probleme, nagla{ava {ef Slu`be za odr`avawe i izgradwu vodovoda Vladimir \ini} i apeluje na potro{a~e da adekvatno za{tite {ahte i vodovodne instalacije ada je temperatura vazduha bila izuzetno niska, u mnogim delovima grada pucale su vodovodne cevi.

Najvi{e problema bilo je u ulicama Sime Sarage, Vidosava Kolakovi}a i Sin|eli}evoj. Sli~ni kvarovi de{avali su se i na teritoriji raznih mesnih zajednica koje su na podsistemima JP “Vodovod”, kao {to su Miokovci, Prislonica, Prijevor i ostalih MZ ukqu~enih na vodosistem Grada. Ekipe “Vodovoda” reagovale su i po prijavama kolega iz MUP-a, jer su kvarovi na vodovodnoj

K

mre`i uzrokovali led na kolovozu, pa su bile neophodne brze intervencije zbog bezbednosti u saobra}aju, navodi Vladimir \ini}: - Evidentiran je i veliki broj kvarova na vodovodnim instalacijama u vodomernim {ahtama, u kojima su uglavnom sme{teni vodomeri. Oni pripadaju vlasnicima stambenih i poslovnih objekata, kao i stambenim zgradama. \ini} nagla{ava da je odr`avawe vodomernih {ahti u nadle`nosti potro{a~a, pa apeluje na gra|ane da se bave preventivom, da ne bi kasnije do{lo do ne`eqenih posledica.

- Ako primetite da vam je vodomer ili instalacija smrzla, ne poku{avajte da je odledite ve{ta~kim putem.

Ne treba koristiti grejalice i gorionike da bi se cev za-

BROJ ZA PRIJAVU KVAROVA De`urni telefoni JP “Vodovod”, na koji se svi gra|ani mogu javiti u slu~aju problema sa vodovodnim instalacijama su 032/5562-524 i 032/5529-009.

grejala. Potrebno je pustiti da se voda prirodno odledi.

Najbitnije je za{tititi vodomerne {ahte. Na mnogima od wih nema poklopaca, {to nikako ne vaqa. Na takve vodomere ili ventile u podrumima treba nabaciti neku staru prostirku ili xakove, kako bi se instalacije zagrejale.

Na mestima gde se vodomeri nalaze, tako|e ne sme biti mnogo hladno - savetuje \ini}. On isti~e i da naglo otopqavawe tako|e mo`e prouzrokovati velike probleme: - Sada, kada se najavquju visoke temperature, dolazi do naglog otopqavawa prethodno zamrznute vode u cevima, {to tako|e mo`e uzrokovati kvarove na vodomerima. [ef Slu`be za odr`avawe i izgradwu vodovoda isti~e da su de`urne ekipe JP “Vodovod” dostupne potro{a~ima 24 ~asa i da je obaveza de`urnog vodoinstalatera da iza|e na teren i konstatuje kvar.

- Osim saveta, ne mo`emo mnogo da pomognemo kada se zaledi voda u cevima. U slu~aju da cev pukne, odmah reagujemo. Trudimo se da osposobimo instalacije u najkra}em mogu}em roku, niko ne ~eka du`e od nekoliko sati.

Ako se ba{ desi da cev pukne tokom no}i, sa~ekamo jutro zbog bezbednosti radnika - ka`e \ini}.

I. M.

4

POLITIKA

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

ODBORNICI SG USVOJILI PROGRAME POSLOVAWA REGIONALNE DEPONIJE “DUBOKO” I JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZE]A ZA 2015. GODINU ponedeqak, 12. januara, u nastavku maratonske 39. sednice Skup{tine grada, razmatrano je i usvojeno ukupno 14 ta~aka dnevnog reda. U raspravi su u~estvovali prete`no opozicioni odbornici, koji su izneli brojne zamerke na godi{we programe poslovawa gradskih javnih komunalnih preduze}a, Regionalne deponije “Duboko”, Gradske stambene agencije i Turisti~ke organizacije ^a~ka.

Veoma `u~na rasprava razvila se povodom programa poslovawa JKP “Duboko” U`ice za 2015. godinu. Odbornici opozicije su konstatovali da je grad ^a~ak do sada izdvojio ogromna sredstva za ovo preduze}e i da se taj trend i daqe nastavqa. Bo{ko Obradovi} i dr Milan Roganovi} (Pokret Dveri) su ocenili da su slabi efekti dosada{weg rada Regionalne deponije u odnosu na novac koji je ulo`en, a sasvim je neizvesno do kada }e mo}i da se odla`e sme}e na toj lokaciji. Konstatovali su da je “Duboko” za grad ^a~ak “dubioza” i zatra`ili da se zaka`e posebna sednica na kojoj }e rad ovog preduze}a biti jedina ta~ka dnevnog reda.

Branislav Lazovi} (^a~anska opcija) je pitao {ta se dogodilo sa folijom koju je grad ^a~ak nabavio pre petnaestak godina i zbog ~ega ona nije iskori{}ena.

On je predlo`io da se u “ Dubokom” podigne spalionica otpada, kako bi se delotvornije re{io wen vek trajawa. Prof. dr Drago Milo{evi} (SNS) se, tako|e, interesovao za sudbinu folije, jer je iz “Dubokog” pre dve godine stiglo pismo u kome je predo~ena namera da se ona iskoristi. Aleksandar Tanaskovi} (Dveri) je postavio pitawe zbog ~ega ^a~ak i U`ice izdvajaju najvi{e sredstava za finansirawe deponije, a pojedine lokalne samouprave, koje su tako|e potpisnice ugovora, ne izmiruju redovno svoje obaveze. Gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili} je istakao da }e izgradwa transfer stanica doprineti boqem funkcionisawu Regionalne deponije i da nema mesta sumwi da su ulo`ena sredstva utro{ena pogre{no.

Podsetio je da ^a~ak nije imao boqi izbor od “Dubokog”, jer nije mogao da re{i trajnije problem deponovawa otpada na svojoj teritoriji. Kako je naveo Nedeqko Milosavqevi}, direktor JKP “Duboko” U`ice, dobit preduze}a bi}e utro{ena na izmirewe kreditnih obaveza, a folija grada ^a~ka }e biti upotrebqena ~im se za to steknu uslovi.

Kada se obave planirani radovi u ovoj godini, deponovawe otpada bi}e obezbe|eno za narednih 15 godina.

Odbornici su ve}inom glasova usvojili i programe poslovawa javnih komunalnih preduze}a “Komunalac” , “Gradsko Zelenilo” i “Moravac” Mr~ajevci.

Usvojeni su i program poslovawa JKP “^a~ak” i “Parking servi-

U

DUBIOZA ILI TRAJNIJE

ODLAGAWE OTPADA?

sa” za 2015. godinu.

Stvarna briga ili ubirawe poena?

Odbornici gradskog parlamenta su razmatrali i usvojili godi{wi plan i program poslovawa Gradske stambene agencije.

Kako je istakao Milan Dra{ki}, direktor Gradske stambene agencije, najzna~ajniji deo poslovawa u 2015. godini predstavqa}e aktivnosti kojima }e kona~no biti zaokru`ena realizacija projekta socijalnih stanova na Obre`u. Grad ^a~ak je prvi u grupi od sedam lokalnih samouprava, koje su od Republi~ke agencije za stanovawe dobile bespovratna podsticajna sredstva, zavr{io izgradwu zgrada namewenih socijalnom stanovawu i to pre roka. Vlada je krajem 2014. godine usvojila Uredbu o kori{}ewu ovih socijalnih stanova, koja }e predstavqati okvir za daqe aktivnosti. Nakon usvajawa pravilnika o uslovima zakupa i raspisivawa konkursa, potencijalni korisnici }e imati rok od 30 dana da prikupe i podnesu neophodnu dokumentaciju, na osnovu koje }e biti formirana rang lista za useqewe. O~ekuje se da }e stanovi na Obre`u svoje stanare dobiti u prvoj polovini ove godine.

U okviru projekta izgradwe 1.720 socijalnih stanova u Srbiji, 100 novih stambenih jedinica bi}e izgra|eno na Qubi} keju, najavio je Dra{ki}. Za socijalno stanovawe planirano je 30, dok }e ostalih 70 stanova biti nameweno za neprofitnu prodaju.

Projekat }e biti realizovan kreditnim sredstvima Razvojne banke Saveta Evrope. Gradwa novih

stanova na Qubi} keju trebalo bi da startuje u drugoj polovini ove godine.

Gradska stambena agencija upravqa i gazduje stanovima u Ko{utwaku, gde se nalaze 102 stambene jedinice, od kojih je wih 76 izgra|eno za potrebe izbeglih i prognanih lica sa teritorije biv{ih jugoslovenskih republika, dok su ostali dodeqeni na kori{}ewe ratnim vojnim invalidima i samohranim roditeqima. Uprkos poku{aju Stambene agencije da obnovi sve ugovore sa stanarima na Ko{utwaku, pojedini korisnici nisu izmirili svoje obaveze, pa se pristupilo dono{ewu restriktivnih mera, kojima je osmorici du`nika nalo`eno da oslobode stanove, uz isplatu svih dospelih potra`ivawa. I za ostalih 13 korisnika, koji, tako|e, nisu redovno servisirali svoje obaveze, pokrenut je postupak utu`ewa.

Odbornici opozicije su izneli mnoge primedbe na ra~un mera koje se sprovode protiv korisnika koji nisu redovno servisirali svoje obaveze, pravdaju}i to wihovim materijalnim prilikama i neadekvatnom visinom zakupnina. Kako je istakao Dra{ki}, “diskusije pojedinih odbornika vi{e mu li~e na poku{aj jeftinog ubirawe politi~kih poena na tu|oj nesre}i”. On je podsetio da stepen lo{eg materijalnog stawa nije bio kriterijum za sticawe stanarskog prava i da su potencijalni korisnici morali da doka`u da }e mo}i da ispo{tuje ugovorne obaveze.

- Ako se realno sagleda situacija, me|u izbeglim i prognanim licima na teritoriji na{eg grada daleko je vi{e onih koji se nalaze u mnogo te`im materijalnim

prilikama od stanara socijalnih stanova u Ko{utwaku o kojima danas govorimo. Predla`em da pogledate vozni park koji se nalazi ispred wihovih zgrada i fejsbuk profile pojedinih nesavesnih plati{a, na kojima se hvale letovawima u presti`nim svetskim destinacijama. Novca nisu imali jedino za izmirewe svojih obaveza prema Stambenoj agenciji. Tra`ite da obustavimo represivne mere nad neredovnim plati{ama dok Ustavni sud ne donese odluku, ali za wih je to samo dodatna kupovina vremena, tokom koga }e poja~ati svoj pritisak na stanare koji redovno servisiraju obaveze da im se pridru`e. Mi po{tujemo zakon o socijalnom stanovawu i na{a obaveza je da {titimo javni interes i javnu svojinu. Jo{ uvek postoji mogu}nost postizawa dogovora o reprogramirawu duga - rekao je Dra{ki}, nagla{avaju}i da su u vi{e navrata organizovani sastanci sa pomenutim stanarima, ali ponu|ena re{ewa nisu nai{la na dobar prijem.

Kako je naveo Dra{ki}, s obzirom na to da je Kragujevac odustao od realizacije projekta izgradwe socijalnih stanova, Gradska stambena agencija je kod Republi~ke agencije za stanovawe aplicirala za sredstva u visini od 30 miliona dinara, kako bi se na upra`wenoj katastarskoj parceli na Obre`u izgradila jo{ dva objekta. Rukovodstvo Grada je odlu~ilo da komunalno i infrastrukturno opremawe te lokacije bude udeo lokalne samouprave, ukoliko do|e do realizacije projekta.

Ambiciozan plan TO^-a Program rada Turisti~ke organizacije ^a~ka za 2015. godinu usvojen je nakon jedno~asovne diskusije. Kako je naveo Dragomir Savi}, direktor TO^-a, posebna pa`wa u ovoj godini bi}e posve}ena aktivnostima na za{titi predela Ov~arsko-kablarske klisure, afirmaciji novih turisti~kih proizvoda i ja~awu saradwe sa Turisti~kom organizacijom Srbije, u ciqu uspe{ne realizacije zajedni~kih programa.

Jedan od va`nih ciqeva Turisti~ke organizacije je i ve}e anga`ovawe na promociji seoskog turizma. Turisti~ka ponuda ^a~ka bi}e predstavqena i na sajamskim manifestacijama u Srbiji i inostranstvu.

- Pored izrade strategije turizma grada ^a~ka, koja je je veoma bitna za na{ rad, mi ne odustajemo ni od izgradwe Vizitor centra. Sredstva su izdvojena, a nisu iskori{}ena u 2014, pa o~e-

kujemo da }e lokacija za tu namenu biti obezbe|ena u ovoj godini.

Planiramo i gradwu osmatra~nice za ptice i vidikovca na Kablaru - rekao je Savi}.

Odbornici opozicije su zamerili da su u programu rada predvi|ena sredstva i za pla}awe nekih posebnih usluga, {to je sasvim nerealno, jer TO^ i daqe ima vi{ak radnika, iako su postojala uveravawa da }e taj problem biti re{en wihovim prebacivawem u Gradsku upravu. Dr Roganovi} (Pokret Dveri) je pohvalio ambiciozne planove TO^-a i izrazio bojazan da oni ne}e biti realizovani zbog nedostatka sredstava. Zakqu~io je da je prava sramota {to jedna ovakva ustanova nema turisti~kog vodi~a. Dragan Biseni} (LDP) je izneo mi{qewe da bi deo sredstava namewenih edukaciji zaposlenih trebalo utro{iti za obezbe|ivawe odgovaraju}e licence za rad turisti~kog vodi~a. Prof. dr Drago Milo{evi} je pohvalio ideju ure|ewa vidikovca na Kablaru, iznose}i mi{qewe da bi Grad trebalo da obezbedi sredstva za wenu realizaciju. Imao je i predlog da se vajarska kolonija “Pastirski {tap patrijarha Pavla”, koja se odr`ava u okviru Sabora frula{a u Prislonci, a nije posebno istaknuta u programu, iskoristi kao dobra polazna osnova za jednu sasvim novu manifestaciju. On je podsetio da je patrijarh Pavle boravio u manastiru Vujan i da se zamona{io u manastiru Blagove{tewe, pa je sasvim je opravdano da se upravo u ~a~anskom kraju pokrene nova manifestacija, koja bi bila jedinstvena u Srbiji. Mira Milenkovi} Talovi} (DS) je konstatovala da je program rada TO^-a isti kao i ranije, a da je jedina razlika {to na ~elu ustanove vi{e nije isti direktor. Plan je podjednako ambiciozan, ali ne obe}ava pomak na boqe, jer su problemi sa kojima se suo~ava TO^ uglavnom isti.

Direktor TO^-a je objasnio da je deo novca na poziciji za edukaciju zaposlenih namewen kotizaciji za u~e{}e na sajmovima, a ostatak sredstava je predvi|en za pla}awe kurseva engleskog jezika i obezbe|ewe licence za rad turisti~kih pratilaca, koji su im potrebniji nego vodi~i.

Izrazio je uverewe da }e problem vi{ka zaposlenih biti brzo razre{en. Slo`io se sa primedbom da grad ^a~ak nema prepoznatqivu manifestaciju i obe}ao da }e u ovoj godini TO^ zna~ajnije podr`ati “Karusel” kao manifestaciju koja mo`e privu}i znatno vi{e posetilaca.

V. S.

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

5

POLITIKA

PETOG DANA 39. ZASEDAWA SG USVOJENI PREDLOZI PROGRAMA RADA USTANOVA KULTURE U 2015.

VI[E SADR@AJA POSVE]ENIH NACIONALNIM VREDNOSTIMA

eti dan posledweg 39. skup{tinskog zasedawa za proteklu godinu, ovog utorka, bio je posve}en usvajawu predloga odluka o davawu saglasnosti na programe rada ustanova kulture u ^a~ku za 2015. Na insistirawe predsednika gradske Skup{tine Veqka Negovanovi}a, na po~etku zasedawa utvr|en je kvorum od 49 prisutnih odbornika. Ve}inom glasova usvojeni su predlozi programa rada Doma kulture, Narodnog muzeja i Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” koje imaju status ustanova od nacionalnog zna~aja, Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis”, Me|uop{tinskog istorijskog arhiva, Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, Sportskog centra “Mladost”, Ustanove za kulturno obrazovnu delatnost “Kosta Novakovi}” i Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih sa smetwama u razvoju “Zra~ak”. Na kraju zasedawa, sekretar SG Qubodrag Petkovi} saop{tio je imena ~lanova budu}eg Anketnog odbora za preispitivawe poslovawa JP “Gradac”, koje su predlo`ile sve odborni~ke grupe, a koji }e biti formiran na prethodnu inicijativu 25 odbornika. Uprkos ~iwenici da se govorilo o va`nom i po proceni mnogih odbornika i pozicije i opozicije, najboqem segmentu javnog dru{tvenog `ivota grada, kulturi, atmosfera u skup{tinskoj sali ote`avala je pra}ewe izvestilaca, koje je bilo te{ko ~uti, ~ak i iz prvih redova, od `amora, neprekidnog }askawa, razgovora mobilnim telefonima, dobacivawa i ~estog ula`ewa i izla`ewa ve}ine prisutnih odbornika...

Izla`u}i program rada Doma kulture u ovoj godini direktor Dragojlo Jerotijevi} je naveo da je okvir za planirawe svih aktivnosti bio program i sredstva iz prethodne. On je istakao da je buxet ove ustanove mawi za 10 odsto u odnosu na pro{logodi{wi, a s obzirom na to da Letwi dani kulture nisu vi{e u nadle`nosti Doma i jo{ mawi, za neke od planiranih aktivnosti nema sredstava, {to ne zna~i da ne}e biti realizovane, poput rok koncerta mladih ~a~anskih grupa, za koji }e se konkurisati kod Ministarstva kulture. Novina u strukturi programskih celina je spajawe muzi~kog i dramskog u Muzi~ko-scenski program, o~ekuje se nabavka dodatne opreme za filmski program, kako bi sala Doma kulture bila uvr{tena u mre`u bioskopskih dvorana, a u zavisnosti od sponzorstava ili rebalansa buxeta bi}e odr`ani koncerti na trgu za 2016. Vi{e pitawa odbornika upu}enih Jerotijevi}u odnosilo se na rad Kancelarije za mlade, Slavica Dragutinovi} (SNS), opredeqivawe dela prostora ili Dramskog studija za potrebe tinejxerske i studentske omladine kojoj ve} godinama nedostaje Dom omladine u ^a~ku, Bo{ko Obradovi} (Dveri), koji je bio saglasan sa Acom \enadi}em (Ravnogorski pokret) da je potrebno vi{e nacionalnih kulturnih sadr`aja, jer je, po re~ima Obradovi}a “apsolutno nedopustivo da se ne obrazujemo u nacionalnom duhu i razvijamo kod dece patriotsku svest, {to radi ceo svet, naro~ito Amerika, gde dan po~iwe sa nacionalnom himnom, a zastave se viore na svakom koraku, pa bi takav jedan dan za

P

mlade trebalo organizovati i u na{em gradu”. On je predlo`io uvo|ewe neke vrste patriotskog obrazovawa u {kole. U istom pravcu su bila usmerena i pitawa svim ustanovama kulture vezana za obele`avawe 200. godi{wice Boja na Qubi}u i Drugog srpskog ustanka. Na primedbu pojedinih odbornika, Aleksandra Tanaskovi}a (Dveri) da se ovom jubileju ne pridaje dovoqan zna~aj iako ima nacionalni karakter, ako se ima u vidu ~iwenica da se na ovim prostorima stvarala savreme-

qenim za ovu manifestaciju, iza koje ostaju trajne publikacije kao najve}a vrednost, uporediv{i ih sa sredstvima koja je dobila ivawi~ka “Nu{i}ijada” i istakla da su sve aktivnosti Biblioteke na sabirawu i publikovawu zavi~ajne ba{tine, o~uvawu lika i dela V. P. Disa i drugih velikana srpske kulture, upravo patriotska delatnost. Negodovawe {to grad nije re{io problem prostora Gradske biblioteke jo{ od 1948. izrazio je Bo{ko Obradovi} (Dveri), i ~estitaju}i

na srpska dr`ava, odgovorio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, navode}i sve {to }e uz pomo} ministarstava biti ura|eno na pristupnoj saobra}ajnici i Spomen kompleksu na Qubi}u tim povodom. Da }e zna~ajan broj svojih programa, izlo`bi, predavawa, okruglih stolova i publikacija biti posve}en ovom doga|aju potvrdile su i direktorke Narodnog muzeja Delfina Raji} i Me|uop{tinskog istorijskog arhiva Lela Pavlovi}, navode}i gotovo kalendarski sled doga|aja u ustanovama na ~ijem su ~elu. Za Narodni muzej veliki problem je prostor i pro{irewe stalne postavke, rekonstrukcija konaka Jovana Obrenovi}a i zgrade na~elstva, dok su pitawa upu}ena direktorki Arhiva bila vezana za preuzimawe arhivske gra|e, naro~ito one koja se odnosi na Drugi svetski rat, a i daqe podsti~e ideolo{ke podele me|u gra|anima. Umetni~ka galerija }e po re~ima direktorke Milice Petronijevi} ovu godinu posvetiti stogodi{wici smrti Nade`de Petrovi}, sa akcentom upravo na wenoj patriotskoj ulozi u ratovima u kojima je bila dobrovoqac i `rtva, a da bi sve to bilo pribli`eno i gra|anima koji ne pose}uju galerije, bi}e u~iwen iskorak sa postavqawem velikih panoa sa fotografijama i podacima o ovoj heroini u javnom postoru. Umetni~ka galerija je i ba{tinik zaostav{tine glumice Sowe Savi}, na ~ijem imawu u Dowoj Gorevnici je mogu}e formirati legat i multimedijalni rezidencijalni prostor. Direktorka Gradske biblioteke Danica Ota{evi} govorila je o dve institucije koje uspe{no postoje u ovoj ustanovi sa nedovoqnim brojem izvr{ilaca, jedna je bibliotekarska delatnost koja je pre dve godine postala i informaciona, a druga Disovo prole}e, kao pesni~ka manifestacija prepoznatqiva izvan lokalnih okvira. Ona je izrazila nezadovoqstvo buxetom oprede-

“Nu{i}ijadi” rezimirao da “mi nismo uspeli da na{e kulturne manifestacije spojimo sa turizmom, nismo uspeli da stvorimo gra|anski duh i omasovimo ih u kulturolo{kom uli~nom smislu, nismo uspeli da dovedemo qude i o`ivimo na{e ulice, tako da je s tog aspekta gledano ovo mrtav grad”. Gradona~elnik Vojislav Ili} obe}ao je dodatna sredstva za Disovo prole}e sa pozicije teku}e buxetske rezerve i istakao da je grad 24. marta pro{le godine dobio gra|evinsku dozvolu za Dom vojske, da je ura|en projekat i re{eni imovinsko pravni odnosi, osim sa vlasnikom jedne ku}e, da je resorni ministar obe}ao sredstva od 83 miliona dinara koja nisu stigla zbog drugih optere}ewa, ali da }e uskoro biti uprili~en novi sastanak istim povodom.

Nakon izlagawa direktora Doma kulture, vi{e od dva sata na po~etku sednice potro{eno je na polemiku ko je organizator i finansijer proslave Pravoslavne Nove godine na Gradskom trgu, a naro~ito, ~iji je bio izbor Aca Lukasa kao jednog od izvo|a~a. Za Bo{ka Obradovi}a (Dveri) proslava Nove godine po Julijanskom kalendaru bi trebalo da bude jedina koja se finansira iz buxeta grada, a sa wegovom primedbom da je ovakav izbor izvo|a~a “{irewe muzi~kog neukusa” slo`ili su se i Predrag @ivkovi} (SDP) i Radisav Rackovi} (Dveri). Sli~na pitawa upu}ena su na adresu odsutnog pomo}nika gradona~elnika za dru{tvene delatnosti.

Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} je saop{tio da Grad ^a~ak i Dom kulture nisu u~estvovali u organizovawu do~eka Srpske Nove godine, niti ga finansiraju, niti su u~estvovali u odabiru u~esnika programa, a iz buxeta grada planirana su samo sredstva za proslavu kalendarske Nove godine. Zarad o~uvawa tradicije koja je i zapo~ela u ^a~ku, do~ek Srpske Nove godine, uz prate}e sadr`aje (pe-

~enog vola na ra`wu i pi}e) organizovala je Nova Srbija sa svojim donatorima, koja je davala svoj doprinos i povodom drugih nacionalnih i verskih praznika, replicirao je Vladica Gavrilovi} (NS), i po wegovoj i proceni organizatora, to je bio “pun pogodak”, {to }e pokazati masovnost publike na Gradskom trgu iste ve~eri. Branislav Lazovi} (^a~anska opcija) je insistirao da se ka`e ko je donator ovog koncerta.

Saglasan sa prethodnicima za skup{tinskom govornicom da je “kultura ne{to najvrednije {to Grad ^a~ak ima” bio je i Dragan Brajovi} (DS), koji je izrazio bojazan da “planirane aktivnosti ne ostanu samo spisak lepih `eqa” i predlo`io da se “minimum pet odsto buxeta izdvoji za kulturu”, sugeri{u}i svim ustanovama kulture da ostvare {to vi{e kontakata sa fakultetima, {kolama i pred{kolskim ustanovama, po{to je evidentno “da smo izgubili publiku za kulturne doga|aje”. Brajovi} smatra da sala Doma kulture ne bi smela nijedan dan da bude prazna i da “nedostatak novca nije opravdawe za nerad, jer se mo`e prihodovati i sopstvenim aktivnostima”.

Burnu raspravu odbornika izazvao je finansijski deo predloga programa Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu koji je, po oceni Dragana Andri}a (DS) preambiciozan, a on je zamerio i {to je u izboru projekata malo onih koji se odnose na prirodne nauke i srpski jezik. Da je postojawe ove institucije opravdano u uslovima u kojima Ministarstvo prosvete diktira obaveze usavr{avawa prosvetnih radnika potvrdio je Lazar ^ikiriz (NS). Dragan Biseni} (LDP) je insistirao na istom odnosu grada prema profesionalnom usavr{avawu zdravstvenih radnika. Za Milana Lazovi}a (SNS) u ovom programu su “problemati~ne finansije”, kao i za Slobodana Nenadi}a (Dveri). Direktorka Regionalnog centra Gorica Stanojevi} istakla je da su to planirana, a ne odobrena sredstva i da je sve prikazano zasnovano na projektnom finansirawu, koje je prema dosada{wim iskustvima pokazalo da ova institucija mo`e da se finansira i sama.

RC organizuje stru~ne skupove na osnovu planova koje im dostavqaju pred{kolske ustanove i {kole, a seminari se biraju po katalogu koji je potpisao ministar li~no, rekla je Gorica Stanojevi} i naglasila da je Regionalni centar po svojim aktivnostima postao ustanova za edukaciju dru{tva u svim segmentima.

U planu Sportskog centra “Mladost”, u kome se, po re~ima direktora Aca Jakovqevi}a jo{ uvek saniraju posledice od majskih poplava koje su nanele {tetu procewenu na 17 miliona dinara, prioriteti su odr`avawe funkcionalnosti postoje}ih objekata, naro~ito bazena i Gradske pla`e, rekonstrukcija atletske staze i teniskih terena. Dok }e se u ustanovi “Kosta Novakovi}” truditi da dobiju akreditacije za svoje programe, delatnost ustanove “Zra~ak” je licencirana, a direktorka Angelina Mandi} najavquje mogu}e pro{irewe delatnosti, koje zavisi od osniva~a.

Z. L. S.

6 U prethodnom broju ^a~anskog glasa od 9. januara 2015. godine imali smo priliku da u op{irnom tekstu pod naslovom „Istina o oslobodiocima“ ponovo budemo izlo`eni ideolo{koj komunisti~ko-brozovskoj indoktrinaciji. Takav stil pisawa je bio po`eqan samo u periodu od 1945. pa do po~etka 90-ih godina XX veka.

Mogli smo na ovaj wihov propagandno-ideolo{ki tekst reagovati i vrlo kratko, jednom re~enicom „La`i tzv. oslobodioca ^a~ka“ koja bi obave{tenom Srbinu na tu temu danas bila sasvim dovoqna. Ali budu}i da je Republika Srbija zakonskim aktima izjedna~ila dva antifa{isti~ka pokreta, smatramo da imamo pravo na reagovawe i iskoristi}emo priliku u istoj meri koju nam obezbedi{e tzv. „za{titinici istine“. e} u prvim re~enicama oni izjavi{e da danas postoje ~ak i qudi „koji iz ideolo{kih razloga `ele da mewaju ratnu istoriju“ i da se slu`e „neistinama“. Moramo re}i da je to zaprepa{}uju}a i drska izjava „qudi“ i predstavnika jedne organizacije koji su decenijama bili deo jedne represivne ideologije i dr`ave u kojoj je sloboda bila zna~ajno ograni~ena. U wihovo vreme oni su se poistove}ivali sa istorijom, jedino su oni mogli da je tuma~e. O~igledno je u pitawu `al za wihova „dobra stara vremena“ kada je svako druga~ije gledawe na doga|aje iz rata bilo progoweno. Raspadom komunisti~ke Jugoslavije i wenog totalitarnog re`ima, uvo|ewem vi{estrana~ja i delimi~ne demokratije 90-ih godina XX veka u na{oj zemqi po~iwe otvorenije da se govori o tome {ta se zaista doga|alo u toku komunisti~ke „revolucije“ koja je predstavqana kao antifa{isti~ka borba. Rezultati te wihove borbe su neuporedivo velike `rtve na strani srpskog naroda u odnosu na druge narode iz biv{e SFRJ za koje znamo da su otvoreno pri{li okupatoru 1941. godine. Takozvani „oslobodioci“ na ~elu sa Josipom Brozom, za kojeg ni do danas ne znamo precizno poreklo, krenu{e da ubistvima i tamni~ewima utemeqe u svojoj istoriji la` o saradwi Ravnogorskog pokreta sa okupatorom. Takva wihova istorija je opravdavala i masovna streqawa i progone srpskih rodoquba, slavnih vojskovo|a (vojvoda Bojovi}, major Gavrilovi}). Sada, kada je kona~no do{lo vreme da se iza|e na videlo sa pravom istinom zasnovanom na ~iwenicama, upore|eno sa arhivama savezni~kih zemaqa, sada se to zove revizija istorije. Ali i dokumenta koja su sa~uvana u doma}im arhivima daju dovoqno podataka o va{oj „oslobodila~koj“ istoriji.

Moramo se barem u ne~em slo`iti, godine 1941. krenusmo zajedno u borbu protiv okupatora.

Dodu{e, mi smo malo ranije, ve} od maja 1941. krenuli sa organizovawem pokreta otpora protiv okupatora. Vi ste tada, budu}i da ste bili deo komunist~ke internacionale i slu{ali naredbe Moskve, imali druga~iji odnos

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

SAMO JE BOG ISTINA

prema okupatoru. Va{ istori~ar dr Jovan Marjanovi} je objavio ~ak i da su komunisti u U`icu predlagali da treba „i}i i raditi za Nemce“. To je objavqeno u ono Va{e vreme, davne 1963. godine. Ali i u ^a~ku su Va{i dobili direktive da stupe u kontakt sa nema~kim vojnicima (maj 1941).

Na leto 1941. ste ~ak odigrali i fudbalsku utakmicu sa nema~kim garnizonom, koja je ovekove~ena i zajedni~kom fotografijom. Nemci napado{e SSSR 22. juna 1941. i Vi dobijate direktivu tek tada da dignete „ustanak“. Ali u po~etku Va{ ustanak nije bio protiv okupatora, jer ubijate samo srpske `andarme i druge predrat-

kon slamawa ustanka krajem 1941. deo jedinica JVuO se legalizovao kod vlade Milana Nedi}a, najve}i deo ostao u ilegali. Va{e jedinice be`e sa Brozom u Bosnu, ali i neki Va{i borci se legalizuju kod jedinica Dimitrija Ljoti}a, Milana Nedi}a, pa ~ak i kod na{ih jedinica koje su bile u ilegali (primer Miodrag Kozoder, @ivorad @ika Davidovi}). Neki Va{i borci i ~lanovi partije su od 1942. do 1944. i{li i na dobrovoqni rad u nema~ke fabrike u Nema~ku, ~ime su direktno pomagali nema~ku ratnu ma{ineriju.

Neki partizani formiraju i svoje „~etni~ke“ odrede, koji nisu bili pod komandom Dra`e Miha-

V

Marko Mesi} sa svojim saveznicima

ne politi~ke protivnike. Ubrzo dolazi i do saradwe i sklapawa sporazuma od strane legalnih predstavnika jugoslovenske vojske i Va{ih u selu Guberevci 21. jula 1941. o zajedni~koj borbi protiv okupatora. Sa na{e strane je bilo iskreno, a Vi ste sporazum iskoristili prevashodno za svoje ciqeve, {to se kasnije i pokazalo pogubnim i po ustanak i po na{u organizaciju. O tome {ta ste Vi `eleli ovim sporazumom objavio je jo{ 1969. godine Va{ u~esnik i potpisnik sporazuma Ratko Vlastelica. Na{ potpis je bio iskren, ali moramo re}i mo`da i na{a najve}a gre{ka, jer smo Vam tada dali legitimitet koji u narodu niste imali, jer ste bili zabraweni i okarakterisani kao teroristi~ka organizacija jo{ 1921. godine. U zapo~etom „zajedni~kom“ ustanku na{e jedinice (JVuO) osloba|aju Loznicu - Podriwski odred 31. avgust 1941, U`ice - Vojvode Radomir \eki} i Bo`idar ]osovi} (Javorac) 21. septembar 1941, G. Milanovac Takovski odred 29. septembar 1941, ^a~ak - Jelii~ki ~etni~ki odred 1. oktobar 1941. Zajedno vr{imo opsadu Kraqeva, gde vi izdajete na{e jedinice koje zbog toga trpe velike gubitke i ne uspevaju da do kraja dovr{e osloba|awe grada u celini. Sve va{e akcije koje ste sprovodili u toku ustanka, vojne ali i sve ono {to ste radili u pozadini fronta, govori da je Vama prevashodno bio ciq „revolucija“ i uvo|ewe komunisti~kog sistema, a ne borba protiv okupatora. Vi ste izazvali gra|anski rat i za to postoje brojna sa~uvana dokumenta, koja su u velikoj meri objavqena nakon pada komunisti~kog re`ima. Na-

ilovi}a, poput samoprozvanog vojvode Pavla Gu~anina, koga su na kraju i ubile jedinice JVuO. Ostaje pitawe da li su to uradili po zadatku partije, jer su se kasnije posebno isticali u likvidaciji Va{ih boraca. Ta~no je da je nakon sloma ustanka stradao veliki broj Va{ih boraca i pripadnika partije od strane okupatora i snaga Milana Nedi}a. Ali je ta~no i to, {to je dugo godina skrivano, da je i veliki broj pripadnika JVuO stradao od okupatora u logoru Bawica, u logoru u Ni{u, u Mathauzenu, Solunu. Dugo ste skrivali istinu i o Va{oj saradwi sa okupatorom, na osnovu koje je stradao veliki broj naroda i pripadnika JVuO, ali i nekih va{ih simpatizera, na prostoru ~a~anskog kraja. Tokom 1942. godine veliki broj va{ih pripadnika, koji se nisu povukli za Bosnu, sara|ivao je sa nema~kim ABVER-om u Gorwem Milanovcu. Po Draga~evu Va{i borci iz 1941. predvodili su nema~ke kaznene ekspedicije obu~eni u nema~ke uniforme (Savle Milosavqevi}, Rade Ru`i}). Da li ste wih kaznili ili streqali, nakon „oslobo|ewa“?

Od 1942. do 1944. godine Vas nema na teritoriji Srbije, niti imate bilo kakvu borbu sa okupatorom. „Otpisani“ tokom cele okupacije Beograda ubi{e samo jednog nema~kog vojnika.

Va{ ciq je bio samo gra|anski rat, {to i pokazuju brojni zlo~ini koje ste uradili i time izazvali reakciju na{ih jedinica. Da li smo mi ratovali sa okupatorom, DA i za to postoje brojni dokazi i sa~uvana dokumenta. Ali na{ ciq je bio prevashodno da se sa~uva srpsko stanovni{tvo, zbog

nema~kih naredbi 100:1. Vi na to niste marili, jer ste Vi uvek bili prvo komunisti, a ne Srbi. Vama Srbija i srpski narod na putu izvo|ewa komunisti~ke revolucije nisu zna~ili ni{ta, {to se videlo tokom ustanka i naro~ito na kraju tzv. „oslobo|ewa“. Va{em komandantu Brozu, proverenom srbomrzcu jo{ iz Prvog svetskog rata, koga po{tovaste kao Boga, jer se svoga odrekoste, takve akcije, u kojima je stradao srbski narod, pa i vi sami, jer ste za wega ipak samo Srbi, bile su posebno cewene, za {ta vas je kitio ordewem “narodnog“ heroja. U Srbiji se u ve}em obimu pojavqujete tek po~etkom 1944. kada ste odbijeni od na{ih snaga. Novi upad se de{ava na leto 1944. kada ste porazili na{e snage na jugu Srbije.

Ka`em, na{e snage, koje nisu bile sa Nemcima. Va{a stara pri~a da sve jedinice koje su bile pod kontrolom okupatora i Milana Nedi}a, stavite u isti ko{ sa jedinicima JVuO vi{e ne prolazi. Da li su bili pregovori nekih na{ih predstavnika sa okupatorom, mo`emo re}i da jesu, ali to je sasvim legitimno da se pregovara, jer smo bili legitimna vojska priznata od saveznika. Ako je to saradwa sa okupatorom, {ta su onda bili Va{i pregovori marta 1943. u Zagrebu. Na{i borci nisu nikada bili obu~eni u nema~ke uniforme i predvodili nema~ke kaznene ekspedicije, niti smo kako Vi rekoste i slagaste, patrolirali zajedno sa wima po gradu. To su mo`da bili ~etnici Milana Nedi}a, ali ne i na{i borci i ne mo`ete vi{e o tome lagati.

Posle poraza na{ih snaga na jugu Srbije bili smo pod sna`nim udarima dobro opremqenih partizana, koji su iz zapadnih delova Jugoslavije `urili da se sastanu sa Crvenom armijom na Dunavu.

Partizani su u drugoj polovini avgusta 1944. godine krenuli preko Lima prema Zapadnoj Srbiji.

U tom nastupawu imali ste borbe sa Bugarima, ali posle wihove kapitulacije 24. avgusta oni po~iwu da povla~e svoje jedinice iz zapadne Srbije, odnosno iz garnizona u U`icu i Po`egi. Njihove polo`aje preuzimaju Nemci, nedi}evci i qoti}evi dobrovoqci.

Iza wih su se nalazile na{e snage, koje su bile ipak Va{ glavni ciq napada. I u tom trenutku Va{e snage 27. avgusta 1944. dobijaju nare|ewe da stupe u vezu sa Bugarima i da zajedno sa wima, doju~era{wim neprijeteqima i okupatorima, napadate Nemce i na{e snage. Kako to obja{wavate, kada dobro znate {ta su Bugari po~inili na prostoru ~a~anskog kraja tokom 1943. godine. Istog dana kada Va{e snage dobijaju nare|ewe da stupe u kontakt sa fa{isti~kom bugarskom vojskom, kod na{ih jedinica, podno sela Kamenica kod Ravne Gore, sti`e savezni~ka misija SAD, na ~ijem je ~elu bio pukovnik Robert Mek Dauel. Me|utim, dan posle dolaska ameri~ke misije Kraq Petar je razre{io generala Mihailovi}a

du`nosti na~elnika {taba Vrhovne komande u okupiranoj Otad`bini. General Mihailovi} je 30. avgusta naredio za 1. septembar 1944. godine op{tu mobilizaciju protiv Nemaca, ali i komunista. Narod je pozvan u borbu protiv Nemaca nacionalsocijalista, usta{a, komunista i qoti}evaca, a za oslobo|ewe za demokratiju protiv svih diktatura i slobodu evropskih naroda i za demokratsku, federativnu i socijalnu Jugoslaviju. U trenutku kada je zapo~eta mobilizacija u selu Ro{ci odr`avaju se pregovori predstavnika JVuO i misije SAD sa Rudolfom [terkerom, izaslanikom Hermana Nojbahera u Srbiji o predaji nema~kih snaga u Srbiji jedinicima JVuO. Ubrzo se odigrala i bitka na Jelovoj Gori 12. septembra 1944. gde smo pora`eni. To je istina i to niko ne spori. Ali osporavamo govor kraqa, koji je i sam kasnije priznao da je to bilo iznu|eno od saveznika, pre svih Britanaca. Vi ubrzo nakon toga „osloba|ate“ 17. septembra 1944.

Gorwi Milanovac. Ali odmah po „osloba|awu“ po~iwete obra~un sa svojim protivnicima iz sopstvenog naroda, hap{ewa i streqawa, nasilne rekvizicije i nasilnu mobilizaciju mladi}a.

Posle borbi na Jelovoj Gori najve}i broj ravnogorskih jedinica ostao je u prostoru oko Vaqeva i u [umadiji. Po{to su partizani zatvorili puteve prema Drini, preko koje je oti{ao Mihailovi} sa Vrhovnim {tabom, po~etkom oktobra 1944. godine major Ra~i} sa kapetanom Nedi}em dolazi `eleznicom iz Uba do Kraqeva sa IV grupom juri{nih korpusa. Uz put su im se pridru`ile mnoge druge jedinice. Na prostoru ~a~anskog kraja ostale su mawe grupe koje su vodile borbe sa Va{im jedinicima. Krajem septembra 1944. godine imali ste pod svojom kontrolom prostranu teritoriju od ^a~ka preko [umadije do Vaqeva, Beograda. Prostori oko Ravne Gore, centra pokreta generala Mihailovi}a tokom najve}eg dela okupacije, sada su bili pod kontrolom Va{ih jedinica i vodili ste u tom trenutku uglavnom borbu protiv na{ih jedinica, ukqu~uju}i i Va{ novoformirani/obnovqeni ^a~anski NOP odred. Oni su surovo likvidirali veliki broj na{ih boraca sredinom oktobra u takovskom i qubi}kom srezu. U svojim akcijama slu`ili ste se i prevarama, tako {to ste na {ajka~ama na jednoj strani nosili kokarde a na drugoj petokrake i okretali ih po potrebi.

Major Dragoslav Ra~i} u prvoj polovini oktobra 1944. jedinice JVuO pod svojom komandom usmerava ka prostoru Ivawice, Gu~e i Po`ege. Drugi juri{ni korpus trebalo je 12. oktobra iz Kaone da krene prema Ivawici, koju je trebalo da zauzme istog dana u 7 ~asova. Tre}i juri{ni korpus istog dana je krenuo na mar{ sa zadatkom da do 9 ~asova zauzme Gu~u, a

7

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

zatim i Ariqe. Avalski korpus JVuO imao je zadatak da 12. oktobra iz reona Pakovra}a preko Markovice krene za Po`egu i da je zauzme. Od 13. do 16. oktobra, 3. juri{ni korpus vodi intenzivne borbe sa 4. sand`a~kom partizanskom brigadom i preotima joj Gu~u i Ariqe. Ivawica je nekoliko puta prelazila iz ruke u ruku, a 14. oktobra 3. juri{ni korpus JVuO uspeva da istera partizane iz Po`ege. Snage iz [umadije su 17. oktobra vodile borbe protiv Nemaca kod Samaile, da bi se {tab [umadijske grupe korpusa 18. oktobra nalazio oko ^a~ka.

Po otpo~iwawu borbe sa Nemcima major D. Ra~i} se sa svojim {tabom nalazio u selu Trnavi i wegove jedinice su zauzimale sektor od Atenice do Vape na drumu ^a~ak-Kraqevo. U tom trenutku, oktobar 1944, na prostorima Srbije novi ~inilac u ratu su i sovjetski vojnici. Ravnogorci su sa Sovjetima imali promenqivu saradwu.

Zajedno sa trupama Crvene armije snage JVuO osloba|aju Kru{evac 14. oktobra, a slede}eg dana su wihove trupe razoru`ane od partizana. Sve komande JVuO nare|ivale su pre ovog slu~aja da se Sovjeti do~ekaju kao savezni~ka i bratska vojska. Situaciju na terenu je komplikovalo povla~ewe nema~e grupe armije „E“ iz Gr~ke. Po{to im je bio onemogu}en prolaz prema Beogradu, jedan od pravaca povla~ewa prolazio je dolinom Zapadne Morave prema Vi{egradu i Sarajevu. Ovim pravcem se najverovatnije povuklo najmawe 70.000 nema~kih vojnika od oko 300.000 koliko ih je bilo. Partizanske jedinice, potpomognute Bugarskom armijom sa kojom su do po~etka septembra 1944. godine bili u ratu, kao i snage Crvene armije, nisu uspele da zaustave ovo povla~ewe. Nemci su se povukli, u neprekidnim kolonama koje su kretale vi{e od mesec i po dana, bez ozbiqnijeg ugro`avawa wihove pozicije.

Odmah po dolasku Crvene armije, na{e jedinice preduzimaju borbena dejstva protiv Nemaca. Dejstva su vr{ena u dolini Zapadne Morave od Kru{evca do ^a~ka, Po`ege pa i U`ica. Po~etna saradwa oko Kru{evca brzo se pretvorila u predaju ~etni~kih snaga partizanskim jedinicama od strane Crvene armije. Posle razoru`avawa ve}eg dela Keserovi}evih snaga, 15. oktobra 1944. godine, ~etnici su nastavili da se bore protiv Nemaca, ali nisu `eleli da se stave pod komandu partizana. Dragoslav Ra~i} izdaje nare|ewe da se 16. oktobra napadne Kraqevo, kako bi se spre~ilo nema~ko povla~ewe prema ^a~ku. Zbog nadirawa sovjetskih i partizanskih snaga, ve} 16. oktobra, u kasno popodne opsada Kraqeva je napu{tena i krenulo se prema ^a~ku. Na tom putu jedinice Ne{ka Nedi}a vode `estoke borbe protiv Nemaca u kojima je zarobqeno 300 nema~kih vojnika.

Sru{en je i most preko Zapadne Morave. U Zabla}u je zarobqeno {est Nemaca, pet pu{aka i jedan pu{komitraqez, kao i jedan autobus. Iz pravca Jelice borci JVuO su napadali na ^a~ak 15. oktobra. Nemci su dan kasnije izvr{ili protivnapad. Napad na Nemce koji su bili u ^a~ku borci JVuO su izveli 16. oktobra iz pravca grobqa.

Vojnici JVuO su u svom prodoru stigli do Cvetne ulice (danas ulica Cara Lazara), ali su morali da se povuku.

Posledwe borbe sa Nemcima ~etnici samostalno izvode oko ^a~ka 17. oktobra, za kada je planiran op{ti napad. Napadi su organizovani i kasnije, ali uz podr{ku Sovjeta. Istovremeno je Dragoslav Ra~i} planirao i blokadu obe obale Zapadne Morave i Po`ege. Po{to napad nije uspeo, poku{alo se sa ostvarewem saradwe sa Crvenom armijom. Na sastanku Predraga Rakovi}a sa potpukovnikom A. Gadel{inom, komandantom 129. puka i potpukovnikom J. Belom, na~elnikom {taba 93. divizije Crvene armije, odr`anom 18. oktobra u Br|anima, dogovorena je zajedni~ka akcija u

borbama oko ^a~ka. U tom smislu je Rakovi} izdao nare|ewa svojim jedinicama (1. i 2. qubi}ka, 2, 3. i 4. juri{na brigada) o zauzimawu odgovaraju}ih polo`aja oko grada. Dogovoreno je i da partizani ne napadaju Rakovi}eve borce. Zajedni~ke borbe vo|ene su u Kowevi}ima, Ljubi}u i Prijevoru. Kapetan Rakovi} je 20. oktobra sa svojim trupama zarobio 45 pripadnika Ruskog za{titnog korpusa, a tri dana kasnije i 276 Nemaca. Sve zarobqenike predali su Sovjetima. Napad na ^a~ak sa Crvenom armijom izvr{en je zajedni~kim snagama i 22. oktobra 1944. Jedna od borbi koju su ~etnici imali sa Nemcima odvijala se i u Je`evici, gde je jedinica Novice Cogoqevi}a opkolila nema~ku kolonu koja se povla~ila od Kraqeva prema ^a~ku. Zarobqen je ve}i broj nema~kih vojnika koji su predati Sovjetima u Br|anima. Rakovi}eve jedinice, 1. i 2. qubi}ka brigada, na polo`aju prema Ov~ar Bawi napadale su nema~ke kolone koje su odstupale iz ^a~ka. Sa wima je bio i jedan bataqon Crvene armije.

