20. februar 2015.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

Gradsko ve}e

BROJ 7

^A^AK, 20. FEBRUAR 2015. GODINE

CENA 30 DIN.

Iz porodi~nih albuma

strana 5.

o|en je u ^a~ku, `ivot proveo ratuju}i za otaxbinu, a ona ga je u ZA MERE R miru ponizila i zaboravila. Komandant koji je, brane}i Beograd u Prvom svetskom ratu, svojim vojnicima odr`ao ~uveni govor “Vojnici, junaci …”, umro je po dolasku iz zarobqeni{tva, 1945.

ZAPO[QAVAWA godine, te{ko bolestan i siroma{an. Wegova supruga u komunisti~-

30 MILIONA DINARA

koj Jugoslaviji ~itavu deceniju nije ostvarila pravo na penziju, a k}erke su sa velikom mukom uspevale da se zaposle.

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

strane 8. i 9.

SE]AWE NA MAJORA DRAGUTINA GAVRILOVI]A Servis “Draga~evac” obele`io dve i po decenije uspe{nog poslovawa

Javno komunalno preduze}e“^a~ak”

RE@IM GREJAWA KORIGUJU PREMA SPOQNIM TEMPERATURAMA strana 6

Boris Malagurski, re`iser i producent

NEOLIBERALIZAM

MAJKA SVIH

EKONOMSKIH PROBLEMA

KVALITETOM USLUGE ^UVAJU STE^ENO POVEREWE

strana 12

strana 7.

Nacrt Zakona o jakim alkoholnim pi}ima i daqe u izradi

LAGERUJU [QIVOVICU ZA BOQA VREMENA

strana 17.

2

MARKETING

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

3

DRU[TVO

PETAK 20 . FEBRUAR 2015. GODINE

I U ^A^KU OBELE@EN DAN DR@AVNOSTI

DAN KADA SU POSTAVQENI TEMEQI MODERNE SRPSKE DR@AVE S rbija je 15. februara, na veliki hri{}anski praznik Sretewe, nizom manifestacija obele`ila Dan dr`avnosti, u spomen na dan kada je na zboru u Ora{cu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak, i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine donet prvi Ustav tada{we Kne`evine Srbije, ~ime su postavqeni temeqi moderne srpske dr`ave.

Grad ^a~ak je Dan dr`avnosti obele`io polagawem venaca na spomenik Tanasku Raji}u, gde se odigrao znameniti Boj na Qubi}u 1815. godine, a ujedno je odata po~ast svim ratnicima i borcima ~a~anskog kraja palim za slobodu i nezavisnost Srbije.

- Dan dr`avnosti Srbije obele`ava se radi podse}awa na dva zna~ajna doga|aja u istoriji srpskog naroda. Jedan je Prvi srpski

ustanak, podignut 1804. godine, a drugi, koji se desio ta~no pre 180 godina, je progla{ewe Sretewskog ustava, prvog srpskog Ustava donetog u Kragujevcu, na Sretewe 1835. Zbog toga je ovaj datum toliko bitan u politi~kom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Na ovaj dan Srbija je

otpo~ela borbu za nezavisnost, a 31 godinu kasnije i postavila temeqe moderne, demokratske dr`ave zasnovane na ustavu u kome su izra`ene potrebe tada{weg srpskog dru{tva: nacionalna emancipacija, razbijawe feudalnih ustanova i autokratske vladavine.

Ovaj dan treba da nas podseti na te{ko ste~enu dr`avnost, na bune i ratove koji su doveli do nezavisnosti Srbije i koji su ugra|eni u temeqe sada{we dr`ave. Na{a obaveza je da ~uvamo vekovne tekovine i ne zaboravimo `rtve na{ih predaka - rekao je gradona~elnik Vojislav Ili} i napomenuo da }e 6. juna biti obele`en zna~ajan jubilej, 200 godina od Boja na Qubi}u.

Gradona~elnik je ista-

kao da je ovo bila i prilika da se poklonimo svim `rtvama, koje su stradale u bitkama i ratovima i doveli do kona~nog oslobo|ewa i u~estvovali u izgradwi moderne srpske dr`ave.

Predsednik MZ Qubi} Dejan Tomi} podsetio je da su u toku pripreme za obele`avawe 200 godina od Boja na Qubi}u.

- Pripreme teku po planu, a nadamo se da }e sa prvim lepim danima biti zapo~eti radovi na ure|ewu infrastrukture i spomen kompleksa. Kada je re~ o postavqawu spomenika na kru`nom toku, prikupqamo nov~ana sredstva i o~ekujemo da }e do kraja sedmice biti potpisan ugovor sa vajarkom, kako bi ona po~ela da radi - kazao je Tomi}, pozivaju}i na{e

sugra|ane da, ukoliko mogu, finansijski pomognu, kako bi spomenik Tanasku Raji}u {to pre bio postavqen na kru`nom toku u Qubi}u.

Pored rukovodstva gra-

da, vence su polo`ili i predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva unutra{wih poslova i udru`ewa koja neguju tradicije oslobodila~kih ratova.

N. R.

[TA DONOSE IZMENE PRAVILNIKA O AUTO [KOLAMA I ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA?

[KOLE PROTIV NADZORA KANDIDATA avna rasprava povodom izmena Pravilnika o uslovima rada auto {kola i Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima odr`ana je ovih dana i u ^a~ku, na Agronomskom fakultetu. Sli~ni skupovi organizovani su u Beogradu i Ni {u sa istim ciqem - da se ~uje glas predstavnika auto {kola. ^a~ani i wihove kolege iz Moravi~kog okruga i okolnih gradova slo`ili su se da su neprihvatqive izmene, koje predla`e Ministrstvo unutra{wih poslova, da 25. aprila kandi-

J

dati pre obuke potpi{u saglasnost da }e biti pod audio i vizuelnim nadzorom tokom prakti~ne i teoretske nastave, da bude uveden neki od oblika tahografa i u putni~kim vozilima radi kontrole kretawa voza~a, kao i da instruktori, koji obu~avaju budu}e voza~e, ne mogu da ih ispituju.

- To je crvena linija ispod koje ne mo`emo i ne smemo da pre|emo i ona }e nas obavezati da stupimo u radikalne mere za{tite svog dostojanstva i integriteta - upozoravaju predstavnici Privredne komo-

re auto {kola Moravi~kog okruga.

Oni su u saop{tewu za medije naveli i da su isti zakqu~ci doneti na sva tri skupa.

- Nadamo se da }e predlaga~ shvatiti na{ stav i da nas ne}e naterati da mewamo na~in borbe za svoje interese. Sve {to `elimo je da bude olak{an rad auto {kola i da ne kr{imo ustavno pravo svih gra|ana, konkretno da MUP ne nadzire kandidate na obuci. Posledwih mesec dana uputili smo dopise brojnim dr`avnim instituci-

Beogradski skup jama da nas podr`e i pomognu nam u re{avawu ovog problema. Auto {kole koje su 2013. po~ele da rade i

dobile nove licence, sada se nalaze u te{koj borbi za svoja prava koja je finansijski neizdr`iva - ka`e se

u saop{tewu Komore auto {kola Moravi~kog okruga.

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“ Registarski broj: BD 82596/2007

www.caglas.rs CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd Nedeqno ISSN 0350-9613 COBISS.SR - ID 15955970

4

DRU[TVO

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

ODR@AN SAJAM OBRAZOVAWA “INDEKS 2015”

ODLI^NA POSE]ENOST

uristi~ka organizacija ^a~ka, u saradwi sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, [kolskom upravom ^a~ak i ovda{wom Filijalom Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, pro{log ~etvrtka, u Domu kulture, organizovala je Sajam obrazovawa “Indeks 2015”, na kome su prezentovani univerziteti, fakulteti, akademije i visoke {kole Srbije. Turisti~ka organizacija ve} 11. godinu nastoji da u~enicima koji zavr{avaju sredwu {kolu i `ele da nastave obrazovawe omogu}i stru~niji, kvalitetniji i lak{i izbor, odnosno opredeqewe za budu}e zanimawe. Na ovoj manifestaciji je u~estvovalo vi{e od 40 dr`avnih i privatnih fakulteta i visoko{kolskih ustanova, koji su predstavili svoje studijske programe.

- To je ne{to najreprezentativnije {to Srbija mo`e da ponudi svojim u~enicima. Najvi{e izlaga~a je sa univerziteta iz Beograda, Kragujevca i Ni{a, a prisutne su i visoke {kole iz Vaqeva, Aran|elovca, ^a~ka, Subotice. Na{i u~enici imaju izvanrednu priliku da se na jednom mestu upoznaju sa kompletnom ponudom. Ciq manifestacije je vi{estruk, a glavni je da se u~enicima koji zavr{avaju sredwu {kolu i koji se opredequju za studije pomogne u odabiru budu}eg zanimawa, da se upoznaju sa svim uslovima, smerovima, ali i da se fakultetima smawe tro{kovi prezentacije - rekao je, iz-

T

me|u ostalog, Dragomir Savi}, direkror TO^-a.

Otvaraju}i Sajam, prof. dr Milan Plazini}, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe, istakao je da, boqe od re~i, o zna~aju manifestacije govori odli~na pose}enost maturanata Gimnazije i sredwih {kola, kao i visoko{kolskih ustanova.

- Veliki je zna~aj ovakve manifestacije s obzirom na to da su mnogi maturanti neodlu~ni i neobave{teni o tome {ta mogu da nastave daqe, na kojim visoko{kolskim ustanovama, koji su studijski programi trenutno aktuelni. Zahvaquju}i ovoj manifestaciji, mnogi maturanti donese kona~nu odluku {ta }e i gde studirati. Nisam ~uo da sli~na manifestacija i ovog obima postoji u drugim ve}im gradovima. Tako|e, lepo je videti da postoji velika zainteresova-

nost fakulteta i visokih {kola za na{e u~enike. Veliki broj na{ih svr{enih sredwo{kolaca upisuje ono {to `eli i vrlo efikasno zavr{ava svoje studije - kazao je Milan Plazini}.

Fakultet tehni~kih nauka u ^a~ku, na Sajmu obrazovawa je predstavio {est studijskih programa osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija, koji su nameweni maturantima gimnazija i sredwih stru~nih {kola, kao i studijske progame master i doktorskih studija.

Ovaj fakultet {koluje kadrove iz elektrotehni~kog i ra~unarskog in`ewerstva, iz in`ewerskog i preduzetni~kog menaxmenta i informativne tehnologije, koje su posebno atraktivne posledwih nekoliko godina.

Me|u pose}enijima je bio i {tand Nacionalne

slu`be za zapo{qavawe, a prema re~ima An|elke Marinkovi}, savetnice za planirawe karijere, ovakve prezentacije su veoma korisne za budu}e studente, jer na jednom mestu mogu da se informi{u o trenutnoj situaciji na evidenciji nezaposlenih lica, o deficitarnim i suficitarnim zanimawima, kao i zanima-

wima budu}nosti.

- Na evidenciji nezaposlenih u na{oj Filijali, u Moravi~kom okrugu ima oko 20.000, a u Gradu ^a~ku oko 10.000 lica. Trenutno deficitarna zanimawa u ^a~ku su profesor fizike, matematike, diplomirani farmaceut, in`ewer elektrotehnike za elektromehaniku, tehnolog proizvodwe

i odr`avawa alatnih ma{ina, voza~ teretwaka, administrativni tehni~ar, kasir..., dok su suficitarna zanimawa strukovni ekonomista, diplomirani pravnik, medicinska sestra, prodavac, elekrotehni~ar energetike, tehni~ar visokogradwe... - navela je An|elka Marinkovi}.

N. R.

5

GRAD

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

GRADSKO VE]E USVOJILO AKCIONI PLAN ZAPO[QAVAWA GRADA ^A^KA ZA 2015. GODINU

ZA MERE ZAPO[QAVAWA 30 MILIONA DINARA radsko ve}e je na sednici odr`anoj 12. februara usvojilo Akcioni plan zapo{qavawa grada ^a~ka za 2015. godinu. Za realizaciju mera aktivne politike zapo{qavawa u gradskom buxetu je planirano 30 miliona dinara. Kako je naveo Milan Bojovi}, predsednik Lokalnog saveta za zapo{qavawe, od dr`ave se o~ekuje da u subvencijama za zapo{qavawe u~estvuje sa sedam miliona dinara, dok }e za javne radove obezbediti ~etiri miliona dinara.

Akcionim planom za 2015. godinu predvi|ene su slede}e mere aktivne politike zapo{qavawa: subvencije poslodavcima za zapo{qavawe na novootvorenim radnim mestima, subvencije za samozapo{qavawe i javni radovi na teritoriji grada.

Subvencija poslodavcima za zapoqavawe na novootvorenim radnim mestima namewena je poslodavcima iz privatnog sektora, sa sedi{tem na teritoriji grada ^a~ka, koji }e zaposliti na neodre|eno vreme do pet nezaposlenih lica, evidentiranih u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe i to najmaw e tri meseca pre podno{ewa zahteva. Za realizaciju ove mere obezbe|eno je najvi{e sredstava - 17 miliona dinara, jer je, kako je istakao Bojovi}, ovo najadekvatnija mera za otvarawe novih radnih mesta u ovako te{kim i neizvesnim uslovima.

Subvencije se odobravaju poslodavcima za novootvorena radna mesta u jednokratnom iznosu od 200.000 dinara po zaposlenom, osim u slu~ajevima zapo{qavawa lica odraslih u hraniteqskoj porodici, osoba sa invaliditetom, samohranog roditeqa, roditeqa kome je odlukom nadle`nog suda povereno samostalno vr{ewe roditeqskog prava i Roma, gde subvencija iznosi 300.000 dinara. Obaveza poslodavaca je da zaposleno lice zadr`i u radnom odnosu najmawe dve godine.

Subvencija za samozapo{qavawe dodequje se nezaposlenom licu sa teritorije grada ^a~ka u ciqu obavqawa novoregistrovane delatnosti, osnivawa radwe, zadruge ili drugog oblika preduzetni{tva od strane nezaposlenog ili udru`ivawem vi{e nezaposlenih, kao i za osnivawe privrednog dru{tva, ukoliko osniva~ zasniva u wemu radni odnos.

Za realizaciju ove mere predvi|eno je osam miliona dinara.

Subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 160.000 dinara, osim u slu~aju samozapo{qavawa osoba sa invaliditetom, kada iznosi 200.000 dinara po korisniku.

Javni radovi se organizuju radi ostvarivawa odre|enog dru-

G

{tvenog interesa, kao i u ciqu zapo{qavawa, o~uvawa i unapre|ewa radnih sposobnosti nezaposlenih lica sa teritorije grada ^a~ka, koja se nalaze na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - Filijale ^a~ak. Za ovu meru aktivne politike zapo{qavawa izdvojeno je pet miliona dinara. Maksimalna du`ina trajawa javnog rada je {est meseci. Javni radovi se organizuju u oblasti odr`avawa i obnavqawa javne infrastrukture, odr`avawa i za{tite `ivotne sredine i prirode, kao i socijalnih i humanitarnih delatnosti.

ZA SANIRAWE [TETE U POQOPRIVREDI 4,12 MILIONA DINARA Usvojen je i predlog za dodelu nov~ane pomo}i za sanirawe {teta u poqoprivredi, nastalih kao posledica aprilskih poplava i grada na teritoriji grada ^a~ka. Komisija za utvr|ivawe predloga za dodelu nov~ane pomo}i za sanirawe {teta nastalih prirodnom ili drugom nezgodom predlo`ila je da se dodeli jednokratna bespovratna nov~ana pomo} za 196 o{te}enih gazdinstava u visini od 2,8 odsto od procewene {tete. Nov~ana sredstva za ovu namenu obezbe|ena su iz buxeta Republike Srbije u ukupnom iznosu od 4.120.000 dinara.

- Izve{taje smo poslali Vladi RS, a kao kriterijum za dodelu uzeta je procewena {teta od minimalno 100 hiqada dinara, kao i ~iwenica da ta doma}instva nisu do sada imala nikakvu pomo}. Od ukupno 345 gazdinstava pomo} }e dobiti 196 poqoprivrednih proizvo|a~a”, izajvio je Milan Bojovi}.

Prema wegovoj oceni, to je mali iznos, ali nije bilo drugih mogu}nosti za tretirawe pojedina~nih zahteva.

Ve}nici su, tako|e, doneli odluku o imenovawu predstavnika grada ^a~ka u organe za sprovo-

|ewe projekta “Izgradwa transfer stanice u ^a~ku”. Ve}nik Nemawa Trnavac je pitao zbog ~ega Miladin Ristanovi}, kao ~ovek koji je imao velike zasluge u ~itavoj pri~i oko transfer stanice, nije sastavni deo tog tima. Ostoja Mijailovi} je upozorio da se radi o veoma skupom projektu, da ne bi smelo da bude propusta i da bi upravo zbog toga sastavni deo tog tima trebalo da budu Miladin Ristanovi} i Radomir Kru{~i}. Izneti predlozi nisu usvojeni.

U Projektni odbor koji upravqa projektom “Izgradwa transfer stanice u ^a~ku” kao predstavnici Grada imenovani su Dragan Nikoli}, pomo}nik gradona~elnika za oblast ekonomskog razvoja i za{tite `ivotne sredine, i Vladimir Gojgi}, diplomirani pravnik, zaposlen u Gradskoj upravi za lokalni ekonomski razvoj. U jedinicu za sprovo|ewe projekta imenovani su: Milijan Mini}, ~lan Gradskog ve}a, za menaxera projekta, @ivadinka @ivkovi}, dipl. in`ewer gra|evine, zaposlena u Gradskoj upravi za inspekcijski nadzor, Aco Milo{evi}, dipl. in`ewer ma{instva, zaposlen u Op{toj upravi za op{te i zajedni~ke poslove, Dejan Ra{i}, dipl. in`ewer arhitekture, zaposlen u Gradskoj upravi za urbanizam i Milo{ ^ekanovi}, dipl. in`ewer gra|evine, zaposlen u JP “Gradac”. ^lanovi Gradskog ve}a su, tako|e, usvojili i odluku o utvr|ivawu doprinosa za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta.

IZVE[TAJ DIREKTORA JKP “KOMUNALAC” Zakupci tezgi na ~a~anskoj pijaci, koji su u prvoj polovini pro{le sedmice izrazili protest zbog lo{ih uslova u kojima rade, i, kako su naveli, sve ve}ih nameta, dok im roba propada, bili su, tako|e, tema sednice Grad-

skog ve}a. Poqoprivredni proizvo|a~i su uputili dopis menaxmentu JKP “Komunalac”, u kome su izrazili nezadovoqstvo zbog odluke pija~ne uprave o skladi{tewu neprodate robe.

Podnose}i izve{taj gradskim ve}nicima, direktor “Komunalca” Qubomir Sikora je rekao da taj dopis, koji je stigao u JKP Komunalac - RJ Pijaca, nisu pisali nezadovoqni poqoprivredni proizvo|a~i, ve} neki pravnik, jer se u wemu koristi ~isto pravni~ka terminologija. On je negirao navode prodavaca da se menaxment RJ Pijaca prema wima odnosi kao prema robovima, dodaju}i da je na oglasnoj tabli objavqeno pravilo da svi moraju da se legitimi{u za svaki prodajni prostor. Sikora je podsetio ve}nike da je ista situacija nastala u januaru pro{le godine, ali tom prilikom na mesnoj i mle~noj pijaci, ali je problem brzo prevazi|en. Izrazio je sumwu da neko opstrui{e wihov rad i da iza navedenog dopisa stoje zakupci lokala, prete`no ugostiteqi, kojima ne odgovara radno vreme do 16 sati. Govore}i o uslovima rada, direktor “Komunalca” je rekao da se lokacija Zelene pijace tretira kao privremeni objekat i da wihovo preduze}e nema ingerencije da investira u ne{to {to ima privremeni karakter.

- Korisnik objekta koji je u vlasni{tvu Pijace, ako se ne pojavi ujutru do osam sati na svojoj tezgi, rukovodilac Pijace prema potpisanom ugovoru tu rezervaciju mo`e ponuditi bilo kome drugom ko je zainteresovan - rekao je Sikora. On je dodao da su svi korisnici podvedeni kao zakupci, budu}i da koriste pija~ne povr{ine na kojima su napravili svoje objekte, prijavili radwe, i podle`u drugim propisima pra}ewa rada, a “Komunalac” nema na~ina da uti~e na wihovo poslovawe. Oni koji su se pobunili su korisnici rezervacija, a ne zakupa, naveo je Sikora. Imaju}i u vidu da koriste rezervacije,

imaju i mogu}nost da imenuju lica koja, uz ovla{}ewe overeno u sudu, mogu tokom godine da prodaju artikle na tom prodajnom mestu, uz ovla{}ewe. To prakti~no zna~i da oni koji su registrovani kao poqoprivredni proizvo|a~i imaju pravo da podnesu zahtev i budu nosioci zakupa ili rezervacije, rekao je direktor “Komunalca”.

- Onaj ko je ovla{}en da vr{i prodaju ne mora da bude registrovan kao poqoprivredni proizvo|a~, ali je neophodno da ispuwava minimum higijensko-tehni~kih uslova za tu vrstu prodaje, a ukoliko je re~ o mesnoj i mle~noj pijaci moraju da poseduju sanitarne kwi`ice, {to za zelenu nije potrebno. Higijenskotehni~ke uslove smo utvrdili na osnovu pravilnika koji su usvojili nadle`ni organi “Komunalca”, po preporuci Zavoda za javno zdravqe. Prema utvr|enom pravilniku smo u obavezi da posle zavr{etka rada pijace, u 16 sati prebri{emo sve povr{ine na kojima se izla`u prehrambeni artikli. Taj element rada je prisutan od 2005. godine - naveo je Sikora, isti~u}i da su korisnici rezervacija du`ni da na kraju radnog dana robu koju prodaju sklone sa tezgi i ujutru je ponovo vrate i to im stoji u ugovoru.

Sikora je rekao da su se prodavci pobunili {to im, navodno, nisu odgovaraju}i uslovi u bunkerima ispod tezgi. @alili su se i na nedostatak prostora.

- Mi smo im ponudili podrumski prostor, ali su korisnici, svesno ili nesvesno, o{tetili te prostorije, pokidali kablove i pretvorili ga u javni toalet. Da bi se spre~ila infekcija, nalo`ili smo da se podrum stavi van upotrebe. Nakon toga je popravqena instalacija, a korisnici su pozvani da vi{ak robe ponovo ostavqaju u podrumu. Tako|e, u svim slobodnim tezgama mogu da koriste bokseve za odlagawe robe besplatno - rekao je Sikora.

V. S.

6

GRAD

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

JAVNO KOMUNALNO PREDUZE]E “^A^AK”

RE@IM GREJAWA KORIGUJU PREMA SPOQNIM TEMPERATURAMA P rimena tarifnog sistema u obra~unu utro{ene toplotne energije za grejawe stambenog prostora prikqu~enog na daqinski sistem, koja je za`ivela pro{le godine, jo{ uvek kod korisnika izaziva nedoumice. Pojedini gra|ani `ale se zbog previsokih januarskih ra~una. Neki od wih tra`e obja{wewe za{to za grejawe stana, prose~ne povr{ine od 56 kvadrata, treba da izdvoje oko 10.000 dinara.

