Industrija 42

Broj 42 • Februar 2013. • Godina VIII • Cena 350 dinara

U fokusu:

Građevinska industrija u Srbiji i regionu

Evropska tržišta. Na dohvat ruke.

Novine u ponudi kompanije GW: proizvodna linija GW pro.line obuhvata dnevne polaske, definisano tranzitno vreme, fiksne standarde kvaliteta i vrhunsku uslugu. Na taj način prevozimo pošiljke od Norveške do Grčke, od Rusije do Portugala.

Prisutan u 47 zemalja Evrope i na 10,5 miliona kvadratnih kilometara.

Uverite se u to i sami: GW pokreće sve.

Telefon: + 381 11 3715 235

HENSEL - PARTNER ZA BUDUĆNOST

Mile Srebro Area manager Adriatic region Gustav Hensel Gmbh&Co.KG Mobile +381 64 9287 444 mile.srebro@hensel-electric.de www.hensel-electric.de

http://facebook.com/henselelectric http://twitter.com/henselelectric http://youtube.com/henselelectric

Više o nama, čitajte na stranama 12-13

Passion for POWER Hensel - lider na tržištu na polju grananja, osiguravanja i distribucije električne energije u sektoru niskog napona

DUPLO BOLJI!

Dizajnom i revolucionarnim tehnologijama, Canter je potpuno naoružan i spreman za svaku transportnu akciju. Jedna od inovacija je i DUONIC®, prvi automatizovani menjač na svetu sa dvostrukim kvačilom namenjen za komercijalna vozila. Bez gubitaka usled trenja pri promeni brzine. Sa više snage, sa manje troškova i uvek u pravoj brzini. Pravi izbor u gradskom saobraćaju i distribuciji je i Start/Stop (ISS) funkcija, koja je dostupna kao dodatna oprema, a značajno smanjuje potrošnju goriva.

Sve tri raspoložive snage štedljivog motora omogućuju impresivan obrtni moment, čak i pri manjem broju obrtaja, a kao deo standardne opreme, snažna motorna kočnica smanjuje opterećenje i habanje delova kočnog sistema što čini Canter još isplativijom investicijom.

Dakle, šta čekate? Kada ćete zakoračiti u savremeni svet veće efikasnosti u transportu? www.fuso-trucks.rs Beograd, Mercedes-Benz Beograd, Omladinskih brigada 33, tel: 011 30 19 253 Čačak, Jevtović Cars d.o.o, Prislonica bb, tel: 032 301 103 Krnješevci, Centar komercijalnih vozila, Industrijska zona bb, tel: 011 30 19 011

Niš, EuroStar d.o.o, Vojvode Mišića bb, tel: 018 512 064 Novi Pazar, Biševac d.o.o.

Selo Ivanča bb, tel: 020 360 030 Novi Sad, AK MikoM d.o.o, Temerinski put bb, tel: 021 48 95 600

Šabac, I.S.N. Automotive d.o.o, Obilazni put bb, tel: 015 379 777

FUSO - A Daimler Group Brand

CANTER SA DUONIC® MENJAČEM

uvodnik uvodnik Izdavač

IndMedia d.o.o.

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing Lazara Kujundžića 88, Beograd Tel/fax: +381 11 305 88 22 E-mail: office@industrija.rs www.industrija.rs

Reč urednika

Glavni i odgovorni urednik Nikola Mirković Tel: +381 60 344 8428 E-mail: nmirkovic@industrija.rs

Dragi čitaoci, Evo i nas, sa prvim brojem u ovoj godini, spremni da obiđemo mnogobrojne sajmove u Srbiji ali i regionu. Kao što nam i sami događaji koji dolaze nalažu, tema ovog broja je malo više usmerena ka građevinskoj industriji, pa smo tako za vas pripremili pregled dešavanja na koridoru XI, priču o srpskim kućama, bolesnim zgradama, i još mnogo toga... Naravno, tu je i nezaobilazna rubrika o novim tehnologijama, energetici, kao i veoma interesantan tekst o industrijskim havarijama i posledicama po životnu sredinu. Videćete i dosta novih prijatelja koji su nam se pridružili u ovom broju, ali i kompanija koje prate naš časopis duži niz godina. Ovom prilikom želimo da se svima njima zahvalimo na ukazanom poverenju, ali i vama dragi čitaoci - što ste već sedam godina uz nas.

REDAKCIJA Pomoćnik urednika Jasmina Pešić Tel: + 381 60 344 8434 E-mail: info@industrija.rs Lektura i redaktura: Aleksandra Radosavljević E-mail: aleksandra@industrija.rs

Vidimo se na sajmovima.

Dizajn i priprema za štampu Đorđe Rafajlović E-mail: raster.dizajn@gmail.com

Nikola Mirković Najduži životni vek među kondenzatorima 3 godine garancije na sve naše kondenzatore glavni i odgovorni urednik

Marketing Jasmina Jovanović Aleksandra Radosavljević Mihailo Nenadović

> Energetska efikasnost > Kompenzacija reaktivne energije > Filteri viših harmonika > Monitoring i SCADA električnih veličina

Broj 42 • Februar 2013. • Godina VIII • Cena 350 dinara Broj 42

Štampa Maxima graf, Vladana Desnice 13, Petrovaradin Distribucija Direkt marketing service d.o.o.

Web www.industrija.rs Časopis izlazi dvomesečno U fokusu:

Građevinska industrija u Srbiji i regionu ELEKTRONIKON d.o.o. Beograd info.elektronikon@gmail.com Mobile: 062 804 19 03; 060 656 55 54 www.elektronikon.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 62 ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.)

COBISS.SR-ID 128184844 Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova.

HIT IZDANJE U PONUDI IZDAVAČKE KUĆE IND MEDIA PUBLISHING Knjiga o legendarnoj seriji

Mućke

Lovely jubbly!

Sa radošću predstavljamo ovo epohalno delo koje ćete pročitati i saznati kako je sve teklo iza kamera ove legendarne serije. Od ideje koja se rodila u pabu, a gde drugo, do biografija glumaca, scenariste, režisera... Koliko je malo falilo da se serija i ne snimi, zašto je Del Boj trebao da bude deka, da li je Trig jedan od najboljih izvođača Šekspira i da li je Albert ugledni bankar? Sve to je lepo spakovano u priču o omiljenoj britanskoj (a i šire) televizijskoj komediji i dok je budete čitali, evociraćete uspomene na svaku foru koja vas je do suza nasmejala! Bonžur!

www.najboljeknige.rs

sadržaj sadržaj SADRŽAJ GUSTAV HENSEL GMBH & CO. KG • Passion for power .

.

.

.

.

.

.

SCHNEIDER ELECTRIC SRBIJA D.O.O

.

.

.

.

.

.

.

.

20

. 12

• Energetska efikasnost u industriji . . . . . . . . . . . . 14

RAZGOVOR S POVODOM

• Građevina u 2013. godini . . . . . . . . . . . . . . 20

TRCPRO D.O.O.

• Monitoring konstrukcija sa HBM-om: pouzdani rezultati za vas .

HEPPENSTALL TECHNOLOGY AG

• Tradicija i kvalitet – sve na jednom mestu! .

VREMEPLOV

• Srpske kuće – trajanje i prepoznavanje .

ALUROLL D.O.O.

.

.

. .

. .

. .

. .

.

.

.

. 24

.

.

.

. 25

.

.

.

.

. 26

•Aluroll - lider na domaćem tržištu .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. 31

• Moderni automatski sistemi ulaza .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. 32

HOUSEMATIK D.O.O. ATTOS KLIMA D.O.O.

• Grejni kablovi i grejne folije .

.

BEOGRADSKI SAJAM

.

.

.

.

.

• SEEBBE - centar građevinske industrije regiona .

.

.

RAZGOVOR S POVODOM

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

34

RAZGOVOR S POVODOM

RAZGOVOR SA MR MIODRAGOM JOCIĆEM, DRŽAVNIM SEKRETAROM ZA GRAĐEVINU U VLADI REPUBLIKE SRBIJE.

„Sajam građevine u Beogradu dobar je povod da se obratimo Ministarstvu građevine i urbanizma. Industrija je u razgovoru sa državnim sekretarom za građevinu, mr Miodragom Jocićem, saznala puno o situaciji u ovoj oblasti. Proveo nas je po Koridoru XI, ali smo i dotakli probleme iz oblasti građevine.“

. 36

• 39. Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE . . . . . . . . 38

26

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

• Sindrom bolesnih zgrada . . . . . . . . . . . . . . 40

METAL-CINKARA D.O.O.

• Lider u oblasti antikorozivne zaštite .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

44

• Retrospektiva 2012 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

48

INDUSTRIJA SRBIJE U 2012. GODINI .

.

.

AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA

.

•Akcioni plan za autoindustriju .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. 50

• Sajam automobila u Beogradu .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. 52

SAJAMSKA INDUSTRIJA ABB D.O.O.

• Roboti u automobilskoj industriji . . . . . . . . . . . . 54

GEBRÜDER WEISS

• Gebrüder Weiss u Srbiji postaje partner mreže za transport zbirne robe .

MOMENTUM D.O.O.

•Alternativni izvori energije .

.

.

.

.

.

57

.

.

.

.

.

.

. 60

• INSA®– Sistem za daljinsko očitavanje merila – “ADO” .

.

.

.

.

.

. 62

INSA – INDUSTRIJA SATOVA A.D.

.

.

ENERGETIKA

VREMEPLOV

SRPSKE KUĆE – TRAJANJE I PREPOZNAVANJE

„Krajem 2012. godine umro je profesor Božidar-Boža Petrović, projektant mnogih zgrada kao i bezbroj kuća građenih u duhu srpske tradicije, prepoznatljive nama ali i mnogim strancima, našim gostima. Da je to građevina kojoj treba da se uvek vraćamo, jer se u njoj najbolje i najzdravije osećamo jer tom etnosu pripadamo, svedoče mnoge kuće, koje je ovaj čuvar tradicije u projektima ostavio širom naše zemlje. Ovaj vremeplov posvetili smo sećanju na njega i njegov rad.“

• Izgradnja solarnog parka “Jedan giga” počinje na leto 2013. . . . . . 64

HEXAGON METROLOGY

• Studija projekta PRODINTEC Gijon .

ELEKTRONIKON D.O.O.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

40

. 66

• Mi smo No.1 među kondenzatorima . . . . . . . . . . . 67

TESLINIM STAZAMA

• Centar za kosmološke studije “Nikola Tesla” .

.

EUROCONS GROUP D.O.O.

.

.

.

.

• EuroCons Group je ovlašćeni zastupnik svetskih kompanija .

OBRADA SIGNALA

• Komunikacioni protokol HART .

UNICOM D.O.O.

.

.

• Ispitivanje procesnih uslova u industriji .

EATON ELECTRIC D.O.O.

.

. .

. .

. .

• iProx – Induktivni senzori - Sinonim za prilagodljivost .

SCHRACK TECHNIK

. .

. .

. .

. . .

. .

. . .

. .

. . .

. .

71 . 74

. .

68

76 . 78

• Kompetentnost povezuje . . . . . . . . . . . . . . 80

IFAM I INTRONIKA – CELJE 2013.

• Mesto gde se roboti zabavljaju, a ljudi ugovaraju poslove .

.

.

.

.

. 94

U FOKUSU

SINDROM BOLESNIH ZGRADA...

PRIM. DR SCI JELENA PAUNOVIĆ PFAF, SPECIJALISTA MEDICINE RADA „U kasnim 1970-tim je zapaženo prisustvo nespecifičnih simptoma kod stanara u

novoizgrađenim kućama, kancelarijama i vrtićima. U medijima su nazvani “kancelarijska bolest”. Izraz „sindrom bolesnih zgrada“ je skovan od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) 1986. godine, kada je procenjeno da su zaposleni u novoizgrađenim poslovnim zgradama u čak 10-30% slučajeva, imali zdravstvene probleme.“

pretplatite se na vaš primerak časopisa

Posetite nas na našoj Facebook stranici: www.facebook.com/casopis.industrija

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA INDUSTRIJA potrebno je da sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci.

Industrija 42 / februar 2013.

9

reflektor reflektor SRBIJA...

Izraelci ulažu u Luku Bar Kompanija Hemosan najavljuje realizaciju dve velike investicije u slobodnoj zoni Luke Bar, a pripreme za milionske projekte su u završnoj fazi.

- Uskoro nas očekuje potpisivanje sporazuma o saradnji sa izraelskom kompanijom Green city sa kojom ćemo otvoriti pogon za proizvodnju biodizela iz korišćenog jestivog ulja. Izraelci će obezbediti savremenu opremu vrednu dva miliona evra, tako da će pogon zadovoljavati najstrože evropske standarde za zaštitu životne sredine. Imamo nameru, takođe, da sa još jednim partnerom iz Izraela u slobodnoj zoni otvorimo pogon za preradu auto-guma i reciklažu vozila - kazao je Zoran Nikitović, predstavnik Hemosana, preduzeća koje će na proleće obeležiti 20 godina postojanja.

Ovo preduzeće bavi se zaštitom mora, prihvatom komunalnog i opasnog otpada sa brodova, preradom zauljenog otpada sa brodova, kao i skladištenjem i izvozom elektronskog i medicinskog otpada.

Nikitović ističe da se još neki inostrani partneri interesuju za mogućnost investiranja u ekološke projekte u Baru i Crnoj Gori, te da su pregovori u toku.

U lokalnoj samoupravi spremni su da investitorima ponude povoljnosti, ali imaju i uslov - da to budu pogoni koji ne zagađuju životnu sredinu.

Srbija investirala 300 miliona evra u Crnu Goru Kompanije iz Srbije su u poslednjih osam godina u Crnoj Gori investirale 300 miliona evra, saopštio je Srpsko-crnogorski poslovni klub. Posle sastanka tog kluba, saopšteno je da je ukupna trgovinska razmena između dve zemlje lani iznosila preko 600 miliona evra.

INDUSTRIJSKI VENTILATORI - Radijalni i aksijalni

• Svih veličina, nisko pritisni i visoko pritisni • Ventilacioni, areacioni, aspiracioni i transportni • ATEX norme • Povoljni rokovi isporuke • Povoljne cene

Poslovni klub je pokrenuo pitanje regulisanja platnog prometa između Srbije i Crne Gore, koji godišnje iznosi više od 700 miliona evra.

Kako je saopšteno, regulisanje platnog prometa bi donelo uštede od 10 miliona evra.

Srpsko-crnogorski poslovni klub je formiran pre godinu dana, sa namerom da doprinosi jačanju ekonomskih odnosa dve zemlje.

SIEPA organizuje nastup srpskih preduzeća na sajmu autodelova “Automechanika Moscow 2013” - Rok za prijave je 22. mart Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) saopštila je danas da uz podršku Automobilskog klastera Srbije, po treći put organizuje nastup srpskih preduzeća na najvećem sajmu delova i opreme za automobile u Rusiji - “Automechanika Moscow 2013”, od 26. do 29. avgusta 2013. godine u Moskvi.

Prethodne godine na ovom sajmu, u četiri hale na oko 30 000 m2, svoje proizvode, usluge i inovacije predstavilo je više od 900 izlagača iz 119 zemalja, a sajam je posetilo više od 30 000 posetilaca. Domaće kompanije koje su učestvovale na ovom sajmu, zabeležile su značajne rezultate. Najviše interesovanja za domaće proizvode pokazali su potencijalni kupci iz Rusije, Belorusije, Ukrajine i Kazahstana.

Rusija je veliko tržište koje predstavlja šansu za srpske proizvođače automobilskih delova.

Zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom, domaće kompanije su konkurentne na ovom tržištu i kada je reč o automobilskoj industriji, odnosno automobilskim delovima.

Ove godine troškove zakupa prostora od 60 m2 i troškove izgradnje štanda snosi SIEPA, a preduzeća koja budu učestvovala snose troškove puta, prevoza eksponata i participaciju u iznosu od 111.127,00 dinara za pokrivanje troškova zajedničkog kataloga, pratećeg materijala i marketinških aktivnosti.

Zbog ograničenog prostora, neophodna je selekcija preduzeća i proizvoda na osnovu ažurnosti u prijavljivanju i konkurentnosti. U cilju uspešnijeg nastupa, preduzeće koje želi da se prijavi treba da poseduje konkurentan proizvod, adekvatno pakovanje i proizvodne kapacitete za izvoz, kao i da sarađuje sa organizatorima kako bi se obezbedio što bolji i kvalitetniji nastup. Prijave se mogu poslati putem elektronske pošte, na adresu mirjana.aleksic@siepa.gov.rs, a rok za prijavu je 22. mart 2013. godine.

Jugoimport SDPR i emiratski Earth potpisali ugovor o razvoju raketnog sistema ALAS Emiratska državna kompanija Earth i srpski Jugoimport SDPR potpisali su ugovor o zajedničkom razvoju raketnog sistema ALAS, koji će rezultirati proširenjem na novu generaciju raketnih sistema, izjavio je Tanjugu pomoćnik generalnog direktora Jugoimport SDPR Nenad Miloradović.

Reč je o zajedničkom razvoju i proizvodnji visokosofisticiranih raketnih sistema, rekao je Miloradović Tanjugu.

- To bi trebalo da bude dosta značajan događaj za našu vojnu industriju, posebno deo koji se bavi proizvodnjom svih pripadajućih komponenti za vođenje raketnih sistema - istakao je on.

reflektor reflektor ...I SVET

Izgradnja fabrike vode u Zrenjaninu vredne 25,6 miliona evra, počinje na proleće 2013.

Sporazumom je, prema rečima Miloradovića, predviđena saradnja i na razvoju drugih raketnih sistema na kojima će se raditi.

O kojim raketnim sistemima je reč, Miloradović nije želeo da precizira navodeći da još nisu za objavljivanje.

- Očekuje se ono što je u okviru sporazuma, da se u najskorije vreme potpišu ugovori za mnogo veće iznose za zajedničku proizvodnju - rekao je Miloradović.

ALAS (Advanced Light Attack System) je srpski raketni sistem, koji predstavlja najambiciozniji razvojni projekat domaće vojne industrije i predstavlja višenamensko oružje dometa 25 do 60 kilometara. To je protivoklopni višenamenski raketni sistem velikog dometa sa principom vođenja bez neposrednog vizuelnog kontakta sa ciljem.

- Srbija će proizvoditi visoko sofisticirane rakete za Ujedinjene Arapske Emirate - rekao je prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Srbije Aleksandar Vučić, nakon posete sajmu u Abu Dabiju, navodeći da je vrednost tog ugovora oko 200 miliona evra.

Vučić i šeik Abdulah bin Zajed potpisali su u Abu Dabiju više sporazuma, među kojima i Sporazum o međudržavnoj saradnji, saopšteno je iz Vučićevog kabineta.

Voda iz zrenjaninskog vodovoda zabranjena je za piće i pripremanje hrane već devet godina, a izradnja fabrike vode u tom gradu, kako je danas izjavio zamenik gradonačelnika Čedomir Janjić, trebalo bi da počne na proleće ove godine.

On je podsetio da je Javno preduzeće “Vodovod i kanalizacija” aprila prošle godine sa nemačkom kompanijom “Wassertechnik” potpisalo ugovor o izgradnji postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u Zrenjaninu, vredan 25,6 miliona evra.

Janjić je pojasnio da je, kako je ugovorom i predviđeno, toj nemačkoj kompaniji dat rok od šest meseci da ispita i pronađe odgovarajuću tehnologiju za prečišćavanje vode, a zatim i dodatnih šest meseci da utvrdi da li je u mogućnosti da prečisti zrenjaninsku vodu, kako bi ona bila zadovoljavajućeg kvaliteta.

- Ukoliko se to desi, krenućemo u izgradnju fabrike. Do sada smo u nekoliko navrata imali sastanke sa predstavnicima “Wassertechnik”-a, održana je i prezentacija postrojenja, i dobili smo uveravanja da su na dobrom putu i da

www.industrija.rs

Smanjite troškove

merenja

ćemo u izgradnju moći da krenemo ovog proleća - kazao je Janjić.

Ugovor sa “Wassertechnik”-om predviđa da celokupan posao bude završen u roku od tri godine, a onda bi ta kompanija, zajedno sa zrenjninskim “Vodovodom i kanalizacijom”, narednih 15 godina brinula o snabdevanju Zrenjanina kvalitetnom vodom za piće, uz godišnju preradu i isporuku 6,5 miliona kubika, odnosno do 300 litara u sekundi.

Definisana je i cena vode iz buduće fabrike za potrošače. Troškovi prerade ne mogu preći 0,34 evra, a za potrošače će cena biti do 0,75 evra po kubnom metru.

Pokrajinska sanitarna inspekcija je 16. januara 2004. godine zabranila za piće vodu iz zrenjaninskog vodovoda, kao i njeno korišćenje za spremanje hrane, zbog višestruko povećane koncentracije kancerogenog arsena.

Tadašnja merenja pokazala su da se taj teški metal u zrenjaninskom vodovodu nalazi u čak desetostruko većoj količini nego što je propisano evropskim normama. Zabrana vode za piće prinudila je Zrenjanince da kupuju flaširanu vodu ili da se snabdevaju sa eko česmi, ali ima i onih koji je koriste zbog navike ili loše finansijske situacije.

u fokusu u fokusu

GUSTAV HENSEL GMBH & CO. KG

PASSION FOR POWER

SA STRAŠĆU DO NAJBOLJIH REŠENJA NAJBOLJA REŠENJA ZA ELEKTRO-ORMANE I INSTALACIJE

RAZVODNE KUTIJE ZA KABLOVE ZA VIŠENAMENSKU UPOTREBU

Inovativni asortiman modernih instalacija i distributivnih sistema, pretvorio je kompaniju Hensel u tržišnog lidera u širenju, povezivanju i distribuciji električne energije sa niskonaponskom tehnologijom do 5000 A. Hensel korisnicima nudi visoko kvalitetne proizvode, usklađene po međunarodnim standardima. Prilagođavanje evropskim (EN) i međunarodnim standardima (IEC), garantuje visok nivo sigurnosti.

Kompanija je osnovana 1931. godine, sa sedištem u Nemačkoj.

Danas kompanija Hensel broji više od 800 zaposlenih. Preko svojih agenata i ćerki firmi, Hensel u preko 70 zemalja pruža svoje usluge i proizvode za kvalitetne električne instalacije i distribuciju električne energije.

Hensel proizvodi i usluge su na svetskom nivou poznati po svom inovativnom pristupu i uz odlične i kvalitetne savete stručnjaka kompanije, odlično su prihvaćeni od strane instalatera i krajnjih korisnika. Jasan fokus na korisnički servis znači da kupac ima otvorene linije komunikacije, podršku partnera, praktični servis program i prve klase proizvoda.

Paleta proizvoda se proteže od razvodnih kablovskih kutija za razne aplikacije – do kompletnih sistema za distribuciju do 1000 A. Hensel je takođe razvio odlična instalaciona rešenja za fotonaponska postrojenja, koja pružaju veću sigurnost i pouzdanost. Kompanija je u svoj asortiman uvrstila i stanice za električna vozila – za punjenje elektromobila.

Henselov asortiman ENYCASE kablovskih razvodnih kutija je širok, i nudi rešenja sa ciljem da zadovolji brojne zahteve. Bilo kao proizvod za građevinarstvo i industrijske instalacije, specijalna rešenja kao što su osvetljenje iz sektora bezbednosti, zaštićena ili nezaštićena instalacija na otvorenom sa svim vremenskim uticajima, rešenja u lukama i instalacije na brodovima, Hensel-ov asortiman proizvoda ima pravo rešenje i može da ispuni svaki uslov. Funkcionalnim proizvodima neophodnim u slučaju požara, Hensel nudi testirana rešenja za unutrašnju vatrootpornost, a sve je napravljeno od duroplastic materijala i čeličnog lima. Vodootporne zatvorene razvodne kutije za kablove nude najviši nivo zaštite i omogućavaju pristup terminalima i merenje napona na kontaktima u bilo kom trenutku.

ENYCASE ENYCASE kablovske razvodne kutije do 240 mm² pružaju efikasna rešenja za električne kablove. Sigurna veza zbog najmodernije tehnologije terminala i najviši kvalitet materijala.

12

Industrija 42 / februar 2013.

ENYBOARD ENYBOARD mali tip razvodnog ormana su efikasno, bezbedno i ekonomično rešenje za elektro napajanje u zgradama, kao i u komercijalnim i industrijskim aplikacijama.

Prilagodljivo radnom mestu. Na DIN-šinu se montira oprema do 63A, u skladu sa DIN 43 871.

u fokusu u fokusu

GUSTAV HENSEL GMBH & CO. KG

DISTRIBUTIVNI ORMANI ZA SVAKU NAMENU Kada je reč o malim razvodnim kutijama, razvodnim ormanima za instalacije i distributivnim energetskim razvodnim ormanima, električar se često suočava sa pitanjem - koje rešenje najbolje odgovara komercijalnom objektu. Hensel proizvodi nude rešenje za svaku potrebu.

ENYBOARD mali tipovi razvodnog ormana do 63 A se nude kao pojedinačne kutije. Uređajima instaliranim u njima, kao što su automatski osigurači MCBs, RCDs, može upravljati i nestručno (za elektriku nekvalifikovano lice).

Na drugom kraju proizvodnog asortimana su ENYMOD elektrodistributivni ormani do 1000 A, kojima samo obučena lica (električari) mogu pristupiti, i koje imaju tendenciju da budu instalirane u sektorima u koje mogu da uđu samo ovlašćena lica.

ENYSTAR modularni razvodni ormani do 250 A, popunjava prostor između malog tipa razvodnih ormana i ormana za distribuciju električne energije. One su posebno pogodne za komercijalnu i industrijsku primenu.

ENYSTAR razvodni ormani sadrže obe komponente kojima samo ovlašćena lica mogu pristupiti, kao i one za nekvalifikovane osobe.

Takve funkcionalne oblasti treba da budu jasno odvojene: oblasti za električare moraju biti zaštićene od neovlašćenog pristupa.

Oblasti za ne-električara treba da budu brzo i lako dostupne.

Hensel nudi profesionalna rešenja optimizovana da zadovolje individualne zahteve: ENYBOARD mali tip razvodnog ormana do 63 A, ENYSTAR instalacionog razvodnog ormana do 250 A i ENYMOD ormana za distribuciju električne energije u iznosu do 1000 A, su profesionalna rešenja i zadovoljavaju skoro sve potrebe, zahvaljujući njihovom modularnom dizajnu.

ENYSTAR ENYSTAR razvodni ormani do 250 A – specijalni uređaji koji su neophodni u blizini i koji se kontrolišu na radnom mestu. Inovativne, mogu se kombinovati sa velikim vratima. Na DIN-šinu montira se oprema do 100 A, kao i terminale, kontaktore i prekidače do 250 A.

Gustav Hensel GmbH & Co. KG je osnovana 1931. godine i vodeća je srednja kompanija za proizvodnju električnih instalacija i distribuciju. Sa naše tehničke ekspertize, razvili smo inovativna rešenja za električnu opremu objekata. Naši partneri su na velikom elektro tržištu, električari kao i proizvođači elektroormana. Hensel je globalna kompanija sa deset ćerki firmi i brojnim agentima u preko 70 zemalja. Hensel ima preko 800 zaposlenih, od kojih su 560 u Nemačkoj.

Portfolio proizvoda pokriva čitav spektar električnih instalacija i rešenja za distribuciju. Ona se proteže od razvodnih kutija preko malih distributivnih razvodnih ormana (do 63 A), kombinovanih kućišta sistema za sklapanje razvodnog ormana do 250 A ili kombinovanih kućišta do 1000 A i sklopova aparata niskog napona do 5000 A. Hensel nudi standardne usaglašene proizvode sa rešenjima za fotonaponska postrojenja na svojim ENYSUN razvodnim ormanima. U oblasti elektromobila, Hensel se fokusira na stanice za punjenje električnih vozila u privatnim i polu-privatnim oblastima.

Dodatne informacije mogu se naći na portalu www.hensel-electric.de kao i Facebook-u, Twitter-u i YouTube.

ENYMOD ENYMOD razvodni ormani do 1000 A, za izgradnju elektroenergetskih kombinacija sklopke (CJB) u skladu sa IEC 61 439 Deo 2 od električara.

Razvijen za grubu industrijsku primenu i zahtevna okruženja.

Kontakt: Mile Srebro Area manager Adriatic region Gustav Hensel Gmbh&Co.KG Mobile +381 64 9287 444 mile.srebro@hensel-electric.de www.hensel-electric.de Industrija 42 / februar 2013.

13

predstavljamo predstavljamo SCHNEIDER ELECTRIC SRBIJA D.O.O

ENERGETSKA EFIKASNOST U INDUSTRIJI Kao jednu od novina Schneider Electric predstavlja EcoStruxture, integrisanu arhitekturu sistema zasnovanu na Ethernet IP mreži i softverima za nadzor i upravljanje.

O

va platforma obuhvata 5 segmenata, koji su manje ili više zastupljeni u zavisnosti od tipa objekta ili aplikacije: upravljanje snabdevanjem energije, upravljanje procesima i mašinama, upravljanje u IT sektoru i server sobama, centralni sistem za nadzor i upravljanje u objektima i upravljanje sigurnosnim sistemima.

EcoStruxture pomaže korisnicima da nađu prave odgovore za izazove po pitanju upravljanja potrošnjom energije i sveukupnim performansama svog poslovanja.

Energetski efikasna rešenja za segment industrije (npr. automatizacija procesa proizvodnje) najčešće podrazumevaju uvid i razumevanje potrošnje energije i vezu iste sa proizvodnjom.

Schneider Electric nudi jedinstveni pristup za razumevanje potrošnje energije – tako što sisteme automatizacije i upravljanja povezujemo sa sistemima za nadzor.

KORACI SU SLEDEĆI: • U toku Energy Audit-a identifikovati tačke procesa na kojima dolazi do rasipanja energije.

• Napraviti detaljan pregled potrošnje energije duž celog procesa, tako što ćete sistem automatizacije i upravljanja uvezati na sistem za nadzor potrošnje energije. Tako ćete kreirati inteligentu infrastrukturu, sa uvidom u potrošnju energije u svakom trenutku.

• Sledeći je fokus na aktivnu energetsku efikasnost – dakle ušteda kroz regulaciju i automatizaciju. Na osnovu analize samog procesa proizvodnje, implementiraćemo napredno upravljanje procesom.

• Sada analiziramo potrošnju energije iz konteksta samog procesa, i tako identifikujemo naredne mogućnosti za uštedu kroz kontinualna poboljšanja.

Schneider Electric Srbija d.o.o Centar za podršku klijentima: +381 11 3773 100, podrska.klijentima@schneider-electric.com www.schneider-electric.com 14

Industrija 42 / februar 2013.

Preporuke uglavnom uključuju frekventne regulatore, uređaje za meko upuštanje motora, integrisanu infrastrukturu upravljanja i automatizacije, indikatore korišćenja resursa, indikatore energetski efikasnih performansi upoređivanjem potrošnje energije i proizvodnje.

PREDNOSTI OVAKVOG SISTEMA: 1. Pouzdan, tačan i efikasan sistem merenja podataka koji se tiču potrošnje energije u kontekstu proizvodnog okruženja; 2. Nadzor u upravljanje potrošnjom u realnom vremenu; 3. Proširivo rešenje koje se može koristiti u jednoj zoni postrojenja, na celom postrojenju ili u nekoliko odvojenih industrijskih postrojenja; 4. Rešenje koje se jednostavno može integrisati u postojeću arhitekturu sistema automatizacije; 5. Aplikacija kojoj se može pristupiti preko javnog web interfejsa.

razgovor s povodom razgovor s povodom

GRAĐEVINA U 2013. GODINI “SA ISTOKOM” KA JUGU Razgovor vodila: Jasmina Pešić

Sajam građevine u Beogradu dobar je povod da se obratimo Ministarstvu građevine i urbanizma. Industrija je u razgovoru sa državnim sekretarom za građevinu, mr Miodragom Jocićem, saznala puno o situaciji u ovoj oblasti. Proveo nas je po Koridoru XI, ali smo i dotakli probleme iz oblasti građevine.

Č

asopis Industrija: Koridor XI je velika investicija i obeležiće rad ove Vlade. Dokle se stiglo sa planiranjem i pribavljanjem sredstava za gradnju?

Mr Jocić: Izgradnja novih autoputskih kapaciteta, uz prethodno rešavanje modela finansiranja pomenute infrastrukture u uslovima globalne finansijske krize, od izuzetnog je značaja ne samo za Srbiju, već i za širi region. Izgradnja autoputa na Koridoru XI (evropska oznaka E 763), izvodiće se od deonice do deonice, na sledeći način:

SEKTOR 1 (BEOGRAD - LJIG) Deonica Novi Beograd – Surčin - Obrenovac, L=25 km, odnosno Surčin - Obrenovac L=17,5 km U razmatranju je predlog - inicijalna ponuda kineske kompanije za koncesiju, gde bi bila postavljena čeona naplata putarine između Obilaznice oko Beograda i Obrenovca. Postoji idejni projekat, ali je još uvek nerešena eksproprijacija zemljišta.

