Industrija 44

Broj 44 • Jun 2013. • Godina VIII • Cena 350 dinara

WWW.OP-GATE.COM

Festo SFAM senzori Kontinualno oÄ?itavanje protoka u ĹĄirokom opsegu merenja, za sve standardne aplikacije.

uvodnik uvodnik Izdavač

IndMedia d.o.o.

Privredno društvo za izdavaštvo i marketing Lazara Kujundžića 88, Beograd Tel/fax: +381 11 305 88 22 E-mail: office@industrija.rs www.industrija.rs

Reč urednika Početak leta i - uvek isto razmišljanje. Da li će nas zadesiti poplava ili suša? Činjenica je da su se klimatske prilike u našoj životnoj sredini izmenile poslednjih godina, ali to je samo signal da se mi tome moramo prilagoditi, a nikako žaliti se kako je to “viša sila”.

Nekako tradicionalno, ovaj junski broj posvećujemo agraru i postavljamo pitanja iz te oblasti stručnjacima. Veliko nam je zadovoljstvo što u ovom broju časopisa Industrija, ekskluzivno možemo da najavimo razgovor sa ministrom poljoprivrede u Vladi Srbije - Goranom Kneževićem.

Glavni i odgovorni urednik Nikola Mirković Tel: +381 60 344 8428 E-mail: nmirkovic@industrija.rs R E D A KC I J A Lektura i redaktura: Aleksandra Radosavljević E-mail: aleksandra@industrija.rs Marketing

Dok su napolju velike vrućine, uživajte u čitanju Industrije, koja za razliku od elektronskih izdanja časopisa može i da vas rashladi - ako je koristite kao lepezu.

Jasmina Jovanović Aleksandra Radosavljević Stana Arsenić Mihailo Nenadović

Do kraja avgusta, kada nam izlazi Industrija broj 45, industrijski vas pozdravljamo!

Pretplata: Stevan Jovičić Tel: + 381 60 344 84 27 E-mail: pretplata@industrija.rs

Najduži životni vek među kondenzatorima 3 godine garancije na sve naše kondenzatore > Energetska efikasnost > Kompenzacija reaktivne energije > Filteri viših harmonika > Monitoring i SCADA električnih veličina

Broj 44 • Jun 2013. • Godina VIII • Cena 350 dinara Broj 44

Nikola Mirković glavni i odgovorni urednik

Priprema za štampu i štampa Maxima graf, Vladana Desnice 13, Petrovaradin Distribucija Direkt marketing service d.o.o.

Web www.industrija.rs Časopis izlazi dvomesečno

WWW.OP-GATE.COM KONDENZATOR d.o.o.

Karađorđev trg 40 11080 Beograd - Zemun Mob: 00 386 62 804 19 03 E-mail: zdravko.savor@siol.net

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 62 ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.)

COBISS.SR-ID 128184844

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova.

sadržaj sadržaj Sadržaj

10

GORAN KNEŽEVIĆ, MINISTAR POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE •Agrar - neiskorišćeni potencijal .

.

JP VOJVODINAŠUME

.

.

.

• Sertifikat za održivo gazdovanje šumama .

.

.

U FOKUSU

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. 10

.

. 12

• B i o d i z e l - od hrane do goriva i zdravije životne sredine . . . . . 14

MESSER TEHNOGAS AD • Rashladni fluidi .

U FOKUSU

.

.

.

.

.

.

.

• Opasnosti i štetnosti pri proizvodnji hrane .

U FOKUSU

• Realni potencijali domaćeg agrara .

. .

. .

. .

. .

. .

.

.

.

.

. .

16 . 18

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. 20

• Uspešan jubilarni Poljoprivredni sajam .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. 23

• Solarno biogasno postrojenje za poljoprivredna gazdinstva .

.

.

.

.

24

80. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU U FOKUSU

OPGATE D.O.O.

RAZGOVOR S POVODOM

AGRAR - NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL ...

INTERVJU SA MINISTROM POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE GORANOM KNEŽEVIĆEM.

“Kako već tradicionalno u junskom izdanju časopisa Industrija posebnu pažnju posvećujemo agrarnoj industriji, našem možda i najvećem privrednom potencijalu, nismo dugo tražili kompetentnog sagovornika za temu broja, jer smo iz ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, veoma brzo dobili odgovor da je ministar Knežević, raspoložen...”

• Pločasti materijali za građevinarstvo . . . . . . . . . . . 26

AUTOMATIKA I PROCESNI INŽENJERING D.O.O.

• Integrisani sistem upravljanja klimatizacijom . . . . . . . . . 28

NOVE TEHNOLOGIJE

• Inovativni cevni spojevi sa vizuelnom identifikacijom instalacije .

•ABB lansira prvi niskonaponski prekidač u svetu . . . . .

. .

. .

. .

MARKO KOLJENŠIĆ, MENADŽER PRODAJE U FIRMI ZODAX D.O.O. • Zodax - mladi tim spreman na sve izazove .

.

.

.

.

.

.

.

.

. 32

• Virtuelno zavarivanje .

.

.

.

.

.

.

.

.

. 34

CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ U MAŠINSTVU HEXAGON METROLOGY

.

.

.

.

.

47

30 30

• Obnavljanje partnerstva za inovacije sa Red Bull Technology . . . . . 38

TEORIJA UPRAVLJANJA

• Razlike između PLC i PAC kontrolera .

.

INEA SR D.O.O.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

40

• Primena Mitsubishi robota u industrijskoj automatizaciji . . . . . . 44

KONDENZATOR D.O.O.

• Preko 70 godina iskustva u proizvodnji kondenzatora . . . . . . . 46

REČ STRUČNJAKA

• Robotika u industrijalizaciji ekonomskog sistema srbije - I deo .

INSA – INDUSTRIJA SATOVA A.D.

• INSA®– Sistem za daljinsko očitavanje merila – “ADO” .

.

GEBRÜDER WEISS

. .

. .

. .

. 47 .

. 54

REČ STRUČNJAKA

ROBOTIKA U INDUSTRIJALIZACIJI EKONOMSKOG SISTEMA SRBIJE - I DEO

“Po kom sistemu se odvija industrijalizacija u Srbiji? Da li mi hoćemo da se industrijalizujemo bez tehnološkog razvoja? Čini se da niko nema pravi odgovor na ova pitanja. Ovim člankom se, na primeru robotike pokazuje kakav je značaj novih tehnologija, kako smo mi nekada tu igrali aktivnu ulogu u svetskim okvirima, i konačno, kako ih treba revitalizovati...”

• Gebrüder Weiss ugostio srednjoškolce iz Austrije . . . . . . . . 55

ATTOS KLIMA D.O.O.

• “Vlak u snijegu” (ili - da li “belo” mora da bude baš tako “belo”?) .

POSLOVNI SAVETI

• Najčešće korišćene tehnike u procesu pregovaranja .

VOJVODINA METAL CLUSTER – VMC

.

.

.

.

.

.

.

• Poslovno udruženje za unapređenje konkurentnosti metalskog sektora .

POSETILI SMO

24

. 56 . .

60 62

• Srbija - jedan od najvećih rasipnika energije u Evropi . . . . . . . 64

FRANKFURT NA MAJNI

• Frankfurtski sajam - centar svetske industrije tekstila . . . . . . . 66

SAJAMSKA INDUSTRIJA

• Zelena energija na Beogradskom sajmu .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

68

• 51. Međunarodni sajam nameštaja .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

72

SAJAMSKA INDUSTRIJA

.

U FOKUSU

SOLARNO BIOGASNO POSTROJENJE ZA POLJOPRIVREDNA GAZDINSTVA

“Biogas je mešavina metana (50 do 70%), ugljen-dioksida (30 do 40%) i drugih gasova (kao što su vodonik, vodonik-sulfid, azot i dr.), koji se dobija prilikom razgradnje organskih materija pod anaerobnim uslovima. Predstavlja kvalitetno gorivo koje može da zameni fosilna goriva, a takođe je i CO2 neutralno. U vreme kada rezerve fosilnih goriva opadaju, energetski troškovi rastu...”

pretplatite se na vaš primerak časopisa

Posetite nas na našoj Facebook stranici: www.facebook.com/casopis.industrija

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA INDUSTRIJA potrebno je da sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci.

Industrija 44 / jun 2013.

7

reflektor reflektor SRBIJA...

75% od ukupne sume, dok će 25% biti obezbeđeno kreditom Svetske banke za razvoj - sa kamatom ne većom od 0,5%, za čiju bi realizaciju garancije podnela kompanija “Porr”.

Projekat bi bio realizovan u 5 faza, prve četiri faze podrazumevaju upotrebu sredstava od 180 miliona evra iz evropskog fonda, dok bi se Grad Niš uključio u poslednjoj fazi kroz pomenuti kreditni aranžman.

Kako su naglasili predstavnici kompanije “Porr”, izvođenje radova trajalo bi pet godina, a podizvođači bi bile firme iz Niša, odnosno iz Srbije, čime bi veliki broj građevinskih kompanija sa ovih prostora bio uposlen.

Kako je rekao gradonačelnik prof. dr Zoran Perišić, ovo je prvi sastanak sa predstavnicima “Porr”-a; sledeći koraci podrazumevaju prikupljanje neophodne dokumentacije koja će biti dostavljena resornom ministarstvu, tako da će se tek posle detaljne analize i sagledavanja koliko ovakva investicija može biti pre svega od koristi građanima Niša - odlučiti da li će se krenuti u ovaj veliki projekat.

“Tigar” se sprema za povećanje izvoza u Belorusiju Holanđani grade biogas postrojenje u Zrenjaninu - Projekat vredan 1,5 milion evra biće realizovan kroz javno-privatno partnerstvo Gradsko veće Zrenjanina utvrdilo je predlog rešenja o davanju saglasnosti za izgradnju postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije iz biogasa, vrednog 1,5 milion evra.

Projekat izgradnje kroz javno-privatno partnerstvo podnelo je zrenjaninsko javno komunalno preduzeće “Gradska toplana”.

Pomoćnik direktora za tehnička pitanja u tom preduzeću, Vladimir Tešić objasnio je, da je ideja da se tim projektom pokaže da u Zrenjaninu može uspešno funkcionisati javno-privatno partnerstvo.

Kako je rekao, projekat se realizuje kao ugovorno javno-privatno partnerstvo. Partner u ovom projektu bilo bi holandsko preduzeće “HOST Bioenergy installations”, koje bi izgradilo postrojenje za proizvodnju biogasa i tokom 12 godina ubiralo 75% prihoda, a nakon toga bi postrojenjem upravljao grad Zrenjanin.

Ukupna vrednost investicije je 1,5 milion evra, od kojih privatni partner ulaže 780 000 evra.

Kako je određeno, postrojenje bi trebalo da proradi u oktobru 2014. godine.

Gradonačelnik Zrenjanina Ivan Bošnjak je rekao da je inicijativa od holandske Vlade stigla još 2009. godine, a da je Zrenjanin odabran da bude uključen u otvaranje pilot-postrojenja za proizvodnju električne energije iz biogasa.

- Ovo nije veliki projekat, ali smo se potrudili da opravdamo očekivanja donatora, jer ovakvi, manji projekti, otvaraju vrata većim - rekao je Bošnjak.

8

Industrija 44 / jun 2013.

“Porr” zainteresovan za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu S obzirom na to da je Niš jedini grad u Srbiji koji ima urađen projekat postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda - čija je izgradnja predviđena planom generalne regulacije i za šta postoji i izdvojeno zemljište, predstavnici “Porr”-a predstavili su svoj biznis plan izgradnje buduće fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, navodi grad Niš na svom sajtu.

Ukupna vrednost ovog projekta procenjena je na 235 miliona evra. Model finansiranja izgradnje postrojenja predviđa korišćenje bespovratnih sredstava fondova za zaštitu životne sredine Evropske unije u iznosu od 180 miliona evra ili

Ambasador Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev obišao je 17. juna 2013. godine korporaciju “Tigar” i u razgovoru sa menadžmentom upoznao se sa kapacitetima i proizvodnim asortimanom, saopštio je Centar za komunikacije te kompanije iz Pirota.

Prema rečima generalnog direktora “Tigra”, Nebojše Đenadića, Belorusija je izuzetno važno tržište, gde se već plasiraju proizvodi fabrike “Tigar hemijski proizvodi”, a postoji izuzetan potencijal i za prodaju ostalih “Tigrovih” brendova.

Ambasador Belorusije je, nakon ove posete, takođe ukazao na potencijal za proširenje saradnje između korporacije “Tigar” i beloruskih kompanija.

- Postoje značajne mogućnosti za povećanje izvoza “Tigra” u Belorusiju. To je od velikog zna-

reflektor reflektor ...I SVET

čaja, imajući u vidu sporazum o slobodnoj trgovini između naših zemalja, kao i činjenicu da je Srbija član CEFTA, a da je Belorusija deo novih evroazijskih integracija - kazao je ambasador Belorusije.

Dejan Bodiroga proizvodi aparate za daljinsko očitavanje brojila - Borski EWG spreman za početak izvoza Novootvorena borska fabrika mernih instrumenata i aparata za daljinsko očitavanje brojila EWG, vlasnika Dejana Bodiroge, zapošljava pedesetak radnika i prva brojila su isporučena domaćem tržištu, a za ovu vrstu proizvoda već ima interesovanja i na inostranom tržištu.

Fabriku su 16. juna 2013. godine obišli ministarka energetike Zorana Mihajlović i ministar rudarstva Milan Bačević.

- Pred Srbijom je zamena postojećih brojila i verujem da će, kako zakon nalaže, biti raspisani tenderi. Na taj način će moći da se upravlja potrošnjom, a građani će imati pravilno čitanje brojila - istakla je Zorana Mihajlović.

“Elektroprivreda Srbije” je spremna da u sarad-

nji sa republičkom Vladom pomogne razvoj domaće proizvodnje.

- Pitanje zamene brojila je veliki problem Srbije, jer se elektrodistribucije pojedinačno dovijaju kako da taj problem reše. Jedno od rešenja kako da zamenimo brojila je, da se ceo pristup nabavke brojila standardizuje, definišu potrebe i tehnički uslovi i da se na isti način ta nabavka obavi u svim elektrodistribucijama - istakao je Aleksandar Obradović, v.d. direktora EPS-a.

Fabrika EWG, vredna 8 miliona evra je najsavremenija i najveća u jugoistočnoj Evropi, u ovoj oblasti. Poseban značaj ima za lokalnu zajednicu, jer ima mogućnost da zaposli ukupno 1 000 ljudi.

Okolina Bora puna zlata - Istraživanja kanadskih kompanija “Freeport” i “Reservoir Mineral” pokazuju potencijal nalazišta ravan onima iz Konga Dok vrednost plemenitih metala raste na svetskim berzama, naš sektor rudarstva je zadovoljan dosadašnjim istraživanjima međunarodnih stručnjaka u okolini Bora. Prvi rezultati su

impresionirali investitore i analitičare.

U okolini Bora zlato se tražilo još u vreme Rimljana. Od tada su kopani rudnici, uvođena sve savremenija tehnologija, ali se nikada nije odustalo od ovog, direktnog pristupa. Tragači iz prve ruke vide da li ovde vredi tražiti zlato.

- Kažu da su ove naše planine prepune zlata, da su južnoafrički rudnici mnogo siromašniji nego ovaj naš kraj ovde - kaže Nebojša Trajilović, tragač za zlatom.

Nova istraživanja pokazuju da je okolina Bora još puna zlata i bakra. Sondiranja kanadskih kompanija “Freeport McMoran” i “Reservoir Mineral,” pokazuju potencijal nalazišta ravan onima iz Konga. Međutim, stručnjaci upozoravaju da će između ove faze i stvarnog otvaranja novih rudnika, proći dosta vremena.

- Period je promenljiv, zavisi od mnogo stvari. I od fleksibilnosti države da nešto uradi, da pomogne, ali u pitanju su praktično desetine godina - kaže Miodrag Banješević, projektni koordinator rudnika “Bor”.

Rudarstvo zavisi od količine dragocenih metala koja može da se nađe, i sposobnosti da se ta ruda iskopa i preradi. Pitanje je, kakvo je realno mesto Srbije u svetskim okvirima?

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević kaže, da postoje i srednje i male evropske i svetske kompanije, koje svoj interes mogu da prepoznaju u ovim količinama koje možemo da im ponudimo.

- Zbog toga je Srbija najinteresantnija država u Evropi po količinama koje su za nas velike, ali male ili srednje za neke visokorazvijene države iz zapadne Evrope ili Amerike - kaže Bačević.

Svojevremeno je bilo reči o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena “Bor” rumunskom “Cuprom”-u ili austrijskom “A-Tec” -u.

- Dok je ova vlada, Bor se neće prodavati. A dok je ovo ministarstvo, u Boru će se stvarati povoljniji uslovi za rad od onih koje trenutno ima - kaže Bačević.

Istraživači iz “Freeport” i “Reservoir Mineral” imaju još šest godina da završe studiju o izvodljivosti, a onda predstoje dve godine za početak gradnje mogućeg novog rudnika.

Industrija 44 / jun 2013.

9

razgovor s povodom razgovor s povodom

GORAN KNEŽEVIĆ, MINISTAR POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

AGRAR NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL ≡ Razgovor vodio: Nikola Mirković

Kako već tradicionalno u junskom izdanju časopisa Industrija posebnu pažnju posvećujemo agrarnoj industriji - našem možda i najvećem privrednom potencijalu, nismo dugo tražili kompetentnog sagovornika za temu broja, jer smo iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, veoma brzo dobili odgovor da je ministar Knežević raspoložen da nam odgovori na pitanja. Iz dobijenih odgovora, čini se da se neke stvari počinju pomerati u pravom smeru.

Č

asopis Industrija: Prema najnovijim izveštajima, govori se da srpska privreda izlazi iz recesije najviše zahvaljujući proizvodnji Fijata u Kragujevcu i poljoprivrednoj proizvodnji.

Kako se može uticati da nam poljoprivreda postane najjači izvozni potencijal?

Ministar Knežević: Privlačenje investicija, poboljšanje zakonske regulative i promena strukture poljoprivrednih proizvoda su neophodni elementi za veći izvoz i veći spoljnotrgovinski suficit od poljoprivrede. Časopis Industrija: Kakvu vrstu subvencija i pomoći, država danas nudi srpskom seljaku?

Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministar Knežević: Postoji izuzetno širok spektar podsticaja koje država pruža poljoprivrednicima, od direktnih plaćanja, preko učešća u finansiranju investicija, do kreditnih aranžmana. Sredstva jesu ograničena, isplate ponekad kasne, ali danas, zahvaljujući novom Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, svako zna šta od države može da očekuje - ako se opredeli za poljoprivrednu proizvodnju, što ranije nije bio slučaj. Časopis Industrija: Godina iza nas nam je pokazala koliko vremenski uslovi mogu biti surovi po srpski agrar. Pred nama je leto i svi se pribojavamo suše, grada i ostalih neprilika. Da li država ima plan kako preduprediti ili smanjiti štete koje mogu nastati u narednom periodu?

10

Industrija 44 / jun 2013.

Ministar Knežević: Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na realizaciji projekata izgradnje i unapređenja sistema za navodnjavanje koji će maksimalno umanjiti uticaj klime na prinose. I sami proizvođači treba da se pridruže toj opsežnoj investiciji jer će ona biti uspešna jedino ako svi shvate zavisnost uspeha u proizvodnji prihvatanjem neophodnih inovacija. Časopis Industrija: Uveliko se priča i o stranim investicijama u srpski agrar. Da li nam možete otkriti, dokle je došlo u pregovorima sa ulagačima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i da li ima interesovanja za ulaganja i iz drugih država?

Ministar Knežević: Ta investicija počinje ove godine, a biće dugotrajna. Očekujem veće prinose na zemljištu koje će obrađivati kompanija Al Dahra Srbija, kao i na zemljištu koje će biti navodnja-

razgovorrazgovor s povodom s povodom

GORAN KNEŽEVIĆ, MINISTAR POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

vano sredstvima iz aranžmana sa Emiratima. Biće i značajnih multiplikativnih efekata - od zapošljavanja, preko zdravije konkurencije na agrotržištu, do stimulacije ostatka privrede koja će sarađivati s novom kompanijom.

Takođe, postoji ozbiljna zainteresovanost investitora iz Izraela za ulaganje u srpsku poljoprivredu. Izraelski investitori, osim kapitala, sa sobom donose najsofisticiranije naučno i tehnološko znanje iz oblasti poljoprivredne proizvodnje. Sa Izraelom smo dogovarali i bescarinsku trgovinu između dve države, kao i izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije, pre svega goveđeg mesa. Časopis Industrija: U proteklih godinu dana koliko ste ministar, urađeno je dosta stvari. Šta je po Vašem mišljenju najveći uspeh u dosadašnjem radu, a gde mislite da još imate prostora za poboljšanje?

Ministar Knežević: Prvo sa čime smo se suočili bio je problem velike suše, koja nas je zadesila i nanela štetu srpskom agraru od preko milijardu evra. Reagovali smo i isplatili poljoprivrednicima preko 150 miliona evra pomoći za sanaciju posledica suše. To je, inače, najveća pomoć poljoprivrednicima u poslednjih 30 godina.

Doneli smo Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji će poljoprivrednim proizvođačima omogućiti predvidljivost u poslovanju i olakšati planiranje proizvodnje.

Agrarni budžet je uvećan za 40% u odnosu na prethodnu godinu.

Subvencije se isplaćuju redovno, ali na žalost, sa zakašnjenjem. Zatekli su nas dugovi iz prethodnog perioda, prinudne naplate merene milijardama dinara i pojačane kontrole ispravnosti mleka kao i organizacioni problemi, pre svega u Upravi za agrarna plaćanja. Sve to nas sprečava da novac iz značajno uvećanog agrarnog budžeta na vreme stigne do poljoprivrednika.

Mi sve nabrojane probleme rešavamo, ali treba imati u vidu da su oni nastajali tokom čitave prethodne decenije i da se ne mogu rešiti preko noći. Časopis Industrija: Pošto se naš časopis u najvećoj meri bavi novim tehnologijama i njihovom primenom, recite nam kakva je situacija u

srpskoj poljoprivredi, odnosno da li se poslovi u agraru i dalje obavljaju na tradicionalan način ili se prate svetski trendovi i stremi se uvođenju novih tehnologija?

Ministar Knežević: Nedvosmisleno smo opredeljeni za modernizaciju proizvodnje i težimo upotrebi novih tehnologija. Naravno, tu postoje određeni uslovi koje moramo da ispunimo i uveliko na tome radimo.

Radi se na edukaciji poljoprivrednih proizvođača i objašnjavanju zašto je dobro da sa zastarelih tehnologija prelaze na nove i iskoriste mogućnosti za unapređenje proizvodnje. Pored edukacije, da bismo došli do novih tehnologija potrebne su nam investicije koje će doneti kapital sa kojim ćemo moći da izvršimo prelaz sa starog načina rada na upotrebu savremenih tehnologija. Časopis Industrija: Koje su prednosti, a koje mane približavanja Srbije evropskoj zajednici?

Ministar Knežević: Za privredu Srbije je važno da započnu pregovori o punopravnom članstvu u EU, jer je to jasan pokazatelj čitavom svetu, svakom potencijalnom ulagaču i poslovnom partneru da Srbija napreduje u izgradnji stabilnog i predvidivog ambijenta za život i rad.

U tom procesu, i poljoprivreda Srbije ima svoju veliku šansu da poveća proizvodnju, izvoz, uposlenost i javne prihode. Časopis Industrija: Kako vidite srpski agrar u narednih pet godina?

Ministar Knežević: Uveren sam da možemo u narednih pet godina srpski agrar dovesti na mnogo viši nivo od sadašnjeg.

Očekujem da se u potpunosti pridružimo Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU, da uvećamo proizvodnju i izvoz, a da građani koji se bave poljoprivredom poboljšaju svoj životni standard.

Industrija 44 / jun 2013.

11

u fokusu u fokusu JP VOJVODINAŠUME

SERTIFIKAT ZA ODRŽIVO GAZDOVANJE ŠUMAMA Javno preduzeće “Vojvodinašume” bavi se integralnim gazdovanjem šumama, upravljanjem lovištima i zaštićenim prirodnim dobrima. Od samog osnivanja 2002. godine veliki značaj se daje zaštiti životne sredine, očuvanju i nezi postojećih šuma, kao i povećanju šumovitosti i unapređenju postojećeg šumskog fonda Autonomne Pokrajine Vojvodine.

S

voju javnu i privrednu misiju, sa preko 1 650 zaposlenih, Preduzeće obavlja kroz pet ogranaka, koji čine četiri šumska gazdinstva i organizaciona jedinica specijalizovana za lov i lovni turizam. Po principima međunarodne FSC standardizacije, Preduzeće gazduje na površini većoj od 129 000 ha - vodeći pri tome računa o ostalim prirodnim resursima u šumskim područjima, među kojima se nalazi šesnaest zaštićenih područja na površini većoj od 70 000 ha.

JP “Vojvodinašume” je 2008. godine dobilo FSC sertifikat (SGSFM/COC-005064) za održivo gazdovanje šumama po individualnom modelu gazdovanja šumama, jedinom takvom u širem okruženju, od strane SGS Qualifor-a.

Ovo je dokaz koji nedvosmisleno potvrđuje da se upravljanje i korišćenje šuma vrši u skladu sa strogim međunarodnim standardima, obezbeđivanjem ekoloških, ekonomskih i socijalnih funkcija šuma. Sticanjem FSC sertifikata Preduzeće je dobilo mogućnost da ponudi puni asortiman šumskih drvnih proizvoda iz sertifikovanih šuma, uz istovremeno obezbeđivanje brojnih korisnih funkcija šuma.

