27. jun 2014. by Cacanski Glas

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 27. JUN 2014. GODINE

Odbornici SG usvojili izve{taj Gradskog {taba za vanredne situacije

strane 4. i 5.

BROJ 24

CENA 30 DIN.

Protivgradna za{tita sve „ne` nija” strana 14.

[TO JE POPLAVA NA^ELA, GRAD DOTUKAO tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

Sve mawe Trnavaca izmiruje ra~une za vodu i kanalizaciju

Odlo`eno izdavawe re{ewa o uklawawu strana 3. oko 40 privremenih objekata

NE]E KONKURS,

TRNAVSKI IZVOR „MUTE” I BROJNI PROBLEMI

I @ENE @ENE BRANE BRANE I POQA OD OD GRADA GRADA POQA Iz porodi~nih albuma

SE]AWE NA @IVOTU VRANI]A

strana 7.

Kako nova pravila funkcioni{u u auto {kolama

I DAQE DE@URNI KRIVCI

HO]E HO]E PRODU@EWE PRODU@EWE UGOVORA! UGOVORA! Dan mladih okupio sve generacije

strana 18.

Ve~eras

OTVARAWE DANA FOTOGRAFIJE

strana 15.

VRVELO OD MLADOSTI I RADOSTI

strana 14.

strane 4. i 5.

Po~ela berba crvenog zlata u Draga~evu strana 24.

strana 14.

KI[E ODNELE TRE]INU MALINE

CENTRUM 069 - 310-04-60 032 - 310-460 www.hostelcentrum.rs centrumcacak@gmail.com

U ovom broju „Glasa“ FOTOGRAFIJE MATURANATA

MA[INSKE [KOLE strane 20. i 21.

MARKETING

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

GRAD

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

ODLO@ENO IZDAVAWE RE[EWA O UKLAWAWU OKO 40 PRIVREMENIH OBJEKATA

NE]E KONKURS, HO]E PRODU@EWE UGOVORA

osle protesta pedesetak vlasnika i zakupaca kioska, koji su se u ponedeqak okupili ispred zgrade Skup{tine grada, i sastanka sa gradona~elnikom Vojislavom Ili}em, direktorom JP “Gradac” Neboj{om Jovanovi}em i ~elnicima resornih gradskih uprava, dogovoreno je da “do daqweg” bude odloèno sprovo|ewe programa postavqawa kioska na teritoriji Grada, koga je 2. juna donelo Gradsko ve}e. Wime je, da podsetimo, predvi|eno da na12 lokacija bude postavqen 21 monta`no - demonta`ni i tipizirani privremeni objekat, a samim tim, u toku inspekcijskog nadzora i ukloweni oni koji su na tim i okolnim mestima podignuti bez pravnog osnova. Odmah po usvajawu programa, komunalna inspekcija je zapo~ela kontrolu i po re~ima na~elnika GU za inspekcijski nadzor Milovana Eri}a, ve} uru~ila oko 40 re{ewa o uklawawu bespravno podignutih objekata, {to je i bio glavni povod za protestno okupqawe wihovih vlasnika i radnika. - Gradsko ve}e je, u vreme dok je jo{ trajala vanredna situacija zbog poplava, donelo odluku o uklawawu kioska i sprovo|ewu licitacije za postavqawe novih objekata. Mi to ne prihvatamo, ve} zahtevamo da postoje}im vlasnicima i zakupcima budu produèni ugovori sa preduze}em “Gradac”. Ovaj na{ zahtev podràvaju sve politi~ke partije i ne}emo dozvoliti da se bilo {ta mewa. Ne prihvatamo ni obja{wewa da se na ovaj na~in spre~ava “siva ekonomija”, jer vi{e

od 150 radnika je legalno zaposleno i prijavqeno, a od na{ih kioska ìvi skoro 800 qudi - rekao je zastupnik vlasnika i radnika Aleksandar Todorovi}, prenose}i wihovu odluku da ne}e u~estvovati ni na kakvim “name{tenim” i sumwivim konkursima i licitacijama i najavquju}i radikalizaciju protesta, ukoliko ne budu produèni ugovori sa JP “Gradac”, jer, kako kaè, “brani}e kioske po svaku cenu, ne pla{e}i se ni inspekcije, ni policije”. Trgovinska radwa “@ivkovi}” radi 12 godina, podse}a wen vlasnik Aco @ivkovi} i pokazuje ugovor potpisan sa JP “Gradac” 19. juna 2002. godine, i ra~un od 3.668 dinara koga treba da plati ovom preduze}u do 25. juna: - Nigde se ne pomiwe da je ugovor raskinut i voleo bih da mi neko objasni kako je moj objekat nelegalan. Mi èlimo da zadrìmo na{e kioske, a nadle`ni iz GU za urbanizam i “Gradca” da nam pokaù kakvi oni treba da izgledaju. Ukoliko ne prihvatimo da napravimo takve, tek tada i postoje}e i nove lokacije, treba da budu date na licitaciju. Nemogu}e je da neko do|e, prakti~no, na moje radno mesto, na kome sam proveo 12 godina i da nastavi da radi “razra|en” posao. Zapo{qavam {est radnika koji primaju plate “u dan”, od kojih }e jedan ovih dana dobiti i nagradu za 10 godina staà - rekao je @ivkovi}. Jo{ stariji ugovor poseduje Petronije Popovi}, vlasnik kioska “Kum”, na prostoru izme|u robnih ku}a, otvorenog jo{ 1989. godine. Podse}a da je tada ~eti-

ri kioska projektovala i izradila firma “Alko” i da su vlasnici koji su ih u zakup dobili na licitaciji, morali o svom tro{ku da uvedu struju, vodu, kanalizaciju. Bez obzira na sve to, dobio je re{ewe da ga u roku od 30 dana ukloni, {to smatra da je nepo{teno, ne samo prema wemu, nego i prema ostalima koji moraju da stave kqu~ u bravu svog objekta. Jedan od vlasnika objekta za prodaju “brze hrane” u centru grada Miroslav Radovanovi} ka`e da je trako|e dobio re{ewe komunalne inspekcije da u roku od mesec dana ukloni obejkat: “Po~eo sam da radim pre godinu i po dana i tada mi niko nije ni nagovestio da }e kiosci biti ukloweni. A za ovo vreme svi smo ulo`ili zna~ajna sredstva da objekte uredimo i privedemo nameni. Svi zapo{qavamo odre|e-

ni broj radnika i radimo na ivici rentabiliteta. Neshvatqivo je da neko `eli da uni{ti sva ta materijalna dobra i stotine qudi ostavi bez posla, da bi na istim mestima posle mesec dana bili postavqeni drugi objekti.” - Po{to smo saslu{ali zahteve vlasnika kioska, ponovo }emo razmotriti odluku Gradskog ve}a, da bismo videli u kom delu ona treba da pretrpi odre|ene izmene. Dogovorili smo se da do tada odluka o uklawawu privremenih objekata bude stavqena van snage - rekao je kratko, posle sastanka sa vlasnicima i zakupcima kioska gradona~elnik Vojislav Ili}, na ~iji zahtev novinari u ponedeqak nisu prisustvovali razgovoru sa pedesetak gra|ana. Program postavqawa kioska, donet na osnovu programa posta-

vqawa privremenih objekata, usvojenim jo{ 1998. godine, bi}e ponovo razmotren na sednici Gradskog ve}a, potvrdio je i Milovan Eri}, na~elnik GU za inspekcijski nadzor: “Do tada }e biti obustavqeno izdavawe re{ewa o uklawawu privremenih objekata, a vlasnike kojima smo re{ewa ve} uru~ili, obavesti}emo da su ona stavqena van snage. Prema informacijama “Gradca”, trebalo je da na celoj teritoriji grada bude ukloweno 40 objekata, ~ijim vlasnicima je istekao ugovor, prestala va`nost izdatog odobrewa, ili su, pak, wihovi objekti podignuti na lokacijama na kojima je predvi|ena promena namene i tipova kioska, koji bi trebalo da doprinesu poboq{awu estetskog izgleda i planskog ure|ewa grada.” M. N.

OKRUGLI STO O NACRTU REZOLUCIJE O RAZVOJU @ENSKOG PREDUZETNI[TVA

U SLU@BI EKONOMSKOG OPORAVKA ZEMQE

“Nacrt Rezolucije o podr{ci Narodne skup{tine ènskom preduzetni{tvu” bila je tema Okruglog stola, odrànog u sredu u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovawu, koji je organizovalo Udruèwe poslovnih èna Srbije, uz prisustvo potpredsednice Olivere Popovi}. Ona je predstavila koncept i dosada{we rezultate projekta, prepoznaju}i potrebu Udruèwa da se glas èna ja~e ~uje nego ina~e. Zato je ciq ovog projekta ja~awe dijaloga izme|u preduzetnica i wihovih udruèwa {irom Srbije, upoznavawe sa wihovim inicijativama i problemima koji }e pomo}i pri dono{ewu odluka i ostvarivawu uticaja na Rezoluciju, kao budu}u platformu za re{avawe problema i poboq{awe statusa ènskog preduzetni{tva. Okrugli sto je realizovan u okviru projekta “Preduzetnice doprinose razvoju ekonomske politike u novom politi~kom kontekstu”, pod pokroviteqstvom De-

legacije Evropske unije u Srbiji i Kancelarije za saradwu sa civilnim dru{tvom Vlade RS, a pored Ba~kog Petrovca, Beograda, Vaqeva i ^a~ka, bi}e predstavqen i u Zaje~aru, Subotici i Bujanovcu. O~ekuje se da Rezoluciju u novembru verifikuje predsednica Parlamenta, koji institucionalno podr`ava ovaj projekat. Dubravka Filipovski, poslanica Narodne skup{tine i pot-

predsednica Nove Srbije, govorila je o ja~awu ènskog preduzetni{tva kao faktoru oporavka ekonomskog i privrednog ìvota Srbije. “Ovom Rezulucijom }emo poku{ati da ostvarimo da se planira finansirawe ènskog preduzetni{tva iz buxeta i ostvarivawe {to ve}ih subvencija, ali i uvo|ewe rodne statistike, kako bi se ta~no znalo koliko èna u Srbiji su vlasnici firmi. Radi

podsticawa ènskog preduzetni{tva, koje je jedan od osnovnih ciqeva Vlade RS, i ubudu}e }emo organizovati ovakve susrete”, rekla je Filipovski i dodala da je â~ak bio nezaobilazan, jer je uspeo da osnuje i razvije, naro~ito posle 2000. godine, mreù privatnih preduzetnika. Direktorka ~a~anskog UP@ “Nade`da Petrovi}” i direktor Odeqewa Privredne komore Kraqeva u â~ku Gorana Tanaskovi} predstavila je lokalne prioritete ove organizacije u ènskom preduzetni{tvu, a problem se odnosi, pre svega, na finansirawe i obrazovawe. - Problem preduzetnica u lokalnoj sredini je u tome {to se one bave uglavnom delatnostima koje omogu}avaju plasman wihovih proizvoda na ograni~enom, lokalnom podru~ju, a da bi one uspele i postale nosioci svog privrednog razvoja, one moraju trì{te da pro{ire na ~itavu Srbiju i {ire. I to je generalni problem ènskog preduzetni{tva, iza koga

stoji i problem finansirawa, odnosno ostvarivawa ve}ih mogu}nosti hipoteka, koje ène, naàlost, nemaju da bi mogle da konkuri{u za neke bitnije kredite, jer uglavnom, nisu vlasnice nekretnina. Tako|e, i bez jedne kontinuirane edukacije, ~ega su ène svesne, ne mogu uspe{no voditi svoje firme, {to podrazumeva i mewawe svesti od malih nogu - rekla je pored ostalog Gorana Tanaskovi}. O preduzetni{tvu â~anki govorila je i poslanica Mirjana \okovi}, pomo}nica gradona~elnika za ekologiju, dok je Biqana Jovani} iz Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe izloìla kakvo je stawe na trì{tu rada iz ènskog ugla. Prva me|u ~a~anskim preduzetnicama oglasila se Maru{ka Topalovi}, navode}i kao bitan problem pronalaèwe posla, odnosno trì{ta za svoje proizvode, a sa razvijawem potra`we do}i }e i do zapo{qavawa novih radnika i obrnuto. Z. L. S.

POLITIKA

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

ODBORNICI SG USVOJILI IZVE[TAJ GRADSKOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE O

[TO JE POPLAVA NAÊLA, Po~etak posledweg skup{tinskog zasedawe, odrànog 25. juna, obeleìlo je protestno okupqawe radnika privatnog preduze}a “Papirpak” iz Preqine, koji {trajkuju od 2. juna, nekolicine taksi prevoznika i poqoprivrednih proizvo|a~a, o{te}enih od grada, koji je u utorak zadesio nekoliko ~a~anski sela. Zbog insistirawa odbornika Branka Lazovi}a da bude utvr|ena odgovornost nadle`nih, zbog toga {to blagovremeno nije nabavqeno dovoqno protivgradnih raketa, {to je, po wegovom mi{qewu, mnogo bitnije od zahteva Dverjana da bude preispitana i magistarska diploma gradona~elnika Vojislav Ili}a, usvajawe dnevnog reda, predvi|enog za posledwu sednicu, trajalo je vi{e od sat vremena. Tokom poduè rasprave, ve}inom glasova usvojen je predlog Mirjane Milenkovi} (DS) da na slede}oj sednici odbornicima bude predo~en izve{taj o radu koordinatora za romska pitawa.

perativni timovi i ~lanovi Gradskog {taba za vanredne situacije ulo`ili su maksimalne napore tokom odbrane od poplava koje su 15. maja zadesile ^a~ak i ve}i deo Srbije i kasnije, prilikom otklawawa posledica ove nezapam}ene elementarne nepogode, ocena je zamenika gradona~elnika Radenka Lukovi}a. Tokom svih tih aktivnosti bilo je i odre|enih propusta i nedovoqne koordinacije i sinhronizacije na terenu, koji, ipak, nisu bili presudni za odbranu delova

grada od êmernice, ~ijim koritom je 15. i 16. maja proticalo oko 320 kubika vode u sekundi, ili skoro ~etiri puta vi{e od uobi~ajenih koli~ina, koje su mogli da “zadrè” projektovani nasipi. Lukovi} je naglasio i da su blagovremeno formirane sve komisije za procenu {tete, da je donet pravilnik, na osnovu koga }e biti distribuirana sredstva najugroènijim doma}instvima sa poplavqenog podru~ja, prispela od donatora i Republike i da je dràvna kontrola ustanovila da su sve stru~ne komisije uradile korektnu procenu {tete na infra-

strukturi, u poqoprivredi, privredi i na gra|evinskim objektima. Odgovarju}i na primedbe pojedinih odbornika, rekao je da dràva nije “zaboravila â~ak”, odnosno da nijedna od lokalnih samouprava na ime pomo}i poplavqenim podru~jima jo{ nije dobila sredstva iz republi~kog buxeta. U â~ku je 69 lica, na ime jednokratne pomo}i dobilo po 19.300 dinara, a u toku je i procena {tete na objektima, u koje bi trebalo da se vrate 32 osobe iz Kowevi}a i Baluge, za ~iju sanaciju je obezbe|eno oko dva miliona dinara. Da li je Grad, ne ~ekaju-

}eg Veqka Negovanovi}a, po{to nije odustajao od ~itawa podu`eg izve{taj Gorane Kaplarevi}, kordinatora u prihvatnom centru u O[ “Sveti Sava”, u kome je ona ukazala na neke propuste pojedinih ~lanova operativnih timova, prilikom prihvata gra|ana sa poplavqenog podru~ja i distribucije humanitarne pomo}i, koji je, po oceni Dverjana, “u nesaglasju” sa celovitom informacijom [taba za vanredne situacije. Odgovornost republi~ke vla-

NIJE BILO STRPQEWA I VOQE Odbornicima SG obratio se na posledwoj sednici Du{an Popovi}, predsednik {trajka~kog odbora u preduze}u “Papirpak” iz Preqine, nad kojim je 19. juna uveden ste~ajni postupak, posle {trajka u koga je 2. juna stupilo oko 90, od 145 zaposlenih. On je insistirao na odgovornosti nadle`nih institucija koje su “dozvolile” vlasniku firme da ne ispla}uje redovno plate radnicima i doprinose za osiugurawe, zahtevaju}i da sredstva za to budu obezbe|ena, ako ne iz prihoda preduze}a, ono iz gradskog buxeta. Inicijalni razlog za {trajk bilo je ka{wewe prilikom isplate aprilske zarade, dug za tri plate iz 2012. i nepovezan radni sta`, podsetio je zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi}, naglasiv{i da lokalna samouprava nema ni ingerencije, ni mogu}nosti da pomogne radnicima koji, izgleda, nisu imali dovoqno ni voqe, ni strpqewa da postignu sporazum sa menaxmentom, preuzev{i rizik koji donosi ste~aj firme. Na predlog odbornika Bo{ka Obradovi}a (Dveri) i Milana Lazovi}a (SNS) SG je donela zakqu~ak da dr`avni organi ispitaju odgovornost nadle`nih institucija koje “nisu radile svoj posao”, dozvoliv{i poslodavcima ne samo u ovoj, ve} i u ostalim privatnim firmama, da zaposlenima redovno ne ispla}uju zarade i ne upla}uju im doprinose.

}i ”Srbijavode”, mogao ne{to da preduzme i za{titi najugro`enija doma}instva od izlivawa ^emernice, pitao je odbornik Dveri Slobodan Nenadi}, insistiraju}i i na odgovoru na pitawe kada }e biti zapo~eta sanacija ku}a i povratak porodica u najo{te}enije objekte. Odbornik iz iste politi~ke grupacije Predrag Ostoji} “zaradio” je dve opomene predsedavaju-

sti, mawkavosti u radu Gradskog {taba za vanredne situacije, podela pomo}i koju je obezbedila lokalna samouprava i preventivne mere koje bi trebalo da doprinesu da se nikada ne ponovi pro{lomese~na katastrofa, ~etiri su osnovna problema na kojima insistira odborni~ka grupa Dveri, rekao je wen {ef Bo{ko Obradovi}. Izve{taj Gradskog {taba za vanredne situacije je, po

oceni Aleksandra \enadi}a iz iste grupacije, hvalospev, jer ne sadrì brojne propuste, po~ev od nekih u radu prihvatnog centra, do problema prilikom puwewa xakova peskom na deponiji ~iji je vlasnik firma “Kneèvi}”. Odbornik SNS Milan Tanovi} je insistirao da SG bude dostavqen spisak sa imenima lica koja su dobila pomo} donatora i Grada, a Stojan Markovi} (LDP) da se lokalna vlast, koja je, u vreme kada je predsednik Vlade {irio paniku, ipak, uspela da organizuje odbranu grada, vi{e bavi prevencijom nego posledicama i da ponovo donese odluku o osnivawu gradskih robnih rezervi, koje su u prethodnom periodu “pojedinci pokrali, ne snose}i nikakve sankcije.” Najve}e {tete od poplava pretrpeli su seqaci, a dobili su samo seme kukuruza da zaseju najvi{e po 40 ari, podsetio je odbornik Radisav Rackovi} (Dveri), pitaju}i za{to nije sanirano korito kanala, zbog koga su poplavqena doma}instva u Ciglarskoj ulici, i apeluju}i na poqoprivredne proizvo|a~e koji nisu poplavqeni da pomognu postradalima u poplavama. Gordana Plazini} Ciki} (SNS) je zatraìla da lokalna samouprava pomogne socijalno ugroènim doma}instvima, koja nemaju pravo na pomo} zbog toga {to poseduju minimalne povr{ine zemqi{ta i ne-

pokretnosti i da nadle`ne ustanove i volonteri ~e{}e pose}uju i pruàju pomo} usamqenim, starim i bolesnim osobama. DA NE DOBIJAJU PARE PO “PARTIJSKOJ LINIJI” Po{to je ocenio da je Gradski {tab za vanredne situacije radio dobro i podsetio da je podela pomo}i usporena zbog zakonske procedure, Aleksandar Maksimovi} (SNS) je insistirao da sredstva budu deqena transparentno, i tako demantovane pri~e u javnosti da pojedinci novac dobijaju “po strana~koj liniji i pripadnosti”. Ni 40 dana posle katastrofe koja je zadesila â~ak, niko nije snosio odgovornost, niti JP “Srbijavode” koja, iako je ura|en projekat, nije rekonstruisala za{titni bedem pored êmernice, kojom gazduje kao vodotokom prvog reda, upozorio je Bo{ko Obradovi} (Dveri). Biqana Rubakovi} iz iste odborni~ke grupe smatra da je najve}i problem bio {to gra|ani nisu blagovremeno obave{teni o opasnosti koja im je zapretila 15. maja, iako je prethodnih dana na hidrometeorolo{koj mapi, veliki deo Srbije bio “obojen crvenom bojom”. Nadle`ni u â~ku su tokom poplava i u periodu sanacija posledica nepogode mnogo boqe reagovali od ~elnika drugih gradova, ocena je Dragana

DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Radmila Zari}

tel: 032/342- 276,

032/377-108

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

032/ 344-772

office@cacanskiglas.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

POLITIKA

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

POPLAVI OD 15. MAJA I GRADU KOJI JE U UTORAK ZADESIO NEKOLIKO ^A^ANSKIH SELA

GRAD DOTUKAO Biseni}a (LDP), koji smatra da se, i pored toga, mora ista}i {ta nije bilo dobro i {ta treba mewati. Upozorio je da su za{titni bedemi dodatno o{te}eni i da ne}e izdr`ati ni eventualno mawe poplave od pro{lomese~nih, te da nadle`ni moraju biti oprezni i da sugestije opozicionih odbornika ne shvataju samo kao kritike, ve} kao najdobronamernije savete. Voda se povukla, ali ostali su problemi, rekao je pomo}nik gradona~elnika Milan Bojovi}, demantuju}i tvrdwe pojedinih odbornika da su “qudi u Kowevi}ima, Balugi i dru-

gim poplavqenim mesnim zajednicama od vlasti zaboravqeni”. Podsetio je da su kompetentne li~nosti i institucije istakli ^a~ak kao primer grada u kome je dobro organizovana odbrana od poplave i sanacija {tete i pozvao sve o{te}ene gra|ane da preuzmu obrasce i do 9. jula podnesu zahteve za nadoknadu {tete. Naglasio je da je 66 lica ve} dobilo jednokratnu bespovratnu pomo} od po 19.300 dinara, da }e ^a~anska banka finansirati obnovu 39 ku}a i da }e Grad sa oko dva miliona dinara pomo}i popravku objekata u koje, iz prihvatili{ta i od

OBLAK STIGAO IZ BOSNE Gradonosni oblak, na visini od oko 16 kilometara i {irine od ~etiri do pet hiqada metara, do{ao je iz Bosne i s obzirom na te karakteristike, nikakva protivgradna za{tita ga nije mogla u potpunosti “razbiti”, tvrdi dr Vlajisav Papi} iz GU za lokalni ekonomski razvoj, tako i da je bilo dovoqno raketa, â~ak i okolna mesta ne bi bili spa{eni od grada. Ovakvi oblaci koji se retko formiraju na visinama znatno ve}im od uobi~ajenih, i koji uspeju da do|u do Srbije, posledica su velikih klimatskih promena, rekao je on, naglasiv{i da su svih 25 protivgradnih stanica u â~ku, u funkciji, da ih opsluùju po dva strelca, sa kojima su blagovremeno potpisani ugovori i da je Grad traì i dobio saglasnost od Republike, ~ija je obaveza da obezbedi rakete, da to sam uradi sopstvenim sredstvima. Odgovaraju}i na dileme ve}ine odbornika, naglasio je da je efikasnost za{tite raketama i iz aviona od 60 do 70 odsto, a da protivgradne mreè najboqe {tite vo}ne zasade, koji, zbog “bo~nih udara” leda, ipak, i pod wima mogu biti o{te}eni do 30 odsto.

prijateqa i ro|aka, treba da se vrati oko trideset gra|ana. Svi objekti o{te}eni u poplavnom talasu bi}e sanirani do oktobra, preneo je neke od zakqu~aka sa sastanka u Vladi Srbije gradona~elnik Vojislav Ili}, naglasiv{i da je odlu~eno da Republika finansira rekonstrukciju lokalnih i nekategorisanih puteva i najugroènijim poqoprivrednicima obezbedi naftu i ve{ta~ko |ubrivo. Za sanaciju svih o{te}enih nasipa preduze}u “Srbijavode” potrebno je oko dve milijarde dinara i bez obzira na to i ~iwenicu da u buxetu nema toliko para, rekonstrukcija bedema pored êmernice uvr{}ena je me|u prioritete, rekao je Ili}, oceniv{i da je [tab za vanredne situacije u~inio sve {to je mogao i da su wegovi ~lanovi “dali sve od sebe, da se spase {to se moglo spasiti”, i {to je najva`nije, da su spa{eni qudski ìvoti. ZA[TO SU ZAKASNILE RAKETE? Grad koji je u utorak pao na gradskom podru~ju i u selima Ro{ci, Vidova, Prijevor, Miokovci, Zabla}e, Gori~ani, naneo je ogromne {tete poqoprivrednim proizvo|a~ima, a u poplavqenim mesnim zajednicama prakti~no “dokusurio” ono {to je na~ela pro{lomese~na poplava. Gradona~elnik

Ili} je, posle sastanka sa grupom o{te}enih proizvo|a~a i protivgradnim strelcima, obavestio odbornike da je Sektor za vanredne situacije obezbedio po dve rakete za svaku protivgradnu stanicu, zbog ~ega je lokalna samouprava raspisala javne nabavke i 30. aprila podnela zahtev preduze}u “Milan Blagojevi}” za 50 raketa, a 7. maja i kompaniji “S;loboda”, od koje je tra`eno 100 protivgradnih raketa. Na`alost, ni ove, ni 110 naru~enih u pribojskom “Poliesteru” nisu stigle na vreme, rekao je Ili}, naglasiv{i da su ove godine znatno pove}ana buxetska sredstva za protivgradnu za{titu i da je od 10,5 miliona dinara, pet planirano za naknadu za strelce, a pet za nabavku raketa. Po{to je grad naneo {tete ne samo poqoprivrednim usevima, ve} i na gra|evinskim objektima, na teren }e iza}i nadle`ne komisije, proceniti {tetu, koju }e na objektima sanirati Grad i zahtevati od Republike da pomogne poqoprivrednim proizov|a~ima kojima je grad prepolovio letinu. Rakete je trebalo nabaviti u martu, a ne u junu, zamerka je Radisava Rackovi}a (Dveri), a pitawe wegovog {efa Bo{ka Obradovi}a, za{to one pre nisu kupqene, kada su postojala buxetska sredstva i ko je zaka-

zao, jer je kasnio postupak javnih nabavki? Dr`ava je nespremno i neodgovorno “u{la” u sezonu odbrane od grada, obezbediv{i polovinu od neophodnog broja raketa, ocena je Stojana Markovi}a (LDP), koji smatra i da su buxetske pare ba~ene, jer rakete nisu blagovremeno nabavqene, zbog ~ega su brojni poqoprivrednici i vo}ari pretrpeli ogromne {tete. Vidno iznerviran, jer je jedan od brojnih proizvo|a~a koje je grad “uni{tio”, Branko Lazovi} (Zajedno za Srbiju) insistirao je na odgovoru na pitawe, da li dr`ava, ili lokalna samouprava nabavqa rakete i utvr|ivawu odgovornosti nadle`nih zbog toga {to one blagovremeno nisu distribuirane strelcima. On je izrazio uverewe da }e seqaci, koji su u utorak “sradili”, biti oslobo|eni obaveze pla}awa poreza i

komunalnih ra~una, jer su ve} prezaduèni i za to nemaju para. Grad je izdvojio ove godine duplo vi{e sredstava za protivgradnu za{titu, iako je ona u nadel`nosti Republike, podsetila je Nade`da Simovi} (SNS), a Aleksandar \enadi} (Dveri), je, po{to je optuìo Sektor za vanredne situacije, ustvrdio da odgovornost za velike {tete snosi i lokalna vladaju}a koalicija, koja ne sme da “prozove” resorno ministarstvo. Sve tri metode protivgradne za{tite - rakete, mreè i osigurawe useva imaju mawkavosti, smatra Mira Milinkovi} (NDS), i insistira da Grad, ukoliko ne moè dràva, pomogne poqoprivrednicima da ublaè te{ke posledice posledwe nepogode i da dodela subvencija za osigurawe useva bude transparentnija nego do sada. M. N.

