Broj 51 • Avgust 2014. • Godina IX • Cena 350 dinara
www.trasing.co.rs
Mitsubishi Electric
savremeni motion kontroleri i inovativna servo tehnologija
NOVA GENERACIJA PRENOSIVE MERNE RUKE Naša nova ROMER Absolute merna ruka nije samo svestrana, metrološka alatka za svaku namenu sa novom zglobnom konstrukcijom, već je i više nego ikada ranije prilagođena korisniku. Ona je namenjena za kontaktno i ne-kontaktno merenje u velikom nizu sektora industrije, obezbeđujući vam korišćenje najboljeg rešenja za vaše potrebe merenja.
Besplatan demo? Nazovite Vaš lokalni kontakt ili pošaljite e-mail. Tel/Mob: +381 63 21 75 64, info.rs@hexagonmetrology.com www.hexagonmetrology.eu
OSTVARITE SVOJE IDEJE
www.walter-tools.com
Walter Austrija GmbH: Podru탑nica Trgovina, Slovenija +386 (2) 629 01 30 service.si@walter-tools.com www.walter-tools.com
Predstavništvo: Garant WIS d.o.o. Dimitrija Tucovića 3/5 11420 Smederevska Palanka Kontakt osoba: Dušan Subotić
uvodnik uvodnik Izdavač
Reč urednika Leto prođe, a kao da ga nije ni bilo. Od leta nam ostade samo mokra zemlja i poneki zalutali komarac. Bilo je i opravdanog straha da će prinos pšenice i kukuruza, kao i ostalih povrtarskih kultura biti slabiji ove godine, ali na sreću prvi pokazatelji i nisu toliko loši, iako se sigurno ova godina ne može meriti sa nekim predhodnim po tom pitanju. Ovog leta Srbija dobija još jednu veliku šansu, koja se zove “ekskluzivni izvoznik prehrambenih proizvoda za Rusku Federaciju“ što za naše malo tržište treba da znači mnogo, ali isto tako i da postavi pitanje o proizvodnim kapacitetima. Pošto svaki proizvod na svom putu do krajnjeg kupca, bio on u Rusiji ili bilo gde na svetu, mora da ima kvalitetnu ambalažu i pakovanje kako bi svoj kvalitet održao i ostao neoštećen, mi ovaj broj Industrije posvećujemo baš toj grani privrede, kao i pratećim granama izvoza robe, kao što su carinski propisi, transport i logistika. Kao odgovor na postavljenu temu pročitajte Razgovor s povodom na uvodnim stranama ovog broja, sa prof. dr Verom Lazić – rukovodiocem Laboratorije za ambalažu i pakovanje na novosadskom Tehnološkom fakultetu. Pored toga, kao i uvek, vodeće kompanije predstavljaju svoje proizvode i tehnologije zbog vas na stranicama ovog broja, ne samo na temu ambalaže i pakovanja, već i na temu energetike i ekologije. Ispred nas je veoma sadržajna jesen što se tiče sajamskih manifestacija, što se može videti i u najavama u drugom delu ovog broja. Pouzdan Zbog partner toga, spremni smo da zbog vas odemo na skoro sve veće sajmove u Srbiji i regionu i o tome pišemo u oktobarskom izdanju. Hvala na čitanju. Broj 51 • Avgust 2014. • Godina IX • Cena 350 dinara
Broj 51
Potrebe zaštitnog pakovanja • Podupiranje
• Zaštita površina
• Zaštita ivica i ćoškova • Popunjavanje praznog prostora • Međuslojna zaštita
Nikola Mirković glavni i odgovorni urednik
• Pozicioniranje, blokiranje i učvršćivanje
Maksimalna zaštita Minimalni utrošak materijala The End Of Line doo
Tel: + 381 11 7850531 | Fax: +381 11 3562150 | info@teol.rs | www.teol.rs
www.trasing.co.rs
Mitsubishi Electric
savremeni motion kontroleri i inovativna servo tehnologija
IndMedia d.o.o. Privredno društvo za izdavaštvo i marketing Lazara Kujundžića 88, Beograd Tel/fax: +381 11 305 88 22 E-mail: office@industrija.rs www.industrija.rs R E D A KC I J A Glavni i odgovorni urednik Nikola Mirković Tel: +381 60 344 8428 E-mail: nmirkovic@industrija.rs Lektura i redaktura Aleksandra Radosavljević E-mail: aleksandra@industrija.rs Marketing Jasmina Jovanović Aleksandra Radosavljević Stevan Jovičić Pretplata Stevan Jovičić Tel: + 381 60 344 84 27 E-mail: pretplata@industrija.rs Grafički dizajn i prelom teksta Đorđe Rafajlović Tel: + 381 60 344 84 31 E-mail: raf@raf.in.rs Priprema za štampu i štampa Maxima graf, Vladana Desnice 13, Petrovaradin Distribucija Direktni Bg marketing d.o.o. Web www.industrija.rs Časopis izlazi dvomesečno CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 62 ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) COBISS.SR-ID 128184844 Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova.
Kompleksna ali jednostavna za upotrebu, servo i motion rešenja Samostojeći kontroleri kretanja do 16 osa s ugrađenim PLC-om, Ethernet komunikacijom, optičkom komunikacijom sa servo pogonima te mogućnošću priključenja operaterskog terminala. Motion kontroleri i procesori na PLC platformi za upravljanje sa 2 do 32 ose. Maksimalna veličina sistema upravljanja je do 96 osa. Programska platforma iQ Works za programiranje celokupne Mitsubishi Electric opreme za automatizaciju omogućuje brzu izradu programa i umanjuje mogućnost greške. Inovativna servo tehnologija omogućuje veću sigurnost, produktivnost i energetsku efikasnost mašina ili linija. Ugrađena programska podrška omogućuje samostalno podešavanje „Realtime Auto Tuning“, filtere za ublažavanje vibracija alata i mašina „Vibration
suppresion control“ kao i dijagnostiku koja nadzire vek trajanja i efikasnost ugrađenih komponenti „Life diagnostic function“. Servo pojačivač može istovremeno upravljati sa 1, 2 ili 3 servo ose što nam omogućuje manju potrošnju energije korišćenjem regenerativne energije kočenja za pokretanje drugog servo motora. Svi su motori opremljeni apsolutnim enkoderima visoke rezolucije (22bit). Servo pojačivači mogu upravljati rotacionim, linearnim i direct drive motorima. Ugrađene sigurnosne funkcije - STO (sigurnosno isključenje momenta) i SS1 (sigurnosno zaustavljanje 1) izvedene u skladu s najnovijim standardima EN-61800-5-2.SS2/SOS/SLS/SBC.
Zajedno možemo da pobedimo poplavu!
INEA SR d.o.o. /// Karađorđeva 12/217 /// 11300 Smederevo /// Republika Srbija /// +381 26 4615 401 /// info@inea.rs /// www.inea.rs
Pošalji praznu poruku na
1003
i pomozi ugroženima od poplava Cena poruke je 100 dinara
sadržaj sadržaj S A D R ŽA J THE END OF LINE D.O.O. Zaštitno pakovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 ABB Uspon industrijskih robota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 RAZGOVOR S POVODOM Laboratorija za ambalažu i pakovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 POSLOVNI SAVETNIK Novine u carinskom poslovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 LOGISTIKA Logistika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 GEBRÜDER WEISS Transport u jednom mahu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 INDUSTRIJSKA OPREMA D.O.O. IFOY (International Forklift truck of year) 2014 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 TRANSPORT Lučki gradovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 ŠPICA CENTAR D.O.O. Značaj kvalitetne evidencije prisustva za ukupnu efikasnost i produktivnost . . . . . . . . . . 40 HARTING My Generation . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 ALFA LAVAL Posledice lošeg servisiranja uz upotrebu neoriginalnih delova na izmenjivačima Alfa Laval . 46 HARTING HARTING Han® E modul . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 WIG DOO BEOGRAD Jednostavno merenje utroška goriva i procesnih fluida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 MITSUBISHI ELECTRIC Mitsubishi PLC kontroleri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 HEXAGON METROLOGY Nova generacija eksternog laserskog skenera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 WALTER AUSTRIA GES.M.B.H. Novi sistem za urezivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 VESIMPEX Industrijska klimatizacija: Sve informacije na jednom mestu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Običan LCD monitor u hali? Naravno, sa novim Rittal kućištem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Perfektne veze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 TROKUT TEST D.O.O. Optimalna rešenja za kontrolu kvaliteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 IT INDUSTRIJA Da li je IT ključ za napredak Srbije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 RLS MERILNA TEHNIKA Renishaw QC20-W wireless ballbar za mašinsku dijagnozu alatnih performansi . . . . . . . . 72 NOVE TEHNOLOGIJE Trends in Developments in Gas Shielded Arc Welding Equipment in Japan . . . . . . . . . . . . 76 NHBG ŽIKS HARD Nove „stare“ aktivnosti firme NHBG Žiks Hard . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
22
REMAK ROZRUCH Sveobuhvatna računarska studija kontrole Nox za blok TENT A3 u Obrenovcu . . . . . . . . . . 82 ANALITIČKI PREGLED Makroekonomski pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 VODOSERVICE D.O.O. Da li često menjate membranske filtere na vašoj reverznoj osmozi? . . . . . . . . . . . . . . . . 92 FEROMONT INŽENJERING Upoznajte Feromont Inženjering d.o.o. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 REFAFLEX D.O.O. Brza, snažna i sasvim sigurna industrijska vrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 OPGATE D.O.O. OPGATE - partner na koga se možete osloniti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 EKOLOGIJA Reciklaža i problemi elektronskog otpada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102 EKOLOGIJA Papirne ili plastične kese - dilema prilikom svake kupovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106 112 EXPO Sajam 112 EXPO - prevencija na prvom mestu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 SAJAMSKA INDUSTRIJA Ekologija i Energetika na Beogradskom sajmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 SAJAM VODA / FORUM VODA Sajam voda / Forum voda jedinstvena komunikaciona platforma . . . . . . . . . . . . . . . . .114 SAJAMSKA INDUSTRIJA 36. Sajam Građevinarstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116 IZ NAŠE BIBLIOTEKE Principi uspeha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
pretplatite se na vaš primerak časopisa
Da biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA INDUSTRIJA potrebno je da sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci.
Posetite nas na našoj Facebook stranici: www.facebook.com/casopis.industrija
RAZGOVOR S POVODOM PROF. DR VERA LAZIĆ, LABORATORIJA ZA AMBALAŽU I PAKOVANJE "Tradicija nam već nalaže da u avgustovskom broju časopisa Industrija za temu biramo industriju ambalaže i pakovanja. Tražeći sagovornika na ovu temu, veoma brzo smo došli do prof. dr Vere Lazić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu."
26
POSLOVNI SAVETNIK NOVINE U CARINSKOM POSLOVANJU
"Prioritet Uprave carina je da pruži podršku razvoju privrede Srbije i u tom smislu se preduzimaju konkretne mere kako bi se omogućilo kompanijama da lakše i brže posluju. Da bi unapredila odnose sa poslovnom zajednicom, kao jednim od najvažnijih partnera, Uprava carina nastavila je sa sklapanjem sporazuma o pojednostavljenom carinskom postupku sa kompanijama koje posluju savesno i u skladu sa zakonom, čime je omogućeno njihovo efikasnije i ekonomičnije poslovanje."
36
TRANSPORT LUČKI GRADOVI "Kada govorimo o istoriji luka i lučkih gradova, govorimo i o istoriji civilizacije. Razvijanjem plovidbe, prvenstveno pomorske, širili su se vidici, mešale kulture i narodi, razmenjivali plodovi prirode i prirodna bogatstva." Industrija 51 / avgust 2014.
9
vesti vesti Počela primena Protokola o prilagođavanju SSP i dalje u društvu najboljih sistem integratora na svetu
Rangiranje sistem integratora koje organizuje Control Engineering je i ove godine na listu “100 sistem integrator giganata” uvrstilo srpsku firmu Mikro Kontrol na 68. poziciji. Ovo je veliki uspeh, imajući u vidu da je Mikro Kontrol jedina firma sa prostora Istočne Evrope koja se nalazi na listi „100 sistem integrator giganata“. Najbolji sistem integratori su se izdvojili na osnovu sagledavanja godišnjeg prihoda, broja zaposlenih, baze klijenata, profesionalne orijentisanosti, tehničkog znanja i osposobljenosti kadrova, iskustva, mogućnosti kontinuiranog unapređenja znanja zaposlenih, kao i izazova sa kojima se preduzeće suočava.
Prvog avgusta 2014. godine, počinje primena Protokola o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Protokol, koji je Srbija potpisala sa EU, usvojen je da bi se očuvali tradicionalni tokovi trgovine nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji i sadrži određeni broj koncesija iz sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA, koji je za Hrvatsku prestao da važi nakon sticanja punopravnog članstva u EU. Srbija je protokolom dobila nove, veće kvote za izvoz šarana, ribljih prerađevina, vina i šećera. S druge strane, Evropska unija je dobila kvote za izvoz u Srbiju: svinja, klaničnih proizvoda, mlečnih proizvoda, povrća, žitarica, ulja, šećera, soka, alkohola, šarana, duvana i cigareta. Kvote koje je Srbija odobrila predstavljaju tek 2,4 odsto uvoza iz Hrvatske. Od 1. jula 2013. godine, kada je Hrvatska postala punopravna članica Evropske unije, trgovina između Republike Srbije i Hrvatske, do tada regulisana sporazumom CEFTA, počela je da se odvija prema odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, zaključenog između Srbije i EU. Članom 39 tog Sporazuma, predviđena je mogućnost da se prilagode odredbe u vezi sa trgovinom između nove članice, u ovom slučaju je to Hrvatska, i države koja sa EU ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, u ovom slučaju je to Srbija. Uslovi da se u novim okolnostima očuvaju povlastice iz prethodnog sporazuma bili su da dve zemlje te povlastice zaista i koriste, kao i da su povlastice veće od onih koje daje SSP. Sve koncesije iz Protokola koji je danas stupio na snagu odobrene su na osnovu ostvarene međusobne trgovine između Srbije i Hrvatske, a biće dostupne i svim državama članicama EU, ne samo Hrvatskoj.
Ulcinjska solana na prodaju za 179 miliona evra
www.procesi.si, Procesna avtomatizacija d.o.o
• Senzori, • Vision/ID sistemi, • Bezbednosne komponente…. • Integracija i snadbevanje SIEMENS-ovih komponenti • (PLC, SERVO regulatori, SIMOTION – kontrolori gibanja…) • Inženjering i rekonstrukcija električnih kontrolnih ormana • Održavanje u industriji….
Procesna avtomatizacija d.o.o Orehovo 65, 8290 Sevnica, Slovenija Tel: +386(0)41 720 625
e-mail: bostjan@procesi.si www.procesi.si
Stečajna uprava crnogorske Solane "Bajo Sekulić" objavila je novi tender za prodaju celokupne imovine preduzeća, po početnoj ceni od 179 miliona evra. Do sada je bezuspešno raspisivano 10 oglasa za prodaju, a na novom tenderu cena je za 11 miliona evra niža nego na prethodnom. Na prodaju je nepokretna i pokretna imovina koju čine zemljište, poslovne zgrade, elektroenergetski i objekti za vodu i gasovod, kanali - sve locirano u Opštini Ulcinj, na površini od oko 14,5 miliona kvadratnih metara, kao i tehnološka i kancelarijska oprema, građevinska mehanizacija i transportna sredstva. Pravo da učestvuju na javnom nadmetanju imaju sve kompanije i građani iz zemlje i inostranstva koji uplate depozit za učešće od jedan odsto početne cene ili prilože garanciju poslovne banke na naznačenu vrednost, neopozivu i naplativu na prvi poziv. U kompaniji je 2005, zbog duga od 13 000 evra, uveden programirani stečaj, koji nije dao rezultate, pa je početkom 2011. godine uveden klasični. Vlada je u novembru 2011. solani oduzela koncesiju na korišćenje morske vode.
vesti vesti Za “Železaru Smederevo” zainteresovano pet stranih kompanija Za privatizaciju "Železare Smederevo", prema najavama premijera Aleksandra Vučića, zainteresovano je pet stranih kompanija: ruski "Crveni oktobar", britansko-austrijski fond "Westvood", indijski "Mital Steel", američka "Esmark steel" grupa i "United group" sa sedištem u Luksemburgu.
NBS podseća da je osnivač deo međunarodnog konglomerata poznatog kao "Royal Group", čije je sedište u Abu Dabiju, UAE. "Royal Group" je počela sa radom krajem 1990-tih godina, a danas je jedna od najvećih kompanija i investicionih holdinga u UAE, prisutna u državama Bliskog istoka, SAD, Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike. Čini je oko 80 malih, srednjih i velikih preduzeća, i zapošljava više od 15 000 ljudi na međunarodnom nivou. Grupa ulaže u različite privredne i javne subjekte u sektorima koji uključuju finansije, proizvodnju, nepokretnosti, ugostiteljstvo, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, tehnologiju i medije.
Fabrika specijalnih čelika "Crveni oktobar" jedan je od najvećih proizvođača kvalitetno valjanih specijalnih vrsta čelika za auto, avio, hemijsku, naftnu, energetsku industriju i mašinogradnju, navedeno je u saopštenju, a deo je velike ruske kompanije "Uralvagonzavod". "Crveni oktobar" (Krasnij oktjabr), jedan od najvećih ruskih proizvođača čelika, a beogradski mediji pisali su ranije da je reč o najizglednijem kupcu smederevske "Železare". Fabrika "Crveni oktobar" je deo korporacije "Uralvagonzavod", koja je i ranije važila za jednog od najozbiljnijih kandidata za preuzimanje posrnule srpske čeličane. Direktor te ruske kompanije se još u aprilu sastao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i tom prilikom iskazao interesovanje za srpsku čeličanu.
Emirati osnivaju banku u Srbiji Izvršni odbor Narodne banke Srbije dao je danas preliminarno odobrenje za osnivanje banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u Srbiji, koja će kod nas poslovati pod imenom "Mirabank, akcionarsko društvo Beograd", saopšteno je iz centralne banke. Prva faza u postupku osnivanja ove banke je završena, navedeno je u saopštenju, a nakon ove, prema NBS, sledi faza davanje dozvole za rad banke. Dok banka ne dobije dozvolu, osnivač može, u ime banke u osnivanju, da obavlja samo poslove koji se odnose na ispunjenje uslova koji su neophodni kako bi dobili dozvolu za rad i za upis u registar. Tek nakon toga će, kako je navedeno, moći da otpočne sa redovnim poslovanjem na teritoriji Srbije. Ovo je prva grinfield investicija u bankarskom sektoru Srbije, još od 2008. godine.
u u fokusu fokusu THE END OF LINE D.O.O.
ZAŠTITNO PAKOVANJE The end of line ( TEOL) je vodeća firma na Zapadnom Balkanu koja obezbeđuje rešenja iz oblasti transportnog pakovanja. Preko svojih firmi u Beogradu (a od septembra 2014. i u Zagrebu), TEOL želi da predstavi inovativna rešenja pakovanja koja su u skladu sa međunarodnim standardima i koja pospešuju konkurentnost naših partnera.
T
EOL je 2007. godine bio prva firma u regionu koja je predstavila koncept “najniži trošak pakovanja po paleti” u oblasti pakovanja streč folijom i načinio ga tržišnim standardom. Tokom narednih godina, insistirajući na ovom konceptu TEOL je lokalnoj industriji omogućio uštede koje se mere stotinama hiljada evra. U ovom trenutku TEOL predstavlja nova rešenja pakovanja koja pripadaju oblasti “zaštitnog pakovanja”, a sa istim ciljem: da eliminiše nepotrebne troškove i lošu referencu koja nastaje usled oštećenja proizvoda prilikom transporta do dalekih i/ili zahtevnih tržišta (prekomorski transport, zapadnoevropske zemlje i sl.). Izraz “zaštitno pakovanje’’ uobičajen je u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, a odnosi se na proizvode i rešenja iz oblasti pakovanja koja treba da zaštite robu prilikom lagerovanja i transporta. Ovim izrazom pravi se jasna razlika između ovog i drugih rešenja pakovanja, kao što su: transportno pakovanje, paletizacija, evidencija otvaranja itd. Tržište zaštitnog pakovanja u Evropi procenjuje se na vrednost od 1,25 milijardi evra (ne uključujući kartonsku ambalažu). Od ovog iznosa 75% se odnosi na velika zapadna tržišta (Nemačka, Engleska, Italija, Francuska, Španija, zemlje Beneluksa i Skandinavija). U Srbiji, možemo proceniti da veličina ovog tržišta predstavlja manje od 0,5% pomenutog iznosa ali sa značajnim potencijalom kako se ekonomija bude razvijala, postajala izvozno orijentisana i sve veći broj stranih investicija fokusiranih na zapadnoevropska tržišta bude dolazio u zemlju. Sveukupno, potrebe za zaštitnim pakovanjem možemo podeliti u 6 glavnih kategorija u zavisnosti od vrste proizvoda. Takođe, za određene grupe proizvoda uobičajeno je da se pojave dve ili čak tri različite potrebe zaštitnog pakovanja (npr. kvalitetan nameštaj ima izraženu potrebu za zaštitom od lomljenja kao i za zaštitom osetljivih površina).
TEOL misija Naša misija je da analiziramo globalno tržište u potrazi za najnovijim tehnologijama kako bismo bili u mogućnosti da neprestano unapređujemo načine i procese pakovanja, uskladimo ih sa međunarodnim standardima i povećamo konkurentnost organizacija. 12
Industrija 51 / avgust 2014.
● ZAGREB ● BEOGRAD
Potrebe zaštitnog pakovanja
Komentar
Podupiranje, ublažavanje generalno
Odnosi se uglavnom na krhke proizvode koje treba zaštititi od lomljenja tokom transporta
Zaštita površina
Odnosi se uglavnom na proizvode koji nisu lomljivi ali imaju osetljive površine koje treba zaštiti od ogrebotina
Zaštita ivica i ćoškova
Odnosi se uglavnom na proizvode koji nisu lomljivi ali imaju osetljive ivice i/ili ćoškove koji se lako mogu oštetiti
Popunjavanje praznog prostora
Odnosi se na prazan prostor unutar transportnih kutija koji treba da bude popunjen kako ne bi došlo do kretanja proizvoda unutar kutije. Ovaj vid zaštitnog pakovanja je naročito u ekspanziji usled razvoja firmi koje nude logističke usluge.
Međuslojna zaštita
Odnosi se na multipak istog proizvoda koji zahteva međusobno odvajanje
Pozicioniranje, blokiranje i učvršćivanje
Odnosi se na veoma teške ili velike proizvode koji su robusni ali imaju potrebu da budu čvrsto fiksirani unutar transportne kutije ili na paleti.
u fokusu u fokusu THE END OF LINE D.O.O.
POTREBE ZA PODUPIRANJEM-UBLAŽAVANJEM
Potreba za podupiranjem-ublažavanjem je primarna potreba na tržištu zaštitnog pakovanja. Svi osetljivi, lomljivi proizvodi kao što su: elektronski sklopovi, mobilni telefoni i tablet računari, crna i bela tehnika, automobilski delovi, mehanički i elektronski rezervni delovi, nameštaj, osvetljenje, dekorativni elementi i mnogi drugi, zahtevaju ovaj vid zaštite. Najzastupljeniji proizvodi kojima se ispunjava ova potreba zaštitnog pakovanja su: • Ekspandirani predoblikovan PP ili PS čips (slika br. 1) • Vazdušaste, “air bubble” folije (slika br. 2) • Proizvodi od plastike na naduvavanje i mnogi drugi (slika br. 3) • Polietilenske penaste ploče, tabaci i profili • PU penasti proizvodi (slika br. 4) • Korugovani karton i ulošci • Papirni kalupi
1.
U poslednjih deset godina vodi se rasprava u vezi održivosti zaštitnog pakovanja u uslovima pojačane potrebe za smanjenjem emisije ugljen dioksida. Kroz ovu diskusiju, koja je uključila parametre kao što je reciklabilnost ali i mnoge druge poput troškova pakovanja, troškova recikliranja, troškova skladištenja itd, uočen je zaokret na zapadnoevropskom tržištu. Naime, tradicionalni materijali kao što je polistiren, sve više ustupaju mesto materijalima na naduvavanje (slika br. 3) koji se proizvode just-in-time u prostorijama firme i na taj način značajno smanjuju
2.
3.
4.
troškove tranporta, skladištenja, odlaganja, recikliranja itd. Slična potreba za zaštitinim pakovanjem može biti zadovoljena Instapak® sistemom za podupiranje-ublažavanje (slika br. 4). Takođe, rešenja koja kombinuju standardnu kartonsku kutiju i korišćenje zaštitnih materijala postaju veoma popularna, s obzirom na to da se na ovaj način ostvaruju značajne uštede u prostoru uz superiorne performanse kod lako/srednje zahtevnih aplikacija. Korrvu® suspenziono & Korrvu® zadržavajuće zaštitno pakovanje su primeri ovakvih rešenja pakovanja (slika br. 5).
5. Industrija 51 / avgust 2014.
13
u u fokusu fokusu THE END OF LINE D.O.O.
ZAŠTITA POVRŠINA
Za zaštitu osetljivih površina proizvoda obično se koriste materijali sa glatkim površinama. Neke vrste ovih materijala su: PE penasti materijali ili PP materijali laminirani vazdušastom folijom, papirom, aluminijumom i HDPE folijama (slike br. 6 i 7). Korisno je napomenuti i zaštitu površina od korozije korišćenjem tzv. VCI materijala koji su zastupljeni u metalskoj industriji. Ovi materijali mogu se na tržištu sresti u različitim formama poput tečnog spreja, papira, plastičnih folija kao i kompozitnih materijala od aluminijuma (slika br. 8). Na kraju, bilo koja vrsta pakovanja papirom spada u ovu kategoriju bilo da se radi o običnom ili korugovanom papiru, kartonskim kutijama pa sve do hemijski tretiranih papira kao što je onaj sa mogućnošću hladnog vara (slika br. 9).
6.
9.
7.
8. 14
Industrija 51 / avgust 2014.
u fokusu u fokusu THE END OF LINE D.O.O.
POPUNJAVANJE PRAZNOG PROSTORA
Popunjavanje praznog prostora je oblast zaštitnog pakovanja sa najvećim razvojem u protekloj dekadi. Internet prodaja i procesi pakovanja unutar logističkih kompanija stvorili su dodatnu potrebu za ovom vrstom zaštite. U prošlosti, ova potreba je uglavnom zadovoljavana upotrebom materijala od ekspandiranog polistirena (slika br. 10). Danas, usled izražene potrebe za snižavanjem troškova i zaštitom životne sredine, u upotrebi su uglavnom proizvodi od plastike koji se naduvavaju (slike br. 10, 11 i 12) ili proizvodi od ispresavijanog papira (slika br. 13). Popunjavanje praznog prostora uglavnom se vezuje za pakovanje proizvoda u transportne kutije ali je izraženo i kod kontejnerskog pakovanja. U ovom slučaju koriste se vreće na naduvavanje, kako je to prikazano na slici br. 14.
10.
14.
MEĐUSLOJNA ZAŠTITA
Ovo je vrsta zaštitnog pakovanja sa veoma ograničenom primenom koja se uspešno zadovoljava upotrebom specijalnog papira ili PE penastih folija (slika br. 6).
11.
13.
15.
POZICIONIRANJE, BLOKIRANJE I UČVRŠĆIVANJE
Ovo je vrsta zaštitnog pakovanja koja se odnosi na veoma teške
16. proizvode koji imaju potrebu da budu čvrsto fiksirani unutar
12.
transportne kutije ili na paleti. Za ovu potrebu obično se koriste table od PE izrazito velike gustine (slika br. 15) ili penasti materijali od ekspandiranog PU visoke gustine (slika br. 16). Industrija 51 / avgust 2014.
15
u u fokusu fokusu THE END OF LINE D.O.O.
ZAŠTITA IVICA I ĆOŠKOVA Ovi materijali za pakovanje obično se izrađuju od PE pene (slika br. 17), PP ili papira (slika br. 18). Papirni materijali se žargonski nazivaju kartonske ivice i predstavljaju višeslojne profile izrađene od presovanih i međusobno lepljenih kartonskih tabli koje su oblikovane u željeni pravougaoni oblik, a zatim obložene površinskim slojem.
17.
19. SIGURNOSNI STANDARDI
Pioniri u razvoju zaštitnog pakovanja su Amerikanci. Oni su osnovali organizaciju ISTA (International Safety & Transportation Association) koja je postavila određene standarde i metode testiranja koji se koriste prilikom provere sigurnosti pakovanja određenog proizvoda. Test pada (drop test) i vibracioni test razvijeni su s idejom da se simuliraju najteže situacije koje se mogu desiti prilikom manipulacije i transporta proizvoda i time dokaže bezbednost upakovanog proizvoda.
18.
Za sve informacije: The end of line d.o.o Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd – Rakovica Tel./Fax. + 381 11 78 505 30 Email: sales@teol.rs www.teol.rs
16
Industrija 51 / avgust 2014.
Mnogi proizvođači poseduju sopstvene laboratorije kako bi izvodili pomenute testove, ali i neki proizvođači materijala za zaštitno pakovanje imaju razvijene laboratorije u kojima nude mogućnost testiranja pakovanja svojim kupcima. Jedan od primera je kompanija Sealed Air, jedan od svetskih lidera na ovom polju koja poseduje sopstveni centar za dizajn i razvoj pakovanja (slika br. 19). U ovakvim centrima inženjeri i dizajneri sagledavaju konkretne zahteve kupaca i zajedno sa njima razvijaju rešenja pakovanja. Zatim prolaze kroz proces verifikacije performansi i na kraju dobijaju detaljnu procenu i izveštaj sa testiranja.
u u fokusu fokusu ABB
USPON INDUSTRIJSKIH ROBOTA ABB SLAVI 40 GODINA INDUSTRIJSKE ROBOTIKE
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka, ABB je prvi na svetu promovisao industrijskog robota za farbanje i električnog robota potpuno kontrolisanog mikropocesorom.
O
ve godine navršava se 40 godina od proizvodnje prvog električnog mikroprocesorski kontrolisanog robota koga je razvila tadašnja švedska firma Asea, koja će se kasnije ujediniti sa švajcarskom firmom Brown Bowery kreirajući kompaniju ABB, danas jednu od vodećih inženjering kompanija u svetu. Bio je to antropomorfni robot IRB 6 nosivosti 6 kg, koji je još uvek operativan u švedskoj firmi Magnusson nakon neverovatnih 40 godina eksploatacije. Inovativno korišćenje mikroprocesorske kontrole robota omogućilo je do tad neostvarivu preciznost, brzinu kretanja i ponovljivost programirane pozicije robota. Ubrzo nakon toga, Asea će se fokusirati na aplikacije tačkastog zavarivanja, a biće i prva firma koja se odlučila da koristi robote za aplikacije lučnog zavarivanja. Danas, ABB proizvodi robote pete gerenarcije sa patentiranom tehnologijom primenjenom u poslednjoj generaciji robotskih kontrolera, tehnologijom “TrueMove” i “QuickMove” koja je ključna u postizanju brzine, preciznosti, programibilnosti i mogućnosti sinhronizacije sa spoljnim uređajima.”QuickMove” utvrđuje maksimalno moguće ubrzanje pri svakom pokretu kako bi krajnja tačka kretanja bila dostignuta u što kraćem vremenskom intervalu. “TrueMove” osigurava da programirana putanja kretanja robota uvek bude identična bez obzira na brzinu kretanja koju zadajemo robotu. U svakom procesu industrijske proizvodnje postoji segment u kom je potrebno izvršiti manipulaciju sa proizvodom kako bi ga zapakovali i izvršili određeni oblik slaganja ili paletizacije. To je razlog zašto je ABB posvećen proizvodnji i usavršavanju najboljih robotskih rešenja za proces pakovanja proizvoda, imajući u vidu efikasnost i fleksibilnost proizvodnog procesa. Robotska automatizacija osigurava fleksibilnost koja je potrebna u slučaju čestih izmena proizvodnog programa, kao i za novi dizajn pakovanja ili za manipulaciju sa raličitim varijantama proizvoda. U poređenju sa klasičnom automatizacijom, robotizovane linije su dosta kraće i omogućuju bolje korišćenje proizvodnog prostora. Robotska auto-
20
Industrija 51 / avgust 2014.
matizacija je odlična alternativa manuelnoj operaciji. Pored povećanja proizvodnje i mogućnosti neprekidne proizvodne operacije koju omogućavaju roboti, smanjuje se i broj povreda na radu.
PRIKUPLJANJE PROIZVODA
U ovoj oblasti ABB nudi više modela robota, aplikacija i gotovih rešenja linija za pakovanje. Robot IRB 360 predstavlja drugu generaciju delta robota, tzv. “FlexPicker“robote. ABB trenutno u ponudi ima šest različitih verzija ovog modela različite nosivosti i dohvata. Nosivosti su u rasponu od jednog do osam kilograma, a dohvat robota je u rasponu od 800 do 1600 mm. Postoji i verzija sa komponentama od nerđajućeg čelika sa IP69K zaštitom, pogodna za čišćenje industrijskim deterdžentima, što je posebno važno u prehrambenoj industriji (npr. industriji mesa ili mlečnih prerađevina). U zadnjih 15 godina ABB-ov robot IRB 360 je lider u najsavremenijim robotskim „pick and place“ aplikacijama velike brzine radnog ciklusa. IRB 360 može biti vrlo jednostavno integrisan koristeći ABB-ov softver „PickMaster 3“, koji omogućuje i integraciju vizuelnog sistema. Koristeći „PickMaster 3“ softver, celokupna proizvodna linija može biti kreirana, testirana, programirana i simulirana „offline“. Za aplikacije u kojima je potrebna fleksibilnost kretanja koju nude šestoosovinski antropomorfni roboti, ABB ima u ponudi model robota IRB 140 nosivosti 6 kg i dohvata 810 mm, kao i najnoviji model kompaktnog robota IRB 1200 nosivosti 5-7 kg i dohvata 0,7 do 0,9 metara. IRB 1200 je izuzetno podesan za integraciju u malim prostorima s obzirom na svoje kompaktne dimenzije, a njegova glatka površina olakšava čišćenje, što je važno u prehrambenoj industriji. Ovi roboti nalaze primenu u aplikacijama koje imaju manje zahtevno vreme proizvodnog ciklusa. Robot IRB 360 može da obavi 80 do 120 „pick and place“ operacija u minuti, u zavisnosti od težine proizvoda i traženog dohvata. U slučaju „race track“ aplikacija moguće je pokupiti i do 500 proizvoda sa „flex picker“ robotima veće nosivosti (šest ili osam kilograma). Ove brzine kretanja su specifične samo za deltoidne robote.
u fokusu u fokusu ABB
PAKOVANJE
U proizvodnom segmentu pakovanja, robotska automatizacija omogućava jednostavnu integraciju, povećanu fleksibilnost i visoku pouzdanost. Jedno od mogućih rešenja za proces pakovanja je četvoroosovinski robot IRB 260 koji je optimiziran za aplikaciju pakovanja proizvoda težine do 30 kg. Sa širokom paletom ABB-ovih robota, tehnologijom vizuelnog prepoznavanja i praćenja proizvoda, kao i pripadajućim softverom, ABB pomaže u optimizaciji raznih vrsta aplikacija pakovanja, uključujući i „race track“ pakovanje i pakovanje proizvoda na pokretnim trakama. ABB-ov novi proizvod je i integrisani sistem vizuelizacije koji postaje integralni deo ABB-ovih robota i omogućuje jednostavno programiranje, automatski izbor opcija i parametara prilikom podešavanja i programiranja. Opcija vizuelne integracije omogućuje izuzetno brzu instalaciju ovako kompleksnog robotskog sistema. Kroz „RobotStudio“ softver moguće je izabrati već predodređene funkcije i parametre vizuelnog sistema i vrlo lako testirati vizuelni sistem, te generisati programski kod bez poznavanja „Rapid“ programskog jezika koji se koristi za programiranje ABB-ovih robota.
dant“ uređajima (HMI uređajima za nadzor i programiranje robota). Funkcionalni paketi omogućuju jednostavnu integraciju kao i korišćenje „Palletizing PowerPack“ softvera, koji automatski kreira PALETIZACIJA PROIZVODA robot program na osnovu zadatih parametara, tako da integrator Naizgled, paletizacija kutija, vreća, boca ili drugih oblika pakovanja ne mora da poznaje „Rapid“ programski jezik. Ovaj „PowerPack“ Kao lider u pronalaženju energetski efikasnih rešenja, ABB doprinosi izgleda kao jednostavan proces, ali kada postoji potreba za vrlo softver omogućava i brzu promenu šema slaganja,dimenzija proiglobalnoj uštedi električne energije, ne dovodeći u pitanje njenu isporuku. zahtevnim aplikacijama sa dve ili više dolaznih traka, promenama u zvoda i pozicija za prihvat i odlaganje. U slučaju potrebe za maniNaši sistemi za kontrolu osvetljenja mogu uštedeti i do 50 procenata položaju proizvoda na traci i vrlo kratak vremenski ciklus, najbolja pulacijom sa većim težinama ili manipulacije u kojoj četiri osovine a upravljanje zgradama i do 60 procenata. rešenjaenergije, nudi spektar ABB-ovih četvoroosovinskih robota IRB 460, nisu dovoljne za postizanje tražene putanje, mogu se koristiti ABBdrugi o cenama električne energije, nestašici IRB 660Dok i IRB 760govore koji imaju širok raspon nosivosti i dohvata. Rečstruje je i ovi šestoosovinski roboti nosivosti čak do 500 kg. klimatskim promenama, ABB u vezi toga, o robotima nosivosti 110 do 450 kg aktivno i dohvatačini 2,4nešto do 3,18 metara. Modelii to IRBovde 660 i sada. IRB 760, s obzirom na svoju nosivost, podesni su i Uticaj ovih robota na proces proizvodnje i industrijsku produktivwww.abb.com/knx za paletizaciju celokupnog nivoa palete u jednom radnom ciklusu. nost je od revolucionarnog značaja. Njihova sposobnost da značajSvi roboti mogu da se naruče i kao funkcionalni paketi sa ABB- no povećaju učinak i kvalitet procesa proizvodnje, a da istovremeovim griperima i već prilagođenim softverom za manipulaciju sa no smanje zastoje, troškove i doprinesu poboljšanju bezbednosti, griperima i promenu parametara putem HMI ekrana na „flex pen- čine ih neprocenljivo važnim za industrijsku proizvodnju. ZaABB višed.o.o. informacija kontaktirajte ABB u Srbiji: Kumodraška 235 ABB d.o.o. 11000 Beograd, Srbija Kumodraška 235 Tel: +381 11 3094 300 11010 Beograd Fax: +381 11 3094 343 011 3094 300 www.abb.rs www.abb.rs Industrija 51 / avgust 2014.
21
razgovor razgovor s povodom s povodom PROF. DR VERA LAZIĆ
LABORATORIJA ZA AMBALAŽU I PAKOVANJE ≡ Razgovor vodio: Nikola Mirković
Tradicija nam već nalaže da u avgustovskom broju časopisa Industrija za temu biramo industriju ambalaže i pakovanja. Tražeći sagovornika na ovu temu, veoma brzo smo došli do prof. dr Vere Lazić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. U prijatnom ambijentu uz šoljicu kafe razgovarali smo sa gospođom Lazić, koja je danas na čelu jedinstvene institucije u Srbiji, a to je Laboratorija za ambalažu i pakovanje. Kakva je to Laboratorija, šta se u njoj obavlja i kakva je trenutna situacija u ovoj oblasti kod nas i regionu, za vas odgovara prof. dr Vera Lazić. Časopis Industrija: Na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu postoji akreditovana Laboratorija za ambalažu i pakovanje. Možete li nam detaljnije objasniti o kakvoj laboratoriji je reč? Vera Lazić: Tehnološki fakultet u Novom Sadu je osnovan 1959. godine sa ciljem da obrazuje inženjere prehrambene struke, s obzirom na to da je Vojvodina bila centar prerambene industrije sa brojnim fabrikama za preradu, pre svega voća, povrća, industrijom prerade mesa i drugom prehrambenom industrijom. Neke od tih fabrika bile su: Zora – Mol, Rumen – Ruma, Kulpin – Novi Sad, Flora – Bečej, Prima – Kikinda, Venac - Novi Sad, Mitros - Sremska Mitrovica i mnoge druge. U ovim fabrikama koristila se različita ambalaža za pakovanje, a vrlo često je bilo puno problema pri odabiru i primeni, odnosno ponašanju ambalaže pri pakovanju i skladištenju proizvoda. Nedostajalo je obrazovanje iz poznavanja ambalaže i pakovanja, kao i institucija u zemlji od koje se mogla dobiti stručna pomoć iz ove važne oblasti.