Deonica 3, Obrenovac - Ub, L=26,23 km mr Miodrag Jocić

Kina namerava da aktivira specijalnu kreditnu liniju, namenjenu finansiranju projekata u zemljama Centralne i Istočne Evrope, pod preferencijalnim uslovima (kredit za povlašćene kupce), sa kineskim izvođačem i srpskim podizvođačima. U međuvremenu, izabran je izvođač radova, kineska kompanija SHANDONG HISPEED GROUP. Postoji idejni projekat i za ovaj deo, a što se tiče zemljišta na ovom delu - nerešena je eksproprijacija ali su pare za otkup svih katastarskih parcela obezbeđene rebalansom budžeta.

Deonica 4, Ub - Lajkovac, L=12,5 km U izgradnji je, a finansira se iz domaćeg budžeta.

Deonica 5, Lajkovac - Ljig, L=24 km Ovo je takođe kredit pod preferencijalnim uslovima sa kineskim izvođačem i srpskim podizvođačima. I ovde je izabran izvođač radova, kineska kompanija SHANDONG HI SPEED GROUP. Postoji idejni projekat i nerešena eksproprijacija, ali su pare za otkup svih katastarskih parcela obezbeđene rebalansom budžeta.

Inače, ukupni predviđeni iznos kineskog kredita za gore navedene deonice Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig je 300 miliona evra.

SEKTOR 2 (LJIG - ČVOR POŽEGA) Prve tri deonice ovog sektora su: Deonica 1 ( Ljig – Boljkovci), Deonica 2 (Boljkovci – Takovo) i Deonica 3 (Takovo – Preljina).

Na ove tri deonice ukupne dužine 40 km, radove uskoro počinje da izvodi AzVirt iz Azerbejdžana, na osnovu međudržavnog ugovora o zajmu.

Ukupna investicija je 308 miliona evra.

Državna Komisija za licence izdala je neophodne licence za objekte (mostove i tunele) kompaniji AzVirt, (na osnovu dostavljenih referenci), što je bio jedan od uslova za početak radova. Takođe, Koridori Srbije kao drugi uslov za početak radova, okončali su eksproprijaciju na više od 30% od ukupne dužine deonice. Treći uslov bio je da se glavnom izvođaču radova izvrši avansna uplata, u skladu sa ugovorom i da se ugovorno regulišu odnosi između AzVirta i domaćih firmi - podizvođača radova, što je i obavljeno.

Radovi na pomenutim deonicama (Ljig - Preljina), otpočeli su u jesen prošle godine.

s povodom razgovorrazgovor s povodom Zatim, tu su Deonica 4 (Preljina - Prijevor), Deonica 5 (Prijevor Lučani) i Deonica 6 (Lučani - Požega), koje imaju idejne projekte ali nerešenu eksproprijaciju.

Deonice 4, 5 i 6, u dužini od 40 km su interesantne potencijalnim koncesionarima: PORR (Austrija), CRCC (Kina), J&P (Grčka) i dr.

SEKTOR 3, DEONICA POŽEGA - BOLJARI (GRANICA SA CRNOM GOROM) Postoji samo generalni projekat, usvojen od strane Državne Revizione komisije.

Ova deonica, dužine oko 100 km, takođe je predmet interesovanja potencijalnih koncesionara PORR-a, CRCC-a, J&P-a itd.

Međutim, osim Koncesije, može se za celu deonicu autoputa Koridora XI kroz Srbiju napraviti PPP (Ortakluk javnog i privatnog sektora), model gde bi se iz naplate putarine, koju bi ubirala država,

Ciljevi i značaj Koridora XI Ciljevi izgradnje projektovanog autoputa prevashodno se ogledaju u rešavanju osnovnih saobraćajnih problema, koji se u trenutnim uslovima pojavljuju na najvažnijoj mreži saobraćajnica. Ovi problemi će biti rešeni preusmeravanjem velikog dela saobraćaja sa preopterećenih saobraćajnica državnih puteva prvog reda (M22, M5 i M19), koje imaju skromna tehničko-operativna svojstva u odnosu na autoput, koji će omogućiti najviši nivo usluga.

isplaćivale Dividende Private Shareholders-ima u konzorcijumu, zatim servisirali se kineski i azerbejdžanski kredit, a i država bi dotirala eventualna nedostajuća sredstva, ukoliko se ne ostvare očekivane prognoze saobraćajnih tokova.

Ono što ohrabruje je da će se naći optimalan način finansiranja za završetak izgradnje autoputa Beograd - Južni Jadran, a to je veliko interesovanje investitora i velikih svetskih konzorcijuma.

Sa izgradnjom autoputa Beograd - Požega, preduzet je prvi značajan korak u primeni projekta autoputa Beograd - Južni Jadran, koji predstavlja najkraću i najkvalitetniju vezu između Srbije i Crne Gore i u značajnoj meri Kosova i Metohije.

Izgradnja ovog autoputa će značajno uvećati šanse za uključenje rute Beograd – Bar u PAN – EUROPEAN MULTIMODAL TRANSPORT CORRIDORS, kao i produžetak rute ili novog koridora, na potezu Temišvar – Vršac – Beograd – Podgorica – Bar – Bari.

Izgradnja Koridora XI imaće pozitivan uticaj na ubrzanje društveno-ekonomskog razvoja regiona, koji takođe uključuje i Srbiju u celini. Pozitivni uticaji se pre svega odnose na ekonomski razvoj i oni će se ispoljiti već u periodu izgradnje autoputa, a imaće i dugoročne efekte u periodu funkcionisanja autoputa. Časopis Industrija: Znači li ovo da Kinezi postaju veliki i uticajni građevinari na tlu Srbije?

Mr Jocić: Vlada Republike Srbije stavila je tačku na izbor najpovoljnijeg ponuđača između nekoliko kineskih kompanija, koje su se kandidovale za izvođače radova na izgradnji deonica autoputa E 763, Obrenovac - Ub i Lajkovac – Ljig, usvojivši 06.12.2012. godine Zaključak prihvatanja Izveštaja Radne gupe za sprovođenje aktivnosti na realizaciji Projekta izgradnje deonica autoputa na Koridoru XI.

Kompanija INTER PROTEKT je osnovana 2011. godine kao deo kompanije Tehnoinspekt iz Makedonije, koja je jedna od vodećih kompanija u oblasti protivpožarne zaštite na području jugoistočne Evrope.

U našoj ponudi su zastupljeni sistemi za automatsku detekciju i dojavu požara kao i sistemi za gašenje požara najvećih svetskih kompanija iz oblasti protivpožarne zaštite.

Kompanija INTER PROTEKT je osposobljena za instalaciju, puštanje u rad i ispitivanje svih vrsta protivpožarnih sistema.

U svojim magacinima kompanija INTER PROTEKT ima veliki i raznovrstan lager robe, što joj omogućava da u najbržem mogućem roku isporuči robu svim svojm kupcima.

Naša kompanija u svojoj referentnoj listi ima veliki broj projekata iz oblasti zaštite od požara. Dugogodišnje iskustvo, stručnost našeg tima i duga lista zadovoljnih klijenata su garancija kvaliteta naših usluga.

Najsavremeniji evropski metodi i standardi su platforma našeg profesionalnog poslovanja. Našim kupcima stavljamo na raspolaganje sve naše resurse kao i višegodišnje iskustvo, kako bismo doprineli ostvarenju svih njihovih zahteva.

Tu smo da bismo opravdali Vaše poverenje!

STABILNI SISTEMI ZA DOJAVU I GAŠENJE POŽARA • Sistemi za automatsku detekciju i dojavu požara • Sistemi za monitoring server sala • Sistemi za detekciju opasnih gasova • Sprinkler sistemi • Sistemi za gašenje požara CO2 • Sistemi za gašenje požara gasom NOVEC i FM-200 • Sistemi za gašenje požara inergenom • Sistemi za gašenje požara u kuhinjama • Mikro sistemi za gašenje požara (FIRETEC) • Sistemi za gašenje požara penom

INTER PROTEKT Borova br. 60 18000 Niš, Srbija Tel/Fax: 018/574570 Email: office@interprotekt.com www.interprotekt.com Industrija 42 / februar 2013.

21

razgovor s povodom razgovor s povodom

Kompanija SHANDONG HI SPEED GROUP je ponudila cenu radova od c.c. 264,9 miliona evra, rok od 3 meseca za pripremne radove i 34 meseca za izgradnju dve deonice autoputa na Koridoru XI. Takođe, za ovu kompaniju preporuku je dala kineska država.

Vlada je saglasna da se sa SHANDONG HI SPEED GROUP Co. Ltd., kao najpovoljnijim ponuđačem, nastavi postupak pregovora u cilju zaključenja Ugovora o izvođenju radova. Ponuđač je prihvatio koncept komercijalnog ugovora, baziran na FIDIC-ovoj tzv. „Crvenoj knjizi“ i sa fiksnim jediničnim cenama, na čemu je radna grupa insistirala, jer bi prihvatanjem klizne skale postojala realna opasnost proboja budžeta projekta, koji iznosi 300 miliona evra.

Inače, budžet će biti obezbeđen iz preferencijalnog zajma kineske EXIM banke, pod veoma povoljnim uslovima.

Predugovor, kojim su ovlašćeni ministar Velimir Ilić i direktor Koridora Srbije Dmitar Đurović - ispred Vlade Republike Srbije, odnosno investitora, potpisan je krajem prošle godine, odmah po obavljenim pregovorima sa Kinezima. Predugovor je potreban, da bi se okončala procedura sa kineskom EXIM bankom, u vezi sa pomenutim zajmom. Što se tiče deonice Koridora XI od Beograda tj. Surčina do Obrenovca (L=9+17 km), za njenu izgradnju, kao i za deonicu Preljina – Požega (L=30 km), Radna grupa koja će biti formirana za pripremu PPP ili BOT (koncesije), izvršiće takođe evaluaciju dospelih ponuda, koje su stigle od kineskih kompanija CRBC, CRCC i SHANDONG HI SPEED. Na osnovu međudržavnog sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Kine i Srbije, obaviće se izbor najpovoljnijeg kineskog koncesionara, imajući takođe u vidu činjenicu da je formiran kineski Investicioni Fond sa budžetom od 0,5 biliona dolara, iz koga će kineske kompanije povlačiti kreditne linije za PPP I BOT, za projekte koje će realizovati van Kine. Časopis Industrija: Kako ste zadovoljni radovima na mostu koji grade Kinezi u Beogradu?

Mr Jocić: Kineski most je projekat koji vodi Direkcija za puteve grada Beograda ispred gradske uprave i Minisitarstva regionalnog razvoja. Komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom CRBC trpipartitno su ove tri strane potpisale, tako da projekat Kineskog mosta nije u nadležnosti Ministarstva građevinarstva. Časopis Industrija: Kako će se u Vašoj oblasti smanjiti korupcija?

Kako komentarišete podatak da su u 2012. građevinci iz Hrvatske dobili poslove vredne 34 miliona evra, na uštrb naših građevinara? Kako ćete stati na put neizmirenju obaveza stranih firmi?

Mr Jocić: Novi Zakon o planiranju i gradnji usvojiće se do kraja juna meseca i njime će se uprostiti procedura za dobijanje građevinske dozvole i svih drugih akata (lokacijske dozvole, upotrebne dozvole itd.) i smanjiće se mogućnost da lica koja odlučuju u postupcima, nemaju mogućnost diskrecionog odlučivanja. A to će se ostvariti preciznim definisanjem potrebne dokumentacije i postupaka za ostvarivanje prava investiora i svih drugih učesnika.

Na osnovu uslova za dobijanje kredita od međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, EIB WB), sve strane kompanije imaju pravo učešća na tenderima na izgradnji i rekonstrukciji infrastrukture u Republici Srbiji, tako da domaća preduzeća sa svojim referenca22

Industrija 42 / februar 2013.

ma teško uspevaju da dobiju posao direktno, već su prinuđena da ulaze u partnerske, tj. podizvođačke odnose sa jakim stranim kompanijama. Časopis Industrija: Kako će se poboljšati zaštita radnika na gradilištima?

Mr Jocić: Uprava za zaštitu na radu donela je Pravilnik o uslovima sigurnosti radnika i bezbednosti na gradilištu, koji je stupio na snagu pre dve godine i po toj uredbi, svaki investitor je u obavezi da ima koordinatora za bezbednost na radu i mora pored projekta imati i elaborat o organizaciji gradilišta i bezbednosti na radu - pre početka izvođenja radova.

Građevinska inspekcija i inspekcija rada imaju podeljenu odgovornost po pitanju praćenja bezbednosti na radu. Časopis Industrija: Dokle se stiglo sa Energetskim pasošima?

Mr Jocić: Ministarstvo građevinarstva i urbanizma je ministarstvo koje je nadležno za donošenje propisa i nadzor nad primenom propisa o unapređivanju energetske efikasnosti u zgradarstvu. Pravni osnov je utemeljen donošenjem Zakona o planiranju i izgradnji 2009. godine, a konačno bliže uređen donošenjem dva podzakonska akta – Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.

Strateški cilj Republike Srbije je uvođenje principa energetske efikasnosti. U tom cilju, stupanjem na snagu Zakona i podzakonskih akata, svi novi objekti moraju biti projektovani, građeni i korišćeni u skladu sa propisanim standardima EE. Od 30. septembra 2012. godine, svaka nova zgrada mora posedovati energetski pasoš, u koji se upisuje energetski razred. Ova obaveza postoji i za postojeće objekte, koji se adaptiraju, rekonstruišu ili energetski saniraju, tako što posle izvođenje radova postojeći energetski razred mora biti povećan za jedan energetski razred više.

Inženjerska komora Srbije je sprovela program obuke i organizovala polaganje stručnih ispita, tako da trenutno u Srbiji ima oko 300 licenciranih inženjera EE, koji su stručno osposobljeni za sačinjavanje Energetskog elaborata, vršenje energetskog pregleda, za projektovanje i učestvovanje u izradi energetskog pasoša.

Naročito je važno da država ukaže na značaj doslednog sprovođenja ovih propisa ali i da kroz program subvencija u početku promene, omogući da što veći broj investitora promeni svest o neophodnosti uštede energije. Časopis Industrija: Koje su nove investicije u Beogradu i Srbiji u planu u narednih nekoliko godina?

Mr Jocić: Nove investicije za koje se obavlja priprema u smislu izrade studijske, planske i projektne dokumentacije su most Ljubovija - Bratunac preko Drine, a to je projekat od interesa za zapadno-balkanski region. Tu je i Kargo centar za distribuciju i skladištenje hrane, na aerodromu u Lađevcima, u kontekstu privođenja vojnog aerodroma u civilne svrhe, kao i nastavak izgradnje autoputa Požega - granica s Crnom Gorom (Boljare).

u fokusu u fokusu TRCPRO D.O.O.

MONITORING KONSTRUKCIJA SA HBM-OM: POUZDANI REZULTATI ZA VAS Pouzdani rezultati merenja su veoma važni prilikom planiranja i konstruisanja građevinskih konstrukcija, procene štete ili sprovođenja zamornih testova.

PROIZVODI I USLUGE VEZANI ZA MONITORING KONSTRUKCIJA Da li je moguće i dalje bezbedno koristit most? Da li je moguće sanirati građevinu? Da li će konstrukcija i dalje imati svoju nosivost, ukoliko se uklone ili promene određeni delovi? Da li je određeni materijal odgovarajući i primeren postavljenim zahtevima?

Da li je moguće da se simulira zemljotres?

Ova i mnoga druga pitanja se postavljaju kod testova i ispitivanja u građevinarstvu. Odgovore nude kompetentni ljudi i pouzdana merna tehnika i usluge koje nudi HBM: merne trake, davači, pojačala i softver, sve na jednom mestu — za zahtevna merenja kod testova, ispitivanja i monitoringa konstrukcija. Naši proizvodi u kombinaciji sa profesionalnom uslugom koja obuhvata instalaciju, obuku i održavanje, čine dobitnu kombinaciju.

Da li imate bilo kakvo pitanje vezano za monitoring konstrukcija sa HBM-om? Slobodno nas kontaktirajte.

Bez obzira da li se radi o merenju pritiska, sile, pomeranja, deformacija, temperature, oscilacija, ubrzanja, vibracija ili mnogih drugih veličina vezanih za testove i ispitivanja u građevini: HBM senzori, davači i merna pojačala nude rezultate u koje možete da se pouzdate.

Merna tehika od HBM-a za monitoring konstrukcija nudi pouzdane rezultate – bilo da se radi o merenju deformacija, pomeranja, ugiba ili dugotrajnog praćenja konstrukcija, kao što su: • Zgrade • Mostovi • Brane • Tuneli • Putevi

Za više informacija, posetite stranicu: http://www.hbm.com/en/menu/industries/civil-engineering-structuralhealth-monitoring/

Vi­še informacija na:

TRCpro d.o.o.

Preradoviće­va 31, 21131 Petrovaradin, Srbija tel: +381 (0) 21 6433774 faks: +381 (0) 21 6433824 www.trcpro.rs

24

Industrija 42 / februar 2013.

HBM Test and Measurement Osnovana u Nemačkoj 1950, Hottinger Baldwin Messtechnik (HBM Test and Measurement) je danas tehnološki i tržišni lider na polju testova i ispitivanja. HBM-ov proizvodni program obuhvata rešenja za kompletan merni lanac, od virtualnog do fizičkog testiranja.

Firma ima proizvodne pogone u Nemačkoj, USA i Kini, a postoje zastupništva u preko 80 zemalja širom sveta, među kojima je i TRCpro.

predstavljamo predstavljamo TRADICIJA I KVALITET – SVE NA JEDNOM MESTU! SERBOT SVET NAPREDNOG ČIŠĆENJA Serbot je inovativni specijalista u razvoju i proizvodnji mobilnih i stacionarnih sistema za čišćenje solarnih panela i fasada. Projekti obuhvataju prilagođena rešenja, od ideje do instalacije i održavanja. Asortiman proizvoda Serbot takođe obuhvata isporuku fasadnih liftova i gondola sistema.

Serbot je skraćenica za napredne tehnologije u švajcarskom kvalitetu!

HEPPENSTALL TECHNOLOGY AG OPREMA ZA MANIPULACIJU MATERIJALIMA VIŠE OD VEKA ISKUSTVA Heppenstall Technology AG je tržišni lider u projektovanju i proizvodnji teške opreme za manipulisanje materijalom, atomatizovanih sistema za industrije čelika i aluminijuma i za rukovanje materijalom u lukama. Za više od 120 godina rada, Heppenstall Technology AG projektuje, dizajnira i proizvodi po meri opremu za dizanje velikih tereta.

Kompanija kombinuje legendarnu švajcarsku preciznost, sa do sada stečenim inženjerskim iskustvom - da u potpunosti odgovori potrebama kupaca. State-of-the-art projektovana oprema je dizajnirana tako da poveća bezbednost i efikasnost u rukovanju proizvodima.

WOKO HEAVY DUTY MAGNETS MADE IN GERMANY Woko razvija i proizvodi visokokvalitetne state-of-the-art magnetne uređaje. Kompanija je akumulirala ogroman know-how u razvoju i projektovanju high-tech opreme za podizanje.

Kao rezultat 37 godina iskustva, inovativnog razmišljanja i jake vizije, Woko-tim je u stanju da isporuči po meri proizvode i dugotrajna rešenja klijentima. Da bi ispunila potrebe kupaca, kompanija može da se osloni na svoju globalnu distributivnu mrežu. Woko je najveći proizvođač u segmentu magneta za podizanje velikih tereta u Nemačkoj.

HEPPENSTALL T E C H N O L O G Y A G Serbot AG Stanserstrasse 97 6374 Buochs, Switzerland Phone +41 41 612 11 01 Fax +41 41 612 11 02 info@serbot.ch www.serbot.ch

Heppenstall Technology AG Gewerbestrasse 5 6330 Cham 2, Switzerland Phone +41 41 749 80 00 Fax +41 41 749 80 01 info@heppenstall.ch www.heppenstall.ch

HEPPENSTALL T E C H N O L O G Y A G

WOKO Magnet- und Anlagenbau GmbH Theodor-Heuss-Strasse 57 47167 Duisburg, Germany Phone +49 203 482 750 Fax +49 203 482 7525 woko@woko.de www.woko.de Predstavništvo u Beogradu: Krajiška 71a, office 16 11080 Zemun Tel: +381 11 373 0144 mob: +381 65 416 0848 milance.cmiljanic@heppenstall.ch Industrija 42 / februar 2013.

25

vremeplov vremeplov OMAŽ BOŽI PETROVIĆU

SRPSKE KUĆE – TRAJANJE I PREPOZNAVANJE Krajem 2012. godine umro je profesor Božidar-Boža Petrović, projektant mnogih zgrada kao i bezbroj kuća građenih u duhu srpske tradicije, prepoznatljive nama ali i mnogim strancima, našim gostima. Da je to građevina kojoj treba da se uvek vraćamo, jer se u njoj najbolje i najzdravije osećamo - jer tom etnosu pripadamo, svedoče mnoge kuće, koje je ovaj čuvar tradicije u projektima ostavio širom naše zemlje. Ovaj vremeplov posvetili smo sećanju na njega i njegov rad.

Tekst priredila: Jasmina Pešić oža Petrović rodio se 15. jula 1922. godine u selu Dići, kod Ljiga. Osnovnu školu završava u rodnom mestu, a gimnaziju u Gornjem Milanovcu. Arhitektonski odsek ondašnjeg Tehničkog fakulteta u Beogradu upisuje 1946. godine, gde i diplomira 1952. godine. Odmah zatim zapošljava se u Energoprojektu, gde je radio sve do izbora za asistenta na Arhitektonskom fakultetu, 1956. god. Redovni profesor je postao 1983. godine, a u penziju je otišao 1987. godine.

B

Radeći u „Energoprojektu“, osim statičkih proračuna objekata, uradio je i niz projekata za objekte različite namene, u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je velikog broja nagrada, priznanja i zahvalnica, od kojih su najznačajnije: Prva međunarodna za projekat fabrike duvana u Bejrutu (1955. god.), Specijalna nagrada Ministarstva za nauku i tehnologiju za ukupan doprinos srpskom neimarstvu (1998. god.) i Zahvalnica Etnografskog muzeja povodom stogodišnjice od osnivanja (2001. god.). Za veoma plodan i raznolik stvaralački rad, Inženjerska komora Srbije mu je dodelila 2012. godine svoju najveću nagradu za životno delo.

UZDANJE U TRADICIJU Priča je krenula jednostavno i bez želje da bude projekat ili pokret.

Naime, 60-tih godina prošlog veka, arhitekta Božidar Petrović je odmarajući se u svom zavičaju, nekolicini domaćina iz okruženja pomagao da svoje domove sagrade u duhu tradicije. „Smatram da je dužnost svakoga od nas da čuvamo i sačuvamo svoju osobenost, jer bogatstvo svakog sadržaja je u složenosti i različitosti, a ne u uniformnosti. Da je obrnuto, priroda bi se sama o tome postarala... To je bilo i meni jasno od onog momenta, kada sam ustanovio da je staranje o nasleđu bilo „prirodno ponašanje“... Prve kuće koje predstavljaju reminiscenciju nasleđa, počeo sam da projektujem negde oko 1970. godine. Moje polazište je bilo i ostalo da svako podneblje ima svoju kuću. Smatram da svaki objekat ima svoj lokalitet, a to je njegova obavezna posebnost. Najveći nedostatak tipskih projekata je najviše u tome, što po jednom od osnovnih – fizičkom zakonu o neprobojnosti tela, da dva tela ne mogu u isto vreme zadržavati isto mesto u prostoru – ne može takođe isto telo zauzimati različite prostore jednovremeno.

Svrsishodnost kuće ili ako hoćete, njen funkcionalizam, ne treba shvatiti samo kao racionalan postupak, već u njega treba uključiti i sve one psihičke, teško merljive funkcije. Izneto predstavlja neku vrstu polazišta pri projektovanju kuća, tj. prostora za ljudski život, a ne kutija za bivak.

Kutija je ambalaža u koju ne ulaze naše težnje i želje, snovi i mitovi.“ 26

Industrija 42 / februar 2013.

PRIMENJENA ARHITEKTURA A onda je, 1984. godine Komisija za obnovu Kopaonika - posle razornog zemljotresa, odredila da se pod rukovodstvom profesora Petrovića organizuje što hitnija pomoć i obnova meštanima ovog kraja. Profesor Petrović je to zaduženje ovako opisao: „Zadatak je bio da se urade projekti za što racionalnije i ekonomičnije objekte od materijala koji je meštanima pristupačan i koji se može dostaviti na brdoviti i teško dostupan teren, kao i da gradnja objekata bude u takvoj „tehnologiji“, da ih sami meštani, sa svojim susedima i mesnim majstorima, mogu izgraditi. To su bili jednostavni ali oštri uslovi.

Konstruktivni sistem nije zahtevao neka specijalna istraživanja, jer je odgovarajući sistem već postojao na objektima na terenu i zato što je, uglavnom, reč o prizemnim objektima. Taj bondručni sistem, u kome su izgrađene sve postojeće stambene zgrade u ovim selima, doživeo je potpunu verifikaciju za vreme zemljotresa. Činjenica je da i pored zemljotresa jačine od 9 stepeni Merkalijeve skale, nijedan objekat nije potpuno srušen, niti je i jedan stanovnik nastradao pri potresu. Objekti su pretrpeli velika oštećenja, naročito na temeljnim i podrumskim zidovima i ispadanjem ispuna zidova (otpadanje maltera i ispadanje čatme). Zato se problem sveo na istraživanje pogodnih materijala za ispunu zidova, a ne i za konstruktivni sistem koji bi primio i izdržao seizmičke sile. Uostalom, prizemne zgrade, izgrađene sa potrebnim serklažima, sa vertikalnim ukrućenjima, uz ispune zidova od lakih šupljih blokova, zadovoljavaju uslove: materijali za izgradnju su u rastresitom stanju, pa se do planinskih sela mogu doturiti u manjim količinama, a sama izgradnja je poznata meštanima i mesnim majstorima. Iako se smatra da bi se dubljom analizom ustanovilo da ispune zidova sa durisal-tablama imaju i veće prednosti, jer se zidovi ne moraju malterisati, odlučeno je da se prihvati pomenuta „klasična“ gradnja, pogotovo što je trebalo što hitnije početi gradnju na terenu.

„Meni su mnogi rekli da se vraćam tradiciji, ja od nje polazim...

Ako nasleđe predstavlja iskustvo prethodnika, zašto bih ja to ignorisao? Neprotiv, smatram da nam je obaveza i dužnost da to nasleđeno transponujemo i razvijemo do savermenih potreba, do tog modernog, koje ne sme da bude prazna ljuštura, a još manje formalna arhitektura. Spajanjem nasleđenog i modernog, dolazimo do svoje osobenosti.“

vremeplov vremeplov

OMAŽ BOŽI PETROVIĆU

Druga opšta želja bila je da se projektuje radna, a ne stambena kuhinja, koja je u vidu niše i deo je dnevne sobe. Takvim rešenjem meštani svode grejanje prostorija na jedno ložište i postižu dragocenu uštedu goriva u toku dugih i jakih zima.

Sobe za spavanje se zimi skoro i ne zagrevaju.

Pri projektovanju se pošlo od tih želja, s tim što je uvažavana i činjenica da seljak vodu redovno dovodi sa viših terena, koristeći prirodan pad. Meštani mogu i sami doći do mnogih materijala, kao što su: kamen, šljunak, pesak, drvena gradnja i sami ih pripremati.

Na taj način dobila se neka vrsta „kuće koja raste“.

Niko nije bio za bondruk-sistem od drveta, jer uvek misle na ispunu čatmom, što oni bez razmišljanja odbacuju, jer im je dozlogrdilo krpljenje kuća posle svakog potresa. U pitanju je psihološki momenat, koji u stvari preovlađuje posle svih nepogoda i preživljenog straha. Zbog toga se nije smelo insistirati niti nametati rešenje, već, naprotiv, sarađivati i prihvatiti predloge meštana.

„Nijedna odgovornost nije toliko utisnuta u svest čoveka, kao ona kojom je samog sebe obavezao. Nečim, čovek, uostalom, mora opravdati „svoje postojanje“.

Kao akter, ja ne mogu da budem samom sebi ni sudija ni svedok. Jesam li i koliko u pravu, o tome će možda vreme i drugi dati sud. Znam samo to da svako ko vrši opredeljenje mora na sebe da preuzme sav rizik koji iz tog opredeljenja proističe. Ja ga i preuzimam.“

Neki od objekata bili su već izgrađeni kada je 7. septembra 1984. godine, zemljotres jačine 8,1 stepen Merkalijeve skale, ponovo zadesio ovo područje. Ponašanje konstrukcije i njihova otpornost na zemljotres potpuno zadovoljava, što pruža sigurnost u daljem radu.“ Posle priznatog i prepoznatljivog rada na Kopaoniku, profesor Božidar Petrović odlazi u penziju 1987. godine, ali tada kao da počinje njegov novi strukovni život – potpuno se posvećuje projektovanju kuća nadahnutih nasleđenim graditeljstvom i vremenom, stvarajući potpuno prepoznatljiv stil. U svojim projektima i realizacijama porodičnih kuća, traga za inspiracijom u narodnoj graditeljskoj baštini i negovanjem tradicionalnih kuća u Srbiji, kao neimarskog podsticaja i uzora. Vredno pomena je i to, da je u okviru studije Prostorni plan opštine Štrpce 1989.-1991. godine, koju je izradio Geografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Božidar Petrović zajedno sa profesorom Zoranom Petrovićem, izradio studiju Sirinićke župe.

Preduzeće NIP SPASIĆ lider je u proizvodnji propratnog materijala za fasadne termoizolacione sisteme za građevinske objekte.

Proizvodi preduzeća NIP SPASIĆ poseduju sertifikate kvaliteta EU (ETAG 014) i Ruske federacije (GOST R), po čemu su jedinstveni u regionu.

NiP Spasić d.o.o.

Kralja Petra I Oslobodioca 68 35230 Ćuprija Tel: +381 35 477 465 Fax: +381 35 474 176 office@nipspasic.com www.nipspasic.rs

vremeplov vremeplov OMAŽ BOŽI PETROVIĆU

SLIKE I SKICE ZA BUDUĆNOST Projekti i slike tih kuća, a bilo ih je i mnogo više, sabrani su u knjizi „Stare srpske kuće kao graditeljski podsticaj“. Na volšeban način, ove knjige nema mnogo u zvaničnim bibliotekama, pa zato „Industrija“ u ovom vremeplovu poklanja najviše reči samog autora. „Svakako da naše podneblje, uostalom kao i svako drugo, ima posebne uslove za življenje i opstanak ljudi i njihovih ostvarenja. Zato sam se uvek pitao kako su se održale i kako još uvek traju te građevine širom naše lepe zemlje, čiji se datumi postanka zavlače negde u dubinu srednjeg veka, a da su naše građevine u arhitekturi izvedene pre 30-40 godina, već u stanju nekog raspadanja i da dojučerašnje lepotice postaju ruine, čije ranjave fasade iz dana u dan sve više ruže ulice grada. Da li u punoj meri poštujemo uslove podneblja, gradeći kuće sa ravnim krovom i sa fasadama obloženim raznim pločama i, još gore, pločicama. Da li je to zla kob moderne arhitekture ili možda i našeg ponašanja? Čini mi se da nismo vodili i da ne vodimo računa o pomenutim uslovnostima, jer da smo to činili, nužno i bezuslovno bismo došli do nekih sopstvenih obeležja u modernoj arhitekturi. A to bi već bila velika stvar. Tako novome nismo dali svoju boju i svoje obeležje. Nismo znali da nema univerzalnih postupaka za različite uslove. Najveća vrednost i prednost objekata iz prošlosti jeste u tome što su u saglasnosti sa uslovima stvarnosti. Otuda i tolika njihova trajnost.

Kako poći od tog starinskog i istinitog – od nasleđenog? Ne formalno, ne oživljavanjem nekih bivših slika i prilika, što bi postalo osnova jednog drugog vida izveštačenosti, lažnog podražavanja i folklorizma, već dosezanjem životnih sadržaja ovog našeg vremena i prostora, ugraditi ga u savremene tokove – delanje u autohtono građenje. Zar nismo u stanju da nasleđu priđemo kao podsticajnom i produktivnom modelu, a ne kao relikviji? Ljudska stvarnost, koliko god da je produkcija novog i savremenog, isto je toliko „kritička i dijalektička reprodukcija prošlog“. Skloni smo da ispitujemo ljudsko delovanje u prošlosti, a nismo skloni da utvrdimo naš najcelishodniji odnos prema njemu.

