Eva za fb

Dejan Pavkov

Kraljevi ulice

EVA

Beograd, 2016

Roman 'EVA', stihovi u prozi, posvećujem svim ženama koje su promašile brak, promašile svoga muškarca.

Napomena Moja ljubav od tvoje ljubavi živi. Kada je nema ona bledi i nestaje. Žao mi je da me izgubiš.

Znam da me gubiš jer iz sekunde u sekundu sve više mi je svejedno gde si, kome si i čemu si.

Gotovo da mi je svejedno da li i postojiš.

'Kraljevi ulice’, Drugi deo, 'Eva‘

Dejan Dejan (ide peške sa Čubure, nakon upozoravajućeg pucanja na njegove prijatelje u stakleniku, u pravcu Slavije. Šapatom razmišlja kako ljudski duh mora da se meša u stvari kosmosa a ovoga... baš ga briga. Ljudski duh valja da uzme to beskrajno duhovno, ako beskrajnom već ništa ne znači, jer formi života koji su ljudi, znači.

Više ne smem ni da sedim po kafićima sa ‘belim biznismenima’. Pop će za Beč. Trebao je za par dana ali sada će, verovatno, odmah u tom pravcu. Ovakvi događaji muriji dobro dođu da se iživljavaju. Razmišljanje mu ubrzava korak, između obrva urezala mu se bora.

Ne treba se mučiti i celog veka biti pametan. Dovoljno je to biti u pravom trenutku… kako prepoznati pravi trenutak? Da li je to sinonimna rečenica rečenici : ‘Ne treba se mučiti i celog veka biti u pravu. Dovoljno je biti u pravu u odsudnom trenutku.

Idem do prostorija redakcije da se nađem sa R.B. i da vidim hoće li da sarađuje u časopisu. R.B. i ja se slažemo da je Josip Broz bio poslednji vladar u Beogradu koji je razumevao značaj kulture. Usne su mu se pomerale u preslišavanju.

Daću mu sižee ideja za prvi broj ‘Game’-a, i tekst koji sam spremio za beogradsko izdanje. Bagdadsko izdanje mu neću ni spomenuti. O njemu i onako znam samo da postoji i da ga vodi izvesni Zahir. Za beogradsko izdanje dobijam novac iz Bagdada, sve legalno, na račun, i to toliko da će časopis imati na kioscima simboličnu cenu. Ovo mi je velika šansa.Svi očekuju da će muslimanska kultura, prirodno, krenuti preko Beograda – preko časopisa za kulturu - logično je da prvo, moraju ići ideje. Alah je jedan a ko je tvrdio da je

Bog tri taj nije najbolje shvatio Platona i Aristotela. A o Hegelu da ni ne govorim.

Iran je rešio status žene bolje nego se moglo i misliti da se taj problem može rešiti. Zašto me Bagdad finansira a ne Teheran? Daj Dejane, ostavi se mučećih razmišljanja – novac stiže i to je prva stvar koja je bitna. Mada bih voleo znati i koliko me taj novac košta. Nemam mira od sebe, pa to ti je.

Dejan je sam sebi postavljao pitanja i davao odgovore, vodeći neki unutrašnji dijalog.

Trebam kolumnistu za muziku. Samo ne znam kako treba pisati o njoj i biti najbliže njenoj istini. Ima li muzika istinu o sebi? Ona sama, muzika, ne može da bude ni o čemu, ali nije ni o nečemu za sve. Ćutiš, slušaš, i šta čuješ to ti je i rekla. Nema priče. Kao i spajanje sa ženom. To ti je to. Svaka priča o tome je simulakrum, duša ružnog.

Napisano o tome nije kao rečeno.

Biblijska ‘Pesma nad pesmama’ uvek me je uzbuđivala u osami moje sobe sa mnom. Živa reč naratora, na snimku, je kao i pisana. /Za nijansu sugestije kako čitati i bolja pod uslovom da si i dalje sam bez energije gomile, publike./.

Javno recitovanje ‘Pesme nad pesmama’ nije pesma nad pesmama. Možda bi u nekom užem krugu ljudi koji su skupljeni istim vibracijama i bila.

Može li ona, ‘Pesma nad pesmama’,vlastitom snagom, da ujednači vibracije mase ljudi? Verovatno može. Mislim da bi rečena na trgovima, sa kojih se kreće u rat, zaustavila rat.

“Vuci me, za tobom ćemo trčati mi; uvede me car u ložnicu svoju; radovaćemo se i veselićemo se tobom,spominjaćmo ljubav tvoju više nego vino; pravi ljube te.” /Pjesma nad pjesmama, 1/4/ “Kaži ti kojega ljubi duša moja gde paseš svoje ovce, gde

plandruješ? Jer zašto bih lutala među stadima drugova tvojih?” .” /Pjesma nad pjesmama, 1/7/ “Ako ne znaš, najlepša između žena, pođi tragom za stadom, i pasi jariće svoje, pokraj stanova pastirskih.” .” /Pjesma nad pjesmama, 1/8/

Koji bi mi kolumnista obrazlagao da nema starosti i smrti. Te dve stvari moraju da se povežu – starost i smrt. Starenje je iluzija. Starenje organizma nije iluzija ali starenje duha je nerazumevanje duhovnog života kao primarnog života unutar organizma. Ovaj kolumnista bi morao biti u svom dijalogu.

Budističku Sutru Srca treba naći na sanskritu – možda pomaže.

Ništa ne radi, trava raste svakako. Kako to zvuči na sanskritu? .लम्बकर्ण A kako bi na sanskritu zvučala ideja da mi roman ima samo jednog glavnog junaka – čitaoca. Čitalac je moj glavni junak – likovi unutar korica knjiga su simulacija za čitaoca. To mi je jedini prepoznatljiv način da se deluje na dobrobiti svih ljudi.

Lepo je slušati čitaoce kada tumače šta sam hteo da kažem… još lepše bi bilo da ne znaju da sam prisutan i jako znatiželjan da saznam šta sam hteo da kažem i da se sa čitaocem složim oko te stvari koja je njemu jasna a meni i dalje nije.

Da li je i čitalac, kao i ja, posednik Aspergerovog sindroma tj. miran dok ga ne isprovociraju? Ako nije kako da mu verujem? Kako čitalac meni da veruje kada kažem da je sutra već bilo? Radim na vlastitoj koreografiji jezika i filozofskoj formi pokreta čežnje mužkarca za ženom. Žena nema niti jedan višak pokreta. Zašto? Zato što mpže da čeka… I čeka.

Tragedija nikada ne postoji ako ima dobro objašnjenje.

Odakle meni ovakve misli? Uspeo sam u naumu da niti jed-

noj misli ne dajem prednost. Iz tih razloga nadmeću mi se mnoštva misli za prvu, ili već koju, istinu. Ja to zovem mašta.

Mašta je takođe misao. Misao koja je energetizirana energijom verovanja. Credo je šef svih energija misli našeg života.

Credo, quia absurdum – verujem jer je besmisleno /Isus je vaskrsnuo-to je sigurno-jer je nemoguće (Tertulijan)/. Credo, ut intelligam – Verujem da bih saznao.

Hm. Verovatno je to sve krajnje nebitno za one koji su delovi farme ljudi.

Ljudi su farma koju Bog i njegovi načiniše po zamisli Svetog duha.

I …Ne drže nas ni radi smeha ni radi tuge…Zašto li nas drže… možda vam ova knjiga kaže. Da li si ti deo farme? Da li je tebi bitno? / Zavođenje /Anita, Dejan/ Dejan: - Ne bih želeo da te izgubim, ni po koju cenu. Još manje bih želeo da ti mene izgubiš. Pomozi nam da se susretnemo ovde i sada a ne tamo negde nekada.

Anita: - Hoćeš sutra da dođeš kod mene? Hoćeš da spavaš kod mene. Ja sam ti napisala moje stanje. Sada ne mogu biti ono što tebi treba, ne sada.

Ja sam komplikovano biće, moram biti čista u duši, a još nisam. Neću još jedan nesporazum sa tobom.

Dejan: - Jesi komplikovano biće..

Anita: -Ne zelim da te vređam . Da mi nije bitno da ti objasnim ne bih ni pisala.

Dejan: -Refleksno pišeš a tako se piše iz dna duše. Kao da čitam rečenice žene Skota Ficdžeralda upućene njemu. U svemi je bila dominantna. Samo ga je puštala da piše. A šta piscu treba više? Zašto je tako teško prići tebi i ostati, ostati...

Anita: -Ja ne volim dominaciju, možda neku prividnu, ja bih

da me vode,ili, da dominiram iz potaje, ko zna?

Dejan: - Drago mi je da si takva ‘Samo mi moje krugove ne diraj’. Pusti me da pišem. ..trebam tvoju podršku…sve ostalo ti znaš bolje…ja ne znam sa svetom…oni nisu moj svet…ti znaš… vrlo dobro znaš… treba mi samoća uz ženu koja, gde treba, isturi mene a da ja ni ne znam sem ako treba da znam.. Moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju ako m ne voliš – umreće.

Anita: -Jasno mi je. I za krugove mi je jasno. Sve mi je jasno.

Samo moraš čekati.

Dejan: - Drago mi je što imaš muškarca za dete a ne ženu…

I reći ću ti obrazloženje… mada ga ti znaš… tek da ih usaglasimo…Ti: “Sve što ja radim njemu to neka žena radi mome sinu… i … neka im.”

Anita: -Jooooj, ne radim ništa nikom, radim sve sebi i po sebi.

Promašen brak, zaludno ugađanje, mislila sam da je to moja priroda, sad vidim da nije, svi smo sebični…

A i ja volim sto nije ćerka, iako sam je zelela za drugo dete, ali život je za žene pakleniji nego za vas… muski svet je uzajamniji… i nezavisniji. Žene su nejasne same sebi, žele, a ne žele kad dobiju, pate što nemaju, odbace očas kad dobiju, čeznu da se predaju potpuno, a onda pate jer su to same htele.

Halida, Marija Halida :- Na ekranu sam ti pokazala prepisku dve osobe, Dejana i Anite, koje su pod prismotrom. Mi na planeti Niburi civilizacijski smo ispred vas sa Zemlje, ali pripadamo istoj vrsti živih bića Homosapiensa. Ti ćeš voditi ovu redakciju i sa mnom ćeš kontaktirati ako zapadnete u problem a ponekad i sa Sekinom kada je ima ovde, na Niburi.

Marija : - Mi pišemo tekstove za časopis “Game” u Bagdadu i Beogradu, pratimo ljude po izboru koji dobijamo od vas,

dobro.

Halida : - Kada ti ljudi dolaze u kontakt sa drugima vi, naravno, prema svom nahođenju, pratite i te nove iako nisu na spisku, ukoliko, smatrate da treba da ih obrađujete. Vi možete da uđete u tokove svesti tih ljudi i na taj način da koristite tehniku kojom će te ovladavati i ovladavati. To su sve osobe starije od pedest godina i bitan nam je tok njihove svesti i diskrepancija sa onim što govore, ispoljavaju gestom i slično.

Marija prilazi ekranu i ulazi u tokove svesti Dejana i Anite.

Evo da pogledaš dva člana redakcije u Bagdadu – Adam i Zahir – Adamu ne možeš da uđeš u svest bez toga da on hoće da te pusti da ga gledaš jer mu je tako brže. Adam nije običan čovek – on je čovek koga je stvorio Bog, nije rođen.

Zahiru možeš da uđeš u svest – evo pogledaj kako to radiš – dva klika i vidiš šta misli a šta govori. Simultani prevdilac radi besprekorno Marija : - Pogledaj ovu ogromnu razliku između rečenog i mišljenog. Oni kombinuju reči bez obzira šta misle. Ona što kaže je bliže onom što misli a ne zna šta da misli. On je apsolutno haosiran - nema pojma šta da radi, jedino što zna je da ne bi da pogreši.

Halida : - Ljudi generalno imaju taj problem. Posebno kada zavode jedan drugog. Hoće da budu iskreni ali to im je nemoguće – mnogo toga treba reći a još više sakriti.

Marija : - Biće ovo lep posao. Možda ću sada, pišući o odnosima muškarca i žene koji se dešavaju uživo, shvatiti ko sam i sama, šta sam.

Niburi, Sastanak redakcije Tema: Zatvorena Fb masovna komunikacija

Žorž Sand: - Osnovna čitalačka publika kojoj se časopis

'Game' obraća su žene iznad pedeset godina. Strah od šezdesetih, nakon prebolelog straha od pedesetih, je dominirajući ženski strah u tom dobu. Žene, tog životnog doba, lepe se za lepršavo i nenaporno ezoteričko i indijsko.

Moguće ih je privući sa jednom prijateljicom na bilo koju od tih spavajućih, slabomislećih grupnih okupljanja i seansi... vole da se maštom popnu na lepe predele Tibeta. Japanski odnos prema ženama im je dalek kao i sam zen-budizam.

Kineski način života im je neuhvatljiv. Žene vole Fb komunikacije, oduševljavaju se jedno drugima.

Fb ubaci i po neku intimno vezujuću igru tipa: Ko sa kim treba na putovanje, Ko sa kim treba da živi, Na koga ličite iz sveta javnog života, prošlosti itd.

To je prividno igra a ustvari je pokušaj Fb i onog ko je većinski akcionar te društvene mreže da svoje brojno članstvo uvuče u komunikacije što veće iskrenosti. Onaj ko nije iskren je kodiran kao takav. Faktički, ovde je reč o samočipovanju

Po proceni Fb- Dejan: - Vi možda jeste težak slučaj, ali je upravo to ono što privlači ljude na vama. Oni vide dobro u vama, iako ih vi ne puštate tako lako u život. Čim to učinite veza je neuništiva.

Po proceni Fb- Anita: - Vi ste osoba otvorenog uma, prijatni i puni pozitivne energije. Ljudi obožavaju to na vama i vi im dopuštate da vam to pokažu. Lako se sprijateljite i ljudi vas rano zavole zbog vaše prelepe prirode.

Kako ti podaci mogu da se koriste mi odavde to najbolje znamo.

Dakle, Fb. događanja treba da imaju svoje mesto na stranicama pisanog medija 'Game' u rubrici „Masovna kultura i

drilovanje masa“.

O onlajn pokazivanju časopisa treba razmisliti. Ne razmisliti u smislu, da li ga trebamo napraviti... tu nemamo dilema... već kako ga napraviti.Ko će taj posao da vodi?

Marija: - Taj deo posla će obaveti na zemlji neko od odande.

Mislim da će to biti izvesna Nedima - Saloma . Ali, o njoj ne bih ovoga puta.

Dostojevski: - Imamo li dilema zašto ga napraviti?

Marija: - Zašto se prave pisani i elektronski mediji to znaju oni na Zemlji tj. kada se popuni redakcija sa adekvatnim ličnostima, te ličnosti će znati. Svi ostali rade taj posao jer vole da pišu a imaju i priliku da žive od rada koji bi radili i kada ne bi od njega živeli.

Halida : - Fb komunikacijama se bave druge službe vladanja farmom ljudi. Nadam se da više nemate dilema da su Niburi i Zemlja farme ljudi sa kojih bogovi (Ananuci) uzmaju neke energije koje su Bogu potrebne. Pišite sebi za dušu i ne vodite računa šta će biti sa tim i kako ćete biti tumačeni. Ima ko brine o tome. Nije ovo srednji vek pa da ćete stradati zbog forme mišljenja.

Svaka se vaša misao zna i upamćena je jezikom velike brzine, domena, dosega i sadržaja, jezikom koji vi ne biste stigli da naučite jer ste kratkotrajni, jer ste fizično a niste energije. Od energije vam je duša i duh u njoj.

Gogolj: - Faktički, vladare zanimaju naše varijante prevođenja naših misli na jezik nas ljudi. Naše misli, iritirane našim životima, deluju na postupanja ljudi. Govorom uzimamo ili dajemo energiji ljudskog omotača, već što uzimamo i dajemo, a to ne mogu vladari bez naših reči.

Halida: - Odnosno mogu, ali ima razloga za ovako.

Turgenjev: - Sigurno je da Fb reči, slika i zvuk preusmeravaju energije svojih 'pratilaca'.

To je, koliko vidim, nezamenljiv instrument političkog manipulisanja. Halida : - Politička oholost je zanimljiva karakterna osobina većine Fb učesnika. Znaju 'oholostičatri' da gde god se na vlast dođe dramatično, da bi bio paradoks, da nije uspostavljena vlast drame. A ako je drama onda treba biti prvak drame., jednostavno, zar ne? Žorž Sand : - Žena Fb je sklona agresivnosti i besu ukoliko se samo malo pomeri iz vlastitog energetskog ležišta, introvertna, ne veruje ljudima, narcisoidna, osetljiva do bola, sposobna da mrzi, oslobođena za mržnje.

Dostojevski : - Ovaj posao je dobro zamišljen. Ali, ja sam ipak više operativac, duhovni operativac... volim lične kontakte... da se prislone nesretnici ili sretnici uz mene i onda kada sednem da pišem da ih se setim i unesem u okruženje koje sam sam stvorio u sebi pa onda u tekst.

Halida(smeši se) : - Biće sve u redu. Svako na svoj način, molim. Imate svoj život napolju i slobodu ovde.

Anita, Dejan Anita (Fb porukom pita Dejana): - Da li bi mogao da me deliš sa nekim?

Dejan :- Ako bi me volela, da.

Poruka je poslata u 1,01 h. a u 15,30 već ju je „delio“.

Par dana kasnije Dejan: -U kakvom si sada stanju? Najrađe bi sela u auto i otišla u p.m. u Monte Karlo?

Anita : - Ne, dobro sam, ali oročeno, jasno mi je, zato hoću da uživam još.

Redakcija Niburi Dostojevski : - Kako su mi samo takve situacije poznate?

Odakle li ih znam? Da nisam u nekoj takvoj zgodi bio i ja u nekom prethodnom životu (smeši se, samouvereno muški – ne bi to on).

Marija : - I ja , kao da znam tu situaciju. (Marija se setila, u tom momentu, jedne beleške Dostojevskog ). I znam da znam takve muškarce koji bi svojoj voljenoj pružili to. Kad mu se ona vrati, on će biti urušenog samopouzdanja a ona će, nežnija nego ikada pre, sve da mu nadoknadi. On više nikada neće otići od nje ni na privremeno.

Gogolj : - Razvedene matorke, ako tako smem da kažem za ove iznad pedesetikoju godinu života, se osile na osvetu, za sve prethodne zablude, kada im se novi muškarac pruži na dlanu. Žorž Sand : - Pusti te tvoje mudrolije ... sada ti znaš bolje od žene kako se žene osećaju ... I ja, kada malo se bolje prisetim, kao da sam bila u identičnoj situaciji.

Marija ( u sebi) : - I to u više navrata.

Marija gleda Turgenjeva. Sandova je u toj situaciji bila sa njim. Turgenjev, da bi Žorž Sandovu imao, morao je više muškaraca da otrpi, a ne samo Šopena, njenog zvaničnog 'dečka'.

Marija se trudi da pronikne u osećanja Turgenjeva... on kao da se trgnuo na reči Sandove... kao da se setio tog detalja iz svog života na Zemlji.

Anita, Dejan Dve nedelje kasnije.

Poruke Dejan-Anita Dejan : - Da li bih sutra mogao da dođem kod tebe?

Anita : - Nee, nisam sama.

Dejan : - To što ti sada radiš meni to rade mnoge žena na svetu, ne zna im se broj. Sa muške strane ima takvog postupanja u jednakom reciprocitetu, recimo jednakom. Ne zna im se broj.

Anita : - Ne znam na šta misliš.

Dejan : - Ti ustvari, mislim, nemaš nikoga. Sama si od samog

početka. Ali na taj način me držiš 'na kanapu'... kada sve ovo ode u minulo ... ima nade da napravimo nešto od naše veze, pod uslovom da prođem test iskušenja 'na kanapu'. Tako ti se može, jer sam ti 'priznao' da te volim a ti si tim piznanjem dobila energije da svoje mreže zavođenja prebaciš na drugog muškarca. Rezervnih muškaraca nikada dovoljno... kao u teretani – nikad dovoljno vežbi trbušnjaka.

Anita : - Nije tako.

Dejan : - Ima nade da 'na kanapu' imaš nas par...na svakom kraju kraju kanapa po jedan muškarac, rezervni igrač, rezervna lutka ... rekla sam ti, odmah sam ti rekla ... nisam u stanju da ti budem to što tebi treba, trenutno...hoću da budem čista...

Anita : - Užasan si.

Dejan : - Nisam užasan, već iskren a možda su 'užasan i iskren' sinonimi. Ubeđen sam da jesu. Sva igra je da se izbegne usamljenost i bol.

Ljubavni grč je mnogo gadan kada se od svog muškarca odvojiš, njegovom voljom ili tvojim eksperimentalnim iskušavanjima njegovog praga izdržljivosti. Taj trenutak ostavljenosti... koja je to mučnina ... poražavajuća praznina se širi kao kosmos ...ta praznina, bez rezrvnog muškarca da se uskoči u zaštitnu vezu, je splet nedoumica sa samim sobom i situacija lakoće ulaska u nelečive greške.

Kako više da veruješ sebi, i muškarcima? Šta uraditi da se sva muka neće ponavljati i ponavljati sve dok se žljezde sa unutrašnjim lučenjem ne utrnu i više ne moraš da se zaljubljuješ, da voliš.

Anita : - Svašta.

Dejan : - Mora se imati nekog u 'rezervi' a ne ponovo i ponovo prolaziti sve ispočetka.... žene bez muškarca i u reciprocitetu muškarac bez žene su jadnici.

Anita : - Jadniče.

Dejan : - Znam da sam jadnik, toliko o sebi znam. Najveći sam jadnik bio kada sam kvalitetnu ženu ostavljao zbog mlađe žene. Mlada žena je mlada žena i nije lepša od one u kojoj više ne znaš da prepoznaš njenu lepotu. To je ne znanje... to je izgubljena misao o lepoti... neko nam je, meni, poremetio um ...Ima bogova koji ne zaslužuju da budu ljudi a kamoli bogovi.

Redakcija Niburi Dostojevski : - Kada gledam skale emocija znam da nije u pravu.

Turgenjev : - Posebno kada vidiš na ekranu da ona stvarno ima nekog. Njemu je sada surovo – ne zna se šta je gore – da ona ima nekog toliko dugo ili da ga izbegava i da nema nikog. On, naravno, ne zna ono đšto mi vidimo da je očigledno.

Marija : - Ja, kao žena, počinjem da se nadam, da će on početi da traži novu ženu, ne prekidajući ovu vezu, pa koja mu bude rezrvna igračica neka vidi. Nema sa vama muškarcima druge igre već igre rezrvnih igrača.

Sud o bogovima nije daleko od istine...

Mogli biste, vi gospodinje Turgenjev, da napravite nekoliko priča pod naslovom 'Lovčevi zapisi' o ovoj igri lova ljudi poznih godina.

Dostojevski : - Ljudi 'od 7.h. do 15.h.', ljudi koji nemaju prihode već žive od svoga rada u vremenu od 7h.pa do 15.h, posle razvoda ili udovičkog stresa, da ne govorim posle dva razvoda, a ako se u brak računa i zajedničko življenje bez oltara tada i tri i više razvoda, nemaju izbora već da, svako poznanstvo, koje im se desi, pretvaraju u vezu ili potencionalnu vezu.

Gogolj : - Mogu i da kupe psa pasmine prema svojoj naravi.

Žorž Sand : - Da, a Dejanu biste preporučili, umesto mene, da kupi dva psa, dva ruiska hrta 'barzoj'. Svašta. Jeste li vi u prošlom životu bili upravnik duševne klinike ili pacijent?

Brzi voz Kupe brzog voza za Suboticu i dalje.

Idem do Subotice, pa hvatam prvi voz iz Subotice i idem nazad, za Beograd. Voz je skoro prazan. Prošao sam skoro celu kompoziciju tražeći neku ženu, bilo koju i bilo kakvu, koja je sama u kupeu. Treba mi sveštenica za ispovedanje odbrane od života koji vode drugi umesto mene. Za sveštenicu ću je sam proglasiti bez da ona zna u šta je proglašena. Često tako sednem u voz kojim prolazim krajolike koji su kulise uz moje puteve za nikuda.

Kada me nešto izjeda iz unutra i kada sam zaključio da me izjeda, uđem u jedan brzi voz, na neku relaciju od sat-dva i saputnici, koju nikada više neću videti u životu, ispričam sva svoja čuđenja životom i saslušam njena ako je raspoložena da priča.

Bude mi lakše, nemam pojma zašto. A ona, žena kojoj sam se otkrio na 'nemam kud', neće imati kome od 'mojih' da priča. Ona ne zna ni jednu istinu o meni sem ono što mi je iznutra. Čak ne zna ni činjenicu da sam u vozu a da ne putujem nikuda.

Obavezno brzo pređem na ti. To nekako olakšava reči, kao da gube na težini.

Mirela - Volim i da putujem i upoznajem nove ljude...Ti ne voliš ljude?

Dejan: - Ne, više ne volim ljude, volim žene.

Mirela (smeje se) : - Ja volim muškarce.

Dejan: - Pa zato i idemo na putovanja... pa dokle nas voz odvede. Ti da susreteneš novoga muškarca a ja ženu.

Mirela : - Nije li ti to čudno postupanje?

Dejan: - Pa i nije. Ljudi su nesrećna bića i pokušavamo da se rešimo nesreće.

Mirela: -To, da se reše nesreće, je želja mnogih žena u koju je gura ko zna ko, a najviše vlastito telo.

Dejan: - Da... telo kao da je puno otrova i treba ga negde iz lagerovati i zaboraviti gde je to bilo.

Mirela (prati tok svojih misli i kao da me ne čuje): -Ima žena koje ne putuju, i traže isto i dobiju to što traže.

Dejan : - Nisam siguran da rzumem.

Mirela : - Žene neputnice koje putuju, nemaju u sebi dovoljno romantike, zasitile su je se Dejan : - Kako se to putuje a ne putuje u poznim pedestim godinama?

Mirela : - Jjavljaju se na oglaese oženjenih muškaraca... na desetak mesta imale bi, ili imaju, po jednog muškarca... i tako je, ubeđuju sebe, dat pun sadržaj telu koje se strmoglavljuje prema šezdesetoj godini i budućoj nepokretnosti. Što dalje od posla i mesta stanovanja.

Dejan : -J. se tamo gde ne živiš i živi tamo gde se ne j.

Mirela:- Ima istine u svemu i zato sam tužna. Ne mogu da izađem na kraj sama sa sobom i zato sam očajna. Htela bih da se zaustavim i da volim samo jednoga. Tolike godine sam to htela posle razvoda.

Dejan: - U početku nisi ništa htela... osim da pobegneš od sebe.

Mirela -Da li je pobeći od sebe tautologija?

Dejan: - Ne znam.

Mirela - Ja idem na putovanja vikendom, sama, ukotvim se u neko mesto, šetam, gledam ljude, nisu hoteli tako skupi po prvinciji ... i tražim i ne tražim.

Da li me je muž, između ostalog i homoseksualac, odučio od toga da u muškarcu prepoznam nešto, bilo šta, što bih mogla

voleti? Ne znam, šetam tako, novim vikendom , po novom mestu i razmišljam. Dece nemam da na njih mislim pa ne mislim ni na koga sem na one koje srećem.

Dejan (u sebi): -Hm, možda bih i ja trebao početi silaziti sa voza..

Mirela: -Imam i ja pravo da budem voljena pa makar na jedan dan, može i na jedan sat... ako treba da se javljam na oglase, javljaću se... i umesto jednog muškarca u deset godina imam deset u jednoj godini... to mu je isto... a to, da je isto, niko sem ja, ne zna.

Dejan: - Civilizacije su se trudile da zataškaju muško i žensko u mržnji. Podsvesna poligamija je svesna mržnja u monogamiji. Od mržnje sebe pa dalje dokle te život među ljudima doseže. Ovo sa prevarom muža vezom sa drugim muškaracem to mi baš ne ide u logiku.

Mirela:- Ako nismo monogamna bića, čak kada smo i heteroseksualni, onda smo mnogo nesrećna bića. I mrziteljska.

Dejan : - Da li se bogovi hrane ljudskom nesrećom i mržnjom? Zato im je, i njima i kosmosu, svejedno.

Mirela : - Poslao mi poruku kolega sa posla: - Nesretan sam sa ženom! Šta to mene briga što je on nesretan sa ženom? Ja, da ne kvarim odnose na poslu, ćutim a mislim: - On je nesretan i sada bi da unesreći dve žene... dobra kompenzacija.

Redakcija Niburi Gogolj: -Energetski merač pokazuje smirujuće tek tek blago talasanje. Voli da voli a, u pravilu, susreće žene u očajanju sa pogledom nešto između tuge i preziranja tuge.

Dostojevski: - One koje nisu u takvoj fazi ne bi mu ni dozvolile pristup. Ženama, iznad pedeset-pedesetpet godina je pridna pozicija 'blagog očajanja' i onda ispituju očajanje žrtve.

Ni on da nije 'u raspadanju' ne bi bio tu.

Turgenjev: - Moglo bi se doktorirati na temu Dejanovi prijatelji iz 'brzog voza'. To mu je treći voz u ovoj godini.

Tolstoj : - Platonsku ljubav nastavljaju kroz pokretne telefone..Žene imaju 'duboke' razgovore, sa muškarcem koji ima sjajnu dušu, i to im je novi način vođenja ljubavi. Dejan je uveo brzi voz u koji ulazi bez telefona.

Marija: – Moglo bi se doktorirati na Dejanu na planeti Zemlji.

Ovde ne. Tema nam je, da budemo jasni do kraja, „Kretanje energija, uzimanje-davanje na bazi zatvorene a javne komunikacije na Fb. a vozove ostaviti za P.S. Tolstoj: - Nova vrsta masovne komunikacije na planeti Zemlji i nova mogućnost manipulacije energijama. S obzirom da mi odavde, ovom tehnologijom, možemo ući u detalje svesti pošiljalaca poruka imamo lagan posao dok u potpunosti ne ovladamo obradama informacije. Mada je statistika uvek odstupanje sa kojim se ne može doći do finih, prefinjenih uočavanja odnosa žena sa muškarcima koje mi pratimo.

Gogolj: - Ovo što radimo je za mene fascinantno. Potpuno sagledavanje svesnog i podsvesnog. Možda je neskromno da pitam da li bi šta pripomoglo posmatranje nesvesnog?

Marija: - Za temu kojom se bavimo to bi bilo traćenje vremena. Koliko imamo profila koje smo uzeli da radimo, gospođice Sand? Žorž Sand: - Šezdeset šest u svakoj, relativno energetski kompaktnoj, interesnoj grupi. Mislim da devojke ispod tridesetiijedne godine starosti ne bismo trebali uzimati u analize. Imaju suviše energije i kada im se pridoda ili oduzme gotovo da ne osećaju, ne remeti im niti jednu od sedam čakri.

Od trideset jedne godine do neke pedeset godine žene se bore da očuvaju enegije kojima funkcionišu. Razvile su dobar sistem zaštite a izgubljenu energiju uzimaju isključivo od muškarca. Tu su veštinu apsolvirale. Čak i skupno deluju na

uzimanju muške energije. Žene preko pedeset godina ulaze u vlastite sisteme opšte grabeži energije.

Muškarci tek nekom igrom slučaja uzimaju nekom energiju i to ili afektivnim izlivanjem nagomilane negativne, rušilačke energije. Zaštitu rade pomoću pričanja istih priča dok ne umrtve slušača i pokupe mu energiju kao usisivačem. Naravno da bi se mogli precizno odrediti nivoi prebačene energije prema funkcionisanju žljezda sa unutrašnjim lučenjem, ali bi tu trebalo napraviti stvarno obimnu obradu statističkih podata a ne na bazi uzorka, koji sam ja uradila za ovaj sastanak, i koji bi trebali tek da nam sugerišu osnovne puteve istraživanja.

Marija (glavna i odgovorna urednica): - 'Ajde mi sve prebacite na jedan fajl a ja ću da pogledam sa Sekinom šta je dobro, za njenu stvar, da pustimo preko Dejanovog časopisa 'Game'.

Dostojevski: - Možemo li da imamo isto znanje barem po pitanju metode uzimanja energije, čoveka od žene i vice versa u svim kombinacijama,... ako bi Marija bila raspoložena da nam da neka razjašnjenja bio bih zahvalan.

Marija: - Verovatno je, sa uzimanjem energije – čovek na čoveka- tako i na našoj planeti Niburi ali vam to znanje neće mnogo pomoći u vašoj životnoj praksi komuniciranja sa Niburanima.

Morate razviti sistem zaštite sami i vežbom doći do sistema uzimanja beskonačne energije kosmosa. Žene idu lakšim putem a to je 'muškarac na putu'... šta da se radi... uzeti energiju od muškarca ... to da se radi.

Za uzeti energiju kosmosa treba vežbe koncentracije i vežbe meditacije, koncentracije fizičke usmerenosti...

Za uzeti energiju muškarca ne treba toliko napora. To je

posao gotovo beznaporan.

Muškarac je totalno seksualno biće gotovo bez samokontrole. Žene u tu situaciju upadaju tek ponekad. Žena vrši odabir svoga muškarca ali može da bude sa bilo kojim muškarcem. Muškarac to malo teže može jer mu je potrebna erekcija, ali pod određenim uslovima ne mora da mu žena baš sva leži.

Kada se žena približi muškarcu, oboje imaju energetske omotače, i kada su jedno drugom na dva dohvata ruke, njegov i njen, energetski omotači se dodiruju i ulaze jedan u drugi. Prelivanje se u reciprocitetu prirodno obavlja. Zdravi su to kontakti.

Sada, kada zrela žena počne dijalog, on seksualno opterećen, ona nezavisna i pod samokontrolom. Njene reči mu ulaze u mozak, razumeva ih shodno svojoj želji za njenim telom, i mozak opušta energetski omotač i njen omotač nesmetano usisava njegovu energiju. Ona to zna na osnovu sve boljeg i boljeg raspoloženja. Sve je to automatika i mimo svesti, podsvesti, nesvesti i sličnih kanoniziranja obrazovanih a glupih psihijatara.

On, kao snažniji i veće količine energije, veća količina energije mu je potrebna jer je veći, korpulentniji, salo se ne ubraja u korpulentnost, gubi energiju ali mu ona, u tom trenutku i nije sva neophodna, raspoloženje mu se leluja, čak i padne do bola u pleksisu solarisu, pleksus solaris urla od nedostatka energije, guši se, ali on izdržava, pati, tzv.ljubavna patnja. Ona se napunila energije, energija je univerzalna, nema pol i godine starosti, ženine žljezde sada funkcionišu sa većim kapacitetom nego što su funkcinisale bez dodatne energije. Muškarac ispražnjen kompenzira energiju iz kosmosa nešto prirodnim tokom a nešto stečenom navikom za kompenzacijom iz kosmosa nakon prilaska ženi.

Muškarac, takođe, energiju uzima od drugog muškarca, uvek pomoću reči, nad kojim je nekom sociološkom razlikom dominantan, ima više novca, status profesije ili moći. Njemu se raspoloženje diže, puni se energijom, a ovom drugom raspoloženje pada, pada zbog gubitka energije a i da ne zna zašto /šef me je nakrpio danas/.

I metod, koji je Žorž Sandova spomenula, metod pričom na priču, ne dozvoljavanjem da drugi dođe do reči i da reči drugog deluju na njegov mozak. Ovako njegove reči deluju na mozak drugog muškarca. Mozak, tog drugog muškarca ili žene, se bavi značenjima tih reči, vrednuje ih, ubacuje u svoje tokove toka svest i energetski omotač, koji je u dodiru sa sabesednikovim energetskim omotačem i u prelivajućem odnosu, mu slabi i energija otiče.

Nisu to jednostavne strane energetskog omotača, ali čim se, kolega Dostojevski, osetite loše ili lošije u nečijem prisustvu ili nekom ambijentu znajte da vam otiče energija... i... sklanjajte se od njega ili iz tog prostora.

Zavođenje /Anita, Dejan/ redakcija Niburi Anita. Fb. prijateljica savetuje Dejanu da proda svoju kuću i da kupi home-auto, proputuje svet i onda se negde usidri i čeka. Dejana to fascinira i počne komunikacija sa Abitom.

Gogolj: - Ovo je, kolege, fantastično. Usamljena je, u nesigurnoj je vezi sa veoma udaljenim partnerom koji živi u nekom otvorenom braku i daje mu, i za sebe iznenađujući, savet, očekujući da će ga upozoriti na sebe. On gleda njenu fotografiju, prijatnog osmeha sa uzdignutim grudima barem jedan broj većim nego što jesu. Žorža Sand:- Gledam im slaganje emocija i čitam reči koje napišu jedno drugome. To je žena šezedesetih, on sedamdesetih godina. Zdravi, normalni, hteli bi da se vole, da pruže

jedno drogom još malo radosti. Ustvari, on bi hteo ali ona ne zna šta bi htela. Ona je na mene, moj tip zavodnice. Uživa da zavodi. Kosa, ofarbana u jarko crvenu boju, kratko muški ošišana na bilo kojoj razdaljini je prvo što muškarci uočavaju.

Ona to zna. Privuče ih a onda im uzima dah... kao ona biljka što lovi insekte u svoj cvet.Ne podnosi muškarce ali bi da ih slagucka. Ako je, Dejan, preživi, u teškim njenim fazama, imaće ženu koju je tražio. Ona, ako čim pre ne shvati da od njega može da napravi pisca ili olupinu i sama će biti nesposobna za ljubav.

Dostojevski: - Trebao bi, ako mu je stalo do nje, a stalo mu je kako vidim, da preuzme inicijativu tako da se povuče i napravi distancu emocijom nezainteresovanosti a ne da joj šalje poruke od vrste očajanja. Proći će kao Van Gog. Marija : - Zna on za Van Goga i neće odseći sebi uvo i završiti u azilu za labilne ličnosti, od drugog je materijala.

1.

Moje hodočašće, moj hod časti, je bilo putovanje ka tebi. Pružila si mi svoje dlanove, čas dajući ih, čas uzimajući unela si ih u moje srce.

Za ljubav svemira, ne ostavljaj me bez tebe, ovoliko dugo, boli.

2.

Hteo bih noćašnju noć da budem u Novom Sadu, da budem blizu tebe.

Ima ii negde dočeka Nove godine, u tom gradu,a da se može sedeti sam za stolom?

Ako je kosmos odredio da nemam, uz sebe, ni ove noći svoje žene, neka mu bude... još ovaj put... još samo ovaj put... i nikada više, glupanderu glupi.

3.

'Ljudska vrsta je vrsta koja otima... otimaju i život jedan drugome.

Dragoceno si mi biće... da li možeš da živiš izvan igre vrste homosapiensa, da prekoračiš granicu vrste...da prekoračimo

granicu vrste...

Turgenjev : - Ovaj stil udvaranja je savršenstvo udvaranja. U ovom udvaranju nema ništa od ponižavajućeg i samoponižavajućeg, srceparajućeg pijanih pesnika i prenemaganja lažljivih trubadura. Intelektualac bi da mu bude žena žena kojoj se obraća. Ona mu to neće biti jer ga apsolutno ne razme. Ona je na drugom koloseku a šine koloseka se susreću samo da bi demonstrirale perspektivu a ne da se susretnu.

Gogolj : - Tom metodom udvaranja, koju vi, Fjodore, priželjkujete, rizukuje da ona ode.

Dostojevski : - Ako ode i nije bila za njega. Gospođa je prošla preko mere života da ne zna sa kim ima posla. Ako popusti svojim slabostima izgubila ga je. A Dejana nema baš na svakom koraku. Ne znam da li ih ima dva i na kugli. Žorž Sand(ova): - Ovo, što je tek sada primetila koliko ima godina, je zgodna pomagalica u zavođenju... 'ne, ne, ne, druge žene su bile mnogo mlađe od tebe ali ja nisam od tih žena. Ja sam u drugom bataljonu, volim mlade... oduševljava me... kako se sama nisam setila tih reči... nema tog muškarca koga to ne pokosi kao srp smrti.

Dostojevski: - Vi, koleginice, stvarno mislite da mi ne znamo žensku ćud? Pa pogledajte, koliko ga to pogađa na ekranu kretanja energija – gotovo da tu emociju kontroliše. Žorž Sand: - Da, vidim, ali tek kada pomeri tok svoje svesti, pogledom na sliku M.V. u vrućim pantalonicama, predstavu druge žene, u stanju je to da uradi.

Turgenjev: - Bitno je da zna odbranu od rušilačkih ženskih reči. Hoćemo li im pomagati?

Marija : - Nema pomaganja – radite svoj posao a ne tuđ.

Niste na planeti Zemlji da brigate tuđe brige. A drugo, ne može ni jedna žena od Dejana da napravi olupinu. Krizirao

je samo sa Tatjanom, zbog ćerki... i ... više nema posrtanja.

Danas, relativno brzo shvata, da neke žene nisu žene već hodajuće, blago njišuće vagine.

Gogolj: - Podseća me na pisma Abelarda Heloizi, naravno, da je to jedn nespretna asocijacija..

Marija: - Da je nespretna jeste nespretna. Anita nije u manastiru od kamenja u stenju već manastiru koji je sama smislila od etera u svojoj glavi. Žorž Sand : - I što su jaja Abelarda sluge Heloizinog ujaka smrskali čekićima, jer je učitelj upotrebio telo mnogo mlađe učenice a Dejanu ništa nije smrskano... do ovog susreta sa Anitom. Videćemo da li će mu biti smrskano. Naš Bgd urednik baš se dao u skupljanje detalja.

Dostojevski : - Mislim da vi žene ovoga puta nemate pojma šta je u muškoj duši usamljenika. Dovoljan mu je samo zračak, najmanji zračak, da doživi toplinu nje cele. U mišljenju mu je da joj traži uputstvo za upotrebu nje.

'Kaži mi šta da kažem, kaži mi šta da radim i kazaću to i radiću to.'

Zna da mu do slobodne njegove volje ne može doći koliko god joj se povinovao. Sve što nije večno je svejedno. Sve večno je svejedno jer je večno.

Halida : - A ako mu je kompatibilna brzo će njegova volja biti njoj opšti zakon koji će je stabilizovati u stvaralačku ličnost.

Marija: Šta znači kompatibilna? Kako, ako se sve neprekidno menja.

Halida: - Reč je o spojivosti energija duha unutar duše. Sada bih trebala prići računaru i programu za izračunavanje kompatibilnosti . Može da se desi da su kompatibilni u jednom momentu a ako taj momenat mimoiđu nisu više kompatibilni.

Turgenjev : - Prvi susret dešava se u 15, 30 u njegovoj sobi gde se, kaže ona, oseća nelagodno. Maltretira ga – nema

nikakav osećaj nelagodnosti. Odlaze u kafe i oko 19h ih izbacuju. – izvinjavam se, kafe je rezervisan je od 19h , obaveštava ih konobar u 18,30.h.

Te noći razgovaraju mobilnim od 1.h. do 3.h.

Dejan je na Fb, oko 4.h objavljuje tekst:

'“Neko je od nas dvoje bio početni kreten. Nije važno ko je bio taj, jer je onaj drugi, u istoj sekundi, bio drugi kreten.

Dakle, u startu imamo jednog muškog i jednog ženskog kretena. Šta su ta dva kretena uradila?

Otišli su, posvađani, svako u svoj krevet. I onda, od jedan sat do tri sata posle ponoći vodili mudre razgovore.

Umesto, da su leželi goli jedno pored drugog, u njenom ili njegovom krevetu, umorni jedno od drugog, on sa rukom na unutrašnjoj strani njenih, malo razmaknutih, lepih oblih butina i uverenjem da tu počinje svaki početak smisla jednog čoveka i jedne žene. Ona je sa osmehom i pogledom u plafon.

Plafon je prirodan pogled žene na život. Žena mora da se nagleda plafona ili nije bila žena kao on što mora da se nagleda njenih osmeha ili nije bio čovek.

Ona bi, sa njegovom rukom među svojim nogama, pričala neke besmislice. On bi, odbijao da ih razume da ne bi pomerio svoju pažnju sa važnijeg od razumevanja njenih besmislice. Važniji mu je zvuk njenog dragog, ustreptalog glasa.

Bože, da li ćemo se ikada, od silnih učenja, naučiti životu?“

Redakcija časopisa 'Game' Beograd Kancelarija časopisa 'Game' je odmah pored noćnog bara 'Fenjer', Skadarska ulica, nekada kvart boema, centar Beograda. To je jedna mala dvorišna prostorijaca, neugledna,

ali je sve pri ruci. Centralna tačka Beograda, unutrašnji krug dvojke. Skadarlija, Skadarska uklica izlazi na Bajlonijevu pijacu kada se ide prema Dunavu i kada se ide kontra, prema centru grada, u sam centar Beograda. Sve na dvesta metara razdaljine. „Fenjer“, noćni bar, radi kao toples bar po ceo dan, smešten je u prizemnoj dugačkoj, više od trideset metara, kući . Zadnjim i srednjim delom zauzima dvorište u kojem je redakcija časopisa 'Game'. Dvorište je pretvoreno u parkiralište sa deset mesta za parkiranje sa dvadesetčetvoročasovnim čuvanjem parkinga. Sve je pod kamerama. Korisnici prostorijice redakcije ne mogu koristiti parking prostor. Prolaz ka redakciji je lepa, usko betonirana staza ivicom parkinga, odvojenog od parkinga zasadima ruža i jorgovana. Bar je vlasništvo Dejanovog prijatelja Glavca. Zgrada i mala prostorijica se ne mogu rušiti niti nadziđivati po urbanističkom planu Beograda. Enterijeri, zgrade i prostorijice, su delo arhitkte Ike Gligorijevića... patina spoljašnjosti zdanja je očuvana fugovanjem sa materijalom sa kojim su kuće prvobitno zidane. Bar je krstio Dejan sa nekom prigodnom pričom o Diogenu koji je usred dana, sa svojim fenjerom, tražio čoveka. „Da je, ovde, na Skadarliji, u ovoj kući, tražio lepu ženu nju bi našao, rekao je Dejan, čoveka da nađe... nema teorije.“ I tim rečima bar 'Fenjer' bi otvoren.

Dejan sedi za svojim stolom – kažem svojim... doneo ga je iz kuće. Taj njegov sto je postavljen postrance prema vratima a tačno prema vratima je drugi sličan sto. Nasuprot stola, za kojim sedi Dejan, nalazi se dvosed sa staklenim stočićem ispred. Za svakim stolom je po jedna tapacirana stolica. I to je sve. Pored Dejanovog stola planirano je mesto za kopiju skulpture Đulijete u prirodnoj veličini.

Prvi posetilac, Jovan Krstitelj , ulazi... dobar dan ... dobar dan... ja bih da sarađujem u vašem časopisu ... doneo sam tekst da me vidite... ja sam Jovan... vi prema opisu, koji su mi dali, mora da ste Dejan.

Dejan mu pruža ruku.

Dejan: - Da, ja sam Dejan.

Jovan: - Ja sam Jovan Krstov. Čuo sam da vi i R.B. pokrećete časopis o pitanjima savremene civilizacije. Nadao sam da će i vaš profesor biti ovde. Doneo sam jedan tekst radi upoznavanja. Znate kako je... voleo bih da znam i njegovo mišljenje o tekstu... Ipak je on vama bio profesor a ne vi njemu... mada ne mora da znači...za sada sam raspoložen da pišem samo dva tri stupca... i ništa više... mogu da pomognem kod čitanja rukopisa i klasiranja rukopisa. Znam vrlo, vrlo brzo da čitam i da za redakciju radim sižee pročitanog.

Dejan: -Dajte mi vaš tekst a evo vama ovaj pa uradite pregled zbivanja, ideja ili već šta smatrate za bitno. Evo vam papir i olovka, izvolite sesti na dvosed ili za sto kako vam volja.

Rutinizacija neočekivanog.

Ja imam svoje i tuđe inostranstvo, i blizu sam jedne od Rajskih reka, Dunava.

Nil je težak. Tigris i Eufrat daleko. A Dunav je plav. Sve je znakovito za priviknutog znacima. Pipkanje senki kao isporobavanje tame.

Oni posle mene, oni su ubrzo, neće verovati mom znanju na prokletoj planeti.

Sloboda je u osmom danu stvaranja začeta i kao nestvoreno pre stvaranja ostaje i dalje da lebdi.

Mistični anarhista (Bakunjin) je religiozni strasni personalista

(Munije). Oni su svesni epileptičari u grču transa. I jedan i drugi, anarhista (Bakunjin) i personalista (Munije) hodaju ivicom nesigurnog povratka iz smrti.

Lenja teorija je pretvorila konkretne ljude u simbole mita.

Paranoja je kada to učini sa aktuelnim vođama.Svet je pojava stvorena na osnovama fatamorgane. Bog nije stvoren, on je iznikao. Čovek nije Bog te je više fatamorgna.

Kretanje jeste, mirovanje nije, energija jeste materija nije.

Materija i mirovanje su trenuci antiteze svoje teze. Kretanje rađajućih je borba. Borba nema dimenzije dobra ili zla. Ima dimenzije madmetanja lepog i ržnog.

Da li imaš samo ono što možeš da daš? Osećaj ti ostaje čist ako je tako.

Diktat grupe nećeš pobeći.Primetio sam da neki ljudi nisu stvarni, a čine grupu. Ženskom mišljenju ne verujem jer ima intuicije koja nije jasna.

Moje je mišljenje krajnje sumnjivo.

Ljudi, na farmi, su uglavnom apatični. Oni ljudi koji nisu na farmi su simpatični.

Samo smrt može da ubije.

Priča u mozgu, sećanje, je netačna interpretacija proživljenog. Tačna ne postoji. Predrasude su uvek u fazi širenja.

Jovan pređe pogledom tekst, zapisa nešto na pruženom papiru.

Dejan još nije počeo da čita Jovanov tekst a ovaj mu je pružio zabelešku. Na zabelešci je pisalo:

Zabeleška Jovanova Što dalje od trivijalnog. Muka je ljudima od svakodnevnog sebe zar da se i čitaju? Filozofi bi samo da denunciraju učitelje a sociolozi da anketiraju i peru ruke od istine.

Opšte i posebno neće objasniti pojedinaćno.

Početna pozicija pojedinca nije da je pojedinac već da li je muški ili ženski pojedinac...zatim sledi broj preživljenih godina, konteksti preživljavanja, obolevanja.

Muškarac kroz sve svoje etape prolazi jednim karakterom a žena sa dva – do i posle menopauze. Žena ne gubi ni jednu karakteristiku svoga karaktera već ga, u post rađanja fazi, samo čini suptilnijim, insistira na rafinmanu, beži od vlastite agresivnosti, dominantnosti. Predala bi se i ostala vladarka – sad više nego u fazi mogućeg rađanja.

Fizičnost tela, čoveka ili žene, određuje izbor energija misli unutar čakri i energetskog omotača i obratno, obratno daleko jače ukoliko se utrenira za taj smer kretanja.

Ne treba zaboravljati da svaka promena smera rotacije stvara tačku, tačka je deo prave u kojoj nema kretanja, ta tačka u kojoj nema kretanja, tačka mirovanja, dovodi do praska. Energija svemira apsorbuje energiju praska pa se prasak minimalno demonstrira kroz nekakav slom fizičnosti tela ljudskog bića, blaži ili teži oblik živčanog sloma ili smrću.

Dejan baci pogled na belešku i na Jovana i uze da čita Jovanov rukopis. .

Jovan Krstov Došli smo na prag nove civilizacije Izazvali su nam poplave i isprobali da li funkcioniše aparat za koncentraciju magnetne rezonance (verovatnije Nehercijalni talasi).

Treba nalaziti nove pristupe umetnosti - tom konglomeratu najsumnjivijih vrednosti.

Uvek, u svakom narodu postoji šansa da se napravi duhovn

revolucija.

Bogatstvo ukrašavanja, ako smo nesposobni da volimo, služi mržnji zavisti.

Treba napraviti desetine duhovnih centara zasnovanih na tajnoj nauci, ezoterijskoj.

Nije sudbina ljudskog roda u kastinskoj Indiji, ni u silovanoj Kini, ni u bogatoj sibirom Rusiji, u drskosti Amerike, već u vama.

Svetska konferencija duhovnih kultura je konačno diskreditovala novac i trku za prostorom bogatim sirovinama. Milijarde i milijarde ljudi moguće je smestiti na sasvim mali prostor u kojima egzistira mnoštvo svetova.

Ne treba mnogo do toga. Tek saznati koji broj treba kombinovati sa binarnim kodom 0 i 1 Događaj se nikada ne dešava u potpunoj sagledivosti. Žena rađa dete ali i dete, nesaglediv događaj, rađa svoju majku.

Ostaje u majci nešto od materija bebe, ne samo energetskog, koje će obezbediti bebi majčino nenapuštanje. Taj ostatak u majci je čini doživotno neodvojivim od deteta. Nikada ga neće napustiti.

Dete će imati do kraja života majke strah od napuštanja. Čak će i njenu smrt doživeti kao napuštanje.

Odakle mi sve te i takve misli?

Misli, koje svako od nas ima, mogu da stanu u naše telo, naš mali individualni prostor, samo kao energija, Misli su energija. Emocije su misli koje deluju na naše organe,podrhtavaju ih, pa ih mi doživljavamo, iz tih razloga, kao nešto drugo a ne misao.

Energija je jedna i naša i kosmička.

Ako je energija jedna onda i ta kosmička energija je misao. I jeste.

Kosmosu je svejedno jer nema fizičnost da bi se određene misli ispoljavale kao emocije, volja, temperament (eksplozivan,povučen, indiferentan ...), karakter (melanholik, sangvinik, kolerik, flegmatik).

U pojedinačnom ljudskom telu kosmička energija formira dušu. U dušu se smešta energija duha. Sve što energija kosmosa može, može i ova energija u našoj duši i sama duša.

Telo je samo prividna granica jer granice nema, samo mu mi popuštamo do identifikacije svoga duh-ovnog JA sa njim.

Smešna tragičnost.

Ako neko ovo neće da razume (nerazumevanje je slobodano biranje nerazumevanja za stil života) neka se i dalje opija drogom i guši alkoholom, neka zaustavlja sebe u krevetu sa ženom koja je izgubljena u vlastitom haosu ili neka ruinira vlastitost misli sa pik namigušom damom sa kartaroškog stola.

Svako je slobodan za izbor sebe, svako ima svoj dan odluke, svoj dan D(e).

Kosmosu je svejedno.

Ovo što se dešava u Lucernu, gde pokušavaju da dođu do najsitnije čestice je jedna od gluposti. Ne može da bude ništa najsitnije jer bi to bilo kontradikcija i vodila u dogmu konačnost. A ako nema najsitnije, i nema, onda nema ni najveće. I nema. U čemu je zbrka? U pogrešnom tretiranju pojma materije ... ako je sve energija ... tada nema materije jer je i ona sama samo krik energije.

Energije predaka sugeriraju poejedinačne i odluku i dan D(e) odluke. Sugeriraju ali ne determinišu. izbor je u moći volje pojedinca.

Dejan: - Primljeni ste. Idemo na kafu u bar-hotel 'Fenjer'.

Samo da sačekamo dr R.B. Svakog časa ga očekujem. Dao sam mu jedan uvodni rukopis da ga pogleda...

Jovan: - Mislim da trebam i ja, zajedno sa vama, da imam posebnu odgovornost za stručnost tekstova. Valjalo bi da ga za godinu dana dignemo na nivo priznavanja od strane prvih deset Univerziteta.

Ako biste mi dozvolili da to bude i moj deo posla... imam, da ponovo naglasim, sposobnost veoma brzog čitanja. Čitam vertikalno A4 formate a govorim ključne jezike sveta.

Dejan: - Video sam tu vašu sposobnost. Kako bi bilo da pored toga što ste uzeli obavezu za 'stručnu preglednost tekstova' da se malo pozabavite odnosom berze, pada berze i ekonomija unutar civilizacija sveta. Možda i pitanjima Svetske vlade.

Jovan: - Ključni aspekt mi je da pad berze ne deluje na ekonomiju sveta jer se kapital, pomoću gomile špekulanata, seli sa mesta kraha na mesto gde se može ploditi. Berza je deo ekonomije na kome nema roba, usluga i proizvodnje.

Ako bih pratio tu problematiku tada je nužno da pratim i sva dešavanja oko svetske vlade, jedno drugo uslovljava... nadam se da nemate problem sa činjenicom da ta vlada vekovima funkcioniše? A ako nemate sa tom činjenicom problem onda nemate problema ni sa činjenicom da od siročadi sveta nastaju elitne vojne jedinice i da postoji Db identitet tih ljudi. Ako hoćete da pričate sa državom onda morate naučiti govor generala Db-a a ne govor političara, predsednika države ili predsednika vlade. Sa Db. bandži skok ne mora da bude bandži. Možeš i da dodirneš tlo ramenom, dovoljno je.Najbolje je ako u skoku saznaš da bandži jeste bandži.

I zamislite svi naoružani ljudi države se kučići Db-ea. Kriminalci, policajci, vojnici su kučići. Kradeš, pljačkaš i ubijaš jer si kuče državne bezbednosti.

Bajkerski krugovi, američke tvrtke Harli Dejvidson, po celom svetu, su na svoj način, na način stvaranja buke, pod dresurom državnih bezbednosti.

Organizacije svetske vlade jesu završile posao kada Db nije samo Db pojedinačne države već i instrument nasilništa sve novijeg i novijeg svetskog poretka. Čovek jeste društveno biće ali ga podruštveniti ne ide bez sile. Pedagogija je tek bukvar dresure. Bogu, njegoj potrebi za energijom, je upravo trebao takav čovek, čovek fajter u svim sferama koje dotakne svojom pojavom. Problem Adama i Eve nije bio od etičke vrste već estetske. Ne razlikovanje dobra od zla već lepog od ružnog. Ono prvo sadrži kao elemnt ovo drugo a ovo drugo ga ne sadrži, čak šta više, ne sadrži ništa kao svoj elemnt, čista duhovnost duha.

Dejan : - Nemam problema sa razumevanjem vaših razumevanja. Dobio sam u vama saradnika za koga nisam ni sanjao da postoji.

Ja lično, bih ostao na filozofiji i psihologiji muško-ženskih odnosa i zakonu privlačenja ljudskih energija i energija kosmosa.

Dejan : - Dok čekamo R.B. da bacite pogled na ove moje skice, Može?

Jovan : -Dajte

Beleške /‘Dnevnik pisca’/ Šta su drugi imali od mene?

Bio sam im Lucifer (svetlonoša, zvezda Danica, đavo), heruvim (jak, anđeo uz samog boga), zaklanjač.

Definitivno znam da svet bez žena ne bi bio svet koji je Bog

koncipirao. Žene me nisu volele. Zaljubljivale se jesu ali nisu me volele.

Nisu znale, možda i bi, ali nisu znale. Ili se to ne može.

Zaljubiti se je kada sam sebe izludiš iluzijom jer to, valjda, tako treba ... da se izluđuješ ... pa ko ostane ostao je, ko se pogubi pogubio se, ko se ubio ubio se. Sve je to svejedno.

Kroz svoj život savladavao jsam prepreke koje su se našle pred mnom i koje sam, uglavnom, sam uzrokovao. Šta je bitno? Šta mi je bilo u srcu pleksisa solarisa i u rasudnoj moći suđenja. Podsvesno izvući na svetlost svesnog je smisao mog pisanja i dotaći nesvesno.

Kolumna 'Dnevnik pisca' je, nekako, od vrste 'Intelektualac u carstvu ulice'. Krajputaši su po sredini ceste. Ne, natrag u potpunost ... šta će mi celovitost. napred u san. Žena zna, vrlo dobro, šta je to javno oglašavanje ljubavi. To joj više nije jaram na vratu već omča. Posle podmetanja sebe pod muškarca, što sebi želi, ona ne bi da ostaje ni ispod ni pored njega sem onoliko koliko joj treba. Ona je slobodna od njegovog, znojem obeleženog, kreveta.

Pustite da budete voljene, i da volite.

Deca, neka imaju nesretno detinjstvo ako je to uslov.

Da li mamine igre baš imaju takav značaj za srećno detinjstvo?

Ta igra, potreba za javnošću ljubavi je samo igra vlasništva i podčinjavanja žene od strane muškarca. Vapaj lažnih osećanja. Žena, svojom intuicijom, bolje racionalizuje situaciju, vajanu od takvih emocija, nego muškarac. Njena je sloboda u pitanju. Javna veza slobodu ograničava. Kod njega, javna veza, je širenje vlastite slobode. Ona nema ništa od njegove širine. Kvalitetniji materijalni status, koji može da sledi iz muške slobode, privlači opasnost od drugih žena. I tako,

okasneli odnos zaljubljivanja između muškarca i žene je više mera emocionalne tolerancije mržnje nego ljubavi.

Ona prešla pet banki, ili je tu da pređe, ponosna je što nema muškarca koji je voli. Ponosna, u prvi mah tako izgleda, umesto da ode lekaru za voleti i da vidi šta joj.

Ili je, što je stvarna istina, stvarnost, demonstracija totalne socijalne laži.

Salome lu – vrti oko malog prsta starije muškarce, udaje se za jednog od takvih, voli i dalje mlađe i muža dovodi u stanje seksualne apstinencije. Šta će mu tada ona? Ona mu dođe kao orginalna skulptura 'Pijete' a on njoj paravan. »Znate, moj muž ovo, moj muž ono...« Šta je sa kućnim ženama, lepoticama ranga starleta, kraljeva ulice? Uz kralja nikada ne ide samo jedna žena. Jedna jeste kod kuće. One najozbiljnije računaju da on neće 'doživeti stotu' i da će doći do udovičke slobode vrlo obezbeđene. Čeka, da ga probušenog donesu kući, pa da zajeca promuklom tišinom grča lica i obuče crninu, koja joj jako lepo stoji.

Ratko, Dejan, Jovan U tom trenutku eto i R.B. Ratko (Ironiše sa Dejanovim poznanstvima sa kriminalcima): - Gde si, brate!

Upoznavanje sa Jovanom..

Kakav je tekst, profesore?

R. B. : - Hmm, 'Šta žena hoće' je večno pitanje. Apsolutno sam za saradnju.

Dejan: - Mi ovde nemamo kafe, profesore. Čekali smo vas pa da krenemo u 'Fenjer'. Da li biste bili ljubazni da nam pravite društvo.

R.B.: Najlepša hvala ali nisam.

Rastaju se pred 'Fenjerom'. Jovan i Dejan ulaze u toples bar.

Dejan, Jovan, Nedima Dejan i Jovan sedaju u ugodne fozelje hotela 'Fenjera'. Dejan se osvrće, gleda po sali, hteo bi da 'snimi' ima li koga poznatog iz dva njegova sveta – sveta podzemlja i sveta intelektualaca.

Prilazi im jedna mnogo uska haljina, njiše se u kukovima.

Dejan je gleda ... Jovan pogledom traži konobara, nalazi ga i maše mu da priđe. Tek ovlaš primećuje damu, naravno, da je svojom energijom Ananuka video njen dolazak, vidi takođe da je to njegova i Ljubicina kćerka, Nedima.

Nedima (obraća se Dejanu) : - Moja mama, Ljubica, vas poznaje i rekla mi je gde je redakcija. Videla sam kada ste zaključali kancelariju i da ste došli ovamo. Trebam posao sekretarice. Znam dobro jezike, nekoliko jezika, a brzo učim nove.

Dejan: - Koje jezike znate?

Nedima: - Švedski i engleski. Albanski mi je taternji a srpski jezik maternji. Pokojni otac mi je bio Albanac a mama je Srpkinja, Sremica.

Jovan: - Izvolite sesti sa nama. Nemojte se ljutiti za malu šalu – trenutno nam treba kafe kuvarica baš sa znanjem tih jezika.

Dejan: - Slažem se sa kolegom. Vi, tako atraktivni, veoma ste dobro došli.

Nedima (vadi papir iz svoje torbe): - Imam ovde vaš tekst, kratak citat, koji sam prevela na engleski. Dejan uzima tekst i gleda ga.

Vavilonska kletva Pod istim, u jezičkom smislu, ne razumevamo isto, u semantičkom smislu.

Kad razumemo pisano na način pisanja pisca možemo ići

dalje u intelektualnim traženjima. Cilj pisanih religijskih dokumenata je da ne idemo dalje. Božja kletva duha Vavilona odnosi se na duhovne cigle a ne na građevinski sakralni materijal. Čitaš i uvek nalaziš u istom novo. Tako je rekla Biblija jer su Grci to tražili...

Nedima: - Amaterski se bavim 'Zakonom privlačenja'. Ne znam da li se time može baviti profesionalno. Volela bih da mi uz prevođenje bude posao praćenje rada te nove crkve.

Jovan: - Prevesti na strane reči značenje misli ne ide bez toga da znate kome ih pričate i u koju svrhu. Energija misli funkcioniše sa beskrajnim nijansama i varijetetima, beskrajnim. Kada biste misli hvatali šire, od namene za koju biste da ih koristite, oni, kojim sa obraćate, ne bi vas razumeli. A povrh svega postoji energetsko kosmičko usporavanje kojom se ljudska misao na tren zaustavlja, pogrešno usmerava.

Ljudski rod ne bi podneo saznanje o sebi pa se univerzum tako ponaša.

Nedima : - Adam I Eva su pomoću energije orgazmičkog apsorbovanja lepote razumeli estetske dileme lepog u odnosu na ružno a ne lošeg u odnosu na dobro... Pokrivanje smokvinim listom polnih svojih organa, što su Adam I Eva učinili, nije stvar etike već estetike. Za njih je, nakon uzimanja ploda drveta rajskog, saznanje ružnoće vlastitih polnih organa bio šok, simulakrum . Njoj se činio ružnim njen vlastiti cvet, potpuno skriven od nje, a njemu njegov ud. Obratno, jedno kod drugog, su imali doživljaj lepote.

Ljudi uz more, primorski ljudi, su čisto zdravlje. Pogled na njih, ženu ili muškarca, je neponovljivi erotski doživljaj. .. koitus jasniji da ne može biti jasniji...

Spajanje je ljudima jednako dato. Ako Bogovi znaju, a znaju, kako je ljudima lepo jedno sa drugim transformisali bi se,

moguće je da to i rade, vrlo često u žene i muškarce.

Jovan (čuje Jovan sebe kako govori): -Jedino je jednako dato, od Boga i Kosmosa, da ljudi uživaju jedno u drugom – i siromašnom... i ružnom... i starom. Ali nije svakom dato da živi uz obale mora i okeana. Hladnoća grubi odnose muškarca i žene, u korenu, iz korena.

Sekina, Lilit Čuje Jovan sebe kako govori i čuje Sekinu. Uz Sekinu je Lilit.

Obe u vidu energetskog talasa.

Sekina: - Ostavi se Jovane Eve koju si stvorio za Adama!

Nedimu si stvorio za sebe u Evi. Nije nastala u Evi oplodnjom već tvojom energijom i njenim stvaralačkim moćima.

Lilit (Sekini): - Mene je stvorio Bog za sebe, Mefisto je stvorio tebe, Sekinu, za sebe, Jovan je, eto, tek sada, u Evi napravio kćerku Nedimu za sebe. Nije mu ona kćerka u ljudskom razumevanju reči. To bogovi, Bog i Sveti duh znaju.

Sekina: -Dejan je shvatio stvaranje žene za nekog od bogova ili samog Boga. I Sveti duh stvara sebi ženu za sebe. Žena je uvek stvorena za nekog. Sada Dejan, kao starac, kada susreće žene od šezdeset+godina, u koje se zaljubljuje, sa prošlošću prepunom muškaraca, on stvara unutar svoje aure auru bogova tvoraca koja mu pokreće maštu da su svi muškarci iz života njegove ljubavi on sam, transformisan u njih, njene muškarce. Kojim načinom?

Sekina: - Načinom: 'To je sigurno - jer je nemoguće.'

Lilit: - Domišljato, tako se rešava muke ljubomore koja ide u paru sa ljubavlju.

Sekina: - Da, još nije imun na flertovanja partnerke, zavođenja sa stilom sumnjive pozadine.

„Nisi još nikada bio u Sinagogi? Večeras te vodim na koncert.“

Posle koncerta: „Ovo je fenomenalno,“ kaže kolegi sa posla, „ako bude pevala u Beogradu idemo za Beograd. Važi?“

Uflertovani, naravno, je saglasan na sve destinacije.

Zavođenje je završeno ... Bračna žena četrdesetogodišnjaka, ako postoji,može da čuva decu...ako ne, isto mu je.

Ili (Poruka kolege sa posla, čita je Dejanu): - Nesrećan sam sa ženom. Ti si očarenje. Komentar : - On je nesrećan sa ženom ? Sada treba da budu dve žene nesrećne sa njim.

Lilit : - Da pomognemo Dejanu da je ostavi ili njoj da prestane da se igra 'mačke'?

Sekina: -Sama njegova veza sa njom nije veza već njeno flertovanje.

„Ne mogu ti biti sada to što tebi treba, sada ne. Rekla sam ti i to je pošteno sa moje strane. To što ti osećaš prema meni, ja osećam prema drugom.“

Lilit: - Haosirala ga je. Ako se on stabilizuje napraviće izuzetak u odnosima ljudi sa bogovima, preblizu je.

Sekina : - Ako se još približi, umreće?

Lilit : - Da, umreće bez mogućnosti sećanja. Pogledaj mu poslednju poruku. „Nisam ušao u tvoje srce - ušao sam ti u dušu. Tamo nije gužva. Srce je rasipnički organ, lažljiv, do bola podvalan, inkvizitor.Raj je realnost duše ne srca. Raj nije izvan tebe, u nekom prostoru i vremenu kome treba ići, on je u tebi. Prišla si mi čiste duše, znam, bio sam u njoj. Reci 'da' i kosmos će ti, tvojoj duši od njegove energije, pokazati kako i kuda ćeš sa mnom.”

Sekina: - Šta nama odgovara da umre ili da se ne približi?

Lilit: -Svejedno nam je, ljubezna zemljanko. Mi smo gospodarice transformacija energija – Bog je imao toliko poverenje u svoje delo da imam potpunu slobodu i zna da ne mogu pogrešiti.

Sekina: - A usput mu je svejedno?

Lilit: - Naravno. Sve dođe i prođe i ponovo dođe i prođe. Šta u dolaženju, odlaženju i prolaženju ima da ne razumeš? Niko nije večno isti – ni Bog, ni Sveti duh a bogme ni ja. I uživam u tome da sam neprekidno drugačija.

Dejan, Jovan, Adam, Nedima Redakcija časopisa 'Game' u Beogradu.

Ulazi korpulentni, visok 190cm, Adam . Dejan pogleda Adama, u deliću sekunde nije Dejan već Karpokrat, sevnu mu kroz svest lik Sare ... i nestade.

Adam zna šta se dešava, celu sliku sa Sarom je sam pripremio, i sačeka da se Dejan smiri, pogledom blagoslovi Jovana i kaže...

Adam: - Ja sam Adam Adamovič. Želeo bih da sarađujem sa vama u vašem časopisu.

Dejan: - Ko ste vi? Pogled na vas mi je doneo jasnu sliku žene za kojom, celog života, bezuspešno tragam. Govorili smo nekim jezikom koji ne znam. Ešarpom živih boja bila joj je uvezana crna, kao ugalj, kosa,. Sa lica su joj sijala dva tamna oka koja su me gledala pogledom čistim kao kao što gleda novorođenče Ko sam ja, Adame?

Dejan bespomoćno gleda Jovana, prolazi pored njega, lagano, oslanjajući se na sto, seda u stolicu, stavlja glavu na sto, drži lice šakama i zaurla vučjim zovom. Jovan mu stavlja utešnu ruku na leđa i reče: - Bićemo, Adam i ja, u 'Fenjeru'

na nekom posluženju. Popričaću sa njim o tome šta bi tačno da radi... (obraća se Nedimi) Nedima napravi 'gazdi' neki jaki čaj.

Adam (povlačeći se leđima prema vratima koja Jovan otvara): - Voleo bih da budem dopisnik sa Bliskog istok, da u Bagdadu vodim redakciju časopisa 'Game'. Znam jezike tih naroda....

Jovan i Adam odlaze. Jovan zatvara vrata za sobom, uopšte ne gledajući slomljenog Dejana. Zna mu tok svesti.

Adam (Jovanu na ulici) : - Takvi smo mi ljudi a takvi ste vi bogovi.

Jovan : - Da. Gledaju obojica energiju Magdalene. Pomisle:“'Mora da je i Isus tu“. Adam: - Tašta nadgleda zeta ?

Jovan: - Ne, ja to radim.

Magdalena nestaje. Oni uđoše u 'Fenjer' .

Jovan Krstitelj : - Ne mogu da ti uđem u um. Može li iko od Ananuka? Ili Anunaka – kako nas ko na Zemlji već zove.

Adam: - Niko. Moraš da mi veruješ, nema ti kud. Ni Bog ne može da mi uđe u um. Toliko je bio siguran u svoje delo, kada me je stvarao, da sebi namerno nije dao takvu šansu.

Lilit je žena, nju je stvorio pre mene, i može da joj uđe u um.

Meni ne može.

Jedino ko može da mi uđe u um je Lilit. Ali, ona neće. I tu joj Bog ne može ništa jer je iz istih razloga, kao i mene, prepotentno samouveren, stvorio nju slobodnu, nezavisnu od njega. Ja njoj, takođe, kao i ona meni, mogu da uđem u um, ali neću. Sem kada komuniciramo direktno, jedan drugome u umu.

Ona se naparuje sa muškarcima prema svojoj mašti, u koje se Bog transformiše. I rađa li rađa. Ona bi mogla drugačije, ali neće. Zato su sve žene na farmi nedorečene same sebi.

Znaju šta hoće od drugih ali nikako šta hoće od sebe.

To je bila volja Lilit.

Došao sam i njoj da pomognem. Raj je unutar čoveka ne spolja, ali da bi se raj unutrašnji složio treba da nađeš ženu prema nekoj svojoj strukturi energija duha duše, tj. žena da nađe tebe prema istoj toj strukturi. Ta struktura ni u jednom trenutku nije statična. Zato je sve svejedno u životima ljudi.

Bili srećni, tužni ili pod stresom sve im je u funkciji odrađivanja života. Svejedno im je... raj se ne može složiti od nekompatibilnih struktura energija.

Karpokrat je sin Kainovih potomaka, moga Kaina, a Dejan je reinkarnacija Karpokrata.

U sve tri kćerke Sare i Karpokrata unešene su duše koje su trebale stići na druga mesta. Greška vas bogova kod unuka Magdalene i Isusa... ili je to iz neke namere urađeno, da im se duše ne bi srele? Da bi ljudi i dalje besomučno gubili vreme jedno sa drugim, tražeći jedno drugo a ne nalazeći ga jer ga nema? Zato sam došao... 490 puta sam vam oprostio, moleći se po pustinjama za vas, imate samo još jedan put prava na oprost. Isus je rekao Petru četrstodevedeset a ja kažem i još jedan. Ili ćete, vi bogovi, imati pakao.

Jurio si za Evom, sada si igrom slučaja u Nedimi, bolje reći Salomi , napravio sebi kontabilnu ženu i imaćete raj kada vam se strukture slože. Uznošenje u svet četiri dimenzije, bio si i video, nije da ti bude lepo već da stvaraš – ne da radiš. Ti bog a pogubi vreme kao čovek. Rad je ponavljanje onoga što jeste, stvaranje je: novo ni iz čega... uvek tako... novo iz ničega. To ne možeš bez da si u raju a raja nema bez žene koja ti je spojiva po strukturi energije. Raj je u tvome umu a u umu tako mora da jeste i tvoja žena.

Evino i moje vreme još nije stiglo. Reinkarnnirani ljudi nisu ono što su prethodno bili jer se sve menja pa i kontabilnosti

energija. Treba novo uklapanje kod kod novo rođenih reinkarniranih ljudi. Kod stvorenih promene su u pragu tolerancije kod rođeni baš i ne. Progonstvo mene i Eve neka traje kako je rečeno, do Armagedona . Ona se igra žene izgnanice i osvetnice, na način njene logike. Svejedno je kako se igra a igra se na način da joj sve ljudsko nije strano. Na radost, na tugu, na očajanje ... svejedno joj je i svejedno je. Cilj je sreća raja a sreća raja je stvaranje novog postojanja... a za to nam još nije vreme.

Loše vodite ovu farmu ljudskih prognanika, loše. Sekina je prva u nadležnosti... Hm. Sve moje molitve dovele su me do Sare i Karpokrata. Po Dejanovom vremenu davno, u vreme njegovog, tj. Karpokratovog boravka u planini kada su ga moji vukovi čuvali. Zašto su to uradili njihovim kćerkama? Da njihovi potomci ne nađu kompatibilnog muškarca? U njihovoj liniji ima svašta. Čak i seksualno dezorjentisanih. Sve je bolesno u ljubavnim odnosima, Sekina to jako dobro zna. Žena je podređena mužu i kada su kontabilni ona podređenost doživljava oslobođenjem svog životnog prostora a ako nisu kontabilini tada to, što oslobađa, doživljava kao unutrašnje nasilništvo, neslobodu. Uzrok nasilništva, njen muž, postaje predmet njene mržnje a ona njegove.

Nemoguće je voleti svoga mrzitelja. Život pun negativne energije je anti - postojanje, anti - život. Spoljnje manifestacije mržnje me suštinski ne zanimaju. One su, do neprepoznatljivosti, obojene civilizacijama rasa i različitostima kultura.

Nailazi jedan čovek, smeđeg tena, crne kose, srednjeg rasta, ne posebno širokih ramena. Adam se rukuje sa njim, mahne Jovanu i reče mu: Reci Dejanu da nisam imao vremena da ga čekam da se upristoji, a da si mi ti dao saglasnost za rad u časopisu.

Ali, i to je svejedno (smeje se) ...on bi mi sam saglasnost dao. Bio sam mu u umu sve vreme.

Adam (Zahiru ): - Kako je u Bagdadu? Iračani idu za Ameriku – Sirijci će za Evropu. Ja ću da vidim sa Isusom kako ljude tih religija organizovati – na ovom stadijumu iskušavanja vremena.

Isus , Lilit , Sekina ; Bog Lilit: -Umna redakcija »Game« je na Niburi a izvršna na planeti Zemlji u vidu jednog čoveka, Dejana?

Isus : - Zemaljska ima i Jovana Krstitelja koji je umniji (um: razum, inteligencija, intuicija) od ovih na Niburi. Poslao sam im i njegovu kćerku Nedimu, ustvari, on ju je sam poslao, ona je žena koju je najzad stvorio za sebe, Saloma – Ulivam joj energije nekih misli. Imaće stav da su emocije misli u koje verujemo. Jovan će biti uz nju... možda i on uznapreduje... pa je prihvati za ženu...

Nego, šta ćemo sa Marijom? Marja Dimitrijevna, bivša Isajeva i Dostojevska, zna sav svoj prethodni život. Zna čija je sve bila nevenčana i venčana. Mogla bi da je uzneseš u Ananuke. Kao da joj je duh uzet tren pre smrti. Vidiš da pamti sve kao na ubrzanoj filmskoj traci.

Lilit: - Neka je u toj formi, još jedan život, na Niburi. Nije loše biti žena, lepa, a sada nema tuberkulozom bolesna pluća.

Isus: - Velika je razlika između nje i ljudi Nibura. Ona je kao mi – bogovi, Ananuci. Ali, ako hoćeš da eksperimentišeš... kosmosu je svejedno, mislim energiji kosmosa a i Bogu. Sveti duh ima drastično pametnije preokupacije.

Lilit: - Ne zaboravi da je Bog stvorio prvo mene, ženu. Ženu je prvo stvorio, pa tek onda Adama. Prvo je stvorio način korišćenja energije misli koji žensko telo može da koristi a ne muško. Kada je Adam stvoren stvorena je muška misao prioritetno zasnovana na razumu i inteligenciji. Moja je misao to-

talno intuitivna. Razum mi dođe kao razbibriga.

Sekina (božje prisustvo na zemlji, prisustvo koje je stvorio ananuk Mefisto): - Ja sam Nedimi ulila ključeve misli kosmosa. Evo šta ona od ubeđenja poseduje: 'Bog je tražio od Ananuka da njegovo prisustvo na zemlji bude žena, energija formom ženskog tela, a ne muškog, kao što kaže Lilit. Kosmička energija je jedna... nema dve... magnet... elektricitet... gravitacija... misao... sve su to specifične forme jedne energije. Žena mora da neguje žensku moć intuitivnog odabira energije misli a ne mušku snagom razuma i inteligencije. Nama su razum (sposobnost koncentracije) i inteligencija (sposobnost snalaženja u novoj situaciji) priručne alatke. Intuicija ne može da bude priručna. Intuicija (Osećaj da je nešto tako bez potrebe racionalnog dokazivanja – često i bez mogućnosti racionalnog izvođenja dokaza) ima energetski prioritet u odabiru energije misli. Muškarcima ona sevne kao nadahnuće. Imaju oni tu formu energije ali im ona uglavnom i smeta, koči ih, zaustavlja. Žena intuitivno zna da je sve duhovno ljudsko, misao. Ljubav, strah, gnev, verovanje sve je to misao.. Muškarac to ne zna da racionalizuje a kada se snalazi (inteligencija) u uslovima nadmetanja sa drugim muškarcima, ali i sa ženama, vlastita intuicija ga iritira... ne zna da se osloni na nju. Žena se ruga muškarcu kada mu priznaje premoć u razumu... intuitivno zna... da je njeno prioritetno za život koji je ljudima dat od Boga na poklon.

Bog (samo Sekini): - Vidim da si sve to dala Nedimi, kćerki Eve Adamove i Jovana bezumnika. Dobro usmeravaš moje prisustvo na Zemlji. Celu planetu sam napravio sa energijama muškog i ženskog pola. Ljudski razum ne može da razjasni situaciju da se energija žene kreće u suprotnom smeru od energije muškarca kao i energije južne polulopte od en-

ergije severne polulopte planete Zemlje. Sve što muški razum saznaje je u funkciji snalaženja a sve što žena saznaje ima veće dosege. Pomozi Jovanu da se reši strasti (strast je misao izvučena iz ostalih misli verovanjem kao misli ) prema Evi i da se zaljubi (zaljubiti se, je, takođe, misao) u Nedimu, svoju kćerku. Ona ne zna da joj je on otac, ni ne treba da zna, a on zna da je ta »rodbinska« veza irelevantna jer ona u materici Eve stvorena, ali ne oplodnjom. Rodiće mu ona mnogo jake ljude od značaja za našu stvar na Zemlji.

Sekina (Bogu): - Daljine zaborava nemamo. Sve što je bilo, je tu... nesigurnosti da li će nešto biti više nema. Bilo je.

Imena su simboli i nesvesno u nama ih živi, iznova i iznova kako su bili i u mogućnostima kako su mogli biti. Sadašnjost misli tako izjednačuje njihovu prošlost i budućnost u sebi. Niti ima šta od misli sem njene sadašnjosti. Uvek smo danas.

To što pokušavamo da zaboravimo i istisnemo prošlo iz danas, jednako je tome što hoćemo da ne vidimo budućnost kao sada. Mi znamo sve što će se desiti samo bi da ne znamo. Hteli bi da zaboravimo budućnost. Znamo sve što se desilo samo bi da ne znamo, hteli bi da zaboravimo prošlost.

Misli nesvesnog sve izjednačuju kodirano. Sve... jer su misli energija univerzuma.

Bog (samo Sekini): - Nemoj još sa tim. Neće znati organizovati život na tim osnovama. Još uvek ne. Treba im vremena upijajućeg uma.

Sekina (Bogu) : - Gledam Adama i Evu, na ovoj svojoj loptastoj teritoriji, i dolazim do zaključka da su oni proterani iz raja, proterini iz raja koji je u njihovim glava tj. ne mogu da slože više te kockice, ne zato što su probali plod znanja dobra i zla već što su probali plod razlikovanja lepog i ružnog. Da li je to istina?

Bog (Sekini u umu) : - Jeste istina.

Sekina (Lilit) : - Adam i Zahir su u Beogradu i u kontaktu sa Dejanom. Radiće u njegovom časopisu. Adam i u Beogradu a Zahir je u Bagdadu glavni.

Marija, Fjodor Dostojevski Marija zna da je ova sadašnja njena priča, priča posle vlastite smrti. Okreće se od monitora, koji najvišom špijunskom tehnikom prenosi dešavanja na zemlji. Ispitivački gleda Fjodora.

Marija : - Da napravimo pauzu i odemo negde u bar, na čaj?

Umorili me Zemljani. Silovanja na sve strane. A vi, vidim, gledate samo seks. Imate problem? Ili se bavite nekakvim istraživanjem?

Fjodor: - Imam problem i on me vuče da ga istražim. Oni na zemlji, zbog permanentnog straha, nemaju mašte. Stalno se plaše. Pogledajte beležnik emocije straha. Tu su sve nijanseod strepnje do sloma.

Marija gleda u ekran Dostojevskog. Bračni par u seksualnom odnosu. Deca u susednim sobama, baka u zaseboj sobi ne može da spava od svojih misli.

Fjodor: - Nedostaje mi krčma, kada gledam ovo. Mesto gde čovek može da se upropasti, poludi, ubije. Mesto gde su žene debele, ružne i ne moraš da im kažeš : - Volim te.

Prepuno energije iščekivanja je u ovom krevetu. Iščekivanje je strah. Hoćete li Dejanu možda poslati neki tekst na temu 'strah u seksu' ili 'seks u strahu' ili kako izbeći reći lepoj ženi : Volim te.

Marija : - Radije bih tekst o gnevu. Da vam pročitam koncept? Ima veze sa krčmom . neko krčmu nisi kao puž kućicu, sa sobom.

Marija čita tekst ne čekajući saglasnost. Zna, snagom uma Ananuka,da će ga Fjodor odobriti. Dostojevski to tumači Marijinom samouvrenošću i osećajem dominacije nad njim. Što je

i istina.

Emocija gneva Emocije su živa prožimajuća kosmička energija misli. Osoba je u stupornom stanju ili u stanju dražesti iz iste energije. Reč je o različitom stanju organizma kojeg energija prožima.

Možda mu se neki organizam zakačio na na nekom delu tela koji ga zasipa svojom hemijom, svojim informacijama o sebi pokušavajući da uspostavi simbiozni kontakt sa ćelijom velikog organizma.

Možda energija drugih ljudi, sa kojima je organizam u svesnom ili nesvesnom kontaktu, razvlači ili sabija organizmov energetski omotač. Milijarde uzroka a energija jedna te ista.

Emocija je slobodna živa energija misli koja raste, smanjuje se, kreće se, deli, jurca mimo prostora i vremena. Tačnije, ne treba energiji emocije prostor ni vreme. Kao i bilo kojoj drugoj energiji. Ne treba energijama ništa. One tako jesu. Bog je i sam energija koja jednostavno jeste. Bog je ono što jeste ... nema višeg rodnog pojma... nema spcifične razlike ... bez kojih nema definicije pojma.

Da je emocija živa energija malo se to može videti po plitkim, površinskim svakodnevnim osećanjima koja nas napadaju.

Emotivno je slabo vidljivo jer osećanja se rasplinjavaju, meki dim. Životni kontekst 'mekog dima' je latentno postojanje.

Nije energija organizam, uslovno i relativno kompaktan organizam, već živa sila bez forme. Nezavisna, moćna, svoja, neuništiva, besmrtna snaga.

Emocija, kao život energije misli, ima karakteristiku besmrtnosti koju materijalizovani život, život materije nema niti može, prema strukturi, da je ima.

Život, kao najviša forma energije ne može da nestane jer je energija. Materijalizovan život može i mora da se u određenom trenutku dezintegriše da bi se energije oslobodile i učestvovale u novim materijalizacijama.

Teško nam je zamisliti nematerijalizovan život jer smo pogrešno učeni o prioritetu materije nad duhovnim. Duh – duša – telo.

Crkve koje su se bavile nematerijalnom duhovnošću su objašnjavale duhovno kao da parodiraju istinu.

Duhovno im je daleko zbog institucionalizovanja svoga posla.

Institucija bitnosti, oko koje je formirana institucija, deformiše se interesima institucije. Tako je i sa verskim institucijama ali i sa profanim /država, na pr./. Usostalom, sa svakom institucijom. * Najbolje se vidi emocija kao živa energija kod gneva. Gnev, kao emocija, nikne ni iz čega, raste, buja, ruši, guši, množi se. * Ustala Elena i Pjer Bezuhov (Rat i mir) fini, normalni. Pjer otišao na dvoboj, ranio protivnika i vratio se kući emocija stegnutih od navika staleža kojem pripada..

Elena, žena mu, kada je saznala za dvoboj i rezultate dvoboja maltretira muža.

Elena: - I šta ste vi dokazali dvobojem? ... To, da ste budala...to su svi znali... izazvali ste na dvoboj čoveka ... koji je bolji od vas u svim odnosima.

Pjer Bezuhov(prošaputa): - Ne govorite tako... molim vas.

Elena: - Zašto da ne govorim...hoću da govorim... ja otvoreno kažem... retka je žena , koja sa takvim mužem, kao vi, ne bi uzela ljubavnika... A ja to nisam uradila.

Pjer (gnevno): - Ubiću te. Bolje je da se razvedemo nego da te ubijem.

Elena (hladno, podrugljivo): Baš ste me uplašili... ubiti...razvesti se... baš ste me uplašili.

I razišli su se.

Posle raskida sa Pjerom Elena u Petrogradu uživa naklonost i pokroviteljstvo jednog velikaša a nakon boravka sa dvorskom svitom u Vilnu vratila se sa još jednim obožavaocem, mladim princom. Žene vole mlade ljubavnike samo su stegnute lavežom žena koje ne mogu to ni da odsanjaju. A mora se podneti ljubomora i zaleđna izvrtanja očima ako žena krene mimo hoda proklamovanih normi. * Tolstoj, kroz svađu Pjera i Elene, precizno slika emociju gneva.

Gnev je živa, samostalna, slobodna, nezavisna emocija.Čini se najnezavisnija emocija. Energija emocije upravlja telima Pjera i Elene. Trijada duh-duša-telo u funkciji.

Nije Tolstoj razmišljao o emocijama samo kao umetnik. I sam je emocionalac. Kockar, pijanac i ženskaroš bio je u vlasti tih svojih gospodara. Do te mere smo pogrešno učeni da nismo u stanju da vidimo tu silu koja nas nadilazi, uzdiže i poništava. Nas, naše telesne ljušture, lepe, ružne, debele, mršave, mlade, stare, bildovane.

Gnev je slobodna energija koja se ne može savladati... može se samo pobeći od situacije. Da je Pjer istrčao napolje i trčao, trčao... dok ne bi pao od iznemoglosti, emocije bi njime prestale da vladaju a i Elenu bi ostavile na miru. Bonvivan je čovek koji najmanje podlegne gnevu. Oblomov, junak velikog Gončarova, ne bi mogao da podnese vlastite emocije prema ženi koju voli pa se ženi onom koju jedva podnosi. Sačuvan

je od emocija gneva jer je uzrok sklonio iz svoje blizine. Žena koju ima ne može da ga gnevi ... svejedno mu je.

Vanja, Dejan, Šiptar, Miloš, Pera Žuti Buđenje. Dejan pita Vanju da li je za kafu u krevetu.

Vanja: - Šta si sada grešniče zgrešio? Tvoje greške nisu za 'pred Boga' već za 'pred mene'. Spremi kafu idem ja samo malo da pokvasim oči.

Vanja se vraća u krevet. Dejan je u njemu. Dve vrele, sveže, kafe su na natkasnama koje 'Mebl' daje uz velike svoje bračne krevete. Ona će i da zapali – neke dugačke damske cigarete. Puši ih kako Fidel Kastro cigaru, to jest – pućka.

Vanja: - Izvoli grešniče. Koju ćeš sada Ljilju da mi priznaš?

Dejan: - Nisam ti priznao ni jednu Ljilju a to što si jednoj Ljilji u Inđiji banula sa petogodišnjim našim sinom pred njenu mamu je za roman koji ću kad tad napisati... I vas dve, njena mama i ti, ste se, malo kasnije i malo cvrcnute, okomile na sve muževe sveta. Ona na svog matorog a ti na svog mladog. Ali pusti sada ta raspakivanja trenutaka kada su žene zle žene.

Opanjkala me je, znam ja, ova tvoja komšijska kvočka... ona zna. E nju ću morati da opalim... ma ko će te jejke... I nemoj da me nerviraš...

Da prekratim ... Danas nam , u deset h., na kratak razgovor, dolaze dva moja problematična prijatelja.

Vanja: - Ja neću da ih služim, nema šanse.

Dejan: - Ne treba da ih služiš, samo moraš biti tu stacionirana.

Vanja: - Auu, sa tobom život nikada neće biti dosadan čak i ako prestanem da vitlam ove tvoje kurvice. Znači, od ovog časa sam u kući pa dok oni dođu i ne odu... ja stacionirana, pretpostavljam u krevetu, uz knjigu, čitam.

Dejan: - Stvar je ozbiljna i nema zezanja.

Vanja: - Dobro ko nam dolazi? Da pogađam? Ruzvelt i Staljin.

Dejan: - Dolazi nam Džavni tužilac Jugoslavije i jedan kriminalac koji je pod poternicom Interpola.

Vanja: - Miloša znam, a bitangu, naravno, da ne znam. A i nisam nešto raspoložena ni da znam. Ta tvoja ideja da glumiš kriminalca je luđa nego što sam mislila. Nisi mogao da doktoriraš na Šekspirovim likovima i kraj zezancije. Tamo imaš sve nijanse ljudi.. I ja bih ti pomogla... znam Šekspira i engleski. A ne, on hoće na likovima Dostojevskog uživo...

Jutarnje besna Dalmatinka nije opasna – ona samo larma – posle se sama sebi divi kako se drži pod kontrolom. A kada se ne drži pod kontrolom ona stisne zubiće i udara. Udara te da te povredi. Moram ruke da joj držim da ne može da mrdne.

Vanja (nastavlja istim tonom blagog besnila, znam joj te nijanse ludila): - Što se ne nađu negde u kafiću, u 'Pikovoj Dami', na primer Dejan: - Nermaju poverenja u druge lokalitete. Miloš insistira da ti budeš, ne na 'samitu', već u nekom fizičkom vidokrugu.

A i kriminalac se slaže sa tim predlogom.

Vanja: - Plaše se jedan drugog. Ovaj da će ga ovaj uhapsiti, što mu je, kao tužiocu obaveza, a ovaj da ga ovaj drugi ne kidnapuje i ucenjuje i Tita i državu.

Dejan: - Lepo te je ćaća, glavni DB za Dalmaciju, obučija u rezonu. Ništa se od toga zla neće desiti. Ja im garantujem.

Meni je to odlična stepenica da uđem u sam vrh kriminalaca a i da mogu od Db da tražim da me mimoiđu... pokatkad.

Vanja: - Da, ako ostaneš mentalno zdrav. Što sumnjam. Šekspir piše, kome nego vama bandoglavima bez ulara, i kaže... nemoj sada da me hvataš za nogu i ostale dugmiće kada hoću da te pametno savetujem.

Dejan ipak krene 'po ostalim dugmićima' dalmatinskim, osunačanim, jodnim. Ona se okrenu prema pepeljari, kafi na natkasni sa svoje strane i ostade glavninom svoga tela van njegovog domašaja.

Vanja: - 'Ajde da se dogovorimo, ovako. Neka se sastanu kako si isplanirao, i onako to ne mogu osujetiti, ali da ti to bude poslednje i da tvoj doktorat radimo zajedno na Šekspiru. Ovladaćemo književnikom kojim treba ovladati da bi ti svi ostali bili, najednom, prosto proširena sintagma.

Otpi ona gutlja kafe, „dobra“, otpućka par dimova sa svoje cigariloske cigarete, okrene se prema Dejanu i pruži mu ruku na rukovanje: 'Važi?'

Dejan ,: - Ne važi.

(Uze joj rukicu, imala je male šake, niska žena, građena kao Afrodita u malom, pikolo boginja,sve ti je pri ruci kada je uzmeš 'pod svoje', poljubi joj ruku, sa ženama se ne rukuje sem kada muškarac pruži ruku, ako ti žena pruži ruku ona se celiva, i ne brini, svi razlozi postojanja čovečanstva su u tim rukama.)