Prof. dr Vera Lazić
Davne 1971. godine profesor dr Milivoje Curaković osnovao je Laboratoriju za ambalažu i pakovanje, iz koje su proistekli nastavni predmeti iz oblasti poznavanja ambalažnih materijala, ambalaže i procesa pakovanja. Prva namena joj je bila kontrola kvaliteta i unapređenje primene metalne i staklene ambalaže, koja je tada bila dominantna za pakovanje u pomenutim fabrikama. Brojni problemi pri pakovanju, kao što su nehermetičnosti, korozije, bombaže i pucanje staklene ambalaže, dovodili su do velikog škarta, ugrožavanja zdravlja potrošača, materijalnih gubitaka, sudskih sporova. Baš zbog toga, nametnula se potreba i otvorio se prostor da se neko kvalitetno bavi ambalažom i pakovanjem. Profesor Curaković osniva Laboratoriju, oprema je, doktorira iz ambalaže i pakovanja i u početku se bavi metalnom i staklenom ambalažom. Kasnije, u Laboratoriju dolaze novi kadrovi, koji kroz svoje napredovanje, daju značajan doprinos razvoju nauke o ambalaži i pakovanju, nabavlja se nova oprema i Laboratorija širi svoju delatnost i na druge ambalažne materijale kao što su: papir, karton, plastika, višeslojni i kombinovani materijali, pa sve do biopolimera i sintetskih biorazgradivih polimera. Od 1979. godine na Tehnološki fakultet uvodi se nastavni predmet Ambalaža i pakovanje, koji je do danas evoluirao u nekoliko predmeta o ambalažnim materijalima, ambalaži, procesima pakovanja, savremenim trendovima pakovanja. Važna godina u našoj istoriji je 1996. godina kada je Laboratorija akreditovana za ispitivanja ambalažnih materijala i ambalaže, kao jedina u bivšoj Jugoslaviji, a i do danas je zadržala vodeće mesto u zemlji i regionu. Akreditovana je kod ATS za oko stotinu metoda ispitivanja. Problem u ovom trenutku je nedostatak sredstava za novu opremu i mali broj ljudi koji se time bavi, jer je osoblje Laboratorije pre svega nastavni kadar, čiji broj i strukturu po zvanjima diktira potreba nastave, odnosno potrebnog oprterećenja u nastavnom procesu. Bez obzira na navedene probleme, uz očekivano razumevanje Fakulteta, nastojimo da se i dalje razvijamo i očuvamo liderstvo u regionu. Časopis Industrija: Kakvu opremu poseduje Vaša laboratorija? Vera Lazić: Oprema sa kojom smo počeli rad u Laboratoriji je oprema za staklenu i metalnu ambalažu i to je ujedno i najstarija
22
Industrija 51 / avgust 2014.
razgovor razgovor s povodom s povodom PROF. DR VERA LAZIĆ
oprema, zatim je nabavljana oprema za ispitivanje polimernih, višeslojnih i kombinovanih ambalažnih materijala i ambalaže. Karakterizacija ambalažnih materijala ne zahteva uvek skupu opremu, nego su brojne analize vizuelne i senzorne. Za brojna ispitivanja ambalažnih materijala osnovna oprema je vaga, sušnica, mikrometar. Izdvojila bih opremu za ispitivanje propustljivosti gasova polimernih folija, zatim uređaj za određivanje mehaničkih karakteriistika-kidalicu, uređaj za određivanje strukturnih svojstava polimera – infracrvenispektrofotometar FTIR, MELT uređaj za određivanje indeksa tečljivosti polimera, najzad komora za ubrzano veštačko starenje polimernih folija. Postojanje specifične opreme, naučnostručnog kadra i na osnovu usvojenih standardizovanih i dokumentovanih analitičko-instrumentalnih metoda, omogućilo je akreditaciju Laboratorije za brojna ispitivanja ambalažnih materijala i ambalaže. U svakom ciklusu akreditacije Laboratorija nastoji da održi postojeće metode u obimu akreditacije, kao i da proširi obim akreditacije za nove metode ispitivanja. Na primer, prateći savremene trendove razvoja novih materijala, počeli smo da se bavimo biopolimerima (prirodnim polimernim materijalima), koji se proizvode iz obnovljivih izvora energije i kada se odbace u prirodnu sredinu, oni se razgrađuju. Naš naučni doprinos se ogleda u sintezi, karakterizaciji, unapređenju svojstava i istraživanju mogućnosti primene, pojedinih tipova polisaharidnih i proteinskih biofilmova. Poznato je da i sintetski polimeri mogu biti razgradivi, uz dodatak određenih aditiva. Takva ambalaža u vidu plastičnih kesa tregerica je prisutna na našem tržištu. Ispitivanje razgradivosti tih kesa upravo radi naša Laboratorija na specifičnoj laboratorijskoj opremi. Ispitivanjem parametara kvaliteta kesa pre ubrzanog starenja u komori i nakon određuje se da li je kesa biorazgradiva i za koje vreme se razgrađu-
je. Osim što je Laboratorija akreditovana za ove analize, mi smo i Imenovano telo od strane države, Ministarstva, za vršenje analiza biorazgradivosti plastičnih kesa. To praktično znači da svaki proizvođač koji deklariše da je njegova kesa 100% biorazgradiva, jednom godišnje mora da dobije potvrdu od naše Laboratorije. Časopis Industrija: Da li ovakvih laboratorija imamo i kod drugih obrazovnih institucija kod nas i u regionu? Vera Lazić: Ne, za ambalažu i pakovanje nema. Mi smo zaista jedinstveni u zemlji, a i u regionu. Postoje druge laboratorije za ispitivanje prehrambenih proizvoda, hrane za životinje i slično. Na našem fakultetu, takođe postoji akreditovana Laboratorija za ispitivanje prehrambenih proizvoda. Časopis Industrija: Kakve se sve vrste ispitivanja obavljaju kod Vas? Vera Lazić: Na različitim ambalažnim materijalima, kao što su: staklo, metal, papir, karton, polimeri, biopolimeri, mogu se raditi ispitivanja zdravstvene ispravnosti, jer ambalaža treba da štiti hranu, a ne da je kontaminira. Ispitivanje fizičko – mehaničkih svojstava, u zavisnosti od vrste materijala, mogu da obuhvataju određivanje debljine, površinske mase gramature, kidanje i istezanje. Posebno važna svojstva ambalaže, kod pakovanja hrane ili farmaceutskih proizvoda, koji su osetljivi prema nepovoljnim faktorima spoljne sredine, kao što su vlaga, svetlost i kiseonik, su barijerna svojstva. U našoj Laboratoriji mogu se ispitivati barijerna svojstva polimernih ambalažnih materijala, odnosno propustljivosti, gasova, vodene pare i svetlosti. Postoji i niz specifičnih ispitivanja u zavisnosti od materijala, kao što je sposobnost formiranja termovara, otpornost na udar pri padu, homogenosti nanosa slojeva, ili kvalitet površinske obrade i slično. Često se traže analize radi provere tehničke specifikacije proizvođača.
razgovor razgovor s povodom s povodom PROF. DR VERA LAZIĆ
Časopis Industrija: Šta srpska privreda, a naročito onaj deo koji se bavi industrijom ambalaže i pakovanja ima od Laboratorije za ambalažu i pakovanje na novosadskom Tehnološkom fakultetu? Vera Lazić: Neskromno mogu da kažem da je ova Laboratorija zaista potrebna srpskoj privredi. Naši komitenti su, kako proizvođači ambalažnih materijala i ambalaže, tako i njihovi korisnici, pre svega prehrambena i farmaceutska industrija. Takođe se rade i analize po zahtevima inspekcija, ili suda u procesima specifičnih veštačenja. Laboratorija može biti angažovana na povremenoj kontroli kvaliteta određenih amabalažnih materijala i ambalaže, po zahtevu, ili Ugovorima o naučno-stručnoj i poslovnoj saradnji, kako na kontroli kvaliteta, tako i na unapređenju kvaliteta kroz poboljšanja ili razvoj novih materijala. Laboratorija ima višegodišnje ugovore o saradnji sa velikim srpskim proizvođačima ambalažnih materijala i gotove ambalaže. Sa nekim kompanijama radimo od njihovog osnivanja i to nisu poslovi samo provere kvaliteta, već i unapređenja i razvoj novih proizvoda. Ako vas neko angažuje preko 30 godina, to znači da ste zaista potrebni u njihovom lancu proizvodnje, a ujedno i poslovanja. Istina, ranije je bilo i mnogo više ugovora sa fabrikama, ali tada je bilo i više fabrika koje danas, na žalost, više ne postoje. Osim zvaničnih izveštaja o ispitivanju, komitenti mogu dobiti i stručne savete i preporuke sa aspekta podobnosti te ambalaže za određenu primenu. Časopis Industrija: Kako je Srbija po Vašem mišljenju pozicionirana u ovoj oblasti industrije u odnosu na ostatak regiona, ali i Evrope? Vera Lazić: Velike fabrike, proizvođači ambalažnih materijala i ambalaže, kod nas, doživele su istu sudbinu kao i u ostalim sektorima industrije, a to su restrukturiranja, gašenja i stečaji, tako da sada imamo manji broj manjih fabrika, koje naravno imaju i daleko manji obim poslovanja i manji asortiman proizvoda. Kao i u drugim oblastima dosta amblaže se uvozi, što ranije nije bio slučaj. Nekada su velike fabrike ulagale u opremu, kadar, laboratorije, međutim privatizacijom puno toga se promenilo u smislu da je mnogima jeftinije kupiti ambalažni materijal i ambalažu nego proizvoditi. Takva slika je i u regionu. Ima primera ulaganja u novu opremu i nove proizvodne kapacitete. Na primer, novi vlasnici staklare u Paraćinu ulažu u nove tehnologije i nove linije i opremu i to može biti dobar primer kako se jedna velika fabrika ponovo vraća u vrh ambalažne industrije.
Časopis Industrija: Koliko se kod nas primenjuju propisani standardi koji se odnose na pakovanje, kao i na proizvodnju same ambalaže, kada se zna da ambalaža direktno utiče na kvalitet proizvoda? Vera Lazić: Kada se govori o ambalaži za pakovanje hrane, tu oblast kod nas uređuje Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, Zakon o bezbednosti hrane, koji propisuje uvođenje HACCP standarda kod proizvođača hrane. U primeni HACCP standarda, sve što je input mora imati odgovarajući kvalitet, a veoma značajan input je i ambalaža, prema tome vodi se briga kada je reč o bezbednost hrane o kvalitetu ambalažnih materijala i ambalaže. Za kvalitet pojedinih ambalažnih materijala i ambalaže, postoje naši standardi ili su preuzeti međunarodni standardi. Mislim da je najnesređenija oblast zdravstvene ispravnosti, pošto je naš aktuelni Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet iz 1983. godine. Direktive Evropske unije koje regulišu ovu oblast su detaljnije i propisuju ispitivanja šireg obima od našeg Pravilnika. U postupku pridruživanja Evropskoj uniji, zaista se očekuje da naša zakonska regulativa za zdravstvenu ispravnost bude preuzeta i istovetna sa direktivama EU. Naše firme koje izvoze ambalažu ili upakovanu hranu, traže mišljenje da li su njihovi proizvodi u skladu sa propisima Evropske unije. Časopis Industrija: Kakva je zainteresovanost studenata za ovu oblast industrije? Da li ima porasta novoupisanih studenata u prethodnim godinama? Vera Lazić: Tehnološki fakultet u Novom Sadu, kao i većina tehničkih fakulteta nije među popularnim fakultetima. Mi ipak uspevamo da upišemo broj studenata, kvotu koju je propisalo Ministarstvo, a to je 210 budžetskih studenata. Taj broj se upiše na različite smerove, a redovno popunimo i kvotu upisanih studenata na studijski program Prehrambeno inženjerstvo, možda i zato što se nalazimo u Vojvodini, koja je centar prehrambene industrije i što je proizvodnja hrane naša šansa za budućnost. Kada studenti dođu do četvrte godine studija, dobijaju nastavne predmete iz oblasti ambalaže i pakovanja, bivaju zaista zainteresovani, čak i iznenađeni saznanjima koliko izbor i kvalitet ambalažnih materijala i ambalaže utiče na kvalitet i održivost proizvoda. Uvek im govorimo da nema kvalitetne hrane bez iste takve ambalaže, jer ono što je loše - ne može pod uticajem ambalaže da bude dobro, a obrnuto je vrlo lako. Takođe zainteresovanost je prisutna i zato što shvataju da im se širi mogućnost zapošljavanja, osim kao inženjera tehnologa u prehrambenoj industriji, mogu aplicirati u fabrikama koje proizvode ambalažne materijale i ambalažu, kao i u odgovarajuće inspekcijske službe. Zaista je opravdano što su nastavni predmeti iz oblasti ambalaže i pakovanja na poslednjoj godini osnovnih studija, jer i na kraju svakog tehnološkog procesa proizvodnje prehrambenih proizvoda dolazi proces pakovanja.
24
Industrija 51 / avgust 2014.
LINEARNIInovacije MOTORNI POGONI & kvalitet
Linearni motori su jako pogodni za aplikacije kod pakovanja– gde su potrebne visoka brzina i tačnost za punjenje ambalaže proizvodima, premeštanje paketa, itd. Bitne karakteristike linearnih motora: • Kompaktan i robustan dizajn • Linearni sinhroni motor sa stalnim magnetima • Motori različitih snaga • Mala težina kolica, visoko ubrzanje – više od 30 m/s2
Umetnost u pokretu Inovativni proizvodi za brzo i precizno pozicioniranje u industriji pakovanja
• Visoka brzina - 5 m/s • Apsolutna tačnost – ±10 ili ±20 µm • Visoka ponovljivost - ±1 µm • Više kolica na jednoj šini • Plug & play - spreman M23 konektor • 3D modeli za konstruktore
poslovni poslovni savetnik savetnik NOVINE U CARINSKOM POSLOVANJU UPRAVA CARINA - SAVETNIK ZA BRŽE I LAKŠE POSLOVANJE
Č
asopis Industrija želi da se zahvali Upravi carina Republike Srbije na saradnji i za tekst o novinama u carinskom poslovanju. Prioritet Uprave carina je da pruži podršku razvoju privrede Srbije i u tom smislu se preduzimaju konkretne mere kako bi se omogućilo kompanijama da lakše i brže posluju. Da bi unapredila odnose sa poslovnom zajednicom, kao jednim od najvažnijih partnera, Uprava carina nastavila je sa sklapanjem sporazuma o pojednostavljenom carinskom postupku sa kompanijama koje posluju savesno i u skladu sa zakonom, čime je omogućeno njihovo efikasnije i ekonomičnije poslovanje.
POJEDNOSTAVLJENI POSTUPCI
Kao što je poznato, pojednostavljene postupke počeli smo da primenjujemo od oktobra 2010. godine i do danas broj kompanija koje ih primenjuju neprestano raste:
397 KOMPANIJA VEĆ KORISTI NEKI OD VIDOVA POJEDNOSTAVLJENIH POSTUPAKA 327 KOMPANIJA ''PO FAKTURI'' 70 KOMPANIJA IMA MOGUĆNOST ''KUĆNOG CARINJENJA'', A JOŠ 13 IH JE U POSTUPKU
KUĆNO CARINJENJE – VELIKA ŠANSA USPEŠNE PRIVREDE
Kućno carinjenje omogućava da se transportna sredstva direktno upućuju u i iz prostora nosioca odobrenja, uz upotrebu elektronskog potpisa. Ovaj vid pojednostavljenja je uveden kako bi kompanije koje poštuju carinske propise poslovale efikasnije, imale brži obrt kapitala, smanjile troškove i postale konkurentnije. Pojednostavljeni postupak omogućuje carinjenje i van redovnog radnog vremena carine, u dane vikenda i državnih praznika „24/7/52” Do danas je ukupno 70 kompanija dobilo odobrenje za korišćenje ovog pojednostavljenog postupka.
Primena pojednostavljenih postupaka je pokazala brojne prednosti: - stimulišu se proizvodni kapaciteti Republike Srbije
Od domaćih kompanija pojednostavljeni postupak koriste Toza Marković, Zornić Tutin, Drenik, Nisal, Jumis, 3 kartonaže Avala, Simpo, Metalac, Železara Smederevo i drugi. Dok su među stranim kompanijama koje koriste ''kućno carinjenje'' Koka-Kola, Filip Moris, Holcim, Drekslmajer, C&A, JUB i drugi.
POJEDNOSTAVLJENI POSTUPAK IZVOZA I UVOZA ROBE UPOTREBOM FAKTURE
Ovaj pojednostavljeni postupak primenjuje se od 2010. godine, tako što se u postupku umesto carinske deklaracije koristi faktura. Primenjuje se za jednostavne, nisko rizične robe, koje se eventualno pregledaju samo na graničnim prelazima. Najveći broj kompanija koristi upravo ovaj vid pojednostavljenja i zaključno sa 31. julom 2014. godine reč je o 327 kompanija. 26
Industrija 51 / avgust 2014.
- investitori ne moraju da se brinu da li u blizini mesta gde ulažu postoji carinska ispostava ili referat - postupak može obaviti u bilo koje doba dana ili noći, tokom vikenda i državnih praznika. NCTS ISKORAK KA STANDARDIMA EU
NCTS – Novokompjuterizovani tranzitni postupak je prvi elektronski, bezpapirni carinski postupak u Republici Srbiji. Uvođenje tog postupka je obaveza i uslov za pristupanje Srbije punopravnom članstvu u EU. Upotrebom ovog tranzitnog postupka stvaraju se uslovi unapređenja pozicije Republike Srbije kao tranzitne zemlje.
poslovni poslovni savetnik savetnik Testiranje NCTS planirano je za kraj 2014. godine, primena u nacionalnim okvirima početkom 2015. godine, a ulazak u Konvenciju o zajedničkom tranzitu polovinom 2015. NCTS će omogućiti podnošenje elektronskih deklaracija za tranzit robe i kompletno elektronsko vođenje i upravljanje tranzitnim carinskim poslovima u drumskom saobraćaju. Papirna deklaracija biće zamenjena elektronskom, na efikasan i siguran način.
SISTEM OVLAŠĆENIH PRIVREDNIH SUBJEKATA KAO VRHUNSKO POJEDNOSTAVLJENJE CARINSKIH PROCEDURA
U okviru istog projekta očekuje se i implementacija sistema ovlašćenih ekonomskih operatera, što je vrhunski vid pojednostavljenja koji postoji u svim zemljama EU. Uvođenjem sistema OPS i izrada registra u skladu sa standardima EU, stvara se i partnerski odnos privatnog i javnog sektora. Pod tim se podrazumeva prenošenje velikog obima prava na privredne subjekte da samostalno mogu da obavljaju carinski postupak, ali oni istovremeno preuzimaju i veliku odgovornost. Upravo će zbog toga baza za odobrenja biti kompanije koje koriste pojednostavljene carinske postupke, ali i ostale uspešne kompanije. Sistem će biti testiran tokom jeseni 2014. godine, odmah nakon toga moguće je podneti zahtev za odobrenje dobijanja statusa OPS.
NASTAVAK LIBERALIZACIJE UVOZA - SMANJENJE CARINSKIH STOPA U skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP), počev od 2014. godine, svi proizvodi koji imaju status preferencijalnog porekla Evropske unije, osim određenih poljoprivrednih proizvoda, mogu u Srbiju da se uvezu bez plaćanja carinskih dažbina. Kada je reč o poljoprivrednim proizvodima, neki od njih će i dalje biti zaštićeni, kao na primer: svež paradajz, paprika, žive životinje, sveže, rashlađeno ili smrznuto meso, određeni mlečni proizvodi, itd. Za ove proizvode carinska stopa je u odnosu na 2013. snižena, ali se, počev od 2014. godine, više neće menjati. Podsećamo da je liberalizacija carinskih stopa počela 2009. godine. Očekivano je da smanjenjem carinskih stopa na uvoz gotovih proizvoda poreklom iz Evropske unije dođe i do smanjenja cena na domaćem tržištu, međutim to ne mora nužno biti slučaj usled drugih faktora koji takođe značajno utiču na njihovu cenu. Pomenute snižene carinske stope mogu da budu primenjene samo ukoliko se carinskom organu kao dokaz da je u pitanju proizvod sa preferencijalnim poreklom Evropske unije, podnese uverenje o kretanju robe EUR.1 ili izjava izvoznika u propisanoj formi na fakturi ili drugom komercijalnom dokumentu. Navedeni dokazi o poreklu se prilažu u redovnom postupku, uz podnošenje carinske deklaracije. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU pruža šansu i našim proizvođačima koji su izvozno orijentisani prema Evropskoj uniji, Turskoj ili članicama Sporazuma CEFTA 2006 (Bosna i Hercegovina,
KLASIČNA PALETIZACIJA, ULAGAČI I IZLAGAČI BOCA
Ulagač – izlagač boca
Paletizer sanduka
Paletizacija kartona
Paletizacija vreća
MANIPULATORI Manipulacija vreća, kartona, sanduka, bačvi, termo paketa, mašinskih delova Manipulator bačvi, ploča
Manipulator vreća, kanti
Gram commerce d.o.o. Užiška ulica 4, 2000 Maribor, Slovenija info@gramcommerce.si milan.grah@gramcommerce.si tel. 00386/2-6141160 c. mob Milan Grah 00386/41-755921 Logopak d.o.o. Užiška ulica 4, 2000 Maribor, Slovenija info@logopak.si aljaz.grah@logopak.si tel. 00386/2-6141160 c. mob Aljaž Grah 00386/51-602792
poslovni poslovni savetnik savetnik
Crna Gora, Makedonija i Albanija), jer mogu da koriste materijale poreklom iz Evropske unije i da ih smatraju domaćim, te da tako sa gotovim proizvodom budu cenovno konkurentniji na tim tržištima.
NOVINE U CARINJENJU POLOVNIH VOZILA UVOĐENJE AMSS KATALOGA
Uprava carina Republike Srbije sprovela je sveobuhvatnu analizu rada službe kojom je ustanovljeno da se praksa prilikom carinjenja vozila razlikuje od carinarnice do carinarnice u zavisnosti od izvora informacija koji se koristi kao reper za proveru vrednosti vozila. Da bi se ova pojava sprečila, a uslovi za carinjenje bili jednaki za sve, Uprava carina je donela odluku da se ubuduće koriste isključivo podaci iz raspoloživog domaćeg kataloga, a to je katalog Automoto saveza Srbije (AMSS). Napominjemo pritom da je Uprava carina u želji da uvede više reda u postupak carinjenja vozila koristila mogućnost propisanu Carinskim zakonom, a što je u skladu i sa odredbama Opšteg Sporazuma o carinama i trgovini (GATT), i sa preporukom Svetske carinske organizacije da se prednost da kataloškim podacima na domaćem tržištu zemlje uvoznice. Pre nego što je doneta odluka o primeni kataloga AMSS, Uprava carina je konsultovala vodeće uvoznike i špeditere koji su potvrdili da im uvođenje ujednačene prakse odgovara. Teza da su vrednosti prikazane u tom katalogu nepovoljne po kupce nije tačna, jer je uopštena. Upoređivanjem dosadašnjih izvora i kataloga AMSS vidi se da postoje i slučajevi da je vrednost nekih modela viša, ali istovremeno je kod nekih drugih - niža. Činjenica je takođe da pomenuti katalog AMSS koriste i druge državne institucije poput Poreske uprave i osiguravajućih društava, jer je to jedini raspoloživi kataloški izvor informacija o vrednosti vozila na domaćem tržištu. 28
Industrija 51 / avgust 2014.
Dakle, nema govora o bilo kakvoj obmani, naprotiv, obmane će na ovaj način biti onemogućene. Faktura, odnosno prijavljena vrednost će i dalje biti osnovni izvor informacija o vrednosti vozila, ali ako ta vrednost pobuđuje sumnju carinskih službenika, jer ne deluje realno, njihovo je pravo i zakonska obaveza da je prekontrolišu i eventualno ospore. Uprava carina obaveštava pritom javnost da će ujednačavanje prakse carinarnica biti u najskorijem periodu sprovedeno i u postupcima carinjenja ostalih roba, a ne samo vozila. Na taj način, carinska služba maksimalno će smanjiti prostor za zloupotrebe i malverzacije.
NOVINE U PRODAJI VOZILA NA JAVNIM LICITACIJAMA Uprava carina Republike Srbije uvela je jednu novinu u svom radu vezanu za postupanje sa vozilima koja su predmet potrage u inostranstvu. Carinski službenici će ubuduće biti u obavezi da pre izlaganja vozila javnoj prodaji, zatraže proveru vozila od strane Interpola-a , a samim tim i dobiju informaciju da li je vozilo predmet potraga u inostranstvu. Dosadašnja praksa nije obavezivala carinske službenike da proveravaju status vozila. Novim propisom, sva vozila za koja bude utvrđeno da su na poternici, neće biti izlagana javnoj licitaciji. Ovim činom smanjuje se rizik da građani budu oštećeni a omogućava se i efikasnije sprovođenje carinsko-prekršajnog postupka. Uprava Carina Ministarstvo finansija Republike Srbije
weiskind.de
Kako vaš sistem pakovanja učiniti multifunkcionalnim? Inteligentnom automatizacijom. Fleksibilnim procesom. Optimizovanom produktivnošću.
KUKA robot za paletizovanje prepoznaje i u sekundi sortira različite proizvode. Paletizuje više od 600 jedinica na sat, milimetarski precizno slažući ih u prostoru. Proizvode sa greškom pouzdano izdvaja, po potrebi depaletizuje cele palete za novo etiketiranje proizvoda i ponovo ih paletizuje. Kvalitet Made in Germany: Naša strast za nalaženjem inovativnih rešenja čini da najzahtevnije u automatizaciji učinimo jednostavnim. Naše mogućnosti vode vas do uspeha.
Otkrijte KUKA svet robota za prehrambenu industriju. www.kuka-robotics.com/en/solutions
KUKA Roboter CEE GmbH, Gruberstraße 2-4, 4020 Linz, Austria, Tel: +43 732 78 47 52-0, office@kuka-roboter.at, www.kuka.at
logistika logistika
LOGISTIKA Logistika predstavlja jednu od najvažnijih ako ne i najvažniju kariku poslovanja. Možete imati najbolji proizvod na svetu, ali ako ga ne dopremite tamo gde je i kada je potreban, uz minimalne troškove do krajnjeg kupca - ideja, kreativnost i proizvodnja istog neće značiti mnogo. ≡ Autor teksta: Stevan Jovičić
Prva potreba za logistikom
Razvoj logistike
Sun Cu je živeo pre više od 2 000 godina i napisao je knjigu „Umeće ratovanja“. Kroz istoriju se knjiga izučavala od strane vojskovođa, ali i danas je izučavana i čitana od strane poslovnih ljudi. Jednostavno, njegovi saveti i mudrosti se mogu primeniti na svaki segment života. Kada je u svojim poglavljima govorio o strategijama i opsadama, govorio je i o snadbevanju vojske koja je krenula u osvajanje i značaju zaliha za uspešnost rata. Može se reći da se prva logistika koristila pojavom prvih vojnih osvajanja i pojavom prvih zanatlija, koji su svoje proizvode morali da dopreme do mesta gde je to potrebno. General Mihail Kutuzov je braneći Rusiju koju je napao Napoleon, spaljivao gradove povlačeći se i na taj način Francuskoj vojsci nije ostavljao ni hranu ni ognjište. Napoleon je po podacima na Rusiju krenuo sa pola miliona vojnika, ali zbog loše logistike i dobre taktike Generala Kutuzova, Francuska vojska se zbog gladi, bolesti i zime povukla, prema istorijskim podacima, sa jedva 10 000 preostalih vojnika. Kroz istoriju je bilo i vojskovođa koji su pored toga što su bili dobri stratezi, shvatali i ogroman značaj logistike. Aleksandar Makedonski je slao izvidnice da bi upoznao teren koji napada. Na taj način je mogao da isplanira dobro snadbevanje vojske. Gradio je gradove i puteve, kako bi logistika i snadbevanje vojske bilo brzo i sigurno.
Od 17. do 19. veka logistika se pominjala i o njoj se pisalo samo u vezi sa vojničkim strateškim značajima prevoza vojske i zaliha. Koren reči potiče od Francuske reči loqistique koja je izvedena iz podoficirskog čina “Marechal de logis”. Zadatak ovog podoficira je bio da planira sve administrativne poslove vezane za pomeranje jedinica francuske vojske u 17. veku. Piter Draker, poznati biznismen i konsultant šezdesetih godina prošlog veka, javno objavljuje da je logistika velika mogućnost za kompanije koje žele da znatno poboljšaju svoju efikasnost. U civilnom korišćenju, logistika dobija na značaju početkom prošlog veka, rešavanjem problema transporta i skladištenja poljoprivrednih proizvoda. 1970. i 1980. godine logistika postaje jedna od glavnih karika proizvodnje, trgovine i širenja novih tehnologija širom sveta. Početkom 1990. godine logistika postaje nauka koju izučavaju mnoge kompanije. Razvojom iste otvaraju se i nova radna mesta. Svi teže da usavršavanjem postanu konkurentniji na tržištu i unaprede svoje poslovanje.
30
Industrija 51 / avgust 2014.
Poslovna funkcija i podsistemi Glavni zadatak logistike je upravljanje tokovima proizvoda, a glavni cilj staviti na raspolaganje tržištu traženi proizvod, u pravo vreme, na pravom mestu, u traženoj količini. Naglasak je na minimalnim troškovima, kako bi se postigla veća profitabilnost. Logistička mreža bilo koje kompanije treba da predstavlja deo globalne logističke mreže koju čine: prevoz - transport, skladište, magacioneri, proizvođači, trgovci i prodavci. Transport predstavlja prevoz i prenos robe, ljudi i informacija sa jednog mesta na drugo. Postoje drumski transport robe koji se odvija vozilima za različitu vrstu robe i za različite gabarite. Sva vozila bi morala biti opremljena po određenim standardima i u današnje vreme imaju i satelitsko praćenje, kako bi se znalo u svakom trenutku koliko je potrebno vremena da vozilo stigne na destinaciju. Drumski tranposrt smatra se bezbednim i jednim od sigurnijih vidova transporta. Vodeni transport podrazumeva prevoz svim načinima vodnog saobraćaja, a postoje rečni, pomorski i okeanski. Ovim transportom se može prevoziti svaka vrsta robe koja je dozvoljena zakonom. Pored prevoza i carinske dokumentacije, ova vrsta transporta obuhvata i pripreme ambalaže, sanduka i kutija za vodeni transport. Postoji i železnički koji je jedan od najstarijih vidova prevoza robe, ubedljivo najsigurniji, ali zbog ekspanzije bržih načina transporta ostavljen je po strani u zadnje vreme. Obavlja se po najpristupačnijim cenama, ali postoji problem kada u mestu u kome se dostavlja roba nema železničkog saobraćaja.
logistika logistika Avio prevoz, tj. kargo letovi su najbrži transport, ali manje zastupljen od tri prethodno navedena. Od aprila ove godine, posle duže pauze sa beogradskog aerodroma poleteo je specijalni avion kompanije „Turkish Airlines“ koji je posle skoro 25 godina otvorio redovnu kargo liniju. Prenosi oko 70 tona srpskih proizvoda namenjenih za tursko i druga strana tržišta. Ova otvorena kargo linija predstavlja put srpskoj robi do 94 svetske destinacije. To je veliko olakšanje kompanijama iz Srbije da se plasiraju na udaljena tržišta. Za udaljene destinacije uvek se postavlja pitanje, da li je bolje vodeni transport (brod) ili avio transport? Ako gledamo cenu, pomorski ili okeanski vid transporta je daleko jeftiniji. Ako gledamo brzinu, pouzdanost i razmislimo o rečenici „vreme je novac“ odluka pada na stranu avio transporta. A sa treće strane ako imamo ekološku svest, priroda je na strani broda, sa nešto manjim zagađenjem. Po stručnjacima, kombinovani transport robe štedi novac, koriste se drumski, železnički i vodeni prevoz, a robni kontejner se koristi za robu kao najsigurnije rešenje. Ključni faktori pri izboru su udaljenost, infrastruktura, dodatne takse – sve to ima udela u formiranju odluke i troškova.
Osnovu logistike kao sistem, čini nekoliko podsistema: • Skladištenje • Čuvanje i upravljenje robom • Pakovanje • Transport Magacin ili skladište je prostor u kome se čuva i upravlja roba sa namerom da se po narudžbini otprema i bude uključena u transport, proizvodnju (ako je sirovina), distribuciju i prodaju. Skladišta su jako važna za sirovinu, poluproizvod ili proizvod, tamo se čuvaju od fizičkih, hemijskih i atmosferskih uticaja. Skladišta se mogu podeliti u nekoliko kategorija. U lukama skladišta mogu biti trgovačka, priručna, prometna i industrijska. Prema načinu izgradnje i robe skladišta mogu biti otvorena (ako roba nije osetljiva na vremenske prilike i hemijske uticaje), zatvorena (roba osetljiva na vremenske prilike i uticaje) i natkrivena (za robu kojoj je stalno potrebno provetravanje). Postoje podele i na skladišta bez mehanizacije (ručno rukovanje i utovar robe), skladišta sa mehanizacijom (upotreba ljudske snage i viljuškara), skladišta sa kompletnom automatizacijom, specijalizirana skladišta (silosi, hladnjače...).
od 2014-09-25 do 2014-10-02 + + + IAA Nutzfahrzeuge u Hanoveru/Nemačka + + + Hala 13 | Štand C19 + + + od 2014-09-25 do 2014-10-02 +
Logistički direktor Goran je upravo propustio 33.000. Da se baš Goran-u to dogodi, iako kod kolega važi za pravog mahera i efikasnog čoveka. Ali mogao je neko i ranije da mu kaže, da sa samo jednim tenderom može da kontaktira potencijalno 33.000 proverenih transportnih pružalaca usluga. I to samo u 3 koraka. Ali imaš sreću, Goran-e: Mnoge prednosti evropske tenderske platforme TC eBid® možeš i dalje da koristiš u svako doba. Maher ili "Propuštač"?! Delujte sada − i to što pre moguće: TC eBid® u realnom poslovanju isprobajte besplatno pod +49 211 88 26 24 00 ili preuzmite direktno na www.timocom.rs
logistika logistika Po podacima Direkcije za vodne puteve Republike Srbije, Dunav je najduža reka u Evropskoj uniji i druga najduža reka u Evropi nakon Volge. Izvire u Švarcvaldu od manjih reka Berge i Brigah, dugačak je 2 850 kilometara i protiče kroz nekoliko centralnoevropskih glavnih gradova, pre nego što se ulije u Crno more kroz deltu Dunava u Rumuniji i Ukrajini. To je veoma važan transportni koridor (panevropski koridor VII). To je jedini unutrašnji plovni put među 10 pan-evropskih koridora. Kroz Srbiju Dunav teče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Timoka. Od toga, 137,6 kilometara predstavlja zajednički sektor sa Hrvatskom, a 299,35 kilometara sa Rumunijom.
Slaganje robe, tj. skladištenje je takođe jako važan i odgovoran zadatak, zato što se pogrešnim skladištenjem upropaštava roba i dolazi do finansijskih gubitaka. Uzroci gubitaka mogu biti od lošeg pakovanja robe, nesavesne manipulacije robom od strane zaposlenih pa do loših uslova skladišta. Magacioner je odgovorno lice za slaganje robe u magacinu i pakovanje. Dobrim pakovanjem, štedi se prostor, samim tim, štedi se novac pri transportu.
Sava je po protoku najveća pritoka Dunava. Izvire u planinama zapadne Slovenije i protiče kroz Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Predstavlja međunarodni plovni put. Okvirni sporazum o slivu reke Save potpisan je između ove četiri zemlje kroz koje protiče 2004. godine, a međunarodna komisija za sliv reke Save počela je sa radom 2006. godine. Sava je danas plovna za velika plovila od Beograda do Slavonskog broda u dužini od 377 km i za manja plovila do Siska u dužini od 583 km.
Logistika u Srbiji Kroz istoriju, roba se u Srbiji prevozila čamcima i kolima koja su vukli konji ili magarci. Ali taj način prevoza se koristio na početku svuda, ne samo kod nas. Infrastruktura se raznim osvajanjima ovih prostora u određenim vremenima poboljšavala, a u nekim uništavala. Za osvajače, logistika je bila jako važna. Na teritoriji Srbije gde su živela dvojica rimskih imperatora, još u to vreme postojali su važni putevi pravljeni za trgovinu i dobavljanje zaliha. Malo je poznato da je selo Novo Korito u opštini Knjaževac bilo nekada na važnom ekonomskom koridoru ili saobraćajnici kojom se prevozila roba sa Dalekog Istoka ka Evropi. Tu su se ukrštali vojni putevi, a prevoj Kadibogaz između sela Novo Korito i Salaš u Bugarskoj, bio je jedan od najpristupačnijih i najnižih prelaza na tom delu Stare planine. Tisa je najveća leva pritoka Dunava. Izvire u Ukrajini, na Karpatima u oblasti Bukovina, i dalje prolazi kroz Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Srbiju. Uliva se u Dunav nasuprot Starog Slankamena. Tisa je plovna na dužini od 532 km, a protiče kroz Srbiju u dužini od 168 km. Reka Tisa ima status međudržavnog plovnog puta, što znači da je plovidba na njoj slobodna za brodove koji plove pod mađarskom i srpskom zastavom.
Železnica je došla 1894. godine kada je sagrađena pruga VršacAlibunar-Kovin. Pruga se završavala kod Dunava i roba se pretovarala na skele i prevozila preko. Drumski most preko Dunava je sagrađen 1976. godine i od tada Kovin postaje tranzitno mesto i saobraćajna raskrsnica. 32
Industrija 51 / avgust 2014.
Sve navedeno je pokazatelj da Srbija ima odličnu logističku poziciju. Zašto onda centralni magacini velikih kompanija koji snabdevaju Balkan i Jugoistočnu Evropu nisu u Srbiji? Po podacima u Budimpešti 1997. godine, na sastanku ministarstava transporta Evropske unije i zemalja u regionu dogovoreno je da Beograd bude jedan od glavnih distributivnih centara robe široke potrošnje za Jugoistočnu Evropu. Ali usledio je rat na Kosovu, pa bombardovanje. Investicije su otišle u Budimpeštu, a pre toga Mađarska je uzela i vazdušni saobraćaj u godinama sankcija. U Mađarsku su pristigle velike logističke kompanije i donele toj zemlji investicije i posao koje se mere milijardama evra. Potrošnja robe široke potrošnje zadnjih godina je porasla u bivšim republikama ex Jugoslavije. Možda će nam se pružiti nova prilika, a ostaje nada da će neko odgovoran bez mnogo razmišljanja samo preslikati primer susedne nam Mađarske.
logistika logistika GEBRÜDER WEISS
TRANSPORT U JEDNOM MAHU UVERITE SE I SAMI DA GW POKREĆE SVE
P
rema objavi Republičkog zavoda za statistiku (RZS), spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2013. godini iznosila je 26,5 milijardi evra i veća je za 12,8 odsto nego u 2012. godini. Srbija je najviše robe u 2013. godini izvezla u Italiju, za ukupno 2,38 milijardi dolara, na drugom mestu je Nemačka sa 1,74 milijarde dolara, a slede Bosna i Hercegovina sa 1,2 milijarde dolara, Ruska federacija (1,06 milijardi dolara) i Crna Gora (851 milion dolara).
ka zemljama EU tri puta nedeljno. Postigli smo tranzitno vreme od 48 h od momenta preuzimanja robe u Srbiji do terminala u Podgorici, Beču, Sarajevu, Skoplju, Prištini uz mogućnost da klijentu ponudimo kompletnu logističku, špeditersku i transportnu podršku. Dostupnost i stručnost zaposlenih uporedo sa redovnim polascima na koje klijenti mogu da računaju, omogućili su da ponudimo odličan kvalitet, po prihvatljivim cenama i sa najpovoljnijim tranzitnim vremenima. Rezultat svega toga je svakodnevno povećanje broja pošiljaka, otpremljenih vozila, novih i zadovoljnih klijenata uz stalno nastojanje da ponudimo bolje, više i kvalitetnije“ - izjavio je Mišo Božić, šef odeljenja zbirnog izvoza u kompaniji Gebrüder Weiss Srbija. Mesto polaska GW Terminal Dobanovci GW Terminal Dobanovci GW Terminal Dobanovci GW Terminal Dobanovci GW Terminal Dobanovci GW Terminal Dobanovci GW Terminal Dobanovci
Mišo Božić, šef odeljenja zbirnog izvoza
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Kako bi izašla u susret svojim klijentima, kompanija Gebrüder Weiss je povećala broj zbirnih polazaka iz Srbije ka zemljama regiona. „Naša mreža zbirnog izvoza obuhvata Makedoniju (polasci 2 puta nedeljno: ponedeljkom i sredom), Crnu Goru (polasci svakog radnog dana), Hrvatsku (polazak petkom), Bosnu i Hercegovinu (polazak petkom), Kosovo i Metohiju (polasci ponedeljkom i sredom), Albaniju preko MK (otpremanje robe redovnom zbirnom linijom za MK, polasci utorkom i četvrtkom iz Skoplja za Tiranu), i Evropsku uniju preko svoje centrale u Austriji, polasci ponedeljkom, sredom i petkom. Robu naših klijenata na najefikasniji način, tačno i bezbedno, dopremamo na njeno odredište u regiji i Evropi. Gebrüder Weiss je u poslednje tri godine investirao u razvoj kako regionalnih tako i zbirnih linija u izvozu ka zemljama EU. Prvobitno smo uveli opcione polaske u zavisnosti od obima posla, da bi u martu 2014. ka Crnoj Gori otpremali vozila na dnevnoj bazi, a
Zbirne linije GW Srbija Destinacija Dani polaska ponedeljak, utorak, sreda, ME Podgorica četvrtak, petak MK Skoplje ponedeljak, sreda HR Zagreb petak BA Sarajevo petak AL Tirana ( via Skoplje ) utorak, četvrtak RS Priština ponedeljak , sreda AT Wien ponedeljak, sreda , petak
Vaš Gebrüder Weiss tim Sa preko 6.000 zaposlenih, 150 sopstvenih filijala i godišnjim prihodom od 1,2 milijarde evra (2013), preduzeće Gebrüder Weiss spada u vodeća transportna i logistička preduzeća u Evropi. Pod krovom Gebrüder Weiss Holding AG sa sedištem u Lauterahu (Forarlberg) preduzeće je pored svojih glavnih oblasti poslovanja drumskog transporta, vazdušnog i pomorskog transporta robe, kao i logistike, okupila i niz visoko specijalizovanih industrijskih rešenja i ćerki-firmi – među njima, između ostalog, i logistički konsalting x|vise, tectraxx (specijalisti za visokotehnološka preduzeća), inetlogistics (softverska rešenja za upravljanje transportom TMS), railcargo (železnički transport) i servis za dostavu paketa Gebrüder Weiss, suvlasnik austrijskog DPD sistema za direktnu distribuciju paketa. Ovakvo koncentrisanje delatnosti omogućava koncernu da brzo i fleksibilno reaguje na potrebe klijenata. Zbog velikog broja ekoloških, ekonomskih i socijalnih mera, ovo porodično preduzeće čija istorija seže u prošlost više od 500 godina, i danas se smatra predvodnikom na području održivog privređivanja.
Gebrüder Weiss d.o.o. Transport and Logistics Beogradska bb, Dobanovci Tel: +381 (0) 11.3715.235 Fax: +381 (0) 11.3715.201 E-mail: office.beograd@gw-world.com Web: www.gw-world.com Industrija 51 / avgust 2014.
33
logistika logistika
INDUSTRIJSKA OPREMA D.O.O.
IFOY (INTERNATIONAL FORKLIFT TRUCK OF YEAR) 2014 ELEKTRO VILJUŠKAR GODINE TOYOTA 8FBMT30 I NAJBOLJE INTRALOGISTIK REŠENJE TOYOTA I_SITE
ELEKTRO VILJUŠKARI DO 3,5 TONE – TOYOTA TRAIGO 80
Dobitnik prestižne nagrade IFOY 2014 za kategoriju čeonih elektro viljuškara je Toyota Traigo 80. Novi Traigo 80 iz Toyote je snažan, jednostavan za rukovanje i pre svega veoma efikasan viljuškar nosivosti do 3,5 tone.
NAGRADA IFOY VILJUŠKAR GODINE 2014
Ključni faktori za izbor Toyota Traigo 80 su njegova produktivnost i energetska efikasnost. Viljuškar Traigo 80, sa većom brzinom vožnje i većom brzinom podizanja u kombinaciji sa moćnim ubrzanjem i produktivnošću koja se povećava za čak 20 odsto. To ga čini jednim od energetski najefikasnijih viljuškara u svojoj klasi. Toyota je prošle godine pokrenula seriju 8FBMT, poznatiju kao Traigo 80 V. U IFOY testu, ovaj viljuškar koji podiže 3,5 tone, postigao je visoku produktivnost i efikasnost zahvaljujući Toyota AC motorima bez održavanja, novom razvijenom sistemu kontrole i logičnijem rasporedu komponenti. Vijuškar postiže brzinu vožnje do 19 km/h na opterećenim putevima. Brzina podizanja je povećana na 0,68 m/s bez i 0,48 m/s sa opterećenjem. Traigo 80 je stoga pogodan za lake i za teške manipulacije teretima. U smislu produktivnosti, performanse električnog viljuškara u IFOY testu bile su iznad proseka, dok je potrošnja energije takođe niža od proseka. U svim režimima vožnje - H (High Performance), 34
Industrija 51 / avgust 2014.
P (Performance) i S (Standard) – viljuškar je energetski efikasniji od proseka u svojoj klasi. Toyota je stoga još jednom potvrdila da je Traigo 80 postao za 20% efikasniji. Tokom IFOY testa, Traigo 80 ostavio je robustan i izuzetan utisak. Bez obzira da li posmatramo gornji deo poklopca baterije, bočne panele poklopca baterije ili ulaz u viljuškar - skoro svi elementi su napravljeni od čvrstog čelika. Plastične komponente, poput instrument table, su jednako robustne i otporne na udarce. Standard koji postavlja Toyota SAS (Sistem Aktivne Stabilnosti) je USP. Zahvaljujući sinhronizovanom upravljaču, volan je uvek u idealnoj poziciji tokom pravolinijskog kretanja. Druge SAS karakteristike uključuju performanse: zaključavanje zadnje osovine u krivinama, automatsko ograničavanje ugla nagiba i ograničenje brzine nagiba krana sa podignutim viljuškama kao i automatsko nivelisanje viljuški. Sve u svemu, IFOY test je potvrdio da SAS skoro uvek garantuje visok nivo bezbednosti i produktivnosti. Traigo 80 dao je impresivne rezultate na testu, svojom vrhunskom svestranom preglednošću, prostranom i modernom kabinom, kao i opcijom za prilagođavanjem radnog mesta vozača koja odgovara potrebama konkretnog vozača. Kompaktan dizajn znači da Toyota Traigo može lako manevrisati i u malim i uskim prostorima. Brzina podizanja krana je velika i može se kontrolisati preko mini – ručice na desnom naslonu ruke. Preglednost kroz kran je takođe poboljšana: kompletno redizajniran i širi kran (dizanje do visine 3.300 mm) omogućava vozaču jasan pogled kroz kran do vrha viljuški što je bitno prilikom ulaska u otvor palete. Pored toga, redizajnirani zaštitni krov pruža poboljšanu vidljivost, što viljuškar čini idealnim za rad na većim visinama.
logistika logistika
INDUSTRIJSKA OPREMA D.O.O.
