26. april 2013. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

^A^AK, 26. APRIL 2013. GODINE

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

BROJ 16

strane 12. i 13.

www.viza-nekretnine.co.rs

ARHIV OBELE@IO 65 GODINA

strana 23.

SE]AWE NA DOKTORA MEHMEDA HOXI]A

Dan op{tine Gorwi Milanovac Pucwava u centru grada

SE]AWE NA PRO[LOST, POGLED U BUDU]NOST strane 26. i 27.

U poseti doma}instvu Milana Cogoqevi}a iz Gora~i}a strana 29.

MLEKO ZA TR@I[TE, LIPICANERI ZA DU[U

CENA 30 DIN.

strana 19.

VI[E O SEKSU MAWE O POLITICI

RAWENA U^ENICA!

Pro{log petka prekinuta, u ponedeqak nastavqena i u utorak zavr{ena 14. sednica Skup{tine grada strane 4. i 5.

DRASTI^NO KR[EWE POSLOVNIKA, ILI… Posle mesec i po rada Savetovali{ta za brak i porodicu

POVERQIVOST ZAGARANTOVANA

strana 3.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

GRAD

POSLE MESEC I PO RADA SAVETOVALI[TA ZA BRAK I PORODICU

PRIVATNOST, TAJNOST I POVERQIVOST ZAGARANTOVANI

Savetovali{te radi od ponedeqka do petka, od 15 do 19 ~asova, u prostorijama na Trgu ustanka broj 1. - U okviru Savetovali{ta funkcioni{e i SOS telefon: 032/348-283 i 064/ 872 82 17. - Za mesec i po 52 porodice se obratile Savetovali{tu za brak i porodicu. - Savetodavnu pomo} tra`e kako pojedinci, tako i bra~ni ili vanbra~ni partneri

a je Savetovali{te za brak i porodicu neophodno i veoma zna~ajno za grad, govori podatak da su samo za mesec i po, koliko funkcioni{e, pomo} potraìle 52 porodice. Ova usluga Centra za socijalni rad, koju finansira Grad â~ak, potpuno je besplatna za gra|ane i bez klasi~ne administracije, a savetodavci garantuju privatnost, tajnost i poverqivost. Za potrebe Savetovali{ta dve kancelarije su opremqene u zgradi na Trgu ustanka broj 1, a angaòvani su stru~waci svih profila Centra za socijalni rad: socijalni radnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog, pravnik. Re~ je o stru~wacima koji su edukovani i poseduju stru~na znawa i sertifikate za osetqiv rad u Savetovali{tu za brak i porodicu. Wihova prva iskustva pokazuju da su savetodavnu pomo} dolazili da traè kako pojedinci, tako i bra~ni ili vanbra~ni partneri. - Do sada se pokazalo da se na{i klijenti naj~e{}e javqaju za savetodavnu pomo}, pre svega zbog partnerskih sukoba u porodici, nerazumevawa, ili lo{e komunikacije. Tako|e, javqaju se i zbog me|ugeneracijskih sukoba, gde mladi par ìvi sa svojim roditeqima, a ponekad i sa bakom i dekom. Nerazumevawe obi~no nastaje zbog razli~itih stavova kako treba vaspitavati maloletno dete. Dolazili su i klijenti koji su imali postra-

Savetodavci sa direktorom Zoranom Bel~evi}em zvodne probleme, zbog prestanka komunikacije izme|u partnera koji su se razveli, a imaju maloletnu decu. Imali smo i klijente koji ìve u vanbra~nim zajednicama i koji su dobili svoje dete, a ve} iz prethodnih brakova imaju decu, pa su nastali problemi kako sve uklopiti. Nekoliko klijenata je do{lo sa decom, jer smatraju da ne mogu da se sna|u u svojoj vaspitnoj i ulozi roditeqa. Pojedini roditeqi su dolazili i bez dece da traè pomo} kako da prevazi|u neki problem, koji je za wih u tom trenutku nere{iv. Ponekad je dovoqno samo da popri~aju sa na{im savetnicima i da razre{e neku dilemu. Nekada je potrebno samo da ih saslu{amo sa pa`wom i razumevawem - kaè koordinatorka Savetovali{ta za brak i porodicu Milanka Babi}, diplomirani socijalni radnik. Jadranka Gloìni}, specijalni pedagog, koja je zajedno sa Qiqanom Milutinovi}, socijalnim radnikom, deùrala pro{log utorka, kada je na{a ekipa posetila Savetovali{te, kaè da iskustva od mesec i po dana govore da qudi imaju potrebu da dolaze, ne jednom, ve} vi{e puta. - Prilikom dolaska mi im objasnimo na koji na~in radimo, kako funcioni{emo, koliko puta oni mogu do}i, uglavnom je to pet do {est seansi, koliko je preporu~qivo, s obzirom na to

da mi ne radimo klasi~an terapijski, ve} savetodavni rad. Naravno, u nekim situacijama primewujemo i odre|ena znawa i sistemske porodi~ne terapije kada prepoznajemo odre|enu pro-

koji u odre|enim situacijama nas osna`uju, kroz supervizorsku podr{ku, ili kroz neku terapijsku podr{ku - obja{wava Jadranka Glo`ini}. U jednoj od kancelarija funk-

blematiku, gde je neophodno da odredimo i saniramo konkretne te{ko}e. Su{tina svega jeste da oja~amo qude, da ih “osvestimo” u smislu da u savetovali{ta ne dolaze qudi koji su bolesni, koji imaju problema sa psihom, ve} da mi postojimo da bismo razre{ili wihove probleme. Dolazak u savetovali{ta je sasvim normalna i prirodna stvar, a mi kao profesionalci tako|e koristimo pomo} na{ih kolega,

cioni{e i SOS telefon za pruàwe informacija, pomo}i i podr{ke gra|anima, tako|e radnim danom, od 15 do 19 ~asova. Pozivom na fiksni telefon 032/348-283 ili mobilni 064/872 82 17, gra|ani mogu da zatraè pomo} za re{avawe bilo kakavog problema koji imaju u porodici. - Pored klasi~nih informacija u vezi sa `rtvama porodi~nog nasiqa, SOS telefon pruà

sve informacije iz oblasti socijalne politike. Tako|e, mogu dobiti informacije i od drugih institucija koje su zaduène za oblast socijalne za{tite, ali i zakazati razgovor sa odre|enim stru~wakom, terapeutom koji radi u Savetovali{tu za brak i porodicu. Imali smo i pozive gra|ana iz susednih op{tina i gradova, iz Gorweg Milanovca, Kraqeva, sa teritorije op{tine Lu~ani. U narednom periodu, mo`da slede}e godine, postoji mogu}nost da Savetovali{te postane regionalnog tipa i da usluga bude dostupna i gra|anima iz susednih op{tina i gradova, ali }e se pla}ati rekao je Goran Javorac, sociolog iz Centra za socijalni rad. Naàlost, za savete za predbra~ne odnose, nameweni mladima koji su u duìm vezama i planiraju da stupe u brak, nije bilo velikog interesovawa. Svaki mladi ~ovek ima neka o~ekivawa od braka koja mogu da budu realna i nerealna. Zato je jako bitno da se me|u mladim qudima ostvari i adekvatna komunikacija, da razumeju jedno drugo i da znaju èqe partnera. - Voleli bismo da nam se mladi obrate za pomo}, da popri~amo o tome {ta donose brak i roditeqstvo i {ta zna~i biti harmoni~na porodica. Zato pozivamo mlade qude koji imaju nameru da zasnuju brak i porodicu da se obrate Savetovali{tu, jer mogu dobiti jako bitne informacije, ali i neke nedoumice zajedni~ki razre{iti. Pored toga, predo~i}e im se i ~iwenice i razlike izme|u perioda zabavqawa i ulaska u ozbiqnu vezu ili bra~nu zajednicu, ili zasnivawa zajedni~kog ìvota u vanbra~noj zajednici kaè Goran Javorac. Zaposleni u Centru za socijalni rad zahvalni su lokalnoj samoupravi {to je imala sluha i prepoznala potrebu i zna~aj ove usluge za grad, kao i poznatom ~a~anskom slikaru Boìdaru Plazini}u i wegovim u~enicima, ~ija umetni~ka dela ulep{avaju prostorije Savetovali{ta. Naravno, tim Savetovali{ta za brak i porodicu ima i veliku podr{ku direktora Centra za socijalni rad Zorana Bel~evi}a, koji svojim pozitivnim duhom doprinosi wihovom izraènom radnom elanu. N. R.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter). ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

POLITIKA

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

PRO[LOG PETKA PREKINUTA, U PONEDEQAK NASTAVQENA

DRASTI^NO KR[EWE Prvi put u skoro jednogodi{wem mandatu lokalne Skup{tine prekinuto je zasedawe SG, zapo~eto pro{log petka i zavr{eno u utorak, zbog, po mi{qewu wenog predsednika Veqka Negovanovi}a, drasti~nog kr{ewa poslovnika o radu, odnosno po uverewu glavnog vinovnika ovog incidenta odbornika Dveri srpske Bo{ka Obradovi}a, diktatorskog pona{awa predsedavaju}eg. Govore}i o predlogu odluke o uslovima i na~inu kori{}ewa podsticajnih sredstava u poqoprivredi, i katastrofalnom stawu u ovoj oblasti, Obradovi} je, pored ostalog, citirao stavove saveta za poqoprivredu SNS, koje bi, kako je rekao, i Dveri potpisale i pozvao odbornike ove stranke u vladaju}oj koaliciji da se opredele, da li su vlast, ili opozicija, odnosno da budu dosledni i ne glasaju za ovaj predlog. Replicirao mu je Aleksandar Maksimovi} (SNS), ustvrdiv{i da je stru~ni savet GO ove partije govorio o vremenu kada napredwaci nisu participirali u vlasti, da su zahvaquju}i upravo wima sredstva za podsticaje u poqoprivredi pove}ana i da }e oni biti glavni nosioci pozitivnih promena u ovoj oblasti. Uveren da je wegova diskusija pogre{no protuma~ena, {ef odborni~ke grupe “Dveri” se pozvao na poslovnik i zatraìo repliku, {to mu predsednik Negovanovi} nije odobrio. Uprkos tome, on se obreo za govornicom i po{to je, ni nakon opomene i oduzimawa re~i nije napustio, predsednik mu je izrekao meru udaqewa sa sednice. Kako ni posle dve pauze i pregovora sa skup{tinskim obezbe|ewem Obradovi}, koga su pored govornice “{titili” ostali ~lanovi odborni~ke grupe, nije èleo da napusti salu, predsednik SG je prekinuo sednicu i zakazao nastavak za ponedeqak. astavak 14. sednice u ponedeqak po~eo je izja{wavawem odbornika o tvrdwi Aleksandra \enadi}a (Dveri srpske) da je predsednik Negovanovi} prekr{io poslovnik, zbog toga {to nije obrazloìo za{to u petak nije dozvolio Obradovi}u da replicira Maksimovi}u. Po{to se ve}ina odbornika glasawem izjasnila da je predsedavaju}i pravilno postupio i ispo{tovao poslovnik o radu lokalne Skup{tine, \enadi} je u raspravi o Odluci o podsticajima u poqoprivredi, pored ostalog, istakao da subvencije imaju socijalni, a ne ekonomski i razvojni karakter, zameriv{i aktuelnoj vlasti da nema viziju razvoja u ovoj oblasti, da nisu predvi|ene subvencije za stimulaciju mladih bra~nih parova da ìve u selima, za razvoj zadrugarstva... Za lo{u odluku koja nije usagla{ena sa zakonom,

nisu krivi ni resorno ministarstvo, ni dràva, ve} nadle`na GU i aktuelno rukovodstvo, smatra Mira Milinkovi} (DS), koja je predlaga~u, pored ostalog, zamerila {to su predvi|ena nedovoqna sredstva za subvencionisawe kamata na kredite, {to nisu planirani podsticaji, na primer, i za nabavku koncentrovane hrane i elektrifikaciju poqa. U Srbiji ima vi{e od 50 hiqada praznih seoskih doma}instava, 1.200 sela je pred ga{ewem, 500 nema puteve, samo su neki od podataka kojima je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske) poku{ao da ilustruje te{ko stawe u srpskoj poqoprivredi, koje ni malo nije boqe ni na podru~ju â~ka. On smatra da odluka koju SG kasno donosi, po{to su poqoprivrednici ve} zapo~eli setvu, ni najmawe ne}e doprineti unapre|ewu sela, zbog ~ega se Dveri zalaù za sistemski

PLAZINI] I OBRADOVI] ^LANOVI GV Tajnim glasawem odbornici su izabrali jo{ dva ~lana Gradskog ve}a koje je, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi i Statuta Grada predlo`io gradona~elnik Vojislav Ili}. Profesor Fakulteta tehni~kih nauka dr Milan Plazini} “pokriva}e” resor obrazovawa, a diplomirani pravnik zaposlen u Policijskoj upravi Dejan Obradovi} oblast op{te bezbednosti i za{tite gra|ana i imovine. Ovaj drugi resor u gradskoj vladi uveden je umesto ranije najavqivanog za poqoprivredu, po{to su nadle`ni ocenili da tom obla{}u uspe{no koordiniraju Vladan Mili}, zamenik predsednika SG i Savet za poqoprivredu.

pristup ovom problemu. Podsticaji ni{ta ne zna~e u uslovima kada ni dràva nema strategiju razvoja poqoprivrede i ne brine o seqaku, doma}inu, kome bi prvo trebalo da garantuje plasman robe koju proizvede i adekvatne cene, stav je odbornika Nikole Novakovi}a iz iste odborni~ke grupe. Po{to je zamerio {to u lokalni Savet za poqoprivredu nije izabran “profesor svetskog glasa” dr Tomo Milo{evi}, Branislav Lazovi} (GG “Za â~ak”) je upozorio da SG ne bi trebalo parama poreskih obveznika da nagra|uje pojedince i zaloìo se da lokalna samouprava ekonomskim merama stimuli{e i “sinove doma}ina vrati na selo.” Na brojne nedoumice i kritike odgovorio je Vladan Mili}, zamenik predsednika SG, podsetiv{i da je za stimulacije u poqoproivredi u buxetu predvi|eno 55 miliona dinara, od kojih za subvencije u vo}arstvu, povrtarstvu, ratarstvu i sto~arstvu 31, za protivgradnu za{titu {est, za subvencije kamata na kredite 10 i za ve{ta~ko osemewavawe ~etiri miliona dinara. Skup{tina je prvi put “na tragu osmi{qene koncepcije u poqoprivredi”, uveren je Stojan Markovi} (LDP) koji je zamerio aktuelnoj vlasti {to ne pruà ve}u podr{ku nadle`noj komisiji, a Vladica Gavrilovi} kolegama {to

nisu izneli nijedan dobar predlog, ve} samo kritike. MOTIVI DOBRI, ODLUKA LO[A I predlog odluke o na~inu i uslovima kori{}ewa podsticajnih sredstava u privredi, za{ta su prvi put u buxetu predvi|ena sredstva (14 miliona dinara) za subvencionisawe kamata na kratkoro~ne kredite za nabavku opreme i sprovo|ewe mera aktivne politike zapo{qavwa, izazvala je tako|e interesantnu raspravu, uglavnom opozicionih odbornika. Jedino su motivi i namere aktuelnog gradskog rukovodstva da pomogne privredi da prevazi|e krizu i smawi tro{kove poslovawa dobri, ali odluka ima mnogo mana, me|u kojima su i kratak rok od 12 meseci za otplatu kratkoro~nih kredita za nabavku opreme i to {to iznos subvencija odre|uje gradona~elnik na predlog komisije, smatra Dragan Vu~eti} (DS). Odluka ima pravne mawkavosti, u wu nisu ugra|eni zakqu~ci Saveta za privredu i ona ne predvi|a mehanizme kontrole namenske upotrebe sredstava, uo~io je Dragan Brajovi} (DS), a Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske) da se ne vide krajwi efekti ulagawa sredstava, koja su, ina~e, nominalno znatno ve}a od 14 miliona dinara, odnosno da bi krajwi rezultati ovih podsticaja trebalo da budu pove}awe zaposlenosti, povratak mladih stru~nih kadrova u ^a~ak, zadr`avawe mladih qudi na selu, reindustrijalizacija... Odluka je puna nelogi~nosti, smatra i Dragan Biseni} (Preokret), jer, na primer, ne obavezuje privrednike koji dobiju subvencije da zaposle po jedno lice sa evidencije NSZ, sa

SPRE^ITI ANARHIJU! Po{to je izrazio svoje i `aqewe ve}ine odbornika zbog prekida skup{tisnkog zasedawa, predsednik Veqko Negovanovi} je objasnio zbog ~ega je bio primoran da prvi put u ovom skup{tinskom sazivu preduzme najnepopularnije mere: “Danas je do{lo do drasti~nog kr{ewa poslovnika, jer je odbornik Bo{ko Obradovi} sam sebi dao pravo na repliku. To se do sada nije nikada desilo i ja sam morao da reagujem, iskqu~ivo po poslovniku. Da sam bio popustqiviji, doveli bismo naredna skup{tinska zasedawa u opasnost, jer bi svaki odbornik sebi mogao da daje pravo i odlu~uje kada }e da se ukqu~i u raspravu, da replicira.” Negovanovi} je naglasio da se sve vreme dok je predsedavao lokalnim parlamentom, trudio da bude krajwe tolerantan prema svim, posebno opozicionim odbornicima, i da ovoga puta nije smeo da iza|e u susret odborniku Obradovi}u i povu~e odluku o wegovom udaqewu, da, kako je rekao, na budu}im zasedawima ne bi do{lo do anarhije.

DA SE NE ÛJE KRITI^KA RE^ OPOZICIJE Predsednik SG ima problem sa odborni~kom grupom Dveri srpske, zbog toga {to je ona najve}i kriti~ar aktuelnog rukovodstva, obja{wava Bo{ko Obradovi}: - Danas nije obi~an dan, jer premijer ove nesre}ne dràve ima nameru da prekr{i Ustav Srbije i potpi{e sporazum o priznavawu nezavisnog Kosova. Po{to sam skrenuo pa`wu na tu bitnu ~iwenicu, govorio sam o katastrofalnom stawu u poqoprivredi na podru~ju Grada i da uprkos tome SG na kraju aprila jo{ nije donela odluku o podsticajnim sredstvima, niti je raspisala konkurs za wihovu raspodelu. Pretpostavqam da su ova dva razloga uticala da predsednik bude malo nervozan i izrekne mi krajwe nepotrebne mere, da se ne bi ~ule kritike opozicije o radu vladaju}e koalicije. Odbornici Dveri su poznati kao mirni, tolerantni, ali i qudi ~vrsti u argumentima, koji ne dozvoqavaju da neko kr{i poslovnik o radu i pona{a se na totalitaran na~in. Mo`da je to bilo mogu}e u vreme vladavine KPJ, ali danas ne postoji jednopartijski sistem, ve} i opozicija koja ima demokratsko pravo na re~ i kritiku. Obradovi} je, kaè, ostao dosledan i u petak nije èleo da napusti skup{tinsku govornicu, da predsednik Negovanovi} ne bi nastavio sa praksom oduzimawa re~i i ostalim opozicionim odbornicima, kada on bude smatrao i tuma~io da kr{e poslovnik, ili ukoliko mu se ne budu svidele wihove diskusije. Po{to Negovanovi} nije povukao svoju odluku, Obradovi} u ponedeqak i utorak nije prisustvovao nastavcima zasedawa, ali je ispred skup{tinske sale odrào konferenciju za medije, na kojoj je uglavnom ponovio (svoja) obja{wewa o prekidu sednice pro{log petka.

POLITIKA

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

I U UTORAK ZAVR[ENA 14. SEDNICA SG

POSLOVNIKA, ILI...?

teritorije â~ka, ne predvi|a kazne za one koji na konkurs dostave neta~ne podatke, niti obezbe|ewe za Grad da }e buxetska sredstva biti iskori{}ena za dobrobit privrednika, a posebno zaposlenih u wihovim firmama. Pre nego {to je odluka usvojena ve}inom glasova prisutnih odbornika, Zoran Todosijevi}, na~elnik GU za finansije, je pozvao odbornike i privrednike, koji imaju “pravno mogu}e ideje” da ih dostave ovoj i GU za lokalni ekonomski razvoj i najavio izmene ove, kako je rekao, pionirske odluke, jer je â~ak me|u prvima u Srbiji obezbedio ovaj vid podsticaja iz buxeta. Iako je Du{ko Savkovi}, na~elnik GU za lokalnu poresku administraciju nastojao da uveri odbornike da je prose~na trì{na cena kvadratnog metra nepokretnosti, koja }e sluìti kao osnovica za obra~un poreza na imovinu, ustvari imperativna cena koju je zakon propisao, pojedini odbornici su izneli niz primedbi i na predlog ove odluke. Grad je u katastrofalnoj socijalnoj situaciji i pove}awe poreza, pored poskupqewa komunalnih usluga, buxet gra|ana ne}e mo}i da izdrì, uveren je Aleksandar \enadi} (Dveri srpske), koji je predloìo da lokalna samouprava zahteva od dràve ve}i povra}aj sredstava od PDV - a. Odluka je trebalo da sadrì statisti~ke i podatke iz Poreske uprave o cenama stanova, ku}a, poslovnog prostora u pro{loj godini, sugerisao je Dragan Vu~eti} (DS), zaloìv{i se za smawewe stopa, da bi krajwi iznosi poreza bili prihvatqiviji za gra|ane. Izraàvaju}i nepoverewe u statistiku, Nikola Novakovi} (Dveri srpske) je neke odredbe i pokazateqe u odluci ocenio kao “nebulozne”, poput one da kvadrat ku}a i garaà ko{ta isto - oko 300 evra, a stanova 800 i navode}i li~ni primer upozorio da }e poskupqewe biti drasti~no. U statistiku ne veruje ni Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske) i podse}a da je u Beogradu promet nekretnina pao za 30 odsto, a da je u â~ku, sude}i po cenama stanova, porastao. Pove}awem osnovice za oporezivawe imovine i poskupqewem komuanlnih usluga dobronamernost vlasti je dovedena u pitawe,

smatra on, i apeluje da osnovica maksimalno bude korigovana i za{ti}en standard ^a~ana, jer je wihova prose~na plata oko 39 hiqada dinara. Ve}inom glasova odbornici su u nastavku 14. sednice usvojili i predlog Odluke o pribavqawu zemqi{ta za izgradwu prihvatili{ta za sme{taj napu{tenih `ivotiwa, koje mora biti najmawe povr{ine 5.000 kvadratnih metara i infrastrukturno opremqe-

no saobra}ajnicom vodovodnom i elektro mre`om i udaqeno najmawe 500 metara od drugih objekata. GRAD SUBVENCIONI[E I JP I KORISNIKE Plan JP “Komunalac” da u ovoj godini ostvari ukupan prihod od 369 miliona dinara, ili za 31 odsto vi{e nego lane, kada je iskazao gubitak od oko 23 miliona dinara, je prili~no ambiciozan, smatra Dragan Vu~eti} (DS). On je zamerio i {to nije sa~iwen poseban program kori{}ewa dotacija iz buxeta, koje su planirane u iznosu od 67,7 miliona dinara i predlo`io da boqe budu ure|eni ugovorni odnosi sa JP “Duboko”. Pove}awe cena za 18 odsto ne}e se odraziti na kvalitet usluga i plate zaposlenih, uverena je Biqa-

na Rubakovi} (Dveri srpske), koja smatra i da su cene odlagawa sme}a na deponiju “Duboko” visoke, da firma zapo{qava previ{e radnika, da nema ekonomske opravdanosti rada “Sortirnice” koja bele`i gubitak... Branislav Lazovi} je insistirao da Skup{tini budu dostavqeni popisne liste i dokumentacija o opremi koju je ovo JP preuzelo na upravqawe, kada je Grad kupio imovinu biv{eg “Tehnosa”, a Aleksan-

dar \enadi} (Dveri srpske) je zamerio {to i ovo JP pove}ava cene i {to }e zakupci tezgi na zelenoj pijaci, na kojoj su izuzetno lo{i uslovi rada, morati da pla}aju skoro 9.000 dinara mese~no. “Komunalac” je u 2012. poslovao sa gubitkom zbog prekomernog zapo{qavawa, neplaniranog investirawa na u{trb obrtnih sredstava i “zaostajawa” cena u proseku za 20 odsto, objasnio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i naglasio da su dotacije Grada pove}ane, da bi jo{ ve}im poskupqewem usluga bio izbegnut pritisak na buxet gra|ana. Da bi “Komunalac” samo putem cena obezbedio pozitivno poslovawe, trebalo je da poskupi usluge u ovoj godini za 38 odsto. Ali zahvaquju}i subvencijama Grada

od 45 miliona dinara, kojima su pokriveni tro{kovi deponovawa sme}a na “Duboko”, cene usluga pove}ane su u proseku za 17 odsto, odnosno “samo” 12, ako se ima u vidu da }e poskupqewe va`iti tek od slede}eg meseca, a ne od po~etka godine, izra~unao je ~lan Gradskog ve}a Miladin Ristanovi}.

Naglasio je da Grad prakti~no subvencioni{e i JP i korisnike sa 34,4 odsto, i da izdvaja i subvencije za socijalno ugroène gra|ane od po 1.500 dinara za pla}awe vode i izno{ewe sme}a. Osim ovog programa, ve}inom glasova usvojeni su i izve{taji o pro{logodi{wem poslovawu JKP “â~ak” i JKP “Parking servis”, posle rasprave u kojoj je odbornik Branislav Lazovi} (GG “Za â~ak”) kategori~ki zahtevao da direktor dostavi spisak devet radnika, ~ija je imena za govornicom pro~itao, koji su u “Parking servis” primqeni na neodre|eno vreme 1. aprila pro{le godine. Na ovo i pitawe Dragana Biseni}a (Preokret), da li }e uvo|ewe naplate parkirawa putem SMS - a dovesti do otpu{tawa, ili pri-

jema novih radnika, direktor Predrag Sto{i} je odgovorio da u 2012. nije bilo zapo{qavawa novih qudi (ima ih 34) i da }e zahvaquju}i SMS naplati biti uposleni novi radnici. Bez mnogo rasprave usvojeni su i izve{taj o poslovawu mr~ajeva~kog “Moravca” u 2012. godini i predlog UO ovog JP i GV o poskupqewu usluga izno{ewa sme}a za 26,8 i pija~nih usluga za 5,5 odsto. POLA GRADA ZNA KO SU DILERI DROGE Centralna tema tokom tre}eg odborni~kog radnog dana na 14. zasedawu SG bila je informacija o rezultatima rada Policijske uprave na suzbijawu narkomanije od 2008. do 2012. i od januara do marta ove godine. Osnovna zamerka, uglavnom opozicionih odbornika, bila je {to sednici nije prisustvovao niko od ovla{}enih izvestilaca iz Policijske uprave, koji bi odgovarali na konkretna pitawa odbornika, s obzirom na to da je informacija u pisanoj formi, po wihovoj oceni prili~o nejasna i kontradiktorna. Stawe u ovoj oblasti je katastrofalno, u Gradu je, a posebno na rubnim podru~jima, sve vi{e zavisnika i u`ivalaca droge, {kolski policajci ne smeju da reaguju kada otkriju u~enike koji koriste drogu, tvrdi Nikola Novakovi} (Dveri srpske) i apeluje da se pove`u i u re{avawe ovog velikog zla u dru{tvu ukqu~e sve nadle`ne institucije i pojedinci. Aleksandar \enadi} (Dveri srpske) je izrazio sumwu u podatke iz PU da je lane zapleweno samo 7.900 grama marihuane i 593 grama heroina, ustvrdiv{i i da “pola grada zna ko su dileri droge, a da policijski slu`benici navodno to ne

znaju “. Prema nezvani~nim podacima, u â~ku je registrovano oko 2.000 narkomana, a na pet narkomana “dolazi” jedan diler droge, izneo je alarmantne podatke Bojan Dra{kovi} (SNS) i predloìo da SG donese platformu o spre~avawu narkomanije i upotrebi droge. Platformu treba da donese dràva, jer je lokalna samouprava nemo}na da se sama nosi sa ovim problemima, smatra dr Slavica Dragutinovi} (SNS), uverena i da su sve edukacije blede i da one mora da krenu od porodice i roditeqa, koji }e deci stalno ukazivati na pogubne posledice uìvawa droge. Nedopustivo je da Policijska uprava ne èli da sara|uje sa zakonodavnom vla{}u lokalne samouprave, ocena je Qiqane Rankovi} (Dveri srpske), koja smatra da je izvestilac o ovoj temi mogao da bude i novoizabrani ~lan GV Dejan Obradovi}, ili neko od ~lanova komisije za javni red i mir ili odbora za bezbednost. Konkrento, ona bi ih pitala i kakav je status uìvalaca droge u Centru za socijalni rad i kako se oni procesuiraju u nadle`nom sudu? U â~ku raste broj ne samo narkomana, ve} i zavisnika od alkohola, zbog ~ega bi jedna od mera u borbi protiv bolesti zavisnosti trebalo da bude i skra}ewe radnog vremena kafi}a i restorana, predlog je Rade Obrenovi} (PUPS). Krajwe zabriwavaju}i podaci su da je polovina od oko 2.000 narkomana mla|a od 25 godina i ~iwenica da su i trì{te droge i dilerska mreà izuzetno razgranati, upozorio je je Aleksandar Tanaskovi} (Dveri srpske) i predloìo da SG donese deklaraciju “â~ak ne droga”. M.N.

GRAD

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

PUCWAVA U CENTRU GRADA

RAWENA UÊNICA utorak, posle 22 sata dogodila se pucwava na raskrsnici ulica Kneza Milo{a i Vojvode Stepe, kod Po{te u â~ku, gde je N. N. lice sa skutera ispalilo vi{e hitaca iz neidentifikovanog oru`ja u pravcu putni~kog vozila koje se kretalo u suprotnom smeru, a od riko{eta je povre|ena u~enica koja se nalazila na ulici, kao slu~ajni prolaznik. J. B. je povre|ena u predelu potkolenice. Ostali podaci se prikupqaju u ciqu rasvetqavawa ovog doga|aja. Mirjana Rosi}, istra`ni sudija Vi{eg suda u â~ku i policija su obavili uvi|aj na licu mesta. U oktobru 2007. godine, kod nekada{we “Kasine”, na sli~an na~in raweno je troje prolaznika, a jedna od povre|enih èna je ostala teàk invalid.

ZELENI SRBIJE OBELE@ILI DAN PLANETE

ZA ÎSTIJU @IVOTNU SREDINU ovodom obeleàvawa Dana planete omladina Zelenih Srbije okupila se u ponedeqak na Gradskom trgu, gde je sugra|anima, kroz nekoliko akcija, prezentovala na koje sve na~ine moè da se vodi ra~una o ìvotnoj sredini. - Do{li smo na ideju da ovaj dan obeleìmo tako {to }emo postaviti instalaciju na Gradskom trgu, koja ima edukativni zna~aj. Prva ideja je da ukaèmo na potrebu da se plati~ne kese zamene papirnim, jer se one u prirodi lak{e razgra|uju. U tome nam je pomoglo preduze}e “Litopapir”, koje nam je dalo papirne kese koje danas delimo na{im sugra|anima. U saradwi sa JP “Komunalac” postavili smo xambo vre}u u koju se odlaù plasti~ne boce, kako bismo dali do znawa svim sugra|anima koliko je reciklaà bitna za o~uvawe na{e ìvotne sredine - rekao je Nikola Stani}, predsednik omladine Zelenih Srbije. On je podsetio i da tokom cele godine traje akcija “êp za hendikep”, u okviru koje se sakupqaju ~epovi sa boca, ~ijom }e se reciklaòm prikupiti novac za ortopedska pomagala za udruèwa paraplegi~ara. Stani} je rekao da se ~epi}i mogu predati svakog utorka i petka od 16 do 20 ~asova u prostorijama stranke Zeleni Srbije. Akciji obeleàvawa Dana planete prisustvovala je i Brankica Simi}, ekolog JP “Komunalac”.

ciqu spre~avawa nastanka poàra i za{tite ìvota i imovine gra|ana, Odeqewe za vanredne situacije u â~ku apeluje na gra|ane da budu pa`qivi prilikom obavqawa sezonskih poqoprivrednih radova i da ne pale vatru na otvorenom prostoru. Pored brojnih poàra i velike materijalne {tete, na opasnost od izbijawa i {irewa poàra ukazuju i slu~ajevi povre|ivawa gra|ana, neretko i sa tragi~nim ishodom. Odeqewe za vanredne situacije upozo-

rava gra|ane da je Zakonom o za{titi od po`ara zabraweno lo`ewe vatre u {umi i na udaqenosti od 200 metara od {ume, kao i spaqivawe ostatka strnih useva, spaqivawe sme}a i biqnih ostataka. Tako|e, zakonom je, u ovim slu~ajevima, predvi|ena i nadoknada tro{kova intervencija vatrogasno-spasila~kih jedinica i podno{ewe zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka, sa zapre}enom nov~anom kaznom od 10 do 50 hiqada dinara.

O ZA[TITI NA INTERNETU - Na{e preduze}e, pored obavqawa redovnih poslova, kao {to su ~i{}ewe, prawe, odno{ewe i deponovawe sme}a daje svakodnevni doprinos u za{titi ìvotne sredine. Uvek smo tu da iza|emo u susret i pomognemo svaku akciju ~iji je ciq o~uvawe ìvotne sredine. Zahvaqujem svim sugra|anima koji vode ra~una o ìvotnoj okolini, a onoj drugoj grupi nesavesnih sugra|ana, kojih na àlost ima, poru~ila bih da se odreknu svojih lo{ih navika, da ne bacaju sme}e ispred kontejnera i time daju doprinos da nam svima bude ~istije i boqe - rekla je Brankica Simi}. Svoj doprinos u o~ivawu ìvotne sredine dala je i umetnica Ana Nedeqkovi}, koja je od recikla`nog papira napravila umetni~ke radove i izloìla ih na trgu. Omladina Zelenih Srbije dala je podr{ku i omladini Demokratske stranke, koja je u ponedeqak sadila sadnice drve}a na nekoliko lokacija u gradu. I. M.

