Ing. Ivo Šoštarič - Vazduhoplovni stolar by Milan Korbar

.......

JNG,IVO ~OSTARIG

\.-

А· ./ .

'. .'

VAZDUHOPLOVNA

БIБLIОТЕКА

Naslovna strana BRACA

1ЮGОЈЕVIС

Ing. IVO SOSTARIC

VAZDUHOPLOVNI STOLAR

ТЕНNIСЮ\

KNJIGA

IZDAVACKO PREDUZECE NARODNE BEOGRAD 1950

TEHNlКE

Stamparija »Omladina«, Beograd

PREDGOVOR Оуај udZbenik је pisan pre svega za stolara-pocetnika u gradnji letilica (aviona, jedri1ica itd.) Zbog toga је narocita paznja posvecena najosnovnijem znanju koje iziskuje оуај zanat. Ali i napI'edniji stolar се ovde naci stvari za popunjavanje svog znanja.

U periodu izmed,U dva svetska rata drvo је bilo prilicno izgubilo svoju poziciju kao materijal za gradnju и korist durala. Ме dutim za v'reme rata ono opet poCinje da ~e sve vise upotrebljava.

Mnogo је razloga za vracanje па drvene konstrukcije, koji prilicno slozenog karaktera i to uglavnom ekonomski i takticnoodbranbeni. NaroCito vazan uslov је medutim usavrsavanje те toda proizvodnje и velikim serijama. Dok је ranije proizvodnja и metalu bila kod serija ј eftinij а, novim metodama uspelo se da зе snizi , utroseno radno vreme kod drvenih konstrukcija па ро voljniju meru. Tako је 'naprimer preduzece Junkers za jedan transportni tromotorni q.vion иstedelo kod drvene konstrukcije (и poredenju sa duralnom) 10% radnih casova i 45% и vrednosti па materijalu. зи

Za ovako uspesnu proizvodnju је medutim neophodno uvesti potrebne uredaje i odgovarajuce metode racia. Као glav'no navodimo vestacko , sиsenje grade, kondicioniranje i ubrzavanje procesa su' senja pri tutkalisanju. U naSoj zemlji postoje , narocito povoljni luslovi za gradnjft od drveta i тога se posvetiti viSe paznje иnа predenju proizvodnje. No и оуој knjizi tome 'se nije moglo posvetiti dovoljno prostora s obzirom па njenu namenu da bude udZbenik pocetnicima и zanatu, te оуо ostavljamo za kasnije. Као VП glava dodati su opsti pojmovi iz tehnickog crtanja i nauke о cvrstoci. Pocetnieima ргерогисuјет da pre proucavanja ostalih glava оуе knjige procitaju VП glavu. т

Koristim ovde priliku da se zahvalim svome saradniku drugu ing. М. Dabinovicu za brizljivo sredivanje .odgovarajuceg materijala i to 1 i VI glave. Isto tako zahvaljujem drugovima тајоти ing. Си ric Stevanu i ing. Jelovec Vladimiru, ciji su dragoceni saveti mnogo pripomogli usavrsavanju samog dela. Zаhvаlјчјеm se rukovodstvtl i redakciji »Tehnicke knjige « za pruzenu ротос i osoblju stamparije »Omladina« za svesrdno zalaganje prilikom tehnicke оргете knjige . Napominjem da se ova knjiga niukom slucaju nе moze smatrati kao zakljucena сеНnа znanja u toj oblasti. Iz tehnickih razloga moralo је otpasti mnogo korisnog, ali тоИа mаnје bitnog та terijala. Drugove strucnjake тоНт da mi svojom kritikom skrenu paznju па postojece nedostatke i da те time pomognu kod izdavanја eventualnog drugog udZbenika. Ing. 1. Sostaric

1 G 1а v

а*)

RADIONICA, ALAT, MASINE 1 PRIВOR 1. Radionicke prostorije

Pre oplslvanja same radionice treba skrenuti раzПЈU па tok rada, Ш, tacnije гесепо, па redosled operacije pri izradi drvenih delova ili celih drvenih letilica (aeroplana ili jedrilica). Drvo posle tehnickog pregleda odlazi па krojenje i obradu u masinsku stolarsku radionicu, gde se kroji i obraduje u letveШ letvice potrebnih dimenzija za gradnju pojedinih deloya letilica. Gotove letve prolaze kroz kvalit~ti~nu i kvantitativnu tеЪ nicku kontrolu iodlaze u odeljEmje za kondicioniranje. Odatle g~tov i primljen rriaterijal odlazi u odeljenje za izradu osnovnih . delova (napr'. rebra, okviri trupa, pomocne ramenjace itd.) ili u odeljenje za ,izradu glavnih ramenjaca. Odavde gotovi delovi odlazeu odeljenje za sklapanje trupova, krila, repnih povrsina. U kollko se radi sa smolastim '- fenolskim tutkalima,mora biti jos i posebno odeljenje za lepljenje ј' kondicioniranje delova .posle lepljenja. · Ovo Шlгосitо vazi za ramenjace. Gotovi stolarski izradeni krupni delovi leti1ica odlaze u tapetarsko-farbarsko odeljenje, ра и glavnumontazu, gde se dovrsava ugradnja raznih uredaja ' i sklаPfщје cele letilice. Ovo је normalni tok rada pri izradi drvenih delova, i njega treba imati uvek pred acima prilikom projektovanja Ш:орге manja stolarskih radionica . . Rdavo postavljene radionice sa rdaVim .medusobnim vezama poskupljuju, proizvodnju i zahtevaju nepotreban utrosak radnog vremena па prenose materijala i del~va. *)

SasbaJVio Ing.

М.

Dabinovic

Drugi faktor pri projektovanju radionica је kapacitet , gradnje. То jest potrebn:a povrsina pojedinih odeljenja za predvideni broj radnih mesta i za predvideni kapacitet. Kod ovoga је vaznb da se predvidi i mogucnost prosirivanja podedinih odeljenja. Treba obratiti paznju па to da u stolarskim radionicama treba racunati sa 2-4 m 2 povrsine poda па jedno radno mesto. Cista, visina radionica nе treba da bude manja od 4 т. Cista ро vrsina prozorane treba da bude танја od уд роvгsinе poda. Рге porucljivo је da prozori budu sto visi tj. da donja ivica prozora bude па visini od, oko 1,70 m od poda . .fedrilicarska radionica. Kruzoci ili vazduhoplovna druStva pri biranju prostorija za radionicu dovoljno је da se pridrzavaju samo sledecih osnovnib ргауНа : da im prostorija bude dovoljno velika za izradu i osnovno sastavljanje letilice, \ da bude suva, sv'e tla; da ima mogucnosti grejanja radionice zirni i da su vrata dovoljno yelika dabi se mogli izneti gotovi veliki delovi letilice (trup, kri1a). PreporuCljivo је da pored radionice bude vece dvoriste ili prazno, zemljiste па kome se moze па lepom vremenu vrsiti sa' stavljanje i reglaza letilice. Izmedu ovih krajnosti ~j. male radionice jedrilicarskog kruzoka, gde је sve sme8teno u jednom odeljenju i potr'e ba jedne то derne fabrike postoji mogucriost raznih k ornbi:nacija, koje zavise od predvidenih potreba i raspolozivih sretstava. Masinska stolarska radioriica treba da ima zgodno postavljena i dovoljno velika vrata za unos neobradenog materija,la kao i zgodnu vezu tj. vrata za vezu sa rucnom stolarskom radionicom. "Pod inoze biti betonski, Kod postavljanja stolarskih maslna obratiti' 'n aroCitu paznju па to, da se mogu obradivati dugacke daske ili letve. Znaci, one masine па kojima se obicno, obraduju , dugacki komadi (trakasta testera, rendisaljke)" postaviti· ta:ko da se moze raditi sa materijalom 8-,10 m dugackim. Obratiti paznju, da rad:na mesta budu tako odreden a da rad "bude 8to zgodniji i bezopasniji. Sv~ vece ma!Hne moraju biti cvrsto vezane za postolja ili temelje. Radionica mora imati vestacku ventilaciju i naroCiti uredaj za isisavanje piljevine, vezan ,c evima za svaku mаsiч-u ponaosob. Blizu masinske radionice predvidet( spremiste za piljevinu. Radionicu treba preko zime grejati.Preporucuje se grejanje toplim vazduhom kao najpogodnije. ' '

{О

U оЫспи opremu masinske stolarske radionice spadaju sle<lece masine i pribor : cir'kular testere, trakaste tester'e, jednostrane i dvostr~ne rendisaljke,horizontalne i vertikalne glodalice, horizontalne i vertikalne busllice, trakaste i kl'uzne glodalice i tokarski s trug, U pribor spa daju sledece роmоспе masine i uredaji: masina za ostrenje nozeva za rendisaljke, masina za ostrenje i razmetanje trakastih testera, sprava za lemljenje trakastih testera, masina za ostrenje i razmetanje kruznih tester a, bl'usilica za ostrenje n ozeva glodalica, razni ol'mani za sm estaj alata i pribora za masine, Prostorija za normalizaciju sluzi za to, da sav materijal obraden па masinama, pre odlaska u г u сгш stolarsku radionicu bude uravnotezen tj. doteran па оdgоvага ј uсu temperaturu i vlaznost. оуо odeljenje sprecava рисапје , krivljenje i tzv. bacanje materij al a usled naglih promena temp erature i vlage. Istodobno sprecava i preterano sasusivanje materijala. Prostorij а za normalizacij u ima aklima tizacioni ured:aj, tj , ured:aj koji omogucuje da se ро zelji podesi temperatura i vlaga u doticnoj prostoriji i da se ista d alje automatski odrzava. Narocita oprema doticne prostorije su rafovi - police u koj e se slaze obrad:en materijal ро dimenzijama. Qvi rafovi su izrad:eni od drvenih letava da omoguce lakse provetravanje materijala koji је u njima slozen . Sam materijal se slaze sa proredom da Ы vazduh lakse optiс ао oko njega. Prostorija i1i, tacnije receno, komora se gr'adi bez pl'ozora i mnogo n iza od samih radionica. Cista visina komore пе tl'eba da p l'elazi 3 т . Zidovi komore se prevlacespecijalnim izolacionim materijalom. Kapacitet komore za n orm alizaciju se odred:uje prema ро trosnji ma·t erijala projektovane radionice racunajuci da se materijal u оуој komori zadrzava najman je 24 sata. Rucna stolarska radionica ima u modernoj fa b rici vise odeljenja, ali sva odeljenja moraju biti svetla. Uobicajeno је da pod bude drven jer је topliji i prijatnij i za rad. Vrata za saobracanje izmed:u pojedinih odeljenja treba da budu sto уеса radi laksih prenosa уесЉ delova. Moderna stolarska radionica mora da ima aklimatizacioni koji се omoguciti da se stalno zadl'zi temperatul'a u granicama od 15-28 С sa odgovarajucom vlagom. ОУО pitanje је уеота vazno, jer se samo tako moze postiCi prvoklasni kvalitet игеаај

izrade, pod pretpostavkom da su ispunjeni i svi ostali uslovL gradnje. Uredaj za aklimatizaciju zimi greje i provetrava а leti hladi prostorije. Svako odeljenje mora da ima instrumenat-registrator za т е renje temperature i vlage u doticnoj prostorij i. · Qvaj instrumenat se obicno postavlja па jedan metar visine од poda. Na traci instrumenat belezi stalna kolebanja vlage i temperature i omogucava bolju kontrolu i blagovremeno preduzimanje potrebnih mel:a, ukoliko se bilo vlaga bilo temperatura priblizi kriticnim vrednostima. Pravilnim resavanjem osvetljenja, kako dnevnog prozorima i svetlarnicima tako i vestackog, pravilnim rasporedom svetlecih mesta omogucava se dobro i racionalno koriscenje povrsine radionica pri postavljanju radnih mesta. S obzirom da i u rucnim stolarskim radionicama ima izvestan broj masina, sve one koje stvaraju v ecu kolicinu piljevine moraju imati zaseban uredaj za isisavanje pilj evine. Radionica za 'izradu osnovnih delov3", 'gde se izraduju rebra, okviri, ramenjace i slicni delovi. U opremu ove radionice spadaju, obicno, sledece masine: т а sine za glacanje, mali pokretni cirkulari, busilice i mehanizovanetestere za drvorez. U ovoj radionici ne moraju sva radna mesta да budu snabdevena stolarskim tezgama. S obzirom da se d elovi sklapaju u sablonima - kalupima neophodno је imati odgovarajuci broj stalaka" - nogar а i1i specijalnih s.tolova za postavljanje sablona. Ukoliko је kapacitet ovog odeljenja veci, potrebno је da ima i masinu za m esanje tutkala. Qvo odeljenje treba да је dobro povezano sa masinsko-stolarskom radionicom ili, tacnije r eceno, sa komorom za no'rma1i~ zaciju, odakle prima materijal, i sa odelj 'e njem za sklapanje, gde predaje gotove delove па dalju obradu. Odeljenje za skIapanje - sastavlj anje krupnih elemenata letilica (kao krila, - trupova - герnih povrsina). Qvo odeljenje se razlikuje od prethodnog, uglavnom, samo ро opremi. Za izradu krila, trupova i repnih povrsina potrebni su specijalni alati sa kalupima. Sami kalupi se medusobno mnogo razlikuju, prema broju komada koji se па njima imaju da izrade, strucno recel1o, od predvidene veliCine serije. Код prototipova i manjih serija se izraduju prirnitivniji, laksi alati - helinzi, obicno од drvenog materijala, koji daju za12

<:Iovoljavajucu tacnost San10 kod krace upotrebe, tj. koji su га cunati za izvestan ogranicen broj izradenih komada u ogranicenom vremenu . Kod vecih serija prave se metall1i alati - kalupi, veciпот od gvozdenih ili celicnih cevi i profila. U modernoj l'adionici se pristupa ozbiljnoj studiji ovih kalupa, tako, da osnove istih sa 8tO тапје prepravaka mogu posluziti kao stalni kalupi za razne serije. Potrebno је da se dobro prostudira raspored istih u samoj radionici. Pitanje rasporeda је narocito vazno, јег 01'10 utiCe · па ргауйап tok operacija. Qsnovna је stvar, da se kalupima moze lako prilaziti sa svake strane, da је postavljanje delova u kalup 01ak8ano, da su predvidene sve pogodl1osti za rad па sastavljanju u kalup ро stavljenih delova i da је omoguceno lako skidanje i transport gotovog, izradenog dela. U оргети ovog odeljenja spadaju, uglavl1om, istovetne та sine i p r ibor kao i u odeljenju Za izradu osnovnih delova. Sem navedenih odeljenja, u modernim stolarskim radioniсата postoje јо!; i odeljenja za iz'radu ramenjaca kao i narocita odeljenja za tutkalisanje - kad se radi sa smolastim i sliспiш lepkovima - tutkalima . Odeljenje za rad sa sшоlаstim tutkаliша јта svoju speci. ficnu opremu, s obzirom da su ova tutkala otrovna i da se, оЫспо: lepljenje sa njima vrsi pod pritiskom i sa zagrevanjem. Za spravljanj e ovog tutkala тога · biti potpuno izdvojeno odeljenje sa specijalnim masinama za mesanje i pripremanje tutkala. Qvo odeljenje тога imati specijalno, vrlo· jako provetravanje zbog otrovnog isparenja а i zbog toga, sto је za samo tutkalo potrebna relativno niska t emperatura, u svakom slucaju niza nego и ostalim prostorij ата. U ovim odeljenjima se moraju odrzavati sve stroznosti, predvidene za ovu vrstu lepila.