Najuzbudljiviju arhitekturu u naše vreme pružili su svetu Japanci, polazeći od svog nasleđa. Oni su u svojoj baštini otkrili te žive žice iz kojih su briznuli sasvim novi mlazevi stvaralačkog čina. Umesto da nam to bude pouka i da pođemo i sami od svog nasleđa, mi smo poslednjih godina pošli od Japanaca.

Znači li to da nismo imali htenja ili možda moći da pođemo od sopstvenih vrednosti, tako nesvakidašnjih i tako autohtonih.

Nasleđe nam nije poslužilo ni kao putokaz, ni kao inspiracija.

28

Industrija 42 / februar 2013.

Da li pravim veliku grešku ako dopustim sebi i takvo mišljenje da smo, s obzirom na bogatstvo nasleđa i njegov inspirativni potencijal, mogli biti „radost Evrope“.“ Posebno se zahvaljujemo ing. Tihomiru Obradoviću.

predstavljamo predstavljamo

ALUROLL D.O.O.

ALUROLL LIDER NA DOMAĆEM TRŽIŠTU Naša osnovna delatnost je proizvodnja roletni, rolo vrata, komarnika, industrijskih i garažnih segmentnih vrata kao i veleprodaja repromaterijala za navedeni program renomiranih svetskih proizvođača (VIOMAL, ALUMIL, ALUPLEX, ROLKA, ALUIT, BIOROL, OMS, NOVA FERR, NINZ).

Aluroll u svojoj ponudi ima i program motora i elektronike za automatizaciju roletni, vrata i kapija (krilnih i kliznih), rampi, parking barijera italijanskih proizvođača NICE, ASA, RISE, BENINCA.

K

ompanija Aluroll koja je 1978. godine potekla od radionice za proizvodnju roletni, danas je lider u toj oblasti. Na samom početku bilo je šestoro zaposlenih na površini od 600 m2.

Danas se Aluroll prostire unutar kompleksa više hala na površini od 13 000 m2, sa preko 70 zaposlenih, novim izložbenim salonom u Batočini i Beogradu, proizvodnim halama, magacinskim prostorom i halama za plastifikaciju - koje su opremljene najmodernijom opremom. Tokom februara 2012. god. smo izvršili izmeštanje predstavništva u Beogradu na novu lokaciju, u ulici Batajnički drum 6-O. To je sada moderan izložbeno-prodajno-magacinski prostor koji se nalazi u reprezentativnom objektu od 1 500 m2. Takođe, 2012. godine smo uspešno predstavili i novu liniju u našem proizvodnom programu - koja se odnosi na proizvodnju komarnika sa najnovijim sistemima na našem tržištu.

Naši strateški ciljevi i pravci delovanja su usmereni na: očuvanje liderske pozicije na domaćem tržištu, ostvarivanje vodeće pozicije u regionu, tržišno pozicioniranje u zemljama EU. Da bi se odgovorilo na zahteve koji stižu iz zemalja EU, u realizaciji je proširenje proizvodnih kapaciteta u Batočini za 3 000 m2. Uspostavljen je sistem kvaliteta shodno standardu ISO 9001:2008, sertifikat zdravlja i bezbednosti na radu OHSAS 18001:2007 kao i CE znak. Radimo na permanentnom usavršavanju zaposlenih, proširenju palete proizvoda uz zadržavanje kratkih rokova i povoljnog odnosa cene i kvaliteta. I naravno, ključ uspeha je zadovoljan kupac.

Naši kupci i klijenti kod nas dobijaju kompletnu uslugu, od konsaltinga pri izboru optimalnog rešenja do transporta robe i montaže na adresi kupca. Naravno, svojim kupcima pružamo i servisnu podršku. Baš iz razloga pružanja boljeg servisa i usluge na beogradskom tržištu, otvoren je nov izložbeno-prodajni objekat. Na sve proizvode dajemo garanciju od godinu dana, na elektroniku i automatiku dve godine, a pet godina na postojanost boje panela i lamela.

Aluroll d.o.o.

Karađorđeva 36, 34227 Batočina,SRBIJA Tel: 034/506-023 , 506-023, 506-047 info@aluroll.rs www.aluroll.rs Industrija 42 / februar 2013.

31

u fokusu u fokusu HOUSEMATIK D.O.O.

MODERNI AUTOMATSKI SISTEMI ULAZA I FUNKCIONALNA PRETOVARNA OPREMA – SINONIM ZA HOUSEMATIK D.O.O. Privredno društvo Housematik d.o.o. iz Velike Moštanice nadomak Beograda, osnovano je 2007. godine. Bavi se uvozom, prodajom, ugradnjom i servisiranjem automatskih sistema ulaza i pretovarne opreme. Naš asortiman obuhvata segmentna i rolo vrata (za industrijske i rezidencijalne objekte), rolo rešetke, brza pvc vrata, senzorska vrata, protivpožarna vrata i zavese, parking rampe, automatiku za kapije, pretovarne i hidraulične rampe, izolacione zavese, trakaste pvc zavese.

O

prema iz našeg asortimana je u skladu sa standardima EU i garantuje dugotrajnost i pouzdanost. Tim stručnjaka je spreman da vas prati od planiranja objekta do tehničkog prijema. Posedujemo lager rezervnih delova što serviserima omogućava ekspeditivno obavljanje servisa i odziv na prijavu u najkraćem roku.

Zadovoljni kupci su naša najbolja preporuka. Deo naše referentne liste čine ugrađena industrijska i garažna vrata koja pored funkcionalnosti ulepšavaju enterijer i eksterijer objekata i na najbolji način predstavljaju Housematik.

SEGMENTNA GARAŽNA I INDUSTRIJSKA VRATA BY MCA-GRUP Housematik je generalni zastupnik MCA Grup, proizvođača segmentnih vrata i roletni. Od ino partnera izdvajamo Gunther-Tore, ITW IndustrieTore, Effertz, Inkema.

Posebno naglašavamo da su automatika na segmentnim vratima i motori za kapije renomiranog nemačkog proizvođača SOMMER sa daljinskim upravljačima na 868.8 MHz. U susret sajmu građevine, proizvođačima PVC i ALU stolarije, kao i kovačkim radionicama nudimo posebne povoljnosti.

Mi smo tu da odgovorimo na svaki vaš zahtev, nudeći kvalitet i pouzdanost. Ukoliko vam je potreban kvalitetan proizvod sa garancijom iz našeg asortimana, Housematik je pravi izbor za Vas. HOUSEMATIK D.O.O. Stevana Stevanovića 4 11262 Velika Moštanica +381 11 8076 136 +381 63 8898 685 e-mail: office@housematik.rs mirjana@housematik.rs www.housematik.rs www.garaznavrata-benefit.rs 32

Industrija 42 / februar 2013.

ROLETNE

ROLETNE TRAKASTE ZAVESE KOMARNICI Samaila, Kraljevo Tel: 036 58 81 556 Mob: 063 616 649 063 840 34 01

u fokusu u fokusu AT TOS KLIMA D.O.O.

GREJNI KABLOVI I GREJNE FOLIJE = JEDNOSTAVNOST+EKONOMIČNOST+EFIKASNOST ZNANJE STARO, NAČIN EFIKASAN I EKONOMIČAN Principi niskoenergetskog zagrevanja (podno, zidno, plafonsko) primenjuju se još od davnina. Znači, ovakva grejanja kao rešenje ne treba posebno predstavljati i hvaliti... ali koji tip energenta odabrati?

NOVO!!! SPREČITE NASTAJANJE BUĐI NA VAŠIM ZIDOVIMA!!!

U danima kad je električna energija među najpovoljnijim energentima, uz laku i jednostavnu montažu, a pogotovo sa velikim mogućnostima upravljanja, grejanje putem grejnih kablova – se logično nameće tržištu! Utoliko, ATTOS KLIMA tržištu nudi savremeni princip primene i upravljanja, koji je u skladu sa ekološkim tendencijama i potrebama očuvanja planete kao i principima efikasnosti i jednostavnosti upotrebe.

Zamislite da, kao kada odmotavate tepih, razmotate grejno telo, povežete kontrolu (sonde i termostat), povežete na napajanje – i grejanje radi! Toliko je jednostavno!

Ali zamislite sada da radite renoviranje objekta, da postavljate kao završni sloj neki od mekih “klik” podova (laminat, tarket, itisoni, podne prostirke...) i da vam uslovi dozvoljavaju da podignete nivo poda za SAMO 0,3mm. Šta onda koristiti?

PREDSTAVLJAMO VAM GREJNU FOLIJU!!!

• lako, jednostavno i brzo postavljanje • Kontrola temperature sa mogućnošću programiranja • Bez ikakvog potrebnog održavanja • Dužine po želji (u skladu sa traženom snagom) • Seče se na potrebnu dužinu Najveća prednost u podnom grejanju grejnim folijama je neuporedivo brži odziv, tj. brzo zagrevanje prostora. Jednako efikasan rad nudi u zidnom postavljanju (za uslove gde treba ili odgovara zbog efikasnosti raditi kombinovano podno-zidno), pa i plafonsko (u objektima koji su u plavnim područjima, zarad bezbednosti, ili jednostavno korisniku odgovara da ima brži odziv grejanja). Naravno, upravljanje ide do mogućnosti povezivanja sa inteligentnim upravljačkim sistemima gde se sve navedeno radi i daljinski, tj. putem svih poznatih modernih tehnologija.

Učinite sebi uslugu i pojednostavite dovoljno komplikovan život – obezbedite sebi sve povoljnosti komfora – ekonomično!

34

Industrija 42 / februar 2013.

U saradnji sa proizvođačem LORENZONI - razvijeno je KVALITETNO rešenje za problem koji nije prijatan kako estetski, tako i zdravstveno – rešavanje problema buđi na pozicijama gde nije dobro izvedena izolacija ili pozicije u objektima gde imamo loše prostrujavanje vazduha, te se zadržava vlaga.

Razvijen je poseban tip grejača koji se postavlja u zid ispod završnog sloja, izuzetno male snage (instalirana snaga bude 20-40W) sa termostatskom kontrolom. Zapravo, omogućujete da na definisanoj poziciji izjednačite temperaturu sa preostalim delovima prostorije i time eliminišete nastanak buđi. Nakon postavljanja i inicijalnog zagrevanja zida, potrošnja se svodi na 100 do 200w dnevno, što preračunato u troškove krečenja i drugih mehaničkih sredstava je apsolutno zanemarljivo, a u dnevnom prikazu potrošnje je manje od jedne sijalice koja se koristi u objektu.

u fokusu u fokusu AT TOS KLIMA D.O.O.

NOVO!!! POVEĆAJTE EFIKASNOST VAŠIH FOTONAPONSKIH PANELA!!!

U zimskim uslovima gde već postoji problem kraće dnevne svetlosti i efikasnosti rada fotonaponskih panela, kad padne sneg i dodatno onemogućuje kvalitetan rad, tj. smanjuje efikasnost, vi ostajete uskraćeni za znatnu količinu besplatne energije. Doskora, jedino rešenje je bilo je da se sneg sa panela očisti i tako vrati panel u standardni nivo efikasnosti. Ovo ne bi bio problem da i “put” do krova, tj. fotonaponskog panela, isto tako nije pod snegom i ledom, pa se javljaju dodatni rizici pristupa, povreda i sl.

Utoliko - primenite rešenje koje vam nudi ATTOS KLIMA! Postavite grejač na vaš fotonaponski panel, i povežite na već postojeći sistem napajanja. Uz automatiku koja prepoznaje zadate uslove rada (temperaturu i vlagu), grejač uz minimalnu potrošnju u izuzetno kratkom roku ukloni sneg, i panel je ponovo u “punoj snazi” i na raspolaganju da obezbedi najčistiju i nejjeftiniju energiju za vas.

Kao i do sada, kao i za sve proizvode koje nudi tržištu, ATTOS KLIMA sa svojim partnerima, u saradnji sa proizvođačem grejnih kablova i elemenata LORENZONI, obezbeđuje kompletnu podršku - počevši od idejnih rešenja, preko tehničke podrške, instalacije, sve do održavanja opreme i obezbeđivanja maksimalne efikasnosti, minimalne potrošnje, kao i maksimalnog veka trajanja ponuđenih proizvoda.

Grupacija ATTOS bavi se proizvodnjom i distribucijom komponenti grejanja, mernih i kontrolnih uređaja (proizvođači kotlova i bojlera, proizvođači kućnih aparata, podrška sistemima grejanja, akumulatori podesvih veličina i namena, itd.).

U okviru grupacije deluje i ATTOS KLIMA, firma koja efikasno nastupa u segmentu grejanja i hlađenja objekata (rezidencijalnih, poslovnih, industrijskih ... ).

ATTOS KLIMA d.o.o. Novi Sad Temerinski put 26 A 21000 Novi Sad, Srbija telefon: +381 21 419 999 fax: +381 21 419 900 e-mail: attosklima@attos.rs web: www.attos.rs

Industrija 42 / februar 2013.

35

sajamska industrija sajamska industrija BEOGRADSKI SAJAM

SEEBBE

CENTAR GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE REGIONA Beogradski sajam će od 16. do 20. aprila ponovo biti mesto susreta profesionalaca iz građevinske industrije regiona. Vodeća sajamska manifestacija u oblasti građevinarstva u regionu Jugoistočne Evrope – Međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE – ove godine će biti organizovana 39. put, okupljajući najznačajnije igrače na tržištima u našem najbližem okruženju.

Zahvaljujući više nego uspešnoj organizaciji, sajam SEEBBE je izrastao ne samo u najveću priredbu Beogradskog sajma, nego i u najveći i najvažniji sajam građevinarstva u regionu, čime je postao jedan od najvažnijih pokretača razvoja građevinske industrije - doprinoseći time i ukupnom ekonomskom razvoju zemlje.

P

redstavljajući mesto okupljanja kompanija iz oblasti građevinske industrije, ali i svojevrsnu strukovnu smotru, ovaj događaj odavno je prerastao običnu sajamsku priredbu i dostigao nivo manifestacija na kojima izlaganje postaje stvar prestiža. Za izlagače je to najekonomičniji način da se susretnu sa već poznatim, ali i novim potencijalnim kupcima, a za profesionalce i stručnjake iz Srbije i okolnih zemalja ovaj sajam predstavlja centralno mesto okupljanja građevinske struke i platformu za prezentaciju inovacija. Tu mogu da se informišu o trendovima na tržištu i da upoznaju nove proizvode, postupke i procese bez kojih nema jačanja konkurentnosti i produktivnosti. Još jedan razlog zbog kojeg je SEEBBE jedan od najvažnijih sajamskih događaja u građevinskoj industriji regiona, jesu tehnološke inovacije, koje zauzimaju posebno mesto u programu sajma, kako na štandovima pojedinih izlagača, tako i na pratećim stručnim skupovima.

Očekuje se da će na ovogodišnjem sajmu biti prisutno više od 800 izlagača iz svih segmenata građevinske industrije – proizvodne i distributivne kompanije, projektna i građevinska preduzeća, kompanije koje se bave inženjeringom, montažom, uslugama, kao i izdavači strućne literature. Ohrabruje i činjenica da je povećano interesovanje izlagača iz inostranstva, tako da ćemo imati priliku da vidimo i neke od vodećih evropskih kompanija, a pored lidera na tržištu, među izlagačima će se naći i „start up“ preduzeća. Osim već tradicionalnih nacionalnih izložbi Italije, Turske, Hrvatske, Mađarske i Slovenije, najavljene su izložbe Rumunije, Češke i, po prvi put, nastup nemačke pokrajine Hesen.

Interesovanje za ovu manifestaciju trebalo bi da upotpune i najavljena građevinska investiciona ulaganja u Srbiju u 2013. godini, zbog čega ova manifestacija predstavlja značajno mesto za odabir poslovnih partnera u građevinskoj industriji. Sa najvećim brojem ostvarenih poslovnih kontakata između profesionalaca iz zemlje i inostranstva, SEEBBE predstavlja jednu od manifestacija koja može značajno da doprinese i novim investicijama u Srbiji. Stalnim unapređenjem načina predstavljanja građevinske industrije, a posebno tehnoloških inovacija, SEEBBE Pogledaj video ovu oblast dodatno približava evropskim i svetskim standardima.

36

Industrija 42 / februar 2013.

u fokusu u fokusu RAZGOVOR S POVODOM

39. MEĐUNARODNI SAJAM GRAĐEVINARSTVA SEEBBE OD 16. DO 20. APRILA 2013. GODINE NA BEOGRADSKOM SAJMU

Pod sloganom „Oduvek i zauvek GRADITI“ Beogradski sajam će i ove godine organizovati vodeći sajamski susret u građevinskoj industriji regiona jugoistočne Evrope – SEEBBE. SEEBBE je najvažnije mesto okupljanja profesionalaca iz građevinske industrije regiona.

Sve kompanije čije ime nešto znači u građevinarstvu, prisutne su na neki način, na ovoj svojevrsnoj strukovnoj smotri. Iz tog razloga zamolili smo vođu projekta ove manifestacije, gospođu Mirjanu Jovanović da nam kratko odgovori na par pitanja koja su nas interesovala. Časopis Industrija: Da li organizacija jedne ovako velike i međunarodno priznate manifestacije ispunjuje vaša očekivanja i očekivanja Beogradskog sajma?

Mirjana Jovanović: Beogradski sajam je veoma ponosan na ovaj svoj sajamski događaj. Od statusa jedne od robnih grupa Sajma tehnike, Sajam SEEBBE je izrastao, ne samo u najveću priredbu Beogradskog sajma, nego u najveći i najvažniji sajam građevinarstva u regionu, značajniji čak i od onih koje organizuju države iz regiona koje su članice Evropske Unije. Časopis Industrija: Kakva je zainteresovanost izlagača za ovogodišnju manifestaciju?

Mirjana Jovanović: Broj prijavljenih izlagača je, u ovom momentu, prešao šest stotina u šest hala i na otvorenom izložbenom prostoru, na 40 000 m² bruto površine. Trećina prijavljenih izlagača dolazi iz inostranstva, iz dvadeset jedne zemlje Evrope i Azije.

Osim već tradicionalnih nacionalnih izložbi Italije, Turske, Hrvatske, Mađarske i Slovenije, najavljene su izložbe Rumunije, Češke i, po prvi put, nastup nemačke pokrajine Hessen u hali 4.

Regionalna Privredna komora Valjevo organizovaće nastup malih i srednjih preduzeća iz sektora građevinarstva koja, za sada, još nisu sposobna za samostalni nastup. Časopis Industrija: Iz kojih sektora građevine imate najviše prijava?

Mirjana Jovanović: Najviše izlagača, kao i do sada, prijavljeno je iz robnih grupa: mašine za obradu profila za stolariju; profili za stolariju; vrata i prozori; kapije i ograde; okovi i bravarija za stolariju, roletne, trakaste zavese, venecijaneri; mašine za obradu stakla – gde je, zapažen porast broja izlagača iz Bugarske i Turske.

38

Industrija 42 / februar 2013.

Mirjana Jovanović, šef projekta sajma građevinarstva u Beogradu Časopis Industrija: Da li postoji uticaj „ekonomske krize“ na broj izlagača ove godine?

Mirjana Jovanović: Izlaganje na ovoj specijalizovanoj manifestaciji naši tradicionalni izlagači, kojih svake godine ima preko 80% od ukupnog broja izlagača, smatraju najekonomičnijim načinom da se susretnu sa starim, ali i potencijalnim kupcima.

Iako uticaj svetske ekonomske krize ostavlja duboke tragove posebno u ovoj privrednoj delatnosti, očekujemo da ćemo ove godine, osim povećanog broja izlagača iz regiona, imati još veću posetu stručnjaka iz okolnih zemalja, što je rezultat široke marketinške akcije koju pripremamo.

CASE TIER 4i:

DOKAZANA TEHNOLOGIJA KOJOJ MOŽETE VEROVATI

ČISTA SNAGA

OSLONITE SE NA TESTIRANU I ISPROBANU CASE TIER 4 TEHNOLOGIJU EMISIJE IZDUVNIH GASOVA

UŠTEDA GORIVA

10% UŠTEDE GORIVA SA NOVIM CASE INTELIGENTNIM HIDRAULIČNIM SISTEMOM

KONTROLISANA SNAGA

POVEĆAJTE PRODUKTIVNOST SA CASE SPOOL STRAKE SISTEMOM

PRVOKLASNA SIGURNOST I UDOBNOST

UŽIVAJTE U TIŠINI XXL KABINE, SVEGA 69DB

THE BEST

group 20

09

UŽIVAJTE U RADNIM POBEDAMA RADEĆI SA MNOGOSTRUKIM DOBITNIKOM NAGRADA ZA KVALITET I UDOBNOST

PRODAJA, SERVIS, REZERVNI DELOVI Vodovodska 162A, 11000 Beograd, Srbija tel/fax: +381 11 2399-359, 2399-360 e-mail: office@mcr-group.rs www.mcr-group.rs

OVLAŠĆENI UVOZNIK, DISTRIBUTER I SERVISER ZA REPUBLIKU SRBIJU I REPUBLIKU CRNU GORU

u fokusu u fokusu

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

SINDROM BOLESNIH ZGRADA Autor teksta: Prim. dr sci Jelena Paunović Pfaf, specijalista medicine rada

U kasnim 1970-tim je zapaženo prisustvo nespecifičnih simptoma kod stanara u novoizgrađenim kućama, kancelarijama i vrtićima. U medijima su nazvani “kancelarijska bolest”. Izraz „sindrom bolesnih zgrada“ je skovan od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) 1986. godine, kada je procenjeno da su zaposleni u novoizgrađenim poslovnim zgradama u čak 10-30% slučajeva, imali zdravstvene probleme.

P

rvo su na prisutne simptome ukazale odgovarajuće britanske i danske strudije. U Švedskoj je 1989. godine urađena studija (SOU) u vezi sa masovnom pojavom alergija i dijagnostikovana je „bolesna zgada“ kao njen uzrok. Tokom osamdesetih i devedesetih godina, prihvaćena je energetska efikasnost sa takvom žestinom da su u nekim slučajevima - zgrade postale hermetički zatvorene i pogodne da se u njima razmnožavaju bakterije i akumuliraju toksini. Tada počinje i zidanje zgrada sa centralnom kontrolom dotoka spoljašnjeg vazduha, preko mehaničkih ventilacionih sistema i sa prozorima koji se ne mogu otvarati; a nameštaj je često od sintetičkih masa. Sve to je za posledicu imalo značajnu pojavu raznih akutnih simptoma kod zaposlenih.

Godine 1990. sprovedeno je opsežno istraživanje u vezi sa pojavom “bolesnih zgrada”. Pri tome su ispitani razni fizički i hemijski faktori u zgradama. Došlo se do zaključka da se „bolesne zgrade“ razlikuju od „zdravih zgrada“ po hemijskom sastavu građevinskog materijala. Zbog toga su proizvođači mnogih građevinskih materijala, aktivno radili na tome da zamene štetne aditive u materijalima. Drugi akcenat je dat na dobro funkcionisanje ventilacije u zgradama. Švedski nacionalni odbor za zdravlje i socijalnu zaštitu je 2006. godine preporučio u medicinskom časopisu Läkartidningen da se izraz “sindrom bolesnih zgrada” ne koristi kao klinička dijagnoza, te se u istraživanjima ovaj termin sve manje koristi - ali je i dalje prisutan u javnosti.

Sindrom bolesnih zgrada (SBS) je kombinacija simptoma bolesti koji su povezani sa mestom (zgradom) rada ili prebivalištem pojedinca, a koji se ublažavaju ili nestaju kada se takva zgrada napusti.

Većina sindroma bolesnih zgrada je u vezi sa lošim kvalitetom vazduha u zatvorenom prostoru.

Oni koji borave u takvim zgradama se žale na glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, bolove u mišićima, ekstremni umor, probleme sa koncentracijom, kratak dah ili stegnutost u grudima, nadražaje

40

Industrija 42 / februar 2013.

oka, grla, nosa i kože (osip na koži, suva koža, svrab), nespecifične reakcije preosetljivosti i senzacije mirisa i ukusa, a mogu biti prisutni i opšti i neurotoksični i zdravstveni problemi. Bilo da se radi o stambenom ili poslovnom prostoru, navedeni simptomi se mogu pojaviti samostalno ili u kombinaciji sa drugim - i mogu varirati iz dana u dan. Različiti pojedinci u istoj zgradi mogu imati različite simptome. Oni se obično poboljšaju ili nestaju u potpunosti nakon izlaska iz zgrade.

Svako može biti izložen ovim simptomima, ali su u najvećem riziku kancelarijski radnici u modernim zgradama bez otvaranja prozora i sa mehaničkom ventilacijom ili klimatizacijom. Procenjuje se da oko 20% ovih radnika ima ove simptome. Ovaj rizik se povećava ako zaposleni u svakodnevnom radu koriste i uređaje sa ekranima.

Na postojanje SBS treba posumnjati kada dođe do povećanja učestalosti pojave ili pogoršanja oboljenja korisnika zgrade u prilično kratkom vremenskom periodu, obično u roku od nekoliko nedelja.

U većini slučajeva, SBS simptomi će nestati kada se napusti određeni prostor. Međutim, kada su u pitanju neurotoksični efekti, oni imaju dugoročnije delovanje koje ne nestaje kada se zgrada napusti, te u nekim slučajevima, posebno kod osetljivih pojedinaca, mogu dovesti do značajnog oštećenja zdravlja.

u fokusu u fokusu

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Da bi se utvrdilo postojanje SBS najjednostavnije je sprovesti anketu zaposlenih. Anketa treba da je jednostavna da obuhvati simptome i da li oni nestaju ili se smanjuju van zgrade.

SBS smanjuje radni učinak kao i produktivnost i povećava broj odsustvovanja sa posla.

Iako je stvarnu cifru teško odrediti, Agencija za zaštitu životne sredine SAD ( Environmental Protection Agnecy) procenjuje gubitke koji su izraženi u izostanaku zaposlenih, medicinskim troškovima, smanjenju produktivnosti i nižim zaradama zbog sindroma bolesne zgrade od 60 do čak 200 milijardi dolara godišnje. Podaci iz Australije navode da SBS uzrokuje stalne bolesti kancelarijskih radnika, što košta australijsku ekonomiju oko 12 biliona dolara godišnje.

Specijalan uzrok SBS nije poznat, ali se navodi niz faktora koji uzrokuju bolesnu zgradu. Oni mogu da deluju u kombinaciji ili pojedinačno, a mogu biti dopunjeni i drugim uslovima - kao što su neadekvatna temperatura, vlaga, osvetljenost ili hemijski zagađivači iz spoljihih izvora, kada spoljašnji vazduh ulazi u zgradu. Tegobe mogu da budu lokalizovane u pojedinim sobama ili zonama ili u celoj zgradi. Učestalost problema nastaje kada se zgrada izrađuje ili održava na način koji nije u skladu sa orginalnim planovima i propisanim procedurama. Ponekad je problem posledica lošeg projekta ili gradnje zgrade, a nekada radnih aktivnosti koje se u njoj odvijaju.

Od trenutka kada korisnici uđu u zgradu, počinje nagomilavanje ugljendioksida - kao posledica disanja korisnika u unutrašnji vazduh, i ako uz to postoje i drugi izvori vlažnosti (prokišnjavanje, nagomilavanje vlage od kapanja od nekog uređaja za hlađenje ili

grejanje), mogu da nastanu problemi zbog stvaranja crne buđi. Čak nove zgrade mogu biti potencijalna opasnost. Pojedini građevinski materijali poput nekih boja, lepkova, zidnih obloga i drugih građevinskih materijala - emituju hemikalije putem “offgas” otrovnih isparenja, a posledica toga je da se razne hemijske materije (ugljenmonoksid, ugljendioksid, organski rastvarači, isparivi ugljovodonici, formaldehid) nađu u unutrašnjem vazduhu. Osim toga, mogu biti prisutne i fizičke štetnosti kao što su nepovoljno elektromagnetno polje, jonizujuće zračenje zbog prisustva radona kao i prašina. Od velikog značaja je i prisustvo bioloških zagađivača koji uključuju polen, bakterije, viruse i plesni-buđ. Oni se stvaraju i zagađuju stajaću vodu koja se akumulira u ovlaživačima, odvodnim isparivačima i cevima, ili gde se voda skuplja (na pločama tavanice, izolacijama ili prostirkama).

Bakterija koja se često može naći u unutrašnjem vazduhu je legionela koja uzrokuje legionarsku bolest. Stare zgrade sa svojom buđi i vlagom su pogodne za razvoj većine bioloških zagađivača.

Izvori svih ovih zagađivača mogu biti: spoljašnji, unutrašnji i ljudski.

Prisustvo radona i ugljenmonoksida uslovljeno je spoljašnjim faktorima, a to su geološki sastav zemljišta na kom je zgrada izgrađena i njena lokacija u odnosu na ulicu i garaže. To znači da oni nastaju kao posledica nemarnosti pri izgradnji - u smislu provere geološke strukture zemljišta i položaja ventilacionih sistema posebno u odnosu na garaže i saobraćaj.

u fokusu u fokusu

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Unutrašnji faktori su loši mikroklimatski uslovi, prisustvo formaldehida, koeficijenta unipolarnosti, ugljovodonika, prašine i mikroorganizama. Oni su posledica nepovoljno rešene ventilacije, kondiciranja vazduha i pri izgradnji i rekonstrukciji korišćenjem štetnog građevinskog materijala (daske, špreploče, PVC, tepisoni boje, lepkovi i drugi koji sadrže formaldehid, ugljovodonike, prašinu i produkte sagorevanja pri radu električnih uređaja, kamina i drugo).

U ustajalim vodama u ventilacionim sistemima i ovlaživačima, razvijaju se mikroorganizmi bakterije i gljivice koje mogu biti uzrok infektivnih oboljenja. U tepisonima, tepisima i drugim pvc podlogama se nalazi prašina. Do unipolarnosti zbog poremećene jonizacije dolazi kao posledica upotrebe klimatizacije, plasitičnih masa, betona i drugo.

Ljudski faktor se manifestuje velikim brojem zaposlenih u prostoru, pušenjem, korišćenjem fotokopir aparata i laserskih štampača što uslovljava prisustvo ugljndioksida, ugljovodonika, formladehida, nikotina i ozona.

Kao indikatori kvaliteta vazduha u prostoriji predloženi su: ugljenmonoksid, formaldehid i ugljovodonici. Merenja koja su vršena, pokazala su da i ako se ove materije nalaze ispod dozvoljenih vrednosti (MDK) one su više nego u zdravim zgradama. Osim toga, istraživanja su dokazala da neka visoko isparljiva organska jedinjenja (VOC) mogu da uzrokuju hronične i akutne zdravstvene efekte i pri niskim ili srednjim koncentracijama.

Ako se utvrdi postojanje SBS poslodavac ima obavezu u skladu sa obavezama iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, da istraži moguće uzroke SBS i preduzme odgovarajuće mere. Osnovna mera je uklanjanje izvora zagađenja . U tom cilju neke od mera mogu da budu: • Provera opšte čistoće zgrade, uključujući i proveru da li usisivači rade ispravno, da li se redovno prazne, da li su njihovi filteri čisti.

• Provera da li se sredstva i materijali za čišćenje pravilno koriste i čuvaju • Provera kako rade i da li se pravilno održavaju uređaji za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju (uključujući sistem koji snabdeva prostor svežim vazduhom).

Ako je sve ovo ispravno a i dalje postoje problemi vezani za SBS, mora se pristupiti opsežnijim ispitivanjima njihovih uzroka, od strane stručnih ustavova.

Od posebnog značaja je da se mere prevencije preduzmu već pri izradi projekata za izgradnju novih ili renoviranje postojećih zgrada.

Pri tome treba obratiti pažnju na broj izmena vazduha pri ventilaciji 42

Industrija 42 / februar 2013.

prostorija, gde (Američko društvo inženjera za grejanje, hlađenje i klimatizaciju- preporučuje minimalno 8,4 izmena vazduha na 24 časa), uz ugrađivanje operativnih prozora.

Od velikog značaja je jačina prirodnog osvetljenja, koje obezbeđuje zdrav detoksikacijski efekat na radni prostor.

Ako je proces rada takav da se stvaraju ozbiljne štetnosti u radnom prostoru, potrebno je da je ventilacija takva da odmah izbacuje van ove štetnosti, kako se one ne bi akumulirale u posebnim delovima zgrade - kao što su restorani, sobe za kopiranje i štampanje, itd.