Prema re~ima Obrada Stevanovi}a, direktora JKP za grejawe “^a~ak”, preduze}e maksimalno {tedi energiju, {to se odra`ava i na ni`e ra~une gra|ana, koji su realni shodno isporu~enoj toplotnoj energiji.

- Re`im grejawa korigujemo prema spoqnim temperaturama. Me|utim, ra~uni u januaru su malo uve}ani, jer je bilo vi{e grejnih sati za do~ek Nove godine,

Badwe ve~e, Bo`i}, Srpsku novu godinu, a i u toku nekoliko ledenih dana, na zahtev gra|ana, produ`ili smo grejawe do 11 ~asova uve~e. Ra~uni gra|ana koji {tede su relativno niski.

Na primer, ima onih koji pla}aju 4.000 dinara za stan od 60 kvadrata, a re~ je o korisnicima koji su ugradili deliteqe i {tede energiju. Ina~e, “udarni” ra~uni su za decembar i januar, jer su najdu`i i najhladniji meseci - obja{wava Stevanovi}. ^a~ak je, kako isti~e, me|u gradovima koji imaju najni`u cenu grejawa u Srbiji. Direktor savetuje gra|anima da i leti pla}aju ve}i iznos nego {to je na ra~unu, kako bi imali pretplatu kada po~nu da dobijaju “udarne” zimske ra~une. “Na primer, za stan od 50 kvadrata sasvim je dovoqno da se tokom cele godine pla}a 5.000 dinara”, navodi na{ sagovornik.

POVE]AWE CENE GREJAWA? - Kada je re~ o isporuci gasa, imamo redovna snabdevawa. Ako cena gasa bude ovim trendom rasla, mora}emo da pribegnemo nepopularnoj meri - pove}awu cene grejawa, jer se tro{kovi poslovawa pove}avaju. U dogovoru sa rukovodstvom Grada odlu~i}emo da li }emo i kada korigovati cene grejawa. Ne `elimo da dovedemo u pitawe likvidnost i poslovawe preduze}a, zbog dispariteta cena gasa i usluge grejawa - ka`e direktor Obrad Stevanovi}.

REDOVNA GODI[WA SKUP[TINA P^ELARA

Obrad Stevanovi}, direktor JKP „^a~ak“

Stevanovi} podse}a da, kao i pro{le godine, u toku grejne sezone, od 15. oktobra, do 15. aprila, korisnici ne}e dobijati identi~ne mese~ne ra~une za grejawe, ve} }e iznos na wima zavisiti od spoqnih temperatura i koli~ine utro{ene toplotne energije: - Obra~uni dobijeni na osnovu tarifnog sistema sadr`e takozvani fiksni deo, koji se pla}a tokom cele godine i za stan prose~ne povr{ine od 50 kvadrata iznosi oko 1.400 dinara, i varijabilni deo koji predstavqa cenu za utro{enu energiju. Realnu potro{wu energenata imaju korisnici u novoizgra|enim

stanovima koji imaju stepeni{ne vertikale i svaki stan svoje brojilo. Oni imaju mogu}nost da {tede energiju. Me|utim, u zgradama u kojima vertikale prolaze kroz stanove, utro{ak energije se meri na jednom mestu, odnosno zajedni~koj podstanici, a raspodela vr{i procentualno, prema grejnoj povr{ini. S obzirom na to da su osnovni ciqevi primene tarifnog sistema racionalna potro{wa, {tedwa energije i smawewe ra~una i izdataka, i gra|ani koji u svojim zgradama nemaju lokalno grejawe na stepeni{nim vertikalama, mogu da kontroli{u temperaturu u stanovima. Uslov za to je

ugradwa radijatorskog ventila sa termostatskom glavom za pode{avawe temperature, koju mogu umawiti kada to `ele, ili kada uop{te ne borave u stanu, i na taj na~in ostvariti u{tedu. Pro{le godine su u 24 objekta ugra|eni deliteqi i rezultati su zadovoqavaju}i. Na primer, u januaru su te podstanice imale mawu potro{wu energije za 20 do 30 odsto.

Da bi u stanovima u jednom objektu bili ugra|eni takozvani alokatori, ili deliteqi tro{kova, neophodno je da se izjasni 80 odsto stanara. Rukovodstvo preduze}a planira da tra`i izmenu ove odluke o grejawu, kako bi se taj procenat smawio na 60 odsto stanara. Direktor isti~e da je i korisnicima i preduze}u ciq da {to vi{e u{tede energiju, pa }e na kraju ove sezone ponovo krenuti u akciju informisawa gra|ana o prednostima tarifnog sistema.

Od po~etka zime, zaposleni u ovom preduze}u su anga`ovani i na otklawawu nedostataka u sistemu grejawa i poboq{awu tehni~kih re{ewa da bi tro{ili {to mawe energenata.

- I pored zamene magistrtalnih vrelovoda, gubici vode na po~etku sezone su bili 90 kubnih metara, a sada su 18. Poku{a}emo da

smawimo gubitke vode na tehni~ki nivo - do pet kubnih metara, {to bi bilo idealno, jer bi na taj na~in smawili i potro{wu energenata, {to bi pozitivno uticalo i na poslovawe ovog preduze}a - ka`e Stevanovi}.

Rukovodstvo preduze}a je zadovoqno i naplatom, ali, kako nagla{ava direktor, vi{e pa`we treba da se posveti prethodnim dugovawima. Gra|anima koji imaju ve}a dugovawa, preduze}e je omogu}ilo reprogram, {to podrazumeva da se 30 odsto kamate otpisuje, a dug otpla}uje na 12 mese~nih rata. Veliki broj sporazuma je i sklopqen, jer zahvaquju}i wima gra|ani izbegavaju utu`ewa.

Svoje obaveze preduze}e uredno izmiruje, a sa uvedenim merama {tedwe mo`e da funkcioni{e i realizuje predvi|ene remonte za narednu sezonu.

- Trenutno su nam i finansijski izve{taji dobri, sve obaveze i plate redovno izmirujemo. Jo{ uvek dugujemo za gas, ali se nadam da }e u junu dugovawa preduze}a biti svedena na nulu.

Ukoliko ne do|e do nekih drasti~nih pove}awa cena energenata i struje, ova poslovna godina bi trebalo da bude uspe{na - ka`e Obrad Stevanovi}.

N. R.

^A^ANSKI RADIKALI OBELE@ILI STRANA^KU SLAVU

PRIORITETI KONSOLIDACIJA SVE O MATICAMA REDOVA I OMASOVQEWE STRANKE dru`ewe p~elara “^a~ak”, sutra }e u sali Skup{tine grada, u devet ~asova, odr`ati redovnu Godi{wu skup{tinu, na kojoj }e, izme|u ostalog, na dnevnom redu biti predlog i izbor radnih tela, finansijski i izve{taj o radu Dru{tva, odluka o visini ~lanarine za ovu godinu... ^lanovi udru`ewa koji nisu obnovili ~lanarinu za ovu godinu, mogu to uraditi pre ili nakon zavr{etka Skup{tine. Po zavr{etku Skup{tine, predavawe na temu “Sve o maticama”, odr`a}e na{ poznati p~elar i proizvo|a~ matica Mileta Markovi} iz Jabu~ja.

U holu, ispred skup{tinske sale bi}e organizovana zamena voska i prodaja p~elarske opreme.

N. R.

U

prisustvu ~lanova i simpatizera stranke, Gradski odbor Srpske radikalne stranke je 12. februara proslavio svoju krsnu slavu Sveta tri jerarha. Posle 13 godina, ova stranka svoju slavu proslavqa sa svojim predsednikom dr Vojislavom [e{eqem, {to je ujedno i povod da konsoliduju redove i krenu u borbu za raspisivawe vanrednih izbora u Srbiji, istakao je predsednik GO SRS Sa{a Trifunovi}. On je kao prioritete u narednom period istakao revizuju ~lanstva, omasovqavawe stranke i organizovawe protesta na prole}e kako bi se izdejstvovali prevremeni izbori u Srbiji.

- Hvala Bogu, danas ~lanovi SRS slave slavu sa svojim predsednikom. Posle 13 godina dr Vojislav [e{eq je ponovo u

U

Srbiji. Ovih 12 godina radikali su slavili svoju strana~ku slavu bez predsednika, ali on je kona~no sa nama i videli ste koliko je veliko interesovawe

vladalo za wegov dolazak u ^a~ak. SRS je jedina prava opozicija danas u Srbiji. Stawe u dr`avi je veoma te{ko i dolaze nam sve te`i i te`i dani. Jedi-

ni izlaz u ovoj krizi je SRS. Kad gora ozeleni, radikali }e krenuti u masovne proteste da mirnim demokratskim putem zatra`i raspisivawe prevremenih izbora na svim nivoima - rekao je Trifunovi}, dodaju}i da je u ovoj te{koj ekonomskoj situaciji jedini izlaz dr`ave istinska saradwa sa Rusijom.

- Pri~a da Vlada Srbije sara|uje sa Rusijom je ~ist marketing za narod. Svi wihovi potezi, koji su pod znakom navoda upu}eni prema Rusiji predstavqaju ono {to diktira Evropska unija - ocenio je Trifunovi}.

Ina~e, Gradski odbor SRS u ^a~ku broji 4.500 ~lanova.

Trifunovi} je istakao da trenutno vlada veliko interesovawe za rad stranke i da je u~lawavawe masovno.

V. S.

7

REPORTA@A

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

SERVIS “DRAGA^EVAC” OBELE@IO DVE I PO DECENIJE USPE[NOG POSLOVAWA

KVALITETOM USLUGE ^UVAJU STE^ENO POVEREWE

Mali kolektiv po broju zaposlenih, ali prema svom radnom u~inku veoma prepoznatqiv, ne samo u ~a~anskom kraju i drugim delovima Srbije, ve} i na prostorima susednih dr`ava, Servis “Draga~evac”, ju~e je proslavio 25 godina uspe{nog poslovawa. Poslovni prostor ovog servisa se nalazi u Prislonici, na magistralnom putu Beograd - ^a~ak. Redovne mu{terije “Draga~evca” svakako znaju da se u dobro opremqenom prostoru servisa popravqaju “Mercedesova” vozila i “Manovi” kamioni, a za dobar glas koji ih prati - zaslu`ni su zaposleni u wemu.

Ima ih samo trinaestoro, ali wihova stru~nost, timski rad i iznad svega uva`avawe klijenata glavni su atributi koji krase ovaj kolektiv.

ervis “Draga~evac” je osnovao Mili} Miqi}, koji je pre 25 godina odlu~io da se otisne u preduzetni~ke vode. Pre toga je radio kao voza~ u ~a~anskom “Autoprevozu”, ali se oduvek interesovao za mehaniku, pa otuda otvarawe servisa nije predstavqalo puku slu~ajnost. Prvu radionicu je napravio u dvori{tu porodi~ne ku}e, u Trbu{anima. U servisu su ra|ene sve marke automobila, da bi kasnije izbor pao na “Mercedesova” vozila. Servis je preseqen na novu lokaciju 2009. godine, pa je zahvaquju}i boqim uslovima rada, pored postoje}eg, uveden i teretni program, {to je predstavqalo zna~ajno pro{irewe obima poslovawa. U posledwe ~etiri godine, “Draga~evac” je i ovla{}eni servis “Mana”.

Kako isti~e trideset~etvorogodi{wi Slobodan Miqi}, vlasnik servisa

S

“Draga~evac”, glavna deviza wihovog poslovawa jo{ od prvih dana je odgovoran odnos prema klijentima i maksimalno po{tovawe ugovorenih rokova za popravku preuzetih vozila.

- Dok smo bili u Trbu{anima radili smo putni~ki, kombi program i xipove. Kada smo promenili lokaciju po~eli smo da servisiramo i kamione.

Pre ~etiri godine postali smo ovla{}eni servis za “Manove” kamione, {to je za nas predstavqalo va`an pomak - navodi Slobodan Miqi}, izla`u}i nam u kratkim crtama istorijat “Draga~evca”. On dodaje da je ovaj posao zavoleo jo{ u detiwstvu i da je, takore}i, odrastao u servisu. Pomagao je ocu svakodnevno, lagano sti~u}i iskustvo, da bi ve} 2003. godine stao na ~elo firme i preuzeo odgovornost za rad servisa - ka`e Slobodan Miqi}.

Za 25 godina poslovawa,

malo qudi se promenilo u servisu. Prete`ni deo zaposlenih je tu od prvih godina rada. Oni koji su kasnije do{li, sjajno su se uklopili u tim, isti~e Slobodan.

- Sve funcioni{e dobro i imamo uigranu ekipu radnika. Ne mawka nam ni iskustva, a ni radnog entuzijazma, {to i jeste glavna preporuka na{eg servisa.

Nemamo razloga da budemo nezadovoqni. Uprkos ~iwenici da radimo u ote`anim uslovima privre|ivawa, uspe{no opstajemo.

Mnoge firme su oti{le u ste~aj, a uvek ima i onih koje preko no}i “odu u blokadu”, {to se odra`ava na obim na{eg posla, ali i naplatu potra`ivawa. Na{i klijenti su privatna lica i preduze}a iz raznih krajeva Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine... Popravqamo vozila mnogim na{im qudima, koji `ive u inostranstvu, a svake godine ovde dolaze da provodu svoje godi{we odmore. Nismo se mnogo reklamirali, ali su qudi ~uli za nas.

Dobro obavqen posao je uvek najboqa preporuka, tako da se na{ posao polako i sigurnuo {irio - isti~e Slobodan. On dodaje da servis ima dosta rezervnih delova na lageru, {to predstavqa olak{avaju}u okolnost, jer klijenti ne ~ekaju dugo na wihovu nabavku.

U prizemqu objekta se nalazi 1.600 kvadrata adekvatno opremqenog prostora, po najsavremenijim standardima, po~ev od opreme za regla`u trapa. U servisu se radi prakti~no sve: limarija, mehanika, elektrika, elektonika i dijagnostika vozila. Jedino nemaju sopstvenu liniju za farbawe vozila, ali i tu uslugu mogu da obezbede kod svojih proverenih saradnika, naravno, ukoliko su mu{terije saglasne sa tim. Na spratu objekta se nalaze kancelarije i kafi} za korisnike usluga.

- Najva`nije nam je da na{e mu{terije uvek budu zadovoqne. Kada doteraju svoja vozila u na{ servis, na nama je da im pru`imo

kvalitetnu uslugu i da se postaramo da u maksimalno kratkom roku ponovo sednu u svoje “~etvoroto~ka{e”. Poznati smo po korektnom odnosu prema mu{terijama i nikada do sada nismo bili u sporu za svojim klijentima. Uvek se trudimo da maksimalno iza|emo u susret qudima po pitawu popravke, ali i kvaliteta ugra|enih rezervnih delova. Najboqi pokazateq na{eg poslovawa su nalozi koje dobijamo za popravku vozila. Godi{we imamo izme|u tri i tri i po hiqade naloga za popravku “Mercedesovih” vozila, a za “Manove” kamione oko 600, {to predstavqa solidan broj - ka`e vlasnik i direktor servisa “Draga~evac”. On navodi da je prethodna godina bila veoma te{ka, jer su poslovali sa brojnim firmama koje su oti{le u ste~aj ili su imale blokadu ra~una, {to se odra`avalo i na

obim posla. Ipak, taj period su uspe{no prebrodili i nadaju se da }e ova godina biti boqa.

Kako isti~e vlasnik “Draga~evca”, zarade zaposlenih u wihovom kolektivu nikada nisu kasnile.

Svi radnici su prijavqeni i po{tuju se uredno sve zakonske obaveze prema dr`avi. Sa druge strane, i zaposleni su zadovoqni tretmanom u kolektivu.

Kako navodi Du{an Gli{ovi}, koji u “Draga~evcu” radi od 1999. godine, poslovodstvo firme ima korektan odnos prema zaposlenima i svi zajedno predstavqaju dobar tim ili druga~ije re~eno porodicu koja sjajno funkcioni{e.

- Da nije tako, ja se u ovom kolektivu ne bih sigurno zadr`ao toliko godina. Malo nas ima, ali smo slo`ni i maksimalno odgovorni na poslu - ka`e Gli{ovi}.

V. S.

8

DRU[TVO

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

SE]AWE NA MAJORA DRAGUTINA GAVRILOVI]A Ro|en je u ^a~ku, `ivot proveo ratuju}i za otaxbinu, a ona ga je u miru ponizila i zaboravila. Komandant koji je, brane}i Beograd u Prvom svetskom ratu, svojim vojnicima odr`ao ~uveni govor “Vojnici, junaci …”, umro je po dolasku iz zarobqeni{tva, 1945. godine, te{ko bolestan i siroma{an. Wegova supruga u komunisti~koj Jugoslaviji ~itavu deceniju nije ostvarila pravo na penziju, a k}erke su sa velikom mukom uspevale da se zaposle. ve godine, 21. januara, na drugi dan Jovandana, supru`nici Olivera i Milo{ Marinkovi} iz Beograda po prvi put su postali roditeqi.

De~ak je dobio ime Dragutin, nimalo slu~ajno, jer re~ je o ~ukununuku legendarnog vojskovo|e iz balkanskih i Prvog svetskog rata. De~akov otac je, naime, praunuk slavnog majora Dragutina Gavrilovi}a, odnosno unuk wegove najmla|e k}erke Emilije.

O

je. U Petrovo vreme, kada je ^a~ak bio poluorijentalna varo{ sa jednom osnovnom {kolom i gimnazijom, blatwavim ulicama i tro{nim du}anima, sve{teni~ka i oficirska profesija su bile me|u najcewenijim zanimawima, pa nije ~udo da je wegov stariji sin postao pop. Mla|i, Dragutin, ro|en 12. maja 1882. godine, jo{ u de~a~kom dobu ostao je bez oba roditeqa, a brigu o wemu je preuzeo brat - sve{tenik. Da li pod uticajem starijih ili iz sklonosti ka vojni~kim avanturama, tek mladi Gavrilovi} je, posle {estog razreda gimnazije, sa jo{ dva {kolska druga iz ^a~ka, 1899. postao pitomac XXXII klase Vojne akademije. Po zavr{etku {kolovawa, on }e, sa ~inom pe{adijskog potporu~nika, biti raspore|en u X puk “Takovski” i slu`bovati u ^a~ku i Gorwem Milanovcu. Ve} na po~etku karijere videlo se da nije proma{io profesiju.

Vojnici su ga voleli i cenili, a pretpostavqeni izricali visoke ocene i pre-

karijere, u kome je pre{ao put od komandira ~ete do komandanta puka.” Tokom balkanskih, a naro~ito u Prvom svetskom ratu, on }e svoje poznavawe vojne nauke udru`iti sa nesvakida{wom hrabro{}u i rodoqubqem i obezbediti sebi svetlo mesto u nacionalnoj istoriji.

I KOMANDANT I BESEDNIK Za „pokazanu i osvedo~enu hrabrost na boji{tu“ u balkanskim ratovima proizveden je u ~in majora i odlikovan Zlatnom medaqom za hrabrost.

U Kolubarskoj bici (Prvi svetski rat) komandovao je ~etom i bataqonom na Konatici i bio rawen. Postao je nosilac jo{ jednog ordena - Kara|or|eve zvezde sa ma~evima IV reda i predlo`en za ~in potpukovnika. U istoriju }e, ipak, na velika vrata u}i naredne godine, kao komandant odbrane Beograda i besednik koji je svojim vojnicima odr`ao ~uveni govor o patriotizmu i `r-

ske polo`aje u Banatskoj ulici u gomile ru{evina, rastojawe izme|u na{ih i austrijskih vojnika svelo se na tridesetak metara,

POTEKAO IZ ^A^ANSKE VARO[I U Ulici cara Lazara, koja se nekada zvala Cvetna, jo{ uvek postoji ku}a koja je u pro{losti pripadala porodici Gavrilovi}.

Tragove ove loze istori~ari u ^a~ku pronalaze u prvim decenijama 19. veka, a kao najstarijeg poznatog pretka Dragutina Gavrilovi}a navode Simeona Velisavqevi}a, paroha i varo{kog kneza. Wegov unuk Petar, Dragutinov otac, ro|en je 1837. godine, bio je abaxija, 1869. godine izabran za stare{inu esnafa, a u Srpsko - turskom ratu (1876 - 1878) u~estvovao kao komesar ^a~anske brigade I klase. O wegovom mirnodopskom zna~aju u ~a~anskoj sredini govore i podaci da je bio odbornik i dobrotvor Gimnazi-

ja tri voda, dva voda 3. bataqona i Sremski odred i, sa sabqom u ruci, izdaje legendarnu zapovest, koja je u{la u svetske vojni~ke enciklopedije i {kolske uxbenike iz istorije: „Vojnici! Ta~no u tri ~asa neprijateq se ima razbiti va{im silnim juri{om, razneti va{im bombama i bajonetima. Obraz Beograda, na{e prestonice, ima da bude svetao.

Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz brojnog stawa.

Na{ puk je `rtvovan za ~ast Beograda i Otaxbine.

Vi nemate, dakle, da se brinete za svoje `ivote, oni vi{e ne postoje. Zato, na-

~ili austrougarski monitori. U drugom juri{u major Gavrilovi} je rawen, posle ~ega je preba~en u ~a~ansku vojnu bolnicu, gde je operisan i zadr`an na le~ewu. @estoki napadi srpske vojske su se nastavili, austrijski polo`aji su bili ozbiqno ugro`eni, a Austrijanci su u no}i izme|u 7. i 8. oktobra nastavili da preko Dunava prebacuju poja~awe. Kombinovani odred vi{e nije branio prelaze preko Save i Dunava ve} su se wegove jedinice izvla~ile na rezervne polo`aje. Austrijske snage su 9. oktobra na zgradu Starog dvora istakle austrougarsku i nema~ku zastavu.

Posle tri sedmice major Gavrilovi} prekida bolovawe i vra}a se na front. Unapre|en je u ~in potpukovnika i za zasluge u 1915. godini odlikovan Ordenom belog orla sa ma~evima III reda. Tokom povla~ewa kroz Albaniju, 10. kadrovski puk je vodio veoma te{ke bitke. Komandanta Gavrilovi}a ~ekao je Krf, Bizerta, Solunskog fronta. Po{to je wegov puk rasformiran i iz Bizerte prevezen u Solun radi popune jedinica, on je od juna 1916. komandovao 1. bataqonom XII puka, a pod wegovom komandom bataqon je vodio uspe{ne borbe na ju`nim padinama Vetrnika. Wegova ve{tina i hrabrost ispoqila se u drugim okr{ajima, a naro~ito 15. septembra 1918, kada je XII pe{adijski puk „Car Lazar“ izvr{io proboj bugarskog fronta, a Dragutin Gavrilovi} je

ORDEWE I PENZIJA

poru~ivali za vi{e polo`aje. Godine 1905. unapre|en je u ~in poru~nika, tri godine kasnije odlikovan Medaqom za vojni~ke vrline, a 1910. postao kapetan i zavr{io Pe{adijsku {kolu ga|awa u Beogradu. Naredna decenija (od 1910. do 1920. godine), procewuju prou~avaoci `ivota i dela Dragutina Gavrilovi}a, “predstavqa najinteresantniji period wegove oficirske

tvovawu za otaxbinu.

Po~etkom 1915. major Gavrilovi} je postavqen za komandanta 2. bataqona X kadrovskog puka i pod wegovom komandom ovaj bataqon se 7. oktobra neustra{ivo borio u Dowem gradu i na Dunavskom keju.