теге

predo-

Odeljenje za lepljenje pod рritiskош оЫспо izraduje пај odgovornije delove letilica - ramenjace. Qvo deljenje ima, оЫспо, ugradene velike specijalne prese, ћidraulicke ili pneuma ticke, sa specijalnim uredajima za zagrevanje slepljenih delova. Zagrevanje se vrsi, оЫспо, parom, ali kod novijih instalaсјја se sve vise primenjuje zagrevanje strujom visoke ucestalosti - diatermickom. Uobicajeno је, kad se па ovaj паЫп lepi, da se delovi posle vadenja iz prese kondicionisu 'ш normalizuju. lа

Kondicionisanje se vrsi и komori ро svom uredaj u istovetnom sa komorom za normalizaciju materija1a, samo s tom razlikom, da umesto rafova za sm estaj ma-terija1a iz masinsko-stolarske, ovde је, иоЫсајепа op rema koja se sastoji iz sina ugradenih и plafon komore, р о kojima klize mаН vagoneti - kranovi. Na taj uredaj v esaj u se gotovi de10vi koji se и komori ро stepeno h1ade. Ovakav u redaj omogu cava lako i brzo rukovanje sa dugim, t eskim i ot>et1jivim delovima, k ao sto su ramenjace krila, а istoугеmепо omogucava dobro provetravanje istih. Vreme kondicionisanja delova traje od n ekoliko sati do пај vise 5 dana, и zavisnosti od nacina 1eplj enja, vrste lepka i zapre,mine de10va. Uko1iko se vrsi vruce leplj enje, tj. 1 ер1ј епј е sa grejanjem slepljenog de1a, isti se zadr zava и komori dok ти temperatura пе spadne па 20-25 0 С . Temperatura и komori za normalizaciju оЫспо se krece oko sa relativnom vlaznoscu 50- 55010. Aklimatizacioni uredaj ро ,d esen је tako, da stalno odrzava gore navedenu t emperatur u i vlagu . Op~ta оргета svih radionica иоЫсај епа ј е za sve moderne fabrike i tu spada: vodovodna insta1acija, hidranti i cesme za vodu za pice u ,svima radionicama, prik1jucci elektroenergije, tromonofazni, па sto је m oguce vise pogodnih m esta, radi lakseg vezivanja masina i rucnog m eh anizovanog a1ata. Instalacija komprimovanog vazquha koj a sluzi za istu svrhu. Ovakav sklop radionica povlaci za sobom i odgovarajuCi Ьгој potrebnih kancelarija, svlacionica, umivaon ica i ostalih n eophodпјЬ prostorija. З2 0 С

2. Ru cl1i alat

Rucni alat se predvida za svakog radl'lika. Uobicaj eno је, da alat bude smesten и ormaricu u kom e su uredena 1ezista gde se a1at ostav1ja. Ovi ormarici sa a1atom se 'postav1jaju ili п а zid iznad radnog mesta ili uz sto1arsku tezgu. Pored toga, уес kod radionica sa 15- 20 radnika se isp1ati imati m ali m agacin alata sa jednim radnikom za odrzavanj e i ostrenje a lata. U оуоm magacinu stoji sav опај alat koji nije stalno u upotrebi i radnici ga, ро potrebi, uzimaju i vracaju. Na оуај nacin se postize Ьоlје koriscenje a1ata. U оуај ma&!lcin do1aze svi oni alati, kod kojih је potrebno. str u cno odrzavanje, kao razne vrste b urgija, razvrtaca i sl., ili оп! 14

alati koji su povremeno и upotrebi, kao razne vrste sto1arskih stega i1i razni specija1ni a1at koji se povremeno upotrebljava i od koga је dovo1jno imati jedan primerak za svakih 10-20 radnika, kao па pr. centrum burglje па podesavanje za velike rupe, rende za obradu krivina, e1ektriene busi1ke i sl. Огmю·iС

za alat za svakog radnika sadrzi, obieno, sledeci a1at : Rende obieno Rende strugae (dop1-hobl) Rende ravnjae (raupank) Rende nazubljeno (zanhobl) Dleta raznih sirina Strugae nazubljeni Strugac za gladenje gladic (cikling) Veliki cekic МаН cekic (magnetski) Testera stolarska - obiena Fina ili furnir testera Nozasta testera K1jesta sto1arska Odvrtaei Rasple razne Turpij e razne Uglomer Rak1j asto m eri10 (subler) Ugaonik (vinkl) Podesavajuci kontrolnik ug10va Stolarska ko1enasta busilica Ma1a spira1na busilica (drilborer) Sto1arski cirk1.

Sfolarske stege su osnovni a1at svih radionica za izradu 1е tilica i uko1iko ih ima vise i raznovrsnijill, utoHko је izrada Ьо1ја, jer се se pri 1ер1јепјu mап је upotreblj avati ekseri za pritezanje. lzraduju se stege razne vrste i velieine, и zavisnosti od uро trebe i potrebne jaeine stezanja. Za radionictl od 10 - 15 radnika potrebno је пајmапје 80 100 stega. ОЫспа

stega -

metalna (sl. 1) se izraduje obieno и sledecim di-

menzijama: Ма1а

Srednja Ve1ika

hod 250 250 500

mm mm mm mm

dubina 50 100 200

mm mm mm mm 15

Upotrebljava se za grublje, јасе stez anje. Jacina pritiska od kg u zC1visnosti od velicine stege.

20 0-ЯОО

U n edostatku m eta1nih stega mog u se u samoj radionici izraditi slicne dгv е пе stege (sl. 2). Rdava im

је stгаl1а

brzo abanje.

Podesavajuce stege za stezan je slep1j enih de10va pod ug10m (sl. 3.), izraduju se u raznim velicinama. lf()tfIJJI":

i1;~/.. ,

SI. 3

StoiarsJ;;a SI. 2 stega drvena

SI. 1 Stolarsl;:a stega. metalna

Рodеsаvэјuса

stega (zva·n a zaba)

Opruzn i stezaCi (u1mija) . (Sl . 4.) . Гzгаd епi su od savijel1e 1 zaostren e zice za opruge i sluze za pritezanje sitnill de1ova , kao па pr., ma1ih umetaka, tanjih 1etava i drvene 1epen k e. Za rukovanje sa njima p ostoje l1arocite k1j este .

81. 4 -

Орrшni

steza.e (ulmija.)

Stipaljke (obicne za ves) i1i slicne, izradene. od zice za opruge. (81. 5.) . Upotrebljavaju se и v elikom Ьгојu pri 1epljenju raznih sitnЉ komada 1epenki па krilima i r epovima . Pogodna im је strana, s to im је jacina stezanja ujednacena, i jer su male i lake.

SI. 5 Stipaljka za veS

Sl. 6 - Stega za паvlаеепје drvene lepenke (ulmija)

Stege za presvlacenje lepenkom. (81 . 6.). NaroCito su pogodne kod presv1acenja noseva kri1a i1i repa drvenom 1epenkom, jer оmо gucuju potrebno natezanje 1epenke. Za s1ep1jivanje dasaka i р1оса s1uze : Stege sa naslonom za podesavanje (81. 7.). One se и vazduhop1ovstvu rede upotrebljavaju.

81 . 7 -

stega sa naslonom

81. 8 Mehaniclta stolarska presa (drvena)

U fabrikama se, pored stege, uроtг еblјаvај u za lep1jenj e velikih i odgovornih de10va i specija1ne prese koje imaju tu dobru, stranu, da im se pritisak moze tacno prema p otrebi regu1isati. Pritisak је isti ро celoj povrsini stezanja, sto se kod r a da sa rucnim stegama nе moze postici u potpunosti. Upotreba prese se isplati kod vecih serija zbog prilicne ustede и radnoj snazi. Prese se dele, ug1avnom, па : Mehanicke prese (81 . 8 - 9.) gde se potreban pritisak р о stize stezanjem %avrtanja. 2 Vazcluhoplovni sloliК

nim

Hidraulicne prese (81. 10.) gde se pritisak postize hidгаuШ Vr10 su komp1ikovane za rukovanje i sl ше ug1av-

иг еаајет.

Sl. 9 sООlю·sk а

pri izradi lepenke ili 15 at. ivise.

пот ,

Sl. 10 -

HidraulicDд.

tцmо,

gde

је

Mehanicka presa (meta.lna)

potreban veliki pritisak

presa

Kod krupno-seriske proizvodnj e naJcesce se up0trebljavaju razne pneumaticke prese (sl. 11) koje su u rukovanju naj1akse, 18

а razlikuju se ро obliku u zavisnosti od патепе. Upotrebljavaju . se, kako za izradu ramenjaca ili drugih tezih i dugih de10va takQ i za ~z~adu tru~~va sa samonosnom korom (monokok), gde s~ priтеПЈиЈи ka1upl 1 gumeni jastuci za stezanje.

S]. 11 -

PneumaticI{a presa

Rende sluzi za struganje tj. za glatku obradu povrsllla . Sastoji se od drvenog pravougaonog kalupa i ce1icnog noza. Oblik ka1upa i noza zavisi od пат е пе rendeta. Ка1ир se izгadi od tvrdog drveta (gl'ab, k1en, bukva, jasen, kruska), ali se cesto donji deo, k oji se 1ako аЬа, pravi od raznog tvrdog plemenitog drveta (crno drvo i sl.). (81. 12.). Narocitu ра znju tr~ba оЬгаtiti па donju stranu rendeta koja mora biti potрunо ravna i glatka. Posto se опа prilikom rada аЬа , treba је s vremena па vreme kontrolisati па ravnoj ploCi ili 1enjirom, i, ро potrebi, iz;ravnati i izglacati, (81. 13.). Rende se prilikom гаdэ. najcesce аЬа pored otvora (81. 14.). Ukolko аЬапје nije veliko, opravka se moze izvr§iti umetaпјет petostranog komada od tvrdog drveta (81. 15.). Pri tome treba ob'ra<titi paznju, da sirina otvora odgovara propisu za до ticnu vrstu ren deta. 2'

lЭ

Noz rendeta izraden је od specijalnog alatnog celika i ostt·i se samo sa jedne strane. Da ne Ы ivicom серао drvo, daje mu se lizvestan luk sa strelom od 0,5 - 1 тт (vidi sliku 16.).

-~~~

~ ,'"

-_ .~ "

Rende (opsti izgled) - u,gao nagiba now

81 . 12 а

Sl. 13 - Nacin proveravanja ispravnasti stranc rel1de-a

dоще

Kod nozev a sa серасет strugotina, za rende strugac, treba ()bratiti paznju da серас bude istog oblika kao i noz . Серас se namesta па 0,5 1,5 тт iza prednje ivice noza (Sl . .17.).

РRСЛIf -"Ц"

waВa

81. 14 Uobica,ieni nacin аЬапја donje strane rende-a.

81. 15 - Opravka rende-a umetkom

1 (јИ5 mm

Sl, 16 - Oblik пoiа za rende (luk seCiva

sa эtгеlоm 0.5 -

1 тт)

81 . 17 - NameSta.n je cermca strugotine ла rendetu-s trugacu (сер ас 1110ra ЬШ l1izi od seciva noza za 0,5 - 1,5 mm).

Коа ostrenja noza obratiti paznju da зе odrzi ugao ostrenj a ()ko 230 - 250, a ko za tu vrstu rendeta nije odreden n eki drugi ugao. (Sl. 18.). Zadn~a ug1acana strana, з е ne зте skidati ili ostriti. Nozevi зи , оЫспо, pri vrhu debljine 4 тт а па drugo j strani 3 тm.

20 .

Sl. 18 - Oblik oStrenja 1 - 1spravno

0t~~

2 -

цаја

za, rende

neispravno (osiren sa zadnje s traa}e)

Rende оЫспо se upotrebljava za grublju obradu. Noz jednostruki postavlja se pod uglom ,od 450. Ugao ostrenja 230, sirina. otvora 9 mm. Rencie strugac se upotrebljava za cistu obradu . (SI. 19.) . Noz sa серасеm strugotine postavljen pod uglom od 450. Ugao ostrenja ~3Q. Sirina otvora 8 mm . Ako se upotrebljava za glacanje siIina otvora, пе sme prelaziti 5 тm. Rende ravnjac ima tezak kalup duzine 700 mm, sirine 85 mm i visine 75 mm. Upotrebljava se za izravnjavanje velikih povrsina~ (sl. 20). Noz moze biti jednostruki ili dupli, razmere 65 Х 200 mщ. Ugao postavljanja 450. Ugao ostrenja od 230 - 300. Sirina otvora 9 mm.

Sl. 19 -

S1 . 20 - Rende r a vnjac (raupank)

Rende-strugae (doplhobl)

Rende nazubljeno se upotrebljava za pripremu povrsina za 1epljenje. Ima noz koji је sa prednje strane, nazubljen sa pravougaonim zubima koraka 1 mm, dubine 0,5 mm. Qvaj se no.z, sme оstгiti samo sa zadnje ravne strane. Ро ostrenju treba noz nekoliko puta nabiti u сеl0 daske od mekog drveta п а dubinu od 2 - 3 mт da Ы se skinuo grad . . Ugao postavljanja 800. Ugao ostrenja 300 350. Sirina otvora 7 m~. Lucno re~de (amerikansko) sluzi za o~ra.du krivih povrsina izvesnom luku . R.ende је metalno i ima zav~tanj kojim se mozepodesiti polupr·ecnik kгiviпе donje strane. (Sl. 21 .). '

ро

240 -

Dleta treba ostriti samo sa 300.

jedn~

strane, ugao

o~tr.enja

Strugac паzuЫјепi ima isti no:l kao i rende 11azubljeno је dino ј е по:!. ~avije11 za 900. Ostri ве i uроiгеblјаvа па isti na(:in kao i nazubljeno г е пd е.