Bitno je analizirati ekološke potrebe zgrade i razvijati kontrole kako bi se poboljšala i postala zdravija životna sredina, koristiti tehnologije i nanotehnologije koje se koriste pri izgradnji pametnih zgrada a koje postaju prilagodljivije i pristupačnije.

Zameniti toksične i veštačke građevinske materijale održivim građevinskim materijalima.

Koristan efekat kako fiziološki tako i psihološki, imaju biljke u radnom i stambenom prostoru. Biljke poboljšavaju vlažnost, smanjenu buku, poboljšavaju kvalitet vazduha i smanjuju stres.

Arhitekte i inženjeri su pronašli bolji i troškovno efikasniji lek za sindrom bolesnih zgrada, a to je Green Building tehnika. Mnogi misle da je zelena zgrada samo jednostavan način da se smanje troškovi energije, ali to je samo jedna od prednosti. Green Building tehnike takođe stvaraju zgrade koje su zdravije i udobnije za svoje korisnike, čija se korist najjasnije vidi u uticaju na njihovo zdravlje. Neka istraživanja ukazuju da primena zelene i održive izgradnje i operativne tehnike pomaže da se smanji učestalost SBS. S obzirom na prisutne zdravstvene probleme kod ljudi koji borave ili rade u bolesnim zgradama, neophodno je da se pri izgradnji ili rekonstrukciji zgrada svi ovi elementi ozbiljno razmotre - kako bi se gradile “zdrave zgrade”.

Posebnu pažnju treba posvetiti sistemima za ventilaciju, jer je utvrđeno da neadekvatna ventilacija pri kojoj su zgrade tako građene da se ventilacija održavala isklučivo putem klima uređaja koji se nisu adekvatno održavali, i to je u značajnoj meri dovodilo do diskomfora i zdravstvenih problema ljudi koji su u tim prostorima boravili.

Iako je svaki projekat poseban, zajedničko je to da odmah treba razmišljati o merama bezbednosti i zdravlja. Dobra praksa je da se pri izradi projekta odmah uoče moguće opasnosti i štetnosti, kako po radnike koji izvode radove tako i po buduće korisnike, a čiji izvori mogu biti određeni materijali ili oprema.

Ovo zahteva timski rad u koji su uključeni arhitekte, građevinari, dizajneri, kontakt menadžeri i drugi, uključujući i specijalistu medicine rada.

Novo !

U pripremi je 43. izdanje časopisa Industrija, sa temom „Nove tehnologije“.

Novi broj će imati promociju na Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća u Beogradu, gde će svi izlagači i učesnici sajma dobiti svoj besplatni primerak.

Rezervišite na vreme svoj oglasni prostor u sajamskoj Industriji.

Pišite nam na office@industrija.rs ili nas pozovite na 011/305-8822

www.industrija.rs

predstavljamo predstavljamo METAL-CINKARA D.O.O.

LIDER U OBLASTI ANTIKOROZIVNE ZAŠTITE

Svakih 90 sekundi se u svetu jedna tona čelika pretvori u rđu, a na svake dve tone proizvedenog čelika, jedna je proizvedena da zameni rđu

P

reduzeće Metal-Cinkara d.o.o. iz Ćuprije, svima je poznato kao deo Grupe Maksim d.o.o. iz Slovenije, kao i zbog njegove delatnosti i liderstva u toplom cinkovanju čelika.

Podatak da je u Metal-Cinkari pocinkovano čak 21 000 tona čelika, stavlja ih na prvo mesto u ovoj delatnosti i s pravom dobijaju vodeće mesto za antikorozivnu zaštitu.

Istraživanja u svetu, potvrdila su da je ova tehnologija najkvalitetnija, ekonomski opravdana i nije štetna za okolinu, s obzirom na to da u postupku proizvodnje čelika - cinkovani čelik može da se reciklira zajedno sa drugim otpadnim čelikom, a otpaci i cink koji nastaju kod cinkovanja, prerađuju se za dalju upotrebu.

Toplo cinkovanje beleži rast primene u antikorozivnoj zaštiti putne privrede, dalekovodnih i telekomunikacionih stubova, razvodnih postrojenja, procesnoj opremi, prehrambenoj industriji, proizvodnji hala itd. Preduzeće Metal-Cinkara d.o.o. već više godina poseduje sistem za vođenje kvaliteta po zahtevima međunarodnih standarda ISO 9001, ISO 14001, OHSAS 18001, po kojima obezbeđuje optimalno rešenje protiv korozije, a antikorozivna zaštita se izvodi u skladu sa prethodno navedenim standardima.

Kontakt: METAL-CINKARA d.o.o. info@metalcinkara.co.rs www.metalcinkara.co.rs 35230 Ćuprija Kneza Miloša bb +381 35 / 471 947 44

Industrija 42 / februar 2013.

22320 Inđija Vojvode putnika bb +381 22 / 215 00 57

Radne dimenzije peći za toplo cinkovanje su: u Inđiji

u Ćupriji

dužina: 13.750 mm širina: 1.700 mm dubina: 3.200 mm

dužina: 8.750 mm širina: 1.150 mm dubina: 2.500 mm

Toplo cinkovanje u odnosu na ostale vidove antikorozivne zaštite ima niz prednosti, kao što je dugačak vek trajanja bez ikakvog održavanja, a za 35% je jeftinije u odnosu na farbanje sa ukupnim slojem od 250 µm suve materije. Cinkova prevlaka se u urbanim sredinama troši 0,75 od 1,2µm. što opet ukazuje da će ovakva zaštita konstruktivni element štititi od korozije najmanje 50 godina.

Kao društveno odgovorno preduzeće - svesni smo da svojom delatnošću prouzrukujemo uticaje na životnu sredinu, pa zbog toga uredno prepoznajemo te uticaje, pratimo, vrednujemo, analiziramo i preduzimamo neophodne mere u cilju zaštite prirode i okruženja.

Iako METAL-CINKARA svoju poslovnu jedinicu u Inđiji ima nešto više od dve godine, ipak je zavredila značajno mesto u privredi i u privrednom sektoru obrade metala u Vojvodini. To je svakako pokazala time što je ona jedan od osnivača i pokretača Vojvodina Metal Cluster-a.

u fokusu u fokusu

MOST ZEMUN – BORČA U susret sajmovima građevinarstva u Kragujevcu i Beogradu, časopis Industrija je kucao na sva vrata, kako bismo došli do svežih informacija sa aktuelnih gradilišta u Srbiji. Zahvaljujući ljubaznosti zaposlenih u „Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda“, predstavljamo vam retrospektivu radova na mostu u Borči.

I

zbetonirano je prvih pedeset metara gornje kolovozne konstrukcije na borčanskoj strani, a pokretna skela je pomerena prema reci i na njoj se priprema oplata i armatura za sledeće polje. Na ovaj deo mostovske konstrukcije nastavlja se deo konstrukcije koji se spušta na zemlju na borčanskoj strani i na njoj je počelo povezivanje stubova betonskim konzolama, na kojima će biti izgrađena kolovozna ploča. Konzole su oblika latiničnog slova I, izrađuju se neposredno na gradilištu i pomoću krana visine 20 metara, podižu se i ugrađuju na svoju poziciju, kako bi spojili stubove.

Na glavnom rasponu mosta, iznad plovnog puta, završena je izgradnja prvog glavnog stuba, i uz njega se trenutno montira teška skela na kojoj će se postaviti oplata i armatura za prvi segment gornje konstrukcije glavnog raspona mosta. Istovremeno, odvijaju se i radovi na izgradnji stubova na zemunskoj strani reke, gde je izbetonirana naglavna greda drugog stuba glavnog raspona, a za preostale stubove se, ili pobijaju šipovi ili se izrađuje telo stuba.

U okviru radova na pristupnim putevima, od mosta do Zrenjaninskog puta, domaći izvođači izvode radove na izradi trupa saobraćajnice.

Do sada je izvršeno obeležavanje, izravnavanje i nasipanje trase saobraćajnice u dužini od oko pet kilometara, kao i izrada betonskih propusta preko postojećih kanala. Trenutno su u izgradnji prelazi preko Velikog kanala i kanala Vizelj, kao i izgradnja jednog nadvožnjaka. Pored naselja Krnjača, na drugom kraju pristupnih puteva uz Pančevački put, završava se izrada šipova za 550 metara dugačku mostovsku konstrukciju preko železničke pruge Beograd – Pančevo.

Prema dinamičkom planu, početkom naredne godine radovi će obuhvatiti nastavak izrade gornje konstrukcije mosta i dovršetak preostalih stubova. Na pristupnim saobraćajnicama vršiće se postavlja-

46

Industrija 42 / februar 2013.

nje nosećih slojeva saobraćajnice, a do proleća se očekuje i početak izgradnje petlje na Zrenjaninskom putu.

Na gradilištu je angažovano oko 400 radnika, od čega više od polovine čine kineski radnici. Izvođač je u prethodnih godinu dana izgradio kamp za smeštaj radnika, koji se sastoji od sedam objekata, u okviru kojih su spavaonice, restoran, prostor za odmor i upravna zgrada, a po izgradnji kampa krenulo se sa postavljanjem pomoćnog čeličnog mosta, koji se proteže sa obe strane reke, sve do dva glavna stuba mosta između kojih ostaje prostor za plovidbu, širine 150 metara.

Pomoćni čelični most sa borčanske strane, dužine 781 metar, gradio se pobijanjem čeličnih cevi na koje se postavlja metalna konstrukcija širine sedam metara, dok je sa zemunske strane pomoćni most dužine 190 metara građen sa reke uz pomoć plovila i barži.

Sa platforme pomoćnog mosta obavljaju se radovi na fundiranju stalnih stubova mosta, i to izradom zagata i podvodnim betoniranjem temelja stubova, a zatim se pomoću klizne oplate telo stuba betonira do projektovane visine.

Za glavni raspon konstrukcije mosta, dužine 172 metra, koristiće se pomerljiva oplata pričvršćena na nulti segment, a za punjenje betonom koristi se 37 metara visoka cev kroz koju se pumpa beton sa pomoćnog mosta. Oplatu drži viseća čelična konstrukcija, koja se uz pomoć hidrauličnih uređaja pomera na sledeći segment.

Pomeranje oplate i izrada segmenata odvijaće se istovremeno na obe konstrukcije.

u fokusu u fokusu Uz aktuelne radove na “kinskom mostu” na Dunavu, u Beogradu se planiraju projekti i na sledećim lokacijama; kao što je privođenje kraju radova na petlji u Radničkoj ulici i petlja sa druge strane mosta na Adi, odnosno u ulici Jurija Gagarina.

Pored toga, već postoje planovi za rekonstrukciju trga Slavija, Autokomande, Bulevara oslobođenja i za preuređenje ulice Vojvode Stepe na Voždovcu.

Ove informacije smo direktno dobili od Službe za informisanje grada Beograda, zahvaljujući ljubaznoj gospođi Biljani Bogdanović.

OPIS PROJEKTA Jedan od osnovnih nedostataka saobraćajne mreže Beograda je nepostojanje odgovarajućih alternativnih veza za međusobno povezivanje različitih putnih pravaca, kao i nedovoljan broj mostova. U postojećem stanju na širem području Beograda u funkciji je samo jedan most preko Dunava, Pančevački most, koji predstavlja jedinu drumskošinsku vezu pomenutih područja na 110 km toka reke Dunav.

Generalnim planom Beograda, predviđen je most preko Dunava na poziciji Zemun-Borča u okviru saobraćajnice Severna tangenta. U sistemu ulične mreže Beograda, Severna tangenta pripada kategoriji gradskih magistralnih saobraćajnica. Njenom izgradnjom stvaraju se uslovi međusobnog povezivanja dva buduća mosta preko Dunava, štiti se centralno područje od trazitnog saobraćaja, jer se stvaraju mogućnosti da se na ulazu u grad iz pravca Novog Sada i Šida, saobraćaj usmerava ka Zrenjaninskom i Pančevačkom putu i dalje ka severu, a omogućava se povezanost naselja na levoj obali Dunava sa opštinama Zemun i Novi Beograd.

Trasa ovog saobraćajnog koridora počinje saobraćajnicom T6 od Novosadskog puta preko ulice Cara Dušana u Zemunu. Severna tangenta prelazi reku Dunav i pravcem sever-severoistok dolazi do Zrenjaninskog puta, odakle trasa nastavlja pravcem prema severoistoku obilazeći naselje Ovča. U visini istočne granice naselja Ovča koridor se spušta na jug prema Pančevačkom putu na koga se priključuje denivelisanom raskrsnicom i povezuje sa trasom Spoljne magistralne tangente koja prelazi mostom preko Dunava na šumadijsko područje grada. Do izgradnje sledećeg mosta na Dunavu, u sadašnjoj fazi radova, saobraćajnica će se u nivou spojiti sa Pančevačkim putem.

Most Borča-Zemun sa saobraćajnicom Severna tangenta treba da omogući bolju distribuciju tranzitnog i izvorno-ciljnog saobraćaja na širem području grada čime će se stvoriti uslovi za rasterećenje saobraćaja mreže centralnog područja. Na ovaj način, stvaraju se i uslovi da se izgradnjom gradske magistralne saobraćajnice na levoj obali Dunava obezbede uslovi za razvoj ovog područja grada i na taj način stavi u funkciju gradsko građevinsko zemljište.

Ukupna dužina saobraćajnice iznosi iznosi 21,2 km, pri čemu je dužina mosta preko Dunava 1 482 m. Poprečni profil mosta se sastoji iz tri obostrane vozne trake širine 3,5 metra i obostrane pešačko-biciklističke staze. Most je projektovan kao kontinualni nosač od prednapregnutog betona sa dve nezavisne mostovske konstrukcije širine po 14 metara, za svaki smer po jedna.

Pored ovog na trasi postoji još 8 manjih mostovskih konstrukcija raspona od 34 do 545 metara, preko kanala, saobraćajnica i železničke pruge.

Trasa je podeljena na tri deonice i to: 1. deonica od novog Novosadskog puta do ulice Cara Dušana (Batajnički put) 2. deonica od Batajničkog do Zrenjaninskog puta, u koju je uključen i most 3. deonica od Zrenjaninskog puta do Pančevačkog puta Ukupna površina trase na konstrukciji je 44 000 m², deonice na zemlji su 571 000 m², dok je sam most površine 41 350 m².

Izvor informacija: Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda

retrospektiva retrospektiva INDUSTRIJA SRBIJE U 2012. GODINI

RETROSPEKTIVA 2012 INVESTICIJE U OBLASTI INDUSTRIJE KOJE SU OBELEŽILE GODINU ZA NAMA

Investicioni tim internet portala “eKapija” uradio je analizu i formirao rang listu investicija i investicionih ideja koje su izazvale najveće interesovanje poslovnog sveta u 2012. godini. Rezultati su veoma interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa vama.

Predstavljamo vam najzanimljivije projekte u sektoru INDUSTRIJE “Železara Smederevo” bila je bolna tačka srpske industrije u prethodnoj godini. Toliko bolna da nije prošao ni jedan mesec bez neke vesti o njoj. Raduje jedino činjenica da se na listu najčitanijih ubrojalo i otvaranje nekoliko fabrika. Uzlazni trend sektora autokomponentistike od prošle godine, rezultirao je novim pogonima i novim modelom “Fiat”-a. Očekivano, interesantna su vam bila i strateška partnerstva stranih kompanija sa našim nekadašnjim gigantima, kakvi su tekstilci “Prvi maj Pirot” i uzdanica gumarske industrije - “Trayal”.

48

Industrija 42 / februar 2013.

Ono sa čim nam je godina počela, ostalo je aktuelno do kraja. Tako se na prvom mestu naše liste pozicionirala “Železara” u Smederevu. Sa prvim danima 2012. godine, stupci svih ekonomskih rubrika bili su ispunjeni vestima da je Vlada Srbije otkupila smederevsku čeličanu od američke kompanije “U.S.Steel” i to za 1 dolar. A onda su počela da se smenjuju nagađanja o imenu novog vlasnika. Prvo smo se nadali kralju čelika, Indijcu Lakšmiju Mitalu, pa Ukrajincu Rinatu Ahmetovu. U međuvremenu je odustao nemački “TyssenKrupp”, a onda i “Donetsk Steel”. Sudbina jednog od najvećih srpskih preduzeća još je neizvesna, jer je Vlada ponovo produžila tender za njegovu prodaju. Spekuliše se da se čeka ruski “Uravagonzavod”, kao jedini pretendent na naše “železo”.

Do druge pozicije dovezla se kompanija “Fiat”, i to novim modelom automobila – 500L, popularnim “velikim fićom”. Nakon što je u martu predstavljen u Ženevi, serijska proizvodnja novog italijanskog aduta, počela je u Kragujevcu 4. jula. Detaljno smo propratili i početak izvoza, gde su veliku ulogu odigrale i “Železnice Srbije”. Da li su planovi “Fiata” o proizvodnji 120 000-180 000 vozila godišnje, u vreme kada prodaja automobila beleži sve veći pad, nerealni, moći ćemo suditi tek krajem ove godine.

Treće mesto zauzelo je pokretanje proizvodnje borbenih sistema u Velikoj Plani. Pretposlednjeg dana prošle godine, preduzeće “Jugoimport SDPR” otvorilo je fabriku u kojoj će sklapati transportere tipa “bov M-10” i “bov M-11”, samohodna artiljerijska oruđa

retrospektiva retrospektiva

INDUSTRIJA SRBIJE U 2012. GODINI

“nora B-52”, dok je u perspektivi i proizvodnja transportera “lazar 1” i “lazar 2” u saradnji sa partnerima iz Rusije. Posao će ovde naći oko 1 000 radnika.

Da su Arapi u Srbiju stigli i pre nedavne posete šeika iz Emirata, svedoči naše četvrto mesto. Name, kompanija “Mulk holdings” otvorila je u novembru u Banatskim Karlovcima fabriku “Alubond Europe”. U proizvodnju metalnih kompozitnih panela i bojenih rolni, prema najavama, arapski holding uložiće oko 20 miliona američkih dolara.

Odmah za ovom kompanijom, na petom mestu je najava za pokretanjem još jedne čeličane, i to u Šapcu. Italijanski “Danieli” početkom godine, najavio da planira da otvori čeličanu u gradu na Savi i da u nju uloži oko 500 miliona evra. Nakon izbora, pojavila se informacija da su Italijani ipak odustali, jer im je u Sisku isplativije. Međutim, ono je što je za sada potvrđeno, je da su planovi samo odloženi. Šesta pozicija na našoj listi rezervisana je nemačkog giganta, kompaniju “Bosch”, koja je u Pećincima 25. septembra počela izgradnju fabrike sistema brisača za automobile. Prema ranijim najavama, u pogon će biti uloženo oko 70 miliona evra. U prvoj fazi izgradnje biće dovršeno 22 000 kvadrata, a početak proizvodnje očekuje se u prvim mesecima 2013, kada će biti zaposleno 60 ljudi. Druga faza izgradnje fabrike počeće 2016. godine, a planirano je da do 2019. tamo bude 620 radnika.

“Bosch” u stopu prati kompanija “Swarovski”, na sedmom mestu. Austrijsko kristalno carstvo će, po svemu sudeći, u toku 2013. izgraditi u Subotici novu fabriku, koja će zaposliti 550 radnika. Ona će zauzimati 15 000 kvadratnih metara, a kako je ranije najavljivano, investitor bi u nju trebalo da uloži čak 40 miliona evra.

Osmo mesto pripalo je ispunjenom obećanju danskog “Grundfos”-a. Ta kompanija je u 2012. započela izgradnju, ali i završila proizvodni pogon u Inđiji u koji je uloženo oko 50 miliona evra. Fabrika pumpi za vodu i sisteme grejanja uposlila je više od 300 radnika.

Posle Danaca i njihove komšije Norvežani bili su aktivni u Srbiji. Tako je na devetom mestu pozicionirana kompanija “Hydro Design”, koji se bavi proizvodnjom plovila najviših performansi i koja je u oktobru najavila proizvodnju glisera u Novom Sadu.

Skandinavci će u Srbiji izrađivati nekoliko motornih brodova, a u prvim mesecima ove godine trebalo bi da počnu i proizvodnju novog, većeg i luksuznijeg modela čija cena će dostizati 200 000 evra.

Deseto mesto pripalo je želji kanadske kompanije da investira u rudarski sektor Srbije. Tako je “Avala resources” najavio da će do kraja 2015. uložiti više od pola milijarde dolara u otvaranje dva površinska kopa rudnika zlata na Crnom vrhu, između Bora i Žagubice.

Od jedanaestog do petnaestog mesta, plasirali su se: američki “Cooper tire” koji je preuzeo kruševački “Trayal” a nakon toga otvorio i novu fabriku guma, zatim slovenačka “Mura”, koja je kupila pirotski “Prvi maj”, uz obimne državne subvencije.

Sledi odluka američkog “Cooper Standard”-a da u Sremskoj Mitrovici uloži u fabriku autodelova i obezbedi 600 novih radnih mesta, a potom novotvorena fabrika “SNE Energy” u Čačku, u koju je “Elektrovat” uložio 1,6 miliona evra. Na petnaestom mestu je kompanija “Dunkermotoren”, koja je 1. oktobra započela proizvodnju u novoj hali u Subotici, čime planira da udvostruči kapacitete.

automobilska industrijaindustrija automobilska AKCIONI PLAN ZA AUTOINDUSTRIJU Evropska komisija predstavila je akcioni plan za autoindustriju CARS 2020 čiji je cilj da se osnaže konkurentnost i održivost te grane do 2020. godine. EU želi da njena autoindustrija očuva status prvoklasnog proizvođača u svetu, da proizvodi energetski efikasnija i bezbednija vozila i obezbeđuje radna mesta za milione kvalifikovanih radnika. O značaju automobilske industrije za evropski prosperitet i zapošljavanje, govori podatak da za tu granu direktno ili indirektno radi 12 miliona ljudi. U EU na sektoru autoindustrije radi 180 fabrika.

K

omisija predlaže unapređenje inovacija i istraživanja, saradnju na oživljavanju finansiranja inovacija i obezbeđenje izvesnosti regulative za masovnu proizvodnju električnih kola.

Inovacije na automobilskom sektoru stimulisaće se i kroz sveobuhvatni paket mera za smanjenje emisije ugljen dioksida i drugih zagađivača, kao i buke.

Automobilska industrija u celini, uključujući hiljade malih preduzeća, učestvuje u bruto domaćem proizvodu (BDP) EU sa 4%. U prošloj godini je imala promet veći od 700 milijardi evra i ostvarila je spoljnotrgovinski suficit od 90 milijardi. Ta industrija je najveći privatni investitor u oblasti istraživanja i inovacija, na šta godišnje troši oko 30 milijardi evra.

Ove godine je zbog trenutno teške makroekonomske situacije prodaja automobila u EU u padu i u prvoj polovini 2012. prodato je za 6,8% manje putničkih i za 10,8% manje komercijalnih vozila u poređenju sa i tako slabom 2011. godinom. Nove procene ukazuju da će ove godine u EU biti prodat 12,1 milion putničkih kola, što znači pad tržišta od gotovo 8% na godišnjem nivou. Ako se prognoza i ostvari, biće to peta uzastopna godina pada.

50

Industrija 42 / februar 2013.

Oporavak analitičari očekuju tek u 2014/15. a na povratak na rast beležen pre krize ne računa se u narednih 4-5 godina, pri čemu se na nekim tržištima očekuje tek na kraju decenije.

Komisija je saopštila i da je u EU u prethodnoj godini registrovano samo 11 000 vozila na struju, ali se očekuje da do 2020. godine udeo električnih kola u ukupnim registracijama automobila poraste na 7%.

Takođe se procenjuje da će do 2020. godine za čak 70% novog rasta na tržištu automobila, biti zaslužne zemlje koje beleže brz rast, jer će tražnja na “zrelim” tržištima biti samo stabilna - dok će na globalnom nivou porasti.

Komisija navodi da evropskoj autoindustriji treba pomoći da izvozi i iskoristi nova rastuća tržišta. Ta pomoć može da ide kroz unapređenje internacionalizma evropske autoindustrije, efikasniji pristup tržištu i harmonizaciju standarda i tehničkih pravila.

Baveći se trenutnim problemima u autoindustriji, Komisija je kao odgovor na pad tražnje na evropskom tržištu kola i zatvaranje pogona, najavila da će tokom meseca okupiti proizvođače vozila, predstavnike sindikata i ministre industrije - da razmotre mere za borbu sa krizom. Oni će pokušati da nađu rešenje za probleme u autoindustriji s fokusom na prevelike kapacitete, investicije u tehnologiju, državnu pomoć i mere na strani tražnje a pratiće ih razgovori na političkom nivou.

Evropski komesar za industriju i preduzetništvo i potpredsednik Komisije Antonio Tajani istakao je da plan za autoindustriju predstavlja prvi rezultat strategije Komisije za novu industrijsku revoluciju predstavljene 10. oktobra.

“Automobilska industrija ima sve potrebno da prevaziđe trenutne probleme, ostane konkurentna, postane još održivija i očuva proizvođačku bazu u Evropi”, istakao je Tajani.

Akcioni plan sadrži konkretne predloge za promociju ulaganja u naprednu tehnologiju, popravljanje stanja na tržištu, podršku autoindustriji u izlasku na svetsko tržište i podsticanje investicija u obuku i obrazovanje radnika.

U domenu ulaganja u naprednu tehnologiju pored ostalog će se podsticati unapređenje bezbednosti puteva i razvoj infrastrukture za alternativno gorivo (struju, vodonik i prirodni gas) dok poboljšanju uslova na tržištu treba da doprinesu jačanje jedinstvenog tržišta, uobličavanje finansijskih incijativa za tzv. čista vozila i dosledna primena regulative.

Podršku evropskoj autoindustriji na globalnom tržištu treba da obezbede zaključivanje uravnoteženih trgovinskih sporazuma, preispitivanje efekata tih sporazuma i dalji bilateralni razgovori sa vodećim partnerima iz trećih zemalja, kao i intenziviranje rada na međunarodnoj harmonizaciji regulative koja se tiče vozila.

Kada je reč o unapređenju ulaganja u obuku radnika, u Komisiji ističu da je važno da prati potrebe sektora. Komisija podržava osnivanje saveta evropske automobilske industrije za veštine i znanja. Savet bi okupio nacionalne organizacije koje se bave istraživanjima veština i zapošljavanja na autosektoru.

Takođe Komisija ohrabruje upotrebu Evropskog socijalnog fonda (ECF) za programe prekvalifikacije radnika, kao i članice EU da omoguće korišćenje fleksibilnijih šema na tržištu rada i kofinansiranje od strane ECF za podršku proizvođačima kojima je potrebno više vremena da nađu nove klijente.

Izvor: Euractiv.rs

sajamska industrija sajamska industrija BEOGRADSKI SAJAM

SAJAM AUTOMOBILA U BEOGRADU NAJSNAŽNIJI POSLOVNI DOGAĐAJ TOG TIPA U REGIONU Dugo očekivani 51. Međunarodni salon automobila (OICA), najstarija i najveća manifestacija ove vrste u širem okruženju, ove godine počinje 22. marta. Poslednja nedelja marta, biće rezervisana za promociju najnovijih ostvarenja preko 400 domaćih i inostranih izlagača, koji će se javnosti Srbije po prvi put predstaviti neposredno nakon sajmova u Parizu, Detroitu i Ženevi. Poseban značaj manifestacije, ogleda se u njenom snažnom poslovnom aspektu, tj. prilici da se na jednom mestu pronađu sva preduzeća koja posluju u okviru auto moto industrije.

Svoje prisustvo, do sada su potvrdili svi vodeći proizvođači automobila, ali i proizvođači prateće opreme, ulja, maziva, delova za vozila - čije učešće predstavlja srce poslovnih aktivnosti sajma.

Prateća industrija, rezervni delovi i garažno-servisna oprema, kao sastavni i veoma važan segment manifestacije - zahvaljujući kojem regionalni značaj salona najviše dolazi do izražaja, biće kao i do sada poslovno najdinamičniji.

Pored proizvođača automobila i prateće opreme, svoje mesto na salonu pronašle su i banke, lizing kompanije i osiguravajuće kuće, koje će potencijalnim kupcima ponuditi specijalne uslove i pomoć u odluci da se za svog novog ljubimca opredele upravo pod kupolama Beogradskog sajma.

I dok će stručna javnost i automobilski fanovi uživati u prestižnim modelima koji dolaze iz razvojnih centara vodećih proizvođača i predstavljaju najnovija i najsavremenija rešenja po pitanju dizajna i tehničkih perfomansi, pažnja šire javnosti biće usmerena ka poznatim i modifikovanim modelima - a naročito prema sasvim novim ostvarenjima u autoindustriji, koji predstavljaju odgovor proizvođača na smanjenu kupovnu moć najvećeg broja kupaca.

Kako je Salon automobila već tradicionalno omiljeno mesto za izlazak, Beogradski sajam će se kao i do sada pobrinuti da se svi koji dođu dobro i zabave - familly day, izbor za miss, parada oldtimer-a, sajamski reli, nagradne igre za posetioce i ostale edukativne i zabavne aktivnosti.

Generalni sponzor 51. Međunarodnog salona automobila u Beogradu je kompanija DDOR iz Novog Sada.

U isto vreme, obožavaoci dvotočkaša u hali 2C podizaće nivo adrenalina uz jak zvuk opasnih mašina. Na 7. Međunarodnom sajmu motocikala, delova i opreme Motopassion 2013, posetioci će moći da uživaju u najnovijim modelima renomiranih svetskih proizvođača motocikala, skutera i dodatne opreme.

Salon automobila organizovan je u saradnji sa Udruženjem proizvođača drumskih vozila Srbije i sa Srpskom asocijacijom uvoznika vozila i delova. Manifestacija se održava pod okriljem svetske asocijacije proizvođača automobila OICA. 52

Industrija 42 / februar 2013.

automobilska industrijaindustrija automobilska ABB D.O.O.

ROBOTI U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI Današnji automobili su postali dokaz izuzetnog tehnološkog napretka ljudske civilizacije, ali su roboti koji ih sklapaju još veći dokaz tog napretka. U proteklih tridesetak godina roboti su u potpunosti promenili automobilsku industriju, povećavajući proizvodnu efikasnost, koju je do početka njihove primene bilo nemoguće ostvariti. ABB je vodeći snadbevač industrijskih robota, modularnih proizvodnih sistema i usluga, i obezbeđuje standardna rešenja za različite primene u proizvodnom procesu.

A

BB pruža širok spektar rešenja za proizvođače automobila i automobilskih komponenti, sa više od 200 000 robota, instaliranih širom planete.

Nakon konsultacija sa proizvođačima automobila (između ostalih i Daimler Chrysler), ABB je pokrenuo razvoj novog, kompaktnog i ekonomičnog modela robota. Rezultat tog razvoja je model IRB 6620. Ovaj fleksibilan model robota, cenovno prihvatljiv i izuzetno atraktivan za primenu u oblasti tačkastog zavarivanja, ima izuzetno velik radni opseg, sa mogućnošću kretanja ispod svoje bazne osovine i kretanja unazad. Ponovljivost pozicije zavarivanja, za koje se ovaj robot obično i koristi je reda desetog dela milimetra.

Proizvođači auto delova i automobila konstantno vrše testiranje svih varova proveravajući njihovu čvrstoću i kvalitet uveravajući nas u kvalitet varova, kreiranih zahvaljujući upravo primeni robota.

Ovo je robot sa ogromnom radnom zonom, u poređenju sa svojom umerenom veličinom i dohvatom od 2,2 metra.

IRB 6620 je prvi robot koji je dizajniran za EPS (Electronic Posi-

tion Switches) koji menjaju tradicionalne mehaničke pozicione prekidače. EPS je u potpunosti baziran na softverskom rešenju što omogućuje jednostavno, fino podešavanje i eliminiše potrebu za kablovima koje tradicionalni prekidači koriste, a koji imaju tendenciju zaglavljivanja i trošenja.

IRB 6620 može biti opremljen i sa tzv. “Tip dresser-om” lociranim

na bazi robota, a koji se koristi za obradu vrhova elektroda, koje se troše i prljaju prilikom procesa zavarivanja.

IRB 6620 ima mnogo sličnosti sa svojim prethodnikom, modelom IRB 6600, tako da se za instalaciju mogu koristiti isti alati, a za servisiranje isti rezervni delovi, čime je sistemskim integratorima i serviserima znatno olakšan posao.

54

Industrija 42 / februar 2013.

automobilska industrija automobilska industrija ABB D.O.O.

