Nindja 009 derek finegan nindja i duhovi

DM, FRANCUSKA

12,00 ff, SAD 3 US $, SVAJCARSKA

■

BROJ

C E N A 40 DINA IA R A

Ninđa i duHovi

Derek Finegan

NINÄ?A I DUHOVI

S E R IJA B o rila čk e veštine N IN Đ A N aslov ro m an a : N IN Đ A I D U H O V I A utor: Derek Finegan Recenzent: S lo b o d a n L u kič Lektor: M irja n a Sterijevski K o rek tu ra: Fotoslog N IR O Dečje no vin e © DEN PRESS

P O N Y W E S T - B O R IL A Č K E V E Š T IN E - N IN Đ A 9 - V A N R E D N O IZ D A ­ N JE - F E B R U A R 1984. g o dine. C en a 40 d in ara. Izdaje N IR O D ečje n o v i­ ne, 32300 G o rn ji M ilanov ae, T ih o m ira M atije vića 4. G la v n i i o d g o v o rn i u re d n ik M irja n a Sterijevski. Izdav ačk i savet: M ilic a B o gojev ić (predsednik), M ile la O b ra d o v ic , V era S m re k ić , D ragan S im ić , M ilisav Ilić, Miodrag V ućićevic, M ilja n a T om ič, N a d a M ijato vić, N ik o la M aslovara, Ljilja­ na M ilo v a no v ic , L jiljan a Spajako\ ič, Petar Je rk o v ić, G o jk o S tulo v ić. Teleloni: (032) 711-549 u re d n ištv o i 714-250 p ro d aja. Teleks: 13731. Š tam pa »Glas«, B eog rad.

Derek Finegan

NINĐA I DUHOVI Loni O sm ond nije bio tip koji bi lako pao u tm urno raspoloženje. O bič­ no nije. Uostalom, da je bio sklon melanholiji, Loni Osmond ne bi proveo svojih četrdeset i nešto godina po uli­ cama Los Anđelesa, najčešće ne znaju­ ći gde će zanoćiti i šta pojesti. I naro­ čito popiti. Jer, Loni Osm ond je bio ono što pristojni građani s notom pre­ zira obično nazivaju »skitnica«. Dakle, da je skitnica Loni Osmond dozvolja­ vao sebi luksuz da očajava kad god nešto ne bi išlo po njegovim željama, već davno bi završio u nekoj od onih ustanova za mirne pacijcte sa plitkim džepom, koje je država ne baš obilato linansirala.

Mnogo puta provcrcni stoicizam Lonija O sm onđa ovoga puta se m eđu­ tim. našao na odista teškom ispitu. Ma sm stanov niei kaiilornijc o tome govo­

rili, novembar nije najprijatniji mesec u njihovoj državi, naročito kada čoveka po licu šiba gusta i sitna kiša noše­ na vetrom sa okeana. Najgore od sve­ ga bilo je to što se Loni Osm ond nije nalazio u gradu koji je poznavao m no­ go bolje ođ svog džepa i gde se uvek mogao naći neki miran i topao kutak da čovek preživi još jednu noć u nadi da će toplo kalilornijsko proleće ko­ načno stići.

Povijen u pasu, s rukam a duboko zavučenim u džep prekratkog kaputa, Loni je uporno šljapkao u pravcu osvetljenog horizonta. Uprkos magli i oblacima, svetlosti grada privlačile su ga kao noćnog leptira i on je po stoti put proklinjao svoju glupost što je zbog pišljivih deset dolara napustio dobro poznate ulice. I poznata lica. Sa­ moća je nešto na sta se skitnica pre ili

4 kasnije navikne, ali je Lt)ni imao svoje društvo koje mu je, eto, upravo u ovom času najviše nedostajalo.

Istina, teško bi se moglo reći da je Loni Osmond bio sam . . . U poslednjih pola časa pored njega je prošlo najm a­ nje pet hiljada ljudi, ali l judi zavaljenih u udobna sedišta luksuznih kola ili vit­ kih autobusa koji su svakih nekoliko m inuta donosili nove putnike u grad anđela. Već davno je odustao od poku­ šaja da zaustavi neko od vozila, njego­ vu mokru pojavu u otrcanoj odeći s prezirom su gledali čak i vozači teških kamiona, obično željni društva i razgo­ vora posle mnogo hiljada pređenih milja.

No grad je bio blizu i svima se žurilo da se što pre uklone sa kolovza šiba­ nog kišom . . .

Iskusno Lonijevo uho uoči u ht^janju saobraćaja dobro poznati zvuk i, čak i ne osvrnuvši se, slrča niz niski nasip u mrak pored puta. Policijska kola su projurila zavijajući sirenom i bleskajući jezivim plavim svetlima.

Teško da bi policajci izašli na ovaj plju­ sak zbog jedne skitnice, ali s njim a se nikad ne zna ...

Besno pljunuvši na zemlju koja je, prepuna vode, cvilala pod njegovim nogama, Loni se pribi uz stablo jednog drveta koje je pružalo kakvu-takvu za­ štitu od kiše. Vlažnim prstima pipao je ispod kaputaježeći se od dodira sopstvenc ruke. Potkošulja mu je, hvala bogu, još uvek bila suva . . . što znači da će biti suve i cigarete koje je predostrožno gurnuo u džep na grudima.

Nav ukavši niže na ćelo obod klornpavog šešira, Loni oprezno izv uče jed­ nu cigaretu i zgužvanog omota, »hehe«, smejuljio se u sebi secajuci se kako je došao do ovih cigareta. Onaj ćelav i debeljko nije smeo onako bezb­

l ’ o n i W esi

-

B o rila č k e v e š lin e 9

rižno da ih baci na stoćić u holu kada je na trenutak izašao da potraži deset dolara za Lonija . .. »Budala«, gnevno je mislio Loni o ćelav ku. »Čovek koji nema deset dola­ ra u džepu. Ne nosi gotovinu, kaže, samo čekovnu knjižicu. Kakav mi je to čovek, kao da neka bezvredna šarena harlija može da zameni divno šuštanje novčanice od deset ili dvadeset dolara ili sitno, toplo zveckanje sitniša u dž­ epu!« Prokletstvo!

U kartonskom om otu sa šibicama koji je digao iz jednog ne baš otmenog restorana na obali bila su svega još dva zrna, a jedno od njih je samo bešum no zasvetlelo i ugasilo se uz neu­ godni miris parafina.

Drhteći od iznenadne želje za ciga­ retom, Loni navuče kaput preko lica, naginjući se da što bolje zakloni bledi plamićak poslednje šibice. Gotovo da je uspeo u tome; ali, kada se nagnuo nad plamen sa cigaretom u ustima, kap vode, krupnija od ostalih, perv erz­ no je skliznula sa šešira pravo na vrh cigarete!

Bujica psovki koja je doprla iz tog mračnog ugla kraj autoputa bila je, možda, ravna samo bujici koja se već satima slivala sa neba. Umoran i bez daha, Loni konačno odustade od po­ kušaja da uđe u Riplijevu knjigu i ne znajući da je veoma blizu rekorda u neprekidnom psovanju postavljenog svega nekoliko meseci ranije.

Klizajući se, on se nekako ponovo uzvera uz nasip, mrko gledajući za ko­ lima koja su jezdila pored njega. »Kao pas«, pomisli. »Pas koga vozači pogle­ daju samo ako postoji opasnost da iz­ leti pred kola i ošteti njihovu uglačanu limariju!« I onaj prokleti celavko, danas, na

Piti ti Wcst - Borilačke ve.štine 9

ulici. I on mu je zviznuo kao psu.

- Mene zovete, mister? - Loni je ug­ lađeno prineo prst obodu šešira.

- Tebe, do đavola! - dahtao je de­ beljko, crven u licu, brišući ogrom­ nom ljubičastom maram icom oznoje­ nu ćelu. Loni se seti kako se začudio lome; istina, kiša još ni je bila počela da pada, ali je vazduh bio prilično hladan za ovo doba godine.

- Hajde - nastavio je - pomozi mi da ubacim ovaj sanduk u kola!

- Težak, a? - rekao je Loni iskusnim okom odmeravajući sanduk od glat­ kih dasaka, pažljivo premazanih cr­ nom bojom. - Mislite da smo nas dvo­ jica dovoljni?

- Nije toliko težak . . . samo moramo paziti, unutra su lomljive stvari, staklo - objasnio je debeljko. - Nego, slu­ šaj . . . kad si već tu . . . mogoa bi mi po­ moći da ga istovarim kod kuće, a?

Loni se zamišljeno češkao ispod še­ šira.

- Ne znam . . .

- Dobićeš pet dolara, do đavola!

Loni odm ahnu glavom. Istina, pet. dolara nisu bili za bacanje, a l i . . . šta su pet dolara za m om ka u ovako finom odelu koji vozi najnoviji »mercedes«.

- Dobro - osm ehnu se debeljko, ali se Loniju njegov osmeh nije dopao.

Valjda zbog ledenih očiju koje su ga fiksirale sve vreme. - Deset dolara?

- Deset dolara - složi se Loni. - Nije daleko?

- Neeee, tu blizu - neodređeno m ahnu debeljko rukom. - Lako ćeš se vratiti. Uostalom, sa deset dolara m o­ žeš i taksi da platiš, zar ne?

Sanduk zaista nije bio težak, ali su Lonija ljutila neprestana debeljkova

upozorenja da bude pažljiv. Gotovo je odustao od toga da pođe sa njim u kola, odlučivši već da se odrekne tih prokletih deset dolara, ali je sudbina htela drukčije .. .

Samo da Debela Mod nije baš u tom trenutku prošla, ulicom i m ahnula mu . ..

- Hej, Loni! - zakikotala se. - Bićeš večeras kod Pablita?

Loni je obliznuo usne. Sastanci kod Pablita bili su jedino uživanje za ljude slične njemu. Pablito, gluvonemi Mek­ sikanac, ponašao se prema njim a kao prema najboljim gostima i mogli su ra­ diti što god su hteli, sve dok ne utroše onih nekoliko dolara na jeftini viski i odlične tortilje koje je Pablito spre­ mao svojim rukama. Debela Mod bila je stalni gost i mnogi su dolazili upra­ vo zbog nje. naime, Debela Mod u stva­ ri i nije bila naročito debela; u to se Loni sopstvenim očim a uverio kada je poslednji put, za dva dolara, pristala da im pokaže svoje ogromne grudi.

Bilo je, naravno, i drugih ponuda, ali se Mod zaklinjala da se nijednom m uš­ karcu nikada neće dati za manje od deset dolara.

Deset dolara koje te večeri niko nije imao u džepu . ..

- Idemo, mister! - iznenada se užur­ bano Loni dok ga je debeljko iznena­ đeno gledao. - Biću sigurno večeras kod Pablita, Mod - povikao je za že­ nom koja je već produžila ulicom. Čekaj me!

I eto, zbog ogromnih grudi Debele Mod i tih deset dolara koji su značili i nekoliko m inuta u njenom krevetu, Loni Osm ond učinio je ono što nikada pre toga nije učinio: pristao je da na­ pusti svoj grad.

Nije to, istina, bio veliki put. »Mer­ cedes« se zaustav io nekoliko milja van

6 grada, na mostu gde se uski sporedni put završavao pred velikom gvozde­ nom kapijom. Loni se trgao na pro­ stranom zadnjem sedištu u kojem je zapao u ugodan dremež.

- Stigli smo?

- M h m - odgovorio je eelavko ne okrećući se. Debelim prstima nešto je čačkao oko instrumenata pred so­ bom. Loni bi mogao da se zaklune da postavlja kombinaciju za otvaranje seta, kad to ne bi bila očigledna glu­ post. Bilo kako bilo, kapija se bešumno otvorila i »mercedes« je kliznuo da­ lje asfaltno trakom koja se provlačila između zavijutaka živice sa obe njene strane. Bilo je već mračno, a i kiša je već počela da pada, pa Loni nije obra­ tio mnogo pažnje na zgradu ispred koje je debel jko zaustavio kola. Stekao je jedino utisak da je to ogromna, mračna građevina koja se u mraku preteći nadnosi nad njega. »Tako je to bilo«, um orno je klimao glavom u hodu. Uneli su taj čuveni sa­ nduk i s mnogo pažnje ga spustili na sto u holu. Debeli je zbacio mantil, preturio džepove i nekud nestao kada je otkrio da kod sebe nema deset do­ lara. Vratio se brzo, tako da Lonijeva urođena radoznalost nije jm a la vre­ mena da se iskaže. U svakom slučaju, uspeo je bar da mu digne ono paklo ci­ gareta ...

I sada je ovde, na ko zna koliko milja van grada, umoran, promrzao i m o­ kar, sa deset dolara u džepu koje bi ovog trenutka zamenio za suv kutak i kutiju šibica. Neka Debela Mod ide do đavola!

Poni West - Borilačke vestine 9

biljnih misli bio je dubok i snažan i u njemu se osećao osmeh. Loni zastade kao ukopan i gotovo protrlja oči.

Na ivici auto-puta, pored njega, za­ ustavila su se jedna niska sportska kola sa podignutim krovom. Kroz spušteni prozor jedva je naslućivao lice vozača koji se preko praznog sedišta naginjao prema njemu.

Prokletstvo, kako su mu se ta kola prišunjala da ih on ne čuje?

- Dakle? - u glasu se već osećalo nestrpljenje.

- Hoću, hoću, hvala! - užurba se Loni, nespretno pipajući oko vrata.

Nepoznati mu pomože da ih otvori i Loni s teškim uzdahom klonu u pre­ nisko sedište.

Kola su krenula gotovo u istom tre­ nutku, tako da ga je ubrzanje zalepilo za naslon. Loni zatvori oči pred svetlim sa suprotne trake koje su mu sve brže proletala pred očima.

- Uh! - prom um la. - Brza ova kola, a?

- Brza - klim nu nepoznati glavom i Loni posveti malo više pažnje tom neočekivano dobročinitelju. Kfupan, gotovo preveliki za ova niska kola, sa kratko kosom iznad otvorenog lica sa očima koje su ozbiljno gledale u put pred sobom. O bučen ne baš prikladno za ovakvo vreme, zaključi Loni, posmatrajući farmerke, i tanku majicu ispod lake jakne raskopčane na grudi­ ma.

- Idete u Los Anđeles? - osmeli se Loni.

-A ha - ponovi i Loni tiho. Većina vozača stopere prim a zato što su željni razgovora. Postoji, međutim , i ona druga grupa koja ne voli brbljanje u kolima. A u tu grupu očigledno je spa­ - Hoćeš li da uđeš ili nećeš? - glas dao i mladić pored njega. Loni je voleo da brblja, ali ne toliko da bi ostatak koji je Lonija Osm onda trgao iz preoz-

Puni West - Borilačke vešline 9 pula do grada prešao pcšice po ovoj kiši.

Oči mu iznenada zasvetleše. Do đa­ vola, ako ovaj momak nastavi ovako da vozi, još će stići na váreme do Pablita. Sa deset dolara u džepu!

- O v a j...- zausti - nemale ništa protiv da zapalim cigaretu?

-Ne. Lonijev instinkt grebaroša ni ovoga puta nije otkazao. - Uh - uzdahnu on tiho pipajući po džepovima svog vlaž­ nog kaputa.

- Cigarete su tu, sa strane - osmehnu se mladić. - I upaljač . . .

- Hvala. Izgleda da sam . . . mis­ lim ...

- Nema na čemu. »Čovek po m om ukusu«, mislio je Loni, uvlačeći požudno dim izvrsne ci­ garete. Udobnije je ispružio noge. Ovaj momak zna da ž iv i. . . i ne davi svoje bližnje tražeći protivusluge za koji do­ lar ili besplatnu cigaretu.

U kolima je bilo toplo i Loni se pre­ pusti maštarijama. Kada bi imao još samo dva d o la ra . . . ne, bolje pet . .. naručio bi najpre viski za društ­ vo, a onda bi zamolio Mod da im još jednom pokaže g r u d i. . . Strpeo bi se malo, tek koliko da im oči pobele od želje, naročito onom šašavom Edu Za­ vrnutu koji tvrdi da može imati svaku žensku koju poželi, a onda . . . onda bi polako razvio onu deseticu i pokazao je Mod »Ne zakopčavaj se, l'ušo, ne­ marno bi dobacio. Ionako ćemo od­ mah gore, što da se zamaraš bez potre­ be ...

Uh! - Dibra ženska, a?

- Sta? - zinu Loni. - Prokletstvo, ja . . . otkud znaš?

- To se odm ah vidi - nasmeja sc mladić.

Oci su li užagrile kao koti

7 maćora i počeo si da se v rpoljiš na sedištu. O dm ah sam znao da misliš na neku dobru žensku!

- Tako, znači - odahnu Loni. - Čas­ na reć, već sam pomislio da si tele . . . tele . . . znaš oni što čitaju misli.

- Telepata? Ne, nažalost, nisam telepata. Ti si iz LA? - O d rođenja. I tu ću i umreti - po­ nosno izjavi Loni.

- Baš lepo . . . preporuči mi neki ho­ tel. Ne znam gde bih mogao da preno­ ćim.

- H m m m - Loni je procenjivao kola i mladićevu odeću. Njena jednostav­ nost odudarala je od blistavih kola i skupe kože u njihovoj unutrašnjosti. Za ovakva kola treba i dobra hotelska garaža, a?

- Nije bitno. Hoću dobar hotel. I jef­ tin.

- Im a svakojakih hotela po LA - op­ rezno odgovori Loni. Mozak mu je, međutim , brzo radio. - Ali, ako hoćeš baš jeftin i dobar hotel, onda ti prepo­ ručujem Pablita. To je na samoj obali, znaš, malo vetrovito, ali ugodno.

- Čisto?

- Kao u bolnici! - svečano podiže ruku Loni.

- Hm. Video sam već i prljave bolni­ ce . ..

-Časna reć, Pablito je strašno čist.

Videćeš, uostalom.

- U redu - sleže mladić ramenima. Uvek mogu da odem ako mi se ne sv i­ d i...

-- Ideš iz daleka? - upita Loni neko­ liko m inula kasnije. Sleđeći njegova uputslva mladić je sišao sa auto-puta i sada su niz jednu petlju skrciala u pravcu okeana.

Aha. Posao?

Tako nešto.

8 U gradu kao da je i kiša drugač ije pa­ dala, ili se to Loniju samo tako činilo, [pak, bilo je neke istine u tome: ovde, usred raznobojnih svetlosli duž dugih bulevara sve je izgledalo toplije i privlačnije nego tamo, na mračnom putu između mokrog drveća.

- Jesi li siguran da se ovuda ide? • upita mladić nešto kasnije dok su se njegova kola probijala kroz zamršeni splet uskih ulica u blizini okeana.koji su odavali sve jači zamasi vetra i krup­ ne kapi bačene na vetrobran. Up.fkos, svetlosti, ulice su bile gotovo . puste; čak se i noćni život povukao pod niske krovove okolnih zgrada pred pretnjom ledene kiše.

- Šta ti je? Ovde sam rođen - uvređeno odvrati Loni. - Cuj, mogu li da uzmem još jednu cigaretu?

-Aha. Koliko još ima?

- Desetak minuta, najviše. O v a j. .. ne reče mi kako se zoveš?

Lice mladića za volanom ostalo je ozbiljno.

- To ti je toliko važno?

- Pa, ne naročito - sleže Loni rame­ nima. - Ali, kad te već vodim kod Pablita, red je da mu kažem kako mi se zove prijatelj, zar ne?

- Tačno.

Ako je Loni očekivao da čuje m ladi­ ćevo ime, onda se prevario. Ovaj je smireno posmatrao semafor koji je cr­ venom bojom osvetljavao mokri asfalt prazne ulice.

- Ja se zovem Loni Osm ond - poku­ ša Loni još jednom.

-Zgodno ime.

- A h a . ..

- Aha. Loni ponovo sleže ramenima. Ako već neće da m u kaže ime, neka mu bude. Uostalom, Pablilo je bio blizu, i,»; <vimt:i knii minut i . . .

Poni Wesi - Borilačke vešline 9 - Prokletstvo!

Loni u sebi prokle sopstvenu glu­ post. Kako mu to samo nije ranije palo na pamet! Šta ako ona prokleta debela kučka Mod ...

Ali više nije imao kud, iako m u je ci­ gareta iznenada potpunjo izgubila ukus. Najzad, Loni Osmond u osnovi je bio filozof i nikada se nije dugo uz­ buđivao zbog nečeg što se nije dalo izm e n iti. ..

-O vde - pokaza mladiću jednu usku sporednu uličicu. Ovaj uspori, jer je u tom prolazu bilo mnogo mrač­ nije nego u ulici iz koje je došao. Kola su gotovo milila između oronulih m račnih zgrada sa praznim prozor­ skim otvorima. Tek penegde se iza jef­ tinih zavesa videla slabašna svetlost si­ jalice ili plavkasto treperenje televizij­ skog ekrana.

Na kraju te slepe ulice stajala je nezgrapna jednospratnica sa širokim dvostrukim stepeništem. Svetleća rek­ lama na krovu bojila je najbližu okoli­ nu bledom plavkastom svetlošću, kao stvorenom za film strave i užasa. Mla­ dić odustade od pokušaja da protum a­ či natpis, za takvo nešto nedostajalo je suviše slova.

- Ovde?

- Baš tu - osmehnu se Loni.

- Garaže, naravno, nema?

- Hteo si jeftin hotel - sleže Loni ra­ menima. - Ne brini, niko tvoja kola neće dirati ni na ulici. Pablita poštuju u ovom kraju, znaš.

- Je li? Baš svi?

- Gotovo svi - nesigurno priznade Loni.

- Videćemo.

Mladić je zaustavio kola u blizini ulaza osvetljenog jednom slabašnom svetiljkom koja se klatila ispod krova

Poni Wesl - Borilačke vešline 9 verande. Loni, pognut, istrča iz kola i zastade pred vratima iako ga je ledeni vetar podsetio da m u je odeća još mokra.

- Hajde - dobaci nestrpljivo. - Ne vredi li da zaključavaš k o la ... ako neko bude hteo da ih otvori, tvoja bra­ va neće pomoći!

Mladić se osmehnu, ali ipak pažljivo zaključa kola. Na rame je zabacio d u ­ guljastu torbu neobičnog oblika, nalik torbi za golf. H itrim i elastičnim kora­ kom bez napora je ustrčao uz stepeni­ ce. Pažljivim- pogledom zaokružio je po prostranom holu u koji ga je Loni uveo.

Ova zgrada nekada je verovatno služ.iula kao pansion, ali m nogo boljem društvu, o čem u su svedočili potamneli ukrasi po tavanici i zidovima, propis­ no nagriženi zubom vremena, stepe­ nište koje je vodilo na sprat i pult re­ cepcije pored njega bili su izrađeni od finog drveta, sa rezbarijom koja se još ponegde naslućivala ispod debelog sloja prašine i prljavštine.

- Ustaj, veštice! - lupi Loni rukom po pultu odakle se podiže oblak praši­ ne. Mladić se malo odmače, iznenađen podbulom bledom pojavom koja se pomolila iza pulta. Jedna krezuba sta­ rica, nešto mrmljajući, gurnu prema njemu debelu prašnjavu knjižurinu i hemijsku olovku predostrožno veza­ nu ne baš tankim lancem za alku na pultu.

Dohvatajući olovku, mladić sa osmehom pročita nekoliko imena upisa­ nih u knjigu. Ako se gostima pansiona smelo verovati, a on je imao sve jači utisak da nije, onda je ovo bilo zaista ekskluzivno mesto. Uostalom, koji bi se hotel na svetu mogao pohvaliti da je istovremeno prim io Julija Cezara, maršala Montgomerija i . .. Adolfa

9 Hitlera?

Vrteći glavom, mladić žurno nešto našara u knjigu, skrivajući tih nekoli­ ko redova od radoznalog Lonijevog pogleda.

- Dva dolara - vrlo razgovetno pro­ govori starica pružajući prljavu ruku.

Lonijeve oči se izbuljiše. Oho! Po­ odavno nije video ovako debeo svitak novčanica kao ovaj koji je mladić ne­ m arno izvukao iz džepa jakne.

Jedan ogromni ključ čiji je mesing bio prekriven zelenom presvlakom pređe preko pulta i starica ponovo nešto nerazgovetno promrmlja.

- Koji broj? - upita on, okrećući ključ u rukama.

- Sto dva, znam ja - osm ehnu se Loni.-Nego . . . misliš da ćeš moći sam da se smestiš?

- Aha, naravno.

- Dobro - Loni je oklevao. - Ako ti nešto zatreba, ja ću biti u baru. Kroz ova vrata ovamo ...

- O kej. Hvala, Loni.

Loni je, trljajući ruke, već prolazio kroz pokazana vrata, osmehnuvši se, mladić zabaci na rame svoju neobičnu torbu i pođe naviše stepenicama koje su škripale previše čak i za svoje godi­ ne

Lesli Eldridž s pažnjom osmotri so­ bicu či ja je vrata tek s mnogo muke us­ peo da otvori onim zarđalim mesinganim ključem. Istina, svetio je bilo sla­ bo, ali ga prvi utisak nije prevario; sobe u pansionu bile su mnogo čistije i urednije nego što se to moglo pre­ tpostaviti na osnovu izgleda zgrade i stepeništa. »Konačno jedan vlasnik hotela koji više daje na ono što je stvarno neop­

10 hodno nego na spoljni izgled«, pomisli Lesli sa zadovoljstvom, protežući udo­ ve zamorene dugom vožnjom. I minijaturno kupatilo blistalo je od čistoće, što se retko nalazilo i u hotelima viših kategorija.

Lesli se dugo i sa uživan jem tuširao, šibajući svoje mišićavo telo naizmenićnim mlazevima hladne i tople vode.

Presvukao se hitrim pokretima, a za­ tim zamišl jeno zastao, s pogledom u p ­ rtim u onu duguljastu torbu iz koje je izvukao čisto rublje. Najzad je sa nje­ nog dna izvukao nekoliko sitnih me­ talnih predmeta koje je veštim pokre­ tima rasporedio po svojim džepovima i ispod odeće. Torbu je potom nem ar­ no gurnuo u uski plakar, ali je zato mnogo više pažnje posvetio njegovom zaključavanju. Na kraju, preko brave plakara razvukao je tanku, gotovo ne­ vidljivu nit koju je na vrata zalepio sa malo svoje pljuvačke.

Zadovoljno klimnuvši glavom, on iz­ ađe iz sobice u mračni hodnik, ne tru­ deći se da za sobom zaključa vrata.

Oprezno je sišao niz rasklimatane ste­ penice i kucnuo po pultu recepcije.

- M olim ?-staricagaje nepoverljivo gledala.

- O dakle mogu da telefoniram?

- Iz bara - ona pokaza glavom u pravcu vrata.

- Hvala.

Klimnuvši glavom, Lesli odgurnu vrata i zastade na ulazu u bar, dugu i nisku dvoranu, jedva donekle osvetljenu nizom svetiljki poredanih pod tava­ nicom. Svetlela je tek možda svaka tre­ ća, tako da se potpuno gubio nekada svakako privlačan efekt raznobojnih sijalica, ali je zato taavetinjska svetlost davala veoma čudan izraz, licima ma­ lobrojnih gostiju koji, verovatno, ni na dnevnoj svetlosti ne bi izgledali m no­

Poni IVe.si - Borilačke veštine 9 go bolje.

Covek niskog rasta, jako zalizane crne kose i tamne puti motrio ga je iza šanka ogrom nim crnim očima.

- Mogu li da se poslužim telefonom?

- upita Lesli. Ćovek m ahnu rukom prema kabini na kraju šanka. Staklena vrata klatila su se okačena o samo jednu šarku i Lesli ih oprezno povuče za sobom.

Ubacio je novčić i sačekao nekoliko trenutaka, a zatim sigurnim pokreti­ ma okrenuo broj koji je u poslednja dva dana pozvao najmanje pedeset puta.

Telefon na drugoj strani zvonio je dugo i piskavo pre nego što je neko podigao slušalicu.

Leslijevo telo se nape. Posle svih onih poziva, ovo je bilo prvi put da mu se neko ja v i. . . M eđutim , ćovek na drugoj strani je ćutao i Lesli je razabi­ rao samo njegovo pritajeno disanje.

- Halo? - reče Lesli zvonkim gla­ som, glasom koji je malo ličio na nje­ gov prirodni glas.

Tišina.

- Ko je tamo? - pokuša Lesli sreću, ponovo onim istim, višim glasom. Oči su m u se suzile, jer je shvatio da čovek sa druge strane nije toliko naivan da mu kaže svoje ime.

- Perkinse, prokletinjo! - poče da grdi Lesli. - Zašto se ne javiš, do đavo­ la?

- Ovde nema nikakvog Perkinsa javi se glas. - Pogrešili ste b r o j. . . Šum spuštanja slušalice bio je jasan, ali se Leslijeve usne razvukoše u osmeh. Drugi trik, iako ne manje naivan od prvog, im ao je više uspeha. Sada je bar poznavao glas čoveka koji se nala­ zio u stanu njegovog drugara.

Ako bi požurio, možda ...

Lesli hitrim korakom izađe izgovor-

I’oni Ucsi

Borilačke vcšiine 9

nicc i iz navike zaokruži pogledom po polumraenoj dvorani, iako mu se žuri­ lo. Njegov poznanik sa auto-puta, ona skitnica, sada je nešto užurbano govo­ rio na uvo krupnoj dam i koja se glas­ no kikotala, oslanjajući se o njega čita­ vim lolom.

Ako je to bila žena o kojoj je razmiš­ ljao u kolima, onda će mu se želje, iz­ gleda. ostvariti. ..

Međutim, nije imao vremena za raz­ mišljanje o sim patičnom klošaru. Stavišo, ni dovoljno v remena da uzme još nešto i/ torbe na spralu. Lesli štrcani/, stepenice na ulazu i pobila svojim ko­ lima.

Snažni motor »poršca« zahuktao se gotovo u deliću sekunde. G um e su zaškripalo kada je izleteo iz sporedne uličice, ispred nosa jednom taksiju koji je naglo zakočio. Lesli se osmehnurTaj taksista nema loše rellekse ...

Iako nikada nije bio u Los Anđelesu, plan grada bio m u je urezan u pamće­ nje. Tačno je znao kojim ulicama će najbrže sliči do kuće koju je iznajmio njegov prijatelj, Tabasko Pil. Samo, ubrzo se pokazalo da plan nije uvek najbolji vodič za vožnju kroz' nepoznati grad, to je Lesli prvi put shvatio kada je otkrio da ne može da skrene u ulicu koja bi ga povela na­ jkraćim putem u željenom pravcu. Iz jednostavnog razloga; ulica je bila u redu, ali njen smer ne.

Skrenuo je u narednu ulicu i gotovo se izgubio u lavirinlu uskih sokačića koji su se uvijali i preplitali kao klupko zmija. M inuti su prolazili i on besno opsova. Na ovakav način ne može stići da iznenadi ćoveka koji se nalazio u Pilovom stanu.

Njegov urođeni osećaj za orijentaci­ ju, međutim, izoštren stalnim i upor­ nim vežbanjem, ipak ga nije izdao. Ne­

11 koliko trenutaka docnije izbio je na ši­ roku aveniju kojom je nameravao da prođe bar pol m inuta ranije. Stisnuvši zube, dodao je gas, ne obraćajući paž­ nju na zapanjene poglede kojima su ga ispratili retki pcsaci pod kišobranima.

Mozak mu je sve vreme grozničavo radio. Pit, Tabasko Pit, nerazdvojni drug i/ mnogih avantura, samo četiri dana ranije oprostio se s njim u San Franeisku. U Los Anđelos krenuo je poslom kojim su se njih dvojica već duže vremena bav ili, u nameri da do­ zna nešto više o bandi velikih krijum ­ čara oružja koji su svoj posao toliko razvili da su im se kao kupci javljale već i v lade pojedinih južnoameričkih i afričkih zemalja. Očigledno da krijum ­ čare u Americi niko nije ni pokušao da ometa; da li zbog velikih para koje su otišle u prave ruke ili zbog toga što je i sama vlada bila zainteresovana da se otarasi viškova zastarelog oružja, Lesli nije znao.

A nije ga mnogo ni zanimalo. Po ko zna koji put Lesli Fldridž krenuo je na krstaški pohod protiv organizovanog zločina, čem u je posvetio čitav svoj ži­ vot.

Ovoga puta, m eđutim , stvar se izne­ nada iskomplikovala; Pil se prva dva dana javljao sa izveštajima koji nisu govorili mnogo, ali je ipak bio ubeđen da se nalazi na pravom tragu.

A onda je jednostavno prestao da se javlja i Loslijevi telefonski poziv i bili su u z a lu d n i. ..

Lesli bi najradije parkirao »poršea« nekoiiko blokova dalje i dugo razgle­ dao kuću u kojoj je Pit proveo prva dva dana, a tek potom odabrao najbo­ lji način da neprimećen upadne u nju

12 i iznenadi tipa koji m u se javio telefo­ nom. Ovoga puta, međutim, nije bilo vremena za to i Lesli se odlučio da kre­ ne najkraćim putem, naravno, i najo­ pasnijim. No opasnost je za njega bila obična stvar...

Oniskoj kuci zaklon jenoj retkom ži­ vicom u jednoj tihoj ulici, Lesli je pri­ šao norm alnom brzinom i parkirao »poršea« po svim propisima uz tro­ toar. Kao da ništa n f sumnja, m irno je izašao, lagodno se protegao i zaključao vrata kola, a onda se okrenuo uskom prolazu kroz živicu. Betonska staza pod njegovim nogama bila je prošara­ na travom koja je izbijala kroz. pukoti­ ne, ali je opšti utisak o kućici bio povo­ ljan. Bila je u m irnom kraju, kao stvo­ rena za poslovnog čoveka koji žudi samo za odmorom.

Osmehnuvši se. Lesli pritisnu zvono na vratima. Svetla u kući bila su pogašena, ali njegovom oštrom pogledu nije promaklo jedva primetno- njiha­ nje zavese na spratu. Već su ga očeki­ vali. »Ako lako već hoćete, gospodo«, po­ misli, »onda ćemo igrati po vašim pra­ vilima. Samo, nemojte da vas iznenadi ako se ova mala igra okrene protiv vas!« - Ko je?

Tih, prijatan ženski glas i Lesli izne­ nađeno podiže obrve. Oho! Momci nisu oklevali i već su mu poturili neku žensku, držeći se teori je da ona od ne­ kog muškarca može mnogo lakše da izvuče sve što želi da dozna.

- Da li je Pit tu? - upita Lesli glasno. »Da vidimo«, mislio je. »Ako se budu držali uobičajenog gambita, onda će mi otvoriti rasna plavuša sa na brzinu obučenom kućnom haljinom i provid­ nom spavaćicom ispod nje . . .

- Pit? Mister Pilerson?

Puni West - Borilačke veštine 9 - Da, njega tražim - osmehnu se Lesli. Piterson je, dakle, bilo ime pod kojim je Tabasko iznajmio ovu kuću.

- Samo trenutak . .. Čulo se zveckanje lanca na vratima i ona se naglo otvoriše, propuštajući mlaz svetlosti na stepenice. Lesli sa odobravanjem klim nu glavom.

Rasna plavuša u tankoj kućnoj halji­ ni koju nikako nije uspevala da priteg­ ne na bujnim grudima. Lesli se, ipak, varao u svojim očekivanjima: žena na sebi nije imala nikakvu spavaćicu . ..

-Vi ste prijatelj iz San Franciska koga očekuje? - upita žena sa osmehom, očigledno se nimalo ne u zbuđu­ jući zbog Leslijevog zadivljenog pogle­ da.

- O v a j. . . da ... mislim . . . - Lesli je izigravao zbunjenost.

- Oh! - ona se trže i još jednom bczuspešno pokuša da sastavi kućnu ha­ ljinu na grudima. - O p ro s tite ... ta­ man sam se spremala u kupatilo kada ste zv onili i . ..

- Žao mi je što sam vas uznemirio galantno se nakloni Lesli. - Ali, zna­ te . .. Pit mi je hitno potreban i ...

- Da, da, pominjao vas je - potvrdi žena glavom. - Ah, kakva sam ja glupa­ ča . .. stojimo oboje na ovom vetru!

Uđite samo, uđite!

Postavila se na prag tako da je mo­ rao u prolazu okrznuli njene grudi, što mu nije naročito teško padalo. Tobože zbunjeno, okrenuo se po uskom holu.

- Aaa . . . gde je Pit? - Nećete valjda ostati u holu? - nasmeja se žena. - Izvolite u salon.

Opro/rio ispitujući pogledom sve oko sebe, Lesli pođe za ženom. I protiv svoje volje moray se diviti blagom nji­ hanju kukova ispod tanke haljine. Pla­ vuša je bila majstor svog zanata i Lesli se osmehnu. Mosilo bi to biti i nekoli­

Puni West - Borilačke veštine 9 ko zabavnih trenutaka, naročito kada je zaključio da m u u kući, bar trenut­ no, ne preti nikakva opasnost.

- Izvolite! - žena je pokazivala udob­ nu klub-garnituru u uglu nevelikog sa­ lona kraj koje je stajao stoćić sa prilič­ no velikim izborom pića različitih marki.

- Neće vam biti teško da se posluži­ te sami? Čaše i led su tu, kraj vas. O d­ mah se vraćam, samo da nešto ob­ učem . ..

Lesli klim nu glavom, bacajući ispod oka pogled na pune grudi pod njenom haljinom, i to tako da plavuša to primeti. Bilo je neophodno da pomisli kako je već opčinjen njenim neospor­ nim čarim a i postane samouverena. U toj maloj igri koja se priprem ala Lesli je bio pravi majstor; i to ne samo zato što je na raspolaganju im ao i svoju ve­ liku veštinu hipnotizera.

Sa uživanjem bi popio čašu dobrog konjaka koji je zapazio na stočiću, ali se to nije slagalo sa ulogom kakvu je trenutno igrao; još uvek je morao izig­ ravati nespretnog i zbunjenog provin­ cijalca koji ne zna kuda će s rukam a pred nekom zgodnom ženom. Plavuša je očigledno već stekla takav utisak o njemu, jer je izostao uobičajeni trik sa odškrinutim vratima kroz koja bi mo­ gao da vidi kako se presvlači.

Ovako, žena se vratila nekoliko m i­ nuta kasnije, zakopčavajući na grudi­ ma tanku bluzu živih boja, nemarno prebačenu preko uske crne suknje. »Njoj se žuri«, pomisli Lesli. »Zna da će uskoro morati da se svuče, pa se i ne trudi da uredi odecu ...« - O h, pa vi se još niste poslužili? uskliknu žena. - Viski? Džin? Samo re­ cite!

- Konjak . . . - nervozno odgovori Lesli prelazeći rukom preko čela. -

13 Oprostile, gospođo . . . stvar je prilično hitna . . . možete li mi reći gde mogu da nađem Pita?

- Pit, Pit, Pit! - tobože gnevno lupi žena nogom o pod, izvijajući usta u jogunast osmeh. - Kako ste ušli ovamo, želite samo Pita, kao da ja ovde ne po­ stojim!

Leslijeva ruka je drhtala dok je od nje prihvatao ćašu sa konjakom, izbegavajući da pogleda u izrez ženine blu­ ze.

- U h . .. o v a j. . . a \ ste, m is lim ... veoma privlačni, ali P it. . .

Plavuša sa uživanjem sruči čašicu viskija niz grlo i široko se osmehnu.

- Eto, već šesti put pitate za Pita . .. a moje vas ime uopšte ne zanima?

-Oprostite! - Lesli skoči na noge. Potpuno sam smetnuo sa uma. -- Lesli Eldridž . ..

- Drago mi je. - O na značajno stisnu ruku koju joj je pružio. - Rita . ..

- S am o Rita?

Plavuša se smesti na trosed pored Leslija i otpi još jedanj gutljaj i/, svoje čaše.

- P it. . . - reče zamišljeno. - Pit se iz­ viri java što nije mogao da vas sačeka, Lesli. Zam olio me je da vam pravim društvo dok se ne vrati. Da, još neš­ t o . . . rekao je, ako se vama bude toli­ ko žurilo da ne budete mogli da ga sa­ čekate, možete meni preneti sve što imate da mu poručite. Zadovoljni, mister Eldridž?

Lesli je lagano vrteo glavom.

