7 minute read
STOPA RASTA VIŠA OD PROSEČNE STOPE ZA ISTI PERIOD U PRETHODNIH DESET GODINA
JORGOVANKA TABAKOVIĆ
Guverner Narodne banke Srbije
Advertisement
Narodna banka Srbije će svojim makroekonomskim merama, kao i svojim regulatornim i supervizorskim aktivnostima uticati na stvaranje preduslova koji će podržati dalji razvoj tržišta osiguranja
Uprkos pandemiji, na srpskom tržištu osiguranja ostvareni su pozitivni trendovi, a više na ovu temu, kao i o novostima na tržištu za magazin Diplomacy&Commerce govori guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ona je u razgovoru istakla da je cilj NBS da bude u službi građana i privrede.
Kako je pandemija uticala na tržište osiguranja? Kakve promene su zabeležene? — Najpre, veliko mi je zadovoljstvo što, sad već gotovo tradicionalno, imam priliku da se putem vašeg časopisa obratim javnosti zainteresovanoj za poslovanje finansijskih institucija u našoj zemlji, a naročito onima u čujem je fokusu poslovanje društava za osiguranje i drugih subjekata na tržištu osiguranja. Pandemija je nažalost i dalje aktuelna na globalnom nivou, ali smo mi u Srbiji – Narodna banka, u koordinaciji s Vladom Srbije, preduzeli i preduzimamo sve da se izazovi u
najvećoj meri prevaziđu i ublaže. Paketima sveobuhvatnih mera sačuvali smo proizvodnju, zaposlenost i likvidnost učesnika na tržištu. I za građane i za privredu – pa tako i za aktere na tržištu osiguranja, to je značilo da su zadržane stabilnost i predvidljivost uslova poslovanja i planiranja. Sačuvali smo zdravlje ljudi i zdravlje ekonomije i time ostvarili osnovnu pretpostavku, a to je da postoje zainteresovani za korišćenje usluge osiguranja. Jezikom brojki – na kraju trećeg kvartala 2021. godine ukupna premija je dostigla 88,6 milijardi dinara. Poredeći treći kvartal 2021. i 2020. godine, bilansna suma sektora osiguranja povećana je za 6,7%, na 334,14 milijardi dinara. Kapital je povećan za 4,9%, na 68,4 milijardi dinara, a tehničke rezerve za 6,3%, na 221,6 milijardi dinara. Zato možemo dati opštu ocenu da su sačuvane likvidnost i solventnost društava za osiguranje, što je osnova za dalji stabilan razvoj tržišta.
Na otvaranju konferencije „Srpski dani osiguranja 2021“ pomenuli ste da je ostvaren pozitivan neto rezultat na tržištu osiguranja. Koliko je uvećana premija i kolika je stopa rasta? — Tačno je, uprkos pandemiji na našem tržištu, prisutni su pozitivni trendovi i za prva tri tromesečja 2021. godine ostvaren je pozitivan neto rezultat u iznosu od 6,7 milijardi dinara. Ukupna premija osiguranja je, prema poslednje raspoloživim podacima za prva tri tromesečja 2021. godine, u odnosu na isti period 2020. godine uvećana za 7,9 milijardi dinara, uz stopu rasta od 9,7%. Važno je i ovom prilikom istaći da je ta stopa rasta viša od prosečne stope za isti period u prethodnih deset godina.
Koje vrste osiguranja su se najviše promenile i koje su zabeležile najveći rast? — Posmatrano po vrstama osiguranja, primetan je rast ukupne premije u odnosu na isti period 2020. godine kod čak 17 vrsta osiguranja. U kontinuitetu značajan rast beleže ukupne premije kod imovinskih osiguranja, osiguranja života i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. To je i očekivano, imajući u vidu da je od početka pandemije unapređena upravo svest o potrebi za odgovarajućim pokrićem imovine, proizašlom i iz obavljanja rada od kuće, o značaju ulaganja u finansijsku sigurnost, kao i važnosti našeg zdravlja i zdravlja naše porodice. Polise imovinskih osiguranja, osiguranja života i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja postale su važnije nego ikad, jer omogućavaju osiguranicima ekonomsku sigurnost i lakši pristup kvalitetnom lečenju. S druge strane, uticaj pandemije tokom cele ove godine se uočava kod osiguranja jemstva, osiguranja od opšte odgovornosti i rentnog osiguranja, bez značajnog uticaja na ukupnu premiju.
Kakvi su investicioni rizici? — Pandemija ne bi trebalo da ima značajniji uticaj na investicioni portfolio društava za osiguranje u Srbiji, s obzirom na to da je težište investicione aktivnosti društava ulaganje u državne hartije od vrednosti. Tako je u državne hartije od vrednosti na kraju trećeg tromesečja 2021. godine bilo uloženo 74,5% sredstava tehničkih rezervi neživotnih osiguranja i 92,2% sredstava tehničkih rezervi životnih osiguranja. Društva za osiguranje i reosiguranje očuvala su vrednost investicionog portfolija i obezbedila sredstva tehničkih rezervi za izvršavanje obaveza po osnovu zaključenih ugovora o osiguranju.