Od ukupnog broja prodatih robota, 60% završava upravo u fabrikama automobila i kod njihovih dobavljača. Istraživanjem se zaključilo da u odnosu na već postojeće modele, primenjene u oblastima zavarivanja, ovaj robot može pokriti 70-80% svih zahteva u oblasti tačkastog zavarivanja. ABB je razvojem ovog modela, sa karakteristikama kao što su: • jednostavan za instalaciju i upotrebu • sa mogućnošću invertovane ili instalacije pod određenim uglom • male težine • nosivosti do 150 kg odgovorio na zahteve automobilske industrije da se kompaktnijim Kao lider u pronalaženju energetski efikasnih rešenja, ABB doprinosi i fleksibilnijim robotom smanje troškovi. globalnoj uštedi električne energije, ne dovodeći u pitanje njenu isporuku.

Naši sistemi za kontrolu osvetljenja mogu uštedeti i do 50 procenata Danas je uobičajeno videti robote unutar fabrika automobilske energije, a upravljanje zgradama i do 60 procenata. industrije. Oni su idealan izbor za manipulaciju opremom za tačkaZahvaljujući kompaktnosti i agilnosti stvorena je mogućnost se i sto zavarivanje, koja je vrlo nezgrapna zbog svojih dimenzija i težiDok drugi govore o cenama električne energije, nestašicida struje IRB 6620 instalira na više različitih nivoa i time omogućeno ubrza- ne. Preciznost, brzina i pouzdanost robota se konstantno poboljklimatskim promenama, ABB aktivno čini nešto u vezi toga, i to ovde i sada. www.abb.com/knx nje proizvodnog procesa.

Umesto dosadašnjih 4 na istom prosto- šava sa svakom novom generacijom. Automobilska industrija je ru, sada se može instalirati čak 8 robota. Glavna prednost IRB 6620 je vrlo jednostavna instalacija u poređenju sa sličnim robotima. Sa težinom od samo 900 kg, on je apsolutno najlakši robot u svojoj klasi i može biti vrlo lako pomeran sa standardnim viljuškarom.

naučila kako da koristi robote, kako bi sama postala konkurentnija i profitabilnija, dok druge industrije trenutno počinju da usvajaju iskustva, koja automobilska industrija već ima sa primenom robota u proizvodnom procesu.

ABB d.o.o.

Kumodraška 235 11000 Beograd, Srbija Tel: +381 11 3094 300 Fax: +381 11 3094 343 www.abb.rs

Industrija 42 / februar 2013.

55

zanimljivosti zanimljivosti

PONOVO PLOVI ISTRAŽIVAČKI BROD ARGUS Uoči desetogodišnjice dolaska u Srbiju, posle višemesečnog remonta u brodogradilištu u Apatinu, Centar za promociju nauke osposobio je čuveni brod laboratoriju Argus za plovidbu.

Č

uveni brod laboratorija, nakon što je tokom pola decenije bio zaboravljen, ponovo će zaploviti. Posle višemesečnog remonta, istraživački brod laboratorija Argus, koji je od prošle godine u nadležnosti Centra za promociju nauke, konačno je osposobljen kako za naučne ekspedicije tako i za naučnopopularne aktivnosti. Centar na brodu organizuje prve interaktivne radionice za školarce počevši od februara, a potom nastavlja sa raznovrsnim aktivnostima na ovoj plovećoj naučnoj laboratoriji.

U vreme kada je sagrađen, 1972. godine, Argus je bio najopremljenija ploveća laboratorija koju su koristili nemački istraživači kako bi ispitivali kvalitet vode, stanje ribljeg fonda i ekosistema na reci Rajni. Kad su obezbedile novi brod, Argus 2, vlasti u Pokrajini Hesen su ponudile Argus na poklon nekom ko će zaista imati veliku korist od broda. Nakon teških pregovora među podunavskim državama, kod Nemaca je lično intervenisao tadašnji premijer Srbije dr Zoran Đinđić, zamolivši da se brod dodeli Srbiji.

Argus je do beogradskog pristaništa doplovio u proleće 2003. godine i ubrzo je pripao u nadležnost Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, a među prvim zaduženjima bila su mu takozvana maršutna merenja kvaliteta vode duž toka Dunava kroz Srbiju. Međutim, u narednim godinama nestalo je novca za popravke i održavanje broda, pa su sva istraživanja na brodu zamrla, a Argus je ostao usidren u vojnom pristaništu i polako je propadao.

Na inicijativu Centra za promociju nauke, brod dobija novog staraoca 2011. godine. Ispostaviće se da će ga to spasiti daljeg uništenja. Tokom 2012. Godine CPN je obezbedio sredstva za popravku u brodogradilištu u Apatinu. Zahvaljujući tome, brod je stavljen na raspolaganje srpskim istraživačima, ali će, u vreme kad se ne koristi za istraživanja, biti otvoren za radionice, eksperimente, demonstracije i promotivne aktivnosti namenjene svim zainteresovanim građanima, a posebno školskoj deci.

CPN prve radionice za đake organizovao je na desetogodišnjicu dolaska broda u Srbiju, 21. februara. Sve radionice vode obučeni naučni demonstratori i volonteri, a učesnici radionica moći će na zanimljiv način da steknu korisna znanja iz brojnih naučnih oblasti kao što su biologija, mikrobiologija, ekologija i hidrobiologija.

56

Industrija 42 / februar 2013.

Nakon prvih radionica, u martu 2013. CPN na brodu Argus organizuje seriju događaja otvorenih za građane, posvećenih obeležavanju Godine vode (istražite više na www.godinavode.cpn.rs).

logistika logistika GEBRÜDER WEISS

GEBRÜDER WEISS U SRBIJI POSTAJE PARTNER MREŽE ZA TRANSPORT ZBIRNE ROBE SYSTEM ALLIANCE EUROPE ŠIRI MREŽU

Gebrüder Weiss doo, od januara 2013. godine, ogrankom u Dobanovcima pojačava platformu za zbirne terete. Shodno tome, mreža se sada sastoji od 52 partnera, sa 183 pogona u 26 evropskih zemalja. „Drago mi je da firmu Gebrüder Weiss sada i srpska filijala zastupa u mreži System Alliance Europe. U Srbiji ne samo da ispunjavamo najviše zahteve u pogledu servisa, već nudimo i redovne linije prema Crnoj Gori i drugim zemljama jugoistočne Evrope“, rekao je tim povodom Volfgang Nisner, predsednik upravnog odbora firme Gebrüder Weiss.

Firma Gebrüder Weiss doo je deo kompanije Gebrüder Weiss Holding AG sa sedištem u mestu Lauterah, u Austriji.

Ova kompanija je 100 odsto u vlasništvu porodica Vajs i Jeri.

Filijala u Srbiji je osnovana 2004. godine i sa 130 zaposlenih, obradi preko 30 000 pošiljki godišnje.

System Alliance Europe će i ubuduće težiti daljem širenju mreže, kako bi se ostvarila gusta mrežna struktura. „Uskoro će se potpisati ugovori u još četiri zemlje“, izvestio je Uve Mejer, menadžer u mreži System Alliance Europe.

Gebrüder Weiss tim Sa oko 5 000 zaposlenih, 158 sopstvenih pogona i godišnjim prihodom od preko jedne milijarde evra, preduzeće Gebrüder Weiss spada u vodeća transportna i logistička preduzeća u Evropi. Pod krovom Gebrüder Weiss Holding AG, sa sedištem u Lauterahu (Forarlberg) preduzeće je pored svojih glavnih oblasti poslovanja drumskog transporta, vazdušnog i pomorskog transporta robe, kao i logistike, okupila i niz visoko specijalizovanih industrijskih rešenja i ćerki-firmi – među njima i logistički konsalting x|vise, tectraxx (specijalisti za visokotehnološka preduzeća), inet-logistics (softverska rešenja za upravljanje transportom TMS), Railcargo (železnički transport) i servis za dostavu paketa Gebrüder Weiss, suvlasnik austrijskom DPD sistema za direktnu distribuciju paketa. Ovakvo koncentrisanje delatnosti omogućava koncernu da brzo i fleksibilno reaguje na potrebe klijenata. Zbog velikog broja ekoloških, ekonomskih i socijalnih mera, ovo porodično preduzeće, čija istorija seže u prošlost više od 500 godina, i danas se smatra predvodnikom na području održivog razvoja.

System Alliance Europe objedinjuje stručnost vodećih špeditera srednje veličine. Ako se klijent obrati svom regionalnom prevozniku, na raspolaganju će mu biti kompletno stručno znanje evropske platforme za zbirne terete. Visoki standardi kvaliteta, transparentni procesi i pouzdan transport su zagarantovani putem organizacionih i informatičko-tehničkih smernica.

Gebrüder Weiss d.o.o.

Transport and Logistics Beogradska bb, Dobanovci Tel: +381 (0) 11.3715.235 Fax: +381 (0) 11.3715.201 E-mail: office.beograd@gw-world.com Web: www.gw-world.com Industrija 42 / februar 2013.

57

sajamska industrija sajamska industrija BEOGRADSKI SAJAM

KORAK U BUDUĆNOST

B

eogradski sajam od 13. do 17. maja 2013. godine, organizovaće 57. međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, nastojeći da prikaže savremena tehnička rešenja u industrijskim procesima budućeg privrednog i tehnološkog razvoja. Ova najstarija priredba Beogradskog sajma, od svog osnivanja davne 1937. godine, bila je i do danas ostala pokretač industrijskog razvoja zemlje - najznačajniji privredni i tehnološki događaj i jedna od najprestižnijih sajamskih manifestacija u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, čime uspešno doprinosi razvoju i modernizaciji industrije, a time i cele privrede.

Značaj ove specijalizovane sajamske manifestacije potvrđen je, pored prisustva najznačajnih domaćih i inostranih izlagača, kroz interesovanje velikog broja poslovnih posetilaca iz zemlje i regiona.

Organizacionim i izlagačkim konceptom Sajma tehnike dominiraju brojna tehnička dostignuća. Poslovni duh ove prestižne manifestacije provejava kroz nacionalne i grupne izložbe država učesnica, sa kojima domaći izlagači imaju priliku da razmene iskustva i poslovne prakse, kao i da pronađu potencijalne poslovne saradnike kroz proizvode i tehnologije kojima Srbija još uvek ne raspolaže.

Promovišući proizvođače, konstruktore, pronalazače, trgovinska predstavništva vodećih svetskih kompanija u ovoj delatnosti, beogradski Sajam tehnike je manifestacija na kojoj se može i videti i saznati, ali i ostvariti konkretan poslovni aranžman.

Zakoračite u budućnost od 13. do 17. maja na Beogradskom sajmu.

58

Industrija 42 / februar 2013.

nove tehnologije nove tehnologije MOMENTUM D.O.O.

ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE INDUSTRIJSKA AUTOMATIZACIJA I ELEKTROMOTORNI POGONI Elettronica Santerno osnovana je 1970. godine, blizu Bolonje u Italiji. Oduvek je bila jedinstvena kompanija, čiji hvaljeni tim stručnjaka stvara i razvija inovativna rešenja koja se primenjuju u oblasti energetske elektronike. Santerno je kao deo Carraro Group osvojio i međunarodno tržište.

Tako posluje u znajčajnim strateškim oblastima širom sveta, kao što su Brazil, Španija, Kina, Indija, Nemačka, SAD, Rusija i Italija.

O

snovana u Imoli 70-tih godina prošlog veka, Santerno broji preko 42 godine iskustva i istraživanja u oblasti energetske elektronike za regulaciju elektromotornih pogona, a ima i liderski položaj već 27 godina u oblasti alternativnih izvora energije, posebno fotonaponskih invertora. Filozofija ove kompanije izgrađena je na temeljima velikih ulaganja u istraživanja i razvoj, što je rezultiralo u kreiranju interne istraživačke laboratorije, čime se posebno ponose.

Brojnost i kvalifikovanost njenog stručnog osoblja, posebno inženjera i tehničara, garantuju sposobnost za realizaciju kompletnog procesa kreiranja proizvoda: od ideje - do finalnog asembliranja.

Svaki proizvod prolazi proceduru testiranja i interne sertifikacije.

U svim fazama razvoja proizvoda i same proizvodnje, inženjeri i tehničari kompanije Santerno sarađuju sa najboljim italijanskim univerzitetima i organizacijama, kao što su CNR (Nacionalni istraživački centar), ENEA (italijanska Agencija za energetiku i održivi razvoj), javne i privatne laboratorije.

60

Industrija 42 / februar 2013.

SANTERNO – VAŽAN IGRAČ NA TRŽIŠTU SOLARNE ENERGETIKE U oblasti konverzije fotonaponske energije, Santerno je nacionalni lider i nudi širok spektar rešenja koja mogu zadovoljiti potrebe najzahtevnijih kupaca. Ovo uključuje monofazne invertorske jedinice za male elektrane (1 do 45 kW), trofazne invertorske jedinice za srednja postrojenja (10 do 500 kW) sa različitim varijantama String Box kutija za priključak fotonaponskih stringova, a nude i kompletna kontejnerska rešenja sa integrisanim trafo stanicama Sunway TM Station za sisteme veće od 400 kW. Santerno invertori napravljeni su u potpunosti u Italiji: kompanija koristi sopstveni know-how, što uključuje celokupni dizajn mehanike, energetske elektronike i softvera. Zbog ovoga, Santerno je u poziciji da realizuje pojedinačne i specifične intervencije u bilo kojoj tački proizvodnog lanca, ukoliko postoji zahtev za modifikacijom, garantujući fleksibilnost i brze reakcije.

nove tehnologije nove tehnologije MOMENTUM D.O.O.

Na ovaj način, kompanija Santerno nudi čitav niz različitih rešenja posebno prilagođenih za svaku pojedinačnu zemlju – u skladu sa njenim specifičnim i specijalizovanim zahtevima. Dakle, nude se verzije prilagođene i funkcionalne na različitim tržištima.

Važan aspekt koji karatkeriše Santerno Solar invertore, jeste jednostavnost odžavanja, što znači da prilikom primene, zaposleno tehničko osoblje ne mora biti posebno obučeno za fotonaponsku opremu. Sistem je veoma otvoren i pristupačan. Korišćenjem inovativnog sistema daljinskog upravljanja i interneta, korisnicima su dostupne pravovremene informacije kao i statistički podaci – i to preko poruka. Takođe, moguće je proveriti ispravnost putem daljinskog upravljanja, čime se ima uvid u funkcionisanje, rad i ekonomsku efikasnost fotonaponskih sistema. U ovaj sistem ugrađena je aplikacija za mobilne telefone i web 2.0 usluge, čime je on direktno povezan sa monitoring službom koja je aktivna 24 sata dnevno.

Poslednje, ali ne i manje važno jesu visoka pouzdanost i sigurnost proizvoda, visok kvalitet standardnih komponenti, kao i jednostavan pristup prilikom održavanja sistema.

SANTERNO PROGRAM INDUSTRIJSKE AUTOMATIZACIJE

Proizvodi su posebno napravljeni i dizajnirani po modularnom principu, tako da funkcionišu kao integralni delovi kompleksnog sistema. Ovaj tip pristupa nudi prilagođena rešenja koja sadrže veliki broj integralnih komponenti. Proizvodi su napravljeni tako da su pažljivo skalirani, to znači da mogu biti zgodno kombinovani kako za velika, tako i za mala; kako za kompleksna, tako i za manje složena rešenja, kombinujući njihove funkcije i nominalne snage.

Jedinstvene performanse uređaja koje važe za kompletan opseg uređaja, od malih do velikih, garantuju maksimalne mogućnosti za svako pretpostavljeno postrojenje.

Santerno solarni invertori su projektovani za upotrebu širom sveta: proizvodi su razvijeni i proizvedeni u skladu sa važećim standardima, koji se primenjuju u različitim zemljama.

Za više od 40 godina, kompanija Santerno je radila rame uz rame sa svojim klijentima u oblasti industrijske automatizacije, nudeći na globalnom tržištu čitav spektar regulatora energetske elektronike: raznovrsne proizvode sa posebnim inovativnim i pouzdanim rešenjima za najrasprostranjenije industrijske aplikacije, kao što su Klimatizacija - Grejanje - Hlađenje, vododosnabdevanje i veliki vodeni sistemi, sistemi za distribuciju vode, kranovi, liftovi, rudarske aplikacije itd.

Proizvodni program kompanije Santerno uključuje soft-startere, skalarne i vektorske invertore, regulatore za DC motore i električne motore. Posebnu pažnju Santerno poklanja energetskoj efikasnosti svojih proizvoda, nudeći sisteme za vraćanje energije tokom kočenja i zaustavljanja - regeneraciju energije.

Očuvanje životne sredine za sadašnje i buduće generacije, jedna je od nezaobilaznih zadatih vrednosti kompanije. Otuda velika posvećenost kompanije da razvija najbolje tenologije koje pojednostavljuju upotrebu i smanjuju potrošnju, dajući više energije, i na taj način čuvaju životnu sredinu. Optimizacija karekteristika Santerno proizvoda, kao i jednostavne metode njihovog funkcionisanja, garancija su da će naši kupci znatno smanjiti troškove i maksimalno iskoristiti dobijenu energiju.

Momentum d.o.o.

Fruškogorska 55 22000 Sremska Mitrovica Tel./Fax.: +381 22 625 010 Mob: +381 62 252 818, +381 65 2622 066 Email: momentum@eunet.rs Web: www.momentum-automation.com Skype: Branimir.Jukic

Momentum d.o.o. kao ovlašćeni partner kompanije Santerno za tržišta Srbije, Crne Gore, Makedonije i BiH, posvećeno deluje nudeći sveobuhvatne inženjering usluge i proizvode dokazanog kvaliteta, kako u oblasti industrijske automatizacije i regulisanih elektromotornih pogona, tako i alternativnih izvora energije, posebno sisteme solarne energetike.

Industrija 42 / februar 2013.

61

predstavljamo predstavljamo INSA – INDUSTRIJA SATOVA A.D.

®– SISTEM ZA DALJINSKO OČITAVANJE MERILA – “ADO” ADAPTERI ZA DALJINSKO OČITAVANJE

INSA sistem daljinskog očitavanja koristi se za daljinsko očitavanje vodomera, kalorimetara, gasomera i drugih uređaja za merenje potrošnje. Sistem koristi radio prenos kao osnovni medijum za komunikaciju sa uređajima, a isti je moguće povezati na druge medijume i mreže kao što su wifi, ethernet, usb, bluetooth ili mreža mobilne telefonije.

Očitavanje na nivou čitača

Ado Terminal

I

NSA sistem daljinskog očitavanja se sastoji od više uređaja. Zajedničko za sve merne uređaje je da baterija u modulu traje do 15 godina. Svi moduli su certifikovani i rade na 868 Mhz frekvenciji.

Razlikujemo dva načina očitavanja, prvi način je očitavanje na nivou inkasanta, a drugi način je automatsko očitavanje pomoću mbus, gprs i gsm protokola. Svi ovi načini daljinskog očitavanja su našli svoju primenu i opravdali uložena sredstva. Na slici je prikazano očitavanje sa inkasantom koje funkcioniše po sledećem principu. U šahti imamo vodomer na kome se nalazi modul za daljinsko očitavanje.

Inkasant pomoću ručnog terminala šalje upit za željene informacije koje su najčešće informacije o trenutnom stanju na merilu. Nakon slanja upita modul na vodomeru vraća informacije koje se snimaju u ručnom terminalu. Nakon očitavanja inkasant se sa pročitanim podacima vraća u bazu (mesto gde bi trebalo da se slivaju očitane informacije) i prenosi očitane podatke na matični računar, podaci se kasnije distribuiraju u sistem naplate. Programi za sistem daljinskog očitavanja se prilagođavaju jeziku kupca. Po sličnom principu funkcioniše očitavanje pomoću GPRS protokola, jedina razlika je što se upiti (zahtevi za informacijom) prave iz kancelarije.

Na sledećoj slici gore u sredini prikazan je Ado Terminal, a pored njega je prikazan primer izgleda Ado adaptera za daljinsko očitavanje na samom vodomeru.

Akcionarsko društvo “INSA” - Industrija Satova, Zemun Tršćanska br.21, 11080 Beograd-Zemun Telefon: + 381 11 2612 422

+ 381 11 3713 606

+ 381 11 3713 607 Fax: + 381 11 2614 330 E-mail: info@insa.rs www.insa.rs

62

Industrija 42 / februar 2013.

Kućni vodomer sa ADO čitačem

ADO Terminal je uređaj namenjen očitavanju svih vrsta ADO uređaja preko kabla, bluetooth-a ili radijski. INSA ADO softver za daljinsko očitavanje koji je implementiran u ovom Ado Terminalu omogućava potpuno automatsko očitavanje merila kao i mogućnost trenutnog pregleda ili statističkog prikaza pa čak i slanja podataka na udaljeni server ili računar putem wifi ili gprs protokola. Terminal poseduje mogućnost povezivanja sa svim ADO modulima za daljinsko očitavanje preko kabla, bluetooth-a ili radijski.

Prednosti sistema za daljinsko očitavanje: • Omogućava se praćenje potrošnje vode ili gasa u samom procesu distribucije do krajnjeg korisnika, što direktno utiče na smanjivanje gubitaka u mreži • Brže očitavanje merila • Očitavanje bez ometanja korisnika • Tačnije očitavanje – izbegnuta je ljudska greška prilikom pisanja stanja • Izbegnut je direktni kontakt sa potrošačem (nema ometanja korisnika) • Izbegnuta je manipulacija podacima • Evidencija tačnih vremena očitavanja • Detekcija manipulacija sa merilom

energetika energetika

IZGRADNJA SOLARNOG PARKA “JEDAN GIGA” POČINJE NA LETO 2013.

ZA VELIKE PROJEKTE SISTEM “FID IN” TARIFA PREVAZIĐEN

Kompanija “Securum Equity Partners” najkasnije krajem leta ove godine trebalo bi da počne izgradnju solarnog parka snage 1 000 MW. Projekat simboličkog naziva “Jedan giga”, doneće jugoistoku Srbije investiciju od 1,75 milijardi evra, državi godišnji prihod od poreza 28 miliona evra, kao i otvaranje tri fabrike za proizvodnju fotonaponskih panela.

K

ako je još krajem 2011. najavljeno iz te kompanije, solarni paneli trebalo bi da budu postavljeni na površini od 3 000 ha na jugu Srbije, na jednoj ili više lokacija. Ivan Matejak, menadžer za zapadni Balkan kompanije “Securum Equity Partners & Associates” izjavio je da će definitivan izbor lokacije, odnosno lokacija, biti uskoro poznat.

- Pošto se radi o velikim površinama, ne želimo izlaziti sa nepotpunim informacijama kako bismo izbegli pogrešne interpretacije.

Početak izgradnje solarnog parka očekujemo najkasnije krajem leta ove godine – najavljuje Matejak.

Predstavnici “Securum Equity Partners” su se nedavno sastali sa čelnicima RB “Kolubara”. Pitali smo našeg sagovornika ima li u Lazarevcu odgovarajućeg zemljišta na kojem bi mogli biti postavljeni solarni paneli:

Ivan Matejak - Cilj naše posete RB “Kolubara” bilo je razmatranje moguće saradnje, pošto na tim lokacijama postoje zanimljive površine, kao što su odlagališta, zapušteni kopovi, koji bi mogli biti uzeti u obzir za postavljanje solarnih panela – napominje Matejak.

U “Securum Equity Partners” odlučili su da iskoriste energetski potencijal sunčevog zračenja koji je, po njihovim rečima, u Srbiji za trećinu veći nego u srednjoj Evropi i počnu izgradnju jednog od najvećeih solarnih parkova na svetu.

Tu kompaniju sa sedištem u Americi ne zanimaju podsticaji koje Srbija daje za ulaganje u obnovljive izvore energije (OIE), već smatraju da je sistem “fid in” tarifa prevaziđen.

64

Industrija 42 / februar 2013.

- U trenutku kada smo krenuli u strukturiranje projekta “One Giga”, koji ćemo realizovati u Srbiji, bilo je sasvim jasno da će model podsticaja biti vrlo brzo prevaziđen. Tendencije u tom trenutku, kao i sadašnje stanje u evropskim zemljama koje prednjače u ovom sektoru, govore da smo bili u pravu - većina zemalja, kao što su Nemačka, Italija i Španija, već su ukinule ili su u postupku ukidanja podsticajnih mera za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Postoje više nego očigledni dokazi o negativnim uticajima takvog modela razvoja, a najočigledniji je direktan teret za i onako preopterećene državne budžete i kase javnog sektora – objašnjava gospodin Matejak.

On takođe smatra da je neophodna nova strategija koja će biti vođena samoodrživošću određenog projekta.

- Naš projekat predviđa stvaranje ekonomije obima, kojom se smanjuju troškovi proizvodnje i čiji su kilovat časovi konkurentni na tržištu “zelene” energije”. Stoga su podsticajne mere, onako kako ih danas poznajemo, kao i mehanizmi koji ih regulišu, prevazđen model razvoja OIE, ne samo u Srbiji već i u svetu. Sve češće se upravo zbog toga koristi termin “Post-Subsidy World”. To što Srbija zaostaje u razvoju ovog sektora, ne znači da treba da se implementiraju po budžet štetni modeli.

energetika energetika Uredbom za povlašćene proizvođače električne energije donetom krajem januara, cena za otkup struje iz solarnih elektrana smanjena je sa 23 na 16,25 do 19,77 evrocenti, u zavisnosti od snage elektrane. Međutim, smanjenje ili povećanje “fid in” tarifa - neće ni ubuduće uticati na odluke o izgradnji ovog solarnog parka.

- Uredba će uticati na one koji u “fid in” tarifama ne vide održiv razvoj sektora OIE, već stvaranje ekstra profita, što su podsticaji, suštinski, poslednjih deset godina i bili. Tako da će cena verovatnije uticati na takav profil investitora.

Naš sagovornik ukazuje da bi država trebalo da uredi tržište električne energije, jer zadovoljavanje učešća OIE u finalnoj potrošnji nije samo normativni imperativ ili ekonomska prilika, već i bitan civilizacijski pomak u shvatanju okruženja u kojem živimo.

- Zakonodavac treba da prisustvuje u regulisanju ove oblasti definišući ciljeve koje treba dostići, ali ne na način koji u poslednje vreme pokazuje bitne nedostatke. U tom smislu, regulisanje tržišnih mehanizama zelene energije, a ne davanje subvencija, jeste put koji treba da se sledi. Glavne aktere elektroenergetske scene treba obavezati da dostignu energetski miks, čiji će trošak biti određen na tržištu na osnovu mehanizma ponude i potražnje zelene energije, dok ce krajnji potrošac plaćati za energiju koju utroši.

Matejak dodaje da je potrebno odrediti stvarnu cenu električne energije proizvedene iz fosilnih goriva, koja je daleko viša od današnje, koja je socijalna kategorija.

- Imajmo na umu i činjenicu da razvijene zemlje u tu cenu uračunavaju, osim direktnih troškova proizvodnje, i eksterne troškove, među kojima je prvi i najvažniji onaj u vezi sa zagađivanjem okoline. Tzv. “internizacija eksternih troškova” mora postati sastavni deo formiranja cene električne energije dobijene iz, recimo, uglja ili bilo kojeg drugog fosilnog goriva.

Potrebno je razmišljati dugoročno, ne na 12 godina, jer je energija stub na kojem počiva stabilnost i održivost svetskog ekonomskog rasta. Želja određenih investitora da kroz vreme trajanja “fid in” tarife povrate uložena sredstva, te uz to zarade diskretne profite, jeste njihov legitiman cilj, ali sigurno ne podržava viziju dugoročnog razvoja jedne države – zaključuje menadžer “Securum Equity Partners” za zapadni Balkan.

“Securum Equity Partners” je prošle godine sa Vladom Srbije potpisao krovni sporazum. Prema tom planu, do aprila 2013. trebalo bi da dobiju sve neophodne dozvole i da potom krene realizacija. Investitor se obavezao da će projekat završiti do 2015. godine.

Industrija 42 / februar 2013.

65

nove tehnologije nove tehnologije HEXAGON METROLOGY

STUDIJA PROJEKTA PRODINTEC GIJON

Tehnološka baza obezbeđuje kvalitet sa ROMER Absolute mernom rukom

Industrija u severozapadnoj španskoj provinciji Asturije, ima javni izvor znanja na raspolaganju. Da bi region zadržao konkurentnost, privatna firma PRODINTEC (www.prodintec.com) savetuje lokalne kompanije u novim konstrukcijama, upravljanju i proizvodnji. ROMER Absolute merna ruka sa integrisanim laserom je garant kvaliteta u veoma inventivnom okruženju.

Misija: gde god asturijska industrija namerava da unapredi proizvode ili proizvodnju i upravljanje procesima, kompanija PRODINTEC stoji kao tehnološka podrška tranziciji. Sa ciljem unapređenja lokalne industrije, PRODINTEC tim istražuje nove metode i vrši prenos znanja na svoje kupce. Brza proizvodnja i automatizacija su samo neke od oblasti PRODINTEC kompanije, a profesionalna metrologija je njihov ključ za uspešan industrijski konsalting.

DRUGAČIJA APLIKACIJA U SVAKOM DELU

“Mi smo bili u potrazi za prenosnim mernim sredstvom pored naše stacionarne trokoordinatne merne mašine” kaze Jesus Marron Fernandez, zadužen za kvalitet u PRODINTEC-u.” U suštini, mi imamo različite aplikacije sa prenosivom mernom mašinom u svakom delu”. Posle razmatranja nekoliko opcija, tim oko Jesusa Marrona odabrao je prenosivu mernu ruku kao najbolje rešenje za njihov veliki broj mernih zahteva. Oni su izabrali ROMER Absolute mernu ruku sa integrisanim laserom, kao univerzalni merni alat za kontaktno i beskontaktno merenje.

Podešavanje mašine za lasersko sinterovanje

OŠTRI USLOVI, SNAŽAN ALAT

ROMER Absolute merna ruka je u svakodnevnoj upotrebi u PRODINTEC-u. Povećanje proizvodnje jedna je od naprednih oblasti tehnologije - kojom se tim Jesus Marona bavi, a ROMER merna ruka je postala nezamenljiv saradnik za usklađivanje mašine laserskog sinterovanja uz pomoć mernih pipaka. Druga glavna aplikacija za mernu ruku zahteva snagu. Kontrola preciznih delova na mikro glodalici podrazumeva korišćenje preciznih instrumenata sa laserskim skenerom pod oštrim uslovima. Zahvaljujući cevima od ugljeničnih vlakana i potpuno integrisanom i zaštićenom skeneru, potencijalni ometajući faktori ne utiču na ROMER Absolute mernu ruku.

Digitalizacija modela krova za španskog arhitektu Enrikea Soriana

TRAŽI SE SVESTRANOST

Svi brzo ili konvencionalno proizvedeni prototipovi prođu proces merenja u PRODINTEC-u. Jesus Marron i njegov kolega David Cereijo sprovode oba poređenja prototipova kako prema CAD data ili reversnim inženjeringom. ROMER Absolute merna ruka pomaže im da digitalno analiziraju radni komad od mnogo različitih materijala i u svim mogućim oblicima. Merna ruka ima mogućnost da se promeni od merenja do skeniranja u svakom trenutku, i sposobnost podešavanja skenera za sve tipove materijala i površina omogućujući merenje objekata kao što su turbinske lopatice, konstrukcioni modeli, tankozidni ili plastični materijali, bez obzira da li su ravni, različitih oblika, kupolasti ili još složeniji.

PREDNOST LASERSKOG SKENIRANJA POVRŠINA

“U početku, planirali smo da koristimo prenosnu mernu ruku najviše za merenje i za poneki zahtev za skeniranjem. Ali posle nekog vremena, otkrili smo kako skeniranje daje bolje merne podatke i time veću vrednost našem merenju. Sada u našem svakodnevnom poslu, mi imamo oko 70% aplikacija za skeniranje za mernu ruku. Mi vidimo jos više potencijala za prenosivost ruke, i u budućnosti ćemo je koristiti direktno u objektima naših klijenata” - ponovio je Jesus Marron.

Hexagon Metrology Predstavništvo Kragujevac Tel/Mob: +381 63 21 75 64, info.rs@hexagonmetrology.com www.hexagonmetrology.eu 66

Industrija 42 / februar 2013.

Inspekcija mikro-obrađenih delova direktno na mašini

Hexagon Metrology je deo Hexagon (Nordijska berza: HEXA B; www.hexagon.com). Hexagon je vodeći globalni isporučilac dizajnerskih, mernih i tehnologija vizuelizacije koje korisniku omogućavaju kreiranje, merenje i pozicioniranje objekata kao i obradu i prikaz podataka.

energetika energetika ELEKTRONIKON D.O.O.

PREKO 70 GODINA ISKUSTVA U PROIZVODNJI KONDENZATORA

MI SMO NO1 MEĐU KONDENZATORIMA

Da li znate šta krasi kvalitetne kondenzatore i koja je razlika među kondenzatorima?