Na ovaj način su obezbeđeni neophodni preduslovi za uspešan razvoj i očuvanje ugleda Preduzeća, u skladu sa prioritetima razvoja i strateškim opredeljenjima Autonomne Pokrajine Voj-

JP „Vojvodinašume“ - Lovište „Kozara“ u Bačkom Monoštoru 12

Industrija 44 / jun 2013.

vodine. Radi očuvanja poverenja sadašnjih i budućih korisnika šumskih proizvoda i brojnih drugih interesnih grupa, uvedeni su standardi kvaliteta proizvoda i usluga, posredstvom unapređivanja metoda, načina i tehnologija gazdovanja šumama.

Nakon dobijenog sertifikata 2008. godine, ocenjivači SGS-a su svake godine u okviru procesa sertifikacije vršili redovne nadzore trenutnog stanja sistema upravljanja šumama. Tokom tih nadzora i obilazaka terena, obavljali su se pregledi dokumentacije i terenske aktivnosti u svim ograncima Preduzeća.

Kao što pravila nalažu, u okviru procesa FSC sertifikacije održivog gazdovanja po individualnom modelu sertifikacije, svakih pet godina se vrši kompletna provera načina poslovanja preduzeća i započinje novi ciklus sertifikacije šuma, tzv. resertifikacija šuma.

Tim ocenjivača SGS-a je pod budnim okom Stuarta Chartlton–a (SGS South Africa – Lead Auditor Trainer) u martu 2013. godine izvršio kontrolu trenutnog stanja sistema gazdovanja šumama JP “Vojvodinašume“.

Obavljen je detaljniji pregled dokumentacije i pregled aktivnosti na ispravljanju određenih neusklađenosti u radu, nastalih kao posledica manjih zahteva za korektivnim merama od strane SGS-a u prethodnom periodu.

u fokusu u fokusu JP VOJVODINAŠUME

Harvester John Deere 1470D

Pored toga, urađena je provera trenutne primene svih FSC principa i kriterijuma u direkciji Preduzeća i u šumskim gazdinstvima Sombor i Novi Sad. Obilasci terena su izvršeni u šumskim upravama u Apatinu, Bačkom Monoštoru, Futogu i u Bačkoj Palanci. Posećeni su Specijalni rezervati prirode “Gornje Podunavlje“ i “Bagremara“.

FSC sertifikat je produžen na narednih pet godina čime je JP „Vojvodinašume“ pokazalo da zaslužuje najvišu ocenu u svim segmentima rada. Preduzeće će i u budućnosti zadržati ovakav pozitivan trend, ispunjavajući i unapređujući sve zahteve, propise i standarde koji su postavljeni u cilju što boljeg gazdovanja šumama - uz ekonomski isplativ, ekološki prihvatljiv i socijalno pravedan način.

Tim ocenjivača SGS-a u Šumskom gazdinstvu „Sombor“ - mart 2013.

Obilazak terena sa ocenjivačima SGS-a (ŠU Bački Monoštor) - mart 2013.

Industrija 44 / jun 2013.

13

u fokusu u fokusu

B I O D I Z E L OD HRANE DO GORIVA I ZDRAVIJE ŽIVOTNE SREDINE

Uprkos našoj nemarnosti, moramo se okrenuti alternativnim obnovljivim izvorima energije. Mnogo je razloga koji govore u prilog tome, a dva su osnovna: zalihe fosilnih goriva su sve manje a njihov uticaj na životnu sredinu je sve veći problem i pored preduzetih brojnih mera koje bi trebalo da ublaže negativne posledice.

Razvojni put biodizela nije uopšte jednostavan - iako je mnogima delovao kao lako rešenje. Proizvodnja biodizela je tokom svog razvoja imala i uspone i padove, od euforične podrške do velikog osporavanja. U ovom broju časopisa Industrija, pokušaćemo da odgovorimo na mnoga pitanja kada je biodizel u pitanju i bar delimično objasnimo njegov razvojni put koji još uvek traje, dok proizvodnja biodizela dobija sve veću i ozbiljniju ulogu. ≡ Tekst priredila: Jelena Kovačević, dipl. Geograf zaštite životne sredine

SA ULJEM KIKIRIKIJA JE SVE POČELO Biodizel je tečno gorivo proizvedeno iz biljnih ulja ili iz korišćenih ulja i masti. Rudolf Diesel izumitelj dizel motora je, u Parizu 1900. godine, predstavio svoj novi motor koji je radio na ulje kikirikija.

Veća naftna kriza sedamdesetih godina dovela je do ozbiljnijeg razmišljanja o biodizelu. U proizvodnji biodizela danas su najistaknutije Francuska, Nemačka, Austrija, Češka i SAD. Kod nas, biodizel dobija na značaju sredinom devedesetih godina.

ZA DOBIJANJE SIROVINE POTREBNA JE VEĆA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA Najčešće sirovine za proizvodnju biodizela su ulje suncokreta i uljane repice - mada se može koristiti i ulje kokosa, kikirikija, palme, soje, kao i nihove mešavine. Pogodna sirovina su i otpadna ulja i masti iz domaćinstava i restorana. Proizvodnja biodizela podstakla je veću proizvodnju i uzgajanje ovih kultura, a samim tim i veće zapošljavanje ljudi i manje korišćenje drugih oblika energije.

Poljoprivredni proizvođači često razmenjuju sirovine za biodizel. Biodizel je u početku korišćen za rad poljoprivrednih mašina. Osim kao pogonsko gorivo, biodizel se može koristiti i kao biolož ulje - energent za zagrevanje stambenih i poslovnih objekata, proizvodnih hala, sportskih dvorana, staklenika i drugih prostora. U Srbiji je od pomenutih sirovina, najpogodnije uzgajati uljanu repicu. Jedina otežavajuća okolnost je ta što su prinosi mali (zbog male količine padavina) i loša mehanizacija. Sve više se stvara mogućnost da se biodizel proizvodi u seoskim domaćinstvima u kojima se uljana repica i gaji, što bi mnogo olakšalo proizvodnju i smanjilo troškove - jer bi transport sirovina bio mnogo kraći.

OTPAD KAO SIROVINA Pomenuli smo da se kao sirovina za proizvodnju, mogu koristiti upotrebljene masti i ulja iz domaćinstava, restorana i drugih ugostiteljskih objekata. Masti i ulja u ishrani imaju posebnu ulogu. Predstavljaju energetski koncentrat i izvor su liposolubilnih vitamina (vitamini koji su rastvorljivi u mastima) A, D, E i K. Izvor su esencijalnih masnih kiselina, štite srce, kožu, kosti i druge organe od mnogih bolesti, učestvuju u izgradnji hormona, imaju i gradivnu ulogu – čine oko 2% svake ćelije. Količina masti biljnog porekla treba da iznosi bar jednu trećinu od ukupnih masti koje čine 25-30% energetske vrednosti celokupnog dnevnog obroka čoveka. Prekomerno unošenje i na neadekvatan način korišćenje masti i ulja mogu dovesti do gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja i mnogih drugih. Najzdraviji način korišćenja ulja je kada su ona hladno ceđena u malim količinama, gde treba izbegavati njihovo zagrevanje. Mnoga ulja se smatraju i lekom jer pogodno utiču na mnoge bolesti.

14

Industrija 44 / jun 2013.

Hranu najčešće pripremamo na ulju, a pri termičkom tretiranju masti i ulja (kuvanju, pečenju, prženju...) dolazi do njihove razgradnje.

Menjaju se senzorne osobine masti i ulja kao i njihova biološka vrednost. Dolazi do formiranja jedinjenja koja deluju štetno, a neka od njih imaju i kancerogeno dejstvo. Pri dugotrajnom termičkom tretiranju masti, uništavaju se esencijalne masne kiseline i vitamini. Slobodni radikali koji se stvaraju tom prilikom važe za najkancerogenije materije. Veoma je opasno koristiti već korišćene masti i ulja za ishranu.

Posebno treba istaći da ulja ne treba zagrevati iznad 180 oC ukoliko se koriste za ishranu.

Ranije je postojao veliki problem - šta sa iskorišćenim, otpadnim mastima i uljima? Jednostavno, gde ih baciti? Oni nisu nimalo bezazlen otpad. Sav taj otpad, odlazio je u kanalizaciju i dolazilo je do kontaminacije vodotoka i zemljišta, jer 1 litar ulja zagadi jedan milion litara čiste vode. Početkom 2012. godine, u Srbiji je zakonom zabranjeno bacanje upotrebljenog jestivog ulja, ona se sada moraju predati ovlašćenim sakupljačima. Zakon se, pre svega, odnosi na ugostiteljske objekte i ustanove. U slučaju nepoštovanja ove odluke, kazne su ogromne. Na taj način se sprečava da taj otpad dođe u životnu sredinu i dobija se sirovina za biodizel.

SMANJENJE VISKOZITETA - GLAVNI CILJ TEHNOLOŠKOG POSTUPKA Jedna od najvećih prepreka, koju treba ukloniti iz ulja da bi nastao biodizel - je viskozitet. Da bi se postigla manja viskoznost, potrebno je izvršiti hemijski postupak koji se zove trans-esterifikacija, prilikom koga dolazi do razbijanja molekula masti triglicerida, od koga nastaje nusproizvod glicerin. Masne kiseline koje su odvojene od glicerina vezuju se za metanol. Metanol je fosilnog porekla, zbog čega biodizel nije potpuno obnovljivo gorivo. Kaustična soda je još jedna opasna hemikalija koja se koristi prilikom proizvodnje biodizela. Pored glicerina koji se može koristiti u proizvodnji sapuna, kao nusproizvod javlja se i uljana pogača koja se može koristiti u ishrani stoke.

KO ĆE POBEDITI, BIODIZEL ILI DIZEL? Biodizel ne oštećuje dizel motore, čak se smatra da im produžava vek trajanja. Kod nekih motora potrebne su najmanje tehničke promene i to su uglavnom starija vozila koja sadrže neke gumene komponente - koje je potrebno zameniti sintetičkim (pre upotrebe biodizela).

Biodizel ima nižu pH vrednost (kiseliji je od dizela), pa može doći do nagrizanja gumenih cevi. Biodizel ima veći sadržaj kiseonika i manju količinu ugljenika, dok je udeo vodonika približno isti. I pred hemijskog postupka da se smanji viskozitet, biodizel i dalje ima veći viskozitet od dizela, zbog čega su mnogi vozači nepoverljivi i smatraju ga nebezbednim za svoj automobil. Smatraju čak da čist biodizel može dovesti do problema u radu motora. Oprez nije na odmet, pa ukoli-

u fokusu u fokusu O autoru

Jelena Kovačević je Viši nutricionista –dijetetičar i diplomirani Geograf zaštite životne sredine. Autor je nekoliko radova i novinskih članaka. Posvećena je rešavanju mnogih problema ishrane i životne sredine. Sklona je istraživačkom radu. Učestvovala je u mnogim akcijama za očuvanje i poboljšanje životne sredine. jelena.ekologija@yahoo.com

ko postoji neka sumnja - treba pre upotrebe biodizela proveriti da li postoji neka opasnost. Tačka paljenja biodizela je preko 120oC, a kod dizela fosilnog porekla inosi 55oC. Biodizel i dizel imaju zaista slične karakteristike, ali svakim danom se nastoji da se biodizel što više približi kvalitetu dizel goriva. Danas se retko koristi čist biodizel, uglavnom je u kombinaciji sa dizelom - gde čak i kada se nađe u malom procentu, poboljšava mazivna svojstva goriva.

KONAČNO DOSTOJAN PROTIVNIK KLIMATSKIM PROMENAMA O pojačanom iscrpljivanju prirodnih resursa, prekomernom zagađenju, efektu staklene bašte i mnogim drugim ekološkim problemima - slušamo svakodnevno, takođe i osećamo posledice. Prosečna globalna temperatura veća je za 0,6oC za poslednjih sto godina. Svetski klimatolozi, bez sumnje kažu da je kriv ljudski faktor. Promene su vidljive i u klimi Beograda, za poslednjih sto godina prosečna temperatura je porasla za 0,5oC. Postepeno raste oblačnost i prosečna količina padavina. Ruke kao da su nam vezane, samo pratimo posledice ogromnih promena u životnoj sredini. Osnovnim krivcem za pojavu efekta staklene bašte i globalnog otopljavanja, smatra se povećana količina ugljen dioksida. Smatra se da, korišćenje motornih vozila stvara više aerozagađenja od bilo koje druge ljudske aktivnosti, pa tako pored ugljen dioksida dolazi do zagađenja vazduha oksidima azota i sumpora, lako isparivim organskim jedinjenjima, ugljen monoksidom kao i čvrstim česticama i olovom. Saobraćaj predstavlja jedan od najvećih zagađivača ugljen dioksidom.

Smatra se da 60% emisije ugljen dioksida potiče od sagorevanja fosilnih goriva – pa bi upotrebom biodizela prvenstveno trebalo da se smanji njegovo emitovanje i ublaže se posledice efekta staklene bašte.

Priroda kao da je sama pružila rešenje, jer više se nije imalo kud.

Mnogo se istraživalo i došlo se do saznanja da je emisija ugljen dioksida pri korišćenju biodizela jedanaka nuli, iz razloga jer se posmatra ceo ciklus proizvodnja – potrošnja. Proizvešće se onoliko ugljen dioksida pri korišćenju biodizela, koliko su ga biljke koje su bile početna sirovina koristile prilikom njihovog rasta. U biodizelu skoro i da nema sumpora, pa se smanjuje i emitovanje sumpor dioksida. Emitovanje azotnih jedinjenja je u većim koncentracijama nego kod fosilnog dizela. Uzrok se vidi u tome, što se u toku proizvodnje uljane repice dodavalo mineralno đubrivo – usled čega dolazi do veće kiselosti zemljišta, toksičnosti i eutrofikacije vode. Emitovanje štetnih gasova zavisi i od vrste motora koji se koristi.

Biodizel ima veću tačku zapaljivosti nego fosilni dizel, pa je zato bezbedniji za skladištenje i transport - jer teže može doći do akcidenata. Biorazgradivost je još jedna pozitivna ekološka osobina biodizela. Kada je reč o njegovoj proizvodnji, zbog korišćenja nekih zapaljivih supstanci ona nije bezbedna, što predstavlja potencijalnu opasnost za životnu sredinu i lica koja rade u pogonu. Pravilnim radom, pridržavanjem propisa i bezbednosnim merama - rad u pogonu će biti bezbedniji. Biodizel spada u obnovljivi izvor energije, što znatno umanjuje korišćenje energije iz neobnovljivih izvora čije su zalihe sve manje i teže dostupne.

U SVETU ISTRAŽIVANJA NAPREDUJU – BIODIZEL OD ALGI Biodizel zaista ima dosta kvaliteta i treba podržati njegovu proizvodnju i upotrebu. U svetu svakim danom napreduje naučno-istraživački rad iz ove oblasti, javljaju se i nova otkrića. Pravo iznenađenje je dobijanje biodizela iz algi. Dok je kod nas pojam čak i dobijanje biodizela iz iskorišćenih masti i ulja, u svetu se uveliko proizvodi biodizel od algi - čak je i zabeležen događaj njegovog korišćenja u avionskom saobraćaju. Alge takođe imaju sposobnost da koriste ugljen dioksid i sunce, akumuliraju i lipide i to čak do 50% svoje težine. Takođe, imaju veliku produktivnost po jedinici površine i rastu veoma brzo – pa se smatraju najpogodnijim za proizvodnju biodizela. Mogu se koristiti već posle nekoliko dana.

Farme algi se mogu postaviti vertikalno, a za njihovo gajenje može se koristiti neplodna zemlja. Pošto su alge veoma osetljive na promenu životnih uslova, treba voditi računa o optimalnoj svetlosti, temperaturi i hranjivim sastojcima. Treba i mudro odabrati kulturu algi koja je bogata lipidima. Naravno, i u ovom slučaju ima podžavanja i osporavanja. Za razliku od prethodne proizvodnje kod koje je bilo sporno ima li dovoljno zemljišta, ovde je sporno da li će za proizvodnju biodizela iz algi imati dovoljno vode. Takođe se smatra, da je biodizel proizveden na ovaj način skup, ekonomski i ekološki neodrživ.

Jako je važno stimulisati upotrebu biodizela na sve moguće načine. Ne mora to samo biti ekološki, ekonomski i pravni način. Ne možemo očekivati da sve odmah bude savršeno i bez ijedne prepreke, a pogotovo što smo “saterani u ćošak“ po pitaju energetske situacije. Nauka je toliko u svetu uznapredovala i zaista je potrebno i da je mi ovde pratimo.

Možda ne baš u korak - jer bi to u našim mogućnostima bilo nerealno, ali joj svakako treba posvetiti više pažnje nego što činimo sada. Ova tema treba da je na vrhu liste pririoteta, jer ona je mnogo više od proizvođača i sakupljača.

DARWIN Garden Design

• Idejna rešenja vi, va (zemljani rado • Izvođenje rado jaka, sadnja podizanje travn ja vodenih površina, sadnica, izgradn um, sistem za kamenjar-alpinetanje Hunter) automatsko zaliv ih površina • Održavanje zelen travnjaka, e nj (redovno koše rade, okopavanje, og e živ e nj iva orez nje travnjaka) đubrenje, čepova vnjaka zvodnja tepih tra • Organska proi

Novi Sad, Vojvodina tel: 064/129-5523 darwin.ns@gmail.com www.darwingardendesign.com

u fokusu u fokusu MESSER TEHNOGAS AD

RASHLADNI FLUIDI Hlađenje igra skrivenu, ali važnu ulogu u životima ljudi. Lanac hlađenja je od suštinskog značaja za ishranu stanovništva na svetu i taj lanac hlađenja se oslanja na visoke perfomanse rashladnih fluida. Bez rashladnih fluida, životni standard ljudi bi danas bio znatno niži. Udobna temperatura u radnim i životnim sredinama utiče na kvalitet života.

M

esser Tehnogas je posvećen pružanju sigurnih, visoko kvalitetnih i pouzdanih rashladnih rešenja za klimatizaciju i najzahtevnije rashladne aplikacije.

Od kućnih frižidera, supermarketa, automobila, transportnog hlađenja, stambene i komercijalne klimatizacije, Messer Tehnogas pruža najširi spektar rashladnih rešenja za svu novu i postojeću opremu.

Messer Tehnogas u svojoj ponudi obuhvata širok asortiman HFC rashladnih fluida R134a, R404a, R407c, R410a…

Stručnjaci Messer Tehnogas-a fokusirali su se isključivo na ekološke gasove koji ne oštećuju ozonski omotač.

R134a je zamenio R12 u brojnim aplikacijama, kao što su npr. auto klime, hlađenje u domaćinstvu, transportno hlađenje i čileri.

R404a je veoma efikasan na niskim temperaturama hlađenja za komercijalne i industrijske rashladne sisteme, za temperature od -40oC do -20oC.

16

Industrija 44 / jun 2013.

u fokusu u fokusu MESSER TEHNOGAS AD

R407c zamenjuje R22 u sistemima za klimatizaciju i čilerima za temperature od -40oC do 10oC. R410a je zamena za R22 u malim klima uređajima i rashladnim jedinicama transporta.

Punionica rashladnih fluida u Pančevu raspolaže sa 2 skladišna rezervoara kapaciteta od po 20 t, odakle se vrše punjenja rashladnih fluida.

Rashladni fluidi se takođe pune iz velikih pokretnih cilindara, kapaciteta jedna tona.

Na ovaj način, naši kapaciteti omogućuju kupcima stabilnu cenu tokom sezone i sprečavaju cenovne skokove tokom sezone.

U prodaji su isključivo evropski rashladni fluidi sa svim potrebnim sertifikatima.

Messerova punionica rashladnih fluida u Pančevu je tako locirana, da može da pokriva celokupno tržište Srbije i regiona.

Ovim programom smo upotpunili naš prodajni asortiman i omogućili našim kupcima da na jednom mestu nađu sve potrebno za obavljanje njihovih delatnosti.

Takođe, kupcima je na ovaj način sada olakšan problem odlaganja nepovratne ambalaže koji su do sada imali, pa tako kupci mogu vraćenu praznu ambalažu menjati za punu - kao što se to radi i sa svim ostalim tehničkim gasovima.

Ujedno, ovim se rešava i ispuštanje preostalog rashladnog fluida iz nepovratne amabalaže u atmosferu, jer se preostali rashladni fluid zajedno sa povratnom amabalažom vraća na dopunjavanje, s obzirom na to da je prema regulativama EU promet rashladnih fluida moguć isključivo u povratnoj ambalaži.

Messer Tehnogas se na ovaj način trudi da preko svoje prodajne mreže omogući dostupnost rashladnih fluida svim korisnicima Srbije i državama u regionu, a našim dugogodišnjim znanjem, stručnošću i kvalitetom i u ovom segmentu, opravdavamo poverenje naših kupaca.

Messer Tehnogas AD

tel.: +381 11 3537 227 fax.: +381 11 3537 291 www.messer.rs

Industrija 44 / jun 2013.

17

u fokusu u fokusu

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

OPASNOSTI I ŠTETNOSTI PRI PROIZVODNJI HRANE

≡ Autor teksta: Prim. dr sci Jelena Paunović-Pfaf, specijalista medicine rada

Z

namo da je hrana osnovna egzistencijalna potreba čoveka, samim tim i proizvodnja hrane, koja obuhvata poljoprivredu i prehrambenu industriju, je od velikog značaja za ljude. Velika pažnja se posvećuje opasnostima kojima su izloženi ljudi pri konzumiranju hrane a koje su prema mišljenju stručnjaka vezane za: • mikrobiološku neispravnost hrane; • preteranu ishranu; • prirodne toksine koji se u njoj mogu naći; • ostatke primesa agrohemikalija koje su se koristile pri proizvodnji; • ostale dodatke prehrambenim proizvodima kao što su aditivi, konzervansi i drugi.

Svim ovim kao i drugim opasnostima, izloženi su i radnici koji rade u proizvodnji hrane.

Ovog puta pažnju ću pokloniti zaposlenima na proizvodnji hrane i to onima koji rade u prehrambenoj industiriji i opasnostima, štetnostima i opterećenjima kojima su oni izloženi tokom rada.

Rad u prehrambenoj industriji obuhvata pripremu sirovina, izradu gotovih proizvoda, preradu, konzerviranje, pakovanje i čuvanje namirnica biljnog i životinjskog porekla, namenjenih ljudskoj ishrani.

Osnovne karakteristike rada su, da se rad odvija u zatvorenim prostorima u kojima su radni uslovi, opasnosti, štetnosti i opterećenja za zaposlene različiti i uslovljeni tehnologijom rada. Svaka vrsta prehrambene industrije - kao što su mlinsko-pekarska, konditorska, mesno-prerađivačka, mlekarstvo, za preradu i proizvodnju ulja, za preradu i proizvodnju alkoholnih pića, za preradu i proizvodnju voća i povrća, za konzerviranje riba - ima posebne karakteristike i to ne samo kao celina već i svaki njen deo (proizvodni pogon). Sve je strogo individualno.

Ono na šta želim da ukažem su neke opšte opasnosti i štetnosti kojima su potencijalno izloženi zaposleni u ovoj delatnosti:

Uslovi rada

su različiti, ali se najčešće radi u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima - koje karakteriše povećana vlažnost, niske ili visoke temperature, često su prisutni organska prašina, loša osvetljenost i buka.

Opasnost je suštinsko svojstvo ili sposobnost nečega, kao što

su oprema, metod rada, radni materijal i drugo, da potencijalno može da dovede do povrede, odnosno oštećenja organizma. U prehrambenoj industiji su prisutne opasnosti: • mehaničke - koje mogu da dovedu do povrede, bilo da potiču od opreme ili alata za rad, • opasnosti od klizanja, saplitanja i padova, • opasnosti od indirektnog dodira sa električnom strujom, • opasnosti od eksplozija u sredini gde je u velikoj meri prisutna organska prašina (brašno, šećer) i gde se radi sa uređajima pod pritiskom.

Profesionalne štetnosti su činioci koji narušavajući komfor na radnom mestu i u radnoj okolini dovode do promene zdravstvenog stanja, oboljevanja i umanjenja radne sposobnosti zaposlenog.

U prehrambenoj industriji su prisutne mnoge štetnosti kao što su: • fizičke (prašina, posebno organska, buka, nepovoljni mikroklimatski uslovi, neodgovarajuća osvetljenost itd.), • hemijske (gasovi, para, aerosoli i dr.), • biološke (bakterije, gljive, virusi, paraziti i dr.).

18

Industrija 44 / jun 2013.

Opterećenja su povezana sa obavljanjem bilo kog rada, jer svaki zahteva od radnika da uloži izvestan napor da bi obavio posao. Taj napor može biti:

• fizički (težak fizički rad, prinudni položaj tela, ponavljajući pokreti i dr.), • psihička opterećenja (automatizacija, odgovornost, brz tempo rada, vremenski pritisak, smenski rad (posebno noćni), konfliktne situacije na radu, zlostavljanje itd.), • senzorna opterećenja čula - posebno vida (rad sa uređajima sa ekranima).

Svim ovim opterećenjima su izloženi i radnici u prehrambenoj industriji, posebno fizičkim opterećenjima (prinudan položaj pri radu, ponavljajući pokret) i psihičkim - vezanim za rad u smenama, vremenski pritisak, norme, zlostavljanja, itd. U svim industrijama pa i u prehrambenoj je sve više prisutna automatizacija i upotreba uređaja sa ekranima, što dovodi do porasta senzornih opterećenja posebno čula vida, kao i čula sluha, zbog prisutne buke.