Dan ranije austrijske jedinice iskrcale su se na obalu Dunava i utvrdile iza `elezni~kog nasipa. @estoka dejstva srpske artiqerije pretvorila su srp-

ali su hrabri branioci i daqe pru`ali otpor. Neprijatequ se nije smelo dozvoliti da utvrdi mostobran. U napad je prvo krenuo `andarmerijski odred koji, uprkos velikim gubicima, nije uspeo da potisne neprijateqa. Jedino re{ewe je bilo da se izvr{i kontranapad, sa svim jedinicama raspolo`ivim na ovom delu fronta. U ranim popodnevnim satima, major Gavrilovi} prikupqa svo-

Dragutin Gavrilovi} je nosilac 12 najvi{ih ratnih odlikovawa, me|u kojima je Francuski krst. O wegovom rodoqubqu svedo~i podatak da je `eni i deci iz zarobqeni{tva pisao da od Nedi}eve vlade ne uzimaju nikakvu pomo}. Posle wegove smrti, me|utim, supruzi Darinki je bilo potrebno deset godina da ostvari pravo na porodi~nu penziju. pred, u slavu. Za kraqa i otaxbinu! @iveo kraq, `iveo Beograd!“ Posle ovakvih re~i srpskoj vojsci je ostalo samo da, uz gromoglasan pokli~, krene u kontranapad. U prvi mah je izgledalo da }e juri{ na neprijateqske polo`aje uroditi plodom, ali tada su pe{adiji neprijateqa u pomo} prisko-

„istakao svoju uro|enu inicijativu i hrabrost nastupaju}i u prvom borbenom redu, izla`u}i se li~no i doprinose}i podizawu morala i energije kod svog bataqona“. Za uspe{no komandovawe u proboju Solunskog fronta odlikovan je Ordenom belog orla sa ma~evima IV reda.

JUNAK U RATU ZABORAVQEN U MIRU

9

DRU[TVO

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

Deca majora Gavrilovi}a

K\ERKA DANICA DOKMANOVI] @IVELA U ^A^KU

Stigao je do ~ina pukovnika, ali daqe nije mogao da napreduje. Kada ga je vojvoda Petar Bojovi}, posle proboja Solunskog fronta predlo`io za generala, vojvoda Stepa je smatrao da je jo{ uvek mlad za ovaj ~in, a vojnom vrhu nije bio po voqi.

- Pao je na generalskom ispitu i, uvre|en, nije hteo ponovo da pola`e. Pradeda nije zagovarao ideju jugoslovenstva, a to se mnogima nije dopadalo, pa ni kraqu

kultetom. Nije se udavala niti je ostavila potomstvo. K}erka Qubica, ro|ena 1910. godine, postala je arhitekta i supruga diplomate. Za vreme okupacije umro joj je jedini sin, a od tuge za wim ubrzo je i ona oti{la. Sina Drago{a Dragutin i Darinka su dobili 1912. godine, i on je, vi{e po o~evoj nego sopstvenoj `eqi, zavr{io Vojnu akademiju i postao oficir. Drugi svetski rat je proveo u zarobqeni{tvu, a potom oti{ao u Francusku, gde je radio fizi~ke

Mirjana, in`ewer agronomije, `ivela je majkom i o~uhom, Danicom i Radivojem Dokmanovi}, profesorima biologije, sve do wihove smrti. Danica je ro|ena 1914, udala se za oficira i sa wim dobila dete. Mu` joj se, posle zarobqeni{tva nije vra}ao iz Austrije, a k}erka je zbog prele`anog meningitisa za vreme okupacije, ostala slabovida. Kao i ostala Gavrilovi}eva deca, i Danica je posle oslobo|ewa imala problema pri zapo{qavawu, ali je ipak uspela da dobije posao u rodnom gradu svoga oca, u Mu{koj gimnaziji. U {koli se upoznala sa iskusnijim kolegom i ne`ewom Radivojem Dokmanovi}em, koji je poreklom bio Sremac, a pre ^a~ka je neko vreme slu`bovao u Gimnaziji u Sremskim Karlovcima, ~iji je bio i |ak. Simpatije su bile obostrane i ubrzo su wih dvoje u{li u brak. Iako je kao profesor bio izuzetno cewen od u~enika i kolega, Radivoju su prosvetne vlasti zamerale {to nije bio komunista i

manirima, u`ivali su veliko po{tovawe sugra|ana i ostali upam}eni kao qudi koji su, uprkos svemu, uspeli da sa~uvaju dostojanstvo. Oboje po~ivaju na ^a~anskom grobqu.

GAVRILOVI\EV PRAUNUK PISAO MATURSKI RAD O ODBRANI BEOGRADA Emilija, najmla|a k}erka Dragutina i Darinke Gavrilovi}, do{la je na svet 1921, dok je porodica `ivela u Kru{evcu. Udala se za advokata Lazara Marinkovi}a, radila kao prevodilac sa francuskog, `ivela u Beogradu i 1950. rodila sina Blagoja. On je in`ewer elektrotehnike, `ivi u Beogradu. Ima sina Milo{a, koji je odabrao o~evu profesiju, i k}erku Minu, prevodioca sa italijanskog koja od pro{le godine `ivi u Hjustonu.

Zanimqivo je da je Milo{ Marinkovi}, danas tridesetjednogodi{wak, 2003. godine, pripremaju}i se za maturski ispit u 12. beogradskoj gimnaziji, odabrao temu “Posledwa odbrana Beograda 1915. godine”. Istra`iva~ko bavqewe odbranom Beograda

Prilikom obele`avawa godi{wice odbrane Beograda u Prvom svetskom ratu, 2013. ispred spomen obele`ja na Dor}olu.

Prisustvovao je i Milo{ Marinkovi}, praunuk majora Gavrilovi}a Ven~awe Danice Gavrilovi} i oficira Vukmanovi}a

Aleksandru. Dok su druge napredovali u karijeri, on je sklawan u stranu. Za utehu, kraq je odredio da pradeda bude wegov izaslanik na kowi~kim trkama u ^a~ku, 1927 - kazuje praunuk Dragutina Gavrilovi}a. ^itavih deset godina posle rata porodica Gavrilovi} je `ivela u Kru{evcu, gde je Dragutin slu`bovao i zadobio veliko po{tovawe gra|ana. Kada je 1930. prekomandovan u Beograd, Kru{evqani su ga dostojno ispratili na `elezni~koj stanici, a ,“u znak zahvalnosti za wegov desetogodi{wi rad na kulturnom i humanom poqu“ proglasili ga za svog prvog po~asnog gra|anina.

U prestonici je bio na du`nosti {efa Administrativnog odseka Ministarstva vojske i mornarice, a na Vojnoj akademiji je predavao vojnu administraciju. ^in generala i ministarska du`nost ponu|eni su mu tek 1941. godine, posle martovskog pu~a.

- Vojni vrh je smatrao da }e deda oberu~ke prihvatiti ponudu generala Du{ana Simovi}a. Delegaciju koja je do{la u wegov stan,

ponudio je kafom, a unapre|ewe odbio, uz obrazlo`ewe da `eli da ostane vojnik - prepri~ava praunuk ono {to je slu{ao od babe Emilije.

U kratkom, aprilskom ratu, zarobqen je i odveden u Nema~ku, gde je u koncentracionom logoru kod Nirnberga ostao do oslobo|ewa. Iako naru{enog zdravqa, borio se za po{tovawe @enevske konvencije o ratnim zarobqenicima i u~estvovao u prikupqawu pomo}i za ruske zarobqenike. Kada je ratu do{ao kraj, odbio je da, kao najstariji zarobqenik, iz logora iza|e prvi ve} ga je napustio posledwi.

U otaxbinu se vratio fizi~ki oronuo i te{ko bolestan, a nova, komunisti~ka vlast mu se nije obradovala.

- Nisu ga fizi~ki zlostavqali, ali su ga isle|ivali u zatvoru na Crvenom krstu. Umro je 19. jula 1945, u krugu porodice, u oficirskom stanu na Slaviji. Odobrewe da po~iva u zajedni~koj grobnici branilaca Beograda porodica nije dobila, pa je pradeda sahrawen u grobnici koju mu je ostavila ro|aka Despina Milovanovi}, gde su

joj po~ivali mu` i sin jedinac, koji je preminuo kao maturant. Nesre}na `ena je za vreme okupacije `ivela u Zagrebu, gde je i sahrawena kada ju je zgazio voz - otkriva Milo{, sin Dragutinovog unuka Blagoja Marinkovi}a.

SVE K\ERKE DAO NA VISOKE [KOLE Slavni branilac Beograda bio je o`ewen Darinkom, k}erkom ~a~anskog prote Velimira Belopavlovi}a . Mladi poru~nik je devojku zaprosio posle Svetosavskog bala u hotelu „Kren“, 1906. godine, a ven~awe je obavqeno 28. oktobra naredne godine.

Dragutin i Darinka su izrodili petoro dece.

- Najstarija k}erka Milica ro|ena je 1908. godine, zavr{ila pravni fakultet i udala se za oficira Aleksi}a koji je slu`bovao u Aleksincu i Ni{u, a Drugi svetski rat proveo u zarobqeni{tvu. Imali su k}erku Emiliju, koju su u porodici zvali Emica, ona je bila magistar srpskog jezika, radila u Zavodu za izdavawe uxbenika i sara|ivala sa Filolo{kim fa-

poslove dok nije stekao izvestan imetak. Onda se vratio u Beograd, gde su mu bili supruga Ru`a i sin Dragutin, ~iji je nadimak Buca. Drago{ nije svoju budu}nost video u Jugoslaviji pod novom vla{}u, te se sa porodicom iselio u Ameriku, u ^ikagu postao uspe{an bankar i `iveo do smrti. Buca je, kao in`ewer elektrotehnike, neko vreme boravio u Holandiji, a sada sa suprugom Ukrajinkom i dvoje dece `ivi u ^ikagu - upoznaje nas Milo{ sa svojim srodnicima i napomiwe da je wegov otac Blagoje vlasnik skromnog stana u ^a~ku, koji je nasledio od sestre od tetke, Mirjane Vukmanovi}, koja nije imala potomstvo.

{to je nastavio da odlazi u crkvu, pa se wegov preme{taj u Osnovnu {kolu „Milica Pavlovi}“ mo`e smatrati kaznom za nepristajawe na nova pravila mi{qewa i pona{awa.

Preme{tena je i Danica, u O[ „Vuk Karaxi}“, gde je ostala do kraja radnog veka. Radivoj je u penziju oti{ao iz Sredwe medicinske {kole, u kojoj je predavao anatomiju. Dokman i Dokmanka, kako su ih |aci iz milo{te zvali, predstavqali su profesorski par za primer, bili su odani jedno drugom i svojoj profesiji. On, de`mekast gospodin sredweg rasta, i ona, `ena prijatne spoqa{wosti iz koje je zra~ila `ivotna radost, uvek otmeno odevena i sa damskim

u Prvom svetskom ratu posledica je, obja{wava Milo{, wegovog mladala~kog interesovawa za istoriju, ali i dug prema pretku kome nikada nije prestao da se divi, ne samo zbog wegovih vojni~kih sposobnosti ve} i qudskih vrlina.

- Najvi{e me je impresionirala wegova principijelnost - priznaje potomak, dobitnik nagrade koju Biblioteka grada Beograda dodequje za najboqi maturski rad o Beogradu.

Na rodnoj ku}i majora Gavrilovi}a tek je 1986. postavqena spomen plo~a, a mnogo je vode proteklo Moravom dok jedna ulica u ^a~ku, u blizini „Slobodinog“ igrali{ta, nije ponela wegovo ime.

Emilija Vi{wi}

10

MARKETING

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

PRAVOSLAVQE

11

12

INTERVJU

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

BORIS MALAGURSKI, RE@ISER I PRODUCENT FILMOVA “TE@INA LANACA” 1 I 2 U KOJIMA DOKUMENTUJE ^IWENICE ZAVERE

NEOLIBERALIZAM - MAJKA SVIH EKONOMSKIH PROBLEMA U SRBIJI

- Svaka vlast donosi odluke u interesu naroda, samo u strahu od reakcije naroda. Ako vlast nije u strahu, ako je mi ne dr`imo u strahu, nego ona dr`i nas u strahu, onda smo zaista pali na tom demokratskom testu - rekao je u filmu Noam ^omski

a~ak je drugi od pet gradova, nakon rodne Subotice, mladog rediteqa i producenta Borisa Malagurskog, u kome je pro{log utoraka, u punoj velikoj sali Doma kulture, u organizaciji Pokreta Dveri i IK “Catena mundi”, premijerno prikazan - FILM “TE@INA LANACA 2” Borisa Malagurskog, pod sloganom: “Pobunite se - pove`ite se - pru`ite otpor!” Posle dokumentarca “Te`ina lanaca 1”, u kome se Malagurski bavio razbijawem Jugoslavije po scenariju Zapada i time kako su nas stranci zavadili i uni{tili ratom, u ovom revolucionarnom filmu, on analizira koji su doma}i i strani faktori bili ukqu~eni u ekonomsko uni{tavawe na{e zemqe, istra`uje koji bi ekonomski model bio povoqniji od aktuelnog i o tome intervjui{e: Noama ^omskog, Majkla Parentija, Karlu del Ponte, Dajanu Xonston, Sokoro Gomes, Jasminu Vuji}, Miroslava Lazanskog... Bo{ko Obradovi} je uo~i projekcije rekao da je ovo “politi~ki dokumentarni film koji nam je nedostajao, jer 15 godina nismo uspeli sami da shvatimo {ta nam se dogodilo, ko nas je ekonomski upropastio, ko su te ekonomske ubice koje su pokrale i opqa~kale ovu dr`avu i kako da iza|emo iz situacije u kojoj se nalazimo.” U dva sata veoma koncentrovanog filma, nalazi se kompletna slika kako smo propali i kako tu propast sada, mo`da u posledwem ~asu mo`emo zaustaviti, naravno, slede}i i zakqu~nu, zavr{nu misao kao poruku ovog filma, da mlada generacija mora da se pobuni, i da taj slogan, mora da proradi u srpskom narodu, ako `elimo spas.

Koliko je mladom ~oveku danas u Srbiji te{ko da se bavi anga`ovanim politi~kim filmom?

- Iako poku{avam da se ne bavim dnevno politi~kim temama, mislim da gra|ani Srbije “od drve}a ne vide {umu” i od previ{e bavqewa nekim sitnim problemima kojima nas mediji zasipaju, i zapravo ~ine da se sva|amo, da diskutujemo o relativno marginalnim temama, a ne vidimo su{tinu problema u kojima `ivimo, a to je ekonomski koncept neoliberalizma, koji je sprovo|en na ovim prostorima od 2000. godine pa na ovamo. Dakle, to je po meni, majka svih problema u Srbiji – neoliberalizam. I u tom smislu se trudim da uzdignem situaciju, da predstavim sve teme koje nam okupiraju vreme i `ivce u svakodnevici, koje nam se medijsi forsiraju i odvla~i pa`wa od su{tinskih problema. Mi nemamo ni mogu}nost

^

POKLON KWIGE ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati dva ~itaoaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni toga dana, od 10 do 15 ~asova, kwige mogu podi}i u redakciji na{eg lista u Bulevaru oslobo|ewa 37.

Jusi Adler-Olsen

da sagledamo stvari sa strane i da se uzdignemo iznad cele situacije, i da korenski re{avamo ono {to nas mu~i i to je ono {to “Te`ina lanaca 2” poku{ava da uradi, da objasni uzroke problema u kojima `ivimo, jer kao {to doktor ne mo`e da le~i neku bolest ako ne zna dijagnozu, ne mo`emo ni mi da re{avamo ekonomske probleme, ako ne znamo uzroke i odakle ti problem dolaze.

Da li ste imali dovoqnu istorijsku distancu, da biste objektivno sagledali neko vreme ili doga|aj u odre|enom kontekstu. Koliko je ova filmska pri~a dokumentarna i objektivna, ili je to jedna sociolo{ka platforma na kojoj razmatrate problem?

- Ja imam stav i to je u filmu vi{e nego evidentno, ali moj stav je ~iweni~no potkrepqen. Ono {to ja poku{avam da poka`em, to je neoliberalizam od wegovih po~etaka, i mislim da je za to pro{lo dovoqno vremena da bi se istorijski posmatralo, jer, neoliberalizam je kao koncept zaista po~eo sa Ludvigom Fon Misesom i Fridrihom Fon Hajakom i naravno, Miltonom Fridmanom. On je prvi po~eo da eksperimenti{e sa uvo|ewem neoliberalizma, pre svega, u ^ileu 1973, kada je 11. septembra svrgnut demokratski izabran predsednik Salvador Aqende, da bi bio doveden jedan diktator, Augusto Pino~e i tada je zapravo po~elo sprovo|ewe neoliberalizma koje se {irilo po Ju`noj Americi, pa preko Margaret Ta~er u Velikoj Britaniji i Regana u SAD. To je teorija, ali ko su Vama bili izvori za na{u pri~u, u smislu analize, dijagnostike?

- Intervjuisao sam na{eg poznatog ekonomistu Jovana B. Du{ani}a, koji je ina~e kolumnista “Politike” i vrlo aktivno analizira na koji je na~in neoliberalizam kod nas uni{tio sve ono {to nisu ratovi tokom devedesetih. Bilo je tu puno preduze}a koja su jo{ uvek uspe{no poslovala, kao {to je recimo “Sever” u mom rodnom gradu Subotici, koji je, {to je zanimqivo, uspeo da pre`ivi sankcije, bombardovawe

PORUKA U BOCI udaqenoj ku}ici za ~amce pored mora, dva de~aka li{ena su slobode. Vremena ponestaje, a otmi~ar vrlo brzo dolazi po svoje. Krv umesto mastila i papir u boci poslu`i}e da morem zaplovi mo`da posledwi tra~ak nade za spas nevinih `ivota…U policijskoj stanici u zaba~enom kutku [kotske dugo se iz jedne boce nazirala jedva ~itqiva poruka ispisana krvqu. Kada ona napokon dospe do ruku inspektora Karla Merka u Sektoru Q – odeqewu za nere{ene slu~ajeve, zapo~iwe niz stra{nih doga|aja. Ko su oni zapravo i za{to su dovedeni u smrtnu opasnost? Postoji li mogu}nost da negde daleko wihovo srce jo{ kuca? Karl Merk i wegov pomo}nik Asad uhvati}e se uko{tac sa misterijom nestale dece ~iji nestanak nikada nije prijavqen.

A vreme im nezadr`ivo curi…

U

KULTURNI VODI^ DOM KULTURE - Petak, 20. februar - RO\ENDAN GOSPODINA NU[I]A, predsatava u produkciji Zvezdara teatra iz Beograda; Tekst: Du{an Kova~evi}; Re`ija: Neboj{a Bradi}; Igraju: Branislav Le~i}, Dragan Petrovi} Pele, Tamara Dragi~evi}, Petar Ben~ina, Ivan Zari} i Sanda Balanban; velika sala u 20 ~asova - Subota, 21. februar - PETI LEPTIR (3D), prvi srpski 3D film rediteqa Milorada Milinkovi}a: velika sala u 16 ~asova; - Nedeqa i ponedeqak, 22. i 23. februar - ASTERIKS - NASEQE BOGOVA (3D), dugometra`ni animirani film, sinhronizovan; velika sala u 16 ~asova - Subota, nedeqa i ponedeqak, od 21. do 23 . februara - Film PEDESET NIJANSI SIVA - igrani film rediteqa Sema Tejlora Xonsona; velika sala u 18 i 20,30 ~asova - Sreda, 25. februar - Predavawe MORALNA ODGOVORNOST POJEDINCA; Predava~ dr ^edomir ^upi}, profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu i ~lan Saveta za borbu protiv korupcije; Klub Doma kulutre u 19,30 ~asova

i ratove i ostvari u 1999. ve}u proizvodwu nego 1998, ali nije pre`iveo demokratiju i slobodu, i onda se postavqa pitawe – pa da li je stvarno bio ciq da mi unapredimo svoju privredu, idustriju, da budemo bogatiji, ili je ne~iji ciq bio, a mo`e da se nasluti ~iji, da se na{a privreda razori kako ne bismo bili konkurencija, ve} tr`i{te i jeftina radna snaga.

Sve to {to je re~eno u filmu qudi mawe, ili vi{e znaju, ili naslu}uju. Ima tu naravno i puno podataka koje, verujem da nisu znali.

Koji su to podaci, navedite bar nekoliko?

- Mo`da za mene nije iznena|ewe, ali ono {to za gra|ane mo`e biti naj{okantnije to je svakako segment o nevladinom sektoru, koji ima za ciq navodno, da bude neka vrsta korektora vlasti, da promovi{e neke vrednosti i podsti~e gra|ane da se bune itd. Postoji zapravo, jedan vrlo mo}an NVO sektor u Srbiji koji predvode organizacije poput Fonda za humanitarno pravo, Helsin{kog odbora za qudska prava itd, koji se vi{e bave politikom, nego {to se zaista bave qudskim pravima i svim onim za {ta tvrde da se zala`u. Oni dobijaju ogromna sredstva, i u filmu smo prvi put javno objavili od koga ih dobijaju, ali je mo`da jo{ va`nije koliko, i kad se sve te cifre saberu, od onoga {to smo uspeli da sakupimo, jer oni uop{te nisu transparentni iako se zala`u za transparentnost na svakom koraku, uspeli smo da do cifre ve}e od 10 miliona dolara. S druge strane, postoji kwiga “Uvod u demokratiju”, i to mo`da mnogi qudi nisu znali, u izdawu UNESCOa, namewena mladim demokratijama u kojoj pi{e “da je uticaj NVO na vlast i dru{tvo demokratski, samo ako proisti~e iz masovnog ~lanstva, a ne iz nagomilavawa bogatstva”.

“Te`ina lanaca 1 i 2”, dokazuju teoriju zavere, od koje se u nekim profanim krugovima u Srbiji “peru ruke”, i koju oni prevode u populisti~ku paranoju. Dakle globalne zavere ima ili nema?

- Ono {to ja `elim da ka`em u svojim filmovima to nisu teorije zavere, to su ~iwenice zavere, i to vi{e nije tajna. To je logika kapitala, jer pojedine me|unarodne organizacije i velike korporacije `ele da zarade, oni zara|uju ogromne pare od svega {to se nama de{ava. Da ka`ete da je teorija zavere ako jedan ~ovek `eli da zaradi ne{to, za{to bi to bila teorija zavere, to je jednostavno logika sistema koji je postavqen pred nama. Sistem neoliberalizma koji podr`ava deregulaciju, privatizaciju, liberalizaciju je ne{to {to nam se desilo i daqe nam se de{ava. I daqe poku{avamo da shvatimo zbog ~ega se smatra da bi privatizacija “Telekoma” i EPS-a bila korisna u trenutku kada oni ipak ostvaruju profit i uspe{no posluju, i uspe{no se, pogotovu “Telekom”, nosi sa konkurencijom, ali nam se to opet i daqe predstavqa kao ne{to {to mora da se uradi. Zbog ~ega mi nemamo tu mo} da se suprotstavimo svemu tome, za{to smo u apatiji, za{to smo dovedeni do verovawa da je sve ve} unapred odlu~eno i da ni{ta ne mo`e da se uradi, dok se ta medijska slika zapravo kreira da bi dr`ala gra|ane pod kontrolom, jer oni imaju mo} da ne{to promene. ^ije odgovore smatrate krucijalnim, ko u ovom filmu nudi za nas nekakva re{ewa?