Saradwa Crvene armije sa jedinicama ravnogoraca uzbunila je lokalne komuniste. Milo{ Mini} je protestvovao kod sovjetskog pukovnika Belova, ali mu je ovaj uzvratio da sa najvi{eg mesta ima nare|ewe da sara|uje sa svim jugoslovenskim oru`anim formacijama. Posle protesta Josipa Broza kod mar{ala Tolbuhina, komandanti Crvene armije zahtevaju od Predraga Rakovi}a da sa svojim qudstvom pre|e pod

na Bugare i usta{e) „nisu tada u na{oj zemqi nastupali u ime vojske kojoj su nekad pripadali“ ve} u ime NOVJ. Kako }ete to objasniti potomcima ubijenih od Bugara u selu Jezdina, Miokovci, Draga~evu, isto~noj Srbiji ili od usta{a u dana{woj Ukrajini i pre`ivelim Srbima u Hrvatskoj. Taj cini~ni potez govori o Vama, va{oj borbi i „oslobo|ewu“ srpskog naroda.

Brojne snage raznih fa{isti~kih formacija kojima ste oja~ali svoju revolucionarnu vojsku posle ulaska Crvene armije, kao i pro{lost va{eg „{vabe“ Broza su kod vas probudile potrebu za dokazivawem „antifa{isti~kog“ identiteta {to vam je to do skora i uspevalo dok ste mogli primewivati mere represije, pravi Srbi nemaju tu potrebu, jer su potomci svojih slavnih predaka i sledbenici besmrtnog Dragoquba Mihailovi}a koji je svoj antifa{izam dokazao odlikovawima, kako u Prvom, tako i u Drugom svetskom ratu.

Dolaskom usta{a, odnosno 1. jugoslovenske brigade NOVJ, prestaje saradwa Sovjeta i vojske JVuO, jer su usta{e, odnosno „oslobodioci“ ~a~anskog kraja, odmah po dolasku napale snage JVuO. Napad se desio 30. Oktobra, u trenutku dok je trajao napad snaga JVuO na ^a~ak. Snage JVuO su se na{le u tom trenutku u unakrsnoj vatri izme|u Nemaca i usta{a. Kapetan Predrag Rakovi} 2. novembra upu}uje pismo komandantu 93. streqa~ke divizije Crvene armije u kome navodi da partizani napadaju wegove

Smotra drugog korpusa Ravnogorskog pokreta pod komandom Predraga Rakovi}a na Vidovdan 1944. godine

komandu partizana i to jedne posebne jedinice koja se pojavila na prostoru ~a~anskog kraja. U pitawu je bila Jugoslovenska brigada NOVJ koja je bila stvorena u SSSR, a Vi opet „zatamwujete istinu“ i ne rekoste od kojih boraca je ona stvorena i ko je bio wen komandant Marko Mesi}. Zarad istine i ~italaca „^a~anskog glasa“, treba re}i da su pripadnici Jugoslovenske brigade u stvari bili ostaci usta{ko-domobranske 369. pe{a~ke pukovnije koja je svoju zadwu bitku zavr{ila u staqingradskoj stepi po~etkom 1943. godine. Mnogi borci ove legije su odlikovani najve}im nema~kim odlikovawima, gvozdenim krstovima. Zbog wene surovosti, nasiqa i pqa~ki legiju su ukrajinski seqaci nazvali „vra`ja pukovnija“. Potpukovnik Marko Mesi} bio je posledwi komandant pomenute usta{ke legije koji je predao Crvenoj armiji tu jedinicu. Godine 1942. bio je „za provejerena djela na Isto~nom frontu“ odlikovan gvozdenim krstom. Isti orden je dobio i satnik Marijan Pri{lin, kasnije jedan od komandanata u jugoslovenskoj brigadi. Posle predaje pre`ivele usta{e se uz pomo} KPJ preobra}aju, i od velikih srbomrzaca i antikomunista postaju nosioci ideje bratstva-jedinstva i oslobodioci od okupatora i doma}ih izdajnika. Vi to preobra}awe u Va{oj bro{uri „Zatamwena istina“ ste obrazlo`ili da oni (misle}i

jedinice i pored toga {to se on sporazumeo sa Rusima 18. oktobra o zajedni~koj borbi protiv Nemaca. Zamenik Predraga Rakovi}a dobio je 31. oktobra od na~elnika {taba 93. divizije Crvene armije i na~elnika {taba 1. jugoslovenske brigade NOVJ usta{e potpukovnika Marka Mesi}a ultimatum po kome su ~etnici morali istog dana izjutra polo`iti oru`je „ili se staviti pod komandu Mar{ala Tita“. Nakon pritiska Mesi}evih partizana, odnosno usta{a, na jedinice JVuO, Rakovi} je svoj {tab i jedinice premestio na desnu obalu Morave. Komanda je bila u selu Trnavi. U to vreme kod Rakovi}a se jo{ uvek nalazio sovjetski oficir za vezu, preko kojeg je upu}eno i protestno pismo zbog prekida saradwe sa Crvenom armijom. Predrag Rakovi} se 15. novembra `alio komandatu 93. divizije Crvene armije na partizane koji su u Gorwem Milanovcu i okolini ubijali ~etnike, ukazuju}i da nije dobio odgovor na pismo od 2. novembra, pretpostavqaju}i da je potpukovnik Mesi} sa svojim partizanima (biv{im usta{ama) iz 1. jugoslovenske brigade uzrok takvog stawa. U tom pismu je pored ostalog navedeno i, citiramo: „Sa bolom u du{i moram da konstatujem da se u Gorwem Milanovcu gde se nalazi komanda Crvene Armije, vr{e masovna ubistva nevinih qudi ~ija je sva krivica u tome {to nisu bili partizani. Srpski narod o~eku-

je pravdu od Crvene Armije, on gleda u woj nosioca reda i mira, i tu nadu, uprkos svih zlo~ina partizanskih nije izgubio.“ Nakon ovih doga|aja jedinice Predraga Rakovi}a se povla~e preko Jelice 21. novembra 1944. i izvla~ewe je trajalo sve do po~etka decembra 1944. Tokom ovog izvla~ewa jedinica, ali i naroda koji nije `eleo da sa~eka komuniste, bili su neprekidno napadani od partizana.

Nakon povla~ewa Nemaca, koji su poru{ili mostove za sobom, partizani ulaze i „osloba|aju“ ^a~ak rano izjutra 3. decembra 1944. godine, a istog dana je oslobo|ena i Gu~a. Jedinice JVuO pod komandom Predraga Rakovi}a se 4. decembra povla~e prema planini Goliji. Odmah po „oslobo|ewu“ ^a~ka po~ele su i surove likvidacije protivnika od strane „oslobodioca“.

Va{e „oslobo|ewe“ mnogi nevini nisu pre`iveli, a posledice Va{e politike ose}amo i danas. Sve {to je ovaj narod i wegova vojska stvorila i oslobodila u toku Prvog svetskog rata uni{tili ste u ime „bratstva i jedinstva“. Va{u politiku, pogubnu po srpski narod, dobro smo osetili 90-ih godina XX veka. Na`alost, ose}amo je i daqe.

Svaki poku{aj da se prika`e racionalna slika doga|aja iz Drugog svetskog rata odmah se osu|uje od pripadnika SUBNOR-a i govori da je to „mewawe ratne istorije“ iz „ideolo{kih razloga“. Pri tome oni zaboravqaju sopstvenu ulogu u vi{edecenijskoj propagandi i policijskim pritiscima na slobodu li~nosti i posebno istorijsku nauku. Potpisnika teksta od 9. januara, ~lana GO SUBNOR-a ^a~ak pitamo da li on sve ove doga|aje zna kao publicista (ne istori~ar) ili kao borac, ili kao dete istaknutog partijskog rukovodioca. Ali o~igledno je da se iza wegovog imena krije drugi ~ovek, odnosno prvi ~ovek ove organizacije. ^ovek iz senke je poznat po tome da se slu`io raznim dezinformacijama i zbog toga je sklowen iz slu`be pre bezmalo 50 godina, upravo od wegovih drugova.

Jedino sa ~ime se mo`emo slo`iti iz Va{eg pamfleta od 9. januara 2015. je ~iwenica da se istorija koristi u „ideolo{ke“ i mo`emo s pravom re}i u partijske svrhe.

Na`alost i danas postoje „neki qudi“ koji iz „ideolo{kih razloga“ naredi{e ustanovama kulture da naprave izlo`bu za 3. decembar, iako ona nije bila u programu ustanova kulture i tako `ele da „kroje“ istoriju. Sama ~iwenica da je izlo`ba napravqena u holu Skup{tine grada ^a~ka govori o politizaciji i iskori{}avawu ustanova kulture u politi~ke svrhe. Ti politi~ki komesari zaboravqaju da je wihovo vreme pro{lo. Iako su „pravni“ naslednici te totalitarne ideologije i partije, nemaju vi{e pravo da tako rade i nare|uju.

Republika Srbija je izjedna~ila oba antifa{isti~ka pokreta. Vi to ne mo`ete o~igledno da prihvatite i to nam govori da Vi ne priznajete ni zakone ove dr`ave, kao i samu Republiku Srbiju. Vama je o~igledno i daqe komandant i predsednik Josip Broz Tito. Istoriju, i Vi i Mi, treba da ostavimo istori~arima, naro~ito mla|im generacijima koji mogu na racionalnoj osnovi da sagledaju doga|aje tokom Drugog svetskog i gra|anskog rata na prostoru ~a~anskog kraja.

Izvori: G. Davidovi}, M. Timotijevi}, „Zatamwena pro{lost. Istorija ravnogoraca ~a~anskog kraja“, kwige 1-3, ^a~ak-Kraqevo 2002-2004.

R. Nedovi}, P. Vasovi}, „Zatamwena istina“, ^a~ak 2006.

G. Davidovi}, M. Timotijevi}, „Osvetqavawe istine“, ^a~ak-Kraqevo 2006.

Dr Jovan Marjanovi}, „Ustanak i NOP u Srbiji 1941.“, Beograd 1963.

Dragan ]endi} predsednik Gradskog odbora Ravnogorskog pokreta ^a~ak

8

OBRAZOVAWE

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

MINISTAR PROSVETE SR\AN VERBI] POSETIO O[ “MILICA PAVLOVI]” RADI PREGOVORA

MATIJEVI] - [TRAJK SE NASTAVQA

Prilikom posete O[ “Milica Pavlovi}” u sredu, ministar prosvete Sr|an Verbi} izjavio je da ne o~ekuje da se {trajk prosvetara radikalizuje i da je prema raznim signalima dobijenim prethodnih dana, siguran da svi `ele da se situacija smiri. Me|utim, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnike Srbije Dragan Matijevi} odmah ga je demantovao, rekav{i da }e se zakoniti {trajk od ponedeqka nastaviti u svim {kolama u ^a~ku, kao i da se planiraju akcije radikalizacije, pa }e pred Savindan prosvetari organizovati “Svetosavski mar{“ ka Beogradu, da, kako re~e Matijevi}, “probude” kolege iz prestonice

inistar prosvete Sr|an Verbi} rekao je da je do{ao u ^a~ak u posetu {koli “Milica Pavlovi}” kako bi razgovarao sa zaposlenima, jer, prema wegovim re~ima, izuzetno je va`no da se svi sporazumeju. Me|utim, o~igledno je da do sporazuma izme|u Ministarstva i sindikata jo{ uvek nije do{lo.

- [trajka~ki odbor je u subotu imao sastanak sa ministrom prosvete i ponavqa se ista pri~a. Nema ni{ta od izuzimawa prosvetnih radnika od smawewa plata, od kolektivnog ugovora, od Zakona o platnim razredima, od izmena Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. Sve su to bili {trajka~ki zahtevi.

Po{to do wihovih ispuwewa ne}e do}i, {trajk se nastavqa - bio je izri~it Matijevi}.

Ministar Verbi} rekao je da Vlada ne mo`e da iza|e u susret zahtevima u vezi sa nov~anom pomo}i u 2015. godini.

- MMF ne dozvoqava da se bilo kakva sredstva iz buxeta izdvoje za poboq{awe bilo ~ijeg materijalnog statusa. Treba da razgovaramo kada i na koji na~in mo`emo da re{imo taj materijalni status. Ako je to 1. januar 2016. godine - onda o tome razgovaramo - rekao je Verbi}. On je istakao da je {trajk legitiman na~in borbe i da ne o~ekuje da prestane tokom no}i, ali da o~ekuje da se za vreme {trajka radi.

- Voleo bih da su sindikati u pravu i da u buxetu ima zna~ajnijeg novca koji bi mogao da se upotrebi za plate, na`alost novca za tu namenu nema. Nama je potreban novac i za druge stvari. U~ini}emo buxet transparentnim, tako {to }e predstavni-

Ministar Verbi} sa direktorom O[ „Milica Pavlovi}“

M

ci sindikata mo}i da ga pregledaju i to smo sa wima ve} ugovorili. @elimo da se uvere da mi ni{ta ne krijemo - rekao je ministar. Me|utim, Matijevi} smatra da se iz buxeta izdvajaju sredstva za potpuno nebitne stvari: - Apsurdna je situacija da se za razvoj u obrazovawu, pri ~emu se misli na razne projekte, igraonice, vaspitaonice izdvaja oko deset milijardi dinara godi{we. Sav ovaj na{ {trajk, odnosno uzimawe deset posto od plata ko{ta {est milijardi dinara, tako da zaista je sme{no u jednoj go-

Dragan Matijevi}

OCENE ]E BITI ZAKQU^ENE Zakonski {trajk sa minimumom procesa rada, od ponedeqka }e biti nastavqen u svim {kolama u ^a~ku, ali }e ocene biti zakqu~ene.

- Oko 130 {kola u Srbiji nije odr`alo odeqenska ve}a i zakqu~ilo ocene, pa smo se dogovorili da se 19. januara odr`e odeqenska ve}a i da {to se makar toga ti~e, drugo polugodi{te po~ne regularno - rekao je Dragan Matijevi}. On je naglasio da }e postojati oskudica u kvalitetu znawa koje se sti~e tokom {trajka, ali i naglasio da to nije samo problem prosvetara, ve} i onih koji vladaju ovom dr`avom.

dini {tedwe davati tolike pare za gotovo besmislene projekte.

Ministar Verbi} najavio je i racionalizaciju broja radnih mesta.

- U ovom trenutku postoji veliki broj onih sa nepunom normom ~asova i sistem nam je neefikasan. Imamo mnogo qudi koji rade u tri, ~etiri {kole, putuju sa jednog mesta na drugo i zapravo “nigde nisu” u tim {kolama. @elimo da zaposleni u {kolama imaju punu normu i budu deo kolektiva. Na{ ciq je da napravimo efikasniji obrazovni sistem i kroz racionalizaciju, pri ~emu je jasno da }e biti onih za koje }emo proceniti da je boqe da dobiju otpremninu i odu iz obrazovnog sistema, ali `elimo da sve to odradimo u saradwi sa sindikatima - rekao je Verbi}.

Kao veoma aktuelnu temu, ministar je u ^a~ku najavio da je zavr{ena nova sistematizacija Ministarstva prosvete i da je odlu~eno da }e 19 [kolskih uprava, koliko ih ima u Srbiji, ubudu}e voditi qudi najsposobniji za taj posao.

- Moramo u jednom trenutku da prestanemo sa postavqawem qudi na mesto na~elnika [kolskih uprava i da napravimo konkurse. Ministastvo prosvete }e u februaru organizovati interne konkurse na kojima }e biti izabrani oni koji }e voditi {kolske uprave.

Dragan Matijevi} je naglasio da }e o svakom budu}em kandidatu u na{em gradu Sindikat obrazovawa ^a~ak dati svoje mi{qewe, koga bi `eleli, a koga ne, ko zadovoqava kriterijume, a ko ne.

I. M.

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

PRAVOSLAVQE

9

10

MARKETING

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

11

POLITIKA

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

^A^ANSKI NAPREDWACI ODR@ALI KONFERENCIJU ZA NOVINARE

PREDSTAVQEN NOVI POMO]NIK GRADONA^ELNIKA P overenik SNS u ^a~ku dr Aleksandar Radojevi} je na konferenciji za novinare, odr`anoj 9. januara, istakao da se Vlada trudi da sprovodi pravedne reforme, kojih }e biti po{te|eni najsiroma{niji slojevi, jer su oni te{ku ekonomsku situaciju ve} vi{estruko platili.

Radojevi} je potvrdio da je dr Prvoslav Savi} kandidat SNS-a za novog direktora ^a~anske bolnice i tom prilikom ocenio “da se rad ove zdravstvene ustanove danas sveo na nivo tranzitne stanice, koja upu}uje pacijente u Beograd”.

“Lo{im planirawem prethodnog rukovodstva i prethodne Vlade onemogu}eno je zanavqawe kadrova, onemogu}ene su specijalizacije, tako da smo ostali bez velikog broja specijalista zbog wihovog odlaska u penzije. S obzirom na to da nemate specijaliste, ne mo`ete da se bavite dijagnostikom, a bez dijagnostike, koja mora biti ta~na u savremenom svetu, ne postoji bolni~ko le~ewe, ve} kozmeti~ki saloni. Ovo je posledwi momenat da ^a~ansku bolnicu zaustavimo od propadawa i da poku{amo da je vratimo na one grane od pre 30 ili 40 godina”, rekao je Radojevi}.

On je, tako|e, naveo da ne}e biti novog zapo{qavawa lekara i medicinskih sestara, jer je ^a~ak tu priliku iskoristio pre dve godine. [efica odborni~kog kluba SNS Nada Simovi} ocenila je da su odbornici ove stranke uspeli da u prethodnom periodu podignu nivo demokrati~nosti u gradskom parlamentu i da uti~u na dono{ewe {to kvalitetnijih zakonskih re{ewa.

“Aktivno smo u~estvovali u kreirawu buxeta u kome smo opredelili sredtsva za projekte koji }e unaprediti `ivot sugra|ana. Ponosni smo {to smo u ovogodi{wem

buxetu uspeli da podignemo socijalnu za{titu na vi{i nivo. Pored postoje}ih pogodnosti, doneli smo i neke nove mere, me|u kojima posebno izdvajam subvencionisawe sme{taja dece u privatnim vrti}ima i pomo} porodicama sa vi{e dece, {to predstavqa podsticaj ra|awu”, rekla je Nada Simovi}.

Na konferenciji za novinare Radojevi} je predstavio i novog pomo}nika gradona~elnika za oblast ekologije i ekonomskog razvoja Dragana Nikoli}a, koji je na po~etku svog izlagawa zahvalio SNS na ukazanom poverewu da vodi, kako je rekao, jedan od do sada najboqe vo|enih resora u Gradskoj upravi.

“Zahvaquju}i prethodnom pomo}niku ovaj resor je dobro postavqen, pa su sve aktivnosti uglavnom ranije realizovane. Nije realizovana samo investicija zamene kotla na gas u MZ “Prosveta”, jer se u buxet za za{titu `ivotne sredine, umesto planiranih 30, slilo 24 miliona

dinara. O~ekujem da }e ta investicija biti ostvarena tokom ove godine”, rekao je Nikoli}. Iznose}i program rada, on je kao prioritete naveo izgradwu transfer stanice i azila za nezbrinute `ivotiwe. Nikoli} je najavio da }e i daqe nastaviti zapo~ete aktivnosti na poqu ostvarivawa u{tede u javnoj rasveti kori{}ewem energetski efikasnih svetiqki, ali i na smawewu buke na gradskoj teritoriji aktivnim ozelewavawem povr{ina. Kako je najavio, posebna pa`wa bi}e posve}ena Ov~arsko-kablarskoj klisuri, koja postaje zna~ajno mesto na mapi Evrope.

“Izgradwa transfer stanice bi}e realizovana uz pomo} donacije {vedske agencije Sida. Lokalna samouprava je za ovu investiciju obezbedila 25 miliona dinara.

Izgradwi transfer stanice bi}e zapo~eta nakon okon~awa tendera. Kada je re~ o Gradskoj upravi za lokalno-ekonomski razvoj, akcenat }e biti stavqen na poqoprivredu, jer smatramo da u ovom sektoru mo`emo da postignemo dobre ekonomske rezultate i poboq{awe `ivota gra|ana.

Oko 37 odsto buxeta, odnosno 51 milion dinara, opredeqeno je za subvencije u poqoprivredi. Planirali smo otvorawe laboratorije za ispitivawe hrane na Agronomskom fakultetu tokom ove godine, {to bi trebalo da omogu}i lak{i plasman robe na inostrana tr`i{ta”, rekao je Nikoli}. On je, tako|e, podsetio da je obezbe|eno dovoqno protivgradnih raketa za za{titu useva u novoj protivgradnoj sezoni.

Prema najavi Nikoli}a, ove godine kona~no bi trebalo da se zavr{i izgradwa azila za nezbrinute `ivotiwe u Mili}evcima. U ovogodi{wem buxetu su obezbe|ena sredstva za kompletno finansirawe zavr{etka izgradwe objekta.

V. S.

12

SELO

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

ZA DU@E TRAJAWE UBRANIH PLODOVA VA@NI SU USLOVI WIHOVE NEGE I ^UVAWA

ZIMSKI UKUS SVE@EG VO]A

uvawe plodova pru`a vi{estruke koristi, a najva`nije su {to omogu}uje ravnomerniju raspodelu vo}a, dugotrajniju i ve}u potro{wu sve`ih plodova, kao i povoqnije cene distribucije sve`eg vo}a. Zbog toga je veoma zna~ajno da se plodovi jesewih, zimskih, pa i letwih sorti ~uvaju u sve`em stawu {to je mogu}e du`e.

To se najboqe posti`e u hladwa~ama, pogotovo smawewem koncentracije ugqen dioksida i, u savremenijim objektima, sni`avawem nivoa kiseonika (i do 0,5 odsto), ka`e za “^a~anski glas” mr Branko Tanaskovi}, savetodavac iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be.

- Samo odr`avawe plodova pra}eno je odre|enim biohemijskim procesima koji su najvi{e uslovqeni ~iniocima sredine i temperaturom. Na vi{im temperaturama ovi procesi su intenzivniji, dok se na temperaturama zovati tzv. suvu fleku, ~ije su }elije plutastog karaktera, bli`im nuli zna~ajno usporavaju. Oni ne mogu potpuno {to, na neki na~in, izoluje daqe propadawe okolnog tkida prestanu, tako da se i na najoptimalnijim temperatu- va, obja{wava na{ sagovornik. Dokazane sorte ~iji se rama {e}er i organske kiseline tro{e iz plodova. To ne- plodovi boqe odr`avaju u sve`em stawu su, na primer, minovno uslovqava i odre|ene gubitke uskladi{tenog {ampawka, kola~ara, {umatovka, ko`ara, vo}a, na primer jabuke - podse}a Tanaskowuton `uti, ontario, vajnasep..., navodi - Pre izno{ewa na trvi}.

Tanaskovi}.