Posledice svega toga su povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

Kod zaposlenih u prehrambenoj industriji su zabeležene: • povrede (posebno posekotine), • oboljenja koštano-mišićnog sistema (posebno kičme), • reumatska oboljenja, • oboljenja organa za disanje, • oboljenja kože, • proširene vene na nogama, • oštećenje sluha (koje može da bude i profesionalno oboljenje).

PREVENTIVNE MERE Postoje strogi sanitarni propisi kako bi se zaštitile sirovine i proizvodi od raznih vrsta zagađenja, a to znači: zdrava higijenska sredina, nezagađen matrijal sa kojim se radi, pravilno ponašanje radnika u pogledu opšte i lične higijene, iskorenjivanje kliconoštva itd. Ove mere podrazumevaju i mogućnost lakog održavanja radnih prostorija, odvojene čiste i nečiste proizvodne linije, odgovarajući sanitarni čvor kao i obavezu zaposlenih da koriste radne uniforme samo u radnom prostoru. Sve ovo je u cilju zaštite potrošača, a šta je sa zaštitom zaposlenih?

ZAŠTITA ZAPOSLENIH Obaveza poslodavca je da primeni raspoložive preventivne mere kako bi se eliminisali ili smanjili štetni efekti rada, a obaveza zaposlenih je da se tih mera pridržavaju.

Kao što je naglašeno, svaki privredni subjekt je individualan što znači da su i opasnosti, štetnosti i opterećenja kao i preventivne mere, specifični. Ipak, postoje neke opšte preventivne mere koje se odnose na sve, a to su: • redovna procena rizika (nije dovoljno samo imati akt o proceni rizika, već rizicima treba upravljati bez obzira na veličinu rizika), • obezbeđenje odgovarajućih radnih uslova (ventilacija, osvetljenost i dr.), • redovno održavanje radnih mesta, kao i opreme i alata za rad, • instaliranje odgovarajuće zaštite za posebno opasne delove opreme (mikseri, mašine za sečenje itd.), • obezbeđenje (poslodavac) i korišćenje (zaposleni) odgovarajuće lične zaštitne opreme (rukavice, antifoni, respiratori itd.), • upoznavanje zaposlenih sa rizicima prisutnim na njihovim radnim mestima i merama zaštite, • osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad - kako pre početka rada tako i u toku rada (promena tehnologije i sl.), • redovna kontrola zdravstvenog stanja zaposlenih putem periodičnih, ciljanih ili sistematskih pregleda (sanitarni pregledi su vezani sa sanitarne propise), • prilagođavanje režima rada i odmora zahtevima radnog mesta, odnosno poslova (vreme, dužina i oblik odmora u toku rada).

Prehrambena industrija ima još jednu karakteristiku, a to je da u njoj u velikom broju rade žene, što zahteva i primenu specifičnih mera bezbednosti i zdravlja na radu, posebno u vezi trudnoće i bezbednosti na radu. (Direktiva 92/85 EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu trudnica i porodilja ili dojilja).

u fokusu u fokusu REALNI POTENCIJALI DOMAĆEG AGRARA Prema podacima koje je na svom sajtu objavila Privredna Komora Srbije, možemo videti kakvo je stanje u domaćem agraru. Kao osnovno merilo, uzimaju se podaci prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede.

Prema prvim rezultatima Popisa poljoprivrede 2012, u Republici Srbiji ima 631.122 poljoprivredna gazdinstva, i to:

• 2.567 gazdinstava pravnih lica i preduzetnika, i • 628.555 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije iznosi 3.355.859 ha, dok je ukupan broj goveda 908.990, svinja 3.403.288, ovaca 1.729.278, koza 235.576, živine 26.627.308 i pčelinjih društava 673.651.

Poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije poseduju 408.734 dvoosovinska traktora.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji koristi 4,5 ha poljoprivrednog zemljišta, poseduje jedan dvoosovinski traktor, gaji jedno grlo goveda, četiri svinje, tri ovce, 26 grla živine i jedno pčelinje društvo.

Tržište Evropske unije absorbuje polovinu ukupnog poljoprivrednog izvoza iz Srbije. Drugo tržište po veličini jesu zemlje iz regiona, članice multilateralnog trgovinskog sporazuma CEFTA. Kao jedina zemlja iz regiona, Srbija uživa povlašćen pristup tržištu Ruske Federacije koji umnogome olakšava plasman poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivreda Srbije, od nedavno ima povlašćen pristup na tržišta Belorusije i Turske.

Od februara 2010. godine, počela je obostrana primena trgovinskog Sporazuma između Srbije i EU. Ova činjenica omogućava bescarinski pristup srpskih proizvoda na izuzetno velikom i zahtevnom tržištu, što se obilato koristi. U trgovini sa EU Srbija ima preferencijalni status za izvoz: 8.700 tona junećeg mesa (baby beef), 63.000 hektolitara vina i 180.000 tona šećera.

Generalni sistem preferencijala, odobren od strane Sjedinjenih Američkih Država, pruža mogućnost bescarinskog plasmana srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište SAD. Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove (zemljište i klimu) za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju (kako biljnu, tako i stočarsku), iskusne proizvođače, vrhunske strčnjake i naučne radnike, u svetu prizanate selekcije raznih biljnih proizvoda. U strukturi, stvorene vrednosti poljoprivredne proizvodnje 70% potiče iz biljne proizvodnje, a 30% iz stočarske proizvodnje. Poređenja radi, u EU 70% vrednosti u poljoprivredi je poreklom iz stočarske, a 30% iz biljne proizvodnje.

Najvažniji poljoprivredni proizvodi Srbije su kukuruz, pšenica, suncokret, šećerna repa, soja, krompir, jabuke, šljive, grožđe, svinjsko, goveđe i živinsko meso i mleko.

Proizvodnja biljnih kultura u Republici Srbiji (u hiljadama tona): Godina / biljna kultura Pšenica Kukuruz Ječam Ovas Raž Šećerna repa Suncokret Soja 20

Industrija 44 / jun 2013.

2008 2.095 6.158 344 96 14 2.299 454 351

2009 2.068 6.396 303 74 13 2.798 378 349

2010 1.63 7.207 244 68 10 3.325 378 541

2011 2.076 6.48 279 71 12 2.822 432 441

2012 1.921 3.533 266 66 10 2.328 366 281

reflektor plus reflektor plus VESTI IZ AGRARA

ČETIRI PUTA VIŠE OSIGURANIH USEVA OD SUŠE U 2013.

Osiguranje poljoprivrede sve je važnije jer su, zbog klimatskih promena, sve češće vremenske neprilike - suša, grad, poplave...

Ponuda osiguranja u poljoprivredi u Srbiji zastupljena je kod mnogih osiguravajućih kuća, ali samo “Delta Generali”, po rečima pomoćnika direktora za prodaju osiguranja poljoprivrede Milana Uzelca, u svojoj ponudi ima osiguranje od suše.

- Interesovanje postoji, a raste i broj onih koji se odlučuju za ovu vrstu osiguranja, kao i površine koje se osiguravaju jer je prošle godine od posledica suše bilo osigurano 1 000 hektara, a ove oko 4 000 hektara – kaže Uzelac.

Po njegovim rečima, rast ukupnog osiguranja poljoprivrede, u odnosu na prošlu godinu, iznosi 30%, a 90% ukupnog osiguranja u poljoprivredi odnosi se na osiguranje od grada, požara i udara groma. Uzelac ističe da je osiguranje poljoprivrede sve važnije i da se, bez ove vrste zaštite proizvodnje, posebno kod onih koji se tim poslom ozbiljno bave, na velikim površinama, ne može zasnivati proizvodnja.

- Sve je veće interesovanje poljoprivrednika da osiguraju svoje useve, posede, životinje, a i na ovoj manifestaciji je to trend ... Tome je sigurno doprinela i olakšica koju obezbeđuje država – subvencionisanje dela premije osigranja u iznosu od 40% – kaže Uzelac.

“ELIXIR GROUP” ULAŽE 30 MILIONA EVRA U FABRIKU ĐUBRIVA OTVARANJE POGONA U ŠAPCU NA JESEN 2013.

“Elixir Group” je uložila 30 miliona evra u izgradnju i rekonstrukciju fabrike mineralnih đubriva “Elixir Zorka” u Šapcu, koja bi trebalo da bude otvorena početkom jeseni, ističe PR menadžer “Elixir Group” Branislav Maričić.

On je na konferenciji za novinare, održanoj na 80. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, istakao da će kada pomenuta fabrika krene sa radom, proizvodni kapaciteti “Elixir Zorke” Šabac biti na nivou od 300 000 tona mineralnog đubriva.

Ta kompanija je na Novosadskom sajmu dobila dva priznanja - veliku zlatnu medalju i zlatnu medalju u konkurenciji proizvoda hemijske industrije.

Maričić je precizirao da je Fabrika mineralnih đubriva “Elixir Zorka” krajem 2011. godine postala deo poslovnog sistema “Elixir Group”, a da je tokom 2012. započet novi investicioni ciklus kroz revitalizaciju postojećih i izgradnju novih objekata i pogona za proizvodnju fosfornih i NPK đubriva.

reflektor reflektor plus plus EMIRATI ULAŽU 400 MILIONA EVRA U SISTEME ZA NAVODNJAVANJE U SRBIJI

Razvojni fond iz Ujedinjenih Arapskih Emirata finansiraće završetak izgradnje Regionalnog vodosistema (RVS) Bogovina, koji će trajno rešiti problem vodosnabdevanja u Timočkoj krajini, potvrdio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Sa vladom UAE, dogovoreno je da ulože oko 400 miliona evra u sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje u Srbiji, rekao je Dinkić i precizirao da će najveći deo te sume biti investiran u Vojvodini, a ostalo za izgradnju Bogovine i jedan projekat iz Mačve.

Do sada je u izgradnju RVS Bogovina investirano 20 miliona evra. Dodatnih pet miliona evra je uloženo u izradu projek-

tne dokumentacije za izgradnju brane, čija je predračunska vrednost 54 miliona evra.

RVS Bogovina trebalo bi trajno da reši problem vodosnabdevanja svih opština i stvori uslove za navodnjavanje 7 000 hektara obradivih površina u Timočkoj krajini, a njenom izgradnjom bi se sprečila i opasnost od poplava, jer bi se zimi akumulacija delimično praznila.

Pored toga, podizanjem brane, visoke 54 metra i dugačke 400 metara, trebalo bi da se napravi akumulaciono jezero, kapaciteta 50 miliona kubika vode, što znači da bi pet puta bilo veće od Borskog jezera.

POKRAJINA DODELILA 13 MILIONA DINARA ZA NAVODNJAVANJE

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu dodelio je danas 13,1 milion dinara bespovratnih sredstava 31 korisniku konkursa za nabavku sistema za navodnjavanje.

KOREJANCI TRAŽE DOBAVLJAČE IZ SRBIJE

U prostorijama Ministarstva finansija i privrede, 14. juna održan je poslovni susret privrednika Južne Koreje i Srbije, sa ciljem povezivanja domaćih izvoznika sa potencijalnim kupcima u Južnoj Koreji.

Organizatori skupa su Južnokorejska asocijacija uvoznika (KOIMA), Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) i Privredna komora Srbije (PKS). U korejskoj delegaciji se nalazi 14 kompanija zainteresovanih da uvoze iz Srbije, za šta su im svoje proizvode prezentovali predstavnici preko 50 srpskih firmi.

Okupljenim privrednicima su se obratili Kim Kwang-Keun ambasador Koreje u Srbiji, Aleksandar Ljubić državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Stevan Nikčević državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, kao i Božidar Laganin direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i Raša Ristivojević podpredsednik Privredne komore Srbije.

Izbor proizvoda koje korejske firme žele da uvoze iz Srbije je izuzetno raznolik i između ostalog uključuje pšenično brašno, organsku hranu, medicinsko bilje, aluminijumske limove, nameštaj, drvo, mineralnu vodu i drugo. Iako je srpski izvoz u Južnu Koreju u poslednje dve godine dupliran, ovo tržište od preko 50 miliona ljudi i dalje je neiskorišćeno od strane naših izvoznika, a ovaj susret još jedna prilika da se ta saradnja poboljša.

22

Industrija 44 / jun 2013.

Sredstva su namenjena za izgradnju bunara i nabavku opreme, kupovinu pumpi, agregata, cevnih linija za orošavanje, nabavku mašina i linija za zalivanje i finansiranje troškova izrade projekata i troškova naknade za geološko istraživanje.

Najviše sredstava je izdvojeno za kupovinu opreme za navodnjavanje u ratarstvu 9,37 miliona, za navodnjavanje plantaža voća izdvojeno je dva miliona, a za navodnjavanje povrtarskih kultura dodeljeno je 1,77 miliona dinara.

Sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50% od plaćenog iznosa cene realizovane investicije, odnosno kupljene opreme, umanjenog za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost. Preostala sredstva obezbeđuje korisnik sredstava.

Za realizaciju konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za navodnjavanje poljoprivrednih kultura investiranjem u sisteme za navodnjavanje, Pokrajina je predvidela ukupan iznos od 175 miliona dinara.

Do sada su završena dva konkursna kruga, a potpisano je ukupno 59 ugovora čija vrednost iznosi oko 28 miliona dinara.

u fokusu u fokusu

80. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU

USPEŠAN JUBILARNI POLJOPRIVREDNI SAJAM Jubilarni 80. Međunarodni poljoprivredni sajam završen je uspešno. Na otvorenom prostoru sajmišta izlagači su se predstavili na 6,11 odsto većoj površini, dok je 1 350 m2 bilo više u halama u odnosu na prošlu godinu – istakao je generalni direktor Novosadskog sajma dr Dragan Lukač i dodao, da je samo na blagajnama prodato 73 121 ulaznica, što je 11 odsto više nego prošle godine.

P

rema Lukačevim rečima, u odnosu na prethodnu godinu prihod koji je Novosadski sajam ostvario na ovogodišnjem Poljoprivrednom sajmu uvećan je za 10 odsto.

Zadovoljstvo nastupom izrazio je pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Nenad Katanić. On se posebno osvrnuo na izuzetno uspešnu saradnju sa resornim ministarstvom Republike Hrvatske, koja je ove godine bila Zemlja partner Poljoprivrednog sajma. Uz to, kao veoma uspešne ocenio je i Nacionalnu izložbu stoke i Izložbu organske proizvodnje, čije je organizovanje podržalo Ministarstvo.

Pun efekat nastupa na Poljoprivrednom sajmu, kompanija “Delta Đenerali osiguranje” znaće sredinom juna, rekao je direktor Regionalnog centra Novi Sad te kompanije Leonid Babić i dodao da su zadovoljni ostvarenim kontaktima sa poljoprivrednicima.

Rukovodilac za poljoprivredno bankarstvo “Credit Agricole” banke, Aleksandar Simić saopštio je da je ta banka ostvarila željeni efekat ponudom novih kreditnih uslova pripremljenih specijalno za Poljoprivredni sajam. On je dodao i da je Sajam obeležio odličan odziv klijenata, veliki broj zahteva i 20 odsto veći iznos već finansiranih kredita u odnosu na prošlu godinu.

Sledeće godine, Poljoprivredni sajam počeće druge subote u maju, a Zemlja partner biće Kraljevina Holandija.

u fokusu u fokusu

PRIMENA NOVIH TEHNOLOGIJA U SEOSKIM DOMAĆINSTVIMA

SOLARNO BIOGASNO POSTROJENJE ZA POLJOPRIVREDNA GAZDINSTVA Biogas je mešavina metana (50 do 70%), ugljen-dioksida (30 do 40%) i drugih gasova (kao što su vodonik, vodonik-sulfid, azot i dr.), koji se dobija prilikom razgradnje organskih materija pod anaerobnim uslovima. Predstavlja kvalitetno gorivo koje može da zameni fosilna goriva, a takođe je i CO2 neutralno. U vreme kada rezerve fosilnih goriva opadaju, energetski troškovi rastu, a životnu sredinu ugrožava nepravilno odlaganje različitog otpada, pronalaženje rešenja za problem nagomilanog biološkog otpada i tretman otpadnih organskih materija, postaje pitanje od velike važnosti. ≡ Autori: Marijana Stamenković-Đoković, diplomirani inženjer poljoprivrede

Dr Marko Rakin, diplomirani inženjer mašinstva

U

IHIS Naučno-tehnološkom parku Zemun A.D. je u završnoj fazi realizacija inovacionog projekta finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i samog realizatora pod rukovodstvom prof. dr Mirka Komatine sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Cilj projekta je razvoj spregnutog anaerobno-solarnog bioreaktora (ASB sistem) modularnog načina izgradnje i instalacije uz maksimalno iskorišćenje poljoprivrednog otpada (pre svega stajnjaka) i dobijanje alternativnog izvora energije – biogasa i visokokvalitetnog prirodnog đubriva. Namera je da se primenom ove tehnologije u seoskim domaćinstvima i farmama smanji problem otpadnog stajnjaka i unapredi snabdevanje energijom, kako toplotnom, tako i električnom. Principijelna blok šema ASB sistema je data na slici 1.

Postrojenje se sastoji od digestora (reaktora) koji je urađen kao duplikatorska posuda koja se greje vodenim plaštom i snabdeva toplom vodom iz akumulatora toplote. Potrebnu toplotnu energiju obezbeđuje solarni kolektor, a u slučaju nedovoljnog

Slika 1. Blok šema ASB sistema 24

Industrija 44 / jun 2013.

toplotnog potencijala, uključuju se električni grejači. Sistem je projektovan tako da potrošnja električne energije iz mreže bude minimalna i moguć je režim rada u niskom i srednjem temperaturnom režimu fermentacije.

U toku je završna faza realizacije pilot postrojenja kod realizatora projekta na bazi urađenih termotehničkih proračuna i dimenzionisanja izmenjivača toplote, analize vremena i postupka zagrevanja biomase navedenim izvorima toplote u reaktorskoj posudi.

Reaktorska posuda je zapremine 400 litara, od toga zapremina korisnog prostora digestora je 300 litara. Reaktor je cilindrična vertikalna duplikatorska posuda izvedena sa torisferičnim donjim dancem i poklopcem. Prema urađenim termotehničkim proračunima dimenzionisan je solarni kolektor od polimernih materijala. Na slikama 3. su dati 3D prikaz ASB sistema i fotografije montaže pilot postrojenja u prostorijama realizatora pod rukovodstvom direktora IHIS NTP dr Nikole Bajića.

u fokusu u fokusu

PRIMENA NOVIH TEHNOLOGIJA U SEOSKIM DOMAĆINSTVIMA

Slika 2. 3D Prikaz ASB sistema Namera realizatora projekta je da na osnovu rezultata istraživanja na pilot postrojenju, razviju modularni sistem osnovne zapremine bioreaktorske posude 10 m3, koji bi pri niskotemperaturnom režimu rada (15-200C) obezbedio preradu stajnjaka od 3-5 krava ili do 20 svinja, odnosno oko 100 kg tečnog stajnjaka dnevno, sa proizvodnjom do 2 m3 biogasa dnevno. Tehnološki deo realizacije i uvećanje procesa i opreme (scale up) vodi prof. dr Branko Bugarski sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, u saradnji sa magistrom Petrom Smiljanićem, Markom Mirkovićem, dipl. hem. i potpisnicima ovih redova. Fotografije montaže digestora osnovne zapremine unutar seoskog domaćinstva date su na slikama 4. (podzemno postavljen).

O autorima

Cilj rada na ovim postrojenjima treba da doprinese higijenizaciji prostora u seoskim domaćinstvima u Srbiji, sopstvenu proizvodnju organskog đubriva i unapređenje njihove energetske samostalnosti.

Slike 3. Prikaz delova pilot postrojenja

Slike 4. Prikaz ugradnje osnovnog modula digestora u okviru malog seoskog domaćinstva

Marijana Stamenković-Đoković, diplomirani inženjer poljoprivrede – smer prehrambena tehnologija biljnih proizvoda. Izvršni direktor IHIS Naučno-tehnološkog parka Zemun A.D., zadužena za inovacionu delatnost. Do sada učestvovala i učestvuje u realizaciji 4 inovaciona projekta.

Dr Marko Rakin, diplomirani inženjer mašinstva. Vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Učestvuje u izvođenju nastave iz grupe predmeta vezanih za opremu pod pritiskom, uključujući i predmet Oprema u biotehnologiji. Rukovodilac i učesnik više nacionalnih i međunarodnih projekata. Autor većeg broja radova i saopštenja, od toga 36 objavljenih u časopisima međunarodnog značaja sa SCI liste.

Industrija 44 / jun 2013.

25

predstavljamo predstavljamo OPGATE D.O.O.

PLOČASTI MATERIJALI ZA GRAĐEVINARSTVO

S

a magacinskim prostorom od preko 1 200 m2, u mogućnosti smo da vam u kratkom roku obezbedimo sve vrste pločastih materijala od drveta (oplate, MDF, HDF, OSB) koji se, pored građevinske industrije i industrije nameštaja, mogu koristiti i u industriji transportnih vozila za oblaganje kamiona, autobusa, vagona i prikolica. U nameri da uslugu učinimo što kvalitetnijom i potpunijom, nudimo mogućnost sečenja pomenutog materijala na sve dimenzije, a u skladu sa potrebama klijenata.

OpGate d.o.o. je ovlašćeni distributer eminentnog proizvođača žutih oplatnih ploča i nosivih H greda, austrijske kompanije Pfeifer koja je zahvaljujući dugogodišnjoj tradiciji kvalitetnog poslovanja postala jedna od najvećih kompanija tog tipa.

ŽUTA OPLATNA PLOČA (PFEIFER) Ove ploče izrađene su od smrčevog drveta sa odličnim mehaničkim svojstvima u odnosu na svoju težinu. Premazane su melaminskom smolom koja im daje glatkost i vodootpornost.

Veoma su lake za eksploataciju, a kompanija Pfeifer je garant kvaliteta.

NOSIVE H GREDE Osnovna namena je izrada konstrukcija u građevinarstvu - koje se oblažu pločama za šalovanje. Izrađene su od kvalitetnog suvog smrčevog drveta bez prirodnih grešaka, koje bi mogle da umanje tehničke karakteristike. Raspolažemo dužinama od 250 do 1 200 cm, a grede su zaštićene melamiskom smolom.

Odlikuju se odličnim tehničkim osobinama (nosivost, krutost, vodootpornost, ravnost, mala težina), a kompanija Pfeifer je garant kvaliteta.

VODOOTPORNA ŠPER-PLOČA (BLAŽUJKA) Breza – ploča koja je po svojoj nameni i količinama najkorišćenija u Evropi a proizvodi se uglavnom u Finskoj i Rusiji. Breza je vrsta drveta koja zbog svojih karakteristika daje proizvodu odlična mehanička i estetska svojstva, tako da se uz pravilnu upotrebu može koristiti i do 50 puta. Veoma je pogodna za građevinsku industriju, bez obzira da li se koristi za klasično šalovanje, ili u oplatnim sistemima. Radi se i sa protiv-kliznim filmom i ima veliku primenu u izradi podova za sve vrste transportnih sredstava (kamione, autobuse, vagone, prikolice).

Pored brezinih, raspolažemo još i sa oplatama od bukve, topole, eukaliptusa i okume.

26

Industrija 44 / jun 2013.

predstavljamo predstavljamo

OPGATE D.O.O.

OSB PLOČE 3 Ploče koje su izrađene od većih, tankih komada drveta koji su međusobno zalepljeni i presovani. Zbog svojih vlagootpornih osobina, našle su veliku primenu u građevinarstvu za izgradnju pregradnih zidova, oblaganje i izolaciju krovova i podova.

Posebno su pogodne za izradu montažnih kuća.

DURELIS Vlagootporna građevinska iverica koja sve više zamenjuje klasične OSB 3 ploče, a ono što je posebno preporučuje je cena.

Razvojem hemije i kvalitetnih aditiva, omogućeno je da klasična iverica dobije svojstva potrebna za upotrebu u građevini, a to su pre svega otpornost na naprezanja i upotreba u promenljivim uslovima. Na svetskom tržištu, Durelis sve više zamenjuje OSB, posebno u izgradnji montažnih kuća i u primeni gde njihova veća težina ne predstavlja problem.

OPLATNI SISTEMI I GRAĐEVINSKE SKELE U cilju zaokruživanja ponude za građevinsku industriju, društvo OpGate potpisalo je ugovor o zastupništvu i distribuciji sa kiparskim proizvođačem oplatnih sistema i građevinskih skela Pavlos Zenonos & Sons. Navedena kompanija je zahvaljujući višedecenijskom, kvalitetnom poslovanju preuzela primat na kiparskom tržištu sa preko 70% učešća u realizaciji građevinskih projekata. Sistemi ovog proizvođača se odlikuju jednostavnom i lakom manipulacijom na gradilištu, uz visoku otpornost i čvrstoću, a širok asortiman dodatne opreme omogućuje njihovu laku primenu uz ispunjenje i najsloženijih projektnih zahteva.

Društvo OpGate d.o.o. osnovano je u junu 2010. godine. Bavi se uvozom i prodajom drvenih pločastih materijala namenjenih građevinskoj industriji i industriji nameštaja, kao i skela i oplata. Osnivač društva je kiparska kompanija OpGate ltd sa sedištem u Limasolu, koja se bavi međunarodnom trgovinom navedenih vrsta materijala. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu zaposlenih, kompanija je u mogućnosti da sarađuje sa najvećim proizvođačima navedenih materijala širom sveta.

OPGATE Bosanska 47a 11224 Beograd – Vrčin Tel: +381 11 8053 764 Tel: +381 11 8053 990 Fax: +381 11 8053 767 www.op-gate.com Industrija 44 / jun 2013.

27

nove tehnologije nove tehnologije AUTOMATIKA I PROCESNI INŽENJERING D.O.O. BELIMO D.O.O.