IZABERITE PRAVI TIP KONDENZATORA Proizvodnja pouzdanih i kvalitetnih uređaja za kompenzaciju reaktivne snage, pored znanja i iskustva zahteva i upotrebu vrhunskih sastavnih komponenti. Prilikom izbora najvažnijih komponenata, nema nikakvih kompromisa na račun kvaliteta i bezbednosti.

Kompanija ELECTRONICON je najveći nemački proizvođač energetskih kondenzatora i ostalih komponenti za kompenzaciju reaktivne snage. Sa izuzetnom pažnjom i profesionalizmom se proizvode sve komponente, tako da je izbor naših kondenzatora i filterskih prigušnica najbolji.

Naši najpoznatiji suvi kondenzatori serije MKPgTM su ekološki prihvatljivi i jednostavni za instalaciju. Kondenzatori ne sadrže tečnosti, jer su napunjeni inertnim gasom koji je potpuno neutralan i bezopasan za životnu sredinu. Troškovi uklanjanja kondenzatora bez tečnosti i otrovnih gasova su minimalni. Коrišćenjem najboljih samoobnovljivih polipropilenskih filmova sa minimalnim gubicima i sofisticiranim tehnologijama u proizvodnji - као što su sušenje u visokom vakumu i specijalni premazi, omogućuje se MKPgTM kondenzatorima dugačak životni vek sa konstantnom kapacitivnošću i visokom stabilnošću pri stalnim uključenjima i isključenjima. Podrazumeva se da su svi naši kondenzatori snage, standardno opremljeni osiguračem nadpritiska (BAM).

PRVORAZREDNE KOMPONENTE • mali gubici, dugoročno stabilan rad • konstrukcija sa niskom gustoćom struje • visoki temperaturni razred • visoko preko strujni razred • zadovoljavajuća naponska rezerva • ELECTRONICON kondenzatori sa UN = 400V imaju dozvoljeni stalni prenapon 440V • predlažemo 480V ili 525V kondenzatore za filterske uređaje

ELEKTRONIKON d.o.o. Beograd info.elektronikon@gmail.com Mobile: 062 804 19 03; 060 656 55 54 www.elektronikon.rs Industrija 42 / februar 2013.

67

nove tehnologije nove tehnologije TESLINIM STAZAMA

CENTAR ZA KOSMOLOŠKE STUDIJE “NIKOLA TESLA” Baš na Božić, na 70. godišnjicu smrti jednog od najvećih naučnika - Nikole Tesle, Beograd je dobio Centar za kosmološke studije, koji nosi njegovo ime. O radu i mogućnostima koje će pružati ovo mesto, o povezanosti sa Teslom, o upotrebi nauke u praktične svrhe, pričali smo sa trojicom osnivača Centra. Jedina dama u ovoj grupi, gospođa Milka Kresoja, koja živi i radi u Moskvi, a pre svega je i najveća finansijska potpora Centra, pričaće o drugim projektima Centra u nekom od narednih brojeva časopisa “Industrija”.

Razgovor vodila: Jasmina Pešić

K

ada nekog od slučajnih prolaznika na ulici pitate ko je stručnjak za Teslu i ko sve zna o njemu, rekli bi da je to Velimir Abramović. Zato je on prava adresa za sledeća pitanja, na koje dobijete i direktne odgovore. Časopis Industrija: Kako da i mi deci u Srbiji približimo Tesline radove?

Velimir Abramović: Evo kako – u Teslinom muzeju postoji 38 000 radova. To bi trebalo dati na uvid jednoj grupi mladih. Ono što je interesantno – Teslina nauka nije prosta, ona je spiritualna. Jer, da nije takva, ona bi odavno već bila zaboravljena. Napravljen motor i ništa dalje… Trebalo bi Velimir Abramović da određeno ministarstvo tu pomogne, da se realizuje takav projekat. Može se organizovati logistika, kako bi se grupe mladih obučavale. I tako se širi pravo znanje. Časopis Industrija: Koji bi to bili najinteresantniji Teslini radovi?

Velimir Abramović: Zaustavljanje radioaktivnog raspada radijuma. I izotopa urana. Jer, on je bio u stanju da tim sistemom kaskadnih zavojnica dođe do frekvencija reda teraherca, a to je red frekvencija atomskog jezgra. Jer, on je radio sa atomskim jezgrom, i to treba da se zna, a ne da se misli da je tada kvantna mehanika bila napredna nauka, a on starovremski inženjer.

I drugi ogledi, recimo, u vezi sa brzinom svetlosti – on ima te nehercijanske talase, gde je talasna dužina (Tesla to zove indukcioni talas) onolika koliki je put na koji prenosite to. Znači, ako na 20 km nešto emitujete, talasna dužina je 20 km, plus nešto malo zbog gustine sredine, imate trenutni prenos. To se može meriti, mada i za to trebaju neka sredstva da budu omogućena. Taj Teslin rad nikada nije oboren, marginalizovan je u nauci i tako stoji i čeka bolje vreme. E sada, mi treba da nekako to radimo. Taj arhiv u Krunskoj ulici, osim ogromne zbirke Teslinih radova, ima jedan kuriozitet. A to je da od devetoro zaposlenih, nema ni jedan elektroinženjer - zadužen da se bavi ozbiljnim istraživanjem i proučavanjem Teslinih naučnih radova. Tu država zaista može da interveniše. Inače, postoji Institut

68

Industrija 42 / februar 2013.

Nikola Tesla, koji se ne bavi Teslom, oni stalno dobijaju novac kao za popularizaciju nauke, a preko Tesle. To je institucija formirana još za vreme savezne vlade. Čujte, tu celu birokratiju država treba da zameni jednom radnom grupom koja će da radi. Ništa više od toga. Ali to će se promeniti.

Ja sam bio prošle godine u Ruskoj Akademiji nauka i pitali su me: “Ko se kod vas u SANU bavi Teslom?” Odgovor je – niko!

Oni mi nisu verovali. Jer Ruska Akademija nauka može da sarađuje sa nama samo na tom nivou. A vrlo su zainteresovani.

Najpre za ispitivanje brzine svetlosti. Tesla ima patent iz 1905. godine, on ima drugu vrstu talasa, to su longitudinalni talasi, uopšte nisu transverzalni. Nažalost, Akademija nauke kod nas se ne bavi suštinskom delatnošću.

Zatim, na Univerzitetu u Beogradu – na Fakultetu za fiziku, nemate seminar na kome se raspravlja na temu - Problem etra.

Moglo bi tako da se uradi, da se u toj Teslinoj zbirci napravi institut sa njegovim imenom, da se zaposli desetoro ljudi koji bi je kompletno istražili i na tome ti ljudi mogu komotno da rade narednih 10 godina. Pošto je sav taj materijal digitalizovan ali neproučen i neobjavljen. Ako nema novca, obrati se UN, jer oni su po Povelji UNESCO-a obavezni da štite baštinu sveta.

A Centar za kosmološke studije će okupljati stručnjake buduće oduhovljene nauke. I otvoren je za sve zainteresovane istomišljenike.

Sa Spasojem Vlajićem smo saznali još praktičnijih primena ovih nauka. Časopis Industrija: Korist ovakvog centra za nas i za privredu?

Spasoje Vlajić: Postoje savremene i najsavremenije tehnologije. Centar je tako utemeljen, da ga zanimaju te savremene i one još savremenije tehnologije. A radi se o ovome – savremena Spasoje Vlajić nauka je omeđila šta je svest i svest povezala sa moždanim talasima i uopšte, sa moždanim zračenjima. Takođe, istraživanja su pokazala da ta moždana zračenja nose u sebi poruku. Očigledan

nove tehnologije nove tehnologije

TESLINIM STAZAMA

dokaz je sâm govor. Kad misao pokrene moždane ćelije, iz njih zrače živčane struje i moždani talasi. Živčane struje dolaze do grla, čovek izgovara misao, i u tom elektricitetu se nalazi zapis, koji ćelije dobro razumeju. Šta je između ostalih uloga Centra? Za fiziku i tehnologiju svesti, čiji je jedan ogranak kvantna medicina. Evo, da to pokažem jednim primerom - uticaj misli na hormonalne žlezde. Kada se, recimo, nađe pravi ritam u govoru, ako čovek koristi odgovarajuće reči, tada usklađujući rad moždanih delova, može da postigne da sa tom učestalošću pada visina moždanih struja, i dolazi do smirenja. Smiren čovek može takođe mislima, da deluje na hormonalne žlezde. Ako čitate ovo, a ritam je prilagođen onome što govorite, osećate jednu lepu znatiželju i smirenost. Pitate se šta će biti dalje. Trebaće nam jedan tihi proces, u kome se proizvodi hormon melatonin. Evo, naveo sam Vam samo jedan primer gde fizika i tehnologija svesti u tom ogranku mogu da budu preteče tzv. ”misaonih pilula”.

Temelj tih istraživanja, barem u začetku, u Centru biće - temporalna (vremenska) fizika Velimira Abramovića, zatim nova Teslina fizika Gorana Marjanovića, i fizika i tehnologija Svesti Spasoja Vlajića. Mi smo utemeljivači Centra i sa tim i počinjemo. U radu Gorana Marjanovića su prisutni i ogledi, jer je on jednostavno obnovio Teslinu zavojnicu sa mogućnostima koje su itekako povoljne za praktične oglede. Isto tako u fizici i tehnologiji svesti, u toj oblasti istraživanja traju već desetak godina. One obuhvataju pojave koje su korisne za ljude, pratilo je na hiljade i hiljade ljudi. Okupljanja su bila širom Srbije, kao i u okruženju. Časopis Industrija: Gde je tu spona sa Teslom?

Spasoje Vlajić: Istražujući elektricitet, a time i elektromagnetna polja, Tesla je pored takozvanih Hercijanskih, otkrio i neke druge talase. On ih je povezao sa skalarnim poljima, a opet skalarna polja sa stojećim elektromagnetnim talasima. Šta je tu zanimljivo za fiziku i tehnologiju svesti? Tesla u svojim pismima naglašava da ta polja kao da pokazuju određenu samosvest, koja je povezana sa ljudskom svešću – drugim rečima, kao da mislima, a on to i otvoreno govori, mi na određen način možemo da utičemo na zbivanja u prirodi. Kvantna mehanika je to pokazala kao nepobitnu činjenicu. Ako dođemo do toga, da usmerenim mislima pokrećemo određene procese, onda je to tehnologija koja nadilazi mnoge savremene tehnologije. Uostalom, Centar i to istražuje. Časopis Industrija: Povezivanje rada Centra sa privredom?

Spasoje Vlajić: Izuzetna mogućnost veze sa privredom – vezujem se za navojnicu Gorana Marjanovića. Ona se već proizvodi, ljudi je prihvataju. Pokazuje mnoga dobrobitna svojstva u primeni. Naučna ispitivanja su pokazala da ono što odašilje navojnica, itekako povoljno utiče na stanje ljudi ali i na neke pojave, opet povezane sa ljudima. Već je pokrenuta proizvodnja, a ako se ta navojnica rasprostre širom sveta, onda je to i mogućnost kako da se i privreda uključi u sve to.

Gde je moguća istražena njena primena? Naravno, često se govori o aparatima, kompjuterima i robotima koji reaguju na svest, ali istraživanje vodi još dublje, do onoga što se u nauci naziva Jungov sinhronicitet. Znači, otvaraju se mogućnosti da se u psihologiji uspeha, sa odgovarajućom duhovnom pripremom, i ono što su materijalni i fizički tehnološki procesi, dovedemo do toga da se sa

najmanjim utroškom rada, vremena i energije, proizvede i postigne što više.

Inženjer i stručni sledbenik Nikole Tesle je Goran Marjanović. On govori kroz svoj rad. Časopis Industrija: Kako vidite ulogu i spoj Centra sa primenom Teslinih izuma?

Goran Marjanović: Kao autoru Modela kvantiranih gustina energije, omogućen mi je mnogo dublji i jasniji uvid u tehničke principe koje je, u realizaciji svojih projekata, koristio Goran Marjanović Nikola Tesla - nego što je to moguće u okviru klasično-naučnih teorija. Obzirom na to, a na bazi svojih dosadašnjih teorijskih i praktičnih istraživanja, sasvim sam siguran da je moguće realizovati sve Tesline ideje - uključujući i one najkontroverznije, vezane za eksploataciju Radijantne energije, prenos informacija superluminalnim brzinama i mnoge druge, koje konvencionalna nauka smatra nemogućim. Jedan od osnovnih zadataka Centra je: “Ponavljanje Teslinih ogleda

nove tehnologije nove tehnologije TESLINIM STAZAMA

Nikola Tesla

nerazjašnjenih važećim teorijama” – dakle, baš ono što je od najvećeg interesa za sve nas. Čvrsto verujem da će Centar svojim aktivnostima doprineti reafirmaciji Teslinog dela, da će na razne načine, u organizacionom, finansijskom i svakom drugom smislu pomagati i podržavati teorijski i eksperimentalni rad zasnovan na izvornim Teslinim porukama, idejama i principima. Poznate su Tesline reči: “Sadašnjost je njihova; budućnost za koju ja stvarno radim, je moja.”. Po meni - naša “sadašnjost” - je ta Teslina budućnost! Brojni eksperimenti koje sam izveo u svojoj privatnoj laboratoriji opremljenoj širokim spektrom uređaja zasnovanih na Teslinim tehnologijama, govore u prilog opravdanosti svih Teslinih reči kojima je pokušavao uveriti svoje savremenike da on ”ne radi sa Hercovim talasima, nego sa Talasima sasvim druge vrste”. Izvršena merenja i učinjene analize, posebno tokom prethodne godine, gde sam u sklopu međunarodnog tima prisustvovao veoma složenim eksperimentalnim istraživanjima na Piramidi Sunca u Arheološkom parku Visoko, ukazuju na moguću istinitost izvornih Teslinih reči i poruka čime i ostvarivost svih njegovih ideja postaje mnogo verovatnija. Opredeljenje Centra za Kosmološke Studije da svim sredstvima pomaže razvoj i verifikaciju naučno opravdanih koncepcija - sigurno idu u prilog konačnom ostvarenju brojnih Teslinih izuma i nerealizovanih projekata, koji bi se mogli pokazati od izuzetnog značaja za dalji progres čovečanstva i napredak civilizacije.

Osnivači Instituta najavljuju da će se baviti Teslinim izumima, približiti ga mladima, ali i ostvariti njegovu najveću želju - izgraditi toranj za prenos energije.

predstavljamo predstavljamo EUROCONS GROUP D.O.O.

EuroCons Group je ovlašćeni zastupnik svetskih kompanija koje korisnicima pružaju proizvod visoke efikasnosti za potrebe filtracije različitih fluida Od 2012. program zastupanja Eurocons Group-a, prepoznatljivog i vodećeg lidera u oblasti ponude filtera za vazduh www.camfilfarr.com, dopunjen je segmentom mikrofiltracije tečnosti i gasova (CO2 , komprimovani vazduh, azot). Kao ovlašćeni zastupnici američke kompanije Graver Technologies (www.gravertech.com), cilj nam je da izađemo u susret krajnjim korisnicima pružanjem proizvoda visoke efikasnosti za potrebe filtracije različitih fluida kako u prehrambenoj, farmaceutskoj ili bilo kojoj drugoj industriji, pod znatno povoljnijim komercijalnim uslovima i najkraćim mogućim rokom isporuke - najduže 10 dana od porudžbine.

G

raver Technologies je kompanija sa veoma dugom tradicijom. Naime, osnovana je još 1866. kada je i otpočela proizvodnja sredstava za omekšavanje vode za potrebe parne lokomotive. Posle više od 140 godina, sve do danas, Graver Technologies je razvio proizvodni asortiman, koji se, generalno deli u četiri različita sektora:

Kontakt: EuroCons Group d.o.o.

Trg Svetog Teodora Vršačkog 3/1, 26300 Vršac Tel: +381 13 801 460; Fax: +381 13 837 250 e-mail: eurocons@hemo.net www.eurocons.rs

• Filteri za mikrofiltraciju tečnosti • Jonske mase i sistemi za poliranje kondenzata • Pomoćna filtraciona sredstva – adsorberi • Filteri za filtraciju komprimovanog vazduha i gasova 1981. godine Graver Technologies postaje deo svetski poznate Marmon grupacije, sa godišnjim prometom od 5,5 milijardi dolara i tako već više od 30 godina svojim tehničkim kapacitetom uspeva da zadovolji potrebe industrijske filtracije i separacije, širom sveta. Sedište kompanije se nalazi u Glasgow-u, sa proizvodnjom u New Jersy-ju i New York-u. Menadžment i sistem kontrole kvaliteta se garantuje izdatim sertfikatom ISO 9001, uključujući i : 10CFR50 App. B- QAC za nuklearna postrojenja, ASME Section VII, PED 97/23/EC i NSF International.

Sa ciljem zadovoljenja stalno rastućih standarda i zahteva u oblasti filtracije, iz proizvodnog programa, u zavisnosti od zahteva samog procesa, Graver nudi različite tipove filtera, različitog poroziteta, dimenzija i stepena filtracije: • Dubinske filter sveće (STA, STC, MBC, MBF, COAX) • Plisirane polipropilenske (QMA, QMC, QCR, QXL,PMA, PMC, glasfiber- GFC, GFP) • Membranske (PES membrane) koji se odlikuje porozitetom 0,05-1µm i različitom retencijom (ZTEC, TefTEC, WaterTEC) • Filter sveće za specifične namene (filtracija boja, lakova, smola, ulja, filtracija tečnosti za ispiranje i hlađenje u mašinskoj industriji) • Metalni sinter filteri – primenom specijalne tehologije sinterovanja titanijuma koji je se odlikuje visokom otpornošću na visoke temperature (iznad 370° C) dobijen je filter izuzetno visoke otpornosti i sa mogućnošću filtracije korozivnih tečnosti, kriogenih fluida, procesne pare i jako viskoznih tečnosti.

• Filterska kućišta od nerđajućeg čelika Ponosni smo na činjenicu da je firma Graver Technologies izabrala našu firmu Eurocons Group da ih predstavljamo na tržištu Srbije i okolnih zemalja, i ujedno verujemo da će svi naši dosadašnji i novi korisnici imati veliku korist od ove saradnje.

Industrija 42 / februar 2013.

71

nove tehnologije nove tehnologije OBRADA SIGNALA

KOMUNIKACIONI PROTOKOL HART Potreba za merenjem, upravljanjem i komunikacijom među mašinama i procesnom opremom, javila se još na početku industrijske revolucije. Od tada, fabrička instrumentacija postala je okosnica savremenih fabričkih pogona.

Takva instrumentacija sazrela je od čisto analognih sistema do “smart” sistema koji se koriste danas, povećavajući komunikacionu sposobnost protokolima kao što je HART (Highway Adressable Remote Transducer). ŠTA JE HART? Primarni oblik komunikacije korišćen u analognim predajnicima je strujna petlja sa normalnim opsegom 4-20 mA, koja koristi predajnik, prijemnik i napajanje. Ovakva komunikacija omogućava svojstva kao što su daljinska kalibracija, greške ispitivanja kao i prenos više procesnih promenljivih. Predajnik male potrošnje i prijemnik - moraju raditi sa minimalnom strujom od 4 mA ili manjom, zavisno od potreba indikacija greške. Ove strujne petlje su pouzdane i robusne i nude visoku otpornost na spoljašnje uticaje pri komunikaciji na velikim rastojanjima. Značajnu manu, međutim, predstavlja činjenica da jedna petlja omogućava komunikaciju sa samo jednim senzorom ili aktuatorom, i može da prenese samo jednu procesnu promenljivu.

Uvođenje HART standarda obezbedilo je sredstva da se stvore “smart” predajnici, dodavanjem digitalne komunikacione sposobnosti deljenja iste upletene parice korišćene za tradicionalnu 4-20 mA instrumentaciju. Ovo se postiže modulacijom 1 mA peak-to-peak FSK (Frequency-Shift Keying) signala na vrhu 4-20 mA analognog strujnog signala, bez prekida prenosa originalne primarne promenljive i dalje ostavljanje prostora za rad petlje.

Korišćenjem ove tehnike, HART je postao globalni standard za slanje i primanje digitalne informacije kroz analogne provodnike između pametnih smart uređaja i sistema za kontrolu i upravljanje. Šema HART komunikacije prikazana je na slici 1.

Slika 1. Šema HART komunikacionog protokola 74

Industrija 42 / februar 2013.

UNUTRAŠNJOST HART MODEMA AD5700-1 predstavlja HART modem koji integriše funkcije neophodne da se podrži ova specijalizovana komunikacija. Na slici 2. prikazan je blok dijagram koji ilustruje potrebno filtriranje, detekciju signala, modulaciju, demodulaciju i generisanje signala uključeno u HART modem. Takva integracija smanjuje broj potrebnih spoljašnjih komponenti.

Slika 2. Blok dijagram HART modema Počevši od predajnog dela, (gornji deo slike 2.) osnovni blokovi uključeni u modulaciju su: FSK DDS (Direct Digital Synthesis), digitalno-analogni konvertor i bafer. Digitalni podaci koji se prenose i stižu preko UART (Universal Asynchronous Receiver Transmitter).

Rad modulatora se omogućava dovođenjem niskog naponskog nivoa na RTS. Modulator konvertuje niz bitova, UART-kodiranih HART podataka sa TXD ulaz, na binarni niz od 1,2 kHz (logička “1”) i 2,2 kHz (logička “0”) (slika 3.). DDS proizvodi niz sinusoidalnih digitalnih reči na bilo kojoj frekvenciji, a DAC ih konvertuje na analogni sinusni signal približno 493 mV (peak-to-peak). Sinusoidalni signal je interno baferovan i pojavljuje se na HART_OUT pinu. DDS interno generiše kontinualni fazni signal, čime se izbegava bilo kakav izlazni diskontinuitet u momentu prebacivanja frekvencija. Ključna korist internog baferovanja na HART_OUT rezultuje visokom sposobnošću uređaja, eliminišući potrebu za eksternim analognim baferom.

Slika 3. Logičke “0” i “1” u HART sistemu Kada je na RTS pinu visok logički nivo, modulator je zakočen, a omogućen je rad demodulatoru, pa se modem nalazi u prijemnom modu. Prijemnik demodulira FSK modulisan signal sa HART_IN pina. U ovom modu, relevantni blokovi su interni band-pass filter, ADC (analogno-digitalni konverter) kao i DSP (digital signal processor). Visok logički nivo na CD (carrier detect) pinu ukazuje da

nove tehnologije nove tehnologije

OBRADA SIGNALA

je validni prenosnik detektovan. Demodulisani podaci se šalju na glavni procesor preko RXD pina kroz UART interfejs.

Prijemna arhitektura čini modem robusnim za šum u teškom industrijskom okruženju. Kombinovanje analogne i digitalne filtracije rezultuje odličnom osetljivošću i visokom preciznošću izlaza na RXD pinu. HART niz podataka prati standardni UART okvir, sa startnim bitom, 8-bitnim podacima, jednim bitom parnosti i stop bitom. U demodulacionom modu, modem ima dve opcije konfigurisanja filtera: unutrašnji filter i spoljašnji filter. Mod sa spoljašnjim filterom podržava upotrebu modema u nezapaljivom i suštinski bezbednom okruženju. Otpornik od 150 kΩ ograničava struju na dovoljno niskom nivou u okviru unutrašnjih bezbedonosnih zahteva.

Tri preostala bloka prikazana na slici 2, predstavljaju UART interfejs, internu referencu i oscilator. RTS i TXD su signali važni pri modulaciji, dok su CD i RXD važni za demodulaciju. Modem takođe sadrži i 1,5 V internu referencu i pridruženi bafer. Alternativno, može se koristiti spoljna referenca od 2,5 V. Za taktovanje, uređaj podržava brojne šeme koje omogućavaju jednostavna jeftina podesiva rešenja. AD5700 može koristiti eksterni kristal, keramički rezonator ili CMOS ulaz. AD5700-1 je prvi HART modem koji uključuje interni oscilator sa 0,5% preciznosti, čime se smanjuje potreba za dodavanjem spoljnih uređaja, kao i cena.

iz petlje 4-20 mA) i sa ADuCM360 mikrokontrolerom na razvojnoj ploči. Ovo predstavlja predajničko kolo, napajano iz petlje, za dva deljena kanala podataka, merenje pritiska i temperature.

Slika 4. Primer HART komunikacije Ovo kolo je testirano, provereno i registrovano od strane HART Communication Foundation.

Najvažnije ograničenje u ovakvim 4-20 mA loop-powered aplikacijama je ostajanje ispod 3.5 mA, što je podešavanje “niskog alarma”, 0,5 mA ispod donje granice signala. Ovo je mesto gde specifikacija male snage čipa modema AD5700 postaje najvažnija.

Ovde se računa svaki mikroamper, pa ako svako IC u kolu može da individualno minimizira potrošnju struje, 3,5 mA neće biti prevaziđena i aplikacija će funkcionisati kao što je potrebno.

Nove projektovane komponente za predajnike, kao što je AD5700 integrišu sa drugim delovima u potpuno HART rešenje, uključujući mikrokontrolere, pojačavače, precizne reference, prekidače, ADC i strujno-izlazne DAC. Takve efikasne kombinacije su rezultat pojednostavljenog dizajna, visoke pouzdanosti i jednostavnog raspoređivanja robusnih HART-kompatabilnih sistema.

LOW-POWER APLIKACIJA

Tekst je preuzet sa sajta www.automatika.rs

Niska potrošnja energije je veoma važna, jer sva kola koja se napajaju iz petlje moraju ostati ispod 3,5 mA. Slika 4. ilustruje jedan primer HART komunikacije unutar petlje. AD5700 HART modem je povezan sa AD5421 (16-bitni DAC sa serijskim ulazom i napajanjem

e-mail: office@automatika.rs Tel: +381 63 402 426 www.automatika.rs

Vodeći Inženjerski portal na Balkanu

Širok opseg CNC i konvencijalnih mašinskih alata, sistemi obeležavanja

Alen Pajić Branimira Ćosića 29 21000 Novi Sad Phone: +381 (0) 69 633 420 E-mail: alen.pajic@cnctechnik.rs www.cnctechnik.rs

M+E CNC Technik doo Novi Sad Industrija 39 / avgust 2012.

75

nove tehnologije nove tehnologije UNICOM D.O.O.

ISPITIVANJE PROCESNIH USLOVA U INDUSTRIJI

UNICOM - POUZDANO I PRECIZNO MERENJE VLAGE ŠTA JE TAČKA ROSE I ZAŠTO JE ONA ZNAČAJNA Tačka rose ili rosište je temperatura na kojoj bi se vodena para kondenzovala u vodu, kada bi se posmatrani deo vlažnog vazduha do te temperature ohladio, a da pritom barometarski pritisak ostane nepromenjen. Za razliku od relativne vlažnosti, tačka rose predstavlja „apsolutnu“ meru vlažnosti, tj. parametar nezavisan od trenutne temperature vazduha. Zbog ove značajne osobine, tačka rose nalazi široku primenu u ispitivanju procesnih uslova u skoro svim industrijskim granama: hemijskoj industriji, metalurgiji, petrohemiji, energetici, automobilskoj industriji, itd.

Kao poseban parametar definiše se tačka rose ugljovodonika koja predstavlja temperaturu na konstantnom pritisku, na kojoj dolazi do kondenzacije ugljovodoničnih komponenti u bilo kom gasu bogatom ugljovodoničnim jedinjenjima, kao što je na primer prirodni gas. Ukoliko ova temperatura poraste u cevovodima koji prenose prirodni gas - može doći do kondenzacije pojedinih komponenti gasa. Zbog toga dolazi ne samo do smanjenja kvaliteta preostalog gasa, već se povećava i opasnost za sam prenosni sistem kao i za krajnje korisnike.

MICHELL REŠENJA ZA MERENJE TAČKE ROSE I TAČKE ROSE UGLJOVODONIKA Michell Instruments je svetski lider, sa više od 30 godina iskustva u proizvodnji senzora i transmitera tačke rose, higrometara na principu hladnog odledala, senzora relativne vlažnosti, analizatora vlage u procesu, analizatora tačke rose ugljovodonika i analizatora kiseonika.

Michell-ov program senzora omogućava merenje tačke rose, tragova i sadržaja vlage u gasovima i tečnostima. Tehnologija merenja se zasniva na naprednim keramičkim senzorima vlage.

Rad ovog senzora je vezan za dielektrične osobine molekula vode koji se apsorbuju na aktivni izolatorski sloj postavljen između dva sloja provodnog materijala nanesenih na keramički supstrat. U poređenju sa aktivnim slojem i nosećim gasom, voda ima veoma visoku dielektričnu konstantu zbog čega se lako detektuje. Senzori i transmiteri su dostupni i u IS izvedbi za upotrebu u potencijalno eksplozivnim okruženjima.

Visok nivo vlage uzrokuje štetu u mnogim procesima, od korozije delova, bakterijskog zagađenja do stvaranja kristala leda. Previše vlage na pogrešnom mestu u pogrešno vreme - uzrokuje zastoje zbog neplaniranog servisiranja, oštećenje ili gubitak proizvoda pa čak i opasne reakcije, zavisno od procesa. Za preventivno održavanje precizno i pouzdano merenje vlage je ključno.

Michell MDM300 prenosni dew point higrometri su se pokazali kao praktično rešenje u svim aplikacijama, gde je provera nivoa vlage potrebna često i na više lokacija u procesu ili na više elemenata. Primer ovakve primene je provera sadržaja vlage u sumpor-heksafluoridu (SF6).

U prekidačkoj opremi za visoko-naponske sisteme, sumporheksafluorid se koristi kao izolatorski gas. Ukoliko sadržaj vlage u gasu poraste, dolazi do korozije i oštećenja kontakata i skraćenja 76

Industrija 42 / februar 2013.

veka trajanja opreme. SF6 cilindri su posebno osetljivi na prodor vlage prilikom skladištenja i česta je praksa provere nivoa vlage pre instalacije cilindara. Iste jedinice se mogu koristiti za testiranje cevovoda pod pritiskom. Prilikom instalacije ili provere integriteta cevovoda, pravilo je da se testiranje vrši vodom pod pritiskom.

Nakon provere, neophodno je sušenje cevovoda koje se vrši ili vazduhom ili nekim gasom, npr. azotom. Merenjem tačke rose i upoređivanjem sa tačkom rose gasa kojim se vrši sušenje određuje se trenutak kada je sušenje završeno.

Klijenti u energetskoj i industriji prirodnog gasa ostvaruju značajne uštede izbegavanjem zastoja i servisiranja koristeći Michell Condumax II analizatore tačke rose ugljovodonika, kako bi obezbedili visok kvalitet pri transportu gasa i produžili životni vek procesne opreme. Analizatori vlage u ugljovodoničnim tečnostima su dostupni u IS, laboratorijskoj i izvedbi sa eksplozivnom zaštitom i omogućavaju kontinualna merenja sadržaja vlage u širokom opsegu ugljovodoničnih tečnosti, uključujući transformatorsko ulje, hidraulično ulje, petrohemijske frakcije i čiste ugljovodonike.

Osim senzora tačke rose, Michell poseduje široko iskustvo u proizvodnji transmitera relativne vlažnosti i temperature i njihovoj primeni u KGH aplikacijama, kontroli vlage u skladištima farmakoloških proizvoda, i drugim proizvodnim procesima gde je kontrolisano okruženje od ključnog značaja. Michell nudi i rešenja za merenje kiseonika sa brzim odzivom u nizu aplikacija uključujući optimizaciju sagorevanja, kontrolu nivoa CO2 (npr. u pivarama), procesima sa čistim gasovima, kao npr. proizvodnja silikonskih podloški i u proizvodnji čistih gasova.

nove tehnologije nove tehnologije

UNICOM D.O.O.

www.michell.com

UNICOM Cerska 69, VraÄ?ar 11000 Beograd, Srbija t/f: +381 11 283 5635

283 3936 email: info@unicom.rs www.unicom.rs Industrija 42 / februar 2013.

77

nove tehnologije nove tehnologije INDUKTIVNI SENZORI

iProx – Induktivni senzori Sinonim za prilagodljivost

Eaton-ova iProx serija induktivnih senzora odlikuje se osobinama koje su iznad svakodnevnog shvatanja pojma induktivni senzor - u prvom redu mislimo na prilagodljivost zahtevanoj aplikaciji. iProx serija induktivnih senzora ima više jedinstvenih osobina koje korisniku omogućuju lakšu instalaciju, podešavanje, održavanje i dijagnostiku.

Samopodesiv izlaz senzora je karakteristika koja krasi DC modele iProx senzora – senzor sam prepoznaje da li je njegov izlaz povezan tako da odgovara PNP ili NPN logici, i na osnovu prepoznate logike, sam se podesi za izabrani način primene.