Sl, 21 -

1.l1епо гепде

(amerikansko). Dozvolja va obradu

ро

luku

Strl1gac za glacanje _ . gladic - cikling је iапkа Се lЊјс. g]aika ploca га\' 11ih, оs[гiЈl ј \' јС'а debl ji ne oko 1 тт, d\lzine 01 :0 120 тт i sirine oko 60 тт . Upoil'ebljava se za kопаСl10 glасэn ј С' рОVГ5iпа, 05t1'i se гаvпо ро de bljini а tг е Ьа ОЬ1'аШј paznjll da ти ivice os tanu ргаvе i оsiге, Testere sluze za l'CZaIlje шаlегiјаlа, а 7.иЫ јт se l'azlil :u j'J ро obliku, Ьгоји i na cinu ostl'el1ja, u zavisl10s H od ivгdосе dl'ЏС' а i pravca secenja (uzduz ili рорг еk о vlakana) U izradi letilica I'uспе tcstel'e зе upotrebJjavaju samo za SitIH' radove, te se ргета tome i bil'aju testere sa zubima un iverzal\lim. koji omogucuju rad uzduz i popl'eko vlakana, Kod lista tеstеге razlikujemo sledece (Sl, 22,): r

'"1 I

- visina zuba

(Ј.

= llgao nagiba

knr::ok ~ о ~

llgao ostrenja prednji ugao = ugao secenja

SI.

ObUk

zuba testere

Cesto, testere nе sеlш samo prednjom stranom, nego i Ьо с ivicom, kod univerzal11ih testera dosta cest slucaj, zato је prilikom ostrenja potreb11o 11aizmenicno ostriti i bocnll ivicu, Пgао bocnog ostrenja nazivamo Ьосnјт aglom ~I (Sl . 23.). Radi lakseg secenja zubi se razmecu naizmenicno u оЬе strane, Zubi se smejll razmetati 11а duzini od уз do % visine zuba,

пот

otklon ustranu od 0,25 - 0,5 mm za suho tvrdo drvo 0,75 mт za .vlazn o meko drvo. (SI. 24.).

01.

od 0,5 -

{/3 - !/2Јп

81. 24 Razmeta.nje zuba testere а visi.na razmetanja h - visina zuba

S1. 23 - Bocno ostrenje zпЬа testere

Stolarska tester a nateze se u drvenom гаmи tetivom od konopca. (SI. 25.). Okretanjem r tlcica se moze podesiti najpogodniji ugao testere u таmи . Ргеm а vrsti listova dele se па оЫсnи stol arsku testeru za grublje radove i kl"Upniji materij al, finu testeru za tanji materijal i usku testeru za prosecanje ро luku. 81. 25 -

Rucna stola.rska. testera 1 - Ьосnа strana 2 ~ srednjak 3 - list 4 tetiva 5 6 -

~atega

rucice

Podaci za ove t est ere vide se iz tablice. Listovi stolarskih t estera : L i

Gruba

Duzlna mm

780- 8 50

5 10-700

150 - 500

Slrlna mm

45 - 55

40 - 50

2,5-1 S

0,4 - 0 ,7

0,4 -0,S

ОеЫјјпа

Flna

KoraR z uba mm

5,0

3- 4

Ugao ostrenja

600

701

Zadnji ugao

20~

ObllR zuba

Pravougll pravoostrenl

USRd

0,4-ј

2- 4 700

_._--- - - - Univerza!ni , а ostrenjem Ivice i r a~metalljem .

Ьоспе

Testerica za drvorez ј та шеtа1пi ram i tanku celicnu testericu. (81. 26.). Razmera testerice: Duzina 75 - 165 тт; sirina 0,8-1 ,0 тт ; deblj ina 0,25-0,35 тт ; kогаk 0,6-1 ,5 тт. Upotrebljava se zз dzrezivanje raznih olaksanja па gotovim komadima kao i za fi· gurno rezanje. o

Sl. 26 -

Sl. 27 - Noz -

Testerica za drvorez

testera

Noz-testera upotrebljava se za sliсџе poslove kao i testeri~ a za drvorez. (81. 27.). Izraduje se sa · pravouglim zubima, sa kosim ili pravim ostreпј е т , 1ist tester e је debl ji sa strane gde su zubi, te se zbog toga zubi пе razmecu. Оуе se testere izraduju и sledecim razmerama:

1- --

Sirfna

Du~ina тт

lюd

rucke

тт па

slobodnom

I.. _---kraju

Debljina

тт

Broj zuba 100 mm

па

du~ine

Ј5()-305

]2-19

3-6

0,9- 1,()

37-50

200-460

25-~8

]2-]9

1,0- 1,2

33- 37

455-660

44-57

25-38

1,0- ],6

29-33

Furnir testera јта tanak pravougaoni 1ist koji za dobijanje. p otrebne юutоsti јта ро gornjoj ivici ројасапје od celicnog 1ima. (81. 28.). Zubi su oblika pravoug1og trougla sa kosim ostrenjem prednje ivice. Izraduju se и sledecim razmerama:

Du~fn a mт

Sirina mm

Ј)еЫјЈl1а

Broj "иЬ а па 1ОО mm du~lne

]5')- 255

39- 51

0,56

56-7'l

255 -405

51-76

0,64:

355-4(!5

04-89

0,71

44:

4]5- 510

82-108

0,81

Ostrenje testera se vrsi turpijama trouglastog preseka sa ostrim ili zaobljenim ivicama, (SI. 29.) , obieno rueno u naroeitoj stezi. (SI. 30.).

'c . . ".~ 81. 28 -

Furnir-testera

S1. 29 · - Oblici turpija za ostrenje testera

Razmetanje zuba se vrsi ili kalupom ili klestima za razmetanje (SI. 31, 32). Ро izvrsenom oStrenju visinu zuba treba doterati sa alatom ргеmа slici 33.

81. 30 - Stega za drZa.nje lista testere pri oStrenju.

jena

Razmetae (ka1u.p z.a razmet,anj e zU'baca testere)

81. 31 -

Rasple mогаји imati zube naizmenieno poredane. Uobieaduzina od 250 - .400 mт.

је

81. 32 - КIesta za razmetanje zubaca testere

S1 . 33 Alat za doterivanje visine zubaca testere posle oвtrenja

Тuгpjje se upotrebljavaju rede za finiju obradu. То su tur':pije za metal - grube, zvane »Bastard« а upotrebljavaju se najees6e o~rugli iIi pravougaoni oblici.

Ugaonik sluzi za kontro1u pravih ug1ova. Izraduje se od tvrdog drveta ili meta1a. Neophodno ga је s .vremena па vreme kontrolisati. (81. 34.) . Pri kontroli obratiti narocitu paznju da ти ivica bude ravna i prava i da ugao bude tacno 900. 81. 34 -

Ugaon1k

1 -

рrоvез:аvanје

2 -

jzg1ed

"А"

isrpravnosti

ivi-<:e paralelne

Za busenje rupa u drvetu se upotrebljavaju: Burgije ko je se prema nameni, nacinu pogona (rucni ili та ~inski), rezucim ivicama i nacinom izbacivanja strugotine pri1icno razlikuju. (81 . 35 .).

ва

81. 35 - Stola.rske burgije zavojnkom i mamuzom, 2 - spiralna, 3 sa nozem па podesavanje

samосеn,triгајш~а

Kasikasta i puzasta burgija upotrebljavaju se za bui'ienje uzduz v1akana, 1ako skrecu sa pravca i dosta rdavo izbacuju strugotinu.

Samocentrirajuca burgija (SI. 35, 3 i 4) sluzi za busenje рш kih rupa velikih precnika; dobro odrzava pravac, ali daje rupe sa iskrzanim ivicama. Kad ima spiralnu navojnicu па vrhu sama se uvlaci u drvo. Qva spiralna navojnica regulise hod ро jednom obrtu. Qva se burgija, u glavnom, upotrebljava za r u cno buSenje. Burgija sa zavojnicom i mamuzom (SI. 35 1) daje dosta ciste ali nedovoljno tacne rupe. Upotrebljava se, uglavnom, za IUcno Ьи senje. Dosta је osetljiva i lako se 10mi. Samocentrirajuca burgija sa nozem па podesavanje (SI. 35 3) vrl0 p ogodna, naroCito za тапје radionice, jer zamenjuje cit av komplet burgija. је

ОЫ спо, dozvoljava podesavanj e precnika za 15-20 тт. Sa raznim nozevim a koji se lako ostre i zamenjuju, sluzi za busenje plitkih i sirokih rupa precnika od 25-1 00 тт. Upotreblj ava se za rucno i masinsko busenj e ; srednji ugao rezanja oko 450, zadnji ugao 150.

Naj cesce se upotrebljavaju za busenje : Spiralne burgije koje do.ju tacnu i dosta сistп роvгsшп гире , vrl0 su dugotrajl1e, lako se ostre i проtгеblјаvајп se kako za п: спо tako i za masinsko busenje (SI. 36.).

Sl. 36 -

Spiralвa

burgija

Za vl'10 tacno busenje ро sablonu se primenjuje: Spiralna burgija sa mатпzоm \SI. 37.). t'!rtstlf AiJ

~~'5 Е,,--,--=З-@, ~ ,

Sl. 37 -

Spiralna burgija

за

mamuzom

Ugao ostrenja pri vrhu 85'-900 za sve vrste drveta sem znih tvrdih bakelizovanih vrsta, za koje је ugao ostrenja 1200.

га

Stolarska kolenasta busilica se upotrebljava za busenje, sa svim napred navedenim vrstama burgija (S1. 38.). Pri namestanju burgije treba obratiti paznju da burgija bude dobro centrirana . .lVIаlз s рiгаl rш ЬшШса s1uzi za bи.Senje rupa do 5 mm (S1. 39.).

SI. 38 -

KoJenasta

SI. 39 -

МаЈа

spiralna

Ьшiliса

ЬпiШеа

3. Masine za o,bradu drveta Rucni sto1arski a1at s1uZi pri obradi 1eti1ica, аН se istim pripremiti potrebni materij al za izradu (r azne 1etve tacnјЬ dimenzija). ZnaCi, sav drv eni materijal se priprema, tj. iz dasaka sece па sto1arskim masinama. U vecim radionicama , gde se gleda па uCinak rada, veliki Ьгој operacija pri samoj izradi letilica se vrsi masinskim putem. Cirkular testera је masina koja se najvise upotrebljava pri izradi 1etilica. Sa ovom masinom pri dob:rom izboru tipa masine i tipa testere mogu se vrsiti najraznovrsniji radovi, od krojenja raznih dasaka и letve odredenih dimenzija do obrade gotovih ramenjaca. nе ПlОzе

SJ. 40 -

Cirkular testera

па

kl&tne

~ Imа ih raznih vrsta, pr ema nасјnu rezanja drveta (uzduz ili popreko vlakana) i ргеmа debljini materija1a којј treba rezati.

28.

u vazduhop1ovnoj industrij i se nајёеsсе upotrebljavaju dve vrste i to: Cirkular testera za poprecno rezanje dasaka koja moze biti щеdеnа па k1atno (S1. 40.), i1i sa k1izacem ро sini (S1. 41.), i1i sa pomeranjem testere peda10m (S1. 42.).

Qva poslednja su radnikll s1obodne

је и оЬе

81. 41 - Cirkular testera sa klizacem ро sini

pogledu radnog ucinka najkorisnija, ruke za pomeranj e materija1a.

јег

81.42 Cirkular testera .sa роmегаnjеm testere pedalom

Univerzalne cirkular testere, па kojima se vrse svi ostali radovi. Qve masine imaju uredaj za nagib Ы1о sto1a Ы10 testere 2а

~to

omogucUJe obradu kosih ivica. 8ет toga, postoji mogucnost postavljanja vise testera па istu osovinu i to па odredenom razmaku, sto omogucuje ili istovremeno rezanje daske ро duzini па veCi broj letava iste sirine, ili plitkog rasecanja dasaka radi savijanja. Dubina rezanja, tj. visina kruga t.estere iznad sto1a podesav::l. se precnikom testere i pomeranjem sto1a n avise i1i nanize prema. potrebi . (81. 43.).

SI. 43 - Univerzalna cirkular testera 1. Univerzalni cirkular sa sbolom koji se moze nagnuii, 2. Sa testerom kojoj Бе podesava nagib.

Na sto1u ima raznih uredaja za pridrzavanje i1i nas1anjanje vodenje materija1a pri radu kao i za zastitu radnika obavezni zastitni ЈсараЈс iznad testere. Narocitu paznju treba obratiti pri namestanju testera, ј еГ" оnе moraju biti dobro centrirane.

Sl 44 sa

Ргitе;zдё kоnшпim

cirkular testera. livогпја.kоm

Zato зе u poslednje vreme upotrebljava samo centrirajuci pritezac sa konusom ili konusnim svornjakom (81. 44.). 30

Same kruzne testere raz1ikuju se ро obliku zubaca i to : Za rezanje duz vlakana (Sl. 45. а, Ь i с) i za rezanje preko vlakana (Sl. 46. а, Ь i с).

'5 -

S1. 48 -

Sl. oысјi zubaca cirkular ~estere za uzduzno secenje а ~ kosi ~u:b Ь - srpasti ZUib с vucji zub

оыiјi

zubaca testere za 'роргеспо sеСе.пЈе

- raV]loiviCni - ravnostrani

1k0000gИ

Testere sa vrlo sitnim ravnostranim zubima daju narocito, kod poprecnog rezanja vrlo cist rez koji se dalje nе тога obradivati. Razmera kruznih testera navedena

је

u tablici :

Za struganje, prosecanje kanala i za vrlo cisti rad upotrebljavaju se : Testere .za struganje sa dvostranim konusnim glacanjem . .Konus 8'-15' па sirini od '/3 precnika. Zbog toga rezu i prednja i Ьоспе strane testere. Ostre se pravo ро zadnjoj strani zuba, пе razmecu se. (Sl. 47.).

Sl. 47 t -

Cirklllar testera za struga.nje

korak zuba

h -

Proizvode se оЫспо sledecih razmera: Precnik mт 100 150 200 250 300 Deblj ina mm 1,6 1,8 2,0 2,2 2,4 Ugao konusa 8 - 15'.

visilna wba

350 2,6

400 2,8

450 3,0

500 3,2

Pri radu obratiti paznju, da drveni u metak па stolu bude ravno i dobro uglavljen i da prorez па пјети пе b u de siri od duple debljine testere. Sto podesiti tako, da testera viri najvise 10 mт iznad materijala koji se reze .. Ргерогисије se, da se zadnji' kraj naslona, и odnosu па hod testere, p odesi па oko 1 mm sire od prednjeg.