-'Ne znam . . . nismo se tako dogovo­ rili. Istina, posao nije nikakva tajna, a l i . ..

- Muškarci! - Irknu plavuša prezri­ vo. - Uvek neke poslov ne tajne. Mogu vam reći da me vaš i Pitov posao nim a­ lo ne zanima, mister Eldridž! Što se mene tiče . . . - ona sleže ramenima. -

14 Pil mo je zam olio da mu učinim uslu­ gu, ništa više.

Lesli baci pogled na sat.

- H m m m . . . nije rekao kada će se vratiti?

- Određeno ne, ali sam stekla utisak da ga do jutra neću videli - osm ehnu se Rita. - Čujte . . . zašto ne biste pre­ noćili ovde? Ujulru možete na miru razgovarali, sveži i odm orni. A? - Ne znam - Lesli se vrpoljio. - Bo­ jim se da ne bih mogao . .. uskoro tre­ ba da se nađem o sa gospodinom Morlensonom, Pit i ja. U stvari. Pit je treba­ lo da vodi taj razgovor, znate . . . ja ni­ sam upućen u sve detalje. Ali, kad nje­ ga n e m a . ..

-G luposti - čvrsto reče plavuša. Pozovite tog vašeg Mortensona telelonom, izvinite m u se i odložite razgovo­ re za sutra. Dan manje ili više, kao da je to važno.

- U ovom slučaju jeste . . . Mortenson ujutru poleće za Panamu . ..

Lcslijevo lice pokazivalo je toliko razočaranje da se plavuša gotovo sažalila na njega. O sm chnula mu se i blago ga pogladila po ruci.

-Žao mi j e . .. Kad stvari već lako stoje . .. stvarno nije lepo od Pita šio se izgubio.

- Ne znale slučajno kuda je otišao?

- Znate valjda Pita? Taj nikada ništa ne govori - sleže Rila ramenima.

- Da, da - klim nu Lesli glavom. Čujte . .. ako bih vam ostavio poruku za njega ... ali ne . ..

Zašlo ne? Velike poslovne lajne? u njenom glasu ponovo se osetio pre­ zir.

Oprostite - Lesli kao pocrvene. Nije da nem am poverenja u vas, ali znate kako je . . . ima još učesnika u ovom poslu koji su meni povcrili svoj nov ac . . .

Puni Wcst - Borilačka veštine 9 - To me ne zanim a . . .

Lesli se nekoliko trenutaka kolebao, a onda se osmehnu.

- Pa dobro, vidim da drugog izlaza nema. Napisaću nekoliko reći Pitu i ostavili m u broj telefona na kojem me može naći ako se vrati pre jutra. Vi ćete mu predati poruku?

- Svakako - osm ehnu se Rila, prote­ žući se na ležaju, ali se jasno videlo da nije više naročito zainleresovana da zavede Leslija. Verovatno je računala na lo da će u ostavljenoj poruci dozna­ li sve što želi.

- Imate negde hartije za pisanje? I koverat? Čak i laiku bi bilo jasno da plavuša nije mnogo vremena provela u ovoj kući. Zbunjeno je preturala po liokama glomaznog pisaćeg stola, da bi, na svoju sreću, naišla na neki stari koverat i nekoliko listova hartije.

S preleranom pažnjom Lesli poče da savija list hartije sa kratkom poru­ kom koju je hitro nažvrljao. iako je Rita pom no pratila svaki njegov po­ kret, prom aklo joj je da je ispisani list nestao u njegovom džepu, a da se u ko­ vertu našao drugi, potpuno prazan.

- Eto - osm ehnu se Lesli ostavljaju­ ći koverat na stolu.

Daće te ga Pitu, zar ne?

- Rekla sam vam vcc - hladno odv­ rati žena.

- Hvala vam stidljivo je pogleda Lesli. Zaista šteta sto se ovoliko žu ­ rim, inače . ..

- Inače?

Duga priča - odm ahnu Lesli gla­ vom. Hvala vam jos jednom. Nadam se da ćem o se češće v iđ a li. ..

Laku n o c . .. Žena je nezainleresovanim pogle­ dom ispratila njegov odlazak, ne poka­ zujući nim alo želje da pođe za njim

Puni West - Borilačke vešline 9 bar do vrata. Lesli na trenutak zastade u holu, tobože vezujući pertlu na svo­ joj cipeli. Ćula ga nisu varala. Na spratu, iznad njega, nalazio se još neko . . .

- Glupačo! - siktao je ćovečuljak le­ denih očiju u previše elegantnom odelu, koga čak ni cipele sa visokim po­ tpeticama nisu uspevale da izdignu dal je od pet stopa i tri-četiri inča. - Za­ što ga nisi zadržala kada sam ti rekao?

-Ti si lud, Harvi! - oštro odvrati Rita. - Zbog čega je, do đavola, trebalo da ga zadržim? Hajde, reci?

- Kako zbog čega? Da bismo doznali nešto više o onom prokletom njuškalu, eto zašto!

- R ačunala sam da će stvarno osta­ viti tu šašavu poruku? Kome bi palo na pamet da nas je mom ak odm ah pročitao, do đavola? Meni svakako ne . . . izgledao je kao običan glupan!

- Glupača si ti - razočarano je m r­ mljao ćovečuljak, kriveći lice. - Znaš šta . . . ponekad pom islim da bi trebalo prepustiti Badiju da te malo propusti kroz šake.

Drugi čovek, grmalj tupog lica koji je sve vreme ćutke stajao kraj njega, sada se pohotno isceri. Njegove sitne očice pratile su svaki pokret iene koja je nervozno šetkala po salonu sa ciga­ retom u ruci. Ogrom ne šaketgrčile su mu se u iščekivan jfi.

- Samo ti reci, Harvi - promumla-. Ja sam spreman . . .

-S am o pokušaj, nešto - prezrivo reče žena. - znate šta bi vam šef uči­ n i o . ..

- Ponekad pom islim da šef ima pre­ više poverenja u tebe - progunđa ma­ lišan. - Jednog dana će shvatiti koliko

15 je pogrešio, a onda ...

Sledio je veoma slikovit pokret ru­ kom ispod grla od kojeg se žena strese.

Drhtavom rukom nasula je sebi novu čašu viskija.

- Nas nećeš poslužiti, lutkice - zabrunda Badi.- Ili je taj viski suviše fini za mene i mog ortaka, a?

- Služite se sami - prezrivo procedi Rita. - Šta sada? Sefa u ovo doba ne možemo n a ć i. .\ - Ne, nije u gradu - odm ahnu Harvi glavom. - Uostalom . ..

Plavuša je iznenada došla do neke, po nju ne baš lake odluke.

-M isliš li ti ono što ja mislim, Har­ vi? - upita tiho. Glas joj je bio promukao.

- Da šef ne mora ni doznati o Pitovom drugaru? - usta mu se iskriviše u neugodnu grimasu. - Veliku uslugu tražiš od mene i mog ortaka, R ita . . . v e lik u . . .

O na se kao slučajno igrala dugmad ima svoje bluze. Badi pohlepno obliznu usne.

- Nije niska ni cena koju sam sprem­ na da platim . ..

- A h a . ..

Harvi žustrim korakom priđe stočiću i nali sebi veliku čašu viskija. Glas m u je i pored toga bio nesiguran kada je ponovo progovorio.

- Odm ah? Obojica?

- Kako god hoćete? - nemarno se osm ehnu Rita. - Dogovorite se ... meni je svejedno ... Ćovečuljak olabavi čvor svoje kra­ vate i baci upitan pogled prema Badi­ ju. Ovaj ga je glupavo posmatrao.

- Slušaj, B a d i. . . - poče on. - Nešto mi pade na p a m e t. . . šta ako se onaj momak vrati da nas uhodi, a? Već je posumnjao, video si to . . . nije ostavio nikakvu poruku Pitu, iako je rekao ...

16 -Pa? - Ne bi bilo loše da izađeš i malo procunjaš oko kuće, a?

- Misliš? - pogled grmalja neodluč­ no je prelazio sa čovečuljka na ženu i natrag.

-Sigurno - klim nu Harvi glavom, oblizujući usne. - A ako nikoga nema u blizini, ostani negde u prikrajku i os­ matraj ulicu, m ožda naiđe kasnije. Ja ću za jedno pola sata izaći da te zamenim. Važi?

- Ako mjsliš da tre b a . . . - poslušno klim nu glavom grmalj.

- Apsolutno sam ubeđen da treba čvrsto reče Harvi, a na usnama m u je igrao lak osmeh. - Kad se vratiš, dobićeš dobar d u p li viski. Može?

- Uh, fino! -Badijeve debele usne raširiše se u grimasu oduševljenja. - Re­ kao si dupli, pazi!

-Znam , dupli - klim nu Harvi gla­ vom. - Idi sad, Đadi. I budi oprezan!

- Ne brini, ništa - isceri se grmalj.

Lesli je sa osm ehom posmatrao tu malu igru sa bezbednog mesta kraj jednog od velikih prozora salona^ »Ovi ljudi su zaista pravi amateri«, pomisli.

Pravo je čudo kako su uspeli,da uhva­ te i spetljaju Pita. Mora da je tu Rita odigrala glavnu ulogu; Pit je uvek bio slab prema ženama, a kada u blizini nije bilo nijedne riđokose bio je spre­ man da se zadovolji i plavušom . . . po­ gotovo ovakvom kakva je bila ta iz­ azovna Rita.

Njegov oštri sluh već je razabirao teške Badijeve korake na betonskoj slazi oko kuće i on se nečujno povu­ kao u senku grupice drveća u malom vrtu. Badi je zastao nekoliko jardi da­ lje i u mraku blesnu plamen upaljača. Čulo se ,zadovoljno roktanje kada je grmalj bučno povukao prvi dim. »Dobar stražar, nema Ma«, pomisli

Poni West - Borilačke veštine 9 Lesli. Od njegove neopreznosti veća je samo njegova glu p o st. . . Kako je samo lako dozvolio Tom Harviju da ga ukloni iz kuće. H m m m ...« U mraku se njegove usne raširiše u veseo osmeh. Ne bi bilo loše da se malo poigra s tom neobičnom druži­ nom . ..

- Halo, Badi! - prošaputa on držeći se i dalje senke.

Cigareta ispade iz grmaljevih od zaprepašćenja otvorenih usta.

K . . . ko je to? Šefe ...?

- Ja sam, Badi - osm ehnu se Lesli.

Njegov plan odvijao se čak i bolje nego što ga je zamislio. - Šta radiš ovde?

- Harvi me poslao na stražu . . . Hej, gde ste, šefe, ne vidim vas! - Badi se zbunjeno osvrtao oko sebe.

- Nije važno gde sam! - Leslijev ša­ pat bio je strog. - Slušaj d o b r o . . . priđi prozoru salona i pogledaj šta rade Rita i Harvi!

- Koji prozor? Ovaj?

- Ne taj, prokletstvo! Onaj drugi! Lesli se jedva uzdržavao od smeha.

- Sefe . . . - nesigurno zausti Badi. A ako onaj mom ak naiđe?

- Ništa ne brini, ja sam na straži um iri ga Lesli. - Samo ti pogledaj šta oni rade.

Badi se oprezno nadviri na prozor i Lesli m u nečujno priđe s leđa. Znao je da će prizor u salonu svakako privući svu grmaljevu pažnju, ali nije očekivao nikakvu burnu reakciju. Za takvo neš­ to Badi je jednostavno presporo mis­ lio.

Samo, ovoga puta nije računao na instinkt. Shvatio je da nešto nije u redu tek kada je grmalj sa obe ogrom­ ne pesnice tresnuo o prozorsko stak­ lo.

- Prokleti Harvi! - /.aurlao je. - Pr­ ljav' trik!

Puni West - Borilačke vešline 9 Uprkos svojoj težini, s lakoćom se prebacio preko niskog prozora, ne ob­ raćajući pažnju na ostatke stakla. Sa mesta na kojem je stajao, Lesli je jasno video čovećuljka koji je, nag do pojasa, hitro odskočio od troseda pridržava­ jući rukom pantalone. Rita, potpuno gola, vrisnula je od straha i skupila se u jednom uglu.

Harvi je bio brz kao zvečarka. Pre nego što su Badijevi ogromni koraci uspeli da dovedu grmalja do njega u ruci m u se pojavio revolver. . .

Možda je čovečuljak bio svestan da nikakve pretnje više ne mogu zausta­ viti razbesnelog diva; m ožda je i sam bio toliko uplašen da je reagovao ins­ tinktivno ...

Ili je možda jednostavno voleo da u b ija . . .

Bilo kako bilo, revolver u njegovoj ruci zalajao je tri puta i ogromno Badijevo telo zanjihalo se pod udarcim a metaka.

Nošen inercijom, grmalj je načinio još jedan, jedan i po korak, a onda se s troskom sručio na pod. Njegovi kao kandže ispruženi prsti ukočili su se na svega nekoliko inča od Harvijevih nogu.

U iznenadnoj tišini ponovo se zaorio Ritin kreštavi krik.

- Zaveži, prokleta bila! - zaurla čo­ večuljak i cev revolvera okrete se pre­ ma njoj. O na začula, širom otvorenih usta i razrogačenih očiju, nesvesno se još više skupljajući pred pretečom cr­ nom cevi.

- H a r v i. . . n e m o j. . prom ucala je.

- Zaveži!

O na nemo klim nu glavom, prateći svaki njegov pokret. »Oboje su u šoku«, pomisli Lesli.

Možda je ovo moj trenutak . ..

Rita je ponovo vrisnula kada je on

17 preskočio okvir prozora i našao se u salonu, bez ikakvog šuma. Harvijeve oči bukvalno su iskočile iz duplji, na trenutak je potpuno zaboravio na oružje u ruci.

No njegova zbunjenost nije trajala dugo; zverski iskezivši zube, ćoveču1jak lagano podiže revolver i uperi ga Lesliju u grudi. Ovaj ga je posmatrao sa osmehom na licu, potpuno nepom i­ čan i opušten.

Poznavao je tipove kakav je bio ovaj Harvi; a posle onoga što je video, o nje­ m u je znao gotovo sve . . . bar kada se radilo u pucanju i ubijanju . . .

Harvijeve oči trijum falno su zablis­ tale u iščekivanju trzaja revolvera u ruci, oštrog pdenja, tupog udara met­ ka o te lo . . . svega onog što se u njego­ voj nezreloj svesti identifikovalo sa or­ gazmom . . .

Harvi je uživao u ubijanju . . .

Njegov prst je pritisnuo oroz. Jed­ nom, drugi, treći p u t .. .još jednom . . . sve dok igla nije prazno škljocnula. U oblaku plavkastog barutnog dim a, Lesli je još uvek stajao na istom mestu, sa istim onim osmehom na usnama.

Pokreti tela kojim a se uklan jao sa pu­ tanje mecima bili su tako hitri da su iz­ micali oku.

Bilo je to previše za Harvijeve nape­ te nerve. Ispustio je prom ukli krik, kao ranjena zver i lagano skliznuo na pod, savijajući se u kolut. O dbijao je da prihvati ono što su m u ćula govori­ la; u svetu na koji je on navikao ljudi su padali kada im se u telo sruči toliko olova sa nekoliko stopa rastojanja. A ovo . . . ne, Harvi to nije mogao da poveruje. ..

Riti su uzdrhtale ruke skliznule sa lici’ koje je zaklanjala od trenutka ka< l je Lesli uskočio u prostoriju. Gle­ dala :j u Leslija zapanjenim poglo-

18 dom, a zatim prenela pogled na Harvija koji je cvileo u svom uglu.

- Ti? - prošaptala je. - Šta se dogo­ dilo? N isi. . . nisi mrtav? A Harvi?

- Ko vas je poslao ovamo? - oštro upita Lesli, strogo gledajući ženti. Govori!

Ona je nemo odmahivala glavom, lica bleđeg od kreča.

U dva koraka Lesli se stvori pred njom.

- Govori!

- Š . . . š . . . š e f. ..

- Ko vam je šef? Ime? Adresa? Brzo!

- Lesli je snažnim rukam a tresao nje­ na naga ramena, i protiv svoje volje se diveći njenom savršenom tclu.

- Džonas ...

- To mu je ime?

- Da . . . jedino koje znam . . . mister Džonas.

Lesli podiže glavu. Iz viažne tame, odnekud sa zapada, dopiralo je tužno zavijanje policijske sirene. Ovoga puta policija je bila brža nego obično.

- Gde ga mogu naći?

- Ne znam . . . on uvek traži nas . . . niko još nije bio u njegovom stanu.

Sirena policijskih kola postajala je sve snažnija. Nije imao još mnogo vre­ mena.

- Gde je Pit? - Ni to ne znam. Džonas ga je neku­ da odveo?

- Uz tvoju pomoć, naravno? Žena je lagano dolazila sebi i to se vjdelo po pogledu koji je prvi put poka­ zivao nešto drugo osim straha. O d ­ m ahnula je glavom.

- Ne, ja nisam . . .

Uz oštro škripanje guma policijska kola skrenula su u ulicu u kojoj se na­ lazila iznajmljena kuća. Sirena je zavi­ jala glasnije nego ikad.

Dva policajca, sa revolverima u ru­

Poni West - Borilačke veštine 9 kama, upala su u salon svega tridese­ tak sekundi kasnije. Nemo su se zgledali kada su ugledali prizor pred so­ bom. Mrtvac na podu, naga žena na kauču i čovek koji zastrašeno cvili zg­ rčen u jednom uglu.

Biće to još jedna naporna noć za io­ nako premorene policajce Los Anđelesa. ..

Iz ulaza jedne od susednih zgrada Lesli je sa osmehom posmatrao poli­ cajce koji su se leno vrzmali oko n jego­ vog »poršea«, verovatno proveravajući Ritinu priču o čoveku koji se iznena­ da pojavio, ubio Badija, obračunao se sa Harvijem i nju pokušao da siluje.

Bilo je to priča koje će se Rita i Harvi svakako držati, ukoliko je ovaj drugi već uspeo da se povrati iz šoka.

Samo, ako su se policajci i tehničar, koji je uz pomoć svetiljke posipao prahomk volan i unutrašnjost kola, nadali da će naći nekakve otiske, onda su se grdno varali. Leslijevo pravilo već go­ dinam a je bilo da pazi na svoje trago­ ve, a teška obuka koju je prošao stvo­ rila je od njega pravog majstora u tome. A bilo je tu još ne što . . . Čak i kada bi njegove otiske prona­ šli u kolima, oni policiji ne bi govorili n išta .. . jer, čovek po im enu Lesli Eldridž nije ni postojao, bar što se policij­ skih i drugih kartoteka po Americi ti­ calo.

Držeći se mračnog ulaza, Lesli nači­ ni nekoliko hitrih pokreta kako bi po­ vratio malo topline svom telu. Ovo če­ kanje se oteglo, a napolju je postajalo sve hladnije. Kiša nije pljuštala onako snažno kao pre toga, ali se zato pretvo­ rila u dosadnu izmaglicu koja se pro­ bijala do kostiju.

I’uni H l' s i - Borilačke vešline 9 Srećom, lo nije potrajalo još dugo.

Lcsli s ć zadovoljno osmehnu, jer se potvrdila još jedna od njegovih pre­ tpostavki. Ma ko bio Ritin, Harvijev i Badijev sel, taj tajanstveni mister Džonas imao je dugu i široku ruku. Pred ulazom u zgradu zaustavio se ogromni blistavi »ševrolet« iz kojeg je žustrim korakom izašao visok i vitak covek u kišnom mantilu. Njegova seda kosa za­ blistala je pod svetlom sa policijskih kola; zaista dostojanstvena pojavu, sa elegantnom kožnom tašnom u ruci. »Još jedan od onih izvrsnih adv oka­ ta koji veoma uspešno izbegavaju poreske obaveze«, zaključi Lesli. Bez mnogo skrupula, posvetili su se zaštiti krupnih kriminalaca, naplaćujući svo­ je usluge najčešće u gotovom novcu ili nekretninama kojima čak ni najsavesniji poreznici nisu mogli da uđu u trag.

Ako se Lesli nije varao, čitava družina će za koji trenutak pred nekog dremovnog sudiju koji će odrediti krup­ nu kauciju. Advokat će hladnokrvno ispisati ćek i Rita i Harvi će ponovo biti na slobodi.

A do suđenja za Badijevo ubistvo može se mnogo loga d o g o d ili. ..

Zavukavši ruke u džepove, Lesli se nem arnim korakom uputi u pravcu kuće ispred koje su bila parkirana već troja policijska kola. Radoznalo je za­ stao i zagledao se u širomk otvoreni ulaz, sve dok ga jedan policajac mrzo­ voljno nije opom enuo da se udalji.

Promrmljavši nešto, Lesli se izgubi u mraku, ali je njegov cilj bio postignut.

Svetio koje je spolja prodiralo u og­ romni »ševrolet« bilo je dovoljno da njegove oštre oći pročitaju natpis na kartici pričvršćenoj pored volana.

Adv okat A. A. Hargrejvz, Keslcr Bilding, Los Anđeles ... »Laku noć, mister Hargrejvz«, os-

19 mehnu se Lesli u sebi. »Čini mi se da ć u uskoro doci u posetu vašim van svake sumnje raskošnim odajam a u keslcr Bildingu. A dotle, spavajte mir­ no i ne dozvolile da vašu savest uzne­ miri koja hiljada dolara koju ćete pri­ miti zato što ste još jednog ubicu poštedeli gasne komore!«

Izašav ši iz taksi ja, Lesli baci još je ­ dan pogled na sal. Njegovo osećanje za vreine, izoštreno dugim i napornim vežbama, govorilo mu je isto što i ćasovnik: od trenutka kada je krenuo do Pitove kuće prošlo je svega nešto više od jednog časa.

Polumračni bar sada je bio gotovo pun i Lesli se m ukom progura do šan­ ka.

- Konjak.

Pablito klim nu glavom, osm ehujući se. Njegove vešte ruke izvukle su iz ne­ kog zapećka flašu odlične francuske marke i on je podiže upitno gledajući u Leslija, kao da naslućuje da pred njim nije obična mušterija.

-O dlično! - osm ehnu se Lesli. Hvala!

Sa uživanjem je udahnuo blagi miris plemenitog pića, nežno grejući čašu među dlanovima. Pogled mu je lutao po onih nekoliko stolova.

Loni Osmond bio je još uvek na is­ tom mestu, samo što one zamašne dame više nije bilo pored njega. Njego­ vo natušteno lice se razvedri kad ugle­ da Leslija.

- Hej, ortak! - uskliknu vešto se pro­ bijajući do njega. - Gde si, do đavola, bio? Tražio sam te u sobi, znaš.

- Im ao sam posla - nemarno odgo­ vori Lesli. - Da popijoš nešto?

-To nikada nisam odbijao - sveca-

20 no odvrati Loni, stavljajući olucani še­ šir na srce. - Pablito ...

Morao je sačekati da gluvonemi Meksikanac pogleda u njega. - Viski pokazao je pokretima usana i Pablito klim nu glavom. Čaša s pićem stvorila se pred Lonijem samo trenutak kasni­ je.

-O ho! - oduševljeno huknu Loni okusivši piće. - O voje već bolje . . . de­ set puta bolje od viskija koji nam ob­ ično služi. Zna da ovo ti plaćaš . . .

- Zar je on takva škrtica?

- ko? Pablito? Taman posla! Dovolj­ no je što nas stalno kreditira kad vidi da zaista nemamo love. Ipak, bilo bi previše očekivati da nas časti najbo­ ljim viskijem, zar ne?

- ko bi rekao da još ima takvih ho­ telijera - nasmeja se Lesli. - Nego, L o n i. .. novi sam u ovom gradu, govo­ ri li ti nešto ime misler Džonas?

- Džonas? Cime se laj džentlmen bavi?

- Konkretno ne znam, ali je posao u svakom slučaju prljav.

Loni sleže ramenima.

- Takvih u ovom gradu ima bar sto­ tinu hiljada, ortak. Džonas sigurno nije ništa posebno, jer nikada nisam čuo za njega.

- H m m m . .. a, eto, ja imam utisak da su njegov i poslov i prilično krupni, Loni.

Siguran si?

Potpuno.

- O nda ti ja, ortak, ne mogu pomoći.

Tvoj Džonas je svakako jedan od onih takozvanih poštenih građana, znaš na sta mislim. Njegovi poslovi retko izbi­ jaju na vidclo, jer uživa podršku na pravim mestima. Vcrovatno nikada nije ni uprljao svoje manikirane ruči­ ce. Drugi to rade za njega, /naš.

To bi \ec molilo biti (»smelinu se

Poni Wesi - Borilačke veštine 9 Lesli. - Još jedan viski?

-O dličan pred log. S lu ša j. .. taj Dž­ onas te mnogo zanima?

- Prilično.

-A ko hoćeš, mogu da se raspitam kod drugara. Možda je neki od njih već čuo za njega, šla ga znaš.

- Ideja nije loša, s a m o ... meni se žuri, Loni.

Videlo se da Lonijev mozak pod ot­ rcanim šeširom ubrzano radi, potpo­ mognut drugom čašom dobrog viskija koju je za kratko vreme sručio niz. grlo.

Lesli ju se iz časa u čas sve više dopa­ dao; oči su mu imale inteligentan po­ gled i svakako bi doterao daleko u sva­ kom poslu kome bi se posvetio do kra­ ja. Nevolja s njim bila je, međutim, u tome šio nikada nije imao dovoljno motivacije za bilo kakav ozbiljniji po­ sao, zadovoljavajući se time da se sna­ lazi iz dana u dan. »A možda to i nije tako loše«, pomis­ li Lesli. »Ćovek bez obaveza . . . Samo, to nije za mene. Osećam previše odgo­ vornosti za sve ono što se oko mene zbiva i sve ono šio znam i um em koris­ tim da bar pokušam da sprečim one najgore nepravde. Jer, ljudi poput Lonija doprineli su lome, u manjoj ili već meri, povlačeći se u sebe, gledajući svoja posla, računajući s lim da su po­ licija i sudovi plaćeni da vocle brigu o njihovoj bezbeđnosti«.

Uhvativši Pablitov pogled. Lesli mu dade znak i dve nove čaše pića slvoriše se pred njima. Loni se zahvalno osmehnu, zadubljen u misli.

Dakle? - reče Lesli kada ovaj d u ­ boko uzdahnu i prinese čašu usnama.

Nešto si smislio?

- Aha .. . vcrovatno znaš, ima ljudi koji znaju gotovo sve sto se zbiva u podzemlju. Posao im je da prodaju inlormaciic zaintCrosov anima . .

Poni Wcsl - Borilačke vešline 9 - Znam. Ne /.nam jedino kako da do­ đem do jednog od takvih.

-To nije leško. Samo . . .

- S am o su njihove informacije pri lično skupe, to si hteo da kažeš?

Loni klim nu glavom.

- Nemoj misliti da im am nameru da ti izvučem lovu. ali stvari tako stoje. Čak ti unapred ne mogu ni reći koliko će to stajali, /naš. Cena zavisi od loga koliko je čovek o kome želiš nešlo da doznaš moćan i opasan. Sad, za tog Džonasa nisam još ćuo; može se dogo­ diti da /.a sto dolara doznam i devojaćko prezime njegove babe. A opet on sleže ramenima. - Nikad se ne zn a ...

- Lova neće bili problem - osmehnu se Lesli. - U pitanju je samo vreme. Žuri mi se, rekoh li.

-Znaš li još nešto o lom Džonasu sem njegovog imena?

- Mak*. Im ena ljudi koji sigurno rade za n jega. Harvi, mali rastom, veti­ ma elegantno obučen, ima oči kao iz­ vađene iz zamrzivaća, lako poteže re­ volver . ..

-Znam ga - klim nu Loni glavom. Opasan tip . . . nema određenog gazdu, radi za onog koji najbolje plati. Mora da je i njegov ortak Badi bio s njim?

- Tačno - osm ehnu se Lesli. - Samo, Badija više nema, Loni. Harvi ga je ubio?

- To se i moglo očekivali - sleže Loni ramenima. - Badi je bio prilično glup momak, a Harvi je to zloupotreb­ ljavao. Bilo je samo pitanje vremena kada će ovome s v a n u li. . .

- 1 jedna ženska je bila s njima. Pla­ vuša, visoka, savršeno građena; velike grudi. Zove se Rila.

- Nju ne znam - odm ahnu Loni gla­ vom. - Vcrovatno i nije mnogo važna.

Takv e ženske najčešće služe samo kao

21 mamac za glupe momke sa dubljim d/epom.

- I ja sam stekao takav utisak. Da li su li ovi podaci dovoljni, Loni?

- Ako ništa više ne znaš, onda m ora­ ju bili - nasmeja se Loni i obli/.nu usne. - S lu ša j. . . .

-Znam . Prijao bi ti još jedan viski.

- Eto! O dm ah sam znao da ćem o se odlično slagati, ortak - isceri se Loni.

- Nego. zar nije krajnje vreme da mi kažeš i ime, a?

- U pravu si. Izvini što ti ga nisam ra­ nije rekao. Lesli. Lesli Eldridž.

- Lesli - tiho ponovi Loni. podižući čašu. - E, pa, za uspeh u ivom tajan­ stvenom poslu. Lesli! Mogu li da te zo­ vem Les? - Ako ti se tako više dopada . ..

- Ne, ali je zato m nogo kraće. Zbog čega bih se nepotrebno zamarao?

Hvala na picu . . .

- Već krećeš?

- Sam o do telefona. Da vidim da li je m alori Estcrhazi u svojoj jazbini.

- Estcrhazi? Tako se zove čovek koji treba da nam pomogne?

Loni sleže ramenima.

- Tako bar on tv r d i. .. zbog čega mu ne bismo i poverovali? O v a j. . . video si onu žensku koja je pre sal-dva bila sa m nom?

- Aha. Zgodna ženska - s razumevanjem klim nu Lesli glavom.

- Ako se slučajno pojav i dok ja tcleloniram . . . zamoli je da me sačeka.

Znaš i sam, neće dugo trajati.

- Naravno, Loni. Ništa ne brini. Važ­ no je samo da mi što pre nađeš tog Es terhazija.

Iskapivsi čašu i zadovoljno cmok nuvši usnama, Loni se izgubi u pravcu kabine. Lesli ga je pratio pogledom sa I inim smeškom na usnama. Loni je i/ časa u čas postajao sve zanimljiviji :

22 sim patičniji i on se još nijednog tre­ nutka nije pokajao što ga je mokrog i prom r/log prim io na auto-putu.

Loni se vratio nekoliko m inuta kas­ nije izduženog lica.

- Nisi ga našao?

- Nisam - skitnica odm ahnu gla­ vom. - Pravo da li kažem, ču d no bi bilo i da jesam . . . u ovo doba obično se muva po barovima.

- Misliš da bismo negde mogli naloleti na njega?

- To svakako. Jedino šio bi to moglo da potraje malo duže, a ja . . . z n a š . . .

- Ti čekaš onu zgodnu dam u o kojoj si maločas govorio, a? - osm ehnu se Lesli.

- Ne vredi kriti - sleže Loni ram eni­ ma. - Ćovek im a svoje potrebe, a De­ bela Mog je parče po m om ukusu.

- Zašto Debela Mod? Ona nije debe­ la, Loni.

- Z nam -- uzdahnu skitnica - obr­ ćući u rukam a čašu s viskijem koju je Lesli predostrožno naručio za vreme njegovog odsustva. - Njoj one njene obline savršeno stoje, ali šta ćeš kad sve druge ženske pate od neke uobra­ žene vitkosti, pa u poređenju sa n jima ona izgleda debela.

- Da, lako je to - klim nu Lesli gla­ vom. - Slušaj, im am ideju. Ako se tvoja prijateljica uskoro pojavi, zašlo ne bis­ m o i nju poveli? A kada završimo po­ sao sa Eslerhaz.ijem, vas dvoje ste slo­ bodni. Šta kažeš?

- Ideja mi se dopada . . . bojim se samo da se ona ne zadrži. Ti reče da li se jako žuri?

- Pola sata ili sat ne menjaju mnogo stvar - sleže Lesli ram enim a. - A ako v e ć. . .

O n zaslade, jer ga Loni više nije ni slušao. Ozarenog lica gledao je u prav­ cu ulaza u bar-pdc se upravo pojavlji­

Poni Wesl - Borilačke vešline 9 vala Debela Mod sa još nekoliko devojaka.

- O rtak - nasmeja se Loni trljajući ruke - tvoj problem je rešen. Ekspedi­ cija je spremna za polazak!

Urođeni optim izam postepeno je napuštao Lonija Osmonda, otprilike onom brzinom kojom su prelazili iz jednog u drugi bar u okolini. Njihovo traganje trajalo je dva sata, a matori Esterhasi kao da je u zemlju propao.

Staviše, kao da se nam erno trudio da zametne svoj trag: u jednom baru rekli bi da je izašao pre m inuta ranije, u susednom da je bio pre više od dva sata, u onom do njega da se nije pojavljivao već nedeljama.

Umorno vukući noge već propisno iscrpljene napornim pešaćenjem, Loni ispod oka baci pogled na Lesli ja i Mod koji su ćutke koračali pored nje­ ga. Na sreću, njihovo raspoložen je bar se nije kvarilo, verovatno zahvaljujući po jednom piću koje su popili u goto­ vo svakom baru u koji su ulazili. Debe­ la Mod koračala je isto onako izazovno kao i dva sata ranije, dok se po Leslijevom lakom hodu moglo zaključili da je ovo sve za njega samo obična laka šetnja.

- Da vidim o još ov de - progunđa Loni zastavši pred neupadljivim us­ kim prolazom izm eđu dvoju zgrada.

Lesli se zbunjeno osvrte oko sebe, jer baš ništa nije odavalo blizinu nekog noćnog kluba, ali je Loni već vodio si­ gurnim korakom kroz prolaz. Otvorio je jedna vrata probi jena u zidu lovo od njih i odm ah su se našli na početku stepeništa koje je vodilo naniže, u ob­ lak dim a iz kojeg se probijao zamor poselilaca i glasna muzika.

Poni West - Borilačke veštine 9 Lonijev orlovski pogled istog časa je zapazio društvo koje se spremalo da izađe i on se stušti da zauzme sto, pre nego što su Lesli i Mod stigli da reaguju, praćen kiselim pogledima nekolici­ ne gostiju koji su ranije bacili oko na taj sto.

-Uh! - uzdahnu M od zbacajući, mokri kišni mantil s ramena. - Bilo je već krajnje vreme da malo sednemo.

Zatresla je crnim kovrdžama i ispod oka bacila pogled na Leslija koji joj je učtivo pridržao stolicu da sedne. Loni ga je posmatrao zapanjen pogledom; i ne samo on. Fini m aniri bili su očigled­ no prava retkost u »Plavoj laguni«, noćnom lokalu koji je svoje ime verovatno dobio po ogrom nom akvarijum u koji je sad prazan i suvišan hladno svetlucao svojim staklom obojenim u drečavu plavu boju.

-O gladneo sam od ovog pešačenja - uzdahnu Loni pritiskajući rukama želudac. - Im a li ko šta protiv jednog hamburgera?

- Ja ne! - nasmeši se Mod. - Iako bih možda trebalo da odbijem . . .

Ona rukam a zabrinuto pogladi sto­ mak pod tesnom haljinom, izbacujući istovremeno grudi, tako da se Lesli pob o ja đ a tkanina ne popusti pod pritis­ kom.

- Skloni te tvoje balkone - progunđa Loni ljubom orno. - Hoćeš da se, opet svi zabulje u tebe, a?

-Šta to tebi smeta? - osm ehnu se Mod. - Vidiš da se Lesli ne buni. Je Ii tako, Lesli?

- Prizor je zaista fantastičan - ozbilj­ no klim nu Lesli glavom. - Šteta što nije leto . . . mora da si u kupaćem kos­ timu još privlačnija, Mod! - Ako je samo to . . . ima ovde i zim ­ skih bazena, Lesli - osm ehnu se žena.

- Dobro, ortak, šta jc ovo? - pobuni

23 se Loni. - Nismo se tako dogovorili, do đavola!

Lesli pršte u smeh.

- Ne brini, Loni, nem am nameru da li je otmem! Zaboga, može samo da ti im ponjuje što imaš tako zgodnu žen­ sku. Je li tako, Mod? - Prvo i prvo, ja nisam njegova žen­ ska - prezrivo Irknu ona. - Pošla sam s vama samo zato što Loni i ja im am o jedan dogovor. Cisto poslovni dogo­ vor, pazi, Loni!

- Nisam zaboravio - uzdahnu Loni.

- Ne moraš me svaki čas podsećati na to . . . valjda ćemo uskoro naći onu matoru budalu, pa možemo da pređemo na stvar.

- Zdravo, Loni, Mod - javi se krupan bradati momak zavrnutih rukava sa ogrom nim poslužavnikom u rukama.

- Kao i obično, a?

- Đavola - isceri se Loni. - Najpre po jedan pošten hamburger, a onda viski za sve. Najbolji viski, pazi, Elmere!

- Mora da si dobio na lutriji - sleže ram enim a bradati Elmer. - Još nešto?

- Da li je matori Esterhazt svraćao ovamo?

- Večeras nije, ali mi SoH reče da ga svakog časa očekuje. Im a neki razgo­ vor s njim.

- Fino! - Loni lupi rukom po stolu. Požuri s tim hamburgerima, Elmere, požuri! Mod, razvedri se, uskoro kre­ ćemo!

- 1 vreme je - mrzovoljno progunđa Mod vrpoljeći se na svojoj stolici. Mogla sam za ova dva sata da uzmem bar dvadeset dolara, i to bez po m u k e ...

- Sve će ti to biti plaćeno, devojćice, ništa ne brini - pljesnu je Loni po ko­ lonu. - Je li tako, ortak?

- Naravno - osm ehnu se Lesli. Dvadeset dolara, Mod?

24 - Pa, otprilike . . . nećemo da sitniča­ rimo. Zadovoljiću se i sa deset, ako tre­ ba.

- Ne, neka bude dvadeset - odm ah­ nu Lesli glavom, izvlačeći jednu nov­ čanicu iz nem arno zgužvane gomile. U zm i. . .

Novčanica za tili čas nestade u nje­ nim nedrima, tako brzo da Loni raz­ očarano uzdahnu.

- Nisi m orala toliko da žuriš, Mod, do đavola! - progunđa on. - Za toliku lovu mogla si baš nešto i da nam poka­ žeš, znaš.

- Znaš m oju tarifu, Loni - hladno odvrati ona. - Dva dolara.

Lonijeve oči sevnuše, ali čitavu stvar spase Elm er koji se pojavi sa ham bur­ gerima i pićem. G unđajući nešto sebi u nedra, Loni zari zube u svež hleb, a ni M od nije zaostajala za njim. Lesli im se takođe svojski pridružio jer od ruč­ ka, koji je na brzinu pojeo u jednom motelu, još ništa nije bio stavio u usta.

-Aha! - p rom um la Loni iznenada punim ustima. - Najzad!

Lesli skrete pogled prema stepeni­ cama. Niz njih je oprezno silazio košćati starac potpuno sede kose, ali pra­ vog i ponositog držanja. Odnosno, tako je izgledalo bar na prvi pogled; Lesli jevo iskusno oko brzo je procenilo da je takvo starčevo držanje nepri­ rodno. Mora da se radilo o nekoj po­ vredi koja m u je, uprkos godinama, potpuno ispravila kičmu.

- Esterhazi?

-To je on - klim nu Loni glavom. Idem da ga pitam . . .

O n ustade, brišući usta rukavom i podiže ruku da skrene starčevu paž­ nju na sebe . . .

Haragei!

Haragei, neobjašnjivo »šesto« ćulo kojim je Lesli Eldridž raspolagao, upo­

Puni West - Borilačke veštine 9 zorilo ga je i ovoga puta na neposred­ nu opasnost. On sam to osećanje ne bi nazvao čulom; još manje šestim. Za­ hvaljujući obuci koju je prošao, on je to osećanje, urođeno svim ljudima, razvio do savršenstva. Njegovo telo reagovalo je bez svesne komande mozga.

- Dole! - prosiktao je skočivši na noge. Jednom rukom odgurnuo je Loni ja tako da se ovaj sručio na zid i ot­ vorenih usta od zaprepašćenja skliz­ nuo na pod. Drugom rukom nešto je kopao ispod opasača svojih farmerki.

