OVE GODINE SE OČEKUJE

VLADIMIR ĐORĐEVIĆ

Viši savetnik Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije OVE GODINE SE OČEKUJE RAST OD OKO 10%

Privreda i građani prepoznaju rizike, koji se menjaju kako se i okruženje ubrzano menja, i okreću se onim vrstama osiguranja koja im pružaju potrebnu zaštitu, tako da premija odražava i dešavanja u realnom životu

Osituaciji na tržištu osiguranja u Srbiji, kao i o predviđanjima za naredni period za magazine Diplomacy&Commerce govori Vladimir Đorđević, viši savetnik Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije.

Kako ocenjujete trenutnu situaciju na finansijskom tržištu u Srbiji? — Period koji je za nama je bio turbulentan i izazovan u skoro svakom pogledu i kada se osvrnemo, možemo objektivno posmatrati i oceniti kako se prošlo kroz sve probleme. Možda je i najbolje da se prvo osvrnemo na ocenu koju nam daju drugi i stoga ću podsetiti na to da je rejting agencija Standard & Poor’s u svom najnovijem izveštaju iz decembra prošle godine povećala izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga sa stabilnih na pozitivne. Jedan od bitnih faktora u proceni S&P je i ocena stabilnosti finansijskog sistema, prvenstveno bankarskog sektora, za koji je naznačeno da je poboljšana, što se ogleda u visokoj kapitalnoj adekvatnosti (21,7% u septembru 2021. godine) i rekordno niskom nivou procenta problematičnih kredita (3,6%), a ocenjeno je, što je po meni i najvažnije, da je bankarski sektor nastavio da pruža podršku privrednom rastu. Koliko god da je prethodni period bio turbulentan, moramo biti svesni da ni more pred nama nije bez talasa i stoga je izuzetno važno da je poverenje u stabilnost finansijskog sektora u potpunosti sačuvano. Što se tiče samog sektora osiguranja, poka-

zatelji ukazuju na stabilno tržište, adekvatno pripremljeno za sve izazove. Bilansna suma stabilno raste, a Strategija za razvoj tržišta kapitala za period 2021–2026. godine, usvojena na kraju prethodne godine, budi određeni optimizam za proširenje mogućnosti investiranja tehničkih rezervi. Kombinovani racio je stabilno ispod 100%, što ukazuje i na profitabilnost poslovanja.

Prema podacima NBS, od početka pandemije je porasla potražnja za osiguranjima. Kako to ocenjujete? — Treba imati u vidu da je 2020. godina dovela do usporavanja rasta osiguranja, koji je bio stabilan već duže vreme, tako da je u prethodnoj godini rast predstavljao, u jednoj meri, i nadoknadu zaostatka koji se javio tokom 2020. godine. S druge strane, primećuje se i veća opreznost pri preuzimanju rizika društava za osiguranje, koja se ogleda u rastu saosiguranja, kao jednom od dva vida izravnanja rizika (drugi je reosiguranje). Imajući u vidu da zvanični podaci prate ukupnu premiju (sopstvenu i primljena saosiguranja), oko jednog procentnog poena rasta je i iz tog smera. Ali svakako je dobra vest da svi pokazatelji ukazuju na snažan oporavak tržišta, posle usporavanja rasta iz prethodne godine, a napominjem da je i u toj izazovnoj godini ostvaren rast. Ove godine se očekuje rast od oko 10%, što je daleko ispred rasta realnog sektora i ukazuje na faktore koji su vezani za neke dodatne aktivnosti i poteze društava za osiguranje. Naravno, treba pogledati i strukturu premije. Privreda i građani prepoznaju rizike, koji se menjaju kako se i okruženje ubrzano menja, i okreću se onim vrstama osiguranja koji im pružaju zaštitu koja im je potrebna, tako da premija odražava i dešavanja u realnom životu. Smatrate li da je to bilo trenutno ili da će se interesovanje građana i dalje povećavati? — Dobro je što je celokupna paleta proizvoda osiguranja, skoro bez ikakve razlike u odnosu na EU, dostupna, a tržište, na osnovu svojih potreba ima šta, odakle i od koga da izabere, u skladu sa svojim potrebama, mogućnostima i sposobnosti da prepozna prednosti koje dobro osiguranje pruža u planiranju poslovanja i svakodnevnog života. Rast može biti podstaknut ili ponudom ili tražnjom, što se tiče strane ponude tu smo postigli mnogo, neću reći dovoljno, jer prostora za napredak, naravno, uvek ima, prvenstveno u razvoju prodajne mreže, gde najveći napredak očekujem u digitalnoj transformaciji poslovanja.