Du`ina ~uvawa plodova zavisi od vi{e `i{te plodovi jabuke se - Koliko }e plodovi zadr`ati sve`inu ~inilaca, a osobine sorte su prevashodni mogu ~uvati u sve`em zavisi i od wihovog stepena zrelosti. [to faktor. Pored istovetnih uslova gajewa kod stawu kra}e ili du`e su plodovi zreliji, utoliko su i ograni~eraznih sorti neujedna~eno je trajawe plodo- vreme. To je posebno va- nije upotrebe. Ali, to ne zna~i da se oni va u sve`em stawu. Najkra}e se mogu ~uvati `no i neophodno kod mogu du`e odr`avati u sve`em stawu, ukoplodovi ranih, a najdu`e poznih sorti. Ta- plodova zimskih sorti liko su zeleniji. Plodovi koji du`e ostaju ko|e, obja{wava savetodavac, najboqe se ~u- koji svoju potpunu zre- na stablu sa kasnijim sazrevawem du`e i vaju plodovi sa debqom i kompaktnom kuti- lost, uglavnom, ne mogu traju, osim kod mawe poznih zimskih sorti. kulom poko`ice, prekriveni vo{tanom posti}i na stablu do Krupno}a plodova ima zna~ajnu ulogu za skramicom ili pepeqkom i retkim, zatvore- vremena berbe, pa se mo- wihovu du`u upotrebu. Kod istih sorti nim stomama (sitnim otvorima na povr{i- raju ~uvati do sazrevawa najsitniji i najkrupniji plodovi imaju ni ploda). Pojedini plodovi, kao kod sorte - ka`e mr Branko Tana- znatno kra}i vek trajawa. Najdu`e se ~uvabudimka na povre|enim mestima mogu obra- skovi}. ju plodovi sredwe krupno}e. Kod dana{wih

^

OSNOVNI PRINCIPI I ZNA^AJ ORGANSKE PROIZVODWE

PROIZVODWA HRANE VRHUNSKOG KVALITETA ektor organske proizvodwe u svetu se ubrzano razvija. Tokom prethodne decenije, povr{ine pod organskom proizvodwom u EU pove}avale su se u proseku pola miliona hektara godi{we. Trenutno postoji vi{e od 180.000 farmi koje primewuju metode organske proizvodwe, koje se znatno razlikuju od konvencionalne, ali je ciq isti - prozvodwa hrane vrhunskog kvaliteta.

Jedna od najva`nijih razlika je da umesto hemijskih sredstava u borbi protiv {teto~ina i korova, organski farmeri koriste uglavnom plodored i sorte koje su otporne na bolesti i {teto~ine, ka`e Radovan [evarli}, savetodavac iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be.

- U definisawu pojma i zna~aja organske proizvodwe postoje velike zablude i nejasno}e, a neke od wih su da su organski proizvodi druga~ijeg ukusa od onih koji su proizvedeni na konvencionalni na~in, da su skupqi od konvencionalnih, da je organska poqoprivreda mawe produktivna od tradicionalne, da veliki broj logoa za organsku proizvodwu zna~i da ne postoje jedinstvena pravila i metode proizvodwe. Neki potro{a~i tvrde da organska hrana ima boqi ukus, ali mnoge studije nisu uspele da prona|u adekvatne dokaze za te tvrdwe. Proizvo|a~i organske hrane u svetu ne tvrde da su wihovi proizvodi boqeg ukusa, ve} da je on autenti~an, jer su proizvedeni na prirodan na~in - napomiwe [evarli}.

Organska proizvodwa ~esto zahteva vi{e vremena i radne snage, kori{}ewe skupqih preparata i prostornu izolovanost od potencijalnih zaga|iva~a. Ova hrana se proizvodi i distribuira u mawem obimu, a celokupni proces proizvodwe je pod kontrolom specijalizovanih kontrolnih organizacija, {to sve skupa ~ini dodatni “pritisak” na cenu ko{tawa, ka`e savetodavac. Ve}a cena ko{tawa mo`e se posmatrati kao cena koju potro{a~i moraju da plate, jer je re~ o proizvodima koji uva`avaju sve aspekte za{tite `ivotne sredine, dobrobiti `ivotiwa i odr`ivog kori{}ewa prirodnih resursa, obja{wava [evarli}.

- Studije pokazuju da proizvo|a~i koji primewuju tradicionalne metode organske proizvodwe imaju ve}e pri-

S

nose po jedinici povr{ine. Jedan od razloga je i ~iwenica da se organske farme ~esto nalaze u podru~jima sa ote`anim uslovima rada, gde su prirodni uslovi ~esto ograni~avaju}i faktor u pove}awu prinosa. Upotreba fosilnih goriva je ista kao i u konvencionalnoj proizvodwi, ali je upotreba radne snage vi{estruko ve}a, {to tako|e uti~e na produktivnost. Istina je da u EU i svetu postoje razli~iti logotipi koji se koriste u ozna~avawu organskih proizvoda, ali svi oni predstavqaju garanciju da su u proizvodwi kori{}ene metode i procedure koje su dozvoqene i odobrene od strane kontrolnih organizacija - ka`e na{ sagovornik.

Organska poqoprivredna proizvodwa sve vi{e dobija na zna~aju, kao jedan od modela razvoja koji treba da pru`i nove perspektive razvoja ruralnog stanovni{tva.

Osnovni principi organske proizvodwe podrazumevaju: prostornu izolovanost od potencijanih zaga|iva~a i proizvo|a~a koji korite sinteti~ke inpute, uvo|ewe plodoreda kao bitnog preduslova za efikasno kori{}ewe prirodnih resursa, vrlo stroga ograni~ewa za upotrebu pesticida i mineralnih |ubriva, apsolutnu zabranu genetski modifikovanih organizama, gajewe biqnih i `ivotiwskih vrsta koje su otporne na bolesti i koje su prilago|ene lokalnim uslovima, dr`awe `ivotiwa na otvorenom uz upotrebu hrane koja je proizvedena metodama organske proizvodwe i drugo, navodi [evarli}.

- Za poqoprivredne proizvo|a~e koji se bave organskom proizvodwom od velikog zna~aja su plodnost zemqi{ta i za{tita i o~uvawe `ivotne sredine. Po{tovawe i o~uvawe prirodnih resursa ostvaruje se kroz odgovorno kori{}ewe energije i prirodnih resursa, odr`avawe biodiverziteta, unapre|ewe plodnosti zemqi{ta, odr`avawe kvaliteta voda i promociju zna~aja organske proizvodwe. Prodaja organskih proizvoda vr{i se putem razli~itih kanala distribucije, a naj~e{}e su to lokalna i specijalizovana tr`i{ta poqoprivrednih proizvoda, direktno sa farme na kojoj se proizvode organski proizvodi, dostava na ku}na vrata i putem internet prodaje podse}a savetodavac.

N. R.

gajenih sorti, metod i vreme brawa plodova direktno odre|uje kvalitet wihovog ~uvawa. Osnovni preduslov je pa`qivo brawe, uz izbegavawe svakog povre|ivawa tkiva ili vo{tane skramice i pepeqka na takvim plodovima.

Obrani plodovi ne smeju biti predugo stacionirani na letwim `egama, ili zimske sorte izlo`ene uticaju vlage ili mraza, ve} bi ih trebalo {to pre uneti na predhla|ewe i skladi{ta sa kontrolisanom atmosferom, ukoliko nisu neposredno nameweni za daqi transport - ka`e Tanaskovi}.

Pored toga, na kvalitet uskladi{tenih plodova znatno uti~u i koli~ina i raspored padavina tokom vegetacije, elementarne prirodne nepogode do same berbe (grad, o`egotine od sunca, vetar i sl.), kao i primewena tehnologija gajewa zasada (ishrana vo}a, rezidba, prore|ivawe plodova...), napomiwe savetodavac. Obrani plodovi bi trebalo da imaju peteqke, da berba nije obavqena po velikoj vru}ini, niti po isuvi{e vla`nom vremenu. Na kraju dolazi do izra`aja adekvatno sprovedena tehnika, uslovi ~uvawa u hladwa~ama (na temperaturi oko 1 stepen) i postizawe odgovaraju}e vlage kod ~uvawa jabuke 94-98 % u prostorijama skladi{ta. U dana{wem vo}arstvu posebna pa`wa se mora posvetiti pravilnoj za{titi zasada od bolesti i {teto~ina, jer samo zdrav prinos, bez o{te}ewa, uslov je za kasniju upotrebu ukusnih i so~nih plodova, isti~e na{ sagovornik.

N. R.

JAVNA SKLADI[TA I KREDITIRAWE POQOPRIVREDE

MNOGOBROJNE PREDNOSTI

a bi se omogu}ila efikasna kreditna podr{ka poqoprivredi veoma je zna~ajno uspostavqawe sitema javnih skladi{ta i kreditirawe na osnovu robnih zapisa. Javna skladi{ta treba da omogu}e poqoprivrednicima da izbegnu prodaju svojih proizvoda odmah nakon berbe ili `etve, kada su cene po pravilu najni`e, ka`e savetodavac Radovan [evarli}, iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak.

- Komparativne prednosti sistema javnih skladi{ta su mnogobrojne, a mogu}nosti wihovog kori{}ewa zavise od nekoliko faktora: brojnosti i dostupnosti javnih skladi{ta u ruralnom podru~ju, udaqenosti skladi{ta od centara poqoprivredne proizvodwe, zaiteresovanosti bankarskog sektora za kreditirawe poqoprivredne proizvodwe gde se kao zalog daje uskladi{tena roba, stepena razvijenosti tr`i{ta poqoprivrednih proizvoda i ukqu~enosti poqoprivrednih proizvoda u berzansko poslovawe. Sistem javnih skladi{ta podrazumeva i neposredno ocewivawe kvaliteta i sertifikaciju uskladi{tene robe, {to umnogome olak{ava trgovinu. Osnovni elementi dobro razvijenog sitema javnih skladi{ta su: postojawe pravnog i regulatornog okvira, uspostavqawe regulatorne i nadzorne agencije, licencirawe javnih skladi{ta i osigurawe i odgovaraju}e finansijske garancije za uskladi{tenu robu - navodi [evarli}.

U na{oj zemqi garancije za uskladi{tenu robu daje Kompezacioni fond, koji ima svojstvo posebnog pravnog lica. Osnovna uloga fonda je pokrivawe eventualnih gubitaka deponenata u slu~aju bankrota, po`ara, kra|a i drugih malverzacija, podse}a savetodavac. Wegovo postojawe predstavqa jo{ jednu pravnu sigurnost na osnovu kojeg bi banke trebalo da formiraju poverewe za kreditirawe na osnovu izdatih robnih zapisa. Najboqi sistem za kontrolu javnih skladi{ta je razvoj specijalizovane dr`avne inspekcijske slu`be koja je zadu`ena za izdavawe dozvola, sprovo|ewe regulativa i inspekcijske poslove, nagla{ava na{ sagovornik.

Sistem javnih skladi{ta ve} dugo postoji u mnogim zemqama sveta, sa odre|enim specifi~nostima koje su karakteristi~ne za svaku zemqu ponaosob. Javna skladi{ta postoje i u mnogim zemqama u na{em okru`ewu, a posebno je zanimqiv primer Slova~ke, gde su u funkcionisawe sistema ukqu~ene poslovne banke i vi{e od 60 licenciranih skladi{ta, ka`e [evarli}.

N. R.

D

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

13

ZDRAVSTVO

EPISKOP @I^KI GOSPODIN JUSTIN ZAJEDNO SA SVE[TENSTVOM HRAMA SVETOG VAZNESEWA POSETIO ^A^ANSKU BOLNICU I URU^IO ZNA^AJNU DONACIJU

NOVI APARATI ZA PORODILI[TE I DE^IJE ODEQEWE

Nakon {to su za najradosniji hri{}anski praznik Bo`i} darivali mame i bebe u Porodili{tu, sve{tenstvo Crkvene op{tine ^a~ka, nastavilo je sa pomagawem jedne od najzna~ajnijih ustanova u gradu, ~a~anske Bolnice. U okviru Dobrotvornog starateqstva pri Hramu i Nedeqe milosr|a, odr`ane za vreme Bo`i}nog posta, prikupqeni novac sve{tenstvo je iskoristilo da ~a~ansko Porodili{te i De~ije odeqewe “ponovi” neophodnim aparatima, a u prisustvu i po blagoslovu Episkopa `i~kog gospodina Justina

ako je rekao stare{ina Crkve protojer Ivan Paunovi}, na Bo`i} je Bolnici predat samo prvi deo donacije, dok }e drugi biti uru~en na Savindan.

On je naglasio da su na{i sugra|ani svojim milosr|em pomogli najzna~ajniju ustanovu u na{em gradu.

Donacija Crkvene op{tine ^a~ka sastoji se od tri aparata, dva namewena Porodili{tu i jednog za De~ije odeqewe.

- Skoro smo dobili jedan kardiotokograf, a evo danas nam je stigao jo{ jedan, tako da smo postigli nivo da istovremnmeno, u toku dva poro|aja, mo`emo snimiti de~ije tonove. Na{ ciq je da obezbedimo i tre}i aparat, kako bi nam svi poro|ajni stolovi bili pokriveni sa monitoringom funkcija bebe i majke. Za Porodili{te, donacija je bila i halogena lampa, koja je potrebna gineko-

K

Gradske bolnice, Episkop `i~ki gospodin Justin naglasio je da je najvi{a blagodetna zajednica ostvarena danas u Crkvi prene{ena u Bolnicu.

- Danas smo odslu`ili svetu Liturgiju, sa koje donosimo najvi{i blagoslov gospoda Boga koji se daje narodu kroz telo i krv. Crkva je tu da okupqa narod, da mu daje ono {to mu je duhovno potrebno, ali ima i svoje prizvawe da poma`e svima koji su u nevoqi ili imaju bilo kakvu potrebu, jer tome nas u~i sam Gospod Hristos - rekao je Episkop, napomenuv{i da je i on do{ao na svet u ~a~anskom Porodili{tu, 1955. godine na Vaznesewe.

Direktor Zdravstvenog centra dr Radoslav Milo{evi} zahvalio je sve{tenstvu i rekao da ova donacija, pored materijalnog, ima i veliki duhovni zna~aj.

- Nedostajala nam je oprema, posebno za ona odeqewa u lozima i aku{erima pri raznim intervencijama, a tako- kojima zbriwavamo na{e najmla|e sugra|ane, Porodili|e, zna~ajna donacija je i aparat za De~ije odeqewe. To je {te i De~ije odeqewe. Nadamo se da }emo ovom donacipulsni oksimetar, oprema koja je kojom, podi}i i na{ kvalitet rada risna za snimawe saturacije kiseorekao je dr Milo{evi}. nika krvqu kod dece, naro~ito kod Stare{ina Hrama Svetog Vazinfekcija disajnih organa, kod brnesewa u ^a~ku Ivan Paunovi} onhiolita koji bukvalno kosi na{u jo{ jednom je zahvalio ~a~anskim najmla|u populaciju - objasnila je privrednicima, {kolskim ustadirektorka Bolnice dr Jela Bo{konovama, trgovinskim lancima, vi}, isti~u}i da je impresionirana kao i svim sugra|anima, bez ~ije radom mladih qudi iz na{e Crkve, pomo}i ova vredna donacija za koji imaju te`wu da edukuju i upu}uGradsku bolnicu ne bi bila moju na dobra dela i davawe. gu}a.

Kardiotokograf iz donacije Na sastanku sa predstavnicima I. M.

ZA RA\AWE NOVIH BEBA POTREBNI SU I BOQI USLOVI

NADAJU SE NOVOM PORODILI[TU

~a~anskom Porodili{tu tokom 2014. godine obavqena su 1.223 poro|aja, {to je veoma malo pove}awe u odnosu na 2013, kada je taj broj bio 1.216, rekla je na~elnica ovog odeqewa dr Danica Radosavqevi}. Ona je povodom novogodi{wih i bo`i}nih praznika po`elela da na{e sugra|anke u {to ve}em broju pose}uju Porodili{te, ali je podsetila i na lo{e uslove u kojima osobqe ovog odeqewa radi.

- Zgrada u kojoj se nalazi Porodili{te je veoma stara,

fornost kao i u nekim ve}im porodili{tima u Beogradu, jer su firme “Les folies” i “Budis” donirale ovom odeqewu apartman za trudnice.

Kada je re~ o kadru, dr Radosavqevi} je rekla da postoji potreba za primawem i usavr{avawem novih lekara, jer ima nekoliko wih uskoro odlaze u penziju. Jedan od starijih doktora na Porodili{tu je i @ivko Jovi~i}, koji pri~om o materijalno lo{im uslovima na ovom odeqewu nije `eleo da obeshrabi budu}e mame, pa je po`eleo da ih bude jo{ vi{e, isti~u}i da }e osobqe Porodili{ta, svojom qubazno{}u i stru~no{}u uticati da u narednim godinama bude sve vi{e novoro|enih beba.

- Motivisawe `ena da ra|aju je op{tedru{tveni problem. Mi ne mo`emo da uti~emo na ono {to je posao dr`ave ili lokalne samouprave, koje svim sredstvima treba da se trude da stimuli{u ra|awe - rekao je dr Jovi~i}.

I. M.

U

Dr Danica Radosavqevi} i dr @ivko Jovi~i]

Poro|ajni stolovi stari vi{e i od 60 godina

kao i oprema sa kojom raspola`emo. Trenutno nam najve}i problem predstavqaju poro|ajni stolovi. Imamo tri stola, od kojih je jedan kupqen 1985. godine, a druga dva su stara i vi{e od 60 godina. Nov poro|ajni sto ko{ta oko 20 hiqada evra - rekla je doktorka Radosavqevi}. Iako je u proteklih dva meseca, ovo odeqewe iz donacija dobilo dva nova kardiotokografa i halogenu lampu, dr Radosavqevi} obja{wava da zaposleni o~ekuju da se ispuni obe}awe nadle`nih o izgradwi novog Porodili{ta, pa su zbog toga, na neki na~in, prekinuli svoje anga`mane u animirawu qudi

dobre voqe da im pomognu.

- Kada nas je gradona~elnik ^a~ka posetio za Novu godinu, obe}ao je da }e uskoro po~eti izgradwa novog Porodili{ta u produ`etku Ginekologije. To bi bila jedna savremena ustanova, istog kapaciteta kao i sada{wa, ali sa tri poro|ajne i jednom operacionom salom za carske rezove, {to mi sada nemamo. Tako|e, bila bi obezbe|ena i potpuno nova oprema, od poro|ajnih stolova do instrumenata, ali i oprema za bebe, jer bi se tu nalazio i jedan deo Neonatologije - rekla je dr Radosavqevi}. Ona je napomenula da su pre dve godine, od firme “Maksima” iz Lu~ana dobili jednu poro|ajnu stolicu, a da preduze}e “Milan Blagojevi}” iz Lu~ana ima odobrewe da u datom trenutku kupi Porodili{tu poro|ajni sto. Od aprila prethodne godine, porodiqe i u ~a~anskom Porodili{tu mogu imati kom-

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

Registarski broj: BD 82596/2007

www.caglas.rs CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd Nedeqno ISSN 0350-9613 COBISS.SR - ID 15955970

14

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE

U SUSRET NACIONALNOM OBELE@AVAWU 200. GODI[WICE DRUGOG SRPSKOG USTANKA I BOJA NA QUBI]U

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Hanan el [ejh HIQADU I JEDNA NO] Prepustite se opojnim pri~ama neustra{ive [eherezade, upoznajte kraqa [ahrijara i zaplovite u egzoti~ne predele Indije i Indokine u novoj, nesvakida{woj verziji ~uvene pripovesti.

Nakon {to je otkrio neverstvo svoje `ene, okrutni kraq [ahrijar zahtevao je da mu svake no}i dovode po jednu devojku, kojoj je oduzimao nevinost i ujutru je slao u smrt. Uprkos gnevu wegovih podanika, u ~ijim srcima je tiwalo seme pobune, kraq [ahrijar nastavqao je sa svojim krvavim pirom. Lepa [eherezada, k}er kraqevog vezira, odre|ena je da bude kraqeva slede}a nevesta. Mudra lepotica ubrzo je skovala plan kako bi stala na put nesre}i: kraqu je svake no}i pripovedala po jednu pri~u koja je uvek pred zoru dostizala dramati~ni vrhunac. Obuzet radoznalo{}u, kraq je ostavqao [eherezadu u `ivotu ~ekaju}i sa nestrpqewem da pri~u privede kraju.

Poput nesagledivog okeana, mo}ne bujice nenadma{nog pripoveda~kog dara ~itavog Istoka utkane su u nezaboravnu pripovest koja je trajala hiqadu i jednu no}. ^uveni vladari, bajkoviti predeli i nezaboravne junakiwe obuze}e sva va{a ~ula – a onda }e nestati sa prvim osvitom zore, samo da bi ponovo o`iveli kada Mesec opet zagospodari nebeskim svodom.

INICIJATIVA ZA PODIZAWE SPOMENIKA TANASKU RAJI]U - Centralna proslava jubileja bi}e odr`ana 6. juna ove godine na Qubi}u i ima}e nacionalni karakter. - Spomenik sa postamentom delo je akademskog vajara Drinke Radovanovi}, bi}e postavqen na kru`nom toku u Qubi}u i ko{ta}e oko ~etiri miliona dinara i{egodi{wa inicijativa gra|ana Qubi}a da 200. godi{wica podizawa Drugog srpskog ustanka i Boja na Qubi}u, bude obele`ena potpunim ure|ewem Spomen kompleksa na brdu Qubi}u, nedavno je dopuwena i predlogom da na prostoru kru`nog toka u ovom delu grada, na posebnom postamentu, bude podignut spomenik Tanasku Raji}u, isti onakav kakav je postavqen u wegovim rodnim Stragarima na Rudniku. Spomenik ~uvenom Kara|or|evom barjaktaru i tobxiji kneza Milo{a, koji je stradao na Qubi}u 6. juna 1915. godine brane}i svoj top, delo je akademskog vajara Drinke Radovano-

V

Dejan Tomi}, predsednik Saveta MZ Qubi}

ZAMKOVI I VITEZOVI Upustite se u nezaboravnu pustolovinu kroz vreme u kojoj istorija o`ivqava na stranicama ove zanimqive kwige. U kwizi Zamkovi i vitezovi saznajte kako su nastali zamkovi, koji su bili naj~uveniji sredwovekovni ma~evi, kako su se odvijale vite{ke igre i jo{ mnogo toga...

DOM KULTURE - PROGRAM PETAK - NEDEQA, 16-18. JANUAR - FILM AND CHIPS, prvo izdawe festivala novog britanskog filma. Prire|iva~i: British Council i Dom omladine Beograda, realizacija Filmski program Doma kulture. Vi{e informacija o festivalu i detaqan program dostupni su na: www.britishcouncil.rs/FilmAndChips ili http://www.domkulturecacak.org/node/1084 Velika sala u 18:00 i 20:00 PONEDEQAK, 19. JANUAR - SVE^ANA BOGOJAVQENSKA AKADEMIJA, organizacija: grad ^a~ak, crkva Svetog Vaznesewa Gospodweg, Dom kulture, Narodni muzej i Sportski centar Mladost. SVETOSAVSKI DANI - ''STOPAMA SVETOG SAVE'', organizacija: hram Svetog Vaznesewa Gospodweg i Kwi`evni program Doma kulture Velika sala u 19:00 SREDA-PETAK, 21-23. JANUAR - GRAD HEROJA, dugometra`ni animirani film, sinhronizovan Velika sala u 16:00 SREDA-PETAK, 21-23. JANUAR - GOR^ILO, JESI LI TI TO DO[AO DA ME VIDI[? - doma}i igrani film rediteqa Milana Karaxi}a (Igraju: Mima Karaxi}, Dubravka Draki}, Andrija Milo{evi}, Boro Stjepanovi}, Anita Man~i}, Milorad Mandi} Manda...)

Velika sala u 18:00 i 20:00 ^ETVRTAK, 22. JANUAR - 34. IZLO@BA LIKOVNOG STVARALA[TVA AMATERA MORAVI^KOG OKRUGA Sredwi i gorwi hol u 19:00

vi}, ~a~anske snahe, umetnice ~ije je ostvarewe i spomenik vojvodi Stepi Stepanovi}u u ^a~ku. Za realizovawe ove inicijative gra|ana Qubi}a formiran je i Odbor za podizawe spomenika Tanasku Raji}u na ~elu sa Dejanom Tomi}em, predsednikom Saveta MZ Qubi}. Odlu~eno je da se uradi replika spomenika iz Stragara, jer je ovo re{ewe pro{lo kroz proceduru umetni~ke procene i `irirawe, a pomo} za podizawe spomenika o~ekuje se, po Tomi}evim re~ima, i od Ministarstva kulture, ali i ~itave javnosti. Pored autorskog, obezbe|ena je saglosnost lokalne samouprave i urbanista.Vajarka Drinka Radovanovi} }e u me|uvremenu ob-

likovati i postament na kome }e spomenik biti uspravqen, na kome }e biti mesta i za kasnije postavqawe topa, pored koga je legendarni junak sa Qubi}a zadobio “stotinu rana od stotinu jatagana”, ne odstupiv{i od wega ni za pedaq. Procena je da bi obezbe|ewe otiska i izlivawe spomenika sa ure|ewem kru`nog toka stajali oko 4.000.000 dinara. Uprkos oskudnim vremenima u kojima `ivimo, zadu`binarski duh je tradicija na{eg naroda, a “podizawem i ovog belega u okviru obele`avawa zna~ajnih jubileja iz srpske revolucionarne pro{losti, osta}e trag, koji }e svima nama i potomstvu, svedo~iti o svekolikom srpskom slobodarstvu i nacionalnom uznosu”. Za tu svrhu

otvoren je i poseban teku}i ra~un, na koji svako prema sopstvenim mogu}nostiuma mo`e prilo`iti sredstva, a Odbor se ovim putem zahvaquje svim dobro~initeqima i zadu`binarima, ka`e Dejan Tomi}.