IFOY NAGRADA 2014 U “INTRALOGISTICS SOLUTION" KATEGORIJI DOBILA JE TOYOTA MATERIAL HANDLING EVROPA
IFOY nagrada – intralogistik rešenje godine 2014 - dobila je Toyota. Ključni faktori su bili jak fokus na kupca i korišćenje uspeha za iznalaženje rešenja. Žiri smatra da je Toyota impresivno demonstrirala potencijal koji se može eksploatisati korišćenjem sistema za upravljanje voznog parka zasnovane na sistemu web-a. Međunarodni logistički provajder Carreras nudi pun spektar usluga tipičnih za ovaj sektor, uključujući i transport, skladištenje, distribuciju, pretovar robe i ambalaže. Nakon testiranja, kompanija je uvela Toyota I_Site sistem upravljanja voznim parkom, kako bi se smanjili troškovi oštećenja u floti viljuškara uz optimizaciju rukovanja robom. Toyota I_Site je realizovan u devet centara u Španiji, u razmaku od godinu dana - dva u Saragosi, dva u Madridu, i po jedan u Sevilji , Barseloni, Tarragona, Las Palmas (Gran Canaria) i Tenerife. Sistem je nedavno uveden u Portugalu (Lisabon i Pombal), kao i u Alikanti i Valensiji u Španiji. Sistem je implementiran na različitim lokacijama, u blizini skladišta menadžera i njihovog poslovanja i održavanja tehničara. Ovaj proces je takođe uzeo u obzir iskustva stečena na prvoj Tojota I_Site lokaciji, sedištu kompanije u Saragosi. Sistem pomaže Carreras grupu da održi pregled raspoređivanja celokupne flote viljuškara uz podršku web portala. Kompanija teži ostvarenju tri cilja: niži troškovi, poboljšanje sigurnosti i veća produktivnost. Sa tim ciljem, Toyota pruža informacije iz radne pan-evropske baze i kombinuje je sa tehničkim, finansijskim i administrativnim podacima Carreras flote. Ovaj podatak uključuje stvari kao što su podaci vezani za vožnju, koji su direktno snimljeni u viljuškarima i koji se zatim prenose putem GPRS-a. 300 od 450 viljuškara TMHE (TOYOTA MATERIAL HANDLING EUROPE) u Carrerasu
se u međuvremenu upravlja preko Toyota I_Site. Projekat je bio potpuni uspeh, kao što je zabeležena 10% veća produktivnost i za 57% smanjenje operativnih troškova za period od 2009. do 2011. godine. Još jedna direktna posledica upotrebe I_Site je optimizacija procesa rada: Svako vreme provedeno u putu je mereno i definisani su novi pick-up bodovi za palete. Dobijena transparentnost takođe omogućila je Carreras da optimizuje radnu sposobnost vozača i mašina, kao i da se poboljša efikasnost viljuškara uz maksimalno iskorišćenje energije. Kontrola pristupa preko PIN kodova ima značajne prednosti u pogledu bezbednosti. To osigurava da samo obučeno i ovlašćeno osoblje može da radi na mašinama. Sistem rangiranja za pet najboljih vozača i drugih podsticaja za bezbednost, dodatno pomaže da se izbegne oštećenje i nepotrebni troškovi. U slučaju sudara ili ozbiljnog oštećenja, viljuškar može biti blokiran i ograničen na minimalnu brzinu, što umanjuje štetu.
Industrija 51 / avgust 2014.
35
transport transport
LUČKI GRADOVI
Kada govorimo o istoriji luka i lučkih gradova, govorimo i o istoriji civilizacije. Razvijanjem plovidbe, prvenstveno pomorske, širili su se vidici, mešale kulture i narodi, razmenjivali plodovi prirode i prirodna bogatstva. Luke i njihovi gradovi postajali su ekonomska i politička središta, omiljene destinacije trgovaca, ali i ljudi sumnjivog morala. Zemlje koje su shvatale moć gradova pored mora i reka, modernizovale su svoje luke i zadržale ekonomsku i političku moć. ≡ Autor teksta: Stevan Jovičić
ISTORIJA LUKA
Luke su se razvijale kroz istoriju od najstarijih vremena, Egipta, Rimskog carstva, preko velikog otkrića Amerike i bogatstava “novog sveta”, feudalizma, industrijske revolucije pa sve do danas. Naselja pored mora i reka koja su imala uvale, gde su brodovi mogli da se sklone sa otvorenog usled oluja ili za potrebe iskrcavanja robe, spominju se u spisima mnogo godina pre nove ere. Po nekim podacima ostrvo Bahrein je bilo u Persijskom zalivu jedna od najvećih luka pre nekoliko hiljada godina, gde su postojala i skladišta. Tu se trgovalo robom iz Mesopotamije, zlatom, srebrom, keramikom, začinima iz Indije… Brodovi nisu imali veliku nosivost, luke su bile drvene i primitivne, ali su postojale. Prvi koji su shvatili značaj i moguće bogatstvo koje donose ovakva mesta su Grci i Feničani, koji sa Egipćanima razvijaju pomorsku trgovinu i počinju sa izgradnjom kamenih luka. Kako se razvijala trgovina u lukama, tako su se gradili i veći brodovi - razvijanje brodogradnje. Feničani su bili vodeći u plovidbi i trgovini, mnogo njihovih brodova je stalno plovilo i trgovalo po Sredozemlju. Feničanski trgovci osnivaju lučki grad Kartagu, na severnoj obali Afrike, u današnjem Tunisu. Posle kratkog vremena zbog ogromne ekonomske moći, Kartaga se osamostalila i postala grad država i najveća luka tog vremena. To je prva luka koja je pojavom većih brodova iskopala bazene kako bi dobili veću dubinu i obložila ih kamenom. Može se reći da je to preteča izgradnje i nekih današnjih luka koje imaju peščanu obalu. Kartaga je zbog svog položaja imala nadzor kompletne trgovine i plovidbe Sredozemlja. Na njihovoj pijaci moglo se naći sve čime se u tom vremenu trgovalo, od slonovače do robova. Osnovana je 814 godine p.n.e. a uništena je od strane Rimljana 146 godine p.n.e. Nazivana je draguljem Sredozemlja, a i dan danas se smatra mestom procvata i mešanjem kultura. Grci postaju iskusni moreplovci (300-400 godine p.n.e.) plove Sredozemljem, Crnim morem, dolaze i do Jadrana. Vis je u to vreme bio jedna od najvećih luka Jadrana. Činili su je narodi Iliri i Dalmati. Izgradnjom Aleksandrije od strane Aleksandra Velikog oko 334. godine p.n.e. taj grad postaje i najveća luka starog sveta koja je mogla da primi preko 1 000 brodova koji su u to vreme bili nosivosti oko 300 tona. Aleksandrija je i danas najveća egipatska luka sa oko 4,5 miliona stanovnika. Proteže se na 32 kilometra afričke obale Sredozemnog mora. Pored čuvene Aleksandrijske biblioteke, poznatog svetionika koji se ubraja u sedam svetskih čuda, Aleksandrija je važna kao industrijsko središte zbog naftovoda i plinovoda sa Sueza, pomorskog grada koji je smešten pored Sueckog kanala. Rimljani na početku nove ere uzimaju primat u trgovini morem i kopnom. Osvajaju i grade nove luke i gradove. Luke su im uređene, sa brodskim vezovima, svetionicima, lučkim radnicima, velikim zidinama koji štite brodove od velikih talasa. Obavljaju trgovinu i povezuju kulture Azije, Afrike i Evrope. Grade kamene puteve kako bi povezali trgovinu morem i na kopnu. Prema nekim podacima, iako zvuči neverovatno, izgradili su oko 150 000 kilometara kamenih puteva. Tokom godina, pored propasti robovlasničkih država i propasti rimskog carstva, javlja se feudalizam ali i razvija trgovina morem. U 12. veku Venecija povećava svojom trgovinom važnost Jadrana, isto kao i Dubrovnik. 36
Industrija 51 / avgust 2014.
Zbog jako male trgovine Baltikom, Nemci u 13. veku prave između dva grada Libeka i Hamburga Hanzeatski savez, poznat kao HANZA. Za jedan vek, Nemci su postigli neverovatnu dominaciju u trgovini Baltikom. Libek i Hamburg su postali glavne luke u pomorskoj trgovini. Članovi HANZE su dobijali specijalne trgovačke povlastice i bili oslobođeni londonskih lučkih dažbina, a pored tih povlastica su imali dozvolu za trgovanjem celom Engleskom. Savez HANZA je opstao do 17. veka. Novim geografskim otkrićima, prvenstveno Amerike kao i usavršavanjem geografskih karata, razvija se i pomorski saobraćaj - a njegovim razvojem i luke postaju modernije i sve ih je više. Holandija postaje jaka pomorska zemlja, engleske luke postaju sve jače, pored Londona tu su i Liverpul i Belfast. Početkom 18. i 19. veka, na velikoj važnosti dobijaju luke na obalama Severne Amerike, Njujork, Boston, Filadelfija… Velika Britanija ozbiljno shvata važnost lučkih gradova i zauzimanjem Gibraltara, Malte, Hong Kong-a i Singapura, dobija primat u strateškim položajima pomorske trgovine. London je prava kapitalistička luka tog vremena. Diktiraju uslove trgovine i prometa dobara celom svetu. I danas je London glavna svetska berza, gde se određuju mnoga pravila svetske trgovine i tržišta. Otkrivanjem zlata u Americi i Australiji počinje izgradnja modernih luka u Njujorku, Melburnu, San Francisku, Sidneju… U istom veku, zahvaljujući reci Rajni, Roterdam postaje najjača luka Zapadne Evrope. Krajem 19. veka, izgradnjom pruge i povezivanjem sa Bečom i Budimpeštom, na Jadranu uzimaju primat glavne luke Trst i Rijeka. Otvaranjem Sueckog kanala 1869. godine, glavne luke Sredozemnog mora i zapadnoevropske luke poboljšavaju svoju vezu sa dalekim Istokom. Izgradnjom Panamskog kanala 1914. godine, podstiče se unapređenje i razvoj luka na Pacifiku. Na Bliskom istoku se izgrađuju naftovodi, u Južnoj Americi se pronalaze dijamanti, svet usavršava povezivanje i trgovinu neverovatnom brzinom. Stare luke postaju male, gradovi prenatrpani, izmeštaju se luke i grade se nove sa prvom mehanizacijom, prave se skladišta za razne potrebe, trguje se sirovinama, industrijskim proizvodima, teži se što većem prometu robe, što većoj zaradi. Došlo je novo doba, ali se trend za usavršavanjem luka i potrebom za što većim prometom i profitom nije izmenio.
transport transport NAJVEĆE SVETSKE LUKE DANAŠNJICE
Oko dve trećine ukupnog prometa obavlja se putem mora, okeana ili reka. U prvih 10 najprometnijih luka nalazi se čak 3 iz Kine. Šangaj, Hong Kong i Šenzen. Po podacima, najprometnija luka u svetu je Šangaj sa oko 500 miliona tona robe, a najprometnija kontenerska luka je Singapur. Pored toga što je jedan od najvećih gradova Kine, Šangaj se smatra jednim od najvažnijih ekonomskih središta sveta. Nalazi se na obali reke Huang Pu. Iz ribarskog grada sa tekstilnom industrijom u 19. veku kao veza između istoka i zapada, postao je glavna finansijska karika Kine i sveta. Singapur je takođe bio mala ribarska luka. Otvaranjem Sueckog kanala dobija na velikoj važnosti. Njegov strateški položaj povoljan je u tome što se nalazi između Indijskog okeana i Južnog kineskog mora i ima prirodno duboku luku. Godišnje ova luka prima preko 30 000 brodova. Ima velika skladišta, brojnu mehanizaciju i velike tankove za naftu i naftne derivate. Roterdam je lučki grad u Holandiji, nalazi se na ušću reke Rajne u Severno more. Roterdam je najveća luka u Evropi i treća u svetu. Uvoz u ovoj luci je znatno veći nego izvoz. Pored nafte, preko Roterdamske luke uvoze se se rude, žitarice, koža, pamuk, vuna, kafa, duvan, južno voće… Veliki deo tereta ne prolazi proces skladištenja, već najčešće iz luke nastavlja put železnicom, kamionom ili rekom Rajnom, tj. unutrašnjom plovidbom. Hong Kong je smešten na južnoj obali Kine. Sam naziv u prevodu znači “mirisna luka” ili “tamjanska luka”. Jedan je od najgušće naseljenih gradova na svetu sa 6 500 stanovnika na kvadratnom kilometru i predstavlja najbolju i “najudobniju” prirodnu luku na svetu. Luka je otvorena prema moru sa dva izlaza i dovoljno je duboka da u nju mogu pristati i najveći prekookeanski brodovi. Roba se ukrcava i iskrcava ogromnim dizalicama, a na pristaništima se nalaze železnički koloseci i ogromna skladišta. U razgovoru sa nekim od oficira prekookeanskih brodova, dobio sam informaciju da ulazak u luku Hong Kong izgleda kao ulazak u košnicu. Međutim, organizacija sa toliko brodova u svakom trenutku je nešto što je za svaku pohvalu i što treba doživeti. Los Anđeles je sa svojom lukom po veličini, prometu i opremi među najvažnijim lukama u Americi, pored Hjustona i Južne Luzijane. Nalazi se u zalivu San Pedro u južnoj Kaliforniji. Ima unutrašnju i spoljašnju luku. Spoljašnja luka zaštićena je sa dva ogromna zida i ima mnoštvo kanala. U tom delu luke nalazi se naftni terminal. U unutrašnjem delu luke nalaze se terminali za različite terete sa mrežom železničkih stanica. Jedna od glavnih veza za ovu luku je Evropa - Panamski kanal - Los Anđeles – Sijetl - Vankuver. Uvozi najrazličitije vrste robe, kako industrijske tako i široke potrošnje. Hamburg je već početkom dvadesetog veka bio ekonomski oslonac Nemačke i jedna od najvažnijih luka Evrope. Jedan deo luke u Hamburgu služi kao univerzalna luka, drugi deo je specijalizovan za teret kao što su žito, rude, drvo i razni prehambreni proizvodi, a u trećem delu luke Hamburg se nalaze rafinerije i služi za iskrcavanje ili istakanje nafte. Luka se nalazi na ušću reka Alstera i Bile koja se uliva u Elbu a nakon stotinak kilometara, Elba se uliva u Severno more. Možemo zaključiti da luke koje su i u prošlosti imale primat u Evropi i do danas su ga zadržale ulaganjima, modernizacijom i prilagođavanjem tržištu.
NAJVAŽNIJE LUKE ZA SRPSKU EKONOMIJU I INDUSTRIJU
Solun je kao luka imao strateški značaj još u doba cara Dušana Silnog. Kao luka koja je za nas najbliža Sueckom kanalu odakle dolaze brodovi i roba sa istoka jeste važna, ili je možda bolje reći, bila važna. Ta roba je namenjena i srednjoj Evropi pa brodovi zalaze dublje u kontinent i pristaju sa robom u luku Kopar.
Luka Hamburg
Naravno zbog troškova otpremanja, uvoznicima i izvoznicima mnogo je povoljniji prevoz do Kopra nego Soluna, a i same lučke takse egejske luke su duplo skuplje. Kopar leži duž istoimenog zaliva. On je jedini i samim tim najveći lučki grad u Sloveniji. Da luka obavlja dugo tu funkciju dokazuju zapisi trgovine Kopra sa Venecijom iz 932. godine. Pored luke i kompanije Tomos čijim se motorima vozila cela bivša Jugoslavija, zastupljen je i turizam. Sa 30 000 stanovnika, Kopar ima lidersku poziciju i ulogu za uvoz robe za centralnu i Jugoistočnu Evropu. Luka je multifunkcionalna. Pored luke obezbeđuju i kompletnu logističku podršku. Imaju specijalizovane terminale na kojima imaju kompletne uslove za rukovanje i za skladištenje svih vrsta tovara. Od uopštenog tereta, vozila, tečnog i suvog tereta do kontejnera. U 2013. godini kroz luku Kopar prošlo je nešto preko 20 miliona tona tereta. Prema nekim podacima, oko 70 posto kontejnerskog tovara za Srbiju ide preko ove luke.
Snaga i produktivnost Pouzdanost i sigurnost Tržišni lider u svojoj oblasti Savršen kvalitet po razumnoj ceni Veliki izbor viljuškara:
Dizel viljuškari 1-25 t Gasni viljuškari 1-5 t Elektro viljuškari 1-7 t HELI Viljuškari Group d.o.o. Beograd, Cara Dušana 207, tel. 011-316-31-80
Industrija 51 / avgust 2014. www.heli.rs
37
transport transport pa je to još jedan razlog zašto je prevoz iz ovih luka povoljniji. Pre par godina postojala je mogućnost da Srbija kupi udeo u luci Bar, ali mnogi stručnjaci su govorili da je potrebno ogromno ulaganje u infrastrukturu i obnovu pruge Beograd – Bar, tačnije oko 300 miliona evra kako bi transport bio siguran i neograničen. Samoj luci potrebna je rekonstrukcija, zbog malog kapaciteta od 2-3 miliona tona, potrebno je proširiti luku i uložiti oko 2 milijarde evra. Da i imamo taj novac, bilo bi mnogo pametnije uložiti u naše plovne potencijale i gradove pored reka, kao i njihove luke.
Luka Rijeka
Po mnogim stručnjacima, luka Omišalj kod Rijeke je među glavnim lukama za Srbiju. Preko luke Omišalj Srbija dobija rusku naftu. Smeštena je na severnoj strani ostrva Krk. Idealna je za prihvat i otpremu nafte. Svojim položajem zaštićena je od naleta vetra i talasa. Dva tankerska veza sa dubinom mora od 30 metara mogu bez ograničenja da prihvate i najveće tankere. Pomoću remorkera čitava operacija okretanja i vezivanja ne traje duže od 3 sata. Na svakom vezu se nalaze četiri terminala za sirovu naftu i dva terminala za istakanje naftnih derivata. U hrvatskoj se nalazi i luka Rijeka koja se nalazi na odličnoj poziciji povezivanja Srednje i Srednjeistočne Evrope prekomorskim destinacijama. Cenama i uslugom parira lukama severnog Jadrana. Najveći je koncesionar za pretovar suvog tereta, kao i rasutog tereta na području lučkog bazena Rijeka. Pored lučkih usluga pruža i usluge skladištenja. Luka u Solunu je trebalo da bude povezana sa Srbijom kanalom Dunav-Morava-Vardar. Koliko god da je ideja odlična, taj kanal po stručnjacima ne bi bio od velikog značaja, iako bi transport rekom bio ubedljivo najpovoljniji, a prevozile bi se prvenstveno žitarice. Prema njihovoj proceni, tim kanalom bi mogle da plove barže do 1 500 tona, što je jako malo za žitarice i ostali rasut teret. Niska cena rečnog prevoza rasute robe se postiže ekonomijom obima, tj. transportom velike količine u jednoj pošiljci. Zato žitarice idu Dunavom koji ima skoro neograničen kapacitet. Tako dolazimo do još jedne jako važne luke za nas. Luke Konstanca. Luka se nalazi na dunavskom ušću, pošiljke iz Srbije koje idu ka ovoj luci nose do 10 000 tona žitarica i rasute robe. To je jedan od razloga zbog čega je Konstanca postala važna luka za žitarice i rasute terete u ogromnoj razmeri. Konstanca je jedan od najznačajnijih gradova i najveća rumunska luka na Crnom moru. Sagrađena je na mestu gde se iz oblasti “Vlaška nizija” u unutrašnjosti najlakše dolazi do Crnog mora. Povezivanjem grada sa Dunavom putem kanala “Černa voda – Negru voda” dobila je još više na prometnom značaju. U prevodu kanal “Dunav-Crno more” je veštački kanal koji je dugačak 67 kilometara i plovna je veza između Dunava i Crnog mora. Nekadašnji plovni put skraćen je ovim kanalom za skoro 400 kilometara. Kanalom se značajno skraćuje i plovni put između Severnog i Crnog mora preko Dunava, Majne i Rajne. Podeljene su procene o isplativosti ovog kanala pošto je potrebno puno za održavanje, a razlog je taj što reka u ulazu iz Dunava u kanal taloži ogromne nanose. Za nas i sve ostale koji plove Dunavom, definitivno je važan i isplativ. U ovom tekstu luka Bar nije zaboravljena, samo je poslednja po značaju za Srbiju. Prema nekim podacima Srbija koristi nešto manje od 20 posto izvoza robe preko ove luke. Najveći uvoznici koriste hrvatske luke zbog železnice kojom je prebacivanje robe ne samo finansijski isplativije nego nema potrebe za pretovarom, za razliku od pruge Beograd – Bar gde je kontejnerski prevoz ograničen. Luke Omišalj, Kopar i Solun imaju mnogo bolju infrastrukturu od luke Bar 38
Industrija 51 / avgust 2014.
Prevoz robe rekom
SRPSKE LUKE I POTENCIJAL
Prema podacima Dunavske komisije, na reci Dunav i njenim pritokama postoji 91. luka za komercijalne namene, a na teritoriji Srbije nalazi se 11. Na reci Dunav kroz Srbiju postoji osam luka od međunarodnog značaja: Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo. Najveće luke na reci Savi su u Šapcu i Sremskoj Mitrovici, a na reci Tisi u Senti. Sve luke su privatizovane osim Luke Novi Sad, koja treba da postane javno preduzeće. Luke imaju znatan projektovani kapacitet, ali tehnološki zastareo, uz nedostatak finansijskih sredstava za održavanje i razvoj koji je doveo do njihove neefikasnosti, pri vršenju osnovnih lučkih delatnosti. Lučki kapaciteti zbog nedostatka robe za pretovar u proseku su iskorišćeni sa oko 30%. Najveći broj luka je povezan sa glavnim železničkim prugama i putevima. Samo luke u Pančevu i Beogradu poseduju kontejnerske terminale. Promet u lukama u 2000. godini je iznosio 40% prometa iz 1989. godine. Poslednjih godina je nešto povećan. Neophodno je uređenje plovnih puteva Dunava i Save, na kojima brodske rute nisu obeležene celom dužinom. Po podacima za uređivanje plovnih puteva, potrebno je preko 300 miliona evra. Stanje srpske flote je u nešto lošijem stanju od srpske privrede. Ne postoji “navika” da se koriste naše reke od strane naše privrede, kao i da se smanje troškovi transporta. Po mnogim stručnjacima nema potrebe da žurimo sa ulaganjem u rečnu infrastrukturu, kada je zadnjih nekoliko godina prebacivanje robe rekom ispod 10 posto. Jedna domaća kompanija je u saradnji sa austrijskom 2010. godine pokrenula brodsku liniju za transport kontejnera na relaciji Budimpešta – Beograd – Konstanca. Nudili su izuzetno konkurentne cene transporta. Za transport robe od Beograda do Konstance bilo je potrebno 4 dana, a za povratak 8. Od Budimpešte do Konstance roba se transportovala za 8 dana, a za povratak je bilo potrebno 11 dana. Na žalost uz mnogo manje troškove transporta, čak i do tri puta manje nego kamionskim prevozom, naša privreda nije mogla da obezbedi dovoljno tereta u uvozu i izvozu da bi linija bila rentabilna, pa je ugašena posle dve godine. Priča je nekako uvek ista kada se govori o potencijalima naše zemlje. Ostaje nada da ćemo u novoj svetskoj političkoj situaciji iskoristiti svoju šansu i sa istokom i zapadom, pokrenuti proizvodnju, izvoz i uložiti u svoje potencijale, na kojima će pokolenja zarađivati.
nove nove tehnologije tehnologije ŠPICA CENTAR D.O.O.
ZNAČAJ KVALITETNE EVIDENCIJE PRISUSTVA ZA UKUPNU EFIKASNOST I PRODUKTIVNOST Često se, slučajno ili namerno, evidencija prisustva, kombinovana sa kontrolom pristupa, izjednačava sa evidencijom radnog vremena ili čak sa upravljanjem radnim vremenom. To nije isto i upravo zato važno je, pri izboru sistema za evidenciju prisustva i kontrolu pristupa, obratiti pažnju da li odabrani sistem podržava evidenciju radnog vremena (i upravljanje radnim vremenom) u pravom smislu te reči. Kako ćemo to utvrditi? Postoji nekoliko bitnih razlika. Pre svega, sistem za evidenciju radnog vremena mora da razlikuje kategorije radnog vremena: industrijski rad (fiksno vreme, smene), kancelarijski rad (fleksibilno, klizno vreme) i rad po ugovoru (plaćeno vreme). Osim toga, sistem za evidenciju radnog vremena mora da ima efikasan način za izvoz podataka u sistem za obračun zarada ili, poželjno, poseban modul koji služi za pripremu podataka za obračun i integraciju sa sistemom za obračun zarada.
U
ovom tekstu nećemo se baviti evidencijom prisustva i kontrolom pristupa sa aspekta sigurnosnih procedura i elementarnog evidentiranja vremena dolaska i odlaska, već ćemo pokušati da istaknemo značaj evidencije radnog vremena i upravljanja radnim vremenom sa aspekta obračuna zarada i direktnog uticaja na efikasnost i produktivnost kompanije.
EVIDENCIJA RADNOG VREMENA
Odavno ne treba dokazivati da automatizovana evidencija radnog vremena donosi ključne prednosti za poboljšanje produktivnosti, kako na nivou pojedinca, tako i na nivou organizacije. Podaci o vremenu i prisutnosti zaposlenih povezuju se direktno ili indirektno obračunom zarada. Pri tome nivo i složenost zahteva za integraciju, varira od organizacije do organizacije. Nekima od njih, mogu biti dovoljni samo osnovni podaci eksportovani iz sistema za evidenciju radnog vremena u određenom formatu ili u Excel tabelu. Za one organizacije koje zahtevaju napredniju integraciju, pravo rešenje jeste posebno dizajniran modul za integraciju sa sistemom za obračun zarada. 40
Industrija 51 / avgust 2014.
Način rada, organizacija, radno vreme i broj zaposlenih u industrijskom okruženju nameću potrebu za automatizovanjem procesa evidencije radnog vremena zaposlenih i automatizovano prenošenje podataka u sisteme za obračun zarada i preuzimanje podataka o odsustvovanjima iz softvera kadrovske službe. Automatizacijom procesa evidencije radnog vremena i prenošenja podataka u sistem za obračun zarada, kompanija ostvaruje višestruke uštede koje se ogledaju, pre svega, u smanjenju administrativnog rada, eliminisanju grešaka usled ručne evidencije. Sve zajedno utiče na povećanje efikasnosti i bolju profitabilnost kompanije. Ukoliko pođemo od toga da je radno vreme, kao i vreme generalno, resurs koji se ne može obnoviti, ograničen na saldo sati u okviru obračunskog perioda, i da direktno utiče na efikasnost kompanije, jasno je zašto vodeće svetske kompanije evidenciju radnog vremena vide kao kontinualan proces koji se sastoji od međusobno zavisnih faza: planiranje radnog vremena -> prikupljanja podataka o radnom vremenu -> pregled podataka u realnom vremenu -> odobrenja i korekcije -> izveštavanje o radnom vremenu -> obračun zarada i analiza. Pravilno sprovođenje ovog procesa dovodi do povećanja stepena iskorišćenja radnog vremena, kao i do optimizacije korišćenja drugih resursa kompanije, koji su direktno povezani sa proizvodnim procesom. Pre svega, treba znati da je radno vreme obračunska kategorija koja se računa od početka radne aktivnosti zaposlenog, gde se početak radne aktivnosti razlikuje od prostog prisustva zaposlenog
nove nove tehnologije tehnologije ŠPICA CENTAR D.O.O.
kao i sopstvenu memoriju za čuvanje podataka u slučaju prekida komunikacije. Izveštavanje u realnom vremenu je važna karakteristika naprednog rešenja za evidenciju radnog vremena jer omogućava da rukovodioci, šefovi ili osobe zadužene za evidenciju, dobijaju ažurne podatke i da, kada je to neophodno, odobre radne aktivnosti koje su u njihovoj nadležnosti, a utiču na ukupno radno vreme zaposlenih. Takav primer je ''prevremeno'' napuštanje radnog mesta iz privatnih razloga, odobrenje za prekovremeni rad ili odobrenje korekcija vremena dolaska.
IZVEŠTAVANJE
u kompaniji ili u krugu fabrike. Nužno je, u okviru jedinstvenog sistema, posebno pratiti ove kategorije, kao i vreme i mesto njihove evidencije. Ovi podaci neophodni su za analizu efikasnosti procesa proizvodnje (broj jedinica/vreme), za utvrđivanje prisutnog broja zaposlenih u realnom vremenu, za utvrđivanje prisutnosti na pojedinim lokacijama u fabričkom krugu (veoma važno u slučaju incidenta), i za isplatu zarada na osnovu obračuna efektivno iskorišćenog radnog vremena.
PLANIRANJE RADNOG VREMENA
U industriji se planiranje radnog vremena najčešće zasniva na potrebama proizvodnje, odnosno na planiranom obimu i raspoloživom broju zaposlenih. Često se proizvodnja obavlja u 3, pa i 4 smene, tako da je neophodno pratiti parametre kao što su: početak i kraj smene, broj smena u toku jedne nedelje, zakonom zagarantovani odmor između smena i pauza u toku jedne radne smene. Ovo je dinamičan proces koji zahteva da se planovi rada za sve zaposlene prilagođavaju na nedeljnom, a neretko i na dnevnom nivou. Dobar sistem za evidenciju radnog vremena mora da ima i kvalitetno rešenje za planiranje radnog vremena koji treba da omogući kreiranja i izmene neograničenog broja satnica, radnih šema i događaja, uz poštovanje pravila i ograničenja propisanih zakonom i od strane kompanije. U modul za planiranje unose se parametri kao što su početak i kraj radnog vremena, pozicije na kojima zaposleni može da radi, godišnji odmor, dnevna, nedeljna i mesečna ograničenja u pogledu radnih sati, dozvoljeno prekoračenje radnih sati, dozvoljeno klizanje prilikom dolaska ili odlaska sa posla, broj sati odmora između smena i drugi parametri koji će eliministi mogućnost greške prilikom planiranja. Pored izbora softvera, značajan je i izbor odgovarajućeg hardvera za prikupljanja podataka o registracijama zaposlenih. Ubičajno je da se za prikupljanje podataka koriste profesionalni uređaji, terminali za evidenciju radnog vremena, koji su otporni na zahtevne uslove upotrebe u industrijskom okruženju. Veliki broj registracija u kratkom vremenskom intervalu na dnevnom nivou, visoke ili niske temperature, prašina i vlaga, traže da terminali za registraciju budu robusne izrade i specijalno dizajnirani za rad u ekstremnim vremenskim uslovima. Registracija se obavlja putem jedinstvene personalizovane bezkontaktne kartice zaposlenih. Takođe, uređaj za registraciju mora da podržava sve mogućnosti koje softversko rešenje omogućava, neophodno je da poseduje barem nekoliko programabilnih tastera, komunikaciju sa serverom u realnom vremenu,
Kvalitetno izveštavanje je veoma važan deo procesa evidencije radnog vremena, jer se na osnovu različitih tipova izveštaja planira radno vreme, izračunava produktivnost, obračunava zarada, ali se isto tako uočava pojava absentizma ili druge neregularnosti u pogledu radne discipline. Izveštaji moraju biti prilagođeni onome ko ih koristi i uvek dostupni na zahtev korisnika. Neki od tipskih izveštaja jesu: izveštaj o prisutnosti, izveštaj o kršenju radnog vremena, izveštaj o godišnjem odmoru, izveštaj o naknadno unetim podacima, i slično. Napredna rešenja poseduju generator izveštaja koji omogućava administratoru sistema da kreira neograničen broj šablona o radnom vremenu za kasniju upotrebu, gde jedan izveštaj može sadržati sve kolone koje su bitne korisniku, menjati njihov redosled, menjati mernu jedinicu (dan, sat, minut) i uz pomoć brojača međusobno kombinovati sve podatke kako bi u izveštajima mogli biti prikazani podaci o karakteristikama rada u kompaniji, na nivoima pojedinca, odeljenja, sektora ili čitave kompanije, za vremenske periode po izboru. Napredna rešenja moraju da poseduju mogućnost automatizovanog izveštavanja direktora, menadžera, šefova ili drugih osoba putem elektronske pošte. U modulu za izveštavanje se upišu odgovarajuće e-mail adrese, definišu se tipovi izveštaja koji želimo da korisnik dobije i vremenski interval u kojem će sistem automatski slati poruke sa izveštajima u pdf, word, excel, xml ili nekom drugom standardnom formatu. Tako, na primer, direktor sektora može u ponedeljak imati izveštaj o kašnjenju za prethodnu nedelju, rukovodilac sektora za ljudske resurse na kraju svakog meseca može dobijati izveštaj sa najčešćim tipovima odsustava i kašnjenja (dolazak na posao), generalni direktor može dobijati izveštaj sa grafikonima koji će prikazivati saldo sati za svaku smenu u proizvodnji, ukupno utrošeno vreme, broj noćnih sati, bolovanja i drugo.
Industrija 51 / avgust 2014.
41
nove nove tehnologije tehnologije ŠPICA CENTAR D.O.O.
Osim automatizovanog slanja izveštaja, kod dobrih rešenja za evidenciju radnog vremena postoji mogućnost pregleda i filtriranja podataka o radnom vremenu putem mobilne aplikacije za uređaje sa android ili ios operativnim sistemom, gde korisnik dobija sve izveštaje odmah po zahtevu, uz upotrebu naprednih filtera za kreiranje željenog izveštaja. Putem aplikacije za upravljanje radnim vremenom, administratori sistema mogu odobravati sve parametre za koje imaju odgovarajuće dozvole, sa jasnim neizbrisivim tragovima promena, kako bi se eliminisala mogućnost zloupotrebe.
Najvažniji dodaci su oni za obračun jer se pomoću njih kategorije radnog vremena prilagođavaju obračunskim kategorijama. Neka od tipičnih prilagođavanja obračunskih kategorija: 1. Saldo sati radnog vremena se množi sa koeficijentom predviđenim za dodatke isplati kako bi se dobila obračunska kategorija. Primer: 0,5 (koeficijent) x Noćni rad (kategorija evidencije radnog vremena). Naravno, koeficijent se može definisati za grupu zaposlenih, odeljenje, pododeljenje, lokaciju ili za pojedinačnog zaposlenog. 2. Događaj se množi sa nominalim iznosom u novčanoj jedinici. Klasičan primer je broj iskorišćenih obroka u kantini pomnožen sa nominalnim iznosom u RSD. Takva novokreirana kategorija služi kao odbitna stavka od plate zaposlenog ili može biti dodatak na platu, ukoliko se računa broj neiskorišćenih obroka. 3. Kombinacija različitih parametara koji utiču na jednu kategoriju. Na primer: Broj radnih vikend dana kojima je radnik radio treću smenu u periodu od mesec/kvartal/godina. Ukoliko je broj veći od ‘’X’’, koeficijent za obračun dodatka povećati za ‘’Y’’ vrednost. 4. Računske operacije između vrednosti kategorija radnog vremena, kako bismo dobili obračunsku kategoriju na dnevnom ili mesečnom nivou. Primer: Obračunska kategorija= kategorija radnog vremena A + kategorija radnog vremena B – (0,3 x kategorija C).
INTEGRACIJA SA SISTEMOM ZA OBRAČUN ZARADA
Već smo rekli da modul za integraciju sa sistemom za obračun zarada (u sistemu Time&Space to je modul PIF - Payroll Integration Framework), treba da bude sastavni deo sistema za evidenciju radnog vremena. Taj modul treba da ima mogućnost unošenja striktnih pravila obračuna različitih obračunskih kategorija, a da pritom, zadržava fleksibilnost u pogledu definisanja novih pravila i jednostavnog korisničkog okruženja. Modul treba da se povezuje direktno na bazu podataka, da prihvata dodatni unos podataka, omogućava različite transformacije i rekalkulacije i da pruža brojne mogućnosti za izvoz podataka u različitim formatima. Osim ove, primarne funkcije, moduli za integraciju sa sistemima za obračun zarada imaju i kontrolnu funkciju, jer omogućavaju osobi zaduženoj za obračun zarada uvid u kompletne podatke o radnom vremenu, sa opcijom aktivacije "alarma" u slučaju odstupanja od normi ili formata podataka. Funkcionalnost softverskog modula za integraciju sa sistemom za obračun zarada može biti dodatno proširena dodavanjem i kombinovanjem dodataka (plug-ins). Ova funkcija je veoma bitna jer se prilagođavanje podataka radi "na kraju" i omogućava da korisnik dobije fleksibilno rešenje koje će moći da odgovori svakom zahtevu za izmenu načina ili pravila obračuna. Postoje tri osnovna tipa dodataka: • Dodaci za obračun - upotrebljavamo ih za izvođenje specifičnih obračuna, • Dodaci za izveštaje - upotrebljavamo ih za izradu specifičnih izveštaja, • Dodaci za izvoz - namenjeni su izvozu podataka direktno u bazu podataka ili za podršku nestandardnim formatima. 42
Industrija 51 / avgust 2014.
5. Redistribucija salda sati prema potrebama kompanije. Ovaj način obračuna je karakterističan za sezonske poslove ili prilikom planiranja ‘peak’ perioda u proizvodnji. U slučaju da kompanija ima potrebu da radnik jedan mesec radi 208 sati, dok je u planu da idući mesec radi 150 sati, gde 178 sati na mesečnom nivou obezbeđuje pun iznos zarade, ovaj dodatak raspoređuje sate iz sačuvanog salda i time se dopunjuje fond sati u mesecu u kojem nije ispunjen fond sati za isplatu zarade. 6. Kategorija radnog vremena postaje obračunska kategorija jedino u slučaju da je dostignuta minimalna vrednost druge kategorije ili ukoliko kategorija nije dostigla određenu vrednost. Primer: Prekovremeni rad (obračunska kategorija): ukoliko je saldo prekovremenih sati < od 20 časova, isplatiti vrednost. To znači da se isplaćuje prekovremeni rad do 20 radnih sati na mesečnom nivou. Na kraju procesa, koriste se dodaci za izvoz podataka ka sistemu za obračun zarada. Ovi dodaci služe da format podataka prilagode nadređenom rešenju za obračun, ili drugom ERP rešenju koji prihvata podatke za obračun. Različiti sistemi zahtevaju različite formate podataka, stoga je vrlo važno da rešenje za automatizaciju procesa evidencije radnog vremena i integraciju sa sistemom za obračun zarada omogućava jednostavno prilagođavanje bilo kom nadređenom ERP rešenju, kao što su na primer SAP, Navision, Panthenon i drugi.
nove nove tehnologije tehnologije ŠPICA CENTAR D.O.O.
no za prikupljanje podataka o radnom vremenu, ili ukoliko rešenje ne može da odgovori potrebama kompanije, koja je dužna da obezbedi da se podaci o elektronskoj evidenciji radnog vremena mogu po potrebi koristiti prilikom raskida radnog odnosa, sudskih procesa zbog nepoštovanja isplate zakonom predviđenih dodataka na zaradu, ili prilikom dokazivanja povrede na radu. U takvim slučajevima, usled neodgovarajuće evidencije, krivicu uglavnom snosi poslodavac, što osim visoke kazne donosi i opadanje ugleda kompanije.
ZAKLJUČAK
Pitanje koje se usvajanjem novog zakona o radu nameće poslodavcima, jeste: ,,Da li postojeće rešenje za evidenciju prisustva podržava usklađivanje sa izmenama u zakonskim odredbama?''. Većina kompanija koje posluju u sektoru industrije poseduje neko od rešenja za evidenciju prisustva putem bezkontakne kartice. Problemi se javljaju upravo u slučaju kada to rešenje nije podeše-
Sistem za evidenciju prisustva, koji podržava kategorije radnog vremena, kreiranje satnica kao i radnih šema, može se nazvati sistemom za evidenciju radnog vremena. Ukoliko takav sistem omogućava i dinamičko planiranje rasporeda zaposlenih i radno vreme, uz dodatno praćenje po mestima troška, uz efikasno povezivanje sa sistemom za obračun zarada i izveštavanje nadređenih o svim bitnim informacijama o radnom vremenu, tada možemo govoriti o sistemu za upravljanje radnim vremenom. Sve ove osobine poseduje mali broj rešenja na našem tržištu. Time&Space koji Špica razvija i unapređuje 25 godina, jedno je od njih, sa najviše „iskustva“ i ubedljivo najviše referenci – više od 3 000 kompanija sa više od 800 000 zaposlenih.
nove nove tehnologije tehnologije HARTING
MY GENERATION Autor teksta: Thomas Wolting
EFIKASNA PROIZVODNJA
Utikačke spojnice su ključna elektronska komponenta za efikasan prenos napajanja: moraju biti male, jednostavne za rukovanje i lake za utakanje. Kod primene treba dodati i fleksibilnost i otpornost. Moraju da vode računa o raspodeli napona sa komandne ploče i ne iziskuju velike troškove prerade.
HAN-FAST LOCK®: JEDAN PROFIL U današnje vreme retko koji segment industrije ne zavisi od elektronskih komponenti za prenos napajanja. Industrijske tendencije kao što su fleksibilnost, minimalizacija i podizanje kvaliteta uz znatno smanjenje troškova, imaju za posledicu da prenosnici nalaze sve širu primenu u strukturama robne proizvodnje uzimajući na sebe raznovrsne zadatke. Da bi udovoljili zahtevima savremenog upravljanja uređajima i proizvodnjom, ova strukturna unapređenja predstavljaju neminovnost. Time sistemi postaju kompleksniji i ujedno se drastično povećavaju zahtevi koje komponente, a na kraju i utikačke spojnice, moraju da zadovolje. Istovremeno i radno okruženje postaje sve kompleksnije. Klimatsko i radno okruženje karakterišu ekstremna stanja i amplitude. Takva situacija ima razne posledice za tehnologije utikačkih spojnica uz brze skokove u razvoju gde se objedinjuju povećanje efikasnosti, smanjenje troškova i radna sigurnost. Tu se HARTING Technologiegruppe nametnula pre svega sa svojim proizvodom Han-Fast® Lock, sa unapređenim konceptom utikačkih spojnica gde su ekonomičnost, efikasnost i fleksibilnost ujedinjeni. Jedan od ključnih zahteva kod elektronskih komponenti za efikasan prenos napajanja jeste adekvatno i precizno prenošenje visokog napona na komandnu ploču, dakle uvezanost Han® industrijskih utikačkih spojnica i komandne ploče. Pored ostalog, proizvodnja mora da odgovara industrijskim standardima, što znači da se uklapa u zahteve serijske proizvodnje najvišeg kvaliteta. Finansijski potencijali bi morali da se koriste. Pri tom treba da obezbede praktično i brzo rukovanje u datom radnom okruženju. Moraju da omoguće brzo otklanjanje kvarova kako bi zastoji, a time i troškovi, bili smanjeni. 44
Industrija 51 / avgust 2014.
Do sada se uvek javljala rupa prilikom proizvodnje komandnih ploča: dok je opremanje komandne ploče delovima kao što su kondenzatori, otpornici, kontaktnim delovima, kao i mikroprocesorima i kućištima tranzistora, bila jeftinija i brža barem kod industrijski primenjivih SMD tehnika (Surface Mounted Device), utikačke spojnice su korišćene i u ovom postupku opremanja: priključna jedinica je morala da se fiksira ručno i da se posle zalemi. Takođe je trebalo predvideti još i posebnu proveru priključaka. Plasman Han-Fast® Lock briše ove faze koji iziskuju velike troškove i traže puno vremena uz stvaranje zastoja u proizvodnom ciklusu... komandne ploče se još prilikom pripreme za montažu opreme kontaktima, otvorom i utvrđenom tačkom oslonca. Obrađeni kontakt postavlja se na predviđeno i pripremljeno mesto na komandnoj ploči. Uz njega se fiksira štift za blokadu koji može da se uporedi sa standardnim dugmetom za start. Povezivanje može da se izvrši i na otvorenom bez ikakvih oštećenja. Time se znatno umanjuje utrošak vremena, proces proizvodnje je premošćen a kvote kvarova umanjene. Ali Han-Fast®Lock može da bude primenjen i kod pojedinačnih komponenti i prilikom servisnih radova. U tom slučaju potrebna su Crimp ručna klješta. Uz to su SMD sastavni elementi manji i imaju manje komandne ploče, čime pozitivno deluju i na fleksibilnost u dizajniranju samih uređaja. Uz to Han-Fast®Lock utikačke spojnice mogu pojedinačno da se ugrade, uzimajući u obzir raspodelu napona na komandnoj ploči. Prenos visokonaponske struje razvija toplotu koja deluje i na komponente kao što su utikačke spojnice.