Brzina gur anja materijala pri rezan j u , иоЫсајеn а u va:~du hoplovnoj indust riji, j este: u gran icama od 2,5 - 20 metlm in za rezanje uzduz. vlakana i 5-10 met/min za rezahje popreko v lakana. Dozvo l~n a аи гаша

па

ot stu panja pri rezanju

Testera

Otstllpanje

___

па

ћl аtпо _ _

U nlver~a lna. testera

.с.:...:._ __

гe~~~'JJ e _ __

1 I

~ ____

1 __

U<,d..tJ.~ ___~ ___рс ргеIЮ__ _ -

Netacnost ugla med u suprotnim ivicama

0,5--· 0

1- ' ,5°

'1,5 InIJ1

па

јО 1) rn т

Od pt'ave !inije rCl!anj a

;;:а

teste-

~ 2~~ш---- I ----- ------- ± () , ~ Inт

Рс dUEil1i r e;oi\

Ро

cirkular

i to :

do 1/

debIjil1i г е;оа

О ,О

• ,

Cirkularne testere dozvolj:lvaju samo pravolil1isko rezanje, l"eZal1je ро izvesl10m kri'1oliniskom crtezu i za razne stolarske

I \ \ \

L _ _ . __ _

S1. 48 -

- - - - - .)

Trakasta tcstcra

pos1ove koji l1 е zahteva ju potPUl1U tacn ost , upotreblj a va ju se t rak aste t estere. (81 . 48.) . 3 Vazduhoplo v ni sto lar

Trakasta testera seгnatski prikazana па s1 . 48 se sastoji од' posto1ja sa ramom, koje u odnosu па pravac rezanja moze da bude ]evo ili desno, stola ро kome ' vodimo materijal za r ezanje, donj eg pogonskog t oeka - nosaea t estere, gornjeg t oeka nosaea testere sa uredaj em za vегtikаlnо роmегапје radi zatezanja t estera i valjaka za vodenje. Toekovi nosaei t estera imaju, obieno, nalepljenu k OZllLt Ш gumenu traku koja sluzi za povecanje trenja izmedu testere i toeka i Iadi amortizacij e . Rezani deo se nalazi izmedu valj aka k oji ogranieavaju, otklon testere pri1ikom guranja materijala pri r ezaпји . Pri namestanju testere treba obratiti p aznju da zubi vire ispred. toeka, da se пе bi k varilo razmetanje. Sama t estera је obieno zalemljena bakrom, tako, da pretstavlja beskrajnu trak u. Kad se testera namesti, nategne se ро desavanjem gornjeg toCka t ako, d a naprezanje u traci test er e bude 4-6 kg/mm 2 • Zubl testere su obieno pravcugaonog oblika, univerzalni, sa lukom pri q.nu zuba. Оуај luk treba ocuyati i pri ostrenju, da Ы se izbeglo n epotIebno kidanje testere. Zubi se ро ргеdnјој ivici mogu ravno ili kos~ ostriti ali se uyek razmecu s obzirom da је traka testere "г10 tanka. Sem normalnih trakastih testera sa preenikom noseeeg toek? od 600-900 тm i ьа maksimalnom visinom rezanja od 200-450 mт (debljina materijala) postoje i male trakaste testere tzv. »Liliput« sa precnikoffi toeka od oko 350 тт i m aksima lnom v1sinom rezanja od 100 тт. Оуа posledqja t estera ј е vrlo zgodna, za manje radionice ili kao ротоепа ffiщ;iпа u ruenoj stolarskoj r adi onici kod velikih fabrika. Na ovoj se testeri obieno upotrebljava traka testere sirine ·4-8 тm i debljine 0,55- 1,1 тт. Ne preporucuje se veea brzina rezanja od 25 metlsec, jer se kod poveeaJ1ja brzine t estere eesto kidaj u . Podaci za ostrenje trakastih testera: Sirlna mm

DebIjina : Korak I Visina Ugao os_ 1 Zadnji mm ; zuba _mm zuba mm trenja р ugao а

Vrsta drve ta

~::--_-...:::..--:==..-

0,6

i,њо

2So

. 0,8

0,9

45° 4So

25 } 25°

30- 35

(),8- 0,85

6-10

2- 3

6,,0- 650

meko srednje drvo

25 0 -З()О

Qplemt'njenoI

ЬаRеЊ:iга по

I drvo \ Delta)

I iII 34

sliCno .

'.:

Razmetanje zuba trakastih testera 0,2 - Za drvo 0,2 lepenku drvenu Za Za oplemenj eno-bakelizovano dr0,3 - - - - vo Odnos sirine trakaste testere pri krivoliniskom rezanju:

0,4 mm 0,35 mm mm

0,4

prema poluprecniku krivine

Poluprecnlk krivlne mm

Si1'lna tc stcrc mm

Prlmcdba

--800

75-50

800-300

50-25

De l) i1ina testere treba da se krece оКо () ио I-D pre cnik tvcka-nosaca

300- 20

25- 6

tеstе г е

Rezimi rezanja trakastih testera В гzша .

gura- I Okretanjc пја mater. 1 tocka obr mЈп metjmin

Dсblјјпа

Вгzша

mateгijala

rczanja met/sec

Drvo

do 20

25- 40

do 8

8( '0

Опо

yise od 20

25-4О

do 4

800

15-25

od 4--8

6/)(1

15-25

od 1- 8

(ЮО

Vrsta materijala IЮјi sc rczc

Oplemenjeno bakeliz!rano drvo

2f)

Yise od 20

Dozvoljena otstupanja pri rezanju sa trakastim testerama s u : Nacln obrade

Mereno

Pravoliniski rez

Ро

sirini

Krivoliniski r t z

Ро

sirini

Otsttlpanje

1,0

mт

1,0

тт

2,и тт

Rezanje

па

Pravolil1iski

ugao

Ро

tlgIu

ге;;

Ро

ivici

1°

1,5

тт п а duzille ге z а

Sem navedenih testera u va:zduhoplovnoj industriji se cesto upotrebljavaju mehanizovane testere za drvorez. Mehanizovana testera za drvorez ima u rucnim stolarskim radionicama veliku primenu za isecal1je razl1ih olaksanja ро sablonu i za serisku izradu sitl1ih delova od drvel1e lepel1ke. Testera se sastoji iz postolja sa stolom i l aktom (SI . 49.) . Uzastopno povTatno kretal1je se postize kolel1astom osovil1om, а t esterica za dгvогеz se zateze iZl1ad stola izmed u РI ikljucka ;,о l е -

81 . 49 -

Меl1г.ruz'()vапа

testera za drvorez

naste osovine i glave па laktu. Samo zatezanje testerice vrsi opruga u glavi za stezal1j e . Dobra stral1a ovih teste ra је to, da omogucavaju figurno rezanje. ТаЬНсе

vrste testera:

za proracun utroska masinskih radnih sati za razne

Brzina роmегаnја mаtегiјаlа pri rezanju па cirkularnoj t esteri sa klatnom (prazan hod pri povratku testere uracunat). (51. 50.). РЕ#!.ЈМ Й,4/ZШ.lAfАI/ m/Ј7 I

f(J() r~-+----+--f

ЈЈ() - --+-л r

I :

t-l+---+н-f-IL------,4.--+- -+--+-

11' ~ но --+-i! ~.

;"&(}

.~ I i

ltJtJ ~--+---ј

! /ffJ

1tJ&

"---'----'--_-'-------'-_L---'---'--_-'---L..----J

Р!

РОAlЕЛ"А/VЈЕ

IfЈбl!

9lfJ

М.41b'f1ЈАЈА Ј ll7/ml#

Sl. 50 - Reza.nje па clrkular testeri sa klatnom EJkonomiCna br.z ina pomeranja materijala m/min рђ rezanju u zavisnoo1i оо <ЈеЫ}inе i vrste materijala i dиzine гС7.а (prazan ho<di uraeunat).

3.7

Utrosak vremena rada cirku1ar-testere i brzine pomeranja materij ala (racunato za meko drvo). Pri rezanju tvrdog drveta treba brzinu pomeranja smanjiti za 15-20"/0. (Sl. 51.).

Utrosak masinskog radnog vremena kod rada па univerplnoj cirkular testeri и odnosu па duiil1iU reza, debl!jinu i brztnu ротегапја materijala.

Sl. 51 -

Utrosak vremena rada trakaste testere i brzina pomeranja materijala pri rezanju drvene lepenke ро krivoliniskom sablonu. (81. 53.).

1--

РО

OIJRASC{/

[ =~

<::t

с::,-

"".

/}(Ј!/Ј/,4 Ii't"ZA

1. т

SI. 52 - UtroSa.k vremena. рп krivoliniskom (ffgurnom) rezanju mekog drveta na trakastoj testeri u odnosu па deы1inuu mate.r ijaIa, duiinu Teza i ыl'zш1.uu ротегanја.

Ostrenje masinskih testera se najbrze i najuspesnije vrSl па 'specijalnim masinama za ostrenje. Obicno su te masine univerzalne, tako, da se па' istoj masini mogu ostriti kako kruzne tako i trakaste testere. Ove · masine imaju i automat za razmetanje zubaca. 39

Ima ih uglavnom dve vrste i to : mаsше koje ostre trouglastim turpijama i masine koje ostre tocilom . Кой оуе druge vrste primenjuju se sitnozrna tocila tvrdoce ро NorIonu od М do R sa

1.3

I ~

~ ~

J~ ~

~ ~~

8~ (\.....

($ ~ ~

:\:

~ ~ ~

Ј(/Л#А RcZA L 81. 53 -

Utrosak

17l/7l

vгеш е na i Ьпјпа р-отегапја

vоliпiskЮIIl1 (figuгпоm)

materijala pri krirezanju dгvепе lepenke па trakastoj testeri

periferiskom Ьгz i п о щ od 20 - 25 met/sec. Pri masinskom ostrenj u tocilom је potrebno йа svak i zub testere prode vise puta kroz automat za ostrenje i to: Za kruzne testere Za tr akaste t estere

4 3 -

5 puta, 4 puta.

Ро zavrsenom ostrenju visina zuba se izravnava ; kod kгuzпih testera па masini za ostrenje а kod trakastih t estera па rucnoтn игесајц (vidi S1.33.).

4.0

Trakaste testere se 1eme bakarnim, mesinganim ili srebrnim Lem1jenje se najbo1je i najsigurnij e vrsi па e1ektt'icnom арагэ.tu za 1em1jenje. (81. 54.). Рге 1em1jenja krajevi te::;tere se тогаји glatko obraditi turpijom па duzini od 8 - 15 тт, ' u zavisnosti od sirine testere . OvaJco ocisceni i ug1acani kгајеvi se uvuku u masinu za 1em1jenje. Izшеdu oCiscenih krajeva se stavi 1egura za 1em1jenje koja se оЫспо izraduje и obliku tankih p10Cica debljine 0,1 do 0,15 тт . PloCica se pre thodno ргетаzе pomocnim sretstvom za 1emljenje, u ovom slucaju !!аtгiјшnоvот solju metaburove kisplin e

lетот.

Sl. 54 -

Sprava

[(а

IemJjenje tra.kastih testera

NаВО з .

Pritiskom rucice па aparatu za lemljenje se stegne mesto lemlj enja i ukljuci struja. Lemljenje se vrsi па temperaturi od 790-800 С. Р герогuсиј е se da se, posto se zalemljeno mesto ohladi, ponovo ukljuci .struja i ovo mesto ugreje do 700 0 С (tamno crveno) I'аФ rasterecenja unutarnjih naprezanja. 0

Ро izvrsenom lemljenju ovo mesto treba dobro obraditi tur pijom ili tocilom t ako, da se sva zadebljanja skinu. Obradu vrsiti samo duz testere.

Masine rendisaljke sluze za glatku obradu povrsine drvenog materija1a. Najcesce se upotrebljavaju masine гааепе па principt\ obrtajnih nozeva. Pri оЬгаф materijala sa obrtajnim nozevima odreden a povrsina teoriski nije ravna nego ta1asasta . (81. 55.). U praksi se smatra ravnom опа povrsina, kod koje se posle obrade ta1asi пе osecaju p od гшот, а mogu se jedva primetiti 4l

okom. K od reg ulisanj a visine n ozeva sa otstupanjem 0,002 тт р о stize se m aksimalna taenost obrade (g latkoca) sa visinom talasa Х = 0,0005 0,00 1 mm i du ~i nom t alasa s = . 0,3 - 1,8 тт . .Ova-

S1. 55 -

Obrada materijala

relldisaljki

S Х

ротосо

dшina

па

ma!iini

obrtnih nozeva

talasa

vi5ina talasa

kva se tacnost postize samo .па vrlo preciznim i novim masina ma 5а potpuno izbalansiranim nozevima, а za postavljanje i podesa:vanje nozeva sluze narocite, tacne naprave, komparateri. Pl'i regulisanju nozeva sablonom postize se tacnost regulisanja и grctniсата + 0,01 0,02 тт, tako, da pri tome visina talasa bude oko 0,02 mт а duzina talasa oko 2 - 4 тт. Ova tacnost potpuno zadovoljava . Brzina okretanja оЬгtпе glave se krece, obicno, и graniсата od 3000 6000 оЬг!miп. Precцici obrtnih glava se najeeSce k r ecu izmeёlu 120 180 тт . Kod vrlo malih masina izmedu 75 120 тт. Brzina rezanja materijala odreёluje se ро obrascu: 3t. D . п V = Met/sec ·60 . 1000

g de

је :

D п

= precnik obrtne glaveu = broj оЬгtаја и minuti.

тт

Br'zil1a r ezanja se krece оЫспо u granicama od 25 - 40 met/sec za broj obr taja od 3000 - 6000 и minuti. Brzina pomeranja materijala: - (prolaza kroz masinu p ri obradi) se krece za jednostrane rendisaljke и granicama od 6 - 16 metfmin. Kod dvostrukih rel1disaljki ,sa automatskim ротегапјет mаtегiјаl а ova brzina se za obiene masine репје па 10 80. metfmin. Nozevi se i z raёluju od sp ecijalnog legiranog ce1ika i d ele se па debele i tanke. Као tanke smatramo nozeve debljine 3 5 тт i siril1e od 30 50 тт . Debeli nozevi su obicno izradeni tako, da је па plocu od obicnog celika debljine od 5 - 15 тт navar ena ро celoj prednjoj ivici t anka ploea brzoreznog ee1ika debljine 1,5 - 2 тт . Ovi nozevi mogu da budu i до 100 тт siroki.