Savet MZ “Qubi}” doneo je oddluku da se formira Odbor za podizawe spomenika Tanasku Raji}u, koji ~ine: Dragan Jovi}, Milisav Novi~i}, Milovan Lukovi}, Mi{o Petrovi}, Neboj{a Jovanovi}, @iko Maletkovi}, Bratislav Jugovi}, Dragan Stefanovi}, Dule ]irovi}, Mom~ilo Radulovi}, Miladin Vukosavqevi} i Dejan Tomi}.

Po{to je Boj na Qubi}u bio najzna~ajnija borba za oslobo|ewe Srbije od turskog ropstva, koja je istovremeno predstavqala za~etak i u~vr{}ivawe dr`avnosti budu}e moderne Srbije, centralna proslava ovog jubileja bi}e odr`ana 6. juna ove godine na Qubi}u i ima}e nacionalni karakter. Organizova}e je zajedno dr`ava Srbija i Grad ^a~ak. Sredstva u iznosu od 53 miliona dinara za izradu projekta i rekonstrukciju Ulice Dragoslava Boji}a, pristupne saobra}ajnice koja vodi do Spomen kompleksa na Qubi}u, u kojoj }e biti ura|ena ki{na kanalizacija, trotoari i uli~na rasveta, obezbedi}e Ministarstvo saobra}aja. Ministarstvo rada finansira}e sa vi{e od osam miliona dinara rekonstrukciju samog Spomen kompleksa, dok je Grad ^a~ak formirao Programski odbor za proslavu jubileja i iz buxeta obezbedio sredstva za odr`avawe manifestacije, saznajemo od gradona~elnika Vojislava Ili}a.

Z. L. S.

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

15

KULTURA

U GRADSKOJ BIBLIOTECI NAGRA\ENI NAJMLA\I ^ITAOCI

PISAC SLOBODAN STANI[I] URU^IO NAGRADE radska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis”, nagra|ivawem najvrednijih ~italaca svog De~jeg odeqewa, koje broji 2.000 ~lanova, nastoji da motivi{e najmla|e sugra|ane da u dru`ewu s kwigama prepoznaju svog najboqeg prijateqa. Ova lepa tradicija traje ve} 12 godina, a pred kraj minule godine diplomama “Naj~italac” i kwigama nagra|eno je devet najaktivnijih mali{ana. Nagrade im je uru~io pisac za decu Slobodan Stani{i}, koji je tom prilikom predstavio ediciju “Deca ~itaju srpsku istoriju” ~a~anske Izdava~ke ku}e “P~elica”, koja je na posledwem Sajmu kwiga u Beogradu progla{ena za najboqu kwigu.

Pored nagra|enih ~itala-

G

ca i wihovih roditeqa, na sve~anosti, kojoj su prisustvovali i u~enici dva odeqewa drugog razreda O[ “Vuk Karaxi}”, Zahvalnicu za dugogodi{wu saradwu dobio je u~iteq Neboj{a Mileti}. Me|u “Naj~itaocima” De~jeg

odeqewa u 2014. godini su: ~etvorogodi{wi Ogwen Belopavlovi} i Antonina Stankovi}, Andrej Stankovi}, prva~i} i Sofija Jeremi}, {esti razred iz O[ “Tanasko Raji}”, Matija Savi}, drugi razred, Sofija Savi}, ~etvrti i

Awa Majstorovi}, peti razred, svi iz O[ “Milica Pavlovi}”, Tawa Mitrovi}, tre}ak O[ “Ratko Mitrovi}” i Bojana Raji~i}, {esti razred O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}”.

Z. L. S.

zovawem, a predstavqaju aktivnst osmi{qavawa ponude kvalitetnih sadr`aja za decu ovog uzrasta. Projekat u svojoj osnovi ima multidisciplinarni pristup i podrazumeva realizaciju posebnih i specijalizovanih programa pod nazivom “Igrovnica-istra`ionica”. Tog dana deca su u Umetni~koj galeriji posetila izlo`bu {vedske grafike “Dalgrafik”, a stru~ni vodi~ im je bio kustos i saradnik na projektu Daniel Miki}. Nakon upoznavawa sa izlo`bom, deca su u radionici uradila crte`e koje }e uz pomo} svojih vaspita~a i roditeqa preto~iti u grafike. Ovaj pragmati~ni pristup jednoj likovnoj tehnici, uve{}e mali{ane kroz kreativnu igru u svet umetnosti.

Projekat }e biti nastavqen tokom januara aktivnostima u okviru programa “Praznici - gra|ewe zna~ewa”, a wegova su{tina bi}e povezivawe iskustava kroz likovni izraz, i tom prilikom deca }e biti upu}ena u na~in izrade video zapisa, mini filmova i dramsko izra`avawe.

Otvarawe vrata najmla|im sugra|anima je svakako jedan od na~ina da ustanove kulture u ^a~ku formiraju svoju budu}u publiku, koja }e od malih nogu biti edukovana kako nastaju, kako se posmatraju i za{to se ~uvaju umetni~ke vrednosti i dela.

Z. L. S.

„VRTI]I BEZ GRANICA”

rvog radnog dana u 2015. godini u Umetni~koj galeriji “Nade`da Petrovi}” odr`ana je prva radionica iz projekta “Vrti}i bez granica 2”, koji sprovodi Pred{kolska ustanova “Moje detiwstvo” u saradwi sa ~a~anskim ustanovama kulture. Programi su nameweni deci uzrasta od tri do pet i po godina, koja nisu obuhva}ena redovnim pred{kolskim vaspitawem i obra-

P

ODR@AN JAVNI ^AS NARODNE TRADICIJE

U

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

@oze Saramago KAIN

U UMETNI^KOJ GALERIJI “NADE@DA PETROVI]”

Narodnom muzeju, organizovan je javni ~as narodne tradicije, koji je bio posve}en bo`i}nim obi~ajima. U staroj brvnari namewenoj Muzeju detiwstva, o Badwem danu, Bo`i}u i obi~ajima koji se upra`wavaju povodom najradosnijeg hri{}anskog praznika saznali su na{i najmla|i sugra|ani, mali{ani iz Pred{kolske ustanove “Moje detiwstvo”. Razdraganoj deci o bo`i}nim obi~ajima govorio je glumac Milutin Gigi Jev|enijevi}.

- @eleli smo da kroz narodnu tradiciju mali{anima predstavimo na{e

POKLON KWIGE

O BADWEM DANU I BO@I]U obi~aje za Badwi dan i Bo`i}, a posebno ulogu dece u najradosnijem prazniku.

Mali{anima koji su prisustvovali javnom ~asu narodne tradicije, na{ stalni saradnik i prijateq Muzeja, glumac Gigi Jev|enijevi} demonstrirao je obi~aje ovog praznika. U ku}icu su uneli badwak i na wega bacali `ito, bombone i orase, sve ono {to simbolizuje sre}u, napredak i blagostawe. Deca su radosno u~estvovala u starom, nekada{wem obi~aju kazala je etnolog Sne`ana [apowi} A{anin.

U predstavi je u`ivalo

oko 25 mali{ana, a prema re~ima Qiqane Radovanovi}, pedagoga PU “Moje detiwstvo”, deca su veoma zainteresovana za programe srpske narodne tradicije,

“jer, pre svega, iza|u iz svog redovnog okru`ewa, ne{to novo nau~e i razvijaju kulturu pose}ivawa ustanova kulture u na{em gradu”.

N. R.

POVEST ^OVE^ANSTVA JE POVEST WEGOVOG NESPORAZUMA S GOSPODOM, NITI ON RAZUME NAS NITI MI RAZUMEMO WEGA. „S gospodom bogom nema {ale“ glasi jedna re~enica iz Kaina, Saramagovog zavr{nog obra~una sa judeo-hri{}anskom tradicijom. U ovom zaprepa{}uju}em kwi`evnom apokrifu Bog je negativac, an|eli su lo{i momci, a samo je Kain, bo`jom voqom ubica svog brata Aveqa, istinski preobra}enik i svedok brojnih bo`jih nedela i osionosti. Zahvaquju}i mo}i da putuje kroz vreme, jer je osu|en na ve~ito lutawe, Kain prelazi „iz proteklih u budu}e vidove sada{wosti“, od Prvog greha do Potopa, preispituju}i tako starozavetne pri~e o postanku sveta, Sodomi i Gomori, ru{ewu Jerihona, Avramovom `rtvovawu svog sina Isaka, isku{avawu pravednoga Jova, zidawu Vavilonske kule, krvavim ratovima plemena Izraiqevog za Obe}anu zemqu...

Li{avaju}i se uobi~ajenog nakita pismenosti, portugalski nobelovac je svojim posledwim objavqenim romanom krunisao jednu visoku kwi`evnu gra|evinu, sazdanu od sve samih parabola u ~ijoj je jezgri osporavawe pravaca kojima je ~ovek krenuo i vrednosti koje je izneverio – umnogome vo|en rukom svoga tvorca.

Kwiga je razmi{qawe o biblijskom junaku Kainu, „koji jeste ubio svog brata (Aveqa) ali koji za mene ne mo`e da bude vi|en kao oli~ewe zla“, rekao je Saramago. Kain je u Bibliji predstavqen kao prvi ubica u istoriji, po{to je iz qubomore ubio mla|eg brata Aveqa. Dobitnik Nobelove nagrade @oze Saramago }e jetko pokuditi biblijski mit o spasavawu sveta i alegoriju o Nojevoj barci.

Lori Grejam VELIKA KNEGIWA I[^EZLOG CARSTVA iktorija Melita od Koburga, Daki, unuka kraqice Viktorije, po ocu je Engleskiwa, po majci Ruskiwa, a po zavi~aju Nemica. Ve} samo zbog toga osu|ena je na to da bude pion svoje porodice na {ahovskoj tabli dinastije.

Ali wome nije lako manipulisati. U epohi u kojoj se smrt smatra prihvatqivijom od razvoda, Daki }e se boriti za pravo da bude sa svojom istinskom qubavqu. Ona }e kr~iti svoj put preko sramotnog egzila u Pariz do rasko{i Sankt Peterburga i blata i krvi na Isto~nom frontu.

Dok Rusija tone u haos 1917. godine i dinastija Romanovih do`ivqava pad, iznova prognana, Daki nam pripoveda svoju pri~u.

Uverqiv poput memoara, ovo je roman o jednoj izrazito inteligentnoj i duhovitoj `eni, sna`ne li~nosti, o{trog oka, bez ikakvih izli{nih ukrasa i sentimentalnosti, a ipak duboko potresan i `ivotan. Pripadnica generacije koja je raskinula s krutim dvorskim obi~ajima, a ipak nerazdvojiva od svog dinasti~kog bremena, stostruko te`eg u okolnostima ruskog prevrata, Viktorija Melita je savr{eno odabrana junakiwa ovog tragi~nog vremena i istovremeno divan, poetski `enski lik.

Lori Grejam mo`emo zahvaliti {to ju je ponovo o`ivela u svom neizmerno zanimqivom romanu koji se ujedno ~ita i kao najlep{a `ivotna pri~a, i kao istorija.

V

16

GORWI MILANOVAC

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

NOVAC STIGAO I OD REPUBLIKE I OD OP[TINE

DODEQENA NOV^ANA SREDSTVA O[TE]ENIMA U POPLAVAMA P

ovodom majskih poplava koje su zadesile ~itavu Srbiju, na namenskom ra~unu op{tine Gorwi Milanovac, zahvaquju}i izuzetnoj solidarnosti predstavnika gorwomilanova~ke privrede, udru`ewa, organizacija i gra|ana, kao i prijateqskih op{tina, sakupqeno je 8.719.699,45 dinara i 14.867,46 evra.

Republi~ka procena {tete na teritoriji op{tine Gorwi Milanovac iznosila je 454.598.934,34 dinara, od ~ega 149.919.962,00 na poqoprivrednom zemqi{tu, 143.891.091,75 na objektima, 103.866.094,14 na mostovima i 56.921.786,45 dinara na lokalnim i nekategorisanim putevima.

Prema izve{taju gorwo-

milanovake Op{tinske uprave o realizaciji dr`avnog programa obnove porodi~nih i stambenih objekata u majskim i junskim poplavama, izdato je ukupno 122 re{ewa, prema kojima je za sanaciju {tete opredeqeno 31.054.000,00

dinara republi~kih sredstava. Od toga najve}i stepen ugro`enosti je {esta kategorija sa ukupno 18 donetih re{ewa, deset pozitivnih i osam negativnih.

Od prve do pete kategorije, prema upravnom postupku je doneto 104 re{ewa i to

58 pozitivnih i 46 negativnih.

Sa obzirom na to da dr`avnim programima nisu tretirane {tete na poqoprivredi i na pomo}nim objektima, op{tina Gorwi Milanovac odredila je posebne programe pomo}i

susret obele`avawu ovog velikog jubileja, gorwomilanova~ka Op{tinska uprava je zapo~ela obiman program restauracije i obnavqawa kulturno-istorijskih znamenitosti na ~itavoj teritoriji op{tine. Za ove namene je potrebno trideset miliona dinara, a {estina }e biti finansirana iz op{tinskog buxeta, ali i delom iz republi~kih sredstava. Asfaltirawem bine na otvorenom i svih staza kroz Kne`evu livadu, znamenito mesto “Takovski grm”, zablistalo je u punom sjaju. Planirano je i ure|ewe mokrih ~vorova, kapije, sanacija javne rasvete, postavqawe izletni~kih tabli i drugih aktivnosti.

Na konkursu kod nadle`nog ministarstva obezbe|eno je 2,5 miliona dinara za restauraciju Milo{evog konaka, kao i 1,9 miliona za ure|ewe Crkve brvnare, tako da }e se od ovih sredstava najpre uraditi projektna dokumentacija za zamenu krovne konstrukcije, a u planu je i parterno ure|ewe. U muzeju “Drugog srpskog ustanaka” u Takovu je zamewena fasada, kao i sanacije podova, a u planu je drena`a i regulisawe kanalizacione mre`e i uvo|ewe grejawa u ovom objektu. Rekonstruisan je i lokalni put Svra~kovci - Gorwa Crnu}a - Vra}ev{nica, zapravo putni pravci ka Milo{evom konaku i manastiru Vra}ev{nica.

U

Vrednost tih radova je iznosila 22 miliona dinara koje je investiralo JP “Putevi Srbije”. U toku je sanacija muzeja “Rudni~ko-takovskog kraja” u gradu. Dosta pa`we bi}e posve}eno parternom ure|ewu O[ “Takovski ustanak” u neposrednoj blizini Muzeja, kao i ure|ewu samog naseqenog mesta Takovo.

Prema re~ima predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a, uskoro }e uslediti i programske pripreme za sve~ane akademije, koje }e zajedno organizovati Vlada Srbije i lokalna samouprava, jer je 23. aprila i Dan op{tine Gorwi Milanovac.

OGLAS ZA PORESKE OBVEZNIKE Obave{tavamo poreske obveznike da ukoliko su bili u uslovnom otpisu kamate i mirovawu glavnog poreskog duga u 2013. i 2014. godini, u obavezi su da od 1. januara 2015. godine u 24 mese~ene rate izmire svoj revalorizovani poreski dug, koji je do sada bio u statusu mirovawa.

Za vreme pla}awa glavnog poreskog duga na rate, poreski obveznik je du`an da redovno pla}a teku}e obaveze. Ukoliko u periodu pla}awa glavnog poreskog duga na rate, ne izmiri teku}u obavezu ili ratu, nadle`ni organ odmah sprovodi postupak prinudne naplate shodno propisu koji ure|uje poreski postupak i poresku administraciju.

Poresko odeqewe Op{tinske uprave op{tine Gorwi Milanovac

nove upla}eno je 1.722.000 dinara za 34 vlasnika, koji su {tetu imali na potpornim zidovima. Onima kojima je {teta na stambenim objektima nastala nakon maja 2014. godine ukupno je ispla}eno 470.000 dinara za 11 vlasnika. Za 35 vlasnika obradivog zemqi{ta koji su zahteve podneli po isteku rokava predvi|enih programima, ukupno je izdvojeno 624.240,00 dinara iz stalne buxetske rezerve.

Op{tina Gorwi Milanovac zahvaquje svim donatorima, gra|anstvu, a posebno predstavnicima gorwomilanovake privrede na izra`enoj dru{tenoj solidarnosti, {to ovu op{tinu ~ini prepoznatqivom u ~itavoj Srbiji.

PREDVI\ENE I BUXETSKE REZERVE

NA PROLE]E VELIKI JUBILEJ

U TOKU PRIPREME ZA OBELE@AVAWE DVA VEKA OD DRUGOG SRPSKOG USTANKA

o{te}enima koji su imali takvu vrstu {tete. S obzirom na procenu obima {teta, odlu~eno je da se za pomo} poqoprivrednicima opredeli iznos od 15.407.280,00 dinara, koji je obezbe|en iz donacija i buxetom op{tine Gorwi Milanovac. Ova nov~ana pomo} je raspore|ena na 677 poqoprivredna proizvo|a~a, po precizno utvr|enim kriterijumima. Od wih 677 za 25 poqoprivrednika je po posebnom Programu za o{te}ene ekonomske objekte, upue}na nov~ana pomo} ukupne vrednosti 3.990.000,00 dinara.

Iz stalne buxetske rezerve za o{te}ene stambene objekte i to za one vlasnike koji su odbijeni na osnovu dr`avnog programa ob-

rva smo op{tina u Srbiji koja je donela buxet za 2015. godinu, koji je u najve}em delu razvojni, rekao je predsednik op{toine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}.

- Predvi|eno je milijardu i 180 miliona dinara, a tu su i neutro{ena sredstva od ranijih godina u iznosu od 150 miliona i sopstveni prihodi, pre svega od mesnih zajednica oko 72 miliona, {to ukupno iznosi milijardu 412 miliona dinara. Od ukupnih sredstva buxeta, za investicije je predvi|eno oko 500 miliona dinara. Zna~ajna sredstva su opredeqena i za socijalna davawa, a

P

deo i za redovno izmirewe svih ra~una, materijalnih tro{kova i plata buxetskih direktnih i indirektnih korisnika - rekao je Mirkovi}, naglasiv{i da je Gorwi Milanovac jedna od retkih op{tina koja nema nepla}enih ra~una, a javna preduze}a, ustanove i mesne zajednice ne posluju sa gubitkom. On je istakao

da }e i ove godine biti ostvaren suficit koji je planiran za zapo~ete i nove radove. “Moramo ra~unati i na rezerve u buxetu, jer ne mo`emo dozvoliti da do|emo u situaciju da zaposleni ne mogu da prime plate ili da nemamo da platimo ra~une”, istakao je predsednik Op{tine.

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

17

GORWI MILANOVAC

MILISAV MIRKOVI], PREDSEDNIK OP[TINE GORWI MILANOVAC

PRIMER ODGOVORNOG RASPOLAGAWA BUXETSKIM SREDSTVIMA

nosili titulu najve}ih izvoznika Moravi~kog okruga. O~ekujemo da }e distribucija sirovina i roba biti jo{ efikasnija kada se zavr{i auto-put Koridor 11.

“ Rezultati na{eg rada vidqivi su na svakom koraku, ali uvek ho}emo vi{e i boqe.

Gra|ane smo u proteklim godinama navikli na odgovoran i predan rad, od kakvog ni ubudu}e ne}emo odustajati”, rekao je izme|u ostalog u prvom ovogodi{wem intervjuu za na{ list predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi}.

Da li ste zadovoqni rezultatima koje je Op{tina ostvarila u protekloj godini?

– Prema zvani~nim podacima, postignutim rezultatima u 2014. godini, svrstani smo u red boqih op{tina u Srbiji. Godina je bila te{ka, kako zbog velike ekonomske krize, tako i zbog ogromnih {teta od poplava i klizi{ta, ali smo i pored toga ve}inu planova realizovali. Posebno bih istakao dobar rad Op{tinske uprave, bez ~ije na~elnice i wenog tima, ukupni rezultati rada ~itave Op{tine ne bi bili isti. Gra|ane smo proteklih godina navikli na odgovoran i predan rad.

Istakao bih da nam problem predstavqaju neodgovorni buxetski korisnici, koji moraju da se uozbiqe u narednom periodu.

U protivnom ukinu}emo nov~ane transfere za nepropisne zahteve, jer je op{tina kao osniva~ odgovorna za wihovo poslovawe.

Dr`avna revizorska institucija je rad op{tine ocenila vi{e nego pozitivno.

– Op{tina je od po~etka godine imala ~etrnaest raznih kontrola. Osim gra|evinskih inspekcija, upravne kontrole, kontrole Ministarstva odbrane, posetila nas je i Dr`avna revizorska institucija. Za~u|uju}e je da smo jedina op{tina u Moravi~kom okrugu koja je bila toliko puta kontrolisana, {to navodi na zakqu~ak da ima onih koji svom gradu ne `ele da pomognu, ve} naprotiv, da mu tim prijavama odmognu. Ali, najva`niji su rezultati tih kontrola, koji nas svrstavaju u red malog broja op{tina koje su pozitivan primer dobrog poslovawa sa neznatnim nepravilnostima, iskqu~ivo tehni~ke prirode, koje }emo ispraviti u zadatom roku.

Dr`avni revizor Du{ko Pejovi} je nedavno javno o tome govorio, a od 27 kontrolisanih op{tina, posebno je izdvojio na{u i op{tinu Para}in za odgovorno raspolagawe buxetskim sredstvima. [ta je sve ura|eno na poqu infrastrukture Op{tine?

– Posebno bih istakao da smo zapo~eli adaptaciju Doma kulture, aktivnosti na postavqawu video nadzora grada, ure|ewe pristupa Domu zdravqa, rekonstrukciju Brda mira... Zavr{ene su pripreme za izgradwu osnovne {kole u Semedra`i, nastavilo se sa adaptacijom verskih objeka-

Da li }e u 2015. biti i novih radnih mesta?

- Prema posledwoj evidenciji Nacionalne slu`be zapo{qavawa trenutno ima 3.750 nezaposlenih. Procentualno se mo`e re}i da skoro svaki drugi gra|anin Gorweg Milanovca ima neki vid primawa. Kada se uzme u obzir stawe drugih nerazvijenih ili mawe razvijenih op{tina i gradova, mi koji `ivimo u Gorwem Milanovcu mo`emo biti zadovoqni uposleno{}u.

U saradwi sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe ve} ~etvrtu godinu za redom realizujemo Program zapo{qavawa nezaposlenih lica (program stru~ne prakse), tako da oko 20 mladih visoko{kolovanih pripravnika svake godine zavr{i stru~nu praksu, uz adekvatnu nov~anu nadoknadu. ta, spomenika kulture, a u toku su i intezivne pripreme za obele`avawe 200 godina od podizawa Drugog srpskog ustanka ove godine. Radi se i na modernizaciji kotlarnice i sistema za daqinsko grejawe, a u toku je i izgradwa auto – puta uz na{u punu logisti~ku podr{ku, posebno u domenu re{avawa imovinskih odnosa. Pri kraju su radovi na zgradi OU u ulici Tihomira Matijevi}a, a nastavqena je rekonstrukcija i izgradwa putne mre`e u svim mesnim zajednicama, kao i vodovodne, kanalizacione, elektro i PTT mre`e u gradu. U toku su radovi na vodovodu ka Rudniku i ure|ewe re~nog korita Despotovice. U okviru JP „Sportsko – rekreativni centar“ izgra|ena je teretana na otvorenom, a za najmla|e je postavqeno klizali{te.