PRIMENA:
Sam kvalitet oblasti primene elektronskih komponenti za efikasan prenos napajanja se drastično izmenio. U mašinskoj i automobilskoj industriji, saobraćaju i građevini ali i u energetici i komunikacijama sve su veća pomeranja iz čistih u zahtevne radne ambijente. Primene kod visina od 140 metara nadmorske visine, kao za energiju vetra, vrlo su zahtevne bilo na suvom ili na vodi. Transportne i saobraćajne solucije koje podležu ekstremnim udarcima i potresima, praćene enormnim nečistoćama uz ekstremne klimatske uslove uz najviše zahteve u obezbeđivanju radne pouzdanosti. Drugim rečima: Elektronska komponenta za efikasan prenos napajanja mora da se dokaže na otvorenom, iz čega proizilazi i čitavi niz zahteva: Komponente moraju da budu adekvatno inkapsulirane, kako bi bezbedno funkcionisale i u nepovoljnom radnom ambijentu: nečistoće, prašina, vlaga, ali i suvoća, vibracije, udarci ili čak samo temperaturne oscilacije su uobičajene prilikom rada na otvorenom. Za kapsuliranje industrijskih utikačkih spojnica marke Han® primenjuju se kućišta iz serije Han® HPR koji spadaju u zaštitnu klasu IP 68, odnosno obezbeđuju siguran rad i u ekstremno teškom radnom okruženju. Ekstremni klimatski uslovi nisu problem, dejstvo vibracija, udaraca kao i istezanja ne utiču na rad.
nove nove tehnologije tehnologije HARTING
Uprkos zahtevima i spoljašnjim uslovima rukovanje Han-Fast Lock®-om je jednostavno i usmereno ka tome, da obezbedi sigurnost utikačke spojnice. Dodatno daje mogućnost upotrebe prilikom servisnih radova ili montaže na otvorenom. Zamena komandnih ploča prilikom kvara ili radi proširenja funkcija podržana je novom tehnikom spajanja. U pogledu smanjenja troškova ovde leži ogroman potencijal. Tome treba dodati još i prednosti u performansama.
Pogledajte na YouTube naš Han Fast-Lock video.
Kontakt: Hanna Patalas Direktor marketinškog razvoja HARTING Eastern Europe GmbH Broj telefona: +49 5772 47 671 Hanna.Patalas@HARTING.com
predstavljamo predstavljamo ALFA LAVAL
POSLEDICE LOŠEG SERVISIRANJA UZ UPOTREBU NEORIGINALNIH DELOVA NA IZMENJIVAČIMA ALFA LAVAL - istraživanje slučaja
Pločasti izmenjivači toplote mogu biti skupa investicija. Zato ima smisla da zaštitite investiciju tako što ćete voditi računa o svojoj opremi tokom perioda servisiranja. Servisiranje uz upotrebu delova koji nisu originalni, kao i sa tim povezani procesi, obično predstavlja rizik po bezbednost radnika, okolinu, vašu imovinu i opremu. Neujednačenosti su identifikovane u sledećim oblastima: • debljina ploče • zaptivke i žljebovi zaptivki • materijal zaptivki • ulazni otvori • lepak za zaptivke
EFEKTI EKONOMIČNOSTI
Loše obnavljanje i upotreba zaptivki koji nisu marke Alfa Laval, lepak za zaptivke i profilisane ploče za Alfa Laval izmenjivače toplote, nesumnjivo imaju efekat ekonomičnosti u radu izmenjivača, kao i na celu fabriku. Uz to, loše servisiranje i upotreba rezervnih delova koji nisu marke Alfa Laval mogu na nekoliko načina da utiču na profitabilnost rada, i to: • Češća zamena profilisanih ploča Veoma je važno da se profilisane ploče vrate u pravilan položaj, prema određenom rasporedu. Zamena profilisanih ploča može da košta na stotine hiljada evra, u zavisnosti od veličine i materijala izmenjivača toplote. • Češća zamena zaptivki Zbog povećanog habanja i prljanja, koje je uzrok slabog kvaliteta neoriginalnih rezervnih delova, zaptivke koje nisu marke Alfa Laval generalno zahtevaju češću zamenu. Zamenom zaptivki marke Alfa Laval zaptivkama koji nisu te marke, dovodite u rizik kvalitet učinka ostalih delova marke Alfa Laval, kao i funkcionisanje cele jedinice. Svaki put se ceo komplet zaptivki mora promeniti, što može koštati na desetine hiljada evra samo za zaptivke, ne uzimajući u obzir cenu rada i lepka. • Kvar opreme Ako se izmenjivač toplote u potpunosti pokvari zbog upotrebe neoriginalnih delova, zamena opreme može koštati nekoliko stotina hiljada evra, u zavisnosti od veličine i materijala izmenjivača toplote.
Kako kontaktirati Alfa Laval Ažurirani Alfa Laval kontakt podaci za sve zemlje, uvek su dostupni na našem sajtu: www.alfalaval.com E-mail: srbija.info@alfalaval.com 46
Industrija 51 / avgust 2014.
• Gubitak vremena u proizvodnji Gubici u proizvodnji su verovatno najskuplja posledica korišćenja neoriginalnih rezervnih delova. Vreme zastoja može da varira od nekoliko sati do nekoliko nedelja. Jedan sat izgubljenog vremena u proizvodnji na nekoj proizvodnoj platformi pored obale, na primer, može koštati na stotine hiljada evra. • Smanjena efikasnost prenosa toplote Nepravilan poredak profilisanih ploča i/ili korišćenje neoriginalnih rezervnih delova, može da umanji k-vrednost ili koeficijent prenosa toplote. Ovo doprinosi velikom otporu u prenosu toplote, što može drastično povećati operativne troškove, pa čak i premašiti ukupnu vrednost početne investicije. Uz to, cena korišćenja rezervnih delova koji nisu marke Alfa Laval može imati značajan - i neočekivan - uticaj na vaš budžet za funkcionisanje i održavanje fabrike.
FOCUS THE NEXT GENERATION PNEUMATICS Do juče Rexroth Pneumatics, ubuduće: AVENTICS. Sa vrhunskim proizvodima industrijske Pneumatike, Marine programa i Zupčastih lanaca, nastavljamo uspešnu priču pod novim imenom. AVENTICS je sinonim za svežu ideju, veliku fleksibilnost i maksimalni fokus na korisnika.
www.aventics.com
Servoteh d.o.o. je ovlašćeni distributer firme Aventics - Rexroth Pneumatics za teritoriju Srbije, Crne Gore i Makedonije.
www.servoteh.rs
nove nove tehnologije tehnologije HARTING
HARTING HAN® E MODUL: KONFEKCIONIRANJE PUTEM HAN-QUICK LOCK® TEHNIKE SPOJEVA ODLIKUJE JEDNOSTAVNA PRIMENA I UŠTEDA U VREMENU HARTING modul Han® E vam stoji na raspolaganju sa novom verzijom Han-Quick Lock® tehnike spojeva. Razvoj ovog proverenog modula putem Crimp priključka uz patentiranu HARTINGtehnologiju, omogućava jednostavno konfekcioniranje bez upotrebe specijalnog alata uz uštedu vremena. Time je Han E® Quick Lock modul osposobljen i za montažu na licu mesta, na otvorenom. Sigurni kontaktni spojevi, otporni na vibracije, pružaju maksimalnu sigurnost čak i kada je njihova primena u zahtevnim okruženjima, kao što su industrijske i saobraćajne tehnologije. U pogledu elektronske specifikacije novi Han E® Quick Lock modul sa 6 kontakta i kapacitetom od 16 A i 500 V, odgovara karakteristikama proverenog Crimp utikačkog modula uz kompatibilnost i do 100%. Time HARTING proširuje svoj proizvodni program iz serije Hanmodula® za još jednu varijantu sa novom tehnikom spojeva uz već postojeća rešenja Han DD® i Han® EE.
HAN® Q HIGH DENSITY PRAVOUGAONI KONEKTOR: MAKSIMALNA GUSTINA KONTAKTA UZ KOMPAKTNU KONSTRUKCIONU DIMENZIJU HARTING sa Han® Q High Density tržištu pruža novi, pravougaoni konektor za signalne kontakte sa najvećom gustinom kontakta u dosadašnjoj kompaktnoj konstrukciji Han® 3 A. Ovde su u primeni 21 D-Sub kontakti, od kojih jedan obezbeđuje inicijalni pomak.
Jedan od ključnih ciljeva HARTING-a je razvoj konektora koji mogu da podnesu teške radne uslove. Pri tome se ne radi samo o tome, da li je tačka spajanja zaštićena od prašine, nečistoće i vlage, već se misli i na jednostavnost u rukovanju imajući u vidu razne okolnosti. Zahtevi kod Han® Q High Density su bili: konektor signala tamo gde se radi u rukavicama, što je izbacilo iz upotrebe uobičajeni D-Sub konektor. Zahvaljujući mogućnostima upotrebe u svim varijantama kućišta kod konstrukcije Han® 3 A od HARTING-a ovaj konektor optimalno zadovoljava ove zahteve. Široki proizvodni program kućišta nudi kućišta od metala i plastike, za spoljašnju i unutrašnju upotrebu, EMV kućišta za visoke zaštitne zahteve i kućišta od plemenitog metala kod ekstremnih primena kao na primer, u prehrambenoj industriji. Električne vrednosti konektora kod naizmenične i jednosmerne struje nalaze se u intervalu niskog-napona, od 50 V AC do 120 V DC. Kapacitet prenosa struje u velikoj meri zavisi od kontakta i kablova koji su upotrebljeni, kapacitet prenosa struje sa uvijenim D-Sub kontaktima pri 0,56 mm², na 40°C, je otrpilike kod 6,5 A. Izradite vašu individualnu utikačku spojnicu pomoću našeg Han-modula® konfiguratora:
48
Industrija 51 / avgust 2014.
Kontakt: Hanna Patalas Direktor marketinškog razvoja HARTING Eastern Europe GmbH Tel: +49 5772 47 671 Hanna.Patalas@HARTING.com
MAKING MODERN LIVING POSSIBLE
VLT® Refrigeration Drive FC 103
Snaga i kontrola u rashladi koja Vam je potrebna uz minimalnu investiciju
25% Uštede u računu za električnu energiju
možete postići upotrebom VLT® Refrigeration Drive FC103 regulacijom rada rashladnog kompresora.
www.danfoss.rs/vlt
Danfoss d.o.o. Đorđa Stanojevića 14, 11070 Beograd, Srbija Tel.: +381 11 2098 571 / Mob.: +381 60 2098 571 e-mail: vlt.srbija@danfoss.com
predstavljamo predstavljamo WIG DOO BEOGRAD
JEDNOSTAVNO MERENJE UTROŠKA GORIVA I PROCESNIH FLUIDA Sistemi koji se koriste za nadzor potrošnje pare, vode za hlađenje, kondenzata vodene pare, komprimovanog vazduha, i svih vrsta gasova u tečnom i gasovitom stanju, izuzetne preciznosti, instaliraju se sve više i sve češće u procesnoj industriji. Ne samo da se merenjem stvaraju uslovi za optimizaciju stvarne potrošnje, već se dobijaju dragocene informacije u slučajevima skupih pikova potrošnje, poremećaja, odnosno grešaka u procesu. Kod merenja protoka pare, često se koriste sistemi sa mernim blendama. Ovi sistemi su uobičajeni, no njihov nedostatak su manji opsezi merenja, manja preciznost i gubitak neminovnog pada pritiska. Posebno značajna je potreba za veoma dobro planiranim i organizovanim održavanjem mernih elemenata, što nažalost u praksi, nije sasvim uobičajena pojava. Kad su u pitanju aplikacije sa promenljivim pritiscima i temperaturama, merenja su generalno suviše netačna ako sistemi ne poseduju obračunsku jedinicu (flow computer) za merenja za koja se podrazumeva kompezacija po pritisku i/ili temperaturi, što predstavlja dodatni trošak nabavke i ugradnje. Krohne OPTISWIRL 4070 je merilo zapreminskog i masenog protoka za provodne i neprovodne tečnosti, gasove i paru. Radi na principu Karman vortex street efekta. To je jedinstveni all-in-one instrument, koji poseduje integrisani senzor protoka, senzor temperature i/ili pritiska, flow computer za merenje i kompenzaciju po temperaturi i pritisku, LCD displej, … sve u jedinstvenom pretvaraču signala. OPTISWIRL 4070 je kompaktne konstrukcije od nerđajućeg čelika, visoko otporan na koroziju, pritisak i temperaturu. Jednostavan je za instalaciju, in-line ugradnja, sa međuprirubničkom ili "sandwich" varijantom, raznih nominalnih veličina, od DN15 do DN300. OPTISWIRL 4070 je takođe jedinstven i kao 2-žični instrument, kojim se ujedno ostvaruje komunikacija preko analognog signala odabrane procesne veličine, 4…20mA, uz superponirani sinusni, digitalni signal po standardima HART protokola, i pri tome obezbeđujući jednovremeno pasivno napajanje 24 VDC. OPTISWIRL 4070 može raditi u single loop i multidrop modu. Kroz HART protokol se dobijaju podaci o trenutnom svedenom protoku, ukupnom protoku, temperaturi i/ili pritisku, gustini mernog fluida. Sve to se može prikazati i na integrisanom LCD displeju instrumenta. Velikog mernog opsega od 1:13 i više, visoke tačnosti od 1% za tečnosti i zasićenu paru i 1,5% za gasove i pregrejanu paru, mogućnost rada kako na visokim tako i na veoma malim pritiscima, od čak 6-7 mbar, procesnih temperatura do 2400C, čine ga izuzetnim rešenjem za primenu u procesnoj industriji. 50
Industrija 51 / avgust 2014.
predstavljamo predstavljamo WIG DOO BEOGRAD
Krohne Messtechnik OPTISWIRL 4070 ima širom sveta brojne uspešno realizovane aplikacije. Od jednostavnih do krajnje zahtevnih aplikacija kao što su:
Merenje protoka metana na pritiscima od 7-8 mbar, na postrojenjima za dobijanje Biogasa u Norveškoj. Merenje protoka pregrejane pare na cevima od DN150-DN250 sa velikim promenljivim opsegom od 1:9, u fabrikama Petrohemijske Industrije u Nemačkoj. Merenje protoka zasićene pare sa direktnim izračunavanjem masenog protoka, u fabrikama keramičkih proizvoda i pivarama Nemačke i Belgije. Merenje protoka prirodnog i mix CH gasa sa visokom zaštitom od korozije shodno NACE standardu, na morskim Naftnim platformama i na Bliskom Istoku. Merenje protoka komprimovanog vazduha i CO2 visoke tačnosti od 1,5%, u fabrikama za proizvodnju piva, širom Nemačke i Belgije. Kompanija WIG DOO BEOGRAD, kao eksluzivni zastupnik proizvođača KROHNE na teritorijama Republike Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine, više od 17 godina uspešno realizuje i podržava razne aplikacije u procesnoj industriji. OPTISWIRL 4070 je uspešno instaliran u skoro svim industrijama na našem tržištu, gas i nafta, petrohemija, energija i grejanje, čelik, glinica, hrana i piće, voda i otpadna voda, rudnici i dr. Jedna od najvećih uspešno realizovanih aplikacija WIG-a, sa OPTISWIRL 4070, je merenje utroška prirodnog gasa na pogonima Bloka istraživanje i proizvodnja NIS Gasprom Njeft u Vojvodini. Na više od 70 mernih mesta instaliran je OPTISWIRL 4070 za merenje protoka ka opremi, tzv. Sopstvene potrošnje: kompresorske stanice, kotlovska postrojenja, regeneratori glikola, kao i gubici prema bakljama. Aplikacija je zahtevala merenje velikog raspona protoka prirodnog gasa, različitog sastava i vlažnosti, pri pritiscima od 50 mbar do 50 bar i temperaturama od 0 do 45 0C. Zahtev investitora je takođe bio da merila sopstvene potrošnje poseduju potrebne sertifikate s kojim bi se merni sistem mogao verifikovati kao Komercijalno merenje. OPTISWIRL 4070 poseduje Tipsko odobrenje br.Z-16-64, izdato od strane Direkcije za mere i dragocene metale, te se može koristiti za Komercijalne primene, što ga takođe, čini jedinstvenim Vortex merilom protoka na našem tržištu.
Više informacija možete naći na sait-u www.wig.rs ili na adresi: WIG DOO BEOGRAD Puškinova 1c, 11040 Beograd, Srbija e-mail: info@wig.rs Tel: +381 11 395 000, +381 11 395 099 Branko Mustur Project Engineer
Industrija 51 / avgust 2014.
51
novosti novosti
PRVI ČIP KOJI FUNKCIONIŠE KAO LJUDSKI MOZAK Naučnici kompanije IBM predstavili su prvi neurosinaptički računarski čip sa rekordnom skalom od milion neurona i 256 miliona sinapsi pogodnih za programiranje, koji bi mogao da započne eru ogromnih neuronskih mreža. Sa 5,4 milijarde tranzistora, potpuno funkcionalan i u svom prvom obimu proizvodnje, čip, koji je inspirisan funkcionisanjem mozga, trenutno je jedan od najvećih CMOS čipova ikada napravljenih. Zasnovan je na "Samsungovoj" procesnoj tehnologiji od 28 nm, ima integrisanu mrežu od 4 096 neurosinaptičkih jezgara, ali troši samo 70 mW kad funkcioniše u realnom vremenu, što je manje energije od modernog mikroprocesora.
Značajno dostignuće, objavljeno u Science-u u saradnji sa Cornell Tech Univerzitetom, predstavlja značajan korak napred u pogledu uvođenja kognitivnih računara u društvo. - Predviđamo nove generacije sistema informacionih tehnologija - koji dopunjuju današnje fon Nojmanove uređaje - koje pokreću razvojni ekosistemi sistema, softvera i usluga - rekao je glavni naučnik IBM-a pri sektoru za računarska dostignuća inspirisana funkcionisanjem mozga, Dharmendra S. On je istakao da to dostignuće potvrđuje lidersku ulogu IBM-a u promenama, koje su od ključnog značaja u istoriji računarstva, putem dugoročnih investicija u organske inovacije.
SRBIJA GODIŠNJE IZGUBI 100 000 EVRA PO SVAKOM INŽENJERU KOJI ODE U INOSTRANSTVO Ono što je ovde najvažnije je da će ovakav rast definitivno privući strane investitore, koji će želeti da ulažu u Srbiju. Jedno je sigurno – IT industrija u Srbiji ima odličnu perspektivu, a za to je potrebno mnogo više IT stručnjaka – kažu u "Microsoft razvojnom centru". Prema njihovim preporukama, da bi se prevazišao ovaj problem i povećao broj IT stručnjaka u našoj zemlji, potrebno je značajno povećanje upisnih kvota za tehničko-tehnološke fakultete, zatim unapređenje trenutnog nastavnog plana i programa, ali i jako važno popularisanje IT struke među mladima, kako bi shvatili da je ovo zanimljiva, dinamična oblast u kojoj ih čeka sigurna budućnost.
Srbija godišnje izgubi od 50 000 do 100 000 evra po inženjeru koji se ne zaposli u našoj zemlji, već odluči da ode u inostranstvo. Toliko otprilike kompanija uloži u rad i razvoj jednog IT stručnjaka u Srbiji, procene su "Microsoft razvojnog centra u Srbiji" (MDCS). Njihov cilj je da do 2025. godine Srbija ima 16 razvojnih IT inženjera na 1 000 stanovnika. Danas ta cifra iznosi samo 1,6 inženjera na 1 000 stanovnika naše zemlje, a potrebe su daleko veće. - Prema istraživanju koje je u našoj zemlji sproveo Vojvođanski IKT klaster uz podršku GIZ-a, neto vrednost IT industrije u Srbiji od 2006. do 2011. godine porasla je za čak 100%, sa 150 miliona evra na čak 318 miliona evra. To je impresivan rast i pokazuje koliko danas IT industrija zarađuje i donosi profita našoj zemlji. 52
Industrija 51 / avgust 2014.
Više od 10% novoupisanih studenata u toku 2012. godine u našoj zemlji bilo je u oblasti informacionih tehnologija, što je više od 5 500 studenata. Ovo pokazuje značajan interes koji postoji među mladima u Srbiji. Iako se interesovanje za IT među studentima i mladima povećava iz godine u godinu, deficit i dalje postoji. U 2011. godini diplomiralo je 3 637 IT stručnjaka, a ponuda za posao koja postoji u ovoj oblasti daleko je veća. Inače, "Microsoft razvojni centar" u Srbiji danas zapošljava preko 130 IT inženjera, i svi oni su se školovali u Srbiji. Kada je "Microsoft" otvorio razvojni centar u našoj zemlji 2005. godine, bilo je svega 8 zaposlenih. Projekti na kojima rade i koje razvijaju IT stručnjaci u ovom razvojnom centru u Srbiji, koriste milioni ljudi širom sveta, i tako promovišu našu zemlju kao veoma značajnu tačku na mapi sveta novih tehnologija.
nove nove tehnologije tehnologije MITSUBISHI ELECTRIC
MITSUBISHI PLC KONTROLERI PREDSTAVLJAJU SRCE U KONTROLI AUTOMATSKI VOĐENIH VOZILA U PROIZVODNJI MOTORA I MOTORNIH VOZILA Mnogi od proizvođača automobila i proizvođača motora u svoju proizvodnju uključuju automatski vođena vozila, koja omogućavaju prenos i premeštanje komponenata i sastavnih delova motora i vozila u montažnim procesima. Ključ do uspeha i glatkih procesa slaganja predstavlja upotreba modularnih MELSEC L PLC kontrolera proizvođača Mitsubishi.
S
klapanje motora i motornih blokova predstavlja sofisticiran i kompleksan proces, koji sadrži sklapanje kompleksnih i teških komponenta, i uz to zahteva kombinovanje ručnih i robotskih faza sklapanja. Konkurencijski pokretači u automobilskoj proizvodnji diktiraju visoku ekonomičnost i produktivnost kroz svaku fazu proizvodnje; na nivou slaganja poluproizvoda i proizvoda to predstavlja optimizovanu logistiku kao i minimalne prostorske potrebe. S ciljem da se odgovori na sve potrebe, kod jednog od azijskih proizvođača automobila implementirali su napredan sistem za rukovanje komponentama na putu među robotskim stanicama, uređajima za posebne svrhe i stanicama za ručno sastavljanje. Na nivou jedinice za sklapanje ugradili su 130 AGV vozila (AGV je skraćenica za automatski vođena vozila, koja povećavaju efektivnost i smanjuju troškove u okviru automatizacijskih procesa), koji pomažu optimizovati raspoređivanje procesa u proizvodnim i montažnim biljkama i postavljaju nove standarde produktivnosti. Na početku montažnih procesa motornih blokova, blok motora je nakon mašinske obrade i čišćenja predstavljen na montažnu liniju. Ležajevi na kojima se motorna greda vrti, pravilno su instalirani i podmazani. U sledećom koraku motorna greda se umešta u konačnu poziciju, a batu su instalirani u cilindarske rupe motora. Osovina motora je naravno, na odgovarajući način, povezana na svaki cilindar posebno. Na sledećoj montažnoj liniji se pripremaju pokrivači za glave motornih blokova, koje naravno sadrže rupe za svećice paljenja motora. Sve zajedno pokriva cilindarske rupe, a svaki cilindar ima svoju svećicu za paljenje. Glava motora je nakon svih navedenih procesa obezbeđena na blok motora, a pored toga instaliran je još motorni lanac, koji povezuje motornu i bregastu osovinu, da se rotiraju u skladu.
56
Industrija 51 / avgust 2014.
Na nivou montažnih jedinica, AGV transportne jedinice su od ključnog značaja za nesmetano funkcionisanje procesa sklapanja motornih blokova. Za efikasno i pouzdano rešenje, automobilski proizvođači koriste AGV transportere, koji omogućavaju transport teških komponenata i koje su istovremeno kompaktne. Takođe je bitno, da su transportne jedinice jednostavne za konfigurisanje, instalaciju i upravljanje, a pored svega važna je efikasna i pouzdana komunikacija sa najvišim kontrolnim sistemima putem vajrles komunikacije. Realizovano rešenje, takođe korišćeno i kod proizvođača automobila, je novo razvijena linija AGV vozila. Karakteristika ovih vozila je, da su kontrolni sistemi proizvodnih objekata povezani putem Mitsubishi MELSEC L serije i grafičkih GOT ekrana, i na taj način predstavljaju najnaprednija rešenja na području manipulisanja materijala i komponenti u okviru proizvodnih i montažnih jedinica. MELSEC L serija predstavlja najnovije Mitsubishi PLC kontrolere, koji su dizajnirani za završnu ugradnju u automatizovane proizvodne linije. Ovi PLC kontroleri nude veoma visoke kapacitete, širok spektar funkcionalnosti i istinske sposobnosti da odgovore na složene potrebe automatizacije u kompaktnom dizajnu, koji ne treba svoj štand. Sve funkcije i značajnosti, koje su potrebne u najzahtevnijim automatizacijama su instalirane kao standard u kontrolere MELSEC L seriju, da bi se minimizirali inženjerski i hardverski troškovi, a pored svega osiguravaju najveći nivo fleksibilnosti. Svaki MELSEC L kontroler ima 24 ulaza/izlaza, dvokanalni visoko brzinski brojač, dvoosno pozicioniranje i funkcije hvatanja pulsa i smetnji. Ugrađena komunikacijska skalabilnost omogućuje Ethernet komunikaciju za povezivanje na više kontrolne sisteme. Sve nabrojane karakteristike su idealne za nadzor AGV transportnih vozila. Kompaktna verzija kontrolera, koja ne zahteva svoje sedište, omogućava minimalne potrebe prostora, a pored toga pruža svu potrebnu funkcionalnost, koja je kao standardno ugrađena u centralnu procesorsku jedinicu i omogućuje jednostavno prilagođavanje. AGV vozila za transport omogućuju Ethernet komunikaciju, koja preko vajrles adaptera izvršava komunikaciju s nadzornim centrom montažnog obrata. Putem ulaznih podataka i informacija sa spoljnih izlaza i ulaza PLC kontrolera, računaju se parametri i nadzorne funkcije AGV vozila u obratu, čime se osigurava sigurnost i pouzdanost. Naravno da je svrha svake proizvodnje, kao i automobilske, osiguravanje kompetitivnosti na globalnoj sceni i proizvodnja sa nultim stepenom greške, koje zahteva optimizovanu logistiku i visoko efikasne operacije sklapanja. AGV automatizovana transportna vozila s ugrađenim Mitsubishi kontrolerima omogućuju ostvarivanje navedenih ciljeva.
nove nove tehnologije tehnologije MITSUBISHI ELECTRIC
Na slici je MELSEC L serija kontrolera, koji predstavljaju ključ do uspeha kod kontrole AGV vozila. Svaka nadzorna jedinica ima 24 ulaza/izlaza, dvokanalni visoko brzinski brojač, omogućuje dvoaksijalno pozicioniranje, hvatač pulsa i funkciju prekidanja. Za komunikaciju s najvišim nadzornim nivoima ugrađen je i Ethernet interfejs.
Industrija 51 / avgust 2014.
57
nove nove tehnologije tehnologije HEXAGON METROLOGY
NOVA GENERACIJA EKSTERNOG LASERSKOG SKENERA ZA NOVI UREĐAJ ZA MERENJE ROMER ABSOLUTE ARM (MERNA RUKA) Hexagon Metrology je nedavno lansirao HP-L-20.8 – novi eksterni laserski skener za najnovije uređaje za merenje ROMER Absolute Arms – za jedinstvenu performansu i 3D zahvatanje seta tačaka sa podacima (point cloud), velike brzine.
H
exagon sonda laser 20.8 (HP-L-20.8) zamenjuje efikasni CMS108 laserski skener, nudeći poboljšanu performansu čak i na složenim površinama i radnim komadima izrađenim od najkomplikovanijih sjajnih materijala kao što su mašinski obrađeni, liveni, presovani ili kovani metali, plastika, ugljeno vlakno i brojni drugi materijali. Kombinovanjem HP-L-20.8 laserskog skenera i nove generacije ROMER Absolute Arms, lansirane u martu 2014, Hexagon Metrology nudi svojim klijentima i prvoklasni portabl koordinatni merni sistem sa u potpunosti potvrđenom preciznošću sistema za skeniranje. Jedinstvena podesiva širina skeniranja HP-L-20.8, sa dužinom linije do 230 mm i brzinom skeniranja do 150 000 tačaka u sekundi za 3D zahvatanje seta tačaka sa podacima, velike brzine, znači da se površine mogu zahvatiti brže nego ikada ranije – bez obzira na materijal. HP-L-20.8 je prvi laserski skener za ROMER Absolute Arm koji će biti atestiran prema novom standardu ISO 10360-8. HP-L-20.8 je u potpunosti integrisan sa uređajem za merenje ROMER Absolute Arm i ne zahteva dodatne kablove ili eksterne regulatore zahvaljujući paketu nove karakteristike. Manuelno podešavanje snage lasera prema boji površine ili reflektivnosti nije potrebno, pošto se patentirana HP-L tehnologija skeniranja automatski adaptira u
realnom vremenu. Multi-senzorska tehnologija, nesmetana promena između skeniranja i sondiranja na dodir dugmeta, i ponovljivo montiranje za brzo premeštanje i sklapanje bez rekalibracije skenera čini novi HP-L-20.8 laserski skener najboljim ekvivalentom za primene eksternog skeniranja sa ROMER Absolute Arm. “Sa novim eksternim laserskim skenerom HP-L-20.8, Hexagon Metrology obezbeđuje svojim klijentima rešenje skeniranja koje se najlakše prenosi i koje je najproduktivnije za širok nit primena. Zahvaljujući brzom i lakom rukovanju, najširoj dužini linije i najvećoj brzini skeniranja u svojoj klasi proizvoda, HP-L-20.8 donosi svojim korisnicima povećanu produktivnost sa kraćim vremenima merenja” - kaže Stephan Amann, direktor linije proizvoda za portabl merne ruke u Hexagon Metrology. Hexagon Metrology nudi sveobuhvatan asortiman proizvoda i servisa za sve industrijske metrološke aplikacije u sektorima kao što su automobilska i avio industrija, energetika i medicina. Mi dajemo podršku našim kupcima sa pogodnim merljivim informacijama tokom čitavog radnog veka proizvoda - od razvoja i konstrukcije, instalacije i finalne kontrole. Sa više od 20 proizvodnih pogona i 70 Mernih centara za servis i demonstracije, kao i sa mrežom od preko 100 distributivnih partnera na pet kontinenata, mi osposobljavamo naše kupce da u potpunosti kontrolišu proizvodni proces, podižući kvalitet proizvoda i povećavajući efikasnost u proizvodnim pogonima širom sveta. Za više informacija, posetite www.hexagonmetrology.com.
Hexagon Metrology Predstavništvo Kragujevac Tel/Mob: +381 63 21 75 64, info.rs@hexagonmetrology.com www.hexagonmetrology.eu 58
Industrija 51 / avgust 2014.
Mitsubishi Electric
savremeni motion kontroleri i inovativna servo tehnologija
Kompleksna ali jednostavna za upotrebu, servo i motion rešenja Samostojeći kontroleri kretanja do 16 osa s ugrađenim PLC-om, Ethernet komunikacijom, optičkom komunikacijom sa servo pogonima te mogućnošću priključenja operaterskog terminala. Motion kontroleri i procesori na PLC platformi za upravljanje sa 2 do 32 ose. Maksimalna veličina sistema upravljanja je do 96 osa. Programska platforma iQ Works za programiranje celokupne Mitsubishi Electric opreme za automatizaciju omogućuje brzu izradu programa i umanjuje mogućnost greške. Inovativna servo tehnologija omogućuje veću sigurnost, produktivnost i energetsku efikasnost mašina ili linija. Ugrađena programska podrška omogućuje samostalno podešavanje „Realtime Auto Tuning“, filtere za ublažavanje vibracija alata i mašina „Vibration
suppresion control“ kao i dijagnostiku koja nadzire vek trajanja i efikasnost ugrađenih komponenti „Life diagnostic function“. Servo pojačivač može istovremeno upravljati sa 1, 2 ili 3 servo ose što nam omogućuje manju potrošnju energije korišćenjem regenerativne energije kočenja za pokretanje drugog servo motora. Svi su motori opremljeni apsolutnim enkoderima visoke rezolucije (22bit). Servo pojačivači mogu upravljati rotacionim, linearnim i direct drive motorima. Ugrađene sigurnosne funkcije - STO (sigurnosno isključenje momenta) i SS1 (sigurnosno zaustavljanje 1) izvedene u skladu s najnovijim standardima EN-61800-5-2.SS2/SOS/SLS/SBC.
INEA SR d.o.o. /// Karađorđeva 12/217 /// 11300 Smederevo /// Republika Srbija /// +381 26 4615 401 /// info@inea.rs /// www.inea.rs
nove nove tehnologije tehnologije WALTER AUSTRIA GES.M.B.H.
NOVI SISTEM ZA UREZIVANJE Kompanija Walter širi svoju ponudu sistema za urezivanje sa jednom oštricom oznake Walter Cut-SX
Od sada su u dve dodatne veličine i načina izvođenja, na raspolaganju i listovi za urezivanje i držači s unutrašnjim hlađenjem za novi sistem za urezivanje sa jednom oštricom Valter Cut-SX.
Slika 1: Walter Cut-SX G2042R/L Kompanija Walter nudi u budućnosti četiri verzije listova za urezivanje Walter Cut-SX G2042R/L s ojačanim držačem.
P
ri urezivanju i odrezivanju je na prvom mestu bezbednost procesa, pogotovo u slučaju kada imamo posla sa dubokim urezivanjem alata u obradak. U jesen 2013. godine, kompanija Walter je uvela novi sistem urezivanja sa jednom oštricom Walter Cut-SX, pomoću kojeg doseže upravo to područje: dubina urezivanja nije više ograničena dužinom alata, kao što je to bilo do sada pri sistemima za urezivanje sa dve oštrice. Sve više područja zahteva sve dublje urezivanje i odrezivanje, što omogućava upravo ovaj sistem. Istovremeno, novi oblik samoupinjanja omogućava da i pri većim opterećenjima ne dođe do ispadanja reznih pločica. Sigurnosti procesa pri upotrebi doprinosi i odgovarajući alat. Sistem za urezivanje Walter Cut-SX stoga neprestano dopunjavamo, pa time uvek nudimo nova rešenja za što različitija područja primene. Kompanija Walter će u budućnosti nuditi listove za urezivanje Walter Cut-SX G2042R / L sa ojačanim držačem u četiri verzije: kao levi i desni alat, svaki u standardnom izvođenju. Na taj način možemo raditi u svakom željenom položaju. Kako se alat prema prednjem delu na široj strani stanjuje, tj. sužava, nastaje rub koji pri odrezivanju u neposrednoj blizini vretena uzrokuje poteškoće, odnosno onemogućuje obradu. Primarno izvođenje taj problem otklanja i omogućava obrezivanje tj. urezivanje i tik uz vreteno. Držači s unutrašnjim hlađenjem Walter Cut-SX G2012 - P su od 2013. godine na raspolaganju u veličini držača 20:25 milimetara. Stručnjaci iz kompanije Walter nude sada i držače dimenzija 12:16
60
Industrija 51 / avgust 2014.
milimetara za manje prečnike. Poslednji su namenjeni posebno za viševretene, kratkohodne i dugohodne mašine, jer su dimenzije alata prilagođene posebno tim tipovima mašina. Upravo tu je, naime, manevarski prostor u samoj mašini često ograničen. U nastavku će nam tri izuzetne prednosti dva nova alata iz serije Walter Cut-SX predstaviti Markus Stumm, proizvodni menadžer Grooving / Thread Turning , kompanije Walter AG: Listovi za urezivanje: glavni adut alata Walter Cut-SX je samoupinjanje lista: tačno međusobno prilagođene rezne pločice i nosači oštrica, kao i tesno pripijajući oblik pločice sa zaobljenim donjim delom i stabilnim zubom za upinjanje (prstom). Glavna prednost takve konstrukcije: bezbednost procesa se, u poređenju sa uobičajenim poprečno postavljenim pločicama, izuzetno povećava jer tesno pripijajuća pločica tokom same obrade ne može "ispasti". Naime, posebno prilikom odrezivanja, javlja se opasnost da pločica ne zapne u otvoru, koji nastaje pri obradi.
nove nove tehnologije tehnologije WALTER AUSTRIA GES.M.B.H.
Internet stranica Walter: skeniranje QR koda ili na internet stranici www.walter-tools.com
Usluge i ponuda Walter Multiply: skeniranje QR koda ili na internet stranici http://goo.gl/1u5x3
Video o proizvodu: skeniranje QR koda ili na internet stranici http://goo.gl/dcyLLa
Pregled Walter Cut-SX G2042R/L Alati • G2042..R/L listovi za urezivanje s ojačanim držačem • visina lista 26 i 32 mm • širina urezivanja 2–4 mm • na raspolaganju u levoj, desnoj i osnovnoj verziji • urezivanje do dubine 33 mm i odrezivanje do promera 65 mm Primena • za urezivanje i odrezivanje na svim tipovima strugova • pri operacijama odrezivanja s protuvretenom, gde dolazi do poteškoća s pomanjkanjem prostora • odrezivanje pri alatima, usmerenim s velikim nagibom i malim gubitkom stabilnosti • pravi izbor za primenu listova za urezivanje
Walter Cut-SX G2012 Alati • unutrašnji dovod rashladne tečnosti • G2012 u veličinama držača 1212, 1616, 2020 i 2525 mm • širina urezivanja 2, 3, 4, 5 i 6 mm • odrezivanje promera do 80 mm Primena • primenljivo na svim tipovima strugova, posebnosti: dugohodni automati, viševretene mašine, kratkohodni automati, strugovi s dodavanjem šipkastog materijala • optimalna upotreba za proizvodnju manjih delova (i mikroskopske veličine) i u mašinstvu
Slika 3: Walter SX upinjanje Walter Cut-SX samoupinjanje: tačno međusobno prilagođene rezne pločice i nosači oštrica, kao i tesno prijanjajući oblik pločice sa zaobljenim donjim delom i stabilnim zubom za upinjanje (prstom)
Slika 2: Walter Cut-SX G2012 Monoblok alata Walter Cut-SX G2012 s unutrašnjim hlađenjem će u budućnosti biti na raspolaganju u veličinama držača 12 i 16 mm s manjom glavom alata.
Hlađenje: Na području primene alata SX G2012 - P često nedostaje prostor za unutrašnje hlađenje. Upravo zbog toga je važnije da se unutrašnji dovod sredstva za hlađenje pri alatu G2012 - P dovodi bez pritiska direktno na reznu oštricu - s izuzetnom efikasnošću, koja iznenađuje i nas same. Prva iskustva naših kupaca ukazuju, kako se životni vek alata povećava za do 200 puta. Temperatura na području urezivanja i na odvojenoj čestici je ispočetka vrlo visoka. Uz tačno locirano hlađenje između odvojene čestice i lomača čestica, temperatura se konstantno snižava i odvojene čestice doslovce "otplivaju" iz otvora. Tako se odvojene čestice ne mogu "zalepiti" pa se vrh oštrice tako ne može da ošteti. Pored toga se drastično smanjuje i trošenje alata.
Kontakt podaci za kupce: Walter Austria GmbH Podružnica trgovina, Miklavž, Slovenija tel: +386 2 629 01 30 e-mail: service.si@walter-tools.com www.walter-tools.com
Sakupljena iskustva: Zaobljeni oblik nove SX pločice za urezivanje možda na prvi pogled izgleda jednostavno, međutim on u sebi skriva dugogodišnja iskustva naših stručnjaka. Isprva smo razmišljali o alternativnoj, ugaonoj verziji bez zaobljenja. Međutim taj oblik pločice nije bio dovoljno stabilan, a i rukovanje s njom je bilo dosta lošije. Konačno smo našli verziju sa zaobljenim upinjanjem pomoću oblika - a time smo postigli iskorak. Zaobljeni oblik daje pločici s jedne strane stabilnost, a s druge strane je rukovanje njime mnogo lakše. Uporedivih sistema za urezivanje sa jednom oštricom do sada na tržištu - osim pri firmi Walter, koji ga je patentirao - nije moguće naći.
Predstavništvo: Garant WIS d.o.o. Dimitrija Tucovića 3/5 11420 Smederevska Palanka Kontakt osoba: Dušan Subotić
Industrija 51 / avgust 2014.
61
nove nove tehnologije tehnologije VESIMPEX
ZA DIREKTNO PRIKLJUČENJE PREKIDAČA DO 1600A NOVA SERIJA MODULARNIH SABIRNIČKIH SISTEMA 185 MM Rittal je postavio novi standard za sigurnost opreme i jednostavnost primene sa svojim novim modularnim sabirničkim sistemom. Zahvaljujući novim adapterima za sistem sabirnica razmaka 185 mm, moguća je montaža i priključenje kompaktnih prekidača do 1600A bez bušenja šina i druge mehaničke obrade. Zahvaljujući inovativnoj tehnologiji, svi uređaji se mogu postavljati bez skidanja zaštitnih izolacionih poklopaca sabirnica. Pored adaptera za kompaktne prekidače, na raspolaganju je i nova serija NH rastavljača sa osiguračima. Ispunjen je najvažniji uslov: potpuno siguran rad, čak i sa sistemima pod naponom, bez prekidanja napajanja ostalih potrošača. Posebna pažnja je poklonjena visokom nivou zaštite od dodira delova pod naponom. Kada je potpuno montiran, razvod je potpuno zaštićen od dodira, a dodatne komponente se mogu montirati bez isključenja napona i bez smanjenja zaštite od dodira. Rittal je razvio potpuno novo tehničko rešenje uspostavljanja električnog kontakta kroz izolacione poklopce, koji poseduju uzane proreze za kontaktne elemente. Širina proreza ispod 4 mm obezbeđuje IP 2X zaštitu od dodira. Osnovna verzija sistema sabirnica 185 mm uključuje NH rastavljače sa osiguračima i nosače kompaktnih prekidača. Novi NH rastavljači imaju poboljšan protok vazduha i bolje hlađenje topljivih umetaka. Dodatno, poseban kanal obezbeđuje da se eventualni luk neutrališe sigurno. Nosači kompaktnih prekidača su kompatibilni sa proizvodima svih vodećih proizvođača, i omogućavaju nominalne struje do 1600A za razliku od prethodnih serija gde je limit bio 630A. Novi sistem 185 mm sabirnica je sastavni deo Rittal Ri4Power modularnog sistema, idealan za aplikacije u industriji i velikim objektima. Međusobna kompatibilnost elemenata i usaglašenost sa novim IEC 61439 standardom, čini ih idealnim za projektovanje i realizaciju moćnih i pouzdanih niskonaponskih razvoda. 62
Industrija 51 / avgust 2014.