Debeli nozevi se upotrebljavaju za grubu obradu, kad se pri jednom prolazu kroz masinu skida sloj debljine do 5 тт. Nozevi odredeni za istu masinu moraju biti potpuno гаvni i glatki, istih dimenzija i tezine. је ·

Obrtna glava је и stvari nosac nozeva. Na starijim maSlllama kvadratnog preseka а . па modernim okrugla. Obicno nosi 2 - 4

S1. 58 -

Kvadratna оЬrtna glava sЗ. 4 noza

31. 57 - Sema. паејna oStrenja. nozeva. za obrtne gla.ve

noza koji se stezu zavrtnjima preko stezaca. Kvadratne obrtne ·g lave su opasnije za rad. 1':1ozevi moraju biti dobro pritegnuti. Slika 56 prikazuje obrtnu glavu kvadratnog preseka sa 4 noza. Nozevi se ostre ро sledecoj tablici (yidi 81. 57):

MeRO drvo 1'vrdo drvo

Oplemenjeno-bal:.!elizovano drvo

15- 200

600

75-800

(1) Da bi se postigao prednji ugao 10-150, potrebno је dvostrano ostrenje. Tablica је radena za obrtnu glavu 125 тт i debljine nozeva 3 тт.

Jednostrana rendisaljka ravD]aca (abrihter) ima jednu obrtnu glavu i оЬгаоuје materijal samo sa jedne strane. Obrtna glava је postavljena па kugliCne lezaje. 8to је dvodelni i svaki se deo da podesavati ро visini. Podesavanj em visine prednjeg dela stola и odnosu па noz podesava se i debljina sloja koji се noz otseci sa materijala. Masina ima lenjir postavljen upravno па {)SOVinll obrtne glave i sluzi za pravo уооеnје materijala.

Qva se masina veoma mnogo ргimеnЈще и vazduhoplovnoj i ndustriji. Sluzi za najraznovrsniju оЬгаdu, od skidanja ravnih ivica do obrade pojaseva r amenj ace. (SI. 58.).

81. 58 -

Rendisaljka. ravnjaea

Qve ma~i n e se izraduju i sa llredajem za mehanizovano ро meranj e mateгij a la, ali ovaj нr ea aj nije pogodan za v azd uhoplovnll industrij u.

81. 59 -

Rendisaljka debIjaea.

Rendisaljke - debljace (Dikt-hobl) imaju оЫсnо jednu glavu i mehanizovani uredaj za p~meranje materij ala kroz maSinu .

(SI. 59.). 44

Masina ima ur ейај kojim se podesavaj u rastojanja izmedu valjaka i obrtne glave. Ovim se p odesava debljina sloja koja с е se obraditi uz jedan pl'olaz kroz masinu. Ova d ebljina ne sme prelaziti 2 - 2,5 тт , u koliko se zeli cista obrada. Nije prepol'uCljivo da se kroz m asinu propusta uzan kratak materijal. Ugao ostr enja nozeva za оуе rendisaljke se krece obicno u g гапiсаmа od 28 - 450. K od svih m asin a r endisaljki t ге Ьа obracati пагосitu pazn,lu п а isp ravnost lezajeva nosaca ob rtnih glava kao i п а to, da obrtna glava i nozevi budu potpuno staticki i dinamicki u ravnotezeni. Qvo ј е v rlo vazno, ј ег је Ьг ziпа okretal1ja velika. 3 taticko b a1ansiranje se vrsi vaganjem nozeva p osle kопtго lе dimel1zija, а dinamicko balansiranje se vrsi па sastavljenoj шаsiпi ротоси пагосШ h urec1aja. (81. 60.) koj i se postavlj a ju па masinu Qvaj иl'ейај iща kruto postc1je, ро kоше klizi k lizac sa tосilош. Toci10 se namesti па 0,01 тт od noza i rendisa1jka sc pusti u

Sl. 60 -

Uredaj sa tocilom za izravnjanje visine n ozeva obrt.noj glavi masina rendisaljki

па

pokret. Tocilo se polak~. роk гесе du z l10za i izravna ga, ako је to potrebno. Obrtna glava se ne sm e zaustavljati dokle god tocilo пе stigne do kraja noza. Т ос Но se mora vrlo ravnomerno рот е rati d uz noza. Automati za ostrenje nozeva za rendisaljke se sastoje od ро s tolj a , па kome se ргi сvгs сuје noz n arocitom stegom сеlош duzinom, i n osaca tocila sa p ogonom. Tocilo se sistematski kr ece s kraja па kraj noza . Promena pravca kretanja se ш оzе vrsiti kad toci1o izade van kraja noza. Оstг еп ј е se vrsi toci1om k l'upnoce zrna 46 - 60 i t"rdoce ро Nortonu od М - Т. Obicno se nozevi тогаји ostriti posle 48 - 72 sata rada masine. 45

Masine glodalice (Frez-masine) ustvari rade па istom principu kao i masine rendisaljke, s tom razlikom, da dok rendisaljke obraduju ravne povrsine, masine glodalice dozvoljavaju obradu i krivoliniskih povrsina. Obrada se vrsi nozevima ili glodalima (F rezama) koji se qrzo obrcu. U vazdиhoplovnoj industriji se priтепјuјu uglavnom, cetiri sledeca tipa glodalica: 1. jedno - ili dvoosovne sa vertikalnom p ogonskom osoviпот i pogonom odozdo; 2. jednoosovne sa nagibnim stolom ili sa nagibnom pogOl1skom osovil1om (univerzalna); 3. jednostavne - kopirajuce sa vertikalnom pogonskom osovinom i pogonom odozgo (oberfrezer);

SI. 61 -

:Jednoosovna vertikalna glodaJ.ica

4. jednoosovne kopirajuce sa horizdntalnom pogonskom osovinom. Ova poslednja vrsta sluZi, uglavnom, za оЬгщlu elisa. ,Jednoosovna - vertikalna glodalica ima liveno postolje па kome је horizontalno postavljena glatko obradena ploca sto sa kanalima za naslone lenjira i gornjeg drzaca osovine. Kroz sredinu stola prolazi pogonska osovina koja ima uгеаај za ро L тегапје ро visini. Vrh pogonske osovine је supalj i и nj ega se lIтесе i steze nosac nozeva ili glodala. (81. 61 ,). 46

Kod dvoosovnih g10dalica је uredaj isti. Оsоviш~ se obrcu u suprotnom sm is1u jedna prema drugoj. Dvoosovne g10da1ice omogucavaju 1ak8u i tacniju obFadu deta1ja, jer se tiine sprecava серапје drveta pri obradi protivu v1akana, koja је па jednoosovnim skoro neizbezna, s obzirom da se pravac obrtanja пе moze menjati. Glodalice sa nagibnim stolom ili nagibncm pogonskom osovinom se konstruktivno razlikuju od obicnih samo utoliko, 8to

Sl. 62 а

kod

kodi glodalice

obiCnе

biJo obrtne

Potrebni precnik g:lodal&

gloda1dC€ ва moguбnoo6u pod~ayanja nagiЬа

(bilo sto1a

osе).

se ili sto ili pogonska osovina mogu nagnuti do 450. Ove g10dalice јтај и narocito ргеiШ:uсstvо pri obradi sa figurnim glbdalima, jer dozv01javaju primenu gloda1a manjeg precnika za isti oblik pbrade, а samim tim se p ostize mапје opterecenje pogonske oso"ine i .bezopasniji rad. (81. 62.). 81. 62 pretstav1ja razliku precnika g10dala za isti oblik obrade: а) kod v ertika1ne pogonske osovine .Ь) kod osovine па podesavanje. Vertikalna kopirajuca glodalica sa pogonom odozgo s1uzi za razne sitnije i finij e obrade. Moze se upotrebljavati i kao .ьи8ј1јса. 8а пјјmа se vr10 1ako mogu dubiti udubljenja raznog ОЫј ka. Brzina okretanja pogonske osovine је vr10 velika (krece se 'od 10.000 do 20.000 ob rjmin). Zbog velike .brzine daj e cistu obradu, аН zahteva paz1jiv rad . Mora se o.bracati narocita paznja па odrzavanje i па to, da se motor пе preoptereti. (81. 63.). 1. Pogonska osovina; 2. редаlа za podizanje i spu8tanje р о gonske osovine, i 3. naslon za 8аЫоп.

Ima, оЫспо, ureda j za pomeranje sto1a и vertika1nom p raVCl1 i peda1u za podizanje pogonske osovine ро visini. N a ovoj ma::5 ini se upotreblj ava alat и mnogome slican raznim v rstama ы1giја • . Kopirajuca horizontalna glodalica sluzi, ug1avnom, za оЬг аdu elisa. (81. 64.) .

Sl. 63 - Vertikalna. kopiraj uCa glodalica sa. pogonom odozgo

Pod d onji vodeci rukavac se postavi ~ablon, а pod gornji l'2zu ci гu kаvа с komad za obradu. Masina radi automatski, donji r llkavac klizi ро kalHpH, а glodalo и gогпјеm rl1kavcu ргаvi istove tne ро k геtе i obraduje tacno ро kall1pl1, Brojevi obrtanja pogonskih osovina kod mаsша glodalica , isk1jucujuci kopirajucu vertikalnu, kгес u se оЫспо od 3000 ,7000 obr/min. Brzina rezanja V = 19- 50 metjsec, Ь гziпа роmе г апја materija1a С = 5 20 m et/min. Rezuci alat za masine gloda1ice grupe i to и:

moze se pode1iti

dve

Nozeve debljine od 3 - 5 mт i sirine оЫспо od 30 - 100 :mm " и zavisnosti od sirine obrtne glave, и koju se ovi nozevi pricvrscuju. Ostre se оЫспо pod ug10m od 400. DоЬга im ј е strana -48

laka i jeftina izrada, а raaV'a - opasan rad, tesko balanSiranje izmena duzine pri ostrenj u. Preporucljivi s u za manје serije. Оуј se n ozevi pricvrscuju и:

Obrtne glave koje se namestaju gonske osovine. (81. 65.).

pritezu za gornji deo ро

81. 65 prikazuje dva oblika obrtnih glava , koji su danas ,najcesce и upotrebi. Obrtne glave se pricvrscuju па gornji deo pogonske osovine, (81. 66.) koja па svom donjem del u lта Morze k onus koji odgovara donjem delu pogonske osovine masine glo~ Va zduhoplovn i sto la r

da1ice. Maticu za stezanje treba do kraja pritegnuti k1jucem i o1tratiti paznju,. da navoj па zavrtnju za pritezanje mora Ьаг za 1 тт da viri iz matice.

, SI. 65 '- Obrtna glava

S1. 66, -

SI. 67

Osovina nosac glodala Ui obrtnih

glап

Sprava. za podesavanje visine nozeva za glodalice

SJ. 68 -

Sprava za bala.nsiranje obrtnih glava

Nozeve pre stav1janja па obrtnu glavu treba staticki uravn,o teziti ро obliku i tezini. Obrtnu glavu sa nozevima treba . pIO"; kontro1isati, prvo, da 1i nozevi stoje па podjednakom rastojanju od centra obrtanja. Та se radi ugaanikom па narocitam pasto1ju (81. 67.), ра ih izba1ansirati па uredaju prikazanam па (81. 68.). 50 '

Za krupne serije је najkorisnije upotrebljavati glodala raznog oblika. (Sl. 69.)

~г-,J__=

UL-1

.. ,L:[][)

Glodala su vec pri izradi uravnotezena, i ukoliko se mа sinskim putem ostre, ne menjaju ni svoj oblik niti ih treba naknadno balansirati. Pri zameni glodala se gubi najmanje vremeпа . Najbezopasnija su pri radu. Primera radi dajemo uglove 0-~trenja za glodalo prikazano п а Sl. 69/3. (Vidi tablicu па strani 52). Sem pomenutih vrsta nozeva i nacina pricvrscivanja postoje i dr uge. koje ne navodimo k ao zastarele i veoma opasne za rad .

' ..Ј-Ј"

1, 2 -

сШndriCnа

3, 4 -

za vodenje kanala

5 -

••

Glodala za drvo_

Sl. 69 -

figurna

Tablica ostrenja glodala

materij~la I

U g I Вгој

Vrsta Precnlk za obradlvanje . glodala

zuba

gO - I ~()

4- 6

Meko drvo

9(1- 100

Tvrdo drvo Oplemenjenobakelizovano drvo

9U -

I:ю

о V

I _.,--_ __

zadnj~1os!renje I prednjl аи

.2- '60

уо

42-5'.0

36-2,\0

I rezanla &0 54-00'

В О -;- 2(ј'

60-~OO

10- 150

75 -8vo

4-6

100

50 - tЮ

15-<0°

55- 65°

Ugao bocnog ostrenja 1,5-3'. Postavljanje nozeva moze biti dvojako: fazom natrag (evropiki nacin) i fazom napred (americki nacin). Preporucuje se ovaj

1l/1i!tYA 6L/J/lАЮА

51. 70 Ьrzina.

t. Illјmm

Proraeun utl"Oska. vreчtеna rada rna.Sine i' najpovoljnijih pomera.nja rnaterijala u zavisnosti оо pov..sine obrade kod pravoliniskog glodanja mekog drveta

poslednji, jer olaksava ostrenje, sam noz sluzi kao gotine i pri oЬradi onemogucava серапје drveta. пот

razbija~

stru-

Alat sa dub9kim profilom se uvek postavlja sirom stragore. (Vidi Sl. 62.)

.,l'

~ ~

'::'

~ ----

.~ - -- -:-) ~

- ._--- _.-

~f~

7 -6

.,~' "',-, ~ ~

.s ~.

---l

,<С

{.~,-

~ ~

1 ~

1:.>

!l(J,//M1 SI . 71 -

UltJ~A;VJA

Рсогаёип u iгu s l, з

~ !. ,1!

- ---

vremel1a r ada maiiine i na jpovoljnije

brzine pomeranja materijala kod isprekidanog glodanja mekog

drve ta.