Kroz agrarni buxet smo pru`ili maksimalnu pomo} selu i poqoprivredi, za{ta je izdvojeno 20 miliona dinara, od ~ega je 14 dodeqeno za 153 doma}instva, kao bespovratna sredstva.

Kakvi su planovi za narednu godinu?

- Planiramo da nastavimo adaptaciju i rekonstrukciju Doma kulture, kao i spomen - parka Brdo mira. Zapo~e}emo izgradwu pristupne saobra}ajnice ka auto – putu, uz pomo} Republike, izgradi}emo {kolu u Semedra`i, pro{iri}emo kapacitete PU „Sunce“ i poboq{ati uslove rada. U planu je i rekonstrukcija kampa „Mirko i Slavko“ u Buqarici, za {ta je projektna dokumentacija ve} ura|ena. Radi}emo Studiju opravdanosti izgradwe nove industrijske zone u Sr~aniku, anga`ova}emo se oko re{avawa problema u zdravstvenim ustanovama. Nastavi}emo sa radovima u Ulici Vuka Karaxi}a i uredi}emo prostor oko gradske tr`nice, robne ku}e i zelene pijace. Re{i}emo pitawe projektne dokumentacije vodosnabdevawa za prawanski i gru`anski kraj i okon~a-

ti poslove na izgradwi vodovoda u Br|anima. Izgradi}emo pomo}ni fudbalski teren u okviru sportskog centra, a nastoja}emo da realizacijom Lokalnog akcionog plana za mlade za period 2014/2018. pomognemo u re{avawu osnovnih potreba mladih u op{tini. Posebnu pa`wu }emo posvetiti ure|ewu naseqenih mesta {irom op{tine, u ciqu odr`avawa sveop{teg ekolo{kog trenda.

Kakva je situacija sa industrijskim razvojem u Gorwem Milanvcu?

- Za razliku od situacije u ve}ini ostalih op{tina, najve}i broj preduze}a uspe{no se transformisao i privreda op{tine va`i za jednu od najzdravijih u Srbiji. Na na{oj teritoriji ima oko 2.000 aktivnih preduzetni~kih radwi i privrednih dru{tava. Gorwomilanova~ki renomirani proizvo|a~ posu|a “Metalac” je dugogodi{wi brend Gorweg Milanovca i jedna od ve}ih kompanija koja ~ini na{u privredu, ali ne i jedina. Mo`emo se pohvaliti i “Tetra Pakom”, kao i firmom “Takovo-Swislion”. Tako|e, imamo vi{e srodnih velikih kompanija sa sli~nim programima proizvodwe iz oblasti grafi~ke delatnosti “Tipoplastika”, “Papir Print”, “Foka”, “Spektar”. U grupu uspe{nih privrednika spadaju i industrija boja i lakova austrijsko - slovena~ka kompanija “Zvezda-Helios”, kao i {vedska firma za proizvodwu {tamparskih boja “Flint group Balkan”. Me|u velikim preduze}ima je i fabrika automobilskih delova “Fad” i modna konfekcija “Rudnik”. Uspe{nu podzemnu eksplotaciju ruda vr{i “Rudnik AD”, dok je “9. septembar” preduze}e koje se bavi proizvodwom potro{nih medicinskih, stomatolo{kih i kozmeti~kih sredstava.

Mo`emo biti ponosni da su predstavnici gorwomilanova~ke privrede po objavama Privredne komore Kraqevo dugo

Da li se u Gorwem Milanovcu radi na unapre|ewu privrednog ambijenta kako bi se pospe{io dolazak stranih investitora?

- Prvo treba da odgovorimo zahtevima postoje}ih investitora, koji uspe{no posluju, jer su na{i novi investitori uglavnom wihovi poslovni partneri. Tako da otvaramo vrata svima onima koji na osnovu iskustava uspe{nih poslovnih partnera o~ekuju i sopstvenu stabilnost u poslovawu. Imamo primer dolaska ruskog investitora koji je revitalizovao fabriku name{taja u Prawanima i sada posluje pod imenom „Classic style furniture”, bave}i se proizvodwom name{taja od punog drveta. Nekada{wu veoma uspe{nu firmu u staroj Jugoslaviji koja se zvala „Seko“ preuzela je Slovena~ka firma „Mersteel profil“, koja nastavila nekada{wi program, ali dosta naprednije.

Ono {to je u domenu Op{tinske uprave, a to su administrativni postupci izdavawa dozvola i drugih normativnih postupaka, op{tina Gorwi Milanovac je realizovala projekat “Unapre|ewe poslovnog okru`ewa na lokalnom nivou kroz regulatornu reformu”, ~iji je ciq pojednostavqivawe nepotrebno dugotrajnih administrativnih procesa, koji u mnogim slu~ajevima ometaju ili usporavaju aktivnosti privrednih subjekata. Kao proizvod ovog projekta imamo Elektronski registar administartivnih postupaka a`uriran na na{oj zvani~noj veb prezentaciji, koji virtuelno omogu}ava investitorima da do|u do potrebnih dokumenata, ukqu~uju}i i pla}awe osnovnih republi~kih i op{tinskih taksi.

Uglavnom, nastojimo kao op{tinska vlast da obezbedimo pozitivnu investicionu klimu kako bi omogu}ili ve}u zainteresovanost investitora da ula`u u na{u op{tinu.

I. M.

18

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

DRAGA^EVO

PROJEKAT “TIJAWE - GLOBALNO SELO”: OD IDEJE DO STVARNOSTI

UMETNI^KOM VIZIJOM PROTIV ODUMIRAWA SELA U Srbiji se mnogo govori o odumirawu sela, ali se realno slabo {ta ~ini kako bi se ova neda}a zaustavila. Godinama, pa ~ak i decenijama unazad, u seoska podru~ja se mawe ula`e, tako da se na{a sela, u ve}ini slu~ajeva, ne mogu pohvaliti dobrom infrastrukturnom opremqeno{}u. Zadruge, koje su nekada predstavqale sna`nu potporu i svojevrsnu garanciju ekonomske stabilnosti seoskih doma}instava, danas su oli~ene u opustelim zadru`nim zdawima, koja su se vremenom pretvorila u ruine, a ono malo `iteqa ve}ine takvih sela, gde su se mladi otisnuli u svet za boqim `ivotom, u srcu ~uva `al za onim sre}nijim vremenima, jer im ova nova nisu donela mnogo dobrote.

Ponekad se ~ini da srpskom selu, koje odi{e lepotom i mirom, sa-

koja poseduje istan~ani ose}aj za dobre projekte. Odmah joj se dopala Plazini}eva ideja internaci-

zamisao je da se na{e globalno selo otvori za goste iz sveta, poslovne qude, umetnike i prijate-

qe, da u`ivaju u lepoti seoskog ambijenta, ti{ini, zdravoj i ukusnoj hrani, ali i umetnosti. Lisa

smatra da je Tijawe idealno mesto za antistres i rekreativne programe, koji su posebno interesantni za qude sa Zapada - obja{wava Bo`idar, dodaju}i da }e u svemu tome zna~ajno mesto imati i wegov Centar za vizuelna istra`ivawa, kao mesto okupqawa umetnika, koji }e u Tijawu organizovati raznorodne radionice za decu i ostale zainteresovane, kao i izlo`be.

Kad se zdru`e qubav prema selu i veliki entuzijazam...

Ro|ena Zemunka Lisa Radmila Braun ima srpsko i englesko dr`avqanstvo. Iz Srbije je oti{la sa 19 godina, kada se udala za in`ewera Terensa Gordona Brauna.

Engleska joj je postala druga otaxbina, ali joj je qubav prema Srbiji u srcu ostala. U svoju domovinu je po~ela da dolazi ~e{}e u vreme sankcija, da bi kasnije u

Brvnara Lise Braun

mo malo nedostaje da se otrgne iz kanxi otu|enosti. O tome je razmi{qao godinama unazad i ~a~anski slikar Bo`idar Plazini}, dok je posmatrao ~arobnu i neponovqivu lepotu svoga Tijawa, `ivopisnog draga~evskog sela, u kome je proveo bezbri`no i nezaboravno detiwstvo. @eleo je da dogradi porodi~nu ku}u i u woj osnuje Centar za vizuelna istra`ivawa, ali mu to nikako nije polazilo za rukom. Tako je do{ao do veoma interesantne ideje da deo o~evine, ta~nije 90 ari, pokloni nekome, ko je od wega finansijski mo}niji, da tu sagradi objekte, koji }e doneti napredak ovom mestu. Sticaj sre}nih okolnosti je hteo da na putu do realizacije jedne ovakve, naizgled neostvarive ideje, upozna Lisu Braun, uspe{nu poslovnu `enu,

onalnog sela, koje }e biti otvoreno za dolazak qudi.

- Srpska sela su ostala na marginama kulturnih de{avawa. Poznato je da svakoj pustiwi treba neka oaza. I na{im selima su neophodne male kulturne oaze, koje bi udahnule `ivot tim sredinama. Tako je i sa Tijawem. Razmi{qali smo na koji na~in da pomognemo qudima koji `ive u tom selu. @eleli smo najpre da podignemo kompleks tradicionalnih srpskih brvnara, koje }e odisati osobenim etno-stilom, ali }e imati i brojne pogodnosti moderne civilizacije. Jasno je da jedno takvo, kako sam ga nazvao “Globalno selo” ne mo`e da izgradi jedan ~ovek. U projekat bi trebalo da se ukqu~i vi{e qudi i svako od wih da podigne po neki objekat na svom placu. Glavna

Beogradu osnovala tri preduze}a: “Ingli{ buk”,”Ingli{ pot” i “Ingli{ turs”, koja se bave kwigama, porcelanom i turizmom i danas zapo{qavaju 60 radnika.

Unuka Vladislava Petkovi}a Disa po babinoj liniji, odlu~ila je da deo svoje kreativnosti i sposobnosti podari i Draga~evu.

- Ideja je da se uz sve ono {to imaju Ov~ar Bawa i Gu~a, iskoriste i sve blagodeti koje poseduje `ivopisno Tijawe, kako bi se pokrenuo zdravstveni turizam. Qudi bi dolazili u to mesto na istinski oporavak, i fizi~ki i psihi~ki. Projekat bi trebalo da obuhvati 16 ku}a, u koje bi moglo da smesti ~etrdesetak gostiju, koji bi mogli da u`ivaju u ~istoti prirode, {etwi, zdravoj hrani, ali i modernijim na~inima opu{tawa kao {to su to joga, sauna i masa`a. Za wih bi bile organizvane posete manastirima i ostalim znamenitim mestima draga~evskog kraja. Doprinos wihovom zdravqu pru`ili bi i ~asovi slikawa, koje }e organizovati Bo`o Plazini}. I ~uveni zlakuski grn~ari bi svoje ume}e podelili sa gostima Tijawa, {to bi predstavqalo istinski u`itak. @eqa nam je da blagodeti ovog kraja osete qudi iz inostranstva, koji su zbog brzog tempa `ivota izlo`eni stalnom stresu - ka`e Liza Braun. Ona istovremeno isti~e da ovakav projekat zahteva i ogromna nov~ana sredstva, s obzirom na to da je re~ o “krupnom zalogaju” za jednog ~oveka. Prva brvnara, koja je preneta iz Ivawice, nalazi se u zavr{noj fazi, a tu su i dve stare ku}e, koje }e biti kompletno obnovqene. Za daqu realizaciju projekta poku{a}e da prona}e odgovaraju}e investitore.

Prvi gosti iz sveta, koje je Lisa dovela u Tijawe, nisu krili da ih je o~arala neponovqiva lepota Draga~eva. Bili su uvere-

Centar za vizuelna istra`ivawa u porodi~noj ku}i Bo`idara Plazini}a

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

19

DRAGA^EVO

ni da }e ovo gostoqubivo selo postati omiqena destinacija za odmor mnogih poslovnih qudi.

Budu}e steci{te brojnih kulturnih sadr`aja Centar za vizuelna istra`ivawa je pobornik participativnih projekata, u kojima umetnost i kultura u~estvuju u drugim segmentima `ivota, oplemewuju ih i potpoma`u socijalnu politiku, turizam i sli~no, navodi Plazini}.

- Centar }e u svom sklopu imati program usavr{avawa za studente Fakulteta umetnosti, koji }e im pru`iti mogu}nost da u svojim umetni~kim delima ostvare spoj starih zanata sa savremenom umetni~kom produkcijom.

Organizova}emo i drugi program, kao mogu}i spoj ekologije i umetnosti, odnosno kori{}ewe recikla`nog materijala za ostvarewe umetni~kih ideja. Veoma je interesantan i program organizovawa kolonija, u kojima }e u~estvovati qudi koji se bave razli~itim vrstama umetnosti, a spadaju u kategoriju invalidnih lica. Veliki deo osmi{qenih aktivnosti bi}e namewen deci i to me posebno raduje, jer }e na ovom primeru mo}i da shvate da umetnost nije ne{to {to je sasvim izdvojeno, da se ona pro`ima sa svim ostalim sferama `ivota, da bi trebalo da postane deo svakodnevice i na taj na~in obogati

do~i sve prednosti, koje }e neponovqivo “Globalno selo” doneti `iteqima Tijawa, ali i ~itavog Draga~eva. U projekat se ukqu~ila i dr Danijela Milo{evi}, koja je odlu~ila da obnovi nasle|enu ku}u. I istureno odeqewe gu~ke O[ “Akademik Milenko [u{i}”, koje se nalazi u Tijawu, polako postaje sastavni deo ovog sjajnog projekta. Planiramo da ~a~anska sredwa umetni~ka {kola u ovoj godini pokrene jednu radionicu - letwu klesarsku {ko-

neki mali iskoraci i u svemu nije uvek presudan novac. Ukoliko ~ovek ima dobru viziju, mnogo toga se mo`e ostvariti, pa ~ak i zaustaviti odumirawe sela, smatra Plazini}. Kao pozitivan primer naveo je i vetrewa~u, koju je izgradio jedan veliki zaqubqenik u Tijawe, koja izaziva veliko interesovawe {kolaraca. Dok posmatraju vetrewa~u, sti~u svoja prva saznawa o alternativnim izvorima energije.

- Polako zaokru`ujemo pri~u.

lu, zahvaquju}i kojoj }e selo biti oboga}eno brojnim skulpturama.

Pri tome, i druga draga~evska sela dobija}e umetni~ke skulpture, koje }e nastajati u letwim radionicama.

Sre}u qudi mogu da uveli~aju

Otvoreni smo za korisne ideje i pru`amo mogu}nost svima onima koji `ele da u~estvuju u na{em projektu. @elimo da sa~uvamo prirodu za sada{we i budu}e generacije i da sve blagodeti ovog kraja podelimo sa prijateqima i

Skulptura akademskog vajara Neboj{e Savovi}a

na{e bivstvovawe. Svi planirani programi }e pomo}i `iteqima sela da se kulturno uzdignu i u`ivaju u ne~emu {to im nije bilo tako ~esto dostupno - ka`e Plazini}, poku{avaju}i da pre-

gostima iz zemqe i sveta. Zna~ajan segmet projekta je wegova sajt prezentacija u ciqu internacionalizacije ideje, pronala`ewu sli~nih primera u svetu i razmene iskustava - ka`e Plazini}, dodaju}i da Lisa Braun ima jo{ jednu sjajnu ideju, a re~ je o tome da u Tijawu otvori jedan mali pogon za izradu nekih autenti~nih draga~evskih proizvoda, koji bi imali dobru pro|u na svetskom tr`i{tu. Nisu bitne koli~ine, ve} wihov kvalitet i to bi bilo pesudno u wihovom plasmanu. Realizacija ove zamisli bi bila zna~ajna i zbog otvarawa mogu}nosti zapo{qavawa me{tana ovog sela.

Tijawe ima 68 ku}a, u kojima `ivi oko 160 me{tana. Kako isti~e Plazini}, projekat “Globalnog sela” polako napreduje, a ono {to je najva`nije okupqa sve vi{e qudi, koji su voqni da pru`e svoj doprinos u realizaciji ovako lepe ideje, koja bi trebalo da pru`i {ansu bar nekolicini `iteqa Tijawa da do|u do zaposlewa ili unov~e bar deo svojih poqoprivrednih proizvoda ba{ u svom mestu. Mo`da }e ovaj interesantan poduhvat inicirati i nove ideje, pa }e mo`da uskoro u ovom lepom draga~evskom selu izni}i neki mali prera|iva~ki pogon za preradu vo}a i povr}a ili }e retke draga~evske tkaqe upravo u ovom selu prona}i nove kupce iz inostranstva za svoje unikatne }ilime, zavese ili ne{to drugo.

V. S.

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Izdaje se 400m2 (ceo posledwi sprat u sivoj fazi, mogu}nost ure|ewa po potrebi zakupodavca. Pogodno za teretane, igraonice itd.)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge:

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

20

IVAWICA

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

TRA@E SVE [TO IM FIRMA DUGUJE

[TRAJK RADNIKA “WESTERN TURISTA” firmi “Western turist” 64 radnika u ponedeqak su zapo~ela {trajk, tra`e}i od vlasnika firme Gorana ]osovi}a isplatu zaostalih zarada, overu zdravstvenih kwi`ica, povezivawe radnog sta`a i smenu direktora Goluba Labudovi}a.

Prvi put rad su obustavili uo~i Nove godine i tada uputili direktoru minimalne zahteve za prestanak {trajka, ka`e predsednik sindikata Aco Laki}evi}.

- Razlog stupawa u {trajk su neizmirene obaveze, a to su devet zaostalih zarada, 46 meseci nepovezanog radnog sta`a i neoverene zdravstvene kwi`ice od februara pro{le godine. Na{ {trajk je zakonit. Zbog toga smo i zvali inspekciju rada da naprave zapisnik, ali direktor firme nije

U

prisustvovao, niti je potpisao taj zapisnik - obja{wava Laki}evi}.

Firma “Western turist” je u

blokadi od juna 2013. godine.

“Agrobanka”, pod ~ijom hipotekom su bili weni objekti, daje ih u neograni~eni zakup “Western

ORGANIZOVANO SKIJAWE NA GOLIJI a pojedinim mestima na Goliji, visina sne`nog pokriva~a je i do jedan metar. Na skija{kim stazama ima oko tridesetak centimetara utabanog snega, a zaqubqenici u skija{ke sportove svakog dana mogu krenuti put Golije. Organizovan je prevoz autobusom, koji kre}e od Doma kulture u 9, a vra}a se u 16 ~asova. Staza za skijawe je adekvatno pripremqena i `i~are su u funkciji, ka`e profesor fizi~kog vaspitawa, trener i skija{ Ivan Petrovi}.

- @i~are rade od 10.30 do 16 ~asova za decu koja putuju iz Ivawice. Nakon

N

ka`e, da rade za Novu godinu, uz uslov da se radnicima isplati po 20 hiqada li~nog dohotka.

Radnici trenutno ne vide da firma u ovim uslovima mo`e daqe da funkcioni{e, jer je u blokadi, a posledwih mesec dana nisu u mogu}nosti ni da predaju pazar, isti~e Laki}evi}.

Direktor Golub Labudovi} je rekao da je od prethodne firme nasledio dug za platu, ali i zaostale obaveze prema radnicima.

Firma “Western turist”, naslednica nekada{weg “Western stajla”, raspola`e sa dva hotela i tri restorana. Centralno mesto pripada hotelu “Park”, koji se svojevremeno okitio sa ~etiri zvezdice, i kao takav bio ponos Ivawice.

SNEG OTE@AVA PROHODNOST

NAJTE@E U GOLIJSKOM I JAVORSKOM PODRU^JU neg koji je u ivawi~kom kraju padao bez prestanka stvario je dosta problema. Zamenik komandanta [taba za vanredne situacije Milinko Mijailovi} rekao je da su pro~i{}eni svi putni pravci, kao i centri mesnih zajednica, ali svaka nova “tura” snega, zadaje nove probleme.

- Nadam se da }emo uspeti da sve putne pravce osposobimo za saobra}aj. Me|utim, imaju}i u vidu najavu da }e sneg i daqe padati, mi smo mobilni i prati}emo situaciju. Najgore je u golijskom i javorskom delu. Na onim putnim pravcima gde su prevoji i veliki smetovi je stvarno problem. Tu mora da se anga`uje te{ka mehanizacija, jer ne mo`e da se o~isti standardnom - ka`e Mijailovi}. On isti~e i da [tab daje sve od sebe i kada je u pitawu gradsko podru~je, ali i da gra|ani moraju maksimalno da se anga`uju.

S toga, deca se vra}aju organizovanim prevozom. Na Goliji je veliki broj skija{a. Prethodne nedeqe bilo ih je oko sedamdeset dnevno, ne ra~unaju}i polaznike {kole skijawa.

Najvi{e wih dolazi vi-

DIREKTOR KOMUNALCA ODGOVARA NA PRITU@BE GRA\ANA

^I[]ENI PRVO PRIORITETI

bog velikih sne`nih padavina, ni tokom praznika nije bilo odmora za komunalce. Na primedbe nezadovoqnih gra|ana, direktor Komunalnog preduze}a Milan Maslarevi} odgovara da su se u ovom preduze}u trudili da ispo{tuju prioritete, kao i da pored dobre voqe nisu uspevali odmah da iza|u u susret svim zahtevima.

- Prioriteti su nam da o~istimo ulice do Doma zdravqa, vrti}a, {kola, pekara i apoteka. Zatim ~istimo ulice u visinskim delovima, odnosno usponima, kao i trotoare. Ima gra|ana koji su nezadovoqni na rad na{e slu`be, me|utim, ne postoji mogu}-

turist plusu”, ~iji je vlasnik direktorov sin Petar Labudovi}.

Nove nevoqe po~ele su kada je “Western turist plus” prestao da pla}a zakupninu i da izmiruje obaveze prema radnicima.

- Ra~uni firme “Western turist plus” su u blokadi posledwih mesec dana. Ugovor Agrobanke sa ovom firmom istekao je 9. decembra pro{le godine, a pre toga je postojao otkazni rok od tri meseca. Ste~ajni upravnik je do{ao da mu uru~i re{ewe o otkazu, koje direktor nije prihvatio uz obrazlo`ewe da je mnogo vi{e ulo`io u objekte nego {to je wegova zakupnina - ka`e Laki}evi}.

On dodaje da otkad su stupili u {trajk, sve vreme su u kontaktu sa direktorom. Dogovorili su se,

Z

nost da se o~istiti ceo grad odjednom. Zamolio bih gra|ane da budu strpqivi. Na{a vozila su bila na terenu i za vreme praznika, nismo prekidali sa ~i{}ewem i posipawem ulica. Ovih dana }emo po~eti sa izno{ewem snega sa trotoara i pripremiti se za po~etak polugodi{ta u {kolskoj godini - obja{wava Maslarevi}.

kendom. Radi i {kola skijawa, organizovane su tri, ~etiri grupe, koje ukupno broje vi{e od 20 polaznika. Staza je utabana i radi `i~ara “tawira~a” - ka`e Petrovi}.

ODABRANE „NAJQUBAVNIJE“ PESME

POBEDNIK “ONA NE ZNA” „Ona ne zna“ pobedni~ka je pesma 22. Konkursa za najlep{u qubavnu pesmu ivawi~kog Doma kulture.

Wenom autoru, Qubomiru O. Vujovi}u iz Beograda, bi}e od{tampana zbirka pesama o tro{ku organizatora. Drugu nagradu, sedam dana boravka u Ivawici, dobio je Dragoqub M. Jevremovi} iz Ro}evca kod Svilajnca za pesmu „Pesnik Jesenski i Simonida jedne no}i u Gra~anici“.

Tre}a nagrada, pet dana boravka u Ivawici, pri-

pala je Miladu Obrenovi}u iz Republike Srpske za pesmu „Da mi struji{ skitni~kim venama“.

Selektor konkursa, profesor i kwi`evnik Milivoje Trnavac izabrao je 69 pesama 50 autora za tradicion a l n i zbornik „@ubori sa Moravice“, koji }e iz {tampe iza}i u februaru.

Na konkurs je stiglo 495 pesama iz pera 165 autora iz Srbije, BiH, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Poqske.

-Za sada zimska slu`ba funkcioni{e dosta dobro, kako na dr`avnim putevima, tako i mi na lokalu. Iznosili smo sneg iz grada, ali i gra|ani sa svoje strane treba da urade sve {to mogu, da ~iste ispred svojih ku}a i lokala. Molimo ih i da obrate pa`wu prilikom parkirawa gde ostavqaju vozila, da ne bi ometali ma{ine da urade svoj deo posla - rekao je Mijailovi}.