Samo zahvaljujući ovoj osobini, jednim senzorom se mogu zameniti dve aplikacije, čime se može redukovati broj senzora koji se drži na zalihama. Funkcija samopodešavanja izlaza čini iProx senzor „Plug & Play“ rešenjem.

Svi iProx modeli dolaze sa povećanim poljem reagovanja – modeli u cilindričnoj izvedbi imaju osetnu daljinu do 29mm.

Za izradu senzora upotrebljeni su samo najkvalitetniji materijali – telo senzora od nerđajućeg čelika, čelo senzora je od nerđajućeg materijala, elektronika unutar senzora je zalivena na poseban način čime se obezbeđuje otpornost na vibracije.

Senzori se mogu korisiti i na -40°C, čime je područje upotrebe senzora prošireno na aplikacije sa najtežim uslovima rada.

LED dioda koja signalizira prisutnost napajanja senzora kao i stanje izlaza senzora je dizajnirana tako, da svetli ceo donji kraj senzora, po celom obimu, čime je dijagnostika stanja senzora olakšana, čak i sa veće udaljenosti.

PRILAGODLJIVOST DO KRAJA – PROGRAMABILNE KARAKTERISTIKE iProx senzori su zasnovani na moćnom mikroprocesoru koji omogućava napredne funkcije senzora. Sve napredne funkcije, kao u suštini i sve osnovne funkcije senzora se mogu kontrolisati kroz ProxView programski paket – podešava se osetna daljina, NPN ili PNP mod rada, funkcija izlaza NO ili NC. Osetljivost tj. otpornost na smetnje se takođe može podesiti ako je neophodno.

78

Industrija 42 / februar 2013.

Vremenska zadrška reagovanja se, takođe, može podesiti u ProxView aplikaciji, nisu potrebni dodatni vremenski releji.

Još jedna napredna funkcija koja je ugrađena u senzor a koja se može podesiti kroz ProxView aplikaciju je i logika za detekciju brzine, tako da se i ova funkcija realizuje u samom senzoru, bez dodatne logike, PLC-a na primer.

ProxView aplikacija u sebi sadrži i bazu podataka o standardnim senzorima, tako da izborom određenog tipa senzora iz baze, možete „naučiti“ iProx senzor da reaguje kao izabrani standardni senzor.

Za programiranje i podešavanje iProx serije induktivnih senzora pomoću ProxView aplikacije potreban je kabal za povezivanje sa PC računarom. ProxView aplikaciju možete preuzeti sa www.eaton.com/iprox , gde možete preuzeti i detaljnu tehičku dokumentaciju i uputstva za rad.

nove tehnologije nove tehnologije

ENERGETSKI EFIKASNI UPS UREĐAJI

ENERGY STAR SERTIFIKAT ZA EATON UPS UREĐAJE Kompanija Eaton je 10. januara 2013. objavila da su UPS uređaji iz njenog proizvodnog programa 9PX i 9SX sertifikovani oznakom EnergyStar a koju zajedno dodeljuju Američka agencija za zaštitu životne sredine i Ministarstvo energetike Sjedinjenih Američkih Država s namerom da pomognu potrošačima da štedeći novac zaštite životnu sredinu koristeći energetski efikasna rešenja i usluge.

Eaton 9PX i 9SX UPS uređaji koji su dostupni u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi sertifikovani su Energy Star oznakom nakon strogog testiranja od strane nezavisne ustanove i potvrde da ovi UPS uređaji zadovoljavaju zahteve po pitanju energetske efikasnosti.

Ovim sertifikatom se garantuje da su Eaton proizvodi među 25% najefikasnijih UPS uređaja na tržištu i omogućavaju klijentima efikasno smanjenje potrošnje električne energije i emisije ugljen-dioksida.

Eaton 9PX i 9SX UPS uređaji su predstavljeni u Evropi, na Bliskom istoku i u Africi u 2012. godini i pripadaju sledećoj generaciji energetski efikasnih uređaja za aplikacije od 5 do 11 kVA. 9PX ima efikasnost od 95% pri online režimu rada dvostruke konverzije i 98% pri visoko efikasnom režimu rada, sa faktorom snage od 0.9 koji omogućava isporuku 28% više energije nego što isporučuju drugi UPS uređaji u istoj klasi. Oni su posebno pogodni za IT menadžere i menadžere proizvodnih pogona koji pokušavaju da zaštite opremu u računarskim sobama i malim data centrima kao i u industrijskim i proizvodnim pogonima i medicinskim aplikacijama.

Eaton namerava da aplicira za sertifikaciju i drugih UPS proizvoda iz svog proizvodnog programa.

Da bi ste saznali više o Eaton proizvodima za kontrolu napajanja, posetite www.powerquality.eaton.com, pratite nas na Twitter-u putem @Eaton_UPS ili pronađite našu kompanijsku stranu na Linkedin pod Eaton EMEA.

“Smanjenje potrošnje električne energije bez da se umanjuje pouzdanost servera, baze podataka i mrežnog okruženja je primarni izazov za IT menadžere i odgovorne u data centrima“ kaže Kristof Žam, menadžer za jednofazne UPS uređaje u Eaton diviziji Power Quality. „Eaton je na globalnom nivou posvećen razvoju energetski efikasnih rešenja koji omogućuju našim klijentima da maksimalno iskoriste potencijal opreme a činjenica da su naši serveri i mrežni UPS uređaji sertifikovani Energy Star oznakom je najbolji primer ostvarenja misije naše kompanije.“

Eaton pokloni za decu u Dečijem selu

Eaton electric d.o.o.

Kao društveno odgovorna kompanija Eaton electric d.o.o. je pred novu godinu organizovao prikupljnaje igračaka za decu u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici. Cilj ove akcije bio je da se deca lišena roditeljske brige i ljubavi obraduju i osete duh novogodišnjih praznika. Veliki broj zaposlenih se odazvao akciji pa je sakupljeno mnoštvo igračaka, školskog pribora, knjiga za decu, torbi i obuće a pokloni su deci uručeni 24. decembra. Tom prilikom su deca iz Dečijeg sela za brojne donatore izveli novogodišnju predstavu.

Prodajni sektor

PC Airport city Omladinskih brigada 90b Prodaja: +381 11 3 777 003 +381 11 3 777 006 +381 11 3 777 009 Tehnička podrška: +381 11 3 777 008 Marketing: +381 11 3 777 007

Proizvodni pogon Sremska Mitrovica Rumski drum 13 Kontakt tel: +381 22 600 000

www.eaton.rs www.powerquality.eaton.com

Industrija 42 / februar 2013.

79

nove tehnologije nove tehnologije SCHRACK TECHNIK

KOMPETENTNOST POVEZUJE Austrijska kompanija Schrack Technik jedna je od najstarijih i najprestižnijih evropskih kompanija za proizvodnju niskonaponske elektroopreme.

Osnovao ju je 1920. godine u Beču dr Eduard Šrak, pronalazač i preduzetnik koji je u svoju radnu biografiju upisao više od 60 patenata. Posle višedecenijskog kontinuiranog razvoja i napretka i pretežne upućenosti na austrijsko tržište, kompanija je danas sa svojim firmama ćerkama prisutna u 12 zemalja srednje i istočne Evrope, dok u 40 zemlja sveta ima svoje regionalne partnere.

U Srbiji je sa svojom firmom Schrack Technik d.o.o. prisutna od 2003. godine.

P

od sloganima “Kompetentnost povezuje” i “Sve na jednom mestu” kompanija Schrack Technik je tokom proteklih deset godina učvrstila svoju poziciju na srpskom tržištu kvalitetnih niskonaponskih komponenti, elektro ormara kao i IT ormara sa opremom za strukturno kabliranje. Pored vrhunske opreme, osnovni proizvod koji kupcima nudimo je sigurnost i komforna upotreba. Osnovni princip našeg poslovanja jeste da kupci mogu na jednom mestu da pronađu sve što im je neophodno.

Schrack je jedna od malobrojnih kompanija koja svojom ponudom može u potpunosti da pokrije sve potrebe elektroinstalatera. U strateški važnim područjima, kao što su zaštitini prekidači, mrežna tehnika, sigurnosna rasveta i releji, Schrack je vodeći na tržištu.

Kako bi naše proizvode na najbolji mogući način prezentovali krajnjim korisnicima, i kako bi Schrack Technik približili svim potencijalnim kupcima, kreirali smo mrežu izložbenih salona – “Store-ova”. Trenutno posedujemo “Store-ove” na Novom Beogradu, koji je ujedno i maloprodajni objekat, u Nišu, Novom Sadu i od početka godine u Kragujevcu.

U njima sve potencijalne kupce čekaju naši ljubazni saradnici, koji su tu da svaki od preko 3 000 naših artikala prezentuju na najneposredniji, najkonkretniji i na najbolji mogući način.

Schrack Technik d.o.o. - Centrala Kumodraška 260, Beograd Tel: +381 (0) 11 3092 600 Fax: +381 (0) 3092 620 E-mail: office-beo@schrack.rs Web: www.schrack.rs

80

Industrija 42 / februar 2013.

Sve veću pažnju posvećujemo i prodaji preko Interneta.

Prošlogodišnji promet ostvaren putem elektronske trgovine od preko milion evra, ove godine planiramo da prebacimo.

Uprkos svim teškoćama i sveprisutnoj ekonomskoj krizi, mi smo u prošloj godini svoj poslovni plan prebacili za celih 40%. Ovolikom rastu, najviše je, pored tekućih poslova, doprinelo nekoliko većih poslova koje smo prošle godine realizovali, kao što su recimo oprema za četiri trafo stanice za Fiat-ovu fabriku u Kragujevcu, pa isporuka opreme nemačkoj kompaniji Triton house u Frankfurtu, zatim kompletne IT mreže Agenciji za kontrolu letenja, kao i opreme za novu zgradu Raiffeisen bank na Novom Beogradu.

U ovoj godini planiramo da ostvarimo rast od 5%. Napravili smo skromniju projekciju rasta, ali se nadamo da ćemo je prebaciti isto kao što smo prebacili i prošlogodišnju.

ELEKTROMARKET GRUP d.o.o.

34 000 Kragujevac Industrijska bb. Str. Tel. +381 34 311 777 Fax +381 34 311 778 E-mail: officekragujevac@elmarkgroup.eu Zemun - Altina 5a Mala Pruga Mobilni +381 63 114 77 82 Tel./Fax +381 11 316 39 50 E-mail: officebelgrade@elmarkgroup.eu www.elektromarket.eu www.elmarkgroup.eu

world can not live without electricity, so we provide

PROFESSIONAL ELECTRICAL EQUIPMENT

zagađenje životneživotne sredine zagađenje sredine

NEKI OD NAJZNAČAJNIJIH INDUSTRIJSKIH UDESA IZ KOJIH SMO MNOGO NAUČILI Tekst pripremila: Jelena Kovačević Dipl. Geograf zaštite životne sredine

Pored brojnih prirodnih nevolja (zemljotresi, poplave, zarazne bolesti itd.), napretkom tehnologije čovečanstvo je izloženo sve većim industrijskim nesrećama kao što su požari, eksplozije, havarije, katastrofe i slično.

Postoje razni termini za industrijske nesreće – havarije, udesi (akcidenti), katastrofe itd.

Različito se zovu, definišu i klasifikuju, ali je zajedničko svima njima da odnose žrtve, i da ostavljaju trajne a negde i velike decenijske posledice na životnu sredinu. Skoro za većinu njih može se čuti da je baš ta nesreća najveća, svaka naredna koja se dogodi baci u senku prethodne. Složićete se da sve što je ružno treba zaboraviti, ali neki od ovih ružnih događaja predstavljaju ujedno i lekciju iz koje je čovečanstvo mnogo naučilo; neki od njih su čak inicirali nastanak raznih dokumenata (deklaracije, direktive, mnoge pravilnike, zakone i dr.), da se to što se dogodilo više nikada ne bi ponovilo. Časopis Industrija će vas u ovom broju podsetiti na samo neke od njih.

SAVEZO Savezo je mali gradić udaljen 20 km severno od Milana, koji je u trenutku udesa brojao 17 000 stanovnika. Nije se moglo nikako naslutiti da će se u njemu odigrati prvi značajan hemijski udes vezan za proizvodne pogone, po čemu će ovaj grad kasnije naviše biti prepoznatljiv. Ovaj udes je značajan između ostalog i po tome, što se zagađenje prvi put proširilo izvan zidina fabrike i ugrozilo opstanak ljudi na tom području.

Udes se dogodio u subotu 10. jula 1976. godine u ranim popodnevnim časovima, neposredno pre zatvaranja za vikend hemijske fabrike ICMESA (Industrie Chimiche Meda Societa Azionaria), kompanije Hofman la Roš – koja se bavi proizvodnjom herbicida i pesticida, gde je došlo do pregrevanja reaktorskog kotla zbog odsustva sistema za hlađenje. Pojavila se žuta para koja je sadržala tetrahloro-dibenzodioksin (poznatiji u kraćem nazivu - dioksin). Tom prilikom u dodir sa dioksinom došlo je oko 30 000 ljudi. Prostor ugrožen ovim udesom imao je oblik trougla visine 3-5 km i širine 600-700 m. Pod uticajem jugoistočnog vetra, oblak hemikalija je zahvatio poručje između Milana i jezera Komo. Četri najviše zahvaćena grada bila su Savezo, Meda, Desio i Cesano Maderno.

• Prva informacija nadležnih organa usledila je 29 sati nakon udesa.

• Trećeg dana stanovništvo je od strane kompanije dobilo obaveštenje, da ne koristi za ishranu povrće iz okoline fabrike - jer je zagađeno herbicidima.

• Petog dana uočene su prve promene na koži dece (hlorakne), a uginule su i prve niske životinje (miševi, mačke, pilići...).

• Tek nakon dve nedelje su obavljene analize prilikom kojih su ustanovljene veće količine dioksina, nakon čega je usledila evakuacija stanovništva iz najugroženijeg područja (700 stanovnika). Takođe, preduzete su mere sprečavanja daljeg širenja dioksina (uništavanje vegetacije, ubijanje životinja, rušenje kuća...). Uginulo je 3 000 životinja, a ubijeno čak 70 000.

Posledice dejstva dioksina Dioksin izaziva pojavu hlorakni koje su slične aknama adolescenata.

Kolika će površina tela biti zahvaćena hloraknama, direktno zavisi od dužine izloženosti dioksinu. Pored hlorakni, može se javiti oštećenje bubrega i jetre, periferna paraliza, zamor, depresija, razdražljivost.

Dioksin ima i kancerogeno dejstvo. Zbog neopreznosti ili neobaveštenosti pastira, došlo je do uginuća stada od 250 ovaca u zabranjenoj zoni oko fabrike 1980. godine.

Rezultati istraživanja u Savezu, pokazala su da je zemljište zagađeno do dubine od 25 do 30 cm. U krugu od 2 km od fabrike, zemljište je bilo zagađeno u većoj koncentraciji. Konačno rešenje se sastojalo u tome da u dva betonska masivna sakrofaga bude smešten površinski sloj zemlje od 40 cm sa najzagađenije površine. Tu su smeštene i uginule životinje, fabrika koja je demontirana „ciglu po ciglu“, kao i druge zgrade na kojima je ustanovljeno zagađenje. Fabriku su demontirali radnici u pouzdanoj zaštitnoj odeći.

U Savezu se pre nesreće rađao ujednačen broj dečaka i devojčica.

Nakon nesreće, začajno je porastao broj ženskih beba. Nakon osam godina ovaj se broj vratio u normalu.

82

Industrija 42 / februar 2013.

životne sredine zagađenjezagađenje životne sredine Krajnji ishod udesa u Savezu je oko 200 povređenih sa različitim simptomima. Prva pomisao nakon ovog saznanja bi bila da ovo i nije neki veliki udes, bilo je i većih. Ali same činjenice da je oko 30 000 ljudi bilo u kotaktu sa opasnom supstancom i da je oko 700 ljudi trajno moralo da napusti svoj dom, da su se posledice osećale decenijama nakon udesa, da je stanovništvo tek dve nedelje nakon udesa saznalo šta ih je snašlo, čine ovaj udes izuzetno velikim i značajnim.

Savezo direktiva Nakon ovog nesrećnog događaja, u Savezu je nastala „Savezo direktiva“ kao jedan od najznačajnijih dokumenata koji predstavlja skup propisa za regulisanje postupaka i mera u slučaju hemijskih havarija.

Bavi se isključivo kontrolom udesa velikih razmera - čiji su uzroci opasne materije. U jednom paragrafu ove direktive, istaknuto je da lokalna zajednica mora da bude obaveštena o opasnim materijama u obližnjoj fabrici, o mogućim opasnostima i planu zaštite u slučaju udesa.

Zamalo politički skandal Sedam godina nakon nesreće u Savezu, u francuskom selu Anglikur u pariskoj oblasti, u napuštenoj klanici - inače omiljenom igralištu dece, otkriveno je 41. bure premazano smolom. Zapitaćete se kakve to veze ima sa nesrećom u Savezu i kako su se ta burad našla na tom mestu?

Burad su dospela iz Saveza, ustanovljeno je da se na samom kotlu koji je ostao demontiran nakon nesreće u fabrici nalazio 1 kg dioksina. Delovi kotla su stavljeni u plastične kese, pa u burad koja su premazana smolom, a u njima je bilo oko 270 g dioksina. Do dana današnjeg nije utvrđeno kako su burad dospela u ovo francusko selo. Ovaj događaj je zapretio političkim skandalom.

Mesto udesa je danas izletište Na mestu nekadašnjeg udesa sada je izletište sa drvećem, klupama, livadama i tablom na kojoj piše šta se dogodilo jedne subute u julu 1976. godine. Mnogim ljudima je tog dana iznenada promenjen život, morali su da napuste svoj dom bez ijedne uspomene da su tu nekada živeli. Duboko u zemlji još uvek se nalaze dva betonska sakrofaga sa svim onim što se u trenuku nesreće nalazilo iznad površine zemlje, uključujući i površinski sloj od 40 cm.

BOPAL U indijskom gradu Bopalu 1977. godine, počela je gradnja hemijske fabrike za proizvodnju pesticida Junion Karbajd, koja je bila deo zelene indijske ravolucije i imala za cilj povećanje proizvodnje žitarica.

U postrojenju se proizvodio metilizocijanat koji se koristio u proizvodnji pesticida. Bio je nešto lakši od vode a dva puta teži od vazduha. Kada se oslobađa u vazduhu, on ostaje u blizini površine zemlje.

Postrojenje se nalazilo severno od grada, a u blizini postojećeg stambenog naselja i dva km od železničke stanice. U postrojenju se 3. decembra 1984. godine odigrala opasna hemijska reakcija, došlo je do probijanja ventila na rezervoaru i tom prilikom mealoizocijanat je došao u kontakt sa 500 l vode koja je prodrla u rezervoar. Radnici su prvi primetili da nešto nije u redu, počele su da ih peku oči i da im idu suze, obratili su se nadzorniku koji je prekasno preduzeo mere.

Za to vreme u roku od dva sata metalizocijanat je dospeo u vazduh grada sa oko million stanovnika. Vremenski uslovi pojačavali su dejstvo zagađivača, gas se hladio i dospeo u prizemne slojeve vazduha.

Posledice: • Oko 4 000 ljudi je izgubilo život tokom spavanja ili usled panike koje je nastala zbog otrovnog gasa (žrtve su najčešće bile iz redo-

Industrija 42 / februar 2013.

83

zagađenje životneživotne sredine zagađenje sredine va siromašnog stanovništva koje je živelo u straćarama u okolini fabrike).

• Oko 400 000 ljudi je otrovano i povređeno.

• Ovim podacima nisu obuhvaćeni svi nastradali, jer je dokumentacija siromašna i nije pouzdana . Usledile su sahrane u masovnim grobnicama i kremacije. Tačan broj žrtava se nikada neće ustanoviti, nisu obuhvaćeni ni beskućnici.

Fabrika je od samog početka neodgovorno radila. Nije ispunjavala bezbednosne standarde, nije imala ni plan za evakuaciju u slučaju opasnosti. Junion Karbajd (Union Karbide) je imao još jednu svoju fabriku u zapadnoj Virdžiniji - u kojoj je sve ovo ispoštovano.

U Indiji su blaži zakoni i opšta svest o očuvanju životne sredine pošto je zemlja u razvoju, za razliku od razvijenije Virdžinije koja ima zahtevnije zakone po pitanju životne sredine. Jedan visoki predstavnik kompanije u Bopalu je odmah uhapšen, ali samo na kratko, jer su njegovi advokati dali deo ugovora na uvid, gde se navodi da američka kompanija nema nikakve odgovornosti za posledice havarije koja može nastati.

O autoru Jelena Kovačević je Viši nutricionista –dijetetičar i diplomirani Geograf zaštite životne sredine. Autor je nekoliko radova i novinskih članaka. Posvećena je rešavanju mnogih problema ishrane i životne sredine.

Sklona je istraživačkom radu.

Učestvovala je u mnogim akcijama za očuvanje i poboljšanje životne sredine. jelena.ekologija@yahoo.com

TISA Velika zagađenja nisu zaobišla ni našu zemlju. Ovoga puta zagađenje koje se dogodilo u Rumuniji, proširilo je se na Mađarsku i na našu zemlju. Reku Tisu su u prošlosti snalazila razna zagađenja, ali nijedno nije bilo opasno kao zagađenje koje se odigralo 30. januara 2 000-te godine. Nagli priliv velike količine vode usled otapanja snega doveo je do probijanja brane na taložnim jezerima za jalovinu, na postrojenjima fabrike Aural SA Company, u mestu Baja Mare na severozapadu Rumunije. Došlo je do oslobađanja 100 hiljada kubnih metara visoko toksične otpadne vode - u kojoj se prema procenama nalazilo 130 do 175 tona cijanida. Talas zagađenja je nakon 12 dana, 10-tog februara došao u Srbiju i dalje preko preko Dunava otišao u Crno more.

Proizvodnja je trebalo da bude bezbedna po okolinu, što se nije obistinilo. Kao rezultat rudarskih aktivnosti u rumunskom gradu Baja Mare sa dugom rudarskom tradicijom, javila se jalovina i ona je bila skladištena u taložištima. Cilj postupka je bio da se iz te jalovine izdvoje plemeniti metali (srebro, zlato i dr.) korišćenjem koncentrovanog cijanida. Kao nusproizvod, nastao je mulj bogat cijanidima i različitim metalnim jonima. Brana nije bila dovoljna da spreči izlivanje ovog mulja, koji je trebalo da se vrati na početak procesa da bi još jednom prošao tretiranje koncentrovanim cijanidom. Proces je morao da bude zatvoren bez ikakvog izlivanja otpada u okolinu.

84

Industrija 42 / februar 2013.

Kao po nekom dobrom starom običaju, nekako se uvek u ovakvim situacijama ne reaguje brzo i spremno. Nekako se ovakve nesreće ne mogu predvideti ili se poklanja pažnja nekim drugim stvarima, naravno manje bitnim. Rumunske vlasti su reagovale sporo, gotovo 10 sati u samom startu izgubljeno je na obaveštavanje odgovarajućih službi. Međutim, komunikacija sa susednim zemljama je bila na zavidnom nivou, bile su pravovremeno i kompletno obaveštene o dolezećem talasu zagađenja. Zatvarane su brane, zabranjen je ribilov, neko vreme je bio zatvoren i beogradski vodovod. Tako da je poguban uticaj ove nesreće bio značajno smanjen.

Na dužini oko 400 km na plovnom delu reke Tise i oko nje, život je nestao, „reka je ubijena“.

• Bili su uništeni svi mikroorganizmi i planktoni, koji su kasnijim prilivom sveže vode bili delimično obnovljeni.

• Bilo je na stotine tona uginule ribe. Cijanid deluje toksično, gotovo trenutno, na sve organizme uključujući i ljude. Deluje tako što blokira vezivanje kiseonika za ćelije. Ribe su oko hiljadu puta osetljivije na prisustvo cijanida, nego čovek. Tako su ribe odličan indikator i mera prisustva cijanida u vodi. Ako one prežive trovanje cijanidom, dejstvo na druge organizme će biti znatno blaže.

• Uginuli su medvedi, konji, sitna divljač, orlovi i druge retke i zaštićene ptice.

• U pojedinim mestima bilo je prekida u snabdevanju vodom od 24 sata.

• Obustavljena je proizvodnja u mnogim fabrikama zbog nemogućnosti korišćenja vode.

Kao u mnogim drugim, i u ovom slučaju može se konstatovati da je nivo znanja i informisanost o otrovnim materijama i opasnostima u industriji veoma nizak. Takođe, procena opasnosti i rizika je bila neadekvatna. Smatra se da je potrebno registrovati napuštena jalovišta i poboljšati brane.

Ovakvi događaji, po ko zna koji put nameću obavezu da se stanovništvo informiše o opasnim materijama u fabrikama koje se nalaze u njihovoj okolini, što piše i u „Savezo direktivi“. Takođe nikako ne sme biti izostavljena adekvatna procena rizika i opasnosti koje mogu da se odigraju. Treba ulagati u obučavanje i osposobljavanje ljudi za reagovanje u ovakvim situacijama, kao i u opremu i sredstva za preduzimanje potrebnih mera zaštite. Ovo je oblast koja se stalno mora unapređivati, i ne čekati da se nešto katastrofalno opet dogodi. Toliko smo naučili, da to više ne smemo dozvoliti.

reflektor plus reflektor plus Odabir izvođača radova za Južni tok u Srbiji do kraja 2013.

Objavljen poziv za izgradnju 317 mini hidroelektrana

Izgradnja Južnog toka u Srbiji počeće u januaru 2014. dok se tenderi za izvođače radova na izgradnji i instalaciji gasovoda očekuju u poslednjem kvartalu ove godine, najavljuje Leonid Čugunov, šef Odeljenja za upravljanje projektima u “Gazprom”-u, zadužen za praćenje realizacije projekta Južni tok.

On navodi da će izbor izvođača radova i dobavljača materijala i opreme biti putem konkursa u skladu sa srpskim regulativama, što je previđeno i Međudržavnim sporazumom koji su Rusija i Srbija potpisale 2008. godine.

- Ako su svi drugi kriterijumi jednako ispunjeni, prednost će se dati preduzećima koja potiču iz jedne od zemalja potpisnica sporazuma - kaže Čugunov, koji je u “Gazprom”-u zadužen za koordinaciju građevinskih aktivnosti u okviru projekta Južni tok.

On dodaje da će mnoge ruske kompanije biti zainteresovane za realizaciju tako važnog projekta u Srbiji, i očekuje da i banke budu zainteresovane sa učestvuju u finansiranju najmanje 70% vrednosti gasovoda u Srbiji.

Ministarstvo energetike Srbije objavilo je danas javni poziv za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji.

Kako se navodi u obaveštenju, zainteresovani domaći i strani investitori mogu da podnesu prijave do 5. aprila. Spisak lokacija koje su prostornim planovima lokalnih samouprava predviđene za izgradnju hidroelektrana, može se pogledati na linku www.merz.gov.rs/cir/mhe .

Sva struja proizvedena u hidroelektranama koje su predmet javnog poziva, iskazivaće se u energetskom bilansu Srbije i uračunavaće se za ostvarenje nacionalnog cilja za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 27% do 2020. godine.

Nakon prijema prijava, komisija će utvrditi urednost istih i sačiniti listu potencijalnih investitora. U roku od osam dana po objavljivanju liste potencijalnih investitora, biće potpisan trojni memorandum o razumevanju za svaku pojedinačnu lokaciju između investitora, Ministarstva energetike i lokalne samouprave.

- Prednost ruskim i srpskim kompanijama

Tim memorandumom biće određen okvirni rok od šest meseci u kojem investitor treba da pokrene postupak i obezbedi neophodna pravna akta za dobijanje energetske dozvole za hidroelektrane snage veće od jednog megavata, odnosno saglasnosti za objekte manje snage.

Industrija 42 / februar 2013.

85

finansije finansije

DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI

DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI U SRBIJI Autor teksta: mr Ivan D. Radojković

Reforma penzionog sistema u Srbiji počela je 2002. godine sa idejom da se uvedu tri penziona stuba: prvi državni obavezni, drugi obavezni dobrovoljni i treći dobrovoljni penzioni fond.

U

2012. godini imamo dva penziona stuba, prvi i treći, bez jasne vremenske definicije uvođenja drugog penzionog stuba.

Pre deset godina imali smo odnos zaposlenih i penzionera 1,5:1, a danas je taj odnos 1:1 i imamo 1 700 000 penzionera. Odnos davanja države i uplate doprinosa za isplatu penzija od strane zaposlenih u 2002. bio 40:60, danas je 50:50, pa tako na 100 dinara isplaćene penzije - 50,00 dinara daje država. Smatra se da za dugoročno funkcionisanje državnog fonda, odnos zaposlenih i penzionera treba da je četiri prema jedan u korist zaposlenih.

Treći stub osiguranja čini dobrovoljno penzijsko osiguranje. Zakon o dobrovoljnim penzijskim fodovima i penzijskim planovima je postavio okvire za uvođenje i funkcionisanje trećeg stuba penzijskog osiguranja. Privatne penzije su potpuno nezavisne od uplata u obavezno penzijsko osiguranje i zasnivaju se na principu ličnih računa. Članovi Fonda sami biraju Fond u koji će uplaćivati novac, način i visinu uplate, kao i način isplate penzije. Time oni obezbeđuju sebi dodatne izvore prihoda u starosti pored državnih penzija ili jedini prihod u starosti.

Iz naziva dobrovoljni penzijski fond može se zaključiti da je osnovno načelo dobrovoljnost, što predstavlja rešenje kako da se na jednostavan način pruži svakom čoveku mogućnost da obezbedi jedini ili dodatni penzioni prihod u starosti. U tom pogledu, iznos buduće penzije zavisi od redovnosti i iznosa uplaćenih doprinosa.

Funkcionisanje dobrovoljnog penzijskog sistema, odvija se kroz tri međusobno povezana procesa: 1. uplate u dobrovoljni penzijski fond, 2. investiranje slobodnih sredstava i 3. isplate programirane isplate – penzije.

U Srbiji trenutno posluje 6 društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, i imamo 9 dobrovoljnih penzijskih fondova.

Broj članova

Imovina ( u min. RSD )

Prinos u 2012.

Ukupno na nivou industrije

179.823

16,011.3

12,62%

Dunav

83.930

6,686.8

13,69%

Delta Generali Basic

41.739

4,048.7

12,73%

Delta Generali Index

3.552

229.6

12,99%

Raiffaisen Future

18.030

1,804.4

10,96%

DDOR Garant

61.643

2,842.2

10,98%

144

2,5

11,34%

Triglav penzija

1.748

80.8

10,14%

SoGe Štednja

7.630

177.7

12,32%

SoGe Ekvilibrio

6.376

138.7

12,78%

DDOR Garant Dinar

Izvori: statistički Aneks NBS za decembar 2012. i www.nbs.rs 86

Industrija 42 / februar 2013.

finansije finansije

DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI

Sredstva privatnog penzijskog fonda se investiraju u finansijske instrumente koji obezbeđuju optimizaciju portfelja, odnosno grade najbolji odnos između rizika ulaganja i stope ostvarene dobiti.

Sredstva dobrovoljnog penzijskog fonda investiraju se u skladu sa sledećim načelima: • Načelo sigurnosti, koje se ostvaruje investiranjem u hartije od vrednosti izdavaoca sa visokim rejtingom; • Načelo diversifikacije portfelja, koje se ostvaruje ulaganjem u različite finansijske intrumente (državne obveznice, korporativne obveznice, trezorski zapisi). Primenom različitih kvantitativnih metoda vrši se i horizontalna diversifikacija, odnosno odabir konkretnih hartija od vrednosti u okviru različitih vrsta instrumenata koje su u ponudi. Najznačajniji emitenti finansijskih instrumenata su država, poslovne banke, preduzeća, lokalna samouprava.

• Načelo održavanja likvidnosti, koje se postiže ulaganjem u hartije od vrednosti koje se brzo mogu prodati i kupiti po stabilnoj ceni. Cilj fonda je da u portfelju ima dovoljan procenat likvidnih finansijskih instrumenata kako bi u svakom trenutku mogao da ispunjava svoje obaveze.

Investiciona politika dobrovoljnog penzijskog fonda je pored navedenih invsticionih načela bazirana i na investicionim ograničenjima utvrđenim Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, kao i Odlukom Narodne banke Srbije o maksimalnim visinama ulaganja imovine kao i uslovima i načinu ulaganja te imovine u inostranstvu.

Maksimalnu visinu, uslove i način ulaganja imovine dobrovoljnog penzijskog fonda određuje Narodna banka Srbije.