U trenutku kada je Esterhazi klim ­ nuo glavom u znak da je prim etio Lonijev znak, vrata lokala naglo su se ot­ vorila i na njim a su se ukazala dva m om ka sa autom atim a u rukama. Tre­ balo im je svega nekoliko trenutaka da u gužvi i d im u pronađu svoj cilj i auto­ mati su zapraštali. . .

Još uvek ukočen, kao posečeno drvo, stari Esterhazi se postrance sru­ čio na sto kraj kojeg se našao. Njegovi koščati prsti snažno su stegli prljavi stolnjak i povukli ga prema grudima.

Nešto je zasiktalo kroz va/.duh i ljudi sa autom atim a u rukam a snažno su se trgli i zaneli unazad. Jedan od njih dospeo je da krikne, ali se njegov glas slio sa klokotom krvi u prerezanom grlu.

Drugi je praznim pogledom zapanjeno buljio u uski prorez na kožnoj jakni u visini srca iz kojeg je briznula krv, ne­ vidljiva na tam noj podlozi.

Dva tupa pada njihovih tela stopili su se sa treskom stakla. Esterhazi je potpuno svukao stolnjak i sada je u sa­ mrtnoj borbi gužvao tkaninu na svo­ jim grudima.

-Loni, Mod, idemo! - dobacio je Lesli job pre nego što je neka od žena u noćnom lokalu d jspela da vrisne. Ščepavši Mod za ruku, drugom rukom

PoVi H'c'sf - Borilačke vešliiie 9 je dohvatio Lonija /.a okovratnik i kao lulku ga podigao na noge. Morao ih je gotovo gurati ispred sebe da bi zaobišli sada već m irno Esterha/.ijevo lelo.

Br/.o, br/o - prosiktao je kada su zastali pred telima ubica koja su zauz­ imala gotovo čitavu širinu stepeništa.

- Br/.o, do đavola! Šta čekate, da stignu njihove kolege? l/.gurao ih je kroz uska vrata i na tre­ nutak zastao nad telima ubijenih. Si­ gurnom rukom posegao je u široko ot­ vorene rane i bez oklevan ja nešto izvu­ kao iz njih. Dva hitra pokreta i dve tan­ ke metalne pločice u obliku zvez.de bile su obrisane o njihovu odeću.

Lesli Eldridž je nestao i/ »Plave la­ gune« pre nego što je bilo kome uopšte palo na pamet da bi ga trebalo mož­ da zadržati. ..

- Prokletstvo, Les-dahtao je Loni.Ne mogu više! Imaj srca!

- Još samo malo - hrabrio ga je Les­ li, ulažući svu snagu da za sobom vuče Mod. - Valjda će naići neki tak si...

-Sam o mi nije jasno zašto kidamo gunđao je skitnica. - Šta se nas liče šta se dogodilo u »Laguni« . . . nismo ubili ni matorog Esterhazija, ni onu dvojicu tipova!

- S am o tako - osm ehnu se Lesli. Bojim se samo da su ostali svedoci videli malo više od tebe, Loni.

- Ja sam videla . . . - javi se Mod dr­ htavim glasom. - Ti si ubio onu dvoji­ cu, L esli. . . samo . . . kako?

- O tome kasnije. Eno taksija! Mir­ no, moramo se sasvim prirodno pona­ šati, da nas taksista ne bi zapazio . . . Ja ću ga pozvati, vas dvoje na zadnje sedište!

Lesli podiže ruku i taksi, koji je laga­

no klizio pustom ulicom, se spremno zaustavi na njegov /nak.

- Kuda, šefe? - leno progovori vozač preko žvakaće gume u ustima. Ako mu se učinilo neobičnim što su Loni i Mod zadihani, to ničim nije poka/ao. Uosta­ lom, potrebno je nešto mnogo više od zadihanog para da iznenadi iskusnog losanđelesakog taksistu.

- Imaš neku idefu, Loni? - okrete se Lesli skitnici.

- Im am ja! - javi se Mod. - Idemo kod mene. Nije baš zamak, ali će nam bar zato biti toplo. Šta kažete?

- O dlična ideja! - oduševi se Loni. Lesli?

- Može - klim nu ovaj glavom, iako nije bio previše oduševljen. Loniju. na­ ravno, ni na pamet nije padalo da bi trebalo da zavaraju svoj trag ...

Uostalom, bilo je kasno, jer je Mod taksisti već davala svoju adresu. Klimnuvši glavom, on ubaci u brzinu i kola su nekoliko m inuta kasnije već klima­ la ulicom sa opreznih, ali stalnih četr­ deset milja na čas.

Vožnja je trajala desetak minuta, kroz pravi splet uskih ulica, ali nepres­ tano otprilike u pravcu obale.

- Dalje ne može - reče taksista, po­ kazujući glavom na uski prolaz kroz koji bi se i biciklista jedva provukao. Četiri dolara, devedeset.

Lesli mu gurnu pet dolara u šaku, zadovoljno se osmehujući. Mali su bili izgledi da će se taksista setiti kuda je odvezao troje prilično upadljivih ljudi; ali, ako se i seti, svako ko ih bude tra­ žio teško će se snaći u ovom mračnom lavirintu.

Nekoliko m inuta i nekoliko uglova kasnije, Mod naglo skrete i povede ih kroz široki ulaz na jedno m račno ste­ penište. Nekoliko puta je pritisnula prekidač, ali osvctljenja nije bilo. Op-

26 sovavši kroz zube, Mod poče da se us­ pinje, Lesli za njom dok je Loni um or­ no klipsao na začelju, pridržavajući se sa obe ruke za ogradu.

Srećom, M od se zaustavila pred jed­ nim vratima već na drugom spratu i nekako u mraku iskopala ključ iz tašne. Vrata su zašrkipala i prekidač je škljocnuo. Lesli se radoznalo osvrnuo oko sebe.

Iz uskog predsoblja jedna vrata su vodila desno, verovatno u kupatilo.

Pravo pred n jima zavesa od perli skri­ vala je ulaz u jedinu preostalu prosto­ riju. Lesli zadovoljno klim nu glavom kada ga Mod povede tamo. Začudo, ta kombinacija dnevne i spavaće sobe bila je uređena sa mnogo ukusa.

I, što je najvažnije, bilo je toplo, kako je Mod i obećala ...

Loni um orno skliznu u u dobnu fote­ lju pokraj lampe za čitanje.

- Skidaj te cipeletine - oštro zapovedi Mod. - Uopšte nemaš predstavu ko­ liko sam platila taj tepih! Papuče su ti tamo, u plakaru.

U/.dahnuvši, Loni na prstima ode do označenog ugla i sa zadovoljstvom zbaci cipele i mokre čarape sa nogu. ' Lesli je za to vreme zauzeo mesto na kauču u uglu, skinuvši samo svoju jak­ nu.

- Ko je za kalu? - javi se M od nagnu­ ta nad plinskim šporetom.

-Svi - osmehnu se Lesli. Loni se samo zadovoljno iskezi.

- Biće gotova za m inut- najavi Mod. - A sada, momci, pogled u stranu.

Hoću da se presvućem!

- Oh. Mod! - protestovao je Loni sla­ bašnim glasom.

- Posao je posao - ravnodušno reče ona. - Naravno, ako date po dva dola­ ra ...

Loni s takvom čežnjom pogleda u

Poni West - Borilačke vešline 9 Lesli ja da je ovaj morao da se nasrne je.

Novčanica od pet dolara nestala je u jednoj fioci komode.

- To je već druga stvar - kikotala se Mod. - Otvorite četvore oči, predstava počinje!

- Vredi ovo i više od dva dolara, čas­ na reč - tešio je Loni svog druga. Mod ti je nekad bila striptizeta, odm ah ćeš v id e ti. . .

Debela Mod odista je znala svoj po­ sao, pa je i Lesli uživao u kratkoj pred­ stavi, m ožda i više u očaranom izrazu Lonijevog lica kada je žena ostala samo u m inijaturnim crnim gaćicama.

Na njegovu veliku sreću, voda na šporetu provrela je pre nego što je M jd uspela da navuče svilenu kućnu halji­ nu, pa je program bio osvežen malim dodatkom: hitrim trkom polunage žene da se spase kafa.

Nekoliko m inuta kasnije, uz vrelu kalu i koji gutljaj dobrog viskija, Loni se iznenada trže.

- Les . . . do đavola . . . stvarno si ubio ona dva tipa?

- Jesam - klim nu Lesli glavom i lice mu se uozbilji. - Nisam im ao drugog izbora, L o n i.. ta dva m om ka najverovatnije su imala zadatak da ohlade i mene.

- Tebe? - zinu Loni. - Šta ti je? Pa oni te nisu ni poznavali, čoveče! Zabo­ ga, tek večeras si i stigao u grad!

- Je li? - hladno se osmehnu Lesli. Kad je tako, odgovori mi najpre zašto je ubijen stari Esterhazi?

-Otkud bih znao, do đavola? - sleže Loni ramenima. - Tipovi kao 011 obič­ no tako i završe . . . pi e ili kasnije neko dozna da je matori suviše pričao ...

- I to baš večeras?

- To nema veze ...

Mod se prom uklo nasmeja.

- Hajde, Loni, nisi ti tako glup.

Poni Wcsi - Borilačke vešiine 9 Loni je nekoliko trenutaka buljio u svoju čašu, a onda sa uzdahom istrese njenu satlržinu u grlo.

- U pravu ste, do đavola . . . Esterhazi je stradao zato što smo na mi traži­ li...

- Tačno. Što znači?

- Š to znači da je taj tvoj Džonas mnogo opasniji nego što sam mislio, eto šta znači, prokletstvo! Sipaj mi još jedan viski, Mod! - Prpa, a? - isceri se žena gledajući posivelo Lonijevo lice.

- Prpa - priznade snuždeno Loni. Nemoj misliti da sam kukavica, Les, ali kad se selim kako je matorac gužvao onaj stolnjak .. uh!

- Ne brini, Loni, ja sam uz tebe - tešio ga je Lesli s osmehom.

- I meni dugu ješ jedno objašn jen je javi se iznenada žena sa svog mesta.

Kroz poluzatvorene kapke proučavala je Leslijevo lice. Čime su ubijena ona dva tipa?

- Ovim - jednostavno odgovori Les­ li. Na dlanu su m u bila dve čelične zvezde oštrih ivica.

-D a vidim? - radoznalo pruži ruku Mod. r Šta je to?

Lesli trže ruku. - Ne, suviše su oštre.

To su šurikeni, oružje načinjeno u Ja­ panu. Veoma opasno u rukam a maj­ stora, kao što ste videli.

- U Japanu? - zadivljeno prošaputa Loni. - Da nisi ti neki prokleti samu­ raj?

- Nešto slično - osm ehnu se Lesli sklanjajući šurikene u svoj opasač. Nikome ni reći o ovome - upozori oz­ biljnim glasom. - Što se manje zna o meni, utoliko bolje.

- Les . . . šta si ti?

I Lonijev pogled iznenada je postao ozbiljniji.

- To zaista nije važno ...

27 - U redu, ako hoćeš da ti pomogne­ mo, reci nam bar šta tražiš u Los Anđelesu? - uzdahnu žena.

-Tražim jednog p rija te lja ... ime mu je Tabasko Pit. Krupan, jako kru­ pan momak, grubo lice, duga plava kosa. Verujem da bi ga Mod zapazila pre tebe, Loni; žene tvrde da je veoma privlačan.

- I misliš da ga je taj D žonas...?

- Uveren sam u to - klim nu Lesli glavom. - Pit je u grad došao tragajući za krijum čarim a oružjem i onda izne­ nada nestao. Potražio sam ga u kući ko^u je iznajmio i tamo zatekao dva tipa sa ženskom, Loni već zna o kome je reč. Da ne dužim mnogo, od njih sam prvi put čuo ime Džonas i zamolio Lonija da mi pomogne kako bih ga pronašao. On se selio Esterhazija i . .. ostalo ste već videli, oboje.

Mod je obrtala čašu m eđu prstima.

- Ne ličiš mi na policajca, Lesli reče zamišljeno.

- 1nisam policajac - osmehnu se on.

- Čak ni privatni detektiv.

- Nego?

- Pa . . . recimo, čovek koji pomaže zakonu . . . ali ne onom zakonu koji ad­ vokati i sudije kriju po debelim knjižurinama, Mod. - Shvatam . . . - tiho reče žena. Opasnim životom živiš, Lesli.

- To znam.

- Prokletstvo! - zadivljeno je šaputao Loni.-A ja sam pristao da ti poma­ žem . . . zamisli, Mod: Loni Osmond pomaže zakonu! Ha-ha-ha! Ovo je vic stoleća, časna reč!

Negde pred jutro, Lesli se prenu iz sna. U prostoriji je još bilo mračno, ali njegovim oštrim čulim a nije izmakao

28 pokret u neposrednoj blizini kauča na kojem je ležao. Na usnama mu zaigra osmeh.

- Ti si, Mod? -Jesam - šapnu žena spuštajući se na ležaj -pored njega. - Pomori se m a lo . ..

-A Loni?

- Loni spava . . . čvrsto. Jadnik, um o­ rio se danas ...

- I ti si tome dbprinela, a? - nasmeja se Lesli privlačeći njeno čvrsto, toplo telo uz sobe.

- Niko ga nije terao . . .

- Loni je dobar čovek. zar ne?

- Loni je divan čovek. Sam o . . .

- Samo?

- Samo što nije više onakva muškar­ čina kakva misli da jeste - tiho se zakikota Mod. - I zato si došla kod mene? - osmehnu se Lesli u lami.

- Neoe . . . nije lepo što tako misliš.

Jednostavno, dopao si mi se. I mislim da ću s tobom doživeti nešto što sa drugima nisam . ..

- Zaista? Otkud takva sigurnost?

-N e znam šta si li, L e s li... ali su moja struka muškarci. Poznajem ih od svoje četrnaeste godine, a to je dugo, naročito u ovom gradu. Iskusna žena to jednostavno primeti, ni sama ne znam kako . . . O hhh . ..

- Budi tiha - upozori je Lesli. - Ne bi bilo lepo da se Loni sad p r o b u d i. ..

- Aha . . . -dahtala je žena. - L esli. .. nastavi tako . . . divno je . . . divno ...

Vodili su ljubav dugo, ne žureći se, kao iskusan bračni par čiji je jedini cilj da ono drugo zadovolji do kraja. Lesli je konačno blago prešao usnama pre­ ko njenog nagog, toplog ramena.

Bilo mi je zaista lepo s tobom, Mod šapnuo je.

1 meni s tobom. S lu ša j.. . ostaceš

Puni West - Borilačke vešline 9 duže u gradu?

- Sve dok ne završim ovaj posao.

Lesli tek nekoliko trenutaka kasnije shvati otkuda onaj neobični šum koji mu je iznenada privukao pažnju. Na jastuk su kapale njene suze.

- Mod? Šta se dogodilo?

- Bojim se za tebe, Lesli. Ti i ne znaš s kim imaš posla ...

- To znam - osmehnu se on hladno.

- Sa ubicama. Nisi mi rekla ništa novo . . . sem ako ne znaš nešto više o toj bandi? Žena je ćulala, lica zarivenog u jas­ tuk.

-M od?

- Ne pitaj me ništa više, L esli. .. mo­ lim te.

- Zašto? Ćutanje. Mala prostorija kao da se iznenada ispunila mirisom straha, užasnog straha.

- Bojiš se?

O na nemo klimnu glavom i čvršće se privi uz njega.

- Ako se zaista plašiš za mene, Mod - govorio je on čvrstim, hipnotićnim glasom - onda grešiš što nećeš da mi kažeš s kim im am p o sla . . . Zar ne shvataš da ću daleko bolje izaći na kraj ako znam njihova imena, lica, navike, koliko su opasni, čim e se sve služe. U »Laguni« si videla kako i ja umom da budem opasan. Ako iko može da izađe sa njim a na kraj, onda sam to ja, Mod. Ja i niko drugi!

Njegovi vošti prsti milovali su je po licu, po telu, tamo gde je blagi dodir umirivao i uspavljivao, navodeći ženu da se opusti i da zaboravi na strah.

- Lesli. . . tako mi je lepo - mrmljala je ona sa usnama na njegovom rame­ nu. - Nemoj s a d a ... s u tr a ... drugi put, samo no sada.

Sada, Mod . . . sada. A onda tem o

Poni West - Borilačke veiline 9 m irno zaspali i ti i ja. I sutra, kada se probudimo, sve će biti bolje i lepše. I opet ćem o voditi ljubav, još lepše nego večeras, M od . . . Ti poznaješ Džonasa?

-Ne, ali znam čoveka koji radi /.a n je g a ... i znam šta se dogodilo sa Mirti Kolins kada je jednog od njih odala p o lic iji. ..

- Koga poznaješ?

- M om ka po im enu K a r li. . . ne znam m u prezime. Znam ga odavno, odrasli smo zajedno. U poslednje vreme iznenada se promenio, počeo je prosto da razbacuje lovu. Jednom sam pristala da pođem s p njim, znaš . . . bio je pijan i mnogo toga mi ispričao.

M a d a .. .

-Šta, Mod? - Ne znam može Ii to biti tačno. Lesli. On tv rd i. . . sad ćeš se sm e jati. . . on tvrdi da taj Džonas im a nadljudske moći.

- Kakve? - Lesli nabra obrve. Pro­ tivnik sa nadljudskim m oćima? To je tek bilo nešto po njegovom ukusu.

- Karli kaže da on im a moć da zapoveda d u h o v im a . . .

Lesli se tiho nasmeja. Znao je da Kaiifornijom haraju mnoge male verske sekte, mnogi astrolozi, proroci i spiritisti, ali je ovo već bilo suviše . . . D uho­ vi. Hm? - Znala sam da ćeš se smejati, - Mod se uvređeno odm ače od njega - ali mi se Karli kleo d a je to istina i da ih je vi­ deo sopstvenim očima. A i ono sa M ir ti. . .

- Š ta se dogodilo sa Mirti?

- Ćudi me da nisi zapazio u novina­ ma. Za Džonasa radi i neki Oblitas, Južnoam erikanac, koji se neko vreme zabavljao sa Mirti, a onda je šutnuo . .. Ženska se uvredila, znaš, i zapretila da će ga odati policiji. Oblitas je upravo bio završio neki krupan posao za Dž-

29 onasa i Mirti je nekako prokužila o čem u se radilo ...

I? - Ništa. Otišla je u policiju i rekla da će svedočiti ako joj pruže zaštitu. Na­ ravno, dočekali su je raširenih ruku i obećali da joj ni dlaka s glave neće ne­ dostajati, a l i . . . - ona se strese. - Užas­ no! Kad samo pom islim . ..

- Reci mi! - Leslijev glas nije dopuš­ tao oklevanje.

- Zatvorili su je u neki pansion. Dva policajca su bila s njom u apartm anu, dvojica stalno pred vratima. Jednoga jutra, u vreme smene straže kada su otvorili vrata, Mirti su našli u njenoj sobi, iskasapljenu nožem i potpuno unakaženu. Sto je najvažnije, ona dvo­ jica u apartm anu kleli su se da nisu ćuli nikakav šum čitave noći. Karli mi se kleo da su to učinili Džonasovi d u ­ hovi, Lesli. Nemoj se sm e ja ti. . . od tada niko ne sme ni da pomene Džonasovo ime, čak ni u š a li. . . Uostalom, video si šta se dogodilo sa m atorim Esterhazijem . . . a on ti čak nije rekao ni reći!

- O no svakako nisu učinili duhovi nasmeja se hladno Lesli. - Mislim da si u to mogla da se uveriš i svojim 'oči­ ma . . .

-To da, a l i .. .Gde mogu da nađem Karli ja?

- To ti neću reći.

Lesli iznenađeno podiže obrve. I po­ red straha koji je osećala, glas joj je bio siguran i čvrst, glas žene koja je donela odluku i bila rešena da se te odluke i drži.

Uostalom, od početka je shvatio da je Mod žena koja zna šta hoće . . . Ako je odlučila da m u ne kaže ni reći o KarIi ju, ona to neće u č in it i. . . sem ako je ubedi da joj se zaista neće ništa dogo­ diti . . . A to će ići teško, veoma teško.

30 Nagnuo se i blago dotakao usnama njene usne.

U redu je, Mod. Neću te siliti da go­ voriš ako misliš da to nije pametno. I ovo što si mi rekla biće dovoljno za po­ četak. Hvala t i . ..

Ona se izmigolji- ispod pokrivača i stade pored kauča. Svetio koje je dopiralo sa ulice osvetljavalo je njeno ras­ košno telo.

-H vala tebi, Lesli, što me nisi pri­ moravao da govorim . .. jer posle toga ne bi moglo da bude kao sada . . . Spa­ vaj, a ja se vraćam Loniju.

- Laku noć, Mod. - Laku noć, Lesli . ..

Loni je izašao iz kupatila još uvek tresući glavom. Sav onaj viski od pro­ šle noći nije prestajao da deluje i po­ red nekoliko sati spavanja i onoga što je skitnica obično nazivao jutarnjom toaletom, a što se sastojalo u oprez­ nom pljuskanju lica hladnom vodom.

Sada je, m eđutim , zastao kao ukopan i zabuljio se u Leslija.

- Hej, Mod? - zviznu on od divljenja.

- Vidiš li ti ovo što ja vidim, i l i .. ?

Lesli, ‘nag do pojasa, izvijao je na podu svoje udove u naizgled nem ogu­ će položaje, a mišićavo telo bilo m u je obliveno znojem. Samo se osm ehnuo na Lonijeve reći, jer su sve te vežbe zahtevale dosta napora, koji se, m eđu­ tim, nije ogledao na njegovom glat­ kom licu.

Mod je mrko proučavala jutarnje novine kraj šolje kafc koja se hladila.

- Dođi da vidiš ovo, Loni - reče hladnim glasom.

- Novine - frknu prezrivo skitnica. Ta hartija, devojko moja, ne služi za či­ tanje. Sad, ako se radi o spavanju na

Poni West - Borilačke veštine 9 klupi, u parku . . . e, to je već nešto dru ­ go. Što je format veći i novine deblje, utoliko bolje. Nisam valjda poludeo da svoj sveži mozak zamaram glupostima koje se nalaze u novinama?

Lako skočivši na noge, Lesli se izgu­ bi u pravcu kupatila. Mod je zamišlje­ no gledala za njim.

- Bilo je lepo? - tiho reče Loni oz­ biljno je gledajući. Žena se trže.

- T i. . . nisi spavao?

- Nisam - osmehnu se Loni. - Ne­ moj da praviš takvo lice, do đavola!

-K akvo lice? - sleže Mod rameni­ ma. - Nisam učinila ništa loše, zar ne?

- Ko kaže da jesi? Ne budi dete, Mod . . . vrlo dobro znam o šta si li i šta sam ja . . . ko ima prava da ti prebacuje /bog toga, do đavola?

Ona je ćutala, šarajući prstom po stolu.

- Pomislila si da ću se naljutiti? tiho upita Loni.

Ona nem o potvrdi glavom.

- Mod! Pa ti . . . tebi je . .. stalo do mene?Zaisla?

Ona nervozno ustade i priđe prozo­ ru.

- Ne želiš da mi kažeš?

- L o n i. . . proklela budalo!

Okrenula m u se licem i on tek tada shvati da su joj oči vlažne. Priskočio je do n je i nespretno je privukao u zagr­ ljaj.

- Devojčice moja - nežno je govorio.

- Ali kako . . . zašto? Nije mi jasno . . . prokletstvo, ja i takva žena . . . to ne ide, Mod! - Ćuti . ..

On je privuče bliže sebi, ali mu je po­ gled bio uprt u prazno. To nije trajalo dugo. Duboko u/.dahnuvši, on je blago odgurnu i vrati se za svoje mesto /a stolom.

- Prokletstvo . . . sad bi mi dupli \is-

Puni West - Borilačke veštine 9 ki dobro došao ... Žena ćutke otvori orm ar i stavi flašu i dve čaše na sto. Loni ih napuni do vrha.

- Mod . . . shvataš li koliko si pogrešila?

Ona m uškim pokretom izruči čašu pića u grlo.

-Zašto? - upita grubim glasom.

- Ne možeš voleti skitnicu kakav sam ja do đavola, eto zašto!

- Ko to kaže?

- Uhhh!

Loni ponovi napuni obe čaše, ali Mod pokretom glave pokaza da neće više. Usne su joj bile čvrsto stegnute.

- Slušaj ti, Loni Osm onde . . . možda sam šašava što sam se zaljubila u tebe, ali ni ti, niti bilo ko drugi, neće meni određivati šta ću da radim i koga ću da volim! Je li to jasno?

Loni se nasmeja.

- Prokletstvo, Mod, uvek sam mislio da si ti pametna žena. Ali ovo ...

- Ako misliš d a je moj životni san da se udam za nekog glupana koji ima ku­ ćicu i dobar posao, onda se grdno va­ raš, Loni Osmande! Prvo i prvo, brak mi ni na pamet ne pada, a drugo . ..

- Ne govori gluposti, ženo! - naroguši se Loni. - Šta misliš kako bi to izgle­ dalo? Živeli bismo ovde, zajedno, zar ne? Od tebe bih dobijao lovu za piće kad mi zatreba, a? Valjda znaš da ništa ne znam da radim čak i kada bi mi tak­ va glupost uopšte pala na p a m e t. . . a kada dovedeš mušterije ovamo, ja bih polako u šetnju, verovatno? Sa decom? Pretpostavljam da misliš i na decu, Mod? - Ne govori gluposti! - oštro odseče žena. - Gospode bože, kako ovi m uš­ karci um eju da iskom plikuju stvar! Ko je govorio o tome da živim o zajedno?

Nikada ne bih ovde ni prim ila takvog

31 prljavka!

Loni uzdahnu i prevrte očima.

- Sad mi tek ništa nije jasno . .. voliš me, ali nećeš da živiš sa m nom? Možda ću morati i da ti plaćam ako poželim da spavam s tobom, a?

- Naravno! Sve ostaje isto kao i do sada . . . Glupača sam bila što sam ti ovo uopšte i rekla. Očigledno je da tebi nim alo nije stalo do mene, Loni Osmonde!

- Meni? Meni nije stalo do tebe?

Mod, znaš li ti šta govoriš?

- Znam , prokletstvo! - ona lupi ša­ kom o sto.-Čim sam pom enula ljubav izmislio si stotinu razloga zbog kojih to ne bi išlo! Šta drugo mogu da zaklju­ čim?

Lesli, osvežen pod tušem, zainteresovano je zastao na vratima kupatila, shvativši o ćemu njih dvoje razgovara­ ju. Na licu m u je lebdeo širok osmeh.

- Šta se keziš? - progunđa Loni. Smešno ti je što dve ovakve drtine go­ vore u ljubavi, a?

- Nije - odm ahnu Lesli ozbiljno gla­ vom. Prišao je stolu i seo izm eđu njih dvoje. - Žao m ije, ali sam moray da ču ­ jem sve . . . ili gotovo sve. Zbog čega se ti plašiš ljubavi, Loni?

- Ja? Šta ti je, Lesli?

Lesli ga zaustavi pokretom ruke.

- Čekaj. Ti se, u stvari, plašiš odgo vornosti, zar ne? Najlakše ti je ako m o­ raš da misliš samo o sebi, bez ikakvih drugih obaveza ...

Loni je mrko buljio u svoju čašu.

- Da, pa šta?

- Ništa - sleže Lesli ramenima. Mod to potpuno shvata. koliko sam ja video. Neće od tebe zahtevati nikakve obaveze. . .

- Slušaj, Les . . . Mod je divno dete i mene čudi samo šta je našla u ovakvoj propalici. Prokletstvo, kakav sam ja

32 materijal za muža? Hajde, reci?

- Idi do đavola! - vrisnu Mod. - Ni luda se ne bih udala za tebe!

- Eto vidiš! - Loni nem oćno sleže ra­ menima.

Lesli je morao da se nasmeje.

- U redu, govorićemo o tome drugi put, kad ne budeš tako mamuran, Loni. Mod, kafa je bila odlična; šta će ova dva izgladnela miškarca dobiti za doručak?

- Klasično - osm ehnu se ona. - Šun­ ku i jaja. Ali, pre toga zaviri malo u no­ vine ...

Lesli je pogledom hitro preleteo preko dve kratke vesti koje su se našle na istoj strani, verovatno slučajno, jer ih niko verovatno nije dovodio u vezi. »Obračun bandi u noćnom lokalu«: tako je glasio naslov, nad sažetim opi­ som događaja u »Plavoj laguni«. Po piscu članka, stari Esterhazi stradao je samo kao slučajni očevidac obračuna dveju bandi. Lesli sa zadovoljstvom za­ ključi da policija nema tačan opis njih troje.

Naravno, to nije značilo da neko drugi neme mnogo bolji opis. U tim stvarima podzemlje je uvek bilo efi­ kasnije od policije.

Druga vest bila je još smešnija. »Pro: valnik na zabavi«, pisalo je mnogo krupnijim slovima nego nad člankom o Estrerhaziju, a tu se nalazila čak i fo­ tografija zgodne Rite, jedva malo skri­ vene nekim pokrivačem. Po zvaničnoj verziji, ona, Harvi i Badi su se zabavlja­ li »malo slobodnije«, tako je to novi­ nar formulisao, kada je u stan uleteo provalnik sa revolverom. Badi m u je pružio otpor i tako poginuo, a onda je provalnik u strahu pobegao. No, na ža­ lost, nijedno od njih nije imalo vreme­ na da zapazi nešto više detalja o viso­ kom čoveku sa revolverom koji je u/

Poni Wesl - Borilačke vešline 9 to bio maskiran.

Lesli se glasno nasmeja. Džonas je očigledno brzo radio i priča koju će i policija, verovatno, morati da prihvati već je bila iskonstruisana. Rita i Harvi do sada su svakako već bili na slobo­ d i . ..

- Dakle? - upita Mod. - Video si?

-V ideo sam. Džonas radi brzo, to mu m oram o priznati.

- Još uvek nisi odustao od pokušaja da ga pronađeć? - tiho upita žena.

-■Ne. O na klim nu glavom, poslujući oko malog štednjaka na plin u uglu, odakle je dopirao prijatan miris sveže šunke.

- M m m m - uzdahnu Loni. - Već se bolje osećam, časna reč . ..

Lesli se trže. Neko je dolazio hodni­ kom, nekoliko ljudi koji su oprezno koračali. Da li zbog večnog mraka koji je vladao na stepeništu, i l i . ..

Neko zakuca na vrata.

- Ko je? - upita Mod glasno.

- Šarlota - javi se jedan ženski glas.

- Mogu li da uđem, Mod? Nešto u tom glasu nije se dopalo Lesliju. Sem toga ...

- Ne, M od!-uzviknuo je, skočivši na noge i jednim skokom se stvorivši kraj vrata. - Ne! Prekasno. M od je otvorila vrata i sve što se potom dogodilo trajalo je samo onoliko vremena koliko je bilo potreb­ no da se ona otvore do kraja ...

Pucanj koji je odjeknuo nije preva­ rio Leslijevo iskusno uho: revolver ve­ likog kalibra, sa prigušivačem. Snažno telo žene bilo je odbačeno nekoliko stopa unazad udarom teškog metka, ali ubica nije želeo ništa da rizikuje.

Drugi metak stigao je pre nego što je pala na pod.

Za svoje godine i svoj m am urluk Loni je reagovao iznenađujuće brzo.

Poni IVc'.v/ - Borilački’ veštine 9 Bacio sc na pod, povukavši sto za so­ bom, tako da sc treći metak zario u zid u visini mesta gde se delić sekunde na­ lazila njegova glava.

Za četvrti hitac ubica više nije imao vremena. R uka sa dva ispružena ukrućena prsta, kao zvečarka je sunula kroz otovorena vrata i zarila m u se u grudi. Okrenuo se oko svoje ose ¡ bezg­ lasno sručio na pod, prekrivši svojim telom ogromni pištolj koji m u je ispao iz opuštenih prstiju.

Ali on nije bio sam: drugi čovek, mladić bledoga lica i ogromnih crnih očiju, pritiskivao je ženu uza zid, drže­ ći joj pod grlom oštricu noža. Shvatio je da nešto nije u redu tek kada sc u polum račnom hodniku pred njim stvorila ogromna senka. Prigušeno opsovavši, on je zam ahnuo širokim po­ kretom koji bi prosuo crcva svakom neopreznijem protivniku.

Za Leslija Eldridža to je bila dečja igra. Nož je prozu jao kroz vazduh i na­ glo se zaustavio; Leslijeva šaka je čelič­ nim stiskom uhvatila mladićevu ruku.

Lagano, a onda sve brže, vrh noža po­ čeo je da se vraća prema ćovekovim grudima, praćen njegovim izbezumlje­ nim pogledom. Dospeo je da krikne tek kada mu se nož, vrhom naviše, za­ rio pod rebra i nepogrešivo pogodio srce.

I on i žena koju je drugom rukom još uvek pridržavao, srozali su se niz zid. Jedan pogled bio je dovol jan Lesliju da utvrdi da je žena nepovređena.

Sva sreća da se od straha onesvestila, jer bi njeno vrištanje svakako diglo na noge čitavu zgradu.

Okrenuo se u mestu i pritrčao Mod. Loni je već klečao kraj nje, ali m u je Pogled bio uprt u Leslija.

- Les . . . nije valjda ..?

Ogromna m rlja krvi na grudim a nije

33 ostavljala mesta sumnji. Lesli klimnu glavom.

- Mrtva je, L o n i. . . ništa se više ne može u č in iti. . .

Loni besno tresnu pesnicom o od, ne obraćajući pažnju na bol.

- Mrtva, prokletstvo! Mrtva je . . . je­ dina žena k o ja . ..

- Ne vredi misliti o tome, Loni - čv­ rsto reče Lesli. - Idem o odavde . ..

- Kuda? - rezignirano sleže skitnica remenima. - Kuda?

- Da je osvetimo.

Loni ga je nekoliko trenutaka posmatrao kao da ne razume šta je re­ kao, a onda mu pogled iznenada po­ stade tvrd.

- Da, Les, u pravu si. Idemo da je os­ vetimo . ..

Lesli je sedeo za stolom i sa osmehom posmatrao Lonija koji m u se, oklevajući, nesigurno približavao.

—Šta se keziš, do đavola? - progunđa Loni kada je seo za njegov sto. Nisi nikad video majmuna, je li?

Nalazili su se u restoranu jedne od velikih robnih kuća, gde je Lesli uspeo da odvuče svog ortaka i pored ogorče­ nog otpora. Sada, pola časa kasnije, Loni se vraćao kao drugi čovek: čist i obrijan, u potpuno novom odelu koje mu je sam Lesli odabrao. Uostalom, strah m u je bio najveći pom oćnik u tome; Loni je pristao da se uredi tek kada je Lesli objasnio da će m u novo odelo biti najbolja kamuflaža pred Džonasovim ubicam a koje svakako još nisu prestale da ga traže.

- Ovo ti je dobro - uzdahnu Loni iskapivši viski koji je Lesli na vreme na­ ručio. - S lu ša j. . . mi nismo stigli da d o ru čk u je m o . ..

34 - Ja sam već jeo - osm ehnu se Lesli.

- A tvoj doručak tek što nije stigao.

Mislim da nemaš ništa protiv bifteka?

- Ja? Taman posla! Još ako si se setio da naručiš i pivo ...

Lesli se u šali lupi po čelu. - Proklet­ stvo . . . to mi nije palo na pamet! Mis­ lio sam da piješ samo viski.

M eđutim , njegovoa šala nije uspela, jer se konobar već prim icao hitrim ko­ rakom, a centralno mesto na poslužavniku zauzimala je flaša piva sa veoma poznatom etiketom. Lonijeve oči zasvetleše.

- Les. . . - izjavi on svečano - ti si drug kome nema ravna izm eđu dva o k eana. . . a možda i d^lje!

Sočni biftek nestao je za tili čas, kao da ga je oluja odnela. Lesli je sa uživa­ njem gledao kako Loni jede, zalivajući svaki zalogaj izvrsnim pivom. Kono­ bar je već bio u pripravnosti sa novom flašom kada je prvu ispraznio; Lesli se za to pobrinuo velikom napojnicom kada je platio svoj doručak.

- U f .. . ovo je bolo dobro - reče Loni zavalivši se u stolici i oprezno po­ puštajući kaiš na svojim novim pantalonama. - Drugar, spreman sam da go­ loruk krenem na Džonasa i njegove duhove!

- I ti si čuo za duhove? - iznenadi se Lesli.

- Ja sam. - Lonijevo lice se uozbilji.

- Mod mi je ispričala za Mirti Kolins.

- Veruješ u duhove?

- U duhove ne . . . ali da se nešto krupno kuva, to verujem. čuj, Lesli on spusti glas obazirući se oko sebe i Mafija se uzmuvala . . . njim a ne ide u račun ako se pojavi neko s kim moraju da dele debele profite od ilegalne trgovin<\ -O ružjem ?

-O ružjem i svim ostalim, svejedno.

Potii West - Borilačke veštine 9 Ne znam koliko poznaješ njihov apa­ rat, Les, ali kad oni nisu uspeli da pro­ nađu Džonasa, o n d a . . .

Lesli je zamišljeno gladio prstima čašu odličnog konjaka.

- Poznaješ li nekog Karlija? - I Oblitasa? Mod mi je rekla da njih dvojica rade za Džonasa.

- Karlija poznajem - klim nu Loni glavom. - Za Oblitasa sam samo čuo.

Taćno je, po svemu sudeći oni rade za Džonasa.

- Gde možemo da nađem o Karlija?

- Ti i ja?

- Ti i ja - osmehnu se Lesli očigled­ nom strahu na Lonijevom licu.

- Naći ćemo ga lako, a l i . ..

- Bojiš se?

Loni klim nu glavom. I pivo kao da je iznenada izgubilo ukus, jer on spusti čašu i napravi grimasu gađenja.

- Na zaboravi M od, Loni - podseti ga Lesli tihim glasom.

- Nisam je zaboravio. . . bojim se, Les. Ali ću ti pomoći, zbog nje.

- Hvala ti. Tvoje je samo da mi ga pokažeš, a ja ću već naći načina da iz njega izvučem sve o Džonasu i mom drugaru Pitu. Važi?

- Važi - uzdahnu Loni. - Slušaj, or­ tak . . . za Karlija je ovo još uvek veoma rano. Kako bi bilo da popi jemo po još jedno piće pre nego što pođem o da ga tražimo?

- U svakom slučaju - osm ehnu se Lesli. Konobar je već potrčao na nje­ gov neupadljivi znak.

Dok su pokretnim stepenicama sila­ zili iz restorana, Lesli je pažljivo mot­ rio sve oko sebe. Znao je da Džonas neće tako lako odustati od pokušaja da uništi čoveka koji m u je bio na tra­ gu. I ne samo to; verovatno je već osecao strah pred protivnikom koji je na svaki udarac uzvraćao dvostruko. Lis­

Poni \Vcsi - Borilačke vcšiine 9 ta plaćenika koji se nisu vratili sa gla­ vom Leslija Eldridža bila je već prilič­ no dugačka; ma koliko moćan bio taj Džonas, morao je računati da ovaj ob­ račun neće dobiti tako lako kao pre­ thodne.

Prezriv osmeh iskrivio mu je usne; nije uzalud mnogo vremena posvetio proučavanju psihologije zločinaca. Za Džonasa novac ni je bio osnovni motiv, ono što ga je nagonilo da se bavi opas­ nim i unosnim poslovima. Bila je to moć, nagon za gospodarenjem nad drugim ljudim a i njihovim sudbina­ ma, njihovim životima. Novac je bio samo jedno od oruđa kojim je Džonas to postizao; strah je bio drugo, a za to se brinula svakako ne mala armija pla­ ćenika, lešinara spremnih da ubiju za nekoliko bednih dolara, sanjajući da će i oni jednog dana u rukam a imati takvu moć kakvu ima njihov tajanstve­ ni gospodar.

- Gde misliš da ćemo sada naći Karlija? - upita Lesli kada su sišli na ulicu.

- Karli je noćna ptica - odm ahnu Lom glavom. - Teško da ćem o ga sres­ ti. Jedino što možemo to je da obiđemo pet-šest klubova i proverimo da li ga negde očekuju. M oram o biti oprez­ ni, moguće da u podzemlju već kruži moj i tvoj opis. Cesto se događa da neki sitan zlikovac poželi da se dodvo­ ri Džonasu ili nekom drugom g a zd i...