- Noam ^omski, kada je u filmu govorio da li ima svrhe glasati na izborima, rekao je “Da, naravno, ima svrhe glasati na izborima, zato {to vam treba otprilike pet minuta da obratite pa`wu na to, ali ono mnogo va`nije {to treba da se desi jeste, da se stvore uslovi u kojima }e bilo koji izabrani funkcioner morati da donosi odluke, i to je su{tina demokratije”. Ako smo uveli demokratiju, a nemamo ovo o ~emu govori ^omski, da smo spremni da se izborimo za svoje interese, onda cela ta pri~a pada u vodu, jer svaka vlast donosi odluke u interesu naroda, samo u strahu od reakcije naroda. Ako vlast nije u strahu, ako je mi ne dr`imo u strahu, nego ona dr`i nas u strahu, {to se trenutno de{ava, onda smo zaista pali na tom demokratskom testu, i vreme je da se probudimo i ujedinimo. Talas se mewa, neoliberalizam polako odumire i vreme je da se uhvatimo u ko{tac sa novim talasom.

Da li ste se tokom snimawa filma suo~avali sa toliko aktuelnom cenzurom?

- Tokom filma – ne, ali bilo je cenzure kad je re~ o mojoj emisiji “Revolucija”, i to sam vi{e puta otvoreno izjavio.

Bilo je nekih emisija, kao ona na temu kiparskih para u kojima su gostovali Branko Draga{ i Domogoj Margeti}, koje nikad nisu emitovane na televiziji i tu jeste bilo cenzure. [to se ti~e filmova, oni su potpuno nezavisni i tu nema cenzure.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

13

KULTURA

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

IZABRANO NOVO RUKOVODSTVO KWI@EVNE ZAJEDNICE UKS ZA MORAVI^KI OKRUG

PREDSEDNIK MILKICA MILETI]

ovoj izbornoj Skup{tini Kwi`evne zajednice Udru`ewa kwi`evnika Srbije za Moravi~ki okrug, koja broji 27 ~lanova i spada me}u najbrojnije u zemqi, prisistvovali su i kwi`evnici iz Beograda, Branislav Veqkovi} generalni sekretar UKS, Petar @ebeqan, ~lan UO UKS zadu`en za saradwu sa Kwi`evnim zajednicama i Lune Levajac, predsednik Nadzornog odbora. U Srbiji postoji 14 Kwi`evnih zajednica koje okupqaju pisce i sprovode raznovrsne kwi`evne aktivnosti, a predstavnici mati~nog udru`ewa su `eleli da svojim u~e{}em u radu ove skup{tine pomognu i daju smernice u pogledu regulisawa pravnog statusa zajednice. Osnovni problem rada i ovog udru`ewa, koje okupqa pisce iz ^a~ka, Gorweg Milanovca, Lu~ana i Ivawice, je finansirawe, odnosno, nemogu}nost da se primaju donacije i aplicira za sredstva kod lokalne zajednice, ukoliko nema status pravnog lica registrovanog u APR-u, rekao je Lune Levajac, i dodao da registracija nije obavezuju}a, ali }e svakako ote`avati rad. Skup{tinom je predsedavao Nika Stoji} iz Gu~e, najstariji ~lan UKS na podru~ju Moravi~kog okruga. Petar @ebeqan je istakao da je Udru`ewe kwi`evnika Srbije registrovano i za izdava~ku delatnost, da je novina to da ~lanovi KZ mogu biti svi stvaraoci, naro~ito oni koji imaju perspektivu da to i postanu, a ne samo registrovani ~lanovi UKS, i naglasio da je potrebno ukqu~iti {to vi{e mladih. Govore}i o pro-

N

gramskim aktivnostima, koje svakako zavise od raspolo`ivih sredstava, @ebeqan je istakao da osim kwi`evnih susreta i u~e{}a na svim kwi`evnim manifestacijama u okrugu, treba ostvariti saradwu i razmenu sa KZ u Kru{evcu, U`icu, Po`arevcu, Leskovcu, Vrawu i drugim, naveo da postoji mogu}nost da ~lanovi ove Kwi`evne zajednice budu u~esnici na ~uvenim “Tribinama” u Francuskoj 7 u Beogradu, i predlo`io povremeno objavqivawe Zbornika radova ili lista, u kojima }e biti publikovani radovi ~lanova KZ. U aktivnost zajednice spada i prikupqawe godi{we ~lanarine ~lanova UKS. Generalni sekretar UKS Branislav Veqkovi} je istakao da je u toku izrada elektronskog Zbornika pisaca UKS, sa fotografijama i biobibliografijama, kako bi podaci o svim stvaraocima bili dostupni kulturnoj javnosti i medijima.

Nakon rasprave o afirmaciji lokalnih stvaralaca u prestonici, i statusnih prava i obaveza, izabrano je novo rukovodstvo.

Na mesto predsednika KZ je imenovana Milkica Mileti}, urednik Kwi`evnog programa Doma kulture u ^a~ku, wen zamenik je pesnikiwa iz Prawana Qiqana Bralovi}, sekretar je Milica Da~i}, diplomirani pravnik iz Mr~ajevaca, blagajnik je pesnikiwa Milena Markovi} iz Gorweg Milanovca, ~lanovi uprave su i kwi`evnici Nika Stoji} iz Gu~e, Radovan M. Marinkovi} iz ^a~ka, a sedmi ~lan iz Ivawice }e biti naknadno imenovan.

Z. L. S.

SAVEZ SRPSKIH GUSLARA ZASEDAO U ^A^KU

SVI POD JEDNOM KAPOM rva sednica novoizabranog Izvr{nog odbora Saveza srpskih guslara, odr`ana je u subotu u ^a~ku, u prisustvu po tri predstavnika Saveza guslara iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, koji vi{e nisu organizovani na dr`avnom, ve} na nacionalnom nivou. Savez srpskih guslara okupqa 96 dru{tava i oko 5.000 ~lanova. Predsednik krovnog Saveza srpskih guslara je Rajo Vojinovi}, predsednik Saveza guslara Crne Gore je Vlatko Vojvodi}, obojica iz crnogorskog Saveza guslara “Du{anovo carstvo”, a ~elni qudi Saveza guslara Srbije i Republike Srpske su Boban Dra{kovi} i profesor Butulija. Doma}in ovog skupa bio je Andrija Miliki}, predsednik ~a~anskog Guslarskog dru{tva”Tanasko Raji}”, izabran u novembru prethodne godine u Srpskom Gora`du za ~lana Izvr{nog odbora SSG iz Republike Srbije. Reizbor predsednika Saveza je svake ~etiri godine, kada se naredni bira po kqu~u, ka`e Miliki} i isiti~e da su na saveznoj Skup{tini utvr|ene nove propozicije, a kao primarni ciq odre|eno vra}awe Vukove i Wego{eve narodne epike u guslarska takmi~ewa. Zbog toga su formirana radna tela koja }e

P

to da proprate, isti~e Miliki}.

Svake godine se odr`avaju pojedina~ni festivali, kao i savezno takmi~ewe, koje se realizuje u razli~itom mestu i u drugoj Republici. Do sada je realizovano 38 saveznih festivala, a ove godine }e biti odr`an po~etkom oktobra u Gackom u Republici Srpskoj, dok }e Festival guslara Srbije, biti odr`an u Zrewaninu 22. i 23. maja. Srpski savez je namasovniji, ima ~ak 40 dru{tava i Festival mladih do 18 godina, koji }e ove Andrija Miliki} godine biti peti put organizovan u ^a~ku ili Kragujevcu, ka`e Miliki}. O uspehu ~a~anskog guslarskog dru{tva ka`e da su vice{ampioni Srbije, po{to su pro{le godine u Prijepoqu ekipno osvojili drugo mesto, a istu poziciju osvojio je u pojedina~noj konkurenciji i na{ guslar Milan Mrdovi}. Ponosan na vekovnu tradiciju ovog instrumenta, Andrija Miliki} podse}a da je prva “Utakmica guslara” odr`ana daleke 1925. godine na Ali-pa{inom poqu u Sarajevu i da je predsednik `irija bio li~no kraq Aleksandar.

Z. L. S.

PROGLA[ENI POBEDNICI LITERARNOG KONKURSA REGIONALNOG CENTRA ZA PROFESIONALNI RAZVOJ ZAPOSLENIH U OBRAZOVAWU

POVODOM SVETSKOG DANA DETETA ro{log utorka dodeqene su nagrade i priznawa najboqim u~esnicima literarnog konkursa i wihovim nastavnicima, koji je povodom 20. novembra, Svetskog dana deteta, raspisao Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu u ^a~ku. Konkurs je trajao od 20. novembra do 15. decembra, odnosio se na u~enike osnovnih i sredwih {kola iz cele Srbije, a motiv raspisivawa je bila godi{wica obele`avawa po~etka Velikog rata. Zadatak u~esnika bio je da se sete svojih slavnih predaka.

U~enici do ~etvrtog razreda osnovne {kole pisali su na teme: „Istinita pri~a moje mame/bake“, „Za{to volim svoga

P

PRVONAGRA\ENI Prva mesta u najmla|oj kategoriji osvojili su: Milica Tanaskovi} 3/5, O[ “Tanasko Raji}“, Trbu{ani; Uro{ Ti{ma 2/6, O[ „Dragi{a Mi{ovi}“ ^a~ak i Igor Lazovi} 3/2, O[ „Vuk Karaxi}“ iz Kaone. U uzrastu od 5. do 8. razreda najboqe radove potpisuju: Ksenija Stankovi} 8/2, O[ „Vasa ^arapi}“ Beli Potok; Katarina Krivoku}a 8/4, O[ „Sveti Sava“ ^a~ak i Milan Pe{i} 7/2, O[ „Tatomir An|eli}“ Mr~ajevci. U kategoriji sredwo{kolaca nije dodeqena prva nagrada. Druga mesta osvojili su: Lazar Radovanovi}, 3/5 i Teodora Dragovi}, 3. razred, a tre}eplasirana je Tamara Aleksi} 3/1, svi iz Prehrambeno-ugostiteqske {kole iz ^a~ka.

dedu“ i „Dogodilo se na dana{wi dan“; stariji osnovci, od petog do osmog razreda, birali su izme|u dve teme: „Fotografija koju sam posmatrao sa suzama u o~ima“ i „Moja porodica i ja smo ponosni na svoje pretke“, dok su sredwo{kolcima bile namewene istorijske teme: „Plava grobnica-~uvar dostojanstva i istine“ i „Veliki rat u mom se}awu.“ Na konkurs je stiglo vi{e od 350 radova iz cele Srbije, a najve}i broj je iz {kola Moravi~kog okruga. Zbog velikog broja kvalitetnih radova, u kojima su se u~enici se}ali svojih bli`wih, ostvariv{i i jedan od ciqeva konkursa, a to je razvijawe qubavi prema porodici i wenom o~uvawu, `iri je imao delikatan zadatak, ka`e direktorka Regionalnog centra Gorica Stanojevi}, ujedno i ~lan `irija, uz mr Grozdanu Komadini}, koja je predsedavala i nastavnicu Milu Mutavxi}. Zbog velikog broja kvalitetnih radova `iri je odlu~io da dodeli vi{e nagrada, a ve}inu pohvali. Najboqi radovi bi}e objavqeni u zajedni~koj zbirci u izdawu Regionalnog centra, a pored kwiga i diploma, za nagra|ene u~enike i nastavnike bi}e prire|eno dru`ewe sa pesnikom Dobricom Eri}em. Sve~anost dodele nagrada i priznawa uveli~ali su ~lanovi Dramske sekcije iz O[ „Sveti |akon Avakum“ iz Trnave: Petar Jani}, Sofija \unisijevi}, Jovana Pavlovi} i Vito Drobwak, u~enice Muzi~ke {kole „Dr Vojislav Vu~kovi}“: Magdalena Mili}, Mina Milo{evi}, An|ela Andol{ek i Mina Cvetkovi}, kao i Nikola Stojanovi},.mladi pesnik iz Kru{evca.

Z. L. S.

POKLON KWIGE ^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i od naredne srede u kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

Sne`ana Radoji~i} ZAKOTRQAJ ME OKO SVETA Sve {to ~ovek ima jeste ovaj trenutak, sada. „Zakotrqaj me oko sveta” u izdawu Lagune je qubavni roman, putopis i avantura Sne`ane Radoji~i}, koja je kao mlada ma{tala da putuje oko sveta i verovala da se i ne mo`e `iveti druga~ije nego slede}i svoj san i tako se zakotrqala oko sveta.

Kad se kwiga „Zakotrqaj me oko sveta” prvi put pojavila, ~itaocisu, gotovo u neverici, masovno pohrlili na wenu promociju. Hteli su da seuvere da li je zaista jedna `ena s Balkana, kao {to pi{e u ovom romanu, krenula na dalek put biciklom, sa saputnikom koji joj je bio gotovo potpuni stranac. Iako je u pitawu pri~a puna obrta, wenoj dramati~nosti dodatno doprinosi ~iwenica da je zasnovana na istinitom doga|aju.

Sne`ana i Brajan su mesece proveli izme|u Slova~ke, Poqske, Ukrajine, Srbije i Turske, upu{taju}i se u uzbudqive epizode sa lokalnim stanovni{tvom, {to je wihovu neizvesnu avanturu putovawa u~inilo jo{ neizvesnijom. Bez mnogo novca, ~esto bez udobnog preno}i{ta – u {atoru, kod nepoznatih qudi, ponekad i bez ikakvog kona~i{ta – dvoje junaka zajedni~ki sazrevaju u uslovima potpuno razli~itim od onih na koje su bili navikli.

Ostvaruju}i svoj `ivotni san putovawa oko sveta, Brajan bodri Sne`anu da prekora~i svoje dotada{we granice, pa ona s vremenom sti~e mudrost koju }e sa`eti u nekoliko re~i: sve {to ~ovek ima jeste ovaj trenutak, sada.

Ipak, razlike u mentalitetu dvoje glavnih junaka i te{ke okolnosti s kojima se sre}u name}u pitawa da li }e dvoje putnika ostati zajedno, ho}e li Sne`ana odustati ili }e smo}i snage da nastaviti daqe sama…

Sne`ana Radoji~i} je ro|ena u Beogradu 1967. Diplomirala na Grupi za jugoslovenske kwi`evnosti sa op{tom kwi`evno{}u. Prvu kwigu, pripovest „Dok su du{e lutale“, objavila kao pobednik na konkursu Matice srpske, u ediciji „Prva kwiga“, 1994. Druga kwiga, zbirka pri~a „LP – li~ne pri~e“, objavqena je 2005. „Zakotrqaj me oko sveta“ je wen prvi roman.

Nema stalno mesto `ivqewa – putuje oko sveta na biciklu, borave}i kra}e ili du`e u raznim zemqama.

Do sada je pre{la skoro 30.000 km i vozila se u oko 30 zemaqa.

Paulo Koeqo PREQUBA Novi roman Paula Koeqa, „Prequba” u izdawu Lagune, je roman o otkrivawu strasti u `ivotu, o ve~itom pitawu nije li upravo „ova qubav“ ona prava… „Svakog jutra kada otvorim o~i i ugledam ono {to zovu „novi dan”, do|e mi da ih odmah zatvorim i ne ustanem iz kreveta. Ali mora se.

Zovem se Linda. Imam 31 godinu, visoka sam 175 santimetara, te{ka 68 kilograma i obla~im se u najskupqim radwama koje postoje (zahvaquju}i bezgrani~noj dare`qivosti moga mu`a). Kod mu{karaca izazivam po`udu a zavist kod `ena. Me|utim, svakog jutra kada otvorim o~i i ugledam ovaj idealni svet o kojem svi sawaju a malo wih uspeju da osvoje, znam da }e mi dan biti pora`avaju}i.” „Prequba” je za~u|uju}a pri~a o tome kako izgleda imati sve a biti nesre}an. Linda uvek `eli vi{e, i to joj se doga|a posle susreta sa politi~arem koji je nekada bio wen de~ko, jo{ pre nego {to se udala i postala po{tovana `ena, posve}ena majka i uspe{na novinarka. Upu{ta se u strastvenu, opasnu i zaraznu vezu, ali sa dalekose`nim posledicama. Roman „Prequba” na neo~ekivan i nepogre{iv na~in pokazuje kako gubimo sebe kad ne cenimo ono {to imamo.

Brazilski autor Paulo Koeqo se smatra najuticajnijim savremenim piscem. Wegova dela prodata su {irom sveta u tira`u od preko 150 miliona primeraka, objavqena u 170 zemaqa i prevedena na preko 80 jezika. Ro|en u Rio de @eneiru 1947. godine, Paulo Koeqo je autor nekoliko naslova koji spadaju u naj~itanije kwige na{eg vremena. Me|u wima su Dnevnik jednog ~arobwaka i Alhemi~ar koji su ga i u~inili svetski poznatim.

Dobitnik je brojnih prestzi`nih me|unarodnih nagrada. Izabran je za ~lana Brazilske kwi`evne akademije 2002. godine, a od 2007. godine je ambnasador mira Ujediwenih nacija. Godine 2009. dodeqeno mu je priznawe Ginisove kwige rekorda za najprevo|enijeg autora jednog romana (Alhemi~ar).

14

OGLASI

Republika Srbija GRAD ^A^AK Gradsko ve}e Broj: 06-27/15-III 19. februar 2015. godine ^A^AK

Na osnovu ~lana 17. i 19. stav 1. Zakona o javnom informisawu i medijima ("Sl. glasnik RS" br. 83/2014), ~lana 4. stav 1. i ~lana 9. Pravilnika o sufinansirawu projekata za ostvarivawe javnog interesa u oblasti javnog informisawa ("Sl.glasnik RS" br.126/14), ~lana 121. Statuta grada ^a~ka ("Sl.list grada ^a~ka" br.

3/2008, 8/2013 i 22/2013) i Odluke o raspisivawu javnog poziva za u~e{}e na konkursu za sufinansirawe projekata za ostvarivawe javnog interesa u oblasti javnog informisawa na teritoriji grada ^a~ka u 2015. godini, br. 06-27/15-III od 19. februara 2015. godine, Gradsko ve}e grada ^a~ka raspisuje

JAVNI POZIV ZA U^E[]E NA KONKURSU ZA SUFINANSIRAWE PROJEKATA ZA OSTVARIVAWE JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISAWA NA TERITORIJI GRADA ^A^KA U 2015. GODINI I Predmet konkursa Predmet konkursa je sufinansirawe projekata iz buxeta grada ^a~ka za 2015. godinu za ostvarivawe javnog interesa u oblasti javnog informisawa, u ciqu informisawa javnosti o aktuelnim de{avawima od zna~aja za `ivot svih gra|ana grada ^a~ka, o radu organa lokalne samouprave u oblasti kulturnog i umetni~kog stvarala{tva, za{tite dece i mladih, obrazovawa, nauke, sporta, kulture, turizma, privrede, za{tite `ivotne sredine i zdravqa qudi, informisawa osoba sa invaliditetom i pripadnika nacionalnih mawina i drugog javnog interesa u oblasti javnog informisawa u skladu sa Zakonom i to za projekte: 1. proizvodwe medijskih sadr`aja 2. organizovawa i u~e{}a na stru~nim, nau~nim i prigodnim skupovima, kao i unapre|ivawa profesionalnih i eti~kih standarda u oblasti javnog informisawa II Sredstva za sufinansirawe projekata Sredstva za sufinansirawe projekata za ostvarivawe javnog interesa u oblasti javnog informisawa, iznose 5.000.000,00 dinara i opredeqena su Odlukom o buxetu grada ^a~ka za 2015. godinu, a Odlukom o raspisivawu javnog poziva za u~e{}e na konkursu za sufinsirawe projekata za ostvarivawe javnog interesa u oblasti javnog informisawa na teritoriji grada ^a~ka u 2015. godini, br. 06-27/15-III od 19. februara 2015. godine, raspore|ena su za:

1. projekte proizvodwe medijskih sadr`aja u iznosu od 4.800.000,00 dinara 2. projekte organizovawa i u~e{}a na stru~nim, nau~nim i prigodnim skupovima, kao i unapre|ivawa profesionalnih i eti~kih standarda u oblasti javnog informisawa, u iznosu od 200.000,00 dinara.

III Pravo u~e{}a na konkursu

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

jednim projektom za svaki medij.

IV Kriterijumi za ocenu projekata: Kriterijumi na osnovu kojih }e se ocewivati projekti prijavqeni na konkurs su: 1. mera u kojoj je predlo`ena projektna aktivnost podobna da ostvari javni interes u oblasti javnog informisawa; 2. mera pru`awa ve}e garancije privr`enosti profesionalnim i eti~kim medijskim standardima.

Na osnovu kriterijuma iz stava 1. ta~ka 1. posebno se ocewuje: - u kojoj meri su predlo`ena projektna aktivnost i izlo`eni ciqevi wene realizacije relevantni za ostvarivawe namene konkursa; - u kojoj meri je verovatno da }e predlo`ene projektne aktivnosti dovesti do ostvarivawa postavqenog ciqa ( mogu se utvrditi na osnovu na~ina na koji je obja{wena veza izme|u aktivnosti i ciqeva, preciznosti indikatora uspeha, kvaliteta predlo`enog metoda evaluacije, prethodnog iskustva kqu~nih ~lanova projektnog tima i drugih ~inilaca koje mo`e da odredi organ koji raspisuje konkurs); - u kojoj meri odnos izme|u predlo`enih tro{kova i o~ekivanih rezultata ukazuje da bi kori{}ewem buxetskih sredstava na najracionalniji na~in bio ostvaren javni interes.

Na osnovu kriterijuma iz stava 1. ta~ka 2. posebno se ocewuje: - da li su u~esniku konkursa izre~ene mere od strane dr`avnih organa, regulatornih tela ili tela samoregulacije u posledwih godinu dana, zbog kr{ewa profesionalnih i eti~kih standarda; - dokaz o tome da su nakon izricawa kazni ili mera preduzete aktivnosti koje garantuju da se sli~an slu~aj ne}e ponoviti.

V Objavqivawe konkursa i rok za podno{ewe prijave Konkurs se objavquje na veb sajtu grada ^a~ka www.cacak.org.rs i u listu "^a~anski glas".

Rok za podno{ewe prijave na konkurs je 21 (dvadesetjedan) dan od dana objavqivawa u listu "^a~anski glas".

VI Prijava na konkurs Prijava na konkurs podnosi se na obrascu propisanom Pravilnikom o sufinansirawu projekata za ostvarivawe javnog interesa u oblasti javnog informisawa ("Sl. glasnik RS" br. 126/14).

Uz prijavu podnosilac projekta je du`an da prilo`i: - predlog projekta (obrazac 1.1.) ; - buxet projekta (obrazac 1.2.) ; - dokaz o registraciji u Agenciji za privredne registre; - dokaz o posedovawu frekvencije (za elektronske medije) ; - dokaz da }e sufinansirani medijski sadr`aj biti realizovan putem medija ( za pravno lice, odnosno preduzetnika koji se bavi proizvodwom medijskih sadr`aja); - dokaz da ra~un izdava~a medija, odnosno pravnog lica, odnosno preduzetnika koji je u~esnik konkursa, nije blokiran; - uverewe Ministarstva finansija - Poreske uprave i uverewe lokalne poreske uprave o izmirenim obavezama po osnovu javnih prihoda, koja nisu starija od 7 dana od dana objavqivawa konkursa.