Funkcionisanje penzijskog sistema u Srbiji je u ozbiljnoj krizi. Koncept tekućeg finansiranja penzija, uz izrazito nepovoljan odnos broja zaposlenih i penzionera i uz izraženu nezaposlenost, nepovoljne uslove poslovanja, predstavlja veliko finansijsko opterećenje zaposlenih. Savremeni sistem penzijskog osiguranja u Srbiji treba da funkcioniše kao troslojni sistem, ali uvođenje drugog stuba (obavezno privatno penzijsko osiguranje) ostavljeno je za bolje dane.

Ključ uspeha srpskih dobrovoljnih penzijskih fondova je izgradnja poverenja kod građana, u ovaj vid štednje.

Industrija 42 / februar 2013.

87

poslovni savetisaveti poslovni

DA LI JE VREME DA SE ZAPOČNE

SA SOPSTVENIM POSLOM? Kako časopis Industrija uvek nastoji da bude u toku sa svim problemima srpske privrede, želimo da vam u ovom broju predočimo razloge koji vam mogu pomoći u odluci da se ove godine (napokon) usudite i započnete sopstveni posao - ili ipak tu odluku pomerite za neko „sigurnije“ vreme. U tome nam je mnogo pomogao i naš prijatelj gospodin Aleksandar Milovanović koji je jedan od vodećih stručnjaka iz ove oblasti. Ispred vas je veoma jasan pregled svih mogućih faktora koje bi trebalo da znate, ako želite da se upustite u pokretanje sopstvenog biznisa.

RAZLOZI ZA ZAPOČINJANJE SOPSTVENOG BIZNISA: • Da rešite sopstvenu nezaposlenost ili da pobegnete od radne monotonije od devet do pet, pa uživate u nečemu što je mnogo bliže vašem srcu; • Ako već radite u nekoj industriji i uočili ste prostor za novi proizvod ili uslugu koju sami možete da ponudite; • Sami kontrolišete svoju sudbinu; • Sigurnost zaposlenja – u vašim je rukama; • Sami možete da nađete i dozirate ravnotežu između poslovnih aktivnosti i privatnog života; • Možete da locirate biznis gde hoćete – u nekim slučajevima možete ga voditi i od kuće; • Sami birate ljude sa kojima ćete raditi i možete da delegirate poslove koje vi ne volite; • Možete da organizujete radno mesto kako hoćete; • Vi ste uz kormilo i sve ide po vašim nalozima; • Vi podnosite poslovni rizik ali takođe skupljate svu dobit (kajmak); • Nema granice vašim prihodima; • Izvući ćete više iz sebe nego radeći za poslodavca zato što ćete prihvatati svaki izazov punom snagom; • Brže ćete profesionalno napredovati zbog svakodnevnih izazova koje sami morate da rešavate; • Možete da se bavite onim što volite i tako povežete posao sa uživanjem; • Završavaćete posao brže jer će vas goniti vaš preduzetnički duh kao i osećaj odgovornosti prema sebi, porodici i sopstvenom biznisu; • Možete se lično povezati sa mušterijama tj. korisnicima vaših proizvoda i usluga što je bio posao nekog drugog dok ste radili za poslodavca; • Naučićete mnogo i steći poslovno iskustvo koje možete da koristite kasnije u životu; • Možete se lično odužiti i pomoći vašu zajednicu tamo gde im je najpotrebnije, na primer pomoći školi koju ste i sami pohađali; • Osećaćete ponos dok budete gradili nešto što ste sami započeli i vaše je delo; • Nema granica vašem uspehu – nema nikoga da vas sputava; • Prestiž je imati uspešan biznis – osećaćete veliki ponos; • Na kraju krajeva - vi ste gazda.

88

Industrija 42 / februar 2013.

RAZLOZI PROTIV ZAPOČINJANJA SOPSTVENOG BIZNISA: • 4 od 5 malih preduzeća propadnu u prve 3 godine poslovanja; • Nepoznavanje specifične industrije i tržišta; • Nedostatak vizije o pravcu razvoja preduzeća; • Greška prilikom izbora poslovne lokacije; • Moraćete da uložite mnogo vremena i para kojih nikad nema dovoljno; • Uvećaćete svoje dugove; • Vrlo je teško predvideti prodaju i zaradu prvih meseci poslovanja što jako varira - zato je poslovno planiranje obrta novca vrlo nezahvalno; • Možda nećete ništa zarađivati tokom prvih meseci a i u nekim kasnijim periodima; • Početna faza biznisa dugo traje i veoma je neizvesna; • Ako pogrešno postavite biznis može se desiti da završite radeći 16 sati dnevno umesto da organizaciona struktura vuče firmu napred; • Nećete imati vremena za zabavu i socijalni život, barem u početku; • Radićete do kasnih sati, a niste plaćeni za prekovremeni rad; • Kad postoji neki hitan posao a kraj je radnog vremena, verovatno ga vi morate uraditi; • Osećaćete se izolovano kao vlasnik firme – faliće vam sigurnost nekadašnje radne sredine; • Moraćete da lično komunicirate sa mušterijama; • Osećaćete se lično odgovornim, što može biti prevelik teret; • Uvek ste pod pritiskom konkurencije da ne pogrešite – ako se to dogodi, možete propasti; • Kad nastane problem, vi ste odgovorni i morate ga rešiti; • Morate biti spremni na brze adaptacije i promene u poslu – ako ne uživate u tome, biće vam teško; • Nema garancije da ćete uspeti; • U nekim trenucima će vam biti teško da nađete motivaciju za dalji rad; • Zapitaćete se da li je sve to bilo vredno truda.

poslovni saveti poslovni saveti POSLEDNJA PROVERA PRED POLAZAK 1. Da li imate dovoljnu želju da krenete u to?

2. Da li čvrsto verujete u uspeh na osnovu prethodne analize i iskustva?

3. Da li ste spremni/osećate se sposobni da nezavisno poslujete?

4. Da li ste spremni za odricanje i možete da podnesete stres i duge radne sate?

5. Da li imate dovoljno samopouzdanja i samodiscipline?

6. Pozitivni ste i motivisani; ne treba vam niko drugi da vas pokrene?

7. Nećete se uplašiti (početnih) neuspeha niti će vas oni odbiti od daljeg poslovanja?

8. Posedujete li osnovne kvalitete koji su preduslov uspeha: • Sopstvena motivacija, • Dovoljno znanja o specifičnoj industriji i tržištu, • Organizacione sposobnosti, • Znanje marketinga i prodaje, • Prethodne veze sa potencijalnim mušterijama i dobavljačima, • Poslovnu viziju.

9. Da li volite da radite sa drugim ljudima i lako uspostavljate nova poznanstva?

10. Da li startovati kao dodatno poslovanje u slobodno vreme (za početak – uz manji rizik) ili odmah ići na biznis sa punim angažovanjem što donosi pitanje od čega ćete živeti?

OSAM BITNIH KORAKA ZA POČETAK SOPSTVENOG BIZNISA 1. Prikupite prethodno iskustvo radeći za drugog, a naročito u oblasti kojom nameravate da se bavite kao preduzetnik; to vam dođe kao „ispitivanje tržišta“.

2. Sastavite „tim koji dobija“ dovođenjem ljudi koji znaju ono što vi ne znate.

3. Borite se protiv sopstvenog neiskustva u vođenju biznisa tako što ćete tražiti savete na sve strane, počev od bivših kolega iz škole, sa posla i sa fakulteta, sa interneta, od lokalnih agencija za pomoć i obrazovanje preduzetnika kao i od profesionalnih mentora.

4. Ako ne možete da platite nekoga ko zna mnogo više od vas o novcu, onda razmislite o dovođenju te osobe kao partnera – dobar savet u pravom trenutku vredi para - a ponekad znači i produžetak života biznisa!

5. Napišite „neprobojan“ poslovni plan – nema boljeg načina da analizirate i osmislite budući biznis nego razmišljajući i stavljajući na papir buduće poslovne korake i sve što mislite da vas čeka od strane potencijalnih mušterija i budućih konkurenata.

6. Izaberite dobru poslovnu lokaciju razmatrajući sledeće: • Gde su locirane vaše potencijalne mušterije • Saobraćaj, pristup vašoj lokaciji i slobodno parkiranje • Lokacije konkurencije • Stanje i sigurnost zgrade u koju ste smestili firmu • Lokalne vladine olakšice i pomoć za startovanje malih preduzeća • Raspoloženje komšiluka prema biznisu takve vrste i istorijat sličnih pokušaja u okolini.

7. Prikupite novac, ali u samom početku ograničite sopstveni rizik na taj način što ćete unapred odlučiti koju sumu novca ulažete; posle toga potražite ostatak sredstava od banaka, komšija, rođaka, prijatelja i „anđela investitora“; ako ne možete da obezbedite sav potreban kapital za startovanje biznisa „u punom zamahu“ onda vam preporučujem da sakupite novac za probni projekat tj. nešto kao „biznis u malom“; kada dokažete i pokažete potencijalnim finansijerima uspešnost vašeg probnog projekta ovi će mnogo lakše odobriti veća sredstva.

8. Planirajte i ostavite novac za sopstveni život tokom početnih meseci poslovanja (za prvih šest) jer verovatno nećete imati dovoljno zarade iz biznisa.

O AUTORU: Aleksandar Milovanović je profesionalni poslovni konsultant, a takođe i direktor firme Proton System iz Beograda. Kao poslovni konsultant, nalazi se na listi organizacija kao što su Frontier Strategy Group iz Vašingtona, Evropske Banke za Rekonstrukciju i Razvoj i domaćeg ICIP programa.

Gospodin Milovanović je između 1992. i 2011. živeo i radio u Južnoj Africi gde je u poslednjih desetak godina vodio sopstveni konsultantski butik – African Performance Specialists. Tokom tih godina je pružio konsultantske usluge za preko 40 klijenata, od malih i srednjih preduzeća do giganata južnoafričke ekonomije. Radio je i za američku kuću Endeavor koja pomaže razvoj malih preduzetnika u oko 20 država u svetu.

Savete gospodina Milovanovića možete naći na njegovom sajtu www.poslovnastrategija.rs , koji je tokom 2012. godine zabeležio izuzetnu posećenost.

zanimljivosti zanimljivosti DRUŠTVENI MEDIJI

KAKO ĆE DRUŠTVENI MEDIJI UTICATI NA BIZNIS U 2013.

Ni deset godina nije prošlo otkako je Facebook zaplovio internetom, a društveni mediji su od “gikovske” zabave postali globalni komunikacioni fenomen. Tokom prošle godine, blizu 75 odsto kompanija sa Fortune 500 liste bilo je aktivno na Twitteru, a 80 odsto njih verovalo je da aktivnosti na društvenim medijima utiču na porast prodaje njihovih roba i usluga. Kakav trend nas očekuje u 2013. godini?

P

rvo - i najvažnije - društveni mediji su na dobrom putu da zamene elektronsku poštu kao osnovni vid komunikacije, kako unutar kompanija, tako i između njih. Već sada, headhunting agencije i HR stručnjaci u kompanijama koriste društvene medije da uspostave kontakt s aplikantima i pojednostave procedure aplikacija za posao. Odeljenja prodaje, društvene medije koriste da generišu prodaju i prate klijente kroz sve etape procesa prodaje; operativci i distribucija koordinišu lance snabdevanja, dok istraživački timovi socijalne mreže koriste za brejnstorming i žetvu novih ideja. U 2013. godini društveni mediji će konačno biti prihvaćeni kao ozbiljan poslovni alat.

Dok je e-mail od svog nastanka zadržao osnovnu strukturu kao kanal koji prevashodno olakšava formalnu komunikaciju jedan-na-jedan, društveno umrežavanje nudi daleko bolje alate za kolaboraciju. Štaviše, rane forme socijalnih mreža kao što su programi za ćaskanje i Wiki-ji već sada se figurišu kao legitimni, široko korišćeni poslovni alati za komunikaciju u realnom vremenu i centralizovanu razmenu informacija.

Na ovom planu pojavljuju se i sve moćniji komunikacioni alati, koji koriste rešenja iz Facebooka i prilagođavaju ih potrebama kancelarije. U 2013. godini treba očekivati da platforme kao što su Yammer i Chatter naprave još odlučniji prodor u kompanijsko poslovanje, gde će zaposlenima omogućiti da kreiraju virtuelne grupe i razmenjuju ideje na centralizovanim “oglasnim tablama”. Na taj način, relevantan sadržaj koji je ranije bio zaključan u “crnoj kutiji” zvanoj e-mail, postaće šire dostupan različitim segmentima u kompaniji.

Značaj monitoringa komunikacije na društvenim medijima u 2013. godini nastaviće da raste. Neke kompanije, kao što su Gatorade i Dell, već sada formiraju timove

stručnjaka koji su posvećeni praćenju i analizi komunikacije na društvenim medijima u realnom vremenu. Revnosno se prate i analiziraju svi relevantni parametri, od pojedinačnih tvitova i lajkova, do “sentimenta”, odnosno tona kojim se korisnici društvenih mreža izražavaju komentarišući neki proizvod, uslugu ili ličnost. U tom smislu, rašće i značaj modernih softverskih alata koji se koriste za pretragu i analizu sadržaja na društvenim medijima. Za očekivati je da će u 2013. godini rukovodioci imati precizne, tačne i blagovremene izveštaje i metričke analize koje će im pomoći u donošenju važnih poslovnih odluka.

U junu ove godine, Morgan Stanley je zakoračio u Tvitersferu, a ta odluka svakako nije doneta “preko kolena”. Sva ona stroga pravila eksterne komunikacije - kojih se ova kompanija pridržava u korespodenciji s medijima i drugim javnim ciljevima, preneta su i na društvene mreže. Slična regulativa usvaja se i u drugim privrednim sektorima, od robe široke potrošnje, preko farmaceutske industrije, do Vladinih sektora.

Dok kompanije polako otkrivaju sve “tajne” komunikacije na mrežama kao što su Facebook, Twitter, LinkedIn i Google+, tokom ove godine pojavili su se i novi igrači, čija je popularnost u velikom usponu. To su, pre svih, Instagram i Pinterest, čiji vrtoglav uspon najavljuje novu etapu u razvoju društvenog umrežavanja, koja u prvi plan ističe vizuelnu komunikaciju putem grafičkih dobro opremljenih sadržaja. U 2013. verovatno će biti još novih imena na ovom tržištu, koja će ponuditi širu funkcionalnost uz nižu tehnološku barijeru, drugim rečima moćnije platforme prilagođene manje iskusnim korisnicima. Što se globalne slike tiče, u 2013. se očekuje veliki porast broja korisnika društvenih medija: u azijsko-pacifičkom regionu (Kina, Indija, Indonezija...) prognozira se 21,1 odsto novih korisnika; na Bliskom istoku očekuje se priraštaj od 23,3 odsto, a u latinskoj Americi 12,6 odsto. Samo tokom prošle godine, kineski “tviteroliki” servis Sina Weiba gotovo je duplirao svoju bazu od 400 miliona korisnika (uporedite to sa Tviterovih 170 miliona aktivnih korisnika!).

Za brendove i kompanije to znači da će u 2013. godini morati “sa obe ruke” da se angažuju na društvenim medijima, kreirajući sadržaje i koristeći alate za monitoring i analitiku. Društveni mediji će, polako ali sigurno, postati ono što je do sada bila elektronska pošta.

Izvor informacija: BizLife

90

Industrija 42 / februar 2013.

sajamska industrija sajamska industrija SOLAR-THERM

MEĐUNARODNI SAJAM OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE SOLAR-THERM-BIOMASA 2013

M

eđunarodni sajam obnovljivih izvora energije SOLAR-THERM-BIOMASA 2013, održaće se po drugi put od 10-12. aprila 2013. godine na Novosadskom sajmu u Novom Sadu, u organizaciji firme ICM International.

Sajam je zamišljen kao platforma za promociju proizvoda i razmenu iskustava i znanja iz oblasti obnovljivih izvora energije. Cilj sajma je promovisanje upotrebe obnovljivih izvora energije (OIE) u termoenergetske svrhe, ukazivanje na mogućnost ekonomskog razvoja iskorišćenje potencijla OIE u Srbiji.

Zbog visokog tržišnog potencijala i blizine okolnih tržišta u Srednjoj i Istočnoj Evropi, Sajam će okupiti proizvođače i distributere proizvoda i opreme, iz oblasti solarne tehnologije, fotovoltaike, geotermalne energije, kotlova, mašina i opreme za biomasu, klimatizacije i grejanja. Izlagači će predstaviti svoje najnovije proizvode, inovacije i trendove, kao i usluge i rešenja poslovnoj publici i krajnjim potrošačima.

Kompanije koje će se predstaviti na Sajmu dolaze iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bugarske, Nemačke, Novog Zelanda, neki od njih su: Termo-Gas, Bisol group, Plan-net, Gvozdić elektronik, Prosol, Solar Tehnik, Hermi, Ellon, Solarity BG Ltd, Alumil, Franke Solar, Star Jela, Hickor Bay Enerprises, Qixin New Energy GmbH, Termomont, Feman, Pro X Bonto...

Paralelno sa izložbenim delom Sajma, odvijaće se i edukativni Business forum - na kome će eksperti napraviti kraću obuku instalatera, govoriće se o gašenju požara na solarnim panelima, o gorionicima i kotlovima za biomasu, geotermalnim i ventilacionim sistemima ventilacije, regulaciji temperature i raznim drugim zanimljivim prezentacijama stručnih predavača.

B2B susreti – U okviru sajma biće organizovani i poslovni susreti. Učesnici poslovnih susreta mogu biti izlagači i posetioci sajma. Učešće na Međunarodnim poslovnim susretima je besplatno, i registraciju možete uraditi na web strani: http://solartherm.talkb2b.net/

Industrija 42 / februar 2013.

91

sajamska industrija sajamska industrija ZAGREBAČKI VELESAJAM

INTERKLIMA

22. MEĐUNARODNI SAJAM GREJANJA, HLAĐENJA, KLIMATIZACIJE I OBRADE PITKIH VODA

GRADITELJSTVO

37. MEĐUNARODNI SAJAM GRAĐENJA I OPREMANJA

OBRTNIŠTVO

55. MEĐUNARODNI SAJAM OBRTNIŠTVA 9. - 13. 4. 2013.

Na Zagrebačkom velesajmu od 9. do 13. aprila 2013. održavaju se sajmovi Interklima, Graditeljstvo i Obrtništvo, vodeći specijalizovani sajmovi ove vrste u Hrvatskoj.

K

limatske promene poput globalnog zagrevanja kao i sve češći ekstremni vremenski uslovi s jedne strane - i ubrzani porast svetske populacije i težnja za što kvalitetnijim životnim uslovima s druge strane, rezultirali su, pogotovo u razvijenijim zemljama, eksponencijalnim porastom potrošnje energije za grejanje i klimatizaciju, a samim tim i potrebom za pitkom vodom.

Stoga održivi razvoj i u ovom sektoru ultimativno zahteva, neprekidno pronalaženje novih rešenja, usavršavanje postojećih i hitnu implementaciju sve učinkovitijih tehnologija, opreme i materijala u području grejanja, klimatizacije, ventilacije i obrade pitkih voda.

Upravo tim temama bavi se INTERKLIMA, koja se svojom dugogodišnjom bienalnom tradicijom i uspešnom organizacijom, nametnula u vodeći regionalni sajam ove vrste i potvrdila kao nezaobilazno mesto u poslovnom kalendaru vodećih domaćih i svetskih proizvođača opreme za grejanje, hlađenje, klimatizaciju i obradu pitkih voda.

Interklimu prate stručno-propratni skupovi: • 22. Međunarodni simpozijum o grejanju, hlađenju i klimatizaciji INTERKLIMA 2013, i • 11. Konferencija o termografiji.

92

Industrija 42 / februar 2013.

Uz INTERKLIMU održaće se srodan i programom vrlo kompatibilan sajam - GRADITELJSTVO, čiji izlagači sve više obrađuju područje primene energetski učinkovitih izolacijskih materijala i opreme u izgradnji energetski efikasnih objekata.

Sajam se već tradicionalno održava pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite prirodne sredine, prostornog planiranja i građevinarstva Republike Hrvatske, i predstavlja nezaobilazno mesto susreta poslovnih i stručnih posetilaca iz građevinske struke.

Iz bogatog stručno-pratećeg programa sajma Graditeljstva izdvajamo: • Dan graditelja • Dan arhitekata • Prezentacija energetski efikasne izgradnje • Prezentacije i tematska predavanja izlagača 55. Međunarodni sajam OBRTNIŠTVA, kao najznačajniji sajam zanatske struke i središnji poslovni događaj zanatlija, malih i srednjih preduzetnika u Republici Hrvatskoj, zaokružuje ovaj termin kao posebnu celinu.

Sajam se i ove godine održava uz punu potporu Hrvatske obrtničke komore i Ministarstva poduzetništva i obrta.

Iz bogatog stručno-pratećeg programa sajma Obrtništva izdvajamo: • Hrvatski obrtnički forum - tradicionalni susret obrtnika i predstavnika Vlade Republike Hrvatske, 09.04.2013.

• Stručni skupovi, okrugli stolovi, poslovni susreti, savetovanja, modne revije obrtničkih škola • Promocija i prezentacija obrtničkih zanimanja • Dodela nagrade Ministarstva poduzetništva i obrta “Vrijedne ruke” najboljem hrvatskom poduzetniku-izlagaču Sajma obrtništva 2013.

• Prezentacije izlagača, demonstracije proizvoda i usluga Na sajmovima, redovno i u ova krizna vremena, na 11 000 m² izložbenog prostora, učestvuje više od 250 izlagača iz 16 zemalja.Njihove štandove poseti i više od 10 000 poslovnih posetilaca, prvenstveno iz Hrvatske i zemalja Regije.

Očekujemo da će sinergija ovih triju sajmova, uz bogat stručnopopratni program i učešće svih relevantnih državnih i strukovnih institucija, okupiti na Zagrebačkom velesajmu i ovaj put respektabilan broj izlagača sa najnovijim rešenjima, tehnologijama, opremom i materijalima iz spomenutih područja, i tako dati novi impuls u prilog razvoja ovih delatnosti i pokrenuti privrednu aktivnost u celini.

Više na www.zv.hr

sa lica mesta sa lica mesta IFAM I INTRONIKA – CELJE 2013.

MESTO GDE SE ROBOTI ZABAVLJAJU, A LJUDI UGOVARAJU POSLOVE Autor teksta: Nikola Mirković

Poslednjih dana januara, u Celju je održan jedan od najinteresantnijih sajmova u celom regionu.

Naravno reč je o sajmu Ifam i Intronika, koji je najavljivan u našem časopisu cele prethodne godine. Kao što možete i da pretpostavite, na samom događaju su bili prisutni svi uticajni predstavnici kompanija koje imaju mnogo toga da kažu na temu robotike, automatike, mehatronike i elektronike.

P

ošto se sam događaj održao u najvećem slovenačkom sajamskom gradu, bilo je lako za pretpostaviti da će i najveći broj izlagača biti upravo iz zemlje domaćina, dok su odmah potom bile primetne kompanije iz Hrvatske, Austrije, Italije, Mađarske i Nemačke. Ove godine Srbiju je na Ifamu predstavljala samo redakcija našeg časopisa, koji, kao što znate, veliku pažnju pridaje baš upravo ovim granama elektrotehnike. Na naše zadovoljstvo, primetili smo veliko interesovanje, kako za naš časopis, tako i za trenutno stanje u Srbiji, ali i za srpsko tržište koje mnogi slovenci pamte još iz „onih“ boljih vremena.

94

Industrija 42 / februar 2013.

Ono što je na nas ostavilo poseban utisak je organizacija samog sajma, jer svakom izlagaču ili posetiocu, nije imalo šta da nedostaje. Kao što nam je i sam direktor sajma, gospodin Laznik rekao, svaki izlagač je imao sve uslove kao da je u dobro opremljenoj kancelariji, a to znači da su pored prostora na svom štandu imali na raspolaganju i odvojen deo za poslovne sastanke, uslugu fotkopira u boji, štampača u boji i besplatnu uslugu WiFi interneta sa velikom brzinom protoka.

Svakako, ovom prilikom želimo da pozovemo i naše čitaoce koji su iz ove branše, da u svoj kalendar sajamskih manifestacija uvrste sledeće godine Celje. Mnogo toga ima da se vidi, a put iz Beograda kolima je između pet i šest sati lagane vožnje po izuzetno dobrom putu. U okolini Celja imate mnoštvo odličnih hotela i privatnog smeštaja, koji vam pružaju i izuzetnu priliku da iako ste na poslovnom putu, malo odmorite svoj organizam. Mi smo ove godine imali priliku da se uverimo u sve kvalitete smeštaja u Termama Laško, gde pored izuzetne gastronomske ponude, svaki višak vremena možete provesti u predivnim bazenima i saunama, koje svakako prijaju posle radnog dana na sajmu.

Za vreme štampanja ovog izdanja Industrije, u Novom Sadu se održava Ifam i Intronika, gde se cela manifestacija seli iz Celja, a onda početkom marta meseca - ceo karavan putuje za glavni grad Bugarske, gde se od 6. – 8. održava Ifam i Intronika u Sofiji. Ukoliko ne budete u prilici da prisustvujete ovim događajima, čitajte naredne brojeve Industrije i dobićete izveštaj „sa lica mesta“, jer će naša redakcija biti prisutna sa svojim štandom i u Novom Sadu i u Sofiji.

najava događaja najava događaja VODEĆI SAJMOVI IZ TEKSTILNE INDUSTRIJE FRANKFURT NA MAJNI 10. – 13. 6. 2013.

Na ljubazan poziv naših prijatelja iz kompanije Zodax – predstavnika frankfurtskog sajma za Srbiju i region, redakcija časopisa Industrija imala je priliku da poseti konferenciju za štampu koja je najavljivala Techtextil i Texprocess sajmove koje će se održati u periodu 10. – 13. juna 2013. u Frankfurtu na Majni.

TECHTEXTIL Ispred manifestacije Techtextil prisutnim novinarima se obratio gospodin Janecke, vođa projekta ovog sajma. U kratkom predstavljanju mogli smo čuti, da je mnogo posetilaca iz 2011. godine - odlučilo da 2013. učestvuju kao izlagači, jer su svi pre dve godine još „ispitivali“ ovaj sajam kao nešto novo u svetu tekstilne industriGospodin Janecke, projekt je, dok su stari izlagači za ovu godinu menadžer sajma Techtextil tražili uvećanje izlagačkog prostora.

Pored toga uočen je i veliki porast nemačkih izlagača, čije je učešće - kada je gospodin Janecke počeo sa radom bilo 17%, dok sada nemački izlagači zauzimaju udeo od 55% učesnika na sajmu Techtextil 2013. Sami izlagači na ovom sajmu dolaze iz tekstilne industrije, ali njihovi proizvodi su veoma tehnički složeni i primenjuju se u mnogim granama industrije, kao što su autopojasevi i presvlake u autoindustriji, zatim razna rešenja za farmaceutsku i hemijsku industriju, HTZ oprema, različite vrste filtera, lepljivih traka, odeće, obuće i još mnogo drugih oblasti.

Glavne četiri teme na kojima će se ove godine bazirati sajam Techtextil su: funkcionalnost, lakoća materijala, mobilnost i održivost. Sve informacije o samoj manifestaciji možete videti na www.techtextil.com.

TEXPROCESS Ovu manifestaciju, takođe u kraćem obraćanju nam je približila gospođa Jeglitza Moshage, projekt menadžer sajma Texprocess. Kako nam je objašnjeno, interesovanje za ovu manifestaciju je izuzetno veliko, jer se Texprocess, za razliku od Techtextil-a dosta više bavi modnim detaljima i pažnju pridaje konfekciji i rešenjima u proizvodnji odeće i obuće za svakodnevnu primenu. Ovo je drugi put da se ovaj sajam održava, jer je pre dve godine prvi put u prostorijama frankfurtskog sajma održan Texprocess. Kao što je Gospođa Jeglitza – Moshage, karakteristika skoro svih sajmova u Franprojekt menadžer sajma kfurtu, ove godine po svim dosadašnjim Texprocess pokazateljima, biće oboren rekord izlagača, ali i posetilaca iz celog sveta. Koliko je ova manifestacija uspešna i popularna, govori i činjenica da se od 13. – 15. Maja 2014. u Atalanti – SAD održava Texprocess Americas, koji pokriva zapadni deo planete i koji se uvek održava u godinama kada nema Texprocess-a u Frankfurtu. Predstavljanje ovogodišnjeg sajma, završeno je veoma interesantnom izjavom gospođe Jeglitze Moshage, a to je da: „Texprocess može ozbiljno da utiče na tekstilnu industriju jedne zemlje samo ako vodeći ljudi iz te zemlje znaju da iskoriste sajam u Frankurtu.“ Takođe, sve korisne informacije možete dobiti i na www.texprocess.com Za sva pitanja vezano za učešće ili posetu sajmova u Frankfurtu, možete kontaktirati kompaniju Zodax na www.zodax.rs

ZODAX d.o.o. iz Beograda je od 2002. godine zvanični zastupnik Frankfurtskog sajma (GmbH) za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Kao zastupnik jedne od najstarijih sajamskih institucija, Zodax vam pruža svu neophodnu pomoć za posetu i izlaganje na nekom od preko 100 stručnih sajmova širom sveta koje organizuje Frankfurtski sajam.

Kontakti:

C

ela konferencija je održana u najvećem turskom gradu Istanbulu i to u Grand Hajat hotelu, gde su prisutni novinari sa raznih strana sveta dobili informacije vezane za predstojeći sajam tekstila u Frankfurtu.

Zodax d.o.o. Beograd Resavska 32/IV 11040 Beograd Tel: +381 (0)11 3220 600 Fax: +381 (0)11 3225 171 e-mail: info@zodax.rs

industrijski web adresar industrijski web adresar ABB

www.abb.rs

Industrija www.industrija.rs

Aluroll www.aluroll.rs Inter protekt Attos klima Beogradski sajam

www.attos.rs

Jugo-impex www.jugo-impex.com M+E CNC Technik

www.cnctechnik.rs

Beozaštita www.beozastita.co.rs MCR group 2009

www.mcr-group.rs

Eaton Electric

www.sajam.co.rs

www.interprotekt.com

www.eaton.rs

Mercedes www.fuso-trucks.rs

Elektronikon www.elektronikon.rs Metal cinkara

www.metalcinkara.co.rs

Elmark www.elmarkgroup.eu/sr/ Microdis www.microdis.net Eurocons www.eurocons.rs Mlinpek servis

www.mlinpekservis.co.rs

Festo www.festo.rs Momentum www.momentum-automation.com Fox Electronics

www.fox.rs

Gebruder Weiss

www.gw-world.com

Genesis - Osijek

www.genesis-osijek.hr

NIP Spasić Revija Ventil RLS merilna tehnika

www.nipspasic.rs www.revija-ventil.si www.rls.si

Grundfos www.grundfos.rs Rolo-As www.roloas.co.rs Haberkorn www.haberkorn.rs Schneider Electric Henkel www.ceresit.co.rs Schrack technik Hensel www.hensel-electric.de Tecon sistem Heppenstall Technology AG Hexagon Metrology

www.heppenstall.ch www.hexagonmetrology.eu

www.schneider-electric.rs www.schrack.rs www.tecon.rs

TRCpro www.trcpro.rs Tüyap www.tuyap.com.tr

Housematik www.housematik.rs TV emisija Radim-Gradim

www.radim-gradim.rs

ICM www.icm.si Unicom www.unicom.rs Ind Media Publishing INM - Arilje

www.najboljeknjige.rs www.inm-arilje.com

Yaskawa Slovenia Zagrebački velesajam

www.yaskawa.eu.com www.zv.hr

Insa www.insa.rs Zodax www.zodax.rs

ADV 141/2012 RS

Evropska tržišta. Na dohvat ruke.

Novine u ponudi kompanije GW: proizvodna linija GW pro.line obuhvata dnevne polaske, definisano tranzitno vreme, fiksne standarde kvaliteta i vrhunsku uslugu. Na taj način prevozimo pošiljke od Norveške do Grčke, od Rusije do Portugala.

Prisutan u 47 zemalja Evrope i na 10,5 miliona kvadratnih kilometara.

Uverite se u to i sami: GW pokreće sve.

Telefon: + 381 11 3715 235

Najduži životni vek među kondenzatorima 3 godine garancije na sve naše kondenzatore > Energetska efikasnost > Kompenzacija reaktivne energije > Filteri viših harmonika > Monitoring i SCADA električnih veličina

ELEKTRONIKON d.o.o. Beograd info.elektronikon@gmail.com Mobile: 062 804 19 03; 060 656 55 54 www.elektronikon.rs