PRAVOSLAVQE I SPORT

NE PALITE VATRU NA OTVORENOM PROSTORU

ODR@ANA TRIBINA GO SRPSKE NAPREDNE STRANKE

TRIBINA POKRETA SRPSKE DVERI

okret Srpske Dveri organizovao je u utorak u sali Skup{tine grada tribinu na temu “Pravoslavqe i sport”. O ovoj temi govorili su profesor dr \or|e Stefanovi}, dekan Fakulteta za sport i fizi~ko vaspitawe u Beogradu, Dejan Toma{evi}, potpredsednik Ko{arka{kog saveza Srbije, Goran Stevano-

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

vi}, fudbalski trener i Miqan ]erani}, direktor Pravoslavnog sportskog dru{tva “Sveta Srbija”. Kao poseban gost, nastupio je muzi~ki sastav “Stupovi”. Tribina je organizovana sa ciqem da posetioci saznaju vi{e o zna~aju duhovne, crkvene i hri{}anske dimenzije fizi~ke kulture.

avet za internet i dru{tvene mre`e Gradskog odbora SNS organizovao je tribinu o opasnostima i za{titi na internetu. O ovoj temi prisutnima su govorili Neboj{a Mileti}, ine`wer i ~lan izbornog tima SNS, profesor Marko Parezanovi} i Slavi{a Mi}anovi}, ~lan Glavnog odbora SNS i kordinator internet tima ove stranke. Mi}anovi} je naglasio da je internet zna~ajan medij, koji slu`i strankama da po{aqu svoju poruku, obrate se potencijalnim bira~ima i promovi{u svoje ideje i stavove. Ipak, Mi}anovi} je naglasio da internet krije i bezbroj opasnosti. - Svedoci smo da je internet u ekspanziji u Srbiji posledwih nekoliko godina. Prema posledwim podacima oko dva miliona stanovnika u Srbiji ima otvoren nalog na Fejsbuku, u Srbiji obi~no jedan ra~unar koriste dve ili tri osobe, dok polovina stanovnika u Srbiji posredno ili neposredno koristi internet. Internet, ima svojih dobrih strana, ali ima i

negativnih - rekao je Mi}anovi}. Prema wegovim re~ima SNS veliku pa`wu posve}uje internetu u propagirawu svojih programskih ciqeva i prezentaciji rada svojih ministara. - Pro{logodi{wi izbori su bili prvi izbori gde je kampawa preko interneta uticala na izja{awavawe gra|ana. Na nekim narednim izborima internet }e biti sve va`niji faktor, politi~ke stranke }e biti sve aktivnije u propagirawu svojih ideja. Aleksandar Vu~i} od pre par meseci ima svoju FB stranicu sa vi{e od 40.000 fanova koji svakodnevno ostavqaju svoje poruke. Sajt SNS je jedan od najmodernijih u Srbiji i u okviru wega poku{avamo da gra|anima Srbije objasnimo {ta to mi danas radimo – rekao je Mi}anovi}. Na tribini je bilo re~i i o internet virusima, opasnostima od prevara i opasnosti na dru{tvenim mre`ama, posebno za maloletna lica, koja su ~lanovi ovih mre`a. I. M.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

POLITIKA

EKSPRESNO ZAVR[ENA 35. SEDNICA GRADSKOG VE]A Zbog nastavka 14. sednice Skup{tine grada, ~lanovi Gradskog ve}a su svih 18. ta~aka dnevnog reda efikasno razmotrili i bez suvi{nih diskusija. Skoro sve ta~ke dnevnog reda su usvojene, a jedino je ostalo da predlog odluke o radu ugostiteqskih objekata bude dopuwen i razmatran na narednom ve}u. Usvojen je i izve{taj o radu Turisti~ke organizacije ^a~ak, iako je direktor Dragomir Savi} upozorio da se u ovoj ustanovi pojavio problem nelikvidnosti. radsko ve}e uve}ano je za dva nova ~lana. Profesor dr Milan Plazini} zadu`en je za obrazovawe, a Dejan Obradovi} za pra}ewe op{te bezbednosti. Wihov mandat zvani~no je zapo~eo u ponedeqak na 35. sednici Grad-

JEDINO SPORNI BAROVI skog ve}a. Ovoga puta jedino nije prihva}en predlog odluke o radnom vremenu ugostiteqskih objekata, ve} je poslat na dopunu. Kako je objasnio na~elnik Gradske uprave za inspekcijski nadzor Stojan Vojinovi}, ova odluka bi morala da bude u skladu sa odlukama gradova u okruèwu, kako mladi â~ani ne bi tamo odlazili u sitne sate, kada su ovde kafi}i zatvoreni. - Jo{ 2006. godine je barovima dozvoqeno da rade od 22 do 4 sata. To se vremenom pojavilo kao problem, naro~ito za kafi}e koji se nalaze u stambenim zgradama. Na zahtev velikog broja gra|ana koji su nam se àlili na buku, predloìli smo da barovi rade od 6 do 24, a vikendima i praznicima do 1 sat. Gradsko ve}e je zatraìlo da ova odluka bude dopuwena i u skladu sa gradovima u okruèwu - napomenuo je Vojinovi}. On kaè i da posledwih godinu dana nije bilo ve}ih problema. Ali, prethodna iskustva pokazuju da su se in-

cidenti uglavnom de{avali od 2 do 4 sata ujutru, kada se i no}ni ìvot zahukta. I bez incidenata barovi u naseqenim mestima su veliki problem za qude koji ìve u wihovoj blizini, po{to im ometaju no}ni odmor. Novi direktor Turisti~ke organizacije upozorio je da nije pisao izve{taj o radu ove organizacije. Zbog problema sa finansijama, do ponedeqka nije bilo ni primopredaje du`nosti u TO^-u. - Najavqena je i kontrola, jer se pojavila nelikvidnost i ne uspevamo da servisiramo teku}e obaveze - izjavio je Savi}. Na 35. sednici Gradskog ve}a odlu~eno je i da prostor u Ulici dr Dragi{e Mi{ovi}a 82, koji je javna svojina, bude dodeqen na kori{}ewe Udruèwu multiple skleroze. Udruèwe }e 30 kvadrata mo}i da koristi naredne tri godine bez ikakve nadoknade. Dobra vest stiè i za najmla|e â~ane. Na gradskim bazenima od ove sezone

kupawa trebalo bi da dobiju mali bazen. - Br~akli{te, koje smo otvorili pro{le godine, bilo je izuzetno pose}eno i pokazalo se da je usko grlo. Ove godine planiramo da obogatimo sadr`aje za najmla|e. Osim malog bazena, trebalo bi da napravimo i jedan mawi tobogan, tako da }emo imati mini akva park. O~ekujemo da svi ovi novi sadr`aji budu postavqeni do 15. juna, kada po~iwe sezona kupawa na bazenima -

podsetio je Aco Jakovqevi}, direktor Sportsko rekreativnog centra “Mladost”. On je napomenuo i da je u sezoni 2012. na bazenima prodat rekordni broj ulaznica, 47 hiqada. Izuzetno veliki broj posetilaca pro{log leta imala je i gradska pla`a. Ako i ove godine vreme dozvoli, kupali{ta SRC “Mladost” bi}e vrlo pose}ena. ^lanovi Gradskog ve}a usvojili su programe poslovawa JKP “Regionalni

centar za upravqawe otpadom Duboko” i Javnog preduze}a za vodosnabdevawe “Rzav” za 2013. godinu. Usvojeni su izve{taji o poslovawu JKP “Gradsko zelenilo”, Turisti~ke organizacije, Sportsko rekreativnog centra “Mladost”, Gradske stambene agencije. Izme|u ostalog, razmatrani su i predlozi o prenosu prava kori{}ewa nepokretnosti Pred{kolskoj ustanovi “Radost” i PU “Moje detiwstvo”. Z. J.

ZA JAVNO INFORMISAWE GRA\ANA OD LOKALNOG ZNA^AJA MEDIJI TRA@ILI 19, A IZ BUXETA IM NA RASPOLAGAWU 6,3 MILIONA DINARA

OD 28, U PRVOM KRUGU ODOBRENO 10 ZAHTEVA radsko ve}e je na pro{lonedeqnoj sednici prihvatilo predlog Komisije za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa da od 28 ponuda prispelih na konkurs, od kojih su 24 bili projekti, prihvati 10 i tim me-

dijskim ku}ama koje su konkurisale za buxetska sredstva za javno informisawe gra|ana od lokalnog zna~aja, od raspolo`ivih 6,3, raspodeli 2,7 miliona dinara. Po{to se peto~lana komisija strogo pridr`avala pravilnika, ve}ina

zahteva je odbijena, iskqu~ivo iz proceduralnih razloga, odnosno {to u~esnici na konkursu nisu dostavili potpunu ili pravno vaqanu dokumentaciju. Zbog toga je GV odlu~ilo da danas bude raspisan novi konkurs i medijima koji nisu dobili pare u “prvom krugu” omogu}eno da upotpune zahteve i eventualno novim projektima izbore finansijsku podr{ku Grada. - Na konkurs su prispela 24 projekta i ~etiri ponude, od kojih je 10 prihva}eno. Zahtevi ostalih medijskih ku}a su, iako su i wihovi projekti bili dobri, odbijeni, iskqu~ivo iz formalno pravnih razloga. Po{to je ovo pionirski poduhvat, jer je prvi put predvi|eno projektno finansirawe medija, posle prvog konkursa raspodelili smo samo 2,7, od predvi|enih 6,3 miliona dinara. Posle slede}eg konkursa koji }e biti raspisan danas, trebalo bi da raspodelimo i preostalu sumu od oko 3,6 miliona dinara najavio je predsednik komisije i pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene de-

latnosti Aleksndar Vu~i}. On je naglasio da i 10 medija koji su dobili sredstva, nisu dobili celokupnu traènu sumu, jer nisu validno obrazloìli tro{kove. Stav komisije je da }e u ovoj godini za javno informisawe gra|ana od lokalnog zna~aja biti potrebna znatno ve}a sredstva, {to uostalom potvr|uje i podatak da su zahtevi medija prijavqenih na prvi konkurs bili “te{ki” 19 miliona dinara, ili skoro tri puta vi{e nego {to je u buxetu za ove namene predvi|eno. Zbog toga je komisija jednoglasno usvojila zakqu~ak i predloìla Gradskom ve}u, {to je ono prihvatilo, da razmotri mogu}nost i da rebalansom buxeta budu opredeqena dodatna sredstva za javno informisawe. Za razliku od komisije koja je, kako tvrdi wen predsednik, jednoglasno donela sve odluke, ~lanovi Gradskog ve}a su morali da usagla{avaju svoje predloge, jer su se pojedinci zalagali da novi konkurs bude raspisan tek za mesec dana, da bi mediji imali vremena da urade eventualno no-

ve projekte koji bi “zavredili” buxetske pare. Drugi su pak, smatrali da je sedam dana dovoqno da ku}e koje su konkurisale dopune dokumentaciju, s obzirom na to da je upravo nepotpuna “papirologija” bila razlog zbog kojih wihovi projekti nisu ni razmatrani. Bratislav Jugovi} je zamerio komisiji {to nije bila fleksibilnija i od onih koji nisu imali sve papire zatraìla da ih naknadno dostave. Predloìo je da bude izmewen pravilnik i omogu}eno da buxetska sredstva budu dodeqena i konzorcijumu. Miladin Ristanovi} smatra da je Gradsko ve}e dovedeno u neprijatnu situaciju, jer treba da glasa prakti~no samo na bazi poverewa komisiji. On se zaloìo da hitno bude raspisan novi konkurs i podnosioci zahteva obave{teni da {to pre otklone nedostatke, zbog kojih su eliminisani na prvom javnom pozivu. Sve projekte je trebalo razmotriti i za sve, u skladu sa mogu}nostima, opredeliti odre|ena sredstva, bio je predlog Ostoje Mijailovi}a. S obzirom da je re~ o pionir-

skom poslu, komisija je imala teàk zadatak i, pored toga, posao je uradila korektno, ocenio je Qubodrag Grbi}, predloìv{i da rebalansom budu izdvojena dodatna sredstva za lokalno informisawe. Posao je bio pionirski, ne samo za komisiju, ve} i za lokalne medije koji su se prijavili na konkurs i iako su napravili dobre projekte nisu ispunili formalno pravne zahteve predvi|ene u pravilniku, koga se komisija strogo pridràvala, objasnila je zamenik predsednika komisije i na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove Nade`da Vuksanovi}. Komisija je imala teàk zadatak, ocenio je i gradona~elnik Vojislav Ili} i zaloìo se da za sedam dana bude raspisan novi konkurs i preostala sredstva {to pre raspodeqena, tim pre {to }e nakon potpisivawa ugovora sa medijima koji su dobili pare u prvom krugu, prestati da vaè oni o privremenom finansirawu, {to neke medije moè dovesti u te{ku finansijsku situaciju. M.N.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

GRAD

PROTEKLA GREJNA SEZONA JEDNA OD NAJBOQIH U POSLEDWIH DESETAK GODINA

[TEDWOM DO MAWIH RAÛNA Grejna sezona 2012/2013. trajala je 185 dana, ili pet vi{e nego {to je odlukom o pruàwu ovih usluga predvi|eno. Iako je tokom ovih vi{e od {est meseci na sistemu daqinskog grejawa obavqeno 45 ve}ih intervencija, grejawe nijedan dan nije bilo prekinuto. Ako se ima u vidu i podatak da je JKP “â~ak” na kraju pro{le godine iskazalo pozitivan finansijski rezultat, ostvariv{i dobit od oko 7,4 miliona dinara, nedavno okon~ana grejna sezona moè se smatrati jednom od najuspe{nijih za proteklih desetak godina. Ovu konstataciju, potkrepiv{i je brojnim argumentima, izneli su na pro{lonedeqnoj KZN generalni i tehni~ki direktor ovog javnog preduze}a Petar Domanovi} i Nenad Ocokoqi}. osle tri godine, u kojima je beleìlo negativan finansijski rezultat, preduze}e je lane pozitivno poslovalo i ostvarilo dobit od 7,4 miliona dinara, zahvaquju}i prvenstveno prihodima ostvarenim izvan osnovne delatnosti, u iznosu od 59 miliona dinara, rekao je Domanovi}, potenciraju}i jo{ bitniji podatak da je JKP kona~no vratilo celokupan dug od 800.000 evra, nasle|en od biv{eg Stambenog preduze}a jo{ 2006. godine: - Osim {to je pozitivno poslovalo, JP je vratilo

takozvana lokalna merila ispred ulaznih vrata. Re~ je uglavnom o novim sistemima grejawa, koji se snabdevaju iz 67, od ukupno 264 podstanice, na kojima su ugra|eni takozvani deliteqi i termostatski ventili. U stanovima prikqu~enim na podstanice u kojima je na novi na~in raspore|ivana i merena potro{wa toplotne energije, registrovane su zna~ajne u{tede, ka`e Ocokoqi} i navodi podatak da je dija-

lika je bila wihova potro{wa, da bismo ih na neki na~in pripremili za nove obra~une koje }e dobijati od 1. avgusta. Analiza je pokazala da }e potro{a~i koji se greju iz 77 podstanica imati ve}e ra~une, a iz 63 mawe, zbog ~ega su se pojedinci ve} interesovali koje mere treba da preduzmu da bi smawili izdatke za grejawe. Slede}eg meseca i ostali korisnici koji nemaju lokalno, ve} merewe u podstanicama, dobi}e analizu tro{kova i

GRA\ANI DUGUJU 233 MILIONA DINARA

stari dug i uspelo da iz sopstvenih izvora obezbedi sredstva za kapitalne investicije. Odmah po zavr{etku grejne sezone zapo~eli smo remont mreè, tako da su u toku radovi u “Aveniji dva”, vredni oko {est miliona dinara, koji bi trebalo da budu zavr{eni do 26. aprila. Re~ je o novoj deonici vrelovoda, duìne 400 metara, koja }e biti postavqena ispod zelene povr{ine. Zavr{en je projekat rekonstrukcije magistralnog vrelovoda od korita Lozni~ke reke do zgrade Prehrambeno ugostiteqske {kole, koji }e prakti~no biti spojen sa toplovodom ~ija je gradwa ovih dana u toku. Radovi koji bi trebalo da budu zapo~eti u julu, povereni su konzorcijumu danske komapnije “Logstor” i austrijskog predeuze}a “[trabag”. Iako su posao dobile strane firme na me|unarodnom tenderu, nastoja}emo, u saradwi sa lokalnom samoupravom, da kao podizvo|a~e zaposlimo lokalne gra|evinske i ma{inske firme. Preduze}e je dobilo licencu za izdavawe energetskih paso{a, nakon {to su tri inèwera iz firme poha|ala specijalizovanu obuku i poloìla ispit i

u narednom periodu }e biti ovla{}eno za izdavawe energetskih dozvola za objekte visokogradwe, navodi Domanovi} jo{ jedan uspeh firme, ne skrivaju}i zadovoqstvo {to ona jedina u ^a~ku poseduje ovu vrstu licence, koja }e joj omogu}iti sticawe dodatnih prihoda van usluga grejawa. Gde god su postojali tehni~ki uslovi, odnosno u objektima u kojima su ugra|eni individualni kalorimetri, preduze}e je uvelo tarifni sistem obra~una potro{we i naplate usluga, podsetio je Domanovi}. Re~ je o 20 odsto korisnika, a “puna primena” tarifnog sistema, najavio je, planirana je od 1. avgusta. O tome je na pro{lonedeqnoj KZN vi{e govorio tehni~ki rukovodilac Nenad

Ocokoqi}, naglasiv{i da je ova grejna sezona bila “turbulentna, ali uspe{na”: - Ove godine JKP je grejalo vi{e od 516.000 kvadratnih metara, odnosno oko 8.500 korisnika, od kojih 8.000 doma}instava u stanovima. Za ovu sezonu, u kojoj je zabele`ena prose~na temperatura od jedan stepen, karakteristi~no je, pored ostalog, i da je iskqu~en jo{ jedan veliki zaga|iva~, odnosno kotlarnica u Nu{i}evoj koja vi{e ne koristi mazut. Nakon toga, ovaj energent koristi samo kotlarnica “Prosveta”, dok sva ostala postrojewa rade na gas. Od 1. avgusta po~eli smo primenu tarifnog sistema za oko 91,5 hiqada kvadratnih metara, ili 1.600 korisnika koji su posedovali

Nadle`ni u JKP su na kraju grejne sezone “sabrali” i podatke o potraìvawima i svojim dugovawima. Iako je naplata usluga od gra|ana podignuta na 90, a od privrede ~ak na 100,8 odsto, individualni korisnici za grejawe duguju 232,8 miliona dinara, a privreda 37, {to je “u zbiru” za 21 odsto vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Tome je verovatno doprinelo poskupqewe grejawa, odobreno tokom ove sezone i pove}awe cene gasa za 10 odsto od 15. januara. Sa druge strane JKP “â~ak” duguje za energente “Srbijagasu” 250 miliona dinara, ili za 38 miliona mawe nego lane, {to je, kaè direktor Domanovi}, posledica vi{ih temperatura i mawe potro{we goriva u ovoj sezoni. On isti~e jo{ jedan interesantan podatak: 69 najve}ih du`nika, koji ~ine 0,8 odsto korisnika, duguju 39 miliona dinara, odnosno jedan me|u wima ~ak milion dinara. Domanovi} je najavio da }e preduze}e od nadle`nog suda zahtevati da izvr{i pravosna`ne i izvr{ne presude, naplati ogromne dugove i pomogne JP da pravno za{titi svoje prihode.

pazon potro{we iznosio jedan prema tri u posledwa tri meseca u 2012. godini, da je potro{wa u februaru i martu bila skoro prepolovqena, a u pojedinim slu~ajevima i tri puta mawa nego prethodnih meseci: “Smawewem utro{ka toplotne energije smawena je i potro{wa primarnog goriva. Prakti~no svi smo {tedeli, a korisnici pla}ali mawe ra~une, odnosno onoliko koliko su potro{ili. Korisnicima ~iji su objekti prikqu~eni na 140 podstanica koje nisu na tarifnom sistemu, posle Nove godine poslali smo obave{tewa o tome ko-

predlog mera za u{tede.” Pojedine skup{tine stanara su, u saradwi sa JKP “^a~ak”, navodi Ocokoqi} jedan od primera u{tede energije, izolovale stepeni{ne vertikale na kojima su se gubile velike koli~ine toplote i zajedni~ku potro{qu smawile ~ak tri puta. Osim toga, brojni korisnici su se, ka`e on, tokom ove sezone odazvali apelima nadle`nih u ovom JP i ugradili termostatske ventile na grejnim telima i merila utro{ka energije, zahvaquju}i ~emu su svoje ra~une vi{estruko smawili. M.N.

ZAVR[EN ^ETVRTI TURISTI^KI FORUM

EDUKATIVNO I SPORTSKI ro{le subote je zavre{en êtvrti turisti~ki forum, koji je odràn od 17. do 20. aprila, u organizaciji Turisti~ke organizacije Srbije i Turisti~ke organizacije â~ka. Na forumu su bili prisutni predstavnici 67 turisti~kih organizacija

i gosti iz Nacionalne turisti~ke organizacije Crne Gore. Pored edukativnog dela sa temom “[kola digitalne komunikacije”, koje je imalo za ciq predstavqawe osnovnih pravila online komunikacije, upoznavawe sa dru{tvenim mre`ama,

wihovim specifi~nostima i na~inima na koje se mogu koristiti u komunikaciji, ukazivawe na primere dobre prakse i na~ine na koje turisti~ke organizacije koriste online medije, Turisti~ki forum je bio prilika i za odmeravawe snaga na sportskim terenima u

okviru brojnih sportskih disciplina, pod nazivom “Sportski izazovi”. Veliki broj ekipa je bio prisutan na sportskim terenima gde se borilo “`estoko”, ali i sportski. Najvi{e medaqa osvojile su TO Leskovac, TO Zlatibor i Regija Zapadna Srbija.

Posledweg dana organizovan je izlet u za{ti}eno podru~je - predeo izuzetnih odlika “Ov~arsko-kablarska klisura”, u okviru kojeg su u~esnici Turisti~kog foruma imali priliku da posete neki od manastira u Maloj Srpskoj Svetoj Gori, ali i da u`ivaju u nezaboravnoj plovidbi katamaranima po jezeru Me|uvr{je.

Organizacioni odbor Turisti~ke organizacije â~ka, za pomo} u realizaciji êtvrtog turisti~kog foruma zahvaquje: â~anskoj banci, Tehni~kom fakultetu, Deycomu, dru{tvo Rejcev Drobnice iz Zgorwega Posocja, UTP “Morava”, Gradskoj ba{ti i Gradu â~ku, kao i medijima. N. R.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

Za besplatne ~asove, koje mladi nastavnici dr`e subotom i nedeqom u prostorijama Kola srpskih sestara, prijavilo se 80 u~enika ripreme iz srpskog jezika, za malu maturu, po~ele su pre dva meseca i traja}e do zavr{etka {kolske godine, a u ovaj, neuobi~ajen humanitarni rad ukqu~ilo se ~etvoro mladih qudi sa diplomom profesora. Vladimir Miqi}, Isidora Topalovi} i Danka Ili} su profesori srpskog, a An|elka Savkovi} profesor {panskog jezika. Vole svoj poziv, puni su energije i spremni za izazove savremenog obrazovawa, ali {ta to vredi kada spadaju u kategoriju nezaposlenih. Niko sre}niji od wih kada im se uka`e prilika da nakratko zamene nekog od stalno zaposlenih kolega i steknu koliko - toliko iskustvo. Dok traga za poslom, Vladimir je osmislio veoma korisnu akciju. On, Isidora i Danka su i

OBRAZOVAWE

NEZAPOSLENI PROFESORI BESPLATNO DR@E ^ASOVE OSMACIMA

DA BI OSTALI U STRUCI

pro{le godine posredstvom Kola, ali u skromnijem obimu, bez naknade pripremali osmake za malu maturu.

- Najva`nije je da ostanem u struci, da se bavim poslom za koji sam se {kolovao - obja{wava nezaposleni profesor.

BUDU]I PRVACI POSETILI O[ „VUK KARAXI]”

Humanoj i vrednoj trojci ove godine se prikqu~ila An|elka, koja za protekle dve godine, od kada je diplomirala, nije uspela da se zaposli jer, kako ka`e, oni koji su studirali {panski jezik najmasovniji su na evidenciji nezaposlenih. - Iako nisam profesor srpskog, imam dovoqno znawa da mogu da pomognem osnovcima. @elela sam da u|em u pri~u, da vidim kako izgleda rad sa decom - ka`e profesorka {panskog jezika. O mogu}nosti besplatne pripreme decu su obavestili preko {kola, a prijavilo ih se oko 80. Vlade ih je testirao i, na osnovu dobijenih rezultata, podelio u grupe. Dosada{wim radom zadovoqne su obe strane. Profesori konstatuju da su u~enici ozbiqno shvatili pripremu i da poka-

zuju èqu da {to vi{e nau~e, a |aci ocewuju da se nastavnici trude i “lepo obja{wavaju”. - Veoma je korisno, privatni ~as ko{ta 500, 600 dinara, za mnoge porodice je to veliki izdatak - kaè Nikola Vukovi}, koji }e poku{ati da {kolovawe nastavi na elektro odseku Tehni~ke {kole. Vasilije Kur}ubi}, koji èli da se upi{e u Medicinsku {kolu, na smer za fakmaceutskog tehni~ara, kao prednosti ove vrste nastave navodi rad u malim grupama, prijatnu atmosferu i odsustvo presije. Ukoliko bude potrebno, obe}avaju profesori, ~asove }e, uo~i polagawa male mature, osim subotom i nedeqom dràti i radnim danima. E. V.

U OKVIRU PROJEKTA „VELIKI NAU^NICI U MALIM [KOLAMA”

[KOLA OTVORENIH VRATA EKOLO[KE RADIONICE “Va`no je da deca upoznaju {kolu i da 1. septembra u u~ionicu u|u kao u svoju ku}u”, ka`e pedagog Stana Senti} osti O[ “Vuk Karaxi}” pro{le subote su bili mali{ani koji }e u septembru po}i u prvi razred i wihovi roditeqi, a sadr`ajan i zanimqiv program, pod nazivom “[kola po meri prvaka”, osmislili su u~iteqi i stru~ni sa-

- Ovo je odli~na ideja. Kada se moj stariji sin pripremao za polazak u {kolu, ovakva poseta nije organizovana - ka`e Biqana Aleksi}, majka budu}eg prvaka Milutina. Predlog da se priredi dan otvorenih vrata potekao je od u~iteqa i stru~nih saradnika (psihologa i pedagoga), a u realizaciju su se ukqu~ili svi zaposleni i sada{wi u~enici. - Godinama unazad sara|ujemo sa pred-

U GORWOJ GOREVNICI

rojektom “Veliki nau~nici u malim {kolama”, koji realizuje Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, obuhva}eno je {est {kola Moravi~kog okruga - “Stepa Stepanovi}” u Gorwoj Gorevnici, “Ivo Andri}” u Prawanima, “Kotraà” iz istoimenog mesta, “Boò Tomi}” iz Prijevora, “Sveti Sava” iz Gorweg Milanovca” i “Sreten Lazarevi}” iz Prilika. U svakoj od wih }e, predvi|eno je, biti organizovane radionice iz oblasti ekologije, u kojima u~estvuju u~enici svih pomenutih {kola. Prve radionice uprili~ene su u Prawanima, a projekat je 6. aprila nastavqen u O[ “Stepa Stepanovi}” u Gorwoj Gorevnici. Mladi ekolozi su se ovoga puta bavili zaga|ewem vazduha, a o zanimqivosti i porukama radionica najboqe govore wihovi nazivi: “Sve }e strefiti {log koji se zove smog”, “Moje drvo di{e za mene”, “Moja {kola je zelena oaza”. Bilo je, svakako, nezamislivo govoriti o zna~aju drve}a i zelenih povr{ina, a ne podsetiti se velikog {umskog poàra koji je pro{log leta dogodio na podru~ju Gorwe Gorevnice. U~enicima je prikazan snimak vatrene stihije, a uz pomo} crno - belih fotografija do~arani su im i dani po{umqavawa Jeqena, u kome su u~estvovale

radnici. Budu}i prvaci su po dolasku podeqeni u grupe, dobiv{i razli~ite identifikacione bexeve, a onda su sa u~iteqima - doma}inima krenuli u obilazak u~ionica i kabineta. Tokom boravka u {koli, oni su u~estvovali i u nekoliko radionica. U kabinetu za biologiju su se, na primer, upoznali sa carstvom prirode, a u okviru muzi~ko - likovne radionice “Sviramo, pevamo, komponujemo ...” ispoqili smisao za umetnost. Posetili su “produ`eni boravak”, kao i {kolsku kuhiwu, gde ih je ~ekalo poslu`ewe, a onda se, na kraju programa, ispred {kole zajedno bavili fiskulturom. - Ba{ je bilo lepo, lepa je i {kola, u~ionice su velike, u~iteqi su se igrali sa nama - saop{tavaju deca, uglas, svoje utiske. Zadovoqni su i roditeqi.

{kolskom ustanovom i organizujemo susrete budu}ih i sada{wih |aka. Ovoga puta smo priredili poseban program. Veoma je va`no da deca upoznaju {kolu i vide u~iteqe, da bi u septembru, kada po~iwe nastava, bili rastere}eni straha i u {kolu u{li kao u svoju ku}u - obja{wava {kolski pedagog Stana Senti}. O[ “Vuk Karaxi}” ove godine poha|a 125 u~enika prvog razreda, raspore|enih u pet odeqewa. - @eqa nam je da i u novoj {kolskoj godini imamo toliko prvaka i da {kolu ubudu}e koncipiramo na principu pet odeqewa u svakom razredu. To bi za ovu ustanovu, kada je re~ o kapacitetu, bilo sasvim prihvatqivo, a omogu}ilo bi nam da preciznije planiramo kadar i izbegnemo tehnolo{ki vi{ak - nagla{ava direktgor {kole Dragan Parezanovi}. E. V.

~itave generacije |aka. U dvori{tu {kole - doma}ina predstavnici svake {kole zasadili su po drvo prijateqstva, a ovaj ~in je predstavqao simbol po~etka obnove izgorelog {umskog pokriva~a. Radionice je vodila nastavnica biologije Jadranka Milinkovi}, a naredne }e, na neku drugu ekolo{ku temu, biti odràne oktobra meseca u Kotraì. Ciqevi projekta su podsticawe ekolo{ke svesti kod u~enika i o~uvawe zdravog okruèwa, ali i osnivawe klastera “ekolo{kih {kola” u Moravi~kom okrugu. E. V.

SELO

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

U RO[CIMA SVE^ANO PU[TEN U RAD VODOVOD

PRIKQUÊNO 70 DOMA]INSTAVA, A USKORO ]E JO[ 30 Stvoreni uslovi da ceo kablarski kraj dobije zdravu pija}u vodu sa “Rzava” ro{log ~etvrtka u Ro{cima je sve~ano pu{ten u rad vodovod, sa koga }e se 70 doma}instava snabdevati vodom sa regionalnog sistema “Rzav”. Osim me{tana, sve~anosti je prisustvovalo i rukovodstvo Grada â~ka. Gradona~elnik Vojislav Ili}, izme|u ostalog, podsetio je da je ovaj projekat zapo~et 2006. godine. - Zavr{etak sistema za vodosnabdevawe na delu Vidova - Ro{ci, bio je strate{ki ciq za Grad. U drugoj polovini 2012. godine na ovom vodovodu se intenzivno radilo. Re~ je o projektu vrednom oko 35 miliona dinara, a treba nam jo{ ~etiri - pet miliona da se kompletno zavr{i. Zadovoqstvo nam je {to smo danas ovde, sa qudima koji su pro{le godine imali velike probleme, kada su zbog su{e koristili vodu sa nekih alternativnih izvora. Danas je veliki dan za ove mesne zajednice i me{tane koji su dobili zdravu pija}u vodu - istakao je gradona~elnik Ili}. Sa{a Obradovi}, pomo}nik gradona~elnika za mesne samouprave i infrastrukturu, podsetio je da je od 35 miliona dinara, kolika je ukupna vrednost ovog vodovoda, 60 odsto obezbedio Grad â~ak, a 40 odsto }e finansirati me{tani. - Ovaj sistem treba da obezbedi vodu za 200 doma}instava. Trenutno je 70 doma}instava dobilo vodu, 30 je u fazi prikqu~ewa, a ostali }e posle izmirewa obaveza biti prikqu~eni na vodosistem. Uglavnom, stvorili smo uslove da ceo kablarski kraj dobije zdravu pija}u vodu sa “Rzava” - rekao je Sa{a Obradovi}, napomiwu}i da }e u narednom periodu i okolna sela dobiti vodu. Pored toga, {to gradsko rukovodstvo èli da odre|enim podsticajnim merama podrì poqoprivrednu proizvodwu, tako|e èli i da stvori preduslove da bi mlade qude zadràli na selu. Osnovni preduslov za to, prema re~ima zamenika gradona~elnika Radenka Lukovi}a, jeste infrastruktura: - @elimo da obezbedimo uravnoteèn razvoj svih sela. Pre nekoliko meseci smo pustili u rad vodosistem u Katrzi, a danas na potezu Ro{ci - Cagawe - Vidova.

Planiramo da uskoro zavr{imo i vodosistem u Kuki}ima, odakle }e se vodom snabdevati mnoga sela. Ove godine }emo uraditi jo{ nekoliko projekata, tako da }emo konkurisati i za sredstva od dr`ave. Lukovi} je tom prilikom podsetio da su nedavno ure|eni i ekonomski odnosi izme|u sistema “Rzav” i korisnika vode, s obzi-

rom na to da, prema wegovom mi{qewu, nisu bili na najboqi na~in regulisani. - Nisu bili uspostavqeni adekvatni ekonomski odnosi, ve} je bilo prelivawa tro{kova izme|u op{tina i gradova. Sada smo tu oblast uredili na pravi~an na~in. Ranije su svi gradovi i op{tine koristili mawe vode sa “Rzava”, a vi{e sa svojih primarnih vodosistema, jer nije bila adekvatna cena vode. Na ovaj na~in }emo podsta}i kori{}ewe vode sa “Rzava”, a time pokazati i neophodnost nastavka izgradwe brane

“Svra~kovo” - istakao je Radenko Lukovi}. Predsednik Skup{tine grada Veqko Negovanovi}, rekao je da je po konstituisawu nove gradske vlasti, doneta odluka da se pre svega realizuje ono {to je planirano u ranijim periodima, da bi kasnije mogli da zapo~nu neke nove projekte.

- Bitno je da deo po deo problema vodosnabdevawa re{avamo. Taj projekat }e biti zavr{en ove godine sa Kuki}ima. To je najzna~ajniji poduhvat, jer }e osam sela sa desne strane Zapadne Morave kona~no dobiti zdravu pija}u vodu. Tek posle toga moèmo planirati nove projekte kada je re~ o vodosnabdevawu na teritoriji na{eg grada. Prvo moramo realizovati sve ono {to smo ranije planirali i za{ta smo potpisali ugovore - naglasio je Veqko Negovanovi}. Qubo Ili}, predsednik Reìjskog odbora MZ Ro{ci, kaè da je

za gra|ane dela Vidove, sela Ro{ci i zaseoka Cagawe ovo veliki doga|aj, jer su dobili na kori{}ewe zdravu pija}u vodu i time re{ili jedan veliki ìvotni problem, kako za sada{we, tako i za budu}e generacije: - Zahvalni smo Skup{tini grada i wenim odbornicima na odobrenim sredstvima za ove namene, posebno gradona~elniku Vojislavu Ili}u, koji se maksimalno angaòvao da se {to pre zavr{e preostali radovi i da se ovaj vodovodni podsistem da na kori{}ewe gra|anima. Zahvalni smo i prethodnom pomo}niku gradona~elnika Radomiru Kru{~i}u, sada{wem pomo}niku gradona~elnika Sa{i Obradovi}u, JKP “Vodovod”, generalnom direktoru Zoranu Pantovi}u i tehni~kom direktoru Boìdaru Gavrilovi}u, wihovim saradnicima i svim izvo|a~ima radova koji su uspe{no zavr{ili ovaj projekat i stavili ga u funkciju da ga gra|ani koriste. Ili} je podsetio da su Ro{ci selo sa oko 200 doma}instava, ali da, i pored toga, ima dosta mladih. Kao ostale probleme Ili} navodi lo{e puteve, a posebno pojedine prilaze grobqu. Iako je niskonaponska mreà uglavnom dobra, kaè da su u jednom delu sela dotrajali stubovi, koje treba {to pre zameniti. Beogra|anka Sofija Savi}, vikenda{ u Ro{cima, u~esnik ove akcije i ~lan Odbora, istakla je da je pored svih qudi koji su u~estvovali u realizaciji projekta, ipak najve}i agan`man gradona~elnika Ili}a. N. R.

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

krompir 60 - 80 dinara novi krompir 200 220 pasuq 300 paprika 400 - 450 paradajz 250 krastavac 200 - 240 praziluk 100 rotkva 50 tikvice 200 brokoli 300 kupus 70 - 120 karfiol 250 - 300 per{un 30 {argarepa 50 - 70 cvekla 80 - 100 zelena salata 20 - 30 spana} 40 - 80 crni luk 70 crni luk mladi 15 - 20 beli luk 300 rotkvice 20 - 40 VO]E

suve {qive 250 jabuke 40 - 70 jagode 300 ju`no vo}e 100 - 200 orasi 1.000 MLE^NA PIJACA

projino bra{no 100 pili}i 350 jaja 12 - 13 kajmak 500 - 700 sir 200 - 400 pr{uta 1.300 - 1.600 slanina 350 - 800 suxuk 850 STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 180 - 190 prasi}i 250 - 270 ovce 130 jagwad 220 - 240 p{enica 33 je~am 33 kukuruz 33

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

DRU[TVO

STARI

O LIKU I DELU DR o|en je u okolini Bosanskog Petrovca, 1897, a preminuo na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu 1946. godine. Slu`bovawe u na{em gradu i iskrena qubav prema wegovim ìteqima bili su dovoqni razlozi da â~ak postane mesto wegovog ve~nog prebivali{ta i da na spomeniku, koji mu je podigla rodbina, budu ispisane re~i pune toplih emocija: “Volio si ovo mjesto i narod i oni tebe, zato su te vje~ito i zadràli ovdje kraj sebe”. Dr Mehmed Hoxi} je na ovom svetu proveo svega 49 godina, ali je ìveo punim plu}ima, ne {tede}i sebe

{ka, ginekolo{ka i urolo{ka hirurgija), obavqao je du`nost upravnika bolnice, a operacije vr{io i u sanatorijumu “Ov~ar”, pored kafane “ Takovo”. ^a~ani su u wemu prepoznali odli~nog stru~waka, a za hirur{ko odeqewe ovda{we bolnice “vezao je ne samo ~a~anski kraj, koji je imao u wega bezrezervno poverewe, nego i ~itavo podru~je Sanxaka, pa i

Sa pacijentima i kolegama u bolnici. Dr Hoxi} sedi za stolom sa desne strane

ni u poslu ni u zadovoqstvima koje pruàju kafana, dru{tvo, dobar zalogaj i muzika. U èqi da oku{a sre}u na strani, u mladosti se, bez prebijene pare, ukrcao na brod u luci Plo~e, i zaplovio u nepoznato, a kada je otkriveno da je bez karte radio je kao brodski loà~ da bi platio put. U Hamburgu se zaposlio kao prost radnik u farmaceutskoj fabrici, da bi kasnije uspeo da upi{e studije medicine i u roku stekne diplomu. U Nema~koj zavr{ava i specijalizaciju i neko vreme radi, a potom se obreo u Beogradu, gde je bio lekar na hirur{kom odeqewu Dràvne bolnice. LEKAR KOJI JE IMAO DU[U U â~ak je dr Hoxi} stigao samim po~etkom 1930. godine. Bavio se kompletnom operativom (op{ta, ortopedsko - traumatolo{ka, otorinolaringolo-

Isto~ne Bosne, naro~ito oko Vi{egrada”. Iako do{qak i muslimanske veroispovesti, brzo je stekao simpatije nove sredine. Krasila ga je uro|ena otmenost, ali i {irokogrudost i dru`equbivost. Zakleti

ne`ewa, dr Hoxi} je vodio boemski `ivot, omiqeno mesto za izlazak i provod bila mu je kafana “Srpski kraq”, a rado je svra}ao i u lokal Ilije Pavlovi}a u Hajduk Veqkovoj ulici, u blizini Mlina, gde je dru-

govao sa mlinarima, elektri~arima i obi~nim svetom iz Kazanice. Ku}u u kojoj je ìveo, preko puta crkve, kupio je od trgovca Ivka Ogwanovi}a, koji je bio pred ste~ajem, ali, kako mu toliki prostor nije bio neophodan, ostavio je biv{e vlasnike da besplatno stanuju u jednom wenom delu. Saose}ao je sa finansijskom propa{}u ove porodice i sa wom do kraja ìvota ostao u velikom prijateqstvu. Zaqubqenik u {ah, mnogo slobodnog vremena provodio je za {ahovskom tablom, sa Dragoslavom Ogwanovi}em, unukom starog vlasnika. Kada odraste, de~ak }e postati poznati ~a~anski {ahista. Postoje indicije da je dr Hoxi} uo~i rata pre{ao u pravoslavqe, primiv{i ime Mihailo Popovi}, a neki od starosedelaca su tvrdili da je na wegovoj ku}i, gde je otvorio ordinaciju, postojala tabla sa novim imenom. U ratnom vihoru su, me|utim, stradala dokumenta koja bi potvrdile ili osporile ovakve pretpostavke. Ono {to se, me|utim, sa sigurno{}u moè tvrditi jeste da je bio mason i pripadao loì “Dositej Obradovi}”, me|u ~ijim ~lanovima je bio i Ivo Andri}. SE]AWE DR BOLA DENI]A Nakon ulaska Nemaca u â~ak, aprila 1941. godine, dr Hoxi} je, kao rezervni sanitetski kapetan prve klase bio uhap{en, u zatvo-

Dr Hoxi}, u partizanskoj uniformi, sa fudbalerima ivawi~kog „Javora” u Ariqu 1945. godine. Prvu posleratnu utakmicu Ivawi~ani su igrali sa ariqskim klubom „Orao”

ru ostao do decembra, a kada je oslobo|en odmah se vratio svom poslu. Kao lekar kome su najva`niji bili ìvot i zdravqe pacijenta, bez obzira na naciju, veru i politi~ko opredeqewe, tokom rata je le~io pripadnike i ~etni~kog i partizanskog pokreta, a verovatno je bio primoran da u nekim situacijama medicinsku pomo} pruì i okupatorskim vojnicima. Dragoceno svedo~anstvo o ìvotu i pona{awu dr Hoxi}a u ratnim danima pruìo je dr Mioqub Bole Deni}, lekar u penziji, u razgovoru sa dr Zoranom Antonovi}em, koji se, pripremaju}i kwigu povodom stogodi{wice ~a~anske hirurgije, ozbiqno pozabavio prikupqawem podataka o zaslu`nim hirurzima. U leto 1944, Bole se, po{to je poloìo maturu i odlu~io da studira medicinu, dobrovoqno prijavio da pomaè

na hirurgiji, gde je sa dr Hoxi}em i jo{ nekoliko iskusnih lekara radio wegov stariji brat Radivoje. Civilna bolnica je, zbog potreba Nemaca, bila izme{tena u vojne paviqone preko puta dowe kasarne. - Uslovi u ovoj zgradi bili su, kratko re~eno nikakvi. Operaciona sala je bila u jednoj sobi, koja je na sve li~ila samo ne na ono za{to je namewena. Ta mala odeqewa su bila pretrpana krevetima. Dr Hoxi} je bio, kao i svi hirurzi, na prvi pogled grub i strog. A du{om je bio blagorodan, human i pristupa~an ~ovek. Za vreme vizite, pri|e nekom upla{enom dedici, koji le`i u krevetu, pa mu usu~e i popravi brkove. Bio je ~ovek velike kulture i obrazovawa - evocirao je uspomene na{ savremenik. Budu}eg studenta medicine i proverenog lekara povezala je qubav prema

PRIMEWIVAO NOVINE U TRANSFUZIJI U literaturi iz oblasti istorije srpske medicine, postoje podaci o uspe{noj saradwi izme|u beogradskog lekara Dimitrija Kali}a i na{eg dr Hoxi}a, u oblasti transfuzije krvi. Kali} je bio bakteriolog i epidemiolog, ali i saradnik ~uvenog hirurga Milivoja Kosti}a, koji je sve ~e{}e posle operativnih zahvata primewivao indirektne transfuzije. On je unapred uzimao krv od dobrovoqnih davaoca i me{ao je sa citratom radi konzervacije i spre~avawa koagulacije. Vi{e nije bilo potrebno da se zdravi qudi, potencijalni davaoci, {etaju po bolnici i ~ekaju da budu pozvani u hirur{ku salu, legnu pored bolesnog i da direktno, iz vene u venu, daju krv. Kada je Kosti} u Op{toj dràvnoj bolnici formirao Odsek za davaoce krvi, Kali} je, pored osnovnog posla bakteriologa i epidemiologa, sve ~e{}e testirao davaoce na bolesti koje se prenose putem krvi. Zbog uspe{nog rada i dobrih rezultata Odsek }e 1936. godine prerasti u prvu transfuziolo{ku ustanovu u jugoisto~noj Evropi, a dr Kali} }e, i ovoga puta volonterski, postati wen rukovodilac. On se intenzivno bavio i eksperimentima sa eritrocitima i do{ao do zakqu~ka “da se citratom konzervisana krv moè transportovati kao obi~na po{tanska po{iqka, za{ti}ena od svetla i potresa”. Prvi Kali}ev saradnik i aktivni u~esnik u realizaciji ove ideje bio je upravo dr Mehmed Hoxi}. Zabeleèno je da su dve ampule krvi, koju je Kali} uzeo od izvesne gospo|e Q. i pome{ao sa citratom u srazmeri 1: 9, deset dana po uzimawu upakovane u specijalan drveni sanduk, zajedno sa priborom za transfuziju i uputstvom, i 7. aprila krenule put â~ka. Me|unarodnim vozom Be~ - Istanbul, ampule su u po{tanskom vagonu putovale do Stala}a, a odatle prugom uskog koloseka do ~a~anske èlezni~ke stanice. Dragocenu po{iqku po{tono{a je u Banovinskoj bolnici predao doktoru Hoxi}u 9. aprila 1938. godine. Krv iz jedne ampule ovda{wi hirurg je dao pacijentu koji je bio u “te{koj sekundarnoj anemiji”, a drugu ostavio za “kakav hitan slu~aj”. On je dr Kali}a izvestio da je pacijent odli~no podneo transfuziju i dao mu izvesne sugestije koje su se odnosile na na~in davawa krvi pacijentima sa slabim venama, kakav je bio i ~ovek kome je dao transfuziju.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

DRU[TVO

^A^AK

MEHMEDA HOXI]A klasi~noj muzici i kwi`evnosti, pa je dr Hoxi} mladi}u rado pri~ao o svojoj mladosti i interesovawima. @iva su i Deni}eva se}awa na instrumentara Svetolika Svel~a Domanovi}a, iz Sokoli}a, koji je bio jedva pismen, ali prirodno inteligentan i snala`qiv. Bio je Hoxi}eva desna ruka, a Bole je, igrom slu~aja, imao priliku da ~uje i jedan wihov poverqiv razgovor. Ne znaju}i da ih neko slu{a, oni su se dogovorili, a to je Svel~o i uradio, da partizane koje su protivnici zarobili i doveli da im se uka`u pomo}, posle obrade rana puste iz bolnice. U se}awu dr Deni}a sa~uvan je i doga|aj iz oktobra 1944, kada su ~etnici, prilikom povla~ewa, mobilisali svo osobqe hirurgije. - Poveli su nas prema Gu~i. Partizani su nadirali, a ~etnicima je izdata komanda da se povla~e prema Bosni. Do{li smo prvo

marketing 032/342-276

U ovoj ku}i, preko puta Crkve, nekada je `iveo dr Mehmed Hoxi}

u Gu~u. Smestili se u stacionaru, tu bili dan - dva, a potom krenuli i stigli, 22. oktobra 1944. godine, u Ivawicu. Grad je bio pun ~etnika, a me|u wima i svi mi sa ~a~anske hirurgije. Usred dana po~eo je da puca mitraqez sa brda{ceta Glije~, vatra je bila sve ja~a i ja~a. Ivawicu i ~etni~ke polo`aje napadala je 37. sanxa~ka udarna brigada. Ja sam se zadesio u blizini stacionara, a moj

brat, dr Hoxi}, dr Maksimovi} i Mile Mojsilovi}, kasnije poznati ~a~anski novinar, bili su u centru varo{ice, sa druge strane Moravice. Partizani su ubrzo u{li u varo{. Tom prilikom neki su poginuli, a bilo je i zarobqenih. Me|u zarobqenicima su bili i svi sa hirurgije, osim mene. Ja sam se izvukao sa nekim prijateqima, u jedno selo na planini Goliji. Dr Hoxi}, moj brat i ostali su

Spomenik dr Hoxi}u, na ^a~anskom grobqu, podigli su brat Husein, sinovci Smail i Omer i sestri} dr Hajrudin \uri}

sa partizanima, koji su ih preuzeli, nastavili prema Kati}ima i U`icu. Posle ove ivawi~ke epizode, dr Hoxi} je neko vreme

radio u Uìcu, da bi se u svoj â~ak vratio sa ~inom rezervnog majora. Ubrzo su po~ele da ga stiù posledice fizi~kih i du{evnih

patwi iz prethodnih godina. Oboleo je od tuberkuloznog meningitisa i umro u velikim mukama. U decenijama koje su se re|ale ìveo je u neobaveznim razgovorima svojih sugra|ana i kolega, ali nije smeo da bude pomenut ni na jednom zvani~nom skupu zdravstvenih radnika. Posleratna vlast ga je proglasila izdajnikom, a da nikada nije obrazloìla wegove â&#x20AC;&#x153;greheâ&#x20AC;?. - Gde, kad, kako i koliko - to niko nije hteo da kaè. samo se tajanstveno }utalo. Kad god bi neko u bolnici hteo da obelodani Hoxi}eve zasluge, brzo bi odustao kaè dr Antonovi}, svakako najzaslu`niji za rehabilitaciju lika i dela dr Mehmeda Hoxi}a. Zahvaquju}i wemu sakupqeni su i javnosti predo~eni podaci o ìvotu ovog izuzetnog lekara, a wegova fotografija dobila je svoje mesto na zidu hirur{kog odeqewa sada{we bolnice. E.V.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

SELO

U INSTITUTU ZA VO]ARSTVO URU^ENA PRIZNAWA ZA NAJBOQU SRPSKU [QIVOVICU

KVALITET JE TVRDOGLAVA ^IWENICA Prvo mesto na Smotri najboqih srpskih {qivovica zauzela je rakija Stojana Tasi}a iz Aran|elovca, sa ocenom 19,14 ~a~anskom Institutu za vo}arstvo, u utorak je prire|ena sve~anost na kojoj su uru~ena priznawa za najboqe rakije {qivovice i dodeqen prelazni pehar dobitniku laskave titule. Deveto~lana vrhunska ekspertska komisija, predvo|ena profesorom dr Ninoslavom Niki}evi}em, za koju ka`u da je jedna od najboqih na

Balkanu, imala je zadatak da od 38 uzoraka raznih rakija, koje su na mnogobrojnim sajmovima i takmi~ewima osvajale prve nagrade, vrednuju}i boju, bistrinu, tipi~nost, miris i ukus, izabere

najboqu me|u najboqima - prvu srpsku {qivovicu. Prvo mesto na Smotri najboqih srpskih {qivovica zauzela je rakija Stojana Tasi}a iz Aran|elovca, sa ocenom 19,14. - Bavim se proizvodwom rakije ve} 33 godine. Osvajao sam i srebrne medaqe, ali uglavnom zlatne. O~ekivao sam da }u na ovoj Smotri zauzeti neko od tre}eg do sedmog mesta. Me|utim, prva nagrada je uvek prva, a na ovoj manifestaciji je i najve}a, jer su ovde najboqi stru~waci. Nadam se da }u osvojiti jo{ dva prva mesta, pa da prelazni pehar ostane u mom vlasni{tvu - izjavio je proizvo|a~ najboqe rakije

Stojan Tasi}, naglasiv{i da bi {qivovica trebalo da bude brend Srbije, jer, kako ka`e, sa wom mo`emo da konkuri{emo francuskom kowaku. Predsednik komisije profe-

Mr Branko Popovi}, dr Svetlana Paunovi}, Stojan Tasi} i dr Ninoslav Niki}evi}

sor dr Ninoslav Niki}evi}, sa Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu, smatra da su ovogodi{wi uzorci bili boqeg kvaliteta nego pro{le godine. - Ove godine je bila veoma jaka konkurencija, za izbor najbo-

qe srpske {qivovice bilo je 38 {qivovih prepe~enica. Imali smo i nekoliko izuzetno lepih bezbojnih {qivovica, koje nisu sazrevale u drvenom hrastovom sudu, buretu ili ba~vi. Pobedila je Tasi}eva rakija iz 1993. godine, koja je dobila visoku ocenu 19,14. Izuzetno su retki uzorci sa tako visokim ocenama. Ocewivawe je bilo {ifrovano i nisu se znali proizvo|a~i. Veoma mi je drago {to je najboqa rakija iz u`e Srbije. Nadam se da }e naredne godine biti vi{e proizvo|a~a, a Institutu za vo}arstvo `elim da i daqe bude vredan i revnosan doma}in i da ova Smotra postane tradicionalna manifestacija - rekao je, izme|u ostalog, dr Niki}evi}, napomiwu}i da se i ovoga puta pokazalo da je kvalitet tvrdoglava ~iwenica. Organizatori o~ekuju da }e Smotra najboqe srpske {qivovice postati tradicionalna manifestacija, na kojoj }e se birati najboqa od najboqih rakija.

Direktorka Instituta za vo}arstvo dr Svetlana Paunovi}, tom prilikom je istakla da je pokroviteq manifestacije Grad â~ak, koji je prepoznao kapacitet ove nau~no-istraìva~ke ustanove, koja je u svetu poznata po stvarawu sorata: - Posebno se moèmo pohvaliti sa 15 sorata {qive koje su stvorene u Institutu i predstavqaju fantasti~nu sirovinu za proizvodwu rakija {qivovice i to vrhunskog kvaliteta. Nadamo se da }e Grad â~ak i daqe podràvati ovu manifestaciju i takmi~arski duh proizvo|a~a, koji su umetnici svog zanata, a ~ija su postignu}a za divqewe i po{tovawe. Istraìva~ Instituta za vo}arstvo magistar Branko Popovi}, ~lan komisije, isti~e da postoje razli~iti tipovi rakije koji pokazuju koliko je veliki potencijal Srbije, odnosno da sa {qivovicom mogu da se zadovoqe razli~iti ukusi potro{a~a. - Komisija je uìvala probaju}i veliki broj uzoraka, koji se samo po svom izgledu kretao u {irokom dijapazonu, po~ev{i od bezbojnih uzoraka, bele boje, preko svetlo ùtih, ùto-zelenih, tamno ùtih, dukat ùtih, pa do onih koji su imali boju kowaka, {to je izuzetno retko kod {qivovice. Svi ovi tipovi {qivovice, odnosno boje, nose i razli~ite ukuse i mirise, {to zna~i da se mogu koristiti kao aperitivne, digestivne i one koje se piju svaki dan. Najva`nije je da mi u {irokom spektru izvrsnih {qivovica moèmo da ponudimo razli~ite tipove i zadovoqimo razli~ite ukuse potro{a~a - kaè mr Branko Popovi}. N. R.

VOSAK - MATERIJAL ZA IZGRADWU P^ELIWEG GNEZDA P

roizvodwa voska i izgradwa p~eliweg gnezda mogu}a je u toku cele aktivne sezone p~elarewa, od aprila do avgusta ali je najintenzivnija u toku prole}a ba{ u ovo vreme. Mno{tvo mladih p~ela i intenzitet kako nektarske tako i polenske pa{e uslovqava poja~anu izgradwu sa}a u ko{nici. Deo p~ela koje u ko{nici proizvode vosak formiraju vise}u formaciju u ko{nici ili dupqi. Prvi red p~ela se uhvati za tavanicu a ostale se svojim predwim nogama ka~e za zadwe noge tih p~ela i tako formiraju slede}i red. Zatim se svaki naredni red formira po istom principu i tako dobijamo p~eliwe lance koji se ka~e jedan za drugi i tako formiraju `ive zavese p~ela. U takvim formacijama p~ele vise tridesetosam sati pa izgle-

trbuha na posledwa ~etiri abdominalna segmenta. To su zapravo perforirane hitinske plo~ice ispod kojih se nalaze pomenute `lezde. One lu~e vosak u te~nom

da kao da se odmaraju, sve do trenutka kada po~iwe lu~ewe voska. Vosak nastaje u samom telu p~ele, naime p~ele radilice poseduju `lezde koje lu~e vosak. ^etiri para vo{tanih ogledala sme{tena su sa unutra{we strane

stawu i on kroz pore prodire na povr{inu ovih ogledala gde u dodiru sa vazduhom o~vrsne, grade}i tanke plo~ice. Ove plo~ice p~ele skidaju pomo}u ~ekiwa-

stih ~etkica na stopalu zadwih ekstremiteta i predwim nogama dopremaju do usnog aparata. U ustima p~ele prera|uje deo po deo vo{tane plo~ice me{aju}i je sa masnim sekretom podjezi~ne `lezde i time daje elasti~nost vosku. Tako prera|en vosak lepe i izgra|uju sa}e. Kada se p~elama u ovo vreme ne doda dovoqno satnih osnova za izgradwu sa}a, one same u slobodnom prostoru i na vi{e mesta odjednom, zapo~iwu pro{irivawe gnezda i izgradwu prvo malih kolutova sa}a, koji zatim naglo rastu i ubrzo bivaju napuweni, kako medom i polenom, tako i leglom. U na{em kraju takve slobodno izgra|ene oblike sa}a p~elari nazivaju â&#x20AC;&#x17E;zaperciâ&#x20AC;&#x153;. Ovih dana izgra|eni zaperci obi~no budu sa pro{irenim trutovskim }elijama.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

ZDRAVSTVO

OBELE@EN ME\UNARODNI DAN ZA[TITE OD BUKE

BUKA NARU[AVA FIZI^KO I MENTALNO ZDRAVQE

Predstavnici Zavoda za javno zdravqe i Grada obele`ili su pro{log petka Me|unarodni dan za{tite od buke u ciqu informisawa javnosti o zdravstvenim efektima buke, wenom dejstvu na organizam, merama za{tite i svim aktivnostima koje se u vezi sa bukom sprovode na nivou Grada

dravo ìvotno okruèwe je jedan od osnovnih uslova za kvalitetan ìvot i rad qudi, a â~ak je uvek poklawao posebnu pa`wu odràvawu kvaliteta ìvotnog okruèwa i pravovremeno reagovao ako do|e do wegovog naru{avawa, istakao je povodom obeleàvawa Me|unarodnog dana za{tite od buke zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}. On je naglasio da Grad redovno kontroli{e sve parametre koji odre|uju kvalitet ìvotne sredine, a me|u wima je i nivo buke. - Svake godine se usvaja program kontrole buke na podru~ju Grada sa utvr|enim kqu~nim mestima na kojima se kontroli{e wen nivo. Ukoliko do|e do prekora~ewa dozvoqenog nivoa buke, sa~iwavaju se akcioni i operacioni planovi, kojima se buka dovodi u dozvoqen nivo - naglasio je Lukovi}. Usled pove}ane buke veliki broj stanovnika Evrope pati od poreme}aja fizi~kog i mentalnog zdravqa, veliki broj qudi ima poreme}en san, a vi{e od 50 odsto stanovni{tva velikih gradova ìvi u bu~nom okruèwu, dok oko 15 odsto ìvi u takozvanim crnim akusti~kim zonama. Buka se defini{e kao svaki neèqeni zvuk koji subjektivno doìvqavamo i veoma kompleksno deluje na qudsko zdravqe.

Zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i dr Milka Levajac postrojewa i doga|aji poput raznih manifestacija, sportskih aktivnosti i zabava - rekla je dr Levajac. Ona je naglasila da {tetni efekti buke zavise od osetqivosti svakog pojedinca, - Poznato je da je oko 10 odsto stanovni{tva veoma osetqivo na buku, a posebne kategorije kao {to su mala deca do {est godina, qudi stariji od 65 godina i ène u sredwem dobu su osetqivije na povi{ene nivoe buke. Buka deluje direktno na slu{ni organ i indirektno na organizam. Direktno smo izloèni buci kada je ona ja~a od 85 decibela, {to je ~esto slu~aj u diskotekama ili u industrijskim procesima. Tada moè do}i do privremenog ili trajnog o{te}ewa sluha. Po~etni simptomi su zujawe u u{ima, nagluvost, bolovi, gubqewe sluha, a kasnije, ako je intezitet buke prisutan u duèm periodu, dolazi do trajnog o{te}ewa sluha - rekla je dr Levajac, naglasiv{i i da su veoma izraèni i takozvani neauditivni efekti buke na zdravqe: - Oni se ogle-

SAOBRA]AJ - NAJVE]I IZVOR BUKE Doktorka Milka Levajac, specijalista higijene u ZZJZ ^a~ak naglasila je da izvori buke mogu biti prirodni, ali i uzrokovani radom ~oveka. - Jedan od najve}ih izvora buke je saobra}aj, koji ~ini vi{e od 80 odsto zaga|ewa bukom u velikim gradovima. Tako|e, zna~ajan izvor buke je i industrija, ali i razni gra|evinski radovi,

daju kroz fiziolo{ku reakciju organizma. Buka od 60 do 70 decibela u spo-

privremena ako se sklonimo iz zvu~ne sredine. Me|utim, ako na{a izloènost traje duè, onda moè do}i i do ozbiqnijih poreme}aja, kao {to su trajni porast krvnog pritiska, nervoza, depresija ili pogor{awe nekih postoje}ih hroni~nih bolesti. Zapaèni su i slu~ajevvi infarkta, usled indirektnog dejstva konstantno pove}anog niovoa buke. Doktorka Levajac je istakla da visok intezitet buke u zna~ajnoj meri uti~e na poreme}aj kvaliteta spavawa. - Ako isprekidana buka deluje na ~oveka u toku spavawa, dolazi do promene u frekvencijama sr~anog rada, disawa i ja~i-

no zdravqe je akreditovana i ovla{}ena zdravstvena ustanova koja meri nivo buke na osnovu ugovora sa Gradom, ali i na osnovu zahteva stranaka, prema re{ewima inspekcijskih slu`bi Grada u postupcima re{avawa àlbi i pritu`bi na ometawe izazvano bukom. - Pro{le godine smo izvr{ili merewa na 18 mernih mesta i to po pet merewa na svakom mernom mestu. Dva u toku dana, jedno u toku ve~eri i dva u toku no}i. Rezultati merewa se dostavqaju Gradu i Slu`bi za za{titu ìvotne sredine, a dostupni su i javnosti. Od ove godine }e biti dostupni na sajtu ZZJZ â~ak - rekla je dr Levajac,

Jedno od najbu~nijih mesta u gradu - raskrsnica Balkanske i Nemawine

NAJBU^NIJI DELOVI GRADA Prema rezultatima iz pro{le godine, mesta na kojima je prime}eno najve}e optere}ewe bukom su najprometnije raskrsnice u na{em gradu. Najve}i intezitet buke zabele`en je na raskrsnicama ulica Balkanske i Nemawine, Kneza Milo{a i Nemawine, u nasequ Atenici, kod pumpe kod Moravice, u Ulici vojvode Stepe i nasequ Qubi} kej. Na tim mestima je dominantni izvor buke saobra}aj. qa{woj sredini ne}e izazvati o{te}ewe sluha, ali }e indirektnim dejstvima na organizam dovesti do lu~ewa stresnih hormona, poreme}aja u cirkulaciji, povi{ewa holesterola i triglicerida, rasta krvnog pritiska... Kasnije se mogu javiti i smetwe u kardiovaskularnom, digestivnom, endokrinom i imunolo{kom sistemu. Sva ova o{te}ewa organizma mogu biti

ne pulsa, tako da se skra}uje duboka faza spavawa i san postaje povr{niji. Nakon tako provedene no}i, javqaju se i druge smetwe, poput nervoze, smawewa radne sposobnosti i ostalih psihosocijalnih efekata koji se javqaju u radnoj sredini.

MERE ZA[TITE Doktorka Levajac je naglasila da je va`no pratiti nivoe buke u ìvotnoj sredini, {to se naj~e{}e vr{i sistematskim merewem, takozvanim monitoringom buke, a sve sa ciqem da se planiraju mere za{tite od buke. U â~ku se program kontrole buke u ìvotnoj sredini sprovodi od 2010. godine. Zavod za jav-

naglasiv{i da sva merewa imaju za ciq da se donesu odre|eni akcioni planovi radi smawewa nivoa buke. - Kada govorimo o saobra}aju, mere za{tite od buke su ograni~ewa brzine kretawa vozila, zabrana saobra}aja za pojedine kategorije vozila u odre|enim periodima dana, boqa regulacija saobra}aja postavqawem semafora i kontrola u~esnika u saobra}aju. Na nivou lokalne samouprave se sprovode i mere ograni~ewa rada zanatskih objekata, koji pri obavqawu svoje delatnosti koriste muzi~ke ure|aje. Veoma zna~ajna je i najava raznih manifestacija i koncerata, kako bi se stanovni{tvo moglo blagovremeno za{tititi - navela je dr Levajac mere za{tite od buke, isti~u}i da je od dugoro~nih mera za{tite najva`nije urbanisti~ko planirawe naseqa prema nameni, jer je veoma va`no da industrijski objekti budu u industrijskoj zoni, a da se zona stanovawa za{titi od buke. I. M.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

OBELE@ENA EVROPSKA NEDEQA IMUNIZACIJE

ZA[TITIMO SVET VAKCINACIJOM

avod za javno zdravqe ^a~ak obele`io je ove sedmice Evropsku nedequ imunizacije pod sloganom “Za{titimo svet vakcinacijom”. Nedeqa imunizacije je godi{wi doga|aj ~iji je op{ti ciq pove}awe obuhvata imunizacijom, ja~awem uverewa o potrebi za-

miologije iz ZZJZ je rekao da smo posledwih godina svedoci kampawe koja se vodi protiv imunizacije, ne samo na teritoriji Srbije, ve} i u ~itavom svetu. - Ta kampawa je po~ela sa distribucijom vakcine protiv gripa 2009. godine, koja je dovedena pod sumwu. Ne postoje nau~ni dokazi i

cije, va`nim zdravstvenim merama se smatra i uvo|ewe higijenski ispravne vode za pi}e i antibiotika rekao je dr To{i}. Dostizawe i odr`avawe kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je su{tina zajedni~kih napora u svim zemqama sveta.

Dr Aksentije To{i} i dr Qiqana Moji}evi}

{tite svakog deteta od bolesti koje se mogu spre~iti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz te{ko dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa. Doga|aj je inicirala Svetska zdravstvena organizacija 2005. godine, a u wegovo obele`avawe Srbija se ukqu~ila od po~etka. Nedeqa imunizacije se obele`ava i u ciqu pove}awa obuhvata i izgradwe pozitivnih stavova u vezi sa neophodno{}u imunizacije. Doktor Aksentije To{i}, specijalista epide-

ZDRAVSTVO

verifikovane studije koje imunizaciju dovode u pitawe. Naprotiv, postoji veliki broj studija koji imunizaciju stavqa u centar preventivnih mera, koje imaju vrlo efektivan na~in delovawa. Moèmo re}i da se celokupni ìvotni vek stanovni{tva na planeti u posledwih 100, 200 godina zna~ajno produìo. Smatra se da je imunizacija jedna od najzna~ajnijih medicinskih mera koja je dovela do toga da se ìvotni vek u pojedinim dràvama produì. Pored imuniza-

Me|utim, u zemqama Afrike i isto~ne Azije vakcine nisu dostupne. - U ovim zemqama svake godine se registruje od dva do tri miliona smrtnih ishoda od difterije, tetanusa, velikog ka{qa i malih bogiwa kod nevakcinisanih lica, a najvi{e kod dece ispod pet godina `ivota. To su sve bolesti za koje postoje efikasne vakcine - rekao je dr To{i}. On je naglasio da ne smemo dozvoliti da propustimo mogu}nost da se sva na{a deca vakcini{u najsavremenijim vakcinama. I. M.

KAKO DA SNIZITE HOLESTEROL ~e{}e. Me|u najva`nijim su vo}e i povr}e, riba, proizvodi od celog zrna, nezasi}ena biqna uqa poput maslinovog i oraolesterol je najpoznatija masno}a u organizmu i prisutan je u svakoj `ivoj }eliji. Razlikujemo dobar HDL i lo{ LDL holesterol koji mo`e da prouzrokuje mogu}e bolesti srca i krvnih sudova, sr~ani i mo`dani udar. Postoje uspe{ne prirodne metode u borbi protiv lo{eg holesterola.

Promena navika u ishrani Prvi korak u sniàvawu lo{eg holesterola je promena prehrambenih navika, pri ~emu treba ograni~iti koli~inu zasi}enih masti i holesterola u ishrani. Namirnice koje tom prilikom treba izbegavati, ili ograni~iti wihov unos, su svi punomasni mle~ni proizvodi, proizvodi od belog bra{na i mesne prera|evine poput salama i vir{li, a unos jaja treba ograni~iti na ~etiri jajeta nedeqno. Povr}e sniàva holesterol Ba{ kao {to neke namirnice pove}avaju holesterol, postoje i one koje ga sniàvaju i koje bi trebalo konzumirati {to

PRIKUPQANA DRAGOCENA TE^NOST U FABRICI REZNOG ALATA

AKCIJA DOBROVOQNOG

DAVAWA KRVI

druèwe dobrovoqnih davalaca krvi Fabrike reznog alata, uz podr{ku Grada i lokalnih privrednika, organizovalo je u sredu tradicionalnu prole}nu akciju davawa krvi u prostorijama Fabrike. Krv prikupqena ovom prilikom namewena je Slu`bi transfuzije ~a~anske Bolnice. U akciji je u~estvovalo 26 gradova iz Srbije i 11 gradova iz Republike Srpske i Crne Gore. - Udruèwe dobrovoqnih davalaca krvi FRA â~ak je samo naziv za organizaciju koja okupqa davaoce krvi i iz Tehni~kog remontnog zavoda, “Morave”, “Partizana”... ^lanovi na{eg Udruèwa nisu samo radnici FRA, ve} svi qudi dobre voqe koji imaju èqu da nekome spasu ìvot. U na{em Udruèwu ima i doma}ica i penzio-

nera - ka`e Mirjana Stanojevi} ~lan Udru`ewa dobrovoqnih davalaca krvi FRA, koja je ve} 99 puta dala krv, a u junu bi trebalo da stoti put pokloni dragocenu te~nost. U akciji dobrovoqnog davawa krvi u~estvovali su i radnici “Elektromorave”. - Odazvali smo se pozivu da damo krv, jer je ovo odli~na humana akcija ko-

BLITVA KAO LEK Ovo zelenolisnato povr}e sadrì veoma malo kalorija i masti, a dosta biqnih vlakana, pa je odli~no za ishranu koja ima za ciq kontrolu holesterola i telesne teìne. Ali, povrh toga, blitva sadrì brojne fitonutrijente koji deluju preventivno protiv raznih bolesti. Blitva je jedan od odli~nih biqnih izvora vitamina K, koji igra ulogu u odràvawu zdravqa kostiju. Dovoqni nivoi vitamina K u ishrani pomaù da se za{titi mozak od o{te}ewa neurona, pa se zato preporu~uje obolelima od Alchajmerove bolesti.

nomasnog koristite posni sir bez masno}a, dok poja~iva~e ukusa poput soli mo`ete zameniti prirodnim marinadama u kojima mo`ete koristiti vo}ne sokove i vina koji }e hrani dati pikantnost i kiselost.

ju treba podr`ati. Daju}i krv spasavamo nekome `ivot, a za pohvalu je {to je do{lo dosta davalaca iz Crne Gore i Republike Srpske - rekao je direktor “Elektromorave” Slavko Majstorovi}, koji je tako|e darivao dragocenu te~nost. Ovoj akciji odazvali su se i ~lanovi omladine Socijalisti~ke partije Srbije. I. M.

Listovi blitve su odli~an izvor antioksidanasa i vitamina C. Blitva je bogata i kompleksom vitamina B, kao {to su folati, nijacin, vitamin B6, tiamin i panotenska kiseline. Bogata je i vitamimom A i wegovim prekursorima, antiokdsidantima kao {to su beta-karotin, lutein i zeaksantin. Interesantno je da je blitva i izvor omega-masnih kiselina. Smatra se da redovno konzumirawe blitve poma`e prevenciji osteoporoze, anemije usled mawka gvo`|a, nedostatka vitamina A, kao i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva. Ovo povr}e je najboqe sve`e od juna do novembra.

@itarice i jabuke

Lanene semenke Lanene semenke zahvaquju}i velikoj

Zob, je~am, jabuke, {qive i bobi~aste namirnice poseduju vlakna koja poma`u sni`avawu lo{eg holesterola smawuju}i wegovu apsorpciju u crevima po{to deluju poput sun|era koji upija holesterol.

{asti plodovi. Uz odabir pravih namirnica od izuzetne va`nosti je i na~in wihove pripreme. Svakako treba izbegavati pr`enu i pohovanu hranu, a najboqe je meso i povr}e pripremati na pari.

Zdrava ishrana Zdrava hrana ne mora biti neukusna. Lako moète uìvati u namirnicama ukoliko samo izaberete recepte koji ne sadrè ùmanca ve} samo belanca, umesto pu-

koli~ini omega 3 masnih kiselina smawuju nivo holesterola u krvi. Dovoqna je jedna ka{i~ica ovih semenki dnevno kako bi osetili wihov u~inak, a mo`ete ih pome{ati sa jogurtom ili mlekom ili ih koristiti pri pravqewu kola~a.

Ve`bawe Istraìvawa su pokazala da ukoliko ve`bate do tri puta nedeqno u trajawu od 30 minuta, moète smawiti nivo lo{eg holesterola, a povisiti nivoe dobrog. Hodawe je jedan od najboqih na~ina za odràvawe fizi~ke aktivnosti, a ne zahteva nikakvu posebnu opremu niti planirano izdvajawe vremena.

KULTURA

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

FILMSKI FESTIVAL, OD SREDE DO SUBOTE, U GALERIJI „RISIM“

SLOBODNA ZONA U ^A^KU

a~ak je, od srede do subote, doma}in turneje Filmskog festivala Slobodna zona. Qubiteqi filmske umetnosti imaju priliku da vide izbor od, prema glasovima publike, pet najboqih filmova sa posledweg, osmog izdawa festivala, koji je u novembru 2012. godine posetilo vi{e od 15.000 gledalaca. Projekcije se odr`avaju u Galeriji „Risim“, a ulaz je slobodan. - Galerija se i ovim delom potvr|uje kao mesto koje je otvoreno za sve vrste vizuelnih umetnosti, pa i prema filmu, a posebno kada je re~ o afirmativnom, eksperimentalnom filmu koji zadovoqava umetni~ke kriterijume i predstavqa na{ domen interesovawa. Nadam se da }e i ovoga puta festival imati publiku, jer Slobodna zona svojim dobrim programima izaziva interesovawe - rekla je, izme|u ostalog, Milica Petronijevi}, direktorka Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, na konferenciji za novinare, odr`anoj u utorak. Predrag @ivkovi}, urednik filmskog i video programa UG “Nade`da Petrovi}”, podsetio je da je Slobodna zona zapo~ela turneju 2013 u kojoj }e u~estvovati ~ak 35 gradova Srbije. - Ove godine }emo na repertoaru imati

pet filmova, koji }e biti prikazani tokom ~etiri festivalska dana, s tim {to }e u petak biti projekcije dva filma. Slobodna zona je posve}ena anga`ovanom filmu, kako dokumentarnom, tako i igranom. Retka je prilika da te filmove vidimo u na{oj zemqi, po{to je re~ o filmovima koji nisu otkupqeni za redovan bioskopski repertoar - naglasio je @ivkovi}. Prvi u nizu filmova, u sredu uve~e je prikazan dokumentarac oskarovca Kevina Mekdonalda “Marli”, koji je gledaoce odu{evio novim prikazom neobi~nog i tajanstvenog `ivota muzi~kog velikana Bob Marlija. U najnovijem filmu nema~ke rediteqke Margaret fon Trota “Hana

PREMIJERNA PROJEKCIJA KRATKOMETRA@NOG FILMA „O@IQAK“

SUOÂVAWE SA STRAHOM IZ DETIWSTVA ro{log petka u Galeriji “Risim” je odràna premijerna projekcija kratkometra`nog igranog filma “Oìqak”, snimqenog u toku realizacije Filmskog edukativnog centra “Interakcija” 2011/12. Projekciji su prisustvovali rediteqka Jovana Avramovi}, snimateq i dizajner tona Lazar Poluga i direktor NFC “Filmart” i Filmskog edukativnog centra “Interakcija” Dejan Petrovi}. Polaznici prve generacije FEC “Interakcija”, tokom osam meseci, kroz predavawa i ve`be, savladali su osnove filmskog jezika, pisawa scenarija, osnove snimawa, dizajna zvuka i montaè. Posledwa tri meseca, polaznici su u~estvovali u produkciji zavr{nog - kratkometra`nog igranog filma “Oìqak”. Film “Oìqak” je pri~a o Aleksandru, sredove~nom ~oveku, koji se suo~ava sa strahom iz detiwstva i poku{ava da ga prevazi|e. Glavne uloge tuma~e Vahidin Preli} i Andrijana Simovi}, glumci uì~kog Narodnog pozori{ta, kao i Luka Petrovi}, de~ak iz Ariqa. Ostale uloge igraju Na|a Jagodi}, Vera Bukvi} i Vesna Eri}. Ostali deo ekipe filma sa~iwavaju polaznici FEC „Interakcija“, sredwo-

Arent”, gledaoci su sino} mogli da saznaju o odlu~uju}em razdobqu u ìvotu ène koja se smatra jednom od najzna~ajnijih i najoriginalnijih politi~kih mislilaca XX veka. Ve~eras }e qubiteqi filmske umetnosti mo}i da pogledaju “Nije ti ìvot pjesma Havaja” (u 20 ~asova) i “Ponovo zajedno” (u 21 sat). - U ovoj selekciji najboqih filmova na{ao se i dokumentarac hrvatske rediteqke Dane Budisavqevi} “Nije ti ìvot pjesma Havaja”, u kome se kroz rituale porodi~nih ru~kova na duhovit i diskretan na~in govori o potrebi za razumevawem i prihvatawem od strane najbliìh. Potom }e uslediti i film Juna Haukelanda “Ponovo zajedno (10 godina nakon rata)” koji, prikazuju}i susrete grupe albanskih i srpskih studenata koji su se desili u dva maha (jedan neposredno pred bombardovawe 1999. i drugi deset godina nakon toga), preispituje mogu}nost dijaloga izme|u mladih qudi ~iju su pro{lost odredili ratni sukobi na Kosovu. Na kraju, sutra od 20 ~asova, “Gospodin Lazar”, Filipa Falardoa gledaoce }e odu{eviti

pri~om o imigrantu iz Alìra, koji u~enicima jedne osnovne {kole u Kanadi pomaè da prihvate smrt omiqene nastavnice, istovremeno u~e}i da prihvati i sopstvenu bolnu pro{lost - najavio je filmove Predarg @ivkovi}. Filmski festival Slobodna zona u saradwi sa medijskom ku}om MTV ove godine po prvi put dodequje nagradu za publiku turneje, autoru ili autorki najboqe recenzije/ kritike/ kratkog eseja o jednom od filmova prikazanih na turneji festivala. Kratku recenziju ili osvrt na film u slobodnoj formi, ne duì od 3.000 karaktera, zajedno sa kontakt podacima, do 31. juna zainteresovani mogu poslati na mejl adresu: recenzija@freezonebelgrade.org. Najboqi kratki prikaz jednog filma sa turneje Slobodne zone 2013, bi}e nagra|en vrednom robnom nagradom, istakao je @ivkovi}. Daniel Miki}, kustos UG “Nade`da Petrovi}”, podsetio je na aktuelan program ove ustanove, naglasiv{i da je trenutno najva`nija Slobodna zona. N. R.

ATRAKTIVAN KONCERT ANSAMBLA “CELTIC SPIRIT”

„KOLO“ NA IRSKI NA^IN

{kolci iz Poège, Uìca, â~ka i Kosjeri}a - Jovana Avramovi} (scenarista i rediteq), Aleksa Radibratovi} (direktor fotografije), @eqko Vuka{inovi} (montaèr), Kristina Popovi} (organizator), Lazar Poluga (snimateq i dizajner zvuka), Irena Cveti} (pomo}nik rediteqa), Qubica Drndarevi} (asistent rediteqa) i Vasilije Vasilijevi} (asistent snimateqa). Film je snimqen krajem pro{le godine u prostorijama Muzi~ke {kole “Vojislav - Lale Stefanovi}” u Uìcu, u produkciji Nezavisnog filmskog centra “Filmart” iz Poège i uz veliku podr{ku roditeqa polaznika. Aktivnosti prve generacije polaznika Filmskog edukativnog centra “Interakcija” podràlo je Ministarstvo kulture i informisawa, a projekat je realizovan uz preporuku Ministarstva prosvete i nauke. N. R.

vadesetak momaka i devojaka beogradske trupe “Celtic Spirit” odu{evilo je u subotu na velikoj sceni Doma kulture ~a~ansku publiku svojim koreografijama i temperamentom u izvo|ewu irskog plesa. U ovom, u svetu sve popularnijem plesu, koji dolazi sa “smaragdnog” ostrva, oni kombinuju tradicionalne i moderne numere, neobi~nog i elegi~nog zvuka, promovi{u}i tako irsku kulturu u Srbiji. Konceru je prethodila konferencija za novinare na kojoj su o radu trupe govorile Milica Jeremi}, Jovana Kosti} i Dragana Stankovi}. Trupa postoji od 2005. godine i ovo im je bio prvi nastup ju`no od Save i Dunava, dok su vi{e puta gostvali u gradovima Vojvodine, a Ma|arsku su, prema wihovim re~ima, zahvaquju}i nastupima vidili uzdu` i popreko. Sa igra~ima je nastupila i gru-

pa “Lord viski” u kojoj harmoniku svira i jedini Irac u trupi, koji je do{ao iz Dablina i ostao u Beogradu. Svi su samouki, a u Srbiji ve} postoje tri {kole irskog plesa. Trude se da stupe u kontakt sa sertifikovanim instruktorima u Ma|arskoj kako bi se usavr{avali, kao i sa predstavnicima irskog Konzulata, koji “ba{ i nisu ne{to prijatni”, tvrde devojke, da bi se ukqu~ili kona~no u Festival irskog plesa i na wemu takmi~ili. “Manija” igrawa irskog plesa zahvatila je osim Ma|arske i Nema~ku, Japan i Rusiju, a igre su mnogo popularnije van granica Britanije. Kuriozitet je da Beogra|ani nabavqaju originalne cipele za irski ples koje daju karakteristi~an zvuk, a pod markom “Antonio Pacelli” proizvode ih Italijani u Engleskoj. Koncert je trajao sat i po i bio solidno pose}en. Z. L. S.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

INTERVJU

DRAGOQUB MI]KO QUBI^I], POPULARNI INDEKSOVAC O KABEREU “ONE STVARI” I ONIM STVARIMA NA NA[ NA^IN

VI[E O SEKSU, MAWE O POLITICI

posle dve godine koliko izvodi svoj kombinovani seminar - kabare “One stvari”, u ulozi doktora, baziran na analizi mu{ko-ènskih, uglavnom intimnih odnosa, publika se od srca smeje i rado sara|uje u ovom komadu popularnog “Indeksovca” Dragoquba Mi}ka Qubi~i}a. Postavqa pitawa, daje savete, razvija teorije o zajedni~kom ìvotu, fatalnim gre{kama, èli da pomogne, a ukqu~ivawem publike kroz tiho pevu{ewe kroz nos, ponekom i odmogne, ukoliko se “pogre{no” izjasni o prevari, promeni partnera i broju “biv{ih”, a sedi pored svog partnera... Govore}i o uzajamnim izborima Mi}ko se obra}a mu{karcima u publici i “baca im surovo istinu u lice da ne ìve u zabludi kako su ono ti koji su partnerku odabrali: “Ne bi ti sedeo ve~eras tu da te ona nije htela, one biraju!” Klasifikacija mu{karaca i èna u postupku “birawa” od dna lestvice ka vrhu na Mi}kovom crteù falusa kaè da su na dnu u kategoriji èna “skromne”, slede “prose~ne”, pa “cela umetni~ka dela”, “vrhunske” i na samom vrhu “princeze”. I na mu{koj lestvici podela je ista, samo {to su na dnu “autsajderi”, a na vrhu “prin~evi”. Glumac tvrdi da one imaju “gen za birawe”, da se mu{karci posle puberteta vi{e ne mewaju, da sve ène i majke imaju “program” za popravku mu{karaca koji sadrì “doobrazovawe, do{kolovavawe, usavr{avawe i unapre|ivawe”, ali i “slagawe boja pri obla~ewu”. Komunikacija u braku se mewa i svodi na svega “~etiri minuta smislenog razgovora dnevno”, navodno “volim te”i “zagorelo jelo”. Publika se od srca smeje i na “dve tragedije u seksualnom ìvotu ène”, i na to kako se smewuju misli mu{karca iz decenije u decenuju ìvota, u~estalost seksa, upotrebqivosti “pribora”, i zakqu~ak da je seksualno (ne)zadovoqstvo ~esto u vezi sa ìvotnim (ne)zadovoqstvom... Predstava se dugo izvodi, a publika ne odustaje? - Ja u â~ak dolazim ve} 25 godina, {to sa “Indeksovim” pozori{tem, {to solo, dodu{e s jednom pauzom od desetak godina, jer od 2001. do 2011. nisam dolazio. Jako dobro znam ovu publiku, moj oac je iz okoline Uìca, tako da je to taj kraj, to je takav tip humora da se uvek dobro razumemo, a ova publika je zahvalna, shvata sve ono {to je zabavno i sme{no i meni, tako da ja ne moram ni{ta spektakularno da se pripremam za ovu publiku, pona{am se spontano i opu{teno. Vrlo sam zadovoqan, uvek su to lepe i prave reakcije na pravim mestima. To je znak da se razumemo i da je wima zabavno i zanimqivo ovo {to ja izvodim, identifikacija je tu, svako se prepoznao… Ima li razlike u pogledu emancipacije publike izme|u velikog grada i unutra{wosti? - U publici ima razlike jedino kad su jako mala mesta u pitawu, jer tu nemam interaktivno pevu{ewe. Vaqda se svi znaju, u ve}im mestima nema toga, â~ak je veliko mesto i nema tog straha, ali mala mesta Bogami umeju da budu vrlo neprijatna, ne smeju da se jave, boje se da }e ih neko prepoznati, pa }e ih zezati.

Kakav je Va{ utisak u kontekstu ove pri~e, koliko su qudi otvoreni za temu o kojoj govorite, seks je ina~e tabu tema na ovim prostorima, {to zbog nasle|a, patrijarhalnog vaspitawa, konzervativizma, jer, kao {to rekoste, niko nam nije crtao na biologiji “one stvari”? - Naravno, mi se svi snalazimo. Sre}om, ovde kod nas su vicevi ti koji qude mnogo upoznaju sa nekim stvarima koje se ti~u seksa, a o kojima se vaqda ni{ta ne u~i u {koli. Tako da smo mi nacija, koja je javno osetqiva na seks. Te{ko }ete na ulici na}i nekoga ko }e pred mikrofonom ili pred kamerama ne{to da vam pri~a o seksu, ali ovako, u bilo kakvim mawim dru{tvima i druèwima, toga ima koliko ho}ete. Nije velika razlika ni bilo gde da se na|ete u svetu. Po{to sam putovao mnogo i obi{ao skoro ceo svet, koristio sam sve prilike da pri~am sa qudima o svemu i sva~emu, ne razlikuju se qudi toliko u tome. Vi{e se razlikujemo po tome {ta je dru{tvo spremno da stavi na medije i na koji na~in. Recimo, mi smo donedavno tu bili potpuno u tabuu, a onda su se pojavili ovi odvratni rijaliti {ou programi koji propagiraju seks na jedan, da kaèm neromanti~an i odvratan na~in, slobodno mogu tako da kaèm, i pokazuju da su qudi spremni da rade pred kamerama bilo {ta samo da bi bili prime}eni, a pla{im se da je motiv i novac i promocija u javne li~nosti. I pla{im se da to ne ode daqe, u nekom drugom pravcu, dok je seks i |ene|ene, da ne ode u neko nasiqe, brutalnost, pa da neko ne poèli jednog dana da nekog vidi i mrtvog u tom rijaliti {ou, samo da bi digao gledanost. E, to je opasno, ina~e seks kao seks, dakle nije opasno {to se vidi, to pu{taju no}u, ali je nekako neprimereno, to vi{e pripada nekakvim porno kanalima i privatnim kablovskim televizijama i tako daqe, a ne nacional-

nim frekvencijama i ne bi smelo tamo da se de{ava. Tako da, s jedne strane, imamo tu dogmu i patrijarhalnost, a s druge strane taj raspusni, razulareni, banalizovani seks. Gde u tim relacijama vidite ovu predstavu? - Ovo ne spada ni ovamo, ni onamo. Pre svega, idu}i za tekstom Berhanda Ludviga, ja sam ga dosta promenio i prilagodio na{em mentalitetu, pa sam se trudio da nijednog trenutka ne ode u banalno, u prosta~ko i vulgarno. Jako je lako oti}u u vulgarno i prosto znate, a jako te{ko odràti sve, a da bude zabavno, da nigde nikog ne opsuje{, da ni~eg ru`nog nema, da moète, ajde da ne kaèm dete malo dovesti na predstavu, ne, bilo bi mu dosadno, jer ovo je predstava o mu{ko-ènskim odnosima, a ne samo o seksu. Me|utim, ovde treba qudi da ìve zajedno, da budu zajedno u vezi ili u braku, da bi shvatili ovu predstavu, a to ne shvataju ba{ klinci. Negde tamo oko punoletstva, itekako i oni shvataju, i vidim da dolaze da gledaju i da im se svi|a. Kabare poga|a jako {iroku ciqnu grupu i qudi se s wom identifikuju. Ja sam kroz ovih 90 predstava koliko sam ih odigrao, osetio {ta je ono {to ih tera da se dodatno angaùju, da odgovore, da se ukqu~e, a {ta ne, pa je naravno, tu je bilo i nekih izbacivawa i ubacivawa, tako da je predstava preìvela mnogo promena od same premijere. Ipak, nudite univerzalne slike i poruke i zato se i “primila”? - Jeste, a nema politiku, nema ovu na{u dnevnu tragiku, nego ba{ univerzalnost, pa u krajwoj liniji i autor nije na{ ~ovek nego Austrijanac, seksualni terapeut,

imaju}i na umu univerzalnu primenu ovako ne~ega. Ja je jesam adaptirao za na{ mentalitet i trì{te, ali nisam promenio tu univerzalnost i zato traje, i zato qudi ponovo dolaze. Va{u karijeru obeleìlo je i mnogo zanimqivih likova iz sveta politike, koje ste tako uverqivo tuma~ili kroz “Indeksovo pozori{te”. Pozajmqivali ste glas i Slobodanu Milo{evi}u, Ko{tunici, [e{equ. Imate li priliku da i danas izvodite ske~eve na tu temu? - Priliku ja ni onda nisam dobijao, nego sam je stvarao. Mi smo u “Indeksu” sami stvrali te prilike. Qudi gre{e, kaè pravim ovakve ili onakve humoristi~ke programe televizijske, zato

{to to narod ho}e. Ne, treba da se trudi{ da napravi{ ne{to kvalitetno, dobro i da ima poruku, pa }e narod to da prihvati, ako je to istinski dobro. Drugim re~ima, kad god sam imao ne{to da kaèm, pa bilo to kroz politi~ku satiru, ili na ovaj na~in gde politike i satire uop{te nema, ja sam se dobro pripremio. Da li su to bile imitacije politi~ara, jednog ili vi{e, ili je to bila predstava gde nema nijednog politi~ara, va`no je da se iza|e s ne~im u {ta verujem, u {ta sam siguran da znam da uradim kako treba, {to znam da }e dràti pa`wu qudi, da }e ih dovoqno zanimati, a nije nu`no da to budu politi~ari. Ipak, nedavno je imala odjeka imitacija Aleksandra Vu~i}a na Studiju B? - Ja sam to iskoristio sa Vu~i}em na Studiu B, zato {to mi je bilo zanimqivo, a odjeknulo je mnogo {ire, kao da je bilo na velikoj televiziji. Me|utim, nisam hteo da pravim neku veliku frku oko Vu~i}a, ostao mi je wegov sempl negde u glavi, i interpretirao sam ga, a da li }u ga ikad vi{e koristiti za ne{to ili ne}u, to je mawe va`no. Meni je malo dojadilo, 20 godina sam se bavio tom politi~kom satirom, dotle dok sam mislio da ona moè malo da promeni mi{qewe u glavama qudi. Donekle i jeste, do{lo je do nekih prevrata 2000. godine, me|utim, kad sam video da su se stvari vratile, neke na isto, neke na gore, neke na besperspektivnost, onda sam shvatio da je ìvot prevazi{ao metaforu, i da vi{e mesta za metaforu nema. A ima jo{ jedna stvar zbog koje nerado imitiram te politi~are, a to je, {to im, hteo ja to ili ne, ipak sve to diè rejting. A to nije moj ciq. Ja sam to onda morao da radim, jer je Milo{evi} jednostavno bio alfa i omega i nemati wega u predstavi, zna~ilo bi ne baviti se politi~kom satirom. Me|utim danas, ima mnogo wih i izvu}i jednog i predstavqati ga, zna~ilo bi davati mu zna~aj koji mo`da i nema, a to nemam potrebu da radim. Posledwih godina ste bili dosta angaòvani kao glumac, {ta trenutno radite? - Trenutno, kad ni{ta ne radim, bavim se vi{e svojim osnovnim poslom, a to je Agencija Tim talenata, {to radim 28 godina bez prestanka, a sve projekte opet radim iz potrebe da se ne bavim samo jednim poslom. Pro{le godine sam u~estvovao u dve italijanske koprodukcione serije, nekoliko filmova, u seriji “Pri|i bliè”, igrao sam u {est epizoda serije “Selo gori, a baba se ~e{qa”, pre toga sam bio kod [ijana u filmu “Potera za Sre}kom”, u filmu na B92, dakle, ja sam pro{etao kroz sve te medije. Pisao sam kwige “Nacionalni park Srbija 1 i 2”, bio na radiju, dakle radio, televizija, film, kwiga, scena, sve su to mediji koji mene interesuju. Zahvaquju}i mom prijatequ Ganetu Pecikozi, do{li smo do ovog teksta i ova predstava je dokaz da ako imate ne{to da kaète, ne morate se ve~ito oslawati na ono {to ste nekada radili u ìvotu... Zorica Le{ovi} Stanojevi}

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

KULTURA

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Filip Karter

IZLO@BA “LULO MOJA SREBROM OKOVANA” U NARODNOM MUZEJU

SVEDO^ANSTVA VRLINE I POROKA birka lula iz 26 srpskih muzeja, kao skra}ena verzija velike izlo`be Divne Ga~i}, vi{eg kustosa iz Novog Sada, realizovane 2011. godine sa vi{e od 400 eksponata iz svih muzeja Srbije, otvorena je pro{log petka u Galeriji Narodnog muzeja. Izlo`eno je vi{e od 180 predmeta, me|u kojima su se na{le i lule iz tri zbirke ~a-

ELIKSIR VE^NOSTI San Francisku, besku}nicu je ubio napada~ kojeg je godinama o~ekivala, a wene zagonetne posledwe re~i osloba|aju decenijama zakopanu tajnu koja je promenila istoriju. U Teksasu, starac na samrtni~koj posteqi daje jezivu ispoved – Nisam onaj za kog me smatrate – koja }e wegovim sinovima biti upozorewe. U Masa~usetsu, hladnokrvni ubica sklapa podmukli pakt s korporativnim milijarderom. Svi oni povezani su sa ènom koja je pre mnogo decenija pobegla iz sovjetskog logora, ponev{i sa sobom drevno znawe za koje bi qudi bili spremni da prodaju du{u, samo da ga poseduju. U tu opasnu mreù uvu~eni su Raj O’Mali, ~ovek koji o~ajni~ki poku{ava da izbegne smrtonosnu sudbinu, i Zoi Dmitrov, advokatica iz San Franciska, koja prepoznaje ubijenu besku}nicu – ènu za koju je mislila da je umrla pre skoro pola veka. Grozni~ava igra ma~ke i mi{a koja se proteè od zale|enog Sibira do vijugavih ulica Pariza, od {okantnih otkri}a holivudske legende do smrtonosnih mahinacija KGB-a i najvi{ih instanci Sjediwenih Dràva... i naposletku, do ~uvara jedne drevne ikone.

Sandra Braun

ODJECI PRO[LOSTI entimentalna pri~a koja potvr|uje staru istinu: qubav je vrednija od svega... Ela Baron je re{ena da po svaku cenu sa~uva ìvot koji je izgradila za sebe i svog autisti~nog sina Solija. De~ak ìvi u svom svetu, do kojeg ni ona ne uspeva da dopre. Svesna da zbog toga izaziva saàqewe i zgraàwe, Ela se drì podaqe od male zajednice u kojoj ìvi. Me|utim, u wen ìvot ulazi Dejvid Rejnvoter i mewa ga iz korena. Dok ekonomska kriza izaziva dru{tvene nemire u gradu i po okolnim farmama, Ela se sve vi{e oslawa na Rejnvoterovu suptilnu pomo} i ispravne stavove. Ipak, dok napetost raste zajedno sa letwom vru}nom, no} puna nasiqa natera}e ih da preispitaju sve u {ta su verovali.

~anskog Muzeja: istorijske, etnolo{ke i arheolo{ke, ~ak 80, i uglavnom je re~ o turskim lulama. Saradnici izlo`be su bili Aleksandra Gojgi} i Marko Spasojevi}, a konzervator Dejan Petrovi}. - Lule i pribor za u`ivawe u duvanskom dimu, spadaju u sitan, plemenit materijal muzejskih fondova, na koji smo gotovo zaboravili okupirani borbom za zdrav `ivot. Ali, po{to kusotosima muzeja ni{ta ne promi~e, u muzejskim fondovima ~uvaju se zajedno ovi simboli i svedo~anstva vrlina i poroka, na kojima su ostali vidni tragovi umetni~kog oblikovawa, istorij-

skih i stilskih uticaja. Lule i drugi pu{a~ki pribor ba{tine fondovi ve}ine muzeja Srbije. Mada su kori{}ene na na{im prostorima, mora se re}i da je samo mali broj ovih predmeta doma}e proizvodwe. Uglavnom predstavqaju importovanu robu i na wima se mogu pratiti razli~iti kulturni uticaji , koji su stizali kako sa istoka, tako i sa zapada - rekla je otvaraju}i izlo`bu Delfina Raji}, direktorka Narodnog muzeja. Lula je u istoriji imala ozna~avala i statusni simbol. Na izlo`bi su predstavqene lule koje su izra|ene od razli~itih materijala: gline, mer{ama (morske pene), porcelana, drveta i metala, naro~ito srebra, kojim su okivane i rusti~no ukra{avane, kao i prate}i pribor u koji spada onaj za odlagawe lula, paqewe i ~uvawe duvana. Postavka je upotpuwena ilustracijama i fotografijama koje svedo~e o popularnosti pu{ewa duvana na lulu u Srbiji, od dolaska Turaka na balkanske prostore do na{eg doba. U svom obra}awu autorka izlo`be Divna Ga~i} je govorila o istorijatu pu{ewa i industriji kako cigareta, tako i rekvizita koji su je pratili. Vaqa re}i da su najpoznatije radionice za izradu lula po~etkom 17. veka i kasnije u Turskoj bile u Istanbulu i Burgasu, pravqene su i u Italiji, a na prostorima Habsbur{ke imperije jo{ krajem 17. veka, dok se u 18. veku pojavio i specifi~an ma|arski stil sa posebnom dekoracijom, a najve}i proizvodni centri su bili Debrecin i [elmec. U Beogradu je 1939. godine osnovan i Klub pu{a~a lule, prvi te vrste na Balkanu, nazvan po vojvodi od Vindzora. U umetni~kom programu nastupio je KUD “Abra{evi}”. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

CVR^AK I MRAVI

e{ko je odgovoriti na pitawe da li su Srbi radan ili neradan narod? U principu, ne bi se moglo generalizovati, jer ima vrednih mrava i razuzdanih cvr~aka, koji “tamburaju” ~itav ìvot i opet preìve, mo`da ne ba{ najdostojanstvenije, ali tu su, pored nas, ba{ kao u onoj basni o cvr~ku i mravu. I, gotovo u svakoj sredini je tako, mnogi planduju, misle da im je upala ka{ika u med. Misle, ali bumerang je ~udna i skoro zakonomerna logika. Narod je lepo sro~io: “Ko ne plati na drumu, plati}e na }upriji”. Svoju lewost i neznawe kriju iza izmi{qenih autoriteta, partijskih kwiìca, poltronstva i tra~a... U 21. veku se neznawe i povr{nost vi{e ne mogu pravdati frazom “Ko radi taj i gre{i”, ne, ta~nije je da ko ne zna taj i gre{i. “Blatom se ne pere”, re~e neko. Ne mora se daleko putovati da bi se videlo koliko nam je zemqa prirodom lepa i bogata, vodama, {umama, plodnim wivama, pa{wacima... Milina, naro~ito ako se u wu vra}ate sa ju`nih meridijana. Utisak je da niko ne}e da radi, zato svet i poku{ava da nas uvede u nekakav red. A svuda oko nas zaparloèna seoska, pa i prigradska doma}instva, neobra|ene wive, zakr~eni zabrani. Ko ne}e da ore i seje, moè da se bavi sto~arstvom i vo}arstvom, da skupqa pe~urke, ko nije siguran u wih, ima hiqadu mogu}nosti da radi i zaradi kad bi drà-

va organizovala otkup i realizovala prodaju skoro zaboravqenih {umskih plodova, a o lekovitom biqu i da ne pri~amo. Planinski venci Srbije su prave prirodne apoteke, ne zna se ~ega nema. Zato je poraàvaju}i ose}aj i ~iwenica da je u ovoj zemqi neko gladan, da stoji u redu za obrok u narodnoj kuhiwi, da prosi... A ni dràvi se ne ùri. Tek ovih dana seqacima dodeli{e skromne subvencije, sad kad je ve} sve olistalo, krenula vegetacija, a priprema zemqi{ta za setvu poodavno zavr{ena. I onda kad sve kasni, sve bude i skupo i mnogima nedostupno... I, narod opet gladan. Sti}i }e za dogodine, kaù ironi~no neki vredni seqaci... Z. L. S.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

OGRANAK GRADSKE BIBLIOTEKE IZ ZABLA]A U POSETI NARODNOJ BANCI SRBIJE

REPREZENTATIVNO ZDAWE I ZNAWE redinom novembra u organizaciji Gradske biblioteke “Vladislav Petkovi} Dis” Narodna banka Srbije je prvi put na teritoriji Grada â~ka realizovala nekoliko radionica za decu, osnovce i sredwo{kolce iz Ekonomske {kole. Nagrada najuspe{nijoj radionci bila je poseta Narodnoj banci Srbije koja je realizovana ovog utorka. - Na{a je èqa bila da jedna od radionoca bude organizovana i u Ogranku Biblioteke u Zabla}u, koji je prema broju korisnika najve}i, pro{le godine evidentirano je 390 ~lanova, a pro~itano 9.000 kwiga, {to je o~igledan primer dobrog rada lokalne sredine sa |acima. Ta radionica je za Vesnu Kova~ i Isidoru Orlovi}, edukatore Narodne banke Srbije bila iznena|ewe i otkorovewe, jer nisu do tada bile u prilici da borave u jednoj seoskoj {koli i sredini. Deca su se pokazala sjajno, bilo je oko 20 u~esnika radionice, |aka ~etvrtog i petog razreda i isto toliko posmatra~a, koji su pokazali zavidno znawe. Pored ostalog, znali su i odgovor na pitawe “od milion dinara”, odakle poti~e naziv na{e valute? Odgovor je glasio jo{ iz rimskog doba, od rimskog dinara, a istakli su se i u poznavawu i istorijskom zna~aju likova na na{im nov~anicama. Sve druge radionice odràne u De~jem odeqewu Gradske biblioteke i u drugim {kolama, ostale su u senci

utiska iz Zabla}a, i tom prilikom je re~eno da }e najuspe{niji u~esnici radionice kao nagradu dobiti posetu Narodnoj banci Srbije - kaè Danica Ota{evi}, direktorka ~a~anske Gradske biblioteke. Zbog svega toga u ~a~anskoj Biblioteci je napravqen projekat, a za nagradu je bilo jo{ povoda, kaè direktorka, jer osnovna {kola u Zabla}u ove godine obeleàva 200 godine postojawa, o ~emu svedo~i najstariji dokument koji se ~uva u Istorijskom arhivu iz 1813. godine, {to je bio argument vi{e, uz 50. Disovo prole}e i ~iwenicu da je Dis ro|en u Zabla}u, da {kola nosi wegovo ime, da upravo u~enici ove {kole budu nagra|eni posetom Narodnoj banci Srbije, koja je “pokrila” sve tro{kove putovawa i boravka 38 mali{ana i wihovih u~iteqa i nastavnika u

ovoj ustanovi od nacionalnog zna~aja. Retke su prilike da se boravi u ovom reprezentativnom zadawu iz 1889. godine u okviru koga se nalazi i Muzej novca i sazna istorijat same Narodne banke Srbije, koja je osnovana 1884. godine i idu}e godine }e obeleìti 130 godina postojawa i rada, a spada u najstarije nacionalne banke u regionu. U sve~anoj sali odràno je predavawe o umetni~kim i arhitektonskim vrednostima zdawa koje su delo arhitekte Konstantina Jovanovi}a iz Be~a. U~enici su saznali da je za{titnica NBS skulptura “Srpkiwa” iz 1900. godine koja je bila izloèna u Parizu, ko je bio \or|e Vajfert, tre}i guverner NBS i veliki industrijalac i dobro~initeq srpskog naroda, videli novac iz anti~kog perioda nastao na na{im prostorima, kao i ko-

vanice sredwovekovne Srbije i Nemawi}a, nema~ki, turski, austrijski i sve faze na{ih nov~anica, kao i monete iz perioda hiperinflacije. Deca su pokazala lepo znawe i lepo vaspitawe, a ukazani su im velika pa`wa i ~ast, svi su darovani metalnom kovanicom izra|enom na ru~noj presi, kao i papirnom, sa wihovim likom. Saznali su kako se i po ~emu razlikuje originalna papirna nov~anica od falsifikovane, videli i nikada ne}e biti bliì vrednosti od 550.000 evra u obliku zlatnih poluga izloènih u jednoj kasi iz 19. veka, saznali i poku{ali da podignu poluge istih dimenzija od gvo`|a (pet), olova (sedam) i ubedqivo najteèg zlata, koja teì 12 kilograma. Ovo zanimqivo i saznawem bogato putovawe svi }e, kako kaù, dugo pamtiti. Z. L. S.

DE^JE DISOVO PROLE]E U POSETI [KOLAMA

PESNI^KI KARAVAN „STIHOBUS“ rugi pesni~ki karavan “Stihobus”, koji u okviru Disovog prole}a organizuje Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” posetio je protekle nedeqe nekoliko ~a~anskih osnovnih {kola. Pesnici i wihovi stihovi su u dobrom raspolo`ewu stigli na to~kovima do mali{ana u Dowoj Trep~i, Bresnici, Slatini, Zabla}u i O[ “Milica Pavlovi}” u ^a~ku. Svoje stihove govorili su afirmisani i mladi autori, mne|u wima i Bo{ko Lomovi}, Olivera Cupa}, Rada Paunovi}, Dejan Tomi}, Teodora ]endi},

KULTURA

Marina Savi}, Miladin Vukosavqevi}, Nemawa Mi}ovi}, Ba}ko Bukumirovi}, Jeve|enije Julijan Dimitrijevi} i drugi. “Stihobus” je jo{ jedna od prole}nih misija Gradske biblioteke u pribli`avawu lepe pisane re~i najmla|ima i negovawu budu}e ~itala~ke publike kroz susrete sa autorima razli~itih stvarala~kih senzibiliteta i rukopisa. Odziv i radoznalost u~enika u {kolama koje je ovaj pesni~ki karavan posetio nisu izostali, a me|u |acima se uvek na{ao i po neki neotkriveni budu}i stihopojac. Z. L. S.

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21~.

Svetislav Basara FAMA O BICIKLISTIMA Priru~nik qudske ludosti doveden na nivo nauke. Pred vama je kultni roman Svetislava Basare u izdawu Lagune koji ga je smestio u sam vrh moderne srpske proze. „Fama o biciklistima“ je istovremeno istorijski kalambur i izuzetno ozbiqna analiza istorijskih zbivawa, filozofsko-religijski traktat i parodija ideolo{kog mi{qewa, me{avina stvarnog i nestvarnog, poigravawe sa celokupnim kwièvnim nasle|em i razbijawe pripovednih strategija. I to je samo deo onoga {to se nalazi u almanahu posve}enom „tajni“ Evan|eoskih biciklista Ruìnog krsta. Neke kwige vremenom stare, neke se podmla|uju, neke ostaju neizmewene. Samo retke, a wih je zaista mali broj, uspevaju da primoraju stvarnost da se promeni i prilagodi onome {to u tim kwigama pi{e. Svetislav Basara je ro|en u Bajinoj Ba{ti 1953. godine. Autor je vi{e od dvadesetak kwiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je vi{e srpskih i me|unarodnih nagrada za kwièvnost, a wegov roman „Fama o biciklistima“ smatra se jednim od najboqih romana druge polovine dvadesetog veka u srpskoj kwièvnosti. Izdava~ka ku}a Laguna objavila je slede}e kwige Svetislava Basare: „Dugove~nost“, „Mein Kampf“, „Srce zemqe“, „Napuklo ogledalo/Mongolski bedeker“, „Sveta mast“, „Ukleta zemqa“, „Looney Tunes“. Za roman „Uspon i pad Parkinsove bolesti“ dobio je NIN-ovu nagradu za najboqi roman objavqen 2006. godine. Prvi je dobitnik nagrade Fondacije Borislav Peki}. Drame su mu izvo|ene na mnogim scenama, a kwige prevo|ene na engleski, francuski, nema~ki, ma|arski, bugarski, italijanski i makedonski jezik.

Miomir Petrovi} MIRIS MRAKA Uzbudqiva odiseja srpske i gr~ke porodice ~ije su se sudbine ukrstile na beogradskom Dor}olu... „Miris mraka“ je roman-reka, porodi~na saga, ali i svojevrstan istorijski roman o Dor}olu. Radwa romana prati hroniku porodice Maksimovi}, koja po~iwe u Trebiwu, ali istovremeno i porodi~nu sagu porodice Teodopulos koja po~iwe u Kastoriji u Gr~koj – obe }e se zavr{iti u Beogradu. Usponi i padovi ove dve porodi~ne loze, odvijaju se na razrovanim putevima Kraqevine Srbije, ali i Gr~ke i Makedonije, kroz vekove i godine, i sjediwuju se na poplo~anim uli~icama beogradskog Dor}ola. Kroz prise}awa glavnog junaka Maksima i ìvopisne detaqe o poreklu wegove porodice, te~e drugi, paralelni tok „Mirisa mraka“. Od sudbine Dimitriosa Teodopulosa koji zbog nehoti~nog ubistva napu{ta rodnu Kastoriju i dolazi do Kilkisa u Makedoniji gde }e postati ~uveni „{apta~“ i trener trka~kih kowa pa do dana{wih dana, dve porodice, srpska i gr~ka, spoji}e se na Dor}olu, prepoznav{i jedna u drugoj sapatnike u kovitlacu istorijskog mraka. Novi roman Miomira Petrovi}a je sloèna literarna freska koja govori o saìvotu Srba, Grka, Cincara, Jermena, Arbanasa, Turaka i Nemaca na Balkanu tokom dvesta pedeset mra~nih godina. Ovaj roman kwièvnom imaginacijom poku{ava da odgovori na pitawe: Kako se uop{te moè preìveti Balkan?

VODI^

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

KAFE “[TO DA NE” Subota, 27. april - Svirka” TEATAR DUR”, 22 ~asa

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

Petak i subota, 26. i 27. april “KAKO SRE]A HO]E”, igrani film Aleksa de la Iglesije, velika sala u 20 ~asova

Dom Kulture Ponedeqak, 29. april - Predavawe “Blago dvorskog kompleksa”, sredwi hol u 19,30 ~asova

Narodni muzej KLUB „VELVET” Petak, 26. april - Svirka benda” DE PUTA MADRE”, 22 ~asa

Galerija "Risim" Petak i subota, 26. i 27. april - filmovi sa festivala “SLOBODNA ZONA”, projekcije u 20 i 21 ~as

Gradska biblioteka „V. P. DIS“ Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

- Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

„SRPSKI PAB” Petak, 26. april - Svirka benda “KRVNA GRUPA”, 22 ~asa Subota, 27. april - Svirka benda “ZA[TO DA NE”, 22 ~asa

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA PETAK 26. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 27. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 28. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 29. 4. 2013. 08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGAÊVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTIR. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 30. 4. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 1. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ÊTVRTAK 2. 5. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

KULTURA

ME\UOP[TINSKI ISTORIJSKI ARHIV ZA GRAD ÂÂK I OP[TINE GORWI MILANOVAC I LUÂNI OBELE@IO 65 GODINA RADA (1948-2013)

ÛVATI PRO[LOST, IMATI BUDU]NOST “Samo neuki i nerazumni qudi mogu da smatraju da je pro{lost mrtva i neprelaznim zidom zauvek izdvojena od sada{wice. Istina je, naprotiv, da je sve ono {to je ~ovek nekad mislio i ose}ao i radio neraskidivo utkano u ovo {to mi danas mislimo, ose}amo i radimo. Unositi svetlost nau~ne istine u doga|aje pro{losti, zna~i sluìti sada{wosti. Stoga arhivska dokumenta nisu mrtva, siva i uzaludna kao {to to povr{nim ili neupu}enim moè ponekad da izgleda. To su dragoceni svedoci bez kojih bi nam ostala nepotpuno razumqiva mnoga pojava u sada{wosti, bez kojih ne bismo mogli nazreti ni{ta od budu}nosti”. (Ivo Andri}) zlo`bom koja svedo~i o svim jubilejima od 1813. do 1948. godine, zapo~ela je u ponedeqak 22. aprila, proslava 65. godi{wice postojawa i rada Me|uop{tinskog istorijskog arhiva za Grad â~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani. êstitke povodom Dana Arhiva i èqe za daqi uspe{an rad uputio je gradona~elnik Vojislav Ili}, a sve~anosti su prisustvovali i direktor Arhiva Jugoslavije Miladin Milo{evi}, na~elnik mati~ne slu`be Arhiva Srbije za sve arhive Verica Filipovi}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti Aleksandar Da~i}, na~elnik Moravi~kog upravnog okruga Darko Domanovi}, arhivisti iz Arhiva “RAS” iz Novog Pazara i Kraqeva, â~ka, Gorweg Milanovca i Lu~ana. Povodom Dana Arhiva {tampano je xepno izdawe “Vodi~a” koji je osmi{qen po {emi stru~nog ve}a Arhiva Srbije kao dopuna”Vodi~a kroz arhivsku gra|u”, koji

gramu nastupio je hor ~a~anske Gimnazije pod rukovodstvom profesorke Mirjane Janevske, o jubileju, 200 godina postojawa {kole u Zabla}u, govorili su u~enici ove {kole Jovana Eri}, Valentina Vlastelica i Julijana Radosavqevi}, a program je vodio Slobodan Nikoli}. Od osnivawa 22. aprila 1948. prikupqena je, sre|ena i arhivisti~ki obra|ena velika koli~ina arhivskog materijala, neprocewiva za istoriju kraja koji svojom nadle`no{}u pokriva. Generacije arhivista bavile su se pru`awem stru~ne pomo}i i nadzorom nad arhivirawem, odabirawem arhivske gra|e i izlu~ivawem bezvrednog registraturskog materijala, preuzimawem, ~uvawem, tehi~kom za{titom, obradom, publikovawem, prezentacijom gra|e kroz izlo`be i predavawa, mikrofilmovawem i radom sa istra`iva~ima, rekla je, pored ostalog, direktor ove ustanove Lela Pavlovi}.

IZLO@BA NAJSTARIJIH DOKUMENATA 1813-1948. Margita Radovi}, prva upravnica Arhiva

je Vitomir Vasili} napisao 1988, a dodati su i fondovi preuzeti do 2013. godine i sve izmene iz posledwe decenije rada od objavqivawa monografije “Arhiv u ^a~ku 1948-2003” ovog autora. Tom prilikom prikazan je polusatni dokumentarno-igrani film snimqen po scenariju i re`iji Bratislava Jevtovi}a. U prigodnom pro-

Izlo`ba zapo~iwe najstarijim dokumentom koji se ~uva u Arhivu, koji je napisan u februaru 1813. godine, u vreme vo`da Kara|or|a, a sadr`i popis kwiga manastira Sretewe, koji je sa~inio u~iteq iz Zabla}a Jovan Jankovi} sa svojim u~enicima ~ime neposredno svedo~i i o radu ove {kole, jedne od najstarijih u Srbiji. Me|u najstarijim dokumentima su i dva dokumenta na turskom: bujurdlija (nare|ewe) iz 1816. da se obnovi crkva u Mojsiwu i temesu} (tapija) iz 1834, koju je dobio Jo-

van Obrenovi} za kupqenu vodenicu od Sali bega Lozni~kog. Izlo`ba je uvrstila i vrlo vaàn jubilej susednog Gorweg Milanovca, a to je 160 godina od osnivawa Despotovice, {to je prvobitni naziv mesta. Ukazom kneza Aleksandra Kara|or|evi}a od 5. januara 1853. godine preme{tena je varo{ Brusnica na desnu obalu reke Despotovice, kojoj 1859. Milo{ mewa ime u Milanovac, u spomen na svog starijeg brata, prvog rudni~kog vojvodu Milana. Dokumentima i fotografijama iz fonda Na~elstva rudni~kog, prikazan je ìvot Milanov~ana druge polovine 19. veka. Ovom sve~arskom izlo`bom povezani su i osnivawe i rad ~a~anske Gimnazije i Arhivskog sredi{ta, ~iji je prvi upravnik od 1948. do 1959. bila profesorka Margita Radovi}, a prvi prostor za prikupqawe arhivske gra|e i dopisivawe sa arhivskim poverenicima i Ministarstvom prosvete bila biblioteka Gimnazije. Izlo`bom je ispra}en i jubilej Gora~i}ke bune, pro{lo je ta~no 120 godina od 20. februara 1893. a obeleàvawe ovog datuma najvaqeno je za 18. maj. Stogodi{wica od zavr{etka oslobodila~kih Balkanskih ratova prikazana je kroz fotografije i pisma koja su Stevanu Krenu pisali prijateqi sa boji{ta. Izlo`ba se zavr{ava pismom koje je Margiti Radovi} uputila 1957. godine na{a najve}a pesnikiwa Desanka Maksimovi}.

HRONOLOGIJA NADLE@NOSTI ARHIVA Na osnovu naredbe FNRJ o privremenom obezbe|ewu arhiva, Ministarstvo prosvete NR Srbije uputilo je dopis svim sreskim (gradskim) narodnim odborima aprila 1948. da izvr{e popis i utvrde kakvo je stawe arhivske gra|e, i da o svemu obaveste Dr`vnu arhivu u Beogradu. Potreba za o~uvawem ove gra|e uslovila je da 22. aprila 1948. godine u Srbiji bude osnovano 16 arhivskih sredi{ta, me|u wima i Arhivsko sredi{te u ^a~ku. Iste go-

dine 24. aprila Ministarstvo prosvete NR Srbije postavilo je za rukovodioca sredi{ta Margitu Radovi}, profesora @enske gimnazije u â~ku i odredio mese~ni honorar od 1.000 dinara. Od 1948. do 1955, podru~je delovawa sredi{ta obuhvatalo je srezove: draga~evski, ì~ki, qi{ki, qubi}sko-trnavski, moravi~kki, studeni~ki, takovski i teritoriju gradskih narodnih odbora srezova â~ka i Kraqeva. Arhivsko sredi{te finasirao je osniva~, Narodni odbor gradske op{tine â~ak do 31. decembra 1956, kada je osnovan Narodni odbor sreza â~ak, koji preuzima prava i obaveze osniva~a do ukidawa 31. decembra 1962, kada su osniva~ka prava preneta na novoformirani Narodni odbor sreza Kraqevo. Godinu dana kasnije, decembra 1963. Skup{tina sreza Kraqevo, donela je odluku o prenosu prava du`nosti osniva~a na op{tinu â~ak. Tako je Arhivsko sredi{te u â~ku preraslo u ustanovu, a osnivawem Gradske dràvne arhive u Titovom Uìcu 17. oktobra 1951, potpalo je pod wegovu nadle`nost do osnivawa Gradske dràvne arhive u â~ku 1955. Vrhovni nadzor nad svim arhivima imao je ministar za nauku i kulturu NR Srbije. Gradski arhiv mewa naziv u Istorijski arhiv 1956. godine, polovinom 1977. po-

staje Me|uop{tinski istorijski arhiv za op{tine â~ak, Gorwi Milanovac i Lu~ani, ~iji su osniva~i op{tine u kojima ustanova ima nadle`nost. Sredinom 1992. Ministarstvo kulture RS zapo~elo je finansirawe zarada svih zaposlenih u arhivima Srbije, a op{tine pokrivaju materijalne tro{kove koji nastaju realizacijom programskih zadataka. Sav teret finansirawa delatnosti Arhiva pao je na op{tinu â~ak. Od 2003. Ministarstvo kulture i medija prebacuje finasirawe arhiva na op{tinsku, odnosno gradsku vlast, zapravo, sve tri skup{tine donose istovetnu Odluku o organizovawu ustanove Me|uop{tinski istorijski arhiv za op{tine â~ak, Gorwi Milanovac i Lu~ani, u skladu sa odredbama Ugovora o regulisawu me|usobnih prava, obaveza i odgovornosti osniva~a, koji su ove tri op{tine zakqu~ile 12. aprila 2007. godine u â~ku. Iste godine donet je i usvojen novi Statut, ~ije su izmene 2011. omogu}ile posledwi naziv ustanove - Me|uop{tinski istorijski arhiv za grad â~ak i op{tine Gorwi Milanovac i Lu~ani. Z. L. S.

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

BA[TE I BALKONI

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ a li ste ikada razmi{qali o tome za{to je arhitekta projektovao balkon ili terasu u va{em stanu. Ve}ina vas je sre}na zbog toga, ili bar zadovoqna tom ~iwenicom. Pored èqe da na balkonu i terasi uìvate, zamisao svakog arhitekte je da je balkon deo ulice, ukras fasade, a na vama je da date doprinos, kako bi taj prostor {to lep{e izgledao. Ovaj prostor prvo treba o~istiti i okre~iti, ali onako kako nalaè arhitektonsko re{ewe fasade. Veoma ru`no izgleda kada svako okre~i svoj prostor u boju koju najvi{e voli. Kada ste pripremili balkon i terasu, moète pre}i na ulep{avawe, pre svega cve}em, ali morate voditi ra~una prema kojoj strani sveta je okrenut va{ balkon, odnosno da li je ve}i deo dana na suncu ili u hladu, jer }e od toga zavisiti izbor biqnog materijala. Me|utim, pre nego {to odaberete biqke, treba da izaberete posude (àrdiwere, saksije...), i to one koje }e va{ prostor ~ini-

CVE]E, UKRAS BALKONA, TERASA I PROZORA zavice koje veoma lepo izgledaju okrenute ka ulici, ili kada se spu{taju iz cvetnih korpi ili saksija sa zidova. Prilikom sadwe, ako su vam `ardiwere ne{to ve}e, uvek sadite vi{e biqaka ka unutra{wem delu, ~ime na neki na~in ~uvate svoju intimnost, a lep{e izgleda gledano sa spoqne strane. Ako imate osvetqen balkon, onda mo`ete izabrati zaista veliki broj vrsta i to prema svom afinitetu. Sa problemom }ete se susresti samo ako je va{ balkon u hladu, ili je na velikoj visini, gde su i sunce i vetar ja~i. U prti prirodnim. Zato je najboqe odlu~iti se za mirne boje posuda: terakot, braon, zelenu ili neutralnu belu. Kada birate cve}e, najboqe je da odaberete neko-

An|elija Milojkovi}, pejza`ni arhitekta

vom slu~aju izaberite hostu, min|u{ice, hortenzije, pelargonije, asparaguse... Ali, ako je balkon iznad osmog sprata, opredeli}ete se za kaktuse i sukulente (kalanhoje, sedume...) kombinovane sa raznim kamen~i}ima i belom rizlom. Na kraju, poruka je jasna - ako nemate terasu, imate balkon; ako nemate balkon, imate prozor. Nekada ma{tovito ure|en prozor mo`e konkurisati balkonu. Uglavnom, va`no je da imate kutak pogodan za u`ivawe, odmor i relaksaciju.

Pripremila: N. R.

liko stalno zelenih biqaka (zimzelenih), kako bi ih kombinovali sa sezonskim cve}em, koje }ete po potrebi mewati, i tako }e ovaj prostor cele godine biti lep. Ne zaboravite na pu-

LAZAREVA SUBOTA - VRBICA

PRAZNIK DECE

rpska pravoslavna crkva sutra slavi Lazarevu subotu ili Vrbicu, pripremaju}i se, u posledwoj sedmici posta, za najve}i praznik - Uskrs. Lazareva subota uo~i praznika Cveti (koji uvek padaju u {estu nedequ âsnog posta) posve}ena je uspomeni na vaskrsewe ~etvorodnevnog Lazara i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca sve~ano do~ekala i pozdravila. Tada se u na{im hramovima u popodnevnim ~asovima sluì ve~erwe bogosluèwe, i u crkvu se unose mladi vrbovi listari, tek ulistali. Po{to se vrba osveti, sve{tenik narodu deli gran~ice i zatim se vr{i trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i ~iracima. Narod obilazi oko hrama uz pevawe tropara Lazareve subote. Ovaj praznik je iskqu~ivo praznik dece. Za taj dan majke sve~ano obuku svoju decu, pa ~ak i onu najmawu, od nekoliko meseci, donose, sve~ano obu~enu, crkvi, kupuju im zvon~i}e vezane na trobojku i stavqaju oko vrata. Deca se raduju, tr~e po porti i u~estvuju u

ophodu oko crkve. Mlade vrbove gran~ice se odnose ku}ama i stavqaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom po~iwu veliki Vaskr{wi praznici.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 26. april

Sun~ano

Subota, 27. april

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 28. april

Ponedeqak, 29. april

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 1. maj

Utorak, 30. april

^etvrtak, 2. maj

290C

280C

260C

300C

290C

260C

110C

120C

130C

Sun~ano

Delimi~no obla~no

Sun~ano

Delimi~no obla~no

Obla~no, mogu}a ki{a

230C 110C

Delimi~no obla~no

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

GORWI MILANOVAC

GORWI MILANOVAC SVE^ANO PROSLAVIO DAN

SE]AWE NA PRO[LOST, Uz mno{tvo prigodnih manifestacija, u Gorwem Milanovcu, ove sedmice, obeleèni su 198. godi{wica Drugog srpskog ustanka,160 godina od osnivawa Gorweg Milanovca i Dan op{tine 23. april. Sve~anoj sednici Skup{tine op{tine prisustvovali ministri prosvete, saobra}aja i gra|evinarstva @arko Obradovi}, Milutin Mrkowi} i Velimir Ili}, specijalni savetnici u ministarstvima Vlade Republike Srbije, narodni poslanici, predstavnici Vojske Srbije, na~elnik Moravi~kog okruga, gradona~elnici i predsednici susednih op{tina i drugi brojni gosti iz zemqe i inostranstva. Centralna proslava godi{wice Drugog srpskog ustanka je odràna u Takovu. raznike obeleàvamo dostojanstveno, se}aju}i se pro{losti i raduju}i se boqoj budu}nosti do koje se dolazi radom i rezultatima rada. Na{i preci i generacije pre nas ostavili su nam ~asno ime i visoko po~asno mesto Gorweg Milanovca u nasle|e i mi to moramo opravdati i predati gene-

{tine. Nagla{avaju}i da je rad jedino merilo uspe{nosti, sumirao je rezultate ostvarene u proteklih godinu dana, posebno isti~u}i otvarawe nekoliko novih pogona u privrednim organizacijama i oko 1.000 novih radnih mesta. Izneo je podatak da je gorwomilanova~ka privreda najve}i izvoznik u Moravi~kom okrugu i da je, u ciqu pospe{ivawa poqoprivredne proizvodwe, agrarni buxet Op{tine dupliran. Kako je

istakao, rad op{tinske uprave je podignut na visok nivo po stepenu odgovornosti, profesionalnosti i zakonitosti, izdignut iznad strana~kih interesa, pa se Gorwi Milanovac uzima za primer jedne od najboqih lokalnih samouprava u Srbiji. Me|u zna~ajnije investicije, koje su realizovane u prethodnom periodu, ubrojio je zavr{etak izgradwe glavnog gradskog stadiona, adaptaciju gradskog bazena i izgradwu seoskih vodovoda. U ciqu pove}awa nataliteta, {est puta je uve}an iznos koji pripada majkama za svako novoro|eno dete i sada iznosi 60.000 dinara. Mirkovi} je najavio i nove investicije za naredni period, me|u kojima su infrastrukturno opremawe nove industrijske zone, adaptacija Doma kulture, uvo|ewe video nadzora u gradu, re{avawe vodosnabdevawa gru`anskog, prawanskog i br|anskog kraja.

racijama koje dolaze. Ime Gorweg Milanovca se danas sa ponosom i uva`avawem izgovara ne samo {irom Srbije, ve} i van granica i mi to moramo sa~uvati svojim radom i razvojem na svim poqima - istakao je Milisav Mirkovi}, predsednik op{tine, u svom pozdravnom govoru na sve~anoj sednici Skup{tine op-

DOBITNICI PRESTI@NIH OP[TINSKIH PRIZNAWA

a sve~anoj sednici su dodeqena i tradicionalna op{tinska priznawa zlatne i srebrne plakete “Takovski ustanak”. Plakete je uru~io dobitnicima predsednik op{tine Milisav Mirkovi}. Zlatna plaketa pripala je preduze}u “9. septembar” iz Gorweg Milanovca, koje se bavi proizvodwom ma{ina za papirne maramice i salvete i potro{nih medicinskih, stomatolo{kih i kozmeti~kih sredstava. Priznawe je dodeqeno za izuzetne rezultate u poslovawu. Ovogodi{wi dobitnici zlatnih plaketa su Milutin Mrkowi}, ministar saobra}aja, i Velimir Ili}, ministar gra|evinarstva, za dopri-

nose koje su dali u izgradwi putne mre`e i infrastrukturnom unapre|ewu seoskog i gradskog podru~ja gorwomilanova~ke op{tine. Znamenite zlatne op{tinske plakete uru~ene su doktoru Slavku Vu~i}evi}u, direktoru slu`be radioterapije Klinike za radiolo{ku onkologiju i dijagnostiku u Beogradu, i biv{em ko{arka{u Dejanu Toma{evi}u iz Beograda, potpredsedniku KSS, koji je ro|en u rudni~ko-takovskom kraju. Srebrne plakete “Takovski ustanak” uru~ene su Qubi{i Driwakovi}u, privredniku, direktoru i suvlasniku Mlekare “Bodri” u Takovu, Branku Nikoli}u,

likovnom umetniku, Radovinu Lazarevi}u, kova~u iz Gorweg Milanovca, Panteliji Ga~i}u, penzionisanom in`eweru prehrambene tehnologije, i Dragoslavu @i`ovi}u, dugogodi{wem predsedniku Saveta MZ Leu{i}i. - Ove nagrade koje smo dobili ne bi trebalo nikoga da opterete, ni nas koji smo ih dobili, niti one koji su ih uru~ili. Jednostavno, trebalo bi da nastavimo svoj rad onako kako smo i zapo~eli, jer kao takav je i nagra|en. Tako smatraju gra|ani Gorweg Milanovca. Mi, koji smo ro|eni sa ove strane Rudnika, ome|eni smo milanova~kim nebom od ro|ewa do sudwih dana

i borimo se da godine ispunimo `ivotom i du{u rado{}u. Trudimo se da pomognemo onima koji nisu na tom putu. Ovo na{e nastojawe su i drugi prepoznali. Veliko mi je zadovoqstvo da u rodnom gradu govorim u ime svih dobitnika znamenitih op{tinskih priznawa i nadam se da }e na{ Gorwi Milanovac, uz pomo} svih nas, ekonomski biti jak kao osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka, kada su ga zvali milanova~kim ~udom - rekao je u svom obra}awu prisutnima na sve~anoj sednici doktor Slavko Vu~i}evi}, izra`avaju}i zahvalnost u ime svih dobitnika presti`nih op{tinskih priznawa.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

GORWI MILANOVAC

OP[TINE I 198. GODI[WICU TAKOVSKOG USTANKA

POGLED U BUDU]NOST

- Svaki dan smo bliì 2015. godini, kada }emo obeleìti veliki jubilej dva veka od Drugog srpskog ustanka u Takovu, gde je za~eta i stvorena moderna srpska dràva. Obaveza je da ovaj zna~ajan dan, datum i doga|aj dostojanstveno i ponosno obeleìmo, ne samo mi, stanovnici ovog marketing 032/342-276

grada, ve} ~itava Srbija rekao je Mirkovi}. Centralna proslava 198. godi{wice Drugog spskog ustanka odràna je u Takovu, u znamenitom mestu Takovski grm. Polagawem cve}a na spomenik Ustanku odata je po~ast slavnim imenima takovskih ustanika. Cve}e i lovorove vence na spomenik ustanicima, u ime Vlade Republike Srbije, poloìo je ministar prosvete @arko Obradovi}. On je istakao da Takovo doìvqava kao ìvu istorijsku ~itanku, kraj u kome je u starijoj i novijoj istoriji nekoliko puta zablistala buktiwa na{eg slobodarstva i potom utemeqena dràvna samostalnost Srbije. Podsetio je na istorijski trenutak u kome je na Saboru, kod crkve u Takovu, Milo{ Obrenovi} sve~ano objavio da se diè novi narodni ustanak. - Uz dostojanstveno se}awe na u~esnike i `rtve oru-

ànog sukoba, vaqa pamtiti i primere dràvni~ke i diplomatske mudrosti i upornosti kneza Milo{a i onda{wih srpskih prvaka, potvr|ene u uspe{nim naporima da se obezbedi podr{ka Rusije, kao i u ìlavoj pregovara~koj energiji sedam na{ih deputacija poslatih u Carigrad od 1815. do 1830. godine. Mislim da je izli{no nagla{avati kako nam i danas mogu biti dobar putokaz i nauk ovakvi podvizi na{ih dràvnih i narodnih vo|a u borbi za opstanak i napredak drage nam Srbije, uvek iznova izloène novim isku{ewima - rekao je Obradovi}, dodaju}i da je du`nost svih nas da na tom mestu ukaèmo na potrebu istorijskog pomirewa nekada{wih protivnika i na {anse i horizonte koje otvara saradwa, tolerancija i nastojawe ka zajedni~kom gra|ewu budu}nosti. V. S.

LU^ANI

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

TURISTI^KI POTENCIJALI DRAGA^EVSKOG KRAJA

U SUSRET GORA^I]KOJ „KUMOVIJADI“

ora~i}i se nalaze ispod najvi{eg vrha planinske lepotice Jelice. Osim ìvopisne prirode, koja krasi ovo podru~je, Gora~i}i imaju i bogatu kulturnu i istorijsku ba{tinu. U ovom podjeli~kom selu odràva se i manifestacija, koja nosi ime „Kumovijada“ i odràva se sredinom maja. Iako okosnicu manifestacije ~ini {ahovski turnir, postoje i drugi zanimqivi programski sadràji. Osim takmi~ewa {kola u {ahu, Jelica kupa i kumovskih parova, u okviru ovogodi{we, ~etvrte po redu, „Kumovijade“ bi}e organizovan i

SANACIJA MUZEJA Ovih dana ubrzano se privodi kraju sanacija Muzeja i spomenika Gora~i}ke bune. Sredstva za gra|evinske radove je obezbedila lokalna samouprava. Zahvaquju}i tome, i ovaj deo Draga~eva }e imati kulturnoistorijske spomenike, koji }e biti sastavni deo turisti~ke ponude lu~anske op{tine. Zgrada Muzeja i spomenik su bili u prili~no ruiniranom stawu, tako da je bilo krajwe vreme da se zaustavi wihovo propadawe. Kako isti~e Radosav~evi}, Muzej je bio dva puta meta provalnika i tom prilikom su iz wega

me|unarodni turnir u malom fudbalu. U kulturno-umetni~kom programu }e u~estvovati truba~i, peva~i i kulturnoumetni~ka dru{tva sa podru~ja Draga~eva. - “Kumovijada” polako prerasta u tradiciju. Ove godine Sabor {aha }e posetiti sigurno nekoliko hiqada qudi. Ovde }e se okupiti poznati {ahovski velemajstori iz Srbije i okru`ewa. Prema prvim najavama, o~ekuje se i dolazak ambasadora Ma|arske, [vedske i Holandije. Nadam se da }emo do 17. maja, kada se otvara trodnevna manifestacija, zavr{iti i

ZANIMQIVOST U Gora~i}ima smo zatekli i kwièvnika Radovana M. Marinkovi}a, autora kwige “Gora~i}ka buna”. Zanimalo ga je koliko je odmakla sanacija muzeja. Od wega smo saznali i neke zanimqive podatke vezane za podizawe spomenika poginulima u Gora~i}koj buni. Kako kaè Radovan M. Marinkovi}, Veselin Miliki} je 1903. i 1904. godine bio na ~elu Odbora za izgradwu spomenika u Gora~i}ima. @ivote u Gora~i}koj buni je izgubilo 18 seqaka iz Gora~i}a, Guberevaca i @ivice, koji su branili zakonito izabranu op{tinsku upravu i samoupravu. Vlast, oli~ena u tada{woj liberalnoj vladi, htela je da im to ospori i poslala je vojsku da rastera seqake. - Zasluga za izgradwu ovog spomenika pripada Veselinu Miliki}u, koji je bio veliki humanista. Iako je za ìvota bio veoma aktivan na razli~itim poqima i imao velike zasluge, dugo je bio zaboravqen. On je najzna~ajniji predsednik, koga je â~ak kao gradska op{tina imao, a tek pre nekoliko godina po wemu je dobila naziv jedna ulica. Potpuno je bio izbrisan iz se}awa â~ana, mo`da i zbog toga {to je bio radikal Nikole Pa{i}a, gde je osnovno geslo stranke bilo da je narod izvor i utoka svake vlasti. Za takve ideale su upravo i poginuli seqaci draga~evskih sela i wima je Veselin Miliki}, sa svojim prijateqima iz cele Srbije, podigao spomenik u Gora~i}ima 1904. godine – kaè Marinkovi}, dodaju}i da je pre sedam dana iz {tampe iza{la wegova nova monografija “Veliki predsednik male varo{i”, o ìvotu i delu Veselina Miliki}a, koju je pisao sa Mladomirom Todorovi}em. Ina~e, u okviru “Kumovijade” bi}e promovisana i kwiga “Gora~i}ka buna”, koju je Radovan M.Marinkovi} napisao zajedno sa sinom Zoranom, a izdala Biblioteka u Gu~i. Pored ve} objavqene gra|e u arhivisti~koj monografiji o tom doga|aju istori~ara Dragoja Todorovi}a iz 1965. godine, nova kwiga sadrì obiqe novih, apsolutno nepoznatih podataka. - Mada sam ro|en u â~ku, trideset godina sam bio zvani~no ìteq Gora~i}a. Radio sam u {koli i kao nastavnik. Stalno sam i{ao kod starih qudi i po grobqima. Beleìo sam i fotografisao. Kasnije sam i u „â~anskom glasu“ bio reporter. Zapisivao sam sve {to sam smatrao zna~ajnim, tako da smo u momentu kada je naru~ena kwiga o Gora~i}koj buni, prakti~no imali sve podatke. Od ideje da se napi{e kwiga, pa do zavr{etka wene {tampe proteklo je samo dva meseca, {to predstavqa svojevrsni rekord - istakao je Marinkovi}.

fudbalski teren, koji }e ubudu}e koristiti FK “Jelica”. Uve{}emo i neke novine. Jedana od wih je takmi~ewe u pripremawu najboqe podjeli~ke gibanice kaè Slavko Radosav~evi}, predsednik organizacionog odbora manifestacije, dodaju}i da ovo selo ima {ta da ponudi posetiocima i da su nekada ranije ovde postojali za~eci seoskog turizma, ali bi ga trebalo nanovo razvijati. Gora~i}i imaju i najstariju crkvu u Draga~evu. Ona je pod za{titom dràve, kao kulturni i storijski spomenik od izuzetnog zna~aja. Ktitori Crkve ro|ewa presvete Bogorodice, podignute 1807. godine, bili su sve{tenici Jovan Savi} i Luka Kneèvi} iz Brezovica. Kako isti~e sve{tenik Goran Jankovi}, zdawe crkve godinama unazad ugroàva klizi{te, pa je vi{e puta bila znatno o{te}ena. Nakon sanacije u 1931. godini, kada je objekat uvezan armiranim pojasom, zaustavqeno je propadawe crkvenog zdawa. U crkvenom dvori{tu se nalaze krajputa{i, koje su ìteqi ovog podru~ja godinama prebacivali na to mesto, kako bi ih sa~uvali od propadawa. U blizini se nalazi i muzejski kompleks , a sve nabrojano je dovoqno upe~atqivo da bi se uvrstilo u turisti~ku ponudu Draga~eva.

izneseni pojedini predmeti, {to predstavqa veliku {tetu, jer su oni na najboqi na~in svedo~ili o jednom drugom vremenu. Deo nestalih stvari je vra}en i trenutno se nalazi na konzervaciji. U sklopu sanacije objekta bi}e ura|ena potpuno nova muzejska postavka, a sredstva za tu namenu obezbedi}e Ministarstvo za kulturu. Ukupna vrednost kompletnog projekta iznosi oko milion dinara. Muzej Gora~i}ke bune je bio sru{en posle Prvog svetskog rata, ali je porodica Joksimovi} iz Gora~i}a prenela brvnaru u svoje dvori{te, da bi sama zgrada bila ponovo vra}ena na prvobitno mesto tek 1968. godine. Na woj je jedino zamewen crep. Sve drugo je ostalo isto. Tu se nalaze ~ekaonica, pisarnica, zatvor i predsedni~ka kancelarija i inventar iz tog doba. Ina~e, U Gora~i}ima se u proteklih 15 godina ugasilo oko 200 doma}instava. Od nekada{wih 655, danas ih je ostalo 450. Osnovnu {kolu u ovom selu poha|a 164 |aka i 15 pred{kolaca. Kako isti~u me{tani, u selu ima mnogo ne`ewenih momaka, jer se devojke radije udaju u grad, nego u selo. V. S.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

Sedamdesetogodi{wi Milan Cogoqevi} iz Gora~i}a bavi se poqoprivredom od rane mladosti. Iako je na pragu osme decenije ìvota, i daqe je kadar da veoma uspe{no obavqa sve seoske poslove. I {to je najva`nije, ni{ta mu ne pada te{ko. Navikao je da svakodnevno urani i lati se poqoprivrdnog alata. Ba{ kao i svaki pravi srpski doma}in, ponosan je na sve ono {to je do sada stekao marqivim radom. Ima dvadeset hektara zemqe, koju obra|uje sopstvenom mehanizacijom, kupqenom od prihoda ostvarenih u poqoprivredi. U {tali ima 17 krava muzara, od kojih dnevno kragujeva~koj mlekari isporu~uje 150 litara mleka. U doma}instvu ìvi sa suprugom Stanom, sinom Dejanom, snahom Sneànom i dvogodi{wim unukom Filipom. Svi odrasli ~lanovi porodice dele obaveze i zdruènim snagama ostvaruju dobre efekte u proizvodwi mleka, koja je bazi~na u ovom poqoprivrednom gazdinstvu. - Mi godinama i{~ekujemo da }e do}i do boqitka u sto~arskoj proizvodwi, ali za sada nema nekog velikog pomaka. Ukoliko sto~ar sam ne proizvodi sto~nu hranu, ne moè platu da zaradi. Dvadeset pet godina smo mleko predavali “Imleku”, pa smo zbog niske cene morali da promenimo otkupqiva~a. Obe}ali su nam pet dinara po litru vi{e, tako da o~ekujemo boqe finansijske efekte. Trenutno litar mleka prodajemo za 40 dinara, sa sve premijom, a toliko staje i kilogram koncentrata. Onda je sasvim jasno da tu nema neke velike vajde. Da nemamo veliko stado - ne bismo mogli ni da opstanemo. Mnogo nam zna~e i subvencije dràve, koje dobijamo za svako umati~eno grlo - kaè ovaj uzorni doma}in. Milan dodaje da pored sopstvenih parcela obra|uju i dvadesetak hektara zemqe uzete u zakup. Na taj na~in ostvaruju u{tedu, jer svake sezone proizvode dovoqno kabaste sto~ne hrane i ìtarica. I koncentrate prave sami. Da nije toga, kako kaè, bili bi prinu|eni da rasprodaju stoku. Cogoqevi}i poseduju neophodnu mehanizaciju za obradu zemqe. Imaju ~etiri traktora, roto-drqa~u, automatske sejalice za krompir, p{enicu i kukuruz. Poqoprivredne ma{ine su kupovali ranijih godina, kako kaù, u vreme kada se boqe zara|ivalo, i to postepeno. Da nisu tako radi-

LU^ANI

U POSETI DOMA]INSTVU MILANA COGOQEVI]A IZ GORA^I]A

MLEKO ZA TR@I[TE, LIPICANERI ZA DU[U

dima bi trebalo pomo}i i pruìti motiv da ìve na selu, a o tome bi najvi{e morali da se staraju nadle`ni u dràvi.

POQOPRIVREDNIK, ALI I CEWENI ZANATLIJA Na imawu Cogoqevi}a, odmah do puta, nalazi se i zanatska radionica, u kojoj su vredne ruke Milanovih predaka pravile

li, te{ko da bi mogli u dana{wim uslovima da nabave sve ma{ine koje su neophodne. Ranijih godina Cogoqevi}i su sejali svakog prole}a po desetak hektara krompira, ali je tada ovaj povrtarski proizvod imao dobru pro|u na tr`i{tu. - U zlatnim vremenima razvitka poqoprivredne proizvodwe krompir se odli~no prodavao. Wiva nam je bila magacin. Odmah nakon va|ewa, krompir smo na licu mesta prodavali. Kupci su nam dolazili pravo na noge. Sada smo prinu|eni da umawimo proizvodwu, jer je sve poskupelo, izuzev na{ih seoskih proizvoda. Skup je kompletan poqoprivredni repromaterijal, po~ev od nafte, |ubriva, pa do hemije. Primera radi, ranije smo 1,3 kilograma krompira razmewivali za kilogram ve{taka. Predlagao sam sinu da zasejemo samo hektar i po krompira, ali se nije slo`io, tako da smo na kraju odlu~ili da to bude pet-{est hektara. Opet rizikujemo, ni pro{logodi{wi rod krompira nismo naplatili, a stigla nam je setva. Dao sam {est vagona kromira “Takovu”,

lepa tradicija, koja nama starijima posebno nedostaje. Upravo zbog toga i volim kowe i povremenim vo`wama fijakerom èlim da vratim ona stara vremena i deo te lepote pokaèm mla|im nara{tajima - sa setom pri~a Milan, prise}aju}i se onih ranijih dana i prelistavaju}i album starih fotografija, u kome stoje zabeleène uspomene sa brojnih svadbi i fijakerijada. U zanatskoj radionici Cogoqevi}a posledwi fijaker je repariran pre dve godine. I sada se pojedinci raspituju, ali uglavnom iz drugih krajeva Srbije, da li Milan i wegov sin mogu da im osposobe stare fijakere, ali posao nisu mogli da prihvate, jer je po~ela sezona poqoprivrednih radova. Kako kaù, za zanat, koji i daqe neguju, imaju dovoqno vremena samo tokom zime. Ipak, kada su fijakerijade u pitawu, uvek na|u vremena. Dejan je redovni u~esnik takvih doga|aja, bez obzira gde se manifestacije odràvaju. I{ao je i u Novi Sad i Crepaju. I u poqoprivrednim poslovima ne zaostaje. Pre dve godine progla{en je i za najboqeg poqoprivrednika u Draga~evu i dobio je priznawe lokalne samouprave. - Mu~i nas samo prodaja na{ih proizvoda. Kada bismo ima-

po ceni od 20 dinara za kilo. Pare jo{ uvek nisam dobio, a kad seqak nema u xepu, ni{ta ne moè da planira - isti~e Milan, dodaju}i da, kada se prera~unaju, po sada{wim kretawima mnogo im je isplativije da proizvode ìtarice, nego krompir. Za ubirawe ìtarica imaju sopstveni kombajn, pa sve mogu samostalno da urade, bez angaòvovawa tu|e radne snage, a to predstavqa veliku u{tedu.

VO@WA FIJAKEROM SAMO U SVEÂNIM PRILIKAMA Kako isti~u u ovom doma}instvu, kowe gaje zato {to ih vole. Ne koriste ih za poqoprivredne poslove, ve} ih iskqu~ivo preù prilikom nekih godeta, a naj~e{}e kada neko od poznanika svadbuje. To im uvek pri~iwava veliku radost, jer uìvaju u lepoti kowa i dobroj vo`wi. Kako kaè doma}in Milan, bitno je da se mladi ven~avaju, a on }e uvek, besplatno i to od srca, na ven~awe da ih odveze fijakerom. Prema wegovom vi|ewu, mladim qu-

{inska kola i po potrebi poqoprivredne alatke. - Zanatom se bavio moj deda, zatim otac, a tu tradiciju smo nastavili moj sin Dejan i ja. Ranije smo pravili {inska kola, a danas radimo po neki fijaker, ukoliko stigne naruxbina. I to je sada stalo. Svi su pre{li na moderna vozila. Retko nam se obrati poneki zaqubqenik u stare fijakere i ~eze. Uglavnom repariramo stare fijakere i na wih uglavnom stavqamo novo drvo. Ponekad mi je `ao {to danas qudi ~e{}e ne koriste ta stara prevozna sredstva, jer bila je to

li organizovan otkup, kao {to su to nekada zadruge radile, gde bi nam bio kraj. Mi moèmo da proizvedemo i vi{e i boqe, ali nas ubija neizvesnost i nesigurnost da li }emo svoj rad unov~iti ili ne. Ukoliko bi se situacija popravila, sigurno bismo i {irili proizvodwu. U ovim uslovima nemamamo mnogo izbora. Trudimo se da odrìmo postoje}i obim proizvodwe - zavr{ava svoju pri~u poznati majstor, koji vra}a sjaj starim fijakerima, i ujedno uspe{an poqoprivrednik iz ìvopisnog podjeli~kog, draga~evskog seoceta. V. S.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

SPORT

PROFUNKCIONISAO AKTIV PROFESORA FIZI^KOG VASPITAWA

VRATITI DECI IGRU

ktiv profesora fizi~kog vaspitawa zvani~no je oìveo u septembru 2012. godine. Iako je i do tada pro{ao nekoliko poku{aja “reanimacije”, nije bilo zna~ajnih rezultata. Do perioda stagnacije, u Aktivu su bili zajedno profesori osnovnih i sredwih {kola. Ovaj novoformirani bi}e posve}en nastavi fizi~kog vaspitawa prvenstveno u osnovnim {kolama. U me|uvremenu, profesori su odràli nekoliko sastanaka i dogovorili {ta }e i kako raditi ubudu}e. Ono {to }e najpre u~initi je da decu vrate pravoj igri, igri koja je u eri tehnolo{kog napretka zamrla. Odavno su zaboravqeni preskakawe vija~e, lasti{, izma|u dve vatre... - Na{a ideja je da profesori najpre u svojim {kolama osmisle program preventivne i korektivne gimnastike. I to {to pre, jer medicinska istraìvawa pokazuju da je i kod nas sve vi{e dece sa krivom ki~mom, ravnim stopalima, da oni sve mawe mogu da sko~e

Mica Savkovi}

Kada ste posledwi put videli decu da se igraju preskakawa lasti{a

ili dobace loptu. Rezultati su pora`avaju}i i na to moramo da uka`emo i ostalim kolegama. Program preventivne i korektivne gimnastike realizovali bismo u slobodno vreme. Osim ovih nikako ohrabruju}ih medicinskih pokazateqa, danas nije te{ko primetiti da se deca sve mawe igraju. Zato nameravamo da svaki profesor u svojoj {koli osmisli igraonice.

Ovde je re~ jedino o igraonicama koje podrazumevaju fizi~ku aktivnost. Da im povratimo dobre, stare igrice poput preskakawa vija~e, vrtewa obru~a, lasti{a... Tek kada kod dece budemo razvili fizi~ke ve{tine, po~e}emo da ih pripremamo za ko{arku, odbojku, fudbal i ostale sportske discipline - ka`e Mica Savkovi}, predsednik Aktiva profesora fizi~-

KUGLAWE

KLUB ÂÂK UPISUJE NOVE ^LANOVE ugla{ki klub â~ak otvoren je za nove ~lanove svih generacija. Budu}i kugla{i mogu se ovim sportom baviti rekreativno, a onima koji imaju vi{e afiniteta ne}e biti nedostupna ni takmi~ewa. Automatska kuglana nalazi se u Me|uop{tinskoj organizaciji gluvih i nagluvih. - Svi koji su zainteresovani mogu da do|u i isprobaju kuglawe. Ako im ne ide, nije nikakav problem da odustanu. Ovaj sport je odli~an, jer ne morate da imate partnere za igru i nezavisite od drugih. Registrova}emo i one koji èle da se takmi~e, a treninzi su dva puta sedmi~no. Nije nikakav problem ni ukoliko budu}i kugla{i ne znaju pravila igre. Jo{ je boqe, u~i}e ih od po~etka i pravilno - kaè predsednik KK â~ak Zoran Golubovi}. Mese~na ~lanarina za budu}e ~lanove KK â~ak je hiqadu i po dinara. Kuglawe u â~ku nije novina. Postoji jo{ od {ezdesetih godina pro{log veka i od tada je pro{ao sve faze uspona i padova. Z. J.

kog vaspitawa. Ideja profesora fiskulture je i da {kolske sale budu besplatne i za sportiste i za rekreativce. Kada one budu besplatne, bi}e i vi{e prostora za {kolski sport. U~enici i profesori ne bi morali ni da se posle ~asa fizi~kog na brzinu povla~e iz sala da bi klubovi, koji su ih zakupili, mogli da treniraju. Pred Aktivom je dug put.

Za po~etak i nastavak rada dosta bi im zna~ila finansijska pomo}. Tako bi mogli da okupqaju decu iz vi{e {kola i organizuju me|usobne turnire. Najverovatnije vremenom }e Aktiv profesora fizi~kog vaspitawa prerasti u organizaciju ili udruèwe. Za efikasniji i sadràjniji ìvot ove male asocijacije, osim Mice Savkovi}, trebalo bi da se pobrine naju-

`e rukovodstvo, Jelena Grujanac i Nemawa Trnavac. Ali, bez pomo}i ostalih kolega, wima trojma }e ruke biti vezane. - Smatram da smo krenuli pravim putem. Tek }e se u vremenu koje dolazi videti koliko je fizi~ka aktivnost va`na - uverena je Mica Savkovi}. Slede}i sastanak profesori }e imati posle Vaskr{wih praznika i tada }e dogovoriti planove za slede}u {kolsku godinu. Do sada je Aktiv imao veliku podr{ku Regionalnog centra za razvoj zaposlenih u obrazovawu, a s obzirom na ciqeve koje imaju, dobro bi im do{la pomo} lokalne samouprave i ~itave zajednice. Z. J.

FUDBAL

NASTAVQEN GUBITNI^KI 1:0 NIZ NA STRANI Vo`dovac

udbaleri Borca poraèni su u nedequ, na gostovawu u Beogradu, od Vo`dovca sa 0:1. Jedini gol za Beogra|ane postigao je Aleksi} u 76. minutu. U ne mnogo zanimqivom prvom poluvremenu obe ekipe su imale po jednu izgledniju {ansu. Za Borac je nije iskoristio Jeremi}, kada je {utirao preko gola Vo`dovca u 12. minutu, a kasnije Vo`dovac propu{ta svoju {ansu da povede. Po~etak drugog poluvremena opet je doma}inima doneo nekoliko prilika, ali je \uri~i} spasao mreù â~ana. Na kraju je Vo`dovcu po{lo za rukom da povede i Borac nije uspeo da do kraja izjedna~i rezultat. I ovim porazom â~ani su nastavili seriju izgubqenih utakmica na strani.

Borac

25. kolo Mladost Lu~ani - Banat 1:1 Timok - Metalac 0:3

- Nasle|eno je dosta problema. Nismo dugo zajedno, ali po onome {to igra~i pokazuju na terenu, osim individualnih gre{aka, ne mo`e im se mnogo toga zameriti. I uspeh i neuspeh do|u kao posledica prethodnog u~inka. Sigurno je jedna grupa igra~a dosta toga propustila, neki zbog povreda ili drugih 26. kolo, 27. april, 16,30 Borac - In|ija Metalac - Jedinstvo Putevi Kolubara - Mladost Lu~ani

problema. Ipak, ne mo`ete sebe naviti i re}i: “E, sad }u dobro da igram”. To je fudbal, trebalo bi svakog dana raditi. Problema ima dosta, poku{avamo ih re{iti u hodu. Ni{ta nije mogu}e uraditi preko no}i. Raspored nam je vrlo zgusnut, sreda - subota. Jedino imamo sedmodnevnu pauzu izme|u utakmica sa Vo`dovcem i In|ijom. Na{i rezultati ne prate rad na treninzima, ali sam optimista. Odavno sam nau~io da poraze ne bi treba-

lo do`ivqavati kao tragedije, ve} iz wih u~iti lekcije - izjavio je Dejan Vuki}evi}, trener Borca, pre utakmice protiv Vo`dovca. Tada nije najavqivao pobedu, ali se nadao povoqnijem ishodu u Beogradu. Nakon 25. kola Borac je na osmom mestu Prve lige Srbije i daqe ima 33 boda. Milanova~ki Metalac je izbio na tre}e mesto (44 boda), a Mladost iz Lu~ana je 12. (28).

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

SPORT

ODR@ANA BICIKLISTI^KA TRKA BAWA LUKA - BEOGRAD

ZEKAVICA NAJBOQI SRPSKI TAKMIÂR ro{log vikenda odràna je Me|unarodna trka Bawa Luka - Beograd u dva dela. Trka je bodovana za Euro tur, sa rangom 1.2. U~estvovali su takmi~ari iz cele Evrope, wih 140 iz 23 kluba. Prvog dana voèna je trka od Bawa Luke do Br~kog, u duìni od 180 kilometara, a na ciq su u istom vremenu do{la 52 takmi~ara. U vremenu pobednika Mihala Kolara iz Slova~ke bilo je su tri voza~a BK Borac. Pobednika je odlu~io sprint. Mladi biciklisti Borca takti~ki su dobro radili za Jovana Zekavicu, koji je uspeo da osvoji osmo mesto. To je najboqi plasman srpskih biciklista, posle Ivana Stevi}a koji je bio sedmi. Ti plasmani doneli su prve svetske bodove Srbiji ove sezone. Marko Danilovi} i Stefan Stefanovi}, BK Borac, zauzeli su 34, odnosno 37. mesto.

Drugog dana biciklisti su od Bijeqine do Beograda pre{li 125 kilometara. Sve vreme je jedna velika grupa i{la zajedno, a pocepala se na mawe grupe na usponu pre ciqa. Jedini srpski takmi~ar koji je uspeo da do|e u vreme pobednika, Slovenca Mateja Mugerija, bio je Jovan Zekavica. Ovoga puta je izostala pomo} klupskih drugova, tako da je Jovan osvojio 19. mesto u grupi od 27 takmi~ara. Marko Danilovi} je stigao sa zaostatkom od 31 sekunde i zauzeo 53. mesto. Stefan Stefanovi} je bio 57. sa zaostatkom od 38 sekundi. Slede}u me|unarodnu trku seniori Borca }e voziti u Bugarskoj od 3. do 5. maja. Nekoliko dana kasnije, 11. maja, o~ekuje ih jo{ jedna me|unarodna trka, Beograd - ^a~ak, koja }e ove godine biti bodovana za Euro tur i Otvoreno prvenstvo Balkana. Prvi tim Borca: Stefan Stefanovi}, Marko Danilovi} i Jovan Zekavica

KO[ARKA

PO^IWE TURNIR OSAM NAJBOQIH o{arka{ki klub Borac Mocart sport i grad ^a~ak od sutra }e biti doma}ini trodnevnog finalnog turnira za juniore. Takmi}e se osam najboqih ekipa Heba juniorske lige. U subotu }e biti odigrane ~etiri utakmice, Crvena zvezda - Vojvodina, Mega Vizura - @itko Basket, Sloboda - Borac Mocart

sport i Partizan - Vr{ac. Pobednici u nedequ igraju polufinale, a finalna utakmica je u ponedeqak. Kadeti Borac Mocart sporta su na pro{lonedeqnom turniru osam najboqih ABS kadetske lige pora`eni u prvoj utakmici protiv Mega Vizure. Mladost je u borbi za tre}e mesto izgubila od Zemuna. Ko{arka{

DRUGA LIGA SRBIJE

26. kolo Partizan MT:SMT - Mladost ^a~ak 72:81 Mladost je prvenstvo zavr{ila na 11. mestu sa 37 bodova.

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD

26. kolo Zlatar Nova Varo{ - @elezni~ar 68:82 @elezni~ar je ~etvrti i ima 41 bod

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD

22. kolo Student Bajina Ba{ta - ^a~ak 94 85:70 ^a~ak 94 je sakupio 30 bodova i zauzeo {esto mesto.

Najboqi strelac kadetskog finala Nikola Ko~ovi}

kadetskog tima Mladosti Nikola Ko~ovi} progla{en je za najboqeg strelca turnira. U ~etvrom kolu Swisslion

Juniori Borca

razvojne lige Srbije prvi tim Borac Mocart sport apobedio je kod ku}e Smederevo 1953 sa 90:69. Bila je ovo laka pobeda za ^a~ane.

Na svim utakmicama Razvojne lige nastupaju i igra~i juniorskog tima. Protiv Smedereva je za Borac igrao i kadet Uro{ ^arapi} koji

ZAVR[ENO EVROPSKO PRVENSTVO U BILIJARU

ÂÂNI SOLIDNI, SRBIJA PETA mesto u Rimu, kako je prethodno bilo dogovoreno, Evropsko prvenstvo u bilijaru odràno je u Portoroù od 9. do 21. aprila. Me|u 200 najboqih igra~a Evrope na{li su se i â~ani Martin Martinovi} i Milinko Vukajlovi}. Wih dvojica su zauzeli 33. mesto na rang listi, dok je u ekipnoj konkurenciji reprezentacija Srbije bila peta. Srbin je i vice{ampion Evropskog turnira. Novosa|anin Zoran Svilar izgubio je u finalu od

Milinko Vukajlovi}

RUKOMET

MLADOST UBEDQIVO PRVA 16. kolu Druge lige Zapad 1 rukometa{i Mladosti pobedili su [amot na gostovawu, 27:33. Atenica je kod ku}e izgubila od Belog an|ela sa 25:30. Posle 16 odigranih utakmica Mladost je prva na tabeli sa 28, a Atenica deseta sa svega {est bodova. Slede}i me~ Atenica igra protiv Ariqa, a Mladost se sastaje sa Omladincem. Seniorke ^a~ka pobedile su Metalac AD u Milanovcu, 30:33. U 21. kolu

Martin Martinovi}

Holan|anina Nilsa Fejna i tako mu je pripalo drugo mesto. Z. J.

je za 17 minuta zabele`io sjajan skor. Postigao je 11 poena i ostvario indeks korisnosti osam. Z. J.

Prve lige Zapad do~ekuju Vo`dovac 1955. Seniorke ^a~ka imaju 14 bodova i zauzimaju deseto mesto na tabeli.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

SPORT

MOTOKROS

OKRU@NA LIGA

NOVI USPEH ^A^ANA

BOQI U^INAK GOSTIJU borbi za opstanak Vujan je na gostovawu pobedio posledweplasiranu Luwevicu, 2:1, uspev{i tako da posle du`eg vremena, iza|e iz opasne zone. Golove za Vujan postigli su Sa{a Mitra{inovi} i Ivan Fajt, a za Luwevicu Aco Axi}. Rudar je golovima Milana Markovi}a i Predraga Mili}a sa 2:0 savladao Brezak na gostovawu u Prawanima. Lider Slatina je u samoj zavr{nici pogotkom Gari}a pobedila Jedinstvo iz Gorwe Gorevnice, 1:2. Prvi gol za Jedinstvo u prole}nom delu sezone postigao je Mladen Krxi}. Seriju trijumfa na gostovawima upotpunili su Draga~evo u Dowoj Vrbavi, 4:1 i Napredak u Kowevi}ima protiv Jedinstva, 1:2. U kom{ijskom derbiju Mladost je sa 1:0 savladala Spartak iz Trnave, a Miokovci i Ov~ar su podelili bodove.

KOTRA@A UBEDQIVA PROTIV MORAVE a drugoj trci Otvorenog {ampionata Srbije na stazi u Brusu ^a~ani su ponovo ostvarili sjajne rezultate. U klasi MXB prva tri mest su pripala ~lanovima kluba AMSK ^a~ak. Prvo mesto osvojio je Du{ko Paunovi}, drugo Vladimir Tokovi}, a tre}e pro{logodi{wi {ampion ove klase Nemawa Petri}. Dobrosav Zekavica je bio peti.

U klasi MX65 debitovao je devetogodi{wi Mili} Zimowi}, koji je tre}i stigao na ciq. U prvoj vo`wi imao je tri pada, ali je i pored pehova uspeo da zavr{i trku. U drugoj vo`wi je sve krugove izvozio kao iskusni voza~. I wega o~ekuje trka u Leskovcu na kojoj bi, kao i wegovi stariji drugovi, trebalo da potvrdi talenat i kvalitet. FK Kotra`a

GRADSKA LIGA

EVROGOL ILI]A ILI]A EVROGOL ODLU^IO DERBI DERBI ODLU^IO

Mladost - Parmenac

udbaleri Mladosti iz Preqine pobedili su u derbiju Gradske lige Parmenac, 1:0. Trijumf doma}inima obezbedio je Nikola Ili} u drugom poluvremenu, kada je sa 25 metara zatresao mre`u Parmenca. Kako su obe ekipe u

utakmicu u{le obazrivo, pogodak Ili}a razdrmao je malo i Parmewane. Ipak, Mladost uspeva da sa~uva prednost i osvoji tri boda koja su joj itekako bitna u borbi za ulazak u vi{i rang takmi~ewa.

NEDEQA U STAN^I]IMA

JO[ JEDAN DUEL LIDERA nedequ, 28. aprila, u 16 ~asova o~ekuje nas jo{ jedan derbi Gardske lige. Sastaju se Budu}nost iz Stan~i}a i Mladost Preqina. I jedna i druga ekipa imaju isti ciq u prole}nom prvenstvu, prelazak u vi{i rang takmi~ewa. - O~ekujem te{ku utakmicu protiv Mladosti. Oni su skup kvalitetnih i iskusnih igra~a. Imaju igru, jaki su na svim pozicijama. Mi }emo poku{ati da prebrodimo poraz protiv Planinca i da zabele`imo pobedu na svom terenu - izjavio je trener Budu}nosti Vojkan Popovi}.

15. kolo Strelac - Morava 2:3 Planinac - Budu}nost 2:1 Preme}a - Rakova 1:0 Malba - Zadrugar 0:0 ^a~ak 94 - Polet, van konkurencije

TABELA 1. Mladost 2. Budu}nost 3. Parmenac 4. Zadrugar 5. Morava 6. Preme}a 7. Rakova 8. Strelac 9. Planinac 10. ^a~ak 94

Pobedu o~ekuju i gosti. - U pro{lom kolu smo savladali Parmenac i opravdali ulogu favorita u za prvo mesto i zato mawe optere}eni idemo u Stan~i}e. I tamo, kao i na svakoj drugoj utakmici, pobede su imperativ za moj tim. Na svakoj moramo da potvrdimo kvalitet na terenu i do kraja sezone zabele`imo trijumfe. Bez obzira na bodovnu razliku, svaka slede}a utakmica nam je najva`nija - prokomentarisao je trener Mladosti Du{an To{i}.

36 31 28 24 20 18 18 12 12 11

im iz Kotraè zabeleìo je u 21. kolu Okru`ne lige drugu pobedu u prole}nom prvenstvu. Savladav{i kod ku}e Moravu iz Katrge, 4:0, zabeleìli su tri vrlo va`na boda za opstanak u ligi. Prvi gol pao je ve} u 15. minutu, kada je Mili}evi} zatresao mreù Morave, posle sjajne asistencije Marinkovi}a. Gosti su brzo mogli da izjedna~e, ali je gre{ku golmana doma}ih ispravio {toper Li{anin, izbaciv{i loptu sa gol linije. Kotraà Franc komerc u 23. minutu duplira prednost. Golman Morave ru{i Lukovi}a i sudija dosu|uje kazneni udarac. Ra|enovi} poga|a sa bele ta~ke. Do kraja prvog poluvremena obe ekipe

11. Malba 12. Polet

5 0

16. kolo Parmenac - Strelac Morava - Preme}a Rakova - Malba Zadrugar - ^a~ak 94 Budu}nost - Mladost Polet - Planinac, van konkurencije

TABELA 1. Slatina 2. Draga~evo 3. Jedinstvo (K) 4. Mladost 5. Miokovci 6. Rudar Bresnica 7. Spartak 8. Ov~ar

45 43 41 38 36 35 31 30

su imale svoje {anse. Gosti poku{avaju u nastavku da smawe prednost, ali Stojanovi} zaustavqa poku{aje Muzikravi}a i Lazarevi}a. Prednost Kotraè na 3:0 pove}ao je Lukovi} u 57. minutu, a isti igra~ postavqa kona~nih 4:0. êtvrti pogodak za Kotraù pao je u 79. minutu. Kotraà: Stojanovi}, Lazi}, Li{anin, Filipovi}, Seni~anin (Radosavqevi}), Ra|enovi}, Jankovi} (Bojovi}), Mili}evi}, Lukovi} (Bujo{evi}), Marinkovi}. Morava: Maqkovi}, Bekovac, ]irkovi} (Zari}), Katani}, Ajda~i}, Popovi}, Mini}, êkanovi}, Veqkovi}, Lazarevi}, Ne{ovi} (Muzikravi}).

9. Dowa Vrbava 10. Kotra`a FK 11. Jedinstvo (GG) 12. Morava 13. Napredak 14. Vujan 15. Brezak 16. Luwevica

29 27 26 23 21 19 18 6

22. kolo, subota i nedeqa, 16 ~asova Vujan - Jedinstvo GG Slatina - Kotra`a Morava - Miokovci Ov~ar - Dowa Vrbava Draga~evo - Jedinstvo (K) Napredak - Mladost Brezak - Spartak Rudar - Luwevica

AMERI^KI FUDBAL

RATNICI PROTIV INDIJANACA nedequ, 28. aprila, na terenu FK BIP An|eoski ratnici igraju sa Indijancima iz In|ije. Dugo o~ekivani derbi Prve srpske lige Ratnici do~ekuju spremno i sa nestrpqewem, kako bi dokazali da su sa pravom favoriti. Oba tima u me~ ulaze nepora`ena, tako da ih o~ekuje tvrda i jaka utakmica. - U utakmicu sa In|ijom ulazimo maksimalno skoncentrisani i sa imperativom pobede. Do sada smo pokazali, a tako }e biti i u budu}e, da ne odustajemo lako od zacrtanih ciqeva. Imamo protivnika koji ima isti ciq, povratak u elitni rang takmi~ewa - ka`e Uro{ Kolakovi}, lajnbeker Ratnika. - Idemo na pobedu. Svesni smo da su In-

dijansi najte`a ekipa protiv koje }emo igrati ove sezone, ali ne odustajemo. Ustremili smo se ka povratku u Super ligu, zato ne pomi{qamo ni na{ta drugo, osim na pobedu kategori~an je i Jovan Raj~evi}, ofanzivni linija{ ratnika. U prvom kolu Prve srpske lige Ratnici su ubedqivo savladali Zlatne medvede iz Bora, 93:0. Utakmicu drugog kola igraju u nedequ u 15 ~asova.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

OGLASI

Republika Srbija GRAD ÂÂK Gradsko ve}e Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa Broj: 06-74/2013-III 24. april 2013. godine ÂÂK Na osnovu ~lana 7. Pravilnika o uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava za javno informisawe od lokalnog zna~aja ("Sl. list grada â~ka" broj 2/2013), Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa, raspisuje

JAVNI KONKURS ZA JAVNO INFORMISAWE GRA\ANA OD LOKALNOG ZNAÂJA 1. Predmet javnog konkursa: 1) Dodela sredstava za finansirawe i sufinansirawe programa i projekata u oblasti javnog informisawa 2) Ugovarawe medijskog informisawa gra|ana od lokalnog zna~aja emitovawem radio i televizijskog programa ili vremena za emitovawe programa Ukupno raspoloìva sredstva u buxetu Grada za ove namene iznose 2.901.128,00 dinara. 2. Programi i projekti u oblasti javnog informisawa koji se finansiraju i sufinansiraju iz budèta Grada su: - programi, projekti i ~lanci koji se bave informisawem javnosti o radu organa lokalne samouprave; - programi, projekti i ~lanci koji se bave privrednim aktivnostima i podsticaju razvoja privrednih aktivnosti; - programi, projekti i ~lanci koji se bave radom i aktivno{}u lokalne samouprave - naro~ito manifestacije, kulturni i drugi programi lokalne samouprave od op{teg interesa za gra|ane Grada; - programi, projekti i ~lanci koji se bave svakodnevnim informacijama i temama od op{teg interesa za gra|ane Grada; - programi, projekti i ~lanci koji se bave informisawem javnosti o aktivnostima mesnih zajednica; - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na mlade i afirmaciju stvarala{tva mladih; - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na za{titu i obrazovawe dece ometene u razvoju; - programi, projekti i ~lanci koji afirmi{u porodicu i natalitet kao osnovne jedinice dru{tva; - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na stare i bolesne; - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na afirmaciju sporta od lokalnog, regionalnog i republi~kog zna~aja, - programi, projekti i ~lanci koji se odnose na nacionalne mawine i verske zajednice; - programi, projekti i ~lanci koji doprinose afirmaciji pravih qudskih vrednosti, za{titi rawivih kategorija stanovni{tva i inkluzivnom obrazovawu i doprinose ostvarewu zajedni~kog ìvota gra|ana i - drugi programi i projekti od zna~aja za informisawe gra|ana od lokalnog zna~aja. 3. Pravo na podno{ewe prijave za finansirawe ili sufinansirawe programa odnosno projekata, u oblasti javnog informisawa imaju osniva~i javnih glasila (novina, radio programa, televizijskih programa) kao i privredna dru{tva i preduzetnici koji su registrovani za obavqawe delatnosti produkcije televizijskog i radio programa pod uslovom da imaju zakqu~ene ugovore sa lokalnim emiterima o obaveznom emitovawu projekta za koji podnose prijavu. 4. Osniva~i novina, portala imaju pravo da podnose prijave za finansirawe ili sufinansirawe programa odnosno projekata. Emiteri televizijskog i radio programa i produkcije mogu da podnesu prijave za finansirawe ili sufinansirawe programa, odnosno projekata i ponude za medijsko Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (â&#x20AC;&#x153;Sl. glasnik RSâ&#x20AC;? broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, ogranizacije i javnost o PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU 1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora DRU[TVA SA OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U ZA PROIZVODWU, TRGOVINU I USLUGE DALMAS ÂÂK, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu postrojewa za {tampu i formirawe ambalaè od papira i kartona, na k. p. br. 25/11 KO Atenica, u Ulici 55 br. 2, â~ak. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu. NAÊLNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

informisawe gra|ana od lokalnog zna~aja. Osniva~i javnih glasila iz ta~ke 3. Konkursa imaju pravo da podnesu prijavu za finansirawe ili sufinansirawe programa odnosno projekata u oblasti javnog informisawa i ponude pod uslovom da im je registrovano sedi{te na teritoriji Grada. Pored uslova iz ta~ke 3. Konkursa, podnosilac prijave - osniva~ televizijskog ili radijskog programa treba da ispuwava i slede}e uslove: 1) da èqena zona servisa - opsluìvawa obezbedi prijem radijskog, odnosno televizijskog signala za najmawe 60% stanovni{tva na teritoriji Grada. 2) da raspolaè vaè}om dozvolom za emitovawe, u skladu sa zakonom ili ugovorom zakqu~enim sa emiterom. 3) da je izmirio sve poreze i druge obaveze Gradu, Pored uslova iz ta~ke 3. Konkursa osniva~ novina i portala treba da je upisan u registar javnih glasila. Osniva~i produkcije i emiteri ne mogu konkurisati za programe i projekte istog tematskog sadràja koji se emituju kod istog lokalnog emitera. 5. Komisija vr{i ocenu projekata polaze}i od: - zna~aja projekta za ostvarivawe javnog informisawa od lokalnog zna~aja; - zastupqenosti informativnog sadràja u javnom glasilu koje konkuri{e ; - zna~aja javnog glasila na informisawe lokalnog stanovni{tva; - doprinosa socijalizaciji svih dru{tvenih grupa ( lica sa posebnim potrebama, nacionalne mawine, rawive kategorije stanovni{tva i sl. - afirmacija grada, - odrìvost projekta, - nivoa obezbe|enih sredstava za ove namene, srazmerno broju prihva}enih projekata i ponuda. 6. Konkursnu dokumentaciju zainteresovani u~esnici mogu preuzeti u kancelariji broj 209 Gradske uprave grada â~ka (predsednik Komisije za dodelu sredstava iz oblasti javnog informisawa) ili na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs. 7. Rok za podno{ewe prijava na Konkurs je 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa u listu "â~anski glas". 8. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e grada â~ka - Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa, ul. @upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE OTVARAJ - PRIJAVA NA KONKURS". 9. Uz prijavu na Konkurs dostavqaju se prilozi navedeni u konkursnoj dokumentaciji. 10. Prijavu na konkurs podnosi lice ovla{}eno za zastupawe podnosioca prijave. 11. Komisija je du`na da u roku od 15 dana od dana zakqu~ewa Konkursa, razmotri sve prispele prijave. Nepotpune i neblagovremene prijave Komisija ne}e uzeti u razmatrawe. PREDSEDNIK KOMISIJE Aleksandar Da~i}

VISOKA [KOLA TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA ÂÂK V[TSS â~ak u {kolskoj 2013/14. godini upisuje studente na slede}e akreditovane studijske programe (osnovne, trogodi{we studije): 1. ELEKTROTEHNIKA I RAÛNARSTVO Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet-30 samof.) Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet-30 samof.) 2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA Modul 1: Inèwerska informatika (60 buxet-60 samof.) Modul 2: Proizvodno ma{instvo (19 buxet-11 samof.) 3. GRAFI^KA TEHNIKA (45 buxet-35 samof.) 4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet-60 samof.) Kandidati polaù prijemni iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA, po izboru. POLAGAWE prijemnog ispita: 01, 02,03. i 04. jula 2013. PRIJAVA: 26., 27. i 28. juna 2013. (od 9,00 do 16,00 ~asova). PRIRU^NIK za polagawe prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili poru~iti telefonom: 032 302-782. Za{to upisati studije na V[TSS? [kola budu}im studentima nudi: - studirawe na dràvnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi, - akreditovane studijske programe, - trogodi{we studije (180 ESPB ), - specijalisti~ke studije (60 ESPB), - programe usagla{ene sa zahtevima privrede, - kompetentan nastavni kadar, - opremqene u~ionice i laboratorije, - stru~nu praksa u najboqim firmama u okruèwu, - biblioteku sa prostranom u~ionicom, - partnerski odnos sa studentima, - u~e{}e studenata u radu organa [kole, - prostorije za rad i druèwe studenata, - pristup internetu, studentske radionice, - nagrade i priznawa najboqima, - organizovawe Bruco{ijade, Vi{ijade i sli~no. MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM! V[TSS ÂÂK Svetog Save 65 032-222-321 www.vstss.com

OGLASI

SLAP GROUP-Fabrika u ^a~ku A.D. U STE^AJU Majke Jevrosime 51/II Beograd

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

GRADSKA UPRAVA ZA FINANSIJE GRADA ^A^KA OBJAVQUJE OGLAS ZA PRIJEM U RADNI ODNOS NA ODRE\ENO VREME OD 6 MESECI Jednog izvr{ioca na radno mesto obra~un naknada za lica van radnog odnosa

IZDAJE U ZAKUP poslovno-kancelarijski prostor u Ul. Milete ]ur~i}a br. 2. â~ak . Prostor se moè zakupiti kao celina ili pojedina~no po prostorijama- kancelarijama sa zajedni~kom kori{}ewem mokrih ~vorova. Poslovni prostor u podrumskom delu sa zasebnim ulazom iz Lomine ulice se izdaje kao celina. Prostor se izdaje u zakup do prodaje imovine ste~ajnog du`nika. Ponude za zakup poslovnog prostora dostaviti na adresu SLAP GROUP-Fabrika u â~ku AD. U STEÂJU, Majke Jevrosime 51/II, 11000 Beograd.

Uslovi: Zavr{eno visoko obrazovawe drugog stepena, odnosno osnovne studije u trajawu od najmawe 4 godine, ili visoko obrazovawe studija prvog stepena /osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije/ odnosno na studijama u trajawu od 3 godine u oblasti ekonomskih nauka ili zavr{ena vi{a stru~na sprema ekonomskog smera, poloèn stru~ni ispit za rad u organima dràvne uprave, poznavawe rada na ra~unaru i najmawe jedna godina radnog iskustva u struci. Pored posebnih uslova kandidati treba da ispuwavaju uslove iz ~lana 6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima /"Sl. glasnik RS" br. 48/91, 66/91, 44/98, 49/99. 34/01, 39/02, 49/05, 79/05, 81/05 i 83/05/. Prijave na oglas sa potrebnim dokazima o ispuwavawu traènih uslova dostaviti u roku od 8 dana od objavqivawa oglasa na adresu: Gradska uprava za finansije grada â~ka, Ulica @upana Stracimira br. 2, â~ak. GRADSKA UPRAVA ZA FINANSIJE GRADA Â^KA

Osoba za kontakt: Qiqana Kova~evi} 060-0907919.

Na osnovu ~lana 17. Uredbe o uslovima pribavqawa i otu|ewa nepokretnosti neposrednom pogodbom, davawa u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetawa i prikupqawa pismenih ponuda (“Sl. glasnik RS”, broj 24/2012),

Navedena dokumentacija se mo`e dostaviti u originalu ili u overenim kopijama s tim {to kupac ima pravo uvida u originale. 6. Uslovi prijavqivawa:

Skup{tina grada â~ka, objavquje OGLAS o prikupqawu pismenih ponuda za pribavqawe nepokretnosti-zemqi{ta za izgradwu prihvatili{ta za sme{taj napu{tenih ìvotiwa 1. Predmet pribavqawa: Nepokretnost-parcela povr{ine od najmawe 5000 m2. Nepokretnost mora biti ukwièna bez ikakvih upisanih i neupisanih tereta i infrastrukturno opremqena (saobra}ajnica, vodovod i elektro mreà), udaqena najmawe 500 m od najblièg stambenog objekta. 2. Naziv organa za ~ije se potrebe nepokretnosti pribavqa u javnu svojinu: Grad â~ak. 3. Uslovi pribavqawa: Ponu|ena cena ne moè biti ve}a od procewene trì{ne vrednosti nepokretnosti utvr|ene od strane Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijala â~ak. Cena ponude treba da bude izraèna u dinarima i mora biti fiksna. 4. Kriterijumi za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a: - Ponu|ena cena (50 bodova). Bodovawe ponu|ene cene }e se izvr{iti po slede}oj formuli: Cena: Najnià ponu|ena cena x 50 Ponu|ena cena U slu~aju da dva ili vi{e ponu|a~a dostave iste ponude, prednost ima ponu|a~ koji je ponudio boqe lokacijske i tehni~ke karakteristike. 5. Obavezan sadràj ponude i prate}a dokumentacija: Ponu|a~ podnosi ponudu za parcelu najmawe povr{ine od 5000 m2 koja je od najbliìh stambenih objekata udaqena najmawe 500 m, do koje dolazi saobra}ajnica, elektro mreà i vodovod. Ponuda mora da sadrì slede}e podatke: Broj katastarske parcele i katastarske op{tine, broj lista nepokretnosti, adresu, povr{inu, cenu po m2 i ukupnu cenu, rok za primopredaju. Kupac }e izvr{iti uvid u lokaciju i oceniti verodostojnost navedenih podataka. Ponu|a~ je duàn da uz ponudu dostavi: -Kao dokaz o pravu svojine na nepokretnosti koji je predmet pribavqawa u javnu svojinu i koji je upisan u odgovaraju}u javnu kwigu o evidenciji nepokretnosti i pravima nad wim: izvod iz lista nepokretnosti, ne starije od 6 meseci od dana objavqivawa oglasa; -pismena izjava vlasnika nepokretnosti overena kod nadle`nog suda da na nepokretnosti predmetu pribavqawa ne postoje prava tre}eg lica, da nije optere}en teretima, da nije pod sporom, niti pod zabranom raspolagawa, da nije predmet teretnog ili bezteretnog pravnog posla i ne postoje druge smetwe za prenos prava svojine, kao i izjavu da se obavezuje da ga otkloni o svom tro{ku, odnosno da kupcu pruì za{titu od evikcije i snosi svu odgovornost za eventualne pravne nedostatke. - informaciju o lokaciji izdatu od strane Gradske uprave za urbanizam grada â~ka

Pravo na u~e{}e imaju sva pravna i fizi~ka lica. Ponuda pravnog lica mora da sadrì: naziv, sedi{te i broj telefona i mora biti potpisana od strane ovla{}enog lica. Uz ponudu pravnog lica se prilaè izvod iz registra privrednih subjekata nadle`nog organa i potvrda o poreskom identifikacionom broju. Ponuda fizi~kog lica mora da sadrì: ime i prezime, adresu, broj li~ne karte, mati~ni broj i broj telefona i mora biti potpisana, a ako je to lice privatni preduzetnik, uz prijavu, odnosno ponudu, se prilaè izvod iz registra nadle`nog organa i potvrda o poreskom identifikacionom broju. U slu~aju da podnosioca ponude zastupa punomo}nik, punomo}je za zastupawe mora biti specijalno i sudski overeno. Ponude se mogu dostavqati po{tom ili neposredno na adresu @upana Stracimira br. 2, 32 000 â~ak, na pisarnici-{alter br. 8-9. 7. Rok za podno{ewe ponude: Rok za dostavqawe ponuda je 30 dana od dana objavqivawa oglasa u listu “â~anski glas” i to do 12 ~asova. Ukoliko krajwi rok padne na neradni dan, krajwi rok za dostavqawe ponuda se pomera na prvi naredni radni dan i to do 12 ~asova. Ponude koje stignu posle navedenog roka smatra}e se neblagovremenim. Ponuda se dostavqa u zatvorenoj koverti sa vidqivom naznakom: “Ponuda za pribavqawe nepokretnosti-zemqi{ta za izgradwu prihvatili{ta za sme{taj napu{tenih ìvotiwa”. Ponu|a~ je duàn da na pole|ini koverte nazna~i naziv, adresu, telefon i kontakt osobu. 8. Mesto i vreme otvarawa ponuda: Javno otvarawe ponuda }e se obaviti dana 31. 05. 2013. godine u 12,00 ~asova u zgradi Gradske uprave, kancelarija br. 6 na 1. spratu, na adresi @upana Stracimira br. 2, â~ak, uz prisustvo ovla{}enih predstavnika ponu|a~a. Predstavnici ponu|a~a su du`ni da dostave ovla{}ewa za zastupawe. Ovla{}ewe mora da bude zavedeno kod ponu|a~a, overeno pe~atom i potpisano od strane ovla{}enog lica ponu|a~a. 9. Izbor najpovoqnije ponude: Postupak pribavqawa ponuda sprovodi Komisija za sprovo|ewe postupka pribavqawa nepokretnosti u javnu svojinu grada â~ka, na osnovu prikupqenih pismenih ponuda. Ponuda je nepotpuna ako ne sadrì sve propisano ovim oglasom, ako nisu priloène sve isprave kako je to predvi|eno, odnosno ako ne sadrì sve podatke predvi|ene oglasom ili su podaci dati suprotno objavqenom oglasu. Nepotpune, odnosno neblagovremene ponude se odbacuju. Uslovi za razmatrawe pismenih ponuda su ispuweni ukoliko pristigne najmawe jedna blagovremena i potpuna ponuda. Odluku o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a donosi nadle`ni organ. Izbor najpovoqnijeg ponu|a~a izvr{i}e se nakon pribavqawa akata Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijala â~ak, o proceni trì{ne vrednosti nepokretnosti za koje su pristigle ponude. Tekst oglasa se objavquje u nedeqnom listu “â~anski glas”, na oglasnoj tabli Gradske uprave grada â~ka. Sva blià obave{tewa u vezi ovog oglasa se mogu dobiti u prostorijama grada â~ka, kontakt osoba Mirjana Xokovi}, broj 032 309-071. SKUP[TINA GRADA Â^KA Broj: 06-64/13-I 19. april, 22. april i 23. april 2013. godine PREDSEDNIK Skup{tine grada â~ka, Veqko Negovanovi}, s. r.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

SAOBRA]AJ

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

ALKOHOL I SAOBRA]AJ

KADA PIJETE, NE VOZITE kada vozite, ne pijte!

obro voziti ne zna~i samo poznavati propise i imati brze reflekse, nego i znati ophoditi se u saobra}aju. Za razliku od treznih i zdravih voza~a, alkoholisani voza~i svojim na~inom vo`we ometaju bezbedno odvijawe saobra}aja. Naro~ito je no}na vo`wa uz alkohol zamornija i opasnija, pa su udesi no}u ~e{}i zbog slabe vidqivosti, zaslepqenosti i ve}e pospanosti voza~a, a smrtnost u tim nesre}ama je i do sedam puta ve}a nego u drugim slu~ajevima.

Trezan voza~ vidi saobra}ajni znak na 140 metara udaqenosti, dok alkoholisan na svega 118 metara. Zbog usporenosti refleksa i produèwa psihi~ke sobnost opaàwa u sekunde, zaustavni put vozivo`wi i znatno se la kojim upravqa pripit produàva vreme revoza~ je znatno duì, a akcije. Ovaj postotak nesre}e su ~e{}e. A k o na prazan stomak popijete ~a{u alkohola, wegov u~inak se prime}uje ve} posle 15 minuta, a ako je popijete u toku obroka, reakcija se doga|a posle sat vremena. Samo dve ~a{e su dovoqne da se dostigne 0,50 grama alkohola u litri krvi - a to je prag da se napla}uje kazna i uzima dozvola. Pri toj koli~ini, osobe koje nisu navikle na alkohol ose}aju laku opijenost. Mnogi i nemaju ose}aj pripitosti, ali pi}e uprkos tome uti~e na wihov organizam. Tako ve} nastaju opasne promene: opada spo-

alkohola izaziva ose}aj opu{tenosti, ~ovek postaje hrabriji, mawe pa`qiv, pospaniji ili veseliji, bezbri`niji, ali i povr{niji u proceni sposobnosti za vo`wu i uslova na kolovozu, a istovremeno se smawuje budnost i usporavaju refleksi. Pri toj pripitosti vidno poqe se suàva u tolikoj meri da voza~ ne razlikuje plo~e sa natpisom ili pe{ake koji èle da pre|u ulicu, kao ni vozila koja nailaze iz smerova pod pravim uglom. Ponekad vidi dvostruko, pokreti su mu neuskla|eni, teè procewuje udaqenosti na kolovozu, slabije podnosi svetla vozila koja

PIJANI VOZAÎ - su nekriti~ni, samouvereni, lakomisleni - precewuju svoje sposobnosti - potcewuju opasnost - voze prebrzo - ulaze u “makaze” - prelaze pune linije - nepropisno preti~u - seku krivine - ne po{tuju prava prvenstva - èle da se isti~u u vo`wi - kasnije zapaàju “stop” svetlo - slabo procewuju rastojawe izme|u vozila - kasnije reaguju na svetlosne i zvu~ne signale - teè raspoznaju crvenu i zelenu boju - teè raspoznaju smetwe pri vo`wi no}u i u sumraku - ~esto umesto ko~nice pritisnu pedalu gasa ili obratno Vo}ni sokovi najboqe mogu osveìti voza~a, stimulisati nervni sistem i oja~ati otpornost wegovog organizma.

mu dolaze u susret, refleksi su mu sporiji. Te`e se podnose i no}na zaslepqewa svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera. U stvari, voza~ se pona{a kao kratkovida osoba koja vozi bez nao~ara. Sa 0,80 grama alkohola u krvi, {to odgovara koli~ini od tri-~etiri ispijene ~a{e, voza~ vi{e uop{te ne mo`e marketing 032/342-276

upravqati automobilom i sa velikim pote{ko}ama se snalazi u saobra}aju. Alkohol pru`a ose}aj la`ne sigurnosti, jer voza~a navodi da potcewuje rizik i da se lak{e upusti u kr{e-

we zabrana (pove}awe brzine i zaboravqawa na sigurnosni pojas). I ako ste popili samo jedno pi}e, najboqe je da sa~ekate barem dva sata toliko je organizmu po-

trebno da otkloni ~a{u alkohola. Obilno pijewe u kasnim ve~erwim ~asovima predstavqa veliku opasnost, jer i posle vi{e~asovnog spavawa u krvi moè zaostati nedozvoqena koncentracija alkohola. Potrebno je od {est do12 sati, a kod ja~eg pijanstva i puna 24 ~asa, da bi alkohol potpuno nestao iz organizma. Kada je mamuran, svaki u~esnik u saobra}aju ose}a glavoboqu, oteàno zapaà i usporeno reaguje i ~esto izaziva udes. Pogre{no je mi{qewe da pivo nije {kodqivo. Pivo pored koncentracije alkohola od {est odsto ima i blag uspavquju}i efekat. Voza~i dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stawu, ali ni suvoza~ ne sme biti pijan. I za wega je dopu{tena granica od 0,5 promila. Ako je osoba pijanija od toga, treba da se vozi na zadwem sedi{tu u suprotnom, voza~ }e morati da plati kaznu. Motociklisti i biciklisti u pijanom stawu osetqivi su na poreme}aj ravnoteè, koji neminovno dovodi do krivudave vo`we i naj~e{}e zavr{ava padom. Broj nastradalih pe{aka iz godine u godinu raste. Alkoholisani pe{ak je ~esto `rtva svoje neopreznosti, oteànog shvatawa opasnosti i usporenih reakcija. Najvi{e pe{aka strada u naseqenim mestima, van pe{a~kog prelaza.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

OGLASI

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

060/34-33-290 064/137-41-37 064/146-87-31 064/146-87-31

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena 19.000 eura P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500 eura P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000 eura P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Cena 17.500 eura P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena 21.500 eura P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena 20.000 eura P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500 eura P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 19.000 eura P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 24.000 eura P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000 eura P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena 37.000 eura P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov. Cena 40.000 eura P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola. Cena 25.000 eura P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena 34.000 eura P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500 eura P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|ewa. Cena 33.000 eura P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 31.000 eura P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 29.000 eura

KU]E P- 138 m2, Med. {kola, plac 2.5 ari. Cena 70.000 eura P- 340 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 60.000 eura P- 230 m2, Matijine livade, plac 4 ara. Cena 78.000 eura P- 125 m2, Centar, plac 2.6 ari. Cena 125.000 eura P- 110 m2, Centar, plac 1.4 ara. Cena 75.000 eura P- 105 m2, D. Gorevnica, plac 6 ari. Cena 35.000 eura

AGENCIJA

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 32.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena 34.000 eura P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000 eura P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena 45.000 eura P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 46.000 eura P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000 eura P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena 55.000 eura P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena 80.000 eura P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 eura P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena 48.000 eura P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 eura P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Cena 39.500 eura P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000 eura P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 65.000 eura P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena 24.500 eura P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena 21.500 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 22.000 eura

P- 50 m2, Parmenac, plac 3.5 ari. Cena 18.000 eura P- 90 m2, Ri|age, plac 13 ari. Cena 30.000 eura P- 62 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 35.000 eura P- 80 m2, kod Bolnice, plac 4.22 ara. Cena 37.000 eura P- 210 m2, Avenija, plac 5 ari. Cena 150.000 eura P- 100 m2, Kowevi}i, plac 9.77 ari. Cena 41.000 eura P- 50 m2 + 35 m2, Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura P- 100 m2, Mojsiwe, plac 10 ari. Cena 30.000 eura P- 60 m2, S. Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 200 m2, ^. Bataqon, plac 6 ari. Cena 45.000 eura. P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a, plac 3 ara. Cena 45.000 eura P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena 40.000 eura P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5. ari. Cena 36.000 eura

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

STANOVI P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 21.000 eura P-36 m2, 4. sprat, CG, noviji, lift, Qubi}ska. Cena 24.000 eura P-37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, H.Morava. Cena 24.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, ra P-64 m2, 4. sprat, CG, }a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG,

Nemawina. Cena Kej. Cena 27.000 euSvetozara MarkoviQubi}ska , nov. Cena lift, gara`a, nov, lift, Kej. Cena [etali{te. Cena centar, nov. Cena

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 18 500 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, cena: 29 000 eura

P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=60 m2, nov, Balkanska ulica, 3.sprat, CG, cena: 33 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura P=70 m2 + 4,75 ari placa, kod {kole Tanasko Raji}, cena: 36 000 eura P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60

57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-30 m2 u blizini Radi{e Po{ti}, CG. Cena 19.500 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-60 m2 sa CG, kod {kole M.Pavlovi}. Cena 27.000 eura. HITNO. P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju.

ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta.

P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari Qubi}. Cena 77.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2 PRODAJEM stan u Beogradu, lokacija TC Zira, od 47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Tel. 063/ 735-0-260

OGLASI

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

AGENCIJA

www.stannekretnine.rs

HITNO PRODAJEM DVOSOBAN STAN NA BEDEMU 3. SPRAT, GAS, U DOBROM STAWU, POVOQNO STANOVI MEWAM ili prodajem apartman 31.5 m2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Zgrada gra|ena 2007.godine, nalazi se iznad pijaca u Vrwa~koj Bawi. Prodaje se kompletno name{ten. Mogu}a zamena za stan u ^a~ku, mawi, dvosoban. P- 37 m2, Hotel Morava, 3. sprat, CG, terasa. Cena 24.000 eura P-46 m2, ulica Nemawina, CG, terasa, lift. P-40 m2, centar, 5. sprat, CG, lift. P-40 m2, Avenija 2, CG, lift. Cena 18.000 eura. P-55 m2, 1. sprat, starija gradwa, centar. Cena 20.000 eura P-55 m2, Q.Kej, nov, useqiv od 01.07.2013, dve spava}e sobe, lift, terasa. Cena 38.500 eura / sa PDV/ P-58 m2, ulica Svetog Save , 1. sprat, CG, terasa, lift. Cena 34.000 eura P-63 m2, 3. sprat, dvoiposoban, CG, kod {kole Filip Filipovi}. Cena 28.000 eura P- 62 m2, ulica Svetog Save, 9. sprat, lift, CG, terasa. Cena 32.000 eura P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000 E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG, lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG, centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat, dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E P-25 m2, 1. sprat, TA, Alvaxinica / name{tena ili nename{tena/ .Cena dogovor. P- 23 m2, 1. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 19.000 E. P- 28 m2, 5. sprat, TA /gas/, Hotel Morava. Cena 19.000 E P-38 m2, VP, CG, terasa, Avenija 1. Cena 25.000 E P-35 m2, 4. sprat, TA, Q. Kej. Cena 22.000 E P- 40 m2, 4. sprat, CG, terasa, centar, renoviran sa name{tajem. Cena 36.000 E P-48 m2, 4. sprat, CG, terasa, Nemawina. Cena 28.000 E P-45 m2, VP, nov / u izgradwi, useqiv u maju /, centar 800 e/ m2. Povra}aj PDV. P-47 m2, 2. sprat, CG, ulica Obili}eva, noviji . Cena 36.000 E P-49 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2,

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI name{ten. Cena 32.000 E P-57 m2, 4. sprat, CG, terasa, Avenija 2. Cena 32.000 E P-52 m2, 3. sprat, TA, terasa, Qubi} kej. Cena 28.000 E P-54 m2, 9. sprat, CG, terasa, lift, centar. Cena 31.000 E P-58 m2, 7. sprat, CG, terasa, lift, Qubi} kej / pogled na Moravu /. Cena po dogovoru P-65 m2, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, Hotel Morava. Cena 45.000 P-50 m2, 4. sprat, gas, terasa, noviji / sa stvarima /, Hotel Morava. Cena 32.000 E P-60 m2, 4. sprat, CG, nov, Balkanska. Cena 33.000 E P-90 m2, CG, lift, terasa, gara`a, Hotel Morava. Cena 53.000 E KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morava, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000 eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM trosoban stan 68 m2 sa CG, u Nemawinoj ulici, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan 80 m2, zidana zgrada ciglom, CG, 1. sprat, Nemawina 47. Tel. 032/ 372131 PRODAJEM trosoban stan, 4. sprat, gas, name{ten, kod Hotel Morave. Cena 33. 000 eura. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan , povr{ine 76 m2, 2 sprat, CG, 2 terase, podrum, kod Medicinske {kole. Cena 47.000 eura. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2 sa gara`om u Beogradu, ulica Suboti~ka. Tel. 063/ 743-5-546 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2 u Pri{tinskoj . Cena 28.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici, bez posrednika, 2. sprat, ima lift. Tel. 060/ 506-5-511 PRODAJEM HITNO dvosoban stan od 60 m2, sa CG, kod {kole Milica Pavlovi}. Cena 27.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan 40 m2 u Aveniji 2, CG, lift, terasa. Povoqno. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan 46 m2 u Nemawinoj , kod {kole M. Pavlovi} . Tel. 011/ 237-9-031, 061/ 291-6-355 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednosoban

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. stan Skopska 4. sprat, CG, povr{ine 30 m2. Cena 19.500 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM jednosoban stan u centru ^a~ka, Gradsko {etali{te. Cena po dogovoru. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM novu, odmah useqivu garsoweru 29 m2, 3. sprat, lift, CG, Avenija 2. Tel. 064/ 158-9- 363 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, 3. sprat, novija, CG, centar. Cena 22.000 eura. Tel. 224-590, 063/735-0-260 PRODAJEM garsoweru od 27 m2 u centru grada. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, u ulici Svetozara Markovi}a, 3. sprat, CG. Cena 23.000 eura.Tel. 228-457 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, visoko prizemqe, Qubi} kej. Tel 063/ 349333 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, kod Vojnog odseka, 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM stan u Nemawinoj od 43 m2, CG, 4. sprat. Cena 28.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM nov stan od 62 m2, dupleks, centar, odmah useqiv, CG, terasa. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 42 m2, u ^a~ku, u ulici B. Jankovi}. Tel. 062/ 200-482 PRODAJEM stan od 37 m2 na 4. spratu, Q.Kej, TA. Cena 21.000 eura. Tel. 228-457 PRODAJEM stan 49 m2, visoko prizemqe, TA, kod Hotel Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 348-927 PRODAJEM stan od 53 m2, u Svetog Save , 3. sprat, CG. Cena 40.000 eura.

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM STAN DVOIPOSOBAN, 60M2, SOLITER „PROSVETA“, POVOQNO, BEZ POSREDNIKA. 063/611-497 OD 17-20 ÂSOVA. PRODAJEM stan od 41 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 64 m2, kod Gradskog Parka, CG, 1. sprat. Tel. 224-590 PRODAJEM stan od 49 m2, visoko prizemqe, TA, kod H. Morave. Cena 25.000 eura. Tel. 228-457, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan od 62 m2, ulica Svetog Save ,1 sprat, CG. Cena 46.000 eura. Tel. 032/ 348-927 PRODAJEM stan od 37 m2, Beograd, [umice, CG, 4. sprat, ukwièn. Cena 50.000 eura. Tel. 061/ 228-8-961 PRODAJEM nov stan od 70 m2, Qubi} Kej, CG, lift. Povoqno. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 59 m2, u Sin|eli}evoj, VP, CG, renoviran kompletno. Cena 42.300 eura. Tel. 064/ 131-2-544 PRODAJEM stan od 27 m2, Gradsko {etali{te. Cena dogovor. Tel. 066/ 366235 PRODAJEM stan od 37 m2, 3. sprat, CG, renoviran, bez posrednika. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 28 m2 kod Hotel Morave. Cena 18.500 eura. Tel. 348-927, 060/ 348-9-270 PRODAJEM stan u Beogradu, lokacija TC Zira, od 47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna garaà. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM jednoiposoban stan od 53 m2 , kod Solida, 650 eura / m2. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM stan od 78 m2, Vinara, 6. sprat, CG, lift. Cena 49.000 eura. Moè zamena za mawi stan, oko 50 m2 , uz doplatu. Tel. 064/ 6531371 PRODAJEM nov dvoiposoban stan od 63 m2, sa podzemnom garaòm, centar. Tel. 063/ 735-0-260 PRODAJEM stan od 53 m2, kod [ipada, tapija. Cena 33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-863 PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1 ar zemqe, u ulici Vojvode Stepe. Cena 30.000 eura. Tel.228-457 PRODAJEM ku}u 40 m2 i 17 ari placa u Gorwoj Atenici. Cena 10.500 eura.

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094

PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99

PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

PRODAJEM dve ku}e posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Vredi pogledati. Tel. 063/ 843-0-214

NAJPOVOQNIJE U GRADU prawe Va{ih tepiha, za samo 89 dinara po m2. Besplatan dolazak na adresu. Va{ SUN\ER BOB. Tel. 064/ 499-5-588 Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u od 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM ku}u sa 2 lokala, 350 m2, centar. Povoqno. Tel. 064/ 145-3859 PRODAJEM dve ku}e u Atenici od 70 m2 i 90 m2. Cena 38.000 eura. Tel. 348-927 PRODAJEM dve ku}e - posebne stambene jedinice od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Povoqno. Vredi pogledati. Moè zamena za stan. Tel. 063/ 843- 0- 214 PRODAJEM ku}u od 200 m2 na 6.5 ari placa, u blizini Slobodinog igrali{ta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ili mewam stan od 70 m2, u Sin|eli}evoj, za ku}u. Stan je na 1. spratu, ima dve terase i podrum. Tel. 065/ 641-4140 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u, 15 kilometara od â~ka. Tel. 060/ 558-9296 PRODAJEM kamp ku}icu na jezeru u Ro{cima. Tel. 064/ 995-0-345 PRODAJEM vikendicu na Jelici, sa 10 ari placa. Cena 6.000 eura. Tel. 065/ 344-9-428 PRODAJEM vikendicu u Grabu, 80 m2, 46 ari placa sa 220 stabala {qiva i su{arom. Cena 18.000 eura. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM lokal 30 m2, centar kod Solida. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM imawe 4.5 h, selo Ber~i}i, zaseok Gali~. Tel. 063/ 602-974 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA CRNA GORA, BAR, [u{aw, izdavawe privatnog sme{taja - soba, blizu plaè. Tel. 38230350562 IZDAJEM noviji dvosoban stan , lift, CG, name{ten , ulica Nemawina. Tel. 063/ 735-0-260 IZDAJEM stan u strogom centru grada , odmah useqiv. Cena izdavawa je od 130-150 eura. Tel. 061/ 115-9-863

IZDAJEM dvoiposoban stan u Beogradu, Medakovi}, 4. sprat, bez lifta, CG, telefon, kablovska. Stan je kompletno name{ten. Cena 250 eura. Pogodan za dva studenta ili porodicu. Tel. 063/ 646357, 063/ 809-4-524 IZDAJEM sobu za studente i |ake , u blizini Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 9770-228 IZDAJEM sobu za dve u~enice, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 343-871 IZDAJEM sobe sa upotrebom kuhiwe i kupatila kod Medicinske {kole. Tel. 064/ 182-6-864 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa parnim grejawem, Sin|eli}eva 83/1. Tel. 700-957, 063/ 700-0425 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, u blizini Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, nova gradwa, ku}a. Tel. 332-671 IZDAJEM name{ten stan 64 m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/ 844-2-791 IZDAJEM name{ten stan u strogom centru grada, kod Solida. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM prazan jednosoban stan u zgradi u Nemawinoj , u ^a~ku. Tel. 063/ 844-2-574 IZDAJEM lokal 18 m2, parking iza Doma kulture, povoqno. Tel. 063/ 381950 IZDAJEM lokal od 50 m2 u ^a~ku, pogodan za sve vrste delatnosti. Povoqno. Tel. 064/ 229-9-952 IZDAJEM lokal u ulici D. Mi{ovi} 125, povr{ine 20 m2. Cena po dogovoru. Tel. 032/ 826-943, 060/ 082-6-585 IZDAJEM poslovni prostor od 80 m2, strogi centar, parking, povoqno. Tel. 064/ 102-2-759, 032/ 226-417 IZDAJEM poslovni prostor od 80-120 m2 u strogom centru. Tel. 064/ 1022-759 IZDAJEM kancelarije u centru, telefon, mokri ~vor. Povoqno. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM u centru Rakove, kod Doma, lokal sa magacinom, 130 m2. Tel. 060/

POVOQNO - ÂSOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE I SREDWO[KOLCE - ÂSOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LEÊWE DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A /2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHOMOTORNI RAZVOJ. KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I RAÛN 1605700100712245-26 UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA 349-8-490 IZDAJEM u Viqu{i magacinski prostor od 170 m2 sa 10 ari placa. Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM magacin sa 3 kancelarije, kod H. Morave, od 180 m2. Cena po dogovoru. Tel. 063/ 429-704 IZDAJEM u strogom centru grada ku}u. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM u strogom centru name{tenu kancelariju, telefon, mokri ~vor, povoqno. Tel. 064/ 102-2759, 032/ 226-417 KUPUJEM ku}u sa placem Avenija lipa, okolina. Tel. 064/ 615-2-763, 066/ 009-429 KUPUJEM jednosoban ili jednoiposoban stan niè spratnosti, novije gradwe, u {irem centru grada. Poèqna okolina Hotel Morave. Tel. 064/ 248-2-593 KUPUJEM mawi jednosoban stan, uslov centralno grejawe i lift, bez posrednika. Tel. 063/ 220-808 KUPUJEM ku}u u Aveniji lipa do 30.000 eura. Tel. 335-408 KUPUJEM bez posrednika stan ili ku}u do 30.000 eura. Isplata odmah. Tel. 064/ 971-1-112 MEWAM ku}u u Qubi}u sa 10 ari placa za dvosoban stan, uz doplatu. Tel. 064/ 158-9-363 PLACEVI PRODAJEM plac 15 ari u Miokovcima, sa objektom od 10 m2, ima struja i voda. Postoji mogu}nost i zamene za auto. Povoqno, cena 1.900 eura. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM plac od 25 ari u Preqini. Tel. 064/ 126-8-507 PRODAJEM plac u â~ku, kod Trnavske reke, od 5 ari. Tel. 064/ 674-7-030 PRODAJEM plac u Loznici, 15 ari, na placu vo}e i pomo}ni objekat. Cena 3.500 eura. Tel. 062/ 8913-191

PRODAJEM plac u â~ku, 13. ari, Atenica. Povoqno. Moè zamena. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM parcelu od 75 ari u Roga~i, pored autobuske stanice, na asfaltnom putu â~ak - Gora~i}i. Tel. 032/ 867-359 PRODAJEM plac od 5 ari uz asfalt / ima struja i voda /, na Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-1-637 PRODAJEM plac od 10 ari , voda i vajat, Trbu{ani- Kameni most. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM placeve od 4 ara i 30 ari, 100 m posle kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-134 PRODAJEM parcelu od 66 ari, ulica Nikole Tesle, preko puta plinare Sponit. Tel. 066/ 976-0-844 PRODAJEM plac u Qubi}u od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439 IZDAJEM plac od 15 ari sa objektom od 80 m2, u Parmencu . Cena povoqna. Moè na duì vremenski period. Tel. 064/ 250-7493 IZDAJEM auto plac i poslovni prostor od 200 m2 u Preqini. Tel. 809-288, 061/ 111-6-439 POTREBAN plac pogodan za ba{tu u â~ku ili okolini. Tel. 326-747 KUPUJEM od 5 - 15 hektara poqoprivrednog zemqi{ta. Tel. 065/ 383-7-295 RAZNO PRODAJEM zamrziva~ i friìder. Tel. 065/ 350-0880 PRODAJEM beli ormar sa policama za lokal 200/200/30. Tel. 063/ 1853-212 PRODAJEM ènsku i mu{ku {ubaru od prirodnog krzna. Nove, povoqno. Tel. 371685 PRODAJEM kvalitetnu belu ~ipku, {irine 5 cm. Po-

OGLASI

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

voqno. Tel. 371-685 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80100 W, cena 9 e / komad. Moè zamena. Tel.353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ì~ano staklo 9 E / m. Tel. 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM mobilni telefon marke Soni Erikson 770. Cena 30 E. Te. 353016, 063/ 749-4-846. PRODAJEM kotao za parno grejawe, ispravan, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM agregate. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Moè zamena. Tel. 063/ 749-4846 PRODAJEM drvene àluzine , raznih veli~ina, nove. Povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM harmoniku melodija NANON, 80 basova. Cena po dogovoru. Tel. 065/ 691-3-243 PRODAJEM vagu Libelinu. Tel. 064/ 255-1-457 PRODAJEM samohodnu kosa~icu , BCS, italijanska, ispravna. Tel. 032/ 841674 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 175 E. Moè zamena za laptop. Tel. 063/ 749-4-846 PRODAJEM industrijsku ma{inu za {ivewe koè i krzna. Ispravna, povoqno. Tel. 371-685 PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494-846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Moè zamena za laptop. Tel.353-016, 063/ 7494-846 PRODAJEM ovce IL DE FRANCE, sa papirima. Tel. 064/ 913-6-902 PRODAJEM velikog ovna , oko 80 kg. Tel. 064/ 417-5628 PRODAJEM ku~i}e {vedska

- austrijska. Tel. 806-028, 060/ 6806-028 PRODAJEM balirano seno. Cena 210 dinara bala. Tel. 032/ 381-068, 063/ 611650 PRODAJEM balirano seno. Povoqno. Tel. 032/ 712264, 063/ 614-586 PRODAJEM nebalirana sena u Br|anima. Tel. 064/ 040-8-834 PRODAJEM detelinu i slamu baliranu. Tel. 809-288, 061/ 111-6-439 PRODAJEM baliranu lucerku, 220 bala. Zvati posle 19 ~asova. Tel. 032/ 548-1- 044 PRODAJEM sadnice malina Vilamet. Tel. 061/ 6160-288 PRODAJEM sadnice maline Vilamet. Cena 10.00 dinara komad. Tel. 065/ 699-7-579 PRODAJEM tuje i ukrasne biqke. Tel. 064/ 126-8-507 PRODAJEM ma{inu za ispravqawe betonskog gvo`|a, za uzengije, remu za savijawe i se~ewe i se~ku. Tel. 063/ 885-2-977 KUPUJEM elemente kaqeve pe}i. Tel. 034/ 381-405, 064/ 154-7-307 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel. 063/749-4-846 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, ispravan, o~uvan. Cena 350 eura. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM motokultivator IMT-509, 15 KS, dizel, malo kori{}en, sa prikolicom i frezom i dosta opreme / kao nova/. Tel. 032/ 351682, 063/ 741-9-915 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020 PRODAJEM vaqak za IMT traktor. Tel. 060/ 661-8835 PRODAJEM Tomos automatik, za delove ili uz malo ulagawa mo`e da bude u voznom stawu. Cena po dogovoru. Tel. 065/ 554-4-290

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao-{poret za eta`no grejawe Gorewe MIV K[ 16. Cena 30.000 dinara. Tel. 060/ 481-2144 PRODAJEM predwi branik za auto Reno Laguna 2004. godi{te. Tel. 060/ 661-8835 KUPUJEM klavir, mo`e zamena za saksofon, harmoniku ili violinu. Tel. 556-1495 KUPUJEM sadnice malina Tulamin. Tel. 712-198, 061/ 723-3-080 KUPUJEM {poret na drva Smederevac levi ili neki drugi. Tel. 334-218, 064/ 201-8-845 KUPUJEM 700 komada starog crepa. Tel. 391-655, 064/ 446-0-117 PRODAJEM psa me{anca sa papirima. Majka dalmatinka. Tel. 061/ 641-7105

AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Lan~iu 1.2. benzin + gas + atestiran plin, 2001. godi{te. Cena 1.650 eura. Tel. 064/ 2402-699 PRODAJEM Shevrolet spark, decembar 2007, registrovan do polovine marta 2014.godine. Tel. 064/ 614-3-682 PRODAJEM Z-101, 1984. godi{te, plin, dobar motor, nove gume, neregistrovan. Cena 250 E. Tel. 062/ 891-3-191 PRODAJEM Jugo 5-icu, 1992.godi{te. Tel. 063/ 706-8-626, 386-298 PRODAJEM Fiat Doblo, kredit, lizing, gotovina. Tel. 064/ 467-4-338 PRODAJEM Ladu Nivu. Kredit, lizing. Povoqno za zemqoradnike i preduzet-

nike. Tel. 064/ 467-4-338 PRODAJEM Citroen C2, 2004.godi{te, 1.2. benzin, pre{ao 140 000 km. Auto ima 2 kqu~a i servisnu kwi`icu. Cena 2.800 eura. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen Santija, registrovan, ispravan, 1996.godi{te. Cena 1.400 eura. Tel. 069/ 3984-494 PRODAJEM Shevrolet spark, 2007. godi{te, registrovan do marta 2014 godine, pre{ao 63.000 kilometara, prvi vlasnik. Tel. 060/ 142-2-136 PRODAJEM Opel Kombo 1.7, 2003. godi{te, pre{ao 150 000 km, kupqen nov. Cena 2.600 eura. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Opel Askonu 1984. godi{te, plin, registrovan, u dobrom stawu, ili mewam za razno. Tel. 060/ 300-4-264 PRODAJEM Jugo 45, 1992. godi{te, u odli~nom stawu. Tel. 063/ 706-8-626 PRODAJEM Punto 1.2. benzin, 2002.godi{te, 5. vrata. Cena 1.850 eura. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Audi 80, 1986. godi{te, benzin i plin atestiran. Registrovan, o~uvan, metalik. Povoqno. Tel. 063/ 600-544 PRODAJEM Folksfagen pasat karavan, fighline 1.9 TDI, 2002. godi{te. Tel. 061/ 602-8-957 USLUGE NAJPOVOQNIJE kwigovodstvene usluge, jedan mesec gratis, osnivawe gratis. Tel. 064/ 196-4-705 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica, izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne , termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 615-2763 ^ASOVI matematike za

osnovce i sredwo{kolce. Povoqno. Tel. 060/ 558-9296 ÂSOVI interneta i domenske industrije. Mogu}nost zarade! Tel. 060/ 558-9-296 ÂSOVI harmonije i ~asovi gitare sa teorijom muzike. Tel. 060/030-8967 ÂSOVI elektronike i elektrotehnike za sredwo{kolce. Tel. 060/ 558-9296 NADOGRADWA , oja~avawe i izlivawe noktiju sa kvalitetnim silikonskim gelovima. Tel. 064/ 353-7871 VR[IM usluge hladne depilacije, veoma povoqno i higijenski. Tel. 064/ 3537-871 IZRADA kotlovskih oxaka . Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA i prodaja traktorskih korpi. Tel. 066/ 910-9-889 FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit, vibromasaèr. Cena 1.200.00 dinara mese~no. Tel. 063/ 656-973 USLUGA zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-889 USLUGA kompletne instalacije Vindovs HP/ 7, sa svim programima. Tel 061/ 165-0-232 MEDICINSKA sestra nudi pomo} u ~uvawu dece i starih lica. Tel. 065/ 6688319 POTREBNA cimerka u jednoiposobnom stanu u Beogradu, @arkovo, novogradwa. Tel. 032/ 226-417, 064/ 102-2-759 ZAPOSLEWE POTREBNA frizerka sa radnim iskustvom. Tel. 064/ 2180327 FRIZERSKOM SALONU potrebna u~enica. Tel. 064/ 2180327

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd - Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd PRODAJEM BALIRANO SENO I SLAMU

Telefon za informacije: 032/385 - 950

^ITUQE

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i â&#x20AC;&#x201C; haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, man do li na, bas primova, i dr.) - dekoracije â&#x20AC;&#x201C; ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

Dana 5. 5. 2013. navr{ilo se {est meseci od smrti na{eg po{tovanog kuma

Dragoj

VASILIJA VASA BLAGOJEVI]A

MARINI

iz Puhova - Lu~ani

Neizmerno havala za kumstvo i dugogodi{we druèwe. Tvoja pozitivna energija osta}e zauvek u na{im srcima. PORODICE MILIVOJÊVI] iz â~ka i Kuki}a GENERACIJA GIMNAZIJE 1986. 15977

DOBRIVOJE ARNAUTOVI]

Dana 22. aprila 2013. godine, nesre}nim slu~ajem izgubio je `ivot na{ dragi i voqeni

dipl. ing. tehnologije iz Katrge 1956 - 2007

RADOVAN PROTI]

Pro{lo je {est godina od smrti na{eg dragog Dobrivoja Arnautovi}a, a uspomenu na wega ve~ito }e ~uvati i negovati

032/342 -- 276 276 032/342

iz Gu~e

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE U ^A^KU fak.

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

MARKETING

Tvoja dobrota, plemenitost i qubav koju si svima nama darivao osta}e nam u trajnoj uspomeni. Sa ponosom }emo te nositi u na{im srcima. PORODICE: PROTI], \OKOVI] i IGWATOVI]

MARKETING

15961

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

U subotu, 27. aprila 2013. u 11 sati na ^a~anskom grobqu dajemo [ESTOMESE^NI POMEN na{oj voqenoj majci

U subotu, 27. aprila 2013, navr{ava se PET GODINA od trenutka kada nam je, nenadano, podmukao, i zao udes, zauvek, oteo na{eg

QIQANI JOVANOVI] S qubavqu, k}erka KATARINA i sin MILUTIN

NEBOJ[U V U K O S A V Q E V I ] A, MILICA - MICA

MILORAD - MIKA

3. 3. 1923 - 25. 4. 2001.

- na{e prvo radovawe, na{u sre}u, na{ oslonac, na{e nadawe!...

29. 12. 1919 - 18. 10. 1976. Vreme, koje neumitno proti~e, ispuwava nas neizmernim bolom i tugom! Rane u na{im du{ama u~inilo je dubqim i neprebolnijim!... Kako zasko~iti tu ukletu prazninu, koja je ostala iza na{eg

ILI] iz Graba Ova stranica lista je mala i nedovoqna da ispi{emo koliko nam nedostajete. Na{em dragom ocu je pro{lo 36 godina, a majci 12 godina kako su nas napustili i oti{li na put bez povratka. Ogwi{te je sada pusto i prazno bez vas, a svakim danom se}awa sve vi{e naviru. Se}amo se: da smo kao deca iz osnovnih {kola sele u voz i stigli do Ma|arske granice, ìveli i {kolovali se u jednom Ba~kom mestu. Tu nam je najboqi deo na{eg detiwstva, {kolovawa i mladosti ostao zapisan. Niste hteli da ostanemo ovde u svome selu gde je ìvot bio te{ko preìvqavawe. Izgradili ste na{u budu}nost i sigurnost i nau~ili {ta je vrlina kod ~oveka, a to je skromnost. Tako ste Vi ìveli a i mi smo nastavili da ìvimo sa tim pravilom, koje nastojimo da prenesemo na na{u decu. Do{ao je dan kada smo se svi vratili u na{e staro ogwi{te, i jo{ nam i danas odzvawaju re~i na{ega oca: Ostajte ovde, sunce tu|eg neba ne}e vas grejat ko {to ovo grije te{ki su tamo zalogaji hleba gde svoga nema{ i gde brata nije!

N E B O J [ E, - na{eg DRAGUQA!?... [to nas, o Bo`e, ba{ tako porazi!?... Kuda, ubijeni, danas, a i - potom?! [to nam uzradovane du{e `estoko zajazi: Bezmernim Bolom, umesto - Lepotom?!... Zar da se sva na{a nadawa i lepote, kojima nas je, nesebi~no i mudro, blagosiqao, sliju samo u DRAGU USPOMENU U NEPORECIVOJ KWIZI NEZABORAVA, koja }e nas, vavek, boleti!... Pored NEBOJ[INE VE^NE KU]E, na okupu, bi}emo i u subotu, 27. aprila 2013. godine, u 13.00 ~asova. VE^NO NEUTE[NI: Majka RADMILA, sestra BIQANA, otac MILADIN i brojna rodbina i prijateqi

Hvala Vam na svemu i sa velikom qubavqu prema Vama odajemo Vam po~ast }erke SVETLANA, SNE@ANA i JELENA upl.

^ITUQE

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

NA[OJ DRAGOJ QUBI 1. maj 2011 - 1. maj 2013.

QUBA \ALOVI]

RU@ICA ANTONIJEVI]

ro|ena Kne`evi}

iz Zabla}a 5. 12. 1942 - 21. 4. 2013.

S qubavqu i po{tovawem SLAVKO i NEDA 15980

Uspomenu na neizmernu qubav i plemenitost ve~no ~uvaju: }erke SNE@ANA i MIRJANA sa porodicama.

U sredu, 1. maja, navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{e drage

RU@ICA ANTONIJEVI]

QUBE \ALOVI]

RU@ICA ANTONIJEVI]

iz Zabla}a 5. 12. 1942 - 21. 4. 2013.

ro|ene Kne`evi}

Na{a te qubav nije sa~uvala, na{e te suze ne}e vratiti.Ponosni smo {to smo te takvu imali. Po~ivaj u miru, neka te na{a tuga ne boli. TVOJE: majka IVANKA i sestra MILENA 15980

U subotu 27. aprila 2013. godine dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

POSLEDWI POZDRAV mojoj RU[KI od KU[A

Uspomenu na neizmernu qubav i sre}no detiwstvo ~uvaju: praunuci PAVLE, MIWA, FILIP

U subotu, 27. aprila 2013. dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

BORIKI BORI PAUNOVI]

Sele, dani prolaze a bol i tuga sve ja~i. Uspomenu na tebe sa ponosom i qubavqu ~uva sestra DANA sa porodicom.

Vi{e ni{ta nije isto! Svakodnevno si u na{im mislima, pri~amo i srcima, ali te nema tamo gde nam najvi{e treba{ - nema te u na{em `ivotu! Vole te tvoja deca CANE i CICA sa porodicama.

upl.

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

RU@ICA ANTONIJEVI] iz Zabla}a 5. 12. 1942 - 21. 4. 2013.

Uspomenu na neizmernu qubav i sre}no detiwstvo ~uvaju unuci: SLA\ANA, BOJANA, \OR\E, SR\AN

^ITUQE

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

U subotu 26. 4. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti mog dragog supruga

29. aprila 2013. navr{ava se OSAM GODINA kako nije sa nama na{a voqena

13. jul 2011 - 13. jul 2013.

28. aprila 2013. navr{i}e se 20 tu`nih godina otkad nije sa nama

6. juna 2013. punih je 3 tu`ne godine od smrti na{eg

STAKA JOVANOVI]

Mnogo nam nedostaje{. Uspomenu na tebe ~uva}e sin DARKO i unuk DANILO

DRAGANA AXEMOVI]A Pomen }e se obaviti u 13 ~asova na grobqu u Dowoj Gorevnici. Supruga BRANKA

TRIFUN AXEMOVI] Dve godine je od smrti moga dragog devera. Uspomenu na wega ~uva snaha BRANKA 15943

upl.

Dana 27. aprila 2013. u 14 ~asova na grobqu u Miokovcima obavi}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

MILI]A NADA BOGDANOVI]A iz Beqine Ne postoji vreme koje mo`e izle~iti rane za vama. Tu`ni smo {to smo vas izgubili a ponosni {to smo vas imali. S qubavu i po{tovawem uspomenu na vas ~uvaju VA[I NAJMILIJI

26. aprila 2013. godine, navr{ava se godina od prerane smrti na{eg dragog i nikad pre`aqenog

RADE DIMITRIJEVI] XONI

MARI TODOROVI] iz ^a~ka

Uspomenu na wu ~uva PORODICA

iz Tijawa 28. 4. 1992 - 28. 4. 2013.

1. maja 2013. godine, navr{avaju se ^ETIRI GODINE bola i velike praznine od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

iz ^a~ka

Tu`an je 28 april za nas. Napustio si nas zauvek i ostavio da za tobom tugujemo. Sa ponosom te se se}amo i u srcu nosimo. Toga dana u 14 ~asova poseti}emo tvoju ve~nu ku}u i okititi cve}em. Tvoja majka VERA i brat VLADE sa porodicom.

15941

BRANKA DMITROVI]A

Toga dana poseti}emo wegovu humku na ^a~anskom grobqu, okititi je cve}em i zaliti suzama. Prevelika tuga i bol bi}e ve~no u nama. Otac VLADAN, supruga TAWA i k}erke KRISTINA i KSENIJA

15940

15953

30. 04. 2013. navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg dragog

ARSENIJE ACO MATOVI]

JEROSLAVA OBRADOVI]A

VLADE MILOVANOVI] 10. maj 1963 - 29. april 1996.

iz ^a~ka

Postoji{, `ivi{ i zauvek traje{ u du{ama tvojih najmilijih.

S ponosom i tugom uspomenu na tebe ~uvaju: Sa ponosom i tugom porodica OBRADOVI] iz Mili}evaca.

TVOJA PORODICA 15954

15955

TU@NO SE]AWE 27. 4. 2012 - 27. 4. 2013. Navr{ava se prva godina kako sa nama nije na{ voqeni tata i deda

29. 4. 1993 - 29. 4. 2013.

DOBROSAV STANI[I]

majka GORGINA, sestra JAVORKA, zet RA[O, JOCA, SLA\A i LAZO 15960

SE]AWE Moj voqeni deda - dedika

MOM^ILO ZELENOVI]

Tata, dvadeset godina je pro{lo od kada si iznenada i prerano nestao iz na{ih `ivota. Sada kao odrasli qudi koji su osnovali svoje porodice sa ponosom pri~amo na{oj deci o tebi. Ima{ {estoro unu~i}a i ti si wihova zvezda koja ih posmatra, a na{ an|eo ~uvar. Sa ponosom te ~uvamo od zaborava. Tvoja supruga NADA, }erka BIQA i sin BOBAN sa porodicama.

Pru`io nam je qubav, plemenitost i dobrotu koja se na zaboravqa. Wegovi: }erka SNE@ANA i unuke MA[A i MILICA

Oti{ao je na ve~ni po~inak pre godinu dana. Vreme prolazi, tuga i se}awe ostaju. Wegova voqena MIMI

15974

15966

15967

29. 4. 1993 - 29. 4. 2013.

DOBROSAV STANI[I] De{o, dvadeset godina je pro{lo a se}awe na tebe nije izbledelo. Ve~nom putu su ti se pridru`ili tvoj brat i sinovac, a moje neute{no srce uvek misli na vas. Snaha MILIJANA 15973

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

^ITUQE

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

24. 4. 1980 - 24. 4. 2013.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Dana 19. aprila 2013. godine, preminula je na{a draga supruga i majka

MIODRAG GOJGI] Kaù da qudi umiru dva puta! Jednom kad ih smrt otrgne i drugi put kad ih qudi zaborave. Ti }e{ ìveti zauvek u mom srcu sa~uvan od zaborava. ÔMBE 15959

DEJANU VUJOVI]U Odr`a}emo i obele`iti 1. maja 2013. u 12 ~asova na grobqu u Gu~i.

Dana 27. aprila 2013. godine navr{ava se 28 godina od kako nije sa nama na{ dragi

Dani prolaze, a nijedan bez suza i se}awa na tebe. S ponosom te pomiwemo, a sa tugom `ivimo. FILIP i NADA 15956

Dana 3. aprila navr{ilo se 20 GODINA od smrti na{eg

SVETLANA CVETI] - GARA

STEVAN RADOJEVI]

MIRKA JOVI^I]A Prerano smo te izgubili, a tvoj dragi i plemeniti lik ve~no }emo nositi u na{im srcima.

iz Graba 1938 - 1993

TVOJI NAJMILIJI: suprug i sin 15972

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 27. aprila u 11,30 ~asova na ^a~anskom grobqu davati ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i uspomenu na tvoj plemeniti, skromni i po`rtvovani `ivot. Uspomenu ~uvaju: supruga EMILIJA, sin DOBRIVOJE i }erka JASMINA sa porodicom.

15980

15964

U subotu, 27. aprila 2013. godine u 11,30 sati, na ^a~anskom grobqu da}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

QUBI[I MIRKOVI]U

SE]AWE 28. 4. 2007 - 28. 4. 2013.

DOBRIVOJE ARNAUTOVI]

iz â~ka Ako je ìvot morao stati, na{a qubav, ponos, uspomena na tebe ve~no }e trajati. Te{ko je stisnuti srce da ne boli, du{u da ne pati, suze da ne teku. Ne postoje re~i kojima se moè opisati koliko nam nedostaje{. Supruga MILANKA sa decom

S ponosom te pomiwemo, s tugom se}amo i zauvek po{tujemo i volimo. TVOJI: suprug MO[O, }erke MILKA i QIQA, unuci MIKI, NIXO i LANE, praunuk MILO[, zetovi i snaha.

fak.

15962

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

iz Je`evice Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju WEGOVI NAJMILIJI

RAJKI \UKOVI]

Pro{lo je {est godina. I godine te nisu odvojile od nas. Uspomenu na tebe sa qubavqu i ponosom ~uvaju TVOJI NAJMILIJI upl.

Dana 30. aprila 2013. navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{e voqene

Dana 28. aprila 2013. navr{ava se 35 GODINA od smrti na{eg dragog supruga i oca

MILANKE PAVLOVI]

MIODRAGA ZE^EVI]A

Neka te an|eli ~uvaju. TVOJI NAJMILIJI

Ve~no zahvalni : supruga STOJANKA i sin DRAGOQUB

15968

15965

^ITUQE

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE

U nedequ 5. maja 2013. godine, navr{ava se ^ETRDESET DANA od smrti na{e drage supruge, majke i bake

JERMILE JELE JEVREMOVI] (1932 - 2013) iz ^a~ka

Prvog maja 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA od iznenadne i prerane smrti na{eg dragog sestri}a, brata, devera i strica

Na{oj dragoj

DEJANA VUJOVI]A

SVETLANI CVETI] GACI

zamenika javnog tu`ioca iz ^a~ka Oti{ao si tiho, a nama ostavio neizmernu tugu i bol u srcima. Uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati, ponosni {to smo te imali.

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u ~uva}emo uspomenu na tebe. TVOJI NAJMILIJI: suprug RADENKO, k}erka DRAGANA, unuci IVAN i IGOR.

TVOJI: tetka QUBA, ujaci MILOMIR, QUBI[A i BOBAN, ujna DANA, bra}a MLA\O i ZORAN, snaha SLAVICA, sestre VAWA i MILICA, bratanac MI[A, bratanice NEDA i SARA.

Hvala ti za mnoge godine divnog prijateqstva. Tvoju plemenitost i dobrotu nikada ne}emo zaboraviti. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. BRANA i KALE

15966

15967

15969

SE]AWE

28. 4. 2003 - 28. 4. 2013

NADA RAKI]

TOKOVI] VLADIMIR TOKO

ro|. Peuli}

30. 4. 2006 - 30. 4. 2013.

VLADIMIR TOKOVI] TOKO

Brat TOMO, snaha DESA, bratanac NE[O sa porodicom

Sine, pro{lo je sedam najtu`nijih i najteìh godina za na{u porodicu. Te{ko je ìveti bez tebe. To je doìvotna rana i tu utehe nema. Na{a se}awa, qubav i tuga traja}e dok smo ìvi. Sa qubavqu i ponosom majka JELICA i }erka GORDANA sa porodicom

Bol nije u re~ima i suzama, nego u du{i i na{im srcima u kojima }e{ ve~no `iveti. Sin URO[ i }erka IVANA

15969

15970

15976

Vreme te nikada ne}e izbrisati iz na{ih se}awa.

Dana 27. 4. 2013. godine, navr{avaju se TRI GODINE od tragi~ne smrti na{e drage i nikad pre`aqene }erke, sestre i unuke Dace.

DRAGANA KOSTI]

SVETLANA CVETI] - GARA

DRAGANA KOSTI]

iz Mili}evaca

iz Mili}evaca Uzalud je brojati dane, oni ne mogu vratiti izgubqeno. Ali nije uzalud ~uvati se}awe, uspomene i znati da `ivi{ kroz one koji nose deo tebe. Zaborav ne postoji. Kako je `iveti bez tebe znamo samo mi koji te volimo.

Ne postoje re~i da ubla`e bol, ne postoji vreme da zale~i rane. Kako vreme prolazi, sve je te`e bez tebe. Zauvek ostaje{ u na{im srcima i du{i.

IZJAVA ZAHVALNOSTI Ovim putem èlimo da se zahvalimo lekarima i medicinskom osobqu odeqewa Intezivne nege â~anske bolnice na pruènoj nezi na{e drage Ceca.

Baba RADA, tetka VERA, sestre MIMI i JEKA.

TVOJI NAJMILIJI: mama, tata i sestre.

ZAHVALNI WENI NAJMILIJI

15978

15979

15971

Dana 21. aprila 2013. preminuo je na{ dragi

Dana 21. 4. 2013. preminuo je na{ CANE.

SE]AWE 1. 5. 1983 - 1. 5. 2013.

STANOJLE JOVANOVI]

SRETEN PETROVI]

STANOJLE JOVANOVI] 1944 - 2013

POSLEDWI POZDRAV od porodice GUGOVI] 15975

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

agronom S PONOSOM TE POMIWEMO I ^UVAMO USPOMENU NA TVOJU PLEMENITOST I DOBROTU.

1944 - 2013 Ostaje{ da `ivi{ kroz nas. TVOJI NAJMILIJI

Supruga JOVANKA i sin DU[AN sa porodicom

15976

15963

PETAK 26. APRIL 2013. GODINE