Prijavu na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Grad ^a~ak Gradsko ve}e, ulica @upana Stracimira br. 2, sa naznakom "NE OTVARAJ - PRIJAVA NA KONKURS"

Pravo u~e{}a na konkursu ima: VII Poziv za predlagawe ~lanova konkursne komisije 1. izdava~ medija ~iji medij je upisan u Registar medija, koji se vodi u Agenciji za privredne registre; 2. pravno lice, odnosno preduzetnik, koji se bavi proizvodwom medijskog sadr`aja i koji ima dokaz da }e sufinansirani medijski sadr`aj biti realizovan putem medija; 3. pravno lice, odnosno preduzetnik sa projektima organizovawa i u~e{}a na stru~nim, nau~nim i prigodnim skupovima, kao i sa projektima unapre|ivawa profesionalnih i eti~kih standarda u oblasti javnog informisawa.

Izuzetno od stava 1. ta~ka 3. ne mo`e se sufinansirati projekat izdava~a medija koji nije upisan u Registar medija odnosno Registar javnih glasila.

Pravo u~e{}a na konkursu nemaju izdava~i medija koji se finansiraju iz javnih prihoda.

Pravo u~e{}a na konkursu nemaju lica koja su u prethodnom periodu dobila sredstva namewena projektnom sufinansirawu, a nisu na vreme i u propisanoj formi podnela narativni i finansijski izve{taj.

U~esnik konkursa mo`e konkurisati samo sa jednim projektom na jednom konkursu.

Pod projektom se podrazumeva zaokru`ena programska celina i deo celine (`anrovska i vremenska) kojom se doprinosi ostvarivawe javnog interesa u skladu sa zakonom.

Ako je u~esnik konkursa izdava~ vi{e medija, mo`e na konkursu u~estvovati sa

Obave{tavaju se novinarska i medijska udru`ewa kao i medijski stru~waci zainteresovani za rad u komisiji da dostave predlog za ~lanove komisije, najkasnije 21 (dvadesetjedan) dan od dana objavqivawa javnog poziva u listu "^a~anski glas", na adresu: Grad ^a~ak - Gradsko ve}e, ulica @upana Stracimira br. 2, sa naznakom "PREDLOZI ZA ^LANOVE KOMISIJE ZA KONKURS ZA JAVNO INFORMISAWE".

Pravo na predlagawe ~lanova imaju novinarska i medijska udru`ewa koja su registrovana najmawe 3 godine pre datuma raspisivawa Javnog poziva.

VIII Preuzimawe konkursne dokumentacije Konkursnu dokumentaciju zainteresovani u~esnici mogu preuzeti na pisarnici Gradske uprave grada ^a~ka ili na veb sajtu grada ^a~ka www.cacak.org.rs.

Neblagovremene prijave kao i prijave u~esnika konkursa koji nije podneo nijedan propisani dokument naveden u javnom pozivu na u~e{}e u konkursu, osim obrasca za prijavu, Komisija ne}e uzeti u razmatrawe.

PREDSEDNIK GRADSKOG VE]A mr Vojislav Ili}

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

MARKETING

15

16

MARKETING

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

17

SELO

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

NACRT NOVOG ZAKONA O JAKIM ALHOLNIM PI]IMA I DAQE U IZRADI,A STARA REGULATIVA GU[I MALE PROIZVO\A^E RAKIJE

LAGERUJU [QIVOVICU ZA BOQA VREMENA!

Novi Zakon o rakiji i vinu nikako da ugleda svetlost dana, iako se o wemu ~esto govori. Rokovi za wegovo definitivno dono{ewe stalno se pomeraju i sude}i po tome koliko se dugo nalazi u pripremi trebalo bi o~ekivati da }e obuhvatiti najboqa mogu}a re{ewa. S vremena na vreme, u medijima se pojavi informacija da srpski seqak uskoro ne}e mo}i da proizvodi i prodaje rakiju onako kako je navikao, pa je to i dovoqan razlog da se srpski doma}ini zapitaju ko to mo`e da im zabrani da u svom dvori{tu zalo`e lampek i po recepturi predaka ispeku na{e tradicionalno pi}e. Ipak, poenta pri~e se krije u tome {ta }e individualnim proizvo|a~ima doneti budu}a zakonska re{ewa, jer sada, kako stvari stoje, rakiju mogu da proizvode za sopstvene potrebe, i to bez ograni~ewa, ali nemaju pravo da je stavqaju u promet ukoliko nisu registrovani. Va`e}i zakon koji reguli{e ovu oblast stupio je na snagu 2009. godine i nije pru`io adekvatno re{ewe za male proizvo|a~e rakije, pa su mnogi od wih potra`ili svoju ra~unicu u “sivoj zoni”. Prodaja rakije “na crno” buxet Srbije godi{we o{teti za oko 200 miliona evra. Rakija za koju su pla}eni svi doprinosi tri puta je skupqa od one sa crnog tr`i{ta i upravo zbog toga u uslovima hroni~ne besparice mnogi biraju jeftinije re{ewe. acrt novog zakona mora biti u skladu sa regulativom Evropske unije, ali istovremeno trebalo bi da pru`i podr{ku razvoju sirovinske baze za proizvodwu rakije, jer Srbija u odnosu na druge zemqe Evrope ima jaku tradiciju u ovoj oblasti. Oduvek su seoski doma}ini na na{im prostorima svoje ku}ne buxete dopuwavali prodajom rakije i to je duboko ukorewena praksa. Sa druge strane, stanovnici zemaqa EU moraju da plate poseban pau{alni iznos ukoliko `ele da se bave proizvodwom rakije, a za vlastitu potro{wu dopu{teno im je da proizvedu najvi{e 50 litara ovog alkoholnog pi}a. O~ekuje se da }e dono{ewe novog Zakona o rakiji i vinu i na prostoru Srbije obezbediti prihvatqiva re{ewa i za dr`avu i za individualne proizvo|a~e rakije. Ciq dr`ave je da se promet rakije u potpunosti vrati u legalne tokove, a interes malog proizvo|a~a je da mu se omogu}i da unov~i svoje vi{kove rakije. Tu su i oni tre}i - registrovani proizvo|a~i, koji su najmalobrojniji i uredno izmiruju svoje obaveze prema dr`avi. Oni se `ale na nelojalnu konkurenciju i velike da`bine, koje im ne ostavqaju mnogo prostora za zaradu. Mo`da }e novi zakonski propisi za sve wih pru`iti odgovaraju}e re{ewe. Sve zvaisi koliko }e procedura potrajati, jer mnogi od wih polako gube strpqewe.

N

PROTERANI U ILEGALU...

Poznati ~a~anski proizvo|a~ vrlo kvalitetnih rakija Mile Tica iz Prislonice ka`e da se ovom vidu proizvodwe posvetio nakon

gubitka posla u Fabrici reznog alata. Sa velikom qubavqu je podizao vo}wake i stvarao svoje malo carstvo, ali ga je va`e}i zakon prisilio da se ozbiqno zamisli da li da se okane }orava posla i na svojim parcelama iskr~i {qivu i umesto we zasadi bagrem, jer ogreva uvek treba.

- Sve treba da se zasniva na registrovanom poqoprivrednom gazdinstvu. Trenutno imam ~etiri i po hektara pod {qivom i ako bude ponovo donet nakaradni zakon, koji }e me opet spre~iti da plasiram svoju rakiju, vo}wake moram da iskr~im. Najrentabilnije bi mi bilo da zasadim bagrem, jer se od ne~ega mora `iveti. Metar drva je ~etiri hiqade dinara, a ulagawa nikakva. To je najpovoqnija varijanta, jer sam ovako prinu|en da u mojim godinama budem neki ilegalac, odnosno {vercer, {to je nepojmqivo. Obezbedio sam dobre uslove da proizvodim rakiju. Planirao sam, ako Bog da, i da kupim su{aru.

Nije mi jasno kakav je problem ovoj dr`avi da po{aqe inspekciju da iskontroli{e moju proizvodwu i uzme uzorke, na osnovu kojih }e se znati da li rakija mo`e da ide u promet. I dr`ava bi imala svoju korist, jer bi svaki individualni proizvo|a~ morao da plati akcizu na svaki litar rakije, koji }e staviti u promet. Sve je podlo`no kontroli. Inspekcija na licu mesta mo`e da ustanovi o kojim koli~inama je re~ - ka`e Mile Tica, obja{wavaju}i da bi adekvatno zakonsko re{ewe donelo takmi~arski duh, tako da bi se proizvo|a~i me|usobno nadmetali ko }e ispe}i najboqu rakiju. Srpska rakija je uvek bila cewena i na daleko poznata, a ipak

nije postala svetski brend, jer se dr`ava nije postarala da je za{titi, smatra Tica.

- Trenutno skladi{tim rakiju i ni sam ne znam koliko je imam na lageru. Ako do|u neki boqi dani, mo`da }u je i plasirati, a do tada neka stoji u buradma. Kakva }e wena daqa sudbina biti to zavisi od dr`ave. Ne bi bilo dobro da nam i lampeke uskrate, da nas nateraju da okrenemo le|a na{em tradicionalnom ume}u. Skupe destilerije se slabo uklapaju u na{e uslove, ne samo zbog ekonomske situacije, ve} i zbog toga {to svaki na{ kazan ima neku pri~u, a svaki kazanxija svoju tajnu - ka`e Mile Tica.

SVE ZAVISI OD MUDROSTI ZAKONODAVCA Prema oceni registrovanog proizvo|a~a Milana Plazini}a, ina~e redovnog univerzitetskog profesora na ~a~anskom Fakultetu tehni~kih nauka, posledwom izmenom zakona o jakim pi}ima prili~no su poo{treni uslovi proizvodwe doma}e rakije.

- Proizvodwa vo}nih rakija ima dugu tradiciju u Srbiji. Zakon o alkoholnim pi}ima je predstavqao dobar poku{aj da se reguli{e ova oblast. Kako se ~esto ka`e, sto sela - sto obi~aja, pa je tako i u proizvodwi rakije. Svaki na{ doma}in, koji proizvodi rakiju, naj~e{}e isti~e da ju je pekao za sebe i to je, kako se u narodu smatra, najboqa potvrda kvaliteta. Naravno da nije tako.

Zakon koji je na snazi predvideo je da se proizvodwom i prometom alkoholnih pi}a mogu baviti samo registrovana preduze}a, odnosno zanatske radwe. Fizi~kim licima je izri~ito zabraweno

Mile Tica, proizvo|a~ rakije iz Prislonice: Boqe da iskr~im {qivike, nego da prodajem rakiju na crno! da alkoholna pi}a stavqaju u promet. Bez obzira {to je uveden neki red u ovoj oblasti, smatram da je malim poqoprivrednim proizvo|a~ima naneta velika {teta, jer {qivovicu i druge vo}ne rakije koje proizvode u svojim gazdinstvima ni na koji na~in ne mogu da realizuju.

Ukoliko po{tuju zakon, jedino ih mogu popiti sami ili pokloniti prijateqima - ka`e Plazini}, dodaju}i da jo{ uvek nije bio u prilici da se upozna sa predlogom izmena i dopuna tog zakona, ali smatra da bi, svakako, u novom zakonskom re{ewu

la. Finalizacijom proizvodwe ne bi trebalo da se bavi svako, ve} samo oni koji zadovoqavaju odre|ene uslove. Evropska unija tra`i da se usaglasi na{a regulativa sa wihovom, ali ne o~ekujem da }e bilo ko zadirati u na{u tradiciju, tako da proizvodwu rakije u poqoprivrednim gazdinstvima ne bi trebalo zabrawivati, niti ograni~avati. Ja bih je ~ak i podsticao, ali pod uslovom da finalizaciju proizvoda rade samo firme koje zadovoqavaju propisane uslove ka`e Plazini}.

U svojoj zanatskoj radwi

Prof. dr Milan Plazini}: Mali proizvo|a~i rakije su proterani u ilegalu, a registrovani se nalaze u nepovoqnom polo`aju zbog nelojalne konkurencije malom poqoprivrednom proizvo|a~u trebalo omogu}iti da svoju rakiju kao poluproizvod mo`e da proda registrovanom proizvo|a~u alkoholnih pi}a.

Kako navodi Plazini}, Srbija ima oko 45 miliona stabala {qive, sa veoma niskim prose~nim prinosima, pa bi u narednom periodu trebalo raditi na wihovom podizawu. Zasadi su prete`no u privatnom vlasni{tvu. Vi{e od 90 odsto plodova zavr{ava u kazanu, {to zna~i da se samo mali deo roda plasira kao konzumna {qiva.

- S obzirom na to da je proizvodwa rakije na{a tradicija, trebalo bi vi{e pa`we posvetiti uvo|ewu reda u ovoj oblasti, odnosno uspostavqawu nekih pravi-

Plazini} godi{we proizvodi izme|u pet i 15 hiqada litara rakije, sve u zavisnosti od godine. Iako nema problema u plasmanu svoje robe, on smatra da su registrovani proizvo|a~i u nepovoqnijem polo`aju, jer moraju da plate da`bine dr`avi. Za svaki litar rakije koji se stavqa u promet pla}a se akciza, {to nisu zanemarqiva sredstva. Tu su i tro{kovi PDV-a, originalne ambala`e, vo|ewa poslovnih kwiga, kontrole proizvodwe...

Na sivom tr`i{tu doma}a rakija mo`e da se na|e i po ceni od 350 do 400 dinara, ali kod registrovanih proizvo|a~a proizvo|a~ka cena se kre}e oko ~etiri evra po litru. Kada se na to dodaju pakovawe i svi osta-

li tro{kovi, tr`i{na cena kvalitetne prirodne rakija, ura|ene po svim standardima, ne bi trebalo da bude ispod deset evra, smatra Plazini}. On dodaje da bi novo zakonsko re{ewe trebalo da omogu}i individualnim proizvo|a~ima da prodaju svoju rakiju, bar kao poluproizvod, kako bi se eliminisala nelojalna konkurencija i promet ovog alkoholnog pi}a vratio u legalne tokove. Istovremeno, takve promene bi zaustavile kr~ewe vo}waka, koje je veoma prisutno u posledwih pet godina.

Plazini} smatra da sve na{e rakije nisu ba{ ekstra kvaliteta, {to se negativno odra`ava i na poqu izvoza.

- Na{e doma}e rakije nemaju ujedna~en kvalitet i ne{to bi trebalo u~initi na tom planu. Ako bi se iskqu~ila nelojalna konkurencija, cene rakije bi oti{le gore, pa bismo mogli da se uklopimo i da ostvarimu neku solidniju zaradu. Ipak, presudnu ulogu u tome bi trebalo da ima novi zakon isti~e Plazini}, obja{wavaju}i da nema informacije {ta }e konkretno doneti nova zakonska regulativa u ovoj oblasti, ali se nada da }e wegovi kreatori biti mudri i da }e ga skrojiti po meri svih proizvo|a~a rakije, uzimaju}i u obzir da je re~ o proizvodwi koja ima izuzetno dugu tradiciju.

A da li }e rakija proizvedena u Srbiji krenuti na put oko sveta kao nacionalni brend zavisi od novih zakonskih re{ewa. Ostaje nam da se nadamo da }e nacrt novog Zakona o jakim alkoholnim pi}ima uskoro ugledati svetlost dana i da }e nadle`ni biti spremni da ispo{tuju sugestije proizvo|a~a, kako bi se na{lo najboqe re{ewe. Bilo kako bilo, qubiteqi dobre srpske kapqice nisu skloni da mnogo mewaju svoje navike. Nau~ili su da vo}ne rakije kupuju u seoskim doma}instvima, koja su se davno pro~ula i potvrdila u ovom vidu proizvodwe.

Ko bi mogao da im uskrati pravo izbora?

V. S.

18

GORWI MILANOVAC

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

UKINUTA ZABRANA

VODA NA RUDNIKU DOBRA ZA PI]E ahvaquju}i novopostavqenom sistemu za filtrirawe, voda na Rudniku ispravna je za pi}e, izjavio je predsednik op{tine Milisav Mirkovi} na konferenciji za {tampu. To su povrdili i nadle`ni iz Zavoda za javno zdravqe, koji navode da su rezultati laboratorijskih ispitivawa pokazali higijensku ispravnost vode i da se ona mo`e koristiti za pi}e.

Novim re{ewem predsednika op{tine, van snage je stavqeno re{ewe o zabra-

Z

ni kori{}ewa vode za pi}e i pripremawe hrane koje je bilo aktuelno od 15. avgusta, od kada su se me{tani varo{ice Rudnik snabdevali pija}om vodom iz cisterni milanova~kog Komunalnog preduze}a. Radove na sistemu izvodila je firma “Aqva interna ingenering” Beograd.

Predsednik Mirkovi} je najpre odao priznawe Rudni~anima na strpqewu, kao i milanova~kom Komunalnom preduze}u na dugogodi{wem anga`ovawu oko

vodosnadbevawa ove varo{ice. On je tako|e naglasio da su ulagawa u ovaj sistem samo privremeno re{ewe, dok se trajno ne re{i snadbevenost Rudnika rzavskom vodom, izgradwom vodovoda Gorwi Milanovac - Rudnik, u du`ini 13 kilometara i ukupne predra~unske vrednosti 350 miliona dinara. Za ovu investiciju direktor Komunalnog preduze}a Rajko Ne{kovi} je rekao da je ura|eno prvih pet kilometara, a do sada je Op{tina

UMESTO POREZA OD PREDUZE]A “GRADITEQ HOLDING” A.D.

“TE[I]A KU]A” PRIPA[]E OP[TINI

a sednici Op{tinskog ve}a op{tine Gorwi Milanovac, odr`anoj 19. januara utvr|en je predlog odluke o pribavqawu u javnu svojinu slu`bene zgrade putem javne nabavke, koji }e biti razmatran na narednoj sednici Skup{tine op{tine Gorwi Milanovac zakazanoj za 20. februar. „Graditeq holding“ a.d. obavestio je Op{tinu da nema drugu mogu}nost za izmirewe poreskih obaveza osim iz sredstava koje bi ostvarilo prodajom nepokretnosti, kao i da bi nerealizacija planirane prodaje mogla dovesti i do blokade poslovnog ra~una, prekida poslovne aktivnosti, a u krajwem slu~aju i pokretawa ste~ajnog postupka i bankrotstva nad ovim privrednim dru{tvom. „Graditeq holding“ a.d. je

N

ponudio Op{tini na prodaju „Te{i}a ku}u“, ~iju je prodaju bezuspe{no ogla{avao u dva navrata.

Op{tina Gorwi Milanovac, na ovaj na~in, kupuje zgradu u postupku i na na~in koji je propisan Zakonom o javnoj svojini i Zakonom o javnim nabavkama, s tim {to maksimalnu kupoprodajnu cenu odre|uje republi~ka Poreska uprava. Na ovaj na~in pribavqena je i nepokretnost za izgradwu osnovne {kole u Semedra`i, a postupak pribavqawa bio je i predmet kontrole Dr`avne revizije koja ga je pozitivno ocenila.

Po sprovedenom postupku pribavqawa ove nepokretnosti, ste}i }e se uslovi da op{tina Gorwi Milanovac naplati svoja potra`ivawa na ime poreza na imovinu od „Graditeq holding“ a.d. U protivnom, postojala bi mogu}nost da op{tina ostane uskra}ena za porez koji joj ovo preduze}e duguje. Naplata navedenog poreza do sada nije bila mogu}a s obzirom na to da se preduze}e nalazilo u vi{egodi{woj blokadi.

Kupovinom ove zgrade bi}e omogu}eno sa jedne strane, naplata zaostalih poreskih obaveza od strane preduze}a, a sa druge strane, pribavqawe objekta koji se nalazi pod za{titom Zavoda za za{titu spomenika kulture, sagra|enog pre Drugog svetskog rata, u svojinu op{tine, a sve u skladu sa zakonskom propisanom procedurom.

Namena ovog objekta bi}e naknadno odre|ena.

izdvojila 20 miliona dinara. Prema re~ima predsednika op{tine, o~ekuje se i u~e{}e zainteresovane kompanije ROC Rudnik, kao i Republike, s obzirom da je u pitawu regionalni projekat i da }e izgradwa trajati naredne dve godine, u zavisnosti od raspolo`ivih sredstava.

Direktor Komunalnog preduze}a objasnio je da novi sistem funkcioni{e u formi savremnih filtera, nema~ke proizvodwe, na bazi joniziraju}ih smola koje apsorbuju arsen. Rudni~ani su zahvaquju}i ovom sistemu za sada snadbeveni sa deset litara u sekundi ~iste i ispravne vode. [to se ti~e odr`avawa i anga`ovanosti na ovom sistemu, govorio je {ef radne jedinice na Rudniku

ve sezone je na Rudniku po~elo da radi skijali{te, a staza je osposobqena i za po~etnike i za iskusne skija{e. Me{tani ovog kraja nadaju se da }e veliko interesovawe skija{a uticati na to da lokalna samouprava nastavi da ula`e u infrastrukturu skijali{ta.

Stazu za skijawe, koja nije bila u upotrebi vi{e od dve decenije, pre nekoliko godina, zaqubqenici u ovaj sport su ra{~istili. Uz finansijsku pomo} Op{tine, po~etkom ove zimske sezone postavili su i ski lift. Ovih dana svakodnevno se niz staze rudni~kog skijali{ta spusti oko sto skija{a razli~itog uzrasta.

Sr|an Mili}evi}, ~lan Op{tinskog ve}a, izjavio je da }e iz sredstava op-

{tinskog buxeta, ove godine biti kupqen novi vu~ni kanap, u du`ini od 700 metara.

- Slede}e godine, kad verovatno bude registrovan i klub, trudi}emo se da malo boqe uredimo stazu, mogla bi se osposobiti i ski {kola za po~etnike, odnosno decu. Ovo skijali{te mo`e da zadovoqi zahteve skija{a iz na{eg kraja. ^elnici Sportsko rekreativnog centra tako|e su obe}ali da pomognu u daqem osposobqavawu skijali{ta na Rudniku, onoliko koliko je u wihovoj mo}i. Rudni~ari planiraju i formirawe ski kluba, a sigurni su i da }e ure|ewe ski staze zna~ajno doprineti razvoju turizma ovog kraja.

nimum, a u daqim planovima, naveo je Vu~eti}, je rekonstrukcija mre`e u Jabu~aru i kod konfekcije “Rudnik” na Rudniku.

ZA TURISTI^KU ORGANIZACIJU

LAUREAT NAGRADE „TURISTI^KA SLAGALICA“

uristi~ka organizacija op{tine Gorwi Milanovac postala je laureat nagrade „TURISTI^KA SLAGALICA“ u kategoriji najuspe{nija tradicionalna manifestacija za organizaciju „Dana Kwegiwe Qubice“ u Vra}ev{nici na VIII Susretima organizatora manifestacija 2014/15. godine, odr`anim u Beogradu.

T

SKIJALI[TE NA RUDNIKU

O

Mihailo Vu~eti}, rekav{i da je Komunalno preduze}e u potpunosti ovladalo sistemom, tako da su i gubitci vode svedeni na mi-

Doma}ini ovogodi{we dodele nagrada bili su redakcija ~asopisa „Vodi~ kroz turisti~ke manifestacije“ i Privredna komora Srbije.