- Hej! Lesli iznenada zaslade.

- Šta se dogodilo? - Loni se začuđe­ no osvrtao oko sebe.

- Im am izvrsnu ideju - osmehnu se Lesli. - Džonas je već izgubio nekoliko ljudi, je li tako?

- Ti to znaš bolje od svih ostalih nasmeja se Loni. - Pa? - Kako bi bilo da mu ponudim o do­ brog revolveraša? Kladim se da će ob-

35 erućke prihvatiti ponudu.

- Na koga misliš?

- Na sebe, naravno. Revolver, u stvari, ne nosim, ali sam vešt i sa njim, videćeš. Šta kažeš na moju zamisao?

-Šašav si! O ni već imaju tvoj opis, do đavola! Bićeš izrešetan pre nego što Džonasu budeš uspeo da kažeš »gazda«!

- Imaju moj opis - smejuljio se Lesli - ali se opis može i i/.meniti, zar ne?

- Lud si - odm ahnu Loni glavom. Prokletstvo, Les, nemaš posla s amate­ rima!

- Nisam ni ja amater - podseti ga Lesli. - Slušaj, kad smo već kod toga. . . gde ćemo ti i ja da smestimo naš glavni štab? Neki hotel?

- Kod Pablita - spremno odvrati Loni. - Bolje ti meslo ne treba.

- Siguran si? Misliš li da Džonasovi ljudi ne znaju gde te treba tražiti?

Loni zastade nasred ulice ne obra­ ćajući pažnju na zastoj koji se stvorio među pešacima koji su hitali lam o i amo, mereći ga ljutitim pogledima.

Lesli ga je morao povući za ruku da bi krenuo dalje.

- Prokletstvo! To mi ni na pamet nije palo!

- Eto vidiš. Sem toga, meni su kod Pablita ostale neke stvari koje su mi potrebne za prerušavanje. Kako da dođem o do njih?

-To je prosto. Telefoniraću nekom u hotelu i reći da ti te stvari pošalju.

Može?

-Može? Gde ćem o biti ti i ja?

- Ovde.

Lesli se okrete u pravcu u kojem je Loni pokazivao. Sa široke bučne ave­ nije odvajala se jedna poprečna ulica oivičena niskim kućama odvojenim od gradske buke pojasevima zeienila.

Na prvi pogled idilična slika, ali se paž-

36 Ijivini posmatranjem moglo zapa/iti d a su (ravnjaci /.apušleni, fasade ošte­ ćeno i isprljane, krovovi na mnogo mosta načeli vetrovima koji zim i nisu im ali obzira prema greškama gradite­ lja.

- kakve su to kuće?

- Dugačka priča - uzdahnu Loni. Neka ih je kom pani ja sagradila za pro­ daju građanim a iz imućnijeg srednjeg sloja, ali se na kraju pokazalo da su kuće preskupe za njih, a nedovoljno r askošne za one malo bogatije. Kom­ panija je propala, kuće pripale gradu zbog neplaćenog poreza i sada ih izda­ ju svakom ko je spreman da plati malo više nogo u prosećnom hotelu. Narav­ no, interesovanjc nije veliko, jer ko bi se smešlao sam u ovoliku kuću kad ima bolju uslugu i više udobnosti u ho­ telu; kažu da u malo kojoj još radi grejanje, a u ovo doba godine ...

I pored toplog kaputa. Loni se zimogrožljivo strese, valjda sećajući se jučerašnjeg smrzavanja na auto-putu. kiša je prestala pred jutro, ali je sa okeana ponovo đ un uo vlažan vetar koji nije obećavao ništa dobro oblaku smoga nad Los Anđelesom.

- Hajde da ih pogledamo - predloži Lesli. Laganim korakom prošli su kraj ni/a kuca, od kojih je tek m ožda svaka treća bila useljena.

- Ovo ćem o uzeti - reče Lesli - na­ ravno, ako je unutra sve u redu - po­ kazivao je na prizemnu zgradu nekada belih zidova, u samom dnu velikog dvorišta obraslog grmljem i travom.

Njena zadnja strana gledala je na veli­ ki park u susednoj ulici, om ogućujući tako da joj se priđe sa obe strane. Evo li dvesta dolara, Loni, da obaviš sve formalnosti. Zakupi je na nedelju dana, sredi unutra sve što je potrebno i...

Puni West - Burilačke vešline 9 - I? - Loni gotovo plašljivo prihvati dve krupne novčanice, razmišljajući u koji džep da ih stavi.

- Nabavi nešto hrane i pića - osmehnu se Lesli. - Nema razloga da ne stvorimo pravu • dom aću atmosferu, zar no?

- Čekaj, a kuda ćeš ti?

- Ja? Idem u šetn ju.

- Nećeš da mi kažeš? Kod Pablita, je li?

- Kod Pablita - klim nu Lesli gla­ vom.

- A ako to tamo čeka zaseda?

Visoki čovok već je bio odm akao ne­ koliko koraka od Lonija. Kada se okre­ nuo, u očima mu je blistao osmoh.

- Džonas će izgubili još nekoliko svojih plaćenika, ništa drugo. Ne brini za mene, L o n i...

»Da vidimo«, napeto je razmišljao Lesli, iako se to po njegovom opušte­ nom hodu ne bi moglo naslutiti, »da vidimo, kakvu su zasedu ovoga puta postavili Džonasovi ljudi. Ono kod Mod bilo je dosta naivno, jer Džonas, ili neko od njegovih pomoćnika, nije računao na ozbiljan otpor. Sada će već biti oprezniji, naročito kad shvati od čega su umrla ona dvojica u »Plavoj la­ guni«. Jedan će biti u kolima u nepos­ rednoj blizini hotela, kako bi najavio moj dolazak, verovatno toki-vokijem, dvojica će čekati u sobi, spremni da izrešetaju prvog ko otvori vrata.

Ili će možda izabrati po sebe manje opasan način: dovoljno eksploziva da uništi i sobu i onoga koji prvi dotakne kvaku na vratima pošto se uređaj pod­ esi daljinskim signalom. U tom sluča­ ju, njih dvojica ili trojica biće u kolima pred hotelom, čekajući da vide ishod

Poni U'c’.si - Borilački' vestine 9 svoa poduhvata«.

Ni egov oštri pogled ispitivao je sva­ ku stopu prostora na preostalih stotinak jardi do hotela. Da. u jednim neu­ padljivim malim kolima sedeo je čovek sa šeširom na glavi. Nervozni po­ kreti glavom udavali su da nekoga na­ peto čeka. »Ne brini, prijatelju«, pomisli Lesli, »uskoro sti/em . . . samp ne odande odakle me očekuješ«.

Uska ulica ir ovo doba dana nije bila naročito prometna, ali za majstora u skrivan ju, kakav je bio Lesli Eldridž, ni to nije predstav ljalo problem. Njegova vitka l'igura stapala se sa oronulim si­ vim zidovima, gurila se kada je bilo po­ trebno da se skrije iza parkiranih au­ tomobila. nestajala u prolazima ili iza telegrafskih stubova.

Kada je konačno prišao kolima, gla­ va čoveka bila je okrenula na drugu stranu, prema početku uličice. Njego­ vu nervozu jasno je odavala gomila opušaka na trotoaru ispod otvorenog prozora.

Lesli se bešumno nagnuo prema njemu i slavio mu ruku na rame.

- Zar ni je malo hladno da ti prozor bude otvuren? - upitao je ljubaznim glasom.

Covek se trgao i njegovo bledu, lju­ tilo lice ispod nisko spuštenog oboda šešira okrenulo se Lesliju. Nekoliko dugih sekundi ga je s norazumevanjem gledao, a onda m u crte lica izoblici iznenadni strah.

- Mene si čekao, a? - osmehnu se Lesli.

Covekova desna ruka polete prema levoj strani, negdo pod kaput, ali ne dovoljno brzo da bi uspeo da se doče­ pa skrivenog revolvera.

•los wv ck sa ljubaznim osmehoin na licu, Lesli malo pomeri ruku i scepa

37 čoveka za vrat, povi jajući mu glavu na­ niže i istovremeno dugim prstima pritiskajuei dobro po/nate nervne cen­ tre.

Covek nije imao vremena ni da krikne. Uostalom, bol koji je osetio trajao je kratko. Njegovi vratni pršljenovi nisu izdržali pritisak i un se opustio, sa licem na volanu.

Lesli se od mače od kola i hitro osvr­ te oko sebe. Niko od retkih prolaznika nije pokazivao da je zapazio išta neo­ bično. Lesli duboko udahnu i elastič­ nim korakom produži prema hotelu.

Jedan stražar u kolima isključivao je mogućnost tempirane bombe, ali nje­ gova opreznost zbog toga nije bila niš­ ta manja. Prezrivo je odm ahnuo gla­ vom kada je usao na m račno stepeniš­ te; pogasili su sva svetla u hodnicima kako bi se kasnije lakše izvukli, zabo­ ravljajući da tama predstavlja pred­ nost i za čoveka koga očekuju.

Samo što su oni i ovoga puta mislili da posao neće bili težak, osmehnu se Lesli. Dva brutalna lipa sa revolveri­ ma, ubeđena da im jedan covek, ma kako snažan bio, ne muže izmaći. »Ovuga puta ste se prevarili, guspodo ubice«, mislio je Lesli dok se mrač­ nim hodnikum nečujnu privlačio vratima svoje sobe.

Oprezno je prisluniu uho 11a vrata i zadržao dah. koncentrišući se potpu­ no na čulu sluha.

Ljudi koji su ga čekali u sobi nisu se naročito trudili da budu tihi. Najzad, to im se možda i moglo oprostiti: raču­ nali su na slražara pred hotelom koji će ih upozorili 11a nailazak žrtve.

Džonas. njihov gazda, lo bi im mož­ da i oprostio, ali Lesli Eldridž nika­ da . ..

Pomolivši se malo uza zid, Lesli za­ kuca na vrala. Posto mu se niko nije

38 javljao, on zakuca još jednom.

Koraci koji su žustro prišli vratima trebalo je da budu tihi, ali je po njiho­ vom šum u Lesli već znao da čovek ima i revolver u ruci. Malo se pognuo i os­ lonio samo na vrhove prstiju.

Vrata su se otvorila naglo i u hodnik se izlio mlaz svetlosti, sračunat očig­ ledno da zaslepi onoga koji je kucao.

Suviše naivan trik za Leslija koji je svoj pogled na vrerrie skrenuo prema zidu, posmatrajući krajičkom oka iznena­ đenje na !’cu čoveka sa revolverom koji je bul jio u mesto gde je trebalo da stoji onaj ko je kucao na vrata.

Kao izbačen iz katapulta, Lesli se odbacio od poda, obuhvatio čoveka sa obe ruke i prosto ga uneo u sobu. O b­ ojica su se zakotrljala po podu, ali je Lesli bio taj koji je gospodario situaci­ jom. Pustivši protivnika ispravio se na noge u trenutku kada je drugi čovek, udobno zavaljen u fotelju prekoputa vrata, tek posezao rukom za oružjem ispod kaputa.

Prignuvši se. Lesli bez napora odiže prvog sa poda i njegovo krupno telo zaplovi kroz vazduh, sa izrazom izne­ nađenja na licu. Od udara, fotelja se prevrnula i obojica su se našla u ne­ razmrsivom klupku udova, jauka i pri­ gušenih psovki.

- Ostavi taj revolver! - procedi Lesli onome koji je prvi došao sebi, oniskom čoveku širokih ramena, zverskog izraza lica unakaženog ožiljkom od noža. Bio je to onaj koji je sedeo u fo­ telji i zato prošao nešto malo bolje od svog drugara. Sada, na podu, ruka mu se ponovo prikradala pod kaput.

Suženim očima bandit je procenjivao situaciju. Ma kako taj tip pred njim bio brz i spretan, proračunavao je, nema ipak nikakvog oružja. Prema tom e...

Poni Wcsi - Borilačke vešline 9 Sa trijum falnim osmehom na tan­ kim usnama on ispod kapula istrže ruku sa revolverom. Još samo delić se­ kunde i . ..

Ali je i taj delić sekunde bio više nego dovoljan Lesliju Eldridžu da zada udarac nogom u solarni pleksus.

Vrh njegove cipele zario se u meko tki­ vo i prosto ga pokidao: telo bandita os­ talo je nepokretno na podu, krv je u tankom potočiću zaklokotala iz rane.

Drugi čovek, lica izobličenog uža­ som, vukao se po podu poleđuške, zaprepašćeno buljeći u tog čoveka koji je ubijao lako, bez iz raznih očiju. Sto dalje, samo što dalje od njega.

M eđutim , zaustavio ga je zid sobe i on glasno zajeca od straha, potpuno zaboravivši na revolver koji je još uvek grčevito stezao od napora pobelelim prstima.

- Gde mogu da nađem Džonasa? upitao je Lesli ledenim glasom. Ton je imao prizvuk koji nije trpeo odbijanje.

- Gde? Pobelele usne su se pokrenule, ali između njih nije izašao nikakav glas. Čovek je samo ukočeno odm ahnuo glavom i s m ukom progutao pljuvač­ ku. Grudi su m u se ubrzano dizale i spuštale.

Lesli zaobiđe oborenu fotelju i stade nad njim. Oči ispunjene strahom pod­ igoše se prema n jemu i čovek se ins­ tinktivno zgrči, privlačeći kolena kako bi zaštitio stomak.

- Čuo si me? - isceri se Lesli. - Džonas?

- Ne . . . ne znam .. .- uspeoje čovek da procedi kroz zube koji su cvokotali od straha. - Časna reč . ..

- Tvoja časna reč - prezrivo se os: mehnu Lesli. - Govori!

- Ne znam - zacvile čovek. - Ne znam . . . nikad ga nisam ni video . . .

Poni West - Borilačke veštine 9 - Ko ti je naredio da dođeš ovamo?

- Š-š-šef. . . K a rli. ..

- Aha ... Dobro, gde onda mogu da nađem tvog dičnog šefa?

Covek ponovo proguta pljuvačku.

Leslijevo iskusno oko primećivalo je da je on donekle uspeo da savlada svoj strah. Neće proći dugo a on će se setiti revolvera u r u c i. ..

- Dakle?

Covek je jauknuo više od iznenađe­ nja nego od bola, jer njegov pogled is­ punjen strahom jednostavno nije us­ peo da sledi brzi pokret Leslijevo noge koja gaje pogodila između skupljenih kolona. Bol je došao trenutak kasnije i on je razjapio usta da zaurla.

Novi Loslijev udarac naterao ga je da zatvori usta i bol iskaže samo očaj­ ničkim stezanjem zuba između kojih se probio jecaj sličan ropcu. Iz oči ju su mu potekle krupno, mutne suzo.

- Karli - podsoti ga Losli. - Treba da mi kažeš gde mogu naći Karlija.

- »Boston<r\- proštenja čovek. - Čekaće nas tamo . .. u »Bostonu« . ..

- To je neki lokal?

Blesak opasnosti u njegovom pogle­ du na vreme je upozorio Leslija. Otupoli refleksi ubice nisu više bili u sta­ nju da reaguju dovoljno brzo. Čak i za običnog čoveka ruka sa revolverom podizala se sporo, užasno sporo. Toli­ ko sporo da je Losli imao vremena da sa ležaja dohvati onu svoju duguljastu lorbu i iz nje izvuče mač u koricama neobičnog oblika. Čelik je blesnuo na svctlosti i čuo se neponovljivi zvuk vazduha koji je uzdahnuo pred munje­ vito izvučenim sećivom.

Rana na grlu ubice bila je mala, ali je život iz nje istekao bukvalno u deliću sekur do. Ostao je oslonjen leđim a na zid, sa pogledom punim iznenađenja još uvek uprtim 11 Leslija. Ruka sa re­

39 volverom ukočeno se oslonila na koleno.

Losli pažljivo obrisa mač o njegovu odeću i osvrte se po sobi. Ovde nije bilo više ničeg njegovog, za to se pobri­ nuo još kada je izašao.

Tajanstveni mač nestade u korica­ ma one ponovo u torbi. Losli je zabaci na rame i m irnim korakom izađe u hodnik.

Nije se čak potrudio ni da zatvori vrata za sobom . ..

Zviždućući, Loni Osm ond je poslo­ vao po maloj kuhinji, sa zadovolj­ stvom prim ećujući da centralno grejanje u kući radi veoma pristojno, kako mu je, uostalom, i obećao agent za nekretnino. Štaviše, kuca je bila čistija nego što je očekivao, a dotrajali nameštaj nije mu naročito smetao. Na­ jzad, oni će tu biti svega nekoliko dana; mora jedino upozoriti Leslija da ona stolica u trpezariji nije baš najsi­ gurnija i da je treba uzbegavati.

Malo je nakrenuo glavu u stranu da provori kako izgleda dugi niz konzervi naslagan u kuhinjskom ormaru, a onda zadovoljno uzdahnuo. Svo je bilo u rodu i Losli može da dođe kad hoće.

Pa rukama zavučenim duboko u dž­ epove novih pantalona, on se po izliza­ noj stazi lagodno odšeta do prostrano dnevne sobe i uvali u fotelju kao stvo­ renu za njegove more. Pogledom pu­ nim prezira prešao je preko crno-belog televizora pred sobom i nepogreši­ vo ispružio ruku prema stočiću kraj fotelje. Lesli zaista nije žalio paro, pa zbog čega bi ga on štodoo. Viski u flaši koju je dohvatio bio je najboljeg kvali­ teta i on sa uživanjem udahnu njegov puni miris u do vrha napunjenoj čaši.

40 Ma šta ljudi mislili o tom novcu, ima on i svojih dobrih strana, to se mora priznati.

Pola sata kasnije, uprkos stalnom klokolanju vode u najbližem radijato­ ru, Loni O sm ond je blaženo zadremao kraj do pola ispražnjene flaše viskija.

Debela Mod ponovo je bila u njego­ vom snu, onakva kakvu će je uvek pamtiti: sa širokim osmehom na licu, u tesnoj haljini koja je uvek pretila da će se raspasti na grudima. Umilno ga je gledala i pitala: - Hoćeš li odm ah da se skinem, Loni, ili da malo otežem stvar?

Polom se njegov san izmenio i on prom rm lja nešto nerazgovetno. Mod je i dalje bila tu, ali ukočena na podu, sa ogromnom crnom rupom između savršenih grudi. I još neko je stajao pred njim, mračna preteča senka od koje je bila hladnoća ...

Lorii Osm ond otvori oči. Jesenji sumrak već se spuštao na grad i u pro­ storiji okrenutoj istoku vladala je go­ tovo potpuna tama.

I neko je stajao pred njim. Neka mračna, preteča senka od koje je bila ledena hladnoća .. r Đreknuvši iz sveg glasa nešto nera­ zumljivo, Loni se baci pravo napred, u nameri da projuri pored te preteče senke i što pre se dočepa vrata. »Pro­ kletstvo, gde je sad Lesli, taj m om ak se ničeg ne plaši«, prolete m u kroz glavu.

Jedna čvrsta ruka ga zadrža u mestu tako da je gotovo pao i on ponovo dreknu, očajnički se koprcajući da se oslobodi.

- Koji ti je đavo?

Lonija izdadoše noge. Posrćući, on se nekako dočepa fotelje i sruči u nju.

- Upali svetio - reče prigušenim gla­ som. - I idi do đavola!

- Zašto? - Lesli se osmehivao stojeći

Poni West —Borilačke veštinaV još uvek sa rukom na prekidaču.

- Tako . . . zamisli šta se moglo dogo­ diti da mi srce nije zdravo? A i ova­ k o . ..

S rukom na grudima, Loni je pažlji­ vo osluškivao tupe udare u unutraš­ njosti svog lola, zabrinuto vrteći gla­ vom.

-Toliko sam te uplašio?

- Idi do đ av o la . . . - odvrati Loni s nem oćnim besom. - Kako si samo ušao? Zakleo bih se da sam zaključao ulazna vrata.

- I jesi - klim nu Lesli glavom, smeštajući se u drugu fotelju. - Dobar ti je ovaj viski - primeti sipajući jednu čašu. - Hoćeš li ti?

- Ne znam - proštenja Loni. - Kažu da alkohol nije dobar za ljude u šoku.

- Ti si u šoku? - Lesli podiže obrve.

- Nisam primetio, izvini. Hoćeš da zo­ vem iekara?

- Tebi je još do šale-sa m učeničkim izrazom na licu dahtao je Loni. - Ho­ ćeš da me dovršiš, je li? E, nećeš! Nije Loni Osmond takav slabić, da znaš!

Naspi mi jedan v isk i...

- Kažu da alkohol ne valja kad si u šoku - upozori ga Lesli ozbiljnog lica.

- Idi do đavola!

Grohotom se smejući, Lesli mu gunnu punu čašu u ruke i Loni je prinese pobledelim usnama.

- Uhhh! - strese so kada je otpio do­ bar gutljaj. - Sad mi je već boljo . . . Da čujem?

- Šta da čuješ?

- Izvinjenje, naravno! - strogo reče Loni. - Reci da to nisi namerno učinio, iako ti neću poverovati. Ali ipak reci.

- U redu - sleže Lesli ramenima. Izvini, Loni, ali ipak sam to namerno učinio. Hteo sam da proverim koliko si oprezan.

- Ja? Do đavola, Lesli, pa ja sam uzor

Poni West - Borilačke veštine 9 opreznosti, časna reć! Ne bih valjda doživeo ove godine da se nisam čuvao, bolji ti dokaz ne treba!

- 1 ne treba mi - nasmeja se Lesli. Vidim koliko si oprezan. Mogao sam ti i te nove pantalone skinuti, a da ne primetiš.

- Zakl jučao sam v ra ta . . .

-Jesi. I mislio da je to dovoljno, a?

- Naravno - sleže Loni ramenima. Zar nije?

- Kao što vidiš nije. Kad sam ušao ja, mogao je ući i neko drugi.

- A - ha! - odm ahnu Loni glavom. Niko ne bi mogao biti tako tih kao ti!

- Siguran si?

- Prilično - Loni, već oporavljen, nasu sebi još jednu čašu pića. - Kako je bilo kod Pablita?

-Ovoga puta su bila trojica.

-I? - Kao što sam ii najavio - Lesli sleže ramenima. - Džonas je izgubio još tro­ jicu ubica.

Loni klim nu glavom, zamišljeno gle­ dajući u čašu. Podigao je pogled tek nekoliko trenutaka kasnije.

- Les . . . u ovom poslu obojica stav­ ljamo glavu u torbu . . . Zar ne misliš da je vreme da mi kažeš nešto više o sebi?

- Nema tu mnogo štp da se kaže, Lon. Covek kao i svi drugi. Jedino ...

- Upravo to me zanima - nasmeja se Loni. - O no što nije kao kod drugih . ..

- Pa u redu . . . mrzim zločin i zločin­ ce više nego drugi. I više nego drugi mogu da učinim da zločin bude iskorenjen.

- Zašto?

- Zašto da ne?

Loni klim nu glavom.

- Pa . . . možda je i ovo dosta. Za po­ četak.

- I/vini, Loni - Leslijevo lice sada je

41 bilo potpuno ozbiljno. - Zaista ti ne mogu reći više ništa o sebi. Mislim da već shvataš i zašto.

- Les . . . koliko si ljudi do sada ubio?

- Mnogo . . . ali je svaki od njih to za­ služio, mnogi i po nekoliko puta . . . Ne volim da govorim o tome, Loni.

- Da li si nešto doznao od one troji­ ce?

- O no glavno - osm ehnu se Lesli. Gde mogu naći Karlija.

- Oho? Sav sam se u uvo pretvorio protrlja Loni ruke. - Gde? - U »Bostonu«. Znaš gde je to?

- Kako da ne. Spreda ugledan lokal, iza kulisa kockarnica za ljude iz polusveta. Pre ili kasnije i sam bih se setio da Karlija potražim tamo.

- O nda najbolje da što pre krenemo.

Plan već imamo, je li tako?

- Plan? Kakav plan?

Lesli je već hitao u pravcu kupatila sa svojom torbom u ruci. Iznenađeno je zastao i odm ahnuo glavom.

-Razm isli malo, Loni, razmisli, sve sam ti rekao!

- Onaj šašavi plan do se ubaci u Džonasovu bandu? - vikao je Loni za njim kroz već zatvorena vrata kupati­ la. - Ne budi lud! Prepoznate te!

Lesli ništa nije odgovorio i Loni uz­ dahnu. Oprezno je opipao pod noga­ ma, kao da proverava hoće li ga držati i laganim korakom prešao do kuhinje. »Prokletstvo«, mislio je, »zbog čega uvek ogladnim kada me nešto upla­ ši«?

Sa zadovoljstvom je udahnuo miris tunjevine iz konzerve koju je vešto ot­ vorio. Nekoliko trenutaka'kasnije buč­ no je mljackao, sa konzervom hladnog piva pri ruci. Nije se potrudio čak ni da podigne pogled kada je jedna senka pala na kuhinjski sto.

42 A kada ga je podigao, doživeo je dru­ gi šok za veoma kratko vreme. Istina, njegova reakcija, možda i zbog već pretrpljenog straha, ovoga puta nije bila tako burna. Ostao je samo zava­ ljen u stolici, široko otvorenih očiju i usta, mehanički žvaćući zalogaj koji mu je um alo zastao u grlu. Čovek koji je stajao pred njim sa hladnim osmehom na licu nim alo nije ličio na Leslija Eldridža. Štaviše, bio je znatno viši od njega, u elegantnom lam nom odelu od kojeg je odudarala drečava kravata. Sa jednom rukom u džepu pantalona, drugom oslonjen na slo, podsecao je na gangstera iz lilmo\a o Mafiji, ponajviše zbog tankih cr­ nih brčića i briljantinom zalizane crne kose. Prokletstvo, sada su mu čak i oci bile crne!

- Lesli? Jesi li to ti? - uspe nekako da progovori Loni.

- Lesli? Ne, ortak pogrešio si - odgo­ vori nepoznati zvonkim tenorom, sležući ram enim a za koja bi se Loni za­ kleo da su vatirana da nije bolje znao šta se nalazi ispod elegantne tkanine. Ja sam Frenk Barezi, zvani Lepi Frenki. Možda si čuo za mene, ortak, iako sam od skora u Los Anđelesu, znaš.

- Ne valja - odm ahnu Loni glavom pošto m u se dah povratio. - Karliju ćeš biti sumnjiv. Znaš da sa Mafijom Džonas nije u najboljim odnosima.

- Ja i hoću da budem sumn jiv - od­ govori Lesli svojim norm alnim gla­ som, sedajući preko puta Lonija i dohvatajući konzervu sa pivom. - Karli me ne zanima, želim da dođem do Džonasa lično.

- Misliš da će te ovaj odvesti kod šefa kako bi te proverio?

- Upravo to.

- H m m m ... videćemo, videćeinu . .. Revolver imaš?

Poni West - Borilačke vestine 9 Leslijeva ruka polete pod kaput pre nego što je Loni i shvatio šta on namerava. Ruka sa kom adom hleba nem oć­ no mu pade na sto kada mu se pogled sukobi sa crnom ceri revolvera.

-Sklo ni to - progunđa. - Škodi mom apetitu . ..

-M isliš da će Karli biti zadovoljan ovom malom demonstracijom? - up i­ ta Lesli sa osmehom vraćajući revol­ ver pod kaput.

-Trebalo bi da bude? - sleže Loni ramenima. - Hoćeš li i li da jedeš?

-N e sada. Večeraccmo valjda u »Bostonu«?

- Ko zna? Moja deviza je: napuni re­ zervoare kad ti se pruži prilika, jer se nikada ne zna kada će ti se ukazali sletleca.

- Nije loša. Slušaj, ima li ova tvoja rupa telefon?

-Prvo i prvo, ovo nije moja rupa, već tvoja. Ti si je bar platio. A drugo i drugo, im a telefon. Zašlo?

- Kiša je opet počela da pada. Ne že­ liš valjda da sinjor Barezi upropasti ovo fino odelo pešačeći po ulici? odvrati Lesli ponovo onim zvonkim tenorom.

- Fini gospodin - prom rm lja Loni. Gde hoćeš da pozovem taksi? Pred kuću?

- N e - odm ahnu Lesli glavom. Blok dalje. Za svaki slučaj.

- Za svaki slučaj - uzdahnu Loni. Kad ti kažeš . ..

Vratar na ulazu u »Boston« iskosa je odm erio Lonijevo novo odelo, ali je zato sa odobravanjem klim nuo gla­ vom na Leslijevu drečavu eleganciju.

Nije im ipak pravio nikakvih proble­ ma da uđu, možda i zato što mu se u

Poni West - Borilačke veštine 9 ruci našla ne baš sitna novčanica. Ot­ vorio im je vrata, naklonio im se i uz­ gred dao dobro poznali znak šelu sale koji se odm ah stuštio u njihovom pravcu.

- Dobro veče, gospodo, izvolite, gos­ podo - klanjao se izm ičući se pred n ji­ ma. - Im am za vas izvrstan slo - cmoknuo je usnama. - Sa odličnim pogle­ dom na scenu. Program tek što nije počeo. ..

Još jedna krupna novčanica promeni vlasnika, a zauzvrat šef sale prodrža stolicu čak i Loniju koji nešto progunđa, zverajući unaokolo. Istina, »Bos­ ton« nije bio lokal neke vrhunske ras­ koši, ali je jadni Loni bio prosto zaslepljen bleštanjem čistih stolnjaka i neu­ kusne srebrnarije raspoređene oko ogromnih vaza sa cvećem.

- Konjak i viski - osm ehnu se Lesli.

Ponovo je govorio tenorom u kome bi dobar poznavalac razabrao jedva primetan ¡talijanski raglasak.- [jelovnik, molim. Šef sale dade znak najbližem kono­ baru; nepotrebno jer je n jegov orlovs­ ki pogled već snim io novčanicu koja je nestala u šefovom džepu i sada se pri­ bližavao punom brzinom, ne obraća­ jući pažnju na pozive sa susednih sto­ lova.

- Izvolite-spustioje nastoogrom ni jelovnik u zlatnim koricama i klim nuo glavom kada m u je šef sale diskretno preneo šta su njih dvojica naručila.

Lesli se udobnije namestio i zapalio cigaretu, sa osm ehom gledajući oko sebe.

- Auuu - šapatom dobaci Loni. - Po­ gledaj one tri ta m o . . . kakve ženske, a?

- One tri? Šta ti je, Loni? Možeš do­ biti svaku za sto dolara; pred zoru verovalno i za pedeset.

43 Loni oprezno baci pogled prema tri ne baš mlade dame u uglu. - Ne verujem li - od mahnu-glavom.

- Hoćeš da proverimo?

- Jest, kad bih imao slo dolara - uz­ dahnu Loni.

- Vidiš da mi ipak veruješ. Mada ipak nije loša ideja da ih pozovemo za s lo . . . one su ovdc verovatno stalni poselioci, mogli bismo možda i da d o ­ znam o nešto zanimljivo. Šta kažeš?

-A ko ti plaćaš račun, onda nisla!

-Sve tri ili samo dve?

- Do đavola ...

Lonijevo oklevanje podsetilo je Leslija na klasičnu dilem u magarca izme­ đu dva plasta sena; prem da je ova d i­ lema bila i teža, odlučiti se za neku od tri ipak došla privlačne žene.

- Da pozovem sve tri, a možeš se o d ­ lučiti i kasnije, a? - dobaci on sa osme­ hom.

Lonijevo lice ozari širok osmeh.

-Takve stvari više nemoj ni da me pitaš, ortak! Tri, četiri, šest, svejedno, računaj na svoii ortaka Lonija Osmonda!

Konobar je već sli/.ao sa ogrom nim kristalnim čašama na poslužavniku.

Lesli mu dade znak i prošapta nekoli­ ko reći na uho. Loniju nije promakao ni brz pokret kojim je čovek dohvatio još jednu od Leslijevih čarobnih nov­ čanica, pre nego što je potvrdno klim ­ nuo glavom i sa razumevanjem se osmehnuo.

Operacija prelaska i smeštanja za sto bila je brzo gotova uz svesrdnu po­ moć konobara koji je hitro preneo po­ trebne stolice i čaše sa stola na slo.

Lesli i njegov drugar igrali si komediju do kraja; obojica su s poštovanjem us­ tala kao da za sto prim aju dame iz na­ jboljih krugova.

Trima ženama to je očigledno impo-

44 novalo. Ona koja jc i izgledala najstari­ ja, silna, crna, raskošnih grudi i uskih kukova stegnutih zatvorenom crnom haljinom osm ehnu se ispod debelog sloja šminke na licu i zavodnički po­ gleda Lonija.

- Ja sam Mardzi reče dubokim pri­ jatnim glasom. - Plavuša do tebe. srce, zove se Eloiz, a vaša dama, gospodine - osm ehnula se i L.esliju - voli da je zovu Pusi.

- Drago mi je - klim nu Lesli glavom, priznajući i protiv svoje volje da je Pusi, smeđokosa devojka zmijastog lola u duboko dekoltiranoj večernjoj haljini, žena po njegovom ukusu. Loni je očigledno jos bio neodlučan: pogled i iu je sa Mardzi prelazio na dosta m la­ đu Eloiz i natrag, a rukom je zamišlje­ no trljao sveže obrijanu bradu.

- Kako se ti zoveš, dušo? - Pusi se već grudim a naslanjala na Leslijevu raku.

-Zovi me, Frenki. mačko - odvrati ovaj zavodnički gladeći tanke crne br­ čiće. - Moj ortak se zove Loni.

- Nisam te ranije viđala ovde . . .

-O dskora sam u gradu - osm ehnu se Lesli. - Do sada sam živcu na Istoku, a l i . . . - on odm ahnu rukom kao da se radi o nečemu o čem u ne vredi govo­ riti. - Važno je da sam sada ovde!

- I kako ti se sviđa Kalif urni ja? umeša se Mardzi.

- Fantastično, čak i u jesen - o d u ­ ševljeno je govorio Lesli, a ¡talijanski naglasak postajao je sve upadljiv iji.- A žene . . . —on uzdahnu i prevrte očima.

- Došao si na pravo mesto - uveravala ga je Pusi - ako tražiš zgodne

Poni U csi ■ *-Borilačke vcšiinc žene. Uglom usana neupadljivo se osm ehiiula žaru s kojim je Lesli, tobože neupadljivo, buljio u njen dekolte.

A sto ti stalno ćjjliš? - Mardži se okrete Loni ju koji je svoju zbunjenost prikrivao sve češćim potezanjem za čašom. - Raskrav i se malo, ćovećc; zar ti se Eloiz i ja ne sv iđamo?

- Loni, dušo - zacvrkuta Eloiz tanuš­ nim glasićem koji je odudarao od nje­ ne krupne figure sapete tesnoni halji­ nom sa izrezom jos du bljim od Pusi nog. Kaži, dopadam ti li se?

Ulihh - zastenja Loni. -Ženske, o s ­ tavite me na m ir u ... zar ne vidile da ...

- Sla, šta? cv rkutala je Eloiz napi­ njući sc prema njemu.

- Moj drugar je malo zbuljen vašom lepotom - umeša se Lesli. - Znale kako je, jos ne može da se odluci izme­ đu vas dvc.

- Uostalom, nigde se ne zurim o sleže Mardži ram enim a i podiže času.

- Živcli!

Konobar je prišao sa novom turom pića za sv e i raspoložen je je postepeno postajalo sve bučnije. Lesli je sa lako­ ćom igrao ulogu sitnog gangstera koji se negde dokopao malo više dolara nego obično, neprestano izvlačeći lis­ nicu iz unutrašnjeg džepa od sakoa i razmećući se debelim svežnjem zele­ nih novčanica koji je virio iz. nje, kao da ne prim ećujc požudne poglede žena.

-O dlično! Prima! - zaurlao je pošto je saslušao nekoliko reći koje m u je konobar šapnuo na uvo. - Ako je tamo sve spremno, da pođem o odm ah?

45

Poni H ’t'.sv - lit n i la ik e vešiine 9

Sve spremno - osm chnu sc zado­ kama dohvati Eloiz koja mu se vestu izmicala, izazivajući ga haljinom smak­ voljno konobar. Izv o lite ... Čekaj!

I rže se Luni. - F rc n k i... nutom sa ramena. Pusi i Lesli, na1d ru ­ goj strani gotovo su skliznuli pod sto, kuda idemo? Do đavola, raspoloženje oboje daheuci od uzbuđenja. ji- tek sad kako valja!

- S lu ša j. . . - šapnu devojka. - Gore t'ovek kaže da ovde ima i separe iam soba . .. ako si raspoložen ...? l.esli je \ee bio na nogama. - Tamo ee Lesli se uspravi, gladeei rukama raz­ nam biti ugodnije . . . a i intim nije - do­ barušenu crnu kosu.

Ne. dođavola! jade. /naeajno nam igujući Pusi. .loš je rano . . . hteo bih malo da se koc­ To je druga priča - isceri se Luni, kam. eto šta bih hteo. Bambina, gde je dozvoljavajući da ga Mardži i Bio i/ najbliža kockarnica, valjda ti znaš? pod ruku povedu preko sale. - Zašto - Ništa lakše - sleze Pusi ramenima odmah nisi rekao, do đavola ... uređujući hitrim pokretima haljinu. l ! hod-i se Lesli nekoliko puta malo Samo pritisni to zvonce ta m o ... saplete. glumeći da je pijan. O dgurnuo je zavesti koja je separe odvajala od U »Bostonu« je očigledno sve bilo sale i zagledao se u sto na kojem ih je podređeno željama gosta sa dubokim džepom. Konobar se odm ah stvorio tu \ec čekalo piee.

Sta je ovo? - dreknu. - Maleđelo! sa spremnim računom na srebrnom Dosta mi je konjaka, prokletstvo! Šam ­ tanjiru. Klanjajući se. proveo ih je kroz panjac! Šampanjac za sve! salu i pritisnuo zvono kraj-jednih neu­ I ne gledajući, on ponovo posegnu padljivih vrata koja su se odm ah otvo­ za lisnicom i gurnu još jednu krupnu rila. Tip opasnog izgleda uklonio im se novcanicu konobaru u šaku, pažljivo sa puta, ispitivački ih posmatrajući, ali osmatrajući ispod oka sve oko sebe. ga je um irio jedan pokret konobara.

Dušo, nešto si izgubio! zakikota Posle buke u lokalu neobično je dese Pusi Sa eha prsta oprezno je držala lovala ogromna sala ispunjena samo za cev revolver koji je Lesli namerno tihim žamorom posctilaca i zvrjanjem ispustio vadeći lisnicu. loptica na nekoliko ruleta koji su se -D aj to ovam o!-grubozaurla Lesli. v redno obrtali. Klateei se na nogama, G lu p ačo ! Zar ne vidiš da je pun! oslonjen svom težinom na Pusi, Lesli R e v o lv e r ponovo nestade pod sa­ hitro prelete pogledom preko svih pri­ koom, a Leslijevo lice se razvedri kad sutnih. Njegov ha rage i jećutao, što je se Pusi um iljato privi uz njega i gricnu značilo da mu ovde ne preti nikakva ga za in o. Loni je već imao pune ruke opasnost. Bar za sada ... posla da se na udobnom kožnom i ro­ - Za koju si igru, dragi? - upita Pusi. sed u iza velikog stola odbrani od dve -Svejedno mi-je isceri se Lesli. n a srtljiv e žene koje su se nuglas kikoVažno je da su ulozi v e lik i... !ale.

-Ja sam za poker - glasno izjavi Sat kasnije, posle nekoliko flaša odLoni vadeći nekoliko zgužvanih novlit mog šampanjca i obilne večere, iza canica koje mu je Lesli na vreme cuščv rsto nav učene zavese separea, vla­ nuo u džep. - Vas dve ćete sa mnom, dala je raskalašna atmosfera. Mardži a? Frenki? se kikotala sedeei u Lonijcvom krilu, -Rulet! Znaš valjda moj sistem dok je ov aj bezuspešno nastojao da ru­ hvalisao se Lesli povodeći se. - Idem

P on i H 'esl - B orilačke vešiine 9 da ih opljačkam, v idećeš!

Dopustio je Pusi da ga odvede do jedne od udobnih lotelja postavljenih oko stola, a onda je poslao na blagajnu po žetone. Zamišljeno je srkutao ko­ njak koji se već stvorio kraj njega i is­ pod oko posmatrao lica ostalih igrača.