INDUSTRIJSKA KLIMATIZACIJA: SVE INFORMACIJE NA JEDNOM MESTU RITTALOV PRIRUČNIK ZA INDUSTRIJSKU KLIMATIZACIJU Tehnička biblioteka koju Rittal nudi svojim korisnicima sadrži mnoge dobre savete, korisne smernice i pomoć za primenu vrhunskih tehničkih rešenja, za korisnike u oblasti industrija i IT. Najnoviji priručnik na 96 strana, pod nazivom "Enclosure and process cooling" nudi osnovna tehnička znanja, daje mogućnosti sistema industrijske klimatizacije i mnoge praktične savete za planiranje, projektovanje i izbor opreme, čak i za kompleksne aplikacije. Odakle disipacija u kućištima i koje su njene karakteristike? Koje su fizičke osnove termičkih kalkulacija? Koje tehnologije hlađenja su raspoložive i kakva je njihova efikasnost? Kako se nositi sa ekstremno velikim disipacijama? Ovaj priručnik daće vam kompetentne i potpune odgovore na ova i mnoga druga pitanja koja se postavljaju kod projektovanja i eksploatacije mašina i postrojenja. Knjiga nudi jasnu i razumljivu ekspertizu hlađenja korišćenjem cirkulacije vazduha, filterskih ventilatora, izmenjivača vazduh/vazduh i termoelektričnih izmenjivača. Posebna pažnja je poklonjena sistemima sa vodom kao rashladnim
nove nove tehnologije tehnologije VESIMPEX
fluidom, koji mogu da reše probleme ekstremne disipacije u teškim uslovima okoline, kao i sistemima aktivne klimatizacije freonskim uređajima, sa detaljima preciznog dizajna ovih sistema i primenom softverskih alata. Uključeno je razmatranje načina ugradnje i potrebnih resursa, a posebno su korisni mnogobrojni praktični saveti. Na primer, analizira se efikasno usmeravanje vazduha i formiranje rashladnih kontura i navode se uobičajene greške kod projektovanja. Prikazani su i brojni praktični primeri kako se koriste čileri u industrijskim i IT aplikacijama. Knjiga je raspoloživa za preuzimanje kao pdf na adresi http://www.rittal.com/imf/none/5_1303/
OBIČAN LCD MONITOR U HALI? NARAVNO, SA NOVIM RITTAL KUĆIŠTEM KUĆIŠTE ZA SMEŠTAJ STANDARDNIH MONITORA U ZAHTEVNIM OKRUŽENJIMA Monitori se sve češće koriste za prikaz informacija u fabričkim halama, a takvo okruženje je nemilosrdno prema osetljivoj opremi: prašina, vlaga, korozivni gasovi... Umesto da kupujete preskupe posebno zaštićene monitore, Rittal ima inovaciju za Vas: zaptiveno kućište za standardni desktop monitor koje će ga zaštititi od svih nepovoljnih uticaja okoline.
Sa stepenom zaštite IP65, ovo kućište pruža optimalnu zaštitu od prašine i vode. Mesta ima za monitore dijagonale do 24", u popularnim 16:9 i 16:10 widescreen formatima. Prednji prozor od sigurnosnog stakla omogućava vidljivost cele površine ekrana. Kombinacija zaobljenih ivica i aluminijumskih ručki sprečava povrede i pruža operatoru atraktivni izgled i osećaj. Kućišta sa LCD/TFT monitorima nude nosače po VESA 75/100 standardu. Vrata sa šarkom sa zadnje strane omogućavaju lak pristup monitoru. Dimenzije kućišta su 650 x 450 x155 mm, a materijal je čelik. Za funkcionalnu montažu na mašine, kućište se lako montira na sistem konzolnih nosača Rittal CP 60/120/180. Sa ekscentrično montiranom nosećom rukom, kućište se može postaviti u različite položaje Pripremljena montažna ploča koja je ujedno i ojačanje isporučuje se s kućištem, tako da se vrlo lako koristi. Za montažu na noseću ruku predviđen je mehanizam sa zabravljivanjem sa jednim zavrtnjem, tako da kućište lako montira jedna osoba. Ovo važi i za montažu na pijedestale koji su sada dostupni u novom dizajnu, sa pokretnim varijantama na točkićima i kablovskim kanalom.
Industrija 51 / avgust 2014.
63
nove nove tehnologije tehnologije VESIMPEX
PERFEKTNE VEZE LAPP GROUP OPREMA ZA INDUSTRIJSKE KOMUNIKACIJE
LAPP GROUP je kod nas najpoznatiji po kablovima, ali proizvodni program našeg partnera u oblasti automatizacije nudi vam mnogo više.
K
ao proizvođač i isporučilac opreme specijalizovan za industrijske aplikacije, LAPP GROUP nudi kompletna rešenja za automatizaciju. U okviru segmenta UNITRONIC® Lapp nudi zaokruženi sistem kablova, konektora i drugih elemenata za industrijske komunikacije. Popularni Profibus koji je jedan od najšire primenjenih standarda za industrijsku komunikaciju - podržan je za DP i PA sisteme, a na raspolaganju su varijante za stabilne i pokretne primene, kombinovani kablovi za napajanje i komunikaciju. U LAPP GROUP programu naći ćete 33 konektora za Profibus! Zavisno od načina instalacije i raspoloživog prostora, možete odabrati PB konektore sa izlazom kablova pod uglom od 35°, 90° ili 180°. Ako vaša oprema radi u Ex okruženju, na raspolaganju su konektori sa ATEX atestom. U kućištu Profibus konektora, LAPP GROUP nudi i ripitere i media konvertore za FO/Cu prelaz. Tamo gde je okruženje neugodno i potrebna je zaštita od vode i prašine, na raspolaganju su IP67 M12 Profibus konektori.
Profibus 35° konektor 64
Industrija 51 / avgust 2014.
Profibus 90° konektor
Profibus Repater Profibus M12 tehnika se primenjuje za brzo povezivanje u polju. Pored običnih M12 konektora na raspolaganju su T-račve i Profibus ostrva za priključak senzora. Da biste se lakše snašli, na raspolaganju vam je puna podrška sa naše strane, kao i obilje informacija na sajtu LAPP GROUP.
Profibus T
www.lappgroup.com
Profibus 180° konektor
Profibus Atex 90° konektor
EPIC® Vaš partner za perfektne veze
Beograd, Patrijarha Dimitrija 24, 011/ 404 9070, 063/33 90 90, fax 011/ 404 9077, www.vesimpex.rs info@vesimpex.rs
novosti novosti PARKER RACOR SNAPPTM
FILTER GORIVA / SEPARATOR VODE Brend Racor, deo korporacije Parker Hannifin, u svom portfoliju proizvoda mogu ponuditi filter goriva / separator vode SNAPPTM. SNAPPTM je namenjen za dizel i biodizel motore do 140 KS ili sa protokom do 100 l/min u kompaktnom obliku sa dimenzijama 100x200mm. Inovativni filter separator ima strukturu u jednom komadu, da legne na mesto (otuda ime) u stalnom montažnom konzolnom nosaču, čime se doprinosi jednostavna promena filtera u nekoliko sekundi. SNAPPTM sadrži sve karakteristike dugogodišnje Racor filtracijske platforme u kompaktnom obliku. Filter separator obuhvata filter uložak Aquabloc® sa 2, 10 ili 30 mikrona i transparentnu posudu za kontrolu kvaliteta goriva. SNAPPTM nudi nivo zaštite, koji normalno nije dostupan u kategoriji malih motora, što ga čini lakim za praćenje i kontrolu.
Izvor: Parker Hannifin Ges.m.b.H. Wiener Neustadt, Avstrija - Podružnica v Sloveniji,
tel.: +386 (0)7 337 66 50, faks: +386 (0)7 337 66 51 parker.slovenia@parker.com www.parker.si Miha Šteger
Standardna verzija
Marine verzija od nerđajućeg čelika
predstavljamo predstavljamo OPTIMALNA REŠENJA ZA KONTROLU KVALITETA TROKUT TEST D.O.O.
ISPITIVANJA BEZ RAZARANJA, MEHANIČKA ISPITIVANJA, PREDIKTIVNO ODRŽAVANJE
Trokut test grupa je međunarodna kompanija specijalizovana u oblasti distribucije opreme i potrošnog materijala za industrijsku kontrolu kvaliteta, ispitivanje bez razaranja i mehanička ispitivanja. Kompaniju čine predstavništva u pet
IT CONCEPTS
Nemačka kompanija Helling je od 1863. godine vodeći proizvođač i snabdevač kvalitetne opreme i potrošnih proizvoda za ispitivanje bez razaranja. Bilo da je potrebno testiranje površinskih, potpovršinskih grešaka ili curenja, proizvodi ovog proizvođača su dobar izbor.
HELLING
Kompanija Yxlon je vodeći proizvođač industrijske opreme za radiografiju i kompjutersku tomografiju. Prenosni i stacionarni sistemi za radiografsko ispitivanje su deo njihove ponude.
YXLON
CARESTREAM
SONATEST
METKON
IT Concepts je vodeći svetski proizvođač opreme za vizuelnu kontrolu bez razaranja - Boroskopi, Fibroskopi i Video endoskopi. Upotreba opreme: teško dostupna mesta unutar objekata ili mašina, vozila i letelica. Kontrola odlivaka, zavarenih spojeva u unutrašnjosti cevi… Primena i u sigurnosnim službama (vojska, policija, antiterorističke jedinice)
Vrhunski filmovi i hemikalije za radiografiju. Bilo da želite da ispitate unutrašnjost predmeta u cilju kontrole zavarenih spojeva, sastava materijala, kvalitet odlivaka ili otkovaka, radiografska kontrola je brzo i jednostavno rešenje.
Kompanija Sonatest u svojoj ponudi ima, kako same merne uređaje tako i prateći materijal za ispitivanje materijala ultrazvukom.
Naša misija je da stalnim stručnim usavršavanjem i praćenjem najnovijih trendova u kontroli kvaliteta, našim klijentima pružimo najoptimalnija rešenja adekvatna nastalim potrebama. Stoga, za svoje klijente biramo svetski poznate brendove i proizvođače.
Kompanija Instron proizvodi i servisira mašine, sisteme i dodatnu opremu za mehaničko ispitivanje materijala kidanjem, kompresijom, utiskivanjem, zamorom, udarcem i torzijom.
INSTRON
BRUKER
TAGARNO
MEIJI
HIROX
Proizvođač opreme i potrošnog materijala za pripremu uzoraka za metalografiju, petrografiju… Vrhunski kvalitet garantuje ovaj pouzdan proizvođač.
Optimalna rešenja za kontrolu kvaliteta
zemalja: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Bugarska.
SDT
Trokut test Group Žarka Zrenjanina 70 11211 Beograd Tel: +381 60 555 0891
Bruker AXS proizvodi instrumente za analizu elementa, istraživanje materijala, i strukturalne i površinske analize. XRF i OES uređaji su idealni instrumenti za analizu metala i legura. Upotreba: detekcija prisutnosti elementa prilikom ulazne kontrole, kod sortiranja otpada, u rudarstvu i istraživanju, otkrivanju opasnih materija, kao i hemijska analiza uzoraka. Tagarno je proizvođač sa 40 godina iskustva u proizvodnji sistema za optičko uvećanje. Sistemi za digitalno uvećanje, pružaju izuzetnu oštrinu slike posmatranog dela uz mogućnost merenja.
Treći najveći proizvođač raznovrsnih optičkih mikroskopa u Japanu. Upotreba: istraživački rad; obrazovne ustanove; metrologija; metalografija…
Kompanija koja je izmislila prvi video mikroskop pre više od 30 godina. Njihov visokokvalitetan optičko mehanički i svetlosni dizajn, daje Hirox 3D mikroskopskom sistemu najveće optičke mogućnosti (uvećanje od 7 000 x). SDT Internacional je belgijska kompanija koja je vodeći proizvođač ultrazvučne opreme i rešenja za prediktivno održavanje opreme i mašina. Upotreba: Rana detekcija nepravilnosti u radu opreme i procesa, detekcija curenja i propusnosti, pomoć u podmazivanju, otkrivanje kavitacija…
Fax +381 61 820 8432 e-mail: contactsrb@trokuttest.com web: www.trokuttest.com Industrija 51 / avgust 2014.
67
IT IT industrija industrija DA LI JE IT KLJUČ ZA NAPREDAK SRBIJE? U medijima su poslednjih dana veliki publicitet dobile informacije o gubicima koje Srbija ima zbog odlaska iz zemlje kvalifikovanih IT stručnjaka, kao i o rezultatima istraživanja Vojvođanskog IKT klastera po kojima je neto vrednost IT industrije od 2006. do 2011. godine porasla za 100%. Međutim, to su samo neke od činjenica u vezi sa srpskim IT sektorom. Treba baciti još malo svetla na ovu oblast, kako bi naša javnost shvatila pravi potencijal koji ova industrija nosi za korenite promene u našoj privredi i društvu. ≡ Tekst pripremio: Milan Šolaja
T
reba imati na umu da, kada se govori o rastu i potencijalima, govori se o softverskoj industriji, a ne o ukupnom IT sektoru koji uključuje i proizvodnju i distribuciju hardvera, a po metodologijama nekih analitičara i prodaju mobilnih telefona i uređaja. Međutim, jedino softverska industrija ima mogućnost da ostvari dramatičan rast i uticaj na ostale sektore.
KAKO?
Pre svega, potrebno je razumeti poslovni model po kom se stvara profit u oblasti softverskih usluga i proizvoda. Pojednostavljeno gledano, postoje dva modela: jedan je outsourcing – razvoj tuđeg softvera po narudžbini, a drugi je razvoj i plasiranje sopstvenih rešenja. Naravno, postoji čitava lepeza kombinacija između ove dve krajnosti, ali ćemo se ovde držati samo osnovnih modela radi boljeg objašnjavanja ključnih razlika.
POSLOVNI MODELI
Outsourcing je model koji dobro funkcioniše u Srbiji, a posla ima na pretek. Zahteva raspoloživu kvalitetnu radnu snagu i sposobnog menadžera. Imamo jaku konkurenciju u okruženju: Rumune, Bugare, Ukrajince, Beloruse itd, ali posla ima za sve. Iako naša radna snaga nije najjeftinija, na dobrom smo glasu zbog kvaliteta koji isporučujemo. Osnovna karakteristika je da se ovakvi poslovi plaćaju samo jednom. Dakle, kada isporučite naručeno rešenje, bivate plaćeni i to je to, krećete sa sledećim projektom. Razvoj sopstvenih rešenja može da zahteva značajna ulaganja u istraživanje i razvoj i/ili u preživljavanje dok svoju ideju ne prebacite preko prelomne tačke kada počne da donosi profit, a takođe zahteva kvalitetnu radnu snagu i sposobnog menadžera. U Srbiji ima sjajnih primera i u ovom modelu, kako velikih kompanija, tako i malih preduzeća koja su na globalnom tržištu „udomila“ svoj softver. Ovaj model omogućava da nešto što ste razvili jednom, prodate mnogo puta i time ostvarite značajnu multiplikaciju profita – koja će biti u direktnoj srazmeri sa kvalitetom i popularnosti vašeg proizvoda. Naravno, oba modela su sasvim legitimna i kompanije biraju svoj model u skladu sa svojom poslovnom filozofijom, resursima i ciljevima. 68
Industrija 51 / avgust 2014.
TRŽIŠTE
Članice Vojvođanskog IKT klastera najveći deo svojih usluga i proizvoda plasiraju na strana tržišta – najviše u Evropsku uniju, SAD, Kanadu i Bliski Istok. Ovo udruženje je po tome reprezentativan uzorak domaće softverske industrije, koja u najvećoj meri posluje na stranim tržištima. Od 230 miliona evra izvoza, članice Vojvođanskog IKT klastera su „odgovorne“ za 82 miliona. Zašto je to tako, zašto mali broj IT kompanija radi na domaćem tržištu? Pre svega, zato što ne postoji dovoljna domaća tražnja, jer ogromnu većinu poslovnih ljudi u Srbiji i dalje treba ubeđivati i objašnjavati im ono što ceo svet vidi – da bez primene ovih tehnologija nema napretka ni budućnosti. U Srbiji tek svako deseto preduzeće koristi neki ozbiljniji softver u svom poslovanju, pa je i to uzrok zašto naša zemlja zaostaje u razvoju i spada u
IT industrija IT industrija siromašne zemlje. Sasvim je očigledno da bi država mogla ovde da odigra značajnu ulogu, kao kupac savremenih rešenja koja bi s jedne strane povećala kvalitet usluga koje se pružaju svim građanima i privredi, a sa druge strane bi dala primer poslovnoj zajednici kada je reč o upotrebi takvih rešenja. Takođe, previše često se dešavaju „burazerski“ dogovori u nabavkama softvera za državne institucije, a to nanosi ogromnu štetu – ponajmanje domaćim IT preduzećima, a najviše državnoj upravi i korisnicima njenih usluga. Na kraju, neophodan je zakonski i infrastrukturni okvir koji će omogućiti i podstaći elektronsko poslovanje – od trgovine do isporuke usluga i proizvoda. To bi bio dodatni podsticaj pozitivnim privrednim kretanjima u Srbiji. Postoje i brojni drugi razlozi zašto su razvijena strana tržišta poželjnija: usluge i proizvodi se mogu naplatiti više nego u Srbiji, kašnjenja u naplati su zanemarljiva, a način poslovanja je daleko profesionalniji i u skladu sa odavno ustanovljenim poslovnim običajima i pravilima što daje visok stepen sigurnosti.
KADROVI
Kadrovi su ključan element uspeha u svakoj industriji, a naročito u proizvodnji softvera. Uprkos trendu povećanog upisa i zainteresovanosti mladih za računarske studije u poslednjih par godina, u Srbiji raspolažemo sa tek nekoliko hiljada ljudi u ovoj branši. Sve i da dupliramo taj broj za nekoliko godina, to neće biti dovoljno za rastuće potrebe tržišta. Ne treba zaboraviti da je nestašica ovih kadrova veliki problem i u ogromnoj većini zapadnih ekonomija. Evropska Komisija je u martu 2013. godine pokrenula Veliku koaliciju za digitalna radna mesta, koja ima za cilj povećanje broja IT profesionalaca, ali i opšte pripreme za izazove digitalne privrede. Ova nestašica kadrova je razlog zašto srpske softverske kuće imaju toliko posla u outsourcing-u. Cena rada u Srbiji je još uvek dovoljno niža, a uz vrhunski kvalitet koji isporučujemo – nema straha od nedostatka posla ni u budućnosti. Međutim, to je istovremeno i razlog zašto imamo odliv stručnjaka – njima je veoma lako da nađu dobro plaćen posao na stranim tržištima. Kako domaće kompanije nalaze kadrove? Na tržištu rada nema nezaposlenih kvalitetnih kadrova. Oglasi za zaposlenje su stalno otvoreni, naročito se traže seniori, ljudi sa iskustvom. Mlade snage se regrutuju ponekad već u srednjoj školi, ali najčešće na fakultetu – čak i od prve godine. Postoje i specijalizovani sajmovi
SDI i softverska industrija U kontekstu nedostatka kadrova, otvara se pitanje uloge stranih direktnih investicija (SDI) u softverskoj industriji. Jer, ako nemamo dovoljno kadrova ni za svoje firme – ko će raditi u stranim kompanijama? Nemamo ništa protiv dolaska stranih kompanija, ali imamo protiv aktivne uloge države u tom procesu, jer kakva je to država koja naš novac koristi da nam ubaci klipove u točkove? Ako se bez razumevanja ove materije pozivaju strane IT kompanije da dođu u Srbiju, moguće posledice uključuju i najcrnji scenario po kom ćemo se baviti razvojem nečijeg tuđeg IT sektora. Tako bi informatičari u Srbiji imali odlične plate, ali bi to ipak bio efektivni odliv mozgova – ljudi sede ovde, a korist je drugde. U Srbiji bi ostajali porezi koje bi država ubirala na njihove plate – ali to su mrvice ispod stola. zapošljavanja. Oni koji su na računarskim studijama, imaju odličnu šansu da tokom kompletnih studija dobijaju stipendiju neke od kompanija. Kada u firmu stignu diplomci, retko su odmah „upotrebljivi“. Kompanije moraju da ulože vreme i novac u njihovu obuku, da bi se nakon 6 meseci do godinu dana mogli na njih ozbiljnije osloniti. A tada već postoji opasnost da će tek formiran programer otići kod nekoga ko je organizovao malo bolji Google kutak za svoje zaposlene.
STRATEŠKI POGLED
Ako se sada malo odmaknemo i pogledamo ceo softverski sektor u Srbiji, brzo postaje jasno koji model je bolji za ceo taj sektor i sve nas. Naravno, to je razvoj sopstvenih rešenja. Kada razvijete softver koji ima prođu na svetskom tržištu, obezbedili ste efikasnu multiplikaciju uloženog rada i sredstava – ali i značajne prihode za državni budžet čime se, dalje, omogućava rešavanje problema u domenima kao što su prosveta, javna infrastruktura i drugi.
Srbija, Beograd, 18.-20.02.2015
IT IT industrija industrija
Uvek treba imati u vidu 4 osnovna principa na osnovu kojih IT podstiču razvoj privrede: ▪▪ IT omogućavaju veću efikasnost u svakom segmentu poslovanja ▪▪ IT podstiču primenu inovacija i skraćuju vreme razvoja novih proizvoda ▪▪ IT omogućavaju bolje uslove na tržištima kroz brži pristup informacijama ▪▪ IT su globalne tehnologije – povezane sa procesom globalizacije EU je desetogodišnjim ulaganjem u razvoj informacionih tehnologija postigla povećanje konkurentnosti i efikasnosti preduzeća za čak 50%. Štaviše, odavno je dokazana povezanost ulaganja u IT i napretka privrede i društva.
Sve u svemu, ako želimo potvrdan odgovor na pitanje iz naslova, potrebno je da delujemo u tri pravca: 1. Bez obzira na fokus kompanija sada i u budućnosti, moramo imati više IT kadrova. U tom smislu je apsolutno neophodno: ▪▪ hitno povećanje kvota za upis na računarskim studijama ▪▪ istovremeno treba agresivno popularizovati ova zanimanja kod mladih ▪▪ osavremenjavanje nastavnih planova i programa ▪▪ uvesti računarske predmete poput programiranja već od osnovne škole (na znači da će sva deca biti programeri, ali na ovaj način će se sva deca učiti algoritamskom načinu razmišljanja koji će im biti od pomoći, bez obzira na to čime će se u životu baviti) ▪▪ podržati inicijative za uvođenje dece i odraslih u svet digitalnih tehnologija i ▪▪ podržati inicijative za neformalnu edukaciju IT kadrova. 2. Snažniji razvoj okruženja i izgradnja eko-sistema koji podržava preduzetništvo: ▪▪ uvođenje preduzetništva kao predmeta u sve nivoe obrazovanja ▪▪ sistematski promovisati kulturu preduzetništva (predavanja, seminari, konferencije, medijski sadržaji) ▪▪ animacija potencijalnih domaćih biznis anđela i VC (odvažnog kapitala), uključujući državni ▪▪ podrška osnivanju inkubatora, akceleratora, deljenih radnih prostora i drugih modela podrške početnicima u biznisu ▪▪ više konkursa i takmičenja ▪▪ nulto oporezivanje zaposlenih u izvozno orijentisanim softverskim kompanijama 3. Konvergencija IT sa drugim sektorima ▪▪ promocija upotrebe IT rešenja i usluga u drugim sektorima radi povećanja konkurentnosti i efikasnosti naših preduzeća i javnog sektora ▪▪ promocija elektronskog poslovanja i trgovine ▪▪ dodatni podsticaji IT kompanijama koje u značajnoj meri zapošljavaju kadrove koji nisu IT
A GDE JE KLJUČ?
Postoji još jedan veoma važan momenat. Uprkos tražnji kadrova, postoji velika nezaposlenost u Srbiji jer obrazovni sistem nije školovao (i ne školuje) kadrove prema potrebama tržišta. Uprkos kvalitetnim programima prekvalifikacije, neće biti moguće sve nezaposlene i ljude koji su višak u drugim sektorima „prevesti“ u IT. Ipak, informacione tehnologije imaju potencijal za zapošljavanje i drugih profila, ne samo programera i ostalih IT-jevaca. Već postoje IT kompanije u kojima 30% ili čak i manje zaposlenih čine IT kadrovi. Primer je industrija igara i kompanije koje u svojim redovima zapošljavaju većinom dizajnere, specijaliste za animacije, dramske pisce, crtače itd. Treba podržati kompanije koje planiraju da razviju i isporuče IT rešenja i usluge u čijem će razvoju i plasmanu zaposliti više drugih profesija i tako doprineti padu nezaposlenosti. 70
Industrija 51 / avgust 2014.
Ključ je u donošenju odluke. Jednom kada se definiše cilj i donese odluka da se taj cilj postigne, rezultati će biti neminovni. Primera za to imamo i u okruženju. Rumunija je za nekoliko godina uspela da značajno poveća broj diplomaca na računarskim studijama i na taj način postane ozbiljna sila u oblasti informacionih tehnologija. Na primer, samo u Temišvaru godišnje diplomira više IT stručnjaka (7 000) nego što ih ima ukupno u Srbiji (6 000). Naglašavam: svake godine. Poljska država sistematski pomaže svojim izvozno orijentisanim kompanijama putem značajnih subvencija koje tim kompanijama omogućavaju da budu cenovno veoma konkurentne na svetskim tržištima. Država, dakle, mora da shvati i preduzme mere koje su u njenoj ingerenciji. S druge strane, posla je mnogo i civilni sektor može u značajnoj meri da preuzme na sebe neke od gore pobrojanih aktivnosti. Mnoge od njih se već rade, ali je potrebno civilnom sektoru omogućiti povećanje obima aktivnosti kroz snažniju finansijsku podršku. Još važnije – obezbediti logističku i svaku drugu podršku u korišćenju EU i drugih fondova za finansiranje ovih aktivnosti. Naša vizija je da u Srbiji imamo još par hiljada softverskih preduzeća sa 10 do 100 zaposlenih i prosečnim prihodom od €200K godišnje po zaposlenom. Takva softverska industrija jeste ključ za bogatu i naprednu Srbiju, u kojoj su nove tehnologije u službi građana i privrede. izvor: www.vojvodinaictcluster.org
nove nove tehnologije tehnologije RLS MERILNA TEHNIKA
RENISHAW QC20-W WIRELESS BALLBAR ZA MAŠINSKU DIJAGNOZU ALATNIH PERFORMANSI NEISPRAVNE MAŠINE = DEFEKTNI DELOVI
• Osigurava precizne delove, prvi put, od CNC mašina • Smanjuje naniže vreme i troškove Smanjuje naniže vreme zastoja mašine, otpad i troškove inspekcije • QA usklađenost Pokazuje skladnost obe mašine, standarde i upravljanje kvalitetom • Predikativno održavanje Omogućava postavku na predikativnom održavanju
PROIZVODNI PRITISCI!
Ako ste uključeni u obradu komponenti, vi ne treba da kažete da mašinske greške mogu rezultirati brojnim promlemima kvaliteta, prerađenim ili otpisanim komponentama. Kvalitet svake komponente proizvedene na CNC mašinama je vrlo zavisan od performansi samih mašina. Problemi sa mašinom mogu prouzrokovati neispravne delove. Greška može biti banalna, izvan specifikacija ili neodgovarajuća za svrhu, ali inspekcije, provere i ispravke će imati uticaj na vaše dalje poslovanje: • izgubljeno vreme i smanjenje produktivnosti • viši troškovi za svaki komad • pomeranje isporuke • nezadovoljni kupci Sve češće, tradicionalni kvalitet i inspekcijski postupci tek identifikuju probleme nakon proizvodnje komponenti. To je prekasno. Ovo vredi jedino u slučaju da radite složene delove sa vrlo visokim troškovima. U kombinaciji bliske tolerancije za delove i visokog volumena mašine, ima malo ili nimalo mesta za greške. Ljudska greška i problem sa alatom mogu biti neki od brojnih razloga za to, ali pozicioniranje i performanse mašine često mogu biti glavni faktor. Savremene CNC alatne mašine imaju odlične specifikacije, ali njihov učinak (čak i kada je mašina nova) može biti ugrožen neadekvatnom postavkom, lošom lokacijom i netačnim instalacijama. Posle jedne upotrebe, oni su takođe podložni mogućoj šteti od padova ili zloupotreba. Zato je BITNO da se učinak vaše mašine redovno proverava i, što je još važnije, proveru treba uraditi i pre nego što počnete proizvodnju komponenti. 72
Industrija 51 / avgust 2014.
Tipična 3-osna mašinska alatka je predmet 21. stepena slobode (odstupanja od idealnog uključujući linearna pozicioniranja, teren, skretanja, ravninu, ulogu i pravougao između osa). Sve ovo može imati štetan uticaj na ukupnu tačnost pozicioniranja mašine i tačnost obrađenih delova. Osim toga, mogućnost nastanka problema povećava se značajno kada uzmete u obzir dodatne dinamičke efekte, kao što su mašinski potezi i koordinacija potrebna za glatku proizvodnju, interpoliranih pokreta. Degradacija tačnosti mašinskog pozicioniranja nije uvek vidljiva, sve dok mašina ne počne da odbacuje proizvedene delove. Ono što je potrebno je proces koji može da vrati kontrolu nad vašom alatnom mašinom - tako da možete odlučiti da li je hitno obratiti pažnju na problem ili ćete se time kasnije pozabaviti, ali u svakom slučaju, uvek pre samog početka obrade. Sa tako mnogo uključujućih faktora, svako rešenje mora da bude jednostavno za korišćenje, za brzu i laku dostavu i jednostavno razumevanje rezultata, sa minimalnim prekidom i troškovima za vaše poslovanje. Srećom, postoji rešenje. U teoriji, ako su pozicioniranje CNC mašine i učinak bili savršeni, onda će trag kruga od strane mašine tačno odgovarati programiranoj kružnoj putanji. U praksi, bilo koja od gore navedenih grešaka uzrokovaće poluprečnik kruga koji odstupa od programiranog kruga. Ako tačno uspete izmeriti stvarni kružni put i uporediti ga sa programiranim putem, onda ste dobili meru performansi mašine. To je osnova za Renishaw QC20 - W ballbar, industrijski standard za brzu izradu mašinskog alata i dijagnozu performanse.
3 ose gibanja ... i više potencijalnih pozicioniranja grešaka na svakoj osi (i između osa)
nove nove tehnologije tehnologije RLS MERILNA TEHNIKA
RENISHAW BALLBAR TESTIRANJE
Tipični, brzi 10-to minutni test je sve što je potrebno. Ballbar 20 softver vodi kroz kružni test kao što je gore opisano, sa jasnim informacijama i jednostavnim uputstvom za proces u četiri koraka.
Perfektni krugovi u X, Y i Z osi definišu savršenu mašinu
RENISHAW BALLBAR
Renishaw QC20-W ballbar nudi savršeno rešenje. To je najbrži, najlakši i najefikasniji način za praćenje stanja mašinskog alata. Srce sistema je sam ballbar, vrlo precizan, teleskopski linearni senzor sa preciznim loptama na svakom kraju. U upotrebi su kugle kinematički locirane između preciznih magnetnih čaša; jedna vezana za tabelu mašine i druga na vreteno mašine ili vreteno kućišta. Ova kombinacija omogućava ballbar merenje minuta varijacije u radijusu, kako mašina sledi programirane kružne putanje (vidi glavnu sliku ispod). Prikupljeni podaci se koriste za izračunavanje ukupnih mera tačnosti pozicioniranja (cirkularnost, kružno odstupanje) u skladu sa međunarodnim standardima kao što su ISO 230-4 i ASME B5.54, ili Renishaw sopstvene analize izveštaja. Podaci su prikazani grafički kao i u numeričkom formatu, da pomognu i podrže dijagnozu. Isporučuje se kao komplet kit-in-a-case; ballbar komplet pruža moćno i prenosno rešenje - samo dodajte računar i spremni ste da počnete testiranje.
1. Postavka • Brzo i lako, QC20-W ballbar je montiran između dve ponovljive magnetne spojnice. 2. Snimanje • Mašina vrši dva uzastopna kružna luka (u pravcu kazaljke na satu) u bilo kom od testova mašine (XY , YZ , ZX ) i veoma precizno meri bilo kakve varijacije u ispitnom krugu - radius je praćen od strane mašine tokom testa. 3. Analiza • Renishaw Ballbar 20 softver zatim analizira izmerene podatke i daje rezultate u skladu sa različitim međunarodnim standardima (npr . ISO 230-4, ASME B5.54). 4. Dijagnoza • Renishaw sopstveni i jedinstveno sveobuhvatan dijagnostički izveštaj, takođe daje opštu procenu performansi mašine (cirkularnost), ali pored toga obezbeđuje automatsku dijagnozu do 15 specifičnih mašina za pozicioniranje greške. Svaka greška rangirana je prema njenom značaju za ukupne performanse mašine uz vrednosti greške. Čak i oni koji nisu stručnjaci, mogu da dobiju stručne rezultate. To je takva moćna dijagnoza, da ga mnogi graditelji vodećih svetskih mašina i alata kao i proizvodne kompanje, biraju kao njihov standardni oblik izveštaja o ispitivanju.
Industrija 51 / avgust 2014.
73
nove nove tehnologije tehnologije RLS MERILNA TEHNIKA
(a)
(b)
(c)
JEDNOSTAVNO KAO A-B-C
Pričvršćivanje vaše mašine Izveštaj Renishaw dijagnoze (a), ne rangira samo pojedične greške mašine, ali koristeći "vruće linkove" na uputstvu sistema možete videti tipične mašinske greške (b) koje se odnose na njih, pa čak i neke od mogućih grešaka. Čak i sa ovom dijagnozom možete biti suočeni sa mnogim alternativnim strategijama kako biste dobili vaš uređaj u okviru traženih specifikacija. Vaš izbor će zavisiti od konfiguracije mašine i od resursa koje imate na raspolaganju. Međutim, korišćenjem paketa integrisanog simulatora, možete da raspolažete rezultatima datoteke i da vidite koliko će ispravke kombinacija grešaka uticati na sveukupno poboljšanje performansi mašine. To vam omogućava da iskoristite ove informacije i umerite svoje odluke ka najboljem pravcu delovanja, bez obzira da li je to korekcija u kućištu, definisana u samoj mašini, odnosi se na održavanje ili usmerava proizvodnju ka alternativnoj mašini. Napredna dijagnoza QC20-W i Ballbar 20 softver omogućava po prvi put sprovođenje testiranja u tri ortogonalne ravni sa samo jednim podešavanjem. Ovo nudi mnogo brže testiranje i omogućava pravu "zapreminsku" analizu vaše mašine. Provera trendova Redovno, neponovljivo testiranje je ključ efikasnog praćenja promena greške mašine tokom vremena. Ballbar 20 koristi definisane test šablone dobijene od kupaca, kako bi se obezbedilo ponavljajuće testiranje. Sveobuhvatna istorija mašinske funkcije (c) daje brz i jednostavan način za ispitivanje podataka. Možete da vidite da li se problemi razvijaju i tako zakazujete preventivno održavanje (PM) ukoliko je potrebno, precizirano i na blagovremeni način. Rešavanje problema pre nego što oni postanu kritički, minimizira zastoje i troškove održavanja. 74
Industrija 51 / avgust 2014.
BEZ OBZIRA ČIME SE BAVITE
Sposobnost da se brzo provere performanse mašine je od koristi za skoro sve funkcije poslovanja. • Proizvodnja • Razumevanje pravih mogućnosti vaših mašina, odabir prave mašine za svaki posao. • Postići proizvodne tolerancije, smanjenjem ili izbegavanjem otpada preradom i dugotrajnim podešavanjem i proverom procesa. • Održavanje • Brzo identifikovanje problema; nema potrebe da se rasklapaju mašine samo da bi se uočilo da li postoji neka greška. • Procenite strategiju popravke i njene rezultate pre samog početka. • Implementacija preventivnog održavanja pomoću programa za redovno praćenje performansi mašina. • Smanjiti specijalna rešenja za otkazivanje mašine i proverite da li izvođači imaju neki problem pre nego što odu. • Nabavka • Procenite nove mašine pre kupovine. • Procenite nakon instalacije, pre konačne odjave. • Terenska služba • Sve prednosti kao za "održavanje" plus ... • Smanjenje troškova zbog unapređene garancije dijagnoze. • Povećana produktivnost servisnog tima uslovljena je smanjenjem vremena dolaska na lice mesta (usled brže procene). • Povećano zadovoljstvo kupaca, test izveštaji pružaju opipljiv dokaz usluge. • Kvalitet • U skladu sa standardima za kvalitet menadžmenta (npr. ISO 9000). • Kalibraciona oprema prema nacionalnim standardima.
nove nove tehnologije tehnologije RLS MERILNA TEHNIKA
Krajnji korisnik Distributer
Mašina OEM Izvođenje servisa i održavanje • Obezbeđena oprema ispunjava priznate standarde pre isporuke (Alatne mašine OEM). • Menadžment / prodaja i marketing • Smanjenje troškova komponenti, povećanje kapaciteta i pokazivanje vašeg samopouzdanja i sposobnosti svojim klijentima.
QC20-W ballbar komplet sa ballbar kalibratorom
Bez obzira na tip kompanije za koju radite
IMPLEMENTACIJA RENISHAW BALLBAR
Sistem dolazi u samostalnom kompletu, uključujući gotovo sve što je potrebno da počnete ballbar testiranje. Samo dodajte desktop, laptop ili čak netbook računar. Svaki komplet sadrži "Prvi koraci sa QC20-W ballbar" DVD koji vas uvodi u sistem i vodi vas korak - po - korak kroz opremu, podešavanja, instalacije i korišćenje sistema, i pokazuje kako da sprovedete test i pregledate rezultate. Dodatna oprema je na raspolaganju kako bi se proširila mogućnost za mnoge 2-osne strugove i mašine (npr. vertikalni strugovi). Kao i kod bilo kog drugog Renishaw proizvoda, imate podršku naših prodajnih inženjera, izbornih kurseva i povratka na vrhunsku uslugu naše mreže.
DOKAZANO U UPOTREBI
Renishaw teleskopski ballbar je u upotrebi više od 20 godina i predstavlja najšire prihvaćen alat za merenje performansi alatnih mašina. Sa hiljadama ballbar upotreba širom sveta, kompanije svih veličina i tipova su otkrile da su oni isplativo rešenje za poboljšanje njihovog poslovanja. Bilo da je operater koji pruža uslugu jedan čovek ili najveća alatna mašina OEM, rezultat je isti.
ZAŠTO OTIĆI OD USPEHA?
Renishaw ballbar je jedinstven, jednostavan za upotrebu i donosi stvarne prednosti za vaše poslovanje. Ako imate CNC alate morate osigurati redovne ballbar provere. A sada, sa QC20-W, imate čak i više razloga da sami isprobate. Zašto odlazi......?
Renishaw QC20-W ballbar pomaže da radite svoj posao bolje i štedi novac
Industrija 51 / avgust 2014.
75
nove nove tehnologije tehnologije TRENDS IN DEVELOPMENTS IN GAS SHIELDED ARC WELDING EQUIPMENT IN JAPAN â&#x2030;Ą Tomoyuki Ueyama, DAIHEN (OTC) Corporation
Napomena: Kako tekst ne bi gubio smisao pri prevodu na srpski jezik, autor je Ĺželeo da se u celosti objavi na engleskom jeziku. Hvala na razumevanju. 1. DIGITAL CONTROL METHODS FOR THE WELDING CURRENT WAVEFORM AND THEIR PERFORMANCES 1.1 DEVELOPMENT OF SPATTER REDUCTION GMA WELDING PROCESS
The several methods for reducing spatter, typically the Controlled Bridge Transfer (CBT) method,11) that feature less spattering in the short-circuiting current range (up to around 150-180A) in CO2 arc welding have been suggested and realized for the low-spatter welding process. On the other hand, from the viewpoint of higher welding efficiency, the low-spatter performance is required also in the globular-transfer current range where the metal transfer is prone to become irregular and unstable. However, the spatter performance of the conventional welding power sources was not enough in the globular-transfer current range (over 200A). As shown in Fig. 1, in the use of the welding power source equipped with the dedicated welding microprocessor of
Welbee, the superimposed pulse current waveform, which consists of periodical changes, is applied immediately after the re-arcing from short-circuiting to regulate the metal transfer. Additionally, the welding current is controlled to be nearly tens of amperes at the moment of shifting from shortcircuiting to arcing by means of the high-speed operation processing of the algorithm for detecting the weld pool condition in the last stage of the short-circuiting. The development of this technology for controlling the welding current waveform has enabled to reduce spatter even in the current range over 200A. Figure 2 shows a comparison of the amounts of spatter in CO 2 arc welding with a Welbee-installed welding power source and a conventional welding power source. The right part of the figure shows typical spattering views and the relative amounts of spatter. In the condition where the amount of spatter is 0.5 g/min or less, only minute particles of spatter are observed. In the condition where the amount of spatter is 1.0 g/min or larger, a mixture of coarse and minute particles of spatter can be observed.
Figure 1 Controlled Bridge Transfer Expanded (CBT Expanded) process
76
Industrija 51 / avgust 2014.
nove nove tehnologije tehnologije 1.2 CONTROL FOR STABILIZING THE METAL TRANSFER IN PULSED GMA WELDING
Table 1 shows examples of the welding-current-waveform control in pulsed GMA welding that have recently been developed by applying the digital control technology.12)
transfer while preventing the generation of minute particles of spatter that is caused by the residue of molten droplet flown apart from the wire tip as the result of an excessive energy accompanied by the detachment of the droplet.
In the pulsed GMA welding, stainless steel requires the shielding gas with a higher ratio of Ar as compared with mild steel; in general, oxidized gas (O2 or CO2) is added at several percent to improve the arc stability. However, even if an Arrich shielding gas is used, a stable metaltransfer arc may not be obtained in the pulsed GMA welding of stainless steel because the high viscosity or surface tension of the molten droplet makes it difficult to detach the droplet from the wire tip. With the newly-developed current waveform control, the initial rising rate of a pulsed current is designed to be high so that the electromagnetic pinch force can firmly work on the molten droplet at the initial rise of pulsed current. Additionally, to cope with a lack of electromagneFigure 2 tic pinch force while a pulse current is Comparison of spatter level applied, the pulse current is designed to increase gradually after reaching the pulse current, thereby ensuring the In the pulsed GMA sufficient electrowelding of mild steel, magnetic pinch the common shielding gas used is an Ar-CO2 force in accord mixture with 20%CO2. with the timing On the other hand, of detaching the the CO2 ratio in the molten droplet. shielding gas mixture The process of often changes depenreducing the pulse ding on the mixing current to the mechanism and the base current is the performance of the same as the pulse mixer in cases where waveform for the the shielding gas is pulsed GMA welsupplied to the welding of mild steel; ding process line via Table 1 Pulsed wave form type and their metal transfer i.e., the pulse cua concentrated piping rrent is decreased system in the worksexponentially to hop. It is known that prevent the genethe metal transfer ration of minute-particle spatter caused by the residue of molten becomes unstable when the CO2 ratio exceeds 20% in the shielding gas, and thereby the one-droplet per pulse transfer becomes droplet flown apart from the wire tip, thereby achieving a steady metal transfer. impossible to achieve. With the newly developed pulse-current waveform control, the initial value of a pulsed current is set to be higher than the proper value for 80%Ar+20%CO2, in order to enhance the constriction of a droplet for detaching from the wire tip even when the CO2 mixing ratio becomes higher up to 30%. This control method also features the two-step pulse waveform, which reduces the pulse current to prevent the droplet from becoming larger excessively while maintaining the electromagnetic pinching force to detach the molten droplet formed at the initial stage of the process. In the process of lowering the pulse current to the base current, it is reduced exponentially, not linearly, in order to maintain the electromagnetic pinching force immediately before detaching the molten droplet. Consequently, this process assures a steady metal
In the pulsed GMA welding of aluminum and its alloys, the pulsedcurrent waveform control must be executed in consideration of the properties that the melting point, viscosity and surface tension of the wire are lower than those of steel wire. Especially, if an excessive pulse peak current is energized to the wire, minute particles of spatter may be generated when the molten droplet detaches from the wire. To solve this problem, the lately-developed current waveform control features the exponentially ascending or descending curves for the rising or falling current waveform between the peak current and the base current. This technology prevents the generation of minute-particle spatter when the molten droplet detaches, thereby obtaining a stable one-pulse onedroplet transfer. Industrija 51 / avgust 2014.