ро

pravoj ili priblizno pravoj liniji, u zavisnosti od preseka glodanja

Otstupanja pri postavljanju nozeva, obrtnih glava i gloda la : Otstup anje mт . Ver tikala pogonske ose prema stolu 0,3 тт па 100 mm du ZinC' Tacnost postavljanja parnih nozeva 0,05- 0,02 тт Васа пје pogonske osovine 0,02 тт Aksialno Ьасапје pogonske osovine 0,05 тm

/()

~ ~ ~

~ 8 7 ~

!Ј

~ ~

\}t -

- ~~ft.; s,t "

i-"~

oъ~~

:::s

IQ ~

~ ~

2 ~

15 ~

-иШРАА/..7.с RJ

P/i4//a7 1/#/.7/ /.t/ IfL'A6Cl.7 /f/i'/////f// ---ОLtЈ§АIY..ТС АЈ ZА .Т//&'Л'ЕA/tЏ /L/ f/.f7RcV Ifli'////A/;

S1. :7:! -

Uporedna iablioa atl'Ct&"ka пemеna. za glodanJe drveia ре bIacoj i oitroJ krivin1

?о

meko~

fJо/ип (/

t'1 ~ ~ ~ ~ ~ ~~~ fJtI!i;i/A O/O;JA/VJA L те!

81. 73 - Proracun utroska vremena. brzine pomeranja materijala prl gl о dащu drvene lepenke ро pravoj ui р пыiпоo pravoj llп1ji

Otstupanja obrade па masinama glodalicama : Neujednacene debljine 0,5-1,5 mm Netacnost ugla izmedu paralelnih ivica 10 Otstupanja od sablona +0,1-0,2 mm Masine ЬusШсе mozemo podeliti u dve grupe i to: Vertikalne, koje su najcesce u upotrebi i sastoje se od livenog drzaca - stuba - па cijem је gornj erh kraju postavljen e1ektromotor, koji ili direktno ili preko prenQsne osovine okrece glavu za pricvrscivanje burgije, i horizontalnog glatkog stola. {Sl. 74.)

SI, 74 -

Vertikalna

ЬшШса

Horizontalni sto ima uredaj za vertika1no pomeranje а sama pogonska osovina ima rucicu koja omogucava brzo vегtikаlпо ротегапје.

Horizontalne busilice imaju pogonski e1ektro-motor i osovinu postav1jenu horizonta1no i ma1i sto, koji se moze podesavati ро visini. (Sl. 75.) Ivica stola upravna је па osovinu burgije. Sto pored verti1 ka1nog podesavanja ima uredaj za brzo horizonta1no pomeranje. ',Оуо omogucuje Ьшепје пе samo rupa уес i kana1a proreza. Burgije su уес opisane u po'klavlju pod 2 - Rucni alat.

81. 75 -

HorizontaJna bnSiIica

Tvrdo

0,2-(1,3

0,1 - 0,3

Srednje

0,3-0,5

0,2 - 0,7

Me1zo

11,5-3.0

o.o- 'г,О

Preporucuje se sIedeci broj obrtaja burgije pri Vrsta materljala

I I

ВЈ'ој

ЬuSепјu:

- - - -,

obrtaja burgije па mint1t prl dubinl busenja

======--",==~I=-=d·=о-=б=о=m=~=-=!I=О=d=:-~.0_:-2?0 m~-;;R-;'20o Drvo Орlеmепјепоl

vano drvo 56

3000

ballelizoЕОО-400

3000-1500

m;-

600-200

Brzina ротегапја burgije treba da је oko 0,1-0,15 mm рО' okretaju. Iz prilozenih dijagrama moZe se proracunati trajanje та sinske obrade i brzina ЬШепја. (81. 76) (81. 77).

Р(Ј

(J!lIi'A5CU

!= 5·~OO

PV8//Y,4 .5шЁ!I..lА (Ј !lllll S1 . 76 -

- ---

ProrafSun utroSka vremena l)1i Ьшецјо mekog drveta.

Masine glacalice - (Slajfmasine) sluze za poslednju glatk u obradu detalja. Као sretstvo za glacanje slШi . Ijutika па papiru. . ili platnu. Dele se па tri grupe i to: Glacalica sa obrtnom plocom , koja ima stub nosac, п а kome ј е p ostavljen pogonski motor. Na osovinu motora n ataknuta је kruzna ploca . Preko kгшпе рlосе zategne se ljutika па papiru i p ritegne uz plocu okvirom (81. 78.) . Delovi koji se obraёtuju prislone se па h orizontalni uglacani sto i pazJjivo vode pored kruzne ploce. 57

l.? k

'< "'"

lЈ

~ ю

jJ--

с-.-

~ &Ј

.55

'I6.fJ ј(Ј

7Ј 6(Ј

9(Ј

(IJJ ' .

~ ~ ~ ~ ~~~~~~~' ~ ~ ~ ~~~~~~""~ !J.lf7/1,(4 PtJ/JIf/?A/f/..14 8IJlf'u.u f.5' /7Ј/тlil -

31 . 77 -

proracun utroSk!, vrещепа pri busenju ivrdo. drveiJ!.

81. 73 -

Glacalicasa obt·tnom plocom

Glacalica sa trakom ima dva horizontalna valjka izmedu kojih se razapne platnena traka sa ljutikom. Traka svojom glatkom stranom klizi preko horizontalnog stola: (SI. 79).

Sl. 79 -

је

Oloda.Uaa sa. trakom

Qva masina dozvoljava glacanje vecih povrsina. strana teza izmena trake sa ljutikom.

Rda~1!

јој

4. Mehanizovani rucni alat Mehanizovani rucni alat su ustvari male prenosne stolarske masine. U mnogome ubrzavaju rad i vrlo su pogodne, јег se daju lako prenositi. Pogon za ove masine se dobija ili od elektricne struje ili kod nekih pneumatskim putem (komprimovanim vazduhom) . Ма sine па elektri~ni pogon su malo glomaznije, ali zato su lakse pokretne jer nisu vezane za teska gumena creva, kao sto је sluсај kod pneumatskih. Sav mehanizovani alat predvida se za neprekidan rad bez zastoja od 30 min. do najvise 1 sat. То је u praksi potpuno dovoljno, јег retko ima operacija, gde је potreban n eprekidan rad duzi od 10 min. Tezina ovih alata krece se od 3 - 15 kg. Snaga motora ј е od 0,3 - 0,7 KW. Princip rada је isti kao i kod istovetnih velikih stolarskih masina, te propisi za ostrenje i1i odrzavanje vaze i za ove. 551

ОЫепо

se izraduje sledeci mehanizovani alat: elektricna Ш pneumatska Ьu!Шiса (81. 80) koja moze biti 1aka za burgije do 6 тт i srednja za burgije do 12 тт. Ima ih sa pravom i sa kolenastom osovinom za ЬШепје. Виcnа

S1. 80 -

Meha-nizovana. rucna

Ьшiliса

S1. 81 - Ки спа elektriena kruz!1a tcstera

Rucna elektricna kruzl1a testera (81. 81) za rezanje l11aterjjala do n ajvise 40 тт debljine. Виспа trakasta testera (81. 82) sa testerom debljine 0,3 -:0,5 mт i sirine 10-25 тт. . Masinsko rende koje је u stvari mala jednostavna glodalica (81. 83), koja moze imati i sto za obradu ро luku - i Виспа elektricna glacalica (81. 84) је ustvari таlа trakasta glacalica. 60

Sl.

RuCna

traka.sta. teste га

31.83 -.:.. Иа8insk.о

rende

81. 84 -

КаСna.

elektricna. glacalica

5. Pribor Stolarska tezga: Pribor u radionicama sastoji se uglavnom od stolarskih tezga, kod kojih је glavno, da budu postavljene па piavilnu visinu, tj. do sake radnika koji pored tezge uspravljen stoji. Tezgu treba odrzavati i Ьаг jedanput godisnje premazati lanenim ulјеm (81. 85).

51. 85 -

Stolarska tez&,&

Nogare: Najvazniji pribor, koga uvek malo ima и radionici, to su razne vrste nogara. Preporucuju se nogare prema 81. 86 IсаЈ

~~ ~ -

~ -- ~--~ ~----- I

~=======--- - -========f:.I

I-- ~--~---------~'?tp-- --.- ___~_~______ 51. 86 -

Drvene nogare

Stalci: 8еm ove vrste nogara potrebni su sta1ci (81. 137) koji sluze za pridrzavanje materijala ili delova pri obradi. 62

Za slaganje gotovih krila slu.ze sta1ci prema Sl. 88. Pri sastav1janju letilica potrebno је imati uredaje za razne kontrole dimenzija i ug1ova. Zato је najpodesniji sledeCi pribor :

81. 87 Stalak sa пзslопоm па

podesavanje po .visini

81. 88 -

Stalak za krila

Ce1icni 1enjir, ce1icna pantljika za merenje, visak, stolarska libela, libe1a koja se sastoji od dugog gumenog creva koje па оЬа kraja јmа obelezene staklene cevi i koja se pre rada парuп} vodom, raznih uglomera ј , ро mogucnosti , nivelir aparata.

МАТЕКIЈАЫ

Glava

(OPIS 1 ISPITIVANJE) 1. Drvo

U p eriodu izme du Prvog i Dr ugog svetskog rat a drvo је .skoro bilo istisnuto kao materijal za gradnju av iona. S obzirom па izvesne povoljnije uslove koje su pruzali eelik i dural, to је sasvim razumljivo. Kod jedrilica, medutim, drvo је bilo i ostaj e gla vni mater ijal za gradnJ u . Ма da su bile gradene i jedrilice od m etala, t o su ipa k bili samo pojedini pokusi i obieno su to bile jedrilice za n a r ocite svrhe, koje se nisu gr;:ldile u serijam a (tu se misli, naravno па jedr ilice Za sportske svrhe, jedn osede i dvosede, dok su vojne t r ansp ortne jedrilice, uglavnom, m esovite konstrukcij e). Za уг еmе posledn.j eg r ata drvo ј е, m edutim, dobijalo opet sve v ecu primenu. T ako su, па рг. zem lje, k ao Amerika i Engleska kod којЉ је metalna industrija па v elikoj v isini, gradile oko ' 30°/9 aviona od drveta. U Rusiji se taj odnos penje eak па 800(0 aviona\ od drveta, odnosno mesovite konstrukcije. Меаи najpoznatijim aviQnskim konstrukcijama sledece su bile od drveta: Moski to {Engleska), Jak 6, Lavoekin La5 i La7 (Rusija). Amerikanci su gradili, uglavnom, velike t ransportne jedrilice (do 50 ljudi) od drveta odnosno mesovite konstrukci.je. Da drvo dobije opet sve iЗјги pri.menu u mnogome је ро moglo usavrsavanje nacina proizvodnje. Time se uspelo da snizI, cak i kod seriske proizvodnje potrebno radno угеmе. Tako је , па рг., za jedan transportni tromotorni avion u slucaju izrade od drveta trebalo 100/0 manje radnog vremena nego za izradu od durala. Da se kod malih serija pojedinih aviona ustedi јоiЗ i mnogo vise, toliko је poznata Cinjenica, да to ne treba narocito doka5 Vazduhoplovnl Itolar

zivati. Тоте treba dodati jos i тапји сепи drveta nego Durala, sto kod velikih serija igra, takode, presudnu ulogu. ':Готе nasuprot, drvetu se pripisuje kao glavna тапа njegova nehomogeno,<;t i nepostojanost prema atmosferskim uticajima. АН i ove тапе, odnosno nedostaci su u velikoj meri smanjeni oplemепјi\тапјеш drveta (lamelirano drvo) i uvodenjem smolastih tutkala. Nauka је temeljno prouci1a svojstva i osobine drveta i ро kazala пат puteve i nacine, ротоси kojih сето skoro sve ne~ zgodne osobine drveta ukloniti odnosno smanjiti па dopuSteni minimum. Da Ы to, medutim, uspesno postigli potrebno је dobro prouciti i upoznati osobine drveta kao i odgovarajuce propise. U strucnpj literaturi postoje mnoge knjige koje drvo temeljno proucavaju i sluze kao studije onima, koji hoce da se dublje upute u tu materiju. Za avionske stolare iznecemo ovde samo najvaznije s obzirom па оЫт i svrhu ove knjige. Vrste i podela drveta: uglavnom, d'r vo delimo па dve skupine: cetinare i listare. Kod listara imamo opet podelu, prema tvrdoci, па dve podgrupe: meke i tvrde ·listare. Svaka od tih grupa i podgrupa ima u svetu veliki broj raznih vrsta, koje то zemo dalje deliti, prema dоmоviпi, u domace i strane. U avionskoj indllstriji se danas llpotrebljava pri1ican broj domacih i stra.nih vrsta drveta. Teznja је, svakako, da se prilagodi gradnja od domacih vrsta drveta, da Ы se tako nasa zemlja ekonomski osamosta1i1a. N avescemo, u ciljll snalazenja, neke vrste koje se проtге ыavajuu u gradnji jedril'ica i aviona. Cetinari domaci: smreka, omorika, jela, ЬеН bor. Strani : sprus, razne vrste bora. Meki listari domaci: topola, joha, (jova ili jelsa), lipa. Strani: b a1za. Tvrdi listari domaci: bukva, breza, jasen, brest, javor, orah. S t г апi: mahagoni itd. Dalja pode1a drveta se vrsi jos i prema zapremillskoj tezini па 1ako i tesko. U 1ako drvo spada: smreka, topo1a, Нра i joha, u tesko: jasen, bukva, breza, javor. S obzirom па vazan llSJ.OV za gradnju aviona, 1akocu , ova pode1a се nas n aroCito interesovati, ра сето se kasnije malo vise pozabaviti sa zapreminskom tezinom. Zivot drveta: Drvo је zivo Ыс е, koje, slicno ostalim Ы сјта , prede svoj zivotni tok, tj. raste, razvija se, dok пе postigne svoj zivotni maksimum i onda pocinje da stari i umire. Zato је пај bolje doba drveta za t еhпЩш upotrebu 60 - 100 godina starosti. za brezll, bukvu, jasen, i 100 180 godina za smreku, ото riku i je1u. Zivo drvo sastoji se iz korel1.a, stabla, granja i Ыса (iglica) (sl. 89). Granje i Ысе obrazllje krunll drveta. Svaki od navedenih de10va јта svojll narocitu ulogu u zivotu drveta. 66

Koren, pored toga 8to је drvetu oslonac, sluzi, uglavnom, za usisavanje iz zemlje vode sa rastvorenim mineralnim solima. G korenu se, ujedno, nalaze i zalihe hranljivih sastojaka. Stablo је glavni deo drveta za tehnicko iskoriscavanje. Ono sluzi kao sprovodnik sokova od korena и krunu i obratno. Kruna sa Н8сет (iglicama) predstavlja pluca i stomak drveta. Sokovi iz korena dolaze и Шсе (ili iglice) gde se, pod uti ... сајет sunca, pod izvesnim temperaturnim uslovima, pretvaraju

Sl. 89 -

Sematsk.i prika.z drveta i funkcija njegovib деlоуа

neorganske (minel"alne) soli и organska jedinjenja (llglavnom и ugljovodonike, kao secer, 5tirak, i belancevine). Оуа organska је dinjenja vracaju se opet и st ablo i k or enj e kao hrana i daju mа ter·iju za porast drveta. Ovakav zivot (ra5cenje) drvo n e provodi preko cele godine, ogI'anicenje' samo па period toplog vremena (и tropima, naravno, drvo raste neprekidno). K od nas је p eriod vegetacij e (ra5cenja) од marta, aprila ili тај а р а do septembr a , oktobra ili novembra (zavisno od nadmorske visine, 5tO nize utoliko pre pocinj e i duze traje) . Preko zime rascenja n ema i drvo prestaje sa svakim r a dom (kod listara Н 8 Се . cak i opadne, 8t o znaci, onemoguceno ј е pretva;ranje materija). Na ra8cenje uticu пајгаzпоvгsпiјi cinioci prirode kao 8to su podneblje, zemlja, vlaga, obilje ili nedostatak sunca itd. Naravno, da se pod raznolikim uticaj em svojstva jedne iste vrste drveta, ali iz raznih predela, prilicno razlikuju. Pri tome neka stabla 67

nюgu biti dobrog а druga rdavog kvaliteta; 8to сето u da1jem raz1aganju podrobnije prouciti. S obzirom, da za nasu upotrebu sluzi samo stablo, pozabavicemo se tacnije samo njime. Stablo је va1jak, odnosno tacnije, kupa koju mozemo рге seci па tri nacina (vidi sl. 90). Popreko tj. norma1no па и'zduzпu osu stabla је ceoni ili poprecni presek . Duz ose kroz sredinu stabla је radija1ni presek. Presek para1e1an sa osom, a1i ne kroz sredinu, а

SI. 90 -

Тгј

glavna. preseka

staЫa

popreCni (ceorn !presek)

,Ь

ra:dli jalni presek (o:gledalo)

,с

tal1.gencijalni presek

jeste t angencija1ni presek. Posmatra jtlci te preseke mozemo utvrditi vrstu i kva1itet drveta . Poprecni (ceorii) presek. Ovaj је presek najz<;!nim1jiviji. Kad pog1edamo preseceno stablo sa koga ј08 n ije oljustena kora (vidi sl. 91), primeticemo sledece slojeve: kora spoljasnja, kora unutrasnja i1i lika, kambijum (mezgra), drvena masa (sa godisnjim krugo·· vima) i srce i1i srz. Кога pretstavlja spo1jasnji sloj dГv'епоg stabla i jasno se odvaja од unutrasnjeg sloja samog drveta. Spoljasnja kora sluzi kao zastita stablu од vremenskih l1eprilika i drugih stetnih utiсај а. Unutrasnja kora (1ika) sprovodi hranljive sokove od krune natrag ka korenju. Ujedno је i »magacil1 « tih hranljivih sastojaka. КатЫјит ili mezgra је tanka kora finih i mekih сеЩа izmedu kore i drveta. Тај sloj је tako tanak, da se prostim okom ne vidi. Од kambijuma se obrazuju 110ve сеНје па kor1 i па drvetu (га/! cenje). Drvena masa cini glavni део stabla i zauzima од '70 do 93U!o zapremine stabla (izmedu kore i srca). Ona pretstav1ja deo stabla koji mi koristimo i zato сето о njenom izg1edu pos1e podrobnije rasprav1jati. 68

Srce ili srz је u osovini stabla i svega nekoliko mm precnika (kod drveca koje mi upotrebljava mo, zauzima 0,3 do 3010 povrsine stabla). U poprecnom preseku ono је okruglo, zvezdasto ili

81. 91 а

spoljna kora d -

Poprecni presek sta.bla.

drvena

unutrasnja kora mа5а

kambium

Бгсе

mnogougaono. Srce ima jako niska m ehanicka svojstva (cvrstoca),. i zato se и gradnji aviona i jedrilica ne upotrebljava. Godisnji prstenovi (go dovi): Vr'atimo se ponovo па pregled glavnog dela stabla . (drvene m <lse). Као 8to smo ranij e rekli, и sredini ј е srce, oko srca vidimo krugove - to su godiSnji prstenovi ili godovi. Ovi su narocito uoCljivi kod cetinara, kod list агщ manje. Siri i svetliji krugovi su rano drvo, stvaraju se kod nas od pocetka vegetacionog doba (april - тај) do avgusta. То је рго letnji period ra5cenja ili veget.acija. Uzi i tamnijikrugovi su pozno drvo i stvaraju se od avgusta do kraja vegetacionog doba (pri .... blizno do oktobra). То је letnji period ra5cenja ili vegetacije. Za godinu dana izrastu uvek jedan svetli i jedan tarnni krug te zajedno cine jedan god. Ргета kolicini godi5njih prstenova moze se utvrditi starost drveta. Krugovi su normalno vijugavi, 5to, naravno, ne skodi kvalitetu.

Бет

navedene razlike и boji, ima razlike i и gustini tkiva. drvo ima supljikavo tkivo koje sluzi, uglavnom, za sprovodenje sokova i ima tanke zidove. Pozno drvo ima tkivo sa debeНт zidovima i sluzi, uglavnom, za ucvrscenje drveta . Odnos ranog i poznog drveta nije па svakom stablu isti. Gde su uslovi rascenja povoljni (dobro zemljiste, mnogo vlage i sunca), rano drvo се biti mnogo siroko. Kod nepovoljnih uslova, medutim, krugovi su skoro jednake sirine. Za uporedenje mnozine krugova izbrojirno koliko godova (uvek ро 1 rani i 1 pozni krug) ima па 1 ст (vidi 81. 92). U prirodi nalazimo stabla od jednog ра do 20 godova па 1 ст. Posto пат је za gradnju aviona i jedrilica potrebno drvo sa welikom cvrstocom, to сето teziti za tim, da nase drvo ima sto

Ћаnо

SI. 92 -

Go<USnji prstenovi, godovi

Vlse poznog drveta. То znaCi, da је drvo sporije ras10, ра је zato i cvrsce. Drugim recima, potrebno пат је drvo kod koga su pozni i rani krugovi skoro iste sirine. Ukoliko su ovi krugovi ujednaceniji i tanji, и toliko је povoljnija cvrstoca drveta (ovo vazi za cetinare). Prema nasim propisima је potrebno kod cetinara da bude (i godova па jedan ст za jako opterecene delove (ramenjace), dok za таnје opterecene delove zadovoljava drvo sa 3 goda па 1 ст. Ovog izbora pri gradnji jedri1ica treba se naroCito pridrza":;' vati, s obzirom da se drvo, оЫсnо, nе ispituje па kidanj e, pritisak kao i па osta1a mehanicka ispitivanja. Pogotovu kod klizaca se mnogo gresi и tom pogledu, posto su klizaci и letu таnје optereceni. Pri tome se zaboravlja, da klizaci mnogo vise trpe pri sletanju zbog grubih gresaka pocetnika. Kod 1istara, medutim, povo1jnije је da drvo ir'na sire godove, jer је takvo kvalitativno bolje . .Jedino jasen za skije i savijene delove treba, takoder, da ima uze godove. Eksentricitet godova: Cesto nalazimo stablo ekscentricnog rasta (.vidi sl. 93.) Ovakvo drvo nјје upotrebljivo za gradnju aviona i jedrilica. 70

Jezgro i beljika: Kod nekih vrsta drveta (па prime r bora) primecuj emo da su unutrasnji godovi zatvorenije Ьоје (vidi sl. 94) nego spoljasnji. То se и starijem drvetu vidi mnog6 Ьоlје. Razlog tome је to, da unutrasnje celije izumiru, jer to ј е najstariji deo drveta. Ujedno и taj deo koji zovemo jezgro, пе prolazi vise voda i sokovi. Kod cetinara se 11 tom delu izlucuju i smole. Zato se jezgro пе sme upotrebljavati za pojaseve ramenjaca, jer se slabo tutkalise. Опо је upotrebljivo jedino za upornice (i slicne delove) koje rade па pritisak, s ohzirom па уесu gustinu tkiva. Okolo jezgra nalazi se beljika, koja је mlada ро postanku. Опа ima и sebi mnogo vise vode, sto, doduse, nije pozeljno, ali

Sl. 93 -

Ekscentricni rast sta.bla

Sl. 94 -

Jezgro i beljika stabla.

zato bar nije masna (smoljna). ОУО је пајЬоlје drvo za ramenjace i ostale s!icne, jako napregnute delove. Naravno, pojas sasvim па ivici preseka (spoljni godovi) takode пе treba trositi, pos,t o је to mlado i meko drvo. Struktura drveta: Strukturu drveta proucimo па radijalnom ili tangencijalnom preseku, to jest , па p ovrsini daske. Struktura treba da bude dugacka, prava i fina, kao sto ј е to prikazano па 51. 95 а . Na slici 95 Ь i с - vidimo strukturu koja ima iskrivljena i delom p osuvracena vlakna. Za drvo prve katego.r ije potrebno је da vlakna budu paralеlпа sa osovinom ili d a samo skretanj e ne bude vise od 5 ст ро ·duzn om metru (za drv o za ramenjace, upor nice, torziona r eb ra i za ostale jako napregnute delove). Razne mane : kao cvorovi, s~olne kesice, pukotine od susenj a vi dimo, takoder, па sl. 95 Ь i с. Mrtve (ispadajuce) cvorove drvo koj e se ugradu je пе sm e uopste da ima, ра ni za spor edne delove. Zdravi (urasli) cvorovi dozvoljava ju se, izuzetno, za delove koji nisu uopste napregnuti. Isto pravilo vazi i za smolne kesice i pukotine od susenja i mraza. Сгуепа i рlауа trulez: Razne glivice prouzrokuju truljenj e <irveta, sto se primecuje ро obojenosti drveta (crveno, plavo, 71

crno). NaroCito је opasna crvena tгиlеz. T akvo drvo treba odbaciti. Plava trulez, ustvari, ne smanjuje cvrstocu, te se dopu.sta u gradnji pod uslovom, a~o је dгvо jako tгиlо (plavo) da se kod ispitivanja сvгstосе obrati пагоCitа paznja па геzиltаtе. Ukoliko se drvo ne ispituje, ne treba ga, iz ргеdоstгоzпosti, koristiti za гате nja ce. P ri tome treba imati и vidu, da svaka vrsta drveta ima svojstvenu ргi гоd пи Ьоји, koja se vidi па svezim ргеsесimа drveta .

81. 95 а)

dobro l'asceno

dгvо

Struktura drveta Ь)

pl\kotine i smolne kesice

rdav rast, cvorovd. i neraV1I1:omerna stru!~tura је posledica raznih materija koje su и СеНјата . Топ prirodne Ьоје пiје stalan za istu vrstu drveta, јег оп ZaVJSl od sadrzaja vode, uticaja vazduha, suncane svet10sti, m esta rasta itd. S obzirom da ta Ьоја nema negativnih uticaja па tehnick e osobine drveta, ne treba gresiti pri utvrdivanju uzroka obojenostj. Usukanost: Cesto srecemo stabla koja su usukana, prema sl. 96. Pretpostav1ja se, da је uzrok ovakvome rastu stabla taj 5to se kruna razvija jednostrano (zbog toga, 5tO korenje jedne strane пе dobija dovoljno hrane) ра onda vetar deluje па krunu jednostrano i stablo suce odnosno uvija. с)

Рг iгоdпа

'/2

Ьоја

Daske i letvice iz ov'o g drveta imaju vlakna koja beze iz ravni daske. Velika nezgoda takvih lamela (i dasaka) је пјЉо\'о Ьасапје (krivljenje) . Ovakvo drvo nije za upotrebu. Moze se dopustiti sasvim mala usukanost, ukoliko је drvo и ostaIim · tac·, kam a odlicno. Vlaga: Glavni uzrocnik nepovoljnih osobina drveta ј е njegov sadrzaj vlage. Drvo odmah posle оЬагапја, ima и sebi ргЉспо veliki deo vlage, 30 - 60 % od ukupne tezine. Tako, па ргјтег, 1 m З smreke (omorike) tezi и sirovom stanju otprilike 750 kg. Od toga ima оtргilikе 300 d o 400 kg vode, 8to znaci ogroman mrtvi teret za avione. No, па srecu, sva ta v oda posle оЬагапја п е ostaj e t1 drvett1, nego se iSt18i, Drvo па v azduhu sU8eno iI:1a vcc sam o

Sl. 96 -

Usultanost (rast) drveta

12 - 18010 vode, 8to zavisi od relativne vlage и v azdt1hu. Ako је vazdt1h mапје \rlazan i drvo се imati тапје vlage , ak o је, па protiv, vlazniji, i drvo се biti vlaznije. Razumljivo је, da isparena ovoliko velika ko1i cina vlage ostavlja i па samom drveta t10Cljive ргоmещ~, tj. sаsшivапје (skupljanje) drveta. Sasu8ivan je dr v eta ј е ustvari, stezanje pojediПјЬ celija. U stablu voda nije p odjednako rasp6deljena. Jezgro јmа тапје vode, а b eljika sve vise, ukoliko је sloj blizi kori. Kod suБепја najbrze se suse spoljasnji slojevi, dok voda iz sredine izlazi sporije. S obzirom па to, да se pri tome сеНје stezu, dolazi , prirodao, do neravnomernog unatrasnjeg sasusivanja i zbog toga па staje naprezanje. koje proazrokuje рисапје drveta. 2ato se оЬ о гепа stabla пе smeju ostaviti' dugo nerazrezana. Stabla treba 5to рге па pilani raseci i grede (daske) sloziti u vitla za susenje. Nasuprot sasusivanju pojavljuje se nababravanje (sirenje), kad suvom drvetu povecamo vlagu, tj . kad drvo dospe и vodu, па kisu ili и vlazan vazduh. 1 tada se povecavanje opet vrsi пе ravnomerno, sto opet proиzrokuje рuсапје drveta . Da Ы se ovi nepovoljni · uticaji izbegli, postoje razni naCini zastite drveta. О tome сето kasnije govoriti. Jos se jedna nezgoda pojavljuje и vezi sa sasusivanjem (па bubravanjem). Sasusivanje nije и svim pravcima stabla p odjed-

nako. Najmanje se drvo SUSl ро duzini stabla, а na]VlSe u tangencija1nom pravcu (Vidi sl. 97 .). Osrednje sasusivanje је u radija1nom pravcu. Tako је, па primer , za smreku skup1janje pri susenju od