- Na šta igraš? -šapnu Pusi naslan ja­ jući se grudim a na njegovu mišicu.

- Koji je tvoj broj? - isceri se Lesli.

- Sedam.

- Zašto sedam?

- A zašto ne sedam? - kikotala se devojka. I nju je šampanjac već savlađi­ vao.

- U stvari, svejedno mi je-slože Les­ li ramenima i nem arnim pokretima razbaca žetone na nekoliko različitih polja.

Pola časa kasnije, pošto je Pusi još nekoliko puta prošetala do blagajne po nove žetone. Lesli je pokazivao sve znake kockara kome je sreća totalno okrenula leđa. O čajnički je gladio svo­ ju zalizanu kosu, brisao oznojeno čelo ogromnom drečavom maramicom i žustro ispijao konjak za konjakom, lu­ pajući rukom po stolu kad god bi kug­ lica zastala na pogrešnom mostu i psu­ jući kroz zube na čistom ¡talijanskom jeziku. Čitava ta mala komedija, međutim, bila je namenjena jednom od posotilaja koji je već dvadesetak m inuta ošt­ rim pogledom proučavao Leslija, rotko stavljajući svojo žetone na sto i no pokazujući da ga mnogo zanima dobilak. U trenutku kada je Lesli ponovo ilasno opsovao na ¡talijanskom, on se hladno nasmeši. Dohvativši svoju čašu )ii laganim korakom obiđe oko stola i nade iza Leslija. Jednim pokretom ruke pokazao je Pusi da se ukloni i seo na upražnjeno mesto.

- Noće to. a? - rekao je sa osmehom.

46

Lesli ga neprijateljski pogleda.

- Šta se to tebe tiče?

-O nako - nepoznati slože rameni­ ma. - Im am utisak da si kući ostavio dosta para, ništa drugo.

- To je moja stvar . ..

- Može biti. Pomislio sam da bi te možda interesovao neki posao.

- H m m m . . . Kakav?

Nepoznati se udobnije namesti u lotel ju. - Zavisi šta znaš da ra d iš. . . i kakvim alatom raspolažeš?

Lesli se osm ehnu uglom usana.

- Diplomu nemam, ako za to pi­ taš ...

- Gde si radio do sada?

- Istok. Njujork, Baltimor, ponekad Vašington . . .

- H m m m . . . otkuda ovde?

- Istok je postao prilično vruć ... ovde je vazduh prijatniji.

Nepoznati ustade.

- Pođi sa mnom.

- Kuda? - Lesli podiže pogled. - Pri­ jatelji su mi ovde ...

- Nećemo daleko. Razgovaraću sa gazdom . . . možda nađe neki poslić za te b e . ..

Lesli je sa očiglednom tugom po­ smatrao poslednji žeton od dvadeset dolara koji je k m pije nemilosrdno po­ kupio svojim grabuljama.

- Ništa mi drugo i ne preostaje - uz­ dahnu i s m ukom se uspavi. - Čekaj me ovde - dobaci uglom usana i gleda­ jući u Pusi koja je razočarano posmatrala sada veo tanku lisnicu vraćenu u džep sakoa.

Osmehujući se u sobi, Lesli pođe za nepoznatim. Pogledom je potražio L.onija, ali ovaj nije više obraćao pažnju na njega. U sendviču između dve dame, pažljivo je studirao karte stisnu­ te u ša ci. ..

47

P o n i Wcsi

- Borilačke

vešiine 9

- Zak. Glas je bio lih i zapovednički. Lesli je veoma dobro znao šta to znači.

H aragci. . .

Nespretno se pomerio korak u stranu, Osećanje jače od svakog čula, sada je potpuno .obuzimalo Lcslija Eldriali je i to bilo dovoljno da Zak, suviše d/.a, mada se to spolja ničim nije mog­ samouveren, promaši svoj cilj. Kada lo naslutiti. Staviše, dok se na nesigur­ se ponovo okrenuo Lesliju, zinuo je od iznenađenja pred uperenom rcvolvcrnim nogama klatio nasred raskošne skom cevi. prostorije i zaklanjao oči od snažne - Dobro je - glas iza stola bio je m i­ svetlosti lampe na ogrom nom pisa­ ran. - Skloni to, Frenki. U redu je, Zak. ćem stolu od mahagonija, predstav­ Oklevajući, Lesli vrati revolver pod ljao je prizor koji je, u najmanju ruku, izazivao sr žaljenje. sako. Pokret ruke čoveka za stolom upalio je raskošni kristalni luster na Odnosno, izazvao bi sažaljenje, da su ljudi koji su se sa njim nalazili u toj tavanici i istovremeno isključio svetiljprostoriji poznavali takvo ili slično ku koja je sve dotle bila uperena Les­ osećanje. Ovako, svaki njegov pokret liju u oči.

Ako je pomislio da će mu ovaj tek proučavala su četiri hladna oka; jedan par u senci iza lampe na pisaćem sto­ tada jasno videti lice. prevario se.

Uvežbani Leslijev pogled i pre toga je lu, drugi nekoliko koraka iza Leslijevih leđa. ispitao svaku crtu te nepomične lede­ - Kako se zoveš? - ledenim glasom ne maske, tankih usana i sitnih očiju upita čovek za pisaćim stolom. ispod gustih obrva sastavljenih u sre­ - F renki. . . Franko Barezi. dini. Retka plava kosa očigledno je sa - Čuo si za njega, Zak? mnogo pažnje bila raspoređena tako - Nisam - odm ahnu glavom čovke da prikrije izražene zaliske. iza Leslija, onaj isti koji ga je i uveo u - Nisi loš, Franko - osmehnu se čo­ ovu mračnu prostoriju. - Momak kaže vek svojim tankim usnama. - Sedi. da je došao sa Istoka. Uobičajeni razlo­ Zak, donesi m u piće. zi.

- Konjak - dobaci Lesli još jednom - Aha . . . Franko, šta znaš da radiš? brišući znoj. Oprezno se spustio'u og­ - Svašta. . . ali sam sa revolverom rom nu kožnu lptclju pored pisaćeg n a jb o lji. . . - Lesli još jednom obrisa stola, teško uzdahnuvši. znoj sa čela ogromnom maramicom, - Umoran? nespretno je gurajući natrag u džep - Prilično - klim nu Lesli glavom. sakoa.

Prokleta kuglica ...

Nijedan od ljudi nije obratio pažnju - Izgubio si lovu? na te pokrete; najbolji znak da je n je­ - Sve - uzdahnu Lesli. - Slušajte, gova kamuflaža uspela i da su obojica šefe . . . nije da nešto prigovaram . .. ubeđeni da je on toliko pijan da ne ali, da li je onaj rulet tamo baš . . . mis­ predstavlja nikakvu opasnost. lim . . . »Protivnika nikada ne treba pot- Zavisi za koga - zagonetno se os­ cenjivati, gospodo«, osm ehnu se Lesli mehnu čovek za stolom. - Doreli, naš u sebi. Ali, vi niste prošli školu kakvu krupije, nije znao da ćeš raditi za nas. sam prošao ja ...« Prema tome ...

P o n i \\\'si

-

B orilačke vešiinc 9

- Tako. /naći. Proklet sivo . ..

- Zak mi reče da si ovde sa društ­ vom. Intim ni prijatelji?

Les li odm ahnu glavom, oprezno srkućući izvrsni konjak. - Ortak koga sam usput pokupio u jednom baru i tri drolje . . . nisu važni. O v a j. . . da li sam primljen na posao?

- Na probni rad - ledeno se osmehn.u ćovek, dobujući prstima po stolu.

Zak će ti objasniti ostale detalje. Ako nam se dopadne*, preći ćeš na prave poslove. D o tle ... - 011 sleže ram eni­ ma.

- H'mmm . . . postoji li kod vas nešto sto se /ove akontacija?

-'Dore Ii te, dakle, propisano očeru­ pao, a? - nasmeja se Zak. - Daj m u koji dolar, karli. Da si mu video facu dok si sedeo /a stolom . ..

- U redu - nasmeja se i čovek /a koga je Lesli odm ah zaključio da može bili samo karli, jedan od ljudi bli/ili D/onasu. Slo dolara?

Sele liv ređeno reče Lesli. - Pro­ kletstvo, na Isloku sam time čistio ci­ pele . . .

- Je li? E. ovde, u Kalilbrniji mi lo ne radimo lako. Pet stotina i ni centa više.

U/mi ili ostav i!

Uzeću - uzdahnu Lesli. požudno dograbivši pel velikih novčanica koje ni ii je Karli gurnuo preko stola. - .loš samo nešto.. . smem li tla pitam /a koga radim?

Za karlija Simonsa. lo ti je dovo­ ljan podatak, /a sada ...

Oho? Postoji i neki drugi sel? - iz­ nenadi se Lesli. listajući i/ fotelje kao i karli.

To le se ne tiče oštro u/v rali k a r­ li. Možeš ići. Franko. Zak će li objas­ nili sve ostalo.

D obio došao u klub. Frenki - osmelinu se Zak kada su izašli i/ raskoš­

48 ne Karlijeve kancelarije. - Biće li do­ bro, videćeš. Karli dobro plaća, a po­ sla, da kucneni u drvo, nema nešto na­ ročito. S em ...- lice mu se smrači.

- Sem? - radoznalo upita Lesli.

- Nije važno - odm ahnu Zak rukom.

- Ako bude potrebno, saznaoeš na vremc. Slušaj, negde si se smostio?

- U hotelu. Ništa naročito.

-Tu gore su apartmani za naše lju­ de. Ako li lo više odgovara, preseli se.

A i bolje je tla budeš šefu stalno na oku. /naš. karfiju ili onom drugom?

- karliju - progunđa Zak i Lesliju ne promaći' izraz straha koji prelele pre­ ko njegovog lica. - Za drugog bolje i da ne pitaš, njega se i sam karli p laši...

Oho? karli mi ne izgleda baš kao kukavica.

- I nije. A li...

- Toliko je opasan, kako se zove?

- Do/naccš kad bude vreme. Vidiš, ovuda se ide na sprat, slobodan je dru­ gi apartman sa leve sirane. Ja cu m om ­ ku 11a ulazu objasnili da si ti nov i čo­ vek.

Slušaj... Lesli se osvrte po praz­ nom hodniku. One ženske u kockar­ nici i moj o rta k ... Smem li da ih dove­ dem gore?

- Na žalost, ne - isceri se Zak. - Karli ne podnosi nepoznate u ovom đclu /.glade. 1 ne šali se da slučajno ilovcđes nekoga. Jasno?

Sav ršeno - uveravao ga je Lesli. Hvala li. Zak. Hoćemo li da siđemo dole i popijemo nešto.

Drugi pul, Frenki - osmelinu se Zak. I pa/i. karli ne voli pijane m om ­ ke. .. obrati na lo pažnju. l)o đ av ola.. . pa mora da je rođen u vreme prohibicije!

Nije, nije. ..m la d i je, ne brini.

Srecno. Frenki. ja odoli. Vidimo

49 se... I . .. još sumt> nosio..

Los Ii zaslade.

-Sta, Zak? - Nemoj da hi li slučajno... slučaj­ no. k a/e m ... palo na pamet da kiđnes sa lih pol slolina dolara, ka ili ima d u ­ gačku ruku.

-Ja? Z a k ... sta li pada na pamet? u/ruja se Lesli.

- Tek koliko tla /.naš - ledeno se osmehnu Zak i nestade iza jednih vrata Lesli odm ahnu glavom i produži hodnikom do vrata koja su vodila na­ trag u kockarnicu. Covck na vratima prijateljski mu je klim nuo glavom: ves­ ti su se ovde očigledno veoma brzo prenosile.

Loni je još m ek scdco na onom is­ tom mostu, iako su njegov i partneri za stolom nekud nestali. Sve tri žene užurbale su se oko njega, ali je 011 samo odm ahivao glavom i buljio u og­ romnu gomilu raznobojnih žetona pred sobom. Prsti jedne ruke uporno su pokušavali da popuste čvor krava­ te. ali su mu toliko drhtali da nikako nije uspevao u lome.

- Šta se dogodilo? - upita Lesli sa osmehom. Pusi m u se odm ah baci u za­ grljaj, a i druge dve /eno su ga gledale oduševljenih lica.

Loni polako podiže pogled.

- L . . . F re nki. .. zamisli sta se dogo­ dilo. ..

- Već vidim. Digao si im lovu.

Loni klimnu glavom, pokušavajući da kaže još nosio.

-A sada ne /naš šla ceš s lim para­ ma? - pomože m u Lesli.

- T-t-tri... tri hiljado dolara, hej! promuca Loni. - Prokletstvo, tolika lova. ..

Lesli se osmehnu.

-A ko ti nemaš ideja, kladim se da naše tri prijateljice veoma dobro znaju

P tm i M'esi

B o rila č k e v e šliiie 9

sta da radiš sa parama. Je li lako. moje dame?

Lesli bešumno sklizim sa postolje na kojoj je Pusi blaženo spavala otkri­ vajući njegovom pogledu skladno gra­ đeno vitko lolo koje mu je donelu to­ liko zadovoljstva. Nekoliko puta je d u ­ boko udahnuo kako bi otklonio posledicc previše konjaka koje je le noći morao da popije, ne računajući sve ono s'lo se polom dogodilo.

Preko lica mu prelete osmeh kada je u /brci nagih udova na drugoj postelji uspeo da razabere Lonija koji je teško disat) sa licem 11a ogromnim grudim a Eloiz. Mardži je ležala malo dalje, na sirani skupivši kolona i pokazujući svoje košćato kukove. Loniju nije bilo lako s njima, iako su i samo bile trošteno pijane posle sveg onog šam panj­ ca kojim su zalili iznenadni Lonijev dobitak na kartama.

Ušunjao se u kupatilo i sa zadovolj­ stvom i/ložio svojo mišićavo telo mla­ zovima hladne i tople vode naizmenič110. Nekoliko m inuta kasnije već se osooao mnogo bolje, spreman na sve što bi mogao doneti novi dan. Pred og­ ledalom je još jednom pažljivo proverio svoju masku i tiho skliznuo natrag u zamračenu prostoriju u koju siva svellost dana još nije bila prodrla.

Hej! Bila je to Eloiz. Oslonjena o lakat, pustila “je da Lonijova glava sklizne Sa njenih grudi, otkrivajući tako svu nji­ hovu raskoš. Drugom rijkom se blago draškala podnu stomaka.

Lesli zaslade.

- Ne spavaš?

- Zašto?

- Ne z n a m ... možda mi neslo no-

Poni West - Borilačke vešline 9 dostaje...

Lesli podiže obrve.

- M o j prijatelji nije ispunio tvoja očekivanja?

- Tvoj prijatelj - osm ehnu se ona možda je majstor /.a poker, ali kada su žene u pitan ju, o n d a ...

- H m m m ... /naći Ii to ono što mis­ lim da znači?

Ona polvrdi glavom, gledajući ga pravo u oči. Disala je teško, a napete bradavice na grudim a pokazivale su koliko je već uzbudila sebe.

Lesli uzdahnu.

- Prijatelju u nevolji treba pomoći reče. - D o đ i...

Prevario se, m eđutim , ako je pomis­ lio da je orgi ji došao kraj; malo potom probudila se i Mardži, za n jom Pusi, a onda su sve tri u smehu svukle Lonija sa postelje na pod. Potrajalo je to još čitav sat, a onda je čitavo društvo još jednom čvrsto pospalo u najra/.ličitijirti položajima. Gunđajući, Lesli se po­ novo na brzinu isiuširao, navukao odeću i tiho izvukao na vrata.

Hitrim korakom je prošao hodni­ kom u drugom krilu zgrade, gde su se nalazili apartm ani za goste. Čuvar na ulazu u privatni Karlijev deo nije bio onaj isti od noćas, ali je znao da ima posla sa novim čovekom. Lesli je tu prepreku prešao bez ikakv ih proble­ ma, a onda se privatnim liftom spustio u prizemlje. Čitav sledeći sat proveo je kupujući skupe i neukusne kožne kofere, dreča­ vu garderobu, rublje i kozmetiku koja se slagala sa njegovim novim likom.

Posle toga ostao md je teži deo posla; da u kuci koju su on i Loni iznajmili sve te predmete, ili bar veći deo. udesi tako da više ne izgledaju kao novi.

Nekoliko trenutaka je zamišljeno zagledao torbu sa mačem, ali je onda

50 sa uzdahom ostavio u plakar. Dobro bi mu došlo da to oružje uvek ima p ri ruci, ali je opasnost da će njegov novi apartman biti pretresen bila veoma realna, karli očigledno nije bio čovek koji bi nešto prepustio slučaju. Čovek na ulazu u privatni karlijev lilt zviznu kad ugleda Leslija i taksistu povijenc pod ogromnom gomilom ko­ fera.

- Hej, Frenki, je li to sve tvoje?

- Sve - dahtao je Lesli od napora. Slušaj, može li šofer da mi pomogne da prenesem ovo gore i smestim u apartman. Ruke mi otpadoše!

- Neće moći - čovek odm ahnu gla­ vom. - Žao mi je. a li...

- Prokletstvo! - opsova lesli razoča­ rano. - Ostavi to ovde, zapovedi taksis­ ti - i idi po ostatak. Ja ću nekako ovo preneti jedno po jedno.

Sve to trajalo je dobrih petnaestak minuta, ali su sve stvari konačno bile prenete u dosta udoban apartman na spratu koji je sa uspehom preživeo sve ono što su raniji stanovnici u njemu či­ nili. a što je ostavilo jasne tragove na foteljama, tapetama i tepihu.

Umorno uzdahnuvši, Lesli sede u najbližu fotelju i sporim pokretima poče da otvara prvi koler. Načinio se da je tek tada primetio Zaka koji se ce­ rio stojeći na otvorenim vratima.

- Zdravo, Frenki. Što nisi rekao da ti pošaljem sobaricu?

Lesli um orno odm ahnu rukom.

- Ponekad se zapitam zašto mi-sve ovo treba - progunđa. - Ali, šta će š... čovek ne može ići unaokolo obučen kao prosjak. A onda, kod ovog vašeg sm oga... bela košulja ne ostaje čista više od deset minuta.

- Da, da - sažaljivo klim nu glavom Zak. - To li je cena elegancije. Samo, bojim se da će ti stvari ostali neraspa-

51 kovane...

- Sta? - traže sc Lesli. - Nije valj­ da. ..

Posao - klimnu Zak glavom. - Za deset m inula da si kod Kadija.

- Čekaj, ti meni sinoć reče da nema naročito mnogo posla-gunđao je Lesli. - A sa d ...

- Loša sreća - isceri se Zak zatvara­ jući vrata. - Deset m inuta, pa/.i!

Tačno deset m inuta kasnije Lesli se našao u Karlijevoj kancelariji, presvu­ čen i tako namirisan da su se dva ćoveka koja su stajala pored njega gun­ đajući odm akla po jedan korak. Karli ih je hladno gledao sa svog mesta, a Zak je stajao pored njega, lagodno os­ lonjen na zid.

- Fredc, Roki, ovo je novi čovek poslovnim glasom poče Karli, dobujući prstima po stolu. - Frenki... Franko Barezi. Izgleda da je dobar sa revolve­ rom. Možda se još danas ukaže prilika da to proverimo.

Lesli se s lažnom nelagodnošću premestr s noge na nogu pred upitnim po­ gledima dvojice tipova koji su ga bez ustručavanja fiksirali. Karli ih nije ni morao posebno predstavljati; njihova lica i oči govorila su dovoljno o poslu kojim se njih dvojica bavile: balinaši čiji je cilj bio da strahom nateraju na pokornost svakoga ko se suprostavi njihovom, gazdi.

Roki, momak u crnoj kožnoj jakni i sa dugom kosom koja nije baš odgova­ rala njegovim zrelim godinama, osmehnu se uglom usana.

- Sete, za ovaj posao revolver nam neće biti potreban. Može čak i da nam smeta, pogotovu ako je momak nervo­ zan. Bolje će biti ako sve prođe bez pucnjave.

Karli je bez reći fiksirao Rokijevo lice i ovaj zbunjeno ućuta.

Poni Wesi - Borilačke vcšlinc 9

Kao da se ništa nije dogodilo, Karli produži: -Tvoj posao, Frenki, biće da štitiš njih dvojicu ako se neko umesa. lzbegavaj nepotrebnu pucnjavu, ali ako drukčije ne ide. .. mislim da sam bio jasan?

- Potpuno, šefe - klim nu Lesli gla­ vom. praveći se da uzbuđeno guta pljuvačku. Nije mu prom akao Karlijev prezrivi pogled koji je procenjivao da je pet stotina dolara akontacije ipak bilo previše za ovog elegantnog tipa koji, po svemu sudeći, ne vredi m no­ go.

- Roki i Fred znaju šta treba da rade i usput će ti sve objasniti. Kad posao bude završen, ti ćeš se, Frenki, javiti na ovaj telefon.

On preko stola gurnu ceduljicu na kojoj je bio nažvrl jan jedan broj. - Za­ pamti ga - dodade - i vrati mi tu hartiju. Pošto obaviš razgovor, zaboravićeš taj broj. Jasno?

Lesli klim nu glavom.

- U redu. Možete ići-otpusti ih Kar­ li pokretom ruke.

Pred vratima Roki sa nepovercnjem odmori Leslija.

-Slušaj, n o v i... da ne bi pogrešno protum ačio ono što je šef rekao... ti nas štitiš ako dođe do gužve, ali ovaj posao vodim ja. Da li sam bio jasan?

Lesli se osm ehnu tom slabašnom podražavanju Karlijevog zapovedničkog tona. I Roki je bio jedan od onih koji su žudeli za moći; ako je podnosio Karlijeve komande, svestan da je ovaj jači, opasniji i inteligentniji od njega, nije bio spreman da se potčinjava ne­ kom novom m om ku koji se tek pri­ ključio bandi.

- Koliko se sećam, šef nije pom injao nikakvo vođenje poslova, Roki. Prema to m e ... sv ako radi svoj deo posla. Ako

Poni West - Borilačke veštine 9 ti se tako ne dopada, vrati se i /ali Karli ju.

U glasu mu za/vuča metalna nota i Roki ga pogleda s novim poštovanjem.

O dm ahnuo je glavom i nešto progunđao. žurno krećući prema i/la/u.

- Kakav je posao u pitanju? - upita Lesli kada su se sva trojica našla u lil tu.

Fredi, drugi ćov ek. uskog lica i retke plave kose, dosta neuredno obučen, baci pogled na rok i ja koji je mrko gle­ dao pred sebe.

- Jedan momak se ubacio na našu teritoriju - objasni uz ukočeni osmeh.

-Set hoće da ga malo podsetimo na to.

-Tako? Zna li se za koga radi?

- Naravno -sleže Fredi ramenima. Za Mafiju, za koga bi drugog.

- 1 vi ćete tek ta k o ...

Roki prezrivo pijunu Lesliju pred noge.

- Malija je možda zakon u Americi, ali kod nas u Los Anđelesu nije tako.

Da li ti je jasno, uštvo ¡talijanska? Karli je lud za moj račun: ti si sigurno njihov špijun. D aje mene pitao, poveo bih te na kupanje u o k e a n u ... sa sto funti be­ tona na nogama!

Lesli oćuta, glumeći zbunjenost i strah. Rokijevo lice ¡/.oblici ružan os­ meh pun trijumfa. »Misli da me je zaplašio«, pomisli Lesli dok su preko parkinga pVC’la/ili do jednog starog prašnjavog »lorda«.

- N a zadnje sedište - pokaza mu Roki glavom i Lesli se poslušno uvuče u kola.

Roki i Fred su cutali sve vreine krat­ ke vožnje do lučkog dela grada. Stari »lord« s m ukom se probijao kroz gust saobraćaj, otežan maglom koja je od ranog jutra pritiskivala ulice, pa je Roki, za volanom, neprestano psovao kroz zube.

-Šta ti je? - dosadi na kraju Frcdu.

- Žuriš negde?

- Zav e/i!

Fred sleže ramenima i zagleda se kro/ prozor na svojoj strani. Oštri I ,eslijev pogled zapazi da Rokijeve uikc na volanu drhte. »Ti nisi tako opasan tip kao sto misliš da jesi«, pomisli. »Ford« se uz škripu zaustavi pred ulazom građevine koju bi u svakom delu sveta odm ah nazvali »mornai skom krčmom «, čak i da se nad ula­ zom nije nalazio krupan natpis koji je isto to govorio.

- To je ovde - dobaci Roki preko ra mena ne okrećući se Lesliju. - Ti ces ući unutra, sesti i naručiti piće. Otvori dobro oči: tražimo m om ka visokog oko pet stopa, duge plav e kose. plav ih očiju, nikada ne skida šešir. Pogledaeeš da li je sam. Mi ćemo ući /a petšest m inuta. ..a k o je momak u društ­ vu, mahnućeš nam i pozvali nas za sio.

Ako nije, mi prelazimo na stvar. ..

Roki je nezno gladio veliki metalni bokser koji je sa ljubavlju navlačio na ruku.

-Srcdićete ga, a? pođsm ehnu se Lesli. - Moći ćete sami? Mislim, m o ­ mak od pet stopa. ip a k ...

- Zaveži! - prosikta Roki okrećući se prema njemu.

Tvoj posao valjda /naš. .. ako se neko umesu. izbusi >a i kidaj! Nišla drugo!

-Cim e? Ovom olupinom ?

- A ne! Snalazi se kako /.nas. . . ak dođe do gužve, svako na svoju siranu Lepo si to smislio - osm ehnu m Lesli izvlačeći se iz kola. - Hajde, da \ d im o ...

M irnim korakom prešao je preko trotoara i odgurnuo vrata krčme. Bilo je mirnije nego što je očekivao: gotovo svi stolovi bili su prazni, a ... koliko lju ­ di u mornarskoj ođcci stai.ilo je sa lak

1*0111 Wesl tovima na dugom šanku.

S m c s liv š i se /.a sto b li/u vrata, L e sli prede pogledom po k rč m i. O d m a h je zap azio m o m k a koga su R o ki i Fred ' r .t/ili: sa še širo m na « la v i zav a lio se 11a sto lici i sa u živ a n je m n ag in jao v e lik u k rig lu p i\a .

Prava, id ilič n a slik a m o rn a rsk e kri me u ko jo j još n ije počela veče rn ja g u / A a. . . .

Samo sio u toj slici nesio nije bilo u redu: možda slo su se momci kraj san­ ka su \ ise ukočeno i napeto naslanjali, kao da očekuju da on svakog časa po­ pu ši i 1 propadne u pod I barmen je suviše žustro za ovo doba dana glan­ cao jednu islu času velikom krpom, bacajući nervozne poglede prema vra­ tima.

Kao da očekuju poselu«, osm ehnu se Lesli u sebi. I dobro znaju ko dola­ zi. .. pa. Roki iri nišla nije rekao za takvu situaciju. Neka se s;ul snalazi kako ume!

Konjak ležerno dobaci Lesli barm enu koji je konačno pogledao u nje­ ga. Ovaj klim nu glavom i okrete se tla dohvati jednu flašu sa police.

Roki i Fred su ušli u lom trenutku, malo zasiav si na vraliilia. l ovek sa se sirom odm ah im je pao u oci i oni su žurnim korakom krenuli prema nje­ mu. Roki se samouvereno smeskao. već izvlačeći iz d/epa jakne saku sa 11a \učenim bokserom, I Lesli se ponovo osm ehnu u sebi. I da nije vec bio naslutio kako njih dvo­ jicu očekuju, sada bi mogao da bude siguran u to: barmen je zastao sa ru­ kom na llasi, a nekoliko pari očiju is­ kosa je posm airalo Rokijevoi Fredovo napredovanje, ledino se covck u šeši­ ru pravio tla ništa ne primecuje, obli zujuci usne posle dobrog gutljaja piva.

Roki je zastao pred njim. raširenih

Boi ¡lučke vešline 9

nogu.

-Ti si Kaukoncn? prosiktao je. Ustani!

V’idelo se da nije 111 čekao odgovor, znajući tla je pred covvkom koga traži: Jesam - prijateljski se osmehnu ovaj. A zašlo da ustanem?

Roki se cerio pokazujući saku sa bokserom. Fred je odnekud izvukao kratak pendrek i pljeskao s njim po drugoj ruci.

Leslijev mozak je užurbano radio.

Roki i Fretl očigledno su uleleli u za­ mku: 011 je ovamo 1 došao da bi ih iz­ vukao iz svake situacije koju ne bi umeli tla savladaju sami. Bilo je veoma važno da sleknc Kal lijevo poverenjc. ako uopšie želi da tlode do Džonasa.

Prema tome, imao je samo jedan izlaz: 111a kako mu Roki i Fred bili nesimpa­ tični. morao im je pomoći.

U međuv remenu, kaukoncn se i da­ lje bezbrižno ljuljao na svojoj stolici.

Roki i Fred izmenise začuđene pogle­ de; njihove žrtve obično se nisu ovako hladnokrv 110 ponašale. Četvorica ljudi za sankom okrenula su se kao p<> kom andi i u njihovim ru­ kama se siv orise veliki mornarski no­ ževi. Dvojica. ku|i su setlcli sa druge sirane v rala. preko pula Leslija. cereci se zauzese meslo lako tla blokiraju iz­ laz.

Roki je lek lati.1 shvatio da nosio nije u redu. S pogledom zveri uhvaće­ ne u zamku otjskocio je korak unazad i ukočio se kada je shvatio da nema kuti tla pobegne. I redi je i dalje glupo blenuo u nasmejauo kaukoneuovo lice.

Ljudi od sanka približavali su se la­ gano. preteci, bez ijedne reći.

Uzdalmuvsi. Lesli privuče noge. liilo je v ivine tla inlcrvenise, 111a kako malo niii se 10 dopadalo.

Poni West - Borilačke veštine 9 Svesno zanemarujući dvojicu ljudi uz vrata, on ustade i ispreči se pred četvoricu ostalih. Oni zastadoše i zbu ­ njeno zatreptaše očima, jer nijedan od njih nije uhvatio pokret kojim se u Leslijevoj ruci stvorio revolver.

- U redu - tiho i zlokobno progovori Lesli. - Bacite tu gvožđuriju i natrag!

1 da ga njegova oštra-čula nisu upo­ zorila na opasnost, dvojicu napadača odali bi izrazi na licu ljudi ispred nje­ ga, na kojima je iznenada bfesnuo tri­ jumf.

Ipak su se prerano radovali. Kora­ kom u stranu Lesli je izbegao udarac stolicom jednog čoveka. Drugi se sru­ čio na kolena, lica smrskanog drškom revolvera. U trenutku kada se prvi po­ vratio od svog zamaha, Lesli ga je po­ slao na pod odm erenim udarcem noge u trbuh.

Nijedan od -one četvorice nije dospeo da reaguje. Kaukonenova stolica tresnula je o pod kada je on skočio na noge zbunjenog lica, ali se i sam uko­ čio pred pretečom cevi revolvera.

Roki i Fred, m eđutim , nisu gubili \reme. Lesli se čak morao malo pomeriti u stranu da ga Fred ne bi zakačio u svom bezglavom bekstvu. Trenutak kasnije sa ulice je doprlo brektanje starog »forda« koje se brzo izgubilo u daljini.

- U redu - hladno se osmehnu Lesli.

- Krvi nije bilo i bolje je da je i ne bude. Do viđenja, gospodo...

Skinuvši rukom svoj elegantni šešir, Lesli se lako nakloni i unatraške izađe kroz vrata.

Trenutak kasnije hladnokrvno je odm icao ulicom, zviždućući, sa ruka­ ma u džepovima. Nije se ni osvrnuo. A i .zašto bi: čula kojima je raspolagao bila su pouzdanija od viđa.

Niko ga nije gonio. Bar za sada...

54

Loni O sm onđ je kratko zastenjao i malo pomerio utrnulu ruku. Mardži se otkotrljala dalje od njega, ali je na­ stavila da hrče. Loni spusti noge na pod i obazrc se oko sebe stopljenim očima, dok mu je u glavi udaralo sto­ tinu maljeva. Pridržavajući se rukama za slepoočnice, on s m ukom ustade i oletura do kupatila, ne obraćajući paž­ nju na klupko nagih udova na drugoj postelji gde su blaženo spavale Pusi i Eloiz.

Pošlo je s mukom povratio i is­ pljuskao lice hladnom vodom, Loni so oseti malo bolje, iako m u je svaki novi pokret zadavao tup bol u glavi. Vratio se u polum raćnu sobu i stenjuci počeo da navlači svoje novo odelo. Nešto m u zašušta u džepu pantalona i on zavuče ruku unutra.

Pogled na gomilu zgužvanih zelenih novčanica malo ga otrezni i on poče da se prisoća svega što se prošlo noći odigralo.

Lesli? Šta je sa Leslijem, do đavola?

Postiđen što je potpuno zaboravio na prijatelja, on stisnu zube i završi ob­ lačenje mnogo hitrijim pokretima. Dr­ žeći cipele u ruci, odšunjao se do vrata i zastao da još jednom pogleda zaspale žene.

O dm ah nu o je glavom i vratio se da na stočić ostavi tri zgužvane stodinarke.

- Ipak sto ovo zaslužile, devojćice moje - reče više za sebe. Vrata je zatvo­ rio tiho, da ih ne bi slučajno probudio, a onda, stenjući, nekako navukao io­ nako pretesne cipele, Pritiskajući slepoočnice rukama, on se obazre po dugom hodniku. Gde im so nalazi taj izlaz, do đavola?

55 Oprezno koračajući kako bi ublažio bol u glavi i slušajući tužno krčanje svojih creva, Loni O sm und odlučno zakorači u pravcu staklenih vrata koja su zatvarala hodnik sa jedne strane.

Tek kada im se prim akao na nekoliko koraka shvatio je da ta vratu nisu tako obična kako izgledaju: kroz mutno staklo nazirale su se guste i čvrste re­ šetke na drugoj sirani, a iza njih senka čoveka koji je šetkao, kao si ra/a r koji savesno vrši svoju dužnosti. Slaviše, predmet koji je držao u rukam a Lonija je neodol jivo podsećao na automatsku pušku.

Da se sve polom dogodilo onako kako je bilo predviđeno, Loni Osmond bi tiho otapkao natrag kroz hodnik i malo dalje našao ne sumo lilt nego i pom oćno stepenište koje bi ga najkra­ ćim putem izveli iz zgrade »Bostona«.

Ali se od tog trenutka pa dobrih pet­ naest m inula posle togu sve doguđalo kao po nekom paklenom planu, dale­ ko od Lonijevih želja i još dalje od želja ljudi koji su postavili staklena vrata su rešetkama i stra/ara da ih č u v a ...

Najpre. taj stražar. Od oca i majke nazvan Ričard, su poštovanim prezi­ menom Pemberton, još od detinjstva poslao je poznat pod nazivom Oks i svako ko ga je upoznao morao se slo­ žili da mu nadim ak pristaje odlično.

Kao i kod živ otinje čije je ime nosio, kod vola, njegova inteligencija stajala je u obrnutoj srazmeri sa snagom. Uk­ ratko, Oks je bio jak i glup. Veoma jak i veoma glup.

Drugo, Oks je jako voleo žene, što krupnije to bolje i u poslednjih dvade­ setak m inuta njegova otupela ćula prejako je uznemiravao raskalašni smeli koji je dopirao iz jednog od apartm ana na njegovoj strani vrata.

Sad, da on tu žensku nije video kuda je

Poni UV.s/ - Borilačke veštinc 9 uluzila. sve bi bilo u redu; ovako, pri samom pogledu na tu skandinavsku boginju visoku dobrih šest stopu i pro­ porcionalno građenu, pošla m u je voda na usta.

Kad samo pomisli šla sad ona radi tamo u sobi, su onim /.goljavim Allijem . . . Uh! Treće i najvažnije, Oksu se moglo oprostiti što je zaboravio da zaključa vrata kroz koja je Alfi uveo skandinav­ sku boginju, čak i da ga opom ene na Karlijevu zabranu da se žene uvode u apartmane na ovoj strani vratu. Istina on je zaustio da to kaže Alliju, ali ga je ovaj dobro poznavao; Oksovc debele usne još uvek su premetalc nezupuljenu debelu hav anu koju mu je Ali i u pravom trenutku gurnuo u usta. »Do đavolu i v ruta«, pomislio je Oks, jer je u njegovom tupavom mozgu sli­ ku plavuše na Allijevom krevetu po­ stajala sve jasnija. U ovo doba ionako niko ne prolazi ovuda. Najzad, vratu su zaključanu, čućc uko neko baš i na­ iđe. ..

Oprezno naslonivši pušku nu zid, Oks se zu svoju težinu dosta tiho pri­ vukao vratima Allijevog apartm ana i nečujno ih odškrinio. Možda bi sve os­ talo na lome da je sa tog mesla imao dobar pogled; ov ako, prizor dugih go­ lih nogu ispruženih na kauču naveo ga je da svoju ogrom nu glavu gura sve da­ lje u otvor vrata, nastojeći da pogle­ dom uhvati one priv lačnije delovc tela najzgodnije žene koju je ikada video.

Pakleni plan odvijao se i dalje; tako je i Loni Osmond, m am uran i ošamućcn, poslao do đavolu svoju uobičaje­ nu opreznost i odlučio da ipak prođe kroz ta vrata iza kojih je nestalo senke stražara. Prvo što m u je palo u oči kada ih je otvorio bila je pušku prislo­ njena uza zid i golema Oksova zadnji-

Poni U’est - Borilačke vcftiuc 9 ea koja se nazirala na vratima sa njego­ ve desile strane.

Neodlučno je zakoračio na pred, tihi) zatvarajući vrata za sobom, još uvck razmišljajući o tome kako bi bilo pametnije da se ipak vrati.

Za to, međutim, s ise nije bilo vreme­ na. Odiekniio ii najpre snažan Venski vrisak od kojeg ie.Loni ošetio oštar bol ti glavi. Delte sekunde kasnije Oks je kao oparen odskočio od vrata, praćen grubom muškom psovkom. Neki tipo­ vi, istina, vole voajere, ali Alfi očigled­ no nije spadao u tu g ru p u ...

Si a je mogao Loni Osm ond da učini u takvoj situaciji nesio đa Uleti na na­ jbliža Vrata, ona sa njegove love strane, pre nego sto je Oksov spori mozak’uspeo i đa registru je njegovo prisustvo u hodniku.

Oslonjen leđima o vrata nekoliko trenutaka je napeto osluškivao. Čuo se tresak vrata na drugo} st,«ani hodnika, nekoliko gnevnih psovki i jasan zvuk okretanja ključa u bravi. Alfi je sada bio mnogo predostružniji nego m alo­ čas.

OdahnuvSi, Loni pogleda po prosto­ riji u kojoj se našaO.Začudo, bila je po­ tpuno prazna, bez ijednog jedinog ko­ mada nameštaja. Samo je pod bio pre­ kriven tepihom jednostavnog desena koji se pružao od zida do zida.

I zidovi su bili goli. U toj prostoriji nije bilo čak ni prozora...

Gola sijalica na sredini tavanice je­ dina je osvetljavala prostor od nekih sto pedeset kvadratnih stopa, ali tako slabo da su svi uglovi bili u lami. Zbog toga su Loniju i promakli uređaji po­ stavljeni u sva četiri ugla, pod samom tavanicom. Uostalom, jedino što se i moglo videti. bila su- prazna crna soćiva, nalik sočivima obične televizijske kamere.

56 Loni odm ahnu glavom. »In>a ljudi sa svakakvim ukusom«, pomisli. »Ako se nekome dopada da živi u ovakvoj sobi, da šedi i spava na podu, neka mu btidc. Ja kidam odav de, najkraćim p u ­ tem«.

Samo. taj najkraći put si.da je vodio ponovo u hodnik, pored onogstražara koji je sa puškom šetkao unaokolo.

Loni se okrete vratima i prisloni uho na njih.

Nije čuo nikakav šum, ali ga šesto čulo skitnice upozori da više ivije sam u prostoriji, ma kako to neverovatno /vućalo.

Loni se okrete kao da ga-je u jela žvećarka i oči nm se izbuljiše, gotovo ispa­ dajući iz duplji,»Nikada više neću piti«, prolete mu kroz glavii. »N ikada.. .«

Lesli je-iz. taksija izašao jedan, blok dalje od »Bostona« i ostatak puta pre­ trčao punom brzinom, ne obraćajući pažnju -na začuđene poglede prolazni­ ka. Zastao je ha uglu iza kojeg- sie koc­ karnica nalazila i pokretom ruke zaus­ tavio taksi.