77
nove nove tehnologije tehnologije 1.3 PULSED GMA WELDING PROCESS WITH SUPERIMPOSED LOW-FREQUENCY PULSE
In 1990, the pulsed GMA welding process with superimposed low-frequency pulse was developed for aluminum and its alloys.13) In this process, the arc condition is changed cyclically by controlling the output current and voltage with the welding current waveform that features the low-frequency pulse superimposed, for reflecting the vibration of the weld pool, on the medium frequency pulse that controls the metal transfer under a constant wire feed rate. With this advanced technology, the authors have made suggestions for realizing the GMA weld beads with the regular ripple pattern like TIG weld beads, and for using the weld pool vibration to refine crystal grains and to reduce the susceptibility to solidification cracking14) as well as to prevent blowholes.15) However, with mild steel and stainless steel whose melting points are higher, the change in the arc phenomena is not as cyclical as observed with aluminum alloys; thus, the above-mentioned effects could not be achieved. To overcome this problem, the new pulsed MAG/MIG welding process with superimposed low-frequency pulse has been developed, with which the wire feed speed can be synchronized with the current waveform control, as shown in Fig. 3. With this advanced process, the output can dynamically be changed at a low frequency of 5 Hz max for mild steel and stainless steel, and thereby it has become possible to change significantly the arc pressure and wire melting rate. With this advanced process, a molten pool can cyclically be vibrated. This function enables to remove zinc vapor from the molten pool in the welding of galvanized steel plates, thereby reducing the occurrence of blowholes and pits in the weld metal.
References 1) T. Mita: Progress of Arc welding Technologies, Journal of the JWS, Vol. 69 (2000) No. 3, p. 190-196 2) H. Yamamoto, S. Harada, T. Ueyama and S. Ogawa: Development of Low Frequency Pulsed MIG Welding for Aluminium Alloys, Welding International, Vol. 6 (1992) No. 7, p. 580-583 3) T. Mita: Spatter Reduction -Power Source Considerations-, Welding International, Vol. 5 (1991) No. 11, p. 847-850 4) S. Harada, T. Nakamata, T. Ueyama and I. Matsumoto: Development of Fuzzy Controlled Pulsed MIG Welding Power Source, Welding Technique, Vol. 40 (1992) No. 8, p. 63-68 5) T. Innami, J. Wang and K. Hamamoto: Development of CO2/MAG Automatic Welding Equipment Applied Fuzzy, Welding Technique, Vol. 40 (1992) No. 8, p. 69-73 6) N. Ohhashi, K. Hamamoto and A. Kitajima: Full-Digital Controlled Welding Machine, Welding Technique, Vol. 48 (2000) No. 8, p. 56-62 7) Y. Hirata: Innovation of Welding Related Manufacturing System by Using Fully DigitalControlled Arc Welding Machine, Journal of the JWS, Vol. 74 (2005) No. 7, p. 473-477 Varjenje in rezanje ter robotizacija d.d. Industrijska ulica 4, 9220 Lendava, SLO tel: +386 (0)2 578 88 34 mobi: +386 (0)40 296 017 fax: +386 (0)2 575 10 52 E-mail: andrej.kreft@varstroj.si www.varstroj.si 78
Industrija 51 / avgust 2014.
Figure 3 Low-frequency modulated pulsed GMA process
8) H. Yamamoto: Arc Welding Phenomena and Welding Power Sources, Journal of the JWS, Vol. 66 (1997) No. 8, p. 615-629 9) T. Mita and S. Harada: Trend and perspective on welding power source in Japan, IIW Doc. XII-1824-04 (2004) 10) T. Era: Leading edge of control technology of arc welding equipment, Welding International, Vol. 26 (2012) No.3, p. 170-174 11) T. Era and T. Ueyama: Welding Steel Sheet with a Modified Short Circuiting Process, Welding Journal, Vol. 87 (2008) No. 12, p.28-33 12) T. Ueyama and T. Era: Development of pulsed MAG/MIG welding power source for automatic instrument and robot, Proceedings of Sheet Metal Welding Conference XIV, May 2010, Livonia MI, USA 13) H. Yamamoto, S. Harada, T. Ueyama and S Ogawa: Study of low-frequency pulsed MIG welding, Welding International, Vol. 7 (1993) No.1, p. 21-26 14) H. Yamamoto, S. Harada, T. Ueyama, S Ogawa, K. Nakata and F. Matsuda: Beneficial effects of low-frequency pulsed MIG welding on grain refinement of weld metal and improvement of solidification crack susceptibility of aluminium alloys, Welding International, Vol. 7 (1993) No.6, p. 456-461 15) H. Yamamoto, S. Harada, T. Ueyama, S Ogawa, K. Nakata and F. Matsuda: Inhibiting effect of low-frequency pulsed MIG welding on blowhole generation in Al and its alloys, Welding International, Vol. 8 (1994) No.8, p. 606-611 16) T. Ueyama, H. Tong, S. Harada and M. Ushio: AC pulsed GMAW improves sheet metal joining, Welding Journal, Vol. 84 (2005) No. 2, p.40-45
energetika energetika NHBG ŽIKS HARD
NOVE „STARE“ AKTIVNOSTI FIRME NHBG ŽIKS HARD Kao što smo ranije više puta pisali o značajnim inovativnim konstruktivnim rešenjima proizvodnje priključnih stezaljki za izradu nestandardnih strujnih spojeva, najčešće za hitne intervencije u elektroenergetskim postojenjima, i ovoga puta, u vreme velikih problema u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom potrošača u Republici Srbiji, želimo da istaknemo i pohvalimo uspešno angažovanje firme „ŽIKS HARD“ na izradi strujnih mostova za spoj sabirnica generatora u TE “Drmno“ na priključke novopostavljenog blok transformatora snage 420 MVA-22/400 kV -10760 A. Pored zahteva da mora zadovoljiti veliko strujno opterećenje (10.760 A) po fazi, morao je zadovoljiti dilataciju i elastičnost spoja i sprečavanje prenosa vibracija sa transformatora na sabirnice i obrnuto. S obzirom na to da se sa stavljanjem generatora u pogon i priključenjem na prenosnu električnu mrežu izuzetno žurilo, stručnjaci „ŽIKS HARDA“ su se potrudili i u izuzetno kratkom roku – za 2 dana uradili idejno rešenje i prezentovali ga timu stručnjaka TE “Drmno“. Rešenje se sastojalo u izradi elastičnih „mostova“ od specijalnog fleksibilnog tzv. „SAL“ užeta koje se završavalo takođe specijalnim pločastim Al klemama spojenih kompresijom sa užetom.
Probna montaža elastičnog spoja
N
a poziv firme „Elektroistok-Izgradnja“ koja je obavljala elektromontažne radove i montažu novog transformatora na ovom objektu da izradi potrebnu spojnu opremu, „ŽIKS HARD“ se odmah odazvao i poslao svoje stručnjake u TE “Drmno“ - koji su na licu mesta sagledali situaciju, izrvšili potrebna snimanja i uzimanje mera i na taj način još jednom potvrdili uspešnu saradnju sa elektroprivrednim preduzećima na rešavanju problema spojeva specifičnih karakteristika na terenu. Ovo je za „ŽIKS HARD“ bio novi izazov, da osmisli kvalitetan i vremenski trajan spoj koji je morao da zadovolji kako funkcionalnost tako i praktičnost izrade i montaže.
80
Industrija 51 / avgust 2014.
Merenje prelaznih otpora kompresionog spoja
energetika energetika NHBG ŽIKS HARD
Završna montaža elastičnog spoja
Izvršeni su proračuni, i uz veliki koeficijent sigurnosti odabran je presek užeta i broj mostova, koji je iznosio 16 kom. po fazi. Tim stručnjaka TE “Drmno“ je odmah razmotrio i složio se sa predoženim rešenjem, pa se istog dana krenulo u proizvodnju. Urađen je prototip, izvršena probna montaža i dobijena saglasnost za ceo posao. Usledila je izrada plana proizvodnje uz maksimalnu koordinaciju aktivnosti od livenja, mašinske obrade do završne obrade i izrade kompresije. Može se reći da je za ovaj posao izrvršena prava mobilizacija svog proizvodnog kadra u „ŽIKS HARDU“, što je uz rad u dve smene rezultiralo izuzetno brzoj izradi sve potrebne količine ovih mostova – 50 komada. Odmah po završetku izrade, organizovana je prijemna kontrola ovih „mostova“. Komisija stručnjaka TE “Drmno“ je izvršila detaljan pregled elemenata mosta, proveru dimenzija i kvaliteta mašinske obrade, kontrolu atesta kvaliteta proizvođača i izdvojila 6 komada uzoraka metodom „slučajnog uzorka“ za merenje prelaznih otpora na spojevima: priključna klema – „SAL“ uže. Merenje je po dogovoru obavila nezavisna laboratorija firme „Energotehnika - Južna Bačka“ iz Novog Sada. Pošto su prijemna ispitivanja i merenja zadovoljila kriterijume kvaliteta prema standardu IEC 61284 važećim za ovu vrstu opreme, data je saglasnost da se ovi „mostovi“ mogu koristiti za spoj sabirnica generatora i novog blok transformatora u TE “Drmno“. Odmah zatim izvršena je isporuka i montaža opreme
na objektu TE “Drmno“. Startovan je generator i vršeno osmatranje ponašanja spoja uz kontrolu zagrevanja termovizijskom kamerom. Pošto su sve probe zadovoljile, generator je ostao u pogonu pod punim opterećenjem. I na kraju, da još jednom pohvalimo svakodnevnu spremnost firme „ŽIKS HARD“ za vanrednu pomoć i interevencije na objektima proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, kao i da pohvalimo sve ostale učenike, a pre svega radnike i stručnjake preduzeća „Elektroistok-Izgradnja“, na brzom i uspešnom završetku ovog posla.
NHBG - ŽIKS HARD D.O.O. Preduzeće za proizvodnju, inženjering i konsalting Vojvode Stepe 283 a, 11000 Beograd Telefon: 011/3971-632; 3098-019 Tel/Fax: 011/3971-632 e-mail: zikshard@sezmpro.rs www.nhbg-ziks.co.rs Industrija 51 / avgust 2014.
81
reč reč stručnjaka stručnjaka REMAK ROZRUCH
SVEOBUHVATNA RAČUNARSKA STUDIJA KONTROLE NOX ZA BLOK TENT A3 U OBRENOVCU Za kotao bloka TENT A3 u Obrenovcu formirani su računarski modeli. Ovim modelima pojedinačno su obuhvaćeni slučaj rada sa nominalnim opterećenjem, kao i slučaj rada sa tehničkim minimumom. Za svaki od pomenutih slučajeva je, u cilju upoređivanja, izvršeno modeliranje za postojeće stanje na kotlu, kao i za buduće stanje sa RROFA tehnologijom. U opštem smislu, traženo smanjenje jedinjenja NOx se postiže boljom gradacijom ložišta i radom sa smanjenom količinom vazduha za sagorevanje. Zahvaljujući poboljšanju uslova mešanja primenom RROFA, ostvarenje traženih uslova ne predstavlja problem. Osim toga, očekivano je smanjenje sopstvene potrošnje na ventilatorima dimnog gasa i ventilatorima svežeg vazduha koja nastaje kao posledica smanjenog masenog protoka i smanjenja pada pritiska u zagrejačima vazduha. Ovi rezultati analiza modela su potvrđeni i ispitivanjima koja su izvršena na drugim sličnim blokovima posle ugradnje sistema RROFA (npr. u elektrani Opole). Autori teksta: Brian Higgins, Joanna Wieczorek, Nemanja Bulatović
1 Uvod Firma Remak-Rozruch (uskoro SBB Energy) u saradnji sa Exergon izvršila je analizu mogućnosti primene autorske tehnologije RROFA na kotlu u Obrenovcu. Ova tehnologija ima za cilj smanjenje emisije NOx do nivoa 200 mg/Nm3. Postojeći nivo emisije NOx pri nominalnom opterećenju se kreće između 400 – 600 mg/Nm3, u zavisnosti od trenutnih uslova rada kotla. Zbog pooštravanja zakonskih normi, potrebno je smanjiti emisiju NOx do nivoa manjeg od 200 mg/Nm3. U nastavku teksta najkraće su opisani principi rada sistema RROFA firme Remak-Rozruch.
1.1 SISTEM REMAK-ROZRUCH (RR)
Sistem RROFA upotrebljava najmoderniju tehnologiju gradacije ložišta i ograničavanja emisije NOx. Zapreminski protok dimnih gasova prema izlazu iz ložišta je, na svom putu, presečen horizontalno postavljenim diznama za ubrizgavanje vazduha. 1. Ventilator svežeg vazduha 2. Kotao 3. Položaj dizni za RROFA vazduh 4. Elektrofilter 5. Dimnjak
zagrejan vazduh
Sl. 1. Sistem redukcije emisije NOx RROFA 82
Industrija 51 / avgust 2014.
Zahvaljući ovome, pojačava se turbulencija i stepen mešanja, što direktno utiče na poboljšanje rasporeda temperatura dimnih gasova, raspored koncentracija pojedinačnih supstanci, razmenu toplote, kao i na proces oksidacije CO i sagorevanja čestica goriva u gornjem delu ložišta. Jaka turbulencija i mešanje goriva sa vazduhom u celoj zapremini ložišta omogućuje bolje iskorišćenje ukupne zapremnine ložišta za potrebe procesa sagorevanja. Sistem RROFA direktno utiče na proces sagorevanja kroz: • Gradaciju ložišta i redistribuciju dela količine vazduha za sagorevanje; • Ujednačenje tempertura u poprečnom preseku ložišta; • Ravnomerni raspored produkata sagorevanja (tj. O2, CO, NO, CO2 kao i SO2) u poprečnom preseku ložišta; • Preciznije mešanje kao i bolju reakciju goriva sa vazduhom; • Produženje vremena boravka nesagorelih čestica u ložištu (tj. LOI). • Zahvaljujući tome postižu se bitna poboljšanja: • Značajno smanjenje emisije NOx; • Smanjenje sadržaja nesagorelih čestica (tj. LOI) konstatovane tokom merenja; • Smanjenje emisije CO; • Smanjenje viška vazduha, što povećava efikasnost kotla i dodatno ograničava emisiju NOx; • Smanjenje emisije SO3. Količina vazduha koja se dovodi u dizne za ubrizgavanje RROFA se kontroliše sistemom regulacionih klapni na kutijama RROFA. Kutije RROFA, koje su smeštene uz zidove ložišta, imaju zadatak da poboljšaju mešanje goriva sa vazduhom i intenziviraju proces sagorevanja. Efikasnost i kapacitet sistema RROFA je usko povezan i zavisan od geometrije ložišta i uslova njegovog rada.
reč stručnjaka reč stručnjaka REMAK ROZRUCH
slika. 2. Upoređivanje temperatura dimnih gasova, osnovno stanje i stanje RROFA (desno)
2 Modeliranje CFD Firma Remak-Rozruch u saradnji sa firmom Exergon je oformila posebnu grupu, koja se bavi CFD modeliranjem.
2.1 ISKUSTVO FIRME REMAK-ROZRUCH U CFD MODELIRANJU
Firma Remak-Rozruch primenjuje CFD modeliranje da bi odredila kapacitet procesa sagorevanja u ložištu za osnovno stanje kao i olakšala projektovanje sistema RROFA za konkretan kotao. Tipovi modela koje smo u stanju da formiramo su: • protok bez hemijskih reakcija; • sagorevanje goriva i protok sa hemijskim reakcijama; • modeli formiranja štetnih jedinjenja (tj. NOx, SOx, gubici iz žarenja LOI, CO i sl.) za goriva kao što su ugalj, biomasa, lož ulje ili zemni gas. Modeliranje može da bude realizovano za različite instalacije: od kotlova u kojima se sagoreva ugljena prašina (sa tangencijalnim gorionicima ili zidnim naspramnim ili čeonim gorioncima) do kotlova sa sagorevanjem u fluidizovanom sloju i kotlova sa sagorevanjem na mehaničkim rešetkama.
2.2 CFD MODEL
Simulacija modela bilo kog kotla na čvrsto ili tečno gorivo, kod koga se proces sagorevanja obavija u letu, zahteva pripremu modela turbulentnog protoka fluida, modela protoka čestica, modela razmene toplote konvekcijom, kondukcijom i zračenjem između praškasto-gasne sredine (dimni gas) i zidova kotla, modela homogenih i heterogenih reakcija u procesu sagorevanja kao i modela zadiranja mase imeđu čvrste, tečne i gasovite faze.
Prilikom analiziranja procesa sagorevanja uglja za kotao u Obrenovcu, korišćen je program FLUENT. Ovaj program računa istovremeno brzinu, temperaturu, kao i koncentraciju čestica goriva u dimnim gasovima u pojedinačnim delovima ložišta, a takođe i parametre sagorevanja čestica uglja i volatila u gasnoj fazi. Kretanje čestica je prikazano na primeru simulacije brzine gasne sredine. Ovom metodom program FLUENT pokušava da predstavi uslove turbulentnog rasipanja kroz integrisanje jednačina trajektorije pojedinačnih čestica, prihvatajući za obračun trenutnu vrednost brzine tečnosti, na putu koji prelazi čestica. Na taj način se obračunava dovoljan broj trajektorija reprezentativnih za datu sredinu, čime se može skoro sasvim tačno predstaviti uticaj turbulencije na raspršivanje ovih čestica. Model koristi različite izraze kako bi prikazao proces zagrevanja i reakcije čestica koje se javljaju u različitim fazama procesa.
2.2.1 PODREĐENI MODEL NOX
Program FLUENT pruža mogućnost modeliranja po kriterijumu toplote, goriva i brzog mehanizma stvaranja jedinjenja NOx, a takođe i redukcije NOx na površini čestica uglja kao i sistemima SNCR uz pomoć metode zvane „reburning”. Proces nastanka jedinjenja NOx je u programu prikazan kroz proračunavanje jednačina transporta za koncentraciju NO, HCN i NH3, za dato strujno polje i primenjeni način sagorevanja.
2.3 FORMIRANJE MODELA
Radovi na formiranju modela kotla Obrenovac TENT A3 imaju za cilj bolje shvatanje tekućih uslova njegovog rada i određivanje načina na koji će sistem RROFA uticati na rad kotla. Modelske simulacije tačno predstavljaju proces sagorevanja u ložištu. Pre svega, ipak rezultate dobijene iz osnovnog modela treba uporediti sa podacima dobijenim merenjem.
2.3.1 MODELI PROCESA SAGOREVANJA I NJIHOVA KALIBRACIJA
Mogućnost primene tehnologije RROFA na kotlu je procenjena prema sledećim kriterijumima:
• Model za osnovno stanje, uzimajući u obzir projektne podatke kotla i njegov trenutni rad; • Model za stanje sa sistemom RROFA; • Merenja izvršena u ložištu i nadgledanje njegovog rada; • Prethodni modeli za slične kotlove; • Iskustava sakupljena sa instalacijama RROFA koje rade na sličnim kotlovima. Industrija 51 / avgust 2014.
83
reč reč stručnjaka stručnjaka REMAK ROZRUCH
Slika. 3. Upoređivanje formiranja NOx za osnovno stanje i stanje RROFA (desno).
3 Rezultati CFD modeliranja Rezultati CFD modeliranja dobijeni za slučaj kada je instaliran sistem Profa su upoređeni sa osnovnim (postojećim) stanjem. Za kotao koji radi sa maksimalnim opterećenjem (920 t/h) su upoređeni rasporedi glavnih obračunskih parametara (tj. temperature, koncentracije O2, CO i NO) po poprečnom preseku ložišta za osnovno stanje i stanje RROFA na nekoliko kontrolnih ravni. Takođe su prikazane srednje vrednosti gore navedenih parametara u zavisnosti od visine ložišta
3.1 UPOREĐIVANJE KL JUČNIH VREDNOSTI
Sistem RROFA povećava tačnost mešanja u gornjoj zoni ložišta, što dovodi do povećanog prenosa toplote na zidove ekranskih cevi i cevi pregrejača, a takođe se poboljšava sagorevanje goriva u ovoj zoni. Dobijeni rezultati modeliranja potvrđuju korist koja se ostvaruje primenom predloženog rešenja za rav-
Remak-Rozruch S.A. tel.: +48 77 451 73 10 fax: +48 77 455 72 21 www.remak-rozruch.com.pl 84
Industrija 51 / avgust 2014.
nomernu raspodelu temperatura (Slika 2) i takođe raspodelu i svakako redukciju emisje NOx (Slika 3). Zahvaljujući primeni sistema RROFA firme Remak-Rozruch, moguće je smanjenje emisje NOx za oko 33% u poređenju sa osnovnim stanjem. Sistem RROFA omogućava rad bloka sa smanjenom količinom ukupnog vazduha za sagorevanje. U takvim okolnostima temperatura dimnih gasova se može smanjiti za oko 20ºC u poređenju sa osnovnim stanjem. CFD model pokazuje pri tome smanjenje emisije NOx za 40% u odnosu na osnovno stanje BOFA. U ovom tekstu prikazani su samo rezultati dobijeni za slučaj kada kotao radi sa punim opterećenjem, međutim i pri promeni opterećenja će koncentracija NOx biti znatno niža kada se primeni sistem RROFA. Za sve dodatne informacije posetite našu internet stranicu www.remak-rozruch.com.pl
Przedsiębiorstwo Inwestycyjno-Remontowe Energetyki i Przemysłu Remak-Rozruch S.A. 45-324 Opole, ul. Łowicka 1, NIP 754-033-33-93, REGON 530557873. Sąd rejonowy w Opolu VIII Wydz. KRS 0000010250 Kapitał Zakładowy: 510 300 PLN biuro@remak-rozruch.com.pl
SCHIEBEL
VAŠ USPEH - NAŠ POGON
VIŠE OD 50 GODINA SCHIEBEL Antriebstechnik je jedna od vodećih kompanija za razvoj i proizvodnju eletričnih aktuatora, naročito na polju sigurnosnih tj. Failsafe-ACTUSAFE aktuatora koji zadovoljavaju specijalne sigurnosne zahteve.
SCHIEBEL Antriebstechnik Ges.m.b.H. • Josef-Benc-Gasse 4, 1230 Vienna, Austria T: +43 (0)1 66 108-0 • F: +43 (0)1 66 108-4 • info@schiebel.com • actuators.schiebel.com Predstavnik za teritoriju Srbije, Makedonije i Crne Gore • SCHIEBEL Aktuatori d.o.o. • Knegijnje Milice 3/2 • 35000 Jagodina, Srbija • T: 00 381 35 88 20 915 • F: 00 381 (0)35 810 01 69 • g.dzelatovic@schiebel.com
analitički analitički pregled pregled MAKROEKONOMSKI PREGLED MAKROEKONOMSKI info, u kome su prikazani najnoviji makroekonomski pokazatelji u Republici Srbiji. Verujemo da će vam informacije koje je pripremio Centar za naučnoistraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije biti od koristi u svakodnevnom poslovanju. BRUTO DOMAĆI PROIZVOD
Bruto domaći proizvod srpske privrede je u prvom kvartalu 2014. ostvario minimalan realan rast od 0,1% u poređenju sa odgovarajućim kvartalom 2013. godine, što ukazuje da je prethodna fleš procena RZS od 0,4% korigovana naniže. Stagnirajuća ekonomska aktivnost u prvom tromesečju, pored ostalog, predstavlja posledicu i neočekivano skromnog rasta privredne aktivnosti u evro zoni u posmatranom kvartalu, od svega 0,2% u odnosu na odgovarajući period 2013. Na nedovoljno pozitivan uticaj okruženja ukazuje i podatak da je, prema desezoniranim podacima, nivo ekonomske aktivnosti u Srbiji, u prvom tromesečju 2014. godine, bio za 0,3% niži u odnosu na prethodno tromesečje. Inače, ovo je drugo uzastopno tromesečje u kojem je zabeležen pad ekonomske aktivnosti prema desezoniranim podacima (u četvrtom tromesečju 2013. pad je iznosio 0,5%). Nakon preliminarno utvrđenih efekata elementarnih nepogoda koje su zadesile Srbiju tokom maja ove godine, dodatno su korigovane i procene za celu 2014. godinu. Umesto ranije očekivanih 1% realnog rasta BDP, sada se procenjuje da bi mogao biti zabeležen pad privredne aktivnosti u 2014. godini. Nešto značajniji realni rast bruto dodate vrednosti u prvom kvartalu ove godine, u poređenju sa odgovarajućim periodom prethodne godine, zabeležen je u sektorima: informisanje i komunikacije (5,1%), saobraćaj i skladištenje (2,7%) i prerađivačka industrija (1,6%); dok je njen najveći pad evidentiran u građevinarstvu (-7,8%), finansijskoj delatnosti i delatnosti osiguranja (-3,7%) i trgovini (-2,0%). Posmatrano po agregatima upotrebe BDP, u prvom kvartalu 2014. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realan rast ostvaren je kod: izvoza robe i usluga (14,2%), uvoza robe i usluga (3,2%) i izdataka za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima – NPID (1,6%). Nasuprot tome, realan pad zabeležen je kod: bruto investicija u osnovne fondove (-6,3%), izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava (-2,1%) i izdataka za finalnu potrošnju države (-2,1%).
POTROŠAČKE CENE
Cene potrošnih proizvoda i usluga u maju 2014. u proseku su bile više za 0,1% u poređenju s prethodnim mesecom. Kretanje potrošačkih cena u maju karakteriše rast cena svežeg mesa, voća i komunalnih usluga, kao i znatno pojeftinjenje svežeg povrća. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u maju 2014. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena zabeležen je u grupama: odeća i obuća (0,3%), hrana i bezalkoholna pića (0,2%), stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,2%), restorani i hoteli (0,2%) i nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama: transport (-0,3%), rekreacija i kultura (-0,3%), obrazovanje (-0,3%) i komunikacije (-0,1%), dok se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale. Međugodišnja inflacija se zadržala na nivou iz prethodnog meseca i iznosila je 2,1%. Prema proceni Narodne banke Srbije, međugodišnja inflacija će se i u narednim mesecima kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4 ± 1,5%), uz njeno postepeno vraćanje ka cilju od trećeg tromesečja 2014. godine.
INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA
Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji je u maju 2014. godine bila manja za 7,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine i za 13,0% u poređenju sa prosekom 2013. Majski pad proizvodnje je najvećim delom izazvan poplavama, koje su bez izuzetka nanele štetu u sva tri industrijska sektora, a naročito ekstraktivnoj industriji i energetici. Tako je u maju ove godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, zabeležen pad proizvodnje sektora snabdevanje električnom energijom, gasom i parom za 20,3%, sektora rudarstvo za 18,7% i sektora prerađivačka industrija za 3,0%. Ovo je uticalo da kumulativna industrijska proizvodnja za pet meseci 2014. godine zabeleži samo minimalan rast od 0,2% u odnosu na proizvodnju iz odgovarajućeg period prethodne godine. Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u maju 2014. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, imale su: proizvodnja električne energije; proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina; eksploatacija uglja; proizvodnja pića i proizvodnja osnovnih metala. Drugim rečima, elementarne nepogode najviše su doprinele podbačaju u proizvodnji energije i intermedijarnih proizvoda, dok je izvestan rast produkcije ostvaren samo kod kapitalnih proizvoda.
Industrijska proizvodnja, 2010-2014. Izvor: RZS. 86
Industrija 51 / avgust 2014.
analitički analitički pregled pregled ZALIHE INDUSTRIJSKIH PROIZVODA
Zalihe industrijskih proizvoda u maju 2014. godine bile su veće za 4,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine, pri čemu su zalihe prerađenih industrijskih proizvoda bile veće za 4,2%, dok su zalihe ruda opale za 3,4%. Posmatrano po nameni, rast zaliha u ovom mesecu evidentiran je kod intermedijarnih proizvoda, osim energije za 12,6%, te netrajnih i trajnih proizvoda za široku potrošnju, za 1,6% i 1,2% respektivno. Nasuprot tome, zalihe kapitalnih proizvoda bile su niže za 11,1%, a zalihe energije za 5,9%.
POLJOPRIVREDA
U oblasti poljoprivrede, RZS je objavio podatke o očekivanoj proizvodnji pšenice, koji pokazuju da se, prema stanju useva na dan procene, 25. maja 2014. godine, sa žetvenih površina od 548.732 hektara očekuje proizvodnja ove kulture od 2.163.856 tona, što je za 19,6% manje u odnosu na ostvarenu proizvodnju u prošloj godini, ali i za 3,2% više u odnosu na desetogodišnji prosek (2004-2013.). Istovremeno, procenjuje se da će očekivani rod pšenice sa prenetim zalihama iz prethodne sezone obezbediti: samodovoljnost u snabdevanju domaćeg stanovništva, odgovarajuće zalihe i rezerve, kao i da će se tržišni viškovi realizovati u izvozu. U prolećnoj setvi, 2014. godine, zasejano je 1.207.248 hektara pod kukuruzom (više za 1,2% u odnosu na prethodnu godinu), suncokreta na površini od 175.946 hektara (za 6,5% manje), soje na površini od 153.707 hektara (4,6% manje) i šećerne repe na površini od 63.810 hektara (više za 2,0%).
PROMET ROBE
Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji, prema pokazateljima RZS, izraženim u stalnim cenama, u maju 2014. u odnosu na isti mesec 2013. godine smanjen je za svega 0,3%, a u odnosu na april 2014. godine za 0,8%, dok je rast ostvaren u maju 2014. godine u odnosu na prosek 2013. godine za 2,4% i u periodu januar-maj 2014. u odnosu na prvih pet meseci 2013. godine za 1,4%. Posmatrano u tekućim cenama, rast prometa ostvaren je u maju 2014. u odnosu na maj 2013. godine za 1,3%, u odnosu na prosek 2013. Za 4,3% i u periodu januar-maj 2014. u odnosu na januar-maj 2013. godine za 1,4%, dok je pad zabeležen u maju 2014. u odnosu na prethodni mesec iste godine za 1%.
SAOBRAĆAJ
U saobraćaju, prema podacima RZS koji su objavljeni 10. juna 2014. godine, u prvom kvartalu 2014. godine u odnosu na isti period 2013. godine ukupan fizički obim usluga je povećan za 18,7%. U kopnenom sao-
braćaju evidentiran je rast od 1,5%, a po pojedinim vidovima kopnenog saobraćaja ostvareni su sledeći rezultati: u železničkom saobraćaju rast od 15,2%, u gradskom prevozu rast od 1,1%, dok je u drumskom i cevovodnom transportu zabeležen pad od 1,2% i 6,5%, respektivno. Istovremeno, u rečnom saobraćaju ostvaren je najveći rast fizičkog obima usluga u odnosu na sve ostale vidove saobraćaja, i to za 95,2%, a u vazdušnom saobraćaju rast od 64,0%.
TURIZAM
Turistička aktivnost u Republici Srbiji za prvih pet meseci 2014. godine, u odnosu na isti period 2013. godine, iskazala je pad ukupnog broja dolazaka turista za 4,3% i ukupnog broja noćenja za 10,1%. Broj dolazaka i broj noćenja domaćih turista smanjeni su za 13,6% i 16,4%, respektivno. U inostranom turizmu zabeležen je rast broja dolazaka za 11,5% i broja noćenja za 6,1%. Republiku Srbiju je u period januarmaj 2014. godine posetilo ukupno 786.333 (domaćih i stranih) turista i ostvareno je ukupno 2.218.932 noćenja.
SPOLJNA TRGOVINA
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar-maj 2014. godine iznosi 14.789,8 miliona USD (10.766,9 miliona evra), što čini rast od 11,5% (6,5% izraženo u evrima) u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz je iznosio 6.264,5 miliona USD (4.561,3 miliona evra), što je za 19,3% (14,0% posmatrano u evrima) više u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz 8.525,3 miliona USD (6.205,6 miliona evra), što je za 6,3% (1,6% posmatrano u evrima) više nego lane u istom periodu. Negativan saldo razmene u posmatranom periodu iznosio je 2.260,7 miliona USD (1.644,3 miliona evra), što čini smanjenje od 18,3% (21,9%) u odnosu na isti period prethodne godine, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 73,5%, što je više od pokrivenosti iz odgovarajućeg perioda prethodne godine od 65,5%. Naveći obim spoljnotrgovinske razmene za prvih pet meseci 2014. godine ostvaren je u trgovini sa zemljama sa kojima su potpisani ugovori o slobodnoj trgovini, a pre svega sa EU na koju otpada 64,6% ukupne robne razmene. Drugi po važnosti partner Srbije bile su zemlje CEFTA sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 742,3 miliona USD, najvećim delom kao rezultat izvoza poljoprivrednih i raznih gotovih proizvoda. Na strani uvoza iz ovih zemalja dominirali su crni metali, električna energija, kameni ugalj i briket. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA u periodu januar-maj 2014. godine dostigao je 1.087,1, a uvoz 344,8 miliona USD, uz pokrivenost uvoza izvozom od 315,3%. Najvažniji pojedinačni partneri Srbije u izvozu za pet meseci 2014. godine bili su: Italija (1.179,7 miliona USD), Nemačka (781,8 miliona USD), Bosna i
analitički analitički pregled pregled Hercegovina (493,3 miliona USD), Ruska Federacija (405,9 miliona USD) i Rumunija (319,8 miliona USD); a u uvozu: Nemačka (1.025,9 miliona USD), Italija (1.012,8 miliona USD), Ruska Federacija (976,4 miliona USD), Kina (635,5 miliona USD) i Mađarska (422,5 miliona USD). Najveći suficit ostvaren je u trgovini sa: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom, Italijom, Rumunijom, Bugarskom, SAD; a najveći deficit u razmeni sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa), Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Nemačkom, Kazahstanom i Turskom. Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, najveće učešće u izvozu Srbije za pet meseci ove godine imali su: drumska vozila (992,3 miliona USD), električne mašine i aparati (501,6 miliona USD), žitarice i proizvodi od njih (318,5 miliona USD), obojeni metali (264,6 miliona USD) i povrće i voće (259,9 miliona USD). Izvoz ovih pet odseka čini 37,3% ukupnog izvoza zemlje u periodu januarmaj 2014. Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1.031,8 miliona USD), nafta i naftni derivati (759,3 miliona USD), prirodni gas (385,3 miliona USD), električne mašine i aparati (335,0 miliona USD) i medicinski i farmaceutski proizvodi (297,8 miliona USD), a njihov uvoz činio je trećinu ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu, učestvovao je sa 9,7% u ukupnom uvozu.
BILANS RAZMENE USLUGA SA INOSTRANSTVOM
Podatke o razmeni usluga sa inostranstvom za januar-april 2014. godine Narodna banka Srbije objavila je u junu 2014. Prema ovim podacima, za prva četiri meseca 2014. godine ostvaren je izvoz usluga Srbije u vrednosti od 1.489,9 miliona USD i uvoz u vrednosti od
1.346,4 miliona USD, tako da je ostvaren suficit od približno 143,5 miliona USD. U odnosu na isti vremenski interval 2013. godine, evidentiran je rast izvoza usluga za 14,9% i rast uvoza za 9,1%. Pokazatelj pokrivenosti uvoza izvozom je 110,7%.
BILANS RAZMENE POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE
Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar-maj 2014. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 1.148,8 miliona USD, što predstavlja rast od 30,7% u odnosu na rezultate iz perioda januar-maj 2013. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 18,3%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 653,6 miliona USD je za 6,5% manja u odnosu na isti period prethodne godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,7%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednoprehrambenih proizvoda u periodu januar-maj 2014. godine, iznosio je 495,2 miliona USD i ima rast od 175,1% u odnosu na isti period 2013.godine, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 175,8%.
BILANS RAZMENE USLUGA SA INOSTRANSTVOM
Podatke o razmeni usluga sa inostranstvom za januar-april 2014. godine Narodna banka Srbije objavila je u junu 2014. Prema ovim podacima, za prva četiri meseca 2014. Godine ostvaren je izvoz usluga Srbije u vrednosti od 1.489,9 miliona USD i uvoz u vrednosti od 1.346,4 miliona USD, tako da je ostvaren suficit od približno 143,5 miliona USD. U odnosu na isti vremenski interval 2013. godine, evidentiran je rast izvoza usluga za 14,9% i rast uvoza za 9,1%. Pokazatelj pokrivenosti uvoza izvozom je 110,7%.
analitički analitički pregled pregled
DEFICIT TEKUĆIH TRANSAKCIJA
Deficit tekućih transakcija platnog bilansa je, u periodu januar-april 2014. godine, iznosio 401 milion evra, što je upola manje u odnosu na isti period 2013. godine (indeks 52,0). Januarsko-aprilski deficit robne razmene je dostigao 1,1 milijardu evra (indeks 71,9), dok je suficit usluga trostruko veći u odnosu na isti period 2013. godine i iznosi 105,5 milion evra. Rast robnog izvoza je održan tokom prva četiri meseca po stopi od 14,1% međugodišnje, dok je uvoz neznatno povećan (za 0,3%). Prihodi od tekućih transfera su bili veći u odnosu na rashode za 924,3 miliona evra (indeks 94,4), pri čemu su doznake iz inostranstva, 600,4 miliona evra, bile manje u odnosu na isti period prošle godine (za 84 miliona evra). Na računu dohotka je zabeležen rast deficita koji je dostigao 320,1 milion evra, usled povećanih isplata po osnovu kamata na portfolio i direktne investicije.
STRANE DIREKTNE INVESTICIJE
Strane direktne investicije u periodu januarapril 2014. godine zabeležile su neto priliv u vrednosti 201 milion evra (u istom periodu 2013. godine su iznosile 219,7 miliona evra). Prema preliminarnim podacima NBS, posmatrano po zemljama plaćanja, u četvoromesečnom periodu 2014. godine najviše ulaganja je realizovano iz Evrope, posebno iz Holandije (25,6 miliona evra), Mađarske (21,9 miliona evra), Italije (20,3 miliona evra), Austrije (19,0 miliona evra), Nemačke (15,0 miliona evra) i Grčke (13,4 miliona evra). Iz Ruske Federacije je realizovan neto priliv SDI u vrednosti 10,0 miliona evra, a iz SAD 5,8 miliona evra. Očekuje se da će neto SDI u 2014. godini najviše biti usmerene u sektore energetike, prerađivačke industrije i trgovine na malo, pri čemu je u strukturi SDI sve veće učešće sektora razmenjivih dobara.
SPOLJNI DUG
Spoljni dug je, na kraju aprila 2014. godine, iznosio 25,6 milijardi evra prema podacima NBS, i manji je za 258 miliona evra u odnosu na poslednji dan 2013. godine. Održana je povoljna ročna struktura duga, uz kratkoročni spoljni dug u vrednosti od 173 miliona evra i dugoročni 25,4 milijardi evra. Spoljni dug javnog sektora iznosi 12,9 milijardi evra (51% ukupnog spoljnog duga), a privatnog sektora 12,7 milijardi evra (49% spoljnog duga). Poslednjeg dana aprila 2014. godine spoljni dug banaka je, u odnosu na poslednji dan 2013. godine, smanjen za 276 miliona evra i iznosi 3,1 milijardu evra, te bi nastavak razduživanja banaka tokom narednih meseci 2014. godine rezultirao smanjenjem spoljne zaduženosti po ovom osnovu. Zaduženje sektora preduzeća povećano je, u odnosu na poslednji dan 2013. godine, za 278 miliona evra i iznosi 9,5 milijardi evra. Dalje zaduživanje javnog sektora zavisiće od potreba finansiranja fiskalnog deficita i saniranja efekata vremenskih nepogoda.
KONSOLIDOVANI BILANS SEKTORA DRŽAVE
Konsolidovani bilans sektora države je, prema podacima Ministarstva finansija, za prvih pet meseci 2014. godine zabeležio deficit u vrednosti od 103 milijardi dinara što je realno povećanje od 28% u odnosu na isti period 2013. godine. U konsolidovanom bilansu je registrovano realno smanjenje petomesečnih javnih prihoda za 0,7% i rast rashoda za 2,8%, uz međugodišnju petomesečnu inflaciju od 2,5%. Deficit na centralnom nivou države dostigao je 111,8 milijardi dinara, dok je lokalni nivo države bio u suficitu 8,8 milijardi dinara. Konsolidovani prihodi su za prvih pet meseci 2014. godine dostigli 579,5 milijardi dinara, a rashodi 682,4 milijardi dinara. Najveći deo petomesečnih prihoda potiče
analitički analitički pregled pregled od doprinosa (173 milijardi dinara), prihoda od PDV-a koji su dostigli 158 milijardi dinara (od čega je PDV iz uvoza 110 milijardi dinara, a PDV u zemlji 47 milijardi dinara), i akciza (72 milijardi dinara, pri čemu su najveći prihodi od akciza na derivate nafte 42 milijarde dinara i na duvanske proizvode 26 milijardi dinara). Najveći deo rashoda čine izdaci za penzije (210 milijardi dinara) i rashodi za zaposlene (159 milijardi dinara). Za otplatu kamate je utrošeno 54 milijarde dinara.
JAVNI DUG
Ukupan javni dug centralnog nivoa vlasti je, prema podacima Uprave za javni dug, na dan 31. maja 2014. godine povećan na 20,6 milijardi evra, za 509 miliona evra u odnosu na poslednji dan 2013. godine (kada je iznosio 20,1 milijardu evra), od čega je spoljni javni dug dostigao 12,3 milijardi evra, a unutrašnji 8,3 milijardi evra. Javni dug je, poslednjeg dana maja, dostigao 62,9% BDP-a. Učešće domaće valute u ukupnom javnom dugu je 21%, dok je najveće učešće duga u evrima (46%) i USD (27%). U strukturi kamatnih stopa 74% čine fiksne kamatne stope, a 26% varijabilne. Najveći kreditori su Evropska investiciona banka i EBRD. Mere fiskalne konsolidacije i smanjenje fiskalnog deficita su jedini efikasan put održivog smanjenja i stabilizacije javnog duga u periodu 2014-2016. godine.
DEVIZNE REZERVE
Devizne rezerve NBS su na kraju maja iznosile 10.370,4 miliona evra, čime se obezbeđuje pokrivenost 315% novčane mase M1 i sedmomesečni uvoz robe i usluga. U poređenju s prethodnim mesecom, devizne rezerve NBS manje su za 77,2 miliona evra, a najveći odliv iz deviznih rezervi realizovan je po osnovu otplate duga MMF-u u iznosu od 99,0 miliona evra, servisiranja stare devizne štednje u iznosu od 91,1 milion evra, isplate dospelih hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima u iznosu od 38,5 miliona evra i izmirivanja obaveza prema inokreditorima u iznosu od 34,5miliona evra. Devizne rezerve banaka povećane su u maju ove godine za 163 miliona evra, tako da su na kraju meseca dostigle iznos od 987 miliona. Ukupne devizne rezerve Republike Srbije, poslednjeg dana maja iznosile su 11.357 miliona evra, što je za oko 86 miliona više u poređenju sa aprilom.
dinara je maju, u odnosu na prethodni mesec, nominalno izgubio na vrednosti 0,2%, a realno 0,1%. U poređenju s krajem prethodne godine, nominalni efektivni kurs dinara je depresirao za 0,8%, dok je realni efektivni kurs apresirao za 0,5%.
MONETARNI POKAZATELJI
Novčana masa M1 poslednjeg dana maja 2014. godine iznosila je 380,2 milijardi dinara, što je za 7,2 milijardi više u odnosu na prethodni mesec. Rast u ovom mesecu iskazala je i većina drugih monetarnih agregata. Ukupna štednja stanovništva opala je u maju 2014. godine za 90 miliona dinara u odnosu na prethodni mesec, tako da iznosi 980,6 milijardi dinara. Međutim, izraženo u evrima, ukupna štednja stanovništva u posmatranom mesecu iznosila je 8.478,9 miliona evra, što je za 900 hiljada više nego u prethodnom mesecu. Na sednici održanoj 12. juna 2014. godine, Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je odluku da smanji referentnu kamatnu stopu za 0,5 p.p, tako da će ona iznositi 8,5%. U skladu sa donetom odlukom, odgovarajuće relativno smanjenje primenjuje se i na ostale relevantne kamatne stope NBS, eskontnu stopu (8,5%), stopu na depozitne olakšice (6,0%) i stopu na kreditne olakšice (11.0%). Donoseći odluku o smanjenju referentne kamatne stope, Izvršni odbor je imao u vidu da će se međugodišnja stopa inflacije i u narednom periodu kretati oko donje granice cilja i da nedavne poplave neće uticati na povećanje inflatornih pritisaka, koji će i ubuduće ostati niski.