INTEGRISANI SISTEM UPRAVLJANJA KLIMATIZACIJOM Savremeni sistemi upravljanja klimatizacijom, grejanjem i hlađenjem odlikuju se visokim stepenom integrisanosti, standardnim protokolima u komunikaciji i racionalnijim instalacijama.

Samo na taj način se može odgovoriti na stroge zahteve izgradnje modernih i visoko-tehnoloških industrijskih i komercijalnih objekata.

F

abrika za proizvodnju ambalaže za farmaceutsku industriju “Lamp East” izgrađena je u Vršcu, odakle će svoje proizvode distribuirati širom Evrope. Italijanski partneri investirali su u prvu fabriku ove vrste u Srbiji i zahtevali su vrhunski sistem za nadzor i upravljanje sistemima klimatizacije, grejanja i hlađenja. U saradnji sa firmom Automatika i procesni inženjering d.o.o. iz Vršca, ugrađen je integrisani sistem upravljanja vrhunskih performansi.

Projektnim zadatkom je predviđeno upravljanje i regulacija temperaturom, relativnom vlagom, pritiskom i protokom vazduha u proizvodnji, kao i u kancelarijama i drugim prostorijama. Pri tome je trebalo zadovoljiti najviše standarde u ovoj oblasti, racionalizovati sistem i smanjiti troškove izvođenja na najmanju moguću meru.

Projekat je izveden sa Belimo pokretačima sa MP Bus komunikacijom.

Na taj način je drastično smanjena količina ugrađenih kablova – svi pokretači se i napajaju i komuniciraju pomoću jednog trožilnog kabla.

Uz to se i svi senzori, termostati i presostati preko MP Bus pokretača priključuju na integrisani sistem - pa

AUTOMATIKA I PROCESNI INŽENJERING d.o.o.

Brestova 20, Vršac Tel/fax: 013/ 805 559 Mob: 063/ 355 707 miroslav.janjic@automatika.co.rs www.automatika.co.rs

28

Industrija 44 / jun 2013.

se i na taj način dodatno štedi na instalaciji. Za senzore i druge periferne elemente, korišćena je oprema nemačke firme Thermokon Sensortechnik GmbH. Pored informacija o temperaturi, relativnoj vlagi i pritisku, centralnom sistemu se prosleđuju i podaci o trenutnom položaju svakog ventila i pokretača žaluzina.

Pomoću VAV sistema (sistem sa varijabilnim protokom vazduha), obezbeđuje se tačno određena količina vazduha u prostorijama kao i neophodni nadpritisak kojim se održava zadata čistoća vazduha.

Svi VAV regulatori takođe su priključeni na MP Bus komunikaciju, održavaju zadate parametre i šalju informacije o trenutnim protocima i nadpritiscima u svim tretiranim prostorijama.

Promenljiva brzina rada ventilatora postiže se pomoću frekventnih pretvarača VLT HVAC Drive firme Danfoss. Na frekventne regulatore se takođe priključuju senzori i drugi periferni elementi koji se zatim prosleđuju centralnom sistemu.

Svi signali se dalje, preko gejtveja konvertuju na Profibus komunikaciju i na taj način povezuju na CSNU (centralni sistem nadzora i upravljanja). Tako se svi signali digitalizuju i prenose preko basa pa nije potrebno koristiti veliki broj skupih pojedinačnih analognih i digitalnih ulaza i izlaza na centralnom sistemu.

Na ovom projektu je korišćena Profibus komunikacija. Međutim, MP Bus je standardan Belimo protokol i sa odgovarajućim gejtvejom se može priključiti i na MODBUS, KNX, LON kao i na BACnet mrežu.

Sistem je racionalizovan i troškovi su reducirani na osnovu smanjenja količine kablova i drugih instalacija, dok je pouzdanost i efikasnost sistema ostala na najvišem nivou. Treba napomenuti i da je ovo prvi integrisani sistem sa MP Bus i Profibus komunikacijom u ovom delu Evrope.

nove tehnologije nove tehnologije PARKER EO-3 ®

INOVATIVNI CEVNI SPOJEVI SA VIZUELNOM IDENTIFIKACIJOM INSTALACIJE

V

iše od 80 godina Parker Hannifin razvija hidrauličke cevne priključke visokog pritiska i postavlja globalne standarde na ovom području. Tokom godina, nove geometrije i materijali su poboljšale performanse, pouzdanost i jednostavnost instalacije originalnih Ermeto priključaka.

Zato danas curenja u sistemima cevovoda obično ne mogu da se pripišu materijalnim nedostacima, kao nekada, nego nepravilnoj instalaciji. U tom pogledu, pomoć obezbeđuje EO-3®, novi sistem cevnih priključaka, koji omogućava brzu instalaciju i vizuelnu identifikaciju pravilne instalacije. Njegova inovativna tehnologija podiže instalaciju cevi na viši nivo kvaliteta, bezbednosti i ekonomičnosti.

Prednosti novog koncepta: • Brza ručna predmontaža • Sigurnija ugradnja usled manjeg napora • Manje prostora potrebnog za ugradnju • Kraće vreme ugradnje

• Signalni prsten kao kontrola spajanja • Meka zaptivka integrisana u konus koja poboljšava zaptivanje i pri uslovima visoke dinamike • Predinstaliran elastomer u telu priključka daje dodatnu bezbednost • Kompaktan dizajn priključka omogućava kompaktnost cele konstrukcije EO-3® cevni spoj može da se koristi u: • Spojevima sa krutim cevima kao i crevnim spojevima • Svim spoljnim prečnicima cevi od 6 mm do 42 mm • Temperaturama od -40° C do +120° C Izvor: Parker Hannifin Corporation Tel: 00386 (0)7 337 66 50, Faks: 00386 (0)7 337 66 51 E-mail: parker.slovenia@parker.com Kontakt osoba: Miha Šteger

ABB LANSIRA PRVI NISKONAPONSKI PREKIDAČ U SVETU - KOJI ĆE SE KORISTITI ZA UPRAVLJANJE ENERGIJOM I ZA KOMUNIKACIJU S PAMETNIM MREŽAMA

K

ompanija ABB Srbija je održala veoma uspešnu prezentaciju 14.05.2013. u hotelu Metropol Palace u Beogradu, na kojoj je predstavljen SACE Emax 2, najnovija generacija vazdušnih prekidača. Preko 50 predstavnika značajnih domaćih kompanija je ovom prilikom moglo da čuje o svim prednostima proizvoda koje ova vrhunska tehnologija donosi na naše tržište.

Ovaj proizvod je razvijan u ABB centru u Bergamu (Italija) i rezultat je najsavremenijeg istraživanja. Prekidači poput Emax 2 se koriste pri zaštiti i kontroli velikih snaga u niskonaponskom okruženju, poput industrijskih i komercijalnih objekata u data centrima ili na brodovima. Zamenom postojećih prekidača sa Emax 2, postigao bi se potencijal za ostvarivanje godišnje uštede od 5,8 miliona megavat-časova (MVh) što je ekvivalentno godišnjoj potrošnji energije za 1,4 miliona domaćinstava u Evropskoj uniji. Ovo je dobra vest za životnu sredinu i za naše klijente koji mogu da ostvare značajne uštede prelaskom na naš novi uređaj.

Prezentacija je bila podeljena na nekoliko celina. U uvodnom delu kompaniju ABB je ukratko predstavio direktor ABB Srbija, Aleksandar Ćosić. Na početku stručnog dela, učesnicima se obratio predstavnik fabrike ABB Italija, Gianluca Signorelli a potom je rukovodilac ABB divizije Niski napon Dejan Dešić informisao učesnike o upravljanju, priključivanju i povezivanju. Jednostavnost korišćenja SACE Emax 2 prekidača prezentovala je Branka Radosavljević, a o

30

Industrija 44 / jun 2013.

karakteristikama je govorila Vesna Jovanović, inženjeri prodaje. O ilustracijama funkcije Power Controller-a ovog proizvoda, govorio je Marco Carminati inženjer prodaje iz ABB Italija, čime je prezentacija i bila zaključena.

Učesnici su imali priliku da nakon prezentacije postavljaju pitanja i da popune upitnik, kako bi nas informisali o svom mišljenju o našem proizvodu a kasnije je za sve bio upriličen koktel.

ABB energetska procena Tražite način za poboljšanje energetske efikasnosti?

Ulaganje u poboljšanje energetske efikasnosti mogao bi da bude najbolji potez koji možete napraviti, kako za poboljšanje rada vaših postrojenja, finansijsku dobit tako i za očuvanje životne sredine. Danas kada sve vodeće kompanije teže da poboljšaju strategiju održivog razvoja, ABB im putem energetske procene pomaže da to i postignu. Putem energetske procene elektromotornih pogona ABB-ovi eksperti će vam omogućiti trostruku korist: uštedu energije, smanjeno emitovanje ugljen-dioksida (CO2) i drastično smanjenje troškova održavanja.

Ako ste zainteresovani za smanjenje potrošnje električne energije i troškova proizvodnje, nemojte čekati, kontaktirajte ABB. Ova usluga vam pruža sjajnu priliku da u kratkom vremenskom periodu ostvarite povrat investicije i štednju na dugoročnom planu. www.abb.com/energyefficiency

ABB d.o.o.

Kumodraška 235 11000 Beograd, Srbija Telefon: +381 11 3094 300 www.abb.rs

razgovor s povodom razgovor s povodom MARKO KOLJENŠIĆ, MENADŽER PRODAJE U FIRMI ZODAX D.O.O.

ZODAX - MLADI TIM SPREMAN NA SVE IZAZOVE Kada smo u Srbiji uradili istraživanje iz oblasti sigurnosnih sistema i novih tehnologija, mnogo pretraživača na internetu nas je navodilo na beogradsku firmu Zodax d.o.o. - koja za Srbiju i region zastupa vodeći svetski brend u oblasti termovizijskih uređaja. Naravno, reč je o renomiranom svetskom proizvođaču FLIR Systems, koji je preko devet godina prisutan u našoj regiji, baš preko firme Zodax. Iz tog razloga uputili smo poziv za razgovor, na koji se veoma ljubazno odazvao menadžer prodaje u firmi Zodax, ali i naš veliki prijatelj Marko Koljenšić. ≡ Razgovor vodio: Nikola Mirković

Časopis Industrija: Možete li našim čitaocima, za početak razgovora, malo više reći o samom preduzeću Zodax? Od kada postoji, čime se bavi i kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Marko Koljenšić: Preduzeće Zodax osnovano je 1999. godine.

U sklopu preduzeća imamo više sektora koji se bave različitim vrstama delatnosti. Vezano za ovaj intervju, a povodom naše saradnje sa kompanijom FLIR Systems, spomenuo bih sektor vezan za korporativnu bezbednost, gde kroz različite vidove zaštite - krajnjem korisniku pružamo usluge tehničke zaštite po principu ključ u ruke. To podrazumeva konsalting, izradu projektnog zadatka, izradu glavnog projekta, distribuciju, integraciju sistema, obuku korisnika i tehničku podršku u garantnom i vangarantnom roku. Naši planovi za budućnost su okrenuti daljem razvoju projekata na domaćem tržitu ali istovremeno i većem prisustvu na regionalnom i svetskom tržištu. Časopis Industrija: Kako je došlo do saradnje sa jednim ovako velikim proizvođačem sigurnosne i termovizijske opreme kao što je FLIR Systems u svetu?

Marko Koljenšić: Stručan tim, sastavljen od profesionalaca mladih i edukovanih ljudi željnih dokazivanja, je u konstantnom traganju za novim tehnologijama. Tako smo i došli do kompanije FLIR Systems koja je prepoznala znanje, kvalitet i entuzijazam zaposlenih u Zodax-u i ukazala nam poverenje. Časopis Industrija: U kojim sve granama industrije možemo pronaći FLIR-ove proizvode?

Marko Koljenšić: FLIR-ove proizvode možemo pronaći praktično u svim granama industrije jer je i njihova primena višestruka. Postoje termalne kamere koje služe za nadgledanje i bezbednost, fizičko obezbeđenje, borbu sa požarom i spašavanje života, elektro-mehanička beskontaktna ispitivanja i merenja, energetsku efikasnost zgrada, automatizaciju i kontrolu proizvodnih procesa, bolji pregled pri vožnji, nadgledanje saobraćajnica, detekciju gasova, medicinska ispitivanja itd.

Postoji reč koje se obično kasno setimo, a koja je bitna za sve grane industrije. To je reč “preventiva”, i mi je u Zodax-u često koristimo.

Merenje temperature i inspekcija objekata, postrojenja, procesa i instalacija 32

Industrija 44 / jun 2013.

razgovorrazgovor s povodom s povodom MARKO KOLJENŠIĆ, MENADŽER PRODAJE U FIRMI ZODAX D.O.O.

FLIR termalne kamere za nadgledanje i bezbednost

FLIR ručne termalne kamere za bezbednost

Časopis Industrija: Kako ovi savremeni proizvodi omogućavaju preventivno delovanje?

Časopis Industrija: Vidimo na Vašem sajtu da su neki od proizvoda na akciji?

Marko Koljenšić: Odgovor na to pitanje nalazimo u narodnoj mudrosti „bolje sprečiti nego lečiti“. FLIR termalne kamere imaju sposobnost detektovanja infracrvenog zračenja koje je nevidljivo ljudskom oku. Kako sve u prirodi što nas okružuje emituje infracrveno zračenje, detekcija tog zračenja i njegovo prikazivanje u obliku slike nudi mnogobrojne mogućnosti:

Marko Koljenšić: U ponudi imamo veliki broj FLIR-ovih proizvoda i često se dešava da su neki od njih ponuđeni u okviru specijalnih akcija i promocija. Vašim čitaocima predlažem da redovno posećuju naš sajt, kako bi bili pravovremeno informisani o svim pogodnostima koje nudimo.

• Detektovanje potencijalne opasnosti mnogo ranije, u svim uslovima (totalni mrak, dan, magla, kiša, sneg, prašina, dim); • Inspekcija i bezkontaktno očitavanje temperature, čime se potencijalni problemi uočavaju pre nego što dođe do kvara i zastoja; • Spašavanje lica i imovine; • Sprečavanje širenja zaraza; • Kontrola proizvodnih procesa; • Detekcija curenja gasova; što doprinosi značajnoj uštedi vremena, smanjenju troškova i većoj produktivnosti.

Nadgledanje i video analitika

Časopis Industrija: Iza nas je 51. Međunarodni sajam tehnike u Beogradu. Znamo da ste redovni izlagači na beogradskom Sajmu sigurnosne opreme, ali kakva su ovogodišnja iskustva sa Sajma tehnike?

Marko Koljenšić: Iskustva sa sajma su pomešana. Prisustvo na sajmu nam je koristilo, ali na osnovu analize stručnih posetilaca po završetku sajma, smatram da postoji mogućnost daljeg unapređenja i razvoja Sajma tehnike. Iskreno se nadam da će ljubazne i profesionalne kolege sa Beogradskog sajma uvažiti neke od naših saveta. Časopis Industrija: Vi ste naš dugogodišnji čitalac. Možete li nam reći šta za Vas znači postojanje jednog ovakvog časopisa?

Marko Koljenšić: Iako na tržištu postoji veliki broj časopisa, jedino se Industrija sveobuhvatno bavi najaktuelnijim temama iz svih grana industrije. Smatram da su praćenje svetskih trendova i inovacija, sagledavanje mogućnosti koje se pružaju i opšta informisanost neophodni za uspešno poslovanje i prosperitet, a časopis Industrija svakako doprinosi tome.

Termalna kamera namenjena vatrogascima Industrija 44 / jun 2013.

33

nove tehnologije nove tehnologije CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ U MAŠINSTVU

VIRTUELNO ZAVARIVANJE

NOVA TEHNOLOGIJA U OBUCI ZAVARIVAČA ≡ Tekst priredio: Mr. Dušan Jovanić Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu

Simulatori zavarivanja su virtuelni sistemi za obuku zavarivača koji pre svega imaju za cilj pojednostavljenje obuke, odnosno e-trening, kao i približavanje mlađim IT generacijama. Danas je na tržištu prisutno nekoliko različitih nezavisnih sistema: CS WAVE-Diginext Francuska, RW SOLD-Cesol Španija, ARC+ Kanada, VRTEX 360-Linkoln SAD, VW –Fronius Austrija.

V

isoka tehnička škola strukovnih studija iz Zrenjanina je nabavila simulator zavarivanja CS Wave u okviru projekta: Obuka i sertifikacija zavarivača u Banatu, koji je finansirala EU. Simulator zavarivanja CS Wave omogućuje ekonomičniju obuku - jer su velike uštede osnovnog i potrošnog materijala; bržu i kvalitetniju obuku - jer polaznici od samog početka vežbaju pravilne pokrete; bezbedniju obuku - jer ne postoji opasnost od udara struje i zračenja i ekološki prihvatljivu obuku zavarivača - jer nema štetnih gasova.

2. Definisanje parametara zavarivanja

E-trening je moguće primeniti za REL, MIG/MAG i TIG postupak zavarivanja, sučeonih (BW) i ugaonih (FW) spojeva limova u svim položajima, osim nadglavnog PE (sl.1).

Ovaj sistem radi na bazi 6 ultrazvučnih senzora i ne koristi se, kao kod drugih sistema, virtuelna maska koja smanjuje prirodnu žižinu daljinu ljudskog oka, tako da su ti simulatori nepovoljni za duži trening. Sa druge strane, držač elektrode je iste težine kao i realni držač elektrode (za razliku od drugih sistema gde je držač plastični), pa se uvežbavanje pokreta može primeniti lako na realno zavarivanje.

1. Rad na simulatoru zavarivanja

34

Industrija 44 / jun 2013.

3. Grafički prikaz rezultata zavarivanja

Nakon izbora postupka zavarivanja, vršimo izbor vrste spoja i izbor položaja zavarivanja.

Veština zavarivača se postiže treningom parametara zavarivanja: putanje kretanja, razmaka elektrode od predmeta, brzine zavarivanja i ugla elektrode u odnosu na predmet i pravac kretanja (sl. 2).

Rezultati nakon virtuelnog zavarivanja prikazani su na sl. 3, gde se može videti naziv vežbe (postupak zavarivanja, položaj zavarivanja i da li je koreni prolaz ili popuna), zatim vreme zavarivanja, ukupan procenat uspešnosti, kao i pojedinačni procenat uspešnosti pojedinih parametara zavarivanja i grafički prikaz parametara zavarivanja.

nove tehnologije nove tehnologije

CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ U MAŠINSTVU

Strelice označavaju napredovanje u odnosu na prethodni pokušaj (zeleno: bolje, žuto: sličan rezultat, crveno: više grešaka). Ukoliko kliknemo na jedan od parametara možemo da pogledamo njegove detaljne rezultate. Detaljnije razmatranje omogućeno je prikazom grafikona pojedinih parametara, kao i reprodukcijom kretanja elektrode ili pištolja u 3D, na osnovu čega se može uočiti u kom je trenutku greška nastala.

Simulator zavarivanja omogućuje da se preko kontrolnog centra vrši monitoring zavarivanja u realnom vremenu. Moguće je planirati obuku, analizirati rezultate i pratiti napredak (sl. 5).

Preko kontrolnog centra je moguće podešavati vrstu materijala i tip elektrode, kao i tolerancije u odnosu na idealne parametre.

Takođe je moguće i izvršiti izbor i program vežbi - kurikulum (E1, E2, E3, E4) za svakog zavarivača prema IAB-089r4-12). Minimalni zahtevi za obrazovanje, obuku, ispitivanje i kvalifikaciju osoblja

u zavarivanju - Međunarodni zavarivač (IW), koji predviđa upotrebu simulatora zavarivanja u obuci zavarivača u trajanju od 20% od praktičnih vežbi.

Više informacija pronađite na: www.vts-zr.edu.rs/ zavarivanje ili nas kontaktirajte putem e-maila: jovanickosta@gmail.com i telefonom: 060/85-65-022

4. Izgled uzorka za zavarivanje u 3D

5. Podešavanje programa obuke, analiza rezultata, praćenje napretka obuke i podešavanje parametara zavarivanja

Širok opseg CNC i konvencijalnih mašinskih alata, sistemi obeležavanja

Alen Pajić Branimira Ćosića 29 21000 Novi Sad Phone: +381 (0) 69 633 420 E-mail: alen.pajic@cnctechnik.rs www.eszterga.hu

M+E CNC Technik doo Novi Sad Industrija 39 / avgust 2012.

35

nove tehnologije nove tehnologije HEXAGON METROLOGY

OBNAVLJANJE PARTNERSTVA ZA INOVACIJE SA RED BULL TECHNOLOGY Obnavljanje okvirnog ugovora između Hexagon Metrology i svetskih šampiona formule jedan Hexagon Metrology najavljuje potpisivanje ugovora o obnavljanju partnerstva za inovacije sa Red Bull Tehnology koji teče do kraja 2015. godine. Ovaj ugovor konsoliduje intenzivnu saradnju između isporučioca metroloških rešenja i Red Bull Tehnology.

Potpisivanje ugovora o partnerstvu za inovacije u toku kontrolne izložbe 2013.

S leva na desno: Norbert Hanke, generalni direktor i predsednik Hexagon Metrology, Chris Charnley, direktor odeljenja za kvalitet Red Bull Technology Ltd.

P

artnerstvo za inovacije znači da pored korišćenja proizvoda iz Hexagon Metrology, inženjeri Red Bull Tehnology su takođe uključeni sa odeljenjem Hexagon Metrology za istraživanje, razvoj i testiranje, pa s obzirom na to da su u vrhu automobilske tehnologije - obe kompanije imaju koristi od ove saradnje.

Al Peasland, načelnik Tehničkog partnerstva u Infiniti Red Bull Racing, dodao je: “Hexagon Metrology je izuzetno cenjen partner i integralna priroda njihovih proizvoda i usluga znači da oni sebe istinski doživljavaju kao deo tima. Oni dele naš entuzijazam i nude izvanredne nivoe podrške koja nam u krajnjoj liniji pomaže da ostanemo stabilno konkurentni.”

Chris Charnley, direktor odeljenja za kvalitet u Infiniti Red Bull Racing, rekao je: “Dok kontinuirano forsiramo veće obime promene kroz poslovanje, mi radimo sa ekstremno kratkim vremenom od porudžbine do isporuke, ali zahtevamo optimum u kvalitetu komponente i preciznosti. Hexagon Metrology nam obezbeđuje ono što je najnovije u tehnologiji i sigurnu podršku da možemo da obavimo poslove pregleda u najkraćim mogućim rokovima, ali sa potpunim poverenjem u tačnost i pouzdanost rezultata.”

Nivo servisa za klijente očekivan od konstruktora i trostrukih svetskih šampiona u vožnji formule jedan je od vrhunskog značaja. Chris priča o svom iskustvu sa Hexagon Metrology servisom i timovima za aplikacije: “Priroda naše industrije zahteva mnogo vremena, fleksibilnosti i profesionalizma od inženjera za podršku Hexagon Metrology; taj servis je nešto što moramo da imamo. Inženjeri za podršku iz Hexagon Metrology postavljaju standarde za servis za klijente.”

Hexagon Metrology Predstavništvo Kragujevac Tel/Mob: +381 63 21 75 64, info.rs@hexagonmetrology.com www.hexagonmetrology.eu 38

Industrija 44 / jun 2013.

Hexagon Metrology je deo Hexagon (Nordijska berza: HEXA B; www.hexagon.com). Hexagon je vodeći globalni isporučilac dizajnerskih, mernih i tehnologija vizuelizacije koje korisniku omogućavaju kreiranje, merenje i pozicioniranje objekata kao i obradu i prikaz podataka.

ELEKTROMARKET GRUP d.o.o.

34 000 Kragujevac Industrijska bb. Str. Tel. +381 34 311 777 Fax +381 34 311 778 E-mail: officekragujevac@elmarkgroup.eu Zemun - Altina 5a Mala Pruga Mobilni +381 63 114 77 82 Tel./Fax +381 11 316 39 50 E-mail: officebelgrade@elmarkgroup.eu www.elektromarket.eu www.elmarkgroup.eu

nove tehnologije nove tehnologije TEORIJA UPRAVLJANJA

RAZLIKE IZMEĐU PLC I PAC KONTROLERA Dok su PLC kontroleri u upotrebi više od 40 godina, tek skorija unapređenja su u velikoj meri povećala njihove sposobnosti, smanjujući razliku između PLC i PAC (Programmable automation controller) kontrolera. Međutim, koje su razlike preostale između ove dve kategorije? Da li postoji rascep u performansama između PLC i PAC kontrolera na koje bi korisnik trebalo da obrati pažnju prilikom selekcije najboljeg rešenja za pojedinačnu primenu? ≡ Autor teksta: Milica Đekić

K

ratka istorija može da se prodiskutuje na sledeći način.

PLC kontroleri su stvoreni kasnih 60-tih godina prošlog veka, sa ciljem da zamene sisteme koji su radili na bazi releja. Konceptualno, oni su bili slični relejnim sistemima i koristili su lestvičastu logiku koja je oponašala izgled žičanih dijagrama koje su inženjeri koristili kako bi predstavili fizičke releje i tajmere, kao i veze između njih. Rani PLC kontroleri su zahtevali lokalne terminale za programiranje, imali su vrlo ograničenu memoriju i nedostajali su im udaljeni ulazi i izlazi.

Tokom 80-tih godina prošlog veka, izmišljen je PC softver za programiranje PLC kontrolera, koji je postajao sve brži i dodavao je sve više funkcije kako su godine prolazile. Od onda, mnoge nove tehnologije su bile primenjivane na PLC kontrolere, što je u velikoj meri proširilo njihove mogućnosti na, maltene, neprekidnoj osnovi.