- Slušaj - rekao je taksisti pružajući mu krupnu novčanicu. - Želim malo da uplašim neke prijatelje u »Bosto­ nu«. .. izjgrićeš iza ovog ugla kao da te svi đavoli gone i naglo zakočiti pred ulazom. Ja ću ti baciti još deset dolara i izleteti i/ kola: Nemam ništa protiv ako za m nom budeš vikao da sačekam kusur. Važi?

Vozač sle/.e ramenima.

- Ortak, tvoja je Stvar kako voliš da ulaziš u »Boston«. Moje je da vozim.

Naročito kad ovako dobro plaćaš...

Sa veselim -osmehom na usnama, taksista pritisnu gas i stari udobni

57 »ševrolet« u p u n o j b rz in i sk re le za ugao, zastavši pred g la v n im ulazom »Bostona« uz p ra v u film s k u šk rip u k o čn ica. Z a d ih a n i oznojen, ra z b a ru še ­ ne kose, L e s li izlete iz kola, ne o b ra ća ­ ju ć i pažn ju na p o v ike taksiste za n jim .

C o v e k n a v ra tim a zap a n jen o ga je po­ gledao, a li n ije stigao n išta da kaže.

I čovek ispred lifta, jedan o d Kar li­ jevih ljudi, začuđeno ga pogleda.

- Š t a se dog odilo, F r e n k i? K u d toli ko ž u riš ?

- Jesu li R o k i i Fre'd d o la z ili? - proeedi L e sli kroz zube, nasto jeći d a m a lo r.agladi ko su pred og led alo m u liftu.

- N is u .. . zašto?

- M o ja stvar. Šef je go re?

-J e s t e . S am o , ne m ožeš s a d ...

L e s li o d m a h n u ru k o m i isk o č i iž lif­ ta č im su vrata p očela d a se O tvaraju.

N e k o lik o b rzih ko ra ka d o velo ga je do K a r lije v ih vrata. Podigao je ru k u i snažno zakucao.

- K o je to?

- Frenki - odgovorio je Lesli. - Važ­ no je, šefe.. , -Uđi.

Karti i Zak stajali su kr^j stola, na­ gnuti nad nekim papirim a. Karliju je odm ah upao u oči Les lijev izgled.

-Š ta se dOgođil«? Gde su Roki i Fred?

- Prokleta đubrad! - prosikta Lesli kroz zube, praveći se da drhti od besa.

- K idnuli su, a mene ostavili na cedilu!

Ah, kada ih šćep am ...

- Polako, polako— . - osm ehnu se Zak dohvatajući flašu. - Popij malo vis­ kija i ispričaj nani sve iz počet­ ka. .. Sedi ovde.

O bilno zalivajući svaku reć gutljaji­ m a viskija koji je Zak neprestano dolivao u čašu, Lesli uzbuđenim glasom ispriča šta se dogodilo u mornarskoj krčmi. Karli ga je napeto slušao, dobu-

Poni Wesi - Borilačke ivšiine 9 ju ći prstima po stolu.

- Tako znaci - reče tiho kada je Lesli završio, - Nisi zvao onaj broj?

- N isa m - o d m a h n u L e sli glavo m . R e k li ste da se javim kad zav ršim o po­ sao. . . a pošlo na n ism o zav r šili, ja. . .

- A n isi im ao ni kad, a ? - p re z riv o se isce ri Zak L e s li p o ku n je n o k lim n u glavo m , p raveći se da ne p rim e ctije pogled ko ji su n jih d v o jica izm e n ili.

- F r e n k i... - poče K a r li tih im , zlo s­ lu tn im glasom . A,šta ako ovo što si nam is p rič a o n ije istin a ?

- Kako to mislile, sele? - trže se Les­ li. Do đavola, ja ...

- Lepo. . . Roki i Fred dugo rade /a mene, Frenki. Ne verujem da bi tek tako otišli neobav ljenog posla.

- Zašto vam se onda nisu ja\ili? - os­ mehnu se Lesli. - To je najbolji do­ kaz. .. neće smeti ni da se pojav e ovde.

- Postoji još jedna mogućnost - dodade Zak. On se sve vreme neupadlji­ vo ponierao tako da je sada bio Lesliju tačno za leđima. - Da si im ti namestio tu igru u krčmi, Frenki. .. Jadni m om ­ ci su sada možda već na dnu okeana.

A dole je hladno, jako hladno, Fren­ ki. ..

Karli se ledeno osmehivao svojim tankim usnama.

-A ko nisi znao, Frenki, Zak te drži na nišanu. Ne bih li preporučio da bilo šta pokušaš. Raskopčaj polako kaput i baci tvoju pucaljku na pod. Ali, vrlo p o la ko ... Zak te drži na oku, ne zabo­ ravi.

- Šefe, ja ...

- Zaveži!

Klim nuvši glavom, Lesli polako poče da otkopčava sako. Ova stvar ga je sve više zabavljala. Revolver sa tu­ pim treskom pade na raskošni tepih.

- Tako, Frenki - osm ehnu se Karli. -

Poni West - Borilačke veštine 9 Zak, vodi ga u njegov apartman i drži na oku. Neka ostane tamo sve dok se malo ne raspitam o tome šta se dogo­ dilo na obali.

- Idem o - dobaci Zak. Ćvaj pokorno ustade. Pogled upe­ ren ii Karlija bio je fnolećiv.

- Šefe, časna reč, ja ...

-Zaveži, Frenki. Uskoro ću doznati šta se tamo zaista dogodilo. Ako si me slagao...

Karlijev pogled bio je veoma rečit.

Opuštenih ramena Lesli poslušno za­ korači prema v ratim a... * * * Široko otvorenih usta, Loni Os­ m ond je buljio u prizor koji se iznena­ da ukazao u trenutak ranije potpuno praznoj prostoriji. Zid nasuprot njega više nije bio prazan; na njemu se sada nalazio veliki prozor sa skupim zavesama iza kojih se naziralo oblačno nebo nad Los Anđelesom. Štaviše, zavese su se lako njihale, kao da jedno krilo prozora nije bilo potpuno zatovreno.

Ali nije to bilo ono zbog čega je Loni Osm ond toliko zinuo; ispred prozora stajao je ogromni pisaći sto od m aha­ gonija, sa nekim ču dnim uređajim a na gornjoj p lo či...

A po tim uređajim a nervozno je čač­ kao onaj isti debeljko kome je on lično pomagao da onaj teški sanduk odnese do vile van grada!

Njegovi debeli prsti užurbano su leteli sa tastera na taster, lice se grčilo u grimasi gneva; najstrašnije od svega, čitav taj prizor odvi jao se u grobnoj ti­ šini koju je prekidalo samo Lonijevo uzbuđeno disanje!

Na debeljkovim usnama zaigra za­ dovoljan osmeh i on trijum falno po­

58 mori jednu polugu koja je štrcala na vrhu uređaja. Podigao je pogled i upe­ rio ga pravo u Lonija koji se instinktiv­ no priljubio leđima uz vrata.

Onog trijum falnog smeška je nesta­ lo sa debeljkovog lica; smenio ga je iz­ raz koji je govorio veoma jasno, čak i za nekog manje iskusnog od Lonija.

Smrt!

Debeljko podiže ruku i uperi je u Lonija, a njegove usne se bezglasno pokrenuše kao da izadaje nekome ošt­ ru kom andu. Slika pred Lonijevim očim a malo zatreperi.

Svoj dosta dugi život Loni Osmond proveo je u relativnom m iru samo zato što je umeo da se ukloni u pra­ vom trenutku. Ni sada nije oklevao; stražar u hodniku, sa onom ogrom­ nom puškom, bio je nešto što se moglo razumeti i shvatiti... ovo ovde, m eđu­ tim. ..

Stisnuvši zube da ne bi zaurlao od straha, Loni napipa kvaku i izlete na­ polje. zalupivši vrata za sobom. Preleteo je nekoliko jardi hodnikom pre nego što je do sporog Oksovog mozga doprla slika nepoznatog čoveka.

- Hej! - prom uklo je uzviknuo hva­ tajući pušku. Loni je jurio, uvukavši glavu u ramena, očekujući svakog tre­ nutka rafal i olovni grad koji će mu razneti le đ a ...

Lesli je u tom trenutku izbio iza ugla hodnika, u stopu praćen Zakom. Delić sekunde bio m u je dovoljan da proceni situaciju, da ćak prepozna Lonija.

Sa osm ehom na licu odskočio |e u stranu i bacio se na pod, povukavsi čv ­ rstom rukom Lonija /a sobom.

Rafal i Lomjev krik iznenađenja o d ­ jeknuli su gotovo u istom trenutku.

Lesli pritisnu šaku prijatelju na usta.

Zak se njihao na nogama, sa revolve­ rom u ruci. buljeći prema drugom kra­

59 ju hodnika, gde je Oks sa užasom gle­ dao u pušku u svojim rukama.

- Z a k ... - prom uca on. - J a ...

Ukočena Zakova kolona popustiše i on se s tupim troskom sruči na pod.

Vrata jednog apartm ana su se otvorila i na njim a se pojavi potpuno nag čovek sa revolverom u ruci.

- O k s ... šta se dogodilo? na koga si pucao?

Ruka grmalja je drhtala kada je po­ kazao prem a drugom kraju hodnika.

- T am o... jedan tip je izletoo oda­ vde. .. sudario se s d ru g im ...

-Zak? - Nije Zak - odm ahnu Oks glavom.

Uvek m u je bilo mnogo lakše da odgo­ vara na direktna pitanja nego da svo­ jim recima opiše nešto što m u se dogo­ dilo.

- K ako nije, do đavola? Onaj tip tamo što leži, sav izrešetan, to je Zak, Okse!

- Jeste - Oks proguta pljuvačku.

- I na njega si pucao?

- Nisam, Alfi, časna reč!

Oksov zbrkani mozak još uvek nije uspeo da nađe prave reči kojima bi opisao da su Loni i Lesli nestali trenu­ tak ranije iza ugla. Samo je glupavo buljio u Alfija i odm ahivao svojom og­ rom nom glavom.

- Daj mi pantalone, do đavola! - do­ baci besno Alfi preko ramena u sobu.

- Na koga si on da pucao, Okse?

- Rekoh t i. . . jedan m omak je izletoo odavde...

-Zak? - Nije Zak. Alfi se borio s pantalonam a ne is­ puštajući revolver iz ruke.

- Polako, O kse... m om ak je izletoo i ti si pucao, je li tako?

- Aha. - I gde je on sad?

Poni West - Borilačke vešiine 9 Oks slože ramenima.

- Pojma n e m a m ... a i d ru g i...

- Koji drugi? Zak? - Nije Zak, časna reč, Alfi. Drugi m o­ mak. ..

Strpljivo uzdahnuvši, Alfi konačno zakopča pantalone. - Bila su, znači, dva m om ka i Zak? - Tačno! - Oksovo lice se ozari. Tako je, A lfi... dva m om ka i Zak. - 1 oni su izleteli odavde?

- A n e ... samo je d a n ...

- A drugi?

- Drugi? Koji drugi?

- Idi do đavola! - procedi Alfi kroz zube. - Lud sam što se uopšto objaš­ njavam s tobom! Kad Karli dođe ti ćeš mu ionako sve morati da objašnjavaš iz početka!

- Tako je, Alfi - snuždeno reče Oks. - Karli će pitati ko je ubio Z a k a ...

- Bravo - naruga se Alfi, vraćajući se u sobu. - Predložiću te za Nobelovu nagradu!

Vrata se zalupiše za njim i u h odni­ ku zavlada grobna tišina. Oks drhta­ vom rukom pređe preko ćela niz koje se slivao znoj. »Prokletstvo, zašto niko ne dolazi da mi objasni šta se dogodi­ lo«?, pomisli.

Njegova žel ja, m eđutim , bila je ispu­ njena gotovo u istom trenutku. Vrata iza kojih je izleteo onaj mom ak m alo­ čas otvorila su se ponovo, u hodnik je m irnim korakom izašao visok, vitak ćovek koji je podsećao na Južnoamerikanea. Prešao je pogledom preko Oksa kao da on ne postoji i krenuo u pravcu Zakovog mrtvog tela.

Bilo je to zaista previše za skromne intelektualne mogućnosti Karlijevog stražara. Oči mu blosnuše i on ponovo prinose pušku ramenu.

- Sad mi nećeš um aći - procedi kroz stisnute zube povlačeći okidač.

Poni M't’.s'/ - Borilačke veštine 9 Rafal je bio još duži i glasniji nego nekoliko trenutaka ranije. Lako po­ krećući cev puške levo-desno, Oks /asu mecima leđa nepoznatog.

Ovaj na to nije ni obraćao pažnju.

Pregazivši preko Zakovog nepom ič­ nog tela, on nestade iza ugla.

- Pro-klet-stvo! - lagano proccdi Oks. Puška mu ispade iz ruku. Zbunje­ ni pogled buljio je u prašinu koja se još uvek dizala do suprotnog zida hodn i­ ka izrešetanog mecima.

Ovoga puta Alli je bio mnogo oprezniji. Kroz vrata je proturio samo glavu i ruku sa revolverom.

- Šta je sad? - zaurlao je. - Opet si pucao, Okse?

- Jesam. A lfi...

Alfi se oprezno izvuče kroz vrata i prelete pogledom po praznom hodni­ ku. - Ovde nema nikoga...

- N em a...

- Pa na koga si onda pucao, do đavo­ la? - zaurla Alfi. - Govori!

- Jedan momak je i/.leteo odavde strpljivo poče Oks. - A ja ...

- Dosta! - vrištao je Alfi, udarajući nogama o pod. - Dosta! 1gde je već jed­ nom taj Karli?

- Zašto galamiš. Alfi? - javi se jedan miran glas sa drugog kraja hodnika.

Karli je prilazio laganim korakom, oprezno zaobilazeći Zakovo telo kako ne bi isprljao cipele na lokvi krvi koja se već stvorila na podu. - Ko je ohladio Zaka?

- OKs-zarcža Alfi. - Ko bi drugi!

- A onaj drugi momak?

Alfi se zablenu u Karlija i proguta pljuvačku. Oksovo lice se ozari.

-Tačno. šefe! Bio je i drugi mo­ mak. .. na n jega sam pu cao...

- 1 pogodio Zaka - prezrivo proccdi Karli. - Baci to iz ruke. do đavola, dok nisi ubio još nekog. Okse!

60 Oks poslušno ispusti pušku i pono­ vo obrisa znoj sa ćela.

- Tako... a sada da čujemo kako se to sve odigralo...

- Š efe... - Alfijev glas je bio tih. Mislim đa ovde više nisam potre­ ban. ..

Povukao se u sobu sa ozbiljnim li­ cem, uzdržavajući se od smeha sve dok se vrata nisu čvrsto zatvorila za njim.

Bila je to jedna od retkih prilika kada nim alo nije zavideo K a rliju ...

- O tkuda ti ovde, do đavola? - upita Lesli kada su se za njim i Lonijem za­ tvorila vrata jednog od praznili apart­ mana na spratu niže.

-Zalutao sam - uzdahnu njegov drugar. - Da sam znao šta me na ovoj strani čeka, nikada ne b ih ...

- Kako si prošao pored stražara?

- Lako - sleže Loni ramenima. - Bu­ ljio je u jednu od soba u hodniku. Ali, ono što se posle toga do g o dilo ...

Lesli je m irno saslušao Lonijevu pri­ ču do kraja.

-G de? - osm ehnu se kada je Loni zaćutao. - 1 ti si, znači, video jednog od Džonasovih duhova?

- Ja? Misliš d a ...?

-Upravo to. Imaš neko bolje objaš­ njenje?

- Prokletstvo, Les! Duhovi ne posto­ je!

-Slažem se.

- Fino. O nda budi ljubazan pa mi objasni šta si video u toj prostoriji.

Samo brzo, im am utisak da će gospo­ din Karli uskoro pokrenuti čitavu poteru za nama.

Loni je nekoliko trenutaka napeto razmišljao, a onda rezignirano sleže

61 ramenima.

- Ne z n a m ...

- Reci m i... na šta su te podsetili oni tajanstveni uređaji koje si video pred tvojim debeljkom na stolu?

- O tk u d /nam, do đavola... gomila elektronike... kao kom andna tabla svemirskog broda na lilmu, recimo.

- H m m m ... možda si ipak video d u ­ hove, L o n i...

- Idi, do đavola! - ljutnu se ovaj. Bolje je da smisliš pametan način da se'izvučemo odavde.

- Mi? -Sta, tebi se ne ide?

-A zašto bih išao? Cilj mi je i bio da se ubacim u njihovu jazbinu, zar ne?

- Može b iti.. . ja ovde ne ostajem ni sekundu duže - odm ahnu Loni gla­ vom. - Prema tome, ako hoćeš, pomozi mi, ako n e ...

L Im am odličnu ideju! - nasmeja se Lesli. - Zašto se ne bi pretvorio u duha?

Loni duboko uzdahnu, s m ukom se dižući iz udobne fotelje u koju je klo­ nuo. - Hvala, ortak, na pomo­ ći. .. idem sam, pa kako mi bude!

- Veruješ li mi kad ti kažem da ćeš odavde izaći na najnorm alniji način, kao slobodan čovek?

Loni ga je nepoverljivo posmatrao, pa onda klim nu glavom.

- Dovoljno je ako m i garantuješ da ću odavde izaći živ i zdrav.

- U redu. Idem o onda.

- Kuda?

- Do Karlija. Ispričaću m u sve, o kockarnici, ženskama i ostalom, objas­ nio da si greškom zalutao u ovo krilo.

On nema ništa protiv tebe, zašto bi te zadržavao ovde?

- Ne dolazi u obzir! A onaj momak gore u hodniku, onaj što je tebe pra­ tio?

Poni West - Borilačke veštine 9 - Nisi ga ti ubio, zar ne? Čega se bo­ jiš?

- Misliš da će ti Karli verovati?

- Moraće - osm ehnu se Lesli. - Ako ne bude hteo, nateraćemo ga.

Hodnik u koji su ponovo izašli sada je bio pun ljudi koji su zbunjeno trčkali unaokolo, sa bledim licima. Leslijevom oštrom pogledu nisu promaklc ruke u džepovima nekolicine i plašljivi pogledi koje su bacali unaokolo. Nji­ hova pojava svakako nije bila razlog tolikom uzbuđenju, jer na njih dvojicu niko jednostavno nije ni obratio paž­ nju.

Zbunjena grupica ljudi stajala je i oko Zakovog tela kada su se uspeli ste­ penicama. Nešto dalje, Karli je, oslo­ njen o zid. um orno prinosio ustima ruku sa ogrom nim zlatnim upaljačem.

Njegovo obično nepokretno lice odi­ salo je očajanjem. Oks je stajao pred njim, zbunjeno se češkajući po. glavi.

- Kakva je ovo gužva, šefe? — sa osm ehom upita Lesli. Loni se m udro dr­ žao iza njegovih širokih leđa.

- To upravo pokušavam da ustano­ vim - uzdahnu Karli. - A li... - on bes­ pom oćno odm ahnu rukom. - Dugač­ ka je to p riča ... Čekaj, ti si bio sa Zakom? kako se to dogodilo?

- Prosto - sleže Lešli ramenima. Zak me je poveo u apartman kakerste i re k li... čim sam izašao iza ovog ugla taj -momak tu sa bikovskom glavom počeo je da izigrava Vajata Erpa. Sko­ čio sam u zaklon, ali jadni Zak nije bio tako brz.

- A h a... - Karlijeve oči pažljivo su ga odmeravale. - Nikoga više nije bilo tu?

- Ja nikog drugog nisam video - sle­ že Lesli ramenima.

- 1 gde- si bio sve ovo vreme?

- Na spratu niže. Našao sam se sa

Puni West - Borilačke veštine 9 prijateljem ... - on glavom pokaza pre­ ma Loniju.

- Prokletstvo! - Karli tek tada shvati da pred sobom ima potpuno nepozna­ tog čoveka. - Otkuda ti ovde?

Loni se bespomoćno isceri gledaju­ ći u Leslija.

- Kaže da je jednostavno ušao - ob­ jasni Lesli. - Niko ga nije zaustavio...

- Kakve stražare im am - tiho i zlos­ lutno govorio je Karli - kakve stražare imam, čudno da se ovamo nije ušetao okružni tužilac glavom i počeo da hap­ si! Gubite mi se sa očiju! Svi! - Šefe... - zausti Oks. - Ovaj m o­ mak. ..

- G ubi se! - vrisnu Karli.

Pravi stampedo kroz hodnik i niz stepenice, kada su se uplašeni ljudi razbegli pred Karlijevim besnim po­ gledom. Karli ostade sam u praznom hodniku i s gađenjem pogleda u ovlaženu cigaretu koja mu je ispala na pod.

Drhtavim prstima vadio je drugu iz tabakere kada su se otvorila vrata preko puta njega.

- Šefe... - radoznalo se javi Alfi. Šta se dogodilo?

Zatvorio je vrata u poslednjem tre­ nutku. Teška zlatna tabakera tupo lupi u drvo i pade na pod, praćena gadnom Karlijevom psovkom ...

62

sebi viski u čašu nesigurnom rukom. Prinuđen sam da radim sa gomilom nesposobn jakovića, a D ž ... šef iz dana u dan postavlja sve veće zahteve. Zak je bio jedini koji je nešto vredeo... a video si kako je završio. Prokletstvo!

- Imate još mene, šefe -osm ehnu se Lesli, leno se protežući. - K a rli... ono sa Rokijem i Fredom. smo raščisti­ li. .. mislim da je krajnje vreme da otk­ rijete karte...

Karli je zamišljeno klimao glavom buljeći u tam nu ploču stola. Lesli je morao da se nakašnje da bi se ovaj prenuo.

- A h a... hteo bi da znaš čime se ba­ vimo, je li tako?

- Otprilike t o ...

Karli ga je još nekoliko trenutaka fiksirao svojim sitnim hladnim očima, a onda pruži ruku prema telefonu.

Brojeve je okretao oprezno, zaklanja­ jući ih šakom, ne računajući s tim da Leslijev savršeni sluh već raspoznaje pravu kombinaciju brojeva.

- Karli - reče u mikrofon glasom u kome se osećalo nešto od nekadašnje arogancije. - Daj mi šefa... Čekanje je potrajalo nekoliko dugih trenutaka koje je Karli iskoristio da pred zainteresovanim Leslijevim po­ gledom ponovo napuni čašu viskijem i iskapi je do dna, stresajući se i prinoseći ruku želucu.

- Sele? K a rli... imam novog čoveka.

Karli je ćutao i klimao glavom, slu­ Zavaljen u fotelju, prekrštenih šajući glas sa druge strane. nogu, Lesli je među dlanovima grejao - Izgleda, đa - reče na postavljeno čašu sa odličnim konjakom i ispod pitanje. - Da. ..č in i mi se. ..za n im a oka posmatrao bludo Karlijevo lice. me samo dokle mogu da idem?

Veliki gangsterski šef kao da se sma­ Glas sa druge strane sada postade njio posle svega što se dogodilo tog snažniji, tako da nekoliko nerazgovetburnog popodneva i njegovo bledo nih reči dopre i do Leslija: - . . . pro­ lic<- imalo je napregnut izraz.

- Video si sve, Franko - reče on sa kletstvo. .. šefe... toliko znaš i sa m ...

- Aha - um orno reče Karli. - Jasno, teškim uzdahom, nalivajući ponovo

63 sele... savršeno jasno. Hvala v a m ...

S bolnim grčem na licu Karti je ma­ sirao želudac pošlo je ostavio slušali­ cu. Lesli se pritajeno osmehnu.

- Evo ovako, Franko - poče Karli s gađen jem gledajući u dno prazne čaše, dok mu se druga ruka prikradala polupraznoj llaši. - Sef mi je ostavio odrešene ru k e ...

- Sto znači?

- Sto znači da ću ti reći sve... ili go­ tovo sve, do đavola - uzdahnu Karli. Prvo i p i t o , o ružje...

- Južna Amerika? - podiže Lesli ob­ rve.

- Južna Amerika, Bliski Istok, Afri­ ka, gde god hoćeš - nasmeja se Karli.

- Posla ima na sve strane, oružje je roba koja uvek ima prodaju. 0 profitu da i ne govorim ... ponekad je puška vredna svoje težine u zlatu, to znaš i sa m ...

- I ko je šef?

Karli je buljio u čašu.

- Zove se Džonas... - proccdi na kraju. - Mnogo više ne znam o njemu, jedva da sam ga dva ili tri puta video.

Kada nešto treba javi se telefonom, ili pošalje Oblitasa. Taj tip - Karli grubo opsova- jedini je koji lično kontaktira s njim.

- Tako - osmehnu se Lesli, srkućući konjak. - Pa, mislim da mi je ovo za po­ četak dovoljno, Karli. U stvari, samo još nešto...

- Sta? - Tj reče - Lesli je svesno postao familijarniji - ti reče da su profiti ogrom­ ni. .. misliš da je pet stotki dovoljno m om ku od koga toliko očekuješ?

-O pasan si, Franko - nasmeja se Karli. - Ali si i u p ravu ... koliko?

- Pet h iljad a ... za početak - žurno dodade Lesli kada se na Karlijevom licu ne pomeri nijedna crta.

Poni Wesi - Borilačke vešlinc 9 - U redu - klim nu on glavom. - Nad­ am se da vrediš to liko ...

Debeo paketić potpuno novih nov­ čanica kliznu po glatkoj površini stola i Lesli ga. cereći se. dohvati. Ustao je i protegao se - Pa, mislim da je za večeras bilo do­ sta priče - reče. - Novi poslovi se ne očekuju?

-Večeras ne - odm ahnu Karli gla­ vom. - Slobodan si, Franko. I pazi... nemoj da ti se opet nekakav prijatelj ili prijateljica uvuku ovamo, do đavola!

- Neće, neće... sem ako nisu duhovi - nasmeja se Lesli.

Ali je njegova strelica pogodila cilj.

Karlijevo lice se zgrči i on besno zaškrguta zubima.

- Napolje! - procedi. - Napolje!

Lesli tiho zatvori vrata za sobom, ši­ roko se osmehujući. I Karli je podle­ gao psihozi straha koja je vladala među njegovim ljudim a od trenutka kada se nepoznati Južnoam erikanac jednostavno prošetao dobro čuvanim hodnikom. Duhovi su bili najprihvat­ ljivije objašnjenje... ali Karli očigled­ no nije verovao u duhove. »Mister Džonas«, pomisli Lesli, »Karli vam očigledno nije najjača kar­ ta u rukavu i još uvek je daleko do toga da dozna sve vaše tajne.

Naročito one tajne koje se tiču vaših famoznih d u h o v a...«

Stražar na izlazu gotovo je dreknuo kada m u je Lesli nečujno prišao sa leđa i dotakao ga po ramenu. Trgao se i iznenađeno zagledao u njega.

- Frenki... idi do đavola! Sta se šun jaš ovuda kao mačor?

- Izvini - nasmeja se Lesli. Kosa mu

Poni HV.sV- Borilačke vešiiiic 9 jc bleštala od briljantina, još više je bleštalo prstenje po rukama i ogrom­ na igla na kravati koja je pomalo o d u ­ darala od nametljive elegancije linog večernjeg odela. - Nije bilo namerno, časna reč.

- Oho? - zviznu .stražar s divljenjem.

- To tvoje perje... prokletstvo, mora da ženske same ležu kada te vide!

- Šta ćeš - osmehny se Lesli uklanjajuci sa revera nevidljivo zrnce prašine. - Žao mi je što si na straži, mogli smo zajedno da izađemo.

- Ne brini, doći ćeš i ti na red - sleže stražar ramenima. - Srećno, Frenki!

Zvižducući, sa rukama u džepovima, Lesli izađe pred zgradu »Bostona« i osvrnu se levo i desno, kao da ne zna na koju bi stranu. Odm ahnuvši gla­ vom. uputi se ipak desno i nekoliko trenutaka kasnije nestade iza ugla. Čovck koji ga je pratio pohita za njim. Malo je usporio korak pre nego što je skrenuo u drugu m irnu ulicu.

Franka Barczija nigde nije bilo, kao da je u zemlju propao, u to se uverio čim je i sam izbio iza ugla. Trljajući oči, ćovek još jednom pažljivim pogledom is­ pita malobrojne prolaznike, a onda nešto proeeđi kroz zube i poče redom da zaviruje u mračne autom obile par­ kirane u dugom nizu.

S\ega nekoliko trenutaka u m rač­ nom prolazu bili su dovoljni da Fran­ ko Bare/i, zajedno sa svojim elegant­ nim odelom. crnim brkovima i dugom kosom, nestane u najbližoj kanti za smeće. Iz istog log prolaza m alo po­ tom izbio je visok čovck. vojničkog dr­ žanja. srebrne kose i kratkih bikova polkresanih na engleski način. Mašući u laktu štapom sa okruglom glavom, on je laganim korakom, kao da sela. prošao pored čoveka koji je i dalje st­ rpljivo zav irivao u parkirana kola.

64 »Karli ipak još uvek nema poverenja u Franka Bare/.ija«, osmehnu se Lesli posmatrajući ispod oka uzalud­ nu pretragu, »mada je u jednom u pra­ vu - za. njega zaista rade sami nesposobnjakovići...« Nekoliko blokova dalje visoki ćovek, nalik na penzionisanog oficira, naglo skrete sa trotoara u jednoj mračnoj ulici i nestade u kolima čija su se vrata otvorila u pravom trenut­ ku. Motor zabrekta i kola jurnušc uli­ com da bi malo kasnije zastale pred semaforom.

- Doneo si mi torbu? - osmehnu se Lesli Loniju koji je ukočenim rukama stezao volan, gutajući pljuvačku.

- Tu je, na zadnjem sedištu - odgo­ vori ovaj, ne skidajući pogleda sa vozi­ la oko sebe. - Prokletstvo, kažu da je vožnja kao plivanje . . . kad jednom na­ učiš, nikada ne možeš da zaboraviš.

M eđutim . . .

Pred njegovim začuđenim pogle­ dom Lesli se kao zmija provuće na za­ dnje sedišle. - Možda nije trebalo da uzimaš ovako brza kola - dobaci.

- Ti si rekao da ti se ž u r i. . . Slušaj, kuda u stvari idemo?

- Kod tvog prijatelja . ..

- Mog prijatelja?

- Pa da . . . onog debeljka koga si i danas video na onako neobičan način.

Nisi zaboravio gde stanuje?

- Naravno da nisam - Ijutnu se Loni.

- Č e k a j. . . misliš li da on ...?

- Mislim - klimnu Lesli glavom. Stav iše, ubeđen sam da je njegovo ime Džonas.

Loni je im ao toliko prisustva duha da skine nogu sa papučice gasa pre nego što jc za urlao: - Ti si lud!

Može bili - nasrne ja se Lesli. - Ali li ipak pazi kako vo/is.

65 Loni je napeto razmišljao nekoliko sledećih m inuta dok se br/.i »bjuik« dosta nespretno probijao kroz večer­ nju gužvu na bulevarima. O dahnuo je tek kada su kola ju rn u la u/, rampu koja je vodila na auto-put. U ovo doba dana svi su žurili u grad i njihova stra­ na trake bila je gotovo prazna.

- Ta tvoja ideja je šašava- progunđa konačno Loni. Osmelio se čak toliko da se osvrnuo kako bi pogledao prija­ telja na zadnjem sedištu.

- Pazi! - uzviknu Lesli.

Sva sreća da su se sve četiri trake pred njim a u tom trenutku bile potpu­ no prazne, jer je »bjuik« iznenada zaševrdao levo-desno u trenutku kada je Loni ispustio volan i glasno dreknuo od straha. Lesli je morao da se baci preko njega da bi dohvatio volan i isp­ ravio kola koja su jurila pravo prema čeličnoj pregradi između dve polovine auto-puta.

- Prokletstvo, kako si me opet pre­ pao - ošam ućeno je šapnuo Loni, po­ novo prihvatajući volan drhtavim ru­ kama. Pogled m u je kradom odlutao do ogledala u kojem se, istina, malo šta primećivalo.

Visoki čovek sa srebrnom kosom i kratkim brkovim a takođe je nestao; na zadnjem sedištu »bjuika« sedela je prilika obučena u crnu odeću pripije­ nu uz mišićavo telo, ali je ono što je to­ liko zaplašilo Lonija bila crna kapulja­ ča sa dva uska proreza za oči, slična kukuljici kakvu su nosili srednjovekovni dželati. I još nešto: ta prilika je u rukam a držala dugi mač u raskošno ukrašenim koricama.

- Loni - poče Lesli p otm ulim gla­ som ispod tkanine koja m u je p o k m < la usta. - Nije bilo predviđeno da mc vidiš u ovom kostimu, z n a š . . . ali ni­ sam im ao vremena da se presvlačim

Puni Wesl - Borilačke vešliiie 9 pošto se negde rastanem od tebe . .. veoma je važno da nikome, baš niko­ me, ne pomeneš nijedne reci o ovo­ me . ..

Loni je zbunjeno odm ahivao gla­ vom, boreći se sa drhtavim plam enom upaljača koji je nekoliko puta bezuspešno prinosio vrhu cigarete. _ - Naravno, ortak - progunđa na kra­ ju. - Samo . . . kakav ti je to šašavi kos­ tim . . . i taj mać? Nećeš valjda s tim gvo/.đem stati pred gangstere naoru­ žane automatskim puškama?

- Zašto da ne? -osm ehnu se Lesli is­ pod maske. - Vreme je da naučiš važ­ nu lekciju, L o n i. . . nema više ili manje opasnog oružja; postoje samo manje ili više opasni lju d i. . .

Loni je s nevericom vrteo glavom.

- Priznajem, taj kostim jeste stra­ šan . . . ali sum njam da je,neprobojan za metke.

- 1 nije, ali se meci mogu izbeći i na drugi način. Nešto od toga, već si i vi­ deo, čini mi se. Loni, budi drug, i ne­ moj me više pitati o tome .. . v rio do­ bro znaš da ti ništa više ne mogu reći.

Loni klim nu glav om i pogled m u po­ novo odluta prema ogledalu. Lesli je na zadnjem sedištu očne kapke pre­ mazivao nekom crnom smesom; kada je na trenutak sklopio oći, Loni se stre­ sao. Na zadnjem sedištu sada se razaz­ navala samo nejasna tam na senka ...

Narednih nekoliko milja puta pro­ šlo je u ćutanju. Motor »bjuika« smire­ no je brundao pod sv e sigurnijom Lonijevom rukom, a Lesli je bio zauzet inventarom sitnih metalnih predmeta koji su bili skriveni pod opasačem i drugim raznim dolovima njegovog kostima od crne svile.

Znam! - iznenada trijum falno u/vi nu Loni. - Znam, do đavola!

-in a znaš? - trže se Lesli.

Poni West - Borilačke veštine 9 -Znaš šta si ti, Les! Ti si - NINĐA!

Zastanimo na ovom mostu, dragi či­ taoče, da odam o puno priznan je intui­ ciji skitnice Lonija Osmonda; ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je na osnovu nekoliko detalja uspeo da u svom prijatelju prepozna jedno od onih legendarnih bića za koje će vam čak i najpriznatiji poznavaoci ja­ panske kulture na Zapadu tvrditi da više ne postoje.

Nasuprot samurajima, za koje su svi čuli, ninđe su ostale skrivene tamom japanskog srednjeg veka. Po sopstvenom izboru, naravno, jer od samog po­ četka njihovo postojanje bilo je neraskidivo vezano sa tam om i skrivenim đelovanjem, na onom polju koje bis­ mo savremenim rečnikom nazvali špi­ junaža i kontrašpijunaža. Ninđe su regrutovali japanski feudalci, tražeći po­ uzdanije oruđe u stalnim m eđusob­ nim obračunim a oko vlasti ili zemlje, tražeći l jude spremne na sve, i sposob­ ne za sve, ljude čiji je zadatak bio da prodru u neprijateljsko uporište, otk­ riju njegove planove ili likvidiraju neku istaknutu figuru na drugoj sira­ ni.

Jedno kratko vreme, relativno krat­ ko, škole ninđa su cvetale u Japanu; vesti i okretni mladi ljudi stavljani su na najteža iskušenja, obučavani u svim onim vešlinama koje bi im u nji­ hovom pozivu mogle zatrebati. Ninđa iz dobre škole, a jedino takvi su i uspevali da žive duže od ostalih, ni je se pla­ šio čak ni desetorice naoružanih pro­ tivnika, jer je poznavao sve tajne njiho­ vog i svog oružja. I još mnogo toga: ođ veštine prikradanja i skrivanja koji ga je činila praktično nevidljivim, do

66 mnogih načina šilVovanja tajnih pisa­ ma. Ukratko, ninđe su bile univerzalni špijuni, naviknuti da deluju samostal­ no i u najtežim uslovima, kada su im na tragu bile druge ninđe, iz protivnič­ kog tabora.

Nikakvo čudo, dakle, da su ninđe u Japanu smatrali nadljudim a, pripisu­ jući im čarobne i neverovatne moći.

Istina je bila drukčija: ninđe su samo malo bolje od ostalih poznavali tajne prirode i tajne sopstvenog tela, izvla­ čeći iz njega ono što običan ćovek ne bi mogao.

Sa prestankom dinastičkih ratova u Japanu i ninđe su postepeno nestajale, pretvarajući se u legendu u koju je sve manje ljudi verovalo. Sigurno devet desetina Japanaca dvadesetog veka bilo bi sprem no da se zakune da ninđe više ne postoje ...

Srećom, drevna umetnost nije po­ tpuno nestala i za to su se pobrinule škole ninđe koje su i dalje delovalc u najstrožoj tajnosti. Istina, broj njiho­ vih pitomaca smanjivao se iz godine u godinu, ali lo nije značilo da su stan­ dardi njihove obuke postojali podnošIjiviji; naprotiv: ninđa koji je sada izla­ zio iz škole postajao je stručnjak i za najsavremenije oružje, elektronske uređaje, za herniju ili mikrobiologiju.

Ukratko, postajao je ćovek koji je znao više i mogao više od drugih lju­ di . ..

Upravo takvom soju ljudi pripadao je Lesli Eldridž. Istina, lo nije bilo nje­ govo pravo ime; ali mladić koji je to ime nosio zauvek je nestao jedne mračne noći u Vijetnamu, dok je ra­ njen u nogu razmišljao ko će slici pre: spasioci sa helikopterima ili pripadni­ ci Vijetkonga.

Srećno se spasav ši, mladić je potra­ žio cilj svom životu i našao sia. srecnim

67 slučajem, u Japanu. Naučio je da upot­ rebljava svoje telo na do tada nezamis­ live načine, naučio je da svoja znanja stavi u službu običnog čoveka, onoga koga više ni sudovi ni policija nisu uspevali da odbrane od organizovanog zločina.

Lesli Eldridž postao je ninđa ...

, - Dakle?

- Šta dakle? - osm ehnuo se Lesli pod maskom na Lonijevo nestrpljivo pitanje.

- Da li si ninđa ili nisi?

- Šta ako ti kažem da nisam?

- E, to ti neću poverovati - odm ah­ nu Loni glavom.

- Pa zašto me onda uopšte pitaš?

- Ne znam ni sam . . . - progunđa Loni. - Nisam ni očekivao da ćeš mi odgovoriti. U redu . . . nikome ni reći o ovome, jasno m i je.

- »Nadam se da ćeš umeti da održiš reč, prijatelju«, mislio je Lesli. »Istina, postoji siguran način da hipnozom izbrišem tvoje uspomene od onog tre­ nutka kada sam te prim io u kola u bli­ zini ovog mesta. Samo što ja takav na­ čin ne volim kad su prijatelji u pita­ nju ...« - Jesmo li blizu? - upita on, jer je Loni usporio i mnogo pažljivije počeo da osmatra dugi niz raskošnih vila koji %e pružao pored auto-puta. | -T u smo negde - uzdahnu Loni. Im a neki sporedni p u t . . . aha, biće da je o v a j. . . , - Sačekaj - žurno reče Lesli kada su kola skrenula na usku asfaltiranu sta­ zu. - Zaustavi tamo, u senci onog drve­ ća. Dalje ću sam . . .

- Nije lepo ostaviti prijatelja u nevo­ lji - prom rm lja Loni - ali, kada se se­

Poni Wesi - Borilačke veštine 9 lim Džonasove face, tamo u onoj s o b i. ..