Sprovodi li se nadzor na tržištu osiguranja i na koji način? — Kada je reč o nadzoru učesnika na tržištu osiguranja, Narodna banka Srbije je za poslednjih devet godina, a posebno nakon donošenja tada novog Zakona o osiguranju 2014. godine, uradila u tom pogledu mnogo više nego što je urađeno periodu pre toga. U našem fokusu je korisnik usluge osiguranja i zaštita njegovih prava i interesa. Praćenjem svih značajnih delova poslovanja učesnika na tržištu osiguranja, pre svega kako društva za osiguranje informišu korisnike, kreiraju proizvode osiguranja i obavljaju njihovu prodaju, na koji način postupaju po
odštetnim zahtevima i prigovorima, jasno je stavljen fokus na značaj kreiranja kvalitetnih proizvoda osiguranja i prodaju proizvoda osiguranja kojom se prvenstveno uvažavaju potrebe i interesi korisnika. Uspeli smo da osnažimo korisnike usluga osiguranja, da obezbedimo daleko viši nivo zaštite njihovih prava i interesa i da dobro odmerenim merama efikasno otklonimo i zauzdamo sva delovanja kojima se ta prava i interesi ne uvažavaju na odgovarajući način. Verujem da smo angažovanjem na polju nadzora tržišnog ponašanja podstakli sve one učesnike na tržištu osiguranja koji neguju dobru poslovnu praksu da budu još bolji u tome, ali isto tako sve one učesnike koji eventualno još nisu prepoznali potrebu da unaprede problematične segmente poslovanja da to učine što pre.
Koji su najveći problemi pri naknadi štete? — S obzirom na to da broj odbijenih odštetnih zahteva varira od proizvoda do proizvoda, ali i od društva do društva, usmerili smo svoje resurse na proizvode osiguranja kod kojih je primećeno da se u većem obimu odštetni zahtevi odbijaju. To neretko može da ukaže na problem u načinu na koji se prodaje određeni proizvod osiguranja, na to da li su sve važne informacije blagovremeno i na pravilan način predočene korisniku pre zaključenja ugovora, jesu li sve propisane i potrebne informacije bile sadržane u obaveštenju o predugovornim informacijama, da li je uopšte kupljenim proizvodom osiguranja obezbeđeno željeno pokriće i slično. Upravo kako bi se izbegle takve situacije, izuzetno je značajno da obaveštenja o predugovornim informacijama budu sačinjena na pravilan način, da budu nedvosmislena, potpuna, tačna i pregledna, da se podigne stepen obučenosti i stručnosti zaposlenih koji prodaju osiguranje, da se dodatno unapredi način postupanja po odštetnim zahtevima, a posebno da se daju potpunija obrazloženja po odštetnim zahtevima, ali i prigovorima, kao i da se efikasnije i delotvornije otklanjaju uzroci podnošenja prigovora. Od velikog je značaja da društva za osiguranje kao jača ugovorna strana učine sve što je moguće kako bi se izbegle situacije da proizvodom osiguranja nije obezbeđeno željeno pokriće od rizika, kao i da njihovi korisnici imaju što je moguće potpunije i jasnije informacije o proizvodu osiguranja koji žele da ugovore, ali i da društva na vreme prepoznaju eventualne manjkavosti samih proizvoda ili načina njihove prodaje i efikasno pristupe njihovom prevazilaženju.
NBS je uvela instant plaćanja premije osiguranja QR kodom. Kako to funkcioniše? — Izuzetno mi je drago što ste postavili ovo pitanje jer je to jedan od najboljih primera sinergije između različitih poslova koje obavlja NBS, a koji svi imaju isti cilj – biti u službi građana i privrede. Veliko mi je zadovoljstvo što su i društva za osiguranje, pored banaka i brojnih trgovaca na fizičkim i onlajn prodajnim mestima, prepoznala naše napore na polju digitalizacije platnih usluga. U tom smislu više društava za osiguranje odlučilo je da iskoristi prednosti naplate premije osiguranja kroz naš sistem instant plaćanja, upotrebom QR koda. Plaćanje premije na ovaj način je nikad lakše, brže i sigurnije. Premija se plaća u sekundi, jednostavnim skeniranjem QR koda pametnim telefonom. Pritom, niži su i troškovi provizija za plaćanje. Ovim putem pozivam društva koja do sada nisu omogućila plaćanje premije na ovaj način da iskoriste generator – tehničku pripremu (generisanje) NBS IPS QR kôda – koji je za tu svrhu Narodna banka Srbije omogućila na svojoj internet prezentaciji.
Kakva su očekivanja na tržištu osiguranja u Srbiji tokom godine pred nama i kakav bi mogao biti uticaj globalne inflacije? — Dosadašnji trend razvoja tržišta osiguranja je i u 2021. godini zadržan, uprkos još uvek prisutnoj pandemiji, a sam sektor osiguranja je stabilan, dobro kapitalizovan i likvidan. Razvoj sektora osiguranja će pratiti kretanja u realnom okruženju, tj. zavisiće od trajanja pandemije i uspešnosti savladavanja njenih efekata. Zahvaljujući pravovremenim i dobro odmerenim merama NBS i Vlade, obezbeđena je osnova za privredni rast, o čemu govori procenjen privredni rast u 2021. godini od 7,5%. Što se tiče inflacije, ocenjujemo da neće bitnije uticati na sektor osiguranja, imajući u vidu, da se od drugog tromesečja očekuje njen postepeni pad. Narodna banka Srbije će svojim makroekonomskim merama, kao i svojim aktivnostima u okviru regulatornih i supervizorskih nadležnosti, uticati na stvaranje preduslova koji će podržati dalji razvoj tržišta osiguranja.