PAC kontroleri su relativno novi na tržištu automatizacije, koristeći termin „skovani“ uveden 2001. godine od strane preduzeća za istraživanje tržišta ARC. Od onda, ne postoji specifičan dogovor o tome šta razlikuje PAC od PLC kontrolera. Neki korisnici smatraju da je PAC jednostavno marketinški žargon kojim se opisuje visoko unapređen PLC kontroler, dok drugi veruju da razlika ipak postoji. U svakom slučaju, samo definisanje toga šta sačinjava PAC kontroler nije tako bitno kao samo razumevanje toga koji su najbolji vidovi primene ova dva tipa kontrolera.

ODREĐIVANJE KORISNIČKIH POTREBA Mnogi snabdevači nude različite vrste PLC i PAC kontrolera, što može da oteža odluku pri izboru proizvoda za specifičnu primenu.

40

Industrija 44 / jun 2013.

Tipično, PLC kontroleri su najprikladniji za upravljanje mašinama, kako male, tako i velike brzine. Uobičajene karakteristike ovih PLC kontrolera su jednostavan izvršni program, ograničena memorija i fokus na diskretne U/I portove sa ON/OFF kontrolom.

S druge strane, PAC kontroleri su predviđeni za mnogo kompleksnije sisteme automatskog upravljanja koji se sastoje od niza PC softverskih aplikacija, uključujući HMI (Human machine interface) funkcije, menadžment prednosti, napredna upravljanja procesima, itd. Uopšteno, PAC sistem se bolje uklapa u primene sa zahtevima vezanim za produženo upravljanje procesima, jer su PAC kontroleri više u stanju da rade sa U/I jedinicama i sličnim upravljačkim funkcijama. PAC kontroler omogućava veću fleksibilnost u programiranju, veći kapacitet memorije, bolju interoperativnost i mnogo više karakteristika i funkcija, generalno.

Kao rezultat arhitekture zasnovane na lestvičastim dijagramima i fokusa na ON-OFF kontrolu, samo proširenje PLC kontrolera iznad njihovih originalnih mogućnosti – kao što je dodavanje proširenih analognih upravljačkih sposobnosti – se često pokazalo kao teško. U starijim verzijama PLC kontrolera, kao i verzijama koje su na nižem nivou, odvojene hardverske kartice su obično bile dodavane i programirane kako bi se postiglo funkcionisanje izvan središta fokusa PLC uređaja. Ove funkcije su uključene, ali i neograničene na mrežne komponente za umnožavanja, prošireno upravljanje procesima i sofisticiranu manipulaciju podacima.

Kako bi se odgovorilo zahtevima vezanim za veću funkcionalnost PLC kontrolera, proizvođači su dodali karakteristike i razne

druge mogućnosti. Na primer, stariji PLC kontroleri su mogli da smeste relativno mali broj PID petlji - obično oko 16, dok novi PLC uređaji mogu da rade sa hiljadama takvih sprega. Novije PLC kontrolere često karakterišu višestruki komunikacioni portovi i u mnogome povećana memorija u poređenju sa starijim modelima.

S druge strane, PAC kontroleri obezbeđuju otvoreniju arhitekturu i modularni dizajn kako bi omogućili komunikaciju i interoperabilnost sa drugim uređajima, mrežama i poslovnim sistemima. Oni vrlo lako mogu da se koriste za komunikaciju, monitoring i upravljanje širom različitih mreža i uređaja, zato što mogu da zaposle standardne protokole i mrežne tehnologije kao što su Ethernet, OPC i SQL. PAC kontroleri takođe nude pojedinačnu platformu koja radi u više domena kao što su kretanje, diskretni domen i kontrola procesa. Dalje, modularni dizajn PAC kontrolera pojednostavljuje proširenje sistema i čini dodavanje i uklanjanje senzora i drugih uređaja jednostavnim, često eliminišući potrebu za prekidanjem ožičenja. Njihov modularni dizajn ih čini jednostavnim za dodavanje i efikasan monitoring i upravljanje hiljadama U/I tačaka, što predstavlja zadatak iznad mogućnosti većine PLC kontrolea.

Druga ključna razlika između PLC i PAC kontrolera je programiranje zasnovano na oznakama ponuđeno od strane PAC kontrolera. Sa PAC kontrolerima, pojedinačna baza podataka sa oznakom može da se iskoristi za razvoj primenom jednog softverskog paketa koji je sposoban za programiranje više modela. Oznake ili opisna imena mogu da se povežu sa funkcijama pre nego što se pristupi specifičnoj U/I ili memorijskoj adresi. Ovo čini PAC programiranje visoko fleksibilnim, sa jednostavnom skalabilnošću za veće sisteme.

IZBOR JE VAŠ Za jednostavne primene, kao što je upravljanje osnovnim mašinama, PLC je bolji izbor od PAC kontrolera. Slično, za većinu primena koje se sastoje ulavnom od diskretnih U/I jedinica, PLC je najbolji izbor.

Ukoliko primena uključuje monitoring i upravljanje većim brojem U/I tačaka, onda je PAC kontroler, generalno, bolje rešenje. Ovo je takođe slučaj sa primenama koje obuhvataju čitavo postrojenje ili fabriku, što predstavlja situaciju kada postoji veći broj U/I jedinica.

nove tehnologije nove tehnologije TEORIJA UPRAVLJANJA

Zabuna nastaje kada se primena nalazi negde između jednostavne i složene i pod tim uslovima se koristi ili PLC platforma visokog nivoa ili PAC platforma niskog nivoa. Konačno, izbor između ova dva rešenja će biti definisan precizno, uzimajući u obzir druge faktore vezane za specifične zahteve primene. Ovi faktori podrazumevaju, ali se ne ograničavaju na prethodno iskustvo sa svakom platformom, cenu, nivo lokalne podrške, kao i očekivani budući rast i promene.

FUNKCIJSKE RAZLIKE Demarkciona linija između PLC i PAC kontrolera postaje manje jasna. Iz perspektive programiranja, PLC tipično ima fiksnu memorijsku mapu i adresiranje. Nasuprot tome, PAC dopušta označavanje, što dopušta korisniku da definiše tipove podataka dok programira. Ovo pruža veću fleksibilnost, naročito kada se sistem proširuje.

Dok mnogi PLC kontroleri visokog nivoa imaju odličnu brzinu izvršavanja, PAC kontroleri obično nude mnogo veće U/I mogućnosti, kao i kapacitet memorije. Ovo ih često čini boljim rešenjem za veće sisteme koji spajaju nekoliko obasti postrojenja.

Dok su napredni PLC kontroleri povećali opcije vezane za komunikaciju i upravljanje podacima, PAC kontroleri još uvek nude više built-in funkcija kao što su portovi za logovanje podataka sa USB uređaja, web server za posmatranje sistemskih podataka i fajlova za logovanje, kao i LCD ekran za prošireni korisnički interfejs i dijagnostiku.

PAC kontroleri su projektovani da budu integrisani sa SQL i drugim bazama podataka. Oni su još uvek najbolji izbor za primene u procesnoj tehnici zato što nude prednosti kao što su 16-bitna rezolucija koja je analogna preciznijim merenjima.

Savremeni PLC i PAC kontroleri dele mnoge zajedničke osobine i takođe mogu da rade u mnogim aplikacijama.

Konačni izbor će tipično biti određen stotinama faktora koji zavise od pojedinačne primene i fabričkog okruženja, što uključuje funkcionalne zahteve, planove za buduće proširenje, odnos između kompanije i distributera i iskustvo sa specifičnim platformama za automatizaciju.

Tekst je preuzet sa sajta www.automatika.rs

Vodeći Inženjerski portal na Balkanu e-mail: office@automatika.rs Tel: +381 63 402 426 www.automatika.rs

nove tehnologije nove tehnologije INEA SR D.O.O.

PRIMENA MITSUBISHI ROBOTA U INDUSTRIJSKOJ AUTOMATIZACIJI U Mitsubishi paleti robota nalazi se preko 200 varijacija modela: SCADA, MICRO, ASSEMBLY i roboti sa šest-stepena-slobode koji mogu rukovati teretom do 20 kg.

FLEKSIBILNOST – TRENUTAN ODGOVOR NA PROMENU ZAHTEVA Ubacite šest kolačića u kesicu pre podne, a popodne dvanaest u blister korišćenjem istog robota. Biti konkurentan na tržištu znači omogućiti brze promene moda rada. Naši roboti se brzo prilagođavaju promenama kapaciteta, količine i osobina. Maksimalizovanom fleksibilnošću skraćuje se proizvodni ciklus čak i uz česte promene karakteristika proizvoda.

Mitsubishi roboti mogu obavljati veći broj različitih operacija jednu nakon druge: uzimanje proizvoda sa gomile i smeštanje na konvejer, ubacivanje u mašinu i najzad uzimanje gotovog proizvoda iz mašine.

EFIKASNOST – MAKSIMALNA FUNKCIONALNOST Robot može raditi 24 časa u 7 dana, uvek konstantnom brzinom, bez potrebe za pauzama ili godišnjim odmorima. Svojom visokom preciznošću, smanjuje količinu škarta i osigurava kvalitet i profitabilnost. Bez obzira što se robot kreće, odgovarajućim softverom, možemo minimalizovati bespotrebne pokrete robotske ruke. Robusno su konstruisani da rade repetativne zadatke bez zamora i pojave grešaka.

PRODUKTIVNOST – SKORO PERFEKTAN PROCES “Svaka sekunda se broji” je izreka koja je posebno opravdana pri masovnoj proizvodnji. Kombinujući brzinu, preciznost i tačnost, roboti su idealni kada je potrebno brzo proizvesti veliki broj proizvoda. Naš holistički pristup će bolje zadovoljiti vaše potrebe, jer mi sagledavamo širu sliku: analizirajući aplikaciju predložićemo optimalni raspored opreme, minimalizovati kretanje robota, ukloniti kritična mesta i dobiti rešenje koje će obezbediti maksimalnu produktivnost.

CENA RADA – KVALITET UZ MANJU CENU RADA Zahvaljujući preciznosti i kontroli koju roboti poseduju, eliminisaćete škart koji je svojstven ljudskom radu. Sposobnošću da rade u teškim uslovima repetitivne poslove za koje ljudi nisu 44

Industrija 44 / jun 2013.

sposobni bez pada produktivnosti, roboti povećavaju bezbednost i smanjuju troškove proizvodnje. Ulaganje u Mitsubishi robote se brzo vraća kroz smanjenje vremena obustave proizvodnje, snižavanje troškova radnika, smanjivanje količine škarta i povećanje produktivnosti kao i ujednačenjem kvaliteta proizvoda.

KOMPAKTAN RASPORED – VIŠE U MANJEM Nema potrebe za dodatnim prostorom i bezbedonosnim merama, jer naši roboti rade tik uz proizvodne mašine. Mitsubishi roboti zauzimaju veoma malo mesta i imaju veliku nosivost, što ih čini idealnim za izuzetno brze i naročito precizne operacije.

BEZBEDNOST – NE DOZVOLJAVAJTE LJUDIMA ONO ŠTO ROBOTI MOGU URADITI BEZBEDNIJE Ukoliko se radi u opasnom okruženju ili je potrebno podići objekat koji je teško zahvatiti, bolje je koristiti Mitsubishi robota. Svi naši proizvodi su dizajnirani da zadovolje najviše standarde bezbednosti propisane za robote. Sa Mitsubishi robotima koji obavljaju brze i repetitivne zadatke, ljudstvo se može uputiti na rad u nadzoru, van opasnih radnih uslova.

nove tehnologije nove tehnologije

INEA SR D.O.O.

Idealne aplikacije gde će roboti smanjiti troškove i povećati produktivnost su:

Najčešća primena robota danas je u industrijskim primenama kao što su:

• Rukovanje materijalom – pametno, pažljivo. Roboti su dizajnirani da pažljivo rukuju osetljivim objektima, smanjujući mogućnost njihovog oštećenja. Naši roboti inteligentno intereaguju sa konvejerima, mehanizmima za indeksiranje, fiderima materijala i drugim sistemima za rukovanje - kako bi precizno pozicionirali dolazeće objekte i pomerili ih kroz različite segmente proizvodnog procesa.

• Pakovanje hrane i pića – Automatizacioni procesi u prehrambenoj industriji i industriji pića zahtevaju delikatno i bezbedno pomeranje kvarljive robe, za šta su idealni naši roboti - koji mogu raditi brzo, precizno i pažljivo. Mitsubishi nudi prava rešenja za pakovanje, uzimanje-i-stavljanje, rukovanje materijalima i natakanje.

• Pozicioniranje – uzimanje i postavljanje visokih performansi.

Zgabiti neki objekat i postaviti ga na željenu lokaciju – deluje kao jednostavan zadatak, ali traži izuzetnu preciznost i tačnost.

Mitsubishi roboti mogu uzimati i pozicionirati objekte izuzetno brzo i bezbedno, povećavajući produktivnost bez oscilacija u brzini koje su svojstvene ljudskom radu.

• Uklanjanje materijala – selektivno razvrstavanje. Čak ni najobučeniji radnik ne može male i oštre površine precizno ostrugati i ispolirati i savršeno opseći višak. Mitsubishi poseduje sofisticirane robote koji mogu precizno obraditi metal i plastiku. Uklanjanje materijala danas predstavlja znatnu stavku u proizvodnji, gde Mitsubishi roboti pružaju pristupačna rešenja visokih performansi.

• Sastavljanje – povećanje efikasnosti cele linije. Centralno postavljen robot na jednoj liniji može raditi punim kapacitetom kada su mu dostupni svi delovi potrebni da se sastavi proizvod i pošalje na dalju obradu.

• Točenje – brzo i pouzdano. Uzimanje posude, postavljanje, punjenje hemikalije i onda ponavljanje – točenje je repetitivna aplikacija idealna kao robotska aplikacija, posebno ako je u pitanju štetna ili opasna hemikalija: farbe, ulja, toksične industrijske tečnosti. Upotreba robota je opravdana i kada je potrebno obezbediti izuzetnu higijenu - kao na primer u prehrambenoj industriji.

• Pakovanje i paletiziranje – usavršena aplikacija. Mitsubishi rešenje za pakovanje i paletiziranje nudi fleksibilnost i snagu. Bez obzira na veličinu, oblik ili težinu objekata koji se pakuju, naši roboti će ih dohvatiti, preneti i pridržati, nežno spustiti i upakovati. U slučaju potrebe, Mitsubishi roboti se lako reprogramiraju i uz zamenu alata u vrlo kratkom vremenu pakuju i paletiziraju sasvim različite proizvode.

• Opšta proizvodnja – Sve kompanije se međusobno razlikuju, ali sve imaju istu potrebu za što većom produktivnošću i maksimalnim kvalitetom proizvoda. Bez obzira koja je vaša grana industrije, naši prilagodljivi roboti mogu unaprediti vašu proizvodnju i obezbediti veći profit.

• Automobilska industrija – Od montaže panela i zavarivanja pa do farbanja, Mitsubishi roboti poseduju potrebnu preciznost, snagu i efikasnost. Naši roboti su brzi, pouzdani i fleksibilni i uvek povećavaju produktivnost i smanjuju troškove.

• Elektronska industrija – Da bi se obezbedila masovna izrada kompjutera, mobilnih uređaja ili telefona, brza montaža poluprovodničkih elemenata se vrši našim robotima brzo, ujednačeno kvalitetno i pouzdano. Da bi se postigao sličan nivo kvaliteta manualno, potrebno je angažovati veći broj edukovanog osoblja i pojačanu kontrolu kvaliteta - što drastično uvećava troškove u odnosu na robotsko rešenje.

• Zdravstvo – Greške su neoprostive kada je u pitanju spasavanje života. Bez obzira da li se radi na liniji za proizvodnju tableta ili sirupa protiv kašlja, Mitsubishi roboti svojom brzinom, tačnošću i preciznošću obezbeđuju vrhunski kvalitet proizvoda. Roboti mogu puniti, pakovati i paletizirati lekove superiornom brzinom.

Kada je u pitanju medicinska oprema i uređaji, roboti mogu sastavljati, rukovati materijalima ili vršiti uklanjanje viškova materijala vrhunskom preciznošću, neophodnom jer bi i najmanja greška prouzrokovala teške posledice.

Više informacija: INEA SR d.o.o.

Karađorđeva 12/217 11300 Smederevo Republika Srbija Telefon: + 381 26 4615-401 www.inea.rs

Industrija 44 / jun 2013.

45

predstavljamo predstavljamo KONDENZATOR D.O.O.

PREKO 70 GODINA ISKUSTVA U PROIZVODNJI KONDENZATORA Grad Gera je bio centar za proizvodnju kondenzatora od 1938. godine. Firma ELECTRONICON Kondensatoren GmbH koja je nastala 1992. godine iz prethodne RTF / VEB ELEKTRONIK Gera, postala je jedan od vodećih proizvođača kondenzatora u Evropi. Electronicon GmbH koji snabdeva kupce širom sveta postao je važan i pouzdan partner za mnoge proizvođače i korisnike energetske elektronike, proizvođače uređaja za popravku faktora snage, proizvođače aparata za domaćinstvo i osvetljenje.

Redovna ulaganja u napredne i ekološki prihvatljive tehnologije omogućavaju najviši nivo kvaliteta u proizvodnji po savremenim standardima koji su odobreni i pod nadzorom su vodećih sertifikacijskih tela.

U globalizovanom svetu konkurencije obezbeđujemo: • Potpunu bezbednost i pouzdanost naših proizvoda • Blisku saradnju između proizvođača i kupca, tako da proizvodi ispunjavaju tehničke i poslovne zahteve • Stalno usavršavanje i razvoj naše tehnologije proizvodnje kondenzatora, sa posebnom pažnjom tehnologije MKPg • Praćenje i integraciju novih tehnologija u proizvodnji kondenzatora • Prilagodljivost i blagovremenost ispunjavanja naših poslovnih obaveza Naši iskusni razvojni inženjeri su nadležni i odgovorni za uvođenje najnovijih tehnoloških trendova koji su korisni za naše proizvode i koji obezbeđuju da naši proizvodi zadovoljavaju izazove tradicionalnih i novih tržišta. Osnova našeg uspeha je bliska i intenzivna saradnja između odeljenja komercijale, istraživanja, razvoja i proizvodnje. ELECTRONICON se stalno trudi da uspostavi bliske i interaktivne odnose sa svojim distributerima i direktnim klijentima na domaćim i inostranim tržištima. ELECTRONICON ne želi da bude jedan od mnogih ponuđača nego vaš partner za ideje i rešenja.

Preduzeće KONDENZATOR d.o.o. Beograd zastupa nemačku firmu ELECTRONICON GmbH na području energetskih kondenzatora i ostale opreme za uređaje kompenzacije reaktivne energije u Republici Srbiji. Nemačko preduzeće je vodeće na tom području u Evropi i šire. Poznato je po vrhunskom kvalitetu proizvoda i kao takvo jedino daje 3 godine garancije za svoje proizvode. Naši proizvodi imaju najduži vek trajanja ( preko 15 godina) i kao takvi smo poznati u svetu.

KONDENZATOR d.o.o. Beograd se bavi najviše energetskom efikasnošću, što znači proizvodnjom kompletnih sistema kompenzacije

reaktivne energije, kako na niskom tako i visokom naponu, ograničenjem vršnog opterećenja, projektovanjem i ugradnjom novih štedljivih rasvetnih tela, revizijom trafo stanica itd.

Problematika s kojom se uvek susrećemo je finansiranje takvih projekata. Iako se nijedna investicija tako brzo ne vraća, preduzeća teško odvajaju novčana sredstva za investiciju, a svakako mesečno plačaju troškove reaktivne energije.

KOMPENZACIJA REAKTIVNE ENERGIJE

Reaktivna energija predstavlja deo ukupne utrošene energije koji se troši na uspostavljanje i održavanje magnetnog polja u električnim mašinama. Najveći potrošači reaktivne energije su elektromotori i transformatori, ali i fluo cevi, ispravljači, računari itd.

Pored toga što reaktivna energija zauzima prenosne i proizvodne kapacitete, prilikom prenosa reaktivne energije nastaju i značajni gubici u provodnicima i transformatorima. Padovi napona u elektroenergetskom sistemu su donekle posledica i prekomerne potrošnje reaktivne energije. Veličina koja opisuje procenat utrošene reaktivne snage naziva se faktor snage.

Trenutno je na snazi tarifni sistem uveden od strane Elektroprivrede Srbije koji svaku potrošnju reaktivne energije ispod granica tehničkog optimuma tj. faktora snage 0.95 opisuje kao prekomerno utrošenu reaktivnu energiju.

Uz pomoć opreme za kompenzaciju reaktivne snage prosečan industrijski potrošač može povećati faktor snage, tj. smanjiti račune za reaktivnu snagu. Kompenzacijom reaktivne energije podrazumeva se montaža opreme koja generiše reaktivnu energiju i time kompenzuje potrošnju reaktivne energije u pogonu, što dovodi do značajnog smanjenja količine preuzete reaktivne energije iz mreže.

Na ovaj način se značajno ne umanjuje utrošak primarne energije, ali se umanjuju novčani izdaci koje preduzeće izdvaja za električnu energiju.

Troškovi reaktivne energije tipično su odgovorni za oko 15% ukupnog računa za električnu energiju.

Kompenzacijom reaktivne snage ova kompletna stavka bi trebalo da bude skoro potpuno eliminisana.

Kompenzacija reaktivne energije predstavlja jednu od najatraktivnijih mera uštede energije sa trenutnim efektima i kratkim periodom otplate investicije.

Cene opreme za kompenzaciju su takve da se ova investicija isplati u roku od 6 meseci do 2 godine.

Ugradnjom kondezatorskih baterija ne postiže se samo ekonomski efekat umanjenja računa za utrošenu energiju, već se postižu i mnogi drugi efekti: • povećanje raspoložive snage • smanjenje gubitaka u prenosnim vodovima • smanjenje padova napona • povećanje veka trajanja opreme KONDENZATOR d.o.o.

Karađorđev trg 40 11080 Beograd - Zemun Mob: 00 386 62 804 19 03 E-mail: zdravko.savor@siol.net

46

Industrija 44 / jun 2013.

reč stručnjaka reč stručnjaka ROBOTIKA U INDUSTRIJALIZACIJI EKONOMSKOG SISTEMA SRBIJE I DEO

≡ Autori teksta: Petar B. Petrović, Aleksandar Rodić i Vladimir R. Milačić

Po kom sistemu se odvija industrijalizacija u Srbiji? Da li mi hoćemo da se industrijalizujemo bez tehnološkog razvoja? Čini se da niko nema pravi odgovor na ova pitanja. Ovim člankom se, na primeru robotike pokazuje kakav je značaj novih tehnologija, kako smo mi nekada tu igrali aktivnu ulogu u svetskim okvirima, i konačno, kako ih treba revitalizovati. Slično je moguće uraditi i za druge visokotehnološke oblasti ali za tako nešto potreban je integralni, sistemski pristup. Nažalost, kod nas se industrijalizacija odvija bez krovnog dokumenta, a to je nova industrijska politika i strategija industrijskog razvoja. Pošto je tema vrlo kompleksna i ne dozvoljava kratke analize i odgovore, tekst smo rešili da podelimo na dva broja časopisa, tako da ćete nastavak ovog teksta čitati u avgustovskom izdanju Industrije.

U ovom tekstu se razmatra širi kontekst potencijalne uloge robotike u industrijalizaciji ekonomskog sistema Srbije. Daje se pregled stanja u svetu, sa posebnim fokusom na robotiku u Evropi i strateškim opredeljenjima za njen razvoj kao jedne od generičkih tehnologija za jačanje konkurentnosti evropske ekonomije na globalizovanom tržištu. Dalje se postavljaju i obrazlažu varijantni scenariji revitalizacije i jačanja robotike kao inženjerske discipline sa ciljem šire primene ove tehnologije u industriji Srbije. Paralelno, analiziraju se i odgovarajući aspekti vezani za sistem obrazovanja i naučno-istraživačku zajednicu. Takođe, navode se i odgovarajuća razmišljanja u smislu profilisanja robotike kao specifične tehnološke platforme unutar programa Nacionalnih tehnoloških platformi Srbije - NTPS Program, koji je inicirala i razvija Akademija inženjerskih nauka Srbije.

UVOD Tokom proteklih dvadeset i pet godina, praktično od sredine osamdesetih godina dvadesetog veka, ekonomski sistem Srbije je u kontinuitetu, dejstvom različitih erodivnih procesa duboko deindustrijalizovan. Nestali su veliki industrijski sistemi koji su bili nosioci tehnološkog razvoja, posebno u delu prerađivačke industrije. Oko 700 000 industrijskih radnika je izgubilo posao, u proseku preko 30 000 godišnje. Doprinos industrije stvaranju BDP-a je sveden na manje od 15%, pri čemu je njegova vrednost za skoro 50% manja od one iz predkriznog perioda.

Ovako enorman razvojni diskontinuitet je doveo do niza vrlo negativnih posledica koje sprečavaju razvoj Srbije i guraju je u trajno siromaštvo. Industrija je u savremenom društvu ključni nosilac proizvodne funkcije i samim tim ključni generator nove vrednosti

i nacionalnog bogatstva. U izveštaju iz 2009. godine, UNIDO navodi: “Industrialization is integral to economic development. Scarcely any countries have developed without industrializing,and rapidly growing economies tend to have rapidly growing manufacturing sectors“. Ovakav stav se dalje jasno dokazuje konkretnim podacima koji obuhvataju celokupnu svetsku ekonomiju.

Kao rešenje nastalih problema nameće se ideja o industrijalizaciji, odnosno izgradnji novog industrijskog sistema. Ključno pitanje je kakva je industrija Srbiji potrebna i kakvu industriju Srbija može da izgradi. Odogovor na ovo pitanje, pored ekonomista i političara, mora da ponudi i inženjerska struka, jer je izgradnja industrijskog sistema neostvariva bez nauke, tehnologije i inženjerstva. U tom kontekstu nameće se pitanje mesta novih tehnologija i njihove uloge u industrijalizaciji, kao i naših opredeljenja u vezi sa tim.

U okviru ovog teksta saopštavaju se rezulati istraživanja o značaju i ulozi robotike u razvoju savremene industrijske proizvodnje. Navodi se pregled stanja stvari u svetu, sa posebnim fokusom na strateške programe za razvoj robotike u Evropi, gde je robotika označena kao jedna od generičkih tehnologija, ključna za jačanje konkurentnosti evropske ekonomije na globalizovanom tržištu. Postavljaju se i obrazlažu varijantni scenariji revitalizacije i jačanja robotike u Srbiji, kao inženjerske i naučne discipline, sa ciljem šire primene ove tehnologije u industriji. Takođe, daje se i kratki osvrt na sistem obrazovanja inženjera i istraživača za oblast robotike. Na kraju, navode se i razmišljanja u smislu sistemskog profilisanja robotike Srbije kao specifične tehnološke platforme, integrisane u okvir programa Nacionalnih tehnoloških platformi Srbije - NTPS Program, koji je inicirala i razvija Akademija inženjerskih nauka Srbije.

Industrija 44 / jun 2013.

47

reč stručnjaka reč stručnjaka RENESANSA ROBOTIKE Prvi digitalni i programabilni robot – robotska ruka, nastao je 1954. godine, kao inovacija koja je patentirana. Tvorac ovog robota je bio američki inženjer i inovator George Devol (1912-2011). Nazvao ga je Unimate (izvedeno iz fraze na engleskom jeziku: Universal Automation). Proizvodnja, odnosno komercijalna valorizacija Devolove ideje ostvarena je kroz kompaniju Unimation Inc. koju je osnovao 1956. godine američki inženjer i preduzimač Joseph Engelberger. Bila je to prva fabrika za proizvodnju robota, a Joseph Engelberger se smatra ocem robotike.

Unimation je prvog robota prodao kompaniji General Motors, 1961. godine, za zadatke manipulacije vrelim i teškim odlivcima na mašini za livenje u kalupu delova za automobilsku industriju (fabrika Inland Fisher Guide, West Trenton, New Jersey, USA). Proizvodna cena tog robota je bila 65 000 američkih dolara, a prodat je za 18 000 američkih dolara! Istorijski gledano, Unimate 1900 je bio prvi robot koji je uveden u industrijsku proizvodnju. On je označio početak nove ere industrijske automatizacije i masovni ulazak robota u industriju.

Ovo je takođe i trenutak kada je umetnička imaginacija češkog pisca Karela Čapeka iz knjige objavljene 1920. godine pod nazivom R.U.R. - Rossum’s Universal Robots, u kojoj on opisuje robote, mašine koje liče na čoveka i zamenjuju ga na poslovima koje on ne želi ili nije u stanju da obavlja, postaje stvarnost koja dobija svoj puni smisao. Ta 1961. godina je trenutak kada je dokazana praktična upotrebljivost robota i stvoren novi tehnološki entitet, industrijski robot, koji je tehnološki ekvivalent čoveka u savremenoj indstrijskoj proizvodnji, sposoban da obavlja različite zadatke i zameni čoveka uvek kada se izvode: • monotoni i fizički iscrpljujući poslovi, • poslovi koji mogu da ugroze čovekovo zdravlje, ili • poslovi koje čovek fizički nije u stanju da obavlja.

Samo osam godina kasnije, Unimate roboti dokazuju svoj puni tehnološki potencijal kroz izgradnju revolucionarne proizvodne linije za montažu automobila u General Motorsu. 1969. godine, Lordstown tehnološki eksperiment demonstrira generički karakter robotske tehnologije i daje novi zamah industrijskoj proizvodnji. Roboti su u Lordstunu udvostručili proizvodnju u odnosu na bilo koju do tada postojeću fabriku sa proizvodnim kapacitetom od 110 automobila na sat. Tačkasto zavarivanje šasije automobila je bila ključna tehnološka operacija, a ostvaren je stepen automatizacije od 90%.

Sl. 1. 1969. godina: Prva masovna primena robota u automobilskoj industriji - Lordstown eksperiment u General Motors-ovoj fabrici automobila. Koncept je dokazan.

Dalji razvoj industrijske robotike, u naučnom i aplikativnom smislu odvijao se eksponencijalnom brzinom, da bi osamdesetih godina dvadesetog veka u razvojnom smislu dostigao svoje zasićenje.

Izgledalo je kao da je teško dodati nešto novo, kao da je industrijski robot na kojem počiva industrijska automatizacija kakva je u tom vremenu dominirala, postao iscrpljen koncept i da je tehnološki i socijalni bum koji se desio u protekle dve decenije prošlost. A onda, se devedesetih godina prošlog veka u oblasti proizvodnih tehnologija dešava revolucija. Proizvodna paradigma masovne produkcije postepeno nestaje i na njeno mesto dolazi nova, radikalno nova proizvodna paradigma masovne kastomizacije.

Nova paradigma počiva na masovnoj personalizaciji i masovnoj varijantnosti, uz radikalni pad obima serija, koje se u nekim slučajevima svode na pojedinačnu proizvodnju. Tehnološki odgovor na nove zahteve pronađen je u robotu. On postaje ključni tehnološki entitet nove proizvodne paradigme, jer se u njemu prepoznaje inherentni potencijal da zameni čoveka u uslovima maloserijske proizvodnje i 48

Industrija 44 / jun 2013.

ekstremne varijantnosti. Početak novog milenijuma za robotiku znači novu renesansu. Robot se vraća u najuži naučni, ali i ekonomski fokus, kao ključna tehnologija koja može dugoročno i na održivim osnovama da obezbedi kompetitivnost nacionalnim ekonomijama u globalizovanom svetu.

Robot za novu proizvodnu paradigmu je bitno drugačiji od konvencionalnog robota. On je, pre svega, inteligentna i komunikativna mašina, sposobna da timski radi sa čovekom, sa kojim ostvaruje fizički kontakt, deli zajednički radni zadatak (kolaborativni rad) i uči od čoveka. Robot za novu proizvodnu paradigmu je robot koji po svom ponašanju liči na čoveka. To je industrijski humanoid. Roboti u fabrikama budućnosti i same fabrike budućnosti - budućnosti koja je već danas prisutna, izgledaće bitno drugačije od postojećih stereotipa industrijske proizvodnje. Na slici 2 prikazan je koncept industrijskog humanoida, robot FRIDA koji je realizovan u okviru EU FP7 projekta ROSETTA. Ovaj robot je veličine odraslog čoveka srednjeg rasta, poseduje bimanualnu konfiguraciju sa 14 stepeni slobode i može bezbedno da radi sa čovekom na proizvodnim linijama za montažu.

On počiva na bitno drugačijim konceptualnim osnovama u odnosu na konvencionalne industrijske robote. FRIDA ima specfičnu nosivost koja se poredi sa specfičnom nosivošću čovekove ruke, ima ugrađenu popustljivost u svim pogonskim aktuatorima i ima sposobnost pasivnog povratnog pogona, sa svojstvom učenja pokreta koje mu saopštava čovek. On ima takozvanu „selfcontained“ konstrukciju, što znači da je njegov kompletan upravljački sistem smešten u samom robotu (u ovom slučaju je to torzo robota).

Sl. 2. Koncept industrijskog humanoida kompanije ABB – dvoruki robot FRIDA, specijalizovan za kooperativni rad sa čovekom na linijama za montažu.

GLOBALNI TRENDOVI – ARMIJA ROBOTSKIH RADNIKA Međunarodna federacija za robotiku (IFR – International Federation of ROBOTICS) na sistematski način prati razvoj robotike, uključujući i industrijske robote i njihovu primenu u praksi.

Prema IFR totalna akumulirana prodaja, mereno od početka industrijske primene robota početkom šezdesetih godina, pa do kraja 2010. godine, procenjuje se na 2 142 000 robotskih jedinica (u ovaj broj su uključene i specijalne industrijske robotske jedinice koje su instalisane u Japanu do 2000. godine). Značajan broj najstarijih robota je van upotrebe, tako da IFR procenjuje da je krajem 2010. godine u operativnom stanju bilo oko 1 035 000 univerzalnih industrijskih robota i oko 1 300 000 robotskih jedinica. Ovi podaci su izvedeni indirektnim pristupom, na bazi procene srednjeg radnog veka robota od 12 godina (UNECE/IFR pilot studija je pokazala da prosečni operativni radni vek robota možda prelazi i 15 godina, što značajno povećava broj operativnih robota u svetu).

Ostvarena i procenjena buduća kumulativna godišnja prodaja industrijskih robota u periodu od deset godina prikazana je na slici 3. U 2010. godini prodato je ukupno 118 337 robota, što predstavlja rast od 47% u odnosu na kriznu 2009. godinu. Obim tržišta industrijskih robota u 2010. godini procenjen je na 17,5 milijardi američkih dolara, pri čemu u ovu vrednost nisu uključeni cena softvera, robotskih periferija i aktivnosti inženjeringa robotskih sistema. Enormni rast od 37% je ostvaren i u 2011. godini, a u narednim godinama se očekuje stabilan godišnji rast od oko 5%. Ovi podaci su vrlo indikativni, jer pokazuju čvrstu povezanost robotske tehnologije sa industrijskim i generalno, ekonomskim razvojem. Uočava se da je u odnosu na predkriznu 2008. godinu prisutan respektivan rast, odnosno da

reč stručnjaka reč stručnjaka se tržište robota oporavilo mnogo brže od oporavka ekonomskog sistema, koji je i dalje suočen sa kriznim stanjem pod dejstvom takozvanog efekta duplog dna. Nameće se zaključak da robotska tehnologija čini industriju imunom na krizne situacije!

Sl. 3. Pregled kumulativne prodaje industrijskih robota prema IFR statistici za

U 2010. godini, 14 hiljada novih industrijskih robota je isporučeno nemačkoj industriji. Ova rekordna prodaja (treći po veličini broj prodatih robota na tržištu Nemačke ikada zabeležen) je usko povezana sa naglim oporavkom nemačke industrije posle krizne 2009. godine. Oporavak industrije automobila je bio najznačajniji pokretač ovakvog rasta, gde je ostvaren skok od oko 172% u odnosu na kriznu 2009. godinu. U 2011. godini, ukupna prodaja robota u Nemačkoj dalje raste i dostiže 43%. U 2010. godini u Italiji je prodato oko 4 500 robota, u Francuskoj oko 2 000, u Španiji oko 1 900, a u Engleskoj oko 900 robota.

Ipak, ukupan broj instaliranih i operativnih industrijskih robota može u određenim okolnostima da dovede i do pogrešnih zaključaka. Umesto apsolutnog broja operativnih robota, mnogo reprezentativniji indikator je gustina primenjenih robota. Gustina robota se definiše kao ukupni broj industrijskih robota univerzalne namene na 10 hiljada industrijskih radnika, posmatrano u odnosu na određene industrijske grane (često se automobilska industrija posmatra odvojeno), ili na sveukupnu prerađivačku industriju.

U tabelama 1 i 2 dati su brojni podaci koji ilustruju globalnu distribuciju godišnje prodaje i broj operativnih industrijskih robota (ukupan broj instaliranih i funkcionalnih jedinica). Takođe, navedene su i procene budućeg stanja za 2011. i 2014. godinu.

period 2005. do 2015.

Distribucija prodaje industrijskih robota po regionima za period 2008. do 2011. godine prikazana je na slici 4. Azija je i dalje dominantno najveće tržište, a to će i ostati u budućnosti zbog naglog rasta tržišta Kine, čija industrijska proizvodnja ulazi u stadijum intenzivne robotizacije. Distribucija prodaje robota po nacionalnim ekonomijama je prikazana na slici 5. Japan i dalje ima dominantnu poziciju, USA na američkom kontinentu, a Nemačka u Evropi.

Globalna distribucija godišnje prodaje industrijskih robota.

Sl. 4. Distribucija prodaje robota po regionima za period 2008. do 2011.

Globalna distribucija operativnih industrijskih robota.

Sl. 5. Distribucija prodaje robota po nacionalnim ekonomijama za period 2008. do 2011.

U 2011. godini prosečna gustina robota u globalnoj prerađivačkoj industriji je oko 55 robota na 10 000 radnika. Detaljni pregled je prikazan na slici 6. Vodeće nacionalne prerađivačke industrije su Republika Koreja, Japan (izgubio je lidersku poziciju!), i Nemačka sa gustinom robota preko 250 (2,5%). Interesantno je da rast gustine robota postoji u Nemačkoj i Republici Koreji, dok je u Japanu prisutIndustrija 44 / jun 2013.

49

reč stručnjaka reč stručnjaka na stagnacija. Inače, 19 nacionalnih ekonomija od 45 analiziranih ima gustinu robota iznad proseka, a 13 nacionalnih ekonomija ima gustinu robota iznad 100 robota na 10 hiljada radnika. 10 ekonomija ima između 20 i 55 robota na 10 hiljada radnika. Sve ostale ekononomije - njih 16, ima manje od 20 operativnih robota na 10 hiljada radnika zaposlenih u prerađivačkoj industriji.

Nausprot prerađivačkoj industriji, automobilska industrija ima značajno veću gustinu robota. Na osnovu podataka iz 2010. godine, Japan je vodeći sa 1 436 operativnih industrijskih robota opšte namene na 10 hiljada radnika. Slede Italija sa 1 229 i Nemačka sa gustinom od 1 130 robota na 10 hiljada radnika. Dakle, u Japanu, Italiji i Nemačkoj na 10 ljudskih radnika radi više od jednog robotskog radnika. To je preko 10%. Ne treba zaboraviti da robot može da radi u 3 smene, neprekidno!

• Roboti podižu profitabilnost, • Roboti su fleksibilni, • Roboti rade neprekidno, • Roboti smanjuju utrošak materijala i energije, • Roboti otvaraju nova, kvalitetna radna mesta!

• Roboti smanjuju absentizam, i • Roboti smanjuju potrebu za relokacijom proizvodnje u sredine sa jeftinom radnom snagom.

Globalna ekonomska kriza dovela je do suštinskog zaokreta i potpunog napuštanja do skora važećih stereotipa vezanih za industrijsku, odnosno materijalnu proizvodnju.

Amerika i Evropska unija, koje su planski deindustrijalizovale svoje ekonomije u protekle dve decenije, naučile su lekciju i intenzivno obnavljaju svoju industrijsku proizvodnju, stimulišući povratak proizvodnih pogona i fabrika u sopstveni ekonomski prostor. Taj proces, kombinovan sa novom proizvodnom paradigmom masovne kastomizacije, doveo je robotiku u najuži fokus. Ona je eksplicitno svrstana u korpus ključnih generičkih tehnologija na kojima se baziraju skoro sve strategije za jačanje kompetitivnosti ekonomije i uspostavljanje ili održavanje liderske pozicije u razvoju i primeni novonastajućih i naprednih (advanced) industrijskih tehnologija.

U cilju potpunijeg razumevanja razvojnih potencijala robotike, treba pored industrijskih robota uzeti u obzir i servisne robote i robote koji se koriste u medicinske svrhe. U tom kontekstu, vrlo je indikativna projekcija koju je izradila japanska asocijacija za robotiku 2005. godine, gde se jasno uočava dramatičan rast tržišta servisnih robota, a kompletno svetsko tržište se procenjuje u 2025. godini na preko 66 milijardi američkih dolara (slika 7). To je ogroman potencijal, koji je relevantan za svaku ekonomiju, podjednako za one vodeće, kao i za one koje se nalaze u stanju tehnološkog sustizanja.

5.6

5.7

11

24.9

66.5

Sl. 6. Gustina robota: a)nacionalne ekonomije iznad svetskog proseka, b)nacionalne ekonomije ispod svetskog proseka.

ZAŠTO ROBOTIKA? U studiji From Internet to robotics - A roadmap for US robotics, 2009, robotika se definiše kao ključni ekonomski enejbler. U proteklih deset godina, u robotici se desio punktualni tehnološki skok, gotovo neverovatan napredak, koji je robotsku tehnologiju pretvorio u transformativnu, sa potencijalom da u narednim decenijama izmeni budućnost sa takvom širinom zahvata i efektima, koji su uporedivi sa kompjuterima i ICT tehnologijom. Nova generacija robota stvara širok prostor za stvaranje novih proizvoda i veliki realni potencijal za generisanje novih, viskokvalitetnih radnih mesta.

Za domen industrijske proizvodnje, industrijska robotika nosi sledeća ključna inherentna svojstva: • Roboti podižu produktivnost, • Roboti podižu kvalitet, • Roboti podižu kompetitivnost, 50

Industrija 44 / jun 2013.

Sl. 7. Procena kumulativnog rasta globalnog tržišta robota u milijardama američkih dolara iz 2005. (Japan Robot Association).

STRATEŠKI RAZVOJNI PROGRAMI U istraživačkom, naučnom i obrazovnom kontekstu, robotika je u vrhu strateških programa vodećih nacionalnih ekonomija. Dalje se navode neki od vrlo ilustrativnih primera.

Prvi primer je vezan za stav koji Savet američkog predsednika za tehnologiju navodi u svom izveštaju iz juna 2011. godine, gde se robotika stavlja na prvo mesto prioriteta za jačanje kompetitivnosti nacionalne ekonomije u globalnim okvirima i podjednako, za očuvanje i jačanje potencijala za obezbeđivanje nacionalne bezbednosti. U odeljku pod naslovom: “Important technology areas for advanced manufactu-

reč stručnjaka reč stručnjaka ring” navodi se sledeće: “The following technologies represent potential areas that would align with the criteria PCAST have outlined for public-private investment to support advances in manufacturing: Advanced robotics.

Next-generation robots could be mobile and autonomous in their environment, with the ability to interact with their environment and achieve outcomes without programming of all Sl. 8. ETP EUROP nova klasifikacija robota generički model za izgradnju strateške istraživačke agende za evropsku robotiku. procedures. They also have the potential to be safely operable aroThe world-wide market for such future robot systems is forecast by und humans or in dangerous environments. Intelligent automation United Nations Economic Commission for Europe (UNECE) and the could build robots’ capabilities to increase autonomy and flexibility to International Federation of Robotics (IFR) to be in excess of € 55 billienable manufacturers to respond to needs and desires of customers on per annum by 2025.” very efficiently. Major advances could provide broad-based innovation benefiting multiple industries, such as that provided by compu- Strateška istrživačka agenda EUROP platforme uvodi širu definiciju i ter-aided design and computer-aided manufacturing, total quality novu klasifikaciju robota, fokusirajuci se na dva aspekta: oblik intemanagement, and just-in-time manufacturing. The private sector rakcije sa čovekom kroz aplikativne scenarije, nezavisno od sadržaja currently under-invests in robotics technology as the full benefits same aplikacije i sektora privredne aktivnosti u kojoj se primena are dispersed across many firms and industries. Public-private inves- ostvaruje (slika 8). Za budućnost razvoja robotike, od posebnog tments to advance robotics technology could help US manufacturers compete by allowing quick, nimble improvements in product quality, productivity, time to market, and cost.”

Drugi primer se odnosi na Evropsku uniju. U Evropskoj uniji razvoj robotike definisan je Strateškom istraživačkom agendom (SRA), koja je izgrađena u okviru Evropske tehnološke platforme za robotiku EUROP. U uvodnom delu SRA se navodi: “Long accepted by industry for improving factory quality, performance and efficiency, robotics has for at least three decades been a key technology in engineering industries for increasing industrial productivity and for competitive manufacturing. Robotics is now at a point where its scope is dramatically expanding. 21st century robot machines will be used in all areas of modern life in the form of surgical devices, machines to explore space and conduct hazardous tasks on earth, robot assistants in the home or work place and the most exciting toys and entertainment devices child-kind has ever seen!

The major challenges for the 21st century are: • To develop robotic systems that can sense and interact with the human world in useful ways.

• To design robotic systems able to perform complex tasks with a high degree of autonomy.

This will result in robot technologies being embedded in literally thousands of future products, each one having huge commercial potential.

Such future robot systems will affect a broad range of social and economic activities. They will transform everyday life as well as industrial processes resulting in a step change of similar impact as internet, mobile phones and laptops technologies have shown at the end of the 20th century. They will enable new kinds of industrial automation; add performance and functionality to future machines; provide a wide range of innovative products, applications and services; and perform complex security and space missions. They will be driven by social aspirations and bring economic benefits, impacting on a wide range of peoples’ lives and core issues of our European society.

reč stručnjaka reč stručnjaka značaja je takozvani Co-x koncept (takođe sadržan u U.S. inicijativi: National Robotics Initiative (NRI) (nsf12607) - The realization of corobots acting in direct support of individuals and groups; lansirana decembra 2012.), odnosno varijantni oblici robota saradnika, čija primena daleko prevazilazi okvir industrijske sredine. Takođe, sa aspekta industrijske proizvodnje, jedan od ključnih ciljeva je široka disperzija robota u proizvodne sredine poput mikro, malih i srednjih preduzeća, odnosno sredina sa malim investicionim potencijalom, što ima duboki uticaj na konstrukciju robota i njihov sistem upravljanja.

Robotika je tematski prioritet Evropskih FP istraživačkih projekata.

Tako se na primer, kroz FP projekte ostvaruje prodor u domen industrijskih humanoida, na primer FP6 projekti: PHRINEDS i SME robot, ili FP7 projekat: ROSETTA, i prekomercijalni projekat humanoida DLR/ KUKA LWR, koji je kao koncept i razvojna platforma prisutan u velikom broju FP projekata dugi niz godina. Primer industrijskog humanoida FRIDA koji je razvijen u okviru FP7 projekta ROSETTA naveden je na slici 2. Timski i kooperativni rad, kao i neposredni fizički kontakt između robota i čoveka, gde su pored bezbednosti uključeni i mnogi drugi aspekti, kao psihološki na primer, je radikalno novi istraživački okvir, koji za cilj ima izgradnju potpuno novih tehnoloških entiteta na kojima Evropa gradi svoju strategiju za masovni povratak industrijske proizvodnje u svoj ekonomski sistem, ali i teničko-tehnološko liderstvo u globalnim okvirima. Robotika se razume kao nova kibernetska platforma, sastavni deo evropske digitalne agende, za novu industriju Evrope i jedan od konstituenata onoga što se naziva trećom industrijskom revolucijom. Realizacija praktično primenljivog kibernetsko-tehnološkog entiteta, koji je sposoban za autonoman i kooperativan/timski rad sa čovekom, je izuzetno kompleksan inženjerski i naučni zadatak.

Uspešnost ostvarivanja tog zadatka odrediće našu budućnost.

Aktuelna aktivnost u vezi robotike odnosi se na Osmi okvirni program pod nazivom HORIZON 2020, koji Evropa kao finansijski instrument opredeljuje za oblast nauke i istraživanja sa fondom od 80 milijardi evra. U okviru ovog programa se robotika, mehatronika i industrijske ICT pojavljuju kao osnovni sadržaji drugog tematskog prioriteta: Industrial leadership za koji je određen fond od 18 milijardi evra. U tom kontekstu, značajna je inicijativa privatnog i javnog partnerstva: Robotics PPP. “The Horizon 2020 proposal includes the establishment of so called Public-Private Partnerships (PPP) to strengthen Europe‘s competitive position in a particular business sector.

A European robotics PPP will boost research and innovation in this field and will foster a positive perception of robotics. It will aim at: • strengthening competitiveness and ensuring industrial leadership of manufacturers, providers and end users of robotics technologies and services • the widest and best uptake of robotics technologies and services for professional and private use • the excellence of its science base.

To achieve this mission, both public and private side collaborate on the definition and implementation of strategic roadmaps for research, development and innovation until 2020.

52

Industrija 44 / jun 2013.

Goals of the Robotics PPP:

1. Develop strategic goals of European robotics and foster their implementation 2. Improve industrial competitiveness of Europe through innovative robotic technologies 3. Position robotic products and services as key enablers for solving Europe‘s societal challenges 4. Stren Robotics PPP gthen networking activities of the European robotics community 5. Promote European robotics 6. Reach out to existing and new users and markets 7. Contribute to policy development and addressing ELS issues” Karakteristično je da se EU Robotics PPP smešta u kontekst Evropske digitalne agende. Kompletna inicijativa je organizovana kroz kontekst neprofitne organizacije «euRobotics aisbl» koja predstavlja sve zainteresovane strane i ima jednu vrlo diverzifikovanu strukturu, počev od proizvođača robota i komponenti, sistem integratora, uslužnih kompanija, korisnika, pa do istraživačkih institucija i univerziteta.

Nastavak teksta u narednom broju časopisa Industrija.

Three days in the world of automation, robotics, mechatronics and industrial and professional electronics...

29.-31.01.2014

Celje, Sloven Slovenia www.icm.si

19.-21.02.2014

Serbia www.icm.si

05.-07.03.2014

* V sodelovanju z Bulgarreklama / In cooperation with Bulgarreklama

Sofia, Bulgaria* www.icm.si

nove tehnologije nove tehnologije INSA – INDUSTRIJA SATOVA A.D.

®

– SISTEM ZA DALJINSKO OČITAVANJE MERILA – “ADO” ADAPTERI ZA DALJINSKO OČITAVANJE INSA sistem daljinskog očitavanja koristi se za daljinsko očitavanje vodomera, kalorimetara, gasomera i drugih uređaja za merenje potrošnje. Sistem koristi radio prenos kao osnovni medijum za komunikaciju sa uređajima, a isti je moguće povezati na druge medijume i mreže kao što su wifi, ethernet, usb, bluetooth ili mreža mobilne telefonije.