Zbunjeno se osvrnuo oko sebe. Za­ dnje sedište bilo je prazno, iako nije čuo da su se vrata »bjuika« otvorila.

Pogledom je pokušao da probije mrak, ali je ubrzo odm ahnuo glavom.

Leslija u ovoj tami sada ni maćor ne bi mogao da nađe.

Ugasivši motor i isključivši svetla, Loni se udobnije zavali u sedištu, pale­ ći novu cigaretu. Ruka mu sama od sebe skliznu prema pregradi u koju je predostrožnu gurnuo petinu viskija.

Svega nekoliko koraka dalje, u tami, Lesli se osmehnu. Dobri, slari L o n i. ..

Biće svakako već pijan kada se vratim; ali je možda tako i bolje. Posle hipno­ ze, kada se probudi, ako m u i ostanu neki tragovi sećanja na ove događaje, biće ub'-đen da je sve to sanjao pijan u nekoj r u p i..

O krenuo se prema tam noj masi u pozadini koja je trebalo da predstavlja Džonasovo sklonište i oči mu zloslut­ no zablistaše u tami. Neču jno, kao senka, skliznuo je u pravcu visoke ograde koja je okruživala imanje.

Izbledela ploča na ogradi sa poluizbrisanim natpisom OPASNO: VI­ SO K I NAPON njemu nije bila potreb­ na: haragei je bolje od svakog natpisa upozoravao na smrtonosni tok koji je kružio po provodnicima provučenim između debelih gvozdenih šiljaka. Po­ gledom je odmeravao visinu: desetstopa. Neozbiljna prepreka . . . je Pod sečivom kratkog širokog m koji m u je bukvalno sam sklizni šaku, jedna mladica u blizini za rje zaliko m inuta pretvorila se u savitljivu motku dugu šest stopa. Lesli je pažlji­ vo oprobao njenu elastičnost i stopa­ lom ispitao oslonac na zemlji ispod og­ rade. Ođmakavši se nekoliko koraka.

Poni Wesl - Borilačke veštiue 9 on lakim koracima pritrča ogradi, os­ loni se oboma rukam a na motku i vinu so preko smrtonosne prepreke.

Motka koja je pala tamujgde je i nameravao, u tamu pored same ogrado, napravila je mnogo više buke od one koju je stvorio njegov meki diskok u gustu travu.

Produžio je do' korača u istom tre­ nutku kada su n jegova stopala dotakla tle. Dalje, u pravcu te mračne, visoke građevine koja je pretila i samim svo­ jim izgledom u ovom zapuštenom par­ ku sa visokom travom i drvećem po­ lomljenih, tužnih grana koje su zlo­ kobno strugalc jedna o drugu na sve jačem vetru.

Zaklonjen drvetom, Lesli je oštrim pogledom ispitivao široki glavni ulaz, osvetljen nejasnom svetlošću koja je prodirala kroz staklena vrata iz hola.

Pred ulazom je leno šetkao krupan čovek sa automatskom puškom u ruka­ ma. »Ako je ovo stražar«, pomisli Lesli, »onda se mister Džonas večeras ne nada nikakvim iznenađenjima. Utoli­ ko bolje, uloliko bolje ...« Duboko udahnuvši, Lesli u grudim a oseti divlju radost ćoveka koji voli borbu u trenutku kada polazi u odlič­ ni obračun. Stražar pred ulazom samo je jedna slabašna p re p re k a pred onim pravim protivnikom ko ji se k rije negde unutra.

Nečujnim i h itrim ko rako m , kao senka, Lesli izađe iz svog zak lo n a i ''p u ti se pravo prema ćoveku preci 'itima. Cak i ono malo svctlosti koja ? ’(opirala iz hola, zaslepljivaia je stra­ ćara koji je morao gledati u tamu. Ne­ koliko dugih trenutaka njegov pogled bio je uperen u Leslija pre nego što je čovek shvatio da se neko nalazi pred njim.

68 Prekasno; preostala dva-tri koraka i niske stepenice, Lesli je prešao jednim jedinim dugim i elegantnim skokom.

Negde u najvišoj taćki svoje putanje iz­ vukao je katanu iz. ukrašenih korica i čelik je zlokobno lijuknuo režući vlaž­ ni noćni vazduh.

Bio je to udarac 11a kojem bi mu mogli pozavideti i najstariji majstori samurajske veštine mačevanja; odoz­ go naniže i sleva udesno - jedan jedini udarac koji je bukvalno odvojio glavu stražara od tela.

Tihi, mehanički šum privuče Leslijevu pažnju još pre nego što je krupno stražarevo telo dotaklo kameni pod.

Usne ispod crne tkanine iskriviše se u prezriv osmeh.

U svom ležištu, v isoko iznad vrata, prema n jemu se lagano okretalo crno oko male telev izijske kamere.

Džonas se, dakle, nije oslanjao samo na žive stražare. To će m u svakako ote­ žati posao, jer će sada biti upozo­ ren . . . ali će samim tim i poslednji ob­ račun postati mnogo interesantniji ...

Mač se podiže prema kameri u tra­ dicionalnom pozdravu i Lesli se lako nakloni svojim nevidljivim gledaoci­ ma.

O dlučnim pokretom Lesli otvori vrata i zakorači u veliki, gotovo prazni hol, osvetljen samo slabom zidnom lam pom u uglu. Poluzatvorene oči is­ pitivale su prostor pred njim. Oduda­ rajući od opšte simetrije, jedan mra­ čan nizak prolaz vodio je na desnu stranu, drugi na levu. Začudo, nikakve stepenice, kao što je bilo uobičajeno, nisu se nalazile pred njim, što je znači­ lo da se prolaz, na sprat nalazi negde po strani. »Pošto ne znam gde se moji protiv­ nici nalaze«, mislio je Les'i, svjedno je na koju ću stranu krenuli. Mnogo i1'

69 važnije da oni ne otkriju kuda srnerani.

Vitka, mišićava ruka napravila je hi­ tar kružni pokret, neuhvatljiv /a. oko; lampa u uglu iznenada je prestala da svetli kada se čelični šuriken, sećivo oštrije od brijača u obliku zvezda, ža­ rilo u zid tačno na mestu kuda je pro­ lazio električni kabl.

Još jedan trenutak ninđa je ostao u mestu, sklopljenih očiju, istražujući svojim ostalim čulim a prostor oko sebe,-spreman da reaguje na najmanji šum, na najm anju prom enu pritiska vazduha koja bi značila da se negde u blizini neko kreće . . .

M eđutim, svuda oko njega vladala je grobna tišina, m ir nesvojstven ljud­ skom staništu. Da je Lesli Eldridž bio čovek koji se plašio te tajanstvene lame, svakako bi se naježio od straha.

Ovako, hladnokrvno udahnuvši vazduh on je nečujno skliznuo u pravcu desnog hodnika. I pored tame pognuo je glavu tamo gde se portal za njegovu visinu prenisko spuštao'nad sada goli kameni pod.

Uz tihi šum na zidu hodnika iznena­ da je planuo dugi ni/, buktinja, trepe­ ravo osvetljavajući dugi prolaz od gru­ bog, sivog kamenja niz koje su se slivali tanki potočići mrke vode.

Lesli zastade.

Korak koji ga je iz hola raskošne kaliiornijske vile preneo u ovaj hodnik, kao da ga je istovremeno proveo i kroz Vreme; tih nekoliko stopa činili su svu razliku između dvadesetog i . . . možda šesnaestog veka i izazivali neugodne asocijacije na tamnice i mučilišta kak­ va je inkvizicija u svoje vreme gradila po čitavoj Evropi.

Protivnik koji je ovde, na nekoliko stotina jarđi od jednog od najprom etnijih auto-puteva Amerike, po-

Poni West - Borilačke vešiine 9 sedovao pravu srednjovekovnu tvrđa­ vu svakako je bio dostojan poštovanja.

Svojim oštrim pogledom, kroz polusklopljene kapke, Lesli je ispitivao svaki inč prostora pred sobom . ..

Da, mračni kameni hodnik sa poluk­ ružnim svodom izazivao je jezu i pri samoj pomisli da njime treba krenuti dalje.

No Lesli je već koraknuo jednom, drugi put, vrhovima prstiju u mekoj obući oprezno ispitujući kamene plo­ če. Njevog katana još uvek je bio u ko­ ricama, ali je stav ninđe bio takav da je smrtonosno sećivo moglo bljesnuti na svotlosti buktinja u deliću sekunde.

Ako je ninđa hodnikom klizio kao senka, onda je čovek koji se iznenada stvorio pred njim, nasred hodnika, bio samo senka te senke!'

Visok čovek, širokih ramena u ne­ jasnoj tamnoj odeći koja je podsećala na haljinu. Lice mu je bilo skriveno maskom ko ja je sa dosta uspeha doča­ ravala iskeženu mrtvačku lobanju.

Lesli sa nevericom zavrte glavom.

Ono što su njegove oči govorile bilo je jednostavno nemoguće: čovek sa avetinjskom maskom na licu nije se m o­ gao tek tako, bez. ijeđnog šuma, stvori­ ti usred praznog, golog hodnika i isprečiti na njegovom putu . . .

No nije bilo vremena za razmišljanje o mogućem . i nemogućem; iskezivši svoje mrtvačke bele zube, nepoznati protivnik ustremio se na ninđu i sta­ rinsko koplje u njegovim rukama je bljesnulo u svetlosti buktinje . ..

Korak u stranu .. ..ne!

U posleđnjem trenutku ninđa je za­ stao na samoj ivici crnog otvora koji se bešum no otvorio pod njegovim noga­ ma. Smrtonosno koplje dizalo se za novi, precizniji udarac . . .

Poni West - Borilačke veštine 9

70

Stisak oko njegovog vrata malo po­ pusti i Loni zahvalno udahnu punim Viski je bio odličan i Loni Ju nekoli­ plućima. Jedna ruka vesto m u je opi­ ko puta uzaludno naginjao već praznu pavala džepove, ali se cev revolvera ni flašu, nastojeći da iz nje nekako iscedi trenutka nije pomerila sa njegovih još koju kap. Slegnuvši na kraju rame­ leđa. nima, on otvori prozor da je izbaci na­ - Polazi! - prosikta čovek iza njega polje, ali se pcedomisli u poslednjem šapatom. trenutku.

Opuštenih ramena, spotičući se u - A, ne - reče glasno, već odebljalim mraku i na najm anjim neravninama, jezikom. - Nećemo razbacivati prazne Loni rezignirano zakorači u pravcu flaše po predivnoj kalifornijskoj priro­ staze. Pritiska cevi na leđim a više nije di. To može loše da deluje na turi­ bilo, ali m u je zdrav razum govorio zam ... kako je ipak bolje da se ne okreće.

Cereći se tom iznenadnom napadu Alkoholne pare rekordnom brzi­ građanske savesti kod sebe, Loni paž­ nom su se razišle iz Lonijevog mozga i ljivo gurnu praznu flašu u pregradu, on poče grozničavo da razmišlja. »Pro­ zapali novu cigaretu i oprezno se izvu­ kletstvo, moj dugi jezik uvalio me je u gomilu nevolja ... m ožda će jednom, če iz kola. Svež vazduh m u je prijao, iako je još uvek bilo previše hladno za za prom enu uspeti i da me uzvuče ...« njegov ukus. »Novo odelo nije ni tako Ukočeno gledajući pred sebe, Loni loša stvar«, pomisli. obliznu suve usne. Osmelio se da pro­ Među drvećem u blizini kvrcnu govori tek nekoliko desetina jardi kas­ neka grančica i Loni se trže, nelagod­ nije. no se osvrćući oko sebe. Do đavola, - Ortak . .. kud me vodiš? ova Kalifornija ima i neugodnih budž- Zaveži!

Loni sleže ramenima. Pa, vredelo je aka, naročito kada je ovako mračno.

Koji me je đavo terao da izlazim iz top­ bar pokušati. U svakom slučaju, za taj lih kola! pokušaj nije bio kažnjen, što je značilo Čula otupela od viskija prekasno su đa sme pokušati bar još jednom . .. ga upozorila na hitar pokret negde iza - S lu ša j. . . radi se o nesporazu­ njegovih leđa. Otvorio je usta da bar mu . . . ja imam poruku za mister Džkrikne i dozove Leslija, ali m u ni to o n asa . .. nije uspelo: jedna čvrsta ruka obavila - Je li? - glas iza njega bio je nezainmu se oko vrat, povijajući ga unazad, teresovan. tako da je uspeo da ispusti jedino kr- Časna reč! kljav zvuk.

- Baš fino ... onda nemaš čega da se I da je nešto imao da izjavi u tom tre­ plašiš. . . nutku. Loni Osmond bi se svakako uz­ - Misliš da ...? - Loni spusti ruke i upola se okrete. držao; jezik odebljao od viskija bio je - Ne mrdaj! još efikasnije vezan na drugi način - u Cev se ponovo zari Loniju u rebra i Lorijeva leđa uprlo se nešto okruglo i tvrdo, nešto što je za njegov ukus ¡su­ on brže-bolje podiže drhtave ruke. Ne bi valjda pucao nenaoružanom čoviše podsecalo na cev revolvera veli­ kog kalibra. veku u leđa? - progovori slabašnim

71 glasom.

-O vo nije vestern, prijatelju - hlad­ no odvrati nepoznati pratilac. - Uosta­ lom, ako misliš da ne bih, samo poku­ šaj ne što . ..

-N eka hvala - odm ahnu Loni gla­ vom disciplinovano koračajući dalje. Verujem ti na reč.

Gvozdena kapija do koje su u lom prijatnom razgovoru stigli, bešum no se otvorila pred njim a i Loni se upla­ šeno trže. Po prvi put na um mu je pala neugodna pomisao ...

Prokletstvo, ponovo ulazim u samo Džonasovo skrovište . . . što znači da su tu možda i oni njegovi. . . DUHOVI! Gutajući pljuvačku, Loni se ogledao oko sebe, nastojeći da što manje po­ niera već ukočeni vrat. Ona neuredna živica duž staze sada je delovala još je­ zivije nego po danu. A tamo . . . iza nje . . . to je . . . to je ...

Sve to je za Lonija Osmonda, koji ni­ kad nije bio ćovek od akcije, zaista bilo previše. Dreknuo je iz sveg glasa i od­ skočio čitavu stopu uvis.

Iza živice se razleže kreštav smeh i ćovek u zaklonu povuče novi dim iz ci­ garete, ponovo osvetljavajući lice avetinjskom crvenom svetlošću.

- Ovaj m om ak ti je mnogo nervozan, Slejtere - progovori kroz smeh. - Pri­ pazi na njega . . . da ti se ne u p iš k i. ..

Znaš da šef ima osetljiv nos.

Covek iza Lonija samo nešto progunđa. Ne usuđujući se da spusti ruku kako bi obrisao hladan znoj sa ćela, skitnica produži, osećajući da ga noge svakog trenutka mogu potpuno izdati.

- Gore!

Oklevajući i razmišljajući da li da ponovo pokuša sa ubeđivanjem, Loni se nekako uspe uz onih nekoliko ste­ penica koje su vodile do mračnog ula­ za sa širom otvorenim vratima. I onaj

Poni West - Borilački; vcšlinc 9 veliki, njenu već poznati hol, takođe je bio u mraku. Slaba svetlost dopirala je samo od zidne lampe na vrhu stepe­ ništa koje je, pravo prckoputa ulaza, vodilo na sprat.

Gore, kad ti kažem! - režao je ćo­ vek iza njega gurkajući ga revolverom u leđa. O dm ahnuvši glavom, Loni pro­ duži, ne usuđujući se da se osvrne oko sebe.

Na odm orišlu je zastao teško dišući i obema rukam a se oslonio na hladnu kamenu ogradu.

- Ortak, imaj duše - progovori pri­ gušenim glasom. - Daj da se malo izduvam . . .

Po prvi put je imao prilike da baci pogled na čoveka koji ga je pratio i ono šio je video nim alo mu se nije do­ palo. Usko, bledo lice, sa upalim oči­ ma, tanke usne koje kao da nikada nisu znale za osmeh.

Ukratko, lice koje je potpuno odgo­ varalo pozivu svog vlasnika. Profesio­ nalni ubica . ..

Pokret njegove ruke sa revolverom govorio je m nogo jasnije od čitave tira­ de: ostatak stepenica Loni je preleteo kao na krilima, zaboravivši čak i da diše od straha.

- Desno!

Loni poslušno klim nu glavom, spo­ tičući se po mekom tepihu u koji su noge duboko upadale. I ovaj hodnik bio je slabo osvetljen, ali je i to malo svetla bilo dovoljno da proceni kako ono pored čega je prošao vredi bar ne­ koliko hiljada dolara.

- Stoj! Pomeri se malo u stranu!

Držeći Lonija i dalje na oku, Siejter bojažljivo zakuca,na široka vrata od nekog skupog crnog drveta pred koji­ ma su njih dvojica zastali.

-D a? - odgovori neko oštrim gla­ som iznutra. - Ko je?

Poni West - Borilačke veštine 9 -Slejter, šefe. Našao sam jednog tipa napolju na putu . ..

- Uvedi ga!

Slejter m ahnu glavom i Loni oprez­ no pritište bogato ukrašenu kvaku. Na trenutak je zastao i zatreptao očima, zaslepljen snažnom belom svetlošću.

- Gle, gle! Naš stari poznanik! - pro­ govori neko veselo i Loni se usudi da širom otvori oči.

I nastavio je da ih širi sve dok se nije učinilo da će m u ispasti iz d u p lji. ..

Jer, pred sobom je ugledao onaj isti zid sa velikim prozorom i skupim zavesama, onaj isti ogromni sto sa čita­ vom zbrkom elektronskih uređaja i . . .

I ono isto lice koje ga je već jednom , u »Bostonu«, nasmrt preplašilo . . .

Haragei je i ovoga puta spasao život Lesliju Eldridždu. Samo je ninđa m o­ gao imati reflekse spremne da reaguju na upozorenje koje je stiglo u bukval­ no poslednjem dcliću sekunde, u tre­ nutku kada se u naizgled čvrstom ka­ menom podu pojavio otvor, upravo na onom mestu gde je laki ninđin skok trebalo da ga odnese van domašaja protivnika sa oštrim kopljem u ruka­ ma ...

Lesli se u vazduhu izvio kao mačka i njegovo u crno obučeno telo na tre­ nutak je zalebdelo nad onim pretočim otvorom, ali su noge već imale čvrst oslonac grudi iačno na mesto gde će za koji stoti deo sekunde naći i vrh d u ­ gog koplja . ..

No za obučenog ninđu i stoti deo se­ kunde je beskrajno dugo vremo; naiz­ gled bez napora, Lesli se odbacio od poda i otkotrljao do suprotnog zida, u istom trenutku se ispravljajući.

Vazduh je zatreperio od karakteris­

12 tičnog šum a izvlačenja oštrog čelika iz korica, iako je Lesli bio ubeđen da m u oružje, bar za sada neće biti potrebno.

Silina koju je njegov nepoznati pro­ tivnik uneo u zamah, po svim zakoni­ ma fizike, m orala ga je baciti pravo u onu jam u u koju je trebalo da satera Leslija.

A ono što se nalazi na njenom dnu svakako neće biti nim alo prijatno . . .

Leslijevo iznenađenje pokazao je samo jedan pokret: kratko oklevanje pre nego što je kalana vratio u korice.

Mač m u zaista neće biti potreban, ali ne zato što je protivnik sa mrtvačkom nestao u jami, već zato što . . .

Kao senka bez težine, Leslijev pro­ tivnik je prešao preko jame, i ninđa je na trenutak sasvim jasno video da se njegova noga u čizm am a oslonila na . . . na ništa!

Postojale su samo dve mogućnosti: da je ta jam a samo vesto stvorena ilu­ zija, a to ovoga puta nije bio slučaj.

Lesli je veoma jasno osetio zadah memle iz njenih dubina; i nepogrešivi haragei upozorio je na opasnost koja je u njoj pretila.

Prema tome, ostajala je samo druga m o gu ćnost. ..

Raširivši usne u osmeh ispod svoje maske, Lesli je skrštenih ruku očeki­ vao novi napad. Njegov protivnik, me­ đutim , kao da je oklevao: koplje se neodlučno podiglo, ali je on i dalje sta­ jao na istom mestu, nekoliko stopa od Leslija, bezglasno pomerajući mrtvač­ ke usne.

- Želiš nešlo da mi kažeš? - dobaci Lesli. - Samo izvoli, spreman sam da te saslušam . .. pod uslovom da to nisu poruke sa onog sveta. Znaš, ja ne verujem u duhove ...

Lice maske izoblićilo se i koplje se ponovo podiglo. Nikakav šum se nije

73 čuo kada se svom silinom žarilo u ninđine grudi.

- Vreme je da smisliš nešto bolje reče Lesli sa dosadom u glasu. - Ovaj trik ti se već otrčao ...

Njegovog protivnika nestalo je delić sekunde kasnije, zajedno sa njegovim kopljem. Težak kameni poklopac bešum no se pomerio i zatvorio jam u u podu. H odnik je ponovo bio pust, a buktinje su m irno gorele, što je poka­ zivalo da nema nikakvog strujanja vazduha.

Lesli zavrte glavom i oprezno pro­ duži napred, opipavajući ploče ispred sebe koricama mača. Šetnja po Džonasovoj jazbini iz trenutka u trenutak postajala je sve zanimljivija.

Samo, ovoga puta ta šetnja nije dugo trajala. Iako su m u oči govorile da se hodnik pred njim pruža još stotinak jardi, Lesli koricama mača napi­ pa tvrdu prepreku pred sobom. Slegnuvši ramenima, on sklopi oči i osetljivim vrhovima prstiju opipa zid koji mu se isprečio.

Sasvim običan, fino obrađen zid glatke površine. Zid kakav se mogao naći u praktično svakoj američkoj k u ć i. ..

To je značilo da, sve dok ne izađe iz ove jazbine, mora i drugim čulim a proveriti svaku informaciju koju mu prenese čulo vida ...

Zanimljivo, sve zanimljivije . ..

Okrenuvši se u mestu, Lesli čvrstim korakom pođe natrag, ne trudeći se čak ni da zaobiđe ono mesto gde se ne­ koliko trenutaka ranije otvorila prete­ ča crna jama. Nešto m u je govorilo da je repertoar iznenađenja u ovom hod­ niku iscrpljen, i da, bar neko vreme, ovde ne preti nikakva nova opasnost.

Kada se vratio u hol, tamo je i dalje bilo mračno. Visoki, tam ni zid preko

Poni Wesl - Borilačke veštine 9 puta ulaznih vrata bio je osvetljen samo avetinjskom svetlošću koplja koje su na njega projektovale nemirne grane drveća. »Kao u film u strave i užasa«, osmehnu se lesli u sebi. »Samo, mister Džo n a s . . . potrebno je mnogo više od toga da se zaplaši protivnik kakav sam ja«.

Ne oklevajući ni trenutka, Lesli za­ korači u hodnik koji je iz hola vodio levo od ulaznih vrata. I u n jemu je bilo mračno, ali su zato bar zidovi bili čisti i glatki. Na pravilnim rastojanjima, kao u hotelu, bila su poredana obična, jednostavna vrata. »Da vidimo«, pomisli Lesli, na koji će mi način pokazati vrata kroz koja želim da prođem. Da li će biti odškri­ nuta, ili će se čuti neki glas ...?

Atmosferi filmova strave i užasa od­ govarao je i jezivi ženski vrisak koji se u tom trenutku zaorio iza jednih vrata. Čak se i Lesli gotovo trgao; žena koja je vrisnula zaista je bila u smrtnom stra­ hu, u njenom glasu nije bilo ni traga glume. »Viteže, sada na juriš«, pomisli Les­ li. D/.onas je dobar psiholog, očigledno računa da će svaki muškarac bezglavo jurnu ti u opasnost da bi pomogao ženi u nevolji. A naročito ako ta žena bude mlada i zgodna ...

Vrata iza kojih je vrisak dopro nisu bila čak ni zaključana. Ne izvlačeći mač iz korica, Lesli ih odgurnu jed­ nom rukom i zastade na pragu. Žena je zaista bila mlada i lepa i za­ ista je bila u smrtnom strahu, što je odavao njen ukočeni pogled. Vrisnula je ponovo kada je na vratima ugledala Leslija i povukla se nekoliko koraka unazad, stezajući ruke na nage grudi.

Lesli sa uživanjem pređe pogledom preko njenih savršenih dugih nogu i

Poni West - Borilačke veštine 9 oblih kukova. »Zaista je veoma zgod­ na. Džonas je zaboravio samo jednu stvar: ja je već poznajem«.

- Zd ravo, Rita - reče on tiho. - Mene čekaš?

- K-k-ko si ti? - zajeca žena uplaše­ no. Povukla se do samog zida, nastoje­ ći da se odm akne što dalje od njega.

- Nije važno. Nešto te je uplašilo, zar ne? Šta je to bilo?

Ona odm ahnu glavom, a pogled joj je uplašeno prešao po maloj, ukusnoj uređenoj prostoriji.

- Dakle?

- Učinilo mi se . . . da sam nešto vid e la . ..

- Duhove, je li? - nasmeja se Lesli. To ti verujem, da znaš.

Zona se postepeno pribirala i po­ gled joj postade lukaviji. Svesno ili ne, ona pusti da joj ruke padnu i otkriju savršene, čvrste grudi.

- Ko si ti?

- Nije važno, rekoh ti. Gde mogu da nađem Džonasa?

- Reći ću t i . . . ako obećaš da ćeš me odvesti odavde . . .

- Vrlo rado.

- Najpre me o d v e d i. ..

- Č im svršim sa Džonasom biću samo tvoj, dcvojčice - nasmeja se Les­ li. - Ali, pre toga, ne!

- Rita ga je pažljivo gledala.

- Tvoj glas mi je poznat - reče zamiš­ ljeno. - T i. . . li si tražio Pitersona, zar ne? Kakav li je to sad kostim?

- Ja još uvek tražim Pitersona, ali sam ubeđen da ću najpre od Džonasa doznati gde se on nalazi.

- A šta ako to i ja mogu da ti kažem?

Rita je očigledno veoma brzo preva¿ilazila malopređašnji strah; pokreti njenog tela, jedva primetni, bili su sra­ čunati da izazovu Leslija. Jezikom je nekoliko puta ovlažila pune usne i uk­

74 lonila rukam a kosu sa lica, izbacujući grudi napred.

- Šta ćeš mi dati ako ti pokažem gde je Piterson?

- Šta želiš?

- Najpre da izađem od a v d e . . . a onda - tebe!

- H m m - nasmeja se Lesli pod mas­ kom. - Ovo drugo neće biti pro­ blem . . . ali ono prvo . . . Gde je Piter­ son?

- Na spratu ...

Neko kao da je pažljivo prisluškivao njihov razgovor. U trenutku kada je Rita počela da opisu je kako može doći do Tabasko Pita, svetla u sobi su se po­ gasila i u vazduhu se osetio nagli hlad­ ni talas, kao kada se iznenada otvore prozori. Rita ponovo vrisnu i polete prema Lesliju, pribijajući se čitavim telom uz njega.

Vrata iza njegovih leđa zalupiše se s treskom. Sa potm ulom grmljavinom niz prozore skliznuše čelične roletne. »Džonas ništa ne prepušta slučaju«, pomisli Lesli, nežno gladeći toplo Riti­ no telo. »Za svoje žrtve priprem io je i džinovsku mišolovku ...« Njegovi hitri prsti već su prešli po glatkoj površini vrata, potv rđujući na­ jgore sumnje. I vrata su bila od veoma lakog, ali čvrstog čeličnog lima.

Ono potm ulo osećanje koje ga je ob­ uzimalo gotovo od trenutka kada je ušao u Džonasovu jazbinu, postajalo je sve snažnije. Haragei je opom injao na novu, još veću opasnost...

- Loni Osmond, ako se ne varam sa ledenim osmehom je govorio D/onas, zavaljen u udobnu fotelju viso­ kog naslona. Njegov i kratki, debeli pi ­ sti dobovali su po glatkoir mahagoni­

75 ju, ali se Loniju činilo da on uopšte no gloda u njega. Njegove sitne očico bile su uprte u uređaje na stolu i tek povre­ meno ošinuo bi Lonija pogledom koji nije obećavao ništa dobro.

- U redu . . . - uzdahnu Džonas po­ vlačeći nekoliko kratkih poluga na ko­ m andnoj ploči. - Dakle, Osmondo ... da čujem?

Loni se nelagodno premeštao s noge, bacajući ispod oka poglede na nepom ično Slejterovo lice. Crna cev revolvera još uvek je bila uperena u predeo njegov og stomaka.

- Dao bih sve na svetu kada bih vam mogao reći nešto što biste voleli da ču ­ jete . . . - oprezno poče Loni. - A li. ..

- Ali za mene imaš samo neugodne stvari - krto se nasmeja Džonas, prekr­ štajući prste na debelom stomaku is­ pod odela neupadljive elegancije. - Pa dobro, Osmonde, nemoj me štedeti, kad već tako mora da bude. Šta tražiš ovde?

- Ja? Ništa, časna reč!

Džonas uzdahnu.

- Osmonde, nem am mnogo vreme­ na za ubeđivanje. Bolje će biti da što prc propevaš, in a č e . ..

Pogled upućen Slejteru govorio je mnogo i Loni oseti kako m u se kosa polako, vlas po vlas, diže na glavi.

- Mislim da ćemo se nekako ipak sporazumeti - poče sa usiljenim osmehom. - Jedan momak, ne znam čak ni njegovo ime, prišao mi je na ulici i pi­ tao da li poznajem čoveka vašeg opisa.

Obećao mi je sto dolara ako ga dove­ dem ovamo . . . to je otprilike sv e. Čas­ na reč, uopšte ne znam o čem u se radi, niti šta on ovde tr a ž i. .. eto ...

- Osmonde, Osmonde .. .-uzdahnu Džonas sa ledenim izrazom lica. Sram te bilo, Osmonde. A »Plava lagu­ na«? A Esterhaži? Teb’~ su često viđali

Poni West - Borilačke vest ine 9 u društvu sa tim momkom, O sm on­ d e . . . ko je on?

Lonijev mozak grozničavo je radio.

Na nesreću, Džonas očigledno nije bio čov ek koga bi mogao lako i na brzinu slagati, kao nekog od n jegovih revolveraša. Prema tome . ..

-V idim da sve znate - reče skruše­ no. - Pa, dobro . . . m omak je iz F B I. ..

-

0?

Džonasov glas bio je nezainteresovan. Pogleda uprtog u jedan od ekrana pred sobom, on se trijum falno smeškao. - Opet me lažeš, Osmonde.

Loni uzdahnu.

- Izgleda da vi o n jemu znate više nego ja . . , - Lako moguće - klim nu Džonas gla­ vom i ne gledajući ga. - Lako moguće, Osmonde. Mada je to, u stvari - on uz­ dahnu, uspravljajući se u svojoj fotelji - čisto akademsko pitanje, kako kažu.

Taj tvoj momak biće mrtav za nekoli­ ko m in u ta . ..

Loni se trže.

- Šta ...?

- Da, da! - klim nu Džonas glav om. Tužno je to . . . mom ak očigledno m n o­ go obećava. Šteta što se našao na po­ grešnoj strani. Ko je on, Osmonde?

Pitanje je bilo postavljano oštrim glasom, u potpunom kontrastu sa to­ nom kojim je Džonas trenutak ranije govorio. Njegove hladne oči fiksirale su Lonija i ovaj oseti kako mu se kosa ponovo diže na glavi. Osećanje je bilo tako uverljivo da on rukom pređe po kosi kako bi je zaglđđio.

- Pa . . . kako rekoste, ni sam ne znam mnogo o njemu .. . jedino da tra­ ži nekog svog prijatelja. Nekako je na­ čuo da je taj prijatelj kad vas i . .. pre­ tpostavljam da ostalo već znate.

-Još uvek nisam ćuo ko je on? Za koga radi? I kakav m u je ono šašav i

Poni West - Borilačke vešiitte 9 kostim?

- Kostim? - Loni se opredeli za odu­ govlačenje? - Ja nikakav kostim nisam video ...

- Ni kostim, ni onaj samurajski mač, a?

- Mač? Koji bi čovek pri zdravoj pa­ meti vukao mač sa sobom? - zapanji se Loni. - Jeste li sigurni u to?

- Potpuno - klim nu Džonas glavom.

Lonijcvo ponašan je očigledno ga je za­ bavljalo. - Video sam svojim očima, Osmonde.

- Ne znam . .. u stvari, imao je neku čudnu torbu kada je izašao iz kola; dugu i usku. kao da su u n joj štapovi za goli. Jedino ako nije to ...

- To je to, Osmonde, to je to. Ali nije važno: još čekam odgovor na ostala pi­ tanja: ko je, za koga radi?

- Meni je rekao da se zove Karter Loni se trudio da glasu da slo više isk­ renosti. - A da li mu je to pravo ime, stvarno ne znam.

-Za koga radi?

- I lo ne znam . . . po svemu sudeći sam. odnosno sa lim svojim prijatcIjeri koji je nestao.

- Privatno njuškalo?

Može bili - slože Loni ramenima. Veoma je tajanstven . . .

Džonas je nekoliko trenutaka pažlji­ vo gledao u ekran pred sobom, a onda podiže pogled, u kojem se već ogledala dosada.

- Dobro, dobro - reče tiho. - Slejtere. vodi ga lam o -pokazivao je glavom negde na desnu stranu. - Ja ću bili dole . .. čim ga zatvoriš, siđi da mi pomogneš.

- Jasno, šele -javi se Slejter po prvi put otkako je ušao u prostoriju. - Po­ la/i! - okrete se Loni ju preteći revolve­ rom.

-Laku noć. mi'-'er Džonas - učtivo

76 klimnu glavom Loni.

- Neću ti reći laku noć, Osmonde ledeno se osm ohnu ovaj. - Bilo bi to suviše licemerno od mene. Jer, znaš, Osmonde, ova ti noć neće biti naročito laka ...

- To već znam - uzdahnu Loni, okre­ ćući se prema vratima. - To već znam . ..

I da nije bilo haragoia, Lesli bi predosolio opasnost po Ritinom ponaša­ nju. Telo žene iznenada se opustilo u njegovom zagrljaju i ona je počela d u ­ boko i ravnomerno da diše. Zadržava­ jući dah ispod svilene maske, Lesli je polako spusti na pod.

Džonasov uspavljujući gas zaista je delovao veoma brzo, to se moralo pri­ znali. I pored toga što je nastojao da diše što ređo. kako bi u pluća uneo što manje gasa, Lesli je osetio da mu se u glavi vrti. Svilena maska na licu do­ nekle ga je štitila, ali to neće potrajati d u g o . ..

Ostalo m u je malo vremena da po­ kuša da probije vrata i tako dođe do vazduha. Stežući zube, Lesli poče u sebi da izgovara starinsku formulu, pom oćno sredstvo dobro poznato jo­ gama kada žele da utiču na svoj vege­ tativni nervni sistem.

Lesli dopusti da mu telo lagano sklizne niz zid. Srce mu je udaralo sve rede i telo je zahtevalo sve manje kisoonika. Ninđa ulonu u trans koji bi laik na prvi pogled nazvao čak smrću; nikakav pokret ni je odavao da n jegova svest bdi nad telom koje je jednostav ­ no odabralo da smanji svoje uobičaje­ ne p otrebe. . .

Koliko će ovo trajati? Verovatno no dugo. nadao se. jer je i n jegov savršeni

77 organizam imao svojih ograničenja.

Dvadeset m inula u ovom stanju znači­ la su težak i dubok san i/ koga se mož­ da nikada ne bi probudio.

Pet m inuta mogao je pre/iveti bez ikakv ih poslediea: posle desei njegova snaga bila bi ozbiljno narušena, ali to jos uvek ne bi bilo lalalno ...

Sve više od toga bilo je suviše opas­ no; naročito u situaciji kada je sa sv ih strana bio opkoljen neprijateljima ...

Njegov oštri sluh, srećom, brzo je osetio da se neko približava hodni­ kom. Jedan jedini čovek, čvrstog, po­ malo teškog koraka, u kojem se osećala arogancija i prikrivena snaga ... mogao bi to bili i sam Džonas ...

Ako se odluči da uđe sam, onda nije toliko oprezan koliko je Lesli mislio da jeste ...

Ne. čovek je zastao pred još uvek čv­ rsto zatvorenim vratima i Lesli se, i protiv svoje volje, morao div biti njego­ vom miru. Stajao je potpuno mirno, čekajući, bez onog nervoznog premeštanja s noge na nogu koje je prirodnim sponama povezano sa čekanjem u dvadesetom veku. Čekanje nije trajalo dugo. jer su se ubrzo približili drgi koraci, lakši i brzi.

Leslijeve usne razvukoše se u nečujan smešak: i ta žurba odavala je podređe­ nog koji hita jer zna da ga gospodar već čeka. Čuo se metalni zveket i vrata su se tiho otvorila. Pod svojom maskom Lesli oprezno udahnu punim plućima, nastojeći da na taj način ukloni i poslednje tragove uspavljujućeg gasa iz svog krvotoka. Ako bi m u dali još samo dva ili tri m inuta . ..

- To je on, dakle - ču se oštar glas, navikao da zapoveda. Džonas, svaka­ ko. - Skini m u tu masku sa lica, Slejtere . . . hoću da ga vidi.n . ..

Poni Wes/ - Borilačke vcšiinc 9 I sam položaj tela čov eka koji se na­ ginjao nad njega, pružajući ruku pre­ ma Leslijevom licu, odavao je da mu se u drugoj ruci nalazi revolver, neop­ rezno opušten niz telo. Džonas je sta­ jao dva koraka dalje tako da ne bi za­ klonio svet lost koja je dopirala iz hod­ nika.

Slejter hitrim pokretom si rže kapu­ ljaču sa Leslijev e glav e. Ovaj otvori oči.

Dobro jutro reče i ljubazno im se osmehnu.

I pored svoje debljine, Džonas je reagovao munjevito; kao lopta odsko­ čio je natrag u hodnik i čelična vrata ponov o su se zalupila sa snažnim Ireskom. Njegovi hitri koraci brzo su se iz­ gubili u daljini.

Slejter je reagovao daleko sporije od svog šel'a; zakrvavljene oči i/buljile su se od iznenađenja i straha, usne ot­ vorile kao da želi nešto da pila. Revol­ ver je i dalje visio u ruci opuštenoj niz. telo.

- Vrati mi tu kapuljaču - reče Lesli mirno oslonjen o zid. - Bojim se da mi glava ne nazebe .. .

Slejterovo iznenađenje smenio je bos što je dopustio da bude iznena­ đen . .. zarezao je kao divlja zver i ruka sa revolverom naglo se trgla.

U položaju u kojem je sedeo, Lesli je s lakoćom zadao kratak i oštar udarac vrhom palca desne noge, pravo u Slejterov so la rni pleksus, kidajući sve na svom putu. Vazduh je bučno izašao iz banditov ih pluća i on se nemoćno sru­ čio na ruku sa revolverom. Zakrkljao je još jednom , a onda se potpuno um i­ rio.

Lakim skokom Lesli se podiže na noge. Na trenutak su nagnuo nad nagu ženu pored sebe i um ireno uspravio: Rita je rav nomerno disala i, sem ma­ murluka, verovatno neće osetiti ni­

Poni U'est - Borilačke vešline 9 kakvo posledice uspavljujućeg gasa.

Ne računajući, naravno, šok kada otkrije da pored nje leži mrtav ćovek ...

Džonas kao da je shvatio s kakvim protivnikom ima posla; hodnik kojim je Lesli išao bio je osvetljen blještavije nego maločas. I to je, međutim, odav a­ lo njegovu nameru; posle svih onih tri­ kova sa duhov ima, verovatno je shva­ tio da su klasčna sredstva ipak na­ jpouzdanija. Svakog trenutka na Leslijevu jasno osvetljenu figuru odnekud se mogao sručiti olovni pljusak.

Svetla u holu bila su veoma inge­ niozno podešena tako da osvetljavaju izlaz iz hodnika. Osmehujući se pod maskom, Lesli hitro provuče glavu iza ugla i istog časa je vrati u zaklon.

Nabranih obrva, pogledom je ispiti­ vao tragove metaka koji su se žarili u zid preko puta njega. Nešto tu nije bilo u redu ...

Oblik sitnih elipsastih otvora, pra­ vac u kojem se sa zida podigao osušeni malter i komadići cigle, sve to ukaziva­ lo je da se oružje iz kojeg je pucano na­ lazi negde na sredini onog tamnog, praznog zida preko puta ulaznih vrata.

I to na visini koja je odgovarala visi­ ni prvog sprata!

Usne su mu se polako razvlačile u osmeh, jer je konačno shvatio u čemu se sastoji Džonasova igra. Uspravio se i čvršće stegao korice mača. drugom rukom je U pojasu potražio jedan si­ tan, okrugao predmet.

Sada se držite, mister Džonas! Dola­ zim!

Kao crna munja Lesli je izleteo iz osvetljenog hodnika, podižući desnu ruku jedna kuglica izletela je iz njego­ ve šake, njena putan ja opisivala je pa­ rabolu koja će negde u visini sprata pogoditi tajanstveni, mračni zid.

78 Lesli je produžio istim pravcem i is­ tom brzinom; prebrzo za nevidljivog strelca čiji je kratki rafal završio do­ brih nekoliko stopa iza figure u cr­ nom.

Za sledeći rafal više nije bilo vreme­ na; kuglica je nestala u zidu, a trenutak docnije odjeknula je potmula eksplo­ zija i čitav zid se zatresao.

Bacivši se u njegovo podnožje, Lesli je oprezno iščekivao neki šum odozgo, naprežući sluh. Ali jedino što se čulo bilo je tiho kapanje krvi iz neke velike rane na telu čoveka iza mitraljeza.

Jednim skokom Lesli se ispravi i vr­ hom mača u koricama pažljivo opipa zid pred sobom. I vrh mača je nestao u njemu u dužini od nekih sedamosam inča. Osmehnuvši se, Lesli ru­ kom pažljivo opipa ono što se nalazilo pred njim.

Zadovoljan onom e što je otkrio, on duboko udahnu i zakorači kao da se penje uz stepenice. G ipkim korakom uspinjao se sve dalje i dalje, proveravajući ipak nogom svaki naredni stepenik.

Zatvorenih očiju . . . jer su u ovoj si­ tuaciji oči samo zbunjivale, navodeći gada poveruje u iluziju koja nije imala nikakve veze sa veoma stvarnim i čvrs­ tim stepenicama pod njegovim noga­ ma ...

Loni Osmond tiho zviznu kroz zube, ogledajući se oko sebe. Apartman u koji ga je Siojter zatvorio služio bi na čast i svakom hotelu de luks kategori­ je. Noge su lonule u luksuzni tepih, a duboka fotelja kraj niskog stočića pro­ sto je mam ila Lonijeve um orne noge, da i ne pom injem o udobni kauč koji je stajao u uglu, kraj velikog orm ana iza

79 čijeg stakla sa se smeškale flaše sa raznovarsnim privalaćnim etiketama.

Tamo levo bila su vrata od kupatila, iza njih zavesa koja je skrivala ljupko uređenu čajnu kuhinju. Loni na brzi­ nu zaviri i u Iri/.ider i podiže obrve: bio je ispunjen hranom o kojoj je do sada najčešće samo slušao od drugih ...

Creva su mu krčala, ali.on odm ahnu glavom. Najpre je trebalo proveriti ima li kakvog izlaza odavde, iako je za to bilo veoma malo nade; Džonas i n je­ gov čuvar Sljcter nisu bili tako naivni da ga zatvore u odaju iz koje se jednos­ tavno moglo iskočiti kroz prozor ...

Loni tek tada shvati šta nije u redu sa tom prostorijom; prozora uopšte nije ni bilo. Slegavši filozofski ram eni­ ma, on reda radi prodrm a i bogato uk­ rašenu kvaku na vratima.

Kao da je /cico da prodrm a Stenovite planine. Nekoliko trenutaka Loni je smrknuto razmišljao, a onda odm ah ­ nu rukom.

Do đavola, ako već mora da crkne, bar će pre toga iskoristiti priliku da se najede i napije!

Zviždućući pesmicu čijeg naslova nikako nije uspevao da se seti, Loni iz prepunog frižidera pažljivo odabra žino što je smatrao za svoj poslednji obrok, a onda, trljajući ruke, priđe orm anu sa dugim nizom flaša. | - Da vidim o . . . - tiho je mrmljao. Viski, škotski, ir s k i. . . ko­ njak . . . hm m m . . . tekila . . . votka . . . džin . . . Prokletstvo, šta đa uz­ mem? Ili da m ožda probam pomalo od svakog, a? Možda to i nije loša ideja, s obzirom na ono što me čeka ...

Raširio je rukam a oba krila orm ana • zamišljeno pošmatrao pravu izložbu Pića u njemu. Oklevajući, on pruži ruku prema vrhu police.

Nekoliko flaša kao da same u tom

Poni Wcsi - Borilačke vuštine trenutku poleteše prema njegovom licu . . . Dreknuvši iz sveg glasa, Loni odskoči unazad, a flaše tresnuše o pod. Meki tepih nije mnogo pomagao; prijatan miris dobrog alkohola za tili čas je ispunio malu prostoriju.

Samo što Loni nije imao vremena da uživa u njemu; zadnja daska orm a­ na pošla je za flašama, uz trošak slom­ ljenog stakla i razbijenog drveta. Loni odskoči još korak unazad, tražeći po­ gledom nešto čime bi mogao da se odbrani od te nevidljive opasnosti.

Otvor koji se ukazao u dubini orm a­ na bio je mračan, ali se u njemu nešto pomori. Na svetlost izbi jodna velika glava sa dugom plavom kosom, zaras­ la u bradu od nekoliko dana. Oči su zbunjeno treptalo, zaslepljene svetlošću.

- Hej! - uzviknu Loni.- Do đavola, zar nisi mogao da uđeš na vrata kao čovek! Pogledaj šta si uradio!

Iz. uskog otvora s m ukom se izvuče krupan m ladić u izlizanim farmerka­ ma i tankoj majici ispod koje su se napinjali snažni mišići. Prešao je pogle­ dom preko Lonija, kao da ga ne vadi i pritrčao vratima. Zatresao je kvaku nekoliko puta, psujući kroz zube, a onda se grozničavo osvrnuo oko sebe. kao zver uhvaćena u zamku.

Loni se oprezno odm ače prema ula­ zu u kuhinju.

- Mogo sam ti reći da ne može da se izađe - reče miroljubivo. - Znaš, i ja sam ovde zatvorenik.

M ladić je očigledno već uspeo da za­ gospodari sobom. O sm ehnuo se i malo zagladio razbarušenu kosu. - Iz­ vini - reče pri jatnim, dubokim glasom.

- Mora da sam te uplašio kad sam ova­ ko izleteo iz. rupe?

- I no samo to - uzdahnu Loni, poka­ zujući na krš pred njegovim nogama.

Poni Wesl - Borilačke vešline 9 Vidi koliko si dobrog pića upropastio.

- Žao mi je - uzdahnu nepoznati. - I m eni bi prijao koji gutljaj, posle ovog razočaranja. . . Nego, jesi li siguran da su sve flaše razbijene?

Obojici oči zasvetleše u istom tre­ nutku, ali je Loni ipak bio brži. U ruka­ ma m u se nađe flaša neobičnog oblika sa etiketom živih boja.

- Tekila - frknu njegov sapatnik. Pa, kad već nema ničeg boljeg. . .

- Leda? - ljubazno upita Loni, pru­ žajući ruku prema čašama na stočiću.

- Nije potrebno . . . Živeli!

Nazdravili su jedan drugom i obo­ jica se stresli u istom trenutku. Plavo­ kosi mladić još jednom zaokruži po­ gledom po odaji, a onda se sa uzda­ hom spusti u fotelju.

- Dakle, i ti si na Džonasovom cr­ nom spisku - reče sa osmehom. Zbog čega, ako smem da pitam?

- Dugačka je to priča - uzdahnu Loni, s naporom gutajući pljuvačku kako bi bar donekle ugasio plamen koji mu je buknuo u želucu. - Poma­ gao sam jednom m om ku koji je kod Džonasa tražio svog nestalog prijate­ lja . . .

- Oho? - m ladić se trže i napeto za­ gleda u Lonija. - Da nije taj momak slučajno čovek sa inicijalima L.E.?

- L.E.? Pa da, to je on . . . Lesli Eldridž!

Plavokosi mom ak svečanim pokre­ tima ponovo napuni obe čaše i pruži jednu Loniju.

- Lesli je u blizini?

-Trebalo bi da je već u ovoj zgradi - sleže Loni ramenima. - To mi je i je­ dina nada da ću se odavde izvući, živ, inače . . . Nego . . . da nisi ti tag koga tratimo?

- Upravo taj! - nasrne ja se mladić. Tabasko Pit, na usluzi Lesliju i svim

80 njegovim prijateljima.

- Drago mi je - otm eno se nakloni Loni iz sedećeg položaja. - Loni Osm o n d ...

- Pa, pošto je naš prijatelj Lesli u bli­ zini, m ožem o m irno da se napijem o osm ehnu se Pit, ponovo nalivajući čaše. - Džonasu su ođbrojani poslednji minuti.

- Potpuno si siguran u to? - zabrinu­ to upita Loni. - Jer, ako Les slučajno ne uspe, i nas dvojica smo pečeni, znaš!

- Ništa ne brini - um irivao ga je Pit. - Uostalom, i sami ćem o se osloboditi odavde . . . ako bude potrebno.

- Je li? A kako?

- Ovako kako sam i stigao ovamo nem arno odvrati Pit. Kroz zid . . . m ada u stvari nije bilo tako lako . . . kopao sam čitavu prokletu noć iza mog orm ana i otpatke bacao u klozet. Ha-ha-ha!

-Šta tu ima smešno? - začudi se Loni.

- Ništa . . . slražaru koji je šetao hod­ nikom učinilo se čudno što se stalno čuje voda iz kupatila, pa je ušao da v id i. ..

I? - Ubedio sam ga da im am proliva . . . od straha, znaš! Od smeha je jed­ va ostao na nogama!

- I tako si stigao ovamo?

- Tako. Ko bi pretpostavio, do đavo­ la, da se orm ar nalazi i na ovoj strani!

Loni je osećao da vatreno meksikansko piće već dclujc na n jegov m o­ zak i čini da zaboravi na svoju uobiča­ jenu opreznost.

- Pa da - »leže ramenima. - Nije lo ništa naročito. Čuj, hajde da probijemo vrata.

Udobno zavaljen u fotelji, Pit baci nezainteresovan pogled prema izlazu

81

Poni West ~ Borilačke veštine 9

iz njihove luksuzne tamnice. - Cemu?

Lesli će nas ubrzo osloboditi!

- Z a svaki slučaj. Sta kažeš, a?

- Pa dobro - sleže Pit ramenima.

Leno se izvukao iz fotelje i prišao vra­ tima. Svojim snažnim prstima ih je na nekoliko mesta dodirnuo, prom r­ mljao nešto kroz zube i odm ahnuo gla­ vom.

- Sta je? Nc može?

- Može . . . ali ne znam da li je vredno truda. Lesli samo što nije sti­ gao . . . Čuješ li?

Loni je već bio na nogama. Od po­ tmule eksplozije zatresao se i pod is­ pod njegovih nogu.

- Sta je to? . - Poznat zvuk - isceri se Pit. - Jedna od Leslijevih čuvenih eksplozivnih kuglica . .. najbolje je da ostanemo ovde, na sigurnom mestu. Lesli voli da ima odrešene ruke kada radi.

Vratio se i ponovo utonuo u fotelju i ruka m u se prikrala flaši.

- Još jednu, ortak?

- Još jednu - uzdahnu Loni. - Pa šta bude! * * * Iluzije je nestalo kada je Lesli bio ot­ prilike na polovini stepeništa. Sada su je i čulo vida potvrđivalo da se nalazi na najobičnijem m erm ernom stepe­ ništu sa bogato ukrašeno kamenom ogradom.

Levo i desno, na vrhu stepenica, pružao se po jedan raskošno uređeni hodnik.

Potpuno prazan . . .

Na vrhovima prstiju, spreman na svako iznenađenje, Lesli je zastao da malo razmisli. Od ovog trenutka Džonas će biti prinuđen da vuče samo iz­ nuđene poteze, jer je njegova prva lini­

ja odbrane bila potpuno uništena.

A iznuđeni potezi, potezi u očajanju, često su potezi koji se najteže mogu predvideti. ..

Ili je Džonas možda imao još kakvo tajno oružje u svom rukavu?

Njegov oštri pogled prelete preko prizora oko njega, pažljivo ispitujući svaki detalj.

O na tanka linija u m erm ernim plo­ čama, tamo, na početku desnog hodni­ ka . . . čovek od ukusa, a Džonas je to svakako bio, ne bi dozvolio takvu neskladnosti ovog prostora ...

Kada za to ne bi bilo nekog krupni­ jeg razloga!

Lesli pogledom potraži istu takvu li­ niju na drugoj strani, ispred hodnika levo; ruke su mu već iz pojasa izvlačile tanku, jedva vidljivu svilenu nit, čvrš­ ću ođ čelične žice iste debljine. U tre­ nutku kada se m ermer pod njegovim nogama uzdrm ao od jedva čujnih ek­ splozija, svilena omča već se čvrsto obavijala oko izbočenog ukrasa na ta­ vanici.

Kao džinovsko klatno, Leslijeva u crno obučena prilika zanjihala se nad mestom na kojem je delić sekunde ra­ nije bilo stepenište, sada pretvorenu u gomilu betona i mermera vešto po­ stavljenim eksplozivom aktiviranim iz daljine. Ogrom ni oblak prašine ga je zaslepio, ali će ista ta prašina sprcćiti i njegove protivnike da vide na koji se način izvukao iz te paklene zamke . . .

Iz prekinutog betona desno od nje­ ga još su štrcali tanki provodnici koji­ ma je eksplozija bila izazvana.

Džonas se, dakle, nalazio na toj stra­ n i ...

Ne čekajući da se prašina slegne, Lesli se nekoliko puta zaklati i onda pusti uže. Meko se dočekao u neošte­ ćenom delu hodnika na noge i pogle­

Poni West - Borilačke veštine 9 dom pretražio prostor ispred sebe.

Jedna vrata naglo su se otvorila i iza njih su se pojavila četiri čovbka sa au­ tomatskim puškama u rukama. Lica su im bila zverski iscerena, ženice nep­ rirodno raširene. Lesli je nabranog čela posmatrao njihove neobične, iski­ dane pokrete.

Kao lutke koje gospodar, sa bezbednog mesta, vodi veštim pokretom svo­ jih prstiju na u zic am a . ..

Ljudi su očigledno bili drogirani, što je značilo da neće reagovati na uobiča­ jeni- način. Njih četvorica jednostavno neće znati za strah, za bol. Ići će napred i pritiskivati obarače svog oružja sve dok budu imali ruke i noge da to č in e . ..

Ali će i njihove reakcije biti mnogo sporije, a signali od čula stizaće do mozga iskrivljeni i izobličeni. O ni će mnogo lošije procenjivati prostor i vreme od njega, a to je bilo mnogo važ­ nije od vatrene moći oružja u njihovim rukama.

Duboko udahnuvši vazduh, Lesli odlučno zakorači prema njima. Četiri cevi se sporim, isprekidanim pokreti­ ma podigoše prema njegovim grudi­ ma. Malo se pognuvši, Lesli dugim skokom odskoči u vazduh, gotovo is­ pod samog svoda hodnika. Sečivo fijuknu izlećući iz korica.

Prva dvojica zbunjeno zatreptaše kada im puške izleteše iz ruku od jed­ nog jedinog kratkog udarca Leslijevog katana. Nindža je već bio kraj njih, ali nije bilo vremena da ih dovrši. Druga dvojica pucali su, ali su njihove cevi gledale još uvek prema mestu gde se Lesli nalazio trenutak ranije.

Sečivo katane ponovo blesnu u ob­ laku plavkastog barutnog dima: levo, pa desno, gore pa dole . .. dva čoveka padoše jedan preko drugog i njihova

82 krv se pomeša na podu . ..

Luđački se kezeći, jedan od preosta­ le dvojice uhvati golim rukam a za se­ čivo mača, ne obraćajući pažnju na krv koja je briznula. Drugi je drhtavim prstima otvarao veliki brijač koji mu se stvorio u ruci; njegovo maslinasto, južnoam eričko lice iskrivilo se u mas­ ku vampira željnog sveže krvi.

HARAGEI! Urođeni instinkt je ovoga puta spa­ sio Leslija. Pognuo se, ispustivši kata­ na iz ruke i bacio u stranu. Mač je tupo tresnuo o pod, ispavši iz ruke čoveka koji je grudim a prim io rafal namenjen Lesliju.

Peti čovek stajao je na otvorenim vratima, hladnokrvno se smešeći. Cev je munjevitom brzinom pratila Leslija koji se kotrljao po podu i vrelo olovom u oprlji obraz. Šaken, čelična strelica premazana otrovom munjevitog dejstva, zarila se strelcu tačnoi između očiju. U samr­ tnog grču on se povio u pasu, s m u­ kom uvlačeći vazduh u paralizovana pluća. Meci su ostavili zapletenu, dimljivu šaru u luksuznom podnom prekrivaču.

Južnoam erikanac sa britvom u ruci sve to je posmatrao kao da se događa na film u .,.. korak po korak približa­ vao se Lesliju, a njegovo oružje blista­ lo je na snažnoj svetlosti.

Lesli ga je čekao uspravljen, na vr­ hovima prstiju. Čovek je očigledno bio majstor u borbi nožem; brijač je držao tako da bude zaklonjen od Leslijevog pogleda, pokrećući drugu ruku varlji­ vim pokretima levo I desno.

Glasno viknuvši, ori skoči prema Lesliju, ali je korak u stranu bio dovo­ ljan da se izmakne oštrici. Ni Leslijev udarac nogom nije pogodio cilj; kao zmija zvećarka posle ujeda, ruka sa

83 britvom povukla se unatrag.

Povijen u kolcnima, Les Ii je polaga­ no kružio oko njega, spreman da ščepa ruku sa nožem kada se ponovo podigne prema njemu.

Ruka polete naviše i Lesli stisnu zube, šireći svoje prste. Kao čelične mengele oni se sklopiše oko zglavka drugog čoveka.

No brijač više nije bio u toj ruci, već u drugoj. Samo refleksi ninđe izmakli su Leslijevo grlo ispred smrtonosne oštrice.

Bio je to, m eđutim , i poslednji poku­ šaj čoveka sa brijačem. Jedan jedini dobro uvežbani pokret Leslijevog m i: šićavog tela odbacio ga je daleko, tamo prema mestu gde je u hodniku zjapio neravni otvor oštećen eksplozi­ jom. Čovekov užasni,krik izgubio se u dubini.

Lesli se i ne osvrte za njim. Sigur­ nom rukom podigao je mač s poda, obrisao ga o odeću jednog od svojih protivnika i vratio u korice. Duboko je uzdhanuo i prišao još uvek otvorenim vratima.

Kada je progovorio, glas ispod ka­ puljače bio je potm uo i zloslutan, uprkos ljubaznom tonu.

- Dobro veće, mister Džonas ...

Debeljko je sedeo za svojim ogrom­ nim stolom, ruku prekrštenih na sto­ maku. Pogled m u je bio m iran i jedino je malo znoja na njegovoj ćeli odavalo da je nervozan.

- To si ti, dakle - govorio je tiho, go­ tovo sa divljenjem.

- Da. Džonase, to sam ja.

- Sam si?

- Pretpostavljam da mi je jedan pri­ jatelj negde ovde?

Poni Wc.si - Borilačke vešline 9 -Jeste - potvrdi Džonas glavom. Mada . . . on nije mnogo važan. Reci m i . . . kako ti je ovo uspelo?

- Čemu?

- Pa. recimo iz obične radoznalosti.

Radoznalost je m ana ponajmanje potrebna čoveku koji će uskoro umreti.

Debeljko se nelagodno promeškolji u fotelji. Ruke m u padoše na sto, pra­ ćene opreznim Leslijevim pogledom.

- Došao si da me u biješ?

-Da. - Zbog čega?

Lesli se prom uklo nasmeja.

- Ako ti ne znaš zbog čega si zaslužio smrt, Džonase onda ...

- Pravda? - prezrivo reče Džonas.

Debeli prsti zađobovaše po stolu. - Je li to?

- Da, moglo bi se i tako nazvati.

- Važe li za tebe zakoni te takozvane pravde?

Lesli je malo oklevao sa odgovorom.

■ -Ne. - Zašto ih onda namećeš meni? Ti i ja smo slični, zar ne? Na vreme smo shvatili da obični ljudski zakoni za nas ne mogu važiti. Zar je potrebno da uništim o jedan drugog?

- Postoje i drugi zakoni.

- Koji? Božji? - Džonasovo lice se iskrivi u grimasu prezira. - Nemoj mi reći da . ..

- Ne - odm ahnu Lesli glavom. - U boga ne verujem više od tebe. Ali ja verujem u čoveka, a ti čoveka mrziš . ..

- Zar ti mene ne mrziš?

- Ne mrzim, te, Džonase. Kao što ne bih mogao mrzeti-zmiju koja me je ujela. To je u njenoj prirodi, ali ću je zato uništiti bez traga griže savesti. Jer, ti nisi čovek, Džonase. Ti si zmija otrov­ na zmija!

- I zbog toga hoćeš da me uništiš?

Poni West - Borilačke ve.itine 9 - Da, Džonase. Sudbina ti je poklo­ nila mnoge najbolje osobine; hrab­ rost, odlučnost, snagu volje, inteligen­ ciju . . . a ti si ih zloupotrebio. Ovo što sam video pre nego što sam stigao do tebe . . . Shvataš li koliko si svojim iz­ um im a mogao pomoći ljudima, Džon­ ase, samo da si hteo.

Maske prezira nije nestajalo sa Džonasovog lica.

- Kome da pomognem? - O nim gm i­ zavcima koji od jutra do večeri rade. sanjajući o luksuznom stanu, televizo­ ru u boji, viskiju, ženi svog suscda? Ne zaslužuju da prstom m rdnem za njih!

- Da, Džonase. I zbog loga ti nisi čovek, već zmija otrovnica. Oni ti ništa nisu u č in ili. . . a ti si hteo moć nad nji­ ma. Čak si je i imao previše dugo, Dž­ onase.

Debeljko je zurio u sto pred sobom.

Kada je podigao pogled, on je bio pro­ računat i hladan.

Pre nego što me ubi još . . . razmisli još jednom . .. kako bi to izgledalo kada bismo se nas dvojica udružili?

Prezriv smeli bio je jedini Leslijev odgovor.

- Ne smej se! - prom uklo reče Džonas. - Meni se ne smeš smejati!

Lesli se nasmeja još glasnij.

- To je lo, /haći, Džonase? Smch te vređa? Zato što debeo, ružan i ćelav? Što te žene ne vole kao druge muškar­ ce? Vlo/da čak i ne možeš da ih zado­ voljiš u krevetu, Džonase? Hajde, reci!

Sa prom uklim krikom, debeli D/onasovi prsti preleteše preko niza taste­ ra na stolu i negde u pozadini moćno /a/uja veliki transformator.

Sa nekoliko strana prema Lesliju se ustremiše tanki zraci lasera; tamo gde su pogodili zidove ili pod podiže se gi-st oblak dima. Džonas se trijum fal­ no smejao iz sveg glasa.

84 Sklopljenih očiju, nindža se kao zm i­ ja provlačio između lih vatrenih igala koje su pržile sve pred sobom. Komplikovano kretanje lasera gore i dole, levo i desno, kao da m u nije smetalo da najpreciznije izračuna kad mora da zastane, kada da krene, kada da se pogne ili ukloni svoje telo u stranu.

Korak po korak, između rešetaka od vatre, nindža se približavao Džonasu kome smeh zastade u grlu.

Pred samim stolom, Lesli otvori oči i lagano svučc kapuljaču sa glave. Na licu m u je lebdeo osmeh.

- Imaš li još šta da kažeš, Džonase?

Kao iz katapulta odbačen, debeljko zaobiđe sto i polete prema vratima ur­ lajući iz sveg glasa. Tri vatrene igle go­ tovo istog trenutka zariše m u se u telo i on pade tačno na put ostalim zraci­ ma.

Krici bola nisu trajali dugo . . . glo­ mazno Džonasovo telo lagano je nesta­ jalo u vihoru plamena koji se postepe­ no širio po o d a ji. . .

Slegavši ramenima. Lesli se oprezno provuče do vrata i oslušnu. Odnekud su do njega dopirali prom ukli glasovi.

O sm ehnuo se i krenuo hodnikom koji je ispunjavao sve gušći dim.

Jedan jedini dobro odmeren udarac bio je dovoljan da razvali vrata iza ko­ jih su se čuli glasovi. Lesli zaslade na pragu i široko se osmehnu.

Zagrljeni, Tabasko Pit i Loni seđeli su na kauču, gledali jedan drugom u oči i izvijali neku poznatu mornarsku pesmu. Sa malo uspeha; njihovi udeb­ ljali jezici nikako nisu mogli da izađu na kraj sa ne naročito teškom m elodi­ jom.

Zagledali su se u njega zakrvavlje­ nim očima.

- Les! - vrsnuli su obojica uglas i zaleturali se prema njemu. Morao se iz­

85

Poni Wesi - Borilačke vcšlim; 9

maci u stranu da ga no bi o b o rili. ..

- Uh! - Pit zatrese glavom, gledajući u svetla koja su br/.o promicala auto­ putom. - Ova tokila je bas gadno p ić e . . .

- Samo ti čvrsto drži volan - posavetova ga Lesli koji se žurno presvlačio na zadnjem sedistu. Ako već m ora­ mo da sletimo sa puta. sačekaj da se bar obučem do kraja.

-A i kiša je opet počela da pada progunđa Pit. - Jedva čekam da se do­

čepam ban H anciska ...

- Misliš da će tamo vrei.ie bili lepše?

- Ne mislim . .. ali u San Francisku čak i kiša lepše pada nego ovtle ..

- Pitam se kako li će se naš prijatelj Loni snaći u onom jarku?-zam išljeno reče Lesli zakopčavajući jaknu.

- Hipnotisao si ga, a? - isceri se Pit, bacajući pogled u ogledalo. - Pa, posle onolike tekile . . . verovatno će biti ubeđen da je sve ono bio samo san.

- I ja se nadam - uzdahnu Lesli. Pritisni malo taj gas, Pite . . . i meni se /uri u San Francisku, do đavola!

KRAJ

PRIČA

PROMENAODLUKE Čovek u crnom prebacio se tiho pre­ ko kamenog zida koji je okruživao mir­ ni vrt i bešumno skočio na zemlju. S ta­ jao je nepomično uz senoviti zid i če­ kao da mu se oči priviknu na mrak.

Gledao je u nebo i zahvaljivao bogovi­ ma što su poslali tamne oblake da za­ klone mesec.

Pošto mu oči nisu bile od velike ko­ risti, načuljio je uši i pokušao njuhom da oseti prisustvo ljudi. Zadovoljan što ga samuraji nisu ni čuli ni videli, polako je klizio pored zida. Postavljene sanda­ le prigušivale su šum koraka. Uhvatio je jednom rukom kratki mač na leđima kako ne bi udario u neki kamen u zidu.

Oči su mu se polako privikavale na mrak. Već je video obris drvene, crepom pokrivene palate vojnog zapovednika Nakamure. Ušao je u baštu.

Bio je još vrlo daleko od Nakamurine spavaće sobe.

Dospeti do kuće neće biti lako. iako je sve bilo u mrklom mraku, znao je da tu postoji prostrano jezero. Ostrvca je s kopnom povezivao most. Preko nje­ ga je morao da pređe, a sigurno je bio čuvan, lako je duž puta bilo drveća, najveći deo tog rastojanja predstavljao je brisani prostor. Mogao bi biti primećen ako mesec izađe iza oblaka.

Slušao je zrikavce i duboko udisao miris hrizantema u cvatu dok je iz po­ jasa izvlačio dugu tanku žicu. Ubiće noćas. Ubiće više njih na ovom mestu stvorenom za sanjarenje.

Uvio je krajeve žice oko rukavice i počeo da puzi prema palati.

Zapovednik Nakamure je povukao pokretnu ploču na zidu svoje spavaće sobe i pogledao u mračni vrt. I on je slušao zrikavce i udisao onaj isti miris hrizantema, ali je bio isuviše pritisnut mislima da bi uživao.

Nosio je jednostavni beli kimono, koji je visio na suvonjavoj figuri. Njego­ va kosa, tamna kao noć, nije bila veza­ na i dopirala je do ispod ramena. Oči su mu bile hladne, usne tanke i surove.

Na njegovom licu ogledale su se mno­ ge godine vojevanja. Nije na njemu bilo nikakvog znaka blagosti ni osećajnosti.

- On je tamo napolju, zar ne? - rekao je glasno razmišljajući. - Možda me čak posmatra u ovom trenutku.

Njegov najverniji samuraj prišao mu je bliže. Držao se zida kako ga niko ne bi video iz vrta.

- Dogovoreno je za ovo vreme - pro­ šaputao je. - Dobro je plaćen. Siguran sam da je ovde.

Nakamura se vratio u sobu i navu­ kao ploču na zidu.

- Nema li mogućnosti da stražari znaju da dolazi? Ne sme ga niko sprečiti pre nego što dođe do ove sobe.

- Sam o vi i ja znamo - uveravao ga je samuraj. - Stražarima ispred vaše sobe rečeno je da ste imali predskazanje smrti i da moraju da budu dvostru­ ko budniji. Pozvaću ih u vašu sobu i na­ rediti im da ostanu sa mnom uz vas preko noći. Narediću, takođe, da jedan od njih legne umesto vas u krevet. Ne­ ćemo ništa prepustiti slučaju. Što se

tiče stražara u bašti, njima nije ništa rečeno.

Nakamura je klimnuo glavom i seo na stoličicu za oblačenje pored kreve­ ta.

- Dobro si to sm islio - rekao je ne di­ žući pogled. - Sad mi reci ko je ninđa koga si najmio da me ubije.

-N je g o v o ime je Tahiši - rekao je sa m u ra j.-O n je iz Ige i načinio je mno­ ge podvige. To je onaj koji se uvukao u carsku palatu i doneo glas o planovima regenta Nobunage, a da ga niko nije primetio.

- Ubijao je mnogo i služio brojnim zapovednicima. Angažovao ga je i sam veliki Nobunaga.

- Onda si izabrao pravog čoveka rekao je Nakamura. - Biće dobro da ga Nobunaga prepozna kada izložimo njegovo telo i tela samuraja koje pobi­ je. Nobunaga nikad neće posumnjati da je tako vrstan ninđa učestvovao u zaveri koju sam sam zamislio. To će ubediti regenta da imam prava da se

svetim Nagamasi. Verovaće da je N agam asa poslao Tahišija da me ubije i neće mi stajati na putu kada budem tražio osvetu. Uskoro ću preuzeti vlast nad Nagamasinom zemljom i bogat­ stvom i biću po moći odmah uz Nobunagu. Jednog dana moja će moć čak prevazići i regentovu.

- Jedino mi je žao - dodao je Naka­ mura sarkastično - što neću moći da nagradim tog vrsnog ninđu za veliku uslugu.

Tahiši je oborio prvog stražara pre no što je ovaj mogao i glas da ispusti.

Omča od tanke žice kliznula mu je pre­ ko glave i zategla se oko grla. Lako je zasekla meso i skoro odvojila glavu od tela. Izraz iznenađenja zamrzao mu se na licu dok ga je ninđa lagano i bešumno spuštao na zemlju. Tišina predivnog vrta jedva da je bila narušena.

Tahiši je skinuo žicu i stavio je oko struka pod obi. Nije obraćao pažnju na mladog, mrtvog samuraja čija je krv

natapala zemlju. Ova je smrt već pri­ padala prošlosti. Morao je da se usredsredi sam o na ono što mu je još stajalo na putu.

Drugi je stražar bio oprezniji. Stajao je kod mosta glavu polagano okretao s jedne na drugu stranu motreći na vrt.

Jedna ruka mi je bila na balčaku krat­ kog mača. Bio je to krupan čovek, jakih širokih ramena. Bilo bi nemoguće, mislio je, poraziti ga u otvorenoj borbi.

Koristeći čempresovo drveće kao zaklon, Tahiši je mogao da dospe de­ setak metara do stražara. Jezero ga je onemogućavalo da ga zaobiđe. Spreda mu se nije moglo prići neopaženo. Mo­ rao je da mu nekako odvrati pažnju i da onda pređe tih desetak metara pre nego što se samuraj povrati. . Ninđa se brzo i bešumno svukao.

Izabrao je dva šurikena i kao žilet oš­ tar nož. Njega je stavio među zube. O s­ lonio se o drvo, pažljivo nanišanio i ba­ cio prvi šuriken. Udario je o most, tik uz samurajevu glavu. Trgnuvši se, stražar se okrenuo u pravcu zvuka, le­ đima prema Tahišiju.

Drugi šuriken izleteo je iz ninđine šake koji tren ka sn ije ... i našao se u mekom delu vrata ispod samurajeve lobanje.

Dok je oštra zvezda još bila u letu, Tahiši je trčao s nožem u ruci. Ninđa je jnao da ga šuriken neće ubiti. Prvobitrii šok će brzo proći i samuraj će se do­ voljno oporaviti da pozove pomoć. Mo'ao ga je u tome sprečiti brzo i nečujno.

Tahiši je kao munja prešao preko čistine i bacio se na samurajeva leđa.

Jednom mu je rukom prekrio usta, a drugom prevukao oštrim sečivom pre­ ko grla. Telo samuraja snažno se trzalo dok mu je život isticao kroz ranu. Divlje je mlatarao rukama pokušavajući da zbaci nevidljivu napast s leđa. Tahiši se odupirao svom snagom i držao za­ tvorena usta samuraju čija je snaga trnula. Jedini zvuk koji je ispustio bio je

dubok samrtni hropac.

Tahiši je klonuo iscrpljen snagom druge žrtve. U grudima i ramenima oseti oštar bol i shvati da je i on ranjen. Šuriken zariven u vrat samuraja nači­ nio mu je za vreme borbe duboke braz­ gotine po telu.

Oprao je rane u hladnoj vodi jezera i, pre no što se obukao, privio lekovite trave koje je imao uza se.

Preko mosta i po brisanom prostoru do palate je prešao brzo i bez smetnji.

Nakamurinu sobu je lako našao. S a ­ muraj koji mu je platio tačno mu je re­ kao gde je.

Dopuzao je do tankog zida. Dugo je ležao ničice i osluškivao izvežbanim uhom zvuke iz sobe. Kao dete, proveo je mnoge mesece sam u šumi i razvio tako tanan sluh da je lako mogao da čuje pad lista ili kretanje insekta po vlati trave.

Nečije ubrzano disanje dopiralo je s leve strane ulaza u spavaću sobu. Bilo je suviše brzo da bi bilo disanje spava­ ča. Zdesna je čuo neko pomeranje.

Bilo je još gotovo nečujnih zvukova i iz drugih delova spavaće sobe. Bilo ih je trojica, četvorica, ne, petorica u sobi.

Svi budni. Svi na oprezu. Svi su čekali njega. Bila je to klopka.

Broj protivnika nikad nije zabrinja­ vao Tahišija. On se u prošlosti suoča­ vao i sa brojnijim, ali je tada bio pripre­ mljen. Ova nova situacija u potpunosti ga je iznenadila. Nije očekivao prevaru.

Mozak mu je ubrzano tražio način kako da uspešno izvrši zadatak - i ostane živ. »Sigurno su bosi«, rekao je u sebi, »da bi bili nečujni pri hodu. A ako u kre­ vetu ima koga, to siaurno nije Naka­ mura. Ne bi on toliko reskirao čak ni uz četvoricu telohranitelja. Nakamura je, naravno, tu da bi bio svedok moje sm ­ rti, ali je u najudaljenijem uglu u sobi.

Sigurno je sa najvernijim samurajem da bi ga ovaj branio u slučaju da nešto

ne bude u redu«.

Znači, trebalo bi da se pozabavi sa trojicom: s jednim u krevetu i po jed­ nim sa obe strane ulaza. Onaj u kreve­ tu bi tu i ostao da privuče njegovu paž­ nju kad ude u sobu. Napad bi došao od dvojice na vratima. Morao bi prvo da se s njima obračuna, zatim s orom u krevetu pre nego što ustane. Sledeći bi bio stražar uz Nakamuru. Na kraju bi došao na red i sam veliki gospodar.

Posegnuvši u veliku platnenu torbu koja mu je visila o ramenu, Tahiši je iz­ vukao deset tetsu-bišija, metalnih kugli s mnogo oštrih vrhova umočenih u smrtonosan otrov. Postavio ih je isp­ red ulaza.

Pažljivo i tiho ispeo se pod strehu niskog krova iznad vrata. Zastao je, iz­ vukao kratku tanku trščanu duvaljku i stavio u nju otrovnu strelicu. Uvukao je duvaljku u usta i stegao je zubima, za­ tim je iz korica na leđima izvukao kratki mač. Pre nego što krene, morao je da pripremi još nešto. Gurnuo je nož u desni rukav tako da je mogao da mu sklizne u šaku samo jednim pokretom članka.

Bio je spreman.

Obavio je noge oko kedrove grede na strehi i spustio telo glavom prema zemlji dok nije dospeo na tridesetak centimetara od ulaznih vrata. Kroz stisnute zube ispustio je krik od kog se ledila krv u žilama i gurnuo vrata.

Brzo se povukao gore. Dva samuraja koja su čuvala ulaz izletela su u vrt da presretnu uljeza. Sve na šta su naišli bili su te tsu -b iši. Usekli su im se u ne­ zaštićena stopala. Dok su vrištali od bola, Tahiši se, poput majmuna, spus­

tio glavom prema otvorenim vratima, brzim pogledom pronašao krevet i iz­ nenađenog samuraja. Ovaj se pridigao i osionio na laktove. Tahiši je pridržao duvaijku u zubima, hitro nanišanio i poslao otrovnu strelicu u samurajevo šjrom otvoreno oko.

Kreturivši se preko glave, uleteo je u sobu s mačem u levoj ruci. Kotrljajući se po podu, pokrenuo je ručni zglob tako da je sa tri prsta desne ruke uhva­ tio vrh sečiva.

Oštrim pogledom brzo je otkrio Na­ kamuru u udaljenom uglu sobe kako se skriva iza preostalog samuraja. T a hišijeva desna ruka presekla je vazduh.

Nož je sevnuo i do drške se zario u stražareve široke grudi.

Sve je bilo gotovo za nekoliko se­ kundi. Četiri čoveka mrtva ili na umoru, Nakamura bespomoćan, ostavljen na milost i nemilost.

Tahiši je pretrčao preko sobe s uz­ dignutim mačem. Nakamura se leđima pribio uz ugao tražeći zaštitu koje nije bilo. Oči su mu bile iskolačene od stra­ ha.

- Ne možeš me ubiti - cvileo je. - Ti si u mojoj službi. Ja sam te platio. Na­ ređujem ti da spustiš mač!

Tahiši se nasmešio pokazujući gla­ vom prema mrtvom samuraju pred Nakamurinim nogama.

- Tvoj me je sluga dobro platio i sla­ žem se da sam u tvojoj službi. Prihvatam tvoju promenu odluke i neću te ubiti, kao što si naredio. Mogu mirna srca zadržati nagradu za svoje usluge.

- A l i - nastavio je Tahiši, spuštajući mač na nezaštićenu Nakamurinu gla­ vu - dobro me je platio i gospodar Nagamasa i njegovo naređenje glasi da ti moraš umreti.

(Kraj)

U martu Ninđa 10

JEDAN ČOVEK ZA MANILU . . . Blesak pomešan sa dim om za trenutak je ukopao plavokose Gilmenove čuvare. R u k a m a su posegli prema očima. I dok se jedan od njih u magnovenju setio da bi morao posegnuti za revolver, Lesli se nađe iza njih.

Z a prvi udarac nije morao posebno da se priprem a.

Uputio je »tsuki-vaza«, udarac rukom u karate stilu. Pla­ vokosi se samo malo tržnu, zaklati, a onda pade licem prem a staklu koje se u međuvremenu zatvaralo. Istog časa dobio je u potiljak udarac stopalom.