KOMUNALNI RA^UNI DOBIJA]E SE PUTEM PO[TE a~une za komunalne usluge Ivawi~anima ubudu}e ne}e uru~ivati inkasanti, ve} }e ih dobijati putem po{te. Nov na~in dostavqawa ra~una omogu}ila je modernizacija informacionog sistema u JKP “Ivawica”, rekao je direktor Milan Maslarevi}. On dodaje da cene ne}e biti promewene.

- Uveli smo novi informacioni sistem sa novom bazom podataka, pa imamo mogu}nost ispostavqawa ra~una putem po{te. Gra|ani }e mo}i da plate ra~un u po{ti, banci, kao i na blagajni u Komunalnom preduze}u. Iako su neki gra|ani bili zadovoqni prethodnim na~inom pla}awa, ima i onih koji su, kako ka`u, istakli zahtev da ne pla}aju ra~une kad im inkasant do|e na ku}ni prag isti~e Maslarevi}.

Ina~e, prethodnu godinu Komunalno preduze}e zavr{ilo je sa 45 miliona potra`ivawa. Od toga su dugovawa gra|ana iznosila oko 15 miliona.

Izvor: Ivawi~ki radio

R

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

21

TV PROGRAM

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r.

17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA -r.

17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

22

OGLASI AGENCIJA ZA NEKRETNINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

060/349-8490 ^a~ak, Skadarska 20 (bojad`ijsko soka~e) HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E AGENCIJA STAN STANOVI P-32 (20) m2, CENTAR, 2.

SPRAT, CG, CENA 18.000 E P-27 M2, HOTEL MORAVA, 5.

SPRAT, CENA 19.000 E P-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT, TA, CENA 25.000 E P-34 M2, AVENIJA 2, 3.

SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE., CENA 21.000 E P-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT, CG, TERASA, CENA 32.000 E P-38 M2, QUBI] KEJ, PRIZEMQE, CG, CENA 21.000 E P-39 M2, QUBI] KEJ, 5.

SPRAT, CG, SA NOVIM NAME[TAJEM, CENA 26.000 E P-40 M2, CENTAR, PRIZEMQE, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, CENA 26.000 E P-42 M2, QUBI] KEJ, 6.

SPRAT, LIFT, TA, TERASA, CENA 25.000 E P-49 M2, NOVIJI, QUBI] KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA 32.000 E P-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6.

SPRAT, LIFT, CG, CENA 29.000 E P-53 M2, HOTEL MORAVA, 1.

SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-53 M2, AVENIJA 1, 2.

SPRAT, LIFT, CG, CENA

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

35.000 E P-58 M2, QUBI] KEJ, 6.

SPRAT, LIFT, CG, TERASA, CENA 27.000 E P-60 M2, NOV, BALKANSKA, 4. SPRAT, CG, CENA 35.000 E P-60 M2, ALVAXINICA, 4.

SPRAT, ZGRADA FASADNE CIGLE, CG, TERASA, CENA 38.000 E P-63 M2, HOTEL MORAVA, NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA, CENA 33.000 E P-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT, POGODAN ZA POSLOVNI PROSTOR, TERASA, CENA 47.000 E P-71 M2, ALVAXINICA, 1.

SPRAT, CG, LIFT, TERASA, ZGRADA OD FASADNE CIGLE, CENA 45.000 E P-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1.

SPRAT, CG, LIFT, DVE TERASE, KOD O[ “FILIP FILIPOVI]”, CENA 56.000 E P-76 M2, NOV, HOTEL MORAVA, 2. SPRAT, CG, TERASA, CENA 50.000 E P-78 M2, K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, CG, LIFT, TERASA, CENA 46.000 E P-82 M2, HOTEL MORAVA, 9.

SPRAT, CG, TERASA, LIFT, CENA 45.000 E P-107 M2, CENTAR, 2.

SPRAT, CG, DVE TERASE, KOMPLET RENOVIRAN, CENA 95.000 E P-115 M2, CENTAR, 2.

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

SPRAT, CG, DVE TERASE, JUGOISTO^NO ORIJENTISAN. CENA DOGOVOR BEOGRAD-VRA^AR, NOVA GARSOWERA, 1. SPRAT, UL. GOSPODAR VU^I]A, ODMAH USEQIVA, CENA 35.000 E CRVENI KRST- NOV, TROSOBAN STAN, 1. SPRAT, CG, TERASA, ODMAH USEQIV, CENA 90.000 E KU]E P-80 M2, PLAC 1 A, CENTAR, CENA 40.000 E P-45 M2, PLAC 12 ARI, TRBU[ANI, CENA 12.000 E P-60 M2, PLAC 4 ARA, ALVAXINICA, CENA 50.000 E P-102 M2, PLAC 5.90 ARI, KOD HOTEL MORAVE. CENA 70.000 E ILI ZAMENA ZA DVA STANA LOKALI P-18 M2, QUBI] KEJ, CENA 16.000 E P-135 M2, RAKOVA, CENA 10.000 E P-169 M2, VIQU[A, PLAC 10 A, CENA 7000 E P-75 M2 + 120 M2, PLAC 3 ARA, OBILI]EVA, CENA 30.000 E

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA STANOVI GARSOWERA , KOD BOR^EVE HALE, 3.

SPRAT, TA, CENA 15.500 E JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP, CG, KEJ, 29.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2, 1. SPRAT, LIFT, ODLI^AN, SIN\ELI]EVA, 42.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT, CG, PODRUM, KOMPLETNO RENOVIRAN, KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H. MORAVA, 47.000 E TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2.

SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E STAN 84 M2, CENTAR, KU@E`EVA, 3.

SPRAT, 46.000 E KU]E QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3.

SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI, 45.000 E TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE LOKAL NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 E P-26 m2, 4. sprat, Nemawina, 16.500 E P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 E P-26 m2, v.p., Merkator, 19.000 E P-26 m2, v.p., Kej, 17.500 E P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 8.500 E JEDNOSOBNI P-35 m2, 1. sprat, Kej, 17.500 E P-35 m2, 1. sprat, Nemawina, 25.000 E P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 21.500 E P-34 m2, 2. sprat, Dr. Mi{ovi}, 23.500 E P-42 m2, 4. sprat, Medicinska {kola, 21.000 E P-35 m2, 2. sprat, B. Jankovi}, 22.500 E P-35 m2, 4. sprat, Nemawina, 22.000 E P-34 m2, 2.sprat, S. Save, 22.500 E P-36 m2, v.p, centar, 22.500 E P-31 m2, 42 m2, 47 m2, novi centar, 750 E + PDV DVOSOBNI P-39 m2, v.p. nov, centar, 31.000 E P-47 m2, v.p, Kej, 26.000 E P-56 m2, 2. sprat, centar, 27.700 E P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 22.500 E P-50 m2, 1. sprat, centar, 32.000 E P-57 m2, 1. sprat, Avenija 2, 31.000 E P-55 m2, 3. sprat, Avenija 1, 36.000 E P-42 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 E P-53 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 E P-60 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 33.000 E P-50 m2, 1. sprat, Obili}eva, 33.000 E P-56 m2, 4. sprat, H. Morava, 29.000 E P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 31.000 E P-61 m2, 1. sprat, st.prevoz, 30.000 E TROSOBNI P-75 m2, 4. sprat, centar, 40.000 E

P-76 m2, 3. sprat, centar, 38.000 E P-76 m2, 2. sprat, H. Morava, 52.000 E P-69 m2, 4. sprat, Med. rada, 41.000 E P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 E+ PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 E P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 E P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 E P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 40.000 E P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 E KU]E P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 E P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 E P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 E P-100 m2, Kru`ni put, plac 10 a, 39.000 E P-50 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 6.000 E P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40 + 50.000 E P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 E P-80 m2, bolnica, plac 4.22 a, 37.000 E P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 E P-45 m2, Prvomajska, 22.000 E P-118 m2, centar, plac 3.14 ari, 65.000 E P-120 m2, Vrani}i, plac 10 a, 35.000 E P-120 m2, S. Breg, plac 5 a, 57.000 E P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 E P-200 m2, 2 ku}e, bazeni, plac 2 a, 128.000 E P-80 m2, kru`ni put, plac 3 a, 26.000 E PLACEVI Plac u Preqini na magistralnom putu povr{ine 1.10 h sa frontom od 100 m po ceni od 1200e/m2, izuzetan za poslovni prostor Plac u Ro{cima kod jezera, 22 ara, sa temeqom ( zapo~etom vikendicom ) 7.5 / 5+ terasa, po ceni od 10.000 E

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

STANOVI: P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 15 000 eura P=30 m2, Avenija, nova, CG, cena: 21 000 eura P=34 m2, Avenija, fasadna cigla, CG, cena: 21 000 eura P=46 m2, Nemawina, CG, cena: 23 000 eura P=38 m2-nov, kod O[ Milice Pavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000 eura P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena: 25 000 eura P=49 m2, [iri centar, noviji, CG, cena: 30 000 eura P=48 m2, strogi centar, 1.sprat, cena: 29 000 eura P=66 m2, Gradsko {etali{te, 2.sprat, cena: 40 000 eura P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena: 27 000 eura P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat, cena: 34 000 eura P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe, cena: 39 000 eura P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 eura P=69 m2, Qubi} kej, prizemqe, cena: 40 000 eura P=74 m2, Avenija, fasadna cigla, cena: 35 000 eura P=69 m2, Nemawina, odli~an, CG P=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG, 70 000 eura P=60 m2, Alvad`inica, fasadna cigla, renoviran, cena: 34 000 eura KU]E: P=150 m2 + 12 ari placa, Zabla}e, cena: 15 000 eura P=70 m2 + 3,5 ara placa, Omladinska, cena: 28 000 eura P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi}, cena: 31 000 eura P=150 m2 + 10 ari placa, Trnava, cena: 40 000 eura 2 ku}e u [irem centru na 5 ari placa, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, Hotel Morava, cena: 75 000 eura

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

23

MARKETING

OSTVARENI ODLI^NI REZULTATI U PRO[LOJ GODINI

“SOCIETE GENERALE” JEDNA OD VODE]IH BANKI

“Societe generale” banka je najstarija banka sa ve}inskim stranim kapitalom u Srbiji, koja na doma}em tr`i{tu posluje ve} skoro pune ~etiri decenije i jedna je od najzna~ajnijih finansijskih institucija u zemqi. O novostima iz ove banke razgovarali smo sa Marijanom Petrovi}, regionalnom direktorkom.

“Mi smo u proteklom periodu zna~ajno unapredili usluge u domenu elektronskog i mobilnog bankarstva, uskla|uju}i ih sa vrhunskim dostignu}ima u ovoj oblasti i omogu}ili svojim klijentima da bez ikakve naknade plate svoje ra~une od ku}e, iz kancelarije ili sa bilo kog drugog mesta, bez odlaska u poslovnicu po{te ili banke. Na{i klijenti koji koriste usluge elektronskog i mobilnog bankarstva mogu da provere stawe na svojim ra~unima, pregledaju promet, izvr{e uvid u sve informacije u vezi sa proizvodima koje koriste, zamene valutu

bez provizije, komuniciraju sa svojim li~nim bankarom i jo{ puno toga”, rekla je izme|u ostalog Marijana Petrovi}.

To zna~i da nije ta~no da u bankama ni{ta nije besplatno?

- Pored besplatnog pla}awa ra~una putem elektronskog bankarstva ili trajnog naloga, mogu}e je i da vam odr`avawe paketa ra~una bude besplatno ili makar dvostruko jeftinije od standardne cene. Sve {to treba da uradite je da, umesto gotovog novca, koristite debitnu karticu kada kupujete hranu, garderobu, kwige, sipate benzin.

Na osnovu potro{enog iznosa i paketa ra~una koji koristite, mo`ete da ostvarite umawewe naknade za 50 ili 100 odsto. Imajte u vidu da nema premalog ra~una za platnu karticu. Mo`ete da pla}ate karticom i ra~une od nekoliko hiqada i one od nekoliko stotina

dinara.

Najzad, pomenula bih i potpuno besplatne pakete ra~una za studente, koji ukqu~uju Semestro karticu, elektronsko bankarstvo i sve ono {to studentu mo`e da zatreba, kao i dodatne pogodnosti u saradwi sa kompanijom “Vip mobile”.

Kakva je situacija sa kreditima?

- U sektoru za rad sa stanovni{tvom, banka bele`i rast plasmana, a najtra`eniji su gotovinski i krediti za refinansirawe. Posebno smo ponosni {to smo, uprkos niskom nivou tra`we na tr`i{tu nekretnina, uspeli da ostvarimo odli~ne rezultate u stambenom finansirawu. Prema podacima NKOSK, “Societe generale” banka je odobrila najve}i broj stambenih kredita sa osigurawem korporacije. Ovog meseca, pripremili smo i nove, jo{ povoqnije uslove za kreditirawe gra|ana, koji }e se odobravati ve} od slede}e

nedeqe.

Kako reaguju klijenti na novitete koje im nudite?

-Bez obzira na promene tr`i{ne klime ili na~ina komunikacije sa klijenti-

ma, gra|ani od nas pre svega o~ekuju sigurnost za svoja ulagawa i sigurnost da }emo uvek adekvatno odgovoriti na wihove potrebe. Zato mi u “Societe generale”

banci imamo dosta razloga da budemo zadovoqni. Pro{le godine smo ostvarili odli~ne rezultate, samo u prva tri kvartala rast operativnog prihoda od 10,6 i bruto operativnog prihoda od 18,3 odsto u odnosu na isti period 2013. Ipak, smatram da je na{ najve}i uspeh ja~awe veza sa postoje}im i porast broja novih klijenata, posebno u sektoru za rad sa stanovni{tvom.

Pozvala bih gra|ane koji `ele da postanu na{i klijenti da posete na{u ekspozituru, Gospodar Jovanova 24, mo`da ba{ za wih imamo specijalnu ponudu, bilo da se radi o povoqnim kreditima ili osloba|awu tro{kova na proizvode koje odlu~e da koristite. Ukoliko ve} jeste na{ klijent, preporu~ite nas svojim prijateqima, a mi smo pripremili lepa iznena|ewa i za vas i za one koji po va{oj preporuci postanu na{i klijenti.

24

SPORT

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

KO[ARKA

TENIS

BODOVI OSTALI U NI[U

Konstantin - Borac 98:89 (25/18, 20/13, 13/27, 15/15, 9/9, 16/7) Iako su Ni{lije va`ile za izrazitog favorita, bila su im potrebna dva produ`etka da savladaju Borac. Kao najefikasniji u gostuju}oj ekipi istakao se Vladimir Mati} koji je postigao 18 poena. Dvocifreni u~inak imali su i Dumi}, Kne`evi}, Kqajevi} i Tresa~. Kod Ni{lija najboqi poenterski u~inak imali su Guxi} i Despotovi}.

U posledwim minutima igre Borac je zabele`io slab u~inak u {utu za tri poena. Ipak, u odlu~uju}im trenucima Mati} i Dumi} poga|aju trojke. Mati} je iz

slobodnih bacawa uspeo da iznudi jo{ jedan produ`etak. Na kraju Konstantin be`i sa {est poena razlike, Mitrovi} uspeva da smawi prednost Konstantina, ali kako ^a~ani nisu pru`ili ja~i otpor, bodovi su ostali u Ni{u.

Narednu utakmicu, 13. kolo Ko{arka{ke lige Srbije, Borac igra kod ku}e protiv OKK Beograda. U prvom delu prvenstva Beogra|ani su slavili na svom terenu.

- Posle vrlo neizvesne utakmice u Ni{u i poraza u produ`ecima, mislim da imamo velike {anse protiv Beograda. Poku{a}emo da damo maksimum i nadamo se velikoj pomo}i publike.

Pozivamo ih da nas i ovoga puta podr`e u velikom broju. U Ni{u smo uspeli da se

organizujemo bez Mi}i}a koji je na svakoj utakmici ubacivao vi{e od 20 ko{eva. Imali smo odli~nog igra~a za ovaj rang takmi~ewa, ali idemo daqe. Ne potcewujemo protivnika, ali o~ekujemo pobedu - ka`e igra~ Borca Vladimir Mati}.

Utakmica Borac - OKK Beograd bi}e odigrana u subotu, 17. januara, u hali KK Borac. Po~etak je u 19 ~asova.

Z. J.

PRIPREME ZA FED KUP a~anka Ivana Jorovi} vratila se nedavno sa Floride i trenutno se u Beogradu priprema za nastup reprezentacije na Fed Kupu. Osim we, za Srbiju }e se takmi~iti Aleksandra Kruni}, Doroteja Eri} i Vojislava Luki}.

- Vredno treniram i jedva ~ekam okupqawe reprezentacije pod vo|stvom Tatjane Je~menice. Skup je zakazan za 28. januar, a ve} 1. februara idemo u Ma|arsku, gde igramo prvi me~. Sa nama u grupi je i Austrija - rekla je Ivana za Mocart sport.

Ivana Jorovi} je trenutno 304. na WTA listi, a u narednom periodu trener }e joj najverovatnije biti Belgijanac Alen de Vors.

^

BILIJAR

MARTIN PRVAK SRBIJE ^a~anin M a r t i n Martinovi} pobednik je zavr{nog masters turnira u disciplini 9ball.

On je u finalu savladao Beogra|anina Gorana Mladenovi}a sa 9:3.

Turnir na kome su u~estvovala 24 igra~a odr`an je krajem decembra u Novom Sadu.

Z. J.

RUKOMET

NOVO PRIZNAWE RADENKU GAGI]U ekada{wem rukometa{u, treneru, sudiji i delegatu Radenku Gagi}u ponovo je stiglo priznawe od Rukomentog saveza Srbije. Specijalna nagrada za doprinos srpskom rukometu uru~ena mu je ovih dana u Beogradu, povodom 65 godina postojawa ovog sporta. Do sada je Radenko dobijao zlatne, srebrne i bronzane plakete, a nagra|ivan je i za velike jubileje rukometa i Saveza.

Po~eo je da igra 1965. godine. Igrao je za ~a~anske klubove Mladost, Atenica i Sloboda. Nakon igra~ke karijere, Radenko se posvetio trenerskom pozivu.

O wegovom doprinosu u rukometu, neosporno svedo~e uloga sudije u Drugoj saveznoj ligi velike Jugoslavije, kao i

N

funkcija delegata u Super ligi Srbije, koju je obavqao do pro{le godine.

Sada je ponovo trener i radi sa mla|im generacijama. Trenutno predvodi Rukomenti klub Ko{utwak u kome igraju deca ro|ena 2000. i 2001. godine.

Uskoro Radenko Gagi} slavi 50 godina rada u rukometu. Stvorio je mnoge generacije igra~a, a putu uspeha su i novi talenti.

Sude}i po wegovom entuzijazmu i energiji, izgleda da }e proslaviti tek prvih 50 godina u rukometu. U narednim dekadama mo`da ga ~ekaju i boqi trenuci rukometa, da ovaj sport bar dostigne slavu neprikosnovenih fudbala i ko{arke.

Z. J.

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

25

SPORT

Stranu pripremio: Miroslav Risti}

SUPERLIGA[I I PRVOLIGA[I IZ MORAVI^KOG OKRUGA PO^ELI PRIPREME ZA NASTAVAK PRVENSTVA SA RAZLI^ITIM @EQAMA

^A^ANI I LU^ANCI @ELE ZLATNU SREDINU, IVAWI^ANI I MILANOV^ANI, DA IM OD JESENI PRAVE DRU[TVO uperliga{i Borac i Mladost i prvoliga{i Javor Matis i Metalac, po~eli su pripreme za prole}ni deo prvenstva.Prvi su startovali Lu~anci, dva dana kasnije „prozivka“ je izvr{ena u ^a~ku i Gorwem Milanovcu, od danas su u trena`nom procesu i Ivawi~ani.

Ambicije ~etiri najja~a fudbalska kolektiva iz na{eg okruga podudaraju se sa jesewim plasmanom.Mladost `eli da zadr`i mesto u sredini tabele, Borac izbori opstanak u Superligi, Javor Matis, kao jesewi lider i Metalac na tre}em mestu, posle prve polovine prvenstva, da od jeseni zaigraju u elitnom rangu.Zimska pauza i predstoje}i prelazni rok izvesno je ne}e doneti promena u trenerskom kadru.Nenad Milovanovi}, Bogi} Bogi}evi}, Slavenko Kuzeqevi} i Vladica Petrovi}, u`ivaju puno poverewe i na ve} „ ugrejanim“ klu-

S

spiska .Klub su napustili Gruji~i}, Prekovi}, Peji}, Cicmil, Stojanovi} i Petrovi}.Nova imena su : Latinovi} (Hajduk, Kula), Raduki} (Milicionar, Bogati}), Jagodi} (Jedinstvo Putevi), Lazar Jovanovi} (Sloboda, U`ice) i Vladimir Ota{evi} (Novi Papama sede}e od 21. februara, odnosno 7. marta, kada po~iwu borbe za bodove.

Promene u igra~kom kadru tek se o~ekuju, iako je Mladost najbli`a zakqu~ewu

zar).

Velike promene o~ekuju se i u Borcu.Oti{li su Havijer Kohene, Radan [uwevari}, Ba}o Nikoli} i Dejan @ivko-

KADETI POLETA IZ QUBI]A NA DIV^IBARAMA

d 10. januara kadetska ekipa Poleta iz Qubi}a koja se takmi~i u ligi Zapadne Srbije nalazi se na Div~ibarama.Prva faza priprema za 19 igra~a koji rade pod nadzorom trenera Stojkovi}a traja}e

O

deset dana, a po povratku u ^a~ak uz tri poja~awa, golmana, manevarskog igra~a i {pica, sledi odigravawe prijateqskih utakmica , kako bi ekipa {to spremnije do~ekala prole}ni start.

vi}.^a~ak }e verovatno napustiti i Dejan Babi} i Dejan \eni}.

Kada su u pitawu poja~awa, prve novajlije o~ekuju se do 18. januara, a kona~an spisak do polaska na drugu fazu priprema u Ohrid.

Javor Matis napustio je jedino Kame-

runac Ibrahim Vali|o, koji se vratio u domovinu, a do sada jedini novajlija je Emil Osmanovi} iz Novog Pazara.

U Metalac su do{li Nemawa Krsti} (Mogren, Budva) i Bojan Mijailovi} (Takovo).Klub su napustili Aleksandar Stojkovi}, Nikola Miti} i Nikola Grkovi}.

Mladost }e pripreme obaviti u Dojranu, Borac u Staroj Pazovi i Ohridu, Javor Matis tako|e u prestonici makedonskog turizma, a Metalac u Budvi.

26

OGLASI

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

GARSOWERE 16m2, vp, 12000 eura , Centar U ponudi jo{ 10 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32m2 , 5, 22000 eura, [iri centar 41m2, 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej 50m2, 5, lift, 27000 eura, Vinara 30m2, 3, lift, 23000 eura, Vinara U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 47m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej 38m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej 50m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej 43m2 , 4, lift, 32000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 18 jednoiposobna stana DVOSOBNI STANOVI 54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava 57m2 , 1, 31000 eura, Nemawina 53m2, vp, 30000 eura, Centar 61m2, 3, 36600 eura, Centar 64m2, 1, 38000 eura, Vinara 57m2, 1, 35000 eura, Avenija 44m2, vp, 25000 eura, Centar U ponudi jo{ 58 dvosobnih stanova DVOIPOSOBNI STANOVI 67m2, 4, 39000 eura, [iri centar 68m2, 1, 40000 eura, Centar

U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU www.gasonekretnine.com KOMPLETNU AGENCIJSKU PONUDU MO@ETE VIDETI NA SAJTU WEB NEKRETNINE.