Očitavanje na nivou čitača

Ado Terminal

I

NSA sistem daljinskog očitavanja se sastoji od više uređaja. Zajedničko za sve merne uređaje je da baterija u modulu traje do 15 godina. Svi moduli su certifikovani i rade na 868 Mhz frekvenciji.

Razlikujemo dva načina očitavanja, prvi način je očitavanje na nivou inkasanta, a drugi način je automatsko očitavanje pomoću mbus, gprs i gsm protokola. Svi ovi načini daljinskog očitavanja su našli svoju primenu i opravdali uložena sredstva. Na slici je prikazano očitavanje sa inkasantom koje funkcioniše po sledećem principu. U šahti imamo vodomer na kome se nalazi modul za daljinsko očitavanje.

Inkasant pomoću ručnog terminala šalje upit za željene informacije koje su najčešće informacije o trenutnom stanju na merilu. Nakon slanja upita modul na vodomeru vraća informacije koje se snimaju u ručnom terminalu. Nakon očitavanja inkasant se sa pročitanim podacima vraća u bazu (mesto gde bi trebalo da se slivaju očitane informacije) i prenosi očitane podatke na matični računar, podaci se kasnije distribuiraju u sistem naplate. Programi za sistem daljinskog očitavanja se prilagođavaju jeziku kupca. Po sličnom principu funkcioniše očitavanje pomoću GPRS protokola, jedina razlika je što se upiti (zahtevi za informacijom) prave iz kancelarije.

Na sledećoj slici gore u sredini prikazan je Ado Terminal, a pored njega je prikazan primer izgleda Ado adaptera za daljinsko očitavanje na samom vodomeru.

Akcionarsko društvo “INSA” - Industrija Satova, Zemun Tršćanska br.21, 11080 Beograd-Zemun Telefon: + 381 11 2612 422

+ 381 11 3713 606

+ 381 11 3713 607 Fax: + 381 11 2614 330 E-mail: info@insa.rs www.insa.rs

54

Industrija 44 / jun 2013.

Kućni vodomer sa ADO čitačem

ADO Terminal je uređaj namenjen očitavanju svih vrsta ADO uređaja preko kabla, bluetooth-a ili radijski. INSA ADO softver za daljinsko očitavanje koji je implementiran u ovom Ado Terminalu omogućava potpuno automatsko očitavanje merila kao i mogućnost trenutnog pregleda ili statističkog prikaza pa čak i slanja podataka na udaljeni server ili računar putem wifi ili gprs protokola. Terminal poseduje mogućnost povezivanja sa svim ADO modulima za daljinsko očitavanje preko kabla, bluetooth-a ili radijski.

Prednosti sistema za daljinsko očitavanje: • Omogućava se praćenje potrošnje vode ili gasa u samom procesu distribucije do krajnjeg korisnika, što direktno utiče na smanjivanje gubitaka u mreži • Brže očitavanje merila • Očitavanje bez ometanja korisnika • Tačnije očitavanje – izbegnuta je ljudska greška prilikom pisanja stanja • Izbegnut je direktni kontakt sa potrošačem (nema ometanja korisnika) • Izbegnuta je manipulacija podacima • Evidencija tačnih vremena očitavanja • Detekcija manipulacija sa merilom

logistika logistika GEBRÜDER WEISS

GEBRÜDER WEISS UGOSTIO SREDNJOŠKOLCE IZ AUSTRIJE Gebrüder Weiss d.o.o. Dobanovci je sa zadovoljstvom u svojim prostorijama ugostio učenike jednog odeljenja Srednje stručne škole iz Miterdorfa kod Graca, koji su na završnoj godini stručnog obrazovanja za rad u branši špedicije i logistike.

U

čenike su predvodili profesori, gospođa Ulrike Hausbauer i gospodin Georg Schober. U prostorijama Gebrüder Weiss-a u Dobanovcima predstavljena im je kratka prezentacija koju je priredio menadžer logistike i zamenik direktora, gospodin Dejan Spasojević, a iz koje su mogli da se upoznaju sa strukturom i načinom rada filijale - nakon čega su mogli da postavljaju pitanja. Posle obilaska i predstavljanja zasebnih odeljenja, učenici su imali priliku da posete i naš magacin.

Na pitanje zašto su se odlučili za posetu Srbiji i Beogradu, gospođa Hausbauer je objasnila da se ovakve ekskurzije organizuju svake godine, a ovaj put su želeli da posete državu koja nije članica Evropske unije i da u sklopu toga posete firmu u kojoj će moći da dobiju najbolje informacije o načinu funkcionisanja preduzeća u branši špedicije i logistike u regionu.

Beograd i Gebrüder Weiss izgledali su im kao idealan izbor, a po njihovim rečima na odlasku i nasmejanim licima, može se zaključiti da se nisu pokajali.

Gebrüder Weiss tim Sa preko 5 000 zaposlenih, 158 sopstvenih pogona i godišnjim prihodom od preko jedne milijarde evra, preduzeće Gebrüder Weiss spada u vodeća transportna i logistička preduzeća u Evropi. Pod krovom Gebrüder Weiss Holding AG, sa sedištem u Lauterahu (Forarlberg) preduzeće je pored svojih glavnih oblasti poslovanja drumskog transporta, vazdušnog i pomorskog transporta robe, kao i logistike, okupila i niz visoko specijalizovanih industrijskih rešenja i ćerki-firmi – među njima i logistički konsalting x|vise, tectraxx (specijalisti za visokotehnološka preduzeća), inet-logistics (softverska rešenja za upravljanje transportom TMS), Railcargo (železnički transport) i servis za dostavu paketa Gebrüder Weiss, suvlasnik austrijskom DPD sistema za direktnu distribuciju paketa. Ovakvo koncentrisanje delatnosti omogućava koncernu da brzo i fleksibilno reaguje na potrebe klijenata. Zbog velikog broja ekoloških, ekonomskih i socijalnih mera, ovo porodično preduzeće, čija istorija seže u prošlost više od 500 godina, i danas se smatra predvodnikom na području održivog razvoja.

Gebrüder Weiss d.o.o.

Transport and Logistics Beogradska bb, Dobanovci Tel: +381 (0) 11.3715.235 Fax: +381 (0) 11.3715.201 E-mail: office.beograd@gw-world.com Web: www.gw-world.com Industrija 44 / jun 2013.

55

kreativna industrija kreativna industrija AT TOS KLIMA D.O.O.

Grupacija ATTOS bavi se proizvodnjom i distribucijom komponenti grejanja, mernih i kontrolnih uređaja (proizvođači kotlova i bojlera, prizvođači kućnih aparata, podrška sistemima grejanja, akumulatori vode svih veličina i namena, itd.). U okviru grupacije deluje i ATTOS KLIMA, firma koja efikasno nastupa u segmentima grejanja i hlađenja kako objekata (rezidencijalnih, poslovnih, industrijskih ... ), tako i privrede.

A SADA NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE

“VLAK U SNIJEGU”

(ILI - DA LI “BELO” MORA DA BUDE BAŠ TAKO “BELO”?)

SCENA PRVA, PRVI PUT ... Zamislite ... pada sneg. Ali baš pada! ... zatrpao je staze i ceo travnjak, vaše predivne otvorene terase sa pogledom na voćnjak i ružičnjak, prilaz garaži, put do glavne kapije nema ih! A na krovu, snega gotovo metar! Sve je stegnuto belim okovima! ... vaše ostvarenje sna o domu koji će vam pružati slobodu i napajati vas lepotom nije kako je zamišljeno i projektovano! Valja se izboriti sa nepogodom - sloboda se ponovo osvaja ...

Dok smo gurali i pokušali da upalimo, sav sam se isprljao, pa sam sprao obuću i kabanicu”. ”Ma, gde si sprao?”, pitam ja.

“Na dvorišnoj slavini ... zaštita od smrzavanja, sećas se?” ... ”I, nadam se da nemate ništa protiv, pozvao sam Mariju kod nas na večeru, pa ću je kasnije odvesti, ako se na tu stranu uopšte može proći”. “Naravno da nemamo protiv, došli ste u pravi čas” progovara supruga, “večera je upravo gotova – SVI ZA STO!”.

SCENA SASVIM DRUGA ... Dok na toplom podu dnevne sobe “gradim” od kockica kule sa najmlađim sinom, iz kuhinje se širi prijatan miris večere u iščekivanju. Pogotovo mirisi svežeg povrća i začinskog bilja koje supruga i kći ubiraju sveže iz tople staklene bašte u kojoj “čuda uzgajaju”, i to cele godine. Pogledavam kroz prozor … sneg je već dobrano zabeleo ... i sve ogrnuo belim plaštom. Napolju tišina. Samo se ponekad veselo začuje oluk koji “sprovodi” otopljeni sneg sa krova. Prigušeno se čuje otvaranje kapije.

Konačno. Jaka svetla poznatog automobila na prilaznom putu obasjavaju ulazak u garažu, gde je sneg već otopljen. Parkirao je. Ne zadugo, čuju se i ulazna vrata. Stigao je i najstariji sin.

“Zdravo svima!” čuje se iz hodnika. “Gde si toliko dugo?” pitam ga. ”... Ma ... čistili sneg na parkingu “faksa” - da bi mogli otići kući, naravno ... mojoj drugarici Mariji nije hteo da upali auto.

56

Industrija 44 / jun 2013.

kreativna industrija kreativna industrija

AT TOS KLIMA D.O.O.

SCENA PRVA, DRUGI PUT “Već tri sata čistim sneg i nisam ni na pola stigao. Noć je uveliko ... kako ću sutra na posao? I ajde čisti sa mnom cela porodica – u redu - ali to što mi tast i tašta pomažu ... “mast će da mi vade” ako se rasčuje ... Eeeeee ... a ja teram šegu kako su komšijina kuća i kola k’o igračke spram mojih! Sutra idem kod komšije na čašu onog njegovog super vina, i brate mili, da mi kaže kako se on rešio ove bede!”.

Svako pitanje ima odgovor, svaki problem ima rešenje ... pronađite one koji znaju ... ”Kažite mi”, pita Marija “šta radite da vam je palma tako lepa i zdrava ... a oleandri ... pre-divni!”. ”Eee...” čujem ironičnohvalisavi ćerkin glas “Tata je mami poklonio sistem protiv smrzavanja biljaka i sada sve njene biljke uživaju kao da su na mediteranu. Ali vratila mu je istom merom – znaš! Pojavili su se sistemi za otapanje fotopanela – odmah mu je poručila, da se više ne pentra i čisti ih po ovakvom nevremenu”. “Ajde, ajde ... izdajice ...” progovaram, ”da večeramo, pa SVI napolje na grudvanje”. ”Pa imate li vi uopšte čime da se grudvate” šaljivo će Marija. ”Vidi, Marija ...”, odgovaram “ ... trava voli, treba i jeste zimi da je prekrivena snegom. GREJNI KABLOVI I SISTEMI OTAPANJA SNEGA I LEDA kod nas pomažu prirodi, a ne služe da odmažu! ... Znači grudvanje posle večere – stoji?”. “Naravno” grakanuše - svi radosno u glas!!!

• Grejni kablovi samoregulišući/ promenljive snage • Grejni kablovi za otapanje krovova i oluka • Grejni kablovi i mreže za otapanje prilaznih rampi i staza • Grejni kablovi i mreže za podno grejanje objekata • Grejanje/dogrevanje sistema za recirkulaciju tople vode • Grejanje podova u hladnjačama (zaštita od smrzavanja) • Grejni kablovi za frigomehaniku i klimatizaciju • Rešavanje buđi u objektima • Grejači za otapanje na fotonaponskim panelima

NAŠ PROGRAM • Grejanje i otapanje cevnih sistema • Grejanje staklenih bašti i rasadnika • Zaštita rasadnika od insekata • Pojasni grejači sudova hemijske i prehrambene industrije • Grejni kablovi specijalne namene EX izvedbe • Detektori temperature i vlage • Centralno upravljanje i programiranje • Prateći program za montaže

ATTOS KLIMA d.o.o. Novi Sad Temerinski put 26 A 21000 Novi Sad, Srbija telefon: +381 21 419 999 fax: +381 21 419 900 e-mail: attosklima@attos.rs web: www.attos.rs

Industrija 44 / jun 2013.

57

predstavljamo predstavljamo knjigu knjigu POSLODAVAC I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

ZAŠTITA ŽIVOTNE

SREDINE

Životna sredina je sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono čime su direktno ili indirektno povezani čovekova životna i proizvodna aktivnost. Poznato je da su promene u životnoj sredini velikim delom posledica neodgovornog ponašanja u radnoj sredini. Zna se da kako svakodnevne aktivnosti tako i povremene akcidentalne situacije, u proizvodnim procesima najčešće hemijske ili radiološke prirode, mogu da utiču na kvalitet životne sredine.

P

odaci ukazuju da najveći deo zagađenja dolazi od industrije, zatim poljoprivrede i saobraćaja. Kao posledica velikog tehničkog progresa i razvoja industrije dolazi do sve većeg, nažalost štetnog, uticaja čoveka na sredinu koja ga okružuje. Ovaj uticaj je posledica prelaska štetnosti koje nastaju u toku proizvodnog procesa u životnu sredinu (ukoliko nisu preduzete adekvatne mere zaštite) a koje uslovljavaju kontaminaciju vazduha, vode i zemljišta.

To je bio razlog da se u svetu pararelno sa prioritetnim ciljevima i aktivnostima kao što su mir, ekonomski razvoj, socijalna pravda i demokratija - poslednjih godina 20. veka ustanovi još jedan, možda najznačajniji sa aspekta opstanka ljudske vrste, a to je zaštita i unapređivanje životne sredine. Kontrola ekoloških rizika, kao dominantnog faktor poslovnog rizika, omogućuje upravljanje zaštitom životne sredine.

KAKO NASTAJE ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE? Zagađenje zemljišta je najčešće posledica odlaganja industrijskog i komunalnog otpada - koji čine kako organske tako i neorganske materije. Površinski sloj zemlje je često zagađen osim hemijskim materijama i parazitima i mikroorganizmima, te može da bude izvor zaraznih oboljenja.

Voda može biti kontaminirana otpadnim vodama koje se direktno izlivaju u vodotokove, ili indirektno dospevaju do izvorišta i bunara a sadrže metale, patogene mikroorganizme, hemijske ili radioaktivne materije, gde kao takva postaje izvor trovanja i oboljenja.

Vazduh može biti kontaminiran hemijskim elementima, jedinjenjima, aerosolima, dimom i parom koje se direktno ispuštaju u spoljnu sredinu.

Zavisno od fizičko-hemijskih svojstava, ove materije mogu vrlo brzo da se razgrade i da ne ostavljaju posledice, ali mogu i da u životnoj sredini dugo opstanu u vazduhu, vodi ili da se akumuliraju u flori i fauni. Dalje, putem udisanja kontaminiranog vazduha, upotrebe kontaminirane vode ili putem lanca ishrane - dospevaju u organizam čoveka, gde ispoljavaju toksična svojstva čiji je rezultat oštećenje zdravlja stanovništva.

58

Industrija 44 / jun 2013.

Osim hemijskih materija, kao zagađivači životne sredine se pojavljuju: • zračenje koje dolazi od izvora kao što su električna pražnjenja, fluoroscentne sijalice, radarski sistemi, radio i tv odašiljači, sateliske komunikacije, predajne antene, nadzemni i podzemni vodovi visokog napona, trafo stanice, postrojenja za proizvodnju prenos i distribuciju električne energije i dr., • buka, posebno komunalna buka čiji su izvori prvenstveno saobraćaj i građevinski radovi, • svetlost, kao zagađenje životne sredine (čije se posledice tek sagledavaju) je rezultat loših projekata rasvete - koji dopuštaju veštačkoj svetlosti da sija na sve strane, umesto da se usmerava na dole, gde je potrebna. Ako znamo da je mrak potreban za naš bioritam koji je važan za naše postojanje, onda je jasno da se mogu očekivati štete za organizam zbog njegovog narušavanja.

Poglavlje iz knjige „Poslodavac i bezbednost i zdravlje na radu“.

Ovaj jedinstven priručnik možete poručiti na telefon redakcije časopisa Industrija 011/305-8822 ili putem e-maila: office@industrija.rs.

predstavljamo knjigu predstavljamo knjigu POSLODAVAC I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Boravak čoveka u tako kontaminiranoj životnoj sredini, dovodi do pojave akutnih i hroničnih oboljenja - što direktno utiče na kvalitet života stanovništva.

ZAŠTO JE OVA OBLAST ZA VAS VAŽNA? Verovatno ćete postaviti pitanje zašto je ovo za mene bitno? Odgovor je jasan. Vi kao poslodavac koji proizvodi “zagađivače” ste obavezni i da zaštitite životnu sredinu od tih proizvoda.

Kada ste se upoznavali sa zakonskim propisima, videli ste da vaše obaveze kao poslodavca u odnosu na zaštitu životne sredine proističu iz uzajamne uslovljenost radne i životne sredine, i one su ugrađene u sistem upravljanja životnom sredinom (koji proističe iz ISO 14001), kao i u zakonsku regulativu.

Nacionalni standard JUS ISO 14000:1997 definiše sistem menadžmenta životnom sredinom (Environmental Management Sistem - EMS) kao deo ukupnog sistema menadžmenta, koji obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti planiranja, odgovornosti, praksu, postupke, procese i resurse za razvoj, uvođenje, postizanje, preispitivanje i održavanje politike zaštite životne sredine.

Propisano je da se svaka aktivnost u odnosu na životnu sredinu sprovodi na mestu zagađenja i na teret zagađivača, bilo da se radi o preventivnim aktivnostima ili nadoknadama zbog štetnih efekata. Prema Zakonu o zaštiti životne sredine (2004) i Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka - zagađivači su dužni da vode podatke o vrsti i količini štetnih i opasnih materija koje ispuštaju u vazduh; moraju da obezbede merenja (sami ili preko ovlašćenih organizacija). Očuvanje životne sredine je danas jedan od najvažnijih zahteva koji se postavlja pred proizvođače, posebno različitih hemijskih proizvoda. Ovi se odnose na smanjenje emisije otrovnih gasova, prečišćavanje otpadnih voda koje se ispuštaju u otvorene vodotokove, skladištenje određenih hemijskih međuprodukata i hemijskog otpada koji ne mogu biti prerađeni, kao i na nihovo ukljanjanje mehaničkom, hemijskom ili termičkom razgradnjom. Naznačajniji i izuzetno opasni zagađivači su sintetski materijali (posebno

plastične materije) koji se bacaju u okolinu, i sintetska ulja kao što je piralen a koji se koriste za hlađenje električnih transformatora i kao maziva u nekim slučajevima zatvorenih sistema.

Iskustva stečena pri ugradnji sistema upravljanja zaštitom životne sredine, upućuju na konstataciju da se zaštita radne sredine ne može posmatrati nezavisno od kvaliteta zaštite životne okoline. Zato se istovremeno može govoriti o zaštiti radne sredine - kao podsistema zaštite životne sredine i obrnuto. Činjenica je da se ova dva sistema međusobno prožimaju, pri čemu i pored dosta zajedničkih elemenata, svaki poseduje svoje specifičnosti.

Nemojte da zaboravite da je zdrava životna sredina bitna kako bi bio zadovoljavajući kvalitet života ljudi, i da je Vaš udeo u tome kao poslodavca veoma odgovoran i značajan.

NOVO U PONUDI IZDAVAČKE KUĆE IND MEDIA D.O.O.

KNJIGA KOJA ĆE UNAPREDITI VAŠE POSLOVANJE

864,00 DIN.

(u cenu su uračunati porez i poštarina) rok dostave na vašu adresu 5 dana

Industrija 44 / jun 2013.

59

poslovni poslovni savetisaveti NAJČEŠĆE KORIŠĆENE TEHNIKE U PROCESU PREGOVARANJA Ako analiziramo ponašanje dobrih pregovarača, primetićemo da se, praktično svi u većoj ili manjoj meri služe određenim tehnikama. Upotreba tih tehnika se dešava, nekad na svesnom, a nekada na nesvesnom nivou.

U

praksi, mnogi vešti pregovarači kreiraju svoje tehnike po principu “sam svoj majstor”, s tim da se neke tehnike ponavljaju kod više njih i neke od najčešćih su: 1. “Upotreba tišine” - Ova tehnika podrazumeva da u nekim ključnim momentima pregovaranja zaćutimo! Budući da postoji prirodna tendencija kod mnogih ljudi da kada se pojavi vakum tišine - oni imaju potrebu da je popune, na taj način postižemo da nam druga strana pričajući pruži više informacija i samim tim da, možda i kaže nešto što nije planirala. “Upotreba tišine” je takođe dobra tehnika da se izvrši dodatni, blagi pritisak na sagovornika.

2. “Kontra predlog” - Pomenutu tehniku koristimo kada dobijemo iznenada predlog koji nije prihvatljiv za nas. Potrebno je uputiti, pa makar i formalno kontra predlog, koji znamo da druga strana ne može da prihvati. Na taj način ćemo anulirati njihov zahtev.

3. “Preokret pitanjem” - Ako nam ne odgovara ono što čujemo od druge strane, pokušajmo da preokrenemo situaciju pitanjem: “Iz kojih razloga to kažete?” Ova tehnika navodi drugu stranu da još jednom, pažljivije razmotri svoju poziciju. Ako ništa drugo, nateraće je da dalje priča, a mi imamo vremena da složimo misli i iznesemo što uverljivije svoj stav.

4. Tehnika “lažnjak” - U toku pregovora, drugoj strani predstavimo dva moguća načina dolaženja do sporazuma. Pri tome, prvi način (koji ujedno mi želimo da postignemo) favorizujemo, a kod predstavljanja drugog razmotrimo stvari za koje smatramo da nisu povoljne za drugu stranu. Nakon toga, postavimo pitanje: “Šta Vama više odgovara od dve ponuđene opcije”. On će naravno odabrati prvu i imati još više simpatija prema nama - jer smo mu predočili nedostatke druge opcije (iako je ona bila “lažnjak”, nešto što i nismo imali nameru da ponudimo).

5. “Analiza posledica” - Ukoliko imamo ozbiljan zastoj u pregovorima ili druga strana ne prihvata dogovor, primenjujemo pomenutu tehniku na sledeći način - “iskoračićemo u budućnost” i analizirati kakve su moguće konsekvence ukoliko ne dođe do dogovora.

Odnosno, taksativno nabrajamo sve ono što će izgubiti druga strana, ali i mi zajedno sa njom kao njeni partneri.

6. “Koja je najniža cena” - Ovo je često korišćen pristup u pregovorima od strane osobe koja kupuje, kako bi izvršila dodatni pritisak. Ono što mi treba da uradimo jeste da damo komentar u sledećem stilu: “Uvažavam Vaš zahtev s tim da želim da znate da na osnovu infomacija koje ja imam, mislim da nema prostora za nižu cenu”. A onda dodamo: “Ono što jedino ja mogu da uradim, jeste da prenesem mojim kolegama, pa da čujem i njihovo mišljenje”. Šta postižemo ovom tehnikom? Pošto je vrlo moguće da druga strana samo blefira upotrebom tehnike “APP” (ako prođe, prođe), kada vidi da se nismo “upecali” jednostavno prihvati ponudu takvu kakva jeste. A ako i dalje tvrdoglavo insistira na boljim uslovima, imamo mogućnost da ih ponudimo nakon konsultacije sa kolegama.

60

Industrija 44 / jun 2013.

poslovni saveti poslovni saveti

7. “Raspon cena” - U situaciji kada druga strana traži da kažemo koliko para smo spremni da platimo za nešto, mnogo je bolje da damo raspon cena. Recimo, ako smo za kupovinu stana spremni da izdvojimo 55 000 evra, umesto da kažemo samo tu cifru, mnogo je bolje reći: “Ono što sam ja planirao jeste da izdvojim oko 50 000 evra do maksimalnih 55 000 evra. Šta postižemo ovom tehnikom?

Sprečavamo drugu stranu da nam traži dodatne ustupke i postižemo još jedan pozitivan efekat. Recimo, ako je druga strana tražila 58 000 evra za stan, veća je verovatnoća da će prodavac prihvatiti našu cenu od 55 000 - jer će imati utisak da je već dobio ustupak sa cenom, jer je naš raspon bio od 50 000 do 55 000 evra.

8. “Ograničen budžet” - Ovu tehniku koristimo u situacijama kada, kao kupci želimo da snizimo cenu koja je već snižena, a da se ne zameramo prodavcu.

Na primer: “Vaša ponuda je izuzetno korektna, s tim da je ja i dalje ne mogu prihvatiti, na moju žalost, jer budžet koji mi je odobren je nešto manji”. Posle ovako upotrebljene “tehnike ograničenog budžeta” u većini slučajeva druga strana nas pita koliki nam je to budžet. Ako cifra nije znatno niža od trenutne ponude, velika je verovatnoća da će ona prihvatiti cenu koju smo praktično mi formirali kao kupci, a ne ona kao prodavac. Na ovaj način smo vrlo jednostavno uštedeli i sebi ili svojoj kompaniji nesto novca.

9. “Zatezanje konopca” - Ovu tehniku koristimo kada se pregovori prilično lagano odvijaju, a druga strana ne pruža nikakav otpor.

Na primer: “Nakon razgovora sa Vama, stekao sam utisak da Vam naša ponuda odgovara. S tim da ću Vas zamoliti da mi date samo malo vremena da proverim sa našom direkcijom da li je to sve na ovaj način izvodljivo”.

Zašto koristimo pomenutu tehniku? Iz jednostavnog razloga što je u prirodi većine ljudi da sve ono što lako dobijaju obično ne cene ili ne doživljavaju da je dovoljno vredno.

10. “Pojačani efekat cene” - Ukoliko u toku procesa pregovaranja imamo za cilj da plasiramo ponudu osrednje cene, mnogo bolji efekat ćemo imati ako prvo prezentujemo “pojačanu” ponudu koja podrazumeva veću cenu. Definitivno proizvodi sa osrednjom cenom postaju više traženi ako prvo na uvid damo drugoj strani one skuplje.

11. “Blago isticanje nedostatka” - Isticanje vrlo malih nedostataka u delu naše ponude, može ostaviti pozitivan efekat na drugu stranu - koja stiče utisak da nismo hvalisavci i više nam veruje. Zanimljivo je kako je ovu tehniku vrlo mudro iskoristila u nastupu kompanija “Avis” koja kaže: “Mi smo br. 2 u svetu, a ne broj 1 i zato se i više

trudimo”. Želim još jednom da naglasim, da prilikom upotrebe ove tehnike treba da vodimo računa da nedostatak koji smo istakli stvarno bude mali, praktično banalan.

12. “Gluma razočaranosti” - Ukoliko druga strana ima predloge koji su malo lošiji od naših ciljeva, možemo upotrebiti ovu tehniku na sledeći način: “Budući da izuzetno cenim Vaše mišljenje moram Vam priznati da sam malo razočaran Vašom ponudom koju ja, nažalost, ne mogu da prihvatim”. Efekat ove tehnike jeste da u većini slučajeva druga strana ima potrebu da smanji našu razočaranost (pogotovo što izuzetno cenimo njeno mišljenje) i obično nam pruža povoljniju ponudu.

13. “Upotreba dokaza” - Ukoliko primetimo da je druga strana sumnjičava u odnosu na ono što govorimo, potrebno je da predstavimo što više argumenata i dokaza kako bismo neutralisali sumnju.

Radi lakšeg razumevanja šta sve to imam od “alata”, u vidu dokaza sada ćemo predstaviti tri vrste istih: 1. Socijalni dokaz - On se izražava tako što predstavljamo razna svedočanstva onih koji su već sarađivali sa nama.

2. Tehnički dokaz - Podrazumeva da obavestimo drugu stranu da je predmet našeg pregovora (recimo naš inovativni proizvod) testiran i da je u skladu sa svim najvažnijim međunarodnim standardima.

3. Faktički dokaz - Predstavlja davanje informacija o istraživanjima koje pokazuju kako se naš proizvod kotira na tržištu u odnosu na druge.

O najčešće korišćenim tehnikama u pregovaračkom procesu, slušali su polaznici Akademije komercijalne komunikacije, prema programu “D. R. Gilbert centra” na VIII modulu koji je vodio Dragiša Ristovski (“D. R. Gilbert”).

Izvor informacija: e-kapija.com Industrija 44 / jun 2013.

61

posetili posetili smo smo VOJVODINA METAL CLUSTER – VMC

VOJVODINA METAL CLUSTER - VMC POSLOVNO UDRUŽENJE ZA UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI METALSKOG SEKTORA

≡ Tekst priredila: Aleksandra Radosavljević

Vojvodina Metal Cluster je moćan, organizovan, izvozno orijentisan metalski sektor Srbije, čija je konkurentnost na globanom tržištu zasnovana na vrhunskom kvalitetu proizvoda, svetskim standardima, inovativnom znanju, visokim tehnologijama i ekološki čistoj i održivoj proizvodnji.

U

Temerinu je 24. maja 2013. godine, održana zatvarajuća konferencija projekta Vojvodina Metal Cluster – VMC, koji finansira Evropska unija iz programa RSEDP2 (Regionalni socio-ekonomski program razvoja 2) i čija je ukupna vrednost 860 000 evra. Domaćini skupa, predsednik SO Temerin, gospodin Andraš Gustonj i predsednik Skupštine VMC, gospodin Ljubiša Radenović, otvorili su konferenciju.

Cilj projekta Vojvodina Metal Cluster je od samog početka i razvoja, pa sve do uspostavljanja klastera - bilo udruživanje onih činilaca koji u takvom vidu saradnje nalaze poslovni interes. VMC brine kako o ekonomskom, tako i o društvenom aspektu poslovanja i to upravo udruživanjem, kao osnovnim.

Prisutnima su se obratili, ispred Vlade AP Vojvodine, Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova gospodin Miroslav Vasin, ispred Ministarstva finansija i privrede, viši savetnik gospođa Zorica Marić, kao i gospodin Hugh Brooks savetnik tima tehničke podrške RSEDP2.

Pokrajinski sekretar, gospodin Miroslav Vasin se prisutnima ispred Vlade AP Vojvodine, obratio rečima: ,,Realizacijom projekta Vojvodina Metal Cluster uspešno smo ostvarili viziju i misiju, jer se pokazalo da znamo da pišemo kvalitetne projekte, da je ideja udruživanja vid ulaganja u budućnost i da su priče da je metalski sektor u veoma teškom stanju, netačne. Vlada AP Vojvodine će nastaviti da svesrdno pruža pomoć i podršku u daljim naporima i aktivnostima projektnog tima VMC. Ovim projektom smo pokazali da smo u stanju da prihvatimo i primenimo evropske normative, standarde i vrednosti. Završna konferencija projekta je zapravo početak puta ka progresivnijem modelu poslovanja, udruživanja i ka održivoj poslovnoj klimi”.

Menadžer projekta, gospodin Zoran Pekez, naveo je da je podrškom Vlade Republike Srbije, Vlade AP Vojvodine i Opštine Temerin, nakon 27 meseci i 20 uspešno upotpunjenih projektnih zadataka, realizovan projekat Vojvodina Metal Cluster.

62

Industrija 44 / jun 2013.

VMC raste po stopi od preko 50% godišnje i predstavlja najznačajniji poslovni konzorcijum metalaca u Srbiji.

Učesnici konferencije imali su priliku da posete i prostorije Vojvodina Metal Cluster-a u Temerinu i upoznaju se sa načinom poslovanja njegovih članova i uslovima u kojima im je omogućen rad i edukacija zaposlenih u okviru edukativnog centra u kompleksu.

VMC okuplja 116 preduzeća metalskog sektora, zapošljava 6 300 radnika i ostvaruje godišnji promet veći od 260 miliona evra, kao i izvoz od preko 72 miliona evra.

posetili posetili smo smo

SRBIJA - JEDAN OD NAJVEĆIH RASIPNIKA ENERGIJE U EVROPI ‘’Srbija treba što pre da modernizuje svoju industriju, s obzirom na to da je jedan od najvećih rasipnika energije u Evropi’’, poručio je Mihael Šmit na konferenciji o Energetskoj efikasnosti u industriji, koju je organizovala Delegacija Nemačke privredne komore u Srbiji dana 28.06.2013 u beogradskom hotelu Tulip Inn.

N

a konferenciji, pored predstavnika osam nemačkih kompanija koje traže partnere u Srbiji (“Ađinol Lube Oil”, “Limon”, “PEWO Energietecnick”, “Helios Ventilatoren”, “Doepke Scaltengeraete”, “Theben”, “Walther-Werke” i “FTG Friedric Goehringer Elektrotecnik”), prisustvovali su stručnjaci i predstavnici nemačkih i srpskih institucija, kao i redakcija časopisa Industrija.

Gospodin Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji istakao je, da je jako bitno da se oporavi srpska privreda. S obzirom na to da Srbija nema more, niti naftu, osuđena je da bude industrijska zemlja i zato je veoma važna modernizacija industrije.

Obimna nemačka studija potvrdila da je korišćenje energije u srpskoj industriji izuzetno veliko, kao i da je najgore što se potrošnja povećava u poslednjih 10 godina, dok se u zemljama Evropske unije stalno smanjuje.

64

Industrija 44 / jun 2013.

To se u Srbiji dešava, prema njegovim rečima, zato što najveći potrošači, neefikasna i stara preduzeća koja troše puno energije, opstaju jer ih pomaže država, na primer u metalskoj industriji. Moraju da se otvaraju nova i efikasnija preduzeća, naglasio je Šmit.

Nove investicije, takođe, donose nove tehnologije, naročito kada je reč o “grinfild” investicijama, ali i srpska privreda i industrija imaju dobru osnovu za neophodnu modernizaciju. Šmit je istakao da energija mora racionalno da se troši, što u Srbiji nije slučaj, jer veliki deo privrede još nije privatizovan, pa vlasnička struktura nije jasna. Srbija, kako je rekao, takođe ima obavezu prema EU i Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope da liberalizuje tržište struje, za šta su prvi koraci već preduzeti.

Industrija će zbog liberalizacije tržišta električne energije osetiti udarac, jer će se cena struje povećavati, rekao je Šmit dodajući da će ta cena biti ekonomska i u početku dosta velika, zbog čega Srbija treba da se pripremi za taj “šok”.

“Ovih osam preduzeća iz Nemačke nude određena rešenja da se izazovi lakše prevaziđu”, rekao je Šmit.

Na konferenciji su predstavnici Nemačke razvojne banke i Evropske banke za obnovu i razvoj predstavili mogućnosti finansiranja modernizacije u oblasti energetske efikasnosti. Šmit je dodao da će predstavnici nemačkih firmi u narednom periodu putovati po Srbiji i razgovarati sa potencijalnim partnerima u zemlji.

Predstavnici Ministarstva energetike Srbije su naveli da je enegetska efikasnost uslov razvoja cele privrede i da Srbija troši dva do tri puta više energije od, na primer, Rumunije i Bugarske, ali i pet do šest puta više od Nemačke i drugih zemalja zapadne Evrope.

sa lica mesta sa lica mesta FRANKFURT NA MAJNI

FRANKFURTSKI SAJAM - CENTAR SVETSKE INDUSTRIJE TEKSTILA

≡ Tekst priredio: Nikola Mirković

U organizaciji predstavnika frankfurtskog sajma za naš region - beogradske firme “Zodax”, organizovan nam je put na najveći svetski sajam iz oblasti tekstila i tekstilne industrije, koji se održava svake druge godine.

K

ao što smo i najavili u februarskom broju Industrije, kada smo objavili izveštaj sa njihove konferencije za štampu, od 10. do 13. juna u izložbenim halama Frankfurtskog sajma, održani su sajmovi pod nazivom Techtextil i Texprocess, vodeće manifestacije u oblasti tekstilne industrije.

Kao i po nekom već nepisanom pravilu, Frankfurtski sajam sa svakom svojom novom manifestacijom, uvećava broj izlagača i posetilaca u odnosu na ranije godine - što je bio slučaj i sa ovim sajmovima u odnosu na prethodni ovaj događaj iz 2011. godine.

Ovaj put registrovano je 1 648 izlagača sa svih kontinenata, što je povećanje za 123 kompanije u odnosu na prošli sajam.

Frankfurtski sajam Frankfurtski sajam je grupa koja ima globalnu mrežu od 28 filijala i preko 50 prodajnih partnera, što je čini prisutnom u preko 150 zemalja. Događaji u organizaciji Frankfurtskog sajma se održavaju na više od 30 lokacija širom planete. U 2012. godini Frankfurtski sajam je organizovao 109 manifestacija, od kojih je više od polovine bilo održano van teritorije Republike Nemačke. Sajmište u Frankfurtu se prostire na 578 000 m2 i trenutno ima 10 izlagačkih hala kao i veliki Kongresni centar koji se nalazi odmah pored.

66

Industrija 44 / jun 2013.

Velika žurka na otvorenom prostoru “Techtextil postavlja nove rekorde u pogledu broja izlagača i veličini izložbenog prostora, dok se Texprocess odlikuje većim brojem internacionalnih učesnika koji redovno učestvuju duži niz godina.

Sve u svemu, naš sajamski dvojac na Frankfurtskom sajmu nudi najveći spektar tehničkih tekstila, tekstilnih tkanina i najsavremenije tehnologije za preradu.” izjavio je prilikom otvaranja Detlef Braun, član izvršnog odbora Frankfurtskog sajma.

Ono što smo mi mogli da primetimo dok smo pažljivo šetali kroz sajamske hale, jeste upravo trend koji prati sve grane industrije u svetu, a to je značajno veće prisustvo predstavnika iz Azije, a naročito iz Kine. Naravno da se odmah može primetiti prisustvo kompanija iz Japana, Indije, ali i proizvođača i distributera sa ostalih kontinenata. Po našem mišljenju, pored azijskih kompanija, najdominantniji su bili predstavnici iz Evrope, a tu naročito ističemo Italijane, koji su imali nacionalni nastup u skoro celoj polovini hale 3.0, kao i kompanije iz Francuske. Naravno, nemački predstavnici su prednjačili u svojoj brojnosti s obzirom na to da je ovo njihov domaći sajam.

sa lica mesta sa lica mesta FRANKFURT NA MAJNI

Bilo je vremena i za odličnu zabavu

Izlagači su bili zadovljni posetom

Ali, kako to dobri organizatori rade, bilo je mesta i za dobar provod, tako da se po završetku rada drugog dana sajma, prešlo u otvoreni prostor sajmišta - gde je počela velika zabava na kojoj su učestvovali svi izlagači, kao i pojedini predstavnici medija. Uz odličan bend i još bolju hranu i piće, vrlo spontano je dolazilo do komunikacije i ugovaranja sastanaka za naredni dan između izlagača. Mi smo to sve pratili sa velikom pažnjom, jer se ovakav vid “poslovanja” kod nas još uvek ne primenjuje, a svakako je koristan i zabavan, što je možda i najinteresantnije.

Napominjemo da se svi zainteresovani za izlaganje ili samo za posetu Frankfurtskom sajmu mogu obratiti njihovom zvaničnom predstavniku za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju - firmi Zodax iz Beograda, gde će dobiti sve željene informacije i potrebnu podršku. Do 2015. godine, kada će se svetski tekstilci ponovo okupiti u Frankfurtu na Majni, industrijski vas pozdravljamo.

ZODAX d.o.o. iz Beograda je od 2002. godine zvanični zastupnik Frankfurtskog sajma (GmbH) za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Kao zastupnik jedne od najstarijih sajamskih institucija, Zodax vam pruža svu neophodnu pomoć za posetu i izlaganje na nekom od preko 100 stručnih sajmova širom sveta koje organizuje Frankfurtski sajam.

Kontakti:

Kako se to radi u Kini

Zodax d.o.o. Beograd Resavska 32/IV 11040 Beograd Tel: +381 (0)11 3220 600 Fax: +381 (0)11 3225 171 e-mail: info@zodax.rs

Industrija 44 / jun 2013.

67

sajamska industrija sajamska industrija ZELENA ENERGIJA NA BEOGRADSKOM SAJMU Sajam ekologije će okupiti sve učesnike u sistemu zaštite životne sredine sa posebnim akcentom na takozvanu „zelenu ekonomiju“, odnosno industriju reciklaže, obnovljive izvore energije i upravljanje otpadom.

K

ompanije koje se bave rešenjima zaštite životne sredine u raznim oblastima privređivanja - predstaviće strategiju, projekte i edukativne programe za očuvanje životne sredine i prirode.

Tokom četiri sajamska dana raspravljaće se o aktuelnim temama iz ove oblasti - u okviru bogatog, stručno-pratećeg programa koji će se sastojati iz brojnih prezentacija, diskusija, konferencija i okruglih stolova. Manifestacija će istovremeno biti i mesto za mnogobrojne susrete svih koji žele da zaštite, očuvaju i unaprede svoju životnu okolinu.

Istovremeno, od 9. do 12. oktobra, održava se i sajam energetike. U narednim godinama, Srbija ulazi u period velikih razvojnih projekata u energetskom sektoru - što podrazumeva ogromna investiciona ulaganja.

Razvojni ciklusi obuhvataju gradnju novih termoelektrana, otvaranje novih rudnika uglja, izgradnju interkonektivnih dalekovoda sa zemljama u okruženju, izgradnju gasovoda Južni tok i podzemnog skladišta gasa Itebej, izgradnju produktovoda kroz Srbiju i rezervoara za skladištenje nafte.

Uvođenje i razvoj čistih izvora energije je jedan od prioriteta daljeg razvoja energetskog sektora, imajući u vidu da su u Srbiji ukupni potencijali obnovljivih izvora energije jednaki godišnjoj potrošnji naftnih derivata. Očekuje se da Srbija do 2020. godine u ukupnoj potrošnji poveća udeo sa sadašnjih 21,2% na 27% energije koja se dobija iz obnovljivih izvora energije.

Da bi se to ostvarilo, biće potrebno 1 092 MW zelene energije i to će se postići izgradnjom vetroelektrana, velikih i mini hidroelektrana (u Srbiji postoji preko 950 lokacija za izgradnju malih HE), korišćenjem biomase (koja učestvuje sa 63% u ukupnom potencijalu OIE), izgradnjom solarnih elektrana i korišćenjem geotermalne energije.

Posebna pažnja biće posvećena projektima povećanja energetske efikasnosti - što predstavlja jedan od stubova održivog razvoja i najveći je potencijal za povećanje ekonomske snage društva.

68

Industrija 44 / jun 2013.

sajamska industrija sajamska industrija OD 1. DO 4. OKTOBRA 2013:

EKOTEHNO ENERGETIKA INTERPROTEX

7. Međunarodni sajam eko-tehnologija, zaštite životne sredine i komunalne opreme 2. Međunarodni sajam energetike, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije

U prvim radnim danima oktobra, od utorka do petka, Zagrebački velesajam priprema i organizuje specijalizovane sajmove Ekotehno, Energetiku i Interprotex. Spajanjem ova tri sajma, nastoje se objediniti programi i projekti iz oblasti očuvanja, zaštite i unapređenja životne sredine, ljudi i imovine, kao i iz oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

E

KOTEHNO je binealni sajam, namenjen proizvođačima i prodavcima opreme za upravljanje otpadom i vodama, zaštitom zemljišta i vazduha kao i komunalnih vozila i opreme. Cilj je da sajam postane mesto susreta industrije sa sve većom potražnjom, jer se briga o zaštiti životne sredine svakim danom kroz zakonsku regulativu sve više ističe kao nužnost i briga šire društvene zajednice.

Svim učesnicima, izlagačima i posetiocima nudi se kvalitetan stručni i propratni program, koji će sasvim sigurno dati potrebne informacije i nova saznanja svima onima koji neposredno odlučuju i brinu o očuvanju životne sredine, vode, zemljišta i vazduha.

Podstaknuti uspešnim prvim sajmom ENERGETIKA održanim 2012. godine, nastavlja se i proširuje program izlaganja sa konvencionalnim izvorima energije, objedinjujući na taj način čitav energetski sektor. Cilj sajma usmeren je prema podsticanju preduzetnika u razvoju i proizvodnji opreme unutar energetskog sektora, kao i povećavanju svesti o korišćenju energije i toplote, energetskoj efikasnosti i merama uštede energije.

70

Industrija 44 / jun 2013.

11. Međunarodni sajam zaštite lica i imovine Održaće se dva važna događaja, Energetski forum koji predstavlja novi oblik komunikacije Vlade Republike Hrvatske sa privrednicima iz sektora energetike, putem kojeg će se otvoriti i pokrenuti pitanja prilagođavanja i usklađivanja energetskog tržišta sa pravilima Evropske unije. Na ovaj način daće se jasne smernice o mogućnostima povećanja investicija u energetskim projektima.

Druga konferencija o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima, analiziraće najvažnije teme energetskog sektora sa namerom unapređenja poslovnih prilika i usmeravanja investicija prema projektima energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. Pokrovitelj Energetika 2013. je Ministarstvo privrede Republike Hrvatske.

Od stručnog programa posebno izdvajamo ENERGETSKI FORUM i 2. KONFERENCIJU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIM IZVORIMA.

U istom terminu sa sajmovima Ekotehno i Energetika, odžava se i sajam INTERPROTEX, koji nastavlja dugogodišnju tradiciju visoko specijalizovanog bienalnog sajma zaštite. INTERPROTEX će iznova na jednom mestu ujediniti razne grupacije ove privredne grane, i na taj način će se ponovo potvrditi kao regionalni lider u grupi safety-security sajmova.

sajamska industrija sajamska industrija SAJAM SA TRADICIJOM ODRŽAVANJA VIŠE OD POLA VEKA 51. MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJA BEOGRADSKI SAJAM

11.-17. NOVEMBAR 2013.

Beogradski sajam nameštaja, unutrašnje dekoracije, mašina, alata i repromaterijala, održaće se sredinom novembra, kao svojevrsni fenomen, zadržavši poziciju lidera u organizaciji sajmova iz oblasti drvne industrije u regionu.

B

aš u ovoj činjenici, nalazi se objašnjenje za blagi ali kontinuirani rast broja stranih izlagača i izložbenog prostora koji zakupljuju. Među njima su i neke strane firme - proizvođači koji spadaju u red najpoznatijih evropskih proizvođača nameštaja i repromaterijala.

Sajam nameštaja u Beogradu je i dalje jedino mesto gde se tokom sedam dana intenzivno obavljaju veoma važna poslovna dešavanja - novi kontakti i upoznavanja između domaćih i stranih proizvođača, proizvođača i trgovaca, prezentacije najnovijih modela nameštaja, novih tehnologija i trendova u dizajnu kao i druge aktivnosti u vezi sa uspešnim poslovanjem ove u Srbiji razvijene i za izvoz značajne industrijske grane.

72

Industrija 44 / jun 2013.

Beogradski sajam nameštaja je jedino mesto gde domaći proizvođači u jednom kratkom vremenskom periodu, sa intenzivnim poslovnim dešavanjem, mogu da velikom broju profesionalnih posetilaca ali i širokoj publici prikažu svoje najnovije prozvode.

Sajam je mesto, gde su osim standardnih poslovnih komercijalnih kontakata, ostvareni značajni kontakti sa stranim firmama tipa kooperacije, zajedničkog ulaganja, transfera tehnologije kao i drugi viši oblici poslovne saradnje.

To je takođe najbolje mesto gde domaći proizvođači mogu uporediti svoje tehnologije i kvalitet proizvoda sa inostranim proizvodima, razmeniti iskustva sa poznatim evropskim brendovima iz oblasti nameštaja i ostvariti konkretne poslovne aranžmane kroz kooperativne odnose ili kroz povećanje izvoza svojih proizvoda.

Intenzivnost kao i raznovrsnost poslovnih kontakata i finansijskih efekata su odlike svakog od sedam dana trajanja ovog najvećeg sajma u regionu.

Ove godine očekuje se da će preko 500 izlagača iz Srbije i inostranstva posetiti oko 70 000 stručnih posetilaca, kupaca iz zemlje i regiona. Svi oni imaju priliku da na jednom mestu naprave pregled postojeće domaće i strane ponude i cena, i da uz odgovarajuće i adekvatne popuste naprave za sebe najbolji izbor.

Međunarodni sajam ekotehnologija, zaštite okoliša i komunalne opreme

as i e j n o a e sv e već d pust! t i v o Prija lovanj atni p d je sud rite do a ostv

EKOTEHNO 1 - 4 October 2013

7th International Eco-Technology, Environmental Protection and Municipal Equipment Fair

www.zv.hr

Zagrebački velesajam, Avenija Dubrovnik 15, 10020 Zagreb, Hrvatska T [+385 1] 6503 533, 6503 544 F [+385 1] 6503 108 E ekotehno@zv.hr T [+385 1] 6503 557, 6503 479 i 6503 279 F [+385 1] 6503-393 E energetika@zv.hr T [+385 1] 6503 560 F [+385 1] 6503-459 E kongres@zv.hr

2. međunarodni sajam energetike, energetske učinkovitosti i obnovljivih izvora energije Regionalna Energetika Zagreb 2013

1– 3.10. 2013.

Energetski Forum

01.10.2013.

Druga konferencija o energetskoj učinkovitosti i obnovljivim izvorima energije

2– 3.10. 2013.

industrijski web adresar industrijski web adresar ABB

www.abb.rs

JP Vojvodinašume

www.vojvodinasume.rs

Aluroll www.aluroll.rs

Kondenzator zdravko.savor@siol.net

Attos klima

www.attos.rs

M+E CNC Technik

www.eszterga.hu

Automatika i procesni inženjering www.automatika.co.rs

Messer tehnogas

www.messergroup.com

Belimo

www.belimo.at

Microdis www.microdis.net

www.sajam.co.rs

OpGate www.op-gate.com

Elmark www.elmarkgroup.eu/sr/

Packtech www.alexpo.co.rs

Festo www.festo.rs

Parker www.parker.com

Fox Electronics

www.fox.rs

Portal Automatika

www.automatika.rs

Gebruder Weiss

www.gw-world.com

Printer King

www.printerking.rs

Genesis - Osijek

www.genesis-osijek.hr

Revija Ventil

www.revija-ventil.si

www.hexagonmetrology.eu

Tecon sistem

www.tecon.rs

Beogradski sajam

Hexagon Metrology

Hrizantema www.darwingardendesign.com

TV emisija Radim Gradim

www.radim-gradim.rs

Ifam i intronika

www.icm.si

Yaskawa Slovenija

www.yaskawa.eu.com

Inea Sr

www.inea.rs

Zagrebački velesajam

Insa www.insa.rs Jadranski sajam

www.zv.hr

Zodax www.zodax.rs

www.adriafair.co.me

Posetite nas na: www.industrija.rs www.facebook.com/casopis.industrija

Najduži životni vek među kondenzatorima 3 godine garancije na sve naše kondenzatore > Energetska efikasnost > Kompenzacija reaktivne energije > Filteri viših harmonika > Monitoring i SCADA električnih veličina

KONDENZATOR d.o.o.

Karađorđev trg 40 11080 Beograd - Zemun Mob: 00 386 62 804 19 03 E-mail: zdravko.savor@siol.net