Jednodnevno dru`ewe, sa motom „Kreirajmo budu}nost manifestacija u Srbiji zajedno“, okupilo je veliki broj posve}enika ovom turisti~kom proizvodu, koji je Srbiju definisao kao zemqu manifestacija.

Na ovom skupu je najavqeno odr`avawe II Festivala

manifestacija koji }e se neposredno pred po~etak glavne manifestacione sezone, od 15. do 17. maja, organizovati u Zemunu. To }e biti prilika da se predstavi veliki broj manifestacija iz cele Srbije i iskoristi prisustvo medija za wihovo promovisawe.

Drugi segment na Festivalu bi}e posve}en starim zanatima, a bi}e predstavqeni i suveniri, sa idejom da svaka manifestacija ima svoj autenti~ni suvenir.

OBELE@EN DAN DR@AVNOSTI ovodom Dana dr`avnosti Republike Srbije, vence na spomenik vojvodi @ivojinu Mi{i}u na centralnom gorwomilanova~kom trgu, polo`ili su predstavnici Op{tine, Vojske Republike Srbije i Dru{tva za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova do 1912.

Nakon pologawa venaca, ~lanovi Dru{tva za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova do 1912. obele`ili su i svoju krsnu slavu. Povodom slave i Dana dr`avnosti, ~lanovi Dru{tva uru~ili su povequ najuspe{nijem vojniku gorwomilanova~kog garnizona, a u kulturno - umetni~kom delu programa nastupili su izvorna peva~ka grupa “Tanu}anka” i pesnikiwa Vera Pavi}.

P

19

LU^ANI

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

VLADA REPUBLIKE SRBIJE DONELA RE[EWE O NOVIM IMENOVAWIMA U LU^ANSKOJ OP[TINI

DOLOVI] NOVI PREDSEDNIK PRIVREMENOG ORGANA lada Republike Srbije je na svojoj sednici, odr`anoj 12. februara, razre{ila mr Milo{a Velanca sa mesta predsednika Privremenog organa op{tine Lu~ani i na to mesto imenovala Milivoja Dolovi}a, diplomiranog ekonomistu. Pored Milorada Jev|ovi}a i dr Zorice Kova~evi}, dosada{wih ~lanova organa upravqawa op{tinom Lu~ani, Vlada Republike Srbije je imenovala i dva nova: Nata{u Vuji~i}, diplomiranog pravnika i

V

Marka Rajovi}a, diplomiranog oficira policije.

Iako su vanredni lokalni izbori u Lu~anima odr`ani 28. decembra pro{le godine, lokalna vlast jo{ uvek nije formirana. Krajwi rok za konstituisawe nove Skup{tine op{tine u Lu~anima je, shodno va`e}em Zakonu o lokalnoj samoupravi, 5. mart, a do 5. aprila trebalo bi da se izabere novo op{tinsko rukovodstvo. Da podsetimo, na vanrednim lokalnim izborima, koji su odr`ani 28. decembra, Srpska

napredna stranka je osvojila 24 od ukupno 45 mandata, Nova Srbija sedam, Socijalisti~ka partija Srbije i Dveri po pet i Grupa gra|ana “Jedan tim” ~etiri mandata. Kako stoji u saop{tewu koje je stiglo u na{u redakciju, Slobodan Jolovi}, nosilac izborne liste “Aleksandar Vu~i} Srpska napredna stranka”, podneo je zahtev za sazivawe konstitutivne sednice Skup{tine op{tine Lu~ani za 27. februar, sa po~etkom u 10 sati, u sali SO u Lu~anima.

V. S.

PRIVREMENI ORGAN OP[TINE LU^ANI RAZMATRAO PROGRAM RACIONALIZACIJE JAVNE UPRAVE

MAWAK ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU rogram racionalizacije javne uprave u op{tini Lu~ani razmatran je na sednici Privremenog organa, odr`anoj u sredu 18. februara, kojom je predsedavao Milivoje Dolovi}. Ministarstvo za dr`avnu upravu je zatra`ilo izve{taj o racionalizaci-

P

ji radnih mesta u op{tinskoj upravi i javnim preduze}ima op{tine Lu~ani sa ciqem svo|ewa broja zaposlenih na decembar 2013. godine, koji se uzima kao reper u javnoj upravi u svim op{tinama. ^lanovi lu~anskog organa upravqawa su istakli da

javni sektor op{tine Lu~ani ima nedovoqan broj zaposlenih, prvenstveno u op{tinskoj upravi, gde je prijem stalno osporavan zakonskim regulativama.

Osim izra`enog umawenog broja zaposlenih, su{tinski problem u lu~anskoj javnoj upravi je neadekvat-

na struktura zaposlenih pa bi eventualna obaveza sprovo|ewa postupka racionalizacije podrazumevala izmene pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

Tako|e, ~lanovi Privremenog organa su na ovoj

sednici formirali i radnu grupu koja }e do 25. februara dati predlog za ujedna~avawe zarada zaposlenih u javnim preduze}ima i op{tinskoj upravi, vode}i ra~una da radnici na terenu ne smeju biti o{te}eni.

Odlukom o mre`i de~ijih

vrti}a na teritoriji op{tine Lu~ani, Privremeni organ je obuhvatio i novoformiranu pred{kolsku grupu koja je organizovana u MZ Puhovo, kako bi pred{kolska ustanova “Na{a radost” u{la u postupak verifikacije kod Ministarstva prosvete.

STREQA[TVO

ANA BUKVI] I MARKO RADOVI] MIRNE RUKE U LU^ANIMA na Bukvi} iz ekipe “Aleksa Dejovi}” iz U`ica i Marko Radovi}, strelac borskog “Metalca” osvojili su titule pro{log vikenda na Prvenstvu Centralne Srbije “A” program standardnim vazdu{nim pi{toqem na streli{tu kluba Draga~evo iz Gu~e u Lu~anima. Oba juniorska zlatna trofeja pripala su strelcima u`i~kog “Alekse Dejovi}a” Vitomiru Tucovi}u i Milici Slovi}.

Dve medaqe osvojile su

A

takmi~arke “Alekse Dejovi}a” Marija [uwevari} koja je bila druga i za seniorke i za juniorke i Tijana Slovi} koja ima dve bronze.

Takmi~ewe je otvorio Rado{ Milovanovi}, direktor “MB Namenska” iz Lu~ana, a prisustvovali su i Nenad Petkovi}, generalni sekretar Streqa~kog saveza Srbije, i druge ugledne zvanice.

V. S.

20

DRU[TVO

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

DAN BEZBEDNOG INTERNETA OBELE@EN I U IVAWICI

“STVORIMO BOQI INTERNET ZAJEDNO”

irom sveta je 10. februara obele`en Dan bezbednog interneta, pod sloganom “Stvorimo boqi internet zajedno”. Tim povodom u Klubu za mlade odr`ano je predavawe na temu bezbednog kori{}ewa interneta, a prisustvovali su mu ivawi~ki osnovci i sredwo{kolci. Govore}i o dobrim i lo{im stranama interneta, saradnik KZM Darko Strugarevi} je istakao da }e vam svi re}i da internet ima mnogo prednosti, {to omogu}ava veliko obrazovawe, ali predstavqa i sredstvo kojim se slu`e qudi koji sprovode neki vid nasiqa.

- Po{to su to generacije iz osnovnih i sredwih {kola, treba im objasniti kako da prepoznaju nasiqe i reaguju kad ga primete, kako kod

[

sebe, tako i kod svojih mla|ih bra}e i sestara, ili prijateqa. Moje mi{qewe je da je na internetu najzastupqenije seksualno nasiqe i ovo je tema koja zahteva mnogo {ire predavawe.

To je jedna specifi~na tema, gde ne mo`emo da krivimo samo one koji vr{e nasiqe, ve} i decu i wihove roditeqe koji ne vode

ra~una {ta im deca postavqaju na internet - istakao je Strugarevi}.

Na pitawe za {ta najvi{e koriste internet, ve}ina osnovaca i sredwo{kolaca odgovorila je za Fejsbuk, igrice i druge dru{tvene mre`e. Ka`u i da su im roditeqi uglavnom upu}eni u ono {to koriste, kao i da na Fejs naj~e{}e “ka~e”

fotografije sa dru{tvom, ili iz nekog provoda. Ve}ina, na `alost, ne prepoznaje nasiqe na internetu.

Gostuju}i na Ivawi~kom radiju, psiholog u O[ “Milinko Ku{i}” Milka Karaklaji}, govorila je, izme|u ostalog, i o tome kako roditeqi mogu da prepoznaju da li im je dete postalo zavisno od inter-

neta.

- Deci treba dati slobodu, ali uvek mora da postoji kontrola, dok ne postanu zreliji. Roditeq mora biti upu}en u to {ta wihovo dete radi. Vremena jesu te{ka i mnogi roditeqi ne rade, ali bilo je nema{tine i ranije, i morate biti u toku {ta va{e dete radi, sa kim se dru`i i kako kori-

sti internet - savetuje psiholog Milka Karaklaji} i dodaje: - Ako va{e dete ne mo`e da provede dan bez interneta, ako je uznemireno, nervozno i pla~qivo, jer mu je internet uskra}en, to ve} ima neke simptome zavisnosti. Ako dete provodi tri do ~etiri dana igraju}i igrice, treba ga udaqiti od ra~unara tri dana, da bi se utvrdilo kako se ono pona{a. Ima mnogo dece koja tr~e iz {kole kako bi sela ispred ra~unara. Skoro da je neizvodqivo da mu sve to zabranite, jer }e dete na}i druga u {koli, ili sesti negde u kafi}, kako bi do{lo do interneta. Zato poku{ajte da se dogovorite koliko vremena }e provesti na internetu i koju }e igricu igrati.

NIZ MANIFESTACIJA POVODOM DANA CRVENOG KRSTA

PROMOCIJA HUMANIH VREDNOSTI ro{log petka je navr{eno 139 godina od osnivawa Crvenog krsta Srbije. Povodom obele`avawa ovog dana organizovano je niz aktivnosti u ivawi~koj op{tini. Volonteri Crvenog krsta Ivawica su posetili najugro`enije stanovni{tvo u mesnim zajednicama Me|ure~je i Osonica. Pored toga, planirana su predavawa sa u~enicima osnovnih {kola, u okviru programa “Promocija humanih vrednosti” i “Prevencija trgovine qudima”.

Srpsko dru{tvo Crvenog krsta osnovano je 6. februara 1876. godine, u Beogradu, na inicijativu dr Vladana \or|evi}a. Prvi predsednik bio je mitropolit Mihajlo Jovanovi}. Crveni krst Srbije je jedno od prvih 15 organizacija crvenog krsta osnova-

P

nih u svetu. Prvi zadatak novoosnovanog dru{tva Crvenog krsta bio je zbriwavawe izbeglica, koje su dolazile u tada{wu Srbiju, zbog Bosansko-hercegova~kog ustanka. U prvoj godini osnivawa, Srpsko dru{tvo Crvenog krsta okupilo je oko 2.000 ~lanova i osnovalo 35 pododbora u zemqi.

Razvoj Dru{tva bio je usmeren ka prikupqawu nov~anih i materijalnih sredstava, organizovawu bolnica, obuci dobrovoqnih bolni~arki, nabavci sanitetskog materijala, anga`ovawu lekara, posebno hirurga iz sveta, brizi o izbeglicama i dr. Bez obzira na te{ke i uzastopne ratove, veliki broj rawenika i te{ko}e kroz koje je prolazio narod na ovim prostorima, humana ideja Crvenog krsta se {irila.

U periodu raspada biv{e Jugoslavije, Crveni krst Srbije je zbrinuo veliki broj izbeglica i raseqenih, distribuiraju}i pomo} od me|unarodnih donatora.

Kroz mre`u Crvenog krsta Srbije, od po~etka devedesetih do 2004. godine, distribuirano je 650.000 tona pomo}i od me|unarodnih humanitarnih organizacija, za potrebe najugro`enijih kategorija stanovni{tva, i to izbeglica, interno raseqenih lica sa Kosova i Metohije i socijalnih slu~ajeva. Tih godina je i do 700.000 izbeglica iz biv{ih jugoslovenskih republika boravilo u Srbiji, a u jednom periodu (1999. i 2000. godine) od 7,5 miliona stanovnika Republike Srbije, preko milion je bilo korisnika pomo}i Crvenog krsta.

Krajem 2005. godine Skup{tina

Republike Srbije usvojila je novi Zakon o Crvenom krstu, kojim su definisana javna ovla{}ewa koje je dr`ava poverila Crvenom krstu, programi koji su u skladu sa misijom ove institucije, kao i usluge koje mo`e da pru`a.

Misija nacionalnog dru{tva je da olak{ava qudsku patwu, sa zadacima da pru`a pomo} ugro`enim licima, u slu~aju ratnih su-

koba, prirodnih, ekolo{kih ili drugih nesre}a, spasava ugro`ene `ivote i zdravqe qudi i {iri znawa o me|unarodnom humanitarnom pravu. Ciqevi nacionalnog dru{tva su i da preventivno deluje i prosve}uje gra|ane u oblasti zdravstvene i socijalne za{tite i unapre|uje humanitarne vrednosti u dru{tvu.

SKIJA[IMA OSAM MEDAQA PONOVO NAGRADA FILMU O NU[I]IJADI P

a takmi~ewa u veleslalomu, koje je za vikend odr`ano na Go~u, ivawi~ki Planinarsko-smu~arski klub „Golija“ vratio se sa osam medaqa. Aleksa Peruni~i} osvojio je prvo mesto, a Katarina Rajko-

S

vi}, Pavle Bradi}, Marko Markovi} i Jovana Savi} drugo. Tre}eplasirani su Janko Plav{i}, Jovana Markovi} i Nikola Vulovi}.

- Izuzetno smo zadovoqni ovakvim rezultatima. U

konkurenciji je bilo sedamdesetak takmi~ara iz ovog dela Srbije. Uslovi su bili idealni, a staza 300 metara duga – rekao je predsednik PSK „Golija“, Dragoslav Radojevi}.

romo film o festivalu Nu{i}ijada osvojio je drugo mesto na osmim Susretima organizatora manifestacija 2014/2015. u Privrednoj komori Srbije.

Ovo je jedna u nizu nagrada koje potvr|uju kvalitet ivawi~kog festivala.

- Na{ film pobrao je sve simpatije i nijasne su odlu~ile o prvom mestu. Re~ je o zaista kvalitetnom promo materijalu festivala, koji iz godine u godinu okupqa sve ve}i broj posetilaca, priznatih umetnika, eminentnih predava~a i kulturnih poslenika. Ovim filmom promovisa}emo Nu{i}ijadu {irom zemqe na najboqi na~in - rekao je menaxer Turisti~ke organizacije Ivawica Miloje Ostoji}.

Tema filma je obra|ena iz dva segmenta. Jedan koji govori o zna~aju volontera

u organizovawu Nu{i}ijade i drugi deo posve}en volonterskom timu anga`ovanom u samoj organizaciji festivala. Na skupu je govorilo nekoliko eminentnih predava~a.

Izvor: Ivawi~ki radio

21

DRU[TVO

PETAK 20 FEBRUAR 2015. GODINE

^LANOVI ME\UOP[TINSKE ORGANIZACIJE GLUVIH I NAGLUVIH U BORBI ZA KUGLANU

PLES ILI KUGLAWE tivka i prvakiwa Evrope za samo ~etiri, pet godina trenirawa. Na{i takmi~ari koji su posle zatvarawa kuglane, pre{li u Trstenik osvajali su medaqe u 2014. Okupili smo se ovde da bismo republi~kim rukovodiocima Saveza gluvih i nagluvih objasnili {ta se zaista dogodilo sa kuglanom. Osobe za invaliditetom su u tom prostoru imale i sto za stoni tenis, pikado i planirali su da urede mawu teretanu.

Istina je da kuglana nije ispuwavala standarde za takmi~ewa, ali je za trening bila sasvim dovoqna - ka`e Zoran Golubovi} koji je godinama trenirao osobe sa invaliditetom i ostale gra|ane. On ka`e da je automatika iz kuglane prodata na ot-

pad, a da nova vredi oko 70 hiqada evra.

- Na konkurs za izdavawe kuglane prijavili su se “Star dens studio” i Kugla{ki klub ^a~ak. Trebalo je dostaviti zatvorene ponude koje }e biti javno otvorene. Ali, umesto da one budu pro~itane pred svima, pozivali su nas pojedina~no. ^lanovi koji su se bunili zbog oduzimawa kuglane, iskqu~ivani su iz Me|uop{tinske organizacije. Ranije se to dogodilo i Golubu Petrovi}u. Prema zakonu, osim smrti, kriminalne aktivnosti mogu biti jedini razlog za iskqu~ewe gluvih i nagluvih iz organizacije. Koliko znam, niko od wih nije kriminalac - napomiwe Golubovi}.

Z. J.

ZORICA PETKOVI]: NISU PREKR[ENI ZAKON I STATUT

a sastanak sa Republi~kim rukovodstvom gluvih i nagluvih, 5. februara, do{lo je vi{e od 30 ~lanova ovda{we Me|uop{tinske organizacije. Oni su se okupili u dvori{tu ove organizacije negoduju}i zbog gubitka kuglane, ali mnogima od wih nije bilo dozvoqeno da prisustvuju sastanku. Pristup nije dozvoqen ni predsedniku Kugla{kog kluba ^a~ak Zoranu Golubovi}u, kao ni nekada{wem predsedniku Me|uop{tinske organizacije Golubu Petrovi}u. Kako je Petrovi} objasnio u izjavi za medije, on je pre desetak godina smewen, jer se pobunio zbog prodaje igrali{ta i tada mu je zabrawen pristup i u dvori{te Me|uop{tinske organizacije. Ipak, povod nedavnog okupqawa bila je kuglana koju su slepi i slabovidi, gluvi i nagluvi, deca bez roditeqskog starawa i rekreativci koristili do avgusta pro{le godine. Ona je tada, podse}aju gluvi i nagluvi, izdata, a kugla{i su prinu|eni da na treninge putuju u

N

Gorwi Milanovac, Kragujevac i ostale okolne gradove.

- Nismo znali da }e kuglana biti izdata u sasvim druge svrhe. Trebalo je da se i mi usaglasimo sa takvom odlukom - ka`e Dejan Ja}ovi}.

Decenijama unazad gluvi i nagluvi, slepi i slabovidi, rekreativci i deca bez roditeqskog starawa trenirali su u kuglani Me|uop{tinske organizacije. Mnogi od wih takmi~ili su se na dr`avnim i me|unarodnim turnirima.

- ^lanica Saveza slepih i slabovidih Milijanka Lukovi} postala je reprezenta-

Predsednica Me|uop{tinske organizacije gluvih i nagluvih Zorica Petkovi} podse}a da je kuglana, izgra|ena jo{ 1971. godine, bila u vrlo lo{em stawu. Da bi spre~ili weno daqe propadawe i obezbedili prihode, organizacija gluvih i nagluvih morala je ne{to da preduzme.

- Zoran Golubovi} je koristio kuglanu vi{e od deset godina bez ikakve naknade, jedino ju je odr`avao. Na{i ~lanovi su je koristili mesec dana, a on 11 meseci.

Iako ju je Golubovi} odr`avao, ona je sve vi{e propadala. Da ne{to preduzmemo, inicirala je i Skup{tina na{e organizacije, a razgovarali smo i sa gradskim rukovodstvom. Prvobitan plan gradskog rukovodstva bio je da izgrade ~etiri staze, ali kada su videli u kakvom je stawu, odlu~ili su da grade novu. Ta nova kuglana trebalo bi da ima ~etiri staze. Ponudili smo Golubovi}u da pla}a kiriju, ali kako on to nije mogao, raspisali smo konkurs za izdavawe kuglane. Javila su se ~etiri ponu|a~a. Na sastanku na{eg Izvr{nog odbora odabrali smo najboqu, ponudu Ratka Mileti}a, jednog od osniva~a “Star dens studija” - navela je Petkovi}ka.

Prema wenim re~ima, novi korisnici suo~ili su se sa dodatnim problemima.

Kako su radovi odmicali, shvatili su da su tro{kovi ve}i od o~ekivanih.

- Elektro i kanalizaciona mre`a su bile u jako lo{em stawu, {to na{i ~lanovi ne veruju. Nadzirali smo radove i ni{ta nije ura|eno nelegalno. U novim prostorijama mo}i}emo da igramo stoni tenis, deca gluvih i nagluvih koristi}e igraonicu, za na{e ~lanove }e pi}e biti jeftinije. Golubovi} podgovara ~lanove protiv nas, pisao je izmi{qotine u novinama da je sve ura|eno nelegalno i kuglana izdata pravnom licu. Mi imamo dokaze da radimo po zakonu i Statutu na{e organizacije - napomewe Zorica Petkovi}.

Ona je poru~ila Golubovi}u da, ukoliko smatra da je o{te}en, svoja prava potra`i u nadle`nim institucijama.

SOKOLI]I PROSLAVILI SRETEWE

JEDNA OD NAPREDNIJIH MESNIH ZAJEDNICA radiciju zanovqenu pre 25 godina me{tani Sokoli}a vi{e ne prekidaju. U nedequ su, zajedno sa gostima, gradskim i rukovodstvom ~a~anskih javnih preduze}a, proslavili krsnu slavu seoske crkve i Dan Mesne zajednice. Vi{e od 100 zvanica prisustvovalo je u jutarwim satima Svetoj liturgiji, a potom su se uputili od hrama “Svetog Sretewa” do sokoli}skog Doma kulture. Na ~elu litija bili su momci koji su ove godine na Bogojavqewe plivali za zale|eni krst.

- Posebno `elim da pomenem dva hrabra momka, Bojana \uji}a i Radomira Radenkovi}. Nadam

ta i daqe biti izdvajana sredstva za razvoj mesnih zajednica.

- Sokoli}i su jedna od razvijenih sredina. Dolazimo ovde sa velikim zadovoqstvom - potvrdio je Ili}.

Osim gozbe, me{tani Sokoli}a priredili su svojim gostima i kulturno-umetni~ki program. Za kulturne sadr`aje pobrinuli su se glumci pozori{ta “Otpisani” Ba}ko Bukumirovi} i Uro{ Tomqanovi}, koji su izveli odlomak iz komada “Knez Milo{ u pri~ama”, kao i `enska peva~ka grupa “Abra{evi}”.

T

se da }e slede}e godine biti jo{ pliva~a iz Sokoli}a - re~i su predsednika Mesne zajednice Ra-

divoja Domanovi}a. ^estitke povodom krsne slave i Dana dr`avnosti me{tanima

Sokoli}a uputio je i gradona~elnik ^a~ka Vojislav Ili}. On je obe}ao da }e iz gradskog buxe-

Z. J.

22

OGLASI

AGENCIJA

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109, 065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs STANOVI

\OR\EVI] NEKRETNINE

SUPER MODERAN DELUKS STAN, 77 M2, 3 ^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 SPAVA]E SOBE, 2 /KOD GLAVNE PO[TE/ KUPATILA, NOV, AVLAXINICA STANOVI

P-38 m2, PR, TA, Slobodina kolonija, 12.500 E P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000 E P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 21.500 E P-36 m2, 2. sprat, CG, kod “Car Lazar” kafane, 27.000 E P-49 m2, 1. sprat, TA, kod Hotela “Morava”, 23.000 E P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000 E P-54 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, 29.000 E P-54 m2, 4. sprat, CG, Kalu|erice, 35.000 E P-58 m2, 8. sprat, CG, Kej, 27.500 E P-63 m2, 1. sprat, CG, S. Markovi}a, 35.000 E P-51 m2, 3. sprat, TA, Nemawina, 27.000 E P-53 m2, VP, TA, Nemawina, 29.000 E P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000 E P-57 m2, 1. sprat, TA, Nemawina, 32.500 E P-60 m2, 1. sprat, TA, kod Medicinske {kole, 35.000 E P-78 m2, 2. sprat, CG, Kej, 40.000 E P-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 E P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 E P-87 m2, 1. sprat, CG, U~iteqska, 72.000 E P-84 m2, 3. sprat, TA, centar, 55.000 E P-92 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks, 46.000 E P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E

P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 E P-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E P-44 m2, Prvomajska, ku}a-stan, 23.000 E P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 E P-80 m2, 15 a, kod Vojnog odseka, prizemni deo ku}e, 22.000 E P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E P-60 m2, 1.5 a, B. Jankovi}a, 26.000 E P-60 m2, 5 a, Parmenac, 27.000 E P-99 m2, 1.5 a, Avenija 2, 26.000 E P-135 m2, 22.80 a, Atenica, 30.000 E P-91 m2, 4 a, {iri centar, 39.000 E P-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 E P-120 m2, 8 a, {iri centar, 40.000 E P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E IMAWA P-50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.500 E P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 25.000 E P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E P-96 m2, 96 a, Mili}evci, 35.000 E

BEOGRAD P-50 M2, KLASI~AN STAN, CG, LIFT, NOVI BEOGRAD, 63.000 E P-30 M2, NOVIJA GARSOWERA, KOD MEDICINSKE [KOLE, CG, LIFT, NOVIJA GRADWA. CENA 22.000 E JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, VINARA, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP, CG, KEJ, 29.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2, 1.

SPRAT, LIFT, ODLI^AN, SIN\ELI]EVA, 42.000 E DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT, CG, PODRUM, KOMPLETNO RENOVIRAN, KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV, H. MORAVA, 33.000 E TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H. MORAVA, 47.000 E TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CENTAR, 43.000 E TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG, KEJ, 42.000 E STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E STAN 84 M2, CENTAR, KU@E`EVA, 3.

SPRAT, 46.000 E KU]E QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI PLACA, 36.000 E KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

BEOGRAD P-32 m2, 1. sprat, TA, Kumodra`, jednosoban stan, 27.000 E P-151 m2, CG, Vra~ar, ku}a Po+Pr+1+Pk, 170.000 E KOPAONIK PRODAJA stanova vi{e struktura 35 m2, 38 m2, 43 m2, 52 m2, 99 m2 1.850 E/m2

KU]E

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000 E, POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR, NOVIJI, 45.000 E

LOKAL

TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT, AVENIJA 2, 39.000 E

P-100 M2, KOD {KOLE “ DR. DRAGI[A MI[OVI}”, CG. CENA 65.000 E

NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

032/344-630 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

Kosovski venac 21 (parking iza robne ku}e Partizanka) senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 E P-26 m2, 4. sprat, Nemawina, 16.500 E P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 E P-26 m2, v.p., Merkator, 19.000 E P-26 m2, v.p., Kej, 17.500 E P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 8.500 E JEDNOSOBNI P-35 m2, 1. sprat, Kej, 17.500 E P-35 m2, 1. sprat, Nemawina, 25.000 E P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 21.500 E P-34 m2, 2. sprat, Dr. Mi{ovi}, 23.500 E P-42 m2, 4. sprat, Medicinska {kola, 21.000 E P-35 m2, 2. sprat, B. Jankovi}, 22.500 E P-35 m2, 4. sprat, Nemawina, 22.000 E P-34 m2, 2.sprat, S. Save, 22.500 E P-36 m2, v.p, centar, 22.500 E P-31 m2, 42 m2, 47 m2, novi centar, 750 E + PDV DVOSOBNI P-39 m2, v.p. nov, centar, 31.000 E P-47 m2, v.p, Kej, 26.000 E P-56 m2, 2. sprat, centar, 27.700 E P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 22.500 E P-50 m2, 1. sprat, centar, 32.000 E P-57 m2, 1. sprat, Avenija 2, 31.000 E P-55 m2, 3. sprat, Avenija 1, 36.000 E P-42 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 E P-53 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 E P-60 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 33.000 E P-50 m2, 1. sprat, Obili}eva, 33.000 E P-56 m2, 4. sprat, H. Morava, 29.000 E P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 31.000 E P-61 m2, 1. sprat, st.prevoz, 30.000 E TROSOBNI P-75 m2, 4. sprat, centar, 40.000 E

P-76 m2, 3. sprat, centar, 38.000 E P-76 m2, 2. sprat, H. Morava, 52.000 E P-69 m2, 4. sprat, Med. rada, 41.000 E P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 E+ PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 E P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 E P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 E P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 40.000 E P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 E KU]E P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 E P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 E P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 E P-100 m2, Kru`ni put, plac 10 a, 39.000 E P-50 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 6.000 E P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40 + 50.000 E P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 E P-80 m2, bolnica, plac 4.22 a, 37.000 E P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 E P-45 m2, Prvomajska, 22.000 E P-118 m2, centar, plac 3.14 ari, 65.000 E P-120 m2, Vrani}i, plac 10 a, 35.000 E P-120 m2, S. Breg, plac 5 a, 57.000 E P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 E P-200 m2, 2 ku}e, bazeni, plac 2 a, 128.000 E P-80 m2, kru`ni put, plac 3 a, 26.000 E PLACEVI Plac u Preqini na magistralnom putu povr{ine 1.10 h sa frontom od 100 m po ceni od 1200e/m2, izuzetan za poslovni prostor Plac u Ro{cima kod jezera, 22 ara, sa temeqom ( zapo~etom vikendicom ) 7.5 / 5+ terasa, po ceni od 10.000 E

STANOVI: P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat, cena: 15 000 eura P=30 m2, Avenija, nova, CG, cena: 21 000 eura P=34 m2, Avenija, fasadna cigla, CG, cena: 21 000 eura P=46 m2, Nemawina, CG, cena: 23 000 eura P=38 m2-nov, kod O[ Milice Pavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000 eura P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat, cena: 25 000 eura P=49 m2, [iri centar, noviji, CG, cena: 30 000 eura P=48 m2, strogi centar, 1.sprat, cena: 29 000 eura P=66 m2, Gradsko {etali{te, 2.sprat, cena: 40 000 eura P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena: 27 000 eura P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat, cena: 34 000 eura P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe, cena: 39 000 eura P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 eura P=69 m2, Qubi} kej, prizemqe, cena: 40 000 eura P=74 m2, Avenija, fasadna cigla, cena: 35 000 eura P=69 m2, Nemawina, odli~an, CG P=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG, 70 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, renoviran, cena: 34 000 eura

KU]E: P=150 m2 + 12 ari placa, Zabla}e, cena: 15 000 eura P=70 m2 + 3,5 ara placa, Omladinska, cena: 28 000 eura P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi}, cena: 31 000 eura P=150 m2 + 10 ari placa, Trnava, cena: 40 000 eura 2 ku}e u [irem centru na 5 ari placa, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, Hotel Morava, cena: 75 000 eura

SPORT

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

BICIKLIZAM

BICIKLISTI BORCA SE VRATILI IZ TURSKE

eniorska ekipa Biciklisti~kog kluba Borac boravila je od 19. januara do 14. februara na pripremama u tusrkom letovali{tu Alawa. Iz ~a~anskog kluba u Tursku su putovali Jovan Zekavica, Marko Danilovi}, Stefan Stefanovi} i Goran Antonijevi}, kao i Ivan Stevi}, Gabor Kasa i Marko Stankovi}. Na pripremama je bila i najboqa senorka u MTB -u Jovana Crnogorac. Srpske bicikliste predvodio je selektor MTB Nemawa Vajs.

Kako zimi biciklisti ne mogu da treniraju na otvorenom, svake godine

S

se u ovo doba sele u toplije krajeve.

Umesto na Jadran u Crnu Goru, Biciklisti~ki savez je 2015. prihavtio ponudu Turske da u dobrim uslovima sprovede pripreme svojih najboqih takmi~ara. Savez, koji je organizovao pripreme, snosio je i tro{kove putovawa i sme{taja, dok je Borac platio Boravak za svoja dva voza~a.

Da su im sada zimske pripreme itekako potrebne, govori i ~iwenica da ih o~ekuje ispuwavawe norme za odlazak na Olimpijadu u Rio 2016.

Za 26 radnih dana biciklisti su pre{li tri hiqade kilometara, podizali tone tereta u ki{nim danima

i vozili trena`e. U planu je bio i nastup na seriji jednodnevnih trka u Maroku od 26. februara do 1. marta, ali je organizator u posledwem trenutku otkazao gostoprimstvo srpskim biciklistima. Prvi nastup na{i seniori ima}e u Hrvatskoj, 7. marta, na trofeju Pore~a koji }e biti bodovan za Euro tur. Potom odlaze u So~i, gde }e od 17. do 22. marta voziti seriju trka.I te trke }e biti bodovane za Euro tur. Takmi~arska sezona u Srbiji po~iwe u aprilu.

Prvi nastup biciklisti }e imati u Novom Sadu na takmi~ewu za Kup Srbije.

Z. J.

FUDOKAN

NAGRA\ENI NAJBOQI N

a godi{woj proslavi Fudokan saveza Srbije, koja je nedavno organizovana u ^a~ku, nagra|eni su takmi~ari, treneri, klubovi i pojedinci zaslu`ni za napredak ove organizacije. Me|u brojnim nagra|enima su i takmi~ari iz na{eg grada. U Fudokan ligi za 2014. prva tri mesta pripala su KK ^a~ak, KK Reikon Kraqevo i KK Kokoro. ^a~ak je pro{le godine bio prvi i u generalnom plasmanu Saveza klubova.

Imena mladih ^a~ana na{la su se i u vrhu {ampiona lige. Prvi je poletarac Trifun Jakovqevi}, Reikon, a drugo i tre}e mesto zauzimaju mla|i pionir Lazar \urovi} i pionir Stefan Bo`ovi}, KK ^a~ak.

Na proslavi Fudokan saveza prisustvovao je i profesor dr Vladimir Jorga, crni pojas 9. dan. Predsednik Saveza Milo{ Seni} najavio je tom prilikom me|unarodna takmi~ewa koja }e biti odr`ana u 2015. godini. Najboqe karatiste krajem maja o~ekuje Evropsko prvenstvo u Napuqu, dok }e ruski So~i biti doma}in Svetskog turnira. Najuspe{niji iz Fudokan saveza Srbije u oktobru putuju u Sao Paolo na Svetsku karate konfederaciju. Iako ih o~ekuju novi izazovi, Seni} nije zaboravio ni prethodne uspehe.

Na Evropskom prvenstvu u Rumuniji reprezentacija Srbije, za koju su se borili i ^a~ani, osvojila je drugo mesto.

Z.J.

MALI FUDBAL

POPRAVNI U NI[U osle poraza od Ekonomca u ^a~ku, 6:1, fudbalere Fontane o~ekuje duel sa ni{kim Kopernikusom.

- Momci su dali maksimum i nemam {ta da im zamerim.

Imali smo mawak igra~a u rotaciji, jer smo igrali bez prvih strelaca, Stojkovi}a i Rac-

P

kovi}a. Okre}emo se narednom protivniku i borbi za bodove sa ekipama od kojih to realno i mo`emo o~ekivati - re~i su trenera Fontane Dejana Maksimovi}a.

U 13. kolu i fudbaleri kragujeva~kog Ekonomca putuju u Ni{, gde }e se sastati sa ekipom Vintersport.

23

24

MARKETING

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

25

SPORT

PETAK 20. FEBRUAR 2015.

Страну припремио М. Ристић

СУ­ПЕР­ЛИ­ГА­ШИ ИЗ ЧАЧ­КА И ЛУ­ЧА­НА ЗИМ­СКЕ ПРИ­ПРЕ­МЕ ОБА­ВИ­ЛИ У МА­КЕ­ДО­НИ­ЈИ

ПРО­ЛЕ­ЋЕ УСПЕ­ШНИ­ЈЕ ОД ЈЕ­СЕ­НИ ИЗ ТА­БО­РА БОР­ЦА И МЛА­ДО­СТИ СТИ­ЖУ ПО­РУ­КЕ, СЛИЧ­НЕ СА­ДР­ЖИ­НЕ. ПРИ­ПРЕМ­НИ ПЕ­РИ­ОД И АН­ГА­ЖО­ВА­ЊЕ КВА­ЛИ­ТЕТ­НИХ ПО­ЈА­ЧА­ЊА, ОБЕ­ЋА­ВА­ЈУ МНО­ГО БО­ЉЕ РЕ­ЗУЛ­ТА­ТЕ У НА­СТАВ­КУ ПР­ВЕН­СТВА

П

о­глед на та­бе­лу мно­го ви­ше бри­ не Ча­ча­не, али су спорт­ски ди­рек­тор Бор­ца Сло­бо­дан Илић и шеф струч­ног шта­ба Мла­до­сти Не­над Ми­ло­ва­но­вић у же­љи да што спрем­ни­је до­че­ка­ју про­лећ­на ис­ку­ше­ња, нај­пре ис­пу­ни­ли обе­ћа­ња с кра­ја је­се­ни. На­пра­ви­ли су до­бар „па­зар“ у зим­ском пре­ла­ зном ро­ку, од­и­гра­ли при­ја­ тељ­ске утак­ми­це, пред­ви­ ђе­не пр­о­гра­мом ра­да и уз пла­ни­ра­ну „до­зу“ тре­нин­га, спрем­ни оче­ку­ју на­ста­вак бор­би за бо­до­ве. Бо­гић Бо­ги­ће­вић и Не­над Ми­ло­ва­но­вић, ни­ка­ко се не мо­гу свр­ста­ти у гру­пу тре­не­ ра „гла­му­ро­зних“ обе­ћа­ња, још ма­ње по­хва­ла, јер увек твр­де да мо­же мно­го, мно­го бо­ље, али из­ме­ђу ре­до­ва ни­ је те­шко про­чи­та­ти да раз­ло­ га за за­до­вољ­ство, ите­ка­ко мо­же би­ти.

-По­че­так, сре­ди­на или крај на­ма је баш све­јед­но,

мо­ра­ли смо да се при­пре­ми­ мо да то­ком на­ред­них пет­ на­ест ко­ла не пра­ви­мо го­то­ во ни­ка­кву раз­ли­ку, ка­да су у пи­та­њу и про­тив­ни­ци и наш учи­нак на те­ре­ну. Пла­сман на та­бе­ли, не до­зво­ља­ва ни нај­ма­ње опу­шта­ње, мно­го еки­па на­ла­зи се у опа­сној зо­ни и сви ви­де при­ли­ку да из­бег­ну нај­го­ре.Ми­слим ,па чак сам и уве­рен да смо за­ и­ста ан­га­жо­ва­ли по­ја­ча­ња, ко­ја нам мо­гу би­ти од ве­ли­ке по­мо­ћи у оства­ре­њу ци­ља. Мно­ги су спрем­ни да ка­жу, ка­ко Бо­рац тре­нут­но има тим за ве­ће до­ме­те од бор­бе за оп­ста­нак, али бар по­ло­ви­на ли­ге ми­сли та­ко, а не­ко мо­ ра да ис­пад­не.Не­ при­чам то уза­луд. На­рав­но не­ма стра­ ха, да не ве­ру­јем у оства­ре­ ње ам­би­ци­ја, не бих се ни ба­вио овим по­слом, али сам игра­чи­ма ста­вио до зна­ња да мо­ра­ју у сва­ком по­гле­ду да за­бо­ра­ве је­сен, и као да по­чи­ње­мо од ну­ле у на­став­ ку бу­де­мо мно­го убе­дљи­ви­ји

и пре­ма­ши­мо ци­фру од 30 бо­до­ва ко­ли­ко ће би­ти неп­ ход­но за бег из опа­сне зо­не – при­жељ­ку­је стра­тег Ча­ ча­на Бо­ги­ће­вић. Не­над Ми­ло­ва­но­вић је, ре­ кло бих се ра­ни­је од свих,

кре­нуо у по­тра­гу за по­ја­ ча­њи­ма, па је и пре тер­ми­ на од­ре­ђе­ног за пре­ла­зни рок, већ ан­га­жо­вао ве­ћи­ну но­вај­ли­ја, ка­ко би што пре ком­пле­ти­рао са­став за нај­ ва­жни­ју тро­не­дељ­ну фа­зу при­пре­ма у Дој­ра­ну.

-По­сто­ја­ла је гру­па игра­ ча ко­ји је­се­нас ни­су ис­пе­ли да од­го­во­ре зах­те­ви­ма и до­ не­ли смо од­лу­ку да се њи­ма за­хва­ли­мо на са­рад­њи.По­ што­ва­ли смо већ уста­ље­ну прак­су, ан­га­жо­ва­ли ве­ли­ки број мла­дих игра­ча ко­ји су већ до­би­ли при­ли­ку у при­ ја­тељ­ским утак­ми­ца­ма. Ве­ ру­јем да ће за­и­гра­ти на оче­ ки­ва­ном ни­воу у про­лећ­ном

де­лу пр­вен­ства.Про­ме­на у играч­ком ка­дру мо­гу­ћа су још увек, тим пре што за по­ је­ди­не игра­че Мла­до­сти ин­ те­ре­со­ва­ње по­ка­зу­ју ти­мо­ви

Бо­рац – Је­дин­ство С.Па­зо­ва 4:1 (По­па­ра, Ђе­рић, Про­па­да­ло, Пан­ то­вић) Бо­рац – На­пре­дак Кру­ше­вац 2:2 (Ђе­рић, Ма­шо­вић) Бо­рац – Омла­ди­нац Но­ви Ба­нов­ци 4:1 (Ра­до­са­вље­вић, Ђе­рић, Ђо­ко­ вић, Пан­то­вић) Бо­рац – Ко­лу­ба­ра 2:0 (Ђе­рић 2) Бо­рац – Сло­га Кра­ље­во 7:1 (Кру­нић 2, Оже­го­вић, Ми­ло­је­вић, Сто­ја­ но­вић, Ма­шо­вић, Ми­ле­тић) Бо­рац – Спар­так Су­бо­ти­ца 4:0 (Ђе­рић, Ђо­ко­вић, Сто­ја­но­вић, Пан­ то­вић) Бо­рац – Рад­ник 0:0 Бо­рац – Ме­та­лург Ско­пље 2:1 (Ђе­рић, Зец) Бо­рац – Ја­вор Ма­тис 3:0 (Не­шо­вић 2, Ма­шо­вић) Бо­рац – Ме­та­лург Ско­пље 1:0 (Пе­тров – ау­то­гол)

изУт.ино­ стран­ ства.Пор. Ка­дПос.гол. а је у При.гол. Поб. Нер.

10

Младост - Силекс 4:1 ( Милуновић, Милосављевић, Фрајдеј 2 ) Младост - Пелистер 2:1 ( С.Јовановић, Фрајдеј ) Младост - ПАОК 1:1 ( С.Јовановић ) Младост - Тетекс 3:1 ( Адамовић 2, Протић ) Младост - Тетекс 3:1 ( С.Јовановић, Л.Јовановић, Фрајдеј ) Младост - Етникос 3:3 ( Големић, Милосављевић, Живадиновић ) Младост - Металург 0:1 - прекид 60.мин Младост - Еуромилк 2:2 ( Фрајдеј 2 ) Младост - Еуромилк 1:0 ( Адамовић) Младост - Зорбас Победа 12:0 ( Адамовић 2, Пешић 3, Живадиновић 2, Павлов 2, Црномарковић, Радин, Баба Салија ) Младост - Слобода ( Ужице ) 0:0 Младост - Железничар ( Лајковац ) 2:0 ( Живадиновић, Дошен ) Младост - Вождовац 1:3 ( Големић ) Ут. Поб. Нер. Пор. Пос.гол. При.гол.

13 7 4 2 34 14 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

21.02.2015 28.02.2015 04.03.2015 08.03.2015 14.03.2015 21.03.2015 04.04.2015 12.04.2015 18.04.2015 25.04.2015 02.05.2015 08.05.2015 16.05.2015 23.05.2015 30.05.2015

+ по ме­чу 2,61 1,07

Младост - Јагодина Војводина - Младост Младост - Спартак Напредак - Младост Младост - Нови Пазар Борац - Младост Младост - Вождовац Партизан - Младост Младост - Доњи Срем Рад - Младост Младост - Чукарички Раднички 1923 - Младост Младост - ОФК Београд Младост - Раднички (Н) Црвена звезда - Младост

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Партизан Црвена звезда Војводина Чукарички Нови Пазар ОФК Београд Јагодина Младост Спартак Рад Напредак Вождовац Доњи Срем Борац Раднички (Н) Раднички 1923

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

12 9 9 8 6 5 6 5 4 4 4 4 4 2 3 1

2 5 2 4 5 7 3 4 6 4 4 4 4 7 3 4

1 1 4 3 4 3 6 6 5 7 7 7 7 6 9 10

38 18 29 25 18 19 19 17 11 18 13 12 13 12 13 6

10 6 16 14 13 18 21 19 16 20 18 21 23 19 25 22

+28 +12 +13 +11 +5 +1 -2 -2 -5 -2 -5 -9 -10 -7 -12 -16

38 32 29 28 23 22 21 19 18 16 16 16 16 13 12 7

пи­та­њу на­ста­вак пр­вен­ства же­ли­мо ме­сто у сре­ди­ни та­ бе­ле – не скри­ва ам­би­ци­је Ми­ло­ва­но­вић.

16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

8

2

0

21.02.2015 28.02.2015 04.03.2015 08.03.2015 14.03.2015 21.03.2015 04.04.2015 12.04.2015 18.04.2015 25.04.2015 02.05.2015 08.05.2015 16.05.2015 23.05.2015 30.05.2015

29

6

+ по ме­чу – 2,90 0,60

Доњи Срем - Борац Борац - Рад Чукарички - Борац Борац - Раднички 1923 ОФК Београд - Борац Борац - Младост Црвена звезда - Борац Борац - Јагодина Војводина - Борац Борац - Спартак Напредак - Борац Борац - Нови Пазар Раднички (Н) - Борац Вождовац - Борац Борац - Партизан

26

SPORT

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE

POBEDA U ZAVR[NICI

Borac: Dumi} 11, Mitrovi} 9, Mati} 13, ^arapi}, Tresa~ 9, Popovi} 2, Cvetkovi} 14, Kqajevi} 13, Maravi} 4.

Spartak: @ivkovi} 17, Prqa 4, Sokolovi} 7, Anti} 9, Koji}, Drakuli} 17, Babovi} 1, Ko~ovi} 7, Matovi}, Laketa 4.

Sudije: Jevtovi}, Prpa, Virijevi} (Beograd).