ZAPOSLENOST
Ukupan broj zaposlenih u maju 2014. procenjuje se na 1.696.834 lica, što je za 1.043 lica manje nego u prethodnom mesecu (pad od 0,1%). U odnosu na maj 2013. godine, broj zaposlenih je opao za 1,4%, ili za 24.714 radnika, a najveći pad zaposlenosti zabeležen je u: prerađivačkoj industriji (za 9.614 lica), trgovini (5.261), građevinarstvu (3.982), stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima (3.093) i finansijskim delatnostima (1.352). Nasuprot tome, najveći rast zaposlenosti u ovom periodu evidentiran je u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima (2.995) i obrazovanju (1.775).
NEZAPOSLENOST
Ukupan broj nezaposlenih u Republici Srbiji, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, poslednjeg dana maja 2014. godine iznosio je 778.577 lica, što je za 1,1% manje u odnosu na prethodni mesec, i za 0,7% manje u odnosu na stanje iz maja 2013. Pad broja nezaposlenih praćen je smanjivanjem stope formalne nezaposlenosti, koja je u maju ove godine iznosila 29,53%. Međutim, broj lica koja na posao čekaju duže od godinu dana je povećan na 528.594. U odnosu na prethodni mesec broj dugoročno nezaposlenih je uvećan za 481 lice, a u odnosu na maj prethodne godine za 4,5%.
ZARADE
Devizne rezerve, 2004-2014. (miliona evra) Izvor: Narodna banka Srbije
KURS DINARA
Kurs dinara je u maju 2014. godine, u poređenju s prethodnim mesecom, zadržao nepromenjenu vrednost u odnosu na evro, dok je depresirao u odnosu na švajcarski franak za 0,4% i u odnosu na američki dolar za 1,4%. Narodna banka Srbije je u posmatranom mesecu intervenisala kupovinom deviza na međubankarskom deviznom tržištu u iznosu od 20 miliona evra kako bi smanjila prekomerne kratkoročne oscilacije deviznog kursa. Ukupna depresijacija dinara prema evru u maju ove godine, u odnosu na kraj 2013. godine, iznosila je 0,9%, prema franku 1,7% i prema SAD dolaru 2,2%. Efektivni kurs 90
Industrija 51 / avgust 2014.
Prosečna bruto zarada isplaćena u maju 2014. godine iznosila je 60.966 dinara i u poređenju s prosečnom bruto zaradom isplaćenom u prethodnom mesecu, nominalno je smanjena za 3,5%, a realno za 3,6%. Međutim, u odnosu na maj prethodne godine, prosečna zarada isplaćena u maju 2014. nominalno i realno je bila veća za 5,3% i 3,1%, respektivno. Prosečna zarada isplaćena u prvih pet meseci ove godine, u poređenju sa prosečnom zaradom isplaćenom u istom period 2013. godine, nominalno je porasla za 1,0%, ali je njen realan iznos bio manji za 1,5%.
ZARADE BEZ POREZA I DOPRINOSA
Prosečna neto zarada isplaćena u petom mesecu 2014. godine iznosi 44.184 dinara i nominalno i realno je manja u odnosu na prosečnu neto zaradu isplaćenu u prethodnom mesecu, za 3,6% i 3,7%, respektivno, dok je u odnosu na prosečnu neto zaradu isplaćenu u maju 2013. godine, nominalno povećana za 3,5%, a realno za 5,7%.
analitički analitički pregled pregled Prosečna neto zarada isplaćena u periodu januar–maj 2014. godine, u odnosu na prosečnu neto zaradu u odgovarajućem periodu prethodne godine, nominalno je veća za 1,5%, dok je realno manja za 1,0%.
TRŽIŠTE KAPITALA
Informacije o prometu na Beogradskoj berzi pokazuju da je u junu 2014. zabeležen pad vrednosti glavnih indeksa, BELEX15 i BELEXline za 2,9% i 2,7% respektivno. Posmatrajući prvih šest meseci 2014. u odnosu na kraj 2013. godine, BELEX15 je u plusu 2,1% a BELEXline 2,5%. Iako su indeksi u plusu, oporavak prometa je izostao, tako da se hronična nelikvidnost, nažalost, ustalila kao jedna od glavnih odlika srpskog tržišta kapitala.
PRIVATIZACIJA
Prema izveštaju Agencije za privatizaciju, u maju 2014. godine, nije bilo novih privatizacija putem tendera i aukcija, dok je na tržištu kapitala registrovana jedna transakcija prethodno privatizovanog preduzeća i ostvaren prihod od prodaje u vrednosti 1,5 miliona evra, dok su privatizacioni prihodi u prvih pet meseci 2014. godine dostigli oko 5,1 milion evra. Očekuje se donošenje novog Zakona o privatizaciji, po kojem će biti završena privatizacija 584 preduzeća, nakon čega će privatizacija društvenog kapitala biti okončana do kraja 2016. godine. Izvor: PKS makroekonomske info - mesečni bilten Centra za naučnoistraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije
tehnologija tehnologija voda voda VODOSERVICE D.O.O.
DA LI ČESTO MENJATE MEMBRANSKE FILTERE NA VAŠOJ REVERZNOJ OSMOZI? ≡ Autor teksta: Bojan Naćić, dipl. ing. tehnologije
Uređaj reverzne osmoze
Membrane reverzne osmoze
Reverzna osmoza (RO) je uređaj za prečišćavanje vode u kome se zaprljana voda pod visokim pritiskom provlači kroz membranske filtere sa porama veličina 0.0002 – 0.001 mikrona. To znači da je uređaj u stanju da ukloni 95% - 99,5% svih nečistoća u vodi i proizvede vodu izuzetnog kvaliteta. Kao rezultat ovog rada, nečistoće iz napojne vode ostaju ispred membrane, dok čista voda prolazi sa druge strane membrane. Prečišćena voda se može upotrebiti za napajanje kotlova, za raznovrsne industrijske procese, pripremu pijaće vode ili druge namene. Nasuprot tome, otpadna voda koja nastaje sadrži sve nečistoće koje je membranski filter zadržao i ta voda je 4 ili 5 puta koncentrovanija nečistoćama nego ulazna voda. Zbog toga su membranski filteri unutar uređaja jako osetljivi i mogu se zapušiti u kratkom vremenskom roku, prouzrokujući prestanak rada uređaja i neophodnost zamene membrana. Ukoliko ne postoji pravilan hemijski tretman, membrane mogu trajati jako kratko, tek par nedelja ili meseci u zavisnosti od kvaliteta ulazne vode. Sa pravilnim predtretmanom i hemijskim tretmanom, moguće je produžiti vek trajanja membrana i preko 5 godina. S obzirom na cenu zamene membranskih filtera i instalacije novih, period trajanja filtera je najznačajniji faktor u iznosu troškova rada uređaja reverzne osmoze i konačne cene proizvedene vode. Zaključak je, da će pravilan hemijski tretman sprečiti velike novčane troškove čestih zamena membranskih filtera.
Ukoliko vaš odgovor na pitanje iz naslova glasi - da menjate membranske filtere u periodu kraćem od 5 godina, onda je sigurno da trenutno trpite velike troškove održavanja uređaja reverzne osmoze i da preskupo plaćate proizvedenu vodu.
Rešenje kako da smanjite ove troškove je upotreba naprednih hemijskih sredstava za zaštitu membranskih filtera. Na ovaj način je moguće produžiti vek trajanja filtera i značajno smanjiti troškove.
Kompletan hemijski tretman reverzne osmoze
Vodoservice je vaš stručni konsultant i partner u ovom poslu. Naš fokus je na dugoročnoj saradnji, redovnim servisnim posetama kao i izveštavanju i praćenju podataka, kako bi se pozitivni trendovi zabeležili a smanjeni troškovi dokazali novčanim iznosima. Membrana zaprljana mikrobiološkim naslagama
Čista membrana iz membranskog elementa (odmotana) 92
Industrija 51 / avgust 2014.
Membrana zaprljana taloženjem naslaga kamenca
Zaprljana membrana usled nepravilnog tretmana (odmotana)
Vodoservice će za vas uraditi besplatnu hemijsku analizu vode i dati vam rešenje kako da produžite vek trajanja membranskih filtera. Izlaskom na teren, na osnovu testiranja vaše vode i detaljnom analizom karakteristika sistema, ponudićemo vam najbolje i najekonomičnije rešenje. Pozovite nas ili pošaljite e-mail i zatražite servisnu posetu i procenu stanja vašeg rashladnog sistema.
Tel: 011 744 30 79 e-mail: office@vodoservice.com web site: www.vodoservice.com
novosti novosti DETAŠMAN GRAĐEVINACA U NEMAČKU KORISTAN ZA SRPSKU PRIVREDU Oko 1 000 građevinskih radnika, stalno zaposlenih u srpskim firmama, moći će da bude upućeno na rad u Nemačku na osnovu ugovora između kompanija, a na bazi međudržavnog sporazuma. Da bi podstakla srpske građevinske firme da koriste prednosti detašmana i na tim osnovama sarađuju sa nemačkim kompanijama, Privredna komora Srbije i njeno Predstavništvo u Frankfurtu organizovali su edukativni seminar na temu „Detašman – slanje radnika na privremeni rad u Nemačku“. Detašman je poseban vid poslovne saradnje kada srpsko preduzeće izvodi radove u Nemačkoj na osnovu ugovora sklopljenog sa nekim nemačkim preduzećem. „Zakonodavnim okvirom, kojim se uređuje detašman, propisano je da preduzeće iz Srbije na rad u Nemačku može da uputi samo svoje stalno zaposlene radnike, a pojedinačni odlasci radnika nisu mogući. Da bi i preduzeća i radnici bili zaštićeni, detašman je uređen zakonima o radu i o zaštiti naših građana na radu u inostranstvu, kao i međudržavnim sporazumom sa Nemačkom“, rekla je Jesenka Čvoro, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Ona je istakla da zaposleni koga je poslodavac uputio na rad u inostranstvo ostvaruje ista prava kao da radi u zemlji, osim ako u zemlji u koju je detaširan nisu predviđena veća prava, i ona tada imaju prednost. Osim što će pokrenuti srpske građevinske firme, upućivanje radnika na nemačka gradilišta podići će njihov tehnološki nivo, a time i konkurentnost. „Radnici sa iskustvom rada na nemačkim gradilištima steći će informacije o novim tehnologijama u građevinarstvu i biće prednost za privlačenje investitora u ovaj sektor“, rekao je Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja za građevinsku, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu. Prema Međudržavnom sporazumu, maksimalan baroj radnika koje Srbija može da detašira u Nemačku utvrđen je na 5 000, a od toga 1 500 u građevinarstvu. Radnik može provesti na radu dve godine (dva puta po devet meseci sa tri meseca pauze), što se u izuzetnom slučaju može produžiti za šest meseci, a najviše do tri godine, ako radnik radi samo na jednom gradilištu.
ISKORENJIVANJE BESPRAVNE GRADNJE PRIORITET GRADSKE INSPEKCIJE U BEOGRADU Zagorka Panić, gradska sekretarka za inspekcijske poslove, najavila je da će se vrlo brzo krenuti sa rušenjem bespravno podignutih objekata koje je popisala gradska inspekcija u proteklom periodu. – Mi smo u junu počeli sa akcijom popisivanja svih aktivnih gradilišta na teritoriji deset centralnih gradskih opština, dok će preostale opštine biti uključene u narednoj fazi. To je prvi put da je neka gradska vlast rešila da popiše sva gradilišta, da imamo sve na jednom mestu, utvrdimo koliko ima bespravne gradnje, a koliko je onih koja su legalna, sa građevinskom dozvolom. Tokom akcije u kojoj su učestvovali svi gradski, republički i opštinski inspektori, utvrđeno je da na teritoriji deset gradskih opština postoji 754 aktivna gradilišta. Od tog broja 302 gradilišta su u nadležnosti gradske građevinske inspekcije, a 451 u nadležnosti gradskih opština. Na 84 gradilišta nije evidentiran investitor, gradi se bez tehničke dokumentacije i bilo kakvog plana. Delegacija grada imala je tim povodom sastanak sa Javnim tužilaštvom, gde smo dogovorili da saradnja između grada, tužilaštva i MUP-a bude bolja i brža, kako bismo što pre utvrdili ko su ti investitori. Takođe, od ukupnog broja gradilišta, u 75 slučajeva se odstupilo od građevinskih dozvola, što je takođe predmet naše pažnje, donošenja rešenja i uklanjanje tog dela. Ponoviću i ovog puta da je gradnja bez građevinske dozvole krivično delo, a objekti za koje je postupak doveden do kraja, doneta pravosnažna i izvršna presuda biće srušeni – rekla je Zagorka Panić, istakavši da postoji potreba da opštinski inspektori češće izlaze na teren, kako bi sprečili nelegalnu gradnju na samom početku. Ona je naglasila da je sledeća faza na Sekretarijatu za legalizaciju, 94
Industrija 51 / avgust 2014.
koji treba da proveri status sva 754 gradilišta i uputi dopise opštinama za postupanje u skladu sa zakonom. Gradska sekretarka za inspekcijske poslove istakla je da se nastavlja i sa svim drugim redovnim akcijama. – To su najčešće akcije na uklanjanju nelegalnih prodavaca sa pijaca, u saradnji sa Komunalnom policijom, kontrola nepropisno parkiranih vozila na zelenim površinama i druge. Da bi se red održao na duži rok, potrebno je ipak da kontrole opštinskih inspekcija budu što češće – rekla je Zagorka Panić, apelujući na građane da se pridržavaju komunalnog reda.
23. međunarodna izložba tehnologija za obradu lima
Limovi, cevi, profili Rukovanje, manipulacija Oblikovanje Gotovi proizvodi, delovi, sklopovi Odvajanje, rezanje Spajanje, zavarivanje Fleksibilna obrada lima Mašinski elementi Obrada cevi i profila Alati, kalupi Obrada hibridnih struktura (metal/plastika) Površinska obrada Prikupljanje i obrada podataka Bezbednost na radu Kontrola, regulacija, merenje, nadzor Istraživanje i razvoj Oprema za fabrike i magacine CAD/CAM sistemi Zaštita okoline, reciklaža
www.euroblech.com
21 – 25. oktobar 2014.
Hanover, Nemačka
građevinska građevinska industrija industrija FEROMONT INŽENJERING
UPOZNAJTE FEROMONT INŽENJERING D.O.O.
Preduzeće Feromont Inženjering d.o.o. je osnovano 2001. godine od strane 14 iskusnih inženjera sa ciljem pružanja kvalitetne i pouzdane usluge inženjeringa, montaže i demontaže energetskih i industrijskih objekata, uz mogućnost revitalizacije njihovih pojedinih elemenata sa sopstvenim projektovanjem, proizvodnjom opreme i transportom u zemlji i inostranstvu.
U
pravcu ostvarivanja postavljenog cilja stalno se radilo na unapređenju poslovanja i konkurentnosti, tako da danas FEROMONT INŽENJERING zapošljava oko 700 zaposlenih različitih struka od čega je 40 inženjera (15 sa licencama) i 162 atestirana zavarivača (od čega 110 poseduje ateste 141 T BW 5 (6)S + 141/111 T BW 5 (6) S/B). Feromont Inženjering poseduje sopstvenu opremu za poslove montaže i demontaže, između ostalog, auto dizalice nosivosti i do 600 tona, šlepere tegljače, vučne vozove i sredstva za dizanje tereta, opremu za zavarivanje i za termičku obradu snage od 82 do 165 KW, kao i specijalne mašine za obradu ventila i za obradu krajeva cevi, elektro/pneumo mašine i druge mobilne mašine za obradu. Održivi kvalitet poslovanja obezbeđuje se kroz doslovnu primenu uspostavljenog sistema upravljanja kvalitetom - sertifikat ISO 9001:2008; kao i standard ISO 14001:2004 za zaštitu čovekove sredine; OHSAS 18001:2007 za obezbeđenje zaštite i bezbednosti rada zaposlenih; i standarda u oblasti zavarivanja sertifikat EN ISO 3834-2, DIN EN ISO 3834-2 za postupak zavarivanje sudova pod pritiskom i sertifikat za proizvodnju opreme pod pritiskom 97/23/EC koji potvrđuje da proizvod ispunjava sve propisane uslove standarda, izdatih od međunarodnih sertifikacionih tela TÜV. U toku svog postojanja, Feromont Inženjering je realizovao veliki broj poslova montaže i remonta kako u zemlji, tako i inostranstvu. Poslovi većeg obima izvode se u Elektroprivredi Srbije, Rafineriji Pančevo, Petrohemiji Pančevo, RTB Bor-u i SR Nemačkoj.
96
Industrija 51 / avgust 2014.
U ovom trenutku Feromont Inženjering je angažovan na realizaciji poslova na rekonstrukcijama, revitalizaciji i održavanju objekata u Srbiji i u Nemačkoj, i to: • RTB Bor, rekonstrukcija topionice i izgradnja fabrike sumporne kiseline • Izrada i montaža dva rezervoara sumporne kiseline V=6 000 m3 • Revitalizacija kotlovskog postrojenje Blok A3 u TENT A • Demontaža starog i montaža novog elektrofilterskog postrojenja na bloku A3, TENT A, • Zamena delova cevnog sistema kotla i komora u okviru kapitalnog remonta dela kotlovskog postrojenja na bloku A3, TENT A
građevinska građevinska industrija industrija FEROMONT INŽENJERING
U ovom trenutku, turbinska grupa izvodi radove na sledećim objektima: • TE Kostolac B, sa ciljem modernizacije turbine i generatora snage 348 MW, u saradnji sa firmom Alstom u periodu od marta do novembra 2014, gde je angažovano oko 30 radnika. • TE Kostolac A, u izvođenju kapitalnog remonta turbine i generatora za blok A1 snage 100 MW, gde je angažovano 25 radnika u periodu od jula do avgusta ove godine. • TENT A, bloka A3 snage 326 MW, sa ciljem modernizacije turbine, u periodu od jula 2014. do januara 2015 god, na kojem je angažovano 30 zaposlenih. • TENT A, bloka A1 u izvođenju kapitalnog remonta turbine, snage 210 MW, u periodu od jula do oktobra, sa angažovanjem 25 zaposlenih. • TE Kolubara, 100 MW blok A5, sa ciljem dostizanja uslova za elektroispitivanje generatora, provere stanja delova cilindara niskog pritiska, za mesec avgust, gde je angažovno 20 radnika. • TE Kolubara, na bloku A3 snage 65MW za mesec septembar, gde je planirano 15 radnika, sa ciljem zamene oštećenih statorskih i rotorskih lopatica. Rezultati posle 13 godina pokazuju da je Feromont Inženjering d.o.o. uspeo da po svim kriterijumima uđe u grupu velikih preduzeća, pa samim tim i velikih poreskih obveznika u Srbiji, da dostigne i u međunarodnim okvirima verifikuje najviše standarde kvaliteta, zaposli vrhunske inženjere, tehničare i majstore i da obezbedi svu potrebnu opremu, uključujući i najveću dizalicu na Balkanu - Terex Demag TC – 2800 nosivosti 600 tona. Na taj način, Feromont Inženjering je osposobljen da, sam ili u konzorcijumu sa drugim preduzećima, ravnopravno sa poznatim svetskim firmama nastupa na konkursima za buduće velike poslove u domaćoj elektroenergetici i industriji, da zaposlenima obezbedi egzistencijalnu sigurnost, a srpskoj elektroprivredi – postane jedan od važnih oslonaca stabilnosti.
• Rekonstrukcija mlinova bloka B1 - Termoelektrana Kostolac B • Izgradnja postrojenja za Polimer bitumen - u Rafineriji Nafte Pančevo • Remontni radovi na cevnim sistemima kotlova TE Morava Svilajnac i TENT B, TENT Kolubara A i Termoelektrane Kostolac AiB • Remontni radovi u Rafineriji Nafte Pančevo, HIP Azotara • Remontni radovi na zameni cevnih sistema termoelektrana Boxberg, Niederaussen i Frimmersdorf, Nemačka Feromont Inženjering u svom sastavu ima i grupaciju koja je specijalizovana za remont turbina, koju čini oko 50 izvršilaca - inženjera, VKV i KV majstora, specijalizovanih za rotacionu opremu. Turbinska grupa raspolaže kompletnim specijalnim mernim i bravarskim alatima za istovremeno izvođenje radova na više gradilišta, odnosno, istovremeno izvođenje radova na kapitalnim remontima većeg broja turbina i generatora.
FEROMONT INŽENJERING DOO • 11010 Beograd, Srbija, Bačvanska 21/II • Tel/Fax: +381 (0)11 2851 644, Tel/Fax: +381 (0)11 2851 651 • office@feromontad.co.rs Industrija 51 / avgust 2014.
97
građevinska građevinska industrija industrija REFAFLEX D.O.O.
BRZA, SNAŽNA I SASVIM
SIGURNA INDUSTRIJSKA VRATA Industrijska vrata su specifičan proizvod, zbog čega je bitno da njihovo implementiranje uključimo već u fazu projektovanja industrijskog objekta. Dobri proizvođači su u stanju da se prilagode faktoru uvažavanja specifičnih zahteva kupca.
K
ao što naglašava Saša Stegnjaja, direktor preduzeća Refaflex koje je zastupnik brenda Efaflex za Srbiju, svaki je proizvod u potpunosti prilagođen zahtevima kupca, što znači da tipiziranih proizvoda nema. Tipična primena industrijskih vrata je, na primer, u automobilskoj industriji. Kao veliko opterećenje u ovakvim uslovima, Stegnjaja pominje veliki broj otvaranja, u nekim slučajevima i više od hiljadu puta dnevno. U tu svrhu, Efaflex je razvio poseban način otvaranja brzih industrijskih vrata. Lamele koje sastavljaju vratnu ploču, kod otvaranja prelaze u spiralu koja se nalazi iznad navoja. Spirala omogućava otvaranje i zatvaranje vrata bez mogućnosti dolaska lamela u kontakt, što garantuje visoke brzine i dugi životni vek vrata.
INDUSTRIJSKA VRATA MOGU DA BUDU ŠTEDLJIVA Kao što nam je objasnio Jure Letonje, vođa razvojnog odeljenja u Efaflexu, savremena industrijska vrata štede energiju, i to na dva načina. Prvi je brzo otvaranje i zatvaranje, jer ukoliko se vrata brzo otvaraju i zatvaraju - manji je spoljašnji ulaz vazduha, što donosi manje troškove grejanja. Pokazalo se da je potrebno pronaći odgovarajuće rešenje za vreme kada su vrata zatvorena. Kod Efaflexa su u ovu svrhu razvili izolovanu lamelu, kao sastavni deo industrijskih brzih vrata. Izolativno punjenje koje se nalazi među zaštitnim limom je poliuretansko i nudi vrlo jaku izolovanost. Na raspolaganju su lamele debljine 40, 60, 80 ili 100 mm. Kao što je saopštio Letonje, nije dovoljna dobra izolacija lamele kao takve, već je bitno da je celokupna vratna ploča izolovana i izvedena bez termičkih mostova. To je presudno za sprečavanje stvaranja kondenza. Stegnjaja je pre svega istakao zaptivanje između lamela, kao jednu od najbitnijih novosti kod industrijskih vrata. U Efaflexu su, naime, razvili duplo zaptivanje između dve lamele, ispred i pozadi. U prostor koji nastane između, hvata se vazduh koji deluje kao izolator. Na taj način se obezbeđuje dobra izolacija celokupne površine vrata.
INDUSTRIJSKA VRATA MORAJU DA BUDU BEZBEDNA Letonje je naglasio da je osnovni princip bezbednosti kod industrijskih vrata, to da nisu opasna po ljude i po robu. Najčešći način zaštite je kontakt letva na završnoj ivici vrata. Kada je dodirnemo, vrata detektuju da nešto nije u redu i ne otvaraju se.
98
Industrija 51 / avgust 2014.
Drugi način koji je pantentirao Efaflex je, takozvana infracrvena zavesa, serija senzora po celoj površini zavrtne ploče. Kada radnik, radna mašina ili neki drugi objekat prekine tu infracrvenu mrežu, vrata se automatski otvore. Sa vratima EFA-SRT® Soft Touch koja su nedavno došla na tržište, Efaflex je napravio korak napred u obezbeđivanju sigurnosti na vratima. Sigurnost obezbeđuje fleksibilna završna ivica zajedno sa fotoćelijom u vođici vrata. Novitet je u tome da “Soft Touch System” ne sadrži nikakvu električnu komponentu u završnoj ivici panela za zatvranje, što čini vrata jednostavnim za održavanje. Letonje nam je predstavio i inteligentni senzor EFA-SCAN®, koji deluje po principu skeniranja prostora ispred vrata sa laserskim zracima. Sistem podržava odgovarajući softver, koji određuje kada će se vrata otvoriti ili zatvoriti. Posebna karakteristika ovog senzora je, da se može precizno programirati za slučaj različitih situacija i različitih objekata koji se kreću u perceptivnom prostoru senzora. Ukoliko se neki objekat kreće dalje od vrata ili paralelno sa vratima, senzor neće reagovati, međutim, ako se kreće prema vratima - onda ona počinju da se otvraju. U blizini vrata, nalazi se takozvana bezbednosna zona. Ako se objekat nalazi u toj zoni, vrata ostaju otvorena. Mehanička zaštita od sudara je kod industrijskih vrata već poznata stvar, ali samo za unutrašnja vrata koja su napravljena od fleksibilnih materijala. Za spoljašnja vrata koja su napravljena od tvrdih lamela, Efaflex je razvio posebnu mehaničku zaštitu od sudara. Letonje nam je objasnio da ona deluje na način da se kod mehaničkog kontakta, na primer, ako vrata udari viljuškar, donji deo lamela automatski izbacuje iz vodilice - sprečavajući na taj način lomljenje. Kad se ovo dogodi, vrata to automatski detektuju i preko posebnog sistema automatski slože lamele – obezbeđujući normalan rad vrata. Letonje je još dodao, kako sama konstrukcija i izolacija nisu dovoljne. Vrata moraju kod otvaranja i zatvaranja da izdrže velika ubrzanja, a učestalost kod otvaranja i zatvaranja je veoma česta, pa iz tog razloga takva vrata treba da izdrže i do milion i više otvaranja i zatvaranja. Bitno je, dakle, da se u razvoju uveliko obrati pažnja na čvrstoću i stabilnost vrata, što garantuje bezbedan rad čak i pri vrlo visokim brzinama.
građevinska građevinska industrija industrija REFAFLEX D.O.O.
EFAFLEX je definisao koncept brzih vrata. EFAFLEX je izumeo spiralni princip otvaranja vrata. EFAFLEX je uvek korak ili dva ispred konkurencije. EFAFLEX vrata kao što moraju biti: BRZA | SIGURNA | IZDRŽLJIVA
EFA STT - atraktivna brza vrata 70% propusnost svetla
EFA SST TK – brza vrata za hladnjače do -300 C
EFA STR – najbrža vrata na svetu otvaranje 4m/s
EFA SRT - unutrašnja rolo vrata
EFA SST – spoljašnja izolovana vrata
EFA SRT CR - vrata za čiste prostore:farmacija, elektronika...
Za investitore: Odličan odnos između kvaliteta i cene Za arhitekte: Vrlo kompaktne mere za instalaciju, savremeni dizajn Za korisnike: Maksimalna sigurnost, velika brzina, odlična izdržljivost Za održavaoce: Kvalitetan i odzivan servis REFAFLEX Bulevar umetnosti br. 4 11070 Beograd Tel: +381 11 3122 737 Fax: +381 11 3122 738 E-mail: office@refaflex.rs Web: www.efaflex.com www.refaflex.rs
Industrija 51 / avgust 2014.
99
građevinska industrija građevinska industrija OPGATE D.O.O.
OPGATE
PARTNER NA KOGA SE MOŽETE OSLONITI
Sagledavajući tržište i prateći potrebe kompanija koje su u građevinarstvu, OPGATE je proširio svoju ponudu opreme uvodeći novog inostranog partnera na ove prostore. Naravno da smo se rukovodili prvenstveno kvalitetom i bezbednošću radnika tj. korisnika ove vrste opreme.
100
Industrija 51 / avgust 2014.
građevinska industrija građevinska industrija OPGATE D.O.O.
S
a magacinskim prostorom od preko 1 200 m2, u mogućnosti smo da vam u kratkom roku obezbedimo sve vrste pločastih materijala od drveta (oplate, MDF, HDF, OSB) koji se, pored građevinske industrije i industrije nameštaja, mogu koristiti i u industriji transportnih vozila za oblaganje kamiona, autobusa, vagona i prikolica. U nameri da uslugu učinimo što kvalitetnijom i potpunijom, nudimo mogućnost sečenja pomenutog materijala na sve dimenzije, a u skladu sa potrebama klijenata.
Svoju standardnu ponudu drvnih pločastih materijala u sferi građevinarstva i industrije nameštaja nismo menjali. Na našem stoku uvek možete zateći širok asortiman ovih materijala.
OpGate d.o.o. je ovlašćeni distributer eminentnog proizvođača žutih oplatnih ploča i nosivih H greda, austrijske kompanije Pfeifer koja je zahvaljujući dugogodišnjoj tradiciji kvalitetnog poslovanja postala jedna od najvećih kompanija tog tipa.
Široka lepeza vezivnih elemenata koji se koriste u kombinaciji sa žutom oplatnom pločom, omogućava realizaciju svih projektnih zahteva koji dozvoljavaju korišćenje ove vrste oplate. Novina u opremi koju rentiramo korisnicima (skele, prostorna skela, sistemska oplata) je mašina za čišćenje žute oplatne ploče – tzv. DOKE.
U ponudu smo uvrstili: multifunkcionalnu skelu, standardnu ramovsku skelu, tornjeve, stepenišne konstrukcije, pokretne platforme, opremu za formiranje kostrukcija specifične namene (bine za kulturne manifestacije, tribine itd.), mašine za sečenje i savijanje armature. Ispitivanjem tržišta smo došli do podataka da se na ove prostore uvozi dosta korišćene opreme za građevinarstvo koja i nije baš najkvalitetnija i čijom kupovinom obično dolazi do problema zbog nemogućnosti nabavljanja dodatnih elemenata. Odlučili smo da u svoju ponudu uvrstimo mogućnost nabavke polovne opreme ali strogo vodeći računa o kvalitetu i obezbeđujući dovoljne količine dodatne opreme.
Naš cilj će uvek ostati kvalitet i korektan odnos sa poslovnim partnerima. Društvo OpGate d.o.o. osnovano je u junu 2010. godine. Bavi se uvozom i prodajom drvenih pločastih materijala namenjenih građevinskoj industriji i industriji nameštaja, kao i skela i oplata. Osnivač društva je kiparska kompanija OpGate ltd sa sedištem u Limasolu, koja se bavi međunarodnom trgovinom navedenih vrsta materijala. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu zaposlenih, kompanija je u mogućnosti da sarađuje sa najvećim proizvođačima navedenih materijala širom sveta.
OPGATE Bosanska 47a 11224 Beograd – Vrčin Tel: +381 11 8053 764 Tel: +381 11 8053 990 Fax: +381 11 8053 767 www.op-gate.com Industrija 51 / avgust 2014.
101
ekologija ekologija
RECIKLAŽA I PROBLEMI ELEKTRONSKOG OTPADA „Ispuniti potrebe sadašnjosti bez sputavanja budućih generacija u ispunjavanju svojih potreba." Harlem Brundtland (iz izveštaja Evropskoj uniji o povratnoj logistici)
Povratna logistika je opšti pojam. U najširem smislu, povratna logistika se odnosi na sve operacije vezane za ponovnu upotrebu proizvoda i materijala. ≡ Tekst priredio: Stevan Jovičić
POVRATNA LOGISTIKA
Problem današnjice, pored sve veće zagađenosti vazduha, vode i zemljišta, je i ogroman porast količine otpadnog materijala. Sa sve većim brojem stanovnika, porastom industrijske proizvodnje i potrošnje, stvara se sve veća količina otpada koji dovodi do sve veće zagađenosti životne sredine. Heterogeni sastav otpadnog materijala utiče na to da su načini prerade i ponovne upotrebe raznovrsniji i složeniji. Upravo ovim pitanjem - ponovne upotrebe proizvoda (gde se nešto od utrošenog može vratiti) bavi se povratna logistika.
Tradicionalno, proizvođači se nisu osećali odgovornim za svoje proizvode nakon njihove upotrebe. Danas, korisnici i vlasti očekuju od proizvođača da smanje otpad koji prave njihovi proizvodi. Zbog toga se sve više obraća pažnja na upravljanje otpadom. U skladu sa politikom upravljanja otpadom Evropske unije, posebno se izdvajaju sledeći tokovi otpada: 1. Kućni, komercijalni i neopasni industrijski otpad 2. Otpad od ambalaže 3. Korišćeni akumulatori i baterije 4. Neupotrebljiva vozila 5. Stare gume 6. Otpadna ulja 7. PCB otpad - ulja iz trafostanica 8. Opasni otpad 9. Elektronska oprema 10. Mulj iz postrojenja za tretman otpadnih voda
RECIKLAŽA
OTPAD I VRSTE OTPADA
Svaki proizvod na tržištu ima svoju vrednost i upotrebnu vrednost. Vrednost proizvoda je, ustvari, njegova cena na tržištu, a upotrebna vrednost robe ogleda se u njenoj mogućnosti da zadovolji neku ljudsku potrebu. Nakon toga, iskorišćena roba se baca i tako se započinje proces stvaranja otpada. Koliko je otpad štetan pokazuje i vreme potrebno za razgradnju pojedinih vrsta otpada: • Organski otpad - 3 do 12 meseci • Aluminijumske limenke - 10 do 100 godina • Plastične kese - 100 do 1 000 godina • Staklene boce – 4 000 godina • Stiropor - nikada!!! Generalno, otpad možemo posmatrati kao:
• Kontrolisani - koji obuhvata kućni, komercijalni, medicinski i industrijski otpad.
• Nekontrolisani - u koji se ubraja poljoprivredni otpad i otpad iz rudarstva i kamenoloma.
102
Industrija 51 / avgust 2014.
Pod reciklažom se podrazumeva ponovni tretman otpada radi korišćenja kao sirovine u proizvodnji istog ili različitog proizvoda. Ona uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu… Reciklaža nije samo sredstvo očuvanja životne sredine, već i značajna grana i delatnost koja može bitno generisati trajne ekonomske koristi, jer čak 70% otpada ima upotrebnu vrednost, što znači da se može reciklirati. Razvijene zemlje recilažom ostvaruju promet od čak 160 miliona dolara godišnje, i pri tome zapošljavaju 1,5 milion ljudi širom planete. Pored ovih, važno je pomenuti i sledeće pozitivne osobine reciklaže: 1. Dovodi do manjeg korišćenja sirovina, čime se štite neobnovljivi ili teško obnovljivi prirodni resursi od nekontrolisane potrošnje. 2. Smanjuje uticaj otpada na zagađenje. 3. Čini životnu sredinu čistijom. 4. Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen za deponije otpada. 5. Štedi novac. 6. Smanjuje količinu energije koja bi se potrošila pri proizvodnji novog proizvoda. Kako su danas reciklirani proizvodi sve više prisutni, a isto tako i materijali koji su pogodni za reciklažu, javila se potreba za identifikacijom, odnosno obeležavanjem takvih proizvoda.
ŠTA SE SVE MOŽE RECIKLIRATI?
LIMENKE
Upotrebljene limenke za piće od aluminijuma i čelika mogu da se recikliraju u potpunosti, neograničeni broj puta, bez gubitka u kvalitetu limenke. Reciklirana limenka za piće vraća se na police prodavnica kao nova limenka za samo 60 dana. Reciklaža, kako
ekologija ekologija aluminijumskih, tako i čeličnih limenki je višestruko korisna za zaštitu živnotne sredine. Reciklaža aluminijumskih limenki za piće, takođe, značajno smanjuje potrebu za osnovnom sirovinom, boksitom.
ČELIK
Dva često korišćena prirodna resursa, ruda gvožđa i ugalj, se koriste za proizvodnju čelika. Čelik je najviše recikliran materijal za proizvodnju ambalaže u Evropi i svetu. Mešanjem strugotine i izvornog čelika može se redukovati potrošena energija za više od 50%. Recikliranje čeličnih limenki nije finansijski isplativo kao, na primer, recikliranje aluminijuma.
ALUMINIJUM
Posle čelika, aluminijum je najkorišćeniji metal širom sveta i trenutno jedna trećina ovog materijala potiče iz reciklaže. Godine 1972. reciklirano je 24 hiljada tona upotrebljenih limenki za piće. Do 2005. količina je porasla na preko 879 hiljada tona - skoro 37 puta više. Težina aluminijumskih limenki je smanjena za 65% u poslednjih 30 godina, što je dovelo do manje potrošnje goriva i smanjilo izduvne gasove usled transporta.
DRVO
Drvo je obnovljiva sirovina, a proizvodnja drvene ambalaže zahteva manje energije nego ostali materijali. Drvena ambalaža može se više puta koristiti, iako se njene osobine mogu vremenom pogoršati.
STAKLO
Staklo se zasniva na sirovini koje u prirodnim izvorima ima u izobilju. Njegova proizvodnja ipak zahteva znatno ulaganje energije koja je i najbitniji faktor u proceni ekološke prihvatljivosti proizvodnje staklene amabalaže. Drugi nedostatak stakla je njegova težina koja povećava negativan uticaj na okolinu, a tu su još i transport i korišćenje. Sa gledišta ekonomičnosti recikliranja, trenutno postoji više otpadnog stakla nego što se može iskoristiti za ponovnu proizvodnju. Iz tog je razloga ono postalo sirovina u sektorima kao što je građevinska industrija.
PLASTIKA
Prednosti koje nudi plastika kao ambalažni materijal su njena relativno mala težina i brojne mogućnosti oblikovanja. Plastični otpad, kao i ostali otpadi, sklon je zagađenju. Mnogi polimeri apsorbuju zagađivače pa je često vrlo teško ponovo uspostaviti njihovo prvobitno stanje. Stoga se obnovljeni plastični otpad izbegava koristiti u aplikacijama za prehrambene proizvode.
OTPADNE GUME
Prema direktivi Evropske unije, odlaganje celih automobilskih guma u prirodu od 2003. godine više nije dozvoljeno, a od 2006. godine nije dopušteno ni odlaganje izrezanih auto guma. Godine 1992. u 12 država Evropske unije, 65% upotrebljenih guma odlagalo se na deponije a samo 35% zbrinjavalo se na drugi način. Deset godina kasnije, u 2002. godini, situacija se potpuno izmenila. U tadašnjih 15 država EU, 65% upotrebljenih guma se zbrinjavalo protektiranjem (obnovom guma), reciklažom, upotrebom za energetske svrhe ili izvozom za ponovnu upotrebu, a manje od 35% je završavalo na deponijima.
PAPIR I KARTON
Glavne prednosti papira i kartona su te što su načinjeni od obnovljivih i dobro upravljanih izvora sirovina. Za industriju proizvodnje papira danas se mora poseći više drveća nego ikada pre. Proizvodi od papira i kartona su vrlo lagani i zato zahtevaju malo energije za transport. Pogodni su za recikliranje i ponovno korišćenje, a pri tome su i biorazgradivi.
ELEKTRONSKI OTPAD
Elektronski otpad sastoji se od širokog i rastućeg spektra elektronskih aparata i opreme. Tu spadaju aparati iz domaćinstva kao što su frižideri, klima uređaji, mobilni telefoni, hi-fi uređaji, televizori, računari i slično.
Elektronski otpad je postao problem velikih razmera, zbog dve glavne karakteristike: 1. Elektronski otpad je opasan - sadrži preko hiljadu različitih supstanci, od kojih su mnoge otrovne i stvaraju ozbiljno zagađenje prilikom odlaganja. 2. Elektronski otpad se stvara u alarmantnim količinama - zbog brzog zastarevanja proizvoda.
OPASNE SUPSTANCE U ELEKTRONSKOM OTPADU
Kada se govori o opasnosti koja "vreba" iz bačenog računara, misli se, pre svega, na toksičnost supstanci koje se nalaze u njemu. Opasne supstance su: ▪▪ Olovo - uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema, kardio-vaskularnog sistema, bubrega i reproduktivnih organa. Nalazi se u monitorima i matičnim pločama. ▪▪ Kadmijum - uzrokuje nepovratne posledice na ljudsko telo, jer se taloži na bubrezima. Može se naći u raznim čipovima, a takođe je i stabilizator za plastiku.