79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej 67m2 , 2, 27000 eura, Avlad`inica U ponudi jo{ 27 dvoiposobnih stanova TROSOBNI STANOVI 78m2 , 3, 35000 eura, Hotel Morava 75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava 69m2, 5 , lift, 37000 eura , Qubi} kej 66m2 , 5, sa stvarima, 45000 eura, [iri centar 75m2, 2, nov, 52000 eura, [iri centar 84m2, 2, 42000 eura, Avenija 75m2, 4, 48750 eura, Centar U ponudi jo{ 47 trosobna stana ^ETVOROSOBNI STANOVI 73m2 , 1, lift, 55000 eura, [iri centar 120m2, 6, 36000 eura, Qubi} kej 71m2, 8, lift, 37000 eura, Avenija U ponudi jo{ 6 ~etvorosobnih stanova KU]E 45m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci 69m2+16,00 ari, 19000 eura , Jezdina 100m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age 60m2+6 ari, 15000 eura, Trbu{ani 88m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

STANOVI P-20 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica, noviji, 14.000 E P-31 m2, 7.sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 21.500 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-54 m2, 4. sprat, CG, Kalu|erice, 33.000 E P-58 m2, 6. sprat, CG, Kej, 31.500 E P-63 m2, 1. sprat, CG, S. Markovi}a, 36.000 E P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, 1. sprat, TA, Nemawina, 32.500 E P-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 40.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka, 62.000 E P-87 m2, 1. sprat, CG, U ~iteqska, 72.000 E P-84 m2, 3. sprat, TA, centar, 55.000 E P-92 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E KU]E P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 E P-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E

P-44 m2, Prvomajska, ku}a-stan, 23.000 E P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 E P-80 m2, 1.5 a, kod vojnog odseka, prizemni deo ku}e, 22.000 E P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000 E P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E P-60 m2, 1.5 a, B. Jankovi}a, 26.000 E P-60 m2, 5 a, Parmenac, 27.000 E P-99 m2, 1.5 a, Avenija 2, 26.000 E P-135 m2, 22.80 a, Atenica, 35.000 E P-99 m2, 20 a + 38 a, Atenica, 35.000 E P-91 m2, 4 a, {iri centar, 39.000 E P-114 m2, 2 a, Amixina, 55.000 E P-90 m2, 3.8, Balkanska, 55.000 E P-120 m2, 8 a, {iri centar, 42.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E P-90 m2 + lokal, Balkanska, 60.000 E IMAWA P-50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.500 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 28.000 E P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E BEOGRAD P-32 m2, 1 sprat, TA, Kumodra`, jednosoban stan, 27.000 E P-151 m2, CG, Vra~ar, ku}a, Po+Pr+1+Pk, 170.000 E

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

27

OGLASI

Komisija Saveta Mesne zajednice Parmenac objavquje OGLAS o izdavawu u zakup prostorije prodavnice u Parmencu putem prikupqawa ponuda Izdaju se u zakup poslovna prostorija povr{ine 45 m2 i magacinski prostor, povr{ine 44,16 m2, na k.p. br. 1838/22 u KO Parmenac u Domu kulture u Parmencu (do magistralnog puta).

Najni`i ponu|eni iznos mese~ne zakupnine je 35.664,00 dinara. Podnosilac ponude du`an je da uplati depozit u visini 20% navedene najni`e vrednosti zakupnine na uplati ra~un br. 840-742142843-86, model 97, poziv na broj 50-034-49-37-01.

U~esniku koji nije uspeo u postupku prikupqawa ponuda depozit se vra}a u roku od 3 dana od dana izbora najpovoqnije ponude.

Zakupac obezbe|uje opremawe prostorija za obavqawe trgovinske delatnosti i snosi tro{kove kori{}ewa i teku}eg odr`avawa prostorija.

Sa pravnim i fizi~kim licem koje ponudi najvi{u zakupninu zakqu~uje se ugovor o zakupu na odre|eno vreme do 5 godina. Na uslove i postupak prikupqawa ponuda, kao i na mogu}nost produ`ewa zakupa, primewuje se uredba Vlade o izdavawu u zakup stvari u javnoj svojini.

Ponuda obavezno sadr`i: iznos zakupnine koja se nudi, dokaz o uplati depozita, adresu i podatke o fizi~kom licu, odnosno preduzetniku ili pravnom licu podnosiocu ponude (kopiju li~ne karte fizi~kog lica, naziv radwe i mati~ni broj preduzetnika, odnosno kopiju re{ewa o upisu pravnog lica kod nadle`nog organa), kao i punomo}je za lice koje zastupa podnosioca ponude.

Pisane ponude u zape~a}enoj koverti sa natpisom: “Ponuda za zakup prodavnice” dostavqaju se Mesnoj zajednici Parmenac u Parmencu, radnim danima do 23. januara 2015. godine do 12,00 ~asova. Prostorije prodavnice se mogu pogledati istim danima u vremenu od 10,00 do 15,00 ~asova. Kontakt telefon: 065/60-88-539. Otvarawe i razmatrawe prispelih ponuda je 23. januara 2015. godine u 15,00 ~asova u prostoriji Mesne zajednice Parmenac u Parmencu (kod mesne kancelarije).

Nepotpune ili neblagovremene prijave }e se odbaciti.

Komisija Saveta Mesne zajednice Trnava objavquje OGLAS o izdavawu u zakup prostorije bifea u Trnavi putem prikupqawa ponuda Izdaju se u zakup prostorije bifea u objektu br. 1 u Trnavi, povr{ine 60 m2, na k.p. broj 868 u KO Trnava.

Najni`i ponu|eni iznos mese~ne zakupnine je 18.000,00 dinara. Podnosilac ponude du`an je da uplati depozit u visini 20% navedene najni`e vrednosti zakupnine na uplatni ra~un broj 840-742142843-86, model 97, poziv na broj 06-034-65-37-01.

U~esniku koji nije uspeo u postupku prikupqawa ponuda depozit se vra}a u roku od 3 dana od dana izbora najpovoqnije ponude.

Prostorija bifea izdaje se u zakup bez inventara i opreme, koje obezbe|uje zakupac. Zakupac je u obavezi da snosi tro{kove pripreme, kori{}ewa i teku}eg odr`avawa bifea za obavqawe ugostiteqske delatnosti.

Sa pravnim ili fizi~kim licem koje ponudi najvi{u zakupninu zakqu~uje se ugovor o zakupu na odre|eno vreme do 5 godina. Na uslove i postupak prikupqawa ponuda, kao i na mogu}nost produ`ewa zakupa, primewuje se uredba Vlade o izdavawu u zakup stvari u javnoj svojini.

Ponuda obavezno sadr`i: iznos zakupnine koja se nudi, dokaz o uplati depozita, adresu i podatke o fizi~kom licu, odnosno preduzetniku ili pravnom licu podnosiocu ponude (kopiju li~ne karte fizi~kog lica, naziv radwe i mati~ni broj preduzetnika, odnosno kopiju re{ewa o upisu pravnog lica kod nadle`nog organa) kao i punomo}je za lice koje zastupa podnosioca ponude.

Pisane ponude u zape~a}enoj koverti sa natpisom "Ponuda za zakup bifea"dostavqaju se Mesnoj zajednici Trnava u Trnavi ili na pisarnici Gradske uprave u ^a~ku, Ul. @upana Stracimira broj 2, radnim danima do 23. januara 2015. godine do 12 ~asova. Prostorija bifea se mo`e pogledati istim danima u vremenu od 10,00 do 15,00 ~asova. Kontakt telefon: 064/16-32-460. Otvarawe i razmatrawe prispelih ponuda je 23. januara 2015. godine u 15,00 ~asova u prostoriji Mesne zajednice Trnava u Trnavi.

Nepotpune ili neblagovremene prijave }e se odbaciti.

Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak izdaje slobodnu kancelariju u zakup - povr{ine 20 m2. Lokacija - centar, sa parnim grejawem.

VRLO POVOQNO! Kontakt telefoni: 032/344 - 997; 064/242-97-72

OGLAS ZA POPUNU RADNOG MESTA 1. Potreban {umarski in`ewer sa poznavawem izrade fasadne stolarije kao i upravqawem procesom proizvodwe postoje}im programima.

2. Potrebna dva stolarska radnika za ma{insku obradu stolarije i sklapawe iste.

Mogu} radni odnos na neodre|eno vreme.

Zainteresovani se mogu javiti na telefon: 064/88-34-593 i 063/604-803 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE objavquje JAVNI KONKURS za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem i kurs za rezervne oficire Vojske Srbije Na dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije mogu se prijaviti kandidati mu{kog i `enskog pola koji u 2015. godini navr{avaju od 19 do 30 godina `ivota.

Prijavu za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije podnosi se centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema mestu prebivali{ta.

Sve dodatne informacije u vezi sa dobrovoqnim slu`ewem vojnog roka sa oru`jem mogu se dobiti u centru Ministarstva za lokalnu samoupravu ^a~ak ili na telefon 032/342-220, 372-666 lokal 478 i na internet prezentaciji www.budiprofesionalac.rs Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije u 2015. godini je stalno otvoren.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora Dru{tvo za proizvodwu i trgovinu MIZZONI PAPIR DOO, ^a~ak, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta skladi{tewa neopasnog otpada na k.p. 4458/147 KO ^a~ak.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 11,00 do 14,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 069 21 93 032

28

OGLASI/^ITUQE

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE MALI OGLASI

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e.

Tel. 064/ 11-88-485

TRA@IM cimerku (mo`e i dve) za stan u Beogradu kod Vukovog spomenika.

Tel. 064/ 04-08-938

PRODAJE SE ku}a u Mostarskoj broj 6.

Tel. 063/ 11-21-868

IZDAJEM JEDNOIPOSOBAN STAN PREKO PUTA RESTORANA "BRVNARA".

TEL. 063/105-0-928

IZDAJEM konforan name{ten stan od 35 m2 , sa TA pe} u u`em centru Beograda.

Tel. 064/ 936-8-174 IZDAJEM stan od 31.5 m2, novogradwa kod " Merkatora", veliki parking, poluname{ten, 1. sprat, balkon, ima lift, vrlo povoqno.

Tel. 064/ 242-9-772

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

QUBA DAMQANOVI]A Vreme prolazi...

Uspomene i se}awa zauvek ostaju.

Supruga OLGA, }erka IVANA i sin IVAN sa porodicama 31143

IZDAJEM veoma povoqno garsoweru u Balkanskoj ulici.

Tel. 062/ 550-833

od 45 m2 blizu {kole" Dragi{a Mi{ovi}" u ^a~ku, povoqno. Tel. 064/ 22-99-952 PRODAJEM kravu prvotelnu umati~enu. Tel. 064/ 1374-070, 032/ 538-1-124 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru. Tel. 064/ 137-4-070, 032/ 538-1-124

PRODAJEM kotao na ~vrsto gorivo.

Tel. 065/ 590-0-651 PRODAJEM seno u balama. Tel. 032/ 385-396

17. 1. 2011 - 17. 1. 2015.

Dana, 15. 1. 2015. godine preminuo je na{ dragi

Dana, 19. 1. 2015. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

PRODAJEM hektar zemqe na Grobnicama, tri kilometra od centra Gorweg Milanovca 060/330-904-0 IZDAJEM stan u Beogradu 064/56-96-242 PRODAJEM balirano seno, cisternu ( metalnu ) od 2000 litara i traktor IMT 539.

Tel. 063/ 808-0-091 IZDAJEM nename{ten stan

RADE PETROVI] Sahrana }e se obaviti u subotu 17. 1. 2015. godine u 13 ~asova na grobqu u Kowevi}ima.

Ostavio si trag koji se ne bri{e, se}awe koje ne bledi, dobrotu koja se pamti.

Po~ivaj u miru!

Neka te An|eli ~uvaju!.

Supruga MILOMIRKA, }erke VESNA i DRAGICA sa porodicama

DRAGOSLAV RISTANOVI] GANGO iz Rakove

Pre 40 dana je preminuo na{ otac

MILUN ILI]

DRAGOVAN TANASIJEVI] ]AJO

1921. - 2014.

21. 1. 2013 - 21. 1. 2015.

Po~ivaju u miru i hvala Ti, o~e.

WEGOVA DECA: MILKA, @ARKO i LELA, snaja 31140 QIQANA, unuci i praunuci

Supruga CAKA i }erka SNE@ANA

Bolno je, kad odu o~i koje voli{, osmeh koji pamti{, dobrota koju treba{, kad su tu se}awa koja ne prestaju.

Mrtvima donose cve}e i odaju po~ast.

Za{to ne `ivima?

Za{to se {tedi na pa`wi i ose}awima i ~eka da se o~i zauvek zatvore.

Da si u `ivotu vi{e qubavi i pa`we dobio mo`da bi srce tata kucalo du`e.

Po~ivaj u miru!

31139

]erka NATA[A sa porodicom 3113

Dana, 22. 1. 2015. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog oca

Dana, 22. januara 2015. godine navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog

DU[ANA NIKOLI]A

BO@IDARA MARINOVI]A

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoja deca \OR\E i NIKOLA sa porodicom

Bio si ono {to ne mo`e biti svako, ~ovek iskrenog i velikog srca, uvek voqen i nikad zaboravqen.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILICA, }erka SNE@ANA, zet DEJAN, unuke KATARINA i NATALIJA

31131

31130

15. 1. 2014 - 15. 1. 2015.

JOVANKA KUJUNXI]

Nikada te ne}emo zaboraviti.

TVOJI NAJMILIJI 31127

21. januara se navr{ava DVE GODINE kako je preminuo

SE]AWE 14. 1. 2012 - 14. 1. 2015.

Dana, 16. 1. 2015. godine navr{ava se 11 GODINA od smrti na{eg dragog

RAJICA CVETI]

DESA \URKOVI]

1933 - 2013. sahrawen u Dowoj Trep~i

iz Preqine

RADO[A VU^I]EVI]A

Wegov plemeniti lik }e biti u na{im mislima dok i mi postojimo.

PORODICA

Tri godine su pro{le od tvog ve~nog odlaska.

U srcu tuga, na grobu ti{ina, u ku}i velika praznina.

Zauvek u na{im srcima.

TVOJI: unuka SAWA i unuk NIKOLA

Godine prolaze, a uspomenu na tvoj dragi lik ~uvaju tvoji najmiliji supruga VERA, sin MIROSLAV i k}erka MIRJANA sa porodicama

31136

31133

31132

29

^ITUQE

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ MAMI

Dana, 15. 1. 2015. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

SE]AWE

RADA TEP^EVI]A 1961 - 2014.

Po dobroti }emo te pamtiti, s' ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati i uvek voleti.

Supruga MIRJANA, sin MIODRAG i k}erka MARIJANA

OLGA JOVANOVI]

31128

Na " Krstovdan" , osamnaesti januar, uvek smo slavili tvoj ro|endan. Ovo je tvoj peti ro|endan za koji nisi sa nama.

Ali, ti zna{ da si uvek u na{im srcima i mislima. Mi se nadamo da te i tamo greje na{a qubav i da istu ose}a{ kao {to i mi jo{ uvek ose}amo tvoju.

Bog je milostiv i prene}e ti na{a ose}awa.

Uvek }e te voleti i ~uvati od zaborava TVOJA DECA 31129

STOJAN VASOVI] COLE

SVETLANI BOJOVI] CECI Nedostaje{ nam puno i zauvek }e{ biti u na{im srcima.

TVOJI: MARKO i NEVENKA sa porodicama 31137

13. 1. 2012 - 13. 1. 2015.

Svanulo je ponovo to jutro istog datuma, bez saznawa u svesti i srcu da je STVARNO... istina surova i kona~na.

Nedostaje{ do fizi~ke boli, a suze koje padaju umesto da olak{aju jo{ te`i bol zadaju...

TVOJI NAJMILIJI

MIQOJKA DAVIDOVI] Pro{lo je godinu dana od kada nisi sa nama, ali si ostala u na{em srcu.

TVOJI NAJMILIJI 31134

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK SE]AWE 15. 1. 2014 - 15. 1. 2015.

U subotu, 17. januara navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog

MILAN RU@I]

QUBINKA KRIVOKU]E

dipl. ekon. u penziji iz ^a~ka

iz Preqine

Sa qubavqu, ponosom i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju MILENA, DEJAN, ANA, ANDREJ, IGOR, STA[A, DUDA I SA[A 31118

U sredu, 21. 1. 2015. godine navr{ava se 15 GODINA od smrti na{eg dragog

RADOVANA MILOJEVI]A

15. 1. 1930 - 15. 1. 2014.

PORODICA MILOJEVI] 31124

Zahvalni za svu qubav, dobrotu i po`rtvovanost koju si nam pru`io.

U srcu }e te nositi i od zaborava ~uvati

Veliki oslonac si nam bio u `ivotu.

Svi koji te poznava{e se}aju se tvoje dobrote, qubavi i plemenitosti.

Vreme koje je pro{lo i vreme koje dolazi ne}e umawiti se}awe na tebe.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILENA, deca ACO, QIQANA i GORDANA

TVOJI NAJMILIJI

31121

SE]AWE

21. januara navr{ava se TRI GODINE od smrti na{eg dragog

VOJKO TRIPKOVI] 17. 1. 2010 - 17. 1. 2015.

( 1944 - 2000 )

Vreme prolazi, se}awe na tebe i daqe traje.

Nastavili smo gde si ti stao.

STANIMIR PURI]

MIROQUBA MI]KA ZLATI]A

Godine prolaze, a uspomene na tvoj vedar lik i dobrotu ne blede.

S’ ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uva WEGOVA PORODICA 31125

Majka VERA i brat SLOBODAN sa porodicom 31126

30

^ITUQE

Dana, 22. januara 2015. godine navr{ava se SEDAM GODINA od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

MIROSLAV MIRO PAVLOVI]

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

Dana, 17. januara 2015. godine navr{ilo se TRI GODINE od smrti na{e drage

GODI[WI POMEN

VERA PETROVI]

MILIJANE MI]I]

1938 - 2014.

iz ^a~ka ro|ena 1938. godine

iz Zabla}a Sedam godina bez tebe, nije izbrisalo se}awe na tvoje veliko srce u kome je bilo mesta za sve nas i mi to ne}emo nikada zaboraviti. Sa puno qubavi i po{tovawa zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

TVOJI: supruga VIDOSAVA, sinovi DU[AN i ZORAN, unuci \OR\E, TIJANA, BOJANA i VIKTOR, snahe MARIJANA i IVANA, sestra ROSA sa porodicom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo pomen odr`ati u ~etvrtak 22. januara 2015. godine u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu.

Uspomenu na tebe sa ponosom i qubavqu ~uva}emo u na{im srcima.

Bratanac DEJAN, bratanica ZORICA i snaha DOBRILA

Sin \OR\e i suprug DRAGOQUB 31112

Dana, 16. januara 2015. godine navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog oca

Moje qubavi i tuge, moja mama i moj brat nisu vi{e uz mene

MLA\ENA MILENKOVI]A iz Mojsiwa NADE@DA - NADA VUKOMANOVI]

QUBIVOJE VUKOMANOVI]

12. 12. 2014.

30. 7. 2014.

^ETRDESETODNEVNI i POLUGODI[WI pomen odr`a}e se 20. 1. 2015. godine na Novom grobqu u Beogradu.

U bolu }erka i sestra DANKA Dana, 16. 1. 2015. godine navr{ilo se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

S ponosom i po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju }erke NADA i MILKA sa porodicama

Dana, 8. 1. 2015. godine zauvek me je napustio moj sin

Vlade, {ta mi uradi, da patim celoga `ivota.

TVOJ TATA

Supruga MILEVA, }erke VESNA i DU[ICA, porodice RENER i BOGDANOVI]

31116

31109

Dana, 16. januara 2015. navr{ava se ^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

STOJADINA MARKOVI]A iz Qubi}a

Hvala ti za sve lepe trenutke provedene sa tobom.

Sa ponosom }emo te pomiwati i u srcu nositi.

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na tebe. S ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

Sestra IRENA, sestri} DEJAN i drug RUS

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILENKA sa decom

VREME PROLAZI, @ALOST I TUGA OSTAJU. @IVE]E[ U NAMA DOK SMO @IVI.

31117

SE]AWE

MILADINKA ANDRI] 19. 1. 2008 - 19. 1. 2015.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

Dana, 18. 1. 2015. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

Godina je pro{la, a sve vi{e nam nedostaje{.

Ostalo je lepih uspomena, da te ve~no pamtimo, da o tebi s’ ponosom pri~amo, i da te nikada ne zaboravimo.

STEVAN KOSTOV

31110

TVOJI NAJMILIJI: supruga RADA, sinovi RA[KO i MIKO sa porodicama

BLAGOJA GLI[OVI]A

VLADIMIR STAN^I]

VLADIMIRU STAN^I]U

Majka OLGA, otac ILIJA, brat ZORAN, snaja ZLATA i ostala rodbina

iz Zabla}a

31108

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

19. 1. 2009 - 19. 1. 2015.

MILANA RAKOVI]A

31115

31122

PRO[LO JE [EST GODINA OD KAKO NIJE SA NAMA NA[ VOQENI

Dana, 17. 1. 2015. godine navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

Po dobroti }emo te pamtiti, s’ ponosom te pomiwati, od zaborava ~uvati i uvek voleti.

MILANA JOVA[EVI]A ^uvamo te od zaborava i uvek se se}amo sa po{tovawem i qubavqu.

TVOJI: supruga MILA, sin MILUN sa porodicom, }erke MILKA i JELENA sa porodicama, sestra VERA i zet SLAVKO

31104

I posle sedam godina, nikada pre`aqena, nikada zaboravqena, supruga, majka, baka, sestra i veliki prijateq.

TVOJI NAJMILIJI

31111

Dana, 14. 1. 2015. godine navr{ilo se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog

@ELIMIRA ^ARAPI]A Godine prolaze, a uspomenu na Tebe ~uva tvoja porodica.

Supruga OLGA, sinovi DEJAN i DRAGAN i }erka NEVENA 31135

31

^ITUQE

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

SE]AWE 4. 1. 1995 - 4. 1. 2015.

Dana, 22. 1. 2015. godine navr{ava se [EST MESECI od smrti na{eg dragog

VLASTIMIR BUJO[EVI]

JOVANA (JAGO[A) JOKANOVI]A

Sve ove godine `ivi{ u na{em se}awu i `ive}e{ ve~no. ]erka ZORICA sa porodicom 31100

Toga dana u 12 ~asova da}emo POLUGODI[WI POMEN na ^a~anskom grobqu.

Ostavio si trag koji se ne bri{e, se}awe koje ne bledi, dobrotu koja se pamti.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Supruga STANIMIRKA, sin GORAN, bra}a RADENKO, STOJAN, sestre DUWA, PEJKA, KRUNA i KOSA

Dana, 18. januara 2015. godine navr{ava se 20 GODINA od kada nije sa nama na{

\OR\E M. DUWI]

31102

Dana, 11. 1. 2015. godine preminula je posle kra}e bolesti u 82. godini `ivota na{a draga

Posledwi pozdrav dragoj Doliki

DOBRILA ME^ANIN

WEGOVI: MILA, KATARINA, MARIJA, MILO[ i VLADO 31103

Pamti}emo lepe dane provedene sa tobom.

JEV\OVI]I 31106

Dana, 12. 1. 2015. navr{ilo se [EST GODINA od smrti na{e drage majke

OLGE NOVI^I] iz Vrani}a U ~etvrtak, 15. 1. 2015. godine navr{ilo se ^ETRDESET DANA od smrti dragog nam supruga i tate

RADIVOJA PANTOVI]A

ROSA TAJSI] Ni`u se dani puni tuge i bola za tobom.

Oti{ao si tiho i ne~ujno, kao {to si i `iveo, ali tvoj lik plemenitog supruga i oca `ive}e ve~no u srcima tvojih najmilijih.

1933 - 2015.

Sahrana je obavqena u sredu 14. 1. 2015. godine na mesnom grobqu u selu Puhovu - Draga~evo.

Uspomenu na tvoj dragi lik ~uva}e

[est godina je pro{lo od kako si napustila tvoje najmilije i oti{la na put bez povratka, ali u srcima na{im tvoje mesto stoji i ve~no }e da boli. Majko hvala ti za sve.

Zahvalna deca: sin DRAGI[A, }erke QUBA i NATA

Dana, 8. 1. 2015. godine preminuo je na{ dragi

VELIBOR - VEQO JELI] S’ ponosom, nikada ne zaboravqen.

TVOJA PORODICA

Supruga STAKA i sinovi SLOBODAN i SLAVKO

TVOJA PORODICA

31107

31101

31123

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM KOLEGI

MILANU SRNI]U - SRNI OD KOLEGA DE@URNE SLU@BE ED ^A^AK

31105

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE