Jelena layout 1

Zemlja

Pitanja civilizacija

Jelena Hodža Srpsko monaštvo i Kosovosko stradanje

Monografija

Monahinja Jefimija (oko 1350 — posle 1405), bila je kći uglednog vlastelina ćesara Vojihne; udata za serskog despota Uglješu Mrnjavčevića. Posle pogibije muža u Maričkoj bici (1371) zamonašila se i prešla u Srbiju. Budući nemanjićkog roda, u srodstvu sa kneginjom Milicom, živela je na dvoru kneza Lazara, i tu bila očevidac kosovskog stradanja, Lazareve smrti, ali i teških prilika koje su sledile. Godine 1402. odigrala se važna Angorska bitka. Lazarevi sinovi, Stefan i Vuk Lazarević, pali su u nemilost sultana Bajazita. Kao njegovi vazali otišli su preko mora da se bore kada su Mongoli napali Turke.

Od Jelene Mrnjavčević sačuvana su tri kratka teksta koje danas čitamo kao poetske zapise: Tuga za mladencem Uglješom (natpis na srebrnoj ikonici nastao između 1368. i 1371), Moljenje

Gospodu Isusu Hristu (izvezeno na zavesi za hilandarske carske dveri 1398/99) i Pohvala svetom knezu Lazaru (izvezena na pokrovu za ćivot sa moštima svetog kneza 1402. godine).

Postoji legenda o ovim dvema ženama, kneginji Milici i despotici Jeleni, koje su provele dosta godina živeći zajedno i pomažući jedna drugoj u vrlo važnim životnim, ali i političkim pitanjima. Ta legenda veli da je monahinja Jefimija umrla pre kneginje Milice, te da je kneginja Milica dala da sahrane njenu najbolju prijateljicu u sarkofag koji je sebi namenila.

Na tom sarkofagu je između ostalog bio uklesan i cvet krina, to jest ljiljana koji je priznati simbol nevinosti i čistote, a simbol krina se često vezuje za Bogorodicu.