Više od 16 godina iskustva u oblasti komprimovanog vazduha i fluid transporta. Veliki broj referenci u cementnoj industriji, petrohemiji i prehrambenoj industriji. Prisutni smo u velikom broju javnih komunalnih preduzeća u Srbiji i regionu, kroz projekte koji se bave tretmanom otpadnih voda. VIJČANI KOMPRESORI Vijčani kompresori sa uljnim ubrizgavanjem, suvi i bezuljni 1 - 50 m3/min do 13 bar-a - Amonijačni vijčani kompresori serije VMY - Vijčani kompresori za fluid transport serije VM i VML - Radni medijum: vazduh, azot i tehnički gasovi DUVALJKE Duvaljke sa obrtnim klipovima 1 - 250 m3/min / diferencijalni pritisak do 1 000 mbar-a - Fluid transport - Aeracija - Radni medijum: vazduh, azot i tehnički gasovi TRETMAN OTPADNIH VODA: Postrojenja za tretman otpadnih voda: - Aeracione duvaljke - Aeracioni paneli - Održavanje MIGROS d.o.o. Bukovački put 80 21132 Petrovaradin, Srbija Tel/Fax: +381 21 511289 Servis: +381 21 6322755 E-mail: migros@eunet.rs Web: www.migros.co.rs
HAFI PROJECT & TECHNOLOGY GmbH A – 6800 Feldkirch, Mühletorplatz 4 – 6 AUSTRIA Tel: +43 5522 779240 Fax: +43 5522 74938 E-mail: sales@hafi.cc Web: www.hafi.cc
ekologija ekologija ▪▪ Živa - može uzrokovati oštećenja raznih organa uključujući mozak i bubrege, kao i fetus. Najopasnije je zagađenje vode živom koja se lako taloži u živim organizmima kroz lanac ishrane, najčešće preko ribe. Procenjuje se da se 22% svetske potrošnje žive, koristi u elektronskoj opremi. Koristi se u termostatima, senzorima, relejima, mobilnim uređajima, baterijama i LCD ekranima. ▪▪ Heksovalentni hrom - koristi se u zaštiti od korozije i kao ukras ili učvršćivač kućišta. Lako se apsorbuje u ćelijama i može uzrokovati oštećenja DNK. ▪▪ Plastika uključujući PVC - u prosečnom računaru je ima oko 7 kg. Najviše korišćeni oblik plastike je PVC (poli-vinil-hlorid). Prilikom gorenja može stvarati ugljen-dioksid. ▪▪ Bromirani inhibitori gorenja (BFR) - koriste se u plastičnim kućištima radi sprečavanja zapaljivosti. ▪▪ Barijum - je mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima da bi zaštitio korisnike od zračenja. Studije su pokazale da kratka izloženost barijumu uzrokuje oticanje mozga, slabljenje mišića, oštećenje srca, jetre i slezine. ▪▪ Berilijum - je vrlo lagani metal, tvrd i nemagnetičan. Zbog ovih svojstava koristi se u matičnim pločama. Nedavno je klasifikovan kao kancerogen, jer uzrokuje rak pluća. ▪▪ Toneri - Glavni sastojak crnog tonera je pigment. Udisanje je primarni način izlaganja što može dovesti do iritacije disajnih puteva. Klasifikovan je kao kancerogen. ▪▪ Fosfor - se koristi kao premaz na CRT monitorima radi rezolucije slike. Otrovan je, pa nakon dolaska u dodir sa njim trebalo bi potražiti lekarsku pomoć. Brz razvoj tehnologije doprineo je da potrošači retko kad odnose neispravne aparate na popravku, već ih jednostavno zamenjuju novim, jer je to jednostavnije i vrlo često jeftinije. Prosečni životni vek računara se smanjio sa šest godina na samo dve. Još 1994. godine procenjeno je da je 20 miliona računara u svetu zastarelo, a ukupna količina elektronskog otpada procenjena je na 7 miliona tona. Ta brojka se 2004. godine popela na 100 miliona računara. Brojke su danas znatno veće i ubrzano rastu. Evropske studije pokazuju da količina elektronskog otpada raste 3-5 % godišnje, što je četiri puta brže nego otpad iz domaćinstava. Od ukupne količine svetskog otpada ovaj otpad čini 5%, a stopa rasta se svake godine povećava. Dovoljno govori i podatak da prosečan građanin Engleske u toku svog života odbaci čak 3 tone elektronskog otpada. Trenutno, najveći deo elektronskog otpada završava na deponijama ili u spalionicama. Postoji inicijativa da se pređe sa spalionica na
recikliranje, ali reciklaža često predstavlja nešto sasvim drugo - rastavljanje, drobljenje, paljenje, izvoz i slično. Problem spalionica je u tome što su one najveći izvor dioksida, a bakar, koji je vrlo čest u elektronskom otpadu, je katalizator u formaciji dioksida. Reciklaža je trenutno u razvoju i skupa je. Bogate industrijske zemlje koriste mogućnost izvoza elektronskog otpada u Azijske zemlje u razvoju. Većina opasnog otpada stvara se u industrijskim tržišnim ekonomijama. Izvoz tog otpada u manje razvijene zemlje je, kroz istoriju, bio jedan od načina na koji je razvijen svet izbegavao suočavanje sa skupim rešavanjem otpada kod kuće. Napori da se stane na put slobodnoj trgovini otrovnim otpadom urodili su delimično plodom - međunarodnim sporazumom Ujedinjenih Nacija o ograničenju trgovine toksičnim otpadom, znanim kao Bazelska konvencija. Delimično, jer su Sjedinjene Američke Države jedina razvijena država koja nije ratifikovala niti originalnu Bazelsku konvenciju, niti Bazelski amandman o zabrani izvoza. Guiyu je grad u Kini koji je 1995. godine bio siromašna i ruralna zajednica, a danas predstavlja ogroman prerađivački centar elektronskog otpada. Prema saznanjima kineske štampe, ukupan broj zaposlenih u sektoru elektronskog otpada u Guiyu prelazi brojku od 100 hiljada. Mali privatni preduzetnici u ovoj zemlji, koristeći razne zakonske propuste, uvoze velike količine starih, neupotrebljivih računara. Kada stignu na svoje poslednje odredište, veliki broj siromašnih, a često i dece, odvaja pojedine delove, sortira ih i obrađuje. Ovaj posao je veoma opasan po zdravlje, zbog oslobađanja već pomenutih toksičnih materija, a ova deca to rade bez ikakve zaštite. U područjima gde se nalaze ove radionice, mnogi stanovnici imaju zdravstvene tegobe, iako nisu zaposleni u pomenutim računarskim reciklažnim centrima. Podatak da stanovnici tih predela moraju da
ekologija ekologija dovoze vodu za piće sa izvorišta udaljenih najmanje trideset kilometara, govori dovoljno o zagađenosti podzemnih voda. Indija trenutno proizvodi 150 tona elektronskog otpada godišnje i isto toliko ilegalno uvozi sa Zapada. U Nigerijsku luku Lagos svakog meseca pristiže 500 kontenera polovne elektronske opreme ili oko 400 hiljada kompjutera, budući da svaki kontener prosečno nosi oko 800 ovih uređaja. Čak 75% ove opreme je neupotrebljivo, nepopravljivo i ne može se prodati. Razvijene zemlje, koje su i najveći proizvođači ove vrste otpada, oslobađaju se ovog toksičnog otpada tako što ga poklanjaju u vidu donacija, ili ga prodaju zemljama u razvoju, što predstavlja način da se izbegnu troškovi kvalitetnog recikliranja. Tako su na račun sopstvene komfornosti, svesno ugrozile živote i zdravlje drugih ljudi. Prvi sistem za recilažu elektronskog otpada primenjen je u Švajcarskoj, još 1991. godine. Započet je prikupljanjem odbačenih frižidera, da bi vremenom, tom sistemu bili dodavani i drugi električni uređaji. Danas se, pod pojmom elektronski otpad podrazumevaju kompjuteri, televizori, elektronika koja služi za zabavu i mobilni telefoni. Postupak reciklaže započinje trajnim i pouzdanim brisanjem podataka kako bi se, na najbolji mogući način, zaštitio interes korisnika. U pogonu za reciklažu se prvo obavlja pregled i rasklapanje računara na komponente. Rasklapanje je deo posla koji je najmanje automatizovan i nijedna mašina nije u tome dobra kao čovek. Naravno, ovaj proces nije štetan po zdravlje radnika. Zatim, ovako rasklopljeni delovi idu na trakasti transporter gde se vrši sortiranje. Sortiranjem se reciklabilne komponente odvajaju od nereciklabilnih. Reciklabilne komponente, kao što su plastika, metal, kablovi i staklo, imaju upotrebnu vrednost i nemaju svojstva opasnog otpada. Drugim rečima, u reciklabilne komponente spadaju komponente koje imaju karakter sekundarnih sirovina i koje se mogu dalje prerađivati. Nakon sortiranja, veći deo dalje obrade obavlja se uz pomoć mašina koje sprečavaju širenje štetnih hemikalija koje mogu biti oslobođene u ovom procesu. Metal, plastika i staklo razvrstavaju se na dalje podvrste tako što prolaze ispod infracrvene lampe. Različite vrste materijala reflektuju različite spektre svetlosti i na osnovu toga se prepoznaju, a metalni delovi se mogu izdvojiti i pomoću magneta. Ovako razvrstani materijali se dalje melju u specijalnim mlinovima i tako pretvaraju u sekundarne sirovine koje su spremne za proizvodnju u različitim granama industrije. Ono što je važno naglasiti jeste da pogoni za reciklažu, prema strogim propisima moraju da filtriraju izduvne gasove i prečišćavaju otpadne vode i da na svaki način spreče ugrožavanje životne sredine.
RECIKLAŽA ELEKTRONSKOG OTPADA U SRBIJI
U Srbiji se 2004. godine reciklažom bavilo oko 60 firmi, i to uglavnom recikliranjem metalnog otpada, papira i PET ambalaže. Danas, u Srbiji postoji oko 280 firmi koje na različitim tehnološkim nivoima obrađuju sekundarne sirovine. Među ovim preduzećima nalaze se i tri fabrike za reciklažu električnog i elektronskog otpada. Iako je u svaku od ovih fabrika uloženo preko milion evra, to nije dovoljno da bi se u ovim fabrikama vršila kompletna reciklaža. Reciklaža nereciklabilnih materijala zahteva velika finansijska ulaganja, specijalnu infrastrukturu i sofisticiranu tehnologiju, čija vrednost dostiže nekoliko stotina miliona evra. Ono što je zajedničko za sve tri fabrike, jeste da one vrše reciklažu reciklabilnih elemenata u uređajima kao što su plastika, metal i staklo. Reciklažom jednog računara od 30 kilograma, u proizvodnju se vraća 25 kilograma kvalitetnog materijala. Nereciklabilne komponente, kao što su matične ploče, katodne cevi, procesori i hard diskovi, skladište u posebnim kontenerima i na kraju ih izvoze u inostranstvo, jer finalno recikiranje obavlja
mali broj reciklažnih kompanija u svetu. Primera radi, ovakve komponente nemačke kompanije otkupljuju od reciklažnih centara po ceni od 0,2 evra po toni, dok reciklažni centri iz Srbije plaćaju prevoz do tih centara u inostranstvu. To dokazuje da elektronski otpad na svetskoj berzi ima određenu cenu. Najbolja prodajna cena sekundarnih sirovina se postiže samo ukoliko kompanije u Srbiji mogu garantovati njihov obiman i konstantan priliv na mesečnom nivou. Za poslovanje na berzi sekundarnih sirovina, minimalna ponuda se kreće oko 200 tona mesečno, što je za fabrike u Srbiji još uvek neostvarivo. Sve dok se svest građana o značaju reciklaže i zaštiti životne sredine ne dovede na zavidan nivo, i dok ne budu doneti zakonski propisi o odlaganju otpada, reciklaža u Srbiji neće imati svetliju budućnost. U Srbiji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja vezano za određivanje količine elektronskog otpada. Proces kompjuterizacije u Srbiji počeo pre više od 20 godina i uvezena je velika količina novih i polovnih kompjutera. Imajući u vidu tu činjenicu, kao i da se prosečni radni vek računara sve više smanjuje, realno je izvesti pretpostavku da je količina elektronskog tj. računarskog otpada na teritoriji Srbije velika. Zbog sve većih količina i štetnosti po zdravlje, otpad se smatra jednim od najznačajnijih ekoloških problema savremenog sveta. Zagađenjem životne sredine i trošenjem prirodnih resursa, čovek narušava prirodnu ravnotežu i ne shvata da time šteti sam sebi, ili shvata ali ga nije briga za generacije koje dolaze. Zbog toga je bitno shvatiti problem otpada i načine njegovog tretiranja, tj. smanjenja, počev od samih proizvođača pa do krajnjih korisnika.
DARWIN Garden Design
• Idejna rešenja vi, va (zemljani rado • Izvođenje rado jaka, sadnja podizanje travn ja vodenih površina, sadnica, izgradn um, sistem za kamenjar-alpinetanje Hunter) automatsko zaliv ih površina • Održavanje zelen travnjaka, e nj (redovno koše rade, okopavanje, og e živ e nj iva orez nje travnjaka) đubrenje, čepova vnjaka zvodnja tepih tra • Organska proi
Novi Sad, Vojvodina tel: 064/129-5523 darwin.ns@gmail.com www.darwingardendesign.com
ekologija ekologija PAPIRNE ILI PLASTIČNE KESE DILEMA PRILIKOM SVAKE KUPOVINE Prilazite kasi, kasirka vas pita da li bi to bilo sve i onda sledi neizbežno pitanje “želite li papirnu ili plastičnu kesu?”. Za šta ste se odlučili? Da li je to razumna odluka? Da li je to ekološki najbolja odluka? Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo da počnemo od početka i razmotrimo svaku mogućnost i njene posledice na okolinu. POREKLO PAPIRNIH KESA
Papir se pravi od drveta – i to od velike količine drveta. Drvna industrija je ogromna i proces nabavljanja papirnih kesa za trgovine je dug i štetan po okolinu. Kao prvo, drveće se za tu svrhu obeležava i seče. Onda se koristi mašinerija za uklanjanje stabala iz šume, bilo kamionima ili helikopterima.
Nekada je ovde bila šuma
GDE NA KRAJU ZAVRŠI PAPIRNA KESA?
Papirna kesa
Mašine zahtevaju korišćenje fosilnih goriva i puteva (što uništava prirodnu okolinu) čime se uznemirava šumska populacija. Seča drveća, čak i na malom području, ima velike posledice na čitav ekološki lanac u okolnim područjima. Debla se moraju sušiti barem tri godine pre nego što se mogu koristiti. Mašine se koriste da se oguli kora, koja se onda seče u male kocke i kuva na velikoj temperaturi i pod velikim pritiskom. Ovaj drveni paprikaš se “vari” u krečnjaku i sumpornoj kiselini osam sati. Para i vlaga odlazi u atmosferu, a drvo prelazi u stanje kaše. Potrebno je oko tri tone kore da se napravi jedna tona drvne kaše. Ta kaša se onda pere i izbeljuje, za šta se potroši nekoliko hiljada litara vode. Boja se dodaje uz još vode, i papir se dobija kombinacijom drvene kaše i vode u odnosu 1 prema 400. Ova mešavina se propušta kroz mrežu bronzanih žica, kroz koju prolazi voda, ostavljajući kašu, koja se onda namotava u papir. Uh. A to je samo za pravljenje papira. Moramo uzeti u obzir i sve hemikalije, struju i fosilna goriva koja se koriste u dopremanju ove sirovine i proizvodnju i dopremanje gotove papirne kese. 106
Industrija 51 / avgust 2014.
Papir, kada se baci, može ili da bude recikliran, ili završi na deponiji. Ako završi na deponiji, vremenom se (uglavnom posle mnogo mnogo godina) raspadne. Ako završi u centru za recikliranje, dogodi se sledeće: Prvo se papir vraća u stanje kaše. Ovo se radi korišćenjem nekoliko različitih hemikalija uključujući natrijum hidroksid, hidrogen peroksid i natrijum silikat. Ove hemikalije izbele i rastave vlakna kaše. Ova vlakna onda prođu procese čišćenja i filtriranja koji uklanjaju moguće kontaminirajuće supstance. Kaša mora biti oprana čistom vodom da bi se skinuli ostaci mastila koje je uklonjeno sa papira hemijskim procesom. Potapanje u vodu (flotacija) je uobičajen metod uklanjanja mastila. Kaša se potapa u čistu vodu i greje. Mastilo se vezuje za mehuriće koji onda moraju biti uklonjeni pre nego što puknu i prospu mastilo nazad u kašu. Većina centara za reciklažu obrađuje vodu koju koriste za uklanjanje kontaminirajućih supstanci. Korišćenje filtera i mehaničkih čistača su tipične metode. Druga metoda, manje opasna po okolinu, jeste obrada mulja. Mulj se sastoji od vode, mastila, pigmenata i malih čestica otpada. Te materije se odvajaju i čiste. Ovo smanjuje otpad koji bi bio odnesen na deponiju i ovakve materije se mogu koristiti u pravljenju cigala, đubriva i ostalih korisnih proizvoda.
ekologija ekologija DRUGE UPOTREBE PAPIRNIH KESA
Ako je dobro upakovana, jedna jedina papirna kesa moze da izdrži težinu koliko i četiri plastične kese. Koristite ih kao uloške za kante za đubre i za kućne majstorije. Takođe dobro dođu kao graničnici za trave i na kraju se raspadnu i prirodno kompostiraju (služe kao đubrivo). Važno je uzeti u obzir činjenicu da papirne kese mogu da kompostiraju (pod uslovom da nema mnogo štampe na njima). Možete ih same baciti direktno u kompostni silos, ili prethodno ih napuniti baštenskim otpacima.
Velikim delom, čitav proces pravljenja plastičnih kesa zahteva samo struju (ne računajući veliku mašineriju koja troši gorivo za vađenje nafte). Struja koja se koristi za samu proizvodnju plastičnih kesa potiče od elektrana, koje 50% od struje koje stvaraju, dobijaju od sagorevanja starih guma. (Guma je u suštini plastika.)
KAKO NASTAJE PLASTIČNA KESA?
Plastika je petrolejski proizvod - pravi se od nafte. Kao što znamo, naftna industrija nije zanemarljiv problem i uzrok je svetskih finansijskih i političkih nemira. Naftnih platformi ima širom sveta. Kad se platforma jednom postavi, buši se rupa kroz koju se probije cev do ležišta nafte. Nafta pod pritiskom unutar komore i težine zemlje izbije na površinu. Kada se postavi pumpa, čitava procedura je relativno jednostavna i jedva da se neka količina nafte izgubi. Ispumpana nafta se cevima ili kamionima prenese do rafinerije gde se pravi plastika. Plastika je nus-proizvod rafiniranja nafte i na njenu proizvodnju se potroši 4% svetske proizvodnje nafte. Ona je “biogeohemijska” manipulacija određenih svojstava nafte u polimere. Postoji pet glavnih tipova plastičnih polimera; plastične kese se prave od polietilena. Polietilen, kao sirovina, može biti formiran u bilo koji oblik, veličinu, formu i boju. Ne propušta vodu i može biti otporan na UV zrake. Bilo šta se može odštampati na njemu i može biti recikliran.
Plastična kesa
ekologija ekologija GDE PLASTIKA ZAVRŠI KADA SE BACI?
Kao papir, plastične kese mogu završiti na dva mesta: deponiji ili centru za reciklažu. Ako završi na deponiji, ostaće nepromenjena hiljadama godina. Plastika se ne raspada. Pomešano sa plastičnim proizvodima, đubre ne može da se raspadne tokom vremena. Deponije su hermetične, što objašnjava fenomen da posle 20 godina možete naći ceo hot dog ili novine sa savršeno čitljivim člancima. Odlična strana plastike je to što se može reciklirati. Sve što treba da se uradi je da se istopi i ponovo oformi. Proces topljenja takođe steriliše plastiku, što dozvoljava da se od reciklirane plastike može napraviti proizvod podoban i za bolnicu. Plastika se može reciklirati mnogo puta pre nego što postane krta – onda od nje može da se napravi nešto korisno kao što je podloga za kompjuterski miš ili otirač. Međutim, ne mogu sve plastične kese da se recikliraju i mnoge radnje ih odnose na deponiju u odusustvu drugog rešenja.
POSLEDICE KORIŠĆENJA PLASTIKE
Plastika utiče na okolinu na dva načina. Prvo, preko korišćenja struje tokom njene proizvodnje. Više od polovine struje koja je potrebna za pravljenje plastičnih kesa se proizvodi nuklearnom fisijom. Nuklearna energija ima svoje prednosti (to je tema za neku drugu diskusiju), a to je da ne šteti okolini direktno. Glavna mana je odlaganje radioaktivnog otpada. Do sada je ovo rađeno u dubokim podzemim pećinama ili podvodnim rovovima gde se otpad odvodi u zemljinu koru i sagori. Plastika koja se ne reciklira može biti spaljena čime bi se dobilo od 10 000 do 20 000 Btu po funti (60% od te količine se može povratiti) i stvoriti struja. Ovo bi moglo smanjiti ukupnu emisiju sumpora iz uglja. Spaljivanje plastike ima svojih mana. Mastilo i aditivi u plastici mogu stvoriti dioksine kada se spaljuju, kao i emisiju teških metala. I sam pepeo je otrovan i treba ga odložiti u deponije za toksične materije. Postavlja se pitanje, da li to opravdava dalje korišćenje ograničenih prirodnih resursa? Može se tvrditi da plastika smanjuje masu deponije. Ukupna plastika čini 18% količine otpada i 7% težine (same plastične kese su lagane i zauzimaju veoma malo prostora). Kad bi se plastika zamenila bilo kojim drugim materijalom, težina đubreta bi se povećala za 150%, ambalaža bi bila 300% teža i industrijska potrošnja energije bi se povećala za 100%.
Plastika utiče na okolinu preko deponija. Plastika se ne raspada – ambalaža vašeg jogurta će zauvek biti tamo. A istina je da biorazgradiva plastika ne postoji, već se drvena vlakna mešaju sa plastičnim vlaknima. Kada se kesa baci, drvena vlakna se raspadnu ostavljajući milione delića sitnih plastičnih delova u zemlji. Plastika ima i drugih prednosti. Smanjena težina aviona štedi u proseku 2 000 litara goriva po avionu godišnje, na svetskom nivou. Od 1970. godine, plastika je zaslužna za duplo veću ekonomizaciju potrošnje automobilskog goriva.
ZAKLJUČAK I papirne i plastične kese troše velike količine prirodnih resursa i većina će na kraju završiti na deponiji. I jedna i druga mogu biti reciklirane do neke mere i korišćene u domaćinstvu. Pročitali smo nekoliko studija koje upoređuju ove dve opcije i nijedna se ne podudara. Teško je reći. Papir možda utroši više resursa za proizvodnju, ali se bolje reciklira od plastike, ako uzmete u obzir činjenicu da papir može da se raspadne, a plastične kese ne mogu. Po našem mišljenju, nijedna opcija nije bolja od druge. U suštini, najbolji izbor je platnena torba ili ona od plastične mreže ili kanapa. Napravljenje su od obnovljivih resursa, njihovo pravljenje zahteva veoma malo energije, lagane su, izdržljive (nosivost im je i do 15 kg) i traju godinama. Mogu biti prane u mašini i zgodno ih je držati u gepeku. Možete ih koristiti na plaži, pijaci i naravno, supermarketu. Uzevši sve ove informacije u obzir, budite uvereni da dobro razmislite sledeći put kad se nađete u supermarketu. Najvažnija stvar da se zapamti jeste da se iskoristi svaki mogući način da se plastičnoj i papirnoj kesi produži upotreba i smanji njihov uticaj na okolinu i prorodne resurse. Izvor: www.zivotinjsko-carstvo.com
Plastična kesa u prirodi - problem
108
Industrija 51 / avgust 2014.
Srbija, Beograd, 18.-20.02.2015
sajamska sajamska industrija industrija
SAJAM 112 EXPO PREVENCIJA NA PRVOM MESTU
112 EXPO je jedinstveni regionalni sajamski i konferencijski
događaj o primeni savremenih tehnologija u funkciji prevencije i reagovanja u vanrednim situacijama i bezbednosti i zdravlja na radu, pod generalnim Pokroviteljstvom Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Sektora za vanredne situacije i pokroviteljstvom Ministarstva rada i socijalne politike – Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Na manifestaciji koja će se održati od 23. do 26. septembra 2014. se mogu videti i uporediti tehničko-tehnološka rešenja koja doprinose prevenciji i reagovanju u teškim vanrednim situacijama, koje smo nažalost, imali prilike često da viđamo i osetimo u poslednjih nekoliko godina. Od suštinskog je značaja pripremiti se i saznati na koje načine zaštite možemo računati kako bi svom domu i preduzeću predupredili moguću štetu. 110
Industrija 51 / avgust 2014.
Prevencija vanrednih situacija podrazumeva i obezbeđenje kontinuiteta privrednih - poslovnih procesa i obezbeđenje funkcionisanja kritične urbane infrastrukture, pa je od značaja i analiza i predlog mera i opreme na obezbeđenju sigurnog i neprekidnog obezbeđenja energije, pitke vode, čišćenja, gradskog i međugradskog saobraćaja kao vitalnih komunalnih servisa u urbanim sredinama. Predviđen je sadržajan prateći stručni program, radionice i prezentacije. Prevencija na prvom mestu!
sajamska sajamska industrija industrija
EKOLOGIJA I ENERGETIKA NA BEOGRADSKOM SAJMU U narednom periodu Srbija ulazi u period velikih razvojnih projekata u energetskom sektoru i u sektoru zaštite životne sredine i prirodnih resursa, koji podrazumevaju ogromna finansijska ulaganja.
S
ajam ekologije Ecofair okuplja sve učesnike u sistemu zaštite životne sredine sa posebnim akcentom na takozvanu „zelenu ekonomiju“, odnosno industriju reciklaže, obnovljive izvore energije i upravljanje otpadom.
Istovremeno, od 13. do 16. oktobra, održava se i Sajam energetike, koji obuhvata tehničko-tehnološka rešenja za obnovljive i neobnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.
Kompanije koje se bave rešenjima zaštite životne sredine u raznim oblastima privređivanja, imaju priliku da predstave strategiju, projekte i edukativne programe za očuvanje životne sredine i prirode. Manifestacija predstavlja odličnu priliku za mnogobrojne susrete svih koji žele da zaštite, očuvaju i unaprede svoju životnu okolinu. 112
Industrija 51 / avgust 2014.
Obe manifestacije su u neverovatnom usponu u poslednjih pet godina, po pokazateljima su najveće u regionu Jugoistočne Evrope, predstavljaju mesto koje prati trendove i problematiku energetskog sektora i sektora zaštite životne sredine i prirodnih resursa Srbije. Zelena energija je na Beogradskom sajmu od 13. do 16. oktobra.
sajamska sajamska industrija industrija SAJAM VODA / FORUM VODA
JEDINSTVENA KOMUNIKACIONA PLATFORMA... Od 04. do 06. novembra 2014. u hali Belexpocentar Beograd, biće održan šesti po redu Sajam Voda, koji će kao i ranijih godina biti propraćen Međunarodnim naučno-stručnim skupom o vodi, pod nazivom Forum Voda.
S
ajam i Forum Voda okupiće vodeće stručnjake iz oblasti sektora voda, sa ciljem da se kroz zajedničko delovanje predstavnika državnih vlasti, lokalne samouprave, finansijskih i naučnih institucija i stručnih organizacija, nivo problema koji postoji u domenu upravljanja vodnim resursima definiše kroz dodatne regulatore i kordinacijske mehanizme.
Paralelno sa sajmom, u konferencijskim salama hotela Holiday Inn, u okviru Foruma Voda predstavnici struke, baviće se aktuelnim temama kao što su: • problemi, reorganizacija i modernizacija u sektoru voda u Srbiji; • poplave, odvođenje i prečišćavanje urbanih otpadnih voda; Jedinstvena komunikaciona platforma koju Sajam i Forum voda pružaju, predstaviće spoj ideja, informacija, predloga i novih rešenja problema u oblasti voda.
• upravljanje infrastrukturnim sredstvima, unapređenje energetske efikasnosti, planiranje i upravljanje investicijama, standardizacija; • kvalitet vode za piće i vodni resursi.
Tokom Foruma Voda biće održani i prateći specijalistički kursevi: u oblastima Asset Management -a, energetske efikasnosti, tehničkih pravila za snabdevanje vodom i otpadne vode. S tim u vezi, sa jedne strane, u okviru izložbene hale Belexpocentra predstaviće se firme koje posluju u oblasti korišćenja voda, zaštite voda i zaštite od voda, kao što su proizvođači i distributeri opreme, uređaja i hemikalija; firme koje se bave izradom softverskih modula i paketa, projektantske i konsultantske firme; firme koje se bave izvođenjem radova... 114
Industrija 51 / avgust 2014.
Posebna pažnja biće posvećena i usaglašavanju zakonskih propisa, sa strogim zahtevima direktiva EU. Prema poglavlju 27 Politike EU, u cilju ispunjavanja uslova za prijem, Srbiji predstoje i veliki investicioni projekti u oblasti voda i otpadnih voda koji se, prema nacionalnoj strategiji, procenjuju na 7 milijardi evra.
sajamska sajamska industrija industrija OD GRADNJE I EKSTERIJERA DO DIZAJNA I ENTERIJERA 36. SAJAM GRAĐEVINARSTVA
Jadranski sajam Budva petu deceniju kao odgovor na aktuelne teme i potrebe u privredi organizuje trinaest specijalizovanih sajamskih manifestacija i događaja. Sajam u Budvi postao je mesto okupljanja privrednika, mesto prezentacije najnovijih dostignuća, inovacija i značajnih poslovnih kontakata. Članstvom u međunarodnim sajamskim organizacijama UFI i CEFA, Jadranski sajam prati savremene trendove u sajamskoj industriji i istovremeno promoviše složene oblike međunarodne privredne saradnje. 36. Sajam građevinarstva biće održan od 24. do 28. septe-
mbra 2014. godine u Budvi. Tokom istog perioda (u septembru) Sajam Enterijer & Dizajn nudi priliku kompanijama koje se bave uređenjem i opremanjem prostora da se svojim proizvodima i uslugama predstave tržištu putem Sajma. Cilj Sajma je da manifestacija ponudi kompletno rešenje, od temelja do uređenja prostora. Sinergija daje čvrst oslonac za jačanje pomenutih događaja.
Sajam je omogućio i posebne povoljnosti u vidu popusta za blagovremeno prijavljivanje i avansne uplate, dok postoje popusti i za kolektivna učešća. Svi zainteresovani izlagači su pozvani da prijave svoje učešće na vreme i budu deo smotre biznisa u građevinskoj industriji.
Projekti na kojima se trenutno radi, ali i oni u najavi svakako su motiv više za posetu i učešće na pomenutoj manifestaciji. Podsećanja radi, navešćemo samo neke od njih: Adriatic Marinas i Porto Montenegro (gradnja golf terena, apartmana, vezova za mega jahte, projekat vredan 500 miliona), rekonstrukcija železnice, izgradnja malih hidrocentrala (na 8 vodotoka) ali i 4 velike na Morači (zaključni tender u oktobru), izgradnja autoputa Bar-Boljare (ukupne dužine 169,2 kilometara, vredan 1,94 milijarde evra), 227 izdatih dozvola za gradnju već u prvom kvartalu ove godine - prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore, od kojih izdvajamo one za dva hotela u opštini Budva. Sama lokacija Sajma, blizina mora i palmi upotpunjuje ambijent sajamskih manifestacija, koji u kombinaciji sa direktnim pristupom tržištu i velikim brojem inostranih učesnika i posetilaca pruža izvanredno mesto za prezentaciju kompanije ali i nacionalne privrede. Dobra medijska pažnja kako pre, tako i tokom Sajma, kao i stručni skupovi i B2B susreti koji se odvijaju na Sajmu, zaokružuju sadržaj manifestacije. 116
Industrija 51 / avgust 2014.
iz iz naše naše biblioteke biblioteke
PRINCIPI USPEHA
“Kad bismo uradili sve ono za šta smo sposobni, doslovno bismo zapanjili sami sebe.” Tomas A. Edison
U rubrici časopisa Industrija „Iz naše biblioteke“ predstavljamo vam gospodina Džek Kenfilda i nekoliko njegovih principa uspeha iz knjige „Uspeh, što da ne?“ koju smo izabrali od mnogih njegovih napisanih dela. ≡ Tekst priredio: Stevan Jovičić
99% JE PROMAŠAJ; 100% JE USPEH Postoji razlika između zainteresovanosti i obaveze. Kad ste zainteresovani da nešto radite, vi to radite samo onda kad vam je zgodno. Kad se obavežete na nešto, ne prihvatate izgovore, samo rezultate. Ken Blančard koautor više od trideset knjiga, uključujući i bestseler “Menadžer za jedan minut”. U životu, u pobedi uživaju samo oni koji se stopostotno posvete ishodu, oni koji imaju stav „bez obzira na sve“. Oni daju sve; ulažu sve što imaju u dobijanje željenog rezultata – bez obzira na to da li je u pitanju olimpijska zlatna medalja, nagrada za vrhunsku prodaju, savršena večera, desetka iz mikrobiologije ili kuća iz snova. Veoma jednostavna zamisao; ipak, iznenadili biste se koliko se ljudi svaki dan bore sa sobom da ispune svoje obaveze ili ne, pridržavaju se discipline ili sprovedu svoje akcione planove. PRAVILO „BEZ IZUZETKA“ Uspešni ljudi se pridržavaju „pravila bez izuzetka“ kad se radi o njihovoj dnevnoj disciplini. Čim se stopostotno obavežete na nešto, nema izuzetaka. To je gotovo. Nema pregovora. Slučaj je zatvoren! Doviđenja. Ako se stopostotno obavežem na monogamiju, to je to. Ne moram više o tome nikad da mislim. Nema izuzetaka bez obzira na okolnosti. Kraj razgovora, vrata su zatvorena, nema drugih mogućnosti. Ne moram svakog dana da se rvem sa tom odlukom. Već je doneta. Kocka je bačena. Svi mostovi su spaljeni. Život tako postaje lakši i jednostavniji i pomaže mi da održim pažnju. To mi oslobađa tonu energije koja bi inače bila potrošena na neprekidnu unutrašnju raspravu na tu temu, zato mi sva energija koju bih trošio na unutrašnji sukob ne bi bila dostupna da je upotrebim za postizanje drugih uspeha. 118
Industrija 51 / avgust 2014.
Ako se stopostotno obavežete da vežbate svakog dana trideset minuta, bez obzira na sve, onda je to rešeno. Jednostavno tako radite. Nema veze putujete li, imate li intervju na televiziji u sedam ujutru, pada li kiša napolju, jeste li sinoć otišli kasno na spavanje, da li vam raspored prepun ili vam se jednostavno ne vežba. Svejedno to uradite. Kao kad perete zube pre spavanja. Uvek to uradite, bez obzira na sve. Ako legnete u krevet a zaboravili ste da ih operete, ustanite i obavite to. Nema veze koliko ste umorni ili koliko je kasno. Jednostavno to uradite.
SAMO KAD JE PUN MESEC Moj mentor Sid Sajmon je uspešan govornik, trener, autor bestselera i pesnik koji leti živi u Hedliju, u Masačusetsu, a zimi u Sanibelu, na Floridi. Kad sam bio na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Masačusetsu, Sid je bio najomiljeniji profesor na Odseku za obrazovanje.
iz naše iz naše biblioteke biblioteke Shvatate li zašto je 100% tako važno? Samo pomislite koliko bi i vaš život i ceo svet bili bolji kad biste bili stopostotno posvećeni izvrsnosti u svemu što radite.
ISPLANIRAJTE SVOJ PUT DO USPEHA Svi znamo da su dve glave bolje od jedne kad se radi o rešavanju problema ili postizanju rezultata. Zato zamislite da imate stalnu grupu od petoro-šestoro ljudi koji se sastaju svake nedelje radi rešavanja problema, smišljanja novih ideja, umrežavanja, uzajamnog ohrabrivanja i pokretanja. Ovaj proces, zvan mastermajnd, jedno je od najmoćnijih sredstava za postizanje uspeha. Ne znam da je iko postao krajnje uspešan bez primene ovog principa. Sidu su na prvom mestu zdravlje i kondicija. U sedamdeset sedmoj godini, on i dalje redovno vozi bicikl, uzima dodatke ishrani, jede zdravu hranu i, o da – dopušta sebi činiju sladoleda jednom mesečno kad je pun mesec. Kad sam došao na Sidovu proslavu sedamdeset petog rođendana, više od sto članova porodice, najbližih prijatelja i dragih bivših studenata došlo je iz cele zemlje da proslave s njim. Za desert smo imali uobičajenu rođendansku tortu i sladoled. Mada, postojao je jedan problem – nije bio pun mesec. Da bi ga nagovorili da sebi popusti u ovoj posebnoj prilici, četvoro ljudi koji su znali za Sidovu obavezu obukli su se kao mesečeve boginje i ušli su u sobu noseći ogroman pun mesec napravljen od kartona i aluminijumske folije, tako da su Sidu napravili pun mesec.
STARA ZAMISAO KOJA JE PONOVO NOVA Napoleon Hil je prvi pisao o mastermajnd grupama 1937. godine u svojoj klasičnoj knjizi "Misli i obogati se". Najbogatiji svetski industrijalci – od početka dvadesetog veka do savremenih poslovnih ikona – koristili su moć mastermajnd grupa. Taj pojam uspešni ljudi najviše navode kao prvu stvar koja im je pomogla da postanu milioneri. Endru Karnegi je imao mastermajnd grupu. Takođe i Henri Ford. U stvari, Ford se družio sa sjajnim misliocima kao što su Tomas Edison i Harvi Fajerstoun u grupi koju su okupljali na svom zimskom imanju u Fort Majersu, na Floridi. Znali su, kao što su i milioni drugih otkrili otada, da mastermajnd grupa može da usmeri posebnu energiju na vaše napore – u vidu znanja, novih ideja, širokog izbora izvora i, najvažnije od svega, duhovne energije.
Ali uz sve to nežno ubeđivanje, Sid se čvrsto držao svoje obaveze i odbio je sladoled. Znao je da ako prekrši svoju obavezu taj jedan put, bilo bi mu mnogo lakše da ga sledeći put prekrši kad mu se ponudi sladoled. Bilo bi mu lakše da racionalizuje, opravda i objasni svoju obavezu. Sid je znao da je, u stvari, lakše pridržavati se stopostotne obaveze i nije bio spreman da podrije godine uspeha zbog tuđeg odobravanja. Te noći smo svi mnogo naučili o pravoj samodisciplini.
KONAČAN RAZLOG ZAŠTO JE 100% TAKO VAŽNO Ova moćna stopostotna obaveza takođe se pojavljuje i u drugim važnim oblastima – na primer, na radnom mestu. Razmislite šta bi obaveza na 99,9% kvaliteta značila u sledećim radnim situacijama. To bi značilo: • Jedan sat protoka netestirane pijaće vode mesečno. • Dva nesigurna sletanja na Međunarodni aerodrom O’Her svaki dan. • 16 000 izgubljenih komada pošte na sat. • 20 000 pogrešno popunjenih recepata za lekove godišnje. • 500 pogrešno izvedenih hirurških operacija nedeljno. • 50 novorođenih beba koje lekari dnevno ispuštaju iz ruku. • 22 000 čekova preuzetih sa pogrešnih računa svakog sata. • Da vam srce preskoči otkucaj 32 000 puta svake godine!
Osnovna filozofija mastermajnd grupe je da se može postići više za manje vremena kad ljudi rade zajedno. Ljudi koji čine grupu se redovno sastaju – nedeljno, na svake dve nedelje ili mesečno – da razmene ideje, misli, informacije, povratne informacije i izvore. Otkrivanjem vidika, znanja, iskustva i izvora ostalih iz grupe, možete da prevaziđete svoj ograničeni pogled na svet, ali takođe možete i da brže napredujete ka sopstvenim ciljevima i projektima. Iako vam možda korist od povezivanja s ljudima izvan vašeg polja ne izgleda sad očigledna, istina je da smo svi skloni da zaglavimo u svojoj sopstvenoj struci, i radimo sve na isti način kao i svi ostali u našoj delatnosti. Ali kad sakupite ljude iz raznih delatnosti i profesija, dobijate mnogo različitih viđenja istog predmeta. Industrija 51 / avgust 2014.
119
iz iz naše naše biblioteke biblioteke Henri Ford je bio stručnjak za montažne trake. Tomas Edison je bio pronalazač, Harvi Fajerstoun je bio genije korporativnog upravljanja. I tako je njihova mastermajnd grupa spojila razne talente koji su mogli da pruže različito viđenje njihovih izazova, bez obzira na to da li su bili pravne ili finansijske prirode ili se radilo o odnosima s ljudima.
DOBROTA SE UVEK VIŠESTRUKO VRAĆA
Stara poslovica kaže da ako čoveka nahraniš ribom, nahranio si ga za jedan dan, a ako ga naučiš da peca, nahranio si ga za čitav život. Postaće uspešan i verovatno naučiti i druge da pecaju. Posvetili smo živote da naučimo ljude kako da pecaju tako što ih učimo da uz pomoć principa i veština postanu uspešniji. U istu svrhu sam osmislio i programe za primaoce socijalne pomoći, zatvorenike i učenike državnih srednjih škola – da ih naučim da budu samostalni i sami sebe izdržavaju. Ovo je na neki način propovedništvo, jer se talenat pojedinca koristi da bi se podigli i osnažili drugi. I kao što Zig Ziglar, jedan od najboljih američkih učitelja principa uspeha, voli da kaže: „Možete dobiti sve što želite u životu, samo ako pomognete dovoljno drugima da dobiju šta žele.“ Knjigu “Uspeh, što da ne?” autora Džeka Kenfilda, izdala je izdavačka kuća Vulkan. Knjigu možete pronaći u svim njihovim knjižarama i bolje snabdevenim knjižarama širom Srbije i regiona. Izvor: Džek Kenfild, “Uspeh, što da ne?” Vulkan izdavaštvo d.o.o. Gospodara Vučića 245, 11000 Beograd, Srbija, www.vulkani.rs
O autoru
Džek Kenfild je uspešan autor, profesionalni govornik, predavač na seminarima, korporacijski trener i preduzetnik. Nakon što je diplomirao na Harvardu, Džek je počeo karijeru kao nastavnik u srednjoj školi u Čikagu. Ubrzo je postao obuzet učenjem kako da pokrene nemotivisane učenike. U ovoj potrazi, otkrio je samoniklog čikaškog milionera i gurua za uspeh V. Klementa Stouna. Stoun je bio izdavač Sakses magazina, predsednik Mešovite osiguravajuće korporacije, autor knjige "Sistem uspeha koji uvek uspeva". Džek se zaposlio u Fondaciji V. Klementa i Džesi V. Stoun sa zadatkom da unese ove principe uspeha u škole. U želji da još bolje shvati ove principe koji pokreću na postizanje uspeha, vratio se na postdiplomske studije na Univerzitet u Masačusetsu, gde je stekao zvanje magistra psihologije. Posle sticanja diplome, započeo je karijeru držanjem seminara za nastavnike, savetnike, psihoterapeute i kasnije vođe korporacija, direktore, prodavce i preduzetnike, na kojima ih je učio principima samopoštovanja, vrhunskog učinka, motivacije i uspeha. Neke od mnogobrojnih organizacija koje su pozivale Džeka da podeli svoje principe sa njihovim članovima i zaposlenima su Virdžin rekords, Soni, Meril Linč, Monsanto, ITT… Napisao je i uredio preko šezdeset bestselera sa preko 80 miliona izdatih primeraka na 39 jezika širom sveta. Drži Ginisov rekord tako što je 24. maja 1998. godine 7 njegovih knjiga bilo na listi bestselera Njujork tajmsa.
industrijski web adresar industrijski web adresar ABB
www.abb.rs
NHBG Žiks Hard
www.nhbg-ziks.co.rs
A&L expo
www.alexpo.co.rs
OpGate www.op-gate.com
Alfa Laval
www.alfalaval.com
Parker www.parker.com
www.sajam.co.rs
Procesi www.procesi.si
Beogradski sajam
Beozaštita www.beozastita.co.rs
Prvi Radio Beograd
www.prviradio.rs
Danfoss www.danfoss.rs/vlt
Refaflex www.refaflex.rs
Darwin www.darwingardendesign.com
Remak-Rozruch www.remak-rozruch.com.pl
Dossis www.dossis.si
Revija Ventil
Feromont doo
office@feromontad.co.rs
RLS merilna tehnika
www.rls.si
Festo www.festo.rs
Sajam Voda Beograd
www.sajamvoda.rs
Fox Electronics
www.fox.rs
Schiebel aktuatori
Gebrüder Weiss
www.gw-world.com
www.revija-ventil.si
www.fluidmold.rs
Servoteh www.servoteh.rs
Gram Commerce
www.gramcommerce.si
Špica centar
www.spica.rs
Hannover messe
www.euroblech.com
Tecon sistem
www.tecon.rs
Harting www.harting-easterneurope.com
Tehnomatik 1995
Heli viljuškari group
www.heli.rs
Teximp www.teximp.rs
Hexagon Metrology
www.hexagonmetrology.eu
Ifam i intronika Industrijska oprema
IRT 3000 Jadranski sajam
www.teol.rs
www.icm.si
TimoCom www.timocom.rs
www.indoprema.rs
Trasing www.trasing.co.rs
Inea Sr Infotech Studio
The end of line
www.tehnomatik.com
www.inea.rs
Trim Jagodina
www.trim.rs
www.infotech-studio.com
Trokut test group
www.trokuttest.com
www.irt3000.com
TV Radim Gradim
www.radim-gradim.rs
www.jadranskisajam.me
Varstroj www.varstroj.si
Jugo - impex
www.jugo-impex.com
Vesimpex www.vesimpex.rs
Kuka Roboter
www.kuka-robotics.com
Vodoservice www.vodoservice.com
Logopak www.logopak.si
www.walter-tools.com
NOVA GENERACIJA Walter Austria Migros www.migros.co.rs doo PRENOSIVE MERNEWIGRUKE Mikro kontrol
www.mikrokontrol.rs
Yaskawa Slovenija
Naša nova ROMER Absolute merna ruka nije samo svestrana, metrološka alatka za svaku namenu sa novom zglobnom konstrukcijom, već je i više nego ikada ranije prilagođena korisniku. Ona je namenjena za kontaktno i ne-kontaktno merenje u velikom nizu sektora industrije, obezbeđujući vam korišćenje najboljeg rešenja za vaše potrebe merenja.
Besplatan demo? Nazovite Vaš lokalni kontakt ili pošaljite e-mail. Tel/Mob: +381 63 21 75 64, info.rs@hexagonmetrology.com www.hexagonmetrology.eu
www.wig.rs www.yaskawa.eu.com
Pouzdan partner
Potrebe zaštitnog pakovanja • Podupiranje • Zaštita površina • Zaštita ivica i ćoškova • Popunjavanje praznog prostora • Međuslojna zaštita • Pozicioniranje, blokiranje i učvršćivanje
Maksimalna zaštita Minimalni utrošak materijala The End Of Line doo
Tel: + 381 11 7850531 | Fax: +381 11 3562150 | info@teol.rs | www.teol.rs