MORAMO BITI SVESNI DA NI MORE PRED NAMA NIJE BEZ TALASA I STOGA JE IZUZETNO VAŽNO DA JE POVERENJE U STABILNOST FINANSIJSKOG SEKTORA U POTPUNOSTI SAČUVANO

Prema nekim procenama, za poslednjih 10 godina broj polisa je dupliran. Da li smo na dobrom putu za dalji razvoj tržišta osiguranja? — Smer kojim se srpsko tržište osiguranja kreće je više nego dobar, to znamo već nekoliko godina, pitanje je

brzine napretka i dobro je što razgovaramo o tome, što smo došli u fazu u kojoj možemo da razmatramo kako ubrzati očigledan rast. Treba imati u vidu da je ovo društvo koje je još uvek veoma oslonjeno na javne fondove (i za prihode u trećem dobu i za finansiranje zdravstva), te da se npr. u ta dva segmenta osiguranja rast traži i pronalazi u višku prihoda koji akumulira neki srednji sloj stanovništva, ali i poslodavci sve više svojim zaposlenim uplaćuju i dobrovoljne penzije ili životno i zdravstveno osiguranje. Na primeru zdravstvenog osiguranja se najbolje i vidi, jer je preko 90% premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ugovoreno sa pravnim licima. Uticaj pandemije na zdravstveni sistem je veliki generator za rast ove vrste osiguranja, koja će i ove godine zabeležiti rast od 20%. U proteklih četiri-pet godina premija neživotnih osiguranja je porasla za preko 15 milijardi dinara, a najviše upravo u oblasti zdravstvenog osiguranja, uz osiguranje imovine i motornih vozila (kasko i AO). Nove okolnosti rađaju nove potrebe za osiguravajućim pokrićem.

Ranije ste isticali važnost finansijske pismenosti. Ima li pomaka po tom pitanju? — Ovo je jedna od tačaka gde bih voleo da smo više napredovali, tema osiguranja nije baš prepoznata u tradicionalnim medijima, ali treba imati u vidu da se načini komunikacije sve više menjaju, da se informacije skupljaju i analiziraju na mnogo veći broj načina nego pre tek nekoliko godina. Bio sam u prilici da razgovaram sa predstavnicima „onih što dolaze za nama”, od srednjoškolaca do studenata i onih koji su tek na početku svoje karijere. Sada iznosim samo lični utisak na osnovu iskustva iz neposrednog okruženja, ali imam utisak da mlađi više razumeju nego što nam se čini na prvi pogled. Navešću jedan primer: rekao sam već da dobrovoljno zdravstveno uglavnom ugovaraju pravna lica, a nije baš neobično da se mladi na tržištu rada lakše opredeljuju za poslodavca koji im nudi i taj benefit. Dakle, uz platu, radno vreme (koje izgleda i gubi na značaju), razmišlja se i o dobrovoljnom zdravstvenom, kako za zaposlenog tako i za članove porodice, o uplatama dobrovoljnih penzija... Drugim rečima, možda je seme već posejano, samo je potrebno imati strpljenja i sačekati rezultate? Naravno, treba imati u vidu i koji su kanali komunikacije/ prodaje proizvoda osiguranja. Ne računajući auto-odgovornost, kod neživotnih osiguranja ugovarači su domi-

nantno pravna lica, dok je kod životnih obrnuto. To nam ukazuje i na prostor gde se može više raditi – kako osigurati više imovine fizičkih lica i kako što više životnih osiguranja ugovoriti sa pravnim licima.

UTICAJ PANDEMIJE NA ZDRAVSTVENI SISTEM JE VELIKI GENERATOR ZA RAST OVE VRSTE OSIGURANJA, KOJA ĆE I OVE GODINE ZABELEŽITI RAST OD 20%

Na koji način bi trebalo sprovoditi finansijsku edukaciju stanovništva i da li bi to tržište osiguranja u Srbiji dovelo na evropski nivo? — Izvanredno pitanje na koje nemam toliko dobar odgovor. Zasad se zadovoljavam time da se radi bilo šta. Ono na šta mogu preciznije odgovoriti je – ko bi trebalo da sprovodi finansijsku edukaciju stanovništva i odgovor na to pitanje je – država jer država je najzainteresovanija strana da privreda i građani razumeju finansijsko tržište, da prepoznaju sve rizike i potencijalne šanse. Prečesto smo se u prošlosti nalazili u situaciji da smo primorani da gasimo požare, a u suštini nismo na vreme sproveli mere protivpožarne zaštite. Ako nas pogodi stogodišnja poplava, mi smo primorani da iz budžeta (minimalno) nadoknađujemo štetu, umesto da šteta bude nadoknađena u značajnoj meri iz fondova koji su i formirani za takve namene.

Kakva su vaša predviđanja za godinu pred nama? — Imam više nadanja nego predviđanja. U ovom trenutku je previše otvorenih pitanja u vezi sa klimatskim promenama, pandemijom, odnosima najvećih političkih igrača na međunarodnoj areni, problemima sa kojima se susreću globalni lanci snabdevanja i mogućim odgovorima privrede na sve te izazove, da li ćemo imati usporavanje rasta ili nove „lude dvadesete”, kao izlaz iz krize. Za finansijski sektor i posebno sektor osiguranja u Srbiji bojazni nemam, stabilni su i spremni za sve izazove, a na nama je da ga iskoristimo. I na kraju, svi se nadamo da ćemo ove godine bar početi da izlazimo iz spirale pandemije, da li potpunim prilagođavanjem na nove okolnosti ili ćemo imati mutaciju koja vodi kraju, još je rano reći.