Vanja: - Dobro, plavokosi i plavooki lepotane, ne važi, ne važi. U svetu kriminalaca ima devojaka, svugde nas ima, ne znaš koja je mlađa i lepša. A ona, ženska, ključna, tačka, im je na kolenu. Žensko telo je mašina koja zarđa kada ne radi, njihovo telo radi od jutra do jutra, mogu se sa njima takmičiti ali kako da ti dam različitost? Znam ja jako dobro i tako da funkcionišem... ništa... idemo dalje...neka bude samit... ja ću ove tvoje kurvice da vitlam ima da me budne sanjaju. Sa Ljiljinom mamom sam prijateljica... sutra će da mi dođe na prošek i pršutu što sam donela iz Zadra... rekla sam joj da povede i Ljilju... tu sa kojom nemaš ništa i što ti je njena sličica bila u autu dok je ja nisam konfiskovala... e, tu.

Sve ću da ti ih skupim... da popunim Šekspirove praznine o

razumevanju Hamletove mame.... Već su uobičajile da mi svraćaju Vera i Milevica... ne mogu da nađem onu Sarkiću, drugu pratilju mis Vojvodine. Misica ti bila daleko a ova blizu, iz Inđije. Inđija je leglo lepih devojaka a vi ih u sekundi u kurve preobratiste. Nova Pazova mi je bliža. Sve devojke lepotice i mnogo mojih... i od njih kurve načiniste..Iz Žegara ona plavooka, i ona njena sestra zelenih očiju, lepotice... zašto im Dejane to radite?

Dejan: - Šta im radimo? Ja im ne radim ništa.

Vanja: - Uvlačite ih da menjaju muškarce daleko preko toga što je potrebno da se nađe svoj muškarac. One ne vide da ih vi razmenjujete... svako sa svakom...misle da će sa udajom da stanu da se kreću... neće... nastaviće da traže oženjene muškarce, kao ove sada što, meni i tebi, čine.

Skup je oženjen muškarac za to da bude njen muškarac. Ma kome govorim. Slepog upućujem šta da gleda.

Dejan: - Gde sam sada slep?

Vanja: - Ne znam gde si slep?. Negde u mozgu! Druga bi se sto puta od tebe razvela... ja neću... i ne treba mi drugi muškarac...nije to tebi kompliment... već meni... u tebi nađem sve što mi je Šekspir ponudio jer imam takvu volju, takav san, takvu moć...Kada skupim sve tvoje ljubavnice pod naš krov, ne sve, većinu, neke sam upoznala i nisu za biti ostalima blizu, ti im priđeš po svoj prilici, kada nemaš koju bliže. ... napravuiću feštu... ti ćeš biti jedini muškarac... sve ćemo te gledati ... obučene, naravno, video si nas sve gole, nećemo da se poredimo, ja znam da sam najzgodnija i ne bih da im to nabijam na glavu, ti ćeš pogledati sve nas, onako, ovlaž, a samo mene u oči... kazaću ti tim nemim očima ... znam zašto si nas sveo na na to jedno dugme... ceo život si protraćio, Hamlete, tražeći i sveteći se svojoj mami...

Dejan: - A imao sam Ofeliju.

Vanja: - Da, pametni. Imao i imaš Ofeliju. „Ajde, daj aktiviraj svoje lepe, prirodom negovane, kockarske prstiće i uključi moje dugmiće.

Ona se podavije pod mene, razmišlja o skorom odlasku u London, zaboravi na nešto trenutaka svoj put, i posveti se uživanju u pripremi rađanja drugog sina. Bio je to vreli avgust 19.. godine.

Dan toga jutra, 10.sati.

Ulaze Dejan i Šiptar.

Vanja stoji na kraju kuhinje koja je vezana za dnevni boravak.

Vanja(okreće samo glavu, telom je 'uronjena' u neki domaćica-posao): - Pozdravljam vas, nemojte da se upoznajemo, nemojte da se ljutite, ja sam u ovom, mom i vašem, paralelnom životu na dugom kraju ulice. Tamo vas nema. i neka tako ostane Sačekaću gospodina tužioca Jugoslavije, da ga pozdravim, pa vas ostavljam vašim tegobama. Šiptar: - Dovoljno je što vam je muž na 'našoj strnini'.

Vanja: - On je, na trenutak, i kod vas i kod mene. Ali, on nije nigde. Ima Aspergerov sindrom. On nije, kao vi i ja, potomak prošlosti (Descedants of the past). On ne može da bude negde u ovom našem društvu ili-ili, ili si sa nama ili si protiv nas. To je njegov usud – nije nigde.

Tužilac je, kao i moj otac, ja sam sa njima od malena i usadili su mi sebe kao logo. Dejan nije pečatiran.

Hteo je sa mojim ocem da radi ali ga nisu prihvatili očevi ljudi.

Samo su mu pomogli da pronađe svoj identitet – tj. da nema identiteta.

Ulazi Miloš, državni tužilac Jugoslavije. Vanja se izvinjava (sa širokim osmehom) što neće moći da prisustvuje tako važnom susretu i prilazi, puna poštovanja, tužiocu.

Miloš: - Pozdravljam gospođu (Vanja mu pruža ruku, on je poljubi u ruku), Rukuje se sa muškarcima. Dejan upoznaje Šiptara i Miloša, nudi ih pićem ili kafom, odbijaju, zahvaljuju.

Dejan izlazi za Vanjom u spavaću sobu, ostavlja ih same.

Miloš (sa pažnjom gleda omanjeg svog sagovornika, tetoviranog po rukama sve do kratkih rukava i dalje ispod njih): -Recite, mada načelno znam šta ćete mi reći, šta mogu za vas da uradim a onda ću ja da kažem šta vi meni da uradite. Šofer i auto su mi desetak koraka od Dejanove kuće, imamo pola sata, ne više, da se dogovorimo i utaničimo dogovoreno. Nema nikakvih svedoka papira – reč na reč. Naravno, verujem vam jer znam Dejana. I očevi su nam se znali, poštovali. Šiptar: - Da budem direktan. Tako mi je rekao naš zajednički prijatelj. Imam drugara u zatvoru, u Spužu, nevin, dobio pet godina, za slovanje devojke drugog našeg drugara. Naš drugar ima ženu, i devojaka koliko stigne od posla.

Laže kurva, seks u autu je bio po njenoj volji.

Naš drugar, čija je to devojka, zakartao, zamolio mog drugara, ovog sada zatvorenika, Ljubu, da odveze njegovu devojku njenoj kući.

Tako je i uradio, malo skrenuli sa puta, kresnuli se, i ona direktno kod svog drugog oženjenog ljubavnuika, ponosnog policajca, i ovaj napravio raciju, dok su svi bili na broju, pohapsi ih, između ostalih i zatvorenika. S obzirom da je ovaj moj imao pet-šest krivičnih prijava oni ga zadrže do ročišta, pa do robije.

Miloš: - Dobro, i šta da uradim? Šiptar: - Da ga oslobodite. A mi ćemo vama šta već treba.

Miloš je, kada ga je Dejan pitao 'koliko košta usluga da se izvesni Zemunac izvuče iz crnogorskog zatvora pregledavao dosije Šiptara, izvršio konsultacije sa Db i dobio ovlašćenje

da reaguje po svom nahođenju.Osuđenik se može osloboditi, ako se to bude tražilo, a za protivuslugu oni treba treba da likvidiraju jednog ' biznismena' koji je, iz Zagreba prebegao u Nemačku sa puno državnih para.

Miloš (zna sa kim ima posla pa je i sam direktan): - Dobro, oslobađamo Zemunca za ovo poslednje delo, ide na slobodu i treba da likvidira jednog čoveka. Daću vam i ime i mesto gde se nalazi čovek... ako smo se dogovorili. Šiptar: - Ja bih da se oslobodi i optužbi koje ga čekaju?

Miloš: - Imam ovlašćenje da vam kažem da može i tako. Ukoliko padne u Nemačkoj, na ovom delu, mi mu sva dela kačimo na leđa. A ako nas spomene, u bilo kojoj formi, onda dobija maksimalnu kaznu po svakom delu. Za ovaj naš susret, sa moje strane, znaju oni koji treba da znaju i to medijima ne može biti dostupno,a vi, po prirodi posla kojim s bavite, ne trebate pažnju javnosti. Može li sve tako da dogovorimo? Šiptar: -Dogovoreno.

Miloš: - Evo vam ime čoveka koji je za likvidaciju i svi ostali podaci da ga Zemunac može pronaći. Bilo bi dobro da to ne uradi neko drugi već lično on. Šiptar: - Trudićemo se da on to uradi. Mada ne garantujem.

Jer to može biti klopka. Kada izlazi?

Miloš: - Danas, čim okrenem telefon. Iz Novog Sada ću zvati.

Miloš izlazi, Dejan sa njim. Izlaze na ulicu i kreću prema audiju koji ga čeka. Pera Žuti im ide u susret. Šiptarev telohranitelj. Pravi se da ih ne poznaje. Dejan se pozdravlja sa Milošem, vraća prema kući, susreće Peru Žutog u povratku i kaže mu da krenu ulicom prvom levo, pravac željeznička stanica. Šiptar je već izašao preko bašte prema željezničkoj stanici. Vidimo se, večeras, u Novoj Pazovi, u 'Klub-u 22'.

Vanja ulazi u dnevni boravak tek kada ju je Dejan pozvao da izađe iz spavaće sobe.

Vanja:- Zar ti, stvarno, sve to treba? Nemoj posle : Non, Je ne regrette rien.

Dejan, Mileva U dva meseca poznanstva, Mileva i Dejan,su imali dva brzinska seksa u njegovom autu. Prestala je da mu se javlja.

Ona, kod Dejanove žene uzima časove engleskog jezika.

Noćas ju je čekao ispred njene kuće u Novoj Pazovi. Nema joj auta pred kućom pa ju je čekao. Pojavila se oko 2 sata posle ponoći. Sa dva automobila su otišli u motel na kraju Inđije.

Dejan u sobi čeka. Rekla je da ugreje krevet. Otišla je svojim kolima da kupi neki dezodorans u hotel u centru grada gde frišop radi celu noć.

Uzeo je sobu na njeno ime. Nije sav svoj. Nema mira. Nestrpljiv je, razmišlja da izonaniše pa da je čeka. Odlazi u kupatilo i tako uradi. Vraća se u krevet da ga zagreje. Nije prošlo par minuta Mileva ulazi.

Ona: - Došla sam, nisam te slagala.

On: -Vidim.

Ona: _ Što smo mi jedan drugom? Nisi mi ušao u srce ušao si mi u dušu. Tamo nije gužva. Raj je realnost duše ne srca. Srce je rasipnički organ, lažljiv, do bola podvalan, inkvizitor.

On: - Samo ti mene citiraj i rugaj se. Kada odgovoriš na pitanje 'što smo mi jedan drugome' Odgovaraš i na pitanje -što smo mi ljudi jedan drugom? Odgovor je: subjekt, objekt, subjekt-objekt, objekt-subjekt.

Ona (skida se i ulazi u krevet): - Teško da sam subjekt kada se strovališ na mene. Koliko sam ja shvatila tvoju ženu... ona jeste za otvoreni brak. Ne znam da li je treba obaveštavati o nama. Ja mislim da je ćutanje i neznanje šta drugi rade, prvi princip života kojim ćeš se spasiti od ludare.

Uzmimo da je žena muškarac koji ima sposobnost da rađa ljude i ima sposobnost da leči muke u glavama muškaraca koji nisu žena. Glavolomka muškaraca, koji nisu žene, je zbog muškaraca koji su žena… Tako se sve uklapa.

On: - Recimo da je tako. A šta je sa tvojom rečenicom: “Bog pogleda ženu i reče: neka bude umetnost.”

Ona: - Uklapa se. Ja sam arhitekta pa to tako gledam. Samo je naš problem pitanje šta je umetnost kada je Bog morao da pogleda ženu da bi stvorio umetnost?

On : - Umetnost je ćutanje. Čim neko progovori umetnost nestaje.

Ona: - I tako dolazimo do krucijalnog pitanja – Ko sam to ja?

On : - Odgovor na to pitanje dobiješ istog trena kada prestaneš da proizvodiš svoj svet.

Ona: - Dobro, informisani…’aj’mo da se jebemo. Kod mene nema ženskog suvostaja. A kod tebe? Posle koitusa mozak će ti se napuniti dopaminom pa da vidim kako tada definišeš vlastitost, sopstvo. I smanji broj tih unutrašnjih razgovora … odjekuju ovde po krevetu.

Mileva potpuno razgolićena, ima plan lude krave, glavom mu se približava ka penisu… felacio je potrajao. Ona mu se zatim okreće leđima‘na izvolte’ …sama sebe pokušava da penetrira njegovim udom. On pokušava da joj pomogne… ona mu odguruje ruku… sama uspeva u svom naumu. Na malenu svoju guzu ga pritiska vukući ga prema sebi.

Dejan pokušava da je okrene i da je poljubi…ona ga gotovo grubo odvraća od toga.

Mileva: - Večeras ako hoćeš da me jebeš možeš samo ovako. Večeras nema ljubljenja… nisam raspoložena za taj dodir… večeras sa tobom po mome… ako nećeš tako… prekidamo … I oblačim se.

Dejan: - Važi, sada pusti mene i ne pričaj…bolje bi bilo da se

okreneš prema meni i da smo se još malo zagrejavali…

Mileva: - Nismo fudbaleri da nam treba razgibavanje. ‘Ajde fudbaler kreni... Vidiš da si mi taman… čak ima malo prostora i viška…. Aaa Dejan je sa boka pritisne da leži na stomaku i seks, u tom položaju, obično, sramotno kratak, je potrajao i potrajao.

Valjda zbog pripreme u kupatilu.

Kasnije, Mileva zapali cigaretu.

Mileva: - Ti naravno ne pušiš… ja navikla…i na ove sa nikotinom i na tu tvoju ekološku. Popušim ovu cigaretu i idem. Neću se tuširati ovde… idem sa svim tim tvojim i dečkovim delićima u sebi… kada ustanem ću se izribati… malo ću danas okasniti na posao. Planirala sam da ću ostati duže sa svojim dečkom ali on je preterao a ti me još dočekao… i ne mogu da lažem… baš si mi trebao… nemoj da se ljutiš… dečko mi je bio nedovoljan…volim seks i arhitekturu i to je sve što mi treba u životu…deca mi ne trebaju… ako se koje zalepi uz ove pilule što uzimam … svaka mu čast…još i da dečku razbijem osećaj posesivnosti… ne pripadam nikom… kada u seksu pripadnem pripadam… ovako ne … niti mi treba neko da mi pripada… pa nismo uzajamno robovlasništvo… idem svakom ko mi je lep… kao enterijer koji sam crtala štosa radi… ne vidim da sada kada dođeš kući ne budeš sa Vanjom… prijateljice smo… budi sa njom… lutaj ali domaći moraš pisati… profesor si i znaš šta je domaći zadatak… Vanja ti je domaći zadatak… da li bi ti podneo da ona švrćne… ne bi… svi ste isti… vlasnici…jednosmerni posednici.

Dejan (je zaljubljeno gleda): - Nemoj da se ljutiš… da te pitam nešto. Može?

Mileva: - Ako je nešto bezveze nemoj da me pitaš a ako je ono što mislim da bi da me pitaš reći ću ti… nisam išla ništa

da kupim već sam otišla do dečka da ga ‘kresnem’. On je odavde. Bio se zabezeknuo kada sam došla … skidaj se, rekoh… još se jače zatelebesao… kresni me jer mi nije bilo dovoljno… nije mogao da kontroliše felacio i ja dojurih do tebe… mokra…I dole I gore… voliš li me?

Dejan: - ... Zato večeras nije bilo ljubljenja?

Mileva: - Ne, zbog Vanje. Da joj ne odneseš delove mog dečka. Nemam ja protiv da mog dečka Vanja malo ‘okoristi’.

Ali morala bi to uz njeno dopuštenje… prijateljice smo. Šta misliš da se ja udam pa onda da malo svingerišemo, ti i Vanja i ja i moj dečko? Pukao bi da je moj dečko u jednoj sobi sa Vanjom a ti i ja u drugoj. Ajd’ ti bi i preživeo ali ovaj moj da sam sa tobom… možda bi ga Vanja protresla… primorska žena, lepo telo… mogla bi ja sa ovim mojim i njom utroje… I jebote, pa ti me uopšte ne slušaš… spavaš li… od čega se tako umori … jedan seks malo oduži i spavaš.

Dejan: - Ne spavam, samo sam malo drmenuo. Ne bi ja ‘ljubavnik velikog stila’da pored tebe orne spavam. Uzmeš mi životnu snagu na trenutak, neka, daj sada svoj deo lopovluka Bogu, ne gunđaj nebu i onda me pitaj da li spavam.

Milevica (ona njega sada ne rezume): -Vidim da me nisi ništa slušao. A bila sam neponovljivo nadahnuta… Ne možemo mi jedno drugo izvlačiti iz blata a biti do guše u blatu. Barem da sam ja na obali pa da te izvlačim.

Odštampala sam jedan tvoj ‘novinarski’ tekst (pruža tekst Dejanu), deo teksta. Da ti kažem, šta nedostaje tvom tekstu, pa da dopišeš’ u nekom replint izdanju. Znam da svoje tekstove ne pamtiš u detalje a ovde su bitni detalji. Tvoj duhovni život ti je životna greška, zaista, životna greška.

Milevica pruža Dejanu njegov tekst.Naslov je moj.

Dejanova životna greška

“Boga sam molio da mi kocku ne računa u život. Previše je kockarskog vremena odlilo života.

Molio sam Boga da mi ne računa ni vreme kada sam vodio ljubav. Kada nisam vodio ljubav već j. ženu neka mi to računa.

To je bila osveta majci pa neka božanski kalkulatori sabiraju i množe kako god hoće.

Kriiv sam.

Muškarci se svete majci za sve one trenutke kada im je mogla dati zadovoljstvo a nije. Nema izuzetaka, svi.

Libido-potrebe koje dečak od nulte do pete godine ima, koje nije bio moćan da razume, urežu mu se, u energetsko njegove osobenosti, kao nesvesno nezadovoljstvo koje mu je dala majčina sebičnost.

Treba mnogo posle čitanja i kulture za suzbiti posledice oštećene duše.

Koliko njih to nije (dovoljno) potisnulo? Nije tu reč o nesrećnom detinjstvu. To je posebna briga za ostati i verovati ljudima.

Ni jedan 'psiho' to nije prevazišao u sebi kad je bio silovatelj i ubica. Silovanje žene je osveta mami. Svi ostali bi silovali kada bi imali trenutak neuhvatljivosti.

U ratu naprave ženske logore pa se masovno svete svojim majkama. To su čovek i žena.«

Mileva: - Sada si me j. ili vodio ljubav sa mnom?

Dejan: - I jedno i drugo.

Mileva: - Ženi, da bi bila srećna treba čvrst k. a zatim umetnost... arhitektura, crtanje, dizajan, moda a zatim slede nekoliko praznih mesta, pa novac... i ispravi u tekstu... vodili smo ljubav i j. se... množina. Zajednički greh, kao Adam i Eva. Množinom piši kada j. ili vodiš ljubav. Posao, moja

arhitektura, ti, moji ostali muškarci, ste mi moja strast. Više mi ništa ne treba od života... hvala mu.

Oduva mi poljubac sa svoga dlana i odleprša samouvereno i srećno kao da je bila j. .

Tu je neko drugi bio j.... ja...moja mašta uspešno i dalje cveta bezmirisima a posebno sada kada joj se desi vreme da je beskorisna.

Otišla je Mileva, ..ja sam se okrenuo na drugu stranu i pokušao da snevam snom pravednika. Preljube se ne broje u pravednost... ili broje... Vanja je nju i onako upisala u spisak...

Sveti Šime ... da to nije neki dil njih dve ... Ako jeste, koji, kakav? Dve intelektualke u pravom smislu reči i spojive poslovima ... Vanja Istoričar umetnosti i profesor engleskog a Mileva arhitekta. Vole London, obe.

Bože... ništa ne znam ...osvetli mi staze... Milevica i ja smo isti ... ja živim za njen ženski cvet ona za ovo moje ja koje u njenoj ruci raste. Od čega li raste? Od ponosa što mu se ručno i lično obratila? Kako zna čija ga ruka drži? Možda ga ja držim da piški... ma šta ja lupetam ... sva čula upijaju ženu ... zato smo tako bespomoćni kada se nećka.

U njenom cvetu nabrane kože smešteno je njeno ja. Koitus je susret dva primarna ja ... to je ljutski pokretač svega... dat svakom jednako...i bogatom i siromašnom i lepom i ružnom... i ubugom.

Vrlo ozbiljno kajanje sam hteo da unesem u svoju večerašnju molitvu njoj. A ona? Nije mi dala mogućnost da je molim..ona mi dupetom pomeri misao ... pa niko nije tako kao ona...do guše od muškog semena a čista... ovaj moj um i moj tok svesti je meni najveći neprijatelj... svašta se u njemu paraleliše a on izabere uvek paralelu 'bože me sačuvaj'.

'Voli te i misli na tebe tvoja A Huli' citat iz knjige 'Sveta knjiga vukodlaka' savremenog ruskog pisca Peljevina.

Nema spavanja, moram ustati i zapisati da mi se ne izgubi ideja.

Peljevin igra igru lukavljenja žene mudrostima lisice. Tvoja A Huli...niko ne može da bude ničiji. To su imaginarna vlasništva.

Potpis A Huli potpisuje žena koja se prostituiše u Moskvi.

Ona piše drugoj prostitutki, prijateljici u Londonu. Prezime je A Huli je malo ironisanje sa irskim prezimenima, skraćenica od 'A huj li' što na ruskom znači 'A k. li'.

Floskula 'Tvoja A Huli' je ismejavanje sentimentalnog razumevanja muško-ženskih odnosa kroz dva-tri poslednja veka evropske ljubavničke civilizacije.

Gospođica A Huli, tj. A huj li ima 1200 godina. Nisu kod Viktora u pitanju reinkarnacije , kao kod mene, već ona ima toliko godina. Ako ona ima toliko godina, a telo mlade i lepe žene, onda se može zaključiti da Viktor Peljevin govori da njen, ženski savremeni promiskuitetno-potrošački mentalitet počinje sa devetim vekom. Do devetog veka žena nema mentalitet, ona je plen. I danas je ona plen ali i lovac pa se sve izbrkalo u mentalitet 'daj bože pravde'.

Muškarac je oduvek seksualno blesav ... sudeći barem po meni i ono Kraljeva ulice što znam i što jurcaju sa revolverima i mišićima po metropolama.

'Volim drugog' je glupost kao i 'volim tebe'. To su samo reči, nešto virtuelno. Koitus je nešto stvarno, realno, čulno. Neprevodivo na reči. Lepota penetracije beži u fatamorganu sebe same, ili u svoju sopstvenu negaciju, u ružnoću, čim se reči pokrenu, čim se začne diskurs o seksu.

Zabeleška sa strane /moram odspavati pa onda ovo razraditi/ Dejan (u sebi): -Imam dva besplatna doručka ... pa ću za stolom dopisati... umoran sam... lezi i spavaj. Sinapse će da se resetuju, defragmentiraju i taman eto novi dan... i ja

miran... i ceo svoj... samouvereniji od Džingis Kana u najboljim danima.

Marija Marija oseća prisustvo neke nevidljive sile. Ćuti. Osvrće se.

Dostojevski je ljubopitljivo gleda.

Ona podvlači šake pod bradu, nalaktila se sa oba lakta na sto. Gleda Dostojevskog prodorno u oči.

Marija: - To 'Dejan u motelu' je za učiteljice i njihove đake.

'Deca cveća šezdesetih'. Nije za poboljšanje mojih razumevanja. Ali ne bih sada o tome.

Lilit potstiče Mariji sećanja koja transcendiraju njeno svesno događajima iz prethodnog života. Marija vidi Dostojevskog, svoga drugog muža, nad njenim mrtvim telom koje leži na stolu i koji govori: »Maša leži na stolu. Da li ću se videti, Maša, sa tobom?« Marija, Maša, se seća strasnih noći sa Fjodorom. Jakim robijašem, željnjim žene i tuberkulozne sebe .

Kada se oženio sa njom u seksu je bio malo odsutan. Kao da on ne učestvuje. Sada zna i razlog – druga žena, Suslova .

Ljubav je sećanje. Njena prava suština je očajanje. Sve ostalo je samo trud. Objekt rečenice 'Volim te' kada nije u vidokrugu deset dana gubi svoju povratnu energiju. Kada se sasvim energija pogubi žena utvrdi da ga više ne voli i otvorena je muškarcima kao nova destinacija.

Naklonjena sam svim rušiteljima i graditeljima svetinja, svim. Život je opasna avantura /kriminogen stav Dostojevskog/ i sumnjivo čudo /art stav Dostojevskog/. * Marija gleda na ekranu tok svesti Dejana. Zaključuje da ako ga dobro upozna da će biti predvidljiv.

'Navika je utemeljivač i ukidanje rizika sreće.Imam svoje rečenice i ne stojim iza njih. Neka stane iza njih onaj ko ima

volju da ih još jednom kaže. Najbolje čitalac, da, najbolje čitalac. Zato i pišem ... da predam drugom opdgovrnost za mišljeno.

'Danas ću pred njega,' kaže ona, 'da stavim svoje karte na sto.' Stavila ih je u krevet.

Imam život u kutijama sa različitim osobama, događajima i okolnostima. Uglavnom sam po hodnicima koji su mi izlaz, lavirint izlaz, a i ćorsokak za sagnuto u meni. Svako u kutiji, ključa u sebi, i ima svoje posebne hodnike.

Kako ćeš dobiti odgovor ako pitanje ne pitaš?

Hipoteze su pitanje u vidu sugeriranja odgovora. Činjenica je nebitna. Izmišljotina je sve. I nije slučajna. Uzrok njene pojavnosti je ili teološki ili teleološki. Nauka je teleološka. Boga vidim kao energiju ili neku kombinaciju koja sagleda permanentno stvaranje. Život je kratak iz razloga da se božanski fakat ne sagleda. Generacijsko učenje je kontradikcija na kontradikciju čoveka koji je u biti nekontradiktorno biće.

Upoznajem sebe i ništa suviše nije dovoljno…Ako Ana Frojd nastavlja tatine diskurse da li su oni /Ona i tata/ potvrdili ili odbacili Edipov kompleks? Mogu li formirati stav, da, ako su oni u pravu, a ja ne, da me je baš briga?’

Lilit, Isus Isus: - Vidiš da ne mogu, ona i oni, biti u istoj ravni. Treba Mariji uzeti njeno telo i neka sama pravi transformacije.

Lilit: - Šta misliš da li će da kinji Dostojevskog kao tebe Magdalena?

Isus: - To su Magdalenine duhovitosti koje ja ne bih da izgubi.

Možda ćeš i ti da pišeš u tom listu – na temu: 'A kada žena sazna...'.

Lilit: - Pisaću. Treba ženama slobode. Ej, Rusi su žene u zidove uziđivali...'Ajd' da čujem šta će Marija da savetuje

svoga muža iz prethodnog života,koji ne zna da joj je bio muž. Idi ti svojim poslom. A najbolje vidi šta Magdalena radi.

Lilit se smeši, Isus odlazi.

Marija, Fjodor Dostojevski Marija: - Seks je iznimno čudo u braku. Žena oseti kada muškarac izgubi samopoštovanje i sinhrono tome ona gubi svoja osećanja ljubavi za svoga čoveka. Ulazi u rutinski seks sa svojim mužem da bi se samoponizila na njegov očigled. U tom seksu nema mistike ljubavi. Seks bez mistike ljubavi je suv, tek hemija kontakta dodira. Ljubav je, po svoj prilici, civilizacijska tajna.

Fjodor: - Pametni ste vi Marija. Muškarac nikada ne sme da izgubi samopoštovanje. Jedan od ozbiljnih razloga ženske bračne flegmatičnosti je kada njen muškarac izgubi samopoštovanje.

Marija: - Biti pijanac je prvi simptom gubljenja vere u sebe.

Gledajte, na ekranu narode hrišćanske vere na zemlji. Oni ne veruju sebi. Žene ih preziru. Udaju se porazno prazne.

Muškarci su ih modom razgolitili i žena jednog muškarca nije tajna drugom muškarcu. Žena koja voli svoga muškarca ne treba joj drugi muškarac. »Nisi nikada bio u Sinagogi? Ajde vodim te večeras.« Muškarac to ne može da podnese, zna da je prestalo njegovo vreme. Lažu da mogu. Krug kvadrata.

Fjodor: - A žene Afrike? Golih grudi, stražnjice, nogu. One nisu nikome tajna.

Marija: - Nisu tajna. Ali tamo ni ne treba tajna. Goli opstanak traži jasno snažno telo. Topli predeli su druga priča ljubavnih priča. Uzbuđivanje van samog kontakta je gubljenje koncentracije koja može da staje života. Treba da pogledate na ekranu kako je amplituda emocija ljubavi kod žena koje tako ritualno pokreću svoje telo. Ona doživljava orgazam samim

plesom. Bio u njoj penis ili ne bio. Njena ljubav je van pogleda na muškarca kao seksualnog partnera. Instinktivno vole ritam iz leđa i snagu... i on i ona.

Fjodor: - Samo se žena, u beloj civilizaciji, može voleti kao sebe, i više od toga. Ali na kratko. A drugog ni na kratko.

Drugi ne ulaze u 'Ja' – u 'Ja' može da uđe samo žena.

To je cilj života – stvoriti sebe kao celovito ja – anima i animus je prva priroda 'Ja'.

Deca kod žene uaze u žensko, njeno 'Ja', češće nego ponekad. Muškarcu da deca budu integralni deo sopstva je mala šansa... Uostalom, mislim da nema uopštavanja kod muško-ženskih odnosa... sve je hod od posebnog ka pojedinačnom... uopštavanja nema. Uopštavanja možda ima u teškim predratnim, ratnim i posleratnim razdobljima na teritoriji gde se vode ratna dejstva. Nemačka u očima književnika K.H.Helms-Liesenhoff, »Gretchen«, na primer.

Marija: - Kada odavde gledam na Zemlju vidim da je nama zadatak da im svojim tekstovima, u časopisu 'Game', osmislimo planetu Zemlja.

Fjodor: - Mislite li i vi da Zemlja ima smisla?

Marija: - Mislim. Lepo mi je sa vama razgovarati. Ko nas je skupio u redakciju dobro nas je skupio. Vi ste pravi lav reči.

Dostojevski: - Ne razumem.

Marija: - Razumete, razumete...Znate ono o psu i lavu? Kada bacite psu štap on potrči za štapom. Kada bacite štap lavu on i dalje gleda onog koji je bacio štap.

Dostojevski: - Ja gledam onog koji je bacio štap?

Marija: - Da. Pas čovek se, kada nešto kažete, uhvati za jednu reč iz gomile koju ste rekli i raspravlja o njoj. Obično poslednju. Kao pas potrčao je za štapom. Lav čovek gleda govornika u oči i misli o biti rečenog. Ne može, da hoće, da potrči za štapom.

Dostojevsjki: - Slikovito, nema šta.

Marija uzima kaputić, i mahne Dostojevskom: - Idemo na čaj.

Halida , Marija, Fjodor U baru Halida ih sačeka na ulazu i odvede do stola za troje.

Fjodor: - Ne očekujemo nikog za stolom, gospođo Halida.

Može li sto za dvoje?

Marija: - Neka, možda će naići neko interesantan. Za početak, vi Halida. Imala bih nekoliko pitanja o onom što nam je na ekranu svakom posebno dato. Pretpostavljam da smo dobili i neka zajednička znanja.

Halida: - Hvala na pozivu. Naići ću malo kasnije.

Marija (Dostojevskom): - Vama je zanimljivo pitanje odnosa ljudske volje i slobode. Šta je uopšte volja? Morate da imate volju i kada je nemate. Ako je nemate imate volju da je nemate. Nije to metasvest ili igra reči. Već nerešiv problem za čoveka a cilj čoveka je da sebe ostvari, da sebe reši.

Vaš primarni emocionalni cilj života je da volite i da budete voljeni, seksualni cilj da uživate u ženi i da budete uživanje ženi, da prospete svoje seme po ženinoj vagini i žena da primi svojim tečnostima u sebe seme svoga muškarca i da ga upije željom pleksus solarisa.

Svi ostali ciljevi su sekundarnog reda i podređeni primarnom cilju. Svesno ili nesvesno podređeni su. I obrazovanje i naučni rad, fizički rad i umetnički sve je to podređeno primarnom cilju. .Sekundarni ciljevi dalje se mogu stepenovati i nijansirati ali nikada neće doseći snagu primarnih ciljeva ostvarenja ljudskog bića.

Fjodor: - Vi ste kao i ja. Da biste nešto shvatili vi morate nekom da objašnjavate to što pokušavate da shvatite.

Mi, odavde, pomoću postojeće tehnologije možemo mnogo tačnije znati o ljudima nego li oni iz onog njihovog ugla. Oni faktički pišu nagađanja. Što paradoksalnije pisac piše to

bolje prođe na suprotnoj polulopti. U svojoj sredini nije vredan pažnje a paradoksalnost je znak poremećaja nagona.

Vlastita sredina doživljava svoje izuzetne ličnosti kao čudo koje se šeta među njima. Van Gog na primer, jedinstven čovek koji se nesebično daje a niko da ga prihvati, do prostitutke sa detetom. Prostitutka je poštovala što joj ne zamera način života.

Vidim skale emocija i kod nekog ubistva i kod saznanja o rođenju deteta ali ne znam kako to čovek, ja sam ljudsko biće, to da koristi. To je komunikacija za mašine ili se još nisam adaptirao.

Marija: -Šta vi mislite o volji? Šta je to? Nagon, refleks, um?

Ima li još šta? Sve svesno je voljno.

Dostojevski : -Ključ je u motivaciji. Ja sam ponižen i ja bh hteo da ponižavam – ne da se branim već da napadam jer sam napadnut. Ali to su emocije a ne volja... i verovatno su i prvo i drugo samo misli, energije misli.

Marija prepoznaje orginalne reči Fjodora iz života sa zemlje.

Vidi da on ništa ne zna o svom predhodnom životu na Zemlji.

Marija (u sebi) : - Znači u tome je rešenje.

Mi imamo sve u svojoj svesti, sve postojeće i samo je pitanje odabira misli po kojima će se uključiti u život. Verovanje je ključna misao ... to je valjda definitivan stav cele redakcije.

Mi smo ovde isti koji smo bili na zemlji ako postoje dva ista.

Tamo smo izabrali život koliko smo mogli uz činjenicu da su nas izabrali za ovde. Duh je neuništiv ... sve ostalo je propadajuće zbog neprekidnog toka promene... duh je beskonačna energija i zato je neuništiv bez obzira što je i on u beskonačnom toku promena. Sumnjam da razumem onoliko koliko sumnjam u mogućnost da mi je dato da razumem.

Dolazi Lilit. Lilit je zamolila Halidu da ona dođe u njenom ob-

liku za sto. Fjodor odlazi za šank.

Halida (Lilit): - Niburi je bila dobar izbor. Šta mislite Marija?

Marija vidi, tek sada, da Halida nije Halida već neko druge energije.

Marija: - Da, dobra je ovo destinacija. Ali bih bolje znala kakva je da znam koje su nam alternative bile. Vi ste, sigurna sam, malo izmenjene sfere uticaja?

Halida: - Jesam, ali to sada nije bitno. Mogli ste vi otići u dublje, više nivoe energije ali ostali nisu. Htela sam da budete sa njima. Ja, Lilit. Ja nisam Halida, kao što već osećate. Dostojevski vas je voleo do samožrtvovanja.

Marija: - Videla sam. Nije lako voleti muškarca kada baš sve znate o njemu, zar ne?

Lilit: - Ne znam. Vi mi recite.

Marija: - Mislim da ga uz ova znanja ne mogu voleti. Imam li uopšte više dar da volim?

Lilit (sa osmehom): - Biće nekih bitnih promena, na mnogo bolje, ali sada još uvek ne znam. Vi niste u transferu, kao što sam ja sada, ali ipak jeste. Nemam prilike baš da promatram takvu smišljotinu boga slučaja.

Lilit se rukuje sa Marijom i stavlja joj salvetu u ruku. Marija uzima salvetu na njoj je neki tekst. Pogledom traži Lilit. Lilit sleže ramenima. Odlazi. Marija otvara salvetu i nalazi tekst 'Za urednicu Mariju'.

Za urednicu.Mariju Umetnik ne stvara zatvoreno umetničko delo. On svoje ‘tvoraštvo’ nudi na estetsku i etičku upotrebu.

Vorhol i njegova »Nevidljiva skulptura« rađena tehnikom mešanih medija, na primer.

Stoji Vorhol na mestu u galeriji ispred napisa 'Nevidljiva skulptura', neko vreme, pa ode. Nudi tu svoju ‘smišljotinu’ na mišljenje.

Vorhol je upamćen jer je pokušao da pokrene u ljudima veru u sebe, da u sebi imaju nešto što treba otkrivati.

Sva njegova dela su likovno bezvredna. Nema šta da se pamti. Gledaš, razmišljaš i… susretni se, vrišti Vorhol, već jednom sa sobom! Vidiš li kosmos u sebi? Ili i dalje gledaš sebe u kosmosu?

Uzme tako slikar svoj pribor i ponosno naslika portret koji liči na portretisanog. Ok. Vidim da nisi moler, mislim.

Moleri, izloženi po galerijama, ne znaju da naslikaju portret.

Nešto su namolovali na platnu unutar rama, ne na zidu. /Bolje da su na zidu.možda ga neki kritičar bude video kao mural/. Da li namolovano u posmatraču izaziva susret sa vlastitom posebnošću ili ga dovodi u situaciju da procenjuje sliku, da pametuje uz druge pameti ili već šta uvodničar teoretičar,istotičar, kritičar umetnosti nalupeta? Izlagač je, sa svoje strane “genije”. Genije osluškuje, prisluškuje.

Jaaadan, čuje: - Trudio se.

Idi čuvaj ovce, moleru, droljo ulja, platna i platana.

Ne da se poniziš čuvanjem ovaca već da shvatiš život vazduha… vrati se sa iskustvom vazduha, prostitutko ulja i platna, naslikaj nam crni kvadrat na crnoj površini da vidim da si došla da nas, sa namerom da razbiješ. I viči mi: - Skupljaj sopstvene krhotine, ti piskaralska muška kurvo u nastavcima!

Frojd je svojom ravnodušnom kritikom oterao Vajningera u samoubistvo a književni kritičari, čitajući Andrićev »Ex ponto« ne znajući šta je to, od onog što oni znaju, proglasiše da su to stihovii u prozi. Ne proza u stihovima već stihovi u prozi.

E grđe gluposti ne viđe... ne ja. Ali, neka bude. I ovo moje su stihovi u prozi tek neznatno roman i romanskno. Žene me, u poslednje vreme, neuspešno ubeđuju da su žene.

Kao Maljevič što tvrdi da je slika koju on slika slika.

Žena tvrdi da je, ono što od nje vidim, žena. Napisaću tu sliku, naslikati je rečima. Biće to slika praznine reči. Beli ram Maljeviča, na beloj pozadini, Ispred kulise,u galeriji savremene umetnosti na kojoj piše ‘Nevidljiva skulptura žene’, stoji žena. Stoji i ode .. napis stoji ‘Nevidljiva skulptura žene’ i nevidljiva skulptura žene i jeste Mnoge žene, u svom životu, stvarno jesu vlastita nevidljiva skulptura.

Od Andrića su žene pravile nevidljivi cirkus.

Zakažu mu sastanak pa ne dođu. On pomodri od isčekivanja a one ne dođu.

Bog je pogledao Skota Ficdžeralda, Mešu Selimovića i Crnjanskog i dao im mudre žene za žene.

Andrića nije stigao Bog da pogleda do tek pred kraj. Kiša, Van Goga… Tin Ujevića…Ničea… Nije ni imao nameru da gleda. ”…grča od smrti je žena čije je srce mreža i krletka, kojoj su ruke okovi; ko je Bogu mio sačuvaće se od nje a grešnika će uhvatiti ona.” /Knjiga propovednikova, 7,26/ Dostojevski, Marija Dostojevski se vraća. Gleda joj salvetu u rukama.

Dostojevski: -O čemu si pričala sa našom domaćicom, ako nije tajna?

Marija: - Ženske priče ni oko šta. Ko je to Vorhol, Maljevič?

Dostojevski: Ne znam. Treba li da znam?.

Daje mu tekst. Dostojevski čita skoro vertikalno.

Dostojevski: - Kao da svet stoji a ljudi se, akteri, akćori (glumci), menjaju.

Socijalno vreme određuje vrednosti a žene dokrajčuju vrednosti života čoveka.

Marija: - Žene?

Dostojevski: - Čovek ne zna kako je i zašto je. Takmičimo se između sebe zbog žena. Ratove pravimo da bi vas silovali i razmestili gene. Ukinite nam žene i naših osoba neće biti. Žene se ne trude oko vlastitog smisla. Njihov smisao su njihova deca, njihove dece njihova deca, pa dalje, njihove dece njihova deca i tako u beskraj. I ko će na kraju doseći taj smisao koji stalno odlažete i prebacujete sa svoje generacije dece na njihove generacije dece.

Zaboravite, drage dame, decu i posvetite se nama, svojim muškarcima.

Marija: - Idem na Gugl Plave planete da gledam Vorhola i Maljeviča uživo. Koliko sam videla, na svom pokretnom pretraživaču, klasični ženkaroši. Ti se smiriš kada dođeš do žene, mi te vrtimo kao vreteno, ti miran a Maljevič luduje.

Nikada mu nije dosta promene.

Nadica i Dejan Nadica je čudna neostvarena žena. Ako je ostvarenost voleti svog muškarca i biti, sa njegove strane, voljen.

Jedan abortus, jedan spontani pobačaj, jedan brak bez venčanja, sahrana nevenčanog. Neko bi to nazvao košmarom. Verovatno i jeste ako se dopuni sa jednogodišnjim strahom da se izađe na centar grada – pođe pa se u strahu vrati. Jedan ispit do diplome... od straha se na njega nikada ne izađe.

Kakav je mentalni sklop duha sabijenog u takvu životnu praksu ženskog tela sa svim kompleksima manje vrednosti?

Nadica se družila sa mojom ženom. „Kvalitetna je osoba,“ znala je Nadica da komentariše moju suprugu. Pravi drug i pravi prijatelj, govorila je za nju. Nadica je seksualne usluge, mužu kvalitetne ženske osobe, tretirala kao nešto što njemu olakšava da opstane uz nju a uz nju i sa svojom decom.

'Imaćeš me uvek,govorila je, kada me poželiš ili ti jednostavno treba vagina, usnice i stidne dlačice da se igraš osvajača, ali porodice su porodice, deca su deca.

Valjda ću, govorila je tada još, i ja napraviti svoju porodicu.

Sa ovim sa kim sam više nema šanse. I nemoj sebi da laskaš, ili da se opterećuješ, da je to zbog tebe. Ti i ja smo neraskidivi. Da ti razrušim porodicu mi ne pada na pamet ali da ja napravim svoju ni blizu mi ti nisi prepreka. A želim porodicu.

Kada bih ti razrušila brak i udala se za tebe to bi bila porodica od temelja sa puno zmija. Ovako, gotovo da ti ženi mogu reći da si pod mojom prismotrom. I danas, kada je ona pokojna, mogu da kažem isto, da je Dejan pod mojom kontrolom mada, podosta, gubim kontrolu i nemam volje za njom. Ako ga neka ženskica razvuče to je zato što me nije čuo kada je slušao. Ili zato što mi je dosadilo da budem prilepak.

Prilepak? Šta bi li to značilo? Non sens.

Verovatno je, ovaj monolog, još jedan specifično njen oblik jadnosti. Jadnost joj je genetski kod... i navika. Ja razumem muškarce koji su mrzili žene ona ne. Čak mrzi muškarce koji mrze žene. U poslednje vreme ne čita knjige. Nema te knjige kojom ćeš nešto promeniti ili okopati vinograd.

Dejanova garsonjera.

Dejan: - Zdravo.!

Poljubi joj ledena usta, na vratima stana,. Zamrzle usne ona blago otvori i prihvati vlažan poljubac. Pomaže joj da skine, mokar od snega, kaput. Kači ga na pokretnu vešalicu. Uzima joj ruke u svoje . Led ledeni na njima otapa svojim šakama od petnaest stepeni sobne temperature.

Dejan: - Najbolje je da odmah legnemo u krevet i da te ugrejem.

Nadica: - Najbolje...Ako nemamo ništa na sebi najbrže ćemo se stopliti.

Skidaju se. Poplavili od hladnoće ležu u krevet. Ona mu okreće leđa i gura se prema njemu da mu sva uđe u njegovu mršavu toplinu. Stavio joj je ruku preko golih grudi. Dojke su joj je vrele. Onu uz pokrivač miluje prstima. Njegova ruka ledena. Sa obe svoje ruke ona mu čvrsti šake na svojim grudima. Šake se brzo pune vrelinom. Pokrivač je od vune pomaže.

Blago je okreće na leđa. Miluje joj unutrašnju stranu butine.

Ona je lagano podiže i savija u kolenu. Usne im se spajaju i više nerazdvajaju. Oseća kako ga upija i podaje mu se.

Prstima joj ulazi u vaginu koja je sva u vreloj vlažnosti.

Podiže se na nju, ulazi u nju i polaže je na stranu. Sav je u njoj. Oseća dodir sa mekoćom vlažnosti. Noge su joj skupljene, tvrde kao kamen natopljen suncem. Nogom, ispod njega i drugom iznad stiska, snažno. Oseća joj mekoću tvrdih dojki. Usne im se ne razdvajaju. Vagina je meduzinim stiskom opkolila penis. Ne pomeraju se . Ne miču ništa.

Jedno u drugom traju. On se odmiče u nekoliko neprimetnih stezanja. Rukama joj je stegnuo leđa a ona u njegova zarila nokte.

Nestalo je čarolije uznemiravanja, lepote dodirivanje čoveka i žene. Sledi trenutak potrebe za vazduhom, hladnoćom, tišinom, za ništavilom. Ovaj seks je iskorak. Prostituisanje na bazi reciprociteta. Dejan(jedan tok svesti): - Ako je tvorac napravio savršeno ljudsko telo onda ga mi savršeno dobro ne koristimo. Ne znamo. Čak pogrešno znamo. Na šta god ga navikneš postaneš zavisnik tog dela tela.

Sukob volja unutar tela kao savršenog medija. Ja i oni drugi u mom telu. Imamo li višak delova. Nešto nam nije neophodno. Ili ne znamo to “nije neophodno” da upotrebimo?

“Srce ima svoje razloge”,napisaće Paskal. To je tačno ali šta je sa razlozima pluća, krvi i enzima, neurona i sinapsa? Razlozi pluća, enzima, neurona sinapsi mi sada kažu da ne preterujem sa dopaminom I da bežim u kupatilo.

Dejan : - Hvala ti na ljubavi. Idem u kupatilo. Ostaviću vrata otvorena da uđe u sobu malo tople pare.

Nadica : - Idem ja prva. (Prebaci se preko njega, opkoračivši ga kako bi ga bolje ušuškala u kašmir pokrivač). Ostaviću vrata otvorena da uđe malo tople pare. (Odskakuta ona pokrivajući stidne dlačice peškirićem). Hvala tebi, viče sa vrata.

Dejan se izvlači iz kreveta, prilazi vratima kupatila.

Dejan: - Nakvasi mi peškirić sa toplom vodom i iscedi. Samo ću se obrisati. Ti potroši , slobodno, svu vodu.

Nadica tako uradi. Dejan se obrisa vlažnim pa suvim peškirom obuče se i vrati u krevet. Obučen se podvuče pod pokrivač. Leži, podlaktivši glavu na jastuku desnom rukom i misli svoje misli koje mu se, oslobođene pritiska iz pleksusa solarisa, roje u takvom trenutku.

Dejan (tok misli): - Nadica i ja imamo već toliki niz godina zajedničkog života mada nismo „u vezi“, ništa nemamo zajedničko sem povremeni seks. Vezu, za kada nam se desi mentalni grč, direktno uspostavljamo. Jedan drugog oslobađamo pritiska života najobičnijim seksom. To traje, eto, već podosta godina. Ponekad znamo seks i da iskomplikujemo kojekakvim Kama sutra figurama. Prihvatamo sve čemu je nežnost prva karakteristika. Dodir dugo slepljenih usana otklanja sve rane na duši. Kažu mi da ljudi znaju da „vode ljubav“ a da se u vođenju ljubavi uopšte ne ljube. Malo mi je to čudno ali za profesionalni seks prostitutki razumljiva čudnost. One koje se ne prostituišu izbegavaju kisele pivske poljupce i to mi je shvatljivo...

Nadica izlazi iz kupatila. Kaže da će se obući. Klima je baš ugrejala sobu od 22,5 kvadrata. Ima vremena, kaže, za priču koliko god budem voljan da pričam. Ona je u vezi sa nekim muslimanom, gde niko nikog ne vara. Ovo sa mnom je „vekovna“ sestrinska usluga bratu u nevolji sa sobom. Najbolje rešenje je siguran seks bez kondoma. Seks je, sa kondomom i bez njega, uvek rešenje ako nije problem.

Pre, izvesnog broja godina, smo se intezivno družili u mom autu. Kada smo počinjali ona je imala dvadeset šest godina, ja sedam više, Ona je uvek imala rezervne veze – da se ne jedi. I tada, kod prvog fizičkog kontakta, bila je u vezi. Vezu, dvogodišnju, predvenčanu, je htela da okonča. Tu sam ja bio ključ. Nije imala snage za tog čoveka. On je prekinuo vezu koju je ona htela da prekine. A da bi je „kaznio“ prekinuo je vezu zbog jedne konobarice. Konobarice privatnih bifea i krčmi baš nisu bile ugledan svet. Milina vezivanja onih koji su nesposobni da budu voljeni. S obzirom da sam se sa njim družio, za kockarskim stolovima, znao je da mi u poverenju kaže da prekida sa njom jer je nakon njihovog izlaska u neki „Razvod braka“, kafanica na korak od ludnice sa gomilom tamburaša htela da čeka zoru. On je otišao a ona ostala sa muzičarima do zore a posle zore sa jednim lepimm mladim, begeš-Ciganinom.

Ja se nisam mešao. Veze, sa kojim ona misli ozbiljno, su njene ukoliko sama ne želi da budu i moje.

Nadica leži pored mene i sluša moje disanje, bez šumova dimova iz cigareta, usta mi nikada ne bazde na pivo i ostale krdže.

Dejan: - Hoćeš li se udati za ovog svog sadašnjeg.

Nadica: .- Ma kakvi. Poneki seks i ništa više. Znam zašto sam sa njim toliko. Oboje smo udovci, on zvaničan i sa velikom decom ja bez njih, bez zvanja udovica i sve je tek zato

što je samoća ipak gora.

Dejan: - Imam ja jedan plan.

Nadica: - Samo jedan?

Dejan: - Kako bi bilo da se ti približiš jednom krupnom biznismenu, koji se retko kocka, ali ipak bude jednom u deset meseci. Pa da mu, uz tvoju pomoć, odnesem sto-dvesta hiljada Eu. Pa da malo odemo na Tenerife ili Havaje.

Nadica: - Što bih ja to radila ako ga već ulovim?

Dejan: - 'Ajd', zaboravi!

Nadica: - Odmah se ljutiš. Da čujem ko je? Znam li ga sa negdašnjih SDK šaltera?

Dejan: - Znaš. Ne treba ti ime pre nego te naučim da dobro igraš poker, otvoreni i zatovoreni poker.sa tridesetidve karte.

Nikom ne govoriš da ih znaš igrati, i dalje su ti dosadne sve kartaroše igre. Ali moraš znati jako dobro da igraš pa da možeš da mi javljaš brzo i efikasno. Ako ima boju složenu, javiš mi pre prvog relansa.

Nadica: - Šta ti je boja a šta relans?

Dejan : - Sada mi je jasno zašto se nikada nisam u tebe zaljubio i zašto nisi mogla da me mučiš. Uvek sam te voleo, i sada te volim, ali to su osećanja na osnovu kojih se, tvoj drugi ili treći, ne može mučiti...Zaljubljeni su mučeni do poslednje trunčice svoga bića.

Nadica: - A ti si bio zaljubljen u sve moje i Vanjine prijateljice.

I jesu te mučile. Meni te je bilo žao da si takav slepac da ne vidiš šta radiš i šta ti rade. Što Đuđa kaže „konj“, muškarci su glupi kao konj. A ti si među konjima lipicaner.

Dejan: - Nikada mi nisi rekla kako iz tog pobeći.

Nadica: - Jesam. Jebi drugu ženu i mučiteljicu ćeš skloniti sa sadističkog prestola.

Dejan: - Spavam sa tobom i izlečen sam?

Nadica: - Jesam ja lekovita, ne toliko kao neka nova žena u

tvom životu, ali jesam lekovita.

Dejan: - Dobro, 'ajdemo lekovita na plan. Slušaj pažljivo šta govorim. Idem prvo po jedan špil karata. Razlikuješ li francuske karte po bojama i veličini.

Nadica: - Francuski sam učila u školi. Ima li engleske karte?

Tvoja žena me je učila engleski i bolje znam engleski nego francuski.

Dejan: - Odlično ti ide. Tako treba svi da misle o tvom znanju pokera. A kada te bude budući ljubavnik učio kartama ti ćeš znati da maksimalno glumiš neznanje. Onaj koji zna nema problem da ubedi bilo koga da ne zna.

Dejan ode po karte. Mrtvilo mu duše nestade. Šta to beše depresija?!

Dostojevski, Marija, Halida Na ekranu su upravo Dostojevski, Halida i Marija odgledali Dejanov i Nadicin doživlja jedno drugog.

Dostojevski: - Šta je to bilo? Polni odnos? Danas, na Zemlji, se tako to radi?

Marija: - Na plus 2. stepena sobne temperature, da. Vi biste bolje? Da pokušamo da vas na ekranu nađemo?

Halida: - Vi ste svi sa Zemlje ali ste šifrirani i ne možete sebe da vidite. I, mogu da vam kažem, šifra vam je biološka u telu, vašem telu. To se radi energetskim talasima automatski. Kao kada na polutaru pređete sa severne polulopte na južnu tok gravitacije, kruženje energije se kreće na severu u pravcu kretanja skazaljke na satu a na južnoj kontra. Automatska promena koju niko ne zna kako se dešava – Sem Boga i Svetog duha. Ako se i ugledate na ekranu niste u stanju da se identifikujete. Što se njega tiče ja bih mu pomogla u izvesnim tegobama.

Može mu se, odavde, pomoći ili još odmoći, tek da znate.

Marija: - A ako se ne mešamo?

Dostojevski: - Što bi se mešali? To je njegov način starenja.

Susret dve samoće više ne postoji. Um ih obmanjuje, mediji simuliraju „sigurno znanje“. Da laju na mesec, traže planetu Niburi u nekakvom sazvežđu, iz sreće što imaju život ,ne pada im na pamet.

Halida: - Kako hoćete. Samo da znate da možete ponekad da se mešate. Pišete tekstove za časopis 'Game' pa vam treba i alternativni pristup. Videli ste kako to izgleda u zimskim uslovima ljudi koji bi još malo da uzmu od topline života.

Prebacuje kanal.

Gledaju Đorđa i Svetlanu u jakuziju bečkog hotela. Voda žubori u mehurićima oko njih. Svetlana mu rukavicama od mekog sunđera pere leđa.

Marija posmatra Dostojevskog i seća se svog vođenja ljubavi sa njim u sibirskoj kolibi. Seća se i vatre koja se svojim senkama igrala na drvenim zidovima, ponegde, obloženim medveđim krznom. Ona se prve oprala u vedru sa toplom vodom a sada se on pere u istoj vodi. Voda je od topljenog leda sa minusa od - 40. stepeni.

Dostojevski je gleda. Pokušava da se seti sebe iz prethodnog vremana. Gomilaju se slike ljudi deformisanih kontakata, životnih marginalaca kojima je dao, iz vlastite bolesti, poziciju sa koje mogu nešto da hoće od sebe. Uglavnom nisu hteli ništa sem da žive. Poneko čak ni toliko.

Časopis za pitanja civilizacija, konferencija za štampu Dejan izlazi i seda za predsedavajući sto. Mala sala izvršnog veća opštine Stari grad.

Dejan (novinarima): - Na stolovima imate siže ideja časopisa ‘Game’ pod nazivom 'Rat sa idejama', koji smo pre neki dan dostavili glavnim i odgovornim urednicima.. Dok ide posluženje kafe, vode i sokova molim vas da, još jednom

pogledate, „Koncept“, i u pisanoj formi stavite pitanja u kutiju na stolu, ovu ovde pored mene. Odgovorićemo vam na mail koji nam napišete. Odgovor će sadržati sva pitanja koja nam danas vi postavite i sve odgovore na sva pitanja a ne samo odgovor na vaše pitanje.

Hvala vam na vremenu koje ste izdvojili za nas.

Marija, Žorž Sand, Hamdija (Isus) Planeta Niburi. Na ekranima svojih telefona svi troje gledaju prenos sa Zemlje.

Marija: - Brzo i efikasno.

Isus (Hamdija): - Treba li vama dvema koncept u štampanom obliku. Može odmah da vam se donese. Žorž Sand: - Ja bih molila... Da nije to, koliko sam bacila pogled na tekst, malo preširoka tema čak ako idemo samo kroz prizmu nasilje-ljubav-žudnja?

Marija: -Sve navedene probleme svodimo na primarni društveni sloj, podzemlje sa asfalta evropskih metropola, njihovo preživljavanje nabacanih ideja, faktički, oni su sitan kriminal u odnosu na sveštenike, državnike, bankare, političare, generale.

Van Gog koji je živeo sa prostitutkama je sitan kriminalac.

Marks je imao dete sa sluškinjom a Engels ga priznao za svoje (moral opravdane laži). Jesu li Marksove ideje iz kreveta sluškinje? Skuplja kurva traži drugi tekst. Lenjin je imao sifilis, od koga. Od Nadežde Krupskaje?

Isus: -Da, da, da. Prvenstveno proučavate intuitivno doživljavanje života i žudnju koja se pojavljuje u ljudskim životima a tek zatim sa sociološkog i filozofskog stanovišta u neverovatnim okolnostima, u svim okolnostima.

Marija (diskretno Isusu): - Zašto je Sandova u redakciji?

Računate da će se, stara kurtizana, prelomiti na nekom od

ideja koncepta?

Isus ulazi u um Mariji. Pokušava da velikom brzinom razmenjuje misli... Uspeva. Komuniciraju energijama misli.

Marija (Isusu trenutnim brzinama mu postavlja pitanja i dobija odgovore): - Adam može da nam se skloni sa ekrana kada on hoće ili ga to neko sklanja. Odgovor: - Sam se sklanja. Ne može niko da ga skloni. Niko-neko može samo da razbije ekran. Pitanje: - Ko je Zahir? Odgovor: Zahir je urednik bagdadskog izdanja „Game“ iza koga stoji Adam. Adam je u ovom životu operativac. Kako Zhir izgleda videćete svi na ekranu kada dođe po Adama u beogradsku redakciju. Pitanje: - Dejan je potomak Kaina a reinkarnacija Karpokrata, oca Sarinih kćerki? Odgovor : - Da. Žorž Sand (maše šakom pred očima Marije koja se čini da je u stupornom stanju) : - Marija, buđenje – gledaj naslove za Bagdad! Ja ne vidim tu ništa do sada neviđeno.

Marija uzima tekst. Sada ga već čita vertikalno.

Rat sa idejama časopisa „Game“ (Koncept) Klasičan rat od svih pravi budale. Poneke ubija.

Rat sa idejama je estetika duha. Rat pun sile samopouzdanja. Ideje nas čine zavisnim. Svetlosne su senke. Floskula ne postoji. Ukida se. sve je tema.

TV meren po meri četvrtog sveta, sveta migranata je poslednji fašista..

Umesto ministra za porodicu Srbi imaju ministra za Kosovo.

Kolektivno detinjstvo je prioritet.

Dijalog koji čovek vodi iskren je samo ukoliko je sa njim samim. Konstrukcije ideja, svako svoje i razume. Tako je čovek koncipiran. Da ne dođe do istine. Za komunikaciju sa drugima treba taštine da nekom značiš značenje koje je posebno. Želja da se drugi složi sa nečim što ne pripada njemu, kao da pripada i njemu, je “condicio sine qua non”.

Filozofi, pesnici, književnici pa čak i novinari kao književnici budućnosti, smišljaju reči i skupine reči.da sami shvate neki svet a ne da ga tumače drugom.

Marksa treba razumevati apolitično. Lepši je. Ko će pobrojati sve interese koje nosi neka politika. Posebno politika otimanja otetog… pa rasprava: da li je i tako oteto podložno, nekom pravdanju?.

Golub sujeverni nije bezazlen. Da li je duh, čudnost ideje duha, nužno životan? Da li je kreativna dimenzija svesti više vezana za fiziku ili biologiju? Neorgansko od sebe stvara organsko a organsko izbegava od sebe da stvara neorgansko.

Zašto? Neko bolje razume ali ne znamo za to ako ne verujemo. Nove i nove zavere a ne biti paranoičan.

Nenasilje, kao istorijski pojam, je pojam koji ljudski rod ne razume. Ljudi od reči “nenasilje” formiraju predstavu prikrivenog nasilja.

Filozofski jezik je i dalje osnovni instrument nesporazuma.

Nesporazuma koji se hoće.

Ništa nije naivno sa stanovišta ljudi mada je bezazleno sa stanovišta univerzuma. Ne znam zašto se Bog toliko upliće kada je univerzum nezainteresovan? Lažu nas da ga je briga.

Univerzumu naš red je haos koji je, kao i svaki drugi haos, njemu shvatljiv.

Misliti ne znamo … unutrašnja Mongolija ne dozvoljava. Jebanišada je drugo što nam ne dozvoljava. Za druge je jedini stvarni trenutak sada a za nas juče. Juče nije ništa drugo do senka idiotskog visokog smisla.

Mi nemamo problem bežanja od sebe … pobegli smo sa svim otkrovenjima slovenske duhovnosti. Više nemamo šta preživeti od mentalnog, sve je već bilo.

Samo tražimo mišljenje proživljenih života pesnika kojim nove živote graničimo granicima starog. Šta ćeš od pesnika naučiti do kako se neuzvraćeno voli žena?

Individua je neiskaziva sem kada se svodi na ono što nije. Čitalac je dobar, ko bolji ko lošiji, svoditelj.

Nema vođa ni upravitelja ni gospodara. Samo potčinjenih koji bi da se potčinjavaju.

Dokle ćeš lenjivče, ležati? Kad ćeš ustati od sna svojega?

(Priče Solomunove 6/7 i 9.).

I još pride Bog nam smislio jezik da njim mislimo. Veliki bezumni izum.

Neko kroz život ide kao kroz eter. Ne nailazi na nikakav otpor.

Sve shvata. Akaša. Drugima se život opire i otima. Sve je otpor. Zemlja i vatra koja se sa merom gasi i sa namerom pali. Vazduh i voda su čudni omotači onih koji nisu ni prvi ni drugi. Veza postoji sa ta četiri elementa, /zemlja, vatra, voda, vazduh/ i jedan pretpostavljeni - magnetizam. Što nemamo moć gledanja veze ne znači da je nema. Ili moć tumačenja, ne znamo što znači da nema tumačenja. Možda, kada bi eter znali da dišemo.

Pojedinci nose negativno i ne mogu biti drugačiji. Takva su “rolna”. Kubistička perestrojka organa ne pomaže. Ljudski aspekt je da pati i da se sklanja od Boga.

Mišljenje je sebična realnost. Događaj je fikcija mišljenja koje je realno. Život prema mišljenju je bezumlje.

Pisac je beležnik mišljenja za danas. Mišljenje od juče menja za sutra a najradije bi ga zaboravio. Zaboravljanje je hobi u pokušaju.

More ribara savetuje šta da radi.

Ostale vaseljena. Ribar ima manje šanse da zaluta i da greši.

Ponekad, ribar, nema pravo ni na jednu grešku. Piscima neribarima, ribarima ljudskih duša, se mnogo gleda kroz prste.

Ponekad i ceo život.

Za biti lovac moraš biti i lovina.

Hemingvej je pisao o ljudima sa kojima je delio svoje vreme.

Napisano mu, često, nisu hteli da objave ili, mala verovatnoća, on to nije hteo.

Zar nije uvek tako? Bibliotekari, izdavači,, znaju šta vredi?

Foliranti. Van Gogovo platno, dok je bio živ, bilo je skuplje kada je bilo prazno. Jer je bilo čisto, valjda. On mu je umanjio vrednost kada ga je ‘slikanjem’ prljao. Tako su ga čitali trgovci /galeristi i kritičari/ njegovog vremana. Kada se vreme promenilo, tih kritičara više nije bilo a on je ostao. Ili je i dalje bezvredan samo su ga ubacili u tokove tržišta kao stabilnu valutu.

Bio je nestabilan u ponašanju sa ljudima. Nisu hteli da ga slušaju i gledaju. Njega. Pa se to prenelo na “njegovo” slikarsko platno. A žena, koja je bila udovica i koja mu je bila sve što mu treba od života, se bojala ljubavi velikog ludaka i malog slikara. Poručila mu je da ga se gnuša. On se nikada ne bi gnušao žene koja ga voli čak kada je imao i razloga za to.

Marija: - Treba cela redakcija da zna ove stavove. Treba da imamo informacije jednake pa ko ih kako prelomi.

Hamdija :- Da, baza jednaka ali bi valjalo da ste u pisanju samostalni… bez usaglašavanja izbora misli.

Ljubica, Dejan (razgovor telefonom) Ljubica: - Kako je prošao događaj u Klubu književnika?

Dejan: - Dobro. Osnovali smo časopis „Game“. Sada čekam uz vatru nečijeg milosrđa. Šta si ti radila?

Ljubica: - Ništa posebno, čitala Lalića. Šta je sada na redu?

Ideš za Bagdad.

Dejan: - Krećem sutra za Dubai pa onda odande za Bagdad.

Časopis „Game“ izlazi, možda, i na arapskom u Bagdadu.

Pojavio se u Dubai-u sponzor za časopis i u Beogradu i u Bagdadu.

Ljubica - Zar sve to možeš da stigneš?

Dejan.: - Nema teorije. Valjda će se kockice složiti.

Neverovatne stvari se dešavaju. Kada nešto jako želiš nađe se rešenje da se to ostvari. Hoćeš, možda, kod mene?

Ljubica: - Nema teorije. Mi smo drugari i ništa više.

Dejan: - Pusti me drugarstva. Ljudski um je simulator, navlači te, treba kada su emocije vezane za nagon za ženom, ili žene za muškarcem, delati kontra umu. Šta ćeš ako te šlog opali u toj tvojoj šezdesetdrugoj godini. Um svašta simulira, tera nas da se pretvaramo, glumatamo, samo da se ne desi ono čime „njegovo veličanstvo logično“ ne može da se diči pojmom „pametan“. Šta je zanimljivo kod Lalića?

Ljubica: - Pišete slično jedino što je on bolji. Esejistički roman. Napišeš neki esejčić i tutneš ga na koju bilo stranicu i on igra ulogu celine a ne gubi na svojoj posebnosti. Pomogao mi je Lalić da shvatim ljubomoru. Ljubomora je najopasniji segment ljubavi. Ne smeš da se baviš svojim partnerom. Čim se njime baviš, gotovo, u ljubomori si. A ljubomora je esencija ljubavi, tj. čist oblik patnje. Ako se baviš sobom ne možeš biti ljubomoran. Centralni lik u svom životu si ti sam sebi a ne partner – ako to sustigneš ljubomora te obilazi – nema patnje.

Vidimo se u subotu na igranci. Čuvam dete svog deteta, počela je da radi.

Marija, Isus Isus: -Pogledajmo malo bolje deo „Koncept“ koji je podeljen u Bagdadu. Bagdad ima daleko jače čitače nego Beograd.

Marija preleće očima tekst koji joj je Isus dao. Veoma brzo čita, vertikalno.

Koncept /dopuna za Bagdad/ Kada Skot Ficdžerald kaže Hemingveju, u prijateljskom razgovoru, da mu je Zelda, njegova žena, bila jedina žena u životu. Ona tvrdi kako on, Skot, ni jednu drugu ženu ne bi mogao usrećiti jer mu je ona muška stvar mala. Hemingvej, kako sam piše, mu je pogledao tu stvar i konstatovao da je ona u normali a da Zelda preuzima inicijativu na razne načine pa i na taj. Da je taj tekst bio objavljen odmah mnoge bi to živote njegovih savremenika uznemirilo.

Ljudi ne vole da se uznemiravaju. I u seksu bi učestvovali spavajući. Mnogi i spavaju. Na primer muž Salome Lu. Nekad je seks bio tako da mislim da mi treba mentalna zaštita. Danas je sve nevažno. Sada je to neko rasterećenje a ne borba.

Oko žene ne smeš razmišljati. Šta osećaš osećaš. Ne sme se razmišljati. Razmišljanjem u tom odnosu sve uništiš. Jednom stvar pomogne a drugom, to isto, sruši za ceo život.

Unapred razumem -znači da sam ispred sebe.

Politički sistem jednakih uvek bi propao. Čovek neće sebe na šabloniziran način već na osoben, jedinstven. Treba ponovo razmisliti o kastama, možda Goji i nije neupotrebljiv pojam, koliko god se naprezali razlika je do potpunog nerazumevanja. Ne da oni iz nižih kasta ne shvataju ove iz viših, već obratno … ovi iz viših ne shvataju ove iz nižih… šta će im oni i šta će im trud da ih shvate. U krajnjem slučaju, onoliko koliko im trebaju, toliko ih kupe.

Strah me od toga kada vidim šta je, ko je.

Jeste me strah, čim bih da sebe ne kazujem drugima onako kako jesam. Čovek je zao, ličan, nemilosrdno sebičan. I zna da je i drugi tako. Da li se tako definiše ljudsko biće? Krimi-

nalac sam jer sam član neizabranih naroda pa mi je neinteresantan izabran narod.

Sve će biti dugačije kada svet postane ženski zasnovan na intuiciji I pleksusu solarisu.

Malo plastike u ženske grudi kao sporan identitet? Ko definiše značenje identiteta? Sopstveni osećaj sebe? Da nije mišljenje lažni osećaj? Žena odnosi ogromnu količinu svetla ako si u kontradikciji sa njom a u konjukciji sa njenom negativnom energijom usporavanja.

Njena ljubav je čudna. Mora da savlada sebe da bi pristupila muškarcu. Da zavede vlastito srce. Ne učini li to ne može mu pozitivno prići. U negaciji je i sebe tom nemoći.

Muška ljubav je drugi kvalitet.

Gojaznost, dominantna usmerenost ka prehranjivanju tela, prvi je znak udaljenosti od žene. Ne udaljavanja, blizine nije ni bilo po osnovi oslobađanja uma ženom.

Za seks muškom treba telo žene za muški duh duh žene.

Marija Isajeva, Isus Marija: - Ti počni sa analizom ovog teksta.

Da bih ja govorila prvo mi moraš garantovati da me Magdalena ne sluša. Niti da preko tebe može da čuje što govorim.

Isus: - Naravno da se šališ?

Marija: - Naravno da ne. Slabo ti znaš žene. Jednom kurva uvek kurva. Čuvena Rava.

Isus: - Zaista si divno žensko biće. Znaš da ti muško nije protivnik već samo druga žena. I sa Magdalenom bi ratovala. Da ne bi i sa Sekinom i Lilit? Vidim da ih sve znaš na meni još uvek tajnovit način.

Marija : - Lucidnost žene se zsniva na njenoj intuiciji.

Taj mentalni napor je obavezno košta životnog snalaženja.

Žena, vidi da ne valja biti glup, /ne vidim zašto/ nesnalažljiv, pa odustaje od sebe da bi se snalazila. Greška. Ne sme da odustane od sebe. Treba da bude svoja. Biti svoja je misao, raznim iskrivljavanjima u tumačenjima, kompromitovana. A ona, kao i svaka komplikovana misao, je vrlo jednostavna. Žena, radi svoje lucidnosti, mora intuitivno, i ako hoće da ne napusti sebe, da rešava životne nedoumice.

Isus : - Prelaženje ulice, vožnja automobila, dinstovanje, su rutine stečene fizičnošću, fizičkim iskustvom, ne mentalnim.

Naravno, ništa nije odvojeno sečicom. Mora da ima poklapanja, prelamanja … deo smo celine… i vakum ima nešto … eter, na pr.

Marija: -Da... Sa tvojom Ravom nije mi ravnopravna borba sa ove dve bilo bi doživljavanje lepote energije diskursa. Prvu, Sekinu, je đavo napravio za sebe, i to kao božije prisustvo na zemlji, a Lilit Bog napravi za Adama, pa je onda prisvojio, on lično, za večna vremena. Da znaš, pre nego analizramo “Koncept” časopisa “Game” za Bagdad da bi te bitke bile za Homera da se uče pokolenja žena kako se igrati sa vašom žudnjom. Nama, ženama, zavija u stomaku a vama udara u mozak.

Sada se šalim, čim se Lilit ne meša znaš da se samo igram rečima. Da pođemo od poslednjih rečenica “Koncepta”.

Isus (oseća prisustvo Lilit i govori joj direktnim spajanjem energija misli): - Znam da si rekla da nećeš da je prebaciš u četvrtu dimenziju. Neka je još jedan život u trećoj. Jedinstven slučaj… vidim i ja da će biti zanimljivo. Da je nije Mefistofeles obučio da mu rešava problem? Kad on ne može da zamrsi problem pošalje ženu i ona ga zamrsi da ga niko ne može odmrsiti. Mefisto kada rešava problem on ga rešava tako da ga ne reši. Nije on tu da bi rešavao probleme već da bi ih pravio.

Marija: - Nisam te razumela. Nekom drugom pričaš? Da se nije Magdalenica došunjala da vidi kako se muž sprema da je vara?

Isus (češe kosu sa obe ruke): - Da vidimo moguće razumevanje rečenice: "Žena odnosi ogromnu količinu svetla ako si u kontradikciji sa njom a u konjukciji sa njenom negativnom energijom usporavanja."

Turgenjev, Dostojevski, Žorž Sandova, Marija, Gogolj Ulaze Gogolj, Turgenjev, Dostojevski i sa vrata, skoro u glas, obraćaju se Mariji.

Gogolj: - Ovo, što imam u rukama, su stavovi za pisce romana, poezije a ne za kolumne o književnsti i autorima.

Pogledajte: “Da li sve dileme stvaralaca treba reći ili sa nekim mišljenjima čekati vreme?”

Naravno, da je centralni problem kako ne obraćati pažnju na ukus publike… i to preživeti.

Gledam na ekranu Cvetajevu i njena pisma. Zabranila je da se njena pisma Pasternaku štampaju pedeset godina posle njene smrti. Misleći da će nekog zaštititi ili da je savremenici neće razumeti? Savremenici nemaja širinu da pesnika, iz svoga vremena, mogu primiti?

Tačno je da svi sve ne mogu primiti. Sveto pismo tako kaže.

Ali ko je taj koji će odrediti ko može neki duh da primi ili ne? Čitalac je taj koji sebi može da dozvoli samocenzuru a pisac ne sme da bude taj. Samocenzura je taština pogolema sa pogledom na ukus publike.

Zašto se ne kazuje život koji se skriva?

Ne bi izdržali jedan drugog? A ovako samo ne možemo da se smislimo. Vodimo otvorene ratove i one podmukle, ignorišući emocije i osnovne interese drugih.

Volja intelektualne namere malo doprinosi dosegu cilja. Volja

fizičke namere taj problem nema. Ili će se ili neće doseći to što se htelo.

Futuristička umetnost više ne postoji? Hoče li umetnik udahnuti nauci da redizajnira čoveka i da mu organe izmeste iz tela? Ili će organe učiniti estetski podnošljivim i kontrolisati ih svesno? Šta je u životu uzročno, predodređeno, teleološko?

Predsvesno je delovalo na stvarnost ili je iz nje izašlo?

Učestvovao sam i moglo je drugačije ali nije moglo da nije moglo.

Kada misao napišeš više nisi njen vlasnik. Ne moraš ni da pamtiš »šta je pesnik hteo da kaže«.

Biti lud ili pametan ili mediokritet nije prepreka ljudskom životu. Smrt tu sudi. Za svaki ljudski um druge životne skupine energija ratove vode. Evidentno je da je rod ljudi skupina farme. Taj, čija smo farma, zna za šta smo – koja je uloga književnosti kada ne znamo za šta smo? Naravno da smo u književnosti da je istražujemo i eksperimentišemo, eksperimentišemo. Pa neka je paradoks do paradoksa.

Sve što će u “Game” biti napisano, autorski tekstovi, pretpostavka, nije dovoljno da mene ubedi. Ali to i nije cilj – da me ubedi, uveri. Dobro je kada mi ni drugi ne veruju. Neka nađu svoj credo.

Ja svoj jesam – pa sebi ne verujem.I nisam rekao da sebe poznajem. I znam da mene možete verovati a sebe ne. Mene poznajete bolje nego sebe. Napisao sam se. Jednu varijantu, vrednu, bezvrednu? Ne znam. Mišljenje mogu menjati. Život koji je bio NE. Gotovo je sa šansom koja mi je data!

Najteže je svoje mišljenje. Bolje ga nemati. Ko će ga izdržati i budalisati celog života sa njim i još jednim jedinim? To mogu samo primitivni ljudi i primitivni narodi.

Bez mišljenja si prazan za druge. Sebi si i takav dovoljan.

Kada dogovaraš svoju volju budi čvrst. Kada braniš mišljenje od te volje odstupi.

Dostojevski: - Mislim da nisi u pravu. Kolumna je priča u aforističkoj formi.

Gogolj: - Postoje vremena gde se mora voditi računa o ukusu publike, da ih privučeš…

Turgenjev: … pa ih onda bubneš idejom da prestanu da misle o sebi jer to vuče energiju i jalovo zamara. Upijaju život upijajućim umom bebe, ostaju svoji širinom duha. Život je kratak da bi čovek stigao da upije sve, ali, gubiti vreme, od te kratkoće vremena, samo na sebe je šteta. Šteta jer možeš više da uzmeš, šteta jer možeš više drugome sebe da omogućiš. Kada kažem sebe ne mislim samo na self već i na telo, corpus delicti.

Marija ih gleda. Žorž Sand obučena u muški džemper, predugih rukava, nekoliko puta savijenih, sa kačketom u koji je skupila crnu dugu kosu, neke špicaste cipele ‘budi bog s nama’, Pantalone kao da se vratila sa jahanja sa dokolenicama navučenim na njih. Marija sve detalje nihovih života zna. Turgenjeva je Sandova dovlačila u krevet kada god je htela, ma gde on bio, ma kakvih obaveza imao. Čarobnica klitorisne kombinacije stidnih dlačica i vagine. Moraću da je pustim da me jednom uvuče u krevet, pomisli Marija. Bože, šta radim? Ko zna koliko ovde ima onih koji mi seksualno po umu šetaju kao po rivi.

Gogolj: - Da, navikneš ih na jedno onda blam, pa izvinjavanje, pa oprosti. A već si ih smetnuo sa koloseka svakodnevice. Seks je zgodan da skrene pažnju i najpažljiviju.

Dostojevski: - Seks je uzimanje u upotrebu tuđa ljudska tela Ovo uzimanje je bezumno ukoliko nema ljubavi. A i ako je ima nema baš mnogo pameti u uzimanju.

Bilo koji oblik uzimanja ljudskog tela, bez ljubavi je silovanje

života. Da li je? Siluješ sebe, tog drugog ili oboje. Pa šta dokazuješ? Ništa ne dokazuješ silovanjem. Možda da nisi imao kud.

Marija (Dostojevskom - seća se suđenja i silovanja seljančice koje je zataškano): - Jeste li vi, nekad, silovali ženu?

Dostojevski: - Ne. Ljubav je učipovana racionalizacija seksualne delatnosti. Mislim da mi silovanje ne bi bilo strano.Prioritet duha u odnosu na telo je sumnjivo.

Marija (posmatra ekran i čita): - Prioritet tela je lepo pokazao Bret Iston Elis u svom romanu “Američki psiho”. Halucinogene preparate koriste da bi odvojili svest od tela. To rade bezumno, ne znajući gotovo šta rade. Odvojeni duh od tela je slobodan i sa njim telo više nema sigurnu, po sebe, komunikaciju. Halucinogene gljive su dobri saveznici kada znaš upravljati oslobođenim duhom od duše a ako ne znaš tada si se približio smrti, fragmentaciji. U telu je duša a u duši duh – Bože, kako mi je sve to tek sada jasno.

Hadasa, Dejan Dejan (u sebi) : - Koliko puta, Isuse, treba ova scena da bude ponovljena a ja da saznam šta treba da uradim a da ne bude greška. Ili… što god uradio biće greška.

Možda bi bilo najbolje, ovoga puta, da joj kažem da mi se spava i da lepo zaspim i spavam.?

Hadasa je sedela je na dvosedu, profilom okrenuta prema njemu. Između nje i njega sedela je na dvosedu ogromna njena torburina. On sve što ima nosi sa sobom a ona nosi u torbi.

Uhvatio ju je šakama za obraze i okrenuo prema sebei. Upijala ga je žmirkajući svojim kafenim zenicama. U vazduhu je visio događaj.

“Torbica” je napravila nepremostivi razdeljak. On se spustio i kleknuo pred njena kolena. Obuhvatio joj je bedra, upako-

vana u neku nedovoljno dugu suknju, stavio svoje lice na helanke ispod nedovoljno duge suknje i osetio ogromnu navalu libido energije. Ona bi tu navalu energije osetila da joj je stavio svoju, kockarsku, šaku, među noge i dodirnuo joj meko tkivo čvrste puti. Uradio je tako – čar je nestala od doživljaja tkanja helanki. Nema puti.

Ko zna odakud mu se pojaviše misli koje nemaju pojma ni sa događanjem ni sa netrenutkom događanja… Hadasa je bila u sazvežđu za koje ni Kopernik nije znao da postoji.

Razlika između mene i debila je u tome što ja znam gramatiku. Moje ja mnogo više eksploatišu “umnici” umne nacije. Želeo bih da imam životnu saputnicu koja zna da misli i zna da ne pamti. Tada bih mogao pričati uvek istu priču i imati različita mišljenja uz priču. Šta bi to smetalo mišljenju? A njoj? Činjenice i onako ne smetamo.

Prvi put sam od tatine mame saznao za reč krađa. Rekla je da ne smem da izlazim na ulicu jer me mogu Cigani ukrasti.

Cigani su bili crni i imali su crne oči a ja sam bio plav i imao plave oči. Njih je Bog stvorio da bi krali decu koja sama izlaze na ulicu i da bi deca za njih posle prosila kada dođu u neko mesto sa svojom čergom i medvedom.

Mislio sam da Cigani žive zanimljivo. Nisam promenio to mišljenje mada sam sva ostala mišljenja, nekoliko puta, i nedovoljno, menjao. Kada ovo završim neću misliti isto. Siromaštvo stanovanja i okruženje dodatno komplikuje život. I pojedincu i narodu. To mišljenje neću promeniti a trebao bih.

Ciganke znaju i da proreknu šta će ti se desiti.

Zašto bih dalje živeo kada bih znao šta će dalje biti?

Verovatno, bih smislio nešto.

Nadao bih se, ustvari, da neće tako biti ili bih sam sve učinio da ne bude tako. To je kao kada bih ponovo živeo i proživeo sve različito. Da li bi živeli kada bi sve, u nedogled, bilo isto? I

kada bi tako mnogo puta, u nedogled, da li bi pristali da živimo? Um ipak ne hvata takvu varijantu sem ako ne bi znao da smo to već živeli. Ko zna šta um misli – on nam naslaže par varijanti, izabere sam predložene I ubedi te da si baš to hteo. Čudo jedno kako je um neuman. Možda i sada živimo neki život koji smo već bili? I ne znamo da je tako. Kada bi se bilo kog detalja setili to već ne bi bilo isto. Ljudsko mišljenje ima problem sa nama jer smo mu nevažni. Nismo tako bitni za um kao što mislimo o sebi. Sad, kada se prema starosti odnosim rasistički, to znam zasigurno.

On, ja, Id, ego, (pojma nemam ko sam, šapućem u sebi): Isuse, o čemu ja sada razmišljam. Ima li idiotskiji tok svesti?

Nema mi pomoći. Misli, majku ti božju… “Jedan čovek i jedna žena”.

Ovde je jedna lepa žena pored tebe… i ko zna kada će ponovo sesti “na kanabe”. Ako je sada ne prigrabiš, od totalne ponude izvođača seksualnih radova okolo njenog tela, nikada je nećeš imati.

Um je, uvek u krivom trenutku, vodio svoje bitke izmirenja čula i razuma… i skrajni već jednom ume svoje umne pogrešnosti …i sada počni, tupavi tulipane, da vodiš moju bitku a ne svoju. Jednom u životu, učini mi, brateee. Za svoje bitke imaš sve vreme ovoga sveta.

A koji sam ja, za tebe, od sve te gungule tvog toka svesti?

Ona je strpljivo čekala, ne požurujući, me da ustanem iz, po sebe, fizički neugodnog položaja. Po njoj, mogu da klečim do mile volje sa naslonjenom glavom na njenim kolenima.

Razmišljam da svoje ruke stavim na, sa tako nemoćno prislonjenom glavom na njenim kolenima, na njene grudi.

Ipak ništa, Ustajem, sedam sa one strane dobra i zla, tj. ‘torbice’i njenog tela.

On (nisam ja) : - Klečao sam ti, prvi put, pred nogama. Bila si

odsutna. Dobio sam tu poruku sa tvojih priglupih helanki. O čemu si razmišljala, majke ti?

Hadasa: - Ali da se ne naljutiš.

On, id, ego, ja, ne-ja, super ego: - Već vidim da hoću ali ‘ajde, neću.

Hadasa: - Mislila sam da li sam ostavila na vidljivom mestu kćerki pare za studentski dom.

Ja, Dejan (govorim nečujnim glasom. Slušaju me oni koji čuju nečujno i uživaju u muzici tišine kao da ju je Verdi Đuzepe uskladio): - E, neka me Bog ubije ako se više približim ženi sa strogo kontrolisanim vozovima u glavi.

Dejan (malo sam ojačao) : - Da li znaš da je vođenje ljubavi sa mnom jedanaesta božja zapovest.

Hadasa : - Predhodnih ima deset?

On, id, ja, ne-ja, ego, super ego : - Ima ih, ustvari devet, “Ne ubij je” Bog je kaz’o da može da se zanemari.

Vidim, da je Hadasa odsutna, ponovo nije tu. Od moje elokvencije slaba korist.

Hadasa (razmišlja) : - Šta rade spaljeni posle toga kada ih spale? Bože, postajem blesava kao i on.

Radakcija Niburi i Koncept Marija: -Da u raspravu uključimo i poslednji deo “Koncepta” koji imate na ekranu.

Na ekranu se pojavljuje tekst sa slikovnim odvajanjem misli koje se grupišu jedna do druge po značenju. Ne zaboravljajmo, da prva uloga reči nije da prenese značenja misli već da šetaju energije osoba koje su u kontaktu rečima – dodaju ili uzimaju energiju. Čakre je potrebno vrlo dobro znati jer rečima se uzima energija ne u celini već od čakri. Značenja reči uzimaju ili dodaju energiju pojedinim čakrama a enrgetski omotač se adaptira, ranjiv ili stimulisan. Mimika i geste mogu da imaju jače značenje od značenja reči. Osmeh je čudo od

davanja energije čakri srca. Geste omalovažavanja razbijaju istu čakru mogu daleko jače nego reči psovke. Čakre Moguće je i da ne znamo da sve organe koristimo u upijanju života. Svaki organ ima svoj osećaj svog sveta. Nismo obučeni za njihovu upotrebu i njihovu kontrolu. Nije valjda da jetra služi da te zaštiti od alkohola? Nije moguće da iz osnova uvek menjamo mišljenja kada dobijemo influencu? Tako jeste ali nije tako to konstituisano. Istočnjaci, sve je istok sada kada smo na zapadu, imaju problem sa vežbama disanja. Hoće pluća da kontrolišu umom koji je isključen iz te uloge.

Drštvena sredina i kreativna ličnost Pokažite mi sredinu i daću vam alternative ličnosti. Alternativa nema mnogo ukoliko se kriterijum ne uzima u cepanje dlake. Čovek nije Bog da ga spomenikuješ crkvama, manastirima, džamijama, sinagogama. Kriminalcima će na grobovima dizati spomenike oni kojima je bio zaslužan. Tu i treba da budu ljudski spomenici a ne po trgovima gde su kao da prete.

Bogatstvo zemlje ne čine fabrike već ljudi. Ulagati u ljude znači ulagati u njihove moći suđenja. Ljudi se služe razumom i emocijama. Emocionalna inteligencija stvara velike resurse oslobođenog uma. Tom inteligencijom si sposoban da pronikneš u svoje postupanje i postupanje drugog tako da ih prorokuješ na osnovama znanja o sebi.

Tvorac nema lik jer ne htede spomenik ni rimski ni atenski.

Niti mu nakloni ljudi trebaju. Snađi se sa svojom slobodom, tu jesi bog koji odlučuje, i poštuj sebe.

Ljudskom istorijom ne vlada razum već bezumni interes pravljena moći pojedinaca i grupa. Interes pravljenja moći je um klase koja ne razmatra gubljenje ljudske energije i prirod-

nih resursa kao bitan faktor ograničenja. Prvo, ljudska energija, je jeftino a drugo, prirodne zalihe, veliko. Novac je istorijsko sredstvo moći. Čovekovo delo je logično samo sa stanovišta njegovog razuma. Zato ga univerzum odgoneta i divi mu se a u osnovi koga je samo drugi razum.

Ništa nije vredno divljenja kada se shvati. Kao što nije vredno ni pokude. Samo je u pitanju druga razumnost.

Peti jahač apokalipse Kriminalac je grabljivac koji upozorava na uzaludnost načina života ljudi koji je nametnut strahom za uslove ličnog života. Kriminalac pare sustiže a da ostari ne koristi priliku. Njihove budućnosti, da su se desile i znale, bile bi ni malo manje neizvesne i zanimljive. Ne verujem da bi svoju smrt naglu menjali za nešto mirniju maglu.

Oni su ratnici iskona – otimači od iskona – pravednici dok država kao zlo postoji – oni su iskonska ljudska profesija vrač, učitelj, vođa, ratnik.

Mistifikacija umetnika Umetnik ima veliki posao – treba da prevlada fizički prostor, prostor tabua, svoj strah, strah posmatrača, I konačno, komunikacija govorom materijala, te govorom emocija. Treba da ubedi sebe da su vlastite smišljotine realnost za koje treba poseban duh da se razume a da lingvističke nedoumice i ćorsokak reči proizvodi filozofske probleme I usput, tek usput, teška definicija umetnosti, izbezumljenosti krika i besa, da je umetnost ćutanje. Čim se progovori o njoj ona nestaje.

Laž omađija magijom kojom istina, čak ni u prividu, ne može da zavara i zaseni. Prvi problem Boga sa ljudima nije bio etički već estetski. Nije mogao da shvati, Bog nije mogao da

shvati, da kada je stvrao sve da je stvorio lepotu koja nadilazi sve – pa i njega samog.

Umetnik živi leptirov let.

Niti umetnik niti leptir zna kuda će. Kako ih vetar nosi, prividno tako oboje putuju svoje vreme života. A umetnika je po broju isto kao I leptira. I od svake vrste.

Hadasa, pročitavši „Lilit“ reče da su to trebale biti dve knjige.

Jedan bi se deo čitao u dahu a drugi je za filozofske teoretičare pa neka se oni gnjave sa tezama, antitezama, sintezama. Lepota je i u postavljanju teza i antiteza a posebno je lepota u postavljanju sinteze kao teze. Čista lepota duha.

Treba pisati dve knjige u jednoj, kao pravilo. Pišem četiri knjige u jednoj: žena, bogovi, filozofija, život iscrpljujućih ljudi.

Uostalom, kako ljubitelje romana uvući u četiri nivoa pisanja već da mu daš njegovo, plus ostalo, sa nadom da neće zaspati.

Svako ima svoj stil i ne treba obraćati presudnu pažnju na stil.

Stil je prividno nepromenljiv. On je karakter rukopisa. I to nije kontadikcija sa: ‘sve se menja’ ‘nema mirovanja’ ‘ sve je vatra koja se sa merom pali i sa merom gasi’.

I stil se menja, ali mu treba vreme duže od ljudskog života.Stil je onaj deo ličnosti kojim se dokazuje da čovek ne živi dovoljno dugo da bi uočio promenu vlastitog stila ispoljavanja svoga života.

Svet novca nije umetnikov svet. Razum je umetniku nejasan jer je njegov razum nerazuman razum, intuicija.

Umetnik je prvi pokretač ili nije umetnik. Intuicija ga drma a ne zna šta se zbiva. Pleksus solaris ga guši te teško, iz depresije, može napolje. Srčana čakra se kida. Umetnik stvara, a nesiguran je u delo. Tašt da se ne može biti više. Umetnici

su tipičan pokazatelj da je život udes. Smrt im dođe kao oslobođenje a plaše je se. Strah ih je da neće znati da umru. Života se boje i ne znaju da ga žive. Ogrnu se u stvaralaštvo a kada izađu sa njim pogrešno im je prirodan korak.

“Hoću da ovo ostane”, kaže Hajdn nad jednim libretom. Zašto je ozbiljan? Zašto se jednostavno ne igra ako je već naučio note i da piše muziku? Ima nameru da “ovo” ostane ili on sa tim “ovo”? Da li je moguće da ga je bilo briga za nas posle njega sto godina? Mi smo mu bili svejedno ali mu nije bila svejedno neka žena koju je maštao.

Kosmička energija Ako postoji univerzum, a postoji, tada je sigurno da se može shvatiti više nego što se može shvatiti. Kombinatorika. Uvek je reč o kobinacijama postojećeg. Nema ništa novog. Novo je samo nova kombinacija. Kombinacija je uvek nova jer nema dva isto. Ali i to je totalno beskonačno za nepostojeće konačno.

Ne znamo, ne znači ništa. Ono što znamo o sebi i nije nam jasno da je moguće da postoji takvo lažljivo biće. ‘Ajde što lažemo druge ali sebe neprekidno lažemo. Pa, to je, stvarno, umijeće iznaći zašto. Šta će čovek raditi u životu je jedno, a sasvim drugo šta će misliti i šta će osećati – posebno ako je i osećanje samo misao. Ovo drugo je bitak ljudskog roda a ne ono prvo. Kada bi život određivao suštinu ljudskog roda ljudski rod ne bi bio vredan drugačije brige sem da ga se koristi kao hrana.

Isus, Sekina, Lilit, Bog

Isus: - Sekina gde je Jovan Krstitelj? Da li si videla šta je uradio?

Sekina: - Da, oženio Evu pa umro. Povremeno je nestajao a da ga niko ne vidi, sada se dezintegrisao.

Oženio se sa reinkarniranom Evom. Ostavio je sa dva sina i kćerkom i umro.

Isus: - Šta sada radi Evi? Neka nova iskušavanja. Zna li Bog za to? Znaš li gde je Jovan sada? Da li je na planeti Zemlji?

Sekina: - Nije na Zemlji.

Isus: - Lilit, kako se Eva sada zove?

Lilit: - Ljubica. Jovan je bio Ahmet, Albanac. I niko ne zna gde je i zašto je tamo gde je. Boga to, još uvek, ne interesuje.

Bog: - Eva je Jovanov problem. Žena sa greškom. Kada Sveti duh odluči uradiću kako on bude rekao. Sveti duh tvrdi da je Eva samo Adamova briga. Za sad nema njegovog zanimanja za „slučaj Eva“ i sve okolo nje. Što znači da ni to, gde je Jovan, nije njegova briga. Naravno, da ja znam gde je, ali to je, njegov, (Isusu) a koliko vidim i tvoj problem.

Isus: - Idem do Eve. Mislio sam da je Jovan otišao Adamu da mu plače na ljudskom ramenu. Kome će, postoji li veća ironija od zaljubljena boga, da se žali na Evu ako ne njenom mužu, čoveku?

Lilit (Sekini):- Sada je izabrala život u totalu prvobitnog greha.

Ako je razlikovanje dobra i zla bio greh šta je onda sloboda ljubavi? Greh? Pa ako jeste greh onda sam u grehu do kraja vremena. Adam je i dalje po pustinjama? Ne učestvuje u ljudskom svom životu?

Sekina: - Ne učestvuje. Kako ga se reinakrnira, ničega neće da se seti iz prethodnog života sem da treba da živi sam u pustinji.

Isus, Ljubica, muž Ljubicin Igranka. Zaglušujuća buka muzike. Srceparajuće pesme na igrankama vremešnih služe za dizanje ruku u pravcu neba i za kretanje sitnim koracima u ritmu: jen-dva, jen-dva. Niko nikoga ne čuje. Svako je sa svojim mislima uz srpski narodni

tam-tam.

Ljubica (pijucka rakijicu. U njen tok svesti meša se Isus): Dva sina i kčerku sam othranila i izvela na nekakav put. Albanac im tata. Vredan i grub. Slični smo. Albanci baš nisu ovde popularni. A ja imam dva sina Albanca i kćer Albanku.

Muža mi nema već dvadeset godina. Šta mi se vrzma po pameti doba kada je stariji sin imao dve godine i kada me njegov tata ošamario?

Muž - Gde si bila do sada, droljo? Ostavila mama sina nam kod jedne prijateljice a 'očla' kod druge. Da nisi iz navike konobarica ušla u neki auto, da brže stigneš, pa vozač skrenuo u njivu? Jado jadna! Prijateljica donela usnulo dete, ja ga stavio u krevetac i šta da sada radim? Moram na posao a tebe nema.

Ljubica (malo nacvrcana): - Evo sam. Pravile smo skulpturu 'Belog andjela', malo pile i ja zaboravila na vreme.

Muž(udari jedan šamar Ljubici, pa drugi, pa treći. Počinje da je tuče i po telu): - Zaboravila na vreme? Je si li se setila deteta.

Ljubica: - Nemoj, molim te! (Ahmet je ošamari još jednom.

Zahvati joj udarcem uvo, uhvati kovrdžavu kosu šakom i vuče je po sobi, sruši je na pod, ne puštajući joj kosu vuče je po podu.) Nemoj, molim te!

Muž: - (Ljubica je na podu, šutne je u leđa). 'Neemoj, molim te! Samo još jednom da te nema sa detetom... Ona skulpturiše. (šutne je u lice). Kako stići iskopati grobove do jutra, a? To tebe nije briga. Živimo od mog posla a ja sam grobar.

Sada treba da radim do ko zna koliko sati bez trena pauze.

Odvratna nakazo (stane joj nogom na šaku). Uhvatiš li se gline smrskaću ti šaku.

Odlazi. Vrata nije zalupio. Zna da jedva stoje na šarkama.

* Isus (Jovanu, upokojenom mužu Ljubicinom): - Zašto je tako surovo tučeš, Jovane? Eva je to!

Jovan: - Ne znam više šta da radim Neće da napusti svet ljudi. Jesi li video? Nije bila kod prijateljice već sa onim tamburašem- ciganom što je svirao u kafani 'Pećina'. Pored sve bede, u kojoj smo, ona ladi dušu Irodu reinkarniranog u tamburaša. Ko pravi takve kombinacije sa reinkarnacijama? Znaš li?

Isus; - Slučaj, Jovane, bog slučaj.

Jovan:- Zagušenje informacijama zemljinog šara čini da imati orginalno mišljenje ne može da bude nešto drugo nego imati paradoksalno mišljenje. Hoću da budem u redakciji časopisa 'Game' u Beogradu sa Karpokratom, tj. Dejanom.

Isus: Znam da hoćeš, pa budi. Vidiš da Eva (Ljubica) traži muškarce preko oglasa. Nalazi ih, večera, i kres u autu da je mine želja i da joj sinovi ne znaju za život njenog nagona za muškarcem.

Jovan: - Individualna seksualna prošlost ljudi je ljudima najosetljivija tačka.

Dejan, Ljubica Ljubica zatrese glavom i odagna misli o svom pokojnom mužu. Čuje Dejana kako nešto govori ali ga ne sluša. Ni ne zanima je šta će reći. Trudi se da ne čuje govor ljudi koji bumbarišu oko nje.

Dejan: - Da li te je tokom braka nekad Šiptar udario?

Ljubica: - Albanac je on. Ne Šiptar. I kćerka mi je Albanka a sinovi Albanci. Nisu Srbi kao ja, ni Šiptari već Albanka i Albanci.

Takve smo mi žene iz moje familije – jedna udata za Slovaka, druga za Cigana . Ja se ‘zezala’, rekla da ću se udati za Al-

banca. I jednog lepog dana, došao Albanac posle nekog posla u kafanu gde sam radila. Popio piće, nešto lagano, pivo, možda. Meni naručio lozu. Sutra došao ponovo. I sutra, i sutra. Pitao me da se udam za njega. I ja udala se. (Ljubica se odsutno seća, ćuti i seća.)

Ljubica (pita Albanca iz vica koji konobarice pričaju po kafanama): - Za tebe, goljo, da se udam?

Jovan(zna vic): - Da, za mene, droljo.

Ljubica: - Šta nas košta da probamo. Gde živiš?

Jovan : - Tu na kraju grada. U jednoj baraci. Ja sam sam.

Gde ti živiš?

Ljubica(razvuče svoj najlepši osmeh) : - Ja ovde... Zatvorim kafanu, počistim, poslažem četiri stolice, popijem po koji aperativ da me stolice ne žuljaju, i spavam. Ujutro sam već tu, pre otvaranja, ne trebam prevoz.

* Ljubica(Dejanu, naslonjena na njegovu mišicu. Visok je, a ona niska, pa ne može na rame): - Nije me udario dok nismo imali sina od dve godine. Ošamario me, I ništa više.Tada sam, kada je on otišao na posao, odnela dete kod ove što je udata za Slovaka. Rekla joj da pričuva malog dok se ne vratim. Ja otišla, u Golubince, u kafanu, gde sam pre radila, da radim. .. i nisam se vratila po dete. Svi poludeli … ne znaju gde sam (smeši se).

Dejan: - Kako ste se pomirili? Rodila si još dvoje dece. Sve sa njim?

Ljubica: - Sa njim. Svi troje su njegovi. Neću valjda da mi deca budu neki polurod. Došao on jednog dana i kaže da je mali bolestan i da se vratim. Šta da radim? Vratim mu se.

Dejan: - Je li te posle nekad ošamario?

Ljubica: - Ne, nikada više.

Počne svirka neke, brzog ritma, muzike. Dejan ode na svoje mesto za stolom. Ljubica nastavi ples sama. Voli da eksponira očuvanost tela. Košuljica tanka i kratka, farmerke na kukovima – pupak se naslanja na dlačice koje ne skida.

Isus, Jovan Krstitelj Jovan (u središtu Sirijusa): - Tražio si me, tražio i našao.

Isus: -Nije te problem naći. Našao bih te ja odmah kada sam video da hoćeš da se dezintegrišeš. Već ne znam kako da te pitam. Ti si ipak Bog. Eva nije tvoja žena već Adamova.

Napravi sebi ženu. Ti se skitaš za Evom, te sa njom te za njom – možda bi Adam krenuo da je potraži. Čovek je, žena mu je. Lepa, večna. On može sa lakoćom da se seti ko je – možda zbog tebe neće. Njemu si je napravio. Ne sebi.

Jovan: - Izbor je jednostavno jednostavan, ako je dilema ‘sve i ništa’. Ne ‘ili’ već ‘i’.

Isus: - Tako ne razmišlja bog.

Jovan: - Znam. Ja sam samo čovek, čovek koji može da ima svojstva boga, a ne bog koji može da ima svojstva čoveka.

Isus: - Život je čudo jer je Sveti Duh dao slučaju da se igra.

Nepovratno da se igra. Bog je stvorio Lilit, ali slobodnu. Tako slobodnu da joj ni on posle stvaranja ne može ništa. Ti si stvorio Evu od Adamovih matičnih ćelija za njega i ne možeš joj ništa… sem da je, iskompleksiran njenom nebrigom za tebe i bilo šta, tučeš.

Jovan: -Zašto imam utisak da sam ponovo u poslu sa ekshumiranim idejama? Isčupali su mi srce čim se transformišem u čoveka. Da li sam ga uopšte imao? Kako iščupati koren koji nije bio? Ti si bio čovek, dozvolio da te razapnu i osetio najgoru patnju fizičke muke koje imaju oni koji imaju tela.

Isus: - Šta hoćeš da kažeš? Da su Ananuci, ja, ti, anđeli, stvoreni bez srca kada smo ljudi? Nismo. Tada ga i te kako

imamo.

Jovan: - Znam, samo pričam da izbacim ljudske otrove iz sebe. Tako ljudi rade – melju li melju da bi se detoksinirali.

Moram u hodu glasnije razgovarati sa ljudskim duhovnim prijateljima. Ničeom i Dostojevskim, Jungom. Možda me ne čuju pa me ni ne savetuju mimo onog što hoću da čujem.

Posebno sada, kada ti ne znam šta mi je za kazati. Reči popravke istinu ne podnose. Kao i reči koje život ukazuju.

Smrtno zaljubljeni su zbivanja straha od nemanja seksa, kažu mi prijatelji, a ja u to sumnjam? Starost uvek progleda novim pogledom. Čovek je pejsaž kojeg permanentno povređuje i iritira strah. I Dejan mi treba. Idem u Beograd u njegovu redakciju. Ko je Dejan? Karpokrat?

Isus: - U redakciji ćete biti sami, Dejan i ti. R.B. je star i samo savetuje.

I nemoj skretati razgovor… O Evi i tebi je reč. Eva je žena dva muškarca. Stvorio si je za Adama, po našoj volji, a po zapovesti Boga. Iskliznula ti je emocija i vezala je Evu za tebe, uz svog muža oseća i tebe, možda na isti način. Ona je svesna našla puta iz raja i oboje vas povukla sa sobom. Raj je u umu, kao što znaš, nije neki fizički proctor sa vremenom.

Jovan: - Misliš da Eva zna da sam, u njenim reinkarnacijama, ja sa njom ili uz nju?

Isus: - Sve pokazuje da zna. Samo Sveti duh i Bog znaju šta se dešava. Mislim da Svetog duha, vaša trijada lomi kod kombinacija susreta energija. Verujem i Boga kod pravljenja novih svetova.

Njena vezanost za dno siromaštva zar ti ne ukazuje na to da zna ko si ti?

Jovan: - Kada je neko tako siromašan kao ona, taj ne može ništa da izgubi – slobodan je, slobodna je. “Sat vremena me muči seksom”, njen slučajni ljubavnik, reći će Eva, a on,

slučajni, za jednu uslugu namenjen, misli da je kralj seksa.

Ko je to žena, Isuse?Ta energija i to telo nisu kontabilni.

Isus: - Jesu. Ljubav, četvrtu dimenziju postojanja, kada ljudi uđu u večnost, smo oslobodili od ljubomore. Ja nemam na koga, kod Magdalene, da budem ljubomoran. Nema ko da mi nagriza ljubav. Ako ona poželi da bude sa nekim koji ne sliči meni uobičajenom ja se integrišem fizički na formu njene seksualne želje. Ona to isto može da uradi. Ona nema razloga jer sam je ja stvorio prema suštini moje želje. Lilit je Bog stvorio maksimalno slobodnu. Prva žena je stvorena – prema esenciji vlastite, njegove, božije, seksualnosti kada je ljudsko biće.

Jovan:- I moj problem je što sam Evu ja stvorio Adamu, prema virtuelnoj želji Adama a nisam mogao da izbegnem svoje doživljaje žene kada sam ljudsko biće.

Isus: - Nju si destabilizirao u seksualnosti, u raskoraku je između vas dvojice.

Jovan: - Stvorio sam kurvu.

Isus: - Izgleda da jesi. Mada to ne znači ništa. Adamova žena, okrenutu prema tvom energetskom omotaču, kao čovečica treba da se ponaša kako? I onda te, uz sve, muči i ljudska ljubomora. A ona igra na kartu da vas muči. Čovek može da izbegne ljubomoru samo na jedan način – neznanjem. Ne sme da zna ni jednu sitnicu iz intimnih veza svoje žene – najmanja sitnici ga psihološki teško destabilizuje.

Mora da se brani i uzima bromazepane, alkohol ili teške antidepresive.

Jovan: - Neke žene muče svoje partnere pričajući im detalje, često i izmišljenje detalje iz svojih seksualnih ili erotskih doživljaja. Ili čak čista maštanja.

Isus: - Da. Primetio si da muškarce to učvršćuje u njihovoj želji za partnerkom. Alarmiran je sistem za zaštitu svoga vlas-

ništva. Najgore što im se dešava je to što ozbiljno, tim proživljavanjem, oštećuju svoje organe. Slabi im imunitet kada počnu da usmeravaju životnu energiju u zaštitu svog prava na konkretan seksualni objekt.

Jovan: - A ono uopšte nije ugroženo. Ili, ako je ugroženo tada je više od ugroženo. Ako Eva zna ko sam tada sve radi iz dvostruke namere. I da me veže i da me maltretira. Kako da podnesem kada vidim da joj se po materici zavija energija koja traži Adama? Da se transformišem u Adama?

Isus: - Da li bi mogao?

Jovan: - Mislim da ne bih hteo. Bila bi to podvala njoj, lepoti ljudskog mene kada sam oni.

Isus: - Sigurno ti ne oprašta što si Adama oterao od nje. Jesi li?

To je sve tvoj krst. Ja sam svoj sam izabrao a ti svoj. Malo mi je jasnije zašto ona dvojica, Bog I Sveti duh, posmatraju vas troje, Adama, Evu i tebe i ne mešaju se.

Glavac Glavac u suknju gleda kao u nebo. Nevolje i u raju će se desiti kad tamo dospe. Glupi mudrac je u stalnom prljavom mišljenju.

Biti pričljiv to je kada nemaš ideja. On nije pričljiv a u nedostatku je ideja. Njegove fantazije ne zavise od njega. Sa petnaest godina je zastario. Knjiga žena mu je jedina knjiga koju smatra da treba imati. Sila “za sebe”. Odbacivanje sveta je za one koji se ne snalaze.

Nirvana nije za srpske monahe. Srbijanske, možda. Hoda kao da se odupire vetru. U stalnoj borbi je protiv nepostojanja.

Seks ne razumeva mističarski. U tom pogledu je vrlo realan – na granici zloupotrebe. Kada je počela trgovina ženama, počela je sa ratom, bio je u prvim redovima trgovine.

To je bio rad nov ali nikakvo vreme nije bilo potrebno da se nauči. I kada je tako, tada se uči usput, na svojim greškama.

Malo malo neka bolest poljupca.

On je izvršilac i zato je sve bosove nadživeo. I Lajavog, koji je delovao sasvim čisto. Živi nekakav čudan bes.

Ništa se nije promenilo ni kada bi bio jako udaren u glavu.

Ako mislite da ne može biti odvratniji nego što jeste probajte mu dati ponovo alkohola. Iznenadite će vas.

Zna da bude vrlo sposoban.

Voli da ima nadređenog koji obezbeđuje finansije o kojima sam ne ume da se stara. Škola dželatovih šegrta je od uvek u ovom grotlu Balkana. Teško je ne pohađati je. Na času si i kada pobegneš niz Balkansku ulicu. Tek onda, okolo željezničke stanice, počinje čas i obuka.

U kriminalu ni u jednom njenom segmentu nema stajanja.

Stalno se moraš kretati. Izlaska nema. Nema kud. Stalno si u šansi kriminogenog. Prijatelj po piću je veoma loš pomagač.

Uvuče te u tuču dok se okreneš na sekundu od njega. Pije da bi se tukao. Prijatelj po hrani i ostalom je pravi. Duhovit, ,ješan’, neumaskiran i odobrava premlaćivanja ‘iz časti’.

Glavac kada nešto zajebe tada je to moralo da se zajebe. A zašto? To se u jednom, ovom životu, neće saznati. Naravno, ni njemu nije jasno da se baš uvek mora tako.

Srpski Berija u srpskom kriminalu. Projektovani agresivac.

Berija je imao Staljina a Glavac Staljine.

Mlad, srčan, velike fizičke potencije. Bez skrupula. Prijatelj je prijatelju..Dalje je opasno.

Mada je jednog prijatelja, igrajući se motorbiciklom, ubio. Ne znam da li je zbrinuo njegovu porodicu. Takva obećanja ne stignu da se upamte. Žena mu je stabilizirajuća osoba u velikoj energiji muža. Medicinsko zanimanje joj je prigodno i potrebama muža.

Kuća je tamo gde je žena koju voliš. Ima mnogo beskućnika.

On nije beskućnik.

Glavac opsesivno voli masovne tuče. Teško ga kontrolisati.

Cuner i Dugi ubijeni. Sale dospeva duge robije. Boban umire, rak grla. Popa opslužuje sedenjem i klimanjem velikom glavom. Ključni Bugarin juren i policijski stignut odmah posle ubistva Dugog. Ako nije biće i on ubijen. Svima je Glavac desna ruka. Sa njihovim smrtima nema ništa sem što u pravom trenutku nije bio na pogrešnom mestu. Da je bio ne bi se događaj dogodio.

U Frankfurtu ga nalazim bez ikakvih lutanja. Prvi put sam u tom gradu. Nestalo meni i Popu para za kocku, mi u Salzburgu… I idem da nađem Glavca. Duguje mi nekih pet hiljada. Mnogo velik je.Tražim ga sopstvenim autom pa pešake u rejonu gde radi. Bez mobilnih telefona. Prolazim ulicoma prostitutki. Blizina željezničke stanice. Vuku me devojke a makroi ubeđuju da treba da svratim kod njih. Desetak minuta kasnije prolazim istim putom sa Glavcem. Niko nas ne poteže i ne prilazi. Prolaz slobodan. Skoro ubrisan. Sedimo u kafeu sa Saletom i nekom lepom devojkom. Ona ne zna srpski ili ne treba da zna. Sklupčana je na sedištu separea. Sedi na nogama. Haljinom kao pokriva ono što pripada Saletu.

Glavac pokazuje prozor sa kog ih nemačka “murija” posmatra. Zajebava se drskim gledanjem u prozor.

Snimljen si profesore, govori mi. Isteraćemo Ćentu iz Ofenbaha.

Nemoj sa Jusinim prijateljima da ratujete. Ima za sve.

Prošlo je njihovo.

Dobro, ja i onako idem odmah nazad u Austriju. Detalje bolje da ne znam. Znaš da mi je Jusa prijatelj. Nadam se da se Ti i Sale samo “kurčite”.

Vode me na ručak.

Saletov brat će posle u Jugi učestvovati u reketiranju Miće, mog prijatelja. Uzeli su mu sve. Čak i ono što sam mu ja pozajmio. Nisam znao da im je u šemi. Posle je bilo kasno.

Nisam stigao ni svoje da vratim. Žena me pritiska oko tog duga. Edi pokušava naplatu ali odustajem. Nema love. Vidim da nema. Zamislim da sam 53.000.-DM. izgubio na pokeru. Žena se ne slaže. Kaže, imamo decu. Pogrešno se lepotica udala. Nakupilo se toga pa me je i ostavila u najgore vreme. Kako ne praštati grešku prijatelju iz vremena kada smo mislili da ćemo biti fudbaleri.

Pomerio me je na skroz taj nikakav fudbaler.

Glavac se vrlo razumeva i voli radove oko mehanike automobila. Hoće da uči i da zna takve poslove.

Nema lutanja i skretanja a bio je vlasnik svojih ideja opstajanja. Četničko dete. Najbolji prijatelj Grša – partizansko dete.

Na najvišim nivoima najsigurniji su bili oni koji nisu imali filosofske dimenzije uma, koji su bili vezani za konkretan rad neke proizvodnje. Kao da je ateistička vlast shvatila poruku Svetog pisma da zdrav razum , razum koji ne zbunjuje, posebno njegovog vlasnika, razum koji te bezpogovorno vodi, je razum ribara, stočara, zidara, molera, stolara … Intelektualci su zbunjujući i ne uče se radu i veri i kada ih veličaju.

Glad mu, kada je gladan, remeti komunikaciju duha sa njim.

Vino mu obično ide u krivo. Jednom se pod malo jačom vrstom ‘vina’ zatvorio u policijski auto, puštao sirenu a narodni vlasnici ne mogu ući unutra. Bilo je gadno izlaziti lavu u čeljust.

Nije bio opasnik za prijatelja, nikada, ni najpijaniji.

Gleda papagaje u kavezu i očekuje da žubor glasova koje ovi razmenjuju počne da ima neko značenje. Bića koja govore i

koja ništa ne kažu su pesnici i papagaji. Sa njima samo žene, pomoću sopstvene blesavosti, komuniciraju, kaže.

Striptiz bar, noćni klub,Glavac, Ljubica

Glavac: Vi biste da radite? Koji posao?

Ljubica: - Da li je ovo noćni klub?

Glavac: - Jeste, tako piše i na vratima. Ali je još i mnogo toga drugog.

Ljubica: - Ja bih radila to, “mnogo toga drugog”.

Glavac: - Može, roba uvek mora da se proba.

Ljubica: - 100 Eu. vas proba košta – inače je malo skuplje.

Glavac: - Za stotku će biti dovoljno.

Odlaze u sobu. Posle pola sata izlaze iz sobe.

Glavac: - Telo vam je sasvim Ok. Koliko godina imate? Mora šminka malo lice da vam dotera… nije baš u punoj svežini.

Lubica: - Ja bih dolazila na poziv. Može i seks u kolima.

Nemam vremena da budem celu noć sa gostima i da ih animiram. A i nisam u tome vešta. Koliko imam godina nije bitno, ko sam su nebitne sitnice. Zovite me Eva. Najbolje je da vama gost plati kada sam u vašem lokalu dala uslugu. A ako je u kolima neka meni plati moj deo a vi svoj uzmite ovde, ili kako vi kažete.

Glavac: - Ako vam pošaljem gosta sa autom nema da razmenjujete telefone.

Ljubica mu pruža ruku. Zove ga na njegov broj telefona mobilnim, on je prati ka izlazi, plaća joj 100. Eura, memoriše njen telefon.

Glavac: - Radiš samo za mene. Ako za nekog drugog budeš radila biće problema.

Ljubica: - Nema problema, ćao.

Glavac i izbačivač

Glavac: - I šta si saznao.

Iz.: - Pratio sam je do kuće. Udovica je. 42.godine ima. Ima dve kćerke I sina. Sin 15.godina. Deca su nacionalne manjina. Ne sme da ih eksponira zbog ovog sranja u Bosni.

Stričevi su im u Turskoj. Imaju tri rođena. Otac je nestao ima tri godine. Pre će biti da su ga ubili. Ona nadniči i radi na crno, za mašinama, kod privatnih plastičara, bere duvan, tovari kukuruz I tako te stvari. Ovo nije radila do sada..

Glavac: - Čekaj imam kockara Miška na telefonu… Slušam te, Mili. U Beogradu si i treba ti ženska? 200.Eu na sat.

Vreme za večerom se ne računa. Plaćaš njoj sve ona će mi pare doneti dan kasnije.. Imaš gajbu ili u autu? Ne znaš – auto imaš. Ok. Zovem te za par minuta. Gde si?..Ok… Okreće Ljubicu. ’Ljubice, možeš li biti na N.Beogradu, kafe kod Peconija. Da, uzmi taksi na moj račun. Dvesta će ti tip plati za sat vremena.

Svakih sledećih pola sata po stotka. Delimo i donosiš mi odmah ili sutra. Opet je taksi na moj deo. Tvoje čisto fifti-fifti. ..Alo, Miško dogovoreno. Biće za sat vremena kod Pecnija.

Imaće crvenu jaknu, niska, zgodna, po tvojom ukusu, bre.

Znamo se.

Iz:. – Da ih pratim od Peconija? Nisi joj rekao ili jesi za drogu da ne može da uzima ako joj nude.

Glavac: - Matorka, valjda, zna šta ne može da uzme za svoje zdravlje. Čista je po tom pitanju. Proverio sam u svojoj sobi.

Nudio sam joj malo praška. Neće. Vinjak i pivo može ali ništa na mnogo. Ima meru. Navikla.

Ljubica, Miško i ostali Miško (prilazi Ljubici kada joj je video crvenu jaknicu): - Vi ste Eva? Ljubica: – Ja sam Eva .

Miško: - Da platim ceh pa idemo.

Ulaze u auto. Pređi na zadnje sedište i skini sve od struka. .

Ja ću da uvučem auto u jedan haustor pa posle idemo u stan. Miško uzme Ljubicu na zadnjem sedištu na potpunog brzaka. Ljubica mu skida zaštitu stavlja u kesu koju je pripremila za to.

Miško: - Idemo sada u gajbu. Ne treba da mi objašnavaš tarifu sve znam. Računamo vreme od ulaska u auto. Eva ti je umetničko ime.

Ljubica: - Ne, ja sam Eva. Ulaze u stan. Sada su potpuno nagi na krevetu. Sve je završeno za oko pola sata. Miško naučio sa kurvama “na brzo”.

Ljubica: - Idem da se istuširam?

Miško: - Naravno, ja ću da obavim par razgovora a onda možemo da ponovimo ljubav.

Ljubica se vraća. Ponavljaju ljubav. Isto vreme isto rastojanje.

Odjednom se čuje muški glas iz susedne sobe.

G1: - Daj šta toliko otežeš. Otekla mi muda slušajući te.

Miško: - Eva, ovo je Joca.

Ljubica: - Neću sa dvojcom.

G1: - Ko je rekao dvojica. Ima nas četvoro. Još dva snažna momka, rasta od trideset pet godina staju na vrata, mašu Ljubici. Joca se skida i ulazi u krevet. Ljubica pokušava da ga izbegne. On ogroman, nema joj kud, širi joj noge i ulazi.

Počinje redaljka. * Ljubica (razmišlja u sebi): - Dobro je da su ostala trojica izašla da ne gledaju golotinju drugara… Polako Ljubice, možeš ti to. Samo da te ne ozlede. Svi su mlađi od mene – možda i deset godina. Ljubo, ljubice, ljubavi polako, uživaj u ovom snažnom dečaku na sebi. Misli pozitivno – ovo je posao.u kome sam ja varalica a oni robovi strasti.

* Posle tri sata “zabave” i dve boce viskija, muškarci razmešteni po foteljama, poluobučeni, zadovoljni. Ljubica uzima svoj veš, odlazi u kupatilo, ćuti, nema joj ni grča… ni suza. Misli na sina i kćerke.

Ljubica (U kupatilu. Gleda se u ogledalo): - Bože, šta radim?

Brojim broj odnosa. Onaj mršavi je bio u meni dva puta ovi ostali po tri. To je 11 x 100…I Miško jednom u autu. Na sat bi ih izašlo manje. Tražiću 3600. 4x900.. To je za njih sića. Ova kuća je kao kuća predsednika SAD, jebote. Kupatilo ima zlatne ručice. Ovi uopšte ne deluju kao muškarci koji mrze žene. Pažljivost prema ženskom telu se ne uči, to je stil, stil je sam život, individualnost individue, ovi imaju stila.

Desetak minuta kasnije Ljubica izlazi iz kupatila, obučena, kreće prema Mišku po pare. Taman da zausti koliko treba da joj plati kad jedan od snagatora je hvata za suknju,udari joj “preventivni” šamar i odnese je na krevet.

Miško: - Kuda si krenula, mala?

G1: - Platili smo Glavcu za tri dana. Posle tri dana možda ideš u inostranstvo. Moramo da vidimo sa njim.

Ljubica bi da izbegne batine. Shvata situaciju koliko je shvata. Treba izvući glavu bez ozleda. To joj je bilo jasno čim se drugi pojavio na vratima. I Glavac ne zna za ovo, garant. On je poslovan čovek I prevarant onoliko koliko su svi koji se pojavljuju na tržištu poslovanja. Prostitucija sigurno nije posao za tupamarose.

Miško: - Lezi tu i ne diši naročito brzo. Možeš da spavaš dok te neko ne probudi. Joco, idi po piće i klopu. Donesi tri velike pice. Devojka je na dijeti pa za nju uzmi dijetalnu. Hoće li neko roštilj? Uzmi, kad si već tamo, od svega po malo.

G1: - Meni donesi Karađorđevu (šniclu).

Glavac, Lajavi, Ljubica i ostali Glavac: - Idi vidi šta je sa Evom. Što ne donosi pare. Miško mi se ne javlja na telefon. Ima barem pet telefona.

U tom zvoni telefon. Miško na vezi.

Glavac: - Gde si, brate.

Miško: -Mala ti je super. Daćemo ti 3.000.hiljade pa da je vodimo u Italiju.

Glavac (više ironično): - Malo je, brate. Gde ste? Da je i ja za sretan put još jednom pogledam. Jeste li svi na broju?

(Glavac se ugrize za usnu kod ovog pitanja) Miško (dobro podnapit): - Evo nas u Jezdinoj kuću u Tolstojevoj. Imali neki poslić i palimo preko čim budemo keširani.

Dođi! Evo, Eva te željno očekuje.

Glavac: - Krećem.

Glavac (okreće ‘poseban’ telefon i kratko u njega kaže): Krećemo. Ne mogu da verujem da mi je rekao lokaciju gde su i da su sva četvorica tamo.

Glas iz telefona: Ima ih deset. Dva su na sigurnom . Druga četvorka znamo gde su i stežemo obruč da ni jedan ne izmakne. Budi oprezan. Jedan je u gradu i možda naiđe tamo u nezgodan čas. Nismo hteli da rizikujemo da ga pratimo. On nema kud. Potpuno obeležen za svršetak. Nizak, nabijen, ćelavac, crna vetrovka sa kapuljačom. * Na vratima Jezdine kuće, bankarska pa bogata, Glavac i Miško se pozdravljaju.

Glavac: - Kocka ne ide, ni benzinske pumpe nisu baš pune, pa si prešao u naš ugao robijašnice. Lajavog znaš sa bečkih ratovališta. Iza leđa ogromnog Glavca pojavljuje se Dugi.

Dugi (iskrivio osmeh): - Kako je, brate?

Glavac: - Gde ste barabe. Daj da vas ljubim, mamicu vam

neobrijanu.

Svi se grle i po tri puta, kako pravoslavni paganus pravila lepog ponašanja zahtevaju, celivaju.

Glavac: - Gde je mala? Valjda ste je okupali za mene. Ulaze u sobu gde je Ljubica. Sedi na krevetu. Vidi Glavca, ustaje.

Posle toliko dana razapinjnja na vlastiti krst suze joj polaze niz lice, same, ne plače, ne grči se.

Glavac: - Vidi kako mi se mala raduje. ‘Ajde devojčice skidanje, da vidim bradavice.

Ljubica ga gleda, ne mrda, suza joj se zaglavila kod usne.

Glavac: - Nećeš sa osmehom? Hoćeš li onda ovako?

Vadi mauzer prislanja joj ga uz slepoočnicu, zatim se naglo okreće I puca Mišku tačno u čelo. G1 pogađa u srce. Lajavi puca u drugu dvojicu. Namestio se, pa im puca direktno u potiljak.

Glavac (Ljubici): - Idi se umi. Morao sam ovo. Ne sme tebe niko da siluje.(Ljubica odlazi u kupatilo).

Pretresi im džepove (kaže Lajavom) i uzmi keš. Ništa drugo ne diraj.

Glavac uzima telefon,poseban telefon, i priča u njega: Pošalji manikirku – slomio sam nokat.

Glas iz telefona: - Izlazi odmah, beži odatle, dolazi civilna murija!

Glavac ulazi u kupatilo, uzima Ljubicu oko pojasa i iznosi je iz stana. Ona u polusvesnom stanju opustila se, bez nade ili sa viškom nade.

Glavac: - Lajavi, što si uzeo, uzeli smo , uzmi njenu tašnicu i vidi ima li kakvu bluzicu, štiklice. Sve uzmi njeno. Brišemo.

Izlaze i odlaze prema ‘Pikovoj dami’.. Lajavi je za volanom, vozi bešumno, brzo. Na zadnjem sedištu Glavac i usnula Ljubica.

Glavac zove lekara: - Čekaj nas u ‘Dami’. Imam devojku pod

stersom je i treba joj neki antibiotik. Nemoj da nemaš nešto što devojci treba … ne znam, jebote. Po telu nema fleke … šta ja znam kako joj je dole... nemam nameru da gledam, ti si ženski lekar a ne ja. Videćeš uskoro… da … i voziš je direktno njenoj kući…usput ti je… i daš joj svoj telefon ako joj budeš trebao…mene možda nećeš sresti, mora da se krećem hitro.

Ljubica se oporavlja. lekar joj se osmehuje, osmeh leči sve.

Vraća joj se poverenje u sebe.

Doktor: - Biće sve u redu. Jaka ste vi, mala, žena. Gotovo da nemate fizičkih povreda. Volja vam je sabijena ali sada će ona doći na svoje mesto. Ja ću vas voziti vašoj kući, odnosno, u vaš kvart. Za slučaj da vam se sloša, mislim da neće, nema nikakvih indikacija za takvo što vi ćete me nazvati I objasniti gde ste.

Glavac uzima neku koko-šanel tašnicu, stavlja u nju smotuljak od dvadesetak petstotki Eu i prebacuje sitnice iz Ljubicine stare tašnice u novu.

Glavac: - Nisi zapazila na licima nekih ljudi apopleksiju. Piše na licima nekih ljudi da neće preći tridesetu godinu života.

Piše…Ništa se nije desilo. Ako misliš da jeste nemoj da se sećaš. Važi?

Ljubica klima glavom u znak saglasnosti.

Ljubica: - Hvala za novac. Mnogo mi treba, mnogo.

Glavac: - Znam. Nemoj ovim poslom da se baviš. Vidiš da ti ne ide. I da… evo ti ova crna haljinica, crna jaknica, i štiklice.

Ovu tvoju garderobu i tašnicu menjam za tu koju ti dajem.

Treba mi nešto za uspomenu od tebe.

Ljubica: - Zezaš… pa ovo vredi čitavo bogatstvo …a moje je sa buvljaka.

Glavac: - Ne šalim se. Volim uspomene. Ja sam pasionirani skupljač doživljaja. Lepe se na mene kao muve, da prostiš,…

Zvoni Glavčev ‘poseban’ telefon.

Glavac (Ljubi Ljubicu u obraz i viče u telefon): - Gde si matori? Čim si se oženio ne smeš od žene ni telefon da digneš.

Glas iz telefona: - Slušaj, bila je neka ženskica sa njima.

Neka od tvojih. Ona mora da nestane.

Glavac: - Naravno, to je jedna Ukrajinka. Jedva zna naš jezik.

Ali za svaki slučaj već sam je poslao na Siciliju. Bila sve vreme udrogirana. Ne brini. Ne zna ništa. Ja kada sam ušao bila je komirana načisto.

Glas iz telefona: - Iz Peconijevog lokala mi javljaju nešto drugo. Ali tvoj je to posao, deo tvog problema. Nemoj da gazda divlja na mene zbog sitnice, kao što je život male drolje, Glavac: - Ne brini. Zaboravi moje probleme imaš valjda svojih.. Dogovorili smo sto hiljada za ovaj posao. Po džepovima je bilo manje od trideset. Dođeš mi 75.- tisuća.

Glas iz telefona: -Šaljem ti odmah na rutinsku shemu. Budi pametan.

Glavac (Stavlja Ljubičine stvari u kesu za smeće i govori radniku): - Malac, ubaci ove krpe u kotlarnicu na mazut. Da ojačaju plamen.

Radnik: .- Hoću šefe.

Isus, Jovan Krstitelj

Jovan: - Ni jedan orgazam sa mnom nije imala. Namerno nije htela. Da pokaže da sam joj nepotreban.

Isus: - Ti si među nama najbolji poznavalac ljudi u onih 33,33% njihove svesti poklon boga slučaja.

Jovan: - Vidi kakvu SMS poruku Ljubica šalje Dejanu.

‘Nisi me ničim povredio. Ne želim više ni sa kim da kontakti-

ram. Čitam Lalićev roman ‘Hajka’: “Ništa naročito nije život, samo lavež za lavežom, i jedno malo ništa između dva sna.”

Saživela sam se sa njim kao da je živ i tu pored mene. To mi je sasvim dovoljno da budem srećna.’

Isus: - A Dejan, po običaju, puk’o? Posebno što ga je povredila sa davanjem prednosti Laliću.

Jovan: - Eva će mu biti kap u čaši izlivanja gorčine na sve niti njegovog života. Ukoliko ga čudo ne zaustavi. Stvar slučaja je hoće li sići sa uma ili će mu ta kap srce zaustaviti. Lako bi on to pregrmio da ima novca. Novac je treća varijanta njegovog preživljavanja.

Isus: - A novac znači povratak u kocku.

Jovan: - Otići će u kocku. Njegova genealogija trajanja ne zna za samoubistva. A za ludila znaju ali ne da se pogube – već da pogube drugog.

Isus: - Njegov koren je Kain. Gotovo je – već moram da gledam knjigu postanja.

Jovan: - Pogledaj, koju je uvredljivu poruku poslao Ljubici taj Kainov potomak a moja Eva mu kaže ‘Ničim me nisi povredio…’. Da li je moguće da Dejan ne zna ko je?

„Žao mi je što nemam auto da skupljam žene po ćoškovima, benzinskim i drugim stanicama. A i nisam ta vrsta muškarca.

Bolje je biti drkadžija i drkati, kako moj prijatelj, Milivoj – genije, reče, nego sa ne-ženom biti. Moja je nesreća što kada me žena pogleda dva puta ja se u nju zaljubim. A ako se pritom još i osmehne zaljubjivanje mi postaje obaveza... da žena, valjda, ne troši poglede uzalud.“ Isus, Jovan, Isus: - Popizdeo čovek pa uvlači i nju da popizdekene. S obzirom da je on ranjiviji, jer je voli, ona njega ne voli, tek se

malo emocionalno pokrenula, on će doživeti njeno grubo ostavljanje uz laži koje lome srce potomaka Kaina . Svesno nikada ne bi poslao tavu poruku, da je pustio da mu reči prenoće. Biće mu gadno. Počinje da mi ga bude žao mada je svejedno. Moram mu poslati neku ljubav njegovu staru, koja ga pamti. Ženi teba mrvica da ga voli a da ostane sa njim to je druge priče priča.

Ljubica tj. Eva će se pokazati zlom ženom. Oseća ona, ili zna, da je svejedno biti zao ili dobar, nije joj dato da razlikuje, svejedno joj je. Nama neki lek faktor iz energije ljudske žudnje treba a sve drugo je svejedno.

Ti si je sastavio od energija i Adamovih matičnih ćelija a ne ja. I šta bi sada – da Dejan načisto pošandrca?

Jovan: - Ja sam je napravio, tako kako kažeš, ali za druge neke situacije a ne za farmu i najmanje da izluđuje, i ovako matora, nekog. Njega užasava servilnost žene a Ljubica ga opčinjava.

Farma se tek posle progonstva javila kao ideja Svetog duha.

Eva ima osećaj za kosmičku lepotu a progonstvo iz Edena, joj je teško palo. Ona je odgovorna ne samo za sebe već i za Adama i svoju celu lozu sa njim, ali i za odnose ljudskog roda prema ženi. Prva je mama ljudskog roda... Lilit je, vezana za Avrama, nekako, kako... ne znam kako.

Isus: - Ne bih o Evi više. Ona je bez Adama pola, a to znači niko . Nema ona neke nade za život i ljude kojima daje sebe u svojim reinkarnacijama. Ona je večna žena kao i Adam što je večni muškarac – mi možemo kako hoćemo svoje transformacije oni ne mogu. Oni su samo jedna mogućnost, naravno sa beskonačnim nizovima,ali uvek vremenskim i prostornim dimenzijama dimenzionirani. Malo mi je nejasno kako će njih dvoje u svetovima viših dimenzija sa dimenzijama sveta ljudi, ali to je eksperiment Svetog duha i njegovog izvršitelja –

Boga.

Jovan: - Kada si me već zvao daj da analiziramo njegovu poruku njoj. I kod svega ona ćuti ili ga laže. Zašto ga lomi?

Naravno, da je sve svejedno jer im je život bez smisla sa njihovog aspekta, bilo kog, ali zašto ga lomi? Oboje su samo deo organizama farme, smisao je van tokova njhove svesti, svrha im je u žudnji puti, dodiru muškog i ženskog. I to ona očigledno zna.

Zašto ga izaziva na dodir pa se povlači? Ona zna da je Eva, Jovane.

Jovan: - Za to, da li zna da je Eva, ne znam, ali za žudnju znam da zna.

Zna, očigledno zna, i da će se ta vatra, kod njega, ugasiti već nakon nekoliko sjedinjavanja. Čak i taj termin 'kontakt' upotrebljava iz veoma rizičnog perioda svoga života.

Novinski termin – lični kontakti, rubrika lični kontakti, on traži nju, ona traži njega.

To ona radi zbog njegovih emocija prema njoj. Ne bi ona podnela drugu ženu pod njim, iskušava ga, ali ne bi podnela. Šta da radiš?

Adamu, mi Ananuci, ne možemo u svest.

Nije nam svima sve dato – jeste, svima nam je sve dato, ali ne znamo kako da koristimo. Čak ni ljudima nije sve svejedno jer mogu, kada bi znali, vrlo da utiču na kvalitet vlastitog života.

Isus: - Eva definitivno zna ko si Jovane i ostavi je na miru.

Ona mašta samo o jednom čoveku, i želi samo jednog čoveka, čoveka koga je stvorio Bog. Jovan: - Vidim da si siguran, ovoga puta, u to što kažeš. Bio si u njenoj svesti?

Isus: - Bio. I kada me je primetila gotovo istog trenutka me je

izbacila. Jaka žena, apsolutno žena nad ženama. Video sam to što sam ti rekao. Sve ostalo je za nju cupkanje u mestu da se ne prehladi. Odavno je ona mi, ali neće da bude mi.

Možda je Sveti duh uzdigne, i nju i Adama, uz samog sebe.

To je očogledno. Adam tek treba da se pojavi – predugo je samoizoliran. Ja sam uz Boga, ali oni idu Svetom duhu, u sfere ideja. Tamo je za sada samo Nikola Tesla.

Jovane, idi svojim putem a ne tragom svoga dela. Ma koliko ti delo bilo ti ono nisi sti, niti se to delo može svesti na tebe a još manje ti na njega. Eva nema tvoje moći ali potencionalno ona je iznad tvojih moći.

Jovan : - Ako Eva zna ko je ona zna i ko je Dejan. Iz loze Kaina ne znači ništa precizno ali je on, možda, reinkarnacija Karpokrata, tvoga zeta, reinkarnacija muža Sare. Isus : - Ako jeste, onda je ta reinkarnacija preživela izmene do neprepoznatljivosti.

Jovan : - Da. Tolike promene da više nije bitna njegova genealogija. Ljubica tj. Eva mu je… šta bi mu bila … neki rod – nemamo ni mi oznaku za to srodstvo.

Isus : - Imamo i pogledaću. Ako mu Adam priđe tada ne moram ni da gledam.

Dostojevski, Sofija, Turgenjev, Gogolj, Žorž Sand Marija: - Hoćemo li krenemo sa radom i da lepo zajedno, cela redakcija, pogleda poruke ovog potomka Kain-a i Eve u reinkarnaciji Ljubice? Ima li dobrovoljac koji će pisati članak?

Gogolj: - Ja ću ga napisati, ali da čujem vaša mišljenja.

Dejan je potomak Kaina? To znači da je rod Evin.

Turgenjev: - Jeste, 1000 generacija posle. Te je u ovom slučaju, verovatno, irelevantno, ali ne mešam se u vaš pristup pisanju. Da pogledamo poruke sa aspekta pitanja da li im napreduje odnos? Kuda se usmerava sam po sebi? Gde

im je diskrepancija emocija i volje?

Njene poruke su, ne znam zašto, ali indikativne. Umorna je.

Erika Jong, književnica, je svako popodne, jedno vreme, vreme kada je istraživala vlastite emocije u seksualnim odnosima za jednu noć, imala drugog muškarca i zaključila da to ne vodi ni jednoj vrsti zadovoljnosti sobom, sreći.

Njegove poruke mute vodu, njene ne. Ona se igra jednostavnošću. Čak ni ne čita njegove poruke. Ni blizu njegovom razumevanju ne razume ono što čita. On misli da znače jedno a ona drugo. On, prvo o njima misli, da znače jedno drugom a ona ne misli. On, još neverovatnije, misli da ono što napiše, da drugi mogu da shvate kako je napisano, bez njegovog predzanja na osnovama kojih ih je piasao a posebno emocijama koje su mu bitan kontekst pisanja. Žorž Sand: - Njegove poruke su pritajeni bes povređenog muškarca.On je varijetetska ličnost. Zna da ništa ne zna – za razliku od Sokrata, koji isto zna da ništa ne zna i koji misli da se može doći do znanja, Dejan misli da se ne može doći do znanja a do rama znanja nikako. Solipsista na čisto, ali koji je uvek spereman da promeni mišljenje. Žene žele muškarca sa kojim im je na čisto. Muškarac nikada nije na tako sa sobom, ali intuicija žene je nepogrešivo vodi.

Dostojevski: Nepogrešivo vodi u vlastito pogrešivo, ali koje se ne dovodi u pitanje bez drastičnih posledica po muškog dovođača u pitanje.

Sandova (ne obazirise na primedbe i ide dalje): - On se igra rečima i njenim osećanjima vezanim za reakcije koje misli da izazove. Hteo bi da bude sa njom ali je se i plaši. Zaista je se plaši. Nije siguran da li bi ona otišla drugom i između njihova dva seksa. Ne veruje joj, a plaši se koliko bi ga polomilo saznanje da ga vara. Toliko o njoj misli da je u žudnji kao pred kurvom.

Dostojevski - Mislim da je i u pravu.

Marija: - Pusti šta ti misliš. Zarazićeš energije zarazom narcisoidne ljubomore za koju ni Sveti duh ne zna da može da se desi…Šta kažu, gospodine Turgenjev, instrumenti za vibracije emocija?

Turgenjev: - On samo pokušava da se sakrije iza reči ali je iskren, maksimalno iskren. Ona je u ozbiljnom problemu, deluje samouvereno, aparat konstatuje granicu rascepa ličnosti. Gotovo je u ludilu. Instrument za toksinaciju pokazuje veliku količinu bromazepana. Uskoro će se zaključati u sobu i poduže spavati.

Marija: - A da joj vidimo istoriju ličnosti. U svest joj ne možemo jer je Eva. Dejanova poruka je smrtonosna.

Gogolj: - Na koju misliš?

Marija: - Na ovu: “Sada si se uplašila raskrinkavanja sebe i pobegla u prazne reči , reči koje ne znače ništa - 'život je malo ništa između dva sna'. Zasuta si grobovima ljudi koji su bili mrtvi za života i sejali znake smrti. I decu su rađali za umiranje a ne za život sem ako je život 'ništa između dva sna'. Pobegla si od mene jer vidiš da vidim ceo tvoj život kao na dlanu. Vidim i bedu koju bi, zajedno sa Lalićem, da promovišeš u univerzalno.

Uživaj u životu mrtvaca.“

Gogolj: - Test poruka ili ili. Ako ga sada ne ostavi neće nikada.

Dostojevski: - Muškarac ne sme da igra sa takvim rečenicama ženu koja je jednom nogom u raspamećivanju.

Gogolj: - On to ne vidi, kao ti sa ekrana. Čekam tvoje ponašanje, ovde na Niburi, kada se uvučeš u klubove ljubiteljki pisanih reči.

Moram imati Dejanovu poruku pre nego je napravio autocen-

zuru. I ona, možda više ona nego on samocenzuriše se.

Marija: - Nije problem, samo klikneš ovaj taster i drži slovo 'V'.

Gogolj učini tako i ukaza se tekst:

„Gosti j. mladu konobaricu , nesposobni za ljubav. Prošlost ti se danas kompletira. Hoćeš da se j. na oglas.

I ne glupirajmo se više. Kako ne vidiš ko bi ti mogao biti u životu?

Ma baš me briga.“

Marija: (oseća misli koje joj se nude i govori ih): - Ljubica se zabavlja sa svojim telom. Ruga mu se, i telu i muškarcima.

Moglo joj je telo biti bolje sačinjeno. Ignoriše sve muškarce. Šta ako je ona Eva i čeka Adama? Tada zna, da je ona hiljadito koleno unazad njegova baka. Koliko joj je Dejan smešan sa tim: „Kako ne vidiš ko bi ti mogao biti u životu“.

Dostojevski: - Da li je tačno da će ceo ljudski rod preći u četvrtu dimenziju sem svih potomaka Adamovih i Evinih – Kaina, Avelja, Seta i sedam njihovih kćerki? Oni neće preći u četvrtu dimenziju i dalje od kraja vremena. Biće večno večni ljudi.

Na kom sajtu to da pogledam? Znaju li se svi potomci Adama i Eve? Koji su? Ima li njihove neke Knjige postanja?

Glavac, Ljubica, tok svesti Ljubica (Eve) Ljubica stoji na autobusnoj stanici I čeka autobus za Novu Pazovu. Staje jedan ‘besan’ auto pred nju, podiže se staklo od suvozača, u autu samo vozač, ogroman, riđe brade, plavih očiju, maše Ljubici da priđe prozoru suvozača. Ljubica prilazi i za volanom prepoznaje Glavca. Glavac je pozitivan kao da mu je kongenitalna analgezija pod svesnom kontrolom – ne može da oseti bol. Formom glave je skinhed.

Glavac: - Da li ste vi Eva, tj. Ljubica?

Ljubica: - Ja sam, gospodine Glavac.

Glavac: - Uđi. Kuda ideš, odvešću te. (Ljubica ulazi i zavaljuje se u veliko kožno sedište). Kako ti deca. Kćerku si udala, sina oženila?

Ljubica: - Pratiš me još uvek?

Ljubica je zaljubljena u njega ali neće da mu pruži zadovoljstvo da se naslađuje njenim osećanjima. Muškarcima nikada ne treba dozvoliti to, to je emocionalni bumerang.

Glavac: - Ne, samo se sada kod tebe raspitujem za tebe. Ostala si mi u lepom sećanju. Nadam se i ja tebi. Prošlo je petnaest godina od onog nesrećnog slučaja kada se oni tipovi poubijaše u međusobnom obračunu.

Ljubica: - Obračuna se ne sećam a tebe se sećam iz kreveta.

Bio si nežan kao niko u mom životi a tako gromadan. Više te starije dame, kao ja, ne zanimaju (direktna je Ljubica)?

Glavac: - Ne, nije to. Nego nemam vremena. Gde da te ostavim? Evo smo već stigli. Da izađeš u centru.

Glavac ne čekajući odgovor, staje na centru, otvara joj vrata sa spoljne strane, ona pruža ruku na rukovanje, on je poljubi u ručicu. Čuvaj unuke i zaboravljaj prošlost. Prošlost je senka nečega čega ne bi.

Ljubica izlazi.

Ljubica (tok svesti): - Prošlost je iluzija? Njegova a moja?

Kako ništa ne znam o Kainu i Setu, njihovoj deci, mojim unucima kroz vekove. Sve je to kazna Sveti duh je smislio farmu ljudi da bi nas višestruko kaznio.

Imam 57 godina a žudnja za energijom muškarca je jača nego ikad.

Odjednom Eva vidi da joj je Isus ušao u energiju svesti. Brzo potiskuje teška sećanja i Isus nestaje.

Šta ćeš ti tu mali, iš? Imaš svoju Magdalenu. Nisi je dovoljno sastavio. Bog i vama bogovima smislio žudnju pa malo malo eto vas u telu ljudi. Rava je tvoja kurva a ja sam, eto, drugih muževa.

Ljubica (krsti se): - Zaboravi, o Bože osvete, da sam išta rekla. Uzmi mi jaganjce da u tvojim nedrima utihnu.

Redakcija Niburi Gogolj: - Ovi likovi, Eva i ti okolo nje, nisu senke. To su siluete.

Turgenjev: - Grčka nesrećna svest bez sudbinske predodređenosti. Dostojevski: - Vidim, u ovom što vidim na ekranu, mogućnost za muzičku obradu erotizma. Kako bi bilo pisati muzičke eseje? Ce, cis… de, dis … može li posle dis da ne ide e… možda… dissis. Žorž Sand: - Muzičkim esejom o erotizmu pa poslati ovima u Bagdad. Gde naći pisca za takvu formu mišljenja?

Marija: -Hegel je institucija ljudskog mišljenja.Svaki mislilac posle njega, ako bi da bude velik, mora da se obruši na instituciju. Žorž Sand: -Verovatno se ljudski duh u celini može svesti na estetiku i etiku. Gotovo nema drugo.

Dostojvski : -Kada govorimo o muzici a hoćemo da kažemo erotizam tada moramo uključiti ritam kao centralni ‘dissis’.

Ritam ne ide bez plesa a ples bez tela.

Marija: - Divno ste duh ljudi uprostili na dva jednog: telo i penetracija tela telom.

Dostojevski : - Najzad si rešila moju dilemu.

Oglasi – Lični kontakti Kasnije kod kuće. Sama u svojoj dvorišnoj sobici.

Ljubica: - Šta da radim. Glavac nije hteo da me uzme a želja me ubija.

Gde naći muškarca kada nigde nema njihovog tržišta?

Treba mi zadovoljenje žudnje koju mi moj tvorac Jovan, da se dodvori svom tvorcu Bogu, dade u neograničenim količinama, količinama do bola i muke.

Jedino da se derem kao mačke kada imaju teranje. Da se derem deca bi me se odrekla. Da im kažem: nije mama to što mislite da jeste, nije svetica niti bi htela da bude, nije bog niti bi htela da bude, ona je samo žena sa svim što žena daje i što bi da uzme.

Ljubica otsutno gleda neki Hepy program na televizoru. Pojavljuju se ponude ‘Ličnog kontakta’. Beleži broj telefona uz oglas: “Muškarac 39.godina, oženjen, traži ženu bilo kojih godina radi avanture.” Sutradan, zove taj broj oko 9 sati ujutro.

Javlja se muški glas, Ljubica proguta knedlu u vlastitom grlu, i u nekoliko reči se dogovore s obzirom da je na desetak kilometara udaljenosti da se vide za sat i po na benzinskoj pumpi. On će je čekati u takvom autu, takve boje. * Nalaze se. Vidi Ljubica pristojan mlad muškarac, više puniji nego mršav, može da prođe, da ne bi on imao problema sa sledećim sastajanjem, 18.godina je starija od njega, Ljubica ga pita da li ima zaštitu? On kaže da je nema.

(Nije ni očekivao da će mu se odmah ‘posrećiti’).

Kaže mu ona da stane kod trafike i da je uzme. On staje kod trafike, uzima kondom, kreću prema Dunavu, ona mu pokazuje povoljno skretanje, ovaj puteljak je interesantan, on skrene, uparkira se. Razgoliti li su se od pojasa nadole, sunce pripeklo, ona leži na sadnjem sedištu, on joj prilazi, stavlja zaštitu - utom zazvoni njegov telefon. Žena njegova zove, zna veštica kad treba zvati, kaže da ima neki problem u prodavici, on kaže da će doći za dvadesetak minuta.

Krene prema razglićenoj Ljubici kad ono zaštita spala, penis se smanjio i neće da se učvrsti da mu kondom natakne.

‘Natakni ga sebi na glavu’, viče penis. On se Izvinjava, Ljubica se oblači, teši ga, dešava se, on se izvinjava, neki drugi put, možda se neće ovo ponoviti, vraća je u njen kvart, on odlazi da rešava problem u svojoj prodavnici. * Lepo si Ljubice ovo izvela. Tip me više neće zvati a ako i zove ne javljam se, definitivno, na nepoznati poznati broj. * Par dana kasnije, Ljubica se ponovo odlučuje na akciju. Neće više zvati mnogo mlađe. Šta ako je ona uzrok njegove’neželje’? To je kao da joj šamar udare.

Neki invalid, njenih godina, problem sa nogama i ništa više, solidna invalidnina, nudi druženje, moguć brak.

Ljubica poziva invalida, večeras u 21h. tamo i tamo doći će sa mercedosom.

Večeras u 21h. Ljubica ulazi u Mercedes, idu na piće u ‘Točak’. U 10. Idu na večeru u ‘Horoskop’. On se usporeno kreće, raširenih nogu, debeo, Ljubica bi ga najrađe odbila, ali ‘nije joj fora’. U ‘Horoskopu’ jedva je seo za sto, stolice sa ručkama, jedva se uvukao u stolicu. Neki lagani roštilj, Ljubica uzme i pivo. On ne konzumira alcohol, ima problem sa šećerom, ne velik ali rađe ne bi, i pritisak je stigao, ne mnogo visok ali visok.

Završena večera on ne može da izađe iz stolice, dva konobara ga izvlače i prate do auta. Ljubici se sramota razlila po obrazima, ulazi u auto, kaže mu da je vrati u njen kvart, sutra, ili narednih dana, se čuju.

Nisu se čuli. On nije zvao. Nju još uvek spopada muka od same sebe. * Nekoliko meseci kasnije Ljubica ponovo kreće u potragu za muškarcem “snova”.

“Sremske novine” ide oglas “razveden, radi druženja, moguć brak”, dve-tri godine je mlađi od nje, zove na ponuđeni telefon, dogovoreno za sutradan, Zdenko, daje boju, marku auta i broj. Gleda Ljubica broj auta i vrstu i boju, ime joj ništa ne znači. Kao da je videla taj auto u ulici kojom ređe ide, ali ide.

Obuče se i pravac tom ulicom, sa tom namerom. I… auto stoji ispred kuće, komšija, gleda broj, orginal sa njene zabeleške.

Ništa ona, vrati se kući, duma li duma.

Sutradan ode na sastanak, komšija čeka, ona direktno na vrata auta, da ne pobegne kada ugleda komšinicu, ja sam te zvala, nisam znala da si ti komišija, ali da nam ne propadne veče vodim te na piće. Ne, on će platiti i sve se završi na piću, i na ništa više, ni dogovor za neki naredni put.

Par dana kasnije ona zove komšiju, pita da li je sam, jeste sam, ona bi došla, dođi. Devet sati uveče.

Poda mu se, ona ništa ne oseti, on zgodan ali ne vredi. Ne ide. Nema struje.

Ode ona peške svojoj kući, on osta da vidi šta mu je raditi.

Ne javljaju se jedno drugom. Sve ode u zaborav. Jednog dana, posle par meseci, Ljubica prolazi pored komšijine kuće, vidi cveće u prolazu. Osmehne se i krene nazad.

Imala je nameru da svrati ako joj u njegovoj blizini ‘dođe’ da svrati. Došlo joj ne došlo joj cveće je u prozoru. Neko je već svratio i ostao. Ona i onako ne bi ostajala.

Ne bi više nikog da pere i riba, da joj smrdljiv dolazi kući.

Zbog radi čega to da radi? * Gmižu joj nek trnci po telu, poblesaviću od knjiga i čitanja, Opet traži lične kontakte. Oženjen, žena na moru desetak dan sam sklon avanturi I telefon. Javi se Ljubica, dogovore se za večeras, ulazi u auto, čovek sa kačketom, kožna jakna,

krupan. Odlaze u kafanu on pije pivo ona vinjak. Po tri svako, idu u gajbu, Batajnica, skida on kapu, vidi skoro ćelav tek tek kosica, skida jaknu ispao stomak odjedared dva reda stomaka. Nema se kud. Udri još tri vinjaka, on isto. U krevetu ju je ‘mučio’ sat vremena, pijanci znaju da dugo muče, žene podnose pijance jer znaju da ‘muče’,umorio se, od umora nije se setio da ejakulira.

Ona pijana ne zna ni šta je boli a šta ne boli. Orgazam će videti, upoznaće se, jednom u ovom životu i sa njenim veličanstvom. Ona spada u žene koja to ne može sa svakim a ako se i muž sabere sa njenim muškarcima svi su bili svako, Iako dobro podnapit ipak ju je odvezao u njen kvart. Sledeće viđenje? Zašto sa istim kad već može da bira, tj. da se kocka sa izborom. * Prođe i pet godina. 62.godine je stiglo. Odlazi u opštinu po neki dokument, sa šaltera je šalju u kancelariju kod nadležnijeg. Ulazi, čovek njenih godina, neku godinu mlađi, počeo stomačić da hvata ali nema ga, obećava da će sve srediti jer tu nije ništa sporno, daje joj vizit kartu, dokument uskoro podiže, ali podiže i telefon. Podiže i spušta ga. Neće ga zvati. To joj ne treba, ima ženu, dvoje dece, neka ga njima.

Ali telo ne da mira, jednog čudnog dana podiže slušalicu, zove i bi – “Jedan čovek i jedna žena” i Klod leluš.

Njegova žena je uskoro saznala, veštice sve saznaju a posebno kada ih muž vara, videla neku poruku, zove nju, njenog muža izlet.

Mučno, predstavlja se i pita kako se ona zove, Ljubica neće da kaže, pazi da ti ne kažem, na tome se završi.

Drugi razgovor: Ljubica: -Vi mene zovete, valjda znate koga zovete.

Par dana kasnije ponovo zove žena. Ljubica se javi. I bi da se bori i bi da pobegne.

Situacija i dalje nerešeno – niko ništa ozbiljno ne pita niti bi se ozbiljan odgovor našao.

Jedan čovek i dve žene.

Ljubica bi sada da se reši veze sa njenim mužem ali je stomak ne pušta, pleksis solaris guši.

“Jovane, Jovane mužu moj poslednji” kune Eva Jovana Krstitelja svog tvorca od rebra Adamova,, “Namerno si me napravi sa greškom da bi me odvojio od Adama. I evo ti sada tvoje telo i odelo. Znam da si pored mene, da me vidiš i čuješ, samo si se sklupčao kao poslednji muški pas. Da ti bacim štap? Otrčiš, kao veran pas po štap, uzmeš ga u zube, spustiš ga pred moje noge, pokažeš mi ga, sretan, zadovoljavaš moje želje i razrogačiš oči tek tada, bacila sam ti vaginu a ne štap doneo si mi moju vaginu a ne štap… kuče moje.”

Kada se Ljubica malo smirila trezeveno poče da razmišlja.

Ljubica: - Mogla bih da pronađem javnu kuću I da se zaposlim. Muškarcima je malo kuća. Treba kvart greha – da svi imaju gde da se grehnu.

Ili je greh ovo Ljiljino robovanje. Nemoguće je da Ljilja ne vidi da nije više u igri. Ona … trpi zbog dece… to šta ona trpi to bi htela da trpi i njen muž… Ma nemojte, božji ljudi da trpite život …

Isus, Jovan Jovan: - Laže žena. Ne može se rečima do istine. Samo se pomoću reči uzbuđuje, ruši energetski system, uzima energija…

Isus: - Znam i vidim.

Jovan: - Gde je već jednom taj Adam ‘skitač peščanih oluja’?

Isus: - Hoćeš da ga dovedem Evi?

Jovan: - Da. Isus, Adam Isus odlazi do pećine u Sahari, izvlači Adama iz kome u kojoj je od četrdestog dana posta. Hteo mu je doći pred sam kraj iscrpenosti, ali došao je ranije Koma traje nekoliko nedelja. Isus mu daje vodu, sunđerom, nekoliko kapi, pa još, pa još. Snažno Adamovo telo se protrese.

Isus: - Adame, čoveče, ustani, nije ti vreme da odeš.

Ostavlja sunđer i krčag sa vodom, i vrelog jagnjećeg mesa.

Adam se pridiže, uzima meso, stavlja ga u usta i žvaće ga dugo, dugo. Ispljune sažvakano, pa ponovo uzima drugi komad. Zna, kako sa svojim telom do snage čoveka.

Adam, Ljubica, deca Kraj grada, gotovo predgrađe Stare Pazove, Ljubicina deca raštrkana, velika, snaja, sa detetom, negde kod svojih, ona sama u dvorišnoj šupi pretvorenoj u kuću.

Izlazi na ulicu, sve joj se kovitla, van nje se kovitla,, napolju na ulici neka ogromna buka, psi ne laju, ide kao omađijana prema kovitlacu, pojavljuje se čovek, sa kraja ulice, ali kao niotkud, monaška haljina, teška, suknena, štap u ruci u obliku zmije, kao da je od zmije, vidi Ljubica da je to njen Adam.

Ljubica (plače I prilazi mu): - Adame?

Adam (vidi Evu): - Nisam ja Adam. Ti si Eva? Ljubica: - Nisam ja Eva, Adame. Ja sam Ljubica. Uđi, kod mene više ne ulaze muškarci, ja idem njima, ipak uđi, Adame.

Adam: - Nisam ja, Eva, Adam. Evo ući ću, samo malo da prilegnem pa idem dalje.

Ulazi, Ljubica mu pomaže da legne na trošni ležaj. Od umora Adam gubi svest. Ljubica bi i nebi da zove doktora. Adamu ne treba doktor ako je ovo Adam a ja znam da jeste. I on zna

da sam ja Eva. Ljubica: - Jovane, prokletniče među ljudima, reci tom prokletniku pored tebe da ga neću moliti. Za šta da ga molim? Sve možemo sami.

Evo vidi mog Adama… sada ću ga skinuti na golo da ga prepoznam… da prepoznam to moje njegovo telo, od njegovih matičnih ćelija si me napravio i napravio sebi ljubomoru. Što me nisi od sebe napravio? Nisi mogao, a? Bog ti nije dao ili nisi znao? I što me odvoji od moga čoveka? Što ste, mangupi božji, sve žene odvojili od njihovih ljudi I ljude od njihovih žena? Isuse, da li si nam ti najbliži? Što nam sreću daješ na parče? Zašto nam je uopšte darivaš? Ne treba nam ništa na dar, na žrtvu, kao vama što treba. Sve sebi sami možemo dati samo nas ne razdvajajte od čoveka koji nam pripada.

Adame, ljubavi, prvo ću te toplom vlažnom krpom i vodom očistiti a onda ću te mirisnim uljem, za tebe davno spremljenim, premazati.

‘Dobro’ napušta istoriju i odlazi u svet imaginacije, priseća se Ljubica neke propovedi. ‘Pojaviće se kada prestane istorija.

Završiće na svom početku vremena. Bože, da li je ovo kraj i početak… Ili je to tek novi kanal moje podsvesti… podsvesti, prokletnice televizijska sa mnoštvom TV programa…sama menjaš kanale… samo sada nemoj, molim ti se… ovaj ovde je moj Adam… došao je po mene … svoju Ljubicu… svoju Evu… Isuse ludim… nemoj sada da poludim, molim se i tebi.

Adam leži go, Ljubica mu na ruke opra odeću i obuću. Ostavi na suncu da se osuši. Sve je osušeno Ljubica ga oblači u čisto, Adam se pridiže i prihvata se jake jagnjeće bele čorbe što mu je Ljubica spremila.

Ljubica (Počinje obrednu, pred obed, snenu svoju molitvu): U ime oca, sina i Svetog duha. Sa sinom se svađamo. Ravan nam je. Oca psujemo. Takav je red. Sa duhom nemamo

šta.On je naš identitet Završio se obed, Ljubica sklanja sav nered od svoga čoveka, seda pored njega, umiljava mu se, miluje mu bokove, pa noge, pa krenu rukom po muškosti. Vidi da nije nešto uredu, razgrće svoga čoveka, muškost nije ‘muškost’ već neki ostatak od njega koji je isti kao kada ga je krpom vlažnom kupala.

Ljubica: - Šta si to, Adame, kukavico kukavna, uradio?

Evnuhom si se učinio? Jesi li to u svim svojim životima, vremena posle naših sinova, činio?

Adam: - Nisam ja Adam, Eva. A takav sam od desete godine.

Ležao sam na suncu i neki kamen iz čistog neba mi pade i spljošti mi muškost. Jedva sam preživeo bol a posle sramotu ne baš. Lutam, bežim i molim se Bogu. Idem u Rusiju … tamo je teško pa idem da me dotuku.

Eva: - Adame ne ideš ti više nikuda. Ostaćeš ovde, snaći ćemo se.

Adam: - Možda ću te, Eva, potražiti u sledećem životu. U ovom nema nas. Idem u Rusiju…. nisam ja Adam, Eva. Ljubica: - Nisam ja Eva… nisam ja Eva. Adam odlazi, Eva gleda za njim kako ide nogom pred nogu.

Daleko je Rusija… on ide prema suncu … ne prema putevima. Ovde je došao putem… nisam mu bila na pravcu Rusije… Došao je da me vidi… Došao je da me vidi… o jadni čovek koga nema ko da voli.. hvala ti za ljubav ti što nisi Adam.

Zvoni mobilni telefon. Vidi Ljubica da je zove Ljilja, žena od njenog ‘pleksus solarisa’.

Ljubica: - Molim, Ljiljana? Ajde da se dogovorimo… sada sam nešto raspoložena za čovečanska dogovaranja…bio mi je moj muž, ne tvoj… koji kao da nije…reci mi … hoćeš li da ja j. tvoga muža i da ti olakšam teret ili da ga ne j.?

Muž: - Zovem te sa telefona svoje žene Ljilje, kao što vidiš… moj telefon je kučka razbila… a ja sam … ja sam je upravo ubio. Ljubica(šokirana): - Ubio si majku svoje dece? (Ispada joj telefon iz ruke, okreće se zidu, urla u zid) Monstrume… htela sam da ga pitam zašto … koja sam ja monstrumka… može li da postoji razlog da se ubije majka svoje dece…Bože…da nisam ja uzrok vašoj svađi… vidim da jesam… trebaju ti pičku, za kaznu, zalepiti na nos … samo čiju… moju… da moju … kako se zove onaj japanski umetnik što je pizdu napravio od veštačke kože i razvukao je preko fudbalskog igrališta. Gledaoci umesto fudbala gledaju pičku … zbunjeni… iz nedoumice upadaju u stanje zapalosti… to je ono osećanje, može se reći 'glupo osećanje' koje imaš kada ti nešto zapadne iza ormana i ne možeš ga dohvatiti a da ne pomeraš orman koji, uzgred, nemaš snage da pomeriš.

Ludim, luudiim… šta će mi japanski umetnik sada … kako se ono zvao …Asuro Kesami... Isuse, poludeću… Imam minimum pet traka toka misli i moj um u najgorem trenutku izabere, kao pravilo, najgoru traku.

Eva istrčava na ulicu. Trči u pravcu kojim je otišao Adam.

“Adame, Adame, molim te… volim te… Adameee”, viče i trči… trči i viče…

Dolazi do raskrsnice … trčala bi najradije pravo… pravo je komšijska kuća… izlazi komšinica… gleda udovicu, kao i uvek, sa podozrenjem protivnice… prekrstila ruke na grudima… zna ona kako je biti udovica… zna ona…rekli joj…

Vraća se, Ljubica, kući svojoj … pred kućom se uparkirava auto.. izlaze joj sin i kćerka.

Nedima: - Mama, jesi li dobro? Bleda si kao da si videla duha.

Sin: - Mama, dirala si moje pivo?

Mama: - Nisam dirala tvoje pivo…videla sam duha… jednog jako starog duha… starijeg od mene… mudrijeg od vas, dečice moje… (sada već mrmlja nerazumiljiv govor) otišao je u Rusiju da ga dokrajče… kuda ja da odem da me dokusuraju … kuda kada… imam vas, deco moja, lanci moji… on nema lance… pokakila mu se ptičica na nezgodno mesto… pazi da nije oblak poslao kamenčić…kakav je to ptičiji kljun morao da bude da nosi takav kamen… ne nego si sam sebe ukinuo … muško moje, jedino.. šta ja da ukinem… ovu pećinu…zavijam kao sivi vuk kada zaboli… kao sivi kada zove ženku i plaši druge sive… (glasno) Neće mama više istrčavati na ulicu… delimičnu askezu uvodim sebi… idem da čitam ‘Zujanje’, možda Dejan zna šta mi je… on će da mi … znam… on je sve ovo zapisao...zapisao je i kako dalje podneti sebe kad više nema šta da se desi …

Snežana, Lija, Dejan, Cigani Lija ako ne zaluta smatra da nije na pravom mestu. Lična sramota je za depresiju. Završio je kao ovčar na obali Dunava. Više ni ne luta. Ne zna gde je. Nemam razloga da mu kažem gde je.

Sve je počelo,naravno, sa Snežanom. Lija je nizak, ružan, slabašan. Kreće se kostima ne mičšćima. Crn, ciganskog porekla a nije cigan. Ona niska, niža od njega, nema je metar i po, velike grudi, telo joj strukirano, jake butane, pravilni listovi, ravne noge, dugačka plava kosa, prekrasne plave oči.

Lepota se igrala sa njom – toliko je lepa da čak misliš da je dobro što je tako niska, a nije mala, pa ti je sve priruci. Ima šovek da je uhvati za gde god je uhvati.

Našao ju je Lija negde kod svoje Bele crkve. Otišla u konobarice – pa od kafane do kafane do njega. Tako to biva sa goljama i droljama.

Upoznao ih je njen biznis-makro koji je u Staroj Pazovi imao posla u sudu pa došao kod Lijinog advokata zajedno sa njom. Lija bio advokatov potrčko i ćata. Advokata nema pa ga čekaju. Lija bacio oko na Snežanu, ona ne mrda. Bos je tu.

On pedeset godina ima ona dvadesetpet. On je kože kao u slona pa se vidi da je star, ali koliko, to ne.

Dođe advokat, Lija i Snežana odlaze na kafu dok se ‘bos’ izjada advokatu. Neko veliko delo, nadležnost ovog suda, krivično do neke velike robije.

Lija – Vi ste iz Bele Crkve?

Snežana: - Nisam, ja sam iz Novog sada, okoline, Kisač.

Tamo samo konobarišem. Posao mi nalazi ‘šef.’

Lija:- Živite sa šefom?

Snežana:- Da. On ima ženu i dete pa sam više sama nego sa njim. Dobar je on. Eto, upetljali ga u neku trgovinu sa Ukrajinkama. Šta će. Moraju devojke da rade. Kod njih nema posla. Ovde, u Pazovu, ih je prebacio barem trideset. Ja sam im pomagala da se garderobiraju. On sada pred advokatom neće mene da meša a znam više od njega o tom poslu. Išla sam u Ukrajinu da razgovaram sa devojkama, da ih tražim.

Znam ruski i rumunski. Slovački mi je maternji jezik.

Lija:- Kada sam spremao predmet za advokata video sam u čemu je problem. Bile su tu a vize im istekle. Nema drugog dela. Kada biste ostali ovde, ako ne morate nazad, možda vam pomognem i na sudu. Znaju me sudije i učine mi, ponekad, počesto ustvari. Misle da ih advokat ‘podmazuje’ ali nije. To radim ja iz svoga dela. a deo nije mali.

Snežana:- Ima li posla za konobarice? I gde bih spavala?

Ovde govore mojim jezikom, moj narod. Volela bih da živim u Pazovi.

Lija: - Onda je rešeno… ako šef nema primedbe.

Snežana: - Digujem mu 500.maraka… ako bih mu to vratila

nema nikakvih prava nada mnom. Prijateljica sa kojom živim bi mi donela garderobu – ako bih joj platila put.

Lija: - Sve dogovoreno. Ostajete kod mene, ima mesta i za nas više da spava.

Snežana: - Nemojte više…dosta smo nas dvoje.Ja ću sa šefom razgovarati kada dođe. Ako možete da mi date 500. maraka za šefa i pedeset da pošaljem prijateljici.

Lija joj daje 500.maraka u jednoj novčanici i jednu od pedest.

Pretura po smotuljku para i daje joj još sto.

Lija: - Ova stotka je da nešto kupiš za garderobu, malo šminke, četkicu za zube. Toga kod mene u stanu ima samo za mene. E, nestalo mi i šampona za kosu. Uzmi i neke krpe za suđe – ja suđe uglavnom bacam posle upotrebe.

Snežana: - Vidim ja da ti treba ženska ruka.

Lija joj uzima ruku u svoje, ljubi je. Ona se smeši. Snežana gleda advokata I šefa kako dolaze i vadi svoju ruku iz Lijinih.

Ništa od toga nije promaklo njenom šefu, zna ona. Lija odlazi u kancelariju, advokat mu daje instrukcije koje Lija zna.

Naručuje piće šef. Advokat odbija i kaže d aide na sud a Lija će pripremiti dokumenta za potpisivanje. Šef i Snežana sami. Ona vadi parice i pokazuje mu ih ispod stola. Šef: - Smuvala si ga?

Snežana: - Pa tako smo dogovorili. Ostajem u Pazovi. Koliko delimo. Petsto je za tebe i mene. Padeset za Tatjanu da mi donese stvari. Ti joj daj 250.moga tala iz ovog posla da mi donese, šatro, kao moja zarada. Šef uzima pare, pozdravljaju se. Šef: - Petsto sam dao advokatu. Mogla bi ti da zaboraviš svoj tal je te nisam spomenuo.

Snežana: - Uzmi sve ako ti trebaju, a ako imaš nemoj mi uzimati moj deo.

Šef: - Neću uzeti tvoj deo. Nismo loše radili. Ako ti vde dosadi znaš gde sam.

Snežana (zasuze joj oči): - Znam… Uvek ćeš mi nedostajati i biti moj šef. Šef: - Nemoj sada da mi plačeš. Još ćemo mi skitati po rumunskim čardama i paliti gaćice cigankama ‘radi malera’.

One nam prodaju gaćice sa licinog mesta za dvadeset maraka, srećne. Dale bi gaćice I tucale se za deset. Budi pametna i rodi ovom majmunčetu jedno dete, ili nekom Slovaku ovdašnjem. Dosta ti je jedno. Nemoj da se mrcvariš bez potrebe.

Snežana: - Hoću šefe. (plače).

Dok je pravio kućicu u cveću za svoju Snežanu Lija je igrao farbl-a po malo, na malo. .A obožavao je ‘Farbl’ tu kraljevsku igru Cigana. Kada je kućica završena igralo se kod njega. On je vadio ‘pikslu’ za nju.

Nju je obožavao više nego farbl.Tada znate koliko ju je voleo.

Jednoga ružnog dana uhapsiše Liju. Traže obeščečenje veće od vrednosti kuće. Kuća je sva na ženi. Ništa nije na njemu. Što iz straha da mu ona ne ostane bez krova nad glavom a i iz nagovaranja sa njene strane tek Liji se nema šta pleniti.

Sve je na njoj. Robija se priprema za preko deset godina. Advokat plaća sve ali tuži ženu za deo. Ispostavi se da nisu venčani, ustvari, Lija da bi izbegao venčanje sam ispečatirao matičarsku ispravu. Venčani list ima koji nije zaveden u knjigu venčanih. U kući i kancelariji mu pronađu mnoštvo raznih pečata opštinskih službi i sudova. Advokat se jedva izvukao od krivice saučesnika. Posle dva meseca istrage, Snežana je posećivala svoga nevenčanog muža a kada je čula presudu odluči se na odlučnu odluku.

Snežana: - Nemamo dece, Maćerak me hoće za ženu. Ima zemlje, teba mu žena kao i svakom seljaku. Ja samodrasla u

takvoj kući i ja bih se udala za njega.

Lija: - Udaj se… Meni nikada nije bilo, niti će biti, tako lepo kao to vreme sa tobom.

Na pragu zatvora KP Sremska Mitrovica zaplakaše oboje.

Ona ode plačući on osta čučeći i jecajući. Stražari ga više unesoše nego odvedoše.

Deset godina je dobio. Devet je proveo na ekonomiji zatvora brinući o ovcama i jarićima. Nikada nije mislio da je čobanstvo tako preokupirajući i divan posao.

Snežana je, sa venčanim mužem, rodila bliznakinje. Bele, sa plavim očima, na mamu. Kao beli anđeli. Živela je noću u svojoj kući.Nije htela d a ide u veliku seosku kuću svoga muža, svekra i svekrve. Danju, ako nije bila na njivi bila je i tamo i ovamo, na svom.Kućica je imala dušu ljudi koji nisu stigli da se zavole Ii miris ruzmarina, lavande i svega ostalog što je volela da ima dok je slušala, posle kafane, pijane priče svojih ljubavnika.

Kćerke su više volele da budu u kući dede I bake. Oni su imali svašta. I patke i zečeve… sve su imali što deci treba.

Izašao je Lija sa nešto ušteđevine iz zatvora a i sa parama koje je varajući nosio robijašima na kartama.Svi koji su se kriminalom uvalili kockom hoće da se izvuku ako ne krminalom. Kocke neće takvog kockara na svojoj strani, neće da se izvuče pomoću njih.

Nije nikada išao da vidi Snežanu, ni kućicu. Robija ga je ubedila da treba da živi mimo ljudi.

Sada je čoban na Dunavu. Živi u kolibi. Da li je to sinhrono sa biblijskim čobanima?

Nikada ga nisam posetio u kolibi. A pita za mene. Sećam ga se iz nekog svog deformisanog ugla. Upoznali smo se za kartaroškim stolom.

Nije se dešavalo da igrajući sa njim izgubim. Nije imao sreće.

Ili nije znao. Zapazio sam, nekoliko puta, da je imao hrabrosti da bi odneo dobar šnjur. Bio je kukavica.

Nije podnosi fizičku bol. Definitivno je osoba sa karakterom nema ‘muda’ sem kada treba prodavati prijatelja. Luzer mazohist. Izgubit, za njega,i je bilo pozitivno iskušenje.

Kada saznam zašto me žena voli obavezno ću njemu javiti.

Napravio je prevaru da bi kupio 'njoj’ kuću. Kuću je upisao na nju. Da je njemu ne bi oštećena opština, advokat, uzeli.

Otišao je u zatvor. Ona se udala u vreme njegove robije.

Naravno, da njegova žena nema pojma šta on misli niti je zanima. Neke žene žive sa spoljne strana vetra. Spoljnja strana vetra znam da ruši. Lijina je žena bila sa unutrašnje strane vetra. Unutrašnja strana vetra stvara vakum, usisava, diže i baca.

Lija je varao sa kartama koje su markirane sa sudskim mastilom.

Lija, advokatski pomoćnik, sveže oženjen pravi pare i pomoću opštinskog pečata koji je sam napravio a koristi za ubrzavanje procesa dobijanja raznih opštinskih dokumenata.

Strastveni igrač pokera i farbla. Markira karte perfektno.

Ponosan je na preciznost svoga rada. Za svaki slučaj radi karte i za jednu i za drugu igru. Iste karte imaju dve marke.

Kartaroši, Popinci Igra se kod lokalnog cigana, bostandžija je. Proda lubenice ii ma keša u vreme prodaje lubenica Žena njegova ne može da me vidi. Kaže mužu da sam đavo.

Zove susetke da vide đavola koji je upravo ušao u njenu kuću.

Muž kada ja dođem isteruje ženu iz kuće. Ona ne sme da priviri dok on karta.

Sedamo za sto Lija, ja i još tri Cigana. Stavljam nove karte na

sto. Neću da igram sa njihovim ‘krpenjačama’ i markiranim kartama.

Naše karte, moje karte, Lija je uradio crvenim mastilom crvene karte. Imamo i plave karte urađene plavim sudskim mastilom.

Cigani pregledavaju karte. Ne obraćam pažnju. Lija samo što ne umre. Dobre su, kaže gazda.

Igra počinje. Ja ne mogu da pratim marku, a da se ne provalim da čkiljim da vidim šta na karti piše, jer mnogo slabo vidim.

Lija precizno javlja i nešto sitno dobijamo te sitno gubimo i tako jedno pola sata.

Lija, kao besan što je neku sitnicu izgubio, udara šakom po kartama i slomije dve karte.Ne shvatam.

Niko, od profesionalnih kockara, profesionalaca koji znaju ‘marku’, nije ušao da bi moralo da se izbace iz igre markirane karte. Za takav slučaj imamo i ‘čiste’ karte.

Tu marku zna jedan promil belaca u Beogradu i jedan Cigan iz Zemuna. Naš ortak. Igru sa dve slomljene karte je teško igrati. Drugi špil se mora uzeti.

Cigan koji dobija neće da igra sa plavim kartama već samo sa crvenim. Sada oni stavljaju karte na sto. Ni ne gledam ih.

Nema šta da vidim kada ništa ne vidim. Međutim Cigani su se zakrvili pa kontrolišu jedan drugog.

Igra se završi taman da stignem da se sredim za svoj čas filozofije. Nas dvojica smo oko nule i idemo za Pazovu. Kaže da se prebrojimo. Ja znama da sam pokrio gorivo. Govorim da ne treba da se prebrojavamo, ne zanima me kako je prošao i više ne ortačimo. Možemo samo da igramo jedan protiv drugog.

Dejan: - Ej, čovek! Ja sam stavio markirane karte na sto. Da su Cigani provalili ja bih dobio nož u stomak.

Lija: - Kako će provaliti? To znamo samo ti I ja, Eštref i Minja.

Dejan: - Ciganin Eštref zna za marku? Pa šta misliš da smo ih pokupili, karte ne uspemo da izvučemo, kome če ih odneti na ekspertizu? Eštrefu.

Lija: - Ne biEštref provalio marku, ne zbog nas, već zbog sebe. Da on na njoj zaradi koji dinar. Zna da ja znam da je radim pa radim i za njega karte.

Dejan (razmišlja u sebi): -Eštref bi prodao i rođenu sestru, i prodao je Popu kada su ona i muž njen digli kredit za kuću.

Pop pola para vratio sestri da može novi kredit da digne. Sve uz Eštrefovo prisustvo.

Dejan: - Nema veze. Dobro je da je tako, ali više ne ortačimo.

Ustvari, može ako zaremiš ženu.

Lija: - Mogu svoje oko da zeremim nju nikada. J. i pare i kocku ona mi je sve na ovom paklenom svetu.

Dejan: -Zašto igraš karte?

Lija : - Sada, od kada je ona došla, mi stvarno ne treba. Čak ni igra kod mene, koja je sigurica, mi ne treba. Snežana i onako ne može kockare da smisli. Ti znaš da se ponašaš, ne piješ, ne pušiš i hvali te… ali ostali…

Dejan: - Hvala, pozdravi i ti nju.

Turgenjev, Marija, Tolstoj Turgenjev:- Šta misliš Marija o odnosu Dejana i Ljubice?

Marija: - Povredio je ne može jače. Sada mu je najbolje da ćuti a on laje pa liže pa laje i na kraju… izgubiće je. Ako je izgubi zatvoriće časopis. Liče mi (pomisli) na Šopena i Žorž Sand. On će otići i više ništa neće uraditi.

Tolstoj: - Izgleda’da ćemo se vi i ja slagati. Koliko sam video iz one prethodne Dejanove priče i beleške o kocki, Liji i Snežani Dejan se kocka sa Ljubicom.

Marija: - Slagaćemo se. Muškarci sve istrpe kada se druže sa lepom ženom kao što sam ja.

Tolstoj: - Evo me – počnite da me mučite.

Marija(ulazi mu, ni sama ne zna kako u podsvesno): Počinjem da vas maltertiram. Psihotropne mešavine su zabranjene, kao i alkoholne One su korisne kada se brinete samo nad sobom. Ja bih volela da se ostavite sebe i bavite drugima. Prve suspstance, droge, sušene gljive, kada ih pušite, sa njihovim dimom, previše ubrzavaju a alkoholne kombinacije previše usporavaju. Moraćete da se oslonite na vlastite sokove. Žena više sliči alkoholu – usporava. Za početak skrernite svoje misli sa mene, što vama, razvratniku, neće biti teško. Svest, koju biste postigli tim kombinacijama odvajanja energija svesti je neprimenljiva na filozofiju reči.

Evo vam jedan tekst, obrazovanog sa najvišim stepenom obrazovanja,, koji je krenuo među kockare da ih shvati iznutra, pa posle nije mentalno mogao napolje.

Dostojevski: - Za mene kocka sa kartama je suvoparna. Ne razumem tu žudnju i strast poraziti čoveka. Ubacite neku ženu među kartaroše da ih izvara i ona će ih izvarati. Nije greh lopova pokrasti, zar ne? Za mene je ruljetka fer kocka. ..

(Marija mu pruža Tolstoju Dejanov kocept koji je skinula iz njegove beležnice).

Marija: - Mene ta tematika nervira pa sam histerična samo kad čitam ove Dejanove kockarske beleške.

Tolstoj uzima štampan tekst da čita.

Kockari Zašto sebi kockari to rade?

Maštanje tipa: ‘Još samo rulet da pobedim’ je samo-varka.

Išao bi i dalje u kocku i kada bi ga pobedio.Savršena igra na ruletu i kada se desi neće se ponoviti a ako se ne ponovi to je daleko od pobede. Kockari kada pogube spremni su na sve.

Pokušavam da ih razumem. Nisu me voleli a ni ja njih. Mrzeli

su me a i ja njih. Bio sam im nečista savest. Plašio sam ih se a oni mene nisu.

Kockar živi od kockarske prevare a ne od kockarske sreće.

To su zanatlije. Žudnja jača od žudnje za ženom.

Ako čovek svojim životom nešto od sebe treba da završi kockari se sebe tretiraju kao nisu ni počeli da se rađaju. Toliko su čovek. Samo da gledaš kako žive. To je oda agoniji.

Zar je važno ko je kriv kad se takav život desi? I šta je krivica, u tom slučaju, i kako treba živeti da krivice nema. Zavisnost od rizika je prirodan stav bića kratkih trajanja.

Kocka je najviši hrišćanski greh. Kockar ne može da se izvuče molitvama. Stalno moli i kune. Kune i Boga i sina.

Svetog duha ne. Ne sete ga se pa ‘neoprostivi greh’ ne čine.

Kockarska istraživanja koja vrše psihijatri /poremećaj impulsa/ su istraživanja u sklopu oblasti ‘istorija skaradnosti civilizacije’.

Kada si u kocki u kocki si sav. Sve je na najvišem nivou upotrebe. Kockar vrlo dobro da je njegov život individualna besmislenost postojanja.

Zavisnost od kocke se neizlečivo leči.

Zavisnost od ljubavi se neguje. Na njoj se insistira. A ona je koren svih zala ljudskih. Kocka je zlo tek nekih usamljenih egzistencija. Ljubav, verovatno, ima manje poklonika od kocke.

Svašta se podvrstava pod ljubav pa se samo čini da nije tako kako kažem.

Magija kocke postaje deo mišljenja i intelektualnog nadmetanja. Emocija je samo dekor strasti. Homo religiosus proširuje dimenziju nade sa kockom. Alkohol drži koncentraciju ukoliko se mera pogodi. Ukoliko ne, posledice su obično katastrofalne Sa stanovišta sticanja sretstava za život kockari, face to face,

se dele na one koji ‘vole’ kocku i one, profesionalci, koji od nje žive.

Srbi nemaju kockara koji poštuje gubitak. Srpska kocka je grč. Biti, u kocki, a ne biti ponižen je nadrealno.

Kocka je duhovna post ljudi, kažem kada sebe zamišljam da sam sveštenik, sam svoj ispovednik..

Tolstoj, Marija Marija ulazi, ostavila je Tolstoja malo duže samog. Ulazi sa Žorž Sandovom, prilazi Tolstoju Sandova odazi Turgenjevu.

Dostojevski baci pogled na pridošlu i nastavi sa surfovanjem.

Tolstoj je pročitao tekst, pogledom traži Mariju, nema je, prilazi kompjuterima i seda za jedan. Prati informacije o kockarima Srbije. Prilazi mu Marija.

Tolstoj (Mariji): - Mogu da napišem tekst o ženama ovo dvoje kockara, Dejanovih prijatelja,koji su izvršili samoubistva? Pratim ih obojicu.. Vidim da je Džoni dobio ženu na kocki a ona ne zna da je izgubljena i dobijena. Dragan iz Beča, je oženio ženu ubijenog kockara, kockarku, prezadužio se i ubija se.

Marija: - Važi. Ako vam šta treba tražite.

Tolstoj: - Da popijemo piće, treba mi.

Marija: - Možemo sutra na večeru.

Tostoj :- Turgenjev i Dostojevski neće biti gladni. Možda Sandova hoće.

Marija: - Skicirajte tekst, htela bih da vidim skicu. Njih dvojica treba da imaju svojih ideja I ne bi trebala vas trojica da se družite. Sa Sandovom takođe. Planiram da večeravam sa svima ali uvek na ‘face to face’. (Žorž Sandovoj) Koleginice, idemo nas dve nešto da pojedemo i da vidimo ima li boljih muškaraca od ovih naši ovde.

Džoni i Jadranka (Tolstoj na Niburi) Džoni čeka da Jadranka, konobarica malog restorana preda pazar pa da izađu u neku kafanu sa ciganskom muzikom

koja radi posle ponoći. Lepa, plava i zgodna konobarica, tek pridošla, od odakle i dolaze konobarice. Pročula se pa je teško doći na red da je se izvede na večeru i ako Bog da…

Posle na ‘Čardi’. Čekaju ćevapčiće i pijuckaju. Ona dupli vinjak (da konobar ne dolazi dvaput) a on viski, običan, bez leda. On ne vodi računa o tome koliko će puta konobar da dolazi.

Jadranka priča, a Džoni joj stavlja ruku na koleno. Ona ga pušta za toliko. Red je da čovek malo uživa kada već plaća večeru, piće, benzin… valja će možda i za više. Bogat je, saznala je već Dušica od gazdarice, vredan, drži poznatu pekaru. Ima radnike ,ali i sam radi. Voli da se kocka. To sa kockom mu je prva mana a drugs je da mu je jedna noga kraća. Kao dečak pao je u bunar pa ga nisu mogli bolje sastaviti. On ima lepe plave oči i plavu kosu. I auto mercedes ima. Pekaru i kuću ima. Živi sa mamom. Sve to Jadranka zna.

Njena gazdarica je dobra žena, I sama je bila konobarica pre nego se udala za svoga gazdu. Zna kako je to. Po ceo dan rmpačiš, trpiš sve, takav posao, noću te neko odvede na večeru, po povratku mu se podaš ako i malo liči na ljudsko biće. To su uvek oženjeni pa se ne moraš plašiti zaraze. Zaštitu, i onako, ne nose sa sobom. Ni nemaju je. Gde da je drže kada žena kopa po svim njihovim budžacima. Većina ljubavnika konobarica su kockari. Oni imaju alibi, kada noćivaju izvan ženinog kreveta – kockali su se.

Džoni: - Imaš li dece? Jesi li bila udata?

Jadranka: - Nisam bila udavana, i nemam dece. Živela sam sa muškarcima, da se ne lažemo. I onako si se raspitivao o meni. Živela sam i sa jednim kockarom, išla sa njim na puteve. On je imao ženu i kćerku. ‘Grlica’ mu je bio nadimak, nisam mu zapamtila kako se prezivao. Jesi li ga možda

znao?

Džoni: - Znam ga. Viđamo se na mestima gde se kockamo.

On je negde od Valjeva, prevarant.

Jadranka: - Da, glavna mu je fora paravan. Ali nisam zapamtila detalje. Znam da mu je neka peckalica ceo stomak jednom izgorela. Neku žicu stavi na stomak, pa ga onaj koji gleda karte iza paravana pecka i javlja par, dva para, tri para.

Nije tri para, nema tri para, već triling, da triling… Vidiš da sam zapamtila.

Džoni (nije baš oduševljen ali priča ide… on zavlači ruku doboko pod njenu suknju. * Tolstoj sve gleda na ekranu. Zumira, može da prati minimalne poteze grča lica. Vidi da Jadranka uživa u dodiru njegove ruke među svojim nogama. Ona se spušta na stolici kako bi njegovi prsti mogli da se približe što bliže tamo gde bi najbolje pristajali. * Stiže večera, Džoni sklanja ruku sa njene noge, Jadranka se uspravlja na stolici.

Jadranka posle pojedene polovine porcije, i popijenog celog piva uz večericu, moli Džonija za još jedno pivo. Konobar donese još jedno pivo i viski.

Džoni: - Manje - više ne bi trebali pričati o prošlosti sem ako nas muči pa je moramo pričati. Priča mu dođe kao izlivanje duhovnog đubreta koje nam se skuplja u glavi.

Jadranka: - Ti si završio neki fakultete, je li, da?

Džoni:- Nisam, ostalo mi par ispita na ekonomskom. Tata umro, ja preuzeo posao. Uz njega sam sve o pekarstvu naučio, položio majstorski ispit i sada sam majstor-pekar.

Jadranka:- Nisi se nikada ženio?

Džoni: - Nisam ni bio sa nekom devojkom a kamoli da sam

se ženio. Posao i kocka su mi i žena i dete. Brat ima dvoje dece pa loza opstaje.

Jadranka: - Ja pobegla iz škole sa jednim oženjenim. Voleo me godinu dana, ostavio negde u nekoj selendri. Uzeli sobu u nekoj kafani. Ja se dosađivala pa pomagala u konobarisanju. On odlazio poslom i dolazio. Jednog dana otišao, ‘sać ću ja’, kazao, i nije se vratio. Čekala,čekala radila za stan i hranu. Gazda navajivao na mene kad je video dasm ostavljena. I ja mu dala. Tajalo to tako neko vreme, gazdarica primetila i najuri me iz kuće kada gazde nije bilo. Ja mu javila, po jednoj prijateljici gde ću biti, on duševan čovek potrazio me i dao mi nešto para za put i garderobu. Onda sam došla da radim u Takovo, to ti je kod Uba, pa nazad u Valjevo, pa Obrenovac i ko zna odakle eto me ovde kod vas, tebe.

* Kasnije, parkiralište, ljube se u autu.

Džoni (drži ruku na njenoj sisi broj 5): - Hoćemo li kod mene?

Jadranka (Drži mu ruku na farmerkama gde mu je nabrekli penis. Miluje ga čvrstim pritiskom): - Nećemo, kasno je.

Džoni (pali auto, kreće): - Da skrenem sa glavnog puta na neki sporedan.

Jadranka: - To može, na brzaka. Ujutro u deset mora da sam na poslu. Gazdarica radi do deset.

Džoni skrenuo na kolski drum, našao dobro mesto i prvi put je imao ženu. Ona se trudila da ga ne uzbudi prebrzo. Ona sva u vatri, vidi da on ne zna ni gde je rupica. Nije verovala da je to moguće kada je pričao, mislila je da je duhovit i sada vidi da je istina. On pokušava da joj čvrsti penis ugura u klitoris. Sklanja rukom njegov penis, ljubi ga i namešta se tako

da ga drži za penis I stavlja mu vrh na svoje usnice, drugom rukom ga pritiska da uđe. Najzad ulazi. Par pokreta i on je završio. Tera ga da ne mrda a ona se kreće krstima, i uspeva, i ona doživljava orgazam.

Jadranka: - Hvala ti. Bilo je prelepo.

Džoni (Nikako do vazduha):- ‘Ajde, udaj se za mene.

Jadranka se smeje. Oblače se, bili su skinuti od pojasa na dole.

Jadranka: - Isteraj auto da ga ne ogrebeš, pa ću nešto da ti priznam.

Posle , već na drumu, Džoni pažljivo vozi, usrećen, vozio bi dugo i polako. Ona, prelepa devojka, prva njegova devojka u životu najzad je pored njega. Toliko se sve brzo desilo da ne može da veruje. Sreća je kada imaš ženu – ne kada dobiješ novac na karti, već kada imaš ženu.

Džoni (vidi novi izlaz sa glavnog druma na sporedan, usporava, silazi): - Mogli bi još jednom, molim te.

Jadranka: - Šta radiš? Kuda ćemo sad? Pa radim ujutro.

‘Ajde dobro, kad si već skrenuo. Teško mene nagovoriti na ono što volim. Volim da vas volim I da me volite makar samo na taj delić sekunde. Svima bi vam dala ali ste vi alapajdure.

Odmah bi bilo njemu si popušila jedno jaje a meni ni jedno.

Njemu si ljubila bradavice a meni i tako i ko zna kako još ne kada ostane na samo. Ne da bih vam ja dala nego bi vam sve dale. Sve svima. To je čoveku najveća sreća a vi je uništiste. Od nas, vi muškarci, napraviste kurve jer i vas i nas činimo srećnim. Da, vi, šta me gledaš, muški šovinisto?

Džoni je gleda jer ne čuje. Sebe je skroz dole razgolitio, sada već pomaže i njoj u tome, drhti, pun želje, kao nerast kada ga ulicom vode na paranje. Priroda je i Džoniju pogasila sve svećice uma, razuma, svesti, društvene svesti, šta treba, šta ne treba, moral...sve. Ništa nema, ništa ne postoji, samo

njena meka, divna, ženska, put.

Džoni (čuje sebe kako govori a ne zna zašto to govori, I uopšte zašto govori): - Nisam ja.

Jadranka: - Plavooki, veliki, lepotane, slušaj me sad. Nemaš brigu da li ću da ti dam. Daću ti, i ne žuri. /Ušao je u nju bez lutanja, bez greške. Od žudnje je skoro obamro. Ona ga smiruje, ladi, čeka da dođe do vazduha./ Moraš ujednačeno da dišeš. Kao u teretani. Ideš u teretanu?

Svi kockari idu u teretanu, solarijum, saunu, pedikir. Disanje je sastavni deo dizanja tereta. Skreće mu misli sa svoga tela.

Ovde si u teretani, ia sam ti tegovi iako si ti težina na meni, diši ritmičnooo, joj kako je lepo, da se nisi usudio da svršiš, da se nisi usudio, da se nisi usudio, joj, majko moja mila, kako je lepo.

Posle, Džoni pali auto, Jadranka bi da zapali.

Jadranka: - Ugasi auto, molim te. Moram nešto da ti kažem, ugasi auto (on gasi auto). Moram da ti kažem, neću da se lažemo… ja imam dečka i ne bih da on sazna za ovo.

Džoni: - Imaš dečka? Pa šta? Ja nemam dečka. Prekini sa njim vezu i biće da i ti nemaš dečka. Jednostavno mu reci da je kraj. Ja ću da mu kažem?

Jadranka: - Nije jednostavno. Ja ga volim. Ovde ga volim (pokazuje na pupak) Tu mi je toplo, pojede me vrućina, samo kada pomislim na njega.

Džoni: - Voliš ga? Šta je onda ovo bilo?

Jadranka: - Ovo je bio samo jedan lep seks. Dva divna seksa. Njega volim i ne mogu da ga izbacim iz sebe. On je moja propast, to znam, ali ne mogu ga ostaviti. Ušao mi je pod kožu.

Džoni: - Kada si zadnji put bila sa njim?

Jadranka: - Prethodne noći.

Džoni je više mrtav nego živ. Tom rečenicom poremetila mu

je koncepciju sveta, energija ističe u njen energetski omotač.

Ona se oseća super a on kao govno Jadranka: - Znam da ti nisam trebala reći, ali ne želim da te lažem. Mislim da si ti drugačiji od svih. Sigurno jesi. Nevin u tim godinama. Sada ćeš još više patiti.Da sam izmislila nekog na Marsu ili Palanci pa da mu budem verna, koliko se to može u mom telu, bilo bi ti lakše. Znam. I nemoj da me pitaš ko je? On je funkcioner ovdašnji, kancelariska javna ličnost.

Njegova žena me zvala pre neki dan, ‘Ja sam Ljilja, a ko ste vi?’ Šta te briga ko sam ako me ti zoveš? Valjda znaš ko sam kada me zoveš.

Džoni: - Dobro, žena mu je Anna. A ko je on?

Jadranka: - To sam se, od uzbuđenja, izlanula. Lanula i nema više lajanja. Nemoj me pitati, neću ti reći.

Džoni: - Usrećen pa sluđen, pa pun dovoljnosti sebe pa isceđen, pali auto. Klizi auto prema gradu više mrtav nego živ, kao da saoseća sa svojim vozačem.

Jadranka: - Nema ljubavi. Ima ljubavi - ljubav je samo prvi pokretač a onda te ostavi na cedilu.

Kartaroši kafane ‘Morava’ Okuplja se kockarska banda u kafani ‘ Morača’. Sede Dejan, Vuja, Bora Mekić, Šuka. Igraju ‘Mace’, omiljenu igru za piće.

Vuja i Bora su vrlo snažni momci, nisu kockari. Ulazi Dragan obraća se gazdarici.

Dragan: - Daj ovim zgubidanima piće. Gde ti je konobarica?

Da nije otišla u pekaru, po kifle?

(Gazdarica odlazi u kuhinju. Dragan, kada je ona odmakla, kao šatro govori njoj, a govori ovoj četvorici kartaroša. ) Ako jeste, javi Džoniju, da joj kaže, da kada se ljubi sa njim da prvo izvadi onu moju alatku iz usta.

Vuja: - Mogao bi ti malo manje da sereš.

Bora: - Da, i kada govoriš izvadi onu moju alatku iz usta. Žu-

boriš nerazumljivo.

Džoni uparkirava svoj Mercedes, vidi se kroz stakleni izlog kako izlazi i svoj šepa-hodom ide ka kafani, ka mestu skupljanja kockara.

Vuja (Draganu): - Da se nisi usudio nešto takvo da kažeš Džo-u, ili bilo kome, jebaću ti mamu maminu.

Bora: - I ja isto. Tako da možeš da nas smatraš da smo redaljka.

Dejan i Šuka ćute, ne miče se ništa, pa ni oni. Zaustavili dah.

Ne veruju svojim ušima u rečene reči.

Dragan ostavlja pare na šanku za turu pića. Besan izlazi iz kafane, ćuti. Na vratima se skoro sudara sa Džonijem.

Džoni: - Koji mu je k.

Utom gazdarica donosi pića. Džoni naručuje kafu.

Džoni: - Kako da ti gazdarice radiš? Gde ti je personal u ove kasne, popodnevne sate?

Gazdarica: - Bolan mi leži personal. To su tek mali jadi sa visokom temperaturom. Uskoro će ona za šank. Dan, dva.

Snažna je ona.

Dejan: - Popi tu kafu. Evo smo pri kraju i mi, pa krećemo za Novi Sad. Ili je još rano?

Džoni: - Nije rano. Taman odigramo neku predigru igru remija dok ne počne barbut.

Završila se ‘Maca’, ispijeno piće, Dejan i Džoni, dva prijatelja i kockarska ortaka, ne igraju jedan protiv drugog, kreću za N. Sad. Svoj auto Dejan ostavlja pred kafanom. Ulazi u Mercedes, zavaljen, sat vremena sluša ugodne priče.

Džoni: - Da te pitam… ima li Dragan nešto sa mladom konobaricom?

D. – Da ja tebe prvo pitam, imaš li ti nešto sa mladom konobaricom?

Džoni: - Bili smo jedno veče izašli. Nzaboravna noć i donela

odluku da neće da je ponovi.

D: - Toliko je nezaboravna da neće da joj se pokvari utisak nekom sličnom, ‘zaboravnom’.

Džoni. : - Ne, kaže da je zaljubljena u jednog oženjenog i ne može da zamisli život bez njega?

D. :- Isuse, Ko je taj? Da nije Dragan?

Džoni : – Neće da mi kaže i ne dozvoljava mi da je pitam.

Odakle ti ideja da je Dragan? Ima li Dragan ženu Annu?

D. Mislim da je Anna, slovakinja. Nisam siguran. A ako jeste Anna onda je taj oženjeni Dragan?

Džo. – Nemam pojma. Ja sam u haosu, totalnom.

Tolstoj, Marija, Dostojevski Tolstoj gleda Dejana i Džonija na putu za Novi Sad Tolstoj (pita Mariju): - Možeš li se pisati bolje od kako život piše?

Marija: - Ne može, ali, prvo, čitalac nema toliko vreme pa mu se životi junaka moraju prevesti na njegove vremenske znake. I drugo , pitanje ukusa – da mu otvoriš novu ideju moraš mu podići pod kožu – a to je moguće, najbolje, pomoću njegovog ukusa. “Svako ima svoj ukus”, rekao je đavo, i seo u koprive. Ali nije jedini koji voli žar i opasnosti koprive… Uživaj u radu, Lave, razradi malo sinapse, veruj mi, sve je u tvom umu, i to što vidiš, i što ćeš kasnije videti na ekranu samo treba aktivirati energije.

Tela bića, koja se međusobno množe, kao mi ljudi, imaju prednosti nad svakom drugom formom energije, ali druge forme energije imaju svoje prednosti. Svi smo povezani.

Transformacije su uvek pozitivne jer kosmička univerzalna energija, božanska, ne poznaje negativno. Lepota telesnog života, sreća, je vezana za patnju. Ako patnje nema nema ni sreće. Ako nema sreće nema ni patnje. Da li možemo da zamislimo sreću kada fizičnost ne postoji? Ne možemo.

Napuštam te, i ne maštaj o meni dok te mašta koči. Kada te ubrzam i dobiješ na kvalitetu onda me uzmi i onda ćeš me uzeti.

Tolstoj: - I sada da ne maštam?

Marija (ozbiljna) : - To što ti vidiš u meni treba da niko ranije nije video. A ne da vidiš ono što svi vide. Je li tako Fjodore?

Dostojevski: - Šeta nam ona po umu i sve vidi. Kao da ima kameru u našem vijugama pa vijuga.

Marija (Dostojevskom): - Brdo misli nam se valja po umu.

Kako je moguće ako misao nije energija? Nije moguće.

Misao je energija. Ništa ne postoji u ljudskom umu što nije misao. I predstrava, slika u umu, je misao. Emocije su misli; volja, verovanje su misli. Ima indicija da je misao verovanja u stanju da energetizira sve druge misli. Misao, koju verovanje energetizira, želi da se, kroz moć organizma, materijalizuje.

Iz tih razloga energije misli se ‘kao’ nadmeću. Ne nadmeću se, nije im stalo. Nemaju samostalnu volju. Misao, koje čovekovo telo materijalizuje, postaje delo. Pa tako istom energijom nastaje umetničko delo, krivično delo, pronalazak aviona, konstrukcija tenka, etc.

Nemam kameru u vašem umu već znam kako um funkcioniše. Lepa žena zna da bi svi muškarci otišli sa njom u krevet. I ona odlazi u krevet sa njima i takođe daje prednost lepom i zgodnom muškarcu. Međutim, ona može da ode u krevet sa muškarcem koji je duhom uzbuđuje, da mašta u odnosu sa tim muškarcem nekog sasvim drugog, ili, čak nikog drugog i da pruži sebi I njemu svu moguću radost sveta.

Muškarac, mora da ima erekciju da bi ušao u krevet ženi. Ako nema erekciju bolje mu je da osvaja Mont Everest.

Erekciju ne može da izazove duhovna snaga žene već samo njena fizičnost. Može i on da pokrene maštu i da dovede u

nju ženu oblina koje ga erotiziraju, ali to nije baš sigurna siguracija. Tako znam šta mislite vas dvojica, kada po meni odlazećoj, spuštate pogled sa moje kose prema dole. Pa gde ko od vas zastane sa mišlju svoje želje.

Dostojevski: - Da kleknem pred vas i da vas molim…

Marija: - Moj um bi preslagao svoje-moje misli i bili biste ‘poniženi’ a ako bih vam rekla i ‘uvređeni’.

Marija napravi najlepši osmeh koji žena, koja voli svoje muškarce, može da napravi i sada stvarno ode, stvarno njišući svojim bokovima. Dostojevski: - Jurcaju mi kojekakve misli po umu ali misao verovanja energetizira želju za njom i stavlja je na prvo mesto. Ne mogu da pišem, ne mogu da mislim od misli o njoj.

Turgenjev: - Pogledajte na ekranu Petrarku, trubadure, pišite poeziju.

Dostojevskli (ne sluša ga): - Čim se pokrene misao da nekog voliš misao verovanja energetizira i misao ljubomore. I kada se te dve misli spoje ti si u opsesiji. Život svakodnevni tada bude rutina koja te ne zanima i koja te ne dotiče kao što te ne brine tok reke. Možda treba biti neprekidno u opsesiji i stvarati iz opsednutosti. Ne piše se na isti način kada nemaš nikog u krevetu i kada ti je krevet topao. I nije isto imati u krevetu prostitutku ili ružnu ženu kojoj ne možeš reći ‘Volim te’ ili onu kojoj to kažeš sa lakoćom.

Kockanje, ulog žena U ilegalnoj kockarnici u Novom Sadu. Dejan igra Argentinski remi na pisanje, 10 feninga poen a za stolom za barbut pravi se igra. Džo se naslanja na levi ugao stola za barbut tako da može da baca desnom rukom kockice na koju god hoće stranu. Sredina pripada gazdi a preko puta njega nekom krupnom igraču koji prihvata maksimalni broj klađenja igrača koji nisu trenutno u igri sa njim, ‘u zaru’. Barbut je bacanje

dve kockice gde dva igrača naizmenično bacaju kockice dok ne padne dobitna ili gubitna kombinacija tada se pobednik nadmeće sa sledećim u krugu. Gubitnik ima pravo na jedan revanš.

Ulazi Dragan spreman za igru barbuta. Seda na ‘Džoovu’ stolicu pored Dejana i kibicuje mu karte. Neće odmah na barbut.

Dragan: - Igraš tamo (pokazuje glavom na sto za barbut) sa Džonijem popola?

Dejan: - Da, i tamo i ovde. Ako ne igraš barbut možeš sa nama remi, treći, igramo sitno a može i da malo krupnije igramo.

Dragan: - Završite pariju pa ću da vidim kako ću.

Dejan: - Za barbut je bolje kada se malo diferenciraju pa ideš na gubitnike a izbegavaš dobitnike.

Dejan čeka da protivnik upiše rezultat i da promeša karte za novo delenje.

Dejan (Draganu): - Nešto mi teško u stomaku. Dalmatinka uzela neke dagnje a ja to ne mogu da jedem sem kada sam na moru.

Dragan: - Tvoja žena je Dalmatinka i sprema ti tu hranu a moja Sremica, mala i debela, ne zna da sprema ribu ni školjke.

Dejan: - Daj, tvoja žena nije uopšte debela. Samo se tako nekako oblači,, ‘natrontano’. Ne verujem ti da Anna ne zna da kuva, slovakinja.

Dragan: - Zna Anna sve kad hoće, samo retko hoće.

Dejan: - Žena ti je Ana ili Anna.

Dragan: - Anna, jeba je ja. Idem da igram barbut. Ne mogu da vas čekam da završite. * Protivnik Dejanov odlazi u toalet a Dejan viče Džonijuu i

maše mu rukom da priđe i pravi gest kao da mu traži novaca.

Džo prilazi, seda za sto. Dejan i on sami.

Dejan: - Draganova žena se zove Anna. Ako ti to šta znači.

Džo: - Znači sve. Dobro je da je on a ne neko drugi.

Kasnije.

Prilazi Dragan, pokisao. Dejan ga pita koliko je izgubio. Ovaj seda na stolicu, skrhan, izgubio je, kaže sve, tapiran, 1700.maraka. Džoni, napušta igru barbuta i odvlači Dragana za mali sto za poker u dvoje. Ovaj poslušno ide za njim, očekujući neku pozajmicu, valjda. Sedaju jedan prema drugom.

Džoni: - Kažu mi da si u vezi sa Jadrankom.

Dragan: - Meni kaže ona da je bila sa tobom. Samo jednom, kune se. Kao da je bitno. Jedan više ili manje – neću je, valjda, ženiti.

Džoni: - Pa kad si već oženjen. Kako bi? Imam jedan čudan predlog za tebe.

Dragan: - ?

Džoni: - Da odigramo partiju pokera za nju. Ko od nas dvojice izgubi više neće biti sa njom.

Dragan: - Što bih to radio? Ona luda za mnom a ja da ne budem sa njom.

Džoni zove konobra da donese žetone za poker i par neraspakovanih špilova za poker. Dragan ga gleda. Nema banke a ovaj traži karte za poker.

Džoni: - Koliko si izgubio na barbutu Dragane?

Dragan: - Rekao sam vam… 1700.maraka.

Džoni traži od konobara 3400.maraka u žćetonima. Odbrojava 3400.maraka konobaru za žetone. Deli žetone na dve jednake gomile i naginje se prema Draganu.

Džoni: - Izgubio si 1.700.maraka, ovo su dve gomile od 1.700.maraka. Igramo sa tim žetonima. Jedna gomila meni

jedna tebi. Igramo zatvoreni poker dok se jedan ne tapira.

Ukoliko mene tapiraš uzmeš sve žetone i podigneš keš na blagajni… 3400.maraka… I nastavljaš svoj život kao i do sada. Ukoliko te ja tapiram, kažeš Jadranki da ne želiš više da je viđaš, jer si shvatio da nema smisla zavlačiti devojku, neka se uda, ako ima neku priliku. A ja znam da je ima i da si ti smetnja.

Dragan : - Ta prilika si ti? Ovo je vrlo zanimljiva ponuda.

Ulažeš mnogo love, a treba ti samo moja reč.,Hoću li održati reč?

Džoni: - Zvaćemo Dejana da nam bude svedok. Kao nekad dvoboji. Rekviziti su se dehumanizirali. Dobiti ženu na pištolje, život ili smrt, je jedno a dobiti je na kocki je samo nama, ovoj vrsti ljudi, shvatljivo. Ali ne mgu te ubiti, mada bih to rado učinio, a ti za tu vrstu dvoboja nemaš motiva jer te ona ne zanima kao žena već isključivo kao seksualni objekt ili subjekt, svejedno. Kada do seksa dođe tada je i jedno i drugo funkcija i jednog i drugog. Da zovem Dejana?

Dragan: - Zovi: Džoni: - Dejane, trebaš mi ovde. Molim te, prekini tu sitnu igru I dođi ovamo.

Dejan: - Imamo još dva delenja. Popite piće i eto mene za vaš sto. Ja ću kokakolu sa malo crnog vina. Musolini je Ok. Dragan i Džoni naručuju po viski. Dragan sa ledom Džo bez leda.i čekaju da Dejan dođe.

Dejan dolazi, Džo mu objašnjava celu situaciju.

Dejan: - Ja sam znači svedok u ovom dvoboju. Da utvrdimo još jednom pravila. Sve pare su žetnirane Džoovom lovom.

Ukoliko Dragan izgubi on više Jadranki ne prilazi ni na ulici kao prolaznik. Ukoliko Džoni izgubi on je izgubio 3400 maraka i zadržava pravo da se udvara Jadranki na koji god hoće način. Je li tako? Obojica potvrđuju. Dejan traži da se

Dragan zakune u decu. Dragan se kune u decu da ako izgubi da se u celini i delovima odriče Jadrankinog tela i njene najobičnije pažnje.

Dejan: - Dragane, za Džonija, ovo je vrlo životna stvar i ja ti se kunem, bez obzira što ti sada malo ironiziraš, da ću ti sesti na vrat sa svojim prijateljima ne budeš li održao reč. I još jedan detalj – s obzirom da je ovo za normalan svet idiotski čin, pa i za Jadranku, pogotovo za nju, ovo ne sme ni po koju cenu izaći iz kruga nas trojice. Saglasni?

Ova dvojica se slože.

Partija počne i nakon par sat igre Džoni tapira Dragana. Dragan uzima kožnu svoju jaknu sa naslona stolice, pruža ruku Džoniju.

Dragan (bez i malo ironije): - Neka ti je sa srećom dobitak.

Velik si i dobar čovek.

Džoni: -Hvala.

Dejan, Džoni Povratak kući iz Novog sada Dejan: - Misliš da ti je on jedina prepreka.

Džoni: - Tako je ona rekla a nema mi kud već da joj verujem.

Dejan : - Ponekad, upoznaš nekog, i jasno ti je da pripadate zajedno ili si prijatelj, ili porodica, ili si zaljubljen, ili ste partneri u zločinu, ili nešto sasvim drugačije, živite jedan uz drugog, radite, ili ste se razumeli, došli ste jedno drugom niotkuda, pod najčudnijim okolnostima, stvorili svoj svet ljudi, ispunjavate te ljude i oni će pomoći da se osećate živi.

Džoni : - Sada ideš sa filozofijom a jedva vidim put od umora i od viskija.

Dejan : - To je proza u stihovima koju sam juče đacima recitovao.

Ženidba kockara Džonija

Deset dana kasnije Džoni se oženio sa Jadrankom. Meštani su počeli da dolaze da kupuju hleb. Žene su oslobođene obaveze kupovine hleba u pekari. Odjednom je hleb iz prodavnica bio neodgovarajući za domaćinstva Svi pričaju o mladoj , lepoj , pekarki. Žene se rugaju muževima kako su postali ranoranioci da pre odlaska na posao kupe hleb. Udvaraju se muževi ženi pekara dok ovaj nakon noćnog rada spava. Ona se osmehuje pa uz hleb proda i kifle i burek i perece… i sve što drage mušterije nisu nameravali da kupe.

Svekrva ni ne zalazi u prodavnicu kada je videla kako je snaja unela život u njenu kuću i njenog sina. Još kada bi došli unuci i sa ove strane.

Snaja zna da bi svekrva unuka, ali zna i da od toga nema ništa. Kod jednog, mnogo okasnelog abortusa, u mnogo ranoj mladosti, došlo je do oštećivanja materice, pa više nikada nije ostajala u drugom stanju mada je oženjene bitange uopšte nisu pazile. .

I volela je oženjene, ne mladiće. Možda je razlog bio upravo u tome. Džoni je bio izuzetak – bio je invalid, voleo da pije i da kocka i devojke ga baš nisu otimale.

Da bi saznala kako stvari stoje sa njom išla je Jadranka ginekologu I otvoreno mu se udvarala. On ju je najzad odveo i u krevet. Bilo je to kada su mu žena I deca otišli na moe.

Navikli da ljubav vode. u njegovom prostranom autu, a ne u stanu koji sav miriše na čistoću njegove žene.

Seks im nije bio naročito dug pa su se dosađivali razgovorom. Nije mu se žurilo da je vozi kući i otvorio se. Želeo bi da se razvede i da je oženi, on je mnogo stariji, skoro trideset godina, s obzirom da ona neće moći nikada da ima decu, pretpostavlja da ona to zna, oni bi bila mala porodica, ona i on. Ona ga sluša, nije znala da ne može da ima decu, nikada više, mislila je, da je trenutno tako, nije znala šta je mislila.

Počinje da plače, pa da cvili, oblači se, istrčava iz kuće, neće da je on vozi autom, hoće da bude sama, zauvek douvek sama.

Napustila je grad i otišla za svojom sudbinom Džoniju. Čim je videla da je Dragan izbegava prišla je Džoniju. Rekla mu da ima sa njim nešto da priča, da dođe po nju u podne, gazdarica će je zameniti, ona bi da idu na neko lepo mesto na ručak… ako hoće. On hoće.

U drugom delu ručka, kod drugog piva, nakon samo jednog aperativa, ona ga pita da li se seća da je pitao nju da se uda za njega. On potvrdi, kaže da ta ponuda važi sve dok se ne uda za njega. Ja pristajem da se udam za tebe, ako ti pristaješ … on požuri da je poljubi, ona se izmakne, uze je za ruke i počne da ih ljubi.

Jadranka: - Zakoči, od Doboja Mujo. Moram nešto da ti šapnem… sagni se (on se saginje) JA NE MOGU DA RODIM DETE, OŠTEĆENA SAM, materica mi je nepovrratno oštećena.

Džoni:- Ma kakve to veze ima. Ne ženim se sa tvojom matericom već sa tobom.

Mala sala za ručavanje hotela Interkontinental, Džoni ustaje i šepa lagano oko stola. Priđe joj I šapne na uvo: - Gospođice nemojte nikuda da idete, odmah se vraćam, idem nešto da vam kupim.

Odlazi u hotelsku juvelirnicu i kupuje prekrasnu ogrlicu, vraća se, prilazi Jadranki, ona vidi da on drži poklon u ruci, ustaje i korakom mu se pirbliži, čuje ga, kako kroz suze govori: - Da li biste gospođice Jadranka da budete gospođa Simonović, tj. moja žena.

Jadranka: - Da. Džoni je prestao da se kocka I pije… čuva ženu, ogovaraju ga. Jadranka sagledava njegove muke.

Ona: - Ti bi da ideš da se kartaš?

On: - Ne, ne bih.

Prošla je cela godina i Džoni se vratio u kolosek igre.

Napravio je kuću, zatvorio i prodao pekaru, otvorio restoran.

Mnogo je tu bilo muke i sa kockom i sa ženom. Žena nadahnuće postala je žena kao i svaka druga žena. Flaša je njemu zamenila čašu. Počeli su da jedu jedan drugog. I od tog otrovnog mesa da se odvojavaju.

Tolstoj, Dostojevski, Žorž Sand Dostojevski: - Sada će sve da joj vraća što je zapamtio iz njene priče sa Nišave. On više nema šta da nagrize iz svojoj unutrašnjosti. Sve je ujeo. Njoj više nema šta da kaže. Ne valja kada ljubav počne bez zaljubljenosti, bez muke. Ma nikako ne valja. On je počeo sa mukom.

Ispostavilo se da nemaju temu sem vlastitih prošlosti kojih se stide. Pred sobom a pred i drugima pravdaju se do tuge antiživotnih argumenata.

Sa jedne strane, njegove, kocka i kocka a sa druge, njene, muškarci I muškarci. Počela je da ga vara, da se zaljubljuje.

Oni jednostavno nisu videli od mogućnosti života ništa drugo do ono što su bili i vraćaju se uhodanim shemama.

On je mškarac koji mrzi žene. Samo to nije znao, do sada.

Ona je postala žena koja mrzi muškarce. Mržnja se javila kada je shvatila da je odbijaju jer znaju sa kim deli krevet.

Neće na mesto njenog invalidnog muža.

A volela ih je sve, sve muškarce ovog sveta. Da li bi joj se Džoni desio da je volela samo jednog?

Sandova: - Žena mora da čuva svoje veze od javnosti jer nikada ne zna ko je i kako povezan. Ne može da zna koju asocijaciju proizvodi kod nekog njena veza i kako će ih on plasirati među energije drugih koji je dodiruju, okružuju. A te,

okružavajuće energije, su joj sudbina.

Tolstoj: -Za voleti drugog ,čovek je nesposoban. Jednog moći voleti a mnoštvo ne? Banalna teza i pitanje na koje ne treba odgovarati. Kada to spozna ljudsko biće, koje misli da je sposobno da voli, tada je, istog trenutka, u situaciji da se distancira od vlastite svesti. Kokain je viši standard distance a domaća rakija standard mase.

Marija: - Ako mi, ljude, gledamo ovako u, svakoj sekundi njihove intimnosti, tada nam je jasan besmisao njihovog postojanja. Žena život nije ni pokušavala da osmisli. Taj besmisleni posao, traženje smisla, ostavila je muškarcima. Žena svojom intuicijom i pleksusom solarisom zna da je smisao sebi samo ona sama. Insinkt za mladunčetom je univerzalan a kada mladunče stasa tada je, ruinirana, vraćena sebi.. Naravno mladunče, iz brige za imovinom roditelja, uvaljuje roditelju svoje mladunče na brigu, ne bi li roditelja odvratila od nje same.

Dostojevski (Tolstoju): - Ljubav je ringišpil -tema.Sada tu treba inkorporitai lepotu, pa novac, pa pripadnost staležu, prilike i socijalne uslovljenosti prilike…

Tolstoj : -Kocka je u ringišpil rangu kao i ljubav samo ne izmiče toliko lkoliko ljubav.

Dostojevski : -Međutim, dragi Lave, tu se postavlja pitanje‘Da li je varanje u kocki I ‘čista’ kocka od iste vrste strasti?’ Sada znam da nisu. Evo pogledajte ekran – Džo vara sa više strasti nego kada je kocka na čisto.

Tolstoj ostavlja svoj ekran i gleda ono što i Dostojevski.

Vide da je Džo naučio je da vara na kocki (ubrzavaju kretanje slika na ekranu) pa se tim znanjem drži da ga ,sa toliko alkohola u sebi, ne istresu za debelo, možde, i za sve. Što će jednoga dana i uraditi. Zadužen, bez vere u sebe, uzima mauzer i puca sebi u glavu. Metak ga udara u lobanju, on,

svestan I pedantan, sam vraća pištolj na gornju površinu ormara, odlazi u krevet i pada, tek onda, u nesvest.

Sandova i Marija gledaju Jadranku Marija: - Ona je iz dobrostojeće seljačke familije, ukorenjen joj je seljački red domaćina, razvesti se neće, ali će da krene oprobanim putem seksa. Automobil je ključ seksualne slobode i putnog razvrata. Naučila je da vozi njegov invalidu prilagođen auto. Kada on spava ona odlazi u nabavke i neznano još za čim. Izbor ljubavnika je smanjen.Po kvantitetu na podnošljivu meru. Po kvalitetu ‘daj šta daš’ od onog što se neće saznati.Dragan se razveo ali joj ne prilazi niti joj ozvoljava da mu priđe.

Sfinga

Žena je, po božanskoj definiciji ljudskog bića, teško čoveku sa kojim nije jedno. On, naknadno, bude isto to njoj.

Tako je govorioZaratustra u Ničeovoj interpretaciji. Inače nije tako govorio.

Zaratustra je tražio da uspostaviš unutrašnji mir. Koji će ti k. mir?

To su budalaštine, džast mi.

Nije nas Bog stvorio jer mu je bilo dosadno. Veruj mi.

Svako, od nas dvoje, za sebe da živi svoj odmakli život, već podosta proćardan, je i gubljenje vremena. Da živimo u istom prostoru, zajedno, bilo bi, gore. Svako za sebe... užas.

Nemamo, pojedinačno, dovoljno energije za viši smisao.

Da li bi jedan, dva vikenda u tridesetak dana, šetnje po prilazima hotelima dali dovoljno mentalne snage za biti svoj?

Da su ljudi, u neznanju, ili u lavljem rodu, danas bi se sin nadmetao sa ocem da bude otac majčine dece.

Duhovna borba Edipa sa sfingom da bi sa vlastitom majkom, u neznanju, imao decu je umetnička forma čovekovog

nesvesnog. Grčki dramatičari su majstori nesvesnog.

Edipovo samooslepljivanje je bio svestan bunt protiv morala koji je civilizacija iskonstruisla a ne protest bogovima za sudbinu koju su mu oni odredili.

Halida, Dostojevski, Marija gledaju Dejanov esej na ekranu.

Marija: - Može to da ide bez prerade u časopis. Dejanu je svaka ljubav prva ljubav. Dečački je.

Halida: - Da,ove ga i zavode 'kao malog dečaka'.

Dostojevski: - Ima tu i lutajućeg nemira koji bi da zaustavi.

Nokturno Ništa u životu nisam izgubio i više sam čovek nego što sam bio.

Bio sam gost života. Mislio sam da sam mu domaćin. I tako smo se našili. Život i jedan njegov odlivak počesto u zabludi.

Rodio sam života ne mnogo, ali podosta... oni, koji su od mene, da nastave rađanja, i život po meni, njegovom domaćinu, ne može da nestane.

On poluleži u fotelji za dvoje. Vrata za nikud balkona, koji to nije, širom su otvorena. Sluša neki nokturno. Noćna muzika, nokturno, zameniš dan za noć i tada si to što nisi.

Ulazi ona, ne gledajući ga, skida se i leže na krevet za mnogo njih.

On leže kraj nje, miluje joj gole grudi, stavlja glavu na njih i cvili.

Ona ga suznim prstima miluje po kosi koja nikada nije bila seda.

Muzika nastavlja svoj zvuk. Ona, muzika, zna odgovore.

Nije se uvek bilo tako staro sa pogledom ona u njega a on u nju. Otvrdli su.. tvrdi kao orasi koštunci.

Blizina njenog tela ga pati, cvili. Ona drhti od njegovog dodira, plače. Žena voli da plače tom suzom srca, tim osećanjem slobode.

Sloboda je put ka Bogu. Glupost je ono Sartrovo sloboda od i sloboda za.

Sloboda je magnovenje ljubavi.

Kada se istinska ljubav začne u srcu, nje nema mnogo, ona se u trenu gubi i pretvara u želju tela, puti, e taj deo trena ljubavi pre nego se pogubi, magnovenje, je sloboda.

To je ona esencija dijamanta koja dijamant čini dijamantom., bit rubina koja rubin čini rubinom.

Sloboda je magnovenje trena ljubavi koji ljudsko biće čini ljudskim bićem. Sve ostalo je zlo, haos, košmar kojima je čovek prostor od početka svoga vremena.

Duša je telo duha. Svako telo se funkcionisanjem prlja i čovek svoja tela mora da čisti. Suza i njen jecaj, plač, su čišćenje duše. Nečistoće duše unešene zlom tuge. Ne tuge pričljivog sentimenta već tuge skučenosti života. Nečistoće se moraju otklanjati ili se duša krivi pod njihovom težinom..

Plači kada dušom osetiš vreme plakanja. Tvoj duh će biti indiferentan... on je energija... tebi na poklon data, sa beskrajnim mogućnostima koje tvoje ja ima na raspolaganju.

Kajanje je čišćenje duše – duh nakon kajanja sasvim lagano koristi telo duše kao svoju fizičnost i učvršćuje ja.Bez kajanja ja ima problem sa upotrebom duha koji je, uvek, krajnje indiferentan.

Vlastiti duh ne može da napusti dušu bez dezintegracije duše. Nije ona u klopci duše, ne, ona je samo, na ljudski način nezainteresovana za vrstu funkcionisanja od beskonačnih mogućnosti funkcionisanja.

Telo čoveka je telo duše kao što je duša telo duha.

Duša može da umre i bez umiranja svoga tela i da se ne dezintegriše. Tako se desi da je duh unutar mrtve duše, koju ne može da napusti i pored smrti duše jer je mrtva duša kompaktna unutar živog čoveka, živog tela čoveka.

Telo čoveka je, samom svojom funkcijom, nečist prostor. Telo čoveka je na drugačiji način nečisto od duše tela duha.

Telo čoveka je prepuno organizama koje u neravnoteži prave nevolje duši. Duša krivi duh i ja, ja koje je esencija ličnosti, tako iskrivljeni.duh koristi.

Post je čišćenje tela i iskonski dobar test stepena iskrivljenosti ogledalnog eksponiranja ličnosti.

Duh, kao energija, u ljudskoj duši je iskrivljen na način ogledala. Samo je pitanje stepena krive. Pod određenim stepenom iskrivljenosti duha ja ga koristi na jedan način a pod drugim uglom iskrivljenosti na drugi način.

Ličnost je ono što nevešto predstavljamo drugima kao ja.

Ples i erotika, Dejan, Helena ‘Zlatna oaza’ više slovačka organizacija vremešnih ljudi koji vole da plešu. Ulaz je, naravno, slobodan za sve. Alkoholičari imaju prednost – ipak se živi od prometa.

Ulazim sat vremena posle početka. Gazda me pita gde ću da sednem? Najlošiji sto je kod samih vrata. Sto za petoro. Niko ne sedi za tim stolom. Na stolu je 0,5 pelinkovca, i na jednoj stolici ženska torbica sa rukavicama na torbici. Pogledam igrače koji plešu i zapazim Helenu.. To je sigurno njen pelinkovac i torbica. Sedam na stolicu pored stolice sa torbicom.. Naručujem kafu.

Sa Helenom obožavam da plešem na muziku ‘Ja sam sirota’.

Posle te melodije svirači sviraju neku polkicu. Helena se od svoje dvadesete godine do ovih 63. ništa nije promenila. Sa tom formom, kada je imala dvadesetak godina, bila je prosečnog izgleda po kafanama gde je konobarisala od svoje 22.godine do udaje. Sada sa tim izgledom izgleda ne može biti bolje.

Kada plešem sa Helenom imam potpuni erotski doživljaj.

Ples koji se pleše ‘Ja sam sirota’je u aranžmanu ovih

muzičara vrlo lep.

Helena podigne obe ruke u visini svoje glave, Ja je uhvatim za ruke, ona i svoje i moje ruke spušta do svojih ramena i sad ide tri koraka napred, dva koraka nazad, jednom četvrtinom okreta okrećem Helenu kontra smeru od mene, osećam svojim podlakticama njene mišice, Stišćem njene mišice podlakticama, jednom levo, jednom desno, zatim se ona okreće oko svoje ose, ja je držim za desnu ruku desnom rukom iznad njene glave. Vraća se ona u prvobitan položaj, dodaje mi svoju levu ruku koju ja prihvatam i sve se ponavlja: tri koraka napred, dva koraka nazad, dva stiska podlakticiama njenih mišica, okret i jovo nanovo i tako deset minuta.

Tu igru igraju plesači u krug a parovi idu jedan par za drugim parom.

Posle toga ide polkica sa mojim šakama na njenom struku i njenim na mojim mišicama. Previsok sam za nju da bi mi ruke stvaila na ramena. I to je vrlo lepa igra, intimna.

Sada mala digresija od situacije.

Tumačenjem energije i energije plesa razumljiva je erotika plesne igre. Plešemo, držimo se tako kako se držaimo i s obzirom da svako od nas ima oko sebe energetski omotač energije toga omotača se prožimaju, ulaze jedna u drugu.

Dolazi do pravilne, jednake, recipročne razmene energija. U tom kontaktu energija sa Helenom, prelaska energije jedno drugom, osećam se prijatno. To osećanje i ona deli. Ukoliko dođe do prelaska jedne energije drugoj osobi a nema povrata tada jedna osoba gubi energiju i ona se oseća loše a ova druga osoba se oseća vrlo dobro, prijatno joj je.

Centar za raspoloženje je smešten u čeonom delu ljudskog mozga i on to osećanje formira na osnovu informacija o energijama tela u delovima.

Kada Helana I ja sedimo za stolom ona zna da mi priča o

svojim ljubavnim jadima. Kada to priča ona se doima vrlo raspoloženom. Ja joj dopuštam da to priča iz tih razloga. Ali, kada počne da detaljiše ja osećam u predelu pleksis solarisa bolove. Očigledno mi energija iz toga dela tela otiče. Kuda otiče? Otiče u njen energetski omotač. Ona je sve raspoloženija a ja sve neraspoloženiji.

Prethodne subote ta stvar, sa energijama, uzimanje i davanje energije, je otišla tako daleko da kada sam došao kući osećao sam se grozno, na ivici očajanja. Pokušavao sam da zaspim, ne ide. Počeo sam da dižem tegove, umoran od tereta uspeo sam da pridremam. Nakon jedno dva sata sam se probudio i vidim da sam vratio, gotovo svu, energiju. Ne svu, ali dovoljnu da funkcionišem bez bolova u predelu tri prsta ispod pupka.

Ove subote hteo sam malo da, između nas dvoje, okrenem puteve protoka energije.

Kada se ples završio Helena dolazi do svoje stolice, seda, gucne malo pelinkovca, pita me kako sam bez pružanja ruke na rukovanje. To joj je, inače, navika, ali sada to ne želi da uradi jer ja se ne rukujem sa ženama već prihvatim njihovu ruku i poljubim je. Taj ritual, bivšoj konobarici i beračici duvana po golubinačkim poljima duvana, i radnici za plastičarskim mašinama, je neprijatan. Nema ruke i nema prelivanja njene energije meni. To što je njoj neprijatno, neprijatno joj je jer joj otiče energija a to što je meni prijatno to je zato što imam uzimanje njene energije bez recipročnog davanja.

Počinje muzika za igru i odlazimo da plešemo: Ona me obaveštava da u 9h. ima sastanak sa bivšim ‘dečkom’ povratnikom iz neke države koja zapošljava naše varioce. Osećam da mi pada raspolooženje i da će me pleksus solaris I večeras uništavati.

Ja: – Hteo bih da ti nešto kažem, ali da se ne ljutiš. (ona je autorica floskule ‘nemoj da se ljutiš’ pa mi onda, bezbolno po sebe, kaže sve što joj pada na mozak).

Kaže da mogu da kažem šta god hoću. Dobro.

Ja: – Doneo sam odluku da više nikakav kontakt sa tobom nemam dok te ne kresnem. A kada te kresnem …(prekida me i pita kakav kontakt) Ja: – dok te ne kresnem. A onda ću te posmatrati sedam dana kako ne možeš da sediš na ovoj svojoj maloj lepoj guzici i sve se izvijaš na stranu, čas na jednu čas na drugu jer voliš i da sediš.

Sada sam joj izmamio osmeh. Ona, da od onoga, ne može da sedi? To joj baš postaje zabavno.

Ona: – To je tvoja definitivna odluka? (osećam da mi pada raspoloženje, znači, energiju mi opet uzima… mamici joj njenu).

Kako hoćeš… Ja sam pred ultimatumom od ovog mog, godinu dana je mlađi od mene, traži da se do Nove godine izjasnim da li ću se udati za njega ili neću.

Ja: – Ne verujem ti da taj uopšte postoji. (sada u očajanju više ne znam kako da sprečim oticanje energije, počinju bolovi na tri prsta ispod pupka). Ti sa mnom ne želiš da se j. jer si suva. Suša ovladala, ženska suvoća, nezainteresovana za seks sa bilo kim, pa izmišljaš li izmišljaš. Ovaj na levom ćošku, onaj na desnom, od ovog oženjenog …’toliko mi je ušao opod kože da ne mogu da živim’…

Nego znaš šta, idem ja za tobom večeras, na pristojnoj udaljenosti, da vidim kako ulaziš u aito i da me uveriš da ne izmišljaš. Ja bih voleo da ne izmišljaš… to bi značilo da si zdrava… pa… kada se razvedeš … svi se razvode… onda ćemo se sresti.

Ona: – Neću da ga vidiš … I ne izmišljam ništa… a ako se

udam neću se razvesti.

Ja: – Do juče si govorila da se nećeš udavati više nikada.

Jednom je bilo dosta za jedan život … a sada: “hoću da se udam”.

Ona: – Odlučila sam da više ni jednom mišljenju ne robujem, a najmanje svom…Taj oženjeni… danas sam ga srela… zdravo… zdravo,… osećam kako mi se stomak uvija.

Ja: – Kako ti se stomak uvija (a meni samo što se nije zakovrnuo) a nisi sa njim u vezi. Možda ne može da mu se digne… I šta će da se desi? To da ti se uvija na ništa… možda mu je malen kao krastvčić pa će to da ti se uvija na krastavčić?

Ona: – Nije mu kao krastavčić… osećam to.

Muzika je stala. Odlazimo na mesta… sedamo… ona ispije skoro ceo pelinkovac. Ja pokazujem prstima veličinu krastavčića.

Ona (se osmehuje): – Nije ‘krastavčić’… nisi u pravu.

Počinje muzika za igru. Ne igra mi se. Gluposti moje nisu nikako prošle. Uzima mi energiju samo lipti. Vidim da je raspoloženija nego pre nego što sam spomenu ‘izmišljanje’ i ‘krastavčić’. A meni raspoloženje na -10. Dolazi neki starac da je pita za ples… ja ne obraćam pažnju… ona mi govori da ide da igra sa drugarom. Jedva sam čekao da ode. Otišla je.

Popijem hladnu kfu do dna i malo se stabilizujem.

Tri plesa su odigrali i mala pauza. Starac i opna na prostoru za igru sami, razgovaraju. Počinje muzika ‘Ja sam sirota’.

Krećem prema jednoj ženi u crvenom, sestra jednog slikara prijatelja mog prijatelja, ona kaže da ne zna da igra. Jebiga, dižem pogled prema Heleni… ona i dalje stoji … starac joj nešto govori … ona mu ne diže ruke za ples… polazim prema njoj … ona pokazuije starcu na mene… on odlazi na svoje mesto…nas dvoje plešemo igru koju najviše volim da

plešem sa njom.

Ona: – Videla sam da te je ‘crvena’ odbila pa sam čekala da dođeš jer znam da voliš ovo da igraš.

Igramo… ona bi da mi nešto kaže … nemoj mi ništa govoriti… molim je… pusti me da uživam u ovoj igri… i tebi.

Osećam da mi se energija vraća. Potpuni reciprocitet u uzimnju i davanju energije.

Odigrali smo i polkicu. Posle polkice ona je otišla u susret svom uslovljivaču, gastarbajteru variocu, raspušteniku, godinu dana mlađem od nje… ako postoji… a ja … pišem u svom listu, par stubaca i ništa više.

Redakcija Niburi

Gogolj: -Kako onima iz zemaljske redakcije doturiti ono što mi znamo? Možemo li to uraditi kroz njihove molitve?

Marija: - Pitam se i ja, čim dođem na tu temu, na sugestiju Aldosa Huxley-a . Eto to mogu da sugeriram uredniku na Zemlji…. To je sve… Neka misle kako mogu, što bi im davali informacije koje imamo? Mi pišemo prema informacijama od te dubinske strane ličnosti a oni prema svojim moćima sagledavanja površina komunikacija.

Istinu tražiti i kada je nađeš ne moraš je pamtiti – to je ipak floskula jer je istina živa, nije dogmatski, nepromenljivo, za uvek, dostupna nikom pa ni ljudima. Žorž Sand: - Šta misle neka misle. Tek ako bi naše misli mislili ko bi im verovao. Mogu i da puknu i svi polete u manastire…Šta bi se dešavalo da Lilit nije odbila Adama i da linija, takvim rešenjem, ljudskog roda od Adana i Eve ne bi postojala?

Turgenjev: - Pusti sada to Sandova… Šta bi bilo kad bi bilo…

Možda bi im trebali prikazati kako statističari sami u kafeu ispunjavaju anketne listiće. Kad pre naučiše da ignorišu nadu

da će statistika odgonetnuti muško-žensko ponašanje? Žorž Sand: - Možemo li gde videti potomke Eve i Adama do danas? Biblija kazuje od Avrama. Jesu li naši preci nekad živeli na zemlji ili su oni dole potomci nas sa Niburija? Ko sam ja? Da nismo mi Adamova linija?

Marija: - Polako Sandova doći će i ta pitanja na red. Ne bi ljudi, ni ovde, ni na Zemlji, izdržali znanja sa ovih ekrana.

Počeli bi masovno da lude.

Trebam pisca za sledeće teze. Malo neka žene ostavimo na miru. Nije ovo ženski časopis ili časopis o ženama već časopis o pitanjima civilizacija. Žene su prvi čitaoci i zato list treba da nam liči da je ženski.

Evo vam pitanja sa odgovorima koji su polazna tačka promišljanja problema a ne dogma od koje se ne odstupa. !. Šta je to kič?

Kič je ono što se sviđa Ciganima.?

Odgovor je komplikovan. Komplikovanost definicije kiča počinje kada se definišu Cigani.

Cigan je zanimanje, ne pojam kojim se označava pripadnost jednom narodu. Cigan, po zanimanju, može da bude bilo ko, bilo koje boje kože. I da pripada bilo kom sloju društva. I nemajućih i vrlo posedujućih.

2. Šta je umetnost?

Odgovor je da je umetnost ćutanje. Čim neko progovori umetnost nestaje.

3. Ko je to žena? Žena je muškarac koji ima sposobnost da rađa ljude i i ima sposobnost da leči muke glave muškarcima koji nisu žena.

Ta glavlomka muškaraca koji nisu žene dobijena je od muškaraca koji su žena.

Tako se sve uklapa.

4. Ko sam ja?

Odgovor na to pitanje dobiješ istog trena kada prestaneš da proizvodiš svoj svet.

Ustvari, bilo bi dobro da u roku od sedam dana svi napišemo tekst sa ovim tezama, pa ćemo ih međusobno razmeniti. Na taj način imaćemo na dohvat ruke, kada raspravljamo neke probleme u kojima su inkorporirane teze koje sam vam dala, sa nekim opštim stavom koji svako od nas, pojedinačno, ima.

Može? Zahvaljujem.

Dostojvski : - Možemo li još malo da se vratimo na ovaj ples Dejana sa Helenom? Ima njen tok svesti dok su igrali i držali se rauke.

Marija : - Šta je tako interesantno za nas?

Dostojevski : - Helena ga drži za ruku i misli u sebi. „ Jooj, kako mu je nežna ruka, gospodska. Meni treba ona žuljevita, tvrda, radnička. Ovaj ne bi znao ni da promeni gumicu na na ventilu vodovodne cevi koji flisuje. A meni je sve dotrajalo u kući. Trebaš majstora, Heleno, Helenice. Piscu treba žena za u krevet, ne mora baš često, ali u kuhinji itekako često. Pa peri i peglaj dok si živa. Majstorica bi još mogla i da se provuče koji dan a da ne riba. Kod Dejana nikada taj ne bi dan bio.

Kako varioca zadržati? Sve bi žene majstora kada im bela tehnika uhvati njene godine. A zidovi traže molera, oluci limara... pisac bi ruke na leđa... i razmišljao pošto šljive... nema ni auto ... a da ga i ima ja nemam dozvolu.“ Marija : - Svaka ptica svome jatu. Nije lako Dejanu i bez jata i bez ptice. Žorž Sand : - Nema on para... da ima novca, bilo bi svih vrsta ptica.

Marija : - Ženu je život obučio praktičnoj pameti i istini da je svaka teorija dobra, pa čak i Dejanova.

Treći pol

Pišemo o odnosima žena i muškaraca posle pedesete.

Igranka je idealno mesto. Plešeš i držiš za ruke ženu koju prvi put vidiš i razgovaraš u četiri oka usred gomile muzike i plesača..

Burleska se nastavlja. Ovom svetu retardiranih i sa granice senilnosti dovoljan je jedan kandelabar da se vide. Žena trećeg pola jednaka je misteriji matematike za retardirane. Kako objasniti misterije matematike retardiranom? Jednostavno - to je žena koja neprekidno laže a ima loše pamćenje. Arest nije predviđen za takav zločin. Po kom zakonu onaj koji loše pamti mora da govori istinu?

Ovde su svi lovci i lovina. Udovice sa decom love muškarce bez dece. Znaju i same da su lovina ovih ‘za jednu noć’, romantičara ili nekih sličnih njoj. Nije joj vreme za gubljenje vremena.

Jedan starac plače. Očistila je njegovu deviznu štednu knjižicu i ona ide dalje. Žao mi je čoveka ali ne dovoljno.

Prilazi ženi koja sama vijori sa maramom oko ruku koje je podigla uvis. Lepše je udvoje, kažem joj.

Ona prihvata njegov zagrljaj. On iza leđa kao da čuje kako plač bivšeg odjekuje.

Dejan: - Nemojte da vas zbunjuje moje pitanje. Veoma lepo izgledate i čudilo bi me da ne poznajete nekog u sudu. Uzeli mi auto na granici, kao našli neki prašak, dečiji puder našli, kad vam kažem, dečiji puder, a drže mi auto dok sud ne donese odluku. Treba mi neko da ubrza stvar. Nije problem da platim par hiljada.

Dama: - Sada ste bez auta. Šteta.

Dejan: -Uzeću rent a kar ujutro Dama: - Meni treba večeras prevoz za Sase. A ako vam nije problem da se snađete… ja bih da izađem malo ranije odavd.

Gogolj, Marija, Dostojevski Prilazi Sofija i gasi ekran na kome Gogolj i Dostojevski gledaju igranku.

Marija: - Kolega, urednik časopisa ‘Game’, na planeti Zemlji kao da oseća da je posmatran. Pogledajte šta radi… laže ali nema nikakve emocije …ima cilj, kome je potrebna laž kao moguća istina. Cilj koji bi da bi bio pokrenut očekuje istinu kao moguću laž. Do duše ove žene da bi došao treba da laže lažima koje će ubrzo biti otkrivene I shvaćene pravilno.

Nemoguće joj je bilo prići bez laži kojima zadovoljava njena trenutna iskušavanja vlastitog teškog trenutka. Instrumenti pokazuju da je izbezumljena.

Gogolj: - Šta vi mislite koleginice Marija, ‘treći pol’ ili ‘treće doba’? Da li je u’trećem dobu’ čovek isti pol?

Marija: - Mislim da je ova žena, Jovanka, imala takav pristup muškarcu vrlo odavno i da nema veze sa gubitkom njene menstruacije.

Dostojevski: -Reči su tu da zbunjuju i svađaju ljude. Žena je definitivno posle prestanka mogućnosti rađanja dece ‘treći pol’. Što nikako ne znači da je loše biće – naprotiv može biti veoma pozitivno. Rasterećena odgovornošću za decu sada je slobodna. Moguće da je tek sada svoj pravi pol.

Marija: -Ženu uvek treba ubeđivati u svoju ljubav. Ona se tako zatvori kada oseti taj način približavanja kao da je sumnjičava da ona može biti voljena. Treba je otvarati i otvarati.

Marija (Dostojevskom) : - Žena kada se poda muškarcu muškarac gubi interes za nju je pravilo drugog pola u trećem to nije tako. Posle podavanja kreću da tragaju za novim suptilnostima sopstvenih odnosa.

Dostojevski: - Ljudi su stvoreni da sebe maltretiraju maltretiranjima koja su privid maltretiranja, nekako su iluzija

samomučenja.

Turgenjev: - Svi smo gledali na ekranu isto. Vi ste ugasili ekran a ja nisam. Eno našeg kolegu u autu nakon koitusa sa ‘Damom’ pun mu je mozak dopamina, ja mu smanjio nivo, da probam, mogu li, a njoj povećao. Dopamin tera ljude da posle koitusa, što doživljavaju kao svojevrsnu krivicu, pričaju bajkovite priče.

Marija (pali ekran): - Al’ si joj ubacio dozu sada će da laže samo tako.

Gogolj: - A muškarci konji – sve će da veruju.

Dostojevski: - Dok se ne osveste.

Sofija: - Da dok se ne osveste a onda ih ponovo bacamo u nesvest. Redakcija na zemlji mora da ima ombudsmana i nekog za konstalting. U kancelariji im nedostaje (govori Sofija sa osmehom) jedan lepi nemački sekreter. Fajnensel tajms je uzeo na sebe d im obezbedi insajdera u ministarstvu kulture Srbije.

Jovanka: - Ja se izvinjavam što sam bila tako ukočena.

Odavno nisam ovo radila u autu. Naučila sam na komoditet svoga kreveta.

Dejan : - Da produžimo do vašeg kreveta … skupiće nam se volja ponovo na želju… taman dok stignemo do vaše kuće… a kroz koji dan možemo da krenemo pravac Španija.

Jovanka: - Nećemo ovaj put ni do Španije ni do mog kreveta… sve dok ne objasnim svom ‘bivšem’ da je bivši i da idemo dalje različitim putevima, svako svojim. On će večeras da se muva oko moje kuće… to nam se već dešavalo …ne bi bilo dobro da se sretnete… ne želim da prisustvujem susretu Strahinića Bana i Alije… a još manje da Baneta opalim oklagijom.

Dejan: - Da li ste dugo sa njim?

Jovanka: - Osam godina. Dosta je… mnogo je… Od smrti

moga muža … malo posle smrti… još se nije ni ohladio kao čovek…htela sam ja isti dan ali ovaj je mislio da nije u redu pa nije ni pokušavao… ja mu padala u zagljaj… plakala … stiskala… ne vredi, neće da stvori situaciju… a ne mogu baš odmah da ga uhvatim za onu stvar … kao što sam tebe, večeras… to sam morala da mi se ne nećkaš jer sam rešila da se rešim dosadašnjeg… ili jesmo ili nismo … prošao si i šta ćemo dalje ti vidi… kada se ima godina kao nas dvoje treba tri sekunde pogleda da se odlučiš… odluka je donešena… onda ide seksualni test … nisu svi muškarci orni kada im legne žena… na rečima jesu … godine čine svoje… iscrpili su se… ili su bolesni… ako im treba medicinskla sestra eno je u Domu zdravlja… ja ne bih da lekarišem. Na svom mužu sam doktorirala umiranje a drugi doktorat mi ne treba…

Svi smo, kroz ceo život, lovci i lovine. Svi smo i jedno i drugo.

Nije to samo u ovm našem 'trećem dobu' kako kažu. Ceo život je isto. Neki love seks za jednu noć (to ne ide bez auta), ona u plavoj haljini, znam je, juri udovca bez dece da bi svoju decu skućila, Sa kim god da plešemo, ona ili ja, a da ih ne znamo, raspitujemo se prvo od čega žive... da li imju šećer i kakav im je pritisak ... to se smatra dijalogom upoznavanja... posle ona i ja pretresamo ponudu... znaš onu plavu doktorku... udovica podugo a od skora u penziji... i ona nam je drugar ... ona je sve, oko kuće i u kući, rešila ... traži pametnog sa autom... kako može biti pametan bez auta, pitam je ja... može... to je posebna pamet... njihova pamet bi mi dobro došla ... ali auto je prvi drugi uslov...

Dejan: - Da pustim malo muziku? Ponekad radio zna da ne radi mada izgleda nov.

Jovanka: - Pusti ako hoćeš, meni nije važno. .. I onaj je puštao muziku a vi niste isti. Svi su muškarci različiti još kada se rode... žene su različite odmah po začeću...

Sećaš li se one večeri kada je domaćin smislio, poslednje subote je to bilo, da ženi koja se vama muškarcima najviše sviđa bacite pred njene noge sasušene latice crvene ruže levom rukom a desnom da nam date, uz osmeh i naklon, neke lepe stihove, otkucane na A4 formatu, u rolnu smotane i lepom crvenom vrpcom zavezane... sve je to domaćin , za svakog muškarca, pripremio. Da li se sećaš, te večeri, gde sam sedela?

Dejan odrečno klima glavom.

Jovanka: - Moj je sve to vreme bio u toaletu... ima malo tegoba sa prostatom... kako ti sa tim... nije važno... Ja se ponadala da ćeš ti meni to doneti ... nije mi bilo važno da li će ovaj moj da se pojavi... rečeno je da se to odnese najlepšoj dami po srcu donosioca... nisam ti bila najlepša?

Dejan: - U to je bila komplikovana situacija Jovanka: - Dobro, nije važno... u svakom slučaju odneo si onoj onoj lajavoj ... eto joj sada ovaj moj ... sada bi se baš složili... on isušenog novčanika a ona suve šljive... znam da je suva... apotekarka mi kaže ko šta kupuje... ti umesto da odneseš meni, najlepšoj dami te večeri, ti njoj bacio latice pred noge... ali nema veze... nije ona loša ali nije ni izuzetna, poklonio si se, prosuo ruže pred njene noge i pružio joj stihove. Žena raširila oči, skupila kolena,.. ona kada sedi a prilazi joj nepoznati muškarac nagonski skuplja kolena, stavlja sevoju suštinu pod ključ, žena razvedena udovica ... već zaboravila gde mu je grob, znam je, uzela smotuljak stihova sa crvenom vrpcom i viče za tobom: - Hvala! Poklonio si se njoj, a ne meni, osmehnuo i otišao. Još je samo falilo da si 'rikverc' odlazio od nje sa naklonom i pogledom na njeno veličanstvo kao musketar D'Artanjan. Imala je... to veče... ona uvek ima nekog ko joj sve trpi i voza je po igrankama, mislim da ga koristi samo za vožnju a od seksa nema ni s....

nije njoj do toga... govori... a tvrdi da je zdrava... kako je zdrava a da joj nije 'do toga'... ili sam ja, koja sam zdrava, nezdrava jer mi je 'do toga'...

Dejan je ne sluša. Od seksa u krevetu za večeras je gotovo.

Treba je pustiti da još malo priča pa priložiti ruku joj među noge za još jedan put u prirodi polja saskog druma. Za sada oboje zadovoljava tek nežno milovanje njenih grudi, koje kipe kada ih stavi u šaku. Ona je kao mrtvo granje ... ne pušta jorgovane... obe ruke stavila pod glavu... obasjana punom mesečinom... gola... nudi se za koliko god hoćeš ... a ne da Bog da hoćeš koliko njoj treba.

Razmišlja on o Nadi sa a ševrda rukama po Jovanki. Možda će mašta na drugu ženu da ga pridigne uz ovo prelepo, zrelo kao zrela breskva, telo.

Pričljiva Jovanka je utegnuta na način kako se žena uteže i rasteže na vazduhu njiva oko Dunava. Jovanka je u struku tanka ali na sve ostale strane nije da je nema.

Svim ženama ovog sveta treba muškarac sa autom – pa neće, valjda, tramvajem ići u izlazak.

Dejan: - Mogla bi ti malo da mi pripomogneš da ovo uživanje ponovimo.

Jovanka: - Daj ga ovamo.

Uzima Jovanka jedinu mušku stvar u kolima i on u njenoj ruci poče da se diže.

Jovanka: - Vidiš, ženska ruka i odmah poštovanje. Ništa bez poštovanja. Sada ćemo da ga smestimo u ovu moju toplinu a ti ne brzaj... nismo se džaba skidali.

Planeta Niburi. Kompletna redakcija pored ekrana

Žorž Sandova: - Ja bih, Marija, da pišem na temu 'Seksualni pluralizam interesa i ruralna sredina'. Nekako mi ta tema leži.

Turgenjev: - Mogao bih i ja nešto na tu temu da kažem..

Marija ih gleda.

Marija: -O lakoći i teškoći seksualnih odnosa mogli bi i vas dvojica da nešto napišete (obraća se Dostojevskom i Gogolju).

Gogolj: - Rado bih pisao na temu: 'Da li je čovek spreman za novi moral seksualnih odnosa'.

Dostojevski: - Javne kuće bi se morale ozakoniti, i za muškarce i za žene, svih tarifa i usluga. Dosta je bilo tiranije Boga seksa.

Gogolj : - Javne kuće su stari moral nisu novi moral, koliko ja znam.

Jovanka, Dejan Jovanka (otvara prozor auta): - Vozi sada polako da vidim gde ću da ugazim. Da ne uletim baš cela u neku lokvu od lokvanja.

Dejan: - Koje je tvoja kuća?

Jovanka: - Eno ona, koju smo na malo prošli, na uzvišici. To je kuća za moju zbirnu samoću. Toliko je velika da se osećaš ponižen od nje što si sam u njoj. Vidiš onaj kamen u dvorištu, beočug . Sa njega se vidi Dunav. Volim da sedim na njemu, kada je zvezdana letnja noć, i da tražim zvezdu Danicu. Ona i ja pričamo o ljubavi u kojima ona uživa gledajući nas ljude.

Volim da vodim ljubav u autu... i zbog nje, Danice. Ona se upilji u moje koleno koje povijeno dodiruje prozor auta. Ne osvetljava mi koleno zvezdano nebo, ni mesec, već ona. Ne da ona njima do mene. I onda... nas dve uživamo u muškarcu koga sam pustila na sebe. Ponekad samo radi nje... ja ću da istrpim ... a ona neka se nagleda mene i njega. .. Ponekad sa beočuga gledam u Dunav pa onda dižem pogled, nekom linijom iznad njega daleko u daljinu. Tražim odsjaj svoje dece i njihove dece. Ne treba im ništa moje, imaju svoje, samo im ja trebam, znam, ali kako da se

isčupam kada sam se, sećanjima, ukorenila za ovde... još se i ova kamenjara, koju je muž donija ko zna sa kog krša da nas okrši, prislonila na koren.

Izlazi iz auta i suze joj idu... a ne plače... Dejan, takođe, izlazi, prilazi joj, pruža svoju ruku preko njenih ramena, ona se odmiče od auta, upija se leđima uz Dejana. Naslanjena na Dejana, on na auto i gledaju beočug od Velebitskog krša... teškim kamionom donešen i čvrstom voljom njenog muža otkinut od planine.

Dejan (pomisli): - Svaku ženu je moguće beskrajno voleti samo ako je voliš na njen način upijanja života. Potpuno na njen... pa kako drugačije već na njen način... nećeš na svoj ... ne voliš sebe već nju. A ne, mi krećemo da je oblikujemo kao da je ona glina a muž, ili već ko, skulptor. Bože, čak i batinama je formiramo, mi, koji smo niži od njenog bića, bića žene, nedohvatljivo daleko ispod te večne roditeljice.

Dejan joj ljubi vrat.

Ona gleda korene svog muža, njegov beočug, njegovu kariku koja ga vezuje.

Jovanka: - Pogledaj... Jesam li ti rekla da će onaj moj 'bivši' da se šunja oko moje kuće... Eno ga seda na beočug... Šta to radi? Ima pištolj... prislanja ga sebi na slepoočnicu....

Bože, neće valjda ...mislila sam da me samo ucenjuje...ubiću se, ubiću se...koliko je puta to rekao... i vidi sada... neće valjda...

Pisnu surov zvuk pištolja. Čovek pade celim telom na beočug i učini krst od sebe.

Jovanka se otrže iz Dejanovog zagrlja i potrča prema svojoj kući. Dejan za njom. Uđoše u dvorište. Jovanka prilazi bivšem muškarcu, podiže mu glavu, seda, stavlja je u krilo.

Jovanka (cvili): - Zovi hitnu, molim te.

Dejan (okreće broj telefona hitne pomoći): - Koji je broj ove

kuće, i ulica... koja je... Da, Banovci ...Čovek se upucao u glavu... zovite i miliciju, molim vas. Jovanka ostani tako...nemoj da diraš pištolj!

Isus, Vartolomej, Sekina, Lilit Isus: - Proredili smo ljudski rod i sveli ga samo na potomke Eve i Adama. I uveli im verbalni pirsing kojim smo ih saterali u ćorsokak. Nema tog silogizma koji može da im ukaže put iz lavirinta. Lingvističke nedorečenosti se ne mogu krpiti jezičkim pluralizmom, pozivanjem na to kako se Bog kaže na hebrejskom a kako na sanskritu – ništa tu to ne pomaže. Velika učenja su za sve manji i manj broj ljudi. Reči su ih usidrili i ne mogu u plovidbu beskrajem vlastitog duha. Držanje linije tradicije je počelo rapidno da proivodi bezumne moćnike.

Treba videti sa Sekinom da li ima plan. Zemlja i ljudi su njeno , ona je tu prisustvo Boga. Da li je prepustila zemlju svom tvorcu Mefistofelu?

Sekina: - Nisam nikom ništa prepustila. Nema svaka žena potrebu da bude mama. Sve žene iz loze Eve ignorišu razlikovanje dobra i zla, izjednačuju ih.

Kada se pamet tela nametne kao jedina pamet, koktel emocija je gotov i dobijamo sve što vama treba u toj formi energije.

Vartolomej : - Adam je napustio pustinju, svestan ko je, čeka Armagedon i obračunava sa zlom kada ga već razlikuje. Što je naravno svojevrsna ironija.

Isus: - Znanje o svetu, kojegod ljudi da imaju nije dovoljno da izađu iz besmisla sebe i svega postojećeg. I tada se pitaju: 'Zašto je Bog stvarao sve to? Da bi bili u besmislu?' To im nema smisla ma koliko ih ko od svešetnika ubeđivao da su ta pitanja versko huliganstvo.

Lilit: - Tako dolazimo u susret misli da iz misli izvalačimo misao o osećanju doživljavanja sveta i tada smo u smislu, mi

ljudi, beskraja lepote.'

Vartolomej: -Ni mi, Ananuci, ne možemo delovati na njega. Ni sam Bog. Njega je Bog stvorio i razume mu greh i zna da je preterao sa tim grehom. Krenuo je, Adam, u istrebljenje ljudi u kojima dominira zlo. Neka se ponovo, ponovo i ponovo reinkarniraju. Hoće da stane na put Evi koja stvara simulakrum kao i svaka kurva. Eva nastavlja svoj razvratni pir...

Sekina: - Nema razvrata kada se rađa. Šta pričaš gluposti– ‘razvratni pir’? Svih sedam kćerki Eve i Adama su u stalnoj reinkarnaciji. Tri sina se razmnožavaju. Adam ne, ali Eva… rađa li rađa… od svih naroda i od svih rasa. Pa to je preko nekoliko hiljada generacija ‘razvrata’.

Isus: - Najmlađa ćerka im je Mery. Evo je u vidu krvave Mery, Mileve.

Adam zna ko je ona sada, poštuje i ženin I kćerkin izbor zla iz svojih razloga, iz neke ravnodušne duhovne malaksalosti – kada već zna šta je šta, njihovo je, samo njihovo, da dešavaju sebe na način na koji će da budu žena.

Srešće se oni …tamo … tamo negde. Po strukturi energije ljudi se sreću, po strukturi energije budu jasni jedno drugome.

Isus: - Jeste Mileva mučila Dejana. Teško njega mučiti kada je zaljubljiv kao Dostojevski.Toliko ga je mučila da ga je njoj bilo žao.

Njegova žena joj nije smetala – konspiracija je san kurve.

Namerno je kurva… namerno seme dva muškarca spaja u sebi… pa i tri.

Kurva, po definiciji, je žena koja u sebi napravi, svojom voljom, isključivo svojom voljom, susrete spermatozoida dva muškarca.

Sekina: - Ljubavni jadi će Dejana dotući. Da je mlađi ubio bi se.

Jedne, posle ponoći, on ju je sačekao pred njenom kućom, bio sa njom, tada je njegova sperma bila sperma trećeg muškarca u njoj.

Eva, Mileva, sa muškarcima igra te igre. Muškarac, bilo koji, je ništa posebno, tek jedan iz mnoštva. Dejan je njen muškarac a i muž njene prijateljice.

Da li je svemiru svejedno? Jeste. Pa i njoj je. Zašto njemu nije? Ko je Dejan?

Isus: - On je reinkarnacija Karpokrata. Mnogo pati sa ženama jer u svakoj prepoznaje delić Sare. Jedine moje rođene kćerke, Sare. Sa njom Karpokrat ima tri kćerke. Magdalena ne želi da se iko od naše loze uznese pre kraja vremena. Ja mislim da je svejedno a ona: Ako je svejedno onda se niko neće uzneti u više dimenzije. Tako su nam svi potomci u stalnoj reinkarnaciji kao i damovi i Evini direktni potomci Kain, Avelj, Set i sedam kćeri.– samo, za dve hiljade godina kraćoj od Adama i Eve. Vartolomej: - Priča Mileva, docnije, kada se udala i narađala, svojoj šesnaestogodišnjoj retardiranoj kćeri priču o Crvenkapici: „Leži u krevetu Vuk i Crvenkapica mu prilazi, videći u strašnom vuku metamorfozu svoje bake ona, da bi se smirila od uzbuđenja metamorfoze iluzije, pita: - : Bako, bako, zašto imaš tako velike oči? Da te bolje vidim.

- : Bako, bako zašto imaš tako velike uši? Da te bolje čujem.

- : Bako, bako zašto imaš taklo veliki rep? Nije to rep.

- : Bako, bako zašto imaš tako velika usta ? Da te pojedem.

I uvuče vuk Crvenkapu u krevet.

Kada su napustili bajku, vuk i Crvenkapica su na čistom belom čaršavu ugledali ono što je ostalo od njih. Bilo je tu i nekoliko mrlja od crvene kape Crvenkapice.“ Kako je retardirana shvatila tu priču? Ja joj nisam mogao ući

u um.

Isus: - Retardiranost je mreža za ulazak u njihov um. U njihov um Ananuk može da uđe samo uz dozvolu Boga. Za ovo dete ne postoji dozvola. Mileva je najmlađa ćerka Adama I Eve – reinkarnirana, naravno.

Vartolomej: - U razloge Boga ne sumnjam niti ih ispitujem.

Ljudi se prirodno esnafski vezuju. Radnice sa radnicama.

Vlasnici iznikli iz radništva, onih koji su u školu išli ‘radi užine i velikog odmora koji je bio za druženje, imaju materijalne uslove za kvalitetan život ali ne znaju da žive. Stiču i na steknuto bi da stiču. Kompleksi niže vrednosti figuriraju kao kompleksi više vrednosti unutar svoga esnafa. I zato iz esnafa nikuda ne idi. Ni za tamo gde si, nisi.

Isus: - Hoćeš I ti u Dejanovu redakciju?

Vartolomej: -Razmišljam…vidim da je Adam ušao kod Dejana u redakciju. Dejan kada ga je ugledao sevnu mu u pamet, iz nesvesnog njegovog, tvoja kćerka Sara.

Isus: Video sam – Sada će se i mama Magdalena pojaviti… evo je.

Magdalena : Gledaj (pokazuje na dlanu sliku Dejanovog bljeska u svesti): Sara: „Ti imaš ženu, mene, a teme su ti takve da ne smeš da siđeš u grad sa ove planine.“ Karpokrat: „Ne postoji druga tema za čoveka, kada ga žena nađe, do Bog, stvaranje i postojanje. Taj plod, plod nagona za znanjem, Adam je zagrizao. Mi imamo taj ukus u ustima i svojoj pameti i moramo ga razumeti.

Isus (Magdaleni): Video sam našu Saru, mama. Jesi li ti videla tok svesti Dejana neposredno pre pojave Adama?

Znam da nisi. Adam ga je pripremio… uvukao ga je u deo njegovog nesvesnog, nesvesnog Dejanove duše kada je ta

duša bila u telu Karpokrata.Priseća se i Magadalena mu gleda u misli.

“Beleške jednog vremena a značenja za drugo.”

Danas skazaljke vremena, kako ja vidim, drugačije stoje. Ne treba hvatati korak sa vremenom drugih. Nikada nismo duhom u istom vremenu. Fizički je razlika zanemarljiva, pa jesmo. Možemo da funkcionišemo a da se mimoiđemo ili sudarimo. Zavisno od namere. Čovek ne stvara ni dobro ni zlo dešavanje već to pronalazi u energiji nad-ega, kolektivno nesvesnom koje ga pojedinačno prožima.

Prožeti smo univerzumom i nije nerealno očekivati da možemo sanjati sve delove beskrajnog.

Slike arhetipskog sveta su simbolične. Jezik simbola nema potrebe za jezikom mišljenja. Simbol je predstava mišljenja kao predstavljanje mišljenja.

Kroz ceo svoj život snove treba beležiti možda će slučaj iskombinovati pravilno postupanje. To će se zbiti ako pravilno postoji unutar našeg vremena.

Pravilo je suženje kreativne mogućnosti duha osobe i slobode kombinacije. Suženje i nesloboda je i ne moći imati pravilo. Moći postupati po pravilima i moći voljno izaći iz tog postupanja je sloboda.

Čovek je svoj kada se drži puteva inteligencije i razuma, ali i da može slobodnom voljom da izađe iz tih krakteristika kako bi izbegavao dogmatizaciju svoga JA. Dogmatsko JA - JA pa JA.. po meni... Ništa nema… sem po njemu… Žena je svoja, vlastita sopstvenost, sopstvo, kada postupa po intuiciji vlastitog duha, sopstvene duše,. Intuicija je van svih pravila razuma i inteligencije. Intuicija je sloboda energija unutar relativne ograničenosti duše.

Ženina intuicija je dodir Svetoga duha sa njom.

Kada čovek traži ženu on je traži unutar ovih mentalnih granica – ne traga za njenim jajnikom. Jajnik se desi jer on ide u paketu. Ako čovek traga za ženinim jajnikom i nađe ga, završio je traganje. Jajnik ne ide u paketu sa duhom žene, smo obratno. Tu je odgonetka lakoće postojanja.

Sudbina je da bude u zabludi, da bludi blud onaj ko nema dovoljno energije volje da traga za granicama svoje kreativnosti kao nepopnovljivog ljudskog bića.

Nikada se više nećemo desiti ovakvi kakvi jesmo sada.

Reinkarnacija, po prirodi energije, ne može da bude identitet.”

Isus: - To su Karporkartove misli od vukova i planine kada ste mu ti i Sara išle u posetu.

Isus: Adam je došao na obračun sa nama. Niko mu ne može u um. Niko, sem Lilit. Ni Bog ne može, samo Lilit. Ali ona neće da mu uđe u um. Ona je slobodne volje, nezavisne i od Boga i od ičega i ikoga.

Bog se neće mešati. Ako se Adam energetski spoji sa svojom ženom Evom promeniće smer rotacije energija a to znači prasak. Mislim da taj spoj on kontroliše. Bog se i dalje neće mešati a Sveti duh će se zanimati za pojavu.

Milevica, Zlatica, Adam

Posle ispričane priče o Crvenkapici gledaju se mama i retardirana šesnaestogodišnja kćerka.

Kćerka skreće pogled prema podu, govori mami da nije kriva.

Milevica stavlja kćerkinu glavu na grudi, plače. 'Nisam ni ja', kaže.

Ćerka kaže da nije mislila na sebe već na nju, mamu.

Grle se, sada plaču zajedno.

Zlatica: - Mama, mi se uvek igramo iste igre, igre kupca, prodavca i robe. I svi smo sve. Kako da ne znamo da se igramo drugačije? Znate li vi ‘normalni’ za neke druge igre?

Ja najviše volim kada sam roba i kada se cenjkaju oko mene.”

Milevica: - Zlato moje, druge igrice, igrice koje mi igramo su iste igre samo bez radosti igre Doći će nam danas tvoj nastavnik Adam.. Svaki čas ga očekujem Kao da mu čujem korake … samo što nije ušao… pa ćemo sa njim razgovarati o tim igrama.

Ulazi Adam. Adam je defektolog škole za decu ometene u razvoju. Zlatica, Milevicina kćerka, je polaznica poslednjeg razreda škole za ometene u razvoju.

Adam : - Mislile ste da neću doći pa plačete.

Milevica (smeje se kroz suze): - Ti sa vrata sve vidiš i znaš.

Zlatica otrči prema kupatilu da se umije. Viče: - Sa’ću ja, sa’ću!

Adam: - Lepa ti je, Mery, kćerka. Prava žena.

Mery (Mery zna da je Adam Adam): - Nemoj me zvati Mery.

Vi defektolozi policije ne znate da tepate pa onda ni nemojte.

Kćerka mi se zaljubila u tebe. Ko ne bi u tako naslagane mišiće i pokrete geparda.

Adam: - Je li se i mama zaljubila?

Milevica: - Mama nema vremena a i znam da je zaljubljivanje najteži sport na svetu. Tvoj aikido i ostale muške iskompleksiranosti sa pesnicama su laganica za sport zaljubljivanja.

Volela jesam, to je nešto što dođe i ode a da još nije ni došlo.

Zaljubljena sam bila sa osam godina – ovoliko godina koliko moja šesnaestogodišnja kćerka ima. I to mi je bio nauk za sav vek.

Mileva (šapuće Adamu) : - Ona će večno imati osam godina.

Da li je to tužna ili srećna okolnost?

Izlazi Zlatica iz kupatila, našminkane usne bordo ružom, začešljana na razdeljak i kikicama. Širi ruke u zagrljaj. Adam je grli i podiže, svojim snažnim rukama u naručje.

Adam: - Gde je moja najlepša devojka?

Milevica ide da skuva kafu.

Adam razmišlja o njima dvema.

Mery (Mileva, Milevica) zna da sam ja Adam ali ne zna da je ona moja najmlađa ćerka. Devet kćerki imam u svakoj ljudskoj generaciji… uvek istih kćerki…kako to razumeti sem da nije važno. Ovaj štos sa zauškama, da muškarac kada oboli od te bolesti može da izgubi moć pravljenja dece, je mnogo pametniji od biti evnuh. Ja nemam moć razmnožavanja ni u jednoj reinkarnaciji … moja je to volja. Eva se mangupira i rađa li rađa. Milevica je na nju ali je spontani pobačaji dovode u očevu ravan. Na mamu je, ali ne može kao mama već kako je tata. Šta je tu, dobro a šta i ako je zlo… kažnjeni smo jer razlikujemo, a ja ne razlikujem… Eva još manje razlikuje.

Reinkarnacija menja ali koliko? Da li mi je Milevica, posle sto izmenjenih reinkarnacija, kćerka? Nema dva isto, rekao je Bog. Prva reinkarnacija već nije isti orginal. Treba da susretnem njenu mamu, Evu, sa njom. Da vidim reakciju mame.

Ceo ljudski vek su proživele u tako malom mestu i nikada se nisu srele, iste godine su rođene, mama i kći. Eva zna ko sam. Ona je,danas, tridesettri godine starija od mene.

Kosmosu je svejedno a Bogu? Bog ima gnev? Kako? Aako je sve kosmičkoj energiji svejedno tako je i gnev Boga pozitivan..

Bog poseduje uznemiravajuću ćudljivost, kosmosu je svejedno, ergo, uznemiravajuća ćudljivost je pozitivna jer kosmička energija podržava sve što se pojavi kao postojeće.

Kontradikcija u samom pojmu je da je pametan čovek tužan i ironičan. On to može biti na momenat jer uzetu mu energiju zna, kao pametan, da uzme, da je nadoknadi, direktno iz kosmosa.

Zlatica : - Neko je negde ostavio otvorena vrata… oseća se promaja.

Adam (ustaje da zatvori vrata negde u hodniku, zastaje kod Milevice) . - Milevice, Ti si znala Dejana, nekada pre, kada si bila mlada… sada on vodi jedan časopis a ja sam mu u redakciji, spoljni potrčko. Beograd – Bagdad – Damask su mi pravci kretanja. Kada tamo stignem onda me ima svuda po malo. Kako pravila službe nalažu a i za Dejana stignem ponešto. Pre neki dan sam hakovao njegov kompjuter i našao ovaj tekst. Ako bi bila ljubazna da ga pogledaš pa da poprazgovaramo o tom Dejanu. Ti sa stanovišta svega što si se nagledala tim arhitekturskim pogledom a a družili ste se nije da se niste družili, znaš ga… zanima me da li je on komunista.

Milevica : - Mene si našao da Mata-Harišeš. Ja i on smo se družili u krevetu a sa njwgovom ženom, Vanjom, sam bila prijateljica . ona je umetnost predavala i engleski. Široka i dobra žena,prijatelj, pedagog … a on baraba u koga sam bila zaljubljena. On je komunista ali ni pod jednu definiciju, vašu policijsku ni politikološku, ga ne možete podvesti. On je sam svoja definicija. Ne voli radnike a revoluciju ne vidi bez njih.

Ponekad ga pustim da priča dok ja palim cigaretu, ne duže, ‘Radnik je po prirodi svoga rada je revolucionar ali čim napusti svoj strug on se birokratizira’ – toliko sam mu puštala da priča. ‘Ajde daj tekst da ga se podsetim… kako izgleda dana.

Milevica čita tekst.

U Sredu, 5. III Vladeta Jerotić držao je predavanje na temu:

„Otvoreni i zatvoreni sistem mišljenja“.

Usled bujice mišljenja nadahnutog starca, srpskog Zosime, reče starac i ingenioznu misao : „Marksizam je hrišćanstvo koje dubi na glavi.“ Marks je u svoje vreme ovozemaljskog života, kako se to kaže u najnovijem sistemu otvorenog ili zatvorenog sistema /nije baš najjasnije/ mišljenja, rekao: „ Hegelova idealistička dijalektička filozofija dubi na glavi.

Treba je samo uspraviti na noge i dobićemo sistem dijalektičkog mišljenja materijalizma.“ Prevodeći to na savremeni sitem razmišljanja, sada sigurno otvorenog sistema mišljenja, možemo reći ’dijalektika je način mišljenja i postojanja stvarnosti kao kretanja i permanentne promene.’ Ne određuju ideje čovekov unutrašnji svet i društvenu uključenost pojedinaca i društvenih grupa u komunikacije već način života i način proizvođenja. Proizvodnja je krucijalni segment transformisanja prirode u oruđa i proizvode za održanje čovekovog života.

Sve ovo prethodno napisano određuje sisteme ideja, sisteme mišljenja a i obratno. Način postojanja sveta kao stalne promene ne dozvoljava da ne ide i obratno.

E, to mišljenje je hrišćanska ideja koja dubi na glavi i treba je postaviti na noge. To je jednostavno. Napravite sami tu aberaciju kao vežbu vlastita uma. To, mislim, sa glave na noge.

Ali, kako sa ovim Marksovim stavom, koji ’očigledno’ dubi na glavi, kao što je ’očigledno’ da je to hrišćanska ideja prvog veka prvog milenijuma nove ere dovesti u vezu sa sledećim Marksovim rečima : "Ni Madjar, ni Poljak, ni Talijan neće biti slobodan dok radnik bude rob.... radnici u zemlji razvoja interesa kapitala nemaju domovine i stiču je tek procesima uzdizanja do nacionalne

klase. A sticanje domovine je integralni deo sticanja sveta kao domovine. Da bi radnička klasa realizirala internacionalni cilj - oslobođennje rada ona mora da se konstituiše kao klasa u vlastitoj naciji, kao hegemon vlastite nacije.

Samo ovi procesi mogu da onemoguće hegemonističke i asimilatorske težnje većih nacija.“ Za starca Jerotića ovaj dubak na glavi je igra postaviti na hrišćanske noge. Kada je to učinio izveo je zaključak da je papa vođa svetskog komunističkog pokreta.

Kada pratimo događanja u velikim razmacima vremena, ili van vremena, mnoge reči treba redefinisati. Nema šanse da hvatamo kazivanje stare reči savremenim značenjima.

Svaka definicija, u tom slučaju, ima dve forme. Jedna je za praktičnu upotrebu, tzv. relativna definicija, a druga je nadvremenska, relativno apsolutna, transcendira vreme i prostor onog ko koristi definiciju, uslovno za sva vremena. za filosofsku konstrukciju ideje.

Današnji pojam, na primer, sreće za Isusa Hrista je čista nesreća.

Isus je govorio u Jevanđelju po Mateju: „Ko ima, daće mu se.“ Ova rečenica je jasna za njegovo vreme a za današnje, tako kako je napisana u Jevanđelju nije jasna i navodi na pogrešna mišljenja. Danas ta rečenica mora da glasi: „Ko ima pravde, daće mu se da je ima još više.“ Osećanje pravde je osećanje sreće, uslovno večne sreće, večne u smislu dok traje onaj ko je ima.

Pravda se nalazi u pravedna čoveka i ne zavisi ni od jedne okolnosti spolja.

Reči ’ljubav’ i ’sloboda’ su uslovno sinonimi – ljubav oslobođa ljudsko biće koje voli i koje je voljeno. Ne okiva ga, ne guši,

nesputava, ne porobljava, ne čini zavisnim, ne uslovljava, ne preti, ne šamara rečima, ne tuče šakama...

Treba voleti ženu kao majka što voli dete – ta ljubav oslobađa. I žena muškarca.

„Ja imam neku čudnu ljubav prema tebi. Pre je slična majinskoj, brižnoj, ali malo hladnjikavoj, ima puno dece pa ne može svima a se posveti, tako nekako sad mislim, ovog časa.“

Pojam zdravlje treba redefinisati. Šta je danas a šta je nekada bilo biti zdrav? Treba se prilagođavati životu na način male mačke i deteta. Organizam treba navikavati da se sam bori sa svojim problemima. Kako? Tako što će se vežbati svakoj formi prilagođavanja.

Dete treba puštati da se samo, što više samo bori sa svojim ozdravljenjem.

Odrastao čovek, odveć odrastao čovek, ništa od svojih emocija ne treba da menja, niti je to moguće, već da ih orilagođava vremenima na način kada je sam bio dete.

Kod tog vraćanja ima mnogo klopki, valja ih razumeti, najbolje je razumeti ih osećanjem za pravdu.

Ne menjati se tako da bi se otišlo od sebe, već naprotiv, prići sebi, menjati se približavajući svoju osobenost čistoti srca i osmeha deteta.

Entropija treba da ima iskrenost deteta. Entropija bi bilo razumevanje delovanja emocija, koje mi proizvodimo, na drugog.

Milevica : -To je Dejanov ne-tekst tj. kroki. Dejan misli da je Starac u pravu i da Marks dubi na glavi kao i Hegel. Najlepše

je što, vidiš i sam, misli da i starac Jerotić dubi na glavi a još lepše je što za sebe misli da dubi na glavi... To znam sigurno.

Kod pitanja materijalizma i kod pitanja revolucije on zna da dubi na glavi, odnosno, ne zna kako stvari treba uraditi a zna da ne može tako kako on misli da treba.

Smeješ se, a ja znam da sve ovo ti znaš i da imaš neke namere sa mnom samo čekaš da se ispričam.

Za materiju Dejan tvrdi da ne postoji uopšte, sve je energija.

To što ne možemo rukom proći kroz čoveka nije zbog njegove ’materijalnosti’ već energetska sila ne dozvoljava prolaz kroz čoveka koji je iluzija. Ne u smislu da je nepostojeći već u smislu da je postojeći ali ne na način na koji postoji.

Ideje, koje su se realizovale revolucijom nisu usmerivači za novi put, novu revoluciju kojim se nove ideje mogu realizovati. Oružija su toliko jaka da će uništiti i najmanju humanističku misao ideje. Sada sam sigurna da se on vraća idejama permanentne revolucije i kulturne revolucije. Naravno, sasvim na drugačijim osnovama nego što su bile koncepcije Trockog ili Mao ce Tunga...

A sada da čujem šta si naumio sa mnom.

Adam (smeška se) : - Pa da obnoviš vezu sa Dejanom, za početak.

Milevica : - Prvo, on je zaljubljen u neku novosađanku, videla sam je na Fb i ne bi imala šanse. Drugo, ozbiljno sam bolesna, što ti sigurno vidiš jer si Adam, onaj pravi Adam.

Adam : - Sve znam. Novosađanka mu je kritična tačka.

Tipična primalačka je ličnost.. Treba mnogo rada na njoj da bi je mogao prihvatiti. A ona mu se i opire. Ona mu je suviše nedostupna navikama iz kriznog svog doba. U duši je preplašena. Prošlost joj je sadašnjost u totalu a prošlost joj je

teška i komplikovana. Nije ti ona problem ... a kada ti je neka žena bila problem ne sećam se baš najbolje (osmehuje se).

Mislim da bi ti dobro došlo malo akcije, da ti se razdrma pozitivna energija... šteta je da se opustiš ... i da te ti tumorčići na mozgu savladaju a da ne vidiš kuda će ti deca.

Zlatica je prava pametnica... Zlatice, ima li promaje?

Zlatica (retardirana kčerka Milevicina): - Ne , sada je sve sasvim u redu.

Milevica : - Grešiš uz sve tvoje poznavanje čoveka. Dejan ima u sebi jednu karakteristiku karaktera koju bih ja nazvala pedagoškom, sklonost ka vaspitanju drugog.

Kao četranestogodišnjak se opredelio za učiteljski poziv.

Obožavao je sve što se ticalo pedagodije, psihologije, metodike vaspitanja dece pa i odraslih, posebno delikvenata.

U jednoj davnoj raspravi sa njim, on je jako otvoren sa partnerkom, tada smo imali odnos u krevetu, ja pušim cigaretu, on je upravo varao svoju ženu sa mnom, a ja svoga dečka, budućeg muža sa njim a on mi je držao predavanje, nisam mu baš davala mnogo vremena za pripovetku, o tome kako smo u tom času mi, on i ja, učinili delikt tela, mišljenja i ne znam ti ja čega sve, te da smo on i ja delikventi teškog smera delikvencije.

Ubedio je sebe da se svaku ženu može voleti zauvek, da je svaka žena lepa na svoj način, da se svaka žena može privoleti na ispoljenje neke karakteristike njene ličnosti kroz stvaralaštvo, da su svi ljudi, kada im se ukaže poštovanje, sposobni za velike iskorake u sferi ljudskog.

Iz svega toga u njegovoj ličnosti mogu da zaključim da ga moja protivnica može toliko zaintrigirati da je neće napustiti ma šta mu ona radila.

Adam : - Ima jedna stvar, koju on zna, ali neće sebi da prizna...

Milevica : - A to je da on može svaku ženu da voli ali ne vidi da svaka žena njega ne može da voli. To, da ga žena voli, je retkost. Tolika retkost da je zastrašujuće.

Adam : - Da, smešno je to kod njega.

Milevica : - E... zato što je to smešno kod njega idem u akciju zavođenja urednika časopisa ’Game’.

Contents 'Kraljevi ulice’, Drugi deo, 'Eva‘ 3 Dejan 3 Zavođenje /Anita, Dejan/ 5 Halida, Marija 7 Niburi, Sastanak redakcije 8 Anita, Dejan 10 Redakcija Niburi 10 Anita, Dejan 11 Redakcija Niburi 12 Brzi voz 13 Redakcija Niburi 15 Zavođenje /Anita, Dejan/ redakcija Niburi Redakcija časopisa 'Game' Beograd 22 Beleške /‘Dnevnik pisca’/ 29 Sekina, Lilit 33 Dejan, Jovan, Adam, Nedima 35 Isus, Lilit, Sekina; Bog 38 Marija, Fjodor Dostojevski 41 Vanja, Dejan, Šiptar, Miloš, Pera Žuti 45 Dejan, Mileva 50 Marija 56 Lilit, Isus 58 Marija, Fjodor Dostojevski 58 Halida, Marija, Fjodor 60

18

Za urednicu.Mariju 62 Dostojevski, Marija 63 Nadica i Dejan 64 Dostojevski, Marija, Halida 69 Časopis za pitanja civilizacija, konferencija za štampu 70 Rat sa idejama časopisa „Game“ (Koncept) 71 Ljubica, Dejan (razgovor telefonom) 74 Marija, Isus 75 Koncept /dopuna za Bagdad/ 75 Marija Isajeva, Isus 76 Turgenjev, Dostojevski, Žorž Sandova, Marija, Gogolj 78 Hadasa, Dejan 80 Radakcija Niburi i Koncept 83 Isus, Sekina, Lilit, Bog 87 Dejan, Ljubica 89 Isus, Jovan Krstitelj 90 Glavac 93 Striptiz bar, noćni klub,Glavac, Ljubica 95 Glavac i izbačivač 96 Ljubica, Miško i ostali 97 Glavac, Lajavi, Ljubica i ostali 98 Isus, Jovan Krstitelj 101 Isus, Jovan, 102 Dostojevski, Sofija, Turgenjev, Gogolj, Žorž Sand 104 Glavac, Ljubica, tok svesti Ljubica (Eve) 107 Redakcija Niburi 108 Oglasi – Lični kontakti 109 Isus, Jovan 113 Isus, Adam 113 Adam, Ljubica, deca 113 Snežana, Lija, Dejan, Cigani 117 Kartaroši, Popinci 121

Turgenjev, Marija, Tolstoj 123 Kockari 124 Tolstoj, Marija 125 Džoni i Jadranka (Tolstoj na Niburi) 126 Kartaroši kafane ‘Morava’ 130 Tolstoj, Marija, Dostojevski 132 Kockanje, ulog žena 134 Dejan, Džoni 137 Ženidba kockara Džonija 137 Sfinga 141 Nokturno 142 Ples i erotika, Dejan, Helena 143 Redakcija Niburi 147 Treći pol 150 Gogolj, Marija, Dostojevski 151 Planeta Niburi. Kompletna redakcija pored ekrana Jovanka, Dejan 155 Isus, Vartolomej, Sekina, Lilit 157

155