IZNENA\EWE ZA PUBLIKU

Borac - Spartak 75:66 (13/19, 17/12, 16/22, 29/13) ako su Suboti~ani vodili do 35. minuta, ko{arka{i Borca uspeli su u samoj zavr{nici da stignu do sedme pobede u sezoni. Velike zasluge za neizvezvesnost do kraja i novi trijumf pripadaju i precizmim trojka{ima, Cvetkovi}u, Dumi}u i Mitrovi}u. Uspeli su doma}ini i da ne dozvole gostima da postignu vi{e od 80 poena, koliko u proseku daju na svakoj utakmici.

- Bilo nam je ovo najte`e gostovawe u ligi. Pokazali smo dobru igru u prvih 35 minuta i posle toga pali. Nismo uspeli da odgo-

I

vorimo na wihovu agresivnu odbranu i ma{ili smo otvorene {uteve. Mislim da je to razlog na{eg poraza - prokomentarisao je igra~ Spartaka Vukan @ivkovi}. Sli~an komentar imao je i wegov trener Predrag Borilovi}. @eqa Suboti~ana bila je da se poka`u u “najko{arka{kijem gradu u Srbiji”.

- Mlako smo u{li u utakmicu, a oni su do pred sam kraj igrali dobro, mu{ki.

Ne bi bilo nezaslu`eno i da su pobedili. ^estitam protivnicima na fer igri, a saigra~ima na pokazanom karakteru u posledwih pet minuta. Idemo daqe, da zabele`imo {to vi{e pobeda, jer ovu sezonu nismo odigrali na o~ekivanom ni-

Pred utakmicu Borac - Spartak i na poluvremenu, iznena|ewe za publiku priredile su firme “Bolero” i “Vapeks”. Maskota “Bolera” podelila je najmla|im posetiocima sokove, a sre}nici koji su na tribinama uhvatili lopte, dobili su jastuke “Vapeksa”.

- Ovo je tek po~etak. Na{i sponzori }e i na ostalim utakmicama koje budemo igrali u ^a~ku pripremati pokolone za publiku - najavio je direktor Borca Marko Ivanovi}.

Specijalan poklon - besplatne ulaznice, na me~ sa Suboti~anima klub je pripremio za sve u~enike osnovnih {kola. vou - podsetio je centar Borca Rajko Kqajevi}.

- ^estitam svojim igra~ima na energiji koju su poka-

zali u zavr{nici, ali ostali smo du`ni publici.

Da nas oni nisu podr`ali, ne znam da li bismo uspeli

OSTALE KO[ARKA[KE LIGE

PORAZ U PRIBOJU o{arka{i @elezni~ara pora`eni su u 16. kolu Prve lige Zapad od Priboja, 93:77. trenutno su ~etvrti na tabeli sa 27 bodova, a narednu utakmicu igraju kod ku}e protiv Zlatara iz Nove Varo{i. Utakmica }e biti odigrana u nedequ, 22. februara, u Prehrambeno-ugostiteqskoj {koli. Po~etak je u 18 ~asova.

K

JA^I OD VOJVODINE I JUNIORA posledwem kolu Kadetske lige Srbije pobedu su zabele`ila oba ~a~anska tima, borac i Mladost. Ko{arka{i Borca pobedili su, u grupi A, Junior iz Ni{a, 52:67.

Iako je savladala Vojvodinu minimalnim rezultatom, 55:56, Mladost je iz Novog Sada donela nove bodove. U grupi B, Kadetske lige Srbije, Mladost je ~etvrta na tabeli sa 16 bodova. Istu poziciju zauzima i Borac u grupi A (17 bodova).

Utakmicu 12. kola kadeti Borca igraju kod ku}e protiv leskova~kog Zdravqa u sredu, 25. februara. Po~etak je u 15 ~asova.

Mladost do~ekuje 21.februara kraqeva~ku Slogu.

U

UBEDQIVI PROTIV NAPRETKA uniori Borca bili su ubedqivi u 13. kolu Juniorske lige Srbije protiv kru{eva~kog Napretka, 100:44. U grupi B ^a~ani su i daqe u vrhu. Po 24 boda imaju i Crvena zvezda i Borac. U narednom kolu juniori gostuju leskova~kom Hisaru.

J

TRIJUMF U [APCU a~ak 94 pobedio je {aba~ki MO15, 78:84, dok je Morava iz Zabla}a pora`ena u U`icu, 70:49. Posle 16 prvenstvenih utakmica, Morava je peta sa 24 boda, a ^a~ak osmi (20 bodova). U narednom kolu u Zabla}e sti`e Radni~ki iz Vaqeva. Utakmica }e biti odigrana 21. februara u Osnovnoj {koli “Vladislav Petkovi} Dis”.

Po~etak je u 17 ~asova. ^a~ak 94 do~ekuje Klik iz Ariqa. Utakmica je zakazana za utorak, 24. februar, u hali Borac. Po~etak je u 18 ~asova.

^

da pobedimo. Spartak je veliko iznena|ewe u ovoj sezoni, ekipa koja odli~no igra “jedan na jedan”, u pikenrolu, zna {ta ho}e i ima ideju u svakoj situaciji. Nismo im dozvolili da postignu vi{e od 70 poena, ali smo mlako u{li u igru i bez energije. Povratili smo se u drugoj ~etvrtini, ali su oni i taj deo dobili

i imali kontrolu igre skoro do samog kraja - re~i su trenera Borca Aleksandra Bjeli}a.

Posle sedme pobede, Borac je na sedmom mestu na tabeli Ko{arka{ke lige Srbije sa 24 boda. Isti broj bodova ima i Smederevo, naredni protivnik ^ a~ana.

Z. J.

ZAHTEVNO GOSTOVAWE takmicu 18. kola KLS Borac igra u gostima protiv Smedereva. U prvom delu sezone ^a~ani su na svom terenu dobili Smederevce.

- Nismo favoriti nu u ^a~ku, a kamoli na gostovawu, ako u igru ne u|emo energi~no i motivisano. Smederevo ima dva odli~na {utera, Stojadinovi}a i Stevovi}a. Ve} nekoliko sezna ih trenira Zoran Todorovi}, ekipa je vrlo uigrana, zna {ta ho}e. O~ekuje nas zahtevno gostovawe koje iziskuje veliku pripremu. Iskoristi}emo pauzu, zbog finala KUP-a Srbije, da se osve`imo i povratimo od mawih povreda, da bismo u Smederevu odigrali vrlo motivisano i pokazali neku ja~u reakciju, s obzirom na to da protiv Spartaka nismo bili na nivou na kome je trebalo da budemo. Poku{a}emo da iznenadimo Smederevo na wihovom terenu - najavquje trener Borca Aleksandar Bjeli}.

Utakmica Smederevo - Borac bi}e odigrana u utorak, 24. februara, u smederevskoj Hali sportova. Po~etak je u 17 ~asova.

U

ODBOJKA

PO^IWE PRVENSTVO vog vikenda bi}e nastavqeno prvenstvo u Drugoj ligi Zapad. Odbojka{ice Libera putuju u Bajinu Ba{tu na duel sa Tarom, a Borac u Kraqevu igra protiv Gimnazijalca. U prvom kolu prole}nog dela prvenstva Sloboda S igra kod ku}e sa Zlatarom iz ^ajetine.

Pre petnaestak dana po~elo je takmi~ewe u Regionalnoj ligi Zlatiborsko-Moravi~kog okruga. Odbojka{ice ^a~ka pobedile su u 13. kolu Bambi volej iz Prijepoqa, 3:0, dok je Borac 2 pora`en od Starsa, 1:3. U 14. kolu sastali su se Aroqe i ^a~ak, Borac 2 je bio slobodan.

Ovog vikenda ^a~ak bi trebalo da gostuje u Sjenici, a Borac da ugosti Bambi volej.

O

27

OGLASI

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

Preduze}e Jevtovi} Cars d.o.o. iz ^a~ka, ovla{}eni prodavac i serviser Mercedes-Benz vozila raspisuje konkurs za slede}a radna mesta:

PRODAVAC DOSTAVNIH VOZILA Ako ste: - Odgovorni i samoinicijativni - Spremni da radite u timu - Komunikativni i prodorni - Dinami~ni i ambiciozni - Ve{ti u pregovarawu - Sposobni da organizujete posao na terenu

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE - Izdaje se 400m2 (ceo posledwi sprat u sivoj fazi, mogu}nost ure|ewa po potrebi zakupodavca. Pogodno za teretane, igraonice itd.)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Ako posedujete: - Diplomu vi{e {kole ili fakulteta - Iskustvo u poslovima prodaje vozila najmawe 2 godine - Osnovno poznavawe motornih vozila, wegovih delova i na~ina funkcionisawa - Osnovno poznavawe doma}eg automobilskog tr`i{ta i poslovne korespodencije - Znawe engleskog jezika - Poznavawe rada na ra~unaru - Voza~ku dozvolu B i C kategorije Zaposlenima nudimo: - Da postanete deo uspe{nog tima - Da ostvarite uspe{nu poslovnu karijeru - Pravu priliku za ostvarivawe karijere uz stalnu obuku i usavr{avawe - Izazovan i dinami~an posao u profesionalnom okru`ewu Ako smatrate da ispuwavate sve gore navedene zahteve i mislite da ste prava osoba za ovaj dinami~an posao, molimo Vas da po{aqete svoj CV na slede}u adresu: Jevtovi} Cars d.o.o.

Prislonica b.b., 32212 Preqina, ^a~ak ili elektronskim putem na: posao@jevtovic-cars.rs

Rok za konkurisawe: 15. 03. 2015.

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

28

OGLASI / ^ITUQE

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

OGLAS ZA POPUNU RADNOG MESTA 1. Potreban {umarski in`ewer sa poznavawem izrade fasadne stolarije kao i upravqawem procesom proizvodwe postoje}im programima.

2. Potrebna dva stolarska radnika za ma{insku obradu stolarije i sklapawe iste.

Mogu} radni odnos na neodre|eno vreme.

Zainteresovani se mogu javiti na telefon 064/88-34-593 i 063/604-803

GRAD ^A^AK GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA U skladu sa ~lanom 63. Zakona o planirawu i izgradwi („Sl. glasnik RS”, broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US132/14 i 145/14) i Pravilnika o na~inu javne prezentacije urbanisti~kog projekta („Slu`beni glasnik RS”, broj 43/2010)

OGLA[AVA

JAVNU PREZENTACIJU URBANISTI^KOG PROJEKTA ZA MEMORIJALNI KOMPLEKS “TANASKO RAJI]”, KATASTARSKA PARCELA BROJ 884 KO QUBI] U ^A^KU

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike ^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski

1. JAVNA PREZENTACIJA odr`a}e se u trajawu od sedam dana OD 20. DO 26. FEBRUARA 2015 GODINE u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada ^a~ka,.www.cacak.org.rs.

2..Nosilac izrade predmetnog urbanisti~kog projekta je Grad ^a~ak.

3. Za davawe obave{tewa o sadr`aju javne prezentacije ovla{}ene su slu`bena lica, Zorica Ni~i} dipl. prostorni planer i Sofija Tiosavqevi} dipl. prostorni planer, u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, III sprat, soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati.

4..Zainteresovana lica mogu tokom javne prezentacije da izvr{e uvid u urbanisti~ki projekat, kao i da svoje primedbe i sugestije na planirana re{ewa u pisanoj formi dostave stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, na {alter broj 8, pisarnice grada ^a~ka ili putem po{te najkasnije do 26. februara 2015. godine.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276 Dana, 27. 2. 2015. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{e drage majke

iz Miokovaca

Majko, hvala ti {to si nas rodila, odgajila i volela.

SE]AWE: k}erke MIRKA, QUBICA i CAKA, sinovi RADO[, MILO[ i SRETEN

PRODAJEM seno u balama. Tel. 032/ 385-396

PRODAJEM kotao na ~vrsto gorivo.

Tel. 065/ 590-0-651

PRODAJEM placeve od 17 i 7 ari u centru Kotra`e.

Tel. 064/ 11-88-485

IZDAJEM konforan name{ten stan od 35 m2 , sa TA pe} u u`em centru Beograda.

Tel. 064/ 936-8-174

PRODAJE SE porodi~na stambena ku}a u ^a~ku, u Trnavskoj ulici sa pomo}nim prostorijama i gara`om, sa sopstvenim eta`nim grejawem na gas, struju i ~vrsto gorivo. Plac oko 5 ari.

Tel. 065/ 721-2-604

MALI OGLASI IZDAJEM stan u Beogradu Tel. 064/56-96-242 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru. Tel. 064/ 137-4-070, 032/ 538-1-124

KRINKE KRINE PAUNOVI]

IZDAJEM stan od 31 m2, novogradwa, kod " Merkatora", 1. sprat, parno grejawe, lift, poluname{ten.

Tel. 064/ 242-9-772

IZDAJEM jednoiposoban stan u soliteru preko puta “Brvnare”. Tel. 063/ 105-0-928

PRODAJEM kompletnu stomatolo{ku ordinaciju, sa materijalom u roku, ekstra povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM plac kod "Slobode" od 5 do 10 ari. Tel. 064/ 491-6-100 PRODAJEM traktorsku korpu novu. Cena 150 E. Tel. 069/210-9-889 USLUGE zavarivawe - aluminijum, gus, ~elici... i na terenu.

Tel. 069/ 210-9-889

U subotu, 21. februara 2015. godine u 11 sati da}emo GODI[WI POMEN na{em dragom

VLADANU VUKALOVI]U

PRODAJEM veoma povoqno krevet, regal i fri`ider, u odli~nom stawu.

Tel. 060/ 346-3-990 PRODAJEM kvalitetno seno u balama, po povoqnoj ceni.

Tel. 032/ 824-098, 064/ 423-8-146 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u {irem centru grada, povoqno.

Tel. 064/ 155-2-694

Dana, 21. 2. 2015. godine u 12.00 ~asova na grobqu u Kulinovcima obele`i}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

MI]U RAJAKU

Dana, 16. januara 2015. godine preminuo je moj sin

SRETEN OBRADOVI] MI]O iz Rtara Zahvaqujem se rodbini, kom{ijama i prijateqima na izrazima sau~e{}a i podr{ci u te{kim trenucima.

U subotu, 21. februara u 12 sati na grobqu u Rtarima dava}emo ~etrdesetodnevni pomen.

ZAUVEK NEUTE[NA MAJKA JELA

Nedostaje{ nam kao i prvog dana kada si nas napustio - ali zato znaj da `ivi{ u svakoj od nas, hrabar i voqen!

Jedinu utehu nam pru`a to {to znamo da }e tvoja qubav uvek biti tu kada nam bude najpotrebnija, jer si Ti bio i osta}e{ na{ an|eo ~uvar!

SAMO TVOJE: RADA, NATA[A i @EQKA 17156

Uspomenu na Tvoj dragi lik s qubavqu i po{tovawem ~uva PORODICA 17153

29

^ITUQE

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

SE]AWE 20. 2. 2005 - 20. 2. 2015.

SE]AWE NA TEBE VOQENI NA[ 26. 2. 2007 - 26. 2. 2015.

Na{a mila i voqena sestra i tetka, sklopila je svoje umorne i isplakane o~i dana 17. 2. 2015. godine

KOVINA DANILOVI] Sahrana je obavqena 19. 2. 2015. godine.

Govorila si mi da suzu ne pustimo za tobom, jer ti si sre}na {to odlazi{ kod tvoga Mi{ka, ali kako mila, suze same teku...

VOLE TE Tvoja sestra MICA i sestri} MI[KO

MILOSAV - MOLE PAVLOVI] iz Trbu{ana

Godine koje su pro{le nikada ne}e izbrisati iz se}awa qubav i dobrotu koju si nam uvek pru`ao.

Tvoje po{tewe i tvoja nesebi~na du{a zauvek }e `iveti u se}awu tvojih najmilijih: supruga MIROSLAVA, sin RADO[, snaha VLADIMIRKA, unuka KATARINA i unuk NIKOLA U ~etvrtak, 26. 2. 2015. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od kako nije sa nama na{a voqena

S' ponosom, tugom i qubavqu ~uvamo te u srcu.

Majka LEPOSAVA i brat FILIP sa porodicom 17154

Dana, 21. 2. 2015. godine navr{ava se PET GODINA od smrti na{e majke

GORDANA ZELENOVI] Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Sa tugom ~uvaju te od zaborava TVOJI: suprug MIJO, sin DEJAN, }erka DRAGANA, snaja JELENA, zet DAMIR, unuci OGWEN, VALENTINA i LEONTINA Dana, 24. 2. 2015. godine navr{ava se GODINU DANA od smrti na{eg dragog supruga i oca

KOVINA DANILOVI]

\OR\E

Draga moja ujna, ti zna{ koliko smo te svi voleli.

Hvala ti za svu qubav koju si pru`ala meni i mojoj porodici.

Po~ivaj u miru sa ujkom i Mi{kom.

TVOJ NE[O KUSTUDI] sa porodicom

JELISAVETA BELA @UNI]

Opra{tamo se od voqene snaje i ujne

KOVINE DANILOVI]

Nosi}emo te u srcima i ~uva}emo uspomenu na tvoj lik, dobrotu i svu qubav koju si nam podarila.

Tvoji sinovi MIROSLAV i MILAN sa porodicama 27. februara navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg supruga, oca, dede i svekra

Po~ivaj u miru, pored tvojih najdra`ih i neka ti na{a tuga ne remeti tvoj ve~ni san.

BRANKA DUTINA sa porodicom

MILI]A MI[I]A

ZDRAVKA PE^ENI^I]A

Dana, 22. 2. 2015. navr{ava se 20 godina od smrti @arku i 10 godina Zoranu

( 1939 - 2014. )

RADOJEVI] Vreme nikada ne}e izbrisati tvoj lik i veliko srce gde je bilo mesta za sve nas.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na Tebe.

TVOJI NAJMILIJI

Nau~io si nas svemu {to je dobro.

Uz zahvalnost, osna`eni, idemo napred.

MIRA, ZORAN, SA[KA, KA]A, FI]O i ARSE 17139

@ARKO MILENKO NEDEQKOVI]

22. februara navr{ava se TRI GODINE od kako je preminula na{a draga

26. 2. 2013 - 26. 2. 2015.

Dve godine bola i tuge bez na{eg najmilijeg.

Osta}e{ i daqe u na{im srcima i mislima.

Supruga RADINA, sinovi MILAN i MIRKO, snaha ZORICA, unuci MILKA, MILO[ i MARKO

MILKA GVERO Vreme te nikada ne}e izbrisati iz na{ih se}awa.

ZAHVALNA PORODICA STEVLI]

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

ZORAN - @ARE

13. 12. 1994.

24. 12. 2005.

Parastos }emo odr`ati 22. 2. 2015. na ^a~anskom grobqu u 13 sati.

VA[I NAJMILIJI: supruga i majka KOSA, k}erka i sestra ZORICA, unuke i sestri~ine JELENA i KA]A, supruga SLAVICA, zet VLADAN i ostala rodbina

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

30

^ITUQE

Dana, 25. 2. 2015. godine navr{ava se TRI GODINE od smrti

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

Dana, 12. februara 2015. godine iznenada je preminuo na{ dragi

SE]AWE NA DRAGE RODITEQE

KOSANA

MILOMIR

21. 2. 1999 - 21. 2. 2015.

1. 7. 1984 - 21. 2. 2015.

SAVKOVI] Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav i se}awe na Vas. S' ponosom Vas pomiwemo i u srcu nosimo.

WIHOVI NAJMILIJI: sinovi RADMILO i DRAGAN sa porodicama

SE]AWE

MOMIR JOLOVI] iz Kulinovaca

LELE \UR\EVI] S ponosom i qubavqu nosimo te u na{im srcima.

Sahrana je obavqena 14. 2. 2015. godine.

Porodica se zahvaquje kom{ijama, kumovima, rodbini i prijateqima na brizi i izjavama sau~e{}a.

SLOBODAN TODOSIJEVI]

Suprug ZORAN, sin NENAD, majka GORDANA, sestra QIQANA, zet MILO[ i sestri} JOVAN

Sin SA[A i }erka SNE@ANA sa porodicama

24. 2. 2012 - 24. 2. 2015. iz Trnave 17148

17150

Dana, 24. februara 2015. godine navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomene.

PORODICE: TODOSIJEVI] i DOMANOVI] POMEN

DRAGU GAVRILOVI]U iz Gu~e ro|en 20. 2. 1970. umro 21. 2. 2001.

E, moj sine, i posle 14 godina te{ko je ubediti me da te nema, isto kao i one crne srede, 21. februara.

Drago, oprosti mami {to ti dosa|ujem sa suzama.

Neka te An|eli ~uvaju i tvoj tata.

GINA

MILOSAVA MICA MILOSAVQEVI] LEPOSANA

QUBINKA \UNOVI]A \UNA

22. 2. 2005 - 22. 2. 2015.

1932 - 2013.

Pro|e 10 godina od kada nisi sa nama, jo{ uvek jecaji, tuga kroz srce odzvawa.

U na{oj du{i osta trajna rana.

Vole te tvoje sestre: SRETA, VERA i ZORICA, kao i tvoja porodica

Ponosni {to smo te imali, a tu`ni {to te izgubismo.

Supruga VERA i }erka ZORICA sa porodicom

Dana, 21. 2. 2015. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

Dana, 21. 2. 2015. godine navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

17135

Dana 9. 2. 2015. preminuo je na{

10. 2. 2015. godine navr{ilo se 6 meseci od smrti

MIODRAG

DU[ANKE

agronom

u~iteqica

MLADENOVI] S' po{tovawem i zahvalno{}u unuka NEDA i snaha VESNA SE]AWE NA DRAGE RODITEQE

MILORADA ]UR^I]A

@IVORADA STAR^EVI]A @I]A

1941 - 2015.

Uspomenu na Tvoj dragi lik s qubavqu i po{tovawem ~uvaju supruga GORA, sin MIRKO, }erka MILKA, zet RADENKO, unuke AN\ELA, JANA i MILICA i brat MILENKO

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tvoju plemenitost i dobrotu.

SVETOLIK

DRINKA

25. 2. 2005.

19. 12. 2005.

GAJLOVI] ]erka CACA sa decom NIKOLOM i SANDROM

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

iz Mili}evaca Po dobroti }emo Vas pamtiti, s tugom pomiwati, u srcu ~uvati.

Sin MI[KO i }erka RADMILA sa porodicama 17137

31

^ITUQE

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE

Dana, 23. 2. 2015. godine navr{ava se PET GODINA od kako nas je napustila na{a draga majka i baka

POSLEDWI POZDRAV DRAGOJ

KOVINA PAVLOVI] 1934 - 2010. iz ^a~ka

OLGI GRUJOVI] ro|ena Markovi} 1930 - 2015.

Sre}ni smo {to smo te imali a beskrajno tu`ni {to smo te izgubili.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: sinovi DRAGAN i MILUTIN, unuci DU[AN i VLADIMIR, unuke JELICA i TAMARA, snahe ANA i VESNA 17140

SE]AWE 23. 2. 2013 - 23. 2. 2015.

VLADAN CILE PI[^EVI] Sa ponosom ~uvamo uspomenu na Tebe.

Dana, 22. 2. 2015. godine u 12 ~asova poseti}emo grob i obaviti pomen.

SOWA, MAWA, OLGA i MARTIN 17149

Suprug MI[O, sin RADOSAV, }erka RADMILA, snaha MILKA, zet VASKO, unuci i praunuci

PETAK 20. FEBRUAR 2015. GODINE