POKRET DVERI TRA@I DA BUDE FORMIRANA KOMISIJA KOJA ]E PREISPITATI DIPLOME SVIH POLITIÂRA NA VLASTI ije normalno dru{tvo u kome gra|ani i akademska javnost sumwaju u fakultetske diplome, magistarske i doktorske radove najvi{ih dràvnih funkcionera, smatra Pokret Dveri, koji je zbog toga pokrenuo inicijativu da bude formirana nezavisna dràvna komisija od univerzitetskih stru~waka iz zemqe i rasejawa, koja bi ispitala diplome funkcionera, po~ev od predsednika Tomislava Nikoli}a, ministara Neboj{e Stefanovi}a, Sr|ana Verbi}a, Velimira Ili}a, do predsednika op{tina, gradona~elnika, ~lanova gradskih ve}a i direktora javnih preduze}a i ustanova. Krajwi ciq ovakvog ispitivawa bio bi da svi oni, za koje se utvrdi da su

“kupili” diplome, odnosno da su one plagijati, “kao {to je praksa svuda u svetu, podnesu ostavke i napuste visoke javne funkcije”, rekao je na pro{lonedeqnoj KZN ~lan Stare{instva Dveri i {ef odborni~ke grupe ovog pokreta u SG Bo{ko Obradovi}: - Srbija ne mo`e biti normalna dr`ava, ukoliko ne znamo da li nas vode qudi sa kupqenim i diplomama dobijenim preko strana~kih i drugih veza. Ovo je najpo{tenija i konstruktivna ponuda Dveri, jer svi oni koji pred nezavisnom komisijom ne budu mogli da odbrane svoje fakultetske diplome i magistarske i doktorske radove, moraju da podnesu ostavke. A oni, za koje se ustanovi da su na legalan na~in stekli svoje

DA LI NAS VODE QUDI SA KUPQENIM DIPLOMAMA? diplome, na neki na~in }e sprati qagu sa svog imena i niko ne}e mo}i da ih proziva, etiketira i u negativnom kontekstu koristi wihova imena. Ova tema, na kojoj se “lomi smisao politike, morala i obrazovawa” u Srbiji je veoma va`na, jer “strana~ko parazitski sistem je kancer srpskog dru{tva”, o ~emu Dveri govore od kada su stupile na politi~ku scenu, podsetio je Obradovi}: “Kada su strana~ki vojnici osvojili vlast, shvatili su da nemaju ni stru~no znawe, ni obrazo-

vawe, da bi preuzeli odre|ene uloge u toj vlasti. Zbog toga su, brè boqe, svi oni, po~ev od predsednika dràve, do gradona~elnika â~ka, pohrlili da te nedostatke poprave i brzopotezno do|u do bilo kakve diplome, i ostvare uslov da se na|u na javnim funkcijama”. Nisu samo privatni univerziteti, poput Megatrenda, koji je posledwih dana u ìì javnosti, steci{te korupcije, tvrdi Obradovi} i podse}a na zata{kanu aferu “Indeks”, odnosno da ispite “prodaju” i profe-

sori na dràvnim fakultetima. Jedan od osnovnih razloga zbog kojih Dveri pokre}u ovu inicijativu, za koju traè podr{ku i vladaju}ih i opozicionih stranaka, je ~iwenica da }e svi mladi qudi, koji “potro{e godine i godine studirawa na ozbiqnim fakultetima, izgubiti voqu da ìve u Srbiji, u kojoj ne mogu da do|u do izraàja pored onih, koji su preko svojih strana~kih i drugarskih veza do{li do la`nih diploma i zvawa magistara i doktora nauka”, rekao je, pored ostalog Obradovi}.

Odgovaraju}i na novinarsko pitawe, {ef odborni~ke grupe Dveri je najavio da }e odbornici ovog pokreta predlo`iti da i u SG bude formiran anketni odbor, koji bi trebalo da preispita diplome lokalnih politi~ara, koje su “pod znakom pitawa”. On je uveren “da je i wima stalo do toga”, jer }e pojedinci na taj na~in sprati qagu sa svog imena, ili }e, u protivnom, ukoliko budu }utali, to predstavqati znak da zaista kriju kako su stekli diplome i zvawa. M. N.

OBRAZOVAWE

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

VIDOVDANSKI SUSRET PROSVETARA U PENZIJI

TRENUTAK SE]AWA I EMOCIJA Iako neredovni, ovakvi doga|aji penzionerima mnogo zna~e, jer je dru`ewe najboqi lek protiv usamqenosti i starosti svojstvu organizatora, goste je pozdravila Dobrila Maxarevi}, nastavnica matematike u penziji, podsetiv{i da su prethodna dva susreta uprili~ena 2008. i 2011. godine u Prehrambeno - ugostiteqskoj {kola. - Ideja je potekla od profesora filozofije Bo-

jana Nedeqkovi}a, a ja sam je prihvatila, jer sam znala koliko je penzionerima potrebno da se dru`e i osve`e se}awa na vreme koje su proveli obrazuju}i mlade generacije - kazala je organizatorka, koja smatra da su mladi i stari neophodni jedni drugima, jer mladi imaju vi{e energije, a qudi u godinama poseduju

`ivotno i profesionalno iskustvo. Ove godine, 24. juna, doma}in skupa je bio Regionalni centar zaposlenih u obrazovawu, u ~ijim je prostorijama prire|ena zakuska i priredba za pedesetak penzionera. - Ovakvi doga|aji su veoma va`ni, jer se qudi kad odu u penziju ~esto osame, a samo}a vodi u starost - kazala je Danica Blagojevi}, koja je predavala ruski jezik. Svetlana Vu~kovi} smatra da je ose}aj pripadnosti zajednici potreban svakom od nas. - Penzioner sam ve} devet godina, ali vas pozdravqam i u ime Ma{inske {kole, u kojoj sam provela radni vek - rekla je profesorka biologije u penziji. Susret sa kolegama obradovao je i profesorku francuskog jezika Qiqanu Bojovi}: - Bilo je malo prekida,

ali je divno {to smo ponovo na okupu. Da se vidimo, setimo pro{losti i porazgovaramo o penzionerskim problemima. U umetni~kom programu, koji je upotpunio ovaj susret, nastupili su u~enici Muzi~ke {kole i Qiqana Bralovi}, pesnikiwa iz Prawana. Stihove su go-

vorili i penzioneri koji se bave pisawem poezije, dok se profesor Miodrag Jeò Panteli} kolegama obratio u prozi. - Ja sam stara koska. Niti pi{em pesme, niti sviram. Do{ao sam da vam poèlim dug ìvot i ve~itu mladost - sro~io je Jeò za ovu priliku, koju je na-

zvao divnim doga|ajem. Ulogu voditeqke programa preuzela je direktorka RC Gorica Stanojevi}, u znak podr{ke kolegama koji vi{e ne rade u u~ionicama, ali imaju veliko i dragoceno iskustvo u obrazovawu i vaspitavawu mladih nara{taja. E. V.

U VRTI]U „POLETARAC”

PRODAJNA IZLO@BA UNIKATNIH PREDMETA ksponati izlo`eni 19. juna u dvori{tu de~ijeg vrti}a “Poletarac”, u Hajduk Veqkovoj ulici, nastali su tokom radionica organizovanih u aprilu i maju. Roditeqi, vaspita~i i deca zajedni~ki su izra|ivali ramove, nakit, “magnete” i druge ukrasne predmete, a onda su odlu~ili da ih poka`u sugra|anima i, eventualno, ne{to zarade. - Izlo`bu smo organizo-

vali pod sloganom “Da Poletarac poleti”. Ona je rezultat zajedni~kog planirawa i delovawa roditeqa i vaspita~a i jedna u nizu akcija ~iji je ciq da se deci stvore boqi uslovi za boravak u vrti}u i vaspitno - obrazovni rad - ka`e Suzana Simeunovi}, direktorka Pred{kolske ustanove “Moje detiwstvo”, u ~ijem sastavu je 11 vrti}a, me|u kojima i “Poletarac”.

Roditeqi su nedavno finansirali farbawe klupa u dvori{tu i oslikavawe ograde vrti}a, a oni }e odlu~iti i kako }e biti utro{en novac od prodaje predmeta na izlo`bi. Jedan od ciqeva izlo`be bio je i skretawe pa`we javnosti na uslove u kojima radi najstariji vrti} u gradu. - “Poletarac” je startovao 1966. godine, u preure-

|enoj porodi~noj ku}i, i ne ispuwava uslove koji su potrebni za rad savremenog vrti}a. Neophodna je kompletna unutra{wa rekonstrukcija, koja bi bila finansirana sredstvima gradskog buxeta. Predra~un radova je u toku - nagla{ava direktorka PU. Ovaj vrti} poha|a 120 mali{ana, a o wima brine osam vaspita~a. E. V.

PREDSTAVQENI REZULTATI KAMPAWE “NE GOVORU MR@WE”

NA OMLADINSKOJ KONFERENCIJI U STRAZBURU UÊSTVOVALI I ÂÂNI a konferenciji „EYE 2014”, koja je u Strazburu odràna od 7. do 9. maja, u timu najistaknutijih omladinskih aktivista i radnika iz Srbije bili su i An|elka Matijevi} i Vladimir @ivanovi} iz â~ka. Na najve}u omladinsku konferenciju u Evropi odveli su ih rezultati koje je ~a~anski tim, u kome je An|elka bila koordinator, a Vladimir saradnik, postigli tokom kampawe “Ne govoru mr`we”, koju je orga-

nizovalo Ministarstvo omladine i sporta. Rezultate kampawe oni su sugra|anima predstavili tek 19. juna, po{to bi, kako je kazala Matijevi}eva, zbog problema izazvanih poplavom bilo neprimereno da su to u~inili odmah po povratku iz Strazbura. Ona je podsetila da je 11. februara ove godine u ^a~ku odr`ana konferencija “Tolerancijom i dijalogom protiv govora mr`we”, kao centralni doga-

|aj nacionalne kampawe. - Tada se ^a~ak zvani~no i pridru`io kampawi ~iji je ciq suzbijawe mr-

`we u virtuelnom i realnom svetu. Na{i volonteri, u~enici Gimnazije i O[ “Milica Pavlovi}”

koji poha|aju ~asove gra|anskog vaspitawa, realizovali su niz aktivnosti, kroz koje su razvili saradwu sa {kolama, sportskim klubovima i dru{tveno odgovornim preduze}ima. Na{e akcije su ocewene kao najboqe u lokalu, a

spot koji su gimnazijalci snimili emitovan je u Evropskom parlamentu za vreme konferencije - rekla je An|elka Matijevi}. U sali Skup{tine grada spot su, prilikom prezentacije rezultata kampawe, mogli da vide i ^a~ani. Zahvalnice su uru~ene volonterima i saradnicima u kampawi, a najavqene su i nove aktivnosti - saradwa sa de~ijim vrti}ima i ispisivawe slogana kampawe na zidovima i trafo stanicama koje su odredili JP “Gradac” i Elektrodistribucija. E. V.

DRU[TVO

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

SVE MAWE TRNAVACA IZMIRUJE RA^UNE ZA VODU I KANALIZACIJU

TRNAVSKI IZVOR „MUTE“ I BROJNI PROBLEMI

koro dva i po meseca ove godine Trnavci nisu mogli da koriste vodu sa lokalnog izvori{ta Trnavsko vrelo. Iako je zbog obilnih padavina vode bilo dovoqno u rezervoaru, zbog velike zamu}enosti bila je neispravna, ~ak i za tehni~ku upotrebu. Trenutno je situacija boqa i ovo je jedan od retkih perioda kada u Trnavi nije stacionirana cisterna sa vodom. Ali, nadle`ni u Mesnoj zajednici ka`u da se suo~avaju sa velikim problemima, pre svega zbog ogromnih dugovawa za

bru i da je to sistem u koji su oni ulagali svoj novac, koji }e se, ako se ne odr`ava, uru{iti sam od sebe – obja{wava Miliki}. Jedan od prvih koraka novog Saveta za vodu i Saveta MZ je popis pojedina~ne potro{we vode, kako bi se ta~no znalo koliko ko duguje. Oni koji nisu platili prikqu~ak na mre`u, koji ko{ta hiqadu evra, mogu svoj dug da izmire na rate. Lokalni sistem Trnavsko vrelo pu{ten je zvani~no u rad 1989. godine i gra|en je najve}im de-

Predsednik Saveta MZ Trnava Andrija Miliki}

cisterne za otpu{ewe ko{ta 14.500 dinara. Uz veoma slabu naplatu, mo`emo do}i do velikih problema u daqem odr`avawu kanalizacije – upozorava Miliki}.

RZAVSKA VODA I U TRNAVI?!

]ebe u vodovodnoj mre`i

utro{enu vodu i prikqu~ke, ali i ~estih kvarova na vodovodnoj mreì. Vrhunac je, kaù, bio krajem maja, kada su u mreì prona{li gomilu letvica, pa ~ak i jedno }ebe! Kao jedino re{ewe za brojne probleme u vodosnabdevawu, u MZ vide da se wihovo selo, koje se nalazi na desetak kilometara od â~ka, {to pre prikqu~i na gradski vodovod i dobije rzavsku vodu.

SAMO PET ODSTO TRNAVACA PLA]A VODU Predsednik Saveta MZ Trnava Andrija Miliki} navodi da je od 700 evidentiranih potro{a~a, svega pet odsto od po~etka godine platilo svoje ra~une. Iako cena od 10 dinara po kubiku nije mewana godinama, sve je vi{e onih koji svoje obaveze ne izmiruju! Prema procenama, dug za vodu dostigao je 1,5 miliona dinara. -Od po~etka godine bilo je samo 35 uplata. Za nove prikqu~ke dug je oko dva miliona dinara. Uz to ~etrdesetak je nere{enih i nenapla}enih prikqu~aka, a isti potro{a~i uop{te i ne pla}aju vodu. Doneli smo odluku da krenemo u intenzivnu naplatu, a spisak du`nika preda}emo Javnom pravobranila{tvu ^a~ka. Trnavci moraju da shvate da se radi o op{tem do-

lom sredstvima samodoprinosa me{tana. Prema re~ima Miliki}a, veliki problem je {to su zbog starosti resursi izvori{ta na izmaku, pre svega ventili i filteri, {to dovodi do ~estih kvarova. - Od februara ove godine bila su ~ak tri ve}a kvara, a presedan je bio zapu{ewe vodovodne cevi, kada smo prona{li letve, da{~ice, pa ~ak i jedno }ebe. Ne znamo da li je to neko slu~ajno ili namerno uradio, ali je svakako poraàvaju}a ~iwenica kaè Miliki}. Ni{ta boqa situacija nije ni kada je u pitawu kanalizacija. Zbog nemarnosti i nesavesnosti gra|ana veoma ~esto dolazi do zapu{ewa kanalizacije, koja se usled svake ki{e izliva u dvori{ta, ba{te i wive. Od 350 Trnavaca ~ija su doma}instva prikqu~ena na kanalizacionu mreù, ove godine samo {est wih je platilo ra~un. -Nedavno smo uradili ekspertizu sa stru~nom slu`bom JKP „Vodovod“ i utvr|eno je da je od 30 do 70 odsto kanalizacione mreè zapu{eno zbog toga {to se u {ahte baca sve – od gra|evinskog materijala, do jorgana, }ebadi i uginule stoke. U kratkom vremenskom intervalu imali smo deset intervencija, a samo jedan izlazak

U Trnavi su za posledwih dvadesetak godina bile dve epidemije `utice. Sporovi koje Trnavci vode zbog tada{wih zaraza jo{ su pred nadle`nim sudovima. -Ne smemo dozvoliti da se tako ne{to ponovo dogodi. Ciq nam je da Trnava najzad re{i pitawe kvalitetnog i kontinuiranog vodosnabdevawa, da `ivimo kao noramalan svet, a ne kao da smo jo{ u ko zna kom veku – zakqu~uje Miliki}.

Ipak, nazire se „svetlo na kraju tunela“. Posle mnogo godina dogovarawa i pregovarawa, ove godine Trnava je „u{la“ u proceduru prikqu~ewa na gradsku vodovodnu mreù. Dobijena je saglasnost me{tana ~ija imawa se nalaze na trasi cevovoda, a iz istog razloga uskoro }e biti odràn sastanak sa ste~ajnim upravnikom Zemqoradni~ke zadruge. Grad â~ak, koji je posedwih nekoliko godina izdvajao novac za po~etak radova, i ove godine je opredelio pet miliona dinara, koliko se o~ekuje i od dràve. -Projektni biro „Vodovoda“ o~ekuje sa-

slede}oj fazi do{lo bi se do drugih delova sela i za to je prema nekim procenama potrebno 10-15 miliona dinara – kaè Miliki}. On podse}a na rezultate referenduma od pre dve godine, kada se za dovo|ewe rzavske vode izjasnilo 67 odsto me{tana, a 33 bilo protiv. Miliki} kaè da }e se postoje}a vodovodna mreà iskoristiti za rzavsku vodu. Kada Rzav „stigne“ u selo, poslove odràvawa i naplate vr{i}e JKP „Vodovod“, dok }e novi prikqu~ci biti u nadle`nosti MZ, koja }e novac iskoristiti za poboq{awe infrastrukture u selu. Izvori{te „Trnavsko vrelo“ ne}e se „gasiti“, ve} }e se i ubudu}e odràvati, za “ne daj Boè”. U gradskoj upravi vi{e puta je re~eno da je zbog velikih tro{kova nemogu}a gradwa paralelne mreè, koja bi, po ranijim predra~unima ko{ala vi-

LETI NI KUBIK VODE PO DOMA]INSTVU Na lokalno izvori{te prikqu~eno je 700 potro{a~a, za koliko je Trnavsko vrelo i projektovano. Ali postoje i mnogi neregularni i “divqi” prikqu~ci, kojih je, po procenama vi{e od sto. Sada{wa dnevna potro{wa vode je oko 2.100 kubnih metara. Kada su mawe padavine, potro{wa je oko 680 kubika, dok se u su{nom periodu ona „spusti“ na oko 300-400 kubika, zapravo ni kubik po doma}instvu. Miliki} ka`e da u letwem periodu mnogi me{tani u ni`im delovima sela vodom zalivaju svoje wive i tro{e ~ak i vi{e od hiqadu metara kubnih vode, dok su u drugim delovima sela slavine bez ijedne kapi.

Nemar ili namera?

glasnost od „Srbija voda“ i „Puteva Srbije“. Ovo je prva faza radova, a projekat se radi za celo selo. Ne smemo do}i u situaciju da novac i ove godine bude neiskori{}en. Sredstva od grada i dr`ave dovoqna su za prvu fazu, kojom }e rzavsku vodu dobiti urbani deo sela, gde su {kola, zdravstvena ambulanta, obdani{te... U

{e od 200 miliona dinara. I pored svih problema, rukovodstvo sela Trnava isti~e da je veoma zahvalno JKP „Vodovod“ zbog pomo}i, pre svega u cisternama za vodu, kao i Zavodu za javno zdravqe ^a~ka koji redovno vr{i kontrole i blagovremeno izdaje obave{tewa o ispravnosti vode. V. T.

DRU[TVO

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

IZ PORODI^NIH ALBUMA

SE]AWE NA @IVOTU VRANI]A

Da se novembra 1958. godine u Institutu “Vin~a” nije dogodila nesre}a, nema sumwe da bi @ivota Vrani} bio poznato ime u svetu nuklearne fizike. Ovako je u istoriju nauke u{ao kao prva `rtva radioaktivnog zra~ewa i jedan od prvih qudi na Zemqi kojima su lekari presadili ko{tanu sr`. Ro|en je pre 80 godina u Mojsiwu kod ^a~ka, a uspomenu na wega bri`no neguju wegovi srodnici, kolege sa Prirodno - matemati~kog fakulteta u Beogradu i U`i~ka gimnazija, koja je pre dve godine obnovila fond iz kojeg nagra|uju najboqe mlade fizi~are

Indeks fizi~ara nastradalog u „Vin~i”

Buja rastiwe, miri{u zemqa i vazduh, a sunce, posle dugotrajnih ki{a, nemilice deli qudima svoje darove. Tako je ovih dana u Mojsiwu, mirnom i plodnom selu nadomak â~ka i rodnom mestu fizi~ara @ivote Vrani}, koji je u se}awu snahe Radosave, supruge wegovog starijeg brata Radovana, ostao kao “du{a od ~oveka”, mladi} koji je nesebi~no voleo bli`we i za svakog imao vremena i razumevawa. Kada se ona, kao mlada u~iteqica, rodom iz Prislonice, udala za kolegu i “do{la u Vrani}e”, @ivota je bio student fizike na Prirodno - matemati~kom fakultetu u Beogradu. - Nikada nisam upoznala ~oveka sa vi{e pozitivne energije. Osetqiv i razuman u isto vreme, uvek spreman da pritr~i ~oveku. Bio je omiqen, ne samo u familiji nego i u celom selu opisuje Radosava pokojnog devera. NAJBOQI U GIMNAZIJI I NA FAKULTETU U porodici Vrani} su u vreme @ivotinog detiwstva ìvele tri generacije: Deda Milutin i baba Jelka, otac Ilija i majka Milica, stariji brat Radovan i mla|a sestra @ivka. êtiri razreda osnovne {kole je zavr{io u rodnom selu, a niè razrede gimnazije u â~ku, sve sa odli~nim uspehom. Gimnazijsko {kolovawe je nastavio u Uìcu, gde mu je brat poha|ao U~iteqsku {kolu, pa je porodica procenila da }e ih u istom mestu lak{e izdràvati. U istoriji Uì~ke gimnazije ubeleèn je kao |ak generacije, a u se}awima {kolskih drugova kao radoznao mladi}, koji je najvi{e voleo fiziku i matematiku, ali dosta vremena provodio i u ~itawu kwièvnih dela.

Studiraju}i fiziku na Prirodno - matemati~kom fakultetu u Beogradu, indeks je ispunio devetkama i desetkama, a naro~ito ga je privla~ila nuklearna fizika, koja je sredinom pro{log veka bila tek u povoju. Umesto da ga odvede u svet nauke, ovo interesovawe }e dvadeset~etvorogodi{waka odvesti pravo u smrt. - îm je apsolvirao po~eo je da traì posao, ali ga nigde nisu primili, iako su u to vreme fiziku u {kolama predavali i u~iteqi - kursisti. Nije se gledao kvalitet ve} su prednost imali oni ~ije porodice nisu imale zemqu. Onda je, kao izvanredan student, dobio priliku da u “Vin~i” radi eksperimente i priprema diplomski rad. Posledwi put je u Mojsiwu bio uo~i nesre}e, kada mu se udavala sestra. Kao da je predose}ao da mu je to posledwi susret sa rodbinom i kom{ijama, @iko je leteo na sve strane, èleo je da se sa svima vidi i porazgovara - kazuje Radosava, vidno potresena, iako je od deve-

rove smrti proteklo vi{e od pola veka. Narednog dana, 15. oktobra 1958. godine, u “Vin~i”, {estoro mladih qudi koji su radili na eksperimentalnom reaktoru (Radojko Maksi}, @ivota Vrani}, Roksanda Dangubi}, @ivorad Bogojevi}, Stjepko Hajdukovi} i Dra{ko Gruji}) iznenada je osetilo neuobi~ajen miris ozona, {to je bio znak da je vazduh jonizovan, a ure|aji za merewe zra~ewa pokazali su ogromne brojke. Svi saradnici su bili ozbiqno ozra~eni, a najvi{e @ivota koji se, kako je kasnije svedo~io u~esnik doga|aja Radojko Maksi}, popeo na reaktor i zaustavio “nekontrolisanu reakciju”. U ZAVI^AJ SE VRATIO U KOV^EGU Dok je incident u “Vin~i” od doma}e javnosti prikrivan koliko god je to bilo mogu}e, dotle mu je “slobodni svet” poklawao ogromnu pa`wu. Svih {estoro ozra~enih fizi~ara

je ubrzo avionom preba~eno u parisku bolnicu “Kiri”, gde je tim doktora @orà Matea, 11. novembra, svima, osim Bogojevi}u kome ova intervencija i nije bila potrebno, presadio ko{tanu sr`, prvi put u istoriji medicine. Donatori su bili Francuzi, a zahvat ura|en uz veliki rizik, bez prethodne tipizacije tkiva i samo na osnovu krvne grupe. Svi su se oporavili, vratili u Jugoslaviju posle ~etiri meseca, radili u nau~nim institucijama i doìveli pozne godine. Izuzetak je bio @ivota, kod kojeg lekarski zahvat, zbog stepena zra~ewa i o{te}ewa vitalnih organa, nije dao èqeni rezultat. On je u Parizu proveo svega mesec dana, preminuo 16. novembra, a u zavi~aj se vratio u mrtva~kom kov~egu. Kasnije }e mu se, na grobqu u Mojsiwu, pridruìti roditeqi i brat. - Svekrva je danima cvilela na wegovom grobu, gledaju}i fotografije koje je dràla u kutiji i nosila ih

@ivota Vrani} (stoji prvi sdesna) sa dedom, babom, roditeqima, bratom i sestrom

na grobqe. Gubitak sina je sigurna ostavio velike posledice i na svekra koji je svoj ìvot okon~ao samoubistvom. Moj mu` je imao mnogo obaveza i u doma}instvu i u {koli, bio je dobar ~ovek i izuzetno vredan ~ovek, ali je i on zavr{io tragi~no. Poginuo je u blizini ku}e, 1980. godine, kada je na wega naletelo vozilo pri~a Radosava, koja ìvi sama u ku}i koju su u Mojsiwu podigli ona i Radovan. K}erka Milica, koja je ro|ena pre stri~eve smrti i ~iju je fotografiju @ivota drào kod sebe u bolni~koj sobi, nastawena je u Beogradu, dok Du{ica ìvi u â~ku.

ISPUNILA MU SE @EQA DA VIDI PARIZ Radosava ~uva sve`aw pisama koja je @ivota pisao roditeqima iz Pariza. Ona otkrivaju mladala~ku snagu i strast za `ivotom,

ovde imamo para koliko ho}emo i vrlo lepo ìvimo. Pruìla mi se prilika da vidim Pariz - pisao je @ivota porodici 17. oktobra 1958. godine. O svojoj velikoj, jo{ gimnazijskoj èqi da poseti Grad svetlosti, govori i u slede}im pismima. Da bi svojima kod ku}e do~arao lepote novog prebivali{ta, ponekad im {aqe i razglednice. Hvali francuske lekare, hranu i uslove u bolnici i ne propu{ta priliku da naglasi da oboqewe “nije ni najmawe opasno” i da }e sve pro}i bez posledica. Pismo od 2. novembra sadrì dodatak u kome @ivotin prijateq i kolega Radojko Maksi} pozdravqa wegove roditeqe, dok u pismo od narednog dana dr Branislav Pendi}, lekar koji je iz Beograda oti{ao u Pariz sa ozra~enim fizi~arima, ispuwava @ivotinu molbu i u neko-

Ocena iz nuklearne fizike

vezanost za roditeqe, brata i sestru i veru da }e se le~ewe uspe{no okon~ati. U nastojawu da nesre}u koju je doìveo {to vi{e ublaì, on u jednom od prvih pisama boravak u Francuskoj naziva malom turnejom po Evropi. - U “Vin~i” nam se desio jedan mali udes sa zra~ewem, pa po{to nema specijalista u Beogradu to su nas otpremili avionom. Putovali smo preko Austrije i zapadne Nema~ke i spustili se u Minhenu, a onda smo produìli za Pariz. Iz Beograda smo po{li u jedan po podne, a u Parizu smo bili ve} u devet uve~e. Sa~ekao nas je ovamo i ambasador Uvali}. U putu je bilo divno. Avion sam vrlo lepo podneo... Odmah da vam kaèm da sam dobro i da moje zdravqe uop{te nije u pitawu. Ja sam mislio da vam o tome ni{ta ne javqam, ali mo`da }ete saznati sa neke druge strane, pa }ete se jo{ gore sekirati... Nemojte slu~ajno da se izlaète tro{kovima i da putujete za xaba u Beograd. To bi zaista bila besmislica. Mi

liko re~enica izve{tava Vrani}e u Mojsiwu o wegovom zdravstvenom stawu. Svi su, naravno, puni vedrine i optimizma, a dana{wem ~itaocu ostaje samo dilema da li su ovi qudi bili toliko hrabri i prisebni ili se, jednostavno, u to vreme nije dovoqno znalo o posledicama radioaktivnog zra~ewa. @ivota obave{tava porodicu da boravak u inostranstvu koristi i za usavr{avawe francuskog jezika, interesuje se za svakog srodnika ponaosob, ponovo ih moli da ne brinu za wega, a dedi poru~uje: “Ka`ite |edu da je on u mojim godinama uveliko bio solunac pa je opet, hvala Bogu, do~ekao lepu starost.” Posledwe pismo, me|utim, sadr`i svega nekoliko re~enica, rukopis je krivudav i odaje ~oveka koji jedva uspeva da vlada olovkom. - Znam da ste se malo uznemirili kad od mene nije bilo pisma. Ovi Francuzi praznuju brate mnogo. Tata, {to mi pi{e{ da li mi treba para ili paketi. Ne, brate, jer mi ovde imamo

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

DRU[TVO

Lice i nali~je razglednice koju je @ivota poslao bratu iz Pariza

svega. Milo mi je da ste dobro. Ja sam tako|e dobro i za mene ne brinite. Milo mi je da ste po~eli da sre|ujete letinu. Kako ste mi vi svi. Sve vas mnogo voli i pozdravqa va{ @ika - ispisao je @ivota Vrani} 10. novembra, nekoliko dana pre nego {to }e zauvek napustiti ovaj svet. U@I^ANI SE ODU@ILI @IVOTI

Radosava Vrani} ispred svoje ku}e u Mojsiwu marketing 032/342-276

Reymond Castanier, Francuz koji je donirao @ivoti ko{tanu sr`, sa suprugom i unukom, mart 2001

Iako je zvani~na komisija konstatovala da je nesre}u u “Vin~i” prouzrokovala nepa`wa mladih fizi~ara, porodici je odavno jasno da je ona bila posledica brojnih propusta u sistemu za{tite od nuklearnog zra~ewa i velika opomena onima koji su rukovodili Institutom. Radosava nam pokazuje @ivotin indeks, ali ne uspeva da prona|e onu kutiju sa fotografijama koju je svekrva nosila na grobqe, kao ni diplomu koju je @ivota posthumno dobio od Fakulteta. Mo`da su, ka`e, kod zaove @ivke, koja `ivi u Beogradu i ima dve k}erke, Biqana i Sawa. @ivotu nisu zaboravile ni fizi~ari sa kojima je u vreme nesre}e radio eksperimente na reaktoru. - Posle @ikove smrti su dolazili u Mojsiwe na svaki pomen. Sa Radojkom

Gimnazija u U`icu dodequje nagradu „@ivota Vrani}” najboqem mladom fizi~aru

Maksi}em smo i dan danas u vezi. Nijedan praznik ne pro|e, a da me on ne pozove telefonom i ne ~estita mi. Wih dvojica su bili kao bra}a. Dolazio je i u Uìce, kada je prikazan dokumentarni film “Diploma za ìvot”, koji je snimila novinarka Jelena Boòvi} iz dopisni{tva Radio televizije Srbije. Radi ~uvawa uspomene na nekada{weg najboqeg |aka, Uì~ka gimnazija je 1962.

godine ustanovila fond pod wegovim imenom i uvela nagradu za najboqeg mladog fizi~ara, koji je, zbog velike inflacije, devedesetih godina pro{log veka prestao da postoji. Obnovqen je pre dve godine, kada je nagradu u~eniku Milo{u Jankovi}u uru~io nuklearni fizi~ar i @ivotin najboqi prijateq Radojko Maksi}. Emilija Vi{wi}

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

PRODAJA POSLOVNOG OBJEKTA NA IZUZETNOJ LOKACIJI

zgra|eni objekat je samostalni slobodno stoje}i objekat, spratnosti: prizemqe, me|usprat i sprat. Obe etaè koriste se kao magacinski prostor, sa izgra|enim prate}im prostorijama, manipulativnim i teretnim liftom izme|u dve etaè, na K.P. br. 4458/ 255 u â~ku, u Bulevaru oslobo|ewa 37. Bruto povr{ina jedne etaè iznosi 1.620 m2, me|usprata 200 m2, tako da ukupna bruto povr{ina objekta iznosi 3.400 m2. Poslovni objekat nalazi se na izuzetno pogodnoj i atraktivnoj lokaciji u gradu â~ku.

PRISTUP I NAMENA LOKACIJE Pristup objektu je mogu}e ostvariti sa vi{e postoje}ih ure|enih i komunalno potpuno opremqenih saobra}ajnica. Pre svih sa dr`avnog puta M5 preko postoje}eg prikqu~ka, sa gradske saobra}ajnice prvog reda - Bulevara oslobo|ewa, sa Ulice broj 184 i sa koje se ostvaruje i pristup TC Roda. Telefon: 069/ 690 -663 marketing 032/342-276

POGODNOST WEGOVE LOKACIJE ZASNOVANA JE NA: - Blizini, odnosno direktnom dodiru sa dràvnim putem prvog reda M5, deonica â~ak – Uìce, odnosno udaqenost od samo 6 km od veoma zna~ajne saobra}ajne petqe Preqina – raskrsnice dràvnih puteva prvog reda M5 (Beograd – granica sa Crnom Gorom) i M22 (Beograd – Kraqevo – Ra{ka). Trenutna frekvencija vozila na delu od petqe Preqina do lokacije na{eg poslovnog objekta je 16.720 vozila dnevno. Prostornim planom Republike Srbije petqa Preqina je odre|ena kao najzna~ajnije saobra}ajno ~vori{te centralnog dela Srbije i u toj ta~ki je planirano ukr{tawe, dva auto puta E761 (Pojate – granica Republike Srpske) i E763 (Beograd – Ju`ni Jadran). Tako|e se u Preqini ostvaruje veza ovih auto-

puteva sa dràvnim putevima prvog reda M5 i M22, ali i kao po~etak veze ova dva auto puta sa auto putem E75 (Horgo{ – granica sa Makedonijom), preko Kragujevca i Bato~ine. - Blizini aerodroma La|evci (oko 20 km) - Centralnom poloàju u gradskom rejonskom centru „ Alvaxinica“, najve}em i najzna~ajnijem sekundarnom gradskom centru â~ka. - Ovaj rejonski centar je najsadràjniji gradski centar, {to za posledicu ima i ekspanziju stambene i poslovne gradwe u okruèwu. U neposrednom susedstvu ovog poslovnog objekta izgra|eni su: TC Roda, Maxi, TC Tehnomarket, TC Vin Vin komputers, dve stanice Eko petrola, Distributivni centar „Jelen piva“, SRC „Remont“...

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

PRAVOSLAVQE

DRU[TVO

a bi trogodi{wak hodao po uètu, morali su ga dovesti roditeqi… Da bi de~ak od, oko dve i po godine, seo u motornog zmaja, koga je predstavio Aero klub â~ak iz Preqine, i bio opremqen kacigom i pojasevima, i osetio miris i zvuk motora ove metalne nebeske ptice, u ~emu mu je pomogao pilot Ilija Stefanovi}, morali su ga dovesti roditeqi… Da bi dve dvogodi{we devoj~ice odigrale partiju {aha, ili malo stariji de~aci odigrali hokej na travi, ili se udruìli da bi odigrali timski turnir u badmintonu, zahvaquju}i klubu za ovaj sve popularniji sport, koji je osnovan pre dve godine, a vodi ga Predrag Mari}, doveli su ih bake i deke, starije sestre ili bra}a… A oni malo stariji i jo{ stariji, sve do sredwo{kolskog i studentskog uzrasta i mnogo mladih roditeqa, na{li su se tu iz radoznalosti, zabave, novih saznawa i poznanstava, testirawa sopstvenog znawa… Vrvelo je od mladosti i radosti u subotu od 16 do 20 ~a-

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

DAN MLADIH U SUBOTU U GRADSKOM PARKU OKUPIO SVE GENERACIJE

SVE VRVELO OD MLADOSTI I RADOSTI…

sova u Gradskom parku, kada je ~a~anski Kulturni centar “Lift” okupio sve generacije ^a~ana, organizuju}i ~etvrtu manifestaciju “Dan mladih”, sa vi{e od 30 u~esnika, i nude}i na taj na~in bogatu lepezu mogu}nosti da se kvalitetno i kreativno provede slobodno vreme,

prona|e svoj hobi, a mo`da i budu}a profesija. Mladi slikari predstavili su sa svojim radionicama i mentorima, Draganom Lazovi}, Zoranom Dragi}evi}. Sandra [esto \eki} organizovala je ekipu kreatora mozaika, na licu mesta su pravili divne ornamente…

Oni iz primewenih umetnosti, pravili su nakit, vajari vajali… Iz Biblioteke su stigle lepe poruke i promovisane slikovnice, za svakoga je tu bilo pone{to. Velika gu`va sve vreme bila je pored tima mladih anga`ovanih na promociji nauke. Oni su svojim “tajnim” znawima

@EQKO KRUPE@ IZ RAKOVE NAPRAVIO PRIKOLICU KOJA SAMA SAKUPQA I ISTOVARA BALIRANO SENO

OTKAZ GA „OTERAO” U PRIVATNE VODE K ada je u avgustu pro{le godine dobio otkaz u jednoj privatnoj firmi, u kojoj je od 2002. godine radio kao prodavac auto delova, tridesetogodi{wi @eqko Krupe` iz Rakove kod â~ka, odlu~io je da se okrene privatnom biznisu i sam po~ne ne{to da radi i stvara.”Konsultuju}i” internet i iskustva drugih pronalaza~a, “skinuo” je crte` traktorske prikolice koja, zahvaquju}i “hidraulici” sama sakupqa, slaè i istovara bale sena, {tede}i tako “ìvu” radnu snagu i vreme vlasnika. Na prikolicu duìne oko osam metara, obja{wava mladi pronalaza~, staje deset bala sena, slame, deteline. On tvrdi da takva ma{ina u Srbiji ne postoji, ve} da poslove koje sam voza~ traktora sa wom obavqa, danas na poqima radi vi{e traktorskih prikqu~aka, koje samim tim opsluùje i ve}i broj radnika: - Prikolicu sam pravio od avgusta pro{le, do maja ove godine, iskqu~ivo zbog toga {to nisam imao dovoqno sredstava i {to sam u toku rada mewao i “pode{avao” wene dimenzije. Posedujem sopstvenu radionicu, neophodan alat i kada bih imao novca, slede}u prikolicu bih mogao da napravim za nepuna dva meseca. Jo{ u toku izrade mnogi potencijalni korisnici i ratari {irom Srbije su se interesovali za @eqkov proizvod, zbog ~ega veruje da }e se javiti prvi kupac, tim pre {to ovakve

iz hemije i fizike izvodili raznovrsne eksperimente i zadivili mali{ane… Tu su bili i sportski klubovi, a radoznalost dece izazvali su i izvi|a~i sa postavqenim {atorima u uniformama, sa mapama i ostalim rekvizitima. Re~ je o Klubu izvi|a~a “Vojvoda Stepa”, koji se ponovo aktivirao pre nekoliko meseci, sa `eqom da pou~i mlade osnovnim pravilima pre`ivqavawa u prirodi. Kako se slika sprejovima u boji demonstrirao je Bojan Spasojevi}. Na jednom {tandu ve`balo se kako se prave figure od papira, na drugom, kako se crtaju stripovi, ~ak i na jastuku... Profesorka istorije Danijela ]irkovi} i u~enici sedmog razreda O[ “Dr Dragi{a Mi{ovi}” organizovali su za prolaznike kviz znawa… Kad je

palo Zapadno Rimsko carstvo, koje godine se desio Kosovski boj, a koje odigrala Mari~ka bitka, ko je bio prvi srpski arhiepiskop, ko je otkrio Ameriku, a ko dokazao da je zemqa okrugla… Neke od istorijskih li~nosti vaqalo je na slikama i prepoznati! Olivera J. Labudovi} i Du{ka Stanojkovi} s decom iz O[ “Filip Filipovi}” organizovale su radionicu “Pi{em ovo pismo”. U vreme kratkih i jezi~ki siroma{nih SMS dopisivawa, oni su ponudili stare dobre koverte, markice i sandu~e za slawe pisama i obe}ali da }e svako sti}i na nazna~enu adresu. Jo{ kaù, odziv je bio dobar! Kroz zabavu i igru, eto i znawa, i podse}awa, i romantike! Te{ko je proceniti koliko je qudi pro{lo kroz Gradski park u subotu po podne. Posle tmurnih dana i dosadne ki{e i vreme je posluìlo. Sigurno je jedno, svi su poèleli da svoje mali{ane pored ne~ega ili nekoga slikaju, ukqu~e ih u vi{e aktivnosti, upute ih da isprobaju ne{to novo… Slu{ala se muzika, mnoga lica su bila vesela, nasmejana, i sve je izgledalo kao praznik za o~i i du{u… Vaqalo bi da je ~e{}e! Z. L. S.

NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

ODR@AN PROBNI PRIJEMNI a Fakultetu tehni~kih nauka u â~ku u subotu, 21. juna, odràn je probni prijemni za oko 260 kandidata koji }e ove godine konkurisati za upis na prvu godinu studija na jednom od {est studijskih programa osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija. - Fakultet tehni~kih nauka ve} nekoliko godina organizuje besplatnu pripremnu nastavu za sredwo{kolce koji èle da upi{u ovaj fakultet, a posledwe tri godine organizujemo probni prijemni ispit kako bi maturanti proverili znawe koje su stekli i eventualno ispravili ono {to nisu savladali. Procedura za probni prijemni ispit je veoma sli~na kao za pravi prijemni, tako da je ovo na~in da budu}i studenti ublaè tremu, da vide kako sve funkcioni{e, a sa ciqem da postignu {to boqe rezultate - rekao je prodekan za nastavu dr Milan Plazini}. Pripremna nastava se izvodila za sve predmete koji se polaù kod nas na prijemnom, a to su: matematika, fizika, osnove elektrotehnike, organizacija i informatika. Ove godine na Fakultetu tehni~kih nauka u â~ku na pet ~etvorogodi{wih i jednom petogodi{wem studijskom programu ima mesta za 200 buxetskih i 55 samofinansiraju}ih studenata. [kolarina iznosi 68 hiqada dinara i moè se izmiriti u vi{e mese~nih rata. Prijavqivawe kandidata na konkurs bi}e od 2. do 4. jula, dok je polagawe prijemnih predvi|eno za 10. jul u 11 ~asova.

prikolice ne poseduju ni ve}i poqoprivredni proizvo|a~i u Vojvodini i da }e zara|enim novcem mo}i da nastavi proizovdwu. Samouvereno napomiwe da nije bilo potrebe da tokom rada eventualno konsultuje stru~wake sa fakulteta ili kompetentnih institucija, ali je po zavr{etku posla poku{ao da na kragujeva~kom Ma{inskom fakultetu atestira traktorsku prikolicu: - Odustao sam od takve potvrde, jer bi ona podigla cenu prikolice, ~ija izrada me je ko{tala skoro 4.000 evra, najmawe za tridesetak odsto. Smatram da po selima ima veliki broj i neregistrovanih ma{ina i prikqu~aka, te da i za wu nisu neophodne neke posebne dozvole. Da je i meni potrebna, kupio bih je neatestiranu, upravo zbog toga {to je ta

provera i potvrda izuzetno skupa i {to bi uticala na kona~nu cenu. Pomalo {krt na re~ima, @eqko ne mo`e da objasni ni kako se kao ekonomski tehni~ar obreo u “inovatorskim vodama” i preorjentisao na tehniku i bravariju. Jednostavno, ideja je potekla iz saznawa da poqoprivredna oprema koju je izumeo, kako tvrdi, u Srbiji uop{te ne postoji i da bi prikolica, napravqena od gvo`|a i drugih skupih materijala, mogla na}i {iroku primenu u doma}oj poqoprivrednoj proizvodwi. Za izradu prve potro{io je ~itavu u{te|evinu i ne{to novca pozajmqenog od prijateqa, zbog ~ega je prodaja “originalnog primerka” osnovni uslov da mladi Krupe` nastavi proizvodwu. M. N.

POKLON KWIGE â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak, radno vreme 9-21.

Priredio Vule @uri}

GAVRILOV PRINCIP esvakida{wa tematska zbirka pri~a „Gavrilov princip“ iz edicije Talasi koja }e zadovoqiti i najprobirqivije ~itaoce. Kwiga „Gavrilov princip“ koju je priredio Vule @uri} sa~iwena je od pri~a ~etrnaest pisaca o Sarajevskom atentatu. Sto godina nakon {to je na Vidovdan 1914. Gavrilo Princip u Sarajevu ubio Franca Ferdinanda i wegovu ènu Sofiju, ~etrnaestoro kwièvnih zaverenika pi{e o doga|aju koji ve} ceo jedan vek nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. I dok se istori~ari ni do danas nisu usaglasili da li je Gavrilo Princip bio heroj ili terorista, da li je Mlada Bosna bila vojno-politi~ka organizacija, kulturni pokret ili prete~a pank benda, da li su atentat organizovali Apis i wegova Crna ruka ili su ga pre}utno omogu}ili sami Austrijanci, ~etrnaestoro doma}ih pisaca iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kanade i SAD prionulo je na posao ~iji je rezultat pred vama. „Gavrilov princip“ je ultimativna kolekcija najnovijih pri~a o onome {ta se tog letweg dana u Sarajevu desilo, a {ta je tek moglo da se desi. U ~etrnaest verzija pri~e o atentatu i atentatorima sazna}ete ko je, u stvari, pucao na Ferdinanda, da li je, zapravo, re~ o klasi~nom samoubistvu, ko je Moric Alkalaj, kojih je kola~a Princip ostao èqan, i da li se, sto godina kasnije, mo`da vratio i koga namerava da ubije. Autori ~etrnaest pri~a o dva pucwa i jednom principu su Vladimir Pi{talo, Zoran ]iri}, Miqenko Jergovi}, Vladimir Kecmanovi}, Igor Marojevi}, Sr|an Srdi}, Dejan Stojiqkovi}, Ivan~ica \eri}, Miroslav Tohoq, Vule @uri}, Milo{ K. Ili}, Jelena Rosi}, Dr Nele Karajli} i Muharem Bazduq.

KULTURA

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

VEÊRAS OTVARAWE 12. DANA FOTOGRAFIJE SRBIJE - ÂÂK 2014.

NAJBOQE VI\ENO OKOM UMETNIKA

e~eras u 19 sati u Likovnom salonu Doma kulture bi}e otvoreni 12. Dani fotografije Srbije - ^a~ak 2014. Pokroviteqi manifestacije koju organizuje Foto kino klub “^a~ak” su Foto savez Sr-

sednik FKK ^a~ak Radenko Radovanovi}. Otvarawe Dana fotografije tradicionalno prate Republi~ka izlo`ba fotografija na kojoj se dodequju nagrade, Izlo`ba 10 najuspe{nijih

bije, Grad ^a~ak i sve ustanove kulture u gradu. Program Dana fotografije Srbije kojima je na{ grad doma}in ve} 12 godina predstavio je u utorak na konferenciji za medije pred-

autora FSS u 2013, izlo`ba EX - Experiment and Explore, izlo`ba ~asopisa Refoto “Novi po~etak”, nakon ~ega }e biti odr`ane digitalne projekcije u formi autorskih izlo`bi Bo-

Ratko Dmitrovi} BELE@NICA PROFESORA MI[KOVI]A ele`nica profesora Mi{kovi}a je roman o tajnama oko nas i o qudima koji su sa wima povezani. Te tajne nas ponekad nateraju da krenemo putem za koji nismo ni znali da postoji. To }e se dogoditi novinaru beogradskog lista Argument Bo{ku Stevanovi}u kad u prole}e 2002. godine dobija zadatak da napi{e tekst o nau~noj ostav{tini preminulog srpskog etnologa Arsenija Mi{kovi}a. Tog dana, umesto o~ekivano dosadnog razgovora s udovicom Mi{kovi}, ènom u godinama koja ~eka posledwe ìvotno putovawe, on }e se susresti sa serijom misterioznih i nau~no neobja{wivih doga|aja o kojima nije ni sawao da su mogu}i, a kamoli da su se odigrali i da jo{ uvek traju u Srbiji. Ti doga|aji ~ine sadràj jedne male bele`nice sa crnim koricama, koju }e udovica Mi{kovi} pokloniti novinaru Stevanovi}u. Ono {to tamo pi{e dugogodi{wa je opsesija nekih qudi iz inostranstva – Be~a, Londona, Moskve... i jednog gradi}a u Arizoni. Vest o smrti etnologa Mi{kovi}a pokrenula je lavinu ~udnih doga|aja koji }e porodicu i prijateqe beogradskog novinara Bo{ka Stevanovi}a dovesti u ìvotnu opasnost..

jana Petrovi}a, KMF FSS, najuspe{nijeg autora u 2013. i â~anina Vojislava Pe{terca, MF FSS “Cubastreet life”. Otvarawu manifestacije prethodili su sino} samostalna izlo`ba Daniele Marinkovi} u Legatu “Risim”, foto tribina Branislava Brki}a na temu “Fotografije sa putovawa” i zajedni~ka izlo`ba Bojana Paji}a i Du{ka Sre}kovi}a u “@utoj ku}i”. Sutra }e u 9 ~asova biti odràna Foto berza u holu Doma kulture, slede Godi{wa skup{tina FSS u 11, foto tribina o Novim tendencijama u okviru nacionalnog saveza u 13 ~asova, projekcije kolekcija za umetni~ka zvawa u 2014, kao i otvarawe samostalnih izlo`bi fotografija Dragoslava Ili}a, MF FSS u 19 ~asova u Galeriji Narodnog muzeja i Milana @ivkovi}a, MF FSS u 20 ~asova u Legatu “Risim”, koji }e potom, u 21 sat odràti Foto radionicu “Svakome treba kwiga”. Nedeqa je rezervisana za atraktivni fotografski izlet za u~esnike manifestacije, a organizatori o~ekuju dolazak oko 100 fotografa sa gostima iz Makedonije i BiH. Z. L. S.

VEOMA POSE]ENA DESETA „NO] KWIGE” U KWI@ARI „DELFI” U ^A^KU

ME\U KUPCIMA VELIKI BROJ MLADIH D eseta, jubilarana “No} kwige” koju je organizovao ~itav lanac kwiàra “Delfi”, u petak od 17 do 24 ~asa opravdala je postojawe manifestacije. Uprkos besparici, qubiteqi kwige u na{em gradu nisu propustili priliku da po znatnim popustima ove ve~eri do|u do èqenih naslova ovog, ali i drugih izdava~a. Od Katarine Simeunovi}, {efa kwiàre “Laguna” u na{em gradu, saznajemo da je ovo tre}i put da manifestacija zapo~iwe u 17 ~asova, {to se pokazalo opravdanim, jer ~itaoci dolaze ve} na samom po~etku. Najve}e interesovawe bilo je za kwige sa “Lagunine” top liste, koja je dala najve}e popuste od 25 do 40 odsto, {to je gotovo upola od svake cene nazna~ene na kwigama. Najvi{e su prodavani hit naslovi: “Rukopis otkriven u Akri” Paola Koeqa, “Posledwe prole}e u Parizu” Jelene Ba~i} Alimpi}, “Vreme smrti” Dobrice ]osi}a, a prodavani su i klasici, kao i modernija literatura. Traèna je bila i kwiga “Fajront u Sarajevu”, koju potpisuje dr Nele Karajli}, napisana pomalo te{ko i bolno, ali opet svi donekle pate za tim vremenom, mnogi su se prona{li u ovoj kwizi i bila je jako traèna ne samo ove no}i, ve} posledwih dana od kako se pojavila. Kada govorimo o generacijskim parametrima, Katarina Simeunovi} isti~e, imaju}i u vidu dugogodi{we li~no iskustvo u ovom poslu, da za wu nije iznena|ewe koliko mladi qudi odvajaju od svog xe-

parca i s ushi}ewm o~ekuju upravo “No} kwige”, kako bi mogli sebi da priu{te vi{e primeraka: - I to je vrlo lepo videti. Vrlo smo zadovoqni, svaka “No} kwige” je kod nas jako dobro ispra}ena i utisak je da je malo manifestacija tog tipa u ^a~ku, tako da ona qubiteqima kwiga mnogo zna~i. Kada u “Laguni” iza|e neka nova kwiga doma}eg autora, mi uglavnom pravimo promocije, ili recimo za ro|endan kwi`are pozivamo neke pisce. Tako su kod nas do sada bili Vesna Dedi}, Uro{ Perovi}, Qubivoje R{umovi}, Jelena Ba~i} Alimpi}, Dejan Stojiqkovi}, Vawa Buli} i drugi… Najatraktivniji su definitivno bili “Lagunini” popusti od 25 do 40 odsto, dok su drugi izdava~i, koji su sa 30 do 40 odsto izdawa u~estvovali

u ovoj “No}i kwige”, cene snizili 20 odsto, i treba naglasiti da }e ovi popusti drugih izdava~a trajati i narednih sedam dana, a me|u wima su izdawa “Derete”, “Vulkana”, ”Arhipelaga”, “Geopoetike” i drugih, a ima ih vi{e od 30. U proseku su se kupovale tri do pet kwiga, a bilo je i takvih qubiteqa literature koji su kupovali ~itave serijale, pogotovu epske fantastike, {to zna~i ne mawe od dest kwiga. Me|u najskupqa izdawa spadaju enciklopedije, koje se ne prodaju svaki dan, a ovakve ve~eri su prilika da se i do wih do|e s popustima. Uz sve kupovine ove ve~eri kupci su dobijali poklone, mawe ili vi{e vredne sitnice, koje su ih obradovale. Z. L. S.

TV PROGRAM

TV PROGRAM PETAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 12:00 DOBRO DO[LI -r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 IZBOR 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - repriza 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SERIJA - repriza 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 Dokumentarni program 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

- TV GALAKSIJA 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 08:15 OGLASI 08:45 DE^IJI FILM 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 JAVNA RE^ -r. 15:00 KULTURNI INTERVJU -r. 15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTOJAWA-r. 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 VEZE 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 PORODI^NI MAGAZIN 21:00 FILM 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 JAVNA RE^ 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strast 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk i papri~ica 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 Beli luk i papri~ica 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA -r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 RE^ VI[E 13:30 OGLASI 14:10 VI[E OD SPORTA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA -Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT 20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA 21:00 KULTURNI INTERVJU 21:30 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ÊTVRTAK 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - Izlog strasti 16:45 NAUÎTE LAKO]U POSTOJAWA -r. 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 DOBRO DO[LI 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NA[E SELO-r. 22:30 TV INFORMATOR 3 23:15 Program Srbija na dlanu 1

KULTURA

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

SRPSKI NARODNI KALENDAR ZA 2014. AGENCIJE “^VORAK” OBJAVQEN TEK SREDINOM JUNA

POKLON KWIGE

MUKE PO KALENDARU d 1993. godine, kada se pojavo prvi broj Srpskog narodnog kalendara, izdava~ Agencija “^vorak” i wegov prire|iva~ Slobodan ^vorovi} nisu imali teù godinu. Neizvesnost koja je pratila posledwe izdawe potvr|uje i vreme wegove pojave iz {tampe, naàlost, tek sredinom juna. A nekada je Kalandar sve~ano promovisan na sceni Doma kulture po~etkom februara, uz prigodan kulturno-umetni~ki program, ~itani su wegovi sadràji. Op{ta besparica u dru{tvu i privredi, koja je itekako podràvala ovu narodnu ~itanku, objavqenu u vi{e od 85. 000 primeraka, odrazila se ove godine na sve planove, od prire|ivawa do realizacije. Zahvaquju}i ^vorovi}u, kwiga je stigla na gotovo sve meridijane sveta. Moglo se, po svemu sude}i, lako desiti da ova lepa tradicija bude prekinuta? - Nikada nije bilo teè nego sada izdati 21. Srpski narodni kalendar. Na{i prvi tiraì su bili ogromni, a dobro~initeqi, kao da su nestajali, firme su se zatvarale, propadale... A neki mladi rukovodioci nisu zainteresovani za tu vrstu dobro~instva, ne razumeju potrebu za o~uvawem tradicije i kulture svog naroda. Neki odani dobro~initeqi jedva sastavqaju kraj s krajem, pa im izgleda i pomo} kalendaru te{ko pada.Mnogima danas nije do kwige. Razumem ih sve. Znam da bi mnogi pomogli da imaju novca. Objavqivao sam wihove poruke, iako su samo jednom pomogli izdavawe kalendara, u nadi da }e pomo}i nekada opet – pri~a Slobodan ^vorovi}. Da li biste opet priredili i {tampali Kalendar?

-Za ovih 20 godina bilo je vi{e radosti sa ovom kwigom, nego muka. Iako je bilo i neprijatnih situacija i neprihvatawa, ipak se se}am lepih pri~a po celom svetu. Na Novom Zelandu jedna `ena prepisuje pesmu o Svetom Savi iz Kalendara, jer nisam imao vi{e primeraka. I tada sam se zarekao – {tampa}u ih opet! – ka`e Slobodan ^vorovi}. Kalendar Vam je donosio i neke nesvakida{we privilegije. Jugoslovenske, francuske, holandske avio kompanije su Vam za objavqene reklamne poruke u Kalendaru davale avionske karte? - Tako sam, zahvaquju}i Kalendaru bio u Londonu, Parizu, Amsterdamu, Moskvi… I{ao sam nekim drugim putevima po svetu. Na Ingvau vo-

dopadima, na granici Brazila i Argentine, uz tekstove iz Kalendara i “Dezert” kola~e iz â~ka, proslavili smo Badwe ve~e. Na Vaskrs bili sa Srbima u crkvi Svetog apostola Tome u Ju`noafri~koj Republici. Kalendare sam poklawao i u na{im ambasadama {irom sveta. Radio Beograd je u svojim programima prenosio moja javqawa iz svih krajeva sveta. I mnoge televizijske i novinske ku}e su pratile na{e susrete sa Srbima u svetu. Ulaze}i u tre}u deceniju postojawa, Srpski narodni kalendar nastavqa svoju misiju koju su vizionarski, uz blagoslov Svetog Sinoda SPC, osmislili wegovi prvi prire|iva~i, ugledni srpski novinari i publicisti Miroslav Nikitovi} i Qubisav S. Kruni}. Iako nastaje u gradu na Moravi, Kalendar nije samo ~a~anski, mada u ovom gradu ìve wegovi prire|iva~i i brojni autori priloga. Po svom sadràju to je trajna ~itanka za sve generacije i za sva vremena, jer afirmi{e duhovne vrednosti svog naroda, stvarala~ki poniru}i u znamewa pro{losti, savremena postignu}a, ali s verom u budu}nost. Tako misiju Kalendara ve} dve decenije vide i wegovi ovogodi{wi prire|iva~i Radovan M. Marinkovi}, Mirko Drmanac i Slobodan ^vorovi}. Ova kwiga je u celini Duhovna darovnica, koja osim pravoslavnih simbola, molitvi, re~nika, krsnih slava, svetili{ta i Srba svetiteqa, obi~aja, donosi istorijska ponirawa u rubrikama Drevnik, Nezaboravnik, i Povesnica, beleì Pesni~ka zave{tawa, poeziju ìvota, hronologiju va`nijih poslova koji se obavqaju po mesecima, i drugo narodoumqe. Z. L. S.

„DANI ROTARIJA” U OVÂR BAWI subotu, 21. juna, u autokampu u Ov~ar Bawi, odràn je ~etvrti skup rotarijanaca u organizaciji Rotari kluba â~ak. U goste su stigli prijateqski klubovi iz Ajdov{~ine i Logateca iz Slovenije, koji su nedavno RK â~ak donirali hranu i HTZ opremu, u vrednosti od 50.000 evra, koju je RK â~ak predao gradu â~ku. Pored wih, â~ani su ugostili Rotarijance iz klubova iz Italije, Kraqeva, Vaqeva, Smedereva, Kragujevca, Beograda... Zabavili su se na turniru u badmintonu, ko{arci, posetili su manastir Blagove{tewe i Ov~ar Bawu, a sutradan su â~ani odveli prijateqe iz Slovenije i Ita-

lije na izlet na Me}avnik, vo`wu [arganskom osmicom, kao i obilazak Vi{egrada. Susreti imaju humanitarni karakter, jer se novac prikupqen donacijama i od humanitarne lutrije opredequje za humanitarne akcije koje }e RK â~ak sprovesti na jesen. Nenad Tutunovi}, sekretar Rotari kluba â~ak isti~e da je u proteklih godinu dana sprovedeno niz akcija: - Donirane su magnetne table gimnaziji u â~ku i osnovnoj {koli u Prijevoru, data je nov~ana pomo} Vukovoj zadu`bini u â~ku, za izdavawe kwige povodom 100 godina po~etka Prvog svetskog rata, dostavqena

PRVA LETWA SVIRKA NA GRADSKOM [ETALI[TU subotu prva letwa svirka na gradskom {etali{tu. Mondo, Korzo, Hotel Beograd i Orkestar [e{ir moj pozivaju Vas na mali predah od svakodnevnice. Do|ite da se zabavimo uz zvuke doma}ih i stranih hitova i muzikom po~nemo jo{ jedno toplo leto.

je pomo} u hrani i ode}i {esto~lanoj porodici u Trnavi, nastavqeno je stipendirawe studenta Muzi~ke akademije u Ni{u. Zajedno sa Rotari klubom iz Ajdov{~ine, dostavqena je pomo} gradu â~ku za vreme poplava vredna preko 50.000 evra. â~anski klub u~estvovao je i u prikupqawu nov~anih sredstava za pomo} poplavqenim podru~jima na nivou distrikta Srbija i Crna Gora. U budu}em periodu planiran je nastavak akcije nabavke magnetnih tabli za {kole, opremawe kwigama biblioteka seoskih {kola, a u toku su i dogovori o donirawu â~anima novog hematolo{kog ure|aja za analizu krvi, vrednog oko 50.000 dolara.

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwiàri Vulkan u Roda centru.

Deana Kameron

NA VRHOVIMA PRSTIJU ora êjmbers stiè u îkago tokom Svetskog sajma 1893. godine, a sa wom i sudar modernog, egzoti~nog i revolucionarnog. Pra}ena tajanstvenom pro{lo{}u, zapo~iwe brak sa ârlsom koji zahteva da se pridruì Damskom upravnom odboru. Vo|ena èqom da udovoqi muù i donese mu stepenik vi{e u dru{tvu, prihvata nimalo zavidan zadatak da napravi izmene u kostimima i plesu egipatskih trubu{nih plesa~ica iz Kaira. Kako ih bliè upoznaje, Dora postaje zadivqena senzualnom igrom i egzoti~nim, zavodqivim izgledom plesa~ica a naro~ito wihovim zagonetnim menadèrom, koji je nepoverqiv i uzdràn, iako je wegovi tajanstveni pogledi neodoqivo privla~e i nagove{tavaju ne{to drugo.Rizikuju}i sigurnost i dru{tveni status, Dora }e ra{irenih krila poleteti van granica pokornog ìvota i o~ekivawa dru{tva, i skupiti hrabrost i snagu da se oslobodi skrivene strasti i èqe u svom srcu, koje prevazilaze wene najlu|e snove.

Amanda Kvik

ZA^ARANI KRUG ivot viktorijanskog sveta prepun je misterije i neobi~nih si-

la... @ena s izuzetnim mo}ima bori se protiv tajanstvenog neprijateqa, ali i protiv naklonosti koju ose}a prema jedinom mu{karcu koji moè da joj pomogne. Gospo|ica Beatris Lokvud ispod sive haqine jednostavnog kroja krije pi{toq spreman da opali. Unajmqena dru`benica na tajnom zadatku, s jo{ tajnijom pro{lo{}u, zna da u svakom trenutku mora da se bori za opstanak. Me|utim, zagonetni mu{karac koji joj se pridruìo u odgonetawu zlo~ina, potpuno }e je iznenaditi. Dò{ua Gejd` nestao je kao utvara u senkama, ostaviv{i za sobom samo posetnicu. Dò{ua je podjednako zainteresovan za zlo~in, ali i za gospo|icu Lokvud, osumwi~enu za ubistvo. Potraga za wom odvratila ga je od mra~nog nagona da se baci u zapenu{ale morske talase. @eleo je da sazna {to vi{e o pravoj Beatris, ~iji duh je, kao {to je i sumwao, mnogo sna`niji nego {to bi se dalo prosuditi po wenoj krhkoj pojavi. U jedno je siguran: crvenokosa lepotica bila je u Akademiji u no}i ubistva Rolanda Fleminga. Kriva ili ne, bi}e wegov vodi~ po tragu krvi, ucene i ludila, koji }e ga odvesti u kandè tajanstvenog ubice...

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWA DOM KULTURE Petak, 27. jun u 19 ~asova - 12. Dani fotografije Srbije - ^a~ak 2014. (Likovni salon) Petak i subota, 27. i 28. jun u 20,30 - “Nevidqiva `ena”, igrani film Ralfa Fajnsa. Uloge: Ralf Fajns , Kristin Skot Tomas, Felisiti Xons i Tom Holander. (velika sala) Ponedeqak, 30. jun - 5. jula u 19 i 21 sat - Evropski filmski festival - revija novih igranih i dokumentarnih filmova iz 12 zemaqa (velika sala). Ulaz slobodan NARODNI MUZEJ Subota, 28. jun u 18 ~asova - “Junaci Velikog rata”, promocija kwige mr Grozdane Komadini}, izdawe Ogranka Vukove zadu`bine (Galerija Narodnog muzeja)

SAOBRA]AJ

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

KAKO NOVA PRAVILA FUNKCIONI[U U AUTO [KOLAMA

I DAQE DE@URNI KRIVCI

bog nemogu}nosti da ispune sve uslove propisane novim Pravilnikom o obuci voza~a i na~inu polagawa voza~kih ispita, ve}ina auto {kola u Srbiji bila je zatvorena krajem pro{le godine. U to vreme ni u ^a~ku nije radila nijedna {kola za obuku voza~a. Ponovo su po~eli da rade jo{ pre Nove godine, ali neminovno se name}e pitawe koliko pojedina nova pravila zaista doprinose bezbednosti u saobra}aju. - Za sada obu~avamo voza~e skutera, motora do 125 kubika i putni~ka vozila. U maju smo podneli zahtev za A, A2, C i E kategorije. Po novim pravilima, za

svaku kategoriju morate imati sopstveno vozilo. Kada govorimo o novom Pravilniku, ube|en sam da pojedine odredbe najmawe doprinose bezbednosti saobra}aja, {to bi trebalo da bude wegova svrha. Na primer, imamo previ{e administrativnog posla, a svaka gre{ka u popuwavawu ranih formulara mo`e nas ko{tati 60 i vi{e hiqada dinara. Ne znam kako administrativni poslovi mogu doprineti bezbednosti u saobra}aju? - pita se Radoqub Vuli}evi}, vlasnik Auto {kole “Krimleks ^upo”. Ono {to je dobro u novom Pravilniku, navodi Vuli}evi}, je ponovno uvo-

|ewe teorijske nastave, za razliku od ranije, kada su budu}i voza~i odmah sedali za volan. Mnogim {kolama moè da bude veliki namet to {to svakom kandidatu moraju da omogu}e ra~unar za nastavu. Tu ne nastaju samo problemi finansijske prirode, jer ne mali broj kandidata ne zna da radi na ra~unarima. êsto se de{ava, da zbog informati~ke nepismenosti, pogre{e na testovima i na pitawima koja dobro znaju. Sve te okolnosti instruktorima dodatno oteàvaju posao. Tako|e, prema novim pravilima, svaka auto {kola mora imati zaposlenog saobra}ajnog inèwera koji poseduje instruktorsku licencu. - Smatram da to pravilo

nije bilo toliko neophodno. Skoro svaka {kola ima iskusne instruktore koji decenijama rade sa kandidatima. Svi mi odli~no poznajemo saobra}ajne propise. Zbog novih pravila smawili smo i broj zaposlenih, {to ne bih rekao da je u op{tem interesu. Moram da napomenem i jednu ~iwenicu koja sve nas vrlo poga|a. Gotovo posle svake te`e saobra}ajne nesre}e,

pojedinci u medijima kritikuju auto {kole i obuke voza~a. Ispadosmo mi krivi za sve. Ne znam samo za{to smo odgovorni ako neko sedne za volan u alkoholisanom stawu ili je, na primer, prekora~io brzinu. To ni u jednoj auto {koli nije mogao da nau~i, a drugo, ne znam kako mi mo`emo da prevaspitamo punoletne qude? Bilo bi po`eqno da saobra}ajnu kul-

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

ISPRAVNO VOZILO BEZBEDNO VOZILO ciqu pripreme vozila za bezbednije u~e{}e u saobra}aju, Ministrstvo unutra{wih poslova Republike Srbije, u saradwi sa Automoto savezom i Asocijacijom tehni~kih pregleda vozila od 23. do 27. juna, od 7 do 20 ~asova, sprovodi

preventivno-propagandnu akciju poja~ane kontrole saobra}aja “Ispravno vozilo - bezbedno vozilo”. Osnovni ciq akcije je besplatna provera tehni~ke ispravnosti vozila, kako bi uo~ene nepravilnosti blagovremeno bile otkolowene i tako ostavrili povoqni preduslovi za bezbedno odvijawe saobra}aja. Osim pomenutog, znatno bi bio pove}an stepen ispravnosti vozila na na{im putevima.

Tokom sprovo|ewa akcije, saobra}ajna policija }e poja~ati kontrolu vozila i voza~a, posebno na putevima i ulicama u naseqenim mestima i voza~ima ukazivati na zna~aj ispravnosti vozila u saobra}aju, posebno ure|aja za upravqawe i zaustavqawe, ure|aja spajawe vu~nog i prikqu~nog vozila, pneumatika, svetlosno-signalnih i ure|aja za pogon na sabijeni ili te~ni gas, kao i po{tovawe pravila saobra}aja

turu usvajaju jo{ od malih nogu, ne kada do|u na obuku - smatra Vuli}evi}. Iako su odavno po~eli da rade, sve auto {kole ~eka jo{ pravila koja narednih godina moraju ispuniti. Na primer, do 2018. moraju imati poligone za obuku voza~a. ^a~anski instruktori trenutno koriste poligon kod “Cera”, koji su sami uredili i dobili ga zahvaquju}i “Slovasu”. Izgradwa jednog poligona ko{ta vi{e od 100 hiqada evra i za sada je za {kole ta suma nedosti`na. Kada je re~ o stalnoj lokaciji, jo{ uvek su u statusu kvo i ~ekaju odgovore nadle`nih. Kako jo{ napomiwu vlasnici auto {kola, nemaju mnogo kandidata koji vo`wu pola`u po novim cenama, {to iznosi izme|u 700 i 800 evra sa svim taksama koje kandidati pla}aju MUP-u i obaveznu obuku iz prve pomo}i. Ve}ina polaznika koja sada poha|a ~asove, upisala je vo`wu pre primene novog Pravilnika i za wih je obuka znatno jeftinija. Z. J.

MARKETING

PETAK 27. JUN 2014.

LETNJA AKCIJA

Traje u toku juna i jula!

U Servisu

Dragačevac

za sve modele MERCEDESOVIH putničkih vozila!

E 270cdi

9.945 din.

ML 270 cdi

9.975 din.

S 320 cdi

8.875 din.

A 160

5.335 din.

POUZDAN SERVISER ZA SVE MODELE MERCEDESOVIH VOZILA!

Servis ‘’Dragačevac’’ D.O.O.

U redovan servis je uračunato:

032/5-485-730 032/5-485-740

• • • •

32212 Prislonica

032/5-485-750 063/629-136

zamena ulja, filtera ulja, filtera goriva, filtera vazduha i filtera klime

Ulje Mobil za pređenih 20.000 kilometara

AKTUELNO

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

PROTIVGRADNA ZA[TITA SVE „NE@NIJA“

I @ENE BRANE POQA OD GRADA

ad na nebu po~nu da se navla~e te{ki oblaci, ponekad crni kao no}, i zahu~i sa svih strana, ve}ina qudi ùri da se skloni na sigurno, jer znaju da dolazi nevreme. Ba{ tada na „scenu“ od ki{e, vetra, muwa i gromova, stupaju protivgradni strelci. Kaù da je to nezahvalan posao - i zbog qudi, koji misle da je strelac svemogu}, ali i zbog wiva i vo}waka, koje je sve teè braniti sa malim brojem raketa. Zbog toga, ali i malih nadoknada koje dobijaju za svoj trud, na kraju sezone ~esto kaù da je to kraj, ali ve} slede}eg prole}a ponovo uzimaju radio-stanice i oslu{kuju nebo, jer, kaù, neko mora da brani poqa. Me|u strelcima je sve vi{e èna, koje naj~e{}e uz svoje muève ~ine „posadu“ za odbranu od grada. Ima i onih koje su vremenom postali glavni strelci i taj posao rade kao od {ale.

„NAJGORE JE KAD IDE OBLAK, A NEMA RAKETA“ Sa protivgradne stanice boj 91 u selu Kalimani}i, desetak kilometara od Gorweg Milanovca, svoje i okolna sela brani sedamdeset~etvorogodi{wa Miqka Povrenovi}. Prvo je od 1991. godine bila „rezervni igra~“ uz svog pokojnog supruga Bogdana, koji je taj Na Povreni}a brdu u Kalimani}ima je jedna od retkih protivgradnih stanica u Srbiji gde su „na braniku“ dve ène, jer je pomo}ni strelac Miqkina duplo mla|a kuma Marija Radosavqevi}, koja je na to mesto do{la umesto svog muà. Ona je tu kad zatreba, ali baka Miqka je blià stanici i brè stigne do we. Kalimani}i su ina~e bili zadwa linija fronta u ~uvenoj Kolubarskoj bici tokom Prvog svetskog rata. U susednom selu Vrn~ani, u mestu zvanom Lokva, austrougarske snage su se zaglavile sa svojim te{kim naoruàwem. Tu ih je srpska vojska porazila i preokrenula bitku u svoju korist.

posao „nasledio“ od svog oca. Od pre desetak godina Miqka je glavni strelac. Slu{a komande sa Bukuqe, a kad se, kao ove sezone, nebo svaki ~as „joguni“ pripravnost traje po 24 sata. Baka Miqka sa~ekala nas je sa {tapom u jednoj i radio-stanicom u drugoj ruci. Ka`e da je nedavno povredila nogu i da rana nikako da zaraste, ali sre}a da joj je stanica blizu, pa ne mora mnogo da pe{a~i. Od radio-stanice se ne odvaja, jer ve} sedam dana traje pripravnost. -Ima strelaca koji pre|u i po pet kilometara da stignu do raketa. Te`ak je ovo posao, i psihi~ki i fizi~ki. Stalno sam na oprezu. Kad je kao sad pripravnost, nigde ne mogu da mrdnem. Kad me prozovu ostavqam sve – ru~ak na {poretu, goste, svaki posao mora da sa~eka... Doga|a mi se da na stanici budem i po desetak sati. To ne zna~i da }u i pucati, jer ~eka se naredba sa Bukuqe. Najgore je kad vidi{ da ide oblak, a nema{ vi{e raketa... Ja sam ostala sada

na dve, jer sam pre desetak dana ispalila ~etiri u jednom dejstvu. Te{ko je i po no}i, kad mora{ da ustane{ iz kreveta. Svi drugi spavaju, a ti mora{ po ki{i i oluji da puca{ u nebesa. Po mraku se uvek ~ini da je oluja stra{nija i ki{a ja~a, a ja uzmem baterijsku lampu i na stanicu, ~ekam daqe komande – pri~a Miqka, dok nas vodi do protivgradne stanice. Gorwomilanova~ka op{tina po povr{ini spada me|u najve}e u Srbiji, pa se sa dvadesetak protivgradnih stanica brani blizu 55 hiqada hektara. Strelci od dràve dobijaju samo po 4.500 dinara mese~ne nadoknade, od op{tine Gorwi Milanovac jo{ toliko. Sre}om, kaè Miqka, ona ima i poqoprivrednu penziju od desetak hiqada dinara. -Me|u strelcima je malo mla|ih qudi, jer ih na selu i nema mnogo, a i niko ne}e da se prihvati ove obaveze. Dok traje sezona i pripravnost nema slavqa i veseqa, ve} samo, ako ne daj Boè, ima{ neku àlost, onda moraju da obezbede najbliù stanicu da brani i tvoju teritoriju. I tako {est meseci, a pare dobijamo tromese~no. Ma niko ovo ne radi zbog para, ve} {to mora neko da brani ovaj narod od grada. U selu ni{ta nije udobno, jo{ kad umlati grad, ni{ta ne ostane. Prihvatila sam se ovog posla i nema ne mogu – obja{wava ova nasmejana i vedra èna, dok nam pokazuje kako raketu stavqa na lansirnu rampu. -Sad je to mnogo jednostavnije. Se}am se kad je

Milkica i Velimir Tanaskovi}

svekar radio i kad za dejstvovawe nije imao komandu, ve} je fitiq palio kad vidi oblak i oceni da ima grada – prise}a se Miqka. Stiè ona i da uradi i poslove po ba{ti i {tali. Ranije je dràla krave, sirila, sada gaji jagawce i ima deset ovaca. U Kalimani}ima je sada sama, jer sin i }erka ìve u Milanovcu, od kojih ima troje unu~adi i troje praunu~adi. Dolaze svi, kaè, kad mogu, ali imaju oni svoje ìvote i svoje poslove.

BRA^NI PAROVI - STRELCI Od 50 strelaca u 25 protivgradnih stanica na teritoriji â~ka, 12 su ène. [ezdesetdvogodi{wa Milkica Tanaskovi} iz Preqine je jedna od prvih èna koje su se „prihvatile“ raketa. @ene pomo}nici strelaca su i u Trbu{anima, Stan~i}ima, Mr~ajevcima, Dowoj Gorevnici, Jezdini, Prislonici... Milkica je postala pomo}nik strelca svom suprugu Velimiru, kada je kom{ija odustao od tog posla. Mada, je on „glava“ protivgradne stanice u Preqini, Milkica je uvek tu radi pomo}i i sigurnosti - ako je glavni strelac spre~en ili mu se ne{to dogodi. Do wihove stanice ima vi{e od dva kilometra, a dobar deo puta mora se pro}i kroz wive i vrzine. Kad se dejstvuje no}u naj~e{}e idu zajedno, jer dok jedan stavqa raketu na lansirnu rampu, pomo}nik osvetqava baterijskom lampom... Dogodilo se, pripovedaju, i da je u jednom obli`wem selu strel-

Baka Miqka Povrenovi}

ca ujeo str{qen. Da nije bilo pomo}nika koji je pozvao hitnu pomo}, moglo je sva{ta da bude. Zajedno slu{aju naredbe i obave{tewa sa uì~kog poligona. Dok traje sezona, koja je ove godine znatno kra}a, prva prozivka je u 10 sati, u 15.30 stiè obave{tewe da li je stawe redovno ili je pripravnost. U 20 ~asova je saop{tewe kako je u toku no}i, da li }e i koliko biti u pripravnosti. -Najboqe je kad se ve} ode na stanicu i da se puca, ali sa poligona odre|uju koje }e stanice i kada dejstvovati. To zavisi od mnogo ~ega - od oblaka gde se nalazi, da li lete avioni... Ove godine, sre}om, mu` je samo jednu raketu ispalio, a u rezervi imamo svega ~etiri – obja{wava „pomo}nica“ Milkica. Velimir dodaje da, kad je on 1984. godine postao strelac, nije bilo èna na protivgradnim stanicama. -Nije to teàk fizi~ki posao, ali je èna nekako pla{qivija, mada ima i takvih mu{karaca – {aqivo kaè Velimir. Kaù da imaju dobru saradwu sa poligonom u Uìcu, ali da je protivgradna za{tita sve lo{ija,

ne zbog strelaca koji su „marqivi i odgovorni“, ve} zbog nedostatka raketa i sve kra}e sezone. -Ove godine sezona je po~ela 1. maja, 15 dana kasnije nego {to je to bilo ranije. Ugovore smo potpisali do 31. avgusta, a ranije je bilo do polovine oktobra. Ve} u aprilu na wivama su krompir i luk, a doga|alo se da se grad sru~i i tada. Sada je sezona od 1. maja, pa ni tada nismo dobili rakete, ve} nekoliko dana kasnije. Ne znam ni {ta se misli za septembar, kad je na poqima kupus, paprika, vo}e... Kad sam pre trideset godina po~iwao, dobijali smo po 18 raketa pre sezone, pa ~im se dejstvuje, ve} drugi dan je dopuna. Sad smo po~eli sa tri rakete od dràve i jo{ dve smo dobili od grada â~ka. Nema dopuna, ve} se vr{i preraspodela - kad nestane jednoj stanici, uzimaju gde ima i nose. A desi se da u dejstvu ~etvrtina stanica ostane bez raketa – navodi Velimir. Sve je teè biti protivgradni srelac, kaù Tanaskovi}i, ne zbog oblaka i odgovornog posla, ve} {to se golim rukama ne mogu braniti wive i vo}waci od grada. V.T.

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

GORWI MILANOVAC

ZAPO^ETA GRADWA VODOVODA PREMA RUDNIKU

REALIZACIJA PROJEKTA U VI[E FAZA

~istom pija}om vodom rudni~kog kraja, koji pored privrednog ima i veliki turisti~ki potencijal. Izvo|a~ radova je gra|evinska firma „StabilPro“ iz U`ica, a projekat }e biti realizovan u vi{e faza. Za nabavku potrebnog materijala, konkretno vodovodnh cevi, do sada su dva puta izdvajana sredstva, iz op{tinskog buxeta za 2012. godinu 9.888.000 dinara, dok je iz pro{logodi{weg obezbe}eno 13.650.000 dinara. Izvo|a~ki radovi za postavqawe prvih 1.400 metara vodovodne mre`e ko{taju oko 10 miliona dinara. Republi~ka direkcija za vode je za realizaciju ove investicije izdvojila 20 miliona dinara, a isto toliko sredstava iz ovogodi{weg buxeta obezbedila je lokalna samouprava.

ostavqawem prvih 1.400 metara vodovodnih cevi zapo~eta je gradwa vodovodne mre`e od Gorweg Milanovca prema Rudniku, u ukupnoj du`ini od 13,5 kilometara. Ovom kapitalnom investiciojm bi}e dugoro~no re{en problem snadbevawa

NOVA SLOVENA^KA DONACIJA ZA SANIRAWE POSLEDICA POPLAVE

ISTRAJNI U @EQI DA POMOGNU rijateqska op{tina Slovew Gradec uputila je nov~anu donaciju za sanaciju posledica majskih poplava, koja iznosi 8.600 evra. Predstavnici prijateqske op{tine iz Slovenije obavestili su po~etkom sedmice predsednika op{tine Milisava Mirkovi}a o odluci Op{tinskog ve}a Slovew Gradeca da pruì pomo} ìteqima gorwomilanova~kog podru~ja, koje je tokom maja bilo zahva}eno poplavama. Me|u prvim stranim bratimqenim i prijateqskim op{tinama, koje su se oglasile povodom majskih poplava, bilo je upravo rukovodstvo Slovew Gradeca. Oni su tada ponudili Gorwomilanov~anima da im dozna~e spiskove potrebne humanitane pomo}i za ugroèno podru~je, ali je [tab za vanredne situacije odlu~io da wihovu ponudu prihvati kao rezervu, ukoliko do|e do ve}e potro{we postoje}ih zaliha robe.

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA Petak, 27. jun , 21 sat, pasa` kafea “Vertigo” Predstava Prezentacija” Predstava “Prezentacija”, produkcijski projekat pozori{ta “Otpisani” iz â~ka i teatra “Levo” iz Beograda, u reìji Ba}ka Bukumirovi}a, posle beogradske premijere bi}e predstavqena i gorwomilanova~koj pozori{noj publici ve~eras u 21 sat, u pasaù kafea “Vertigo” u Kara|or|evoj ulici. “Prezentacija” je komad Borisa Kapetanovi}a, koji na prvi pogled li~i na malu lakrdiju, u kojoj nema pozori{ne iluzije, sukoba, zapleta, dramske tenzije, qubavne intrige, razre{ewa, niti i~ega od svega onoga {to bi jedan dramski tekst morao da sadrì. Studioznije gledano, “Prezentacija” je pri~a o potro{a~kom dru{tvu, o ulozi pojedinaca u sistemu kupovine i prodaje, ponude i potra`we... To je pri~a o potro{a~kom sistemu i “totemima” trì{ne ekonomije, koji svest individue svode na svest mase - svest izopa~enosti, preteranosti i op~iwenosti medijima koji nam govore {ta da jedemo, {ta da pijemo, kad da spavamo, {ta da volimo, ~emu da se radujemo... “Prezentacija” je i pri~a o qudima koji bezuspe{no poku{avaju da na|u svoje mesto u dru{tvu svedenom na suvi interes, ~ak i robnu razmenu du{e i tela. Predstava se na neki na~in doti~e i braka, “prijateqstva”, ali sve iz ugla sunovrata modernog ~oveka... Glavni junaci ove savremene pri~e su Ba}ko Bukumirovi} (menaxer), Predrag Lo{i} (asistent) i denserke “Star dens studija” u â~ku Tamara Blagojevi} i Sofija Popovi}. Organizator predstave je Kulturni centar.

^etvrtak, 3. jul, 17:30 sati, Rudnik - De~je odmarali{te Predstava “Luckasti klovnovi”

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} je zahvalio slovena~kim prijateqima na nesebi~noj pomo}i i ispoqenom razumevawu, precizi-

raju}i da }e donirana sredstva biti raspodeqena o{te}enima od poplava i klizi{ta ~im se za to steknu zakonski uslovi.

Predstava “Luckasti klovnovi” u izvo|ewu polaznika dramskog studija “Be Happy”, u ~etvrtak, 3. jula, u 17:30 sati bi}e predstavqena deci Obrenovcam, koja borave u de~jem odmarali{tu na Rudniku. Predstava je ura|ena po istoimenom tekstu Tode Nikoleti}a. Re`iju potpisuje Ivan Pantovi}, diplomirani glumac, a uloge tuma~e Natalija Powavi}, \ur|a Vu~i}evi}, Tijana Milojevi}, Luka Stepi}, Teodora Gli{ovi}, Jana i Vasilije Jakovqevi}, Nikola \or|evi}, An|ela Milinkovi}, Andrej Polomac, Aleksandar Raj~i}, Darjana Ili}, Nikola Bradowi}, Vuk ^alukovi}, Sara Lukovi}, Bogdan Luki}, Ema Dmitri}, i Mina Dmitri}. Organizator predstave je Kulturni centar Gorwi Milanovac.

LU^ANI

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

PO^ELA BERBA MALINE U DRAGA^EVSKOM KRAJU

KI[E ODNELE TRE]INU RODA

bilne ki{e u aprilu i maju umawile su zna~ajno rod maline u Draga~evu. Kako procewuju proizvo|a~i ovog cewenog izvoznog vo}a, ovogodi{wa berba maline ne}e biti ni pribli`no dobra kao pro{logodi{wa. Koliko je malina bila izdr`qiva na udare vremenskih prilika, dobrim delom je zavisilo i od poloàja parcela. Malina je boqe rodila u vi{im predelima i na ocednijim terenima, dok je najvi{e podbacila u maliwacima koji se nalaze pored potoka i reka, gde su obilne ki{e i poplave uni{tile prete`ni deo roda. Generalno uzev, malina je podbacila u ovoj sezoni zbog specifi~nih vremenskih prilika, obiqa padavina, poplava, ali i grada, koji je zahvatio pojedina draga~evska sela. Prema prvim procenama, rod ove cewene vo}ne kulture bi}e niì za tridesetak odsto. Sa berbom maline krenula je i otkupna kampawa. Akontna cena maline iznosi 157 dinara po kilogramu i znatno je nià od pro{logodi{we. Proizvo|a~i maline se nadaju da }e ovogodi{wa malina do kraja sezone posti}i ako ne vi{u, onda bar pro{logodi{wu cenu, kako bi uspeli da pokriju tro{kove proizvodwe i ostvare neku najminimalniju zaradu. Na po~etku berbe, kvalitet maline je bio sporan, ali sa stabilizacijom vremenskih prilika bi}e boqi, {to }e im mo`da pruìti {ansu da izvuku uloèno u ovoj sezoni. A da je ova sezona od samog po~etka bila sasvim nizvesna, potvrdili su nam i malinari Turice, koji kaù da je slika maliwaka na terenu prili~no raznolika. Ima sjajnih zasada, koji su dobro rodili, uprkos vremenskim prilikama, ali je to re|a pojava. Daleko su brojniji maliwaci u kojima je rod podbacio i mawi je od pro{logodi{weg i do 30 odsto, a u pojedinim slu~ajevima i vi{e. Neujedna~en je i kvalitet maline. Ima i onih prvoklasnih, ali je prete`ni deo roda slabijeg kvaliteta. Simeunovi}i iz Turice malinarstvom

se bave vi{e od 30 godina. Trenutno imaju zasad maline od 30 ari, a podigli su i novi maliwak. S obzirom na nepovoqne vremenske prilike, u ovom doma}instvu isti~u da je rod maline na wihovoj parceli zadovoqavaju}i. Imali su sre}e {to je maliwak malo udaqen od reke, pa nije le`ao pod vodom, {to nije slu~aj sa susednim zasadom koji se nalazi samo dvadesetak me-

meunovi} iz Turice. On dodaje da bi otkupna cena maline trebalo da bude minimalno 200 dinara, kako bi proizvo|a~i uspeli da pokriju tro{kove proizvodwe, koji su bili itekako visoki zbog pove}anih ulagawa. Maliwaci su zahtevali intenzivniju hemijsku za{titu zbog specifi~nih vremenskih prilika. Berba maline na podru~ju Draga~eva

tara daqe. Na wemu su vidqiva o{te}ewa. - Na po~etku berbe imali smo sitniju malinu, ali sa ovim sun~anim danima popravqa se i wen kvalitet. Sada berem krupne maline i nadamo se da }emo imati ovako dobar kvalitet do kraja berbe. O~igledno je da smo pro{li bez nekih ve}ih o{te}ewa u ovom maliwaku, pa o~ekujemo da }emo imati solidan rod. Ipak, kada sve sagledamo, {tetu smo pretrpeli na drugoj parceli, gde je zbog prevelike vlage do{lo do su{ewa maline - ka`e Dragan Si-

startovala je pre petnaestak dana. Vlasnici maliwaka u ovim prvim danima berbe poku{avaju da samostalno iznesu posao, angaùju}i sve radno sposobne ~lanove doma}instva. U pomo} im pristiù i deca, koja rade i ìve u drugim sredinama, jer i to predstavqa dobar na~in da u ovakvim uslovima, kada je wihova “uzdanica” slabije rodila, ostvare bar neku u{tedu. Ipak, oni koji poseduju ve}e zasade, ve} narednih dana }e morati da angaùju radnike sa strane i da za wihove dnevnice

SJAJNO VE^E SA POZNATIM PESNIKOM MATIJOM BE]KOVI]EM

OD SUZA DO SMEHA... iblioteka op{tine Lu~ani organizovala je u ~etvrtak, 19. juna, dve kwi`evne ve~eri

u Draga~evu. Prva je uprili~ena u Centru za kulturu i sport u Gu~i, a druga u velikoj sali Doma kulture u Lu~anima. Gost dobro osmi{qenog programa bio je poznati pesnik i

akademik Matija Be}kovi}, koji je svojim stihovima razgalio draga~evske qubiteqe poezije.

Prvi deo nastupa je bio rezervisan za pesme i poeme teolo{ke i rodoqubive tematike. Drugi deo je obuhvatio setnija dela, a na kraju kwi`evnih ve~eri pesnik je svojom duhovito-

{}u izazvao buru smeha. Re|ala su se dela: „Bogojavqewe“, „Bode`“, „Ogledalo“, „Vera Pavladoqska“, „Kad budem mla|i“, „]era}emo se jo{“, „Kad budem jo{ mla|i“ i mnoga druga. Publika je reagovala suzama, odu{evqewem, smehom, a nekoliko puta je wegov nastup prekinula ogromnim aplauzom. Ovakve reakcije gledalaca najboqe potvr|uju koliko su nastupi Matije Be}kovi}a bili uspe{ni. Biblioteka op{tine Lu~ani se i ovoga puta pokazala kao odli~an doma}in i organizator programa. Ovo kwi`evno ve~e je jo{ jedna u nizu potvrda da kultura nije zamrla i da za wu na prostorima Draga~eva jo{ uvek ima dovoqno mesta. V. S.

obezbede novac. U draga~evskom kraju malina se uzgaja na oko 1.000 hektara. U boqim godinama, maliwaci na tim povr{inama donosili su vi{e od hiqadu vagona vrlo kvalitetne maline. Kako isti~e \oko Suruxi}, tehni~ki direktor “Vo}ar produkta” iz Gu~e, zbog specifi~nih vremenskih prilika kvalitet ovogodi{we maline nije dobar kao {to je bio u prethodnim sezonama i wime nisu zadovoqni ni otkupqiva~i, a ni proizvo|a~i ove vo}arske kulture u Draga~evu. Ki{e su u~inile svoje i to se svakako odrazilo i na koli~inu i na kvalitet maline. Suruxi} procewuje da }e rod maline u Draga~evu biti umawen ~ak i vi{e od 30 odsto, iako su povr{ine pod maliwacima uve}ane u odnosu na prethodnu godinu. Mnogi zasadi maline su zbog poplava i vi{ka vlage u zemqi{tu o{te}eni i u wima je do{lo do su{ewa biqaka. - Ovde se prete`no uzgaja “vilamet”, koji je veoma podloàn su{ewu u ovako ki{nim godinama. Otuda bi u narednom periodu proizvo|a~i trebalo da razmisle o podizawu novih zasada, u kojima }e biti zastupqene nove sorte maline, koje su veoma traène na svetskom trì{tu - kaè Suruxi}, dodaju}i da su srpski malinari davno izgubili primat, koji su imali u proizvodwi “crvenog zlata”, jer nisu pratili savremene svetske trendove. U protekle ~etiri godine hladwa~ari su gubili na izvozu maline, jer su imali visoke ulazne cene, a lo{ kvalitet maline, tvrdi Suruxi}. On dodaje da bi malinari Srbije trebalo da rade na kvalitetu ovog izvoznog vo}a i da primewuju nove tehnologije u proizvodwi, kako bi podigli prinose. Ako se u Poqskoj ili nekim drugim zemqama dostiù prose~ni prinosi od 20 tona po hektaru, a zna se da su u Srbiji upola mawi, sasvim je jasno zbog ~ega je na{e malinarstvo upalo u krizu. V. S.

Ste~ajni upravnik „EUROTOURS“ doo u ste~aju, Gu~a OGLA[AVA IZDAVAWE U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA

1. Zgradu Hotel "Zlatna truba" - objekat u Gu~i na adresi Trg Slobode bb i oprema koji se u objektu nalaze. Pre davawa ponude potrebno je da se potencijalni zakupci na licu mesta upoznaju sa detaqnim popisom imovine koja se izdaje u zakup kao i detaqnijim uslovima za davawe ponude. 1. Ugovor o zakupu se zakqu~uje na odre|eno vreme za poslove vezane za Sabor truba~a u Gu~i u 2014 godini i to u periodu 26. 07. 2014 godine do 20. 08. 2014 godine 2. Pravo u~e{}a na oglas imaju sva pravna i fizi~ka lica, koja uplate depozit u visini od 200.000,00 dinara na ra~un ste~ajnog du`nika br.3553200083968-20 Vojvo|anska banka Novi Sad. 3. Ponude se dostavqaju li~no na adresu ste~ajnog du`nika: "EUROTOURS" u ste~aju, Trg Slobode bb, Gu~a, (kancelarija u hotelu) ili li~no na dan otvarawa ponuda 15 minuta pre otvarawa ponuda - krajwi rok za dostavqawe ponuda je 14. 07. 2014.godine. do 12.00 ~asova Otvarawe ponuda obavi}e se dana 14. 7. 2014. god. u 12, 15 ~asova u Hotel "Zlatna truba" Gu~a, Trg Slobode bb, u prisustvu komisije za otvarawe ponuda i zinteresovanih ponu|a~a. Detaqniji uslovi oglasa mogu se dobiti kod Ste~ajnog upravnika ili na adresi ste~ajnog du`nika u Gu~i, uz kontakt telefonom br: 064/549-2567 Lice za kontakt Ste~ajni upravnik Ne{kovi} Mili}, 063/285-617

LU^ANI

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

INDUSTRIJSKI KOMBINAT U GU^I NAKON OBUSTAVQAWA PROIZVODWE

PLA]ENA ODSUSTVA PRI KRAJU, A SUDBINA LIVNICE JO[ UVEK NEIZVESNA! d svog osnivawa 1958. godine, Industrijski kombinat u Gu~i nikada nije bio u teòj situaciji. Firma je radila do 20. maja, kada je u potpunosti zaustavqen radni proces. Posledwa zarada zaposlenima u Livnici ispla}ena je pre dva meseca, a ukupno im se duguje pet plata i 12 mese~nih naknada za prevoz. Livnica trenutno ima 410 radnika. Radnici su, po prepuruci, oti{li na godi{we odmore, a nakon wihovog isteka nastavili su da koriste pla}eno odsustvo. S obzirom na to da mnogima od wih polako isti~u pla}ena odsustva sa posla, a jo{ uvek se ne zna na koji na~in }e biti razre{ena nastala situacija, radnici su se u ~etvrtak, 19. juna, okupili u krugu Industrijskog kombinata, kako bi od nadle`nih zatraìli odgovore kada }e im biti ispla}ena zaostala potraìvawa i {ta }e biti sa wihovim kolektivom. Kako isti~e Mirko Jokovi}, direktor Industrijskog kombinata u ostavci, posledwa zarada koju su radnici Livnice dobili ispla}ena je za decembar pro{le godine. U 2014. godini ispla}ene su im tri plate, tako da im se duguje ukupno pet li~nih dohodaka. Zaostatak u isplati zarada i putnih tro{kova je nastao tokom prethodne godine. - Uzimaju}i u obzir celokupnu ekonomsku situaciju u dru{tvu, zaposleni u Kombinatu su po~eli ve} po~etkom godine da traè zaostale zarade, jer vi{e nisu mogli da izdràvaju porodice. Dobili su po jednu platu u januaru, februaru i martu. U aprilu je isplata kasnila, a u maju nismo us-

{om @ivanovi}em, koji je pro{le sedmice dolazio u Gu~u. On je obe}ao radnicima da }e rukovodstvo “Farmakoma” nastojati da prona|e odgovaraju}e re{ewe da se u {to kra}em roku isplati bar deo wihovih potra`ivawa. Izrazio je uverewe da }e do kraja remonta u pogonima Kombinata do}i i do normalizacije odnosa sa RTB “Borom”, koji je najve}i kupac flotacionih kugli koje se proizvode u na{oj livnici. Pregovori su jo{ uvek u toku - navodi Jokovi}, obja{wavaju}i da su dugovawa “Farmakoma” prema “Boru” nastala u protekle tri-

peli da im obezbedimo novac i qudi su samoinicijativno prestali da rade, ~ekaju}i da se stvore uslovi za normalizaciju poslovawa. Imali smo i odre|ene probleme u nabavci repromaterijala, ali to nije bio presudni razlog obustavqawa rada, jer smo ih u hodu i razre{avali. Kada je proizvodwa stala, otpo~eli smo godi{wi remont ma{ina, koji je ionako planiran, kako bismo period do stvarawa uslova za isplatu radni~kih potraìvawa premostili. Planirani radovi bi trebalo da se zavr{e do 10. jula i nadam se da }e do tada nadle`ni uspeti da prona|u adekvatno re{ewe, kako bi se proizvodni ciklus nastavio - rekao je u izjavi za “â~anski glas” Jokovi}, neposredno pre zakqu~ewa najnovijeg izdawa lista. Ina~e, za remont ma{ina je angaòvana jedna uslu`na organizacija iz Beograda, kao i petnaestak bravara “Farmakoma”. Jokovi} kaè da je status rad-

nika trenutno regulisan. Koriste godi{we odmore, zara|ene dane i pla}eno odsustvo, koje u skladu sa zakonom traje 45 dana. Za pojedina~ne slu~ajeve, gde je pla}eno odsustvo isteklo, bi}e prona|eno odgovaraju}e re{ewe. - O situaciji u kojoj se Livnica nalazi razgovarali smo sa zamenikom direktora koncerna Sa-

~etiri godine i da je Livnica, sticajem okolnosti, u toku pro{le godine uspe{no vratila prete`ni deo tih potra`ivavawa. Da bi se dug pokrio u celeni, kako procewuje Jokovi}, Kombinatu bi bilo neophodno jo{ dva meseca, pod uslovom da se u pogonima normalno odvija proizvodwa. Kako isti~e Jokovi}, postoje

dva re{ewa za izlazak iz ove krizne situacije. Jedno od wih je normalizacija poslovne saradwe sa “Borom”, koja bi mogla uz dobru voqu zainteresovanih strana vrlo brzo da se uspostavi. Livnica u Gu~i trenutno ima na zalihama velike koli~ine flotacionih kugli, koje vrede vi{e od 50 miliona dinara. Ukoliko bi se postigao dogovor i ponovo uspostavila proizvodwa, vrlo brzo bi se stvorili i uslovi za isplatu zaostalih zarada radnika. Ina~e, Industrijski kombinat u Gu~i je jedini proizvo|a~ flotacionih kugli u Srbiji. Drugo re{ewe je program restruktuirawa “Farmakoma”, koji bi sve postoje}e probleme pet firmi koje posluju u okviru koncerna razre{io dugoro~nije. Ina~e, za sedam godina, koliko posluje u sastavu velikog koncerna “Farmakom MB” iz [apca, Kombinat je zna~ajno pove}ao plasman proizvoda na doma}em i inostranom tr`i{tu. Stari proizvodni program pokriva potrebe doma}e rudarske industrije i Elektroprivrede Srbije. U novoj livnici se nalaze dve savremene proizvodne linije, koje su univerzalne, jer mogu da zadovoqe potrebe automobilske, traktorske i industrije motora, pa sve do termo programa. Proizvodwa pe}i i kamina zapo~eta je u 2011, sa skromnih dve do tri hiqade jedinica, da bi ve} u narednoj 2012. godini bila uve}ana na deset hiqada grejnih tela. Sedamdeset odsto proizvedenih pe}i i kamina u tom periodu plasirali su na ruskom tr`i{tu. V. S.

U SUSRET 54. DRAGAÊVSKOM SABORU TRUBAÂ: ODR@ANA PREDTAKMIÊWA U BOQEVCU I KOVAÎCI

DOBAR ODZIV TRUBA^KIH ORKESTARA a 40 dana u velikoj ìì interesovawa doma}e i strane javnosti bi}e mala varo{ u srcu Draga~eva, koja }e u svoje okriqe, od 6. do 10. avgusta, za vreme najve}e truba~ke fe{te na svetu, primiti najmawe 500.000 sabora{a sa razli~itih govornih podru~ja i svih kontinenata. Draga~evci }e i ovoga puta nastojati da dostojno odgovore istinskom izazovu da doma}inski do~ekaju doma}e i strane goste, po tradicionalnom srpskom obi~aju, uz {qivovicu i razne specijalitete. Najve}a smotra truba{tva i izvornog narodnog stvarala{tvana na svetu ove godine }e trajati pet dana. Za u~esnike u takmi~arskom delu manifestacije i ovoga puta vaì pravilo da truba~ki orkestri izvla~e kompozicije za nastup 60 dana uo~i predtakmi~ewa. Organizatori truba~ke smotre su smatrali da ova nova propozicija u takmi~ewu, po prvi put uvedena pro{le godine, pozitivno uti~e na kvalitet programa, jer nema ponavqawa izvornih pesama, koje je ranijih godina predstavqalo ustaqenu pojavu. Tako|e, ovom no-

vinom u potpunosti je iskqu~ena mogu}nost da pojedini truba~ki orkestri izvode izvorne pesme koje ne poti~u iz wihovog kraja. Kako isti~e Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu i sport, ove godine vlada daleko ve}e interesovawe truba~a za predtakmi~ewa. Pobedni~ki truba~ki orkestri }e nastupiti u finalnom takmi~ewu Sabora truba~a. Na predtakmi~ewu u Boqevcu nastupilo je 14 truba~kih orkestara iz isto~ne Srbije, od kojih su se ~etiri direktno plasirala za finalno takmi~ewe - tri u seniorskoj i jedan u omladinskoj konkurenciji. Sa predtakmi~ewa u Kova~ici, na kome je nastupilo pet truba~kih orkestara iz Vojvodine i Beograda, u Gu~u dolaze dva, jedan seniorski i jedan omladinski. Nadmetawe truba~kih orkestrara Moravi~kog i Ra{kog okruga bi}e odr`ano 7. jula u Kotra`i. Za takmi~ewe se prijavilo pet orkestara, od kojih }e se dva direktno plasirati u finalni deo takmi~ewa. U Bajinoj Ba{ti }e 15. jula biti organizovano takmi~ewe omla-

dinskih i pionirskih orkestara iz zapadne Srbije, na kome }e truba~ki podmladak pokazati svoje ume}e. Predtakmi~ewe u Surdulici bi}e uprili~eno od 10. do 13, a na Zlatiboru 20. jula. - Pro{le godine su plasirane brojne neistine o Saboru truba~a, a op{tu hajku su inicirali zlonamerni pojedinci, koji su imali nameru da uru{e samu manifestaciju i diskredituju organizatore Sabora. Nismo mogli da dozvolimo da neko upropasti manifestaciju, koja je ime Draga~eva pronela na sve meridijane. âsno i korektno smo pristupali poslu i nastojali smo da manifestaciju unapredimo. Svaki na{ potez je bio vo|en ~iwenicom da je na{a draga~evska smotra postala istinski svetski brend. Radili smo transparentno i iskqu~ivo u interesu ìteqa Draga~eva, kao i svih qubiteqa trube i truba{tva u ~itavoj Srbiji i svetu, pridràvaju}i se ustanovqenih pravila - rekao je Tadi}, izraàvaju}i veliko zadovoqstvo {to su truba~ki orkestri ovoga puta pokazali daleko ve}e interesovawe

za predtakmi~ewa, nego {to je to bio slu~aj u pro{loj godini. Kako isti~e Tadi}, zabele`eno je i poja~ano interesovawe stranih orkestara za nastup na me|unarodnom takmi~ewu, gde po ustanovqenim pravilima izvode dve kompozicije, jednu iz sopstvene zemqe, a drugi sa na{ih prostora. Kako navodi Adam Tadi}, iako je do Sabora truba~a ostalo jo{ 40 dana, jo{ uvek nisu jasno precizirani svi prate}i programski sadr`aji. [to se ti~e takmi~arskog dela manifestacije, sve je definisano i propozicije su sasvim jasne. U finalnom delu takmi~ewa }e u~estvovati 16 truba~kih orkestara u seniorskoj konkurenciji. U me|unarodnom takmi~ewu snage }e odmeriti 12 truba~kih orkestara. U omladinskoj konkurenciji nadmeta}e se 11, a u pionirskoj pet orkestara. Na ovogodi{wem Saboru }e nastupiti najboqi truba~ki orkestri i majstori trube Boban Markovi}, Dejan Lazarevi}, Dejan Petrovi} i druga proslavqena imena srpskog truba{tva. V. S.

IVAWICA

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

PRIVREDA

ATLETIKA

OPET PRODAJA „GRADITEQA” ra|evinsko preduze}e “Graditeq” AD u ste~aju, posle pola godine ponovo }e se na}i na prodaji 4. jula. Predvi|ena je prodaja neposrednom pogodbom iz prikupqenih pisanih ponuda, a bi}e odr`ana u Agenciji za privatizaciju u Beogradu. Na prodaju su nepokretna imovina, zgrada, objekat, gra|evisnko i poqoprivredno zemqi{te, vozila, ma{ine... Procewena vrednost preduze}a je 255 miliona dinara. Prva celina, 16 objekata i pet hektara zemqi{ta, je najskupqa. Procewena je na 231.325.000 dinara, a neophodan depozit je 11.566.000. Za ovu celinu zainteresovana je i op{tina Ivawica, koja se nadmetala i na pro-

ANA PONOVO NAJBOQA U OKRUGU

{loj, neuspeloj, privatizaciji. Osim op{tine, pojavili su se i preduze}a “Matis” i “Kroforesta”. Najve}i poverioci ovog ivawi~kog preduze}a su Po-

reska uprava i Komercijalna banka. Namera Op{tine je da privu~e investitore koji }e pokrenuti proizvodwu

„VESTERN TURIST”

PO^ETAK NE OBE]AVA MNOGO

hotelu “Park” trenutno nema mnogo gostiju, ali u petak bi trebalo da stignu sportisti na pripreme, odbojka{ka i rukometna reprezentacija. Direktor “Vestern turist” Golub Labovi} ka`e da su se vremenske

prilike nepovoqno odrazile na dosada{wu turisti~ku sezonu. Ipak, optimista je, kada je re~ o wenom nastavku. - Pored svih neda}a koje su nas pratile od po~etka godine, o~ekujem da u drugoj polovini godine

nadokanadimo izgubqeno ili, makar, ubla`imo gubitke. Sve sportske ekipe i u~esnici seminara koji su otkazali boravak u prvoj polovini godine, najavili su dolazak u septembru i oktobru. Kada je re~ o hotelskoj sali za proslave, ona je rezervisana do novembra - navodi Labovi}. On napomiwe i da u hoteli “Park” i “Siti” ve} primaju rezervacije za predstoje}i Sabor truba~a u Gu~i, a solidna je i potra`wa sme{tajnih kapaciteta za “Nu{i}ijadu”. Od 22 do 26. jula Ivawica }e biti doma}in Balkanijade u odbojci, kada }e u “”Parku” biti sme{tene pionirke iz osam zemaqa.

ZDRAVSTVO

ZAKAZIVAWE PREGLEDA PUTEM MOBILNOG ciqu efikasnijeg rada u Domu zdravqa, sada su pacijentima dostupni brojevih mobilnih telefona na koje mogu zakazivati preglede. Kako je rekao direktor Doma zdravqa dr Milo{ \okovi}, sve linije }e biti otvorene u radno vreme. - Imaju}i u vidu preoptere}enost telefonske centrale, kao i veliki broj nerealizovanih poziva, odlu~ili smo da pacijentima omogu}imo da preglede zakazuju i putem mobilnih telefona. Svaka sestra izabranih lekara }e imati poseban broj koji }e uvek biti dostupan. Tako }emo rasteretiti centralu i omogu}iti br`e i efikasnije zakazivawe pregleda. Brojevi mobilnih telefona bi}e istaknuti u svim ~ekaonicama Doma zdravqa, a objavi}e ih i lokalni mediji - obja{wava dr \okovi}.

~esnica Olimpijade i prvakiwa Balkana u maratonu Ana Suboti} progla{na je za najboqu sportistkiwu Moravi~kog okruga u 2013. Priznawe za Anu stiglo je od ovda{weg Udru`ewa sportskih novinara. - Ona je po peti put progla{ena za sportistkiwu godine, {to dovoqno govori o wenom radu i zalagawu - rekao je Darko Domanovi}, na~elnik Moravi~kog okuruga, koji je Ani uru~io priznawe.

- Ova nagrada je posebna i bi}e mi dodatni motiv da se jo{ boqe pripremim za narednu Olimpijadu - obe}ala je najboqa atleti~arka. Svake pripreme zahtevaju i verlika nov~ana ulagawa. Tom prilikom Anin trener Du{ko Orestijevi} zatraìo je od lokalne samouprave i Sportskog saveza finansijsku pomo}. Sekretar Saveza Miladin Boòvi} istakao je da ova organizacija odavno prati wen rad i da pomaè koliko moè.

AKTIVNOSTI KANCELARIJE ZA MLADE

POÊLA [KOLA PLESA ancelarija za mlade op{tine Ivawica organizuje {kolu plesa. Predava~ je licencirani zumba instruktor Marina Stojkovi}, koja je i diplomirani ekonomista. âsovi su po~eli u utorak ve~e i bi}e odràvani u klubu za mlade tri puta sedmi~no. Pre po~etka rada {kole, prijavilo se petnaestak sredwo{kolki, a organizatori pozivaju sve zainteresovane gra|ane da im se pridruè, bez obzira na godine. Prvih mesec dana, dok traje projekat Kancelarije za mlade, ~asovi }e biti besplatni. Kako najavquje instruktorka Marina, polaznici }e nau~iti vi{e vrsta plesova i pokreta iz

razli~itih krajeva sveta. - Ovaj projekat smo ve} radili sa Kancelarijom za mlade, tako da je ve}ina prijavqenih kandidata ve} poha|ala {kolu plesa. ^asovi }e trajati sat vreme-

na, u slu~aju potrebe, i du`e. Polaznike o~ekuju raznovrsni plesovi, salsa, kumbia, regeton... - najavquje Stojkovi}eva. Izvor: Ivawi~ki radio

IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

Koliko je ovakav na~in zakazivawa pregleda bio neophodan, pokazuju i velike gu`ve u Domu zdravqa.

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat, telefon: 064 4057005, 065 3911900

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

NEKADA[WI \ACI U^ITEQSKE [KOLE U U@ICU PROSLAVILI 61. GODI[WICU MATURE

VI\AMO SE I SLAVIMO SVAKE GODINE M aj i jun su meseci cve}a i matura. Razlog za slavqe imala su i nekada{wi u~enici U~iteqske {kole u Uìcu, generacija 1952/53. godine, jer se navr{ila 61 godina od kada su okon~ali {kolovawe i stekli zvawe u~iteqa. Prvi put su slavili posle 20 godina, a od tada svake godine. Uvek u drugom mestu: â~ku, Kraqevu, Poèzi, Gorwem Milanovcu, Lu~anima, Vrwa~koj Bawi, Ivawici, Zlatiboru, Mokroj Gori, Ko{tuni}ima... Ove godine je proslava organizovana u Uìcu. Ni jaka ki{a nije mogla da spre~i slavqenike da do|u i vide se sa svojim {kolskim drugovima. Prkosili su nevremenu i {etali gradom ~ije su ulice, kad su oni poha|ali U~iteqsku {kolu, bile poplo~ane kaldrmom. Samo poneka ku}ica prekrivena }eramidom, wihova vr{wakiwa, podse}a na Uìce wihove mladosti. Sada je to veliki i moderan grad, sa asfaltiranim ulicama, visokim zgradama, savremenim trgovima i

parkovima. Bilo je lepo i dirqivo videti vreme{ne qude koji, ispod raznobojnih ki{obrana, prelaze most na \etini drè}i se ruku pod ruku ili za ruke, kao da su deca. Hodali su polako, kako bi {to vi{e uìvali u divnim trenucima. Zaboravili su na sve probleme i te{ko}e u ìvotu. [alili su se, pri~ali o dogodov{tinama iz {kolskih dana i kasnijeg ìvota. Nisu ùrili. A i za{to bi? Dogovorili su se da se slede}e godine okupe u Gorwem Milanovcu. Neka im je sre}no, neka se jo{ dugo raduju ìvotu i slave godi{wice mature. Du{anka âkajac \or|evi}, u~iteqica u penziji i jedna od slavqenika

ÎTAVO ODEQEWE ÂÂNA Generacija 1952/53. godine najbrojnija je u istoriji U~iteqske {kole u Uìcu. Iz we su iza{la 142 u~iteqa, od kojih polovina iz uì~kog, 43 odsto iz ~a~anskog, a samo sedam odsto iz ostalih delova zemqe. Ve}ina u~eni-

ka je poticala iz seoske sredine i zemqoradni~kih porodica. Pripadnici ove generacije {kolovali su se u te{kom vremenu, kada se oskudevalo ne samo u kwigama, ve} i u ode}i i hrani, a ve}ina ih je, po sticawu diplome, radila u nerazvijenim krajevima - na Kosovu i Metohiji, u Sanxaku i Bosni i Hercegovini. Mesta za u~iteqe u gradovima i obli`wim selima nije bilo, pa su “trbuhom za kruhom” odlazili u najzabitije krajeve, bez struje, puta i

lekara. Radili su od jutra do ve~eri, ne samo sa |acima nego i sa odraslima, koje su opismewavali i prosve}ivali, dr`ali im razne kurseve i organizovali kulturno - zabavni `ivot. Vi{e podataka o generaciji u celosti i pojedincima mogu}e je prona}i u “Monografiji u~iteqa iz generacije {kolske 1952/ 53. godine”, objavqenoj 2003. godine. Kwigu je napisao Anto \unovi} \une, koji i sam pripada ovoj generaciji.

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Lokal u Nemawinoj 58 pored kafi}a Le Piaf, 130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri ~vor, prilaz da dostavu robe

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demontaà i montaà name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - industrijska struja) na samo 800m od centra grada

- Kancelarijski prostor razli~itih povr{ina po povoqnim cenama (tel, adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji 800m od centra grada (wc, tel, adsl)

Kontakt telefon 063 635 033

OGLASI

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena 18.000 evra P-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG, cena 17.500 evra P-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat, cena 19.000 evra sa PDV-om P-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena 19.000 evra P-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena 24.000 evra P-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG, terasa, cena 23.000 evra P-30 m2, Nemawina, prizemqe, CG, cena 20.000 evra P-32 m2, centar, 2. sprat, CG, cena 18.000 evra P-36 m2, dvosoban, centar, VP, CG, terasa, parking, cena 29.000 evra P-40 m2, centar, prizemqe, pogodan za poslovni prostor, cena 25.000 evra P-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat, lift, CG, terasa, spava}a soba, cena 26.000 evra P-32 m2, Nemawina, spava}a soba, CG, cena 22.000 evra P-39 m2, centar, 3. sprat, CG, cena 27.000 evra P-43 m2, nov, centar, 3. sprat, lift, CG, cena 750 evra/m2 P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG, terasa, cena 25.000 evra P-45 m2, nov, Obili}eva, prizemqe, cena 35.000 evra P-43 m2, centar, 4. sprat, TA, terasa, cena 27.000 evra P-43 m2, noviji, Balkanska, 2. sprat, CG, cena 26.000 evra

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

\OR\EVI] NEKRETNINE

HITNO-TROSOBAN STAN, 2. SPRAT, CENTAR HITNO-NOVIJI STAN 92 M2, TRI SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT, BLI@E CENTRA

HITNO - NOV TROSOBAN STAN, BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

STANOVI

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat, CG, terasa, renoviran, cena 31.000 evra P-47 m2, noviji, centar, 4. sprat, CG, terasa, cena 35.000 evra P-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra P-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas, lift, cena 26.000 evra P-49 m2, Stari Autoprevoz, 4. sprat, CG, terasa, cena 27.000 evra P-54 m2, centar, 9. sprat, lift, CG, cena 32.000 evra P-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA, terasa, cena 28.000 evra P-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG, terasa, cena 28.000 evra P-52 m2, centar, VP, pogodan za poslovni prostor, cena 26.000 evra P-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 27.000 evra P-52 m2, nov, Avlaxinica, 3. sprat, EG, cena 33.000 evra P-58 m2, nov, Qubi} kej, trosoban, 4. sprat, lift, CG, terasa, cena 39.000 evra P-57 m2 , Avenija, VP, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, cena 28.000 evra P-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2. sprat, TA, terasa, cena 31.000 evra P-66 m2, centar, 1. sprat, pogodan za poslovni prostor, cena 47.000 evra P-63 m2, nov, H. Morava, trosoban, cena 33.000 evra P-68 m2, centar, 1. sprat, TAGAS, terasa, cena 40.000 evra P-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2. sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat, CG, lift, terasa, zgrada fasadne cigle, cena 48.000 evra P-76 m2, ul. Svetog Save, trosoban, CG, terasa, cena 30.000 evra P-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG, lift, terasa, cena 37.000 evra P-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, terasa, lift, cena 38.000 evra P-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat, zgrada fasadne cigle, CG, terasa, renoviran, cena 45.000 evra BEOGRAD-VRA^AR prodajem novu garsoweru na prvom spratu, ul. Gospodara Vu~i}a, odmah useqiva, cena 38.000 evra CRVENI KRST , nov, trosoban stan, 1. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 92.000 evra KU]E P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera, cena 42.000 evra P-125 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a, cena dogovor P-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~eve hale, ili zamena za stan P-50 m2, kod Hotel Morave, renovirana, cena 27.000 evra LOKALI P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000 evra P-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000 evra P-72 m2, S. Markovi}a, mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom

STANOVI P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena 23.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P- 49 m2, jednoiposoban, stari Autoprevoz. Cena 28.000 eura P- 49 m2, Kej, jednoiposoban. Cena 29.000 eura P- 64 m2, dvoiposoban, strogi centar, renoviran, CG. Cena 39.000 eura P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P- 51 m2, dvoiposoban, bez ulagawa, CG, lif, Kej. Cena 27.000 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 42.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar. P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura Stan Qubi} kej, 37 kv, TEA, terasa, sun~an, 21.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od 126 m2 + 40 m2, Preqina, centar, 17,25 ari placa, nova ku}a, gas. Cena 85.000 eura BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2, Palmoti}eva, sre|en, salonac. GARSOWERA nova, 18 m2, 22.000 evra, Vo`dovac DUPLEKS 96 m2, sa gara`om, kod Arene, ukwi`en

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 eura P-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 eura P-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 eura P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 eura P-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 eura JEDNOSOBNI STANOVI P-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 eura P-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 eura P-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 eura P-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 eura P-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 eura P-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 eura P-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 eura P-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 eura P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 eura DVOSOBNI STANOVI P-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 eura P-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 eura P-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 eura P-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura P-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 eura P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura P-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 eura P-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 eura P-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 eura P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura P-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 eura P-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 eura P-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 eura P-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 eura TROSOBNI STANOVI P-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura +PDV P-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 eura P-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 eura P-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 eura P-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 eura P-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 eura P-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 eura P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000eura P-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 eura KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari, 40.000+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 eura P-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 eura P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 eura P-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 eura P-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 eura OGLA[AVA SE: - KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine 512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgrada ma{inska radionica sa garaòm, sve to na KP 1825 KO Mr~ajevci KO BALUGA OP[TINA ÂÂK , PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to: - KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase - KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase - KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase - KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase - KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase - KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

STANOVI: P-24 m2, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 17 500 eura P-20 m2, Nemawina, cena: 16 000 eura P-34 m2, Balkanska, 2. sprat, cena: 22 000 eura P-42 m2, Hotel Morava, 1.sprat, cena: 21 000 eura P-27 m2, Strogi centar, 2.sprat, cena: 24 000 eura P-38 m2, kod O[ Milice Pavlovi} (nov), cena: 24 000 eura P-43 m2, Hotel Morava, 4.sprat, cena: 24 000 eura P-43 m2, [iri centar, prizemqe, cena: 25 000 eura P-45 m2, Nemawina, 4.sprat, cena: 26 500 eura P=51 m2, blizu Tempa, prizemqe, cena: 26 000 eura P=33 m2, Qubi}ska (sa stvarima), cena: 28 000 eura P-36 m2, Centar, blizu pijace, 2.sprat, cena: 28

000 eura P-51 m2, Centar, 4.sprat, cena: 25 000 eura P-46 m2, Avenija 1, 4.sprat, cena. 29 000 eura P-63 m2, Alvad`inica, 3.sprat, cena: 29 500 eura P=49 m2, Hotel Morava, 2.sprat, cena: 31 000 eura P-48 m2, Obili}eva (nov), 1.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P-55 m2, Nemawina, 3.sprat, cena: 33 000 eura P-58 m2, Avenija 2, cena: 29 500 eura P-59 m2, Alvad`inica (fasadna cigla), cena: 36 500 eura P-57 m2, Ciglarska (nov), 4.sprat, cena: 670 eura/m2+PDV P-65,50 m2, Centar (noviji), 3.sprat, cena: 37 000 eura P-66 m2, Kalu|erice, cena: 39 000 eura P-73 + 6 m2, Centar, CG, cena: 43 000 eura P-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000 eura P-89 m2, Gvo`|ar, 2.sprat, cena: 46 000 eura P-92,5 m2, Gradski bedem, 1.sprat, CG P-103 m2, Ciglarska (nov), 5.sprat, cena: 500 eura/m2 + PDV KU]E: P=120 m2, Gorwi Trbu{ani, plac 13 ari, cena: 20 000 eura P=65 m2, Atenica (kod {kole), plac 4,38 ari, cena: 31 000 eura P=70 m2, Qubi}, plac 4 ara, cena: 31 000 eura P=150 m2, Trnava, plac 10 ari, cena: 40 000 eura P=70 m2, Obili}eva, plac 4 ara, cena: 42 000 eura P=240 m2, Parmenac, plac 15 ari, cena: 65 000 eura P=180 m2, kod Slobodinog igrali{ta, plac 6,5 ari, cena: 75 000 eura

ènskom finalu Evropskog juniorskog turnira za igra~e do 14 godina “â~ak open 2104” Rumunka Sabina Dada~iu savladala je Srpkiwu Jovanu Samo~etu sa 2:0 (6:3, 7:6). Mu{ko finale pripalo je na{im teniserima. Bodin @arkovi} pobedio je Mihaila Popovi}a istim rezultatom 2:0 (6:3, 6:2). Pre dve godine, Bodin je u â~ku osvojio “Viner {tedi{e kup”za igra~e do 12 godina. - Sada sam krenuo malo slabije, ali kako je turnir odmicao, bio sam sve boqi i boqi - izjavio je Bodin. Za nekoliko dana o~ekuju ga me|unarodna takmi~ewa u Francuskoj i Nema~koj. Pobednica iz Rumunije dolazi iz Konstance, iz istog grada odakle je trenutno jedna od vode}ih igra~ica sveta Simona Halep, ovogodi{wa finalistkiwa gren slem turnira na Rolan Garosu. - Naravno da bih volela da jednog dana budem kao ona. Ovde mi je bilo fenomenalno, qudi su qubazni i dobri. Zaista nosim naj-

SPORT

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

TENIS

BODIN I SABINA POBEDNICI „^A^AK OPENA 2014“

Sabina i Bodin

lep{e uspomene iz ^a~ka napomenula je Sabina. Nagrada za fer plej pripala je Aleksandru Gimi. Osim trofeja i nagrada pobednicima, organizatori 14. “^a~ak opena” uru~ili

su priznawa pojedincima i institucijama koji su pomogli da i ovoga puta turnir bude odr`an na vrhunskom nivou. Priznawa su pripala gradu ^a~ku, kompaniji “Sloboda”, Teni-

skom savezu Srbije i Verici Kosti}, direktoru UTP “Morava“. Predstavnici ovih preduze}a i organizacija dodeli su nagrade pobednicima “^a~ak opena”. Na juniorkom turniru

iz kalendara Tenis Evrope od 14. do 21. juna takmi~ilo se 170 de~aka i devoj~ica iz 19 zemaqa. Kako organizatori napomiwu, ovaj sportski doga|aj obogatio je turisti~ku sezonu ^a~ka

i doprineo razvoju drugih privrednih grana. Generalni sponzor 14. “^a~ak opena” bila je kompanija “Sloboda”, a pokroviteq grad ^a~ak. Z. J.

SPORTSKO LETO NA MEDICINSKOM

KO[ARKA

KO[ARKA[I OTVORILI SEZONU

BORAC TRE]I NA MEMORIJALU „HARIS BRKI]” Tradicionalni turnir klubova u kojima je igrao Haris Brki} odr`an je pro{le sedmice u Podgorici. Nadmetale su se kadetske selekcije Budu}nosti, Borac Mocart sporta, Partizana i Bosne. Prvog dana turnira ^a~ani su izgubili od Budu}nosti, 77:67, a sutradan su u borbi za tre}e mesto pobedili Bosnu, 103:51. Prvo mesto pripalo je Podgori~anima koji su finalu savladali Partizan, 97:67. Borac Mocart sport bi}e dogodine doma}in 15. Memorijala “Haris Brki}”. Z. J.

a sportskom terenu kod Medicinske {kole, popularnom Medicinskom, tek je po~elo sportsko leto. Otvorio ga je 11. Ko{arka{ki turnir “Zicer” na kome u~estvuje pet seniorskih ekipa, a u revijalnom delu igrali su de~aci od {est do deset godina, kojih je bilo vi{e od 150. Iako je prijavqeno svega pet ekipa, “Zicer” sadr`i sve faze

jednog turnira, kvalifikacije, polufinale i finale. Po{to je i vreme ovih dana promenqivo, finalni me~evi najverovatnije }e biti odigrani za vikend. - Dosta mladih `ivi u Mesnoj zajednici “3. decembar” i trudimo se da im svake godine obogatimo raspust sportskim sadr`ajima. Posle ko{arke, slede turniri u malom fudbalu i

odbojci - najavquje Violeta Markovi}, predsednik MZ “3. decembar”. Osim “3. decembra”, organizator turnira je Ko{arka{ki klub Top zicer, a pomogli su im i brojni sponzori. Ovoga puta }e mo`da da izostane gostovawe nekog proslavqenog ko{arka{a, ali }e, kako organizatori najavquju, biti dovoqno zabave i igre. Z. J.

I U ^A^KU OBELE@EN ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV DROGA

ZNAWE I SPORT NAJJAÊ ORU@JE ekari Zavoda za javno zdravqe â~ak i Polivalentno patrona`na slu`ba Doma zdravqa obeleìli su 26. jun, Me|unarodni dan protiv zloupotrebe i krijum~arewa droga. Dan posve}en borbi protiv droga obeleèn je kod nas u ponedeqak, nekoliko dana ranije, kada je otvoren 11. Ko{arka{ki turnir “Zicer” na igrali{tu kod Medicinske {kole. Na jednom mestu okupilo se na desetine mladih ko{arka{a i posetilaca koji su ponovo imali priliku da utvrde postoje}a i steknu nova saznawa o {tetnosti psihoaktivnih supstanci. - Nismo slu~ajo odlu~ili da na sport-

skom terenu realizujemo svoje prosvetnovaspitne aktivnosti. Sport, ples, umetnost... su odli~na prevencija protiv droga koje mewaju li~nost i stavraju fizi~ke i psihi~ke poreme}aje. Ne postoji nijedan dobar razlog zbog koga bismo mogli da posegnemo za drogom - napomenula je dr Qiqana Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa u Zavodu za javno zdravqe ^a~ak. Ona je podsetila i da se prevencija protiv zloupotrebe i krijum~arewa deli u nekoliko grupa, univerzalnu koja je posve}ena ~itavoj populaciji, selektivnu, usmerenu na pojedine grupe i individualnu. U ^a~ku i Srbiji nema pouzdanih po-

dataka o tome koliko u na{oj sredini ima narkomana. Jedino su verodostojniji podaci o wihovom bolni~kom le~ewu. Pouzdanu brojku je te{ko utvrditi, jer nisu retke ni zloupotrebe sedativa i tableta. Zavod za javno zdravqe i Crveni krst tokom godine organizuju u ~a~anskim osnovnim i sredwim {kolama predavawa o {tetnosti psihoaktivnih supstanci. Kako }e celo leto na terenima kod Medicinske {kole biti posve}eno sportu, lekari Zavoda najavquju nove vaspitno-prosvetne aktivnosti usmerene prvenstveno ka mladima. Z. J.

SPORT

PETAK 27. JUN 2014.

Страну припремио М. Ристић

ПЕТЛИЋИ БОРЦА ПРВАЦИ ОКРУЖНЕ ЛИГЕ

ри селекције Борца, омладинци, кадети и пионири које се такмиче у Kвалитетној лиги Србије успешно су окончали протеклу такмичар ску сезону, а петлићи чачанског суперлигаша тријумфално су окончали првенство у Oкружној лиги. Изабраници тренера Ивана Марића за „копље” су надвисили све ривале и првенство окончали са 13 бодова „вишка” у односу на дру гопласирани Металац из Горњег Милановца. 1

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Борац 1 Металац Гуча Јавор Киндер Младост Радост Борац 2 Гаучоси Орловац Чачак 94 Слобода Младост Таково Јуниор Српски Орлови

70 57 53 46 45 41 38 37 36 24 20 18 7 3

Коначна табела градске лиге

Поиграли се са противницима: фудбалери Парменца постигли су 109 голова на 24 утакмице

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13

Парменац Кеј Лугови Вујан Чачак 94 Задругар Планинац Морава Будућност Ракова Премећа (-1) Стрелац (-2) Полет (Г) (-1)

24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24 24

22 14 12 11 10 9 9 8 8 8 7 6 1

1 2 4 4 6 7 5 8 7 6 7 2 3

1 109 20 8 55 37 8 54 42 9 40 37 8 37 49 8 47 38 10 34 38 8 40 51 9 53 50 10 41 52 10 36 42 16 31 63 20 30 88

САСТАВИ ЛИГА ЗА ТАКМИЧАРСКУ СЕЗОНУ 2014/15 Јелен супер лига 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Црвена звезда Партизан Јагодина Војводина Чукарички Раднички Ниш Вождовац Нови Пазар Напредак Спартак ОФК Београд Доњи Срем Раднички 1923 Крагујевац Рад ? Младост Лучани Борац Чачак

Окружна лига 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Младост Прељина Овчар (Марковица) Спартак Трнава Јединство Коњевићи Слатина Миоковци Напредак Сврачковци Доња Врбава Јединство Горња Горевница Пријевор Младост Атеница Бацковац Јунајтед Омладинац Заблаће Парменац Котража Луњевица

Прва лига 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Јавор Ивањица Слобода Поинт Ужице Металац Горњи Милановац ? Бежанија БСК Борча Слога Петровац на Млави Слога Краљево Јединство Путеви Пролетер (Нови Сад) Радник Сурдулица Синђелић Београд Инђија Мачва Шабац Бачка Бачка Паланка Моравац Орион Мрштане Колубара Лазаревац

Градска лига 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Морава Катрга Кеј Лугови Вујан Чачак 94 Задругар Планинац Морава Мојсиње Будућност Ракова Премећа Стрелац Миоковци Полет Горичани Пријатељи Чачак

Српска лига Запад 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Смедерево Полет Љубић Лозница 1919 Железничар Лајковац Шапине Рудар Костолац Јошаница НД 2011 Победа Белошевац Сељак Михајловац Бане Рашка Крушик Ваљево Шумадија Аранђеловац Партизан Бумбарево Брдо Звижд Кучево Слога Пожега Шумадија 1903 Крагујевац

ОФЛ Лучани 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Горушица Брезова Братство Прилике Јединство Јелица Раднички Слога Бјелица Дедиње Јунајтед Врело Градина

Зона Морава 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Слобода Чачак Мокра Гора, Зубин поток Таково Орловац Полет Трбушани Славија Крагујевац Металац Краљево Драгачево Омладинац Ново Село Трепча К. Митровица Водојажа, (Грошница) Тутин Рудар Баљевац Рудар Бресница Партизан Церовац Браћа Вуковић Лађевци

ОФЛ Г. Милановац 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Мајдан Озрем ПМХ Велереч 94 Јабланица Омладинац Брезак Младост 09 Шумадија Млади Рудар Шилопај Озремица Таковски Устанак

67 44 40 37 36 34 32 32 31 30 27 18 5

SPORT

PETAK 27. JUN 2014.

Страну припремио М. Ристић

ДАНАС ПОЧИЊУ ПРИПРЕМЕ БОРЦА

еф стручног штаба Богић Богићевић са сарадницима Драганом Цветићем, Миод рагом Старчевићем и тренером гол мана Зораном Савићем обавиће данас у 17 часова „прозивку” на Градском стадиону. Иако су наговештене кадровске промене, очекује се да се на првом окупљању појаве сви играчи из састава који је изборио пла сман у Савезни ранг такмичења. Није тајна да се за већину фудбалера Борца интере сују клубови са домаће сцене и иностран

ства, али још нико није добио одрешене руке у избору нове средине. Интересо вање постоји за Николу Боранијашевића, Мариа Маслаћа, Бранка Јовичића, Милана Јевтовића, али Чачак могу да напусте само уз одобрење клуба с` обзиром да су чвр сто везани уговорним обавезама. Спорт ски директор Слободан Илић још увек не открива „карте” када је у питању списак појачања, али је извесно да ће бити анга жована најмање четири играча.

Први део тренажног процеса који ће трајати до 15 јула Борац ће обавити у Чачку. Потом следи одлазак на двонедељне припреме, на Тари, Златибору или у Охриду. До стар та првенства панирано је одигравање де сетак контролних утакмица, а најважнија провера биће Меморијални турнир “Живо рад Бија Станковић”, 2. и 3. августа на ко јем ће уз домаћина учествовати Раднички 1923, Младост из Лучана и Јавор из Ивањи це. Чачанску јавност ипак највише интере

сује завршетак радова на реконструкцији Градског стадиона. Времена је све мање, а преостало је да се по окончању свих радова изврши преглед и пријем стадиона како би Борац већ у првом колу могао да угости екипу Доњег Срема. То подразуме ва постављање 3000 столица на источној трибини, стављање у функцију рефлекто ра, као и изградњу рестриктивног просто ра за госте и службена лица.

Хуманитарна утакмица у Коњевићима:

Јединство - Полет

„Гребићи” за пример Д а постоји и друга страна медаље, а резултати на терену, остварени у тек окончаној првен ственој трци за бодове могу бити заборављени барем за 90 минута потврдили су фудбалери вицепрвака Српске лиге Запад Полета из Љуби

ћа. Дугогодишња сарадња поплуар них „гребића” и Јединства из Коње вића “крунисана” је пријатељским одмеравањем снага и „братским гестом” руководства, стручног штаба и играча Полета. Компле тан приход са утакмице одигране

0:3

у Коњевићима уплаћен је на рачун домаћина, а руководство српско лигаша одлучило се на још један хуман потез. Јединство је на поклон од пријатељског клуба добило спортску опрему и „приде” много мање важна три гола у мрежи.

Потпредседник Полета Мићо Јовановић и председник Јединства МИлинко Максимовић

РУДАР – МОРАВИЧКИ ОКРУГ 4:2 (1:1) Игралиште у Бресници. Гледалаца 200. Судија Борко Радовић (Чачак). Стрелци: 0:1 Соколовски у 22. 1:1 Ј. Јовичић у 30. 2:1 Л. Марковић у 50. 3:1 Л. Марковић у 52. 3:2 Смиљанић у 64. 4:2 Н. Јовичић у 73.

Бресничани други пут у зони

такмицом са репрезентацијом Окружне лиге фудбалери Руда ра, прославили су освајање првог места и пласман у зону “Морава”. Бресничани су до првог места стигли после „мртве трке” са

екипом Младости из Прељине која је окончана бодовним „егалом” уз бољи међусобни скор Рудара. На ревијалној утакмици признања домаћину уручили су генерални секретар ФСМО Милош Стева

нић и Александар Стефановић председник Удружења спортских новинара Чачка. Пехар за фер плеј додељен је екипи Бацковац Јунај теда из Горњег Милановца.

РУДАР: Гачевић, Л. Марковић, Видо јевић, Швоња, И. Ђокић, Пауновић, Ј. Јовичић, Новаковић, М. Марковић, Н. Јовичић, Мијатовић. Играли су још: Јелесијевић, Ж. Ђокић, Нико лић, Глишовић, Милошевић, Милић

(Доња Врбава), Маринковић (Овчар), Плазинић (Слатина), Рађеновић (Овчар), Златић ( Овчар), Илић (На предак), Соколовски (Младост Атени ца), Јовановић (СпартаК), Смиљанић (Спартак).

МОРАВИЧКИ ОКРУГ: Остојић (Ов чар), Божовић (Миоковци), Драшкић

Играли су још: Грбић (Јединство ГГ) и Парезановић (Спартак)

SPORT

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

SNOUBORD

JANKO

TROSTRUKI [AMPION DR@AVE

o`da zvu~i pomalo neverovatno, ali â~ak je na putu da dobije uspe{nog skija{a i snoubordera. Junior Janko Kolarevi} (16) ove godine domogao se tre}e {ampionske titule u snoubordu, najmla|e olimpijske discipline. Osvojio ju je nedavno na dràvnom prvenstvu na Kopaoniku gde je pobedio u dve discipline, slope style i big air. Prvu tituli dràvnog prvaka Janko je osvojio 2012. Ove godine u~estvovao je i na Evropskim kupovima u Bugarskoj, Makedoniji i ê{koj, gde je bio najmla|i takmi~ar. Kao ~lan juniorske reprezentacije Srbije, pre nekoliko dana je otputovao u Austriju na pripreme. Zanimqivo je da on, kao i ostali reprezentativci, sam pla}a tro{kove specifi~nih priprema. Od Skija{kog saveza Srbije jedino su dobili vozilo, dok se za gorivo, hranu, sme{taj i opremu sami snalaze. Dodatni udar na wihove buxete zadaju im

AMERI^KI FUDBAL

i klimatske promene. Kako je kod nas i zimi klima postala mediteranska, bilo je apsolutno nemogu}e trenirati u â~ku ili bliòj okolini, a Janka ve} za pola godine o~ekuje veliko takmi~ewe. Po~etkom 2015. nastupi}e sa reprezentacijom Srbije na Juniorskoj olimpijadi u Austriji. - Moja razredna Slavica Grujovi} i direktor Prehrambeno-ugostiteqske {kole, koju poha|am, su mi velika podr{ka, jer ~esto odsustvujem iz {kole. Porodica me finansira i ba{ zbog toga, stalno stremim najboqim rezultatima. Trenutno sam okupiran osvajawem medaqe na Olimpijadi u Austriji. Poku{a}u, pa {ta bude - kaè Janko. Osim u sport, postiè solidne rezulate i u {koli. Odli~an sportista - vrlo dobar |ak, od septembra }e poha|ati tre}i razred turisti~kog smera u Prehrambenougostiteqskoj {koli. Z. J.

KUGLA[KI KLUB ^A^AK

JO[ DA OBORE BESPARICU prkos svim turbulencijama koje su uh pratile posledwih godina, kugla{i â~ka uspeli su da se izbore u sam vrh na skoro svim dràvnim takmi~ewima {irom Srbije. Verovatno je malo poznato da su se u sezoni 2011/12. plasirali u Super ligu Srbije u kojoj nisu mogli da se takmi~e zbog nedostatka novca. âk i posle takve prepreke, uspeli su da se ponovo uzdignu. Krenuli su od nule, okupili nove ~lanove, vratili stare i formirali ekipe Jovo-nanovo, a imalo je dovoqno mesta i za rekreativce. O ponovnom uspehu najboqe svedo~e rezultati za prvih pet meseci ove godine, u polusezoni 2014. Podjednako uspe{ni bili su i stari i novi ~lanovi. Uporedo sa liga{kim prvenstvom, ohrabruju}e rezultate pokazale su i pripreme sa ~lanovima udruèwa osoba sa invaliditetom i decom bez roditeqskog starawa. - Mi nismo napla}ivali ~lanarinu i zbog toga smo vrlo ponosni. Odli~no sara|ujemo sa udruèwima slepih i slabovidih “Dodir”, gluvih i nagluvih, hraniteqa “îsto srce - De~iji osmeh”. Uloìli smo veliki trud da pomognemo osobama sa invaliditetom, ali ne uzalud. “Dodir” ima vrhunske ku-

RATNICI U SUPER LIGI a~anski Klub ameri~kog fudbala An|eoski ranici od naredne sezone igra}e u Super ligi. Ratnici su u bara`u za prelazak u vi{i rang takmi~ewa savladali Lovce iz Vr{ca sa 44:6. Utakmica je pro{le nedeqe odigrana na stadionu FK BIP. Nova sezona u najja~em rangu takmi~ewa po~iwe u martu

2015. godine. Najmla|i ratnici, od 11 do 15 godina, osvojili su pro{log vikenda na finalnom turniru u Kraqevu srebrnu medaqu i prvenstvo okon~ali sa 11 pobeda i dva poraza. Igra~ ~a~anskog kluba Neboj{a Proti} progla{en je za najkorisnijeg igra~a turnira. Z. J.

DODIR PUTUJE U KRU[EVAC Kugla{i Udru`ewa “Dodir” u nedequ, 29. juna, igraju peto kolo Druge lige Srbije. Takmi~ewe }e biti odr`ano u Kru{evcu.

REZULTATI KK ÂÂK Boì}ni turnir Kraqevo 2014 Mira Milojevi} - tre}e mesto pojedina~no Me|unarodni turnir Kragujevac

gla{e, a uskoro }emo i me|u gluvonemima i nagluvima biti takmi~ara vrednih pa`we najavquje Zoran Golubovi}, predsednik KK â~ak. Nedostatak novca, bez koga nema ni dobrih rezultata, do sada su uspevali da nadomeste jedino radom i entuzijazmom. Bez obzira na rezultate, kuglawe je sport koji donosi veliko zadovoqastvo, poèqan takmi~arski duh i nezaobilazno opu{tawe sa prijateqima. Iako je jo{ uvek, po srpskim merilima zanemaren sport, zainteresovanih rekreativaca je sve vi{e. Ni{ta tako dobro ne razbije stresnu svakodnevicu kao spontano druèwe sa prijateqima uz obarawe ~uweva. Do sada kugla{i su trenirali u prostorijama Saveza gluvih i nagluvih Moravi~kog okruga. Tu im je bila po~etna i glavna stanica na putu za brojne medaqe koje su doneli u â~ak. Z. J.

Mira Milojevi} - prvo mesto @enska ekipa KK ^a~ak drugo mesto Pojedina~no i prvenstvo parova Prve lige Srbije - centar, Kragujevac Qiqana Kandi} - prvo mesto Mira Milojevi} - 12. u konkurenciji 45 takmi~arki

Ivana Jolovi} - 16. mesto Takmi~ewe u sprintu Mira Milojevi} - prvo mesto Ivana Jolovi} - ~etvrto Qiqana Kandi} - {esto Na dr`avnom prvenstvu u Vrbasu wih tri su igrale u ~etvrtfinalu.

KARATE

ZAVR[NI UDARAC NEMAWA a zavr{nom turniru u Sokobawi karatisti Nemawe ponovo su se pokazali u punom sjaju. Milisav Ristanovi} je bio tre}i u katama pojedina~no, Awa Krsmanovi} prva, a Sara Stanojkovi}, tako|e, tre}a. U istoj disciplini, kate pojedina~no, Vuk Kerkez je zauzeo drugo mesto, kao i Tadija Rakowac. Vuk je osvojio drugo mesto i u dogovorenom

sparingu. Takmi~ewe je odràno u sklopu druge federacije JKA [otokan karatea. Posle julske pauze, karatisti Nemawe ponovo }e se okupiti u avgustu, a od septembra je upis novih ~lanova. U narednom periodu bi}e odràn i drugi Memorijalni turnir “Nemawa Bulatovi}”, koji je u maju odloèn zbog poplava. Z. J.

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije „GA[O NEKRETNINE“ mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

GARSOWERE 23 m2, vp, 21500 eura. [iri centar 30 m2, 3, lift, 22500 eura, Avenija 16 m2, bp, 14500 eura, Ljubi} kej U ponudi jo{ 8 garsowera JEDNOSOBNI STANOVI 32 m2, 5, 22000 eura, [iri centar 43 m2,1, 27000 eura, Avlad`inica 32 m2, 5, 23000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 16 jednosobnih stanova JEDNOIPOSOBNI STANOVI 35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar 53 m2, 6, lift, 29500 eura, Restoran Brvnara 37 m2, nov, 4, lift, sa stvarima , 32000 eura, Avenija 49 m2, 4, 27000 eura, Hotel Morava U ponudi jo{ 17 jednoiposobnih stanova DVOSOBNI STANOVI 49 m2,1, 25000 eura, Hotel Morava 57 m2,14, lift, 25000 eura, Hotel Morava 47 m2, dvori{ni stan, 26000 eura , Hotel Morava 49 m2, 4, 27000 eura, Hotel Morava 58 m2,1,36000 eura, Ljubi} kej 55 m2, vp, 26000 eura, Ljubi} kej 50 m2, 4, 28000 eura, Nemawina 52 m2, 3 , lift, 28000 eura, [iri centar 57 m2, 6 , lift,29500 eura, Avenija 57 m2, 3, lift, 31000 eura, Avenija 55 m2, 1, 32000 eura, Avenija 53 m2, 3, 36500 eura, Avenija

AGENCIJA

SIGMA

63 m2,3, 31000 eura, Avlad`inica 55 m2, vp, 32000 eura, [iri centar 49 m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina 61 m2, 4, 34000 eura, Centar 51 m2, 4, 25000 eura, Centar 55 m2, 3, 31000 eura , Centar U ponudi jo{ 52 dvosobna stana DVOIPOSOBNI STANOVI 54 m2,1, 29000 eura,Hotel Morava 64 m2,12, lift,33000 eura, Hotel Morava 53 m2,1, 35000 eura, Hotel Morava 67 m2, 7,lift, 37000 eura, [iri centar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Ljubi} kej 67 m2, 4, lift, 45000 eura , Avlad`inica U ponudi jo{ 21 dvoiposoban stan TROSOBNI STANOVI 67 m2, 4, 37000 eura, Hotel Morava 71 m2,1, 43000 eura, Avenija 80 m2,1, 44000 eura, Ljubi} kej 78 m2, vp, 45000 eura, [iri centar 71 m2, 4, lift, 46000 eura, Avenija 80 m2,1, sa stvarima, 50000 eura, [iri centar 78 m2, 6, lift, 50000 eura, [iri centar U ponudi jo{ 35 trosobnih stanova U ponudi jo{ 35 trosobnih ]stanova U ponudi na{e agencije velika ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a i seoskih doma}instava.

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOM SPRATU, 21.500 E STANOVI P-20 m2, 13. sprat, CG, Kneza Milo{a, 17.000 evra P-32 m2, prizemqe, TA, Kej, 20.000 evra P-36 m2, visoko prizemqe, TA, kod Hotel Morave, 24.000 evra P-36 m2, visoko prizemqe, TA, Kej, 22.500 evra P-31 m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica, 21.000 evra P-43 m2, visoko prizemqe, TA, Avlaxinica, 21.000 evra P-49 m2, 1. sprat, TA, kod Hotel Morave, 23.000 evra P-43 m2, 8. sprat, CG, Avlaxinica, 31.000 evra P-51 m2, prizemqe, TA, 9. Jugovi}a, 26.000 evra P-53 m2, 7. sprat, CG, Nemawina, 25.000 evra P-49 m2, 5. sprat, CG, kod Brvnare, 32.000 evra P-41 m2, visoko prizemqe, CG, Qubi}ska - nov, 36.000 evra P-47 m2, 1. sprat, CG, Obili}eva - nov, 41.000 evra sa pdv-om P-52m2, 7. sprat, CG, Avlaxinica - nov, 37.000 evra P-57m2, prizemqe, CG, Avenija, 28.500 evra P-60 m2, 1. sprat, TA, kod Milice Pavlovi}, 35.000 evra

P-67 m2, 12. sprat, CG, Kejdupeks, 43.000 evra P-74 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, 49.000 evra P-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka, 62.000 evra P-89 m2, 2. sprat, CG, Gvo`|ar, 50.000 evra P-92 m2, 1. sprat, CG, Gvo`|ar, 60.000 evra P-95 m2, 1. sprat, CG, Avlaxinica, 75.000 evra P-32 m2, 5.sprat, CG, Balkanska, 24.000 eura KU]E P-40 m2, 4 ari, Suvi breg, 13.000 evra P-70m2, 4 ari, Topalovo brdo, 26.000 evra P-129 m2, 1.5 ari, kod ma{inske {kole, 26.000 evra P-114 m2, 2 ari, Amixina, 50.000 evra P-208 m2, 6,8 ari, kod Slobode, 50.000 evra P-80 m2, 16 ari, Parmenac, 29.000 evra P-70 m2, 4 ari, Kulinova~ko poqe, 30.000 evra P-66 m2, 4 ari, kod bolnice, 45.000 evra P-120 m2, 5 ari, Qubi}, 50.000 evra P-240 m2, 6 ari, Qubi},60.000 evra P-82 m2, 2 ara, {iri centar, 17.000 eura P-78 m2, 5.23 ara, {iri cen-

tar, 50.000 eura P-80 m2, 2 ara, centar, 60.000 eura IMAWA P-70 m2, 40 ari, Slatinska bawa, 12.000 evra 2 ku}e, 30 ari, Ri|age, 15.000 evra P-40m2, 3,2 h, G. Miokovci, 16.000 evra P-110 m2, 34 ari, Loznica, 20.000 evra P-70 m2, 50 ari, G. Atenica, 21.000 evra P-90 m2, 2,5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih objekata, 35.000 evra P-50 m2, 90 ari, G. Gorevnica, 26.000 evra P-70 m2, 60 ari, Kuki}i, 5 ari, Je`evica, 10.000 eura LOKALI P-37 m2, Obili}eva, 41.000 evra P-60 m2, Bate Jankovi}a, 52.000 evra P-49 m2, Bulevar oslobo|ewa, 36.000 evra VIKENDICE 60 ari, Kuki}i, 13.000 evra 8 ari, Jelica, 5.500 evra P-60 m2, Me|uvr{je, 40.000 evra

JEDNOSOBAN STAN P-34 m2, 2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 E JEDNOSOBAN STAN P-31 m2, 4.sprat, CG, H. Morava, 20.000 E JEDNOSOBAN STAN P-36 m2, 4.sprat, TA, Nemawina, 21.000 E JEDNOSOBAN STAN P-39 m2, 3.sprat, CG, centar, 25.500 E JEDNOSOBAN STAN P-37 m2, 6.sprat, CG, Nemawina, 23.000 E JEDNOSOBAN STAN P-37 m2, 5.sprat, CG, Nemawina, 23.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-47 m2, 1.sprat, TA, centar, 30.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-47 m2,2.sprat, CG, Avenija 1, 27.000 E JEDNOIPOSOBAN STAN P-46 m2,nov,1.sprat, CG, Obili}eva, 800 E + PDV GARSOWERA P-27 m2, 4.sprat, CG, Nemawina, 25.000 E DVOSOBAN STAN P-58 m2, 6.sprat, CG, Kej, 31.000 E DVOSOBAN STAN P-54 m2, 3.sprat,CG,Avenija 1, 35.000 E

DVOSOBAN STAN P-56 m2, 2.sprat, TA, B. Jankovi}a, 31.000 E DVOSOBAN STAN P-58 m2, 3.sprat, CG, Vinara, 39.000 E DVOSOBAN STAN P-51 m2,VP,TA,centar, 26.000 E DVOSOBAN STAN P-56 m2, 4.sprat, CG,H.Morava, 33.000 E DVOIPOSOBAN STAN P-68 m2, 4.sprat, CG, Balkanska, 39.000 E DVOIPOSOBAN STAN P-58 m2, renoviran, 9.sprat, CG,Kej, 37.000 E TROSOBAN STAN P-63 m2, 3.sprat, CG,Kej, 40.000 E TROSOBAN STAN P-77 m2+18 m2,DUPLEX, 12 .sprat, CG, Kej, 43.000 E ^ETVOROSOBAN STAN P-93 m2, 2.sprat, CG, centar, 70.000 E ^ETVOROSOBAN STAN P-78 m2, 6.sprat,CG, {iri centar, 46.000 E

OGLASI

MALI OGLASI DE@URNI STOMATOLOG deùrni telefon 062/ 861-7-988 SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA spec. stomatolo{ke protetike â~ak, Ko~e An}elkovi}a 1 radnim danom 9-12 i 15-19 ~ subotom 9-12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 110 m2 kod hotela “ Morava”, CG, terasa 20 m2. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan kod hotela “Morava”, 4. sprat. Cena 48.500 evra sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 3. sprat, CG, terasa, cena 50.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan u centru, prvi sprat, gas, cena 40.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan na Qubi} keju -lamela , CG. Mogu}a zamena. Tel. 064/1414-324 PRODAJEM trosoban stan 73 m2 + 6 m2, strogi centar, cena 43.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM trosoban stan od 67 m2, 37.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG, lift, cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban stan, nov, kod hotela “ Morava”, dupleks, odmah useqiv. Cena 42.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM trosoban stan od 76 m2, stari “Autoprevoz”, CG, terasa, cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban stan na “Gvo`|aru”, moè zamena za Beograd. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM trosoban stan u Beogradu, kod Crvenog krsta, nov, 1. sprat, CG, terasa, cena 92.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM trosoban nov stan , Balkanska, cena 32.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvoiposoban stan od 54 m2, cena 29.000 eura. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan u vlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1364 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2. Cena 31.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, po ceni od 31.000 evra. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 26.000 eura. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, cena 29.500 eura, korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2 u Aveniji, hitno, cena 28.000 eura. Tel. 064/ 673-

PRODAJEM U GORWOJ TRNAVI, ISPOD PLANINE JELICE, KU]U OD 2 SOBE, KUHIWE, LETWIKOVCA I GARA@E, I 12 ARI VO]WAKA, MLADE [QIVE STERLEJKE, ^A^ANSKA RODNA, ORASI I 9 ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

OGLA[AVAM IZGUBQENOM RADNU KWI@ICU NA IME MLA\ENA VASILIJEVI]A IZ ^A^KA, UL. VOJVODE STEPE 245. 29-69 PRODAJEM dvosoban stan od 56 m2, cena 30.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2. Cena 34.000 eura. Tel. 060/ 76-76-060 PRODAJEM dvoiposoban stan od 53 m2, cena 35.000 eura, korekcija. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 47 m2 na Zlatiboru, 3. sprat, sa name{tajem, cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban stan 53 m2, na Alvaxinici, CG, terasa. Cena 25.000 eura. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2. Cena 29.500 eura. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2 na Alvaxinici, 4. sprat, lift, cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 52 m2, cena 28.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2 , blizu “Tempa”, povoqno. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2, cena 28.000 eura. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 50 m2 kod hotela “Morava”, 2. sprat. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2. Cena 27. 000 eura, korekcija. Tel. 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 32.000 eura. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, cena 25.000 eura, korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvori{ni stan od 47 m2. Cena 26.000 eura. Tel . 060/ 43-42-190 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, cena 26.000 eura. Tel. 060/ 76-76-064 PRODAJEM dvosoban stan od 32 m2, cena 28.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan na Alvaxinici , cena 36.500 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvosoban stan kod Brvnare, cena 32.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban nov stan na Alvaxinici, 3. sprat, cena 33.000 evra. Tel. 060/ 3498-490 PRODAJEM dvosoban stan u Aveniji 2, prvi sprat, CG, useqiv, cena 29.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM dvosoban nov

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN PROLE]NI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979.

IZDAJEM sviwac sa boksevima i re{etkama. 060/015-20-25 PRODAJEM traktorsku bo~nu kosa~icu IMT. tel: 385-396

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG, GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija stan, centar, 3. sprat, CG, lift, cena 750 E/ m2. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM dvosoban stan na Qubi} keju, 2. sprat, CG, cena 32.000 evra. Tel. 064/ 3171-701 PRODAJEM dvosoban stan kod Medicinske {kole, 3. sprat, cena 24.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM mawi dvosoban stan u Nemawinoj ulici. Cena 22.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 49 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 060/ 4342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 46 m2, Avenija 1. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednoiposoban stan od 33 m2 u centru grada, CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednosoban stan na Qubi} keju , od 33 m2, hitno, cena 16.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2 , sa CG u blizini hotela “Morava”. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM jednosoban stan od 36 m2 , 4.sprat, TA, Nemawina, 21.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan 43 m2, {iri centar grada. Tel. 065/ 345-541-1 PRODAJEM jednosoban stan od 39 m2, 3.sprat, CG, centar. Cena 25.500 E. Tel.060/348-9270 PRODAJEM jednosoban stan od 43 m2, cena 27.000 eura, korekcija. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 37 m2, 6. sprat, CG, Nemawina. Cena 23.000 E. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 35 m2, blizu crkve. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan od 32 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 23.000 E. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM noviji stan od 31 m2 u centru, na 2. spratu. Cena 18.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM jednosoban stan od 31 m2, 4. sprat, CG, H. Morava, 20.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM stan od 65 m2 u Bawalu~koj. Cena 30.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 65 m2

kod H. Morave. Cena 31.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 65 m2, u Qubi}skoj ulici, 2. sprat. Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Cena 33.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 60 m2 u Obili}evoj. Cena 40.000 eura. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 58 m2 na Qubi} keju, 2. sprat. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 57 m2 u Aveniji 2, 28.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 54 m2 u Aveniji 1. Cena 35.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 54 m2, na Alvaxinici, cena 24.000 eura. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 54 m2 u blizini hotela “Morava”. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM stan od 53 m2 u Aveniji 1. Cena 35.000 eura. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 52 m2, centar grada, pogodan za poslovni prostor. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 51 m2 u strogom centru, cena 480 evra/ m2. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan od 51 m2 u centru. Cena 26.000 evra. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM stan od 49 m2, 4. sprat. Cena 27.000 eura. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 42 m2, novija gradwa, u blizini hotela “ Morava”, CG. Tel. 064/158-93-63 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, prizemqe. Cena 32.000 eura. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 38 m2 u ul. S. Save. Cena 22.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 38 m2 u blizini O[ “Milice Pavlovi}”, 3. sprat, nov . Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 36 m2 u Aveniji 1. Cena 25.000 eura. Tel. 064/ 146-87-32 PRODAJEM stan od 33 m2, centar, 27.000 eura. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM stan od 30 m2 u Nemawinoj. Cena 18.000 eura. Tel. 064/146-8-732 PRODAJEM stan od 30 m2 u Nemawinoj ulici. Cena 18.000 eura. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM noviji stan od 27 m2, centar, sa novim stvarima, cena 24.000 evra. Tel. 060/349-8-490 PRODAJEM garsoweru u Beogradu, Vra~ar, 1. sprat, ulica G. Vu~i}a, cena 38.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM garsoweru na Qubi} keju, cena 15.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM stan - garsoweru od 19 m2 na Qubi} keju. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 26 m2 na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM ~etiri apartmana na Zlatiboru, ^olovi}a brdo, od 30 do 40 m2, na prizemqu i 1. spratu. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u od 40 m2 u centru, povoqno. Tel. 064/ 208-6-115, 034/ 384-044 PRODAJEM novu ku}u u ^a~ku, 2 km od centra. Tel. 064/ 200-8007 PRODAJEM ku}u od 120 m2 i 6,5 ari placa sa pomo}nim objektima, u Atenici. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM sala{ sa trenom, veoma povoqno, u selu Zeoke. Tel. 064/ 494-2-268, 064/

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

448-0-275 PRODAJEM vo}wake 2 i 3 klase. Tel. 064/ 339-9-084 PRODAJEM noviju ku}u od 150 m2 u Aveniji, plac 4.5 ari, sa pomo}nim prostorijama. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM ku}u u Atenici od 80 m2, plac 3.50 ari. Cena 25.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM sre}enu i renoviranu ku}u kod hotela “Morava”, cena 27.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u u â~ku ili mewam za Beograd. Povoqno. Tel. 064/65-12-123 PRODAJEM ku}u kod Titove Vile na Zlatiboru od 80 m2, plac 6 ari. Cena 70.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, povr{ine 50 m2, plac 10 ari, Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM livadu 1.5 ha, 8 km od centra, na putu za Prijevor, asfalt, voda, struja, odobrena gradwa. Tel. 060/480-555-8 PRODAJEM vo}wak potes Pajovi}i na relaciji Zabla}e - Jeèvica kraj puta. Tel. 060/ 66-188-35 PRODAJEM vikendicu u Loznici sa 15 ari, vo}em, uvedena struja. Tel. 064/ 462-1222 PRODAJEM vikendicu sa 10 ari placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-428, 032/ 346-230 PRODAJEM novu monta`nu ku}u i 50 ari placa sa pomo}nim prostorijama u Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202 PRODAJEM seosko doma}instvo, ku}u sa oku}nicom, selo Radovi}i kraj Poège. Tel. 031/ 381-7144 , 065/ 6450-287 PRODAJEM lokal od 135 m2 u Rakovi, ukwièn, magacin, mokri ~vor. Cena 10.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM poslovni prostor sa lokalom u Viqu{i, magacinom 170 m2, plac 10 ari, cena 8.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM - MEWAM 2 ku}e sa placem od 4 ara, Alvaxinica. Mogu} svaki dogovor. Tel. 064/ 392-0-325 PRODAJEM ILI IZNAJMQUJEM kompletno opremqen lokal brze hrane u centru. Tel. 060/ 334-1-406 PRODAJEM SPRAT ku}e od 88 m2, potkrovqe, terasa, luksuzno opremqen, Raji}eva, 52.000 E. Tel.063/ 206-450 NEKRETNINE - IZDAVAWE IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, na Vra~aru. Tel. 064/ 242-7-478 IZDAJEM stan kod Vuka u Beogradu za studentkiwe. Tel. 063/843-414-9 IZDAJEM na Vo`dovcu dvosoban poluname{ten stan, nov, CG, garaà. Tel. 064/ 2923-812 IZDAJEM jednoiposoban name{ten stan u Beogradu, U~iteqsko naseqe. Tel. 063/ 807-9-958 IZDAJEM sobu sa upotrebom kuhiwe i kupatila, Beograd Cerak. Tel. 032/ 341-948 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, sve odvojeno. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM ku}u, zasebno dvori{te za stambeni ili poslovni prostor, na duì period. Tel. 060/ 363-8-612 IZDAJEM poluname{ten jednoiposoban stan, Qubi}ska, nov, na duì period. Tel. 064/ 148-6-958

IZDAJEM 1 ar placa, pogodno za trafiku ili monta`ni objekat. Tel. 060/ 363-8-612 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, ima kuhiwu. Tel. 065/ 346-541-1 IZDAJEM lokal od 15 m2 u Draga~evskoj ulici. Cena 40 evra. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845 IZDAJEM garaù u Draga~evskoj ulici. Tel. 064/ 995-0-345 IZDAJEM vrlo povoqno dvosoban nename{ten stan sa grejawem, lokacija Ciganmala. Tel. 5372-816, 064/5426-726 IZDAJEM name{tenu garsoweru. Tel. 065/346-541-1 IZDAJEM name{tenu garsoweru, grejawe na gas, parking prostor. Tel. 064/ 031-7072 IZDAJEM name{ten stan od 43 m2, na Keju, 2. sprat. Tel. 065/ 38-33-033 IZDAJEM zaseban stan za u~enice kod Medicinske {kole. Tel. 063/182-2-722 IZDAJEM u Soko Bawi apartmane i sobe sa kupatilima. Tel. 064/ 30-22-419 IZDAJEM ku}u u Soko Bawi. Tel. 063/ 875-7-021 IZDAJEM stan u Bau{i}ima za letovawe. Tel. 061/ 60-90044 IZDAJEM stan za letovawe u Bau{i}ima. Tel. 032/ 341-948 IZDAJEM jednosoban stan na Qubi} keju, nename{ten. Tel. 064/864-71-71 IZDAJEM jednosoban nov stan, cg, prazan, ulica Pigova . Tel. 060/ 026-10-60 IZDAJEM jednosoban stan na Alvaxinici, CG, terasa, poluname{ten, useqiv. Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM jednoiposoban stan u strogom centru grada. Tel. 065/881-3-066 IZDAJEM poluname{ten jednosoban stan blizu pijaca, CG. Tel. 063/ 573-452 IZDAJEM ku}u od 90 m2, ulica Lomina, renovirana, name{tena, cg, klima. Tel. 063/ 603-984 IZDAJEM name{tene kancelarije u Obili}evoj ulici, od 15 do 50 m2. Tel. 063/ 635033 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, TA, kod Medicinske {kole. Tel. 032/ 712-547 IZDAJEM dvosoban name{ten stan kod Hotela “Morava”, 3. sprat. Tel. 064/ 230-4-202 IZDAJEM nename{ten stan od 55 m2 u {irem centru â~ka. Tel. 064/5720-519 IZDAJEM noviji dvosoban name{ten stan. Tel. 065/ 346541-1 IZDAJEM dvosoban stan u Nemawinoj ulici, visoko prizemqe, komplet name{ten, useqiv. Tel. 064/ 317-1-701 IZDAJEM name{tenu ku}u od 45 m2 u {irem centru â~ka, povoqno. Tel. 064/5720-519 IZDAJEM poluname{ten stan u ku}i od 35 m2, u Qubi}u , ulica 39, broj 12, poseban ulaz. Tel. 032/ 354-767 IZDAJEM ku}u od 90 m2, nename{tena, blizu Hotela “Morava”, useqiva. Tel. 060/ 349-8-490 IZDAJEM stan 38 m2, 1 sprat, cg, terasa, na Alvaxinici. Tel. 060/ 34-98490 IZDAJEM garsoweru sa CG u zgradi na Qubi} keju. Tel. 032/ 346-460, 061/ 815-43-95 IZDAJEM lokal od 53 m2 u

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

glavnoj ulici u G. Milanovcu, grejawe na gas. Tel. 032/ 727-026, 060/ 575-8700 IZDAJEM dvosoban name{ten stan , lift, cg, interfon, PVC stolarija. Tel. 031/ 3887-792 , 066/487-792 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, TA, Nemawina 50. Tel. 712-547 IZDAJEM garsoweru od 26 m2, u soliteru na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 IZDAJEM lokal od 11 m2, u strogom centru ^a~ka, pored “Galije”, cg, klima. Tel. 064/ 923-238 IZDAJEM name{ten dvosoban stan kod gradskog parka, 2. sprat, cg, ktv. Tel. 064/182-83-78 IZDAJEM poslovni prostor od 200 m2, pogodan za sve delatnosti. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u ulici Kraqa Milo{a, ima parking. Tel. 064/031-70-72 IZDAJEM magacine od 80 do 200 m2 u Obili}evoj, uz kru`ni put. Tel. 063/ 635-033 PLACEVI PRODAJEM placeve kod Spomen parka. Tel. 062/ 964-2896 PRODAJEM plac od 5 do 10 ari, sa svim prikqu~cima kod “Slobode”. Tel. 064/ 544-0-508 PRODAJEM plac od 12 ara, Qubi} brdo, blizina rasadnika. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/ 868-1-371 PRODAJEM plac od 25 ari, mo`e i u delovima, u Kulinova~kom poqu. Tel. 064/ 471-74-83 PRODAJEM dve parcele ukupne povr{ine 1 ha 30 ari, u G. Gorevnici, pored puta.

Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-2071 PRODAJEM plac u Atenici 13 ari, mo`e zamena za razno. Povoqno! 062/755-020 PRODAJEM parcelu od 1.56 ha, prva klasa, voda, struja, u Zabla}skoj Baluzi. Tel. 064/ 177-07-67 PRODAJEM imawe sa dve ku}e u Pakovra}u, pored {kole. Tel. 064/ 196-4-705 PRODAJEM plac na Zlatiboru - Vodice. Tel. 061/732-47-95 PRODAJEM plac na Qubi} brdu 12 ari, blizu rasadnika. Cena 5.000 eura. Tel. 063/86813-71 PRODAJEM plac na Suvom bregu, 4 ara. Tel. 5549-204 PRODAJEM livadu 1,5 h, na putu za Prijevor, asfalt, voda, struja, odobrena gradwa. Tel. 060/480-555-8

Za potrebe novog, modernog hotela u â~ku - "Hotel Aveny", raspisujemo konkurs za radno mesto: RECEPCIONER Potrebne kvalifikacije: - Radno iskustvo u hotelijerstvu ili turizmu - VSS (prednost Turizmologija, PMF, Vi{a hotelijerska/turisti~ka) - Odli~no znawe engleskog jezika, poèqno poznavawe jo{ jednog stranog jezika - Poznavawe rada na ra~unaru i MS Office paketu - Timski duh - Spremnost na rad u smenama i vikendom Ukoliko ste zainteresovani , molimo Vas po{aqite va{e prijave sa radnom biografijom na e-mail hotelaveny.rs@gmail.com Samo kandidati koji u|u u uì krug bi}e kontaktirani. - Zanatska zadruga „Univerzal“ â~ak, izdaje kancelariju u Bra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar - povr{ine 15,10 m2, sa parnim grejawem i vrlo povoqno. - Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan. Kontakt telefon: 032/344-997

RAZNO PRODAJEM {poret na drva, cisternu i kotao za CG. Tel. 064/938-79-97 PRODAJEM polovnu mu{ku biciklu u ispravnom stawu. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125 PRODAJEM postoqa za suncobrane. Tel. 064/ 294-2-141, 032/ 374-125 PRODAJEM o~uvanu svetle}u reklamu. Tel.063/ 84-34149 PRODAJEM gr~ki duvan, najkvalitetniji na Balkanu. Tel. 064/ 467-0-822 PRODAJEM raznu stolariju. Tel. 062/ 80-56-782 PRODAJEM friìder “Obodin”, odli~an pod garancijom. Tel. 032/ 391-680 PRODAJEM veliki dvodelni friìder sa zamrziva~em marke LG, odli~an. Tel. 032/ 326-747 PRODAJEM vi{e tepiha. Tel. 062/ 80-56-782 PRODAJEM o~uvanu drvenu trgova~ku tezgu. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM fotequ za masaù, pruà veliki broj kombinacija masaà, kontrola preko daqinskog, za welnes i fitnes centre, i salone lepote. Tel. 064/ 945-6-205 PRODAJEM novu traktorsku korpu, cena 150 evra. Tel. 066/ 910-9-889 PRODAJEM traktor “ Tomo Vinkovi}” 420 , 1985 god. sa prikqu~cima. Tel. 880-028, 064/ 1600-876 PRODAJEM auto prikolicu, atestirana, sa ceradom. Tel. 062/755-020 PRODAJEM kau~. Tel. 062/80-56-782 PRODAJEM drvena vrata bez {toka. Tel. 063/84-34-149 PRODAJEM novu kadu za kupatila. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125 PRODAJEM dve o~uvane letwe automobilske gume, ~etrnaestice. Tel. 063/84-34149 PRODAJEM belu pamu~nu ~ipku, ve}a koli~ina, povoqno. Tel. 063/ 84-34-149 PRODAJEM ku}ni bioskop LG, povoqno. Tel. 064/ 2942141, 032/ 374-125 PRODAJEM drvene garni{ne raznih veli~ina. Tel. 063/ 8434-149 PRODAJEM p~eliwa dru{tva i rojeve u DB ko{nicama. Povoqno. Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-88-45

PRODAJEM kau~, 3 tepiha i regal. Tel. 062/ 80-56-782 PRODAJEM polovni name{taj - regal. Tel. 064/ 2942-141, 032/ 374-125 PRODAJEM solarnu su{aru. Povoqno. Tel. 065/ 985-82-13 PRODAJEM kamp ku}icu “Treska”, 2 + 1 u ekstra stawu, povoqno. Tel. 064/ 995-0345 PRODAJEM okretne i prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 064/ 2942-141 OTKUP starih dotrajalih, neispravnih i havarisanih vozila. Tel. 065/ 548-5-855

godine, nosivost 5 tona. Tel. 064/ 230-4-202 USLUGE USLUGE specijalnog zavarivawa gusa , aluminijuma / cevi / i prohroma.... Tel. 066/ 9109-889 USLUGA popravke prskalicabakarnih i plasti~nih, mu{tika, {tapova i dizni. Tel. 064/ 120-6-572 USLUGE - IZRADA kotlova po naruxbini “ekonomik” (velika u{teda ogreva) Tel. 065/ 5900-651

AUTOMOBILI ZAPOSLEWE PRODAJEM neregistrovanu Ford Fiestu 1997. godi{te, u odli~nom stawu. Tel. 062/ 809-39-78 PRODAJEM kamion Iveko , registrovan do maja 2015.

@ENSKA OSOBA starosti 35 godina tra`i bilo kakvo zaposlewe. Tel. 061/ 321-2-416

Vi{e od se}awa, na...

SLAVKA POPOVI]A laborant Medicine rada Ne sre}emo se vi{e, Prolaze reke qudi, Sad je to sumorna slika. Tu`an mi ovaj grad, Bez ukusa od tvoga lika. ONA upl.

Dana 26. 6. 2014. godine navr{ilo se 14 godina od smrti na{e drage

OLGE GOJKOVI] Godine koje su pro{le nisu umawile se}awe i qubav na tebe. Sa ponosom te pomiwemo. ZAHVALNA PORODICA 17907

SE]AWE NA NARODNOG HEROJA DARU PRODAJEM OKRETNE I PRENOSIVE DVORI[NE SU[ILICE ZA VE[ TELEFONI: 064/ 294-2-141,

arodni heroj Milica Pavlovi} Dara, kao borac NOR-a, u borbi za slobodu poloìla je svoj mladi ìvot 26. juna 1944. godine pod ~etni~kom kamom u selu Leli}ima kod Vaqeva. Milica Pavlovi} Dara ro|ena je 1915. u â~ku. Kao sredwo{kolka u â~ku prikqu~ila se radni~kom pokretu, a kao studentkiwa beogradskog Univerziteta aktivno je u~estvovala u revolucionarnom radu, kada je postala ~lan KPJ. Po zavr{etku studija bila je nastavnik Trgova~ke akademije u Vaqevu, gde ja nastavila svoju aktivnost na organizovawu KPJ na vaqevskom podru~ju. Kao ~lan Okru`nog komiteta KPJ za Vaqevo u ustani~koj 1941. godini aktivno u~estvuje u organizaciji ustanka u vaqevskom kraju. U tom kraju bila je poznata kao ilegalka Dara. Bila je ~uvena po svojoj hrabrosti, hladnokrvnosti i snala`qivosti u izvr{avawu partijskih zadataka. Od 1942. godine sekretar je Okru`nog komiteta KPJ za Vaqevo. U tim te{kim ratnim uslovima velike su wene zasluge na ja~awu or-

ganizacije KPJ i aktivnosti Vaqevskog partizanskog odreda, koji je postojao za sve vreme rata, u velikom okruèwu neprijateqskih snaga. U toj svojoj aktivnosti pala je u ruke ~etnicima, koji su je svirepo mu~ili, traè}i od we da oda postojawe organizacije KPJ, kojom je rukovodila, i druge istaknute rukovodioce KPJ i partizanskog odreda. Po{to od we nisu uspeli da iznude nikakvo priznawe, te{ko rawenu i izmrcvarenu, zaklali su je u selu Leli}ima kod Vaqeva, u ranim jutarwim ~asovima, 26. juna 1944. Za narodnog heroja progla{ena je 14. decembra 1949. godine. Posle rata wene kosti su prenete i sahrawene na â~anskom grobqu, u prisustvu velikog broja gra|ana, a jednoj osnovnoj {koli u â~ku, gde je ro|ena, dato je weno ime. Gradski odbor SUBNOR-a â~ak

^ITUQE

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{ dragi i nikada pre`aqeni

POSLEDWI POZDRAV na{em dragom zetu i te~u

Dana 23. 6. 2014. godine preminuo je na{ dragi

MILOQUB PETROVI] PELE

MILOQUBU PETROVI]U PELU Mnogo je lepih trenutaka i uspomena da te ve~no pamtimo. O@ALO[]ENI: porodice BUJO[EVI], PETKOVI] i ANI^I] 17905

Posle kra}e bolesti preminuo 23. 6. 2014. godine u 69oj godini `ivota. Sahrana }e se obaviti u petak u 13 ~asova na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: supruga MIRJANA, sin SA[A, }erka SAWA, zet ZORAN, unuci STRAHIWA, NEMAWA i NIKOLA

Jedna }e zvezda zasijati na nebu. ]erka SAWA, zet ZORAN i unuci STRAHIWA, NEMAWA i NIKOLA 17905

17905

Dana, 27. juna 2014. navr{ava se GODINA DANA na{oj dragoj

Dana, 23. juna 2014. godine iznenada je preminuo na{ dragi

Dana, 23. juna 2014. godine napustio nas je na{ voqeni brat

MILOQUB PETROVI] PELE

MIRJANI KECOVI] Bol i tuga se ne meri re~ima, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je u nama. Nedostaje{ nam. WENI: suprug SRBOQUB, sin MILAN, }erka JELENA, zet ACO, snaha ANA, unuci LUKA, STEVAN, NINA i KONSTANTIN 17904

Dana 26. 6. 2014. godine navr{ava se [EST GODINA od kada nije sa nama na{a draga majka, }erka i sestra

JOVAN SPASOVI] Tu`na je istina da te vi{e nema. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima sa~uvan od zaborava. Bra}a PERO i SLOBODAN, sestre RADMILA, NADE@DA i STANA sa porodicama

28. 8. 1938 - 23. 6. 2014. Ponosni smo {to smo te imali, a neizmerno tu`ni {to smo te izgubili. Ve~no }emo te nositi u srcu. Supruga BRANKA, sin VUKOMAN, }erke VUKOMANA i VIDA, unuk ALEKSANDAR i praunuk MARTIN

17902

JOVAN SPASOVI]

Dana 1.7.2014. godine navr{ava se DESET GODINA od kada nije sa nama na{ voqeni sin i tata

2. 7. 2007 - 2. 7. 2014. U sredu 2. jula navr{ava se SEDAM GODINA od smrti na{eg dragog

SVETLANA ANDREJI]

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji, majka @IVANA, sin VLADIMIR, }erka IVANA i brat SLOBODAN sa porodicom 17901

DRAGAN DOBRI^I] 1957 - 2004.

DANILA DA^A VRANI]

Majka ANGELINA, }erke IVANA i JOVANA i sin NIKOLA

Vreme je pro{lo a se}awe i uspomena na tebe su na{a qubav i nezaborav. Supruga NADA i sestra MARA sa porodicom

17906

17897

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

^ITUQE

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

SE]AWE

IN MEMORIAM

MI[ULA PETROVI] 2. jul 2013 - 2. jul 2014. ^astan ~ovek. Po`rtvovan sin, suprug, otac, brat i deda. Svojom neiscrpnom energijom i dobrotom, {titio nas je i davao snagu. Utirao put kojim }emo hodati uzdignute glave. Ponosni smo {to si bio na{ i {to smo tvoji... Blago tome ko dovijek `ivi, imao se ra{ta i roditi! Supruga SMIQA, sin SA[A i }erka VAWA sa porodicama

SE]AWE

dipl. ing.

SAVOVI] MILIJAN SALE

MI[ULA PETROVI]

27. 6. 2009 - 27. 6. 2014. Pet godina je pro{lo od kada nisi sa nama. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Po~ivaj u miru dragi moj o~e. Supruga QIQA i k}i TAWA

( 2. jul 2013 - 2. jul 2014 ) Veliko hvala za sve. Kolektiv â&#x20AC;&#x17E;TV Galaksija"

upl.

Godina pro|e, dan nikad...

DRAGOSLAV JEVREMOVI] JERO

SE]AWE

Neverica i beskrajna tuga, ve} GODINU DANA nije sa nama na{

MI[ULA PETROVI] 2. 7. 2013 - 2. 7. 2014.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomene. Majka STANISAVA i brat QUBI[A sa porodicom fak.

SE]AWE

MIRKA BJELI] 3. 7. 2013 - 3. 7. 2014.

@IVORAD @IKO JOVANOVI]

MI[ULA PETROVI]

I kada }uti{, ~uju te oni koji te vole i koje si volela... Nedostaje{ nam: suprug DRAGOSLAV, }erke MILKA i MARINA, unuci MAGDALENA, DUWA i MATEJA

Qubav i po{tovawe `ive}e zauvek u uspomenama wegove supruge, sina i }erke sa porodicom

17903

17898

27. 6. 2013 - 27. 6. 2014.

27. juna 2014. godine navr{ava se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

SE]AWE 28. 6. 1989 - 28. 6. 2014.

MILUTINA IVANKOVI]A - MILUNA

LEPA SIMOVI]

2. 7. 2013 - 2. 7. 2014.

Bio si idejni vo|a... MI[EC sa porodicom fak.

S po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju supruga \UR\INA, sinovi QUBI[A i NEBOJ[A, snaha GORDANA i unuka NASTASIJA

Bila je ~ast imati takvu suprugu i majku, nikada zaboravqenu. TVOJA PORODICA

17889

17899

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

^ITUQE

SE]AWE 27. jun 2006 - 27. jun 2014.

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

Dana 19. 6. 2014. godine u 23:55 preminuo je na{ dragi

Dana 28. juna navr{ava se DVE GODINE od kako nije sa nama na{ dragi

JELENA KUVEQI] ro|. Stani} Osam godina `ivi{ u na{im srcima, u na{im mislima, u uspomenama. Nedostaju nam tvoje o~i, tvoj osmeh, topla re~, Ti nam nedostaje{. Te{ko je `iveti rawene du{e, videti te svuda, a nigde te ne na}i. K}i TEODORA i porodica STANI]

RANKO KRIVOKU]A DEJAN DROBWAK Istina je bolna, tuga je ve~na koju nosimo. TVOJI NAJMILIJI

Sahrawen je 22. 6. 2014. godine. Beskrajno hvala {to si bio na{, i {to smo mi deo Tebe. Praznina zauvek... Ponos i snaga opstaju. TVOJI NAJDRA@I

17892

17895

2012 - 2014.

17885

Dana 27. 6. 2014. navr{ava se 30 godina od smrti na{eg dragog i voqenog

TOMISLAV JOROVI] 27. 6. 2004 - 27. 6. 2014.

\OR\A AJDA^I]A

Supruga SLAVKA, sin RADENKO i }erka DANICA

Sa puno qubavi i se}awem na Tebe ~uvamo Te od zaborava. TVOJI NAJMILIJI

17891

17890

5. 7. 2014. u 13 ~asova na novom grobqu u Brusnici dava}emo ^ETRDESETODNEVNI pomen na{oj dragoj

QUBAN PAVLOVI]

\UR\IJI JELI] JULI

27. 6. 1999 - 27. 6. 2014.

1940 - 2014. biv{a radnica medicinskog centa u ^a~ku

SLAVICA MITROVI] ro|ena Kari}

Bila si vredna i odana supruga, dobra majka i voqena baka. TVOJI: suprug DOBROSAV, sinovi DRAGAN i DU[KO, }erka DU[ICA, snahe CICA i TAWA, unuk BRANKO, unuke IRENA, EMA, KA]A i JANA

Veliki su bol i tuga koje nosimo u srcu. Bez tebe je `iveti te{ko. Na{ `ivot je ispuwen suzama, patwom i se}awem na tebe. Voleli smo te i uvek }emo te voleti. Zauvek }e{ ostati u na{im mislima i znaj da za nas ti jo{ postoji{. Mnogo nam nedostaje{. TVOJI: majka CMIQKA i sestra SELENA sa porodicom

17882

17896

U ~etvrtak, 3. 7. 2014. navr{avaju se ÊTIRI tu`ne godine od prerane smrti na{e drage i nikada ne preàqene sestre i }erke. Ponosni smo {to smo te imali, tu`ni {to smo te izgubili. ûvamo te u srcu i mislima. VE^NO O@ALO[]ENI: brat DRAGAN, majka SIBINKA i otac MIQKO 17893

RADE

GORAN

1938 - 2013.

1964 - 1982.

29. juna 2014. godine navr{avaju se DVE GODINE pune tuge za na{im

29. 6. 2014. navr{ava se OSAM GODINA od smrti na{eg dede

[ELOVI]I

MILORADA MI]A PLANIN^I]A

RAJKOVI] TOMISLAVOM dipl. ekonomistom

[elka, pro|e godina tu`na i te{ka za mene, za tebe je boqa zato {to si sa na{im sinom jedincem. Ja }u vam tugovati dok sam `iva. Pozivam ko `eli da stane pored na{e ve~ne ku}e, 28. juna u 12 ~asova. Va{a tu`na MIRKA

Mirno spavaj |ede moj, tebe pamti unuk tvoj. Tamo gde si stao ti, unuk }e da nastavi. Od unuka DU[KA i unuke MAJE

WEGOVI: supruga MIROSLAVA, k}i KATARINA, unuk \OR\E, zet DRAGAN

17888

17886

17887

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

PETAK 27. JUN 2014. GODINE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da u subotu 28. 6. 2014. u 12 ~asova na grobqu u Ov~ar bawi obavqamo GODI[WI POMEN na{em voqenom

U ponedeqak, 30. juna 2014. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

SLOBODANU BOBANU [EVI]U

STEVANA JOKSI]A

1981 - 2013.

Svako jutro, novi dan ne donosi utehu, velika tuga u na{im srcima, samo na{ Stevo. An|eli ~uvajte ga.

Ponosni smo {to smo te imali a tu`ni {to te izgubismo. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI: }erka EMILIJA, supruga IVANA, majka DU[ANKA, otac DRAGOQUB, sestra NEDA

WEGOVI NAJMILIJI: majka DMITRA, supruga DANA, brat CANE, sinovi, snaje, unuke, sinovci i snaje i rodbina 17900

DANA 28. 6. NAVR[AVA SE GODINA DANA OD KADA NISI SA NAMA

RADE NENADOVI] Te{ko je poverovati u istinu, srca pla~u, a bol sve ja~a.

Otac MILENKO, majka BISA, supruga SNE@ANA, sinovi MARKO i IVAN i sestra ANA sa decom 17883

Dana 4. jula 2014. godine u 11:30 ~asova na ^a~anskom grobqu dava}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

VOJISLAVU MILO[EVI]U VOJU WEGOVI: supruga ^EDA, }erka VESNA i sin MILOVAN sa porodicama 17884

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

17894

PETAK 27. JUN 2014. GODINE