81. 97 а) uzduzrю ш;uSivапје

Pravci

usшivanја ь)

radijal!1JQ1 'UsiUSivanje

с) tangэnсi.јаlпо ШII.lSivаnjе

posecenog do apsolutno suvog stanja sledece: uzduzno 0,01 -0,2&/0, radija1no 0,6 - 3,8010 а tangencija1no 2 - 6,8010. Us1ed toga пе r avnomernog sasusivanja (nabubravanja) do1azi do kriv1jenja da-

81. 98 -

Radijalno i tangencijalno ususivanjc (skupljanje) drveta i njegove posledice па oblik iseeenih greda

saka i osta1ih isecenih de10va (vidi sl. 98.) Zbog toga је kod avionskih pos1ova potrebna narocita paznja pri izboru drveta, tj. пе 74

mogu se upotrebiti та koje daske jednog stabla. Ovom se nedostatku uspesno suprotstav1jamo tzv. »r ezonans « secenjem. О tome vidi glavu IП - otsek о drvetu. Sadrzaj v1age up1ivise takode па cvrstocu drveta. То dolazi narocito do izrazaja kod otpornosti па pritisak. Sa vecim procentom vlage је drvo manje otporno, sto ima manje vode, utoliko је drvo otpornije, Zato treba obratiti paznju па propise za cvrstocu, па koji procenat vlage se oni odnose. Ispitivanje vlage: Najjednostavnije epruvete za ispitivanje v1age su dascice 50Х50 Х 10 тт. One se vade tako, da је ceona povrsina u pravcu poprecnog preseka stabla (vidi sl. 99.). Uzima se tri komada epruveta iz raznih mesta daske. Сјт smo izvadi1i ,epruvete, odmah izmerimo tezine. Pos1e susimo pod temperatu-

81. 99 -

Mesto i

пaCin

vadenja epruveta za merenje vlage

rom 95 - 110"С dotle dogod se tezina smanjuje. Kad se tezina vise пе smanjuje, ponovo izmerimo tezinu i odredimo vlagu prema sledecem obrascu: tezina v laznog -

tezina suvog х

Procenat v1age

100

tezina suvog Pos1e saberemo vrednosti tri epruvete, podelimo sa tri i dobijemo srednju vrednost. Vlaga dasaka za gradnju jedrilica i aviona mora biti и granicama od 9 - 18%. Delovi koji se tutka1isu n e smeju imati vise od 12% vlage. Za gradnju aviona postoje nesto druk Ciji propisi za izradu epruveta i ispitivanje. Oni daju tacnij e rezultate, по za potr eb e jedrilicarstva i manjih radionica је navedena metoda zadovo1javajuca. Mehanicka ispitivanja: U veCini drzava, ukoliko је drvo brizljivo izabrano, shodno do sada iznetim t ehnoloskim uslovima (godovi, strukture, тапе, tru1ez itd.) nije potrebno и gradnji jedrilica drvo ispitivati i m ehanicki. A1i kad god је m ogucno, to se .ipak preporucuje (za prototipove i serije u fabrikama ј е obavezno). Pri gr adnji aviona mehanicko ispitivanje је obavezno. 75

Savijanje: Najbrza metoda, koja је samo priblizna i dozvoljena kod manjih grupa је sledece ispitivanje па savijanje. Uziтато 3 letve 15 Х 15 тт preseka а 1,3 m duZine. Prvu letvu pricvrstimo па sto ili nogare, kako to pokazuj e sl. 100. Otstojanj e od valjka, koji bezuslovno treba' p odmetnuti da se letva пе Ы ostetila о ostr e ivice stola, do tereta то га biti t acn o 1 т. Opterecivanje pocinj emo sa 1А! kg i dodajemo sve ро % kg dok letva пе pukne. Kad smo ov ako ispitali sve tri letve sa!m 1" 1-"- - -- -··. -_."-'--- - .... -'

~~. ~_ .

I~ I

_Ј

1 SJ. 100 -,- Ispitiva.nje drveta

па

savijanje -

brzi naCin

Ь ег ето r ezultate i podelimo sa tri. Tako се то d obiti p r osecnu vrednost na~eg matel'ijala. Pod uslovom da smo se pridrzavali svih тега, sm e lom da se pojavi najranije pri sledecim opterecenjima:

za smreku ili omOl'iku za Ьor za јаs еп.

4 kg 5-6 kg 6- 7 kg

Za d obijan je t acnijih rezultata slше specijalne masine za ispitivanje. Za tu se svrhu prave epruvete 20 Х 20 Х 320 тт i opteгесији se prema sl. 101 . Pri tome drvo treba da pokaze sledece пајтапј е vrednosti : smr eka i omorika Ьог

jasen

550 kg{cm 2 600 700

. Pritisak: drvo ргеmа svojoj strukturi, ima razlicitu otporцzdш i popreko vlakana. Ovo se ispoljava kod svih vrsta opteгеСеп.ја (pritisak, istezanje, itd.). Drvo је duz vlаkап.а mnogo otporпјје (do 8 puta) nego popreko па vlakno. О tome se kod konstrui-

nost

sanja vO'di гасuпа, а za ispitivanje se uzimaju kocke koje se ispltuju па pritisak duz vlakana. Propisi pojedinih zema1ja пе traze istu cvrstocu za drvo . Pre svega zato, 8to su osobine zavisne od vrste drveta а i od samog .porek1a (tj. gde је drvo ras1o). Drugi u zrok neslaganju su sami uzorci. VeliCina uzorka mnogo uplivise па same rezu1tate, ра posto su uzorci razni, razliciti su i rezultati. Ug1avnom uko1iko је тапја kocka za ispitivanje, utoliko сето dobiti povo1jnij e rezultate. U

81 . 101 -

Epruvete za .f spitivanje

па sаviја.пЈе

nekim zem1jama se u zima umesto kocke prizma koja ima duzinu уесu od oSl1ovice (npr. 2Х2 Х 4 ст). Ovakve ргi z mе takode daju nepovo1jnije геz ultаtе. Da Ы se izbeg1e nezgode pri gгаЈnјi , t reba se, ро mogucnosti, pridrzavati propisa koji vaze za zemlju iz k oj e kопstгukсiја р о tice. То 8tO se tice izg1eda u zorka k ao i potrebnih r ezultata. Kod nas је za sada иоЫсај еп о ispitivanje kocke 24 Х2 4 Х 24 тт. Pri tome је potrebno da su stran ice tacl10 ро 900 jedna па 'drugu. Povr8ine, па koje dej stvuje pritisak, treb a da su apsolutno para1e1ne i brusene. Pravac vlakana i ostalo vidi se па 51. 102, а potI'ebna otpornost па pritisak tI'eba da bude : za smreku i omoriku za bor za jasen

420 kgjcm 2 450 550 "

Ovi proplsl vaze za vlagu drveta od 120/0. Ukoliko imamo 'drugi procenat vlage, mozemo za svaki 1~/0 vlage dodati (oduzeti) 30/0 Шl otpornost. Na primer, imamo drvo sa 150/0 vlage i 350 kgJcm 2 otpornosti. Pri 12010 vlage drvo се imati 350+3Х 10,5=381,5 kg/cm" otpornosti (vidi tumacenje u stavu »Vlaga u drvetu«). Оуо pravilo vazi u granicama od 8 do 25010 vlaznosti drveta. 77

Istezanje: Slicno kao па pritisak, i otpornost drveta па istezanje zavisi od pravc:a v1akana. I tu је potrebno da v1akna idu tacno и pravcu de1a odnosno epruvete. Epruvete, uobicajene kod nas, vide se па sl. 103, а potrebna otpornost па istezanje је: Za smreku i za Ьог za jasen је

оmогikи

700 kg/cm' 800 " 850

Uticaj v1age па rezultate и podrucju od 15-20% v1aznosti minima1an i prakticno ga ne treba uzeti и obzir.

11\\

[

r--- .

'-__ H_~~ty

711

v ?IJ "

-- -ј

t lfIl

д1

?СЈ

ЈЈО

81. 102 - Eprtlveta f===oo."L 1. ~== --- --- ~~ ·b~"._~ ....f~ г ~.=-"""_."-za ispitivanje 81. 103 - Epl'uveta za ispitivanje па istezanje па pritisak IsрШvапје па udar: Qvo ispitivanje koje ве vrsi sa ili bez kuglice, ug1avnom se propisuje и gradnji aviona i kod nas. Epruvete za ova ispitivanja su veliCine 20Х20 Х 300 тт . Iz 'Svake grede vade se ро dve epruvete. Godisnji krugovi treba da idu norma1no па ivicu kvadrata . Ispituje" se tezina epruvete, а posle njena otpornost па 10т. Qvo treba da bude и izvesnom sk1adu. Sami propisi su obuhvaceni narocitim tablicama, kojim l'aspo1azu kako fabrike tako i instituti, te ih oYde necemo паvоditi.

81. 104 -

Mesto var1enja epruveta iz dгveta

Primedbe: S obzil'om, da su krajevi daske odnosno grede obicno raspuk1i тогаји se epruvete vaditi 5-10 ст od kraja (vidi sl. 104). Qvo vazi za sve vrste ispitivanja. 78

Jedan od najvaznijih materija1a za gradnju aviona i jedridrvena lepenka odnosno tako zvana »sper р1оСа«. Као sto smo kod drveta vide1i, glavni nedostaci su nj egova nehomogenost i razlicita cvrstoca u praveima uzduz i popreko vlakana. U teznji da se ti nedostaei s·to vise otklon~ odnosno smanje, dos10 se do izrade drvene lepenke. Неа

је

8ta је drvena lepenka: Drvena 1epenka је slep1jena od vise (tankih) furnira, koji se, u ei1ju dobijanja sto h omogenijih osobina, slep1juju unakrst. То znaci, pl"avei v1aka n a pojedinih рl0са postavljaju se pod 900 naizmenicno. Ako se prva р1оса , па primer, postavi sa v1aknima щ;dш, onda se druga рl0са тесе sa vlaknima popreko, treca opet uzduz itd. (vidi sl. 105). Da Ы se . р1о са

Sl. 105 -

Rasrюrеd

listova furnira za lepljenje drvene lepenke

sprecilo izvijanje р1оса m ora se pri izradi voditi racuna о pravilnom rasporedivanju pojedinih furnira. Da se р1осе ne Ы krlvi1e, potrebno је da оЬа spcl jna sloja budu sa v1aknima u istom praveu, sto znaci, d a u jedn oj ploci uvek mora biti n eparan broj slojeva, tri, p et, sedam itd. Dimenzije i slojevi: Dгvеrш lepenka za avio-industriju radi se и tаblаm э. najmanje v eliCine 800 Х 1000 тm, ра na"ise. Debljine, koje se upotrebljavaju, jesu: 0,6; 0,8; 1; 1,2; 1,5 ; 2; 2,5; 3; 4; 5 ; 6; 8; 10 i 12 тт i to sa 3 do 11 slojeva. T anje р1осе imaj u manj e, а deblj e vise sloj eva, sto zavisi i od vrste drv et a .. Lepak: Као lepak za izradu d.rv en e 1epenke upotreblj avaj u ,se sva poznata tutka1a i to od zivotinjske krvi ра do smolastih tutka1<1. Medutim, za izradu aviona i jedri1iea dozvoljer,a su samo on~ lepila, koja su otpbrna i па vodu. Prema tome, uzimaju se samo smolna tutk a1a i to lig1avnom t ego-film. То је h artija 0,04 do 0,1 тт debljine, koja је natop1jena smolom (krezo1 -- forma1dehidna smola). 79

Drvo: U pocetku se upotrebljavala drvena lepenka isklj uCivo od breze za glavne delove i od johe za p odredene detalje. Zbog nedostatka breze izvesne zemlje Ыlе su prinudene da potraze zamenu i росеlе su praviti drvenu lepenku od bukve. Pocetne ро teskoce brzo su prebrodene, tako, da danas bukva sasvim zamenjuj e brezu. 1 kod nas se, uglavnom, upotrebljava bukva, s оЬ zirom па velike zalihe bukve i и oskudici breze . Manju primenu ima i smrekova lepenka, koja se ponegde uzima zbog povoljne specifiene . tezine . Breza: Меаи gore" navedenim vrstama drveta drvena lepenka od breze је najelasticnija i najevrsca. Zato se upotrebljava za krive povrsine sa malim radijusima (napadne ivice krila) i povrsine krive и dva pravca (prednji delovi trupa sa okruglim ili ovalnim presekom kod visoko sposobn ih jedrilica). VeliCina рlоее ј е najmanje 1100 Х 1000 тт , 8to donekle zavisi i od porucioca. N a jmanji Ьгој slojeva moze biti: 3 sloja do 3 тт d ebljine, dalje 5 slojeva za 4 - 5 тт. debljine, 7 slojeva 6 - 8 тт debljine, 9 slojeva za 10 mш i 11 sloj eva sa 12 тт d ebljine. Dozvoljene tolerance za deblj ine su sledece: . 1 тт debljine 1,5 тт d ebljin e 2 - 2,5 тт debl jin c 3 mm debljine - 4 тт d ebljine 5i6mm deblj ine 8 - 12 тт deblj ine

+ 0,2---0,1 mm ± 0,2 0,25 тт ± 0,3 mm ± 0,4 mm ± 0,45 тт ± ± 0,6 mm тт

Dozvolj ena vlaga је najvise 90/0 kod brezove drvel1e lepel1kc, lepIjel1e smoll1im tutkalom. Drvena lepel1ka 1 kategorij e mora da ima spolj a811je slojeve iz jednog kощаdа, dok ипиtагпјi slojevi mogu biti sastavljel1i od 'v ise furnira , ali najmanje 8irine 100 тт. ЈоЬа: Ро elasticl10sti osobinama breze najvise se priblizava joha. Ali jedal1 veliki nedostatak johe је njeno brzo starenje. Joha naime posle duzeg stajanja роапје da truli, а njena trajnost је vrl0 ogranieena, па vreme oko 2 godine. Posle tog vremena joha postaje krta i pri lomljenju primecujemo da se stvara prasina, 8to је znak truljenja. Qvo truljenje је karakteristieno za johu cak i ispod пајЬоlје zastite lakom. Joha truli sama ро sebi, sto, n aravno, skracuje trajnost delova od tog materijala. 1 cvrstoca johine lepenke је takode manja od bI·e ze za 15 250/. sto zavisi od. vrste opterecenja.

Ve1ieine p10ea su sliene ka'o kod breze, а takode i broj slouzavisnosti od debljine. DopuStene · to1erance za debljine su, medutim, n esto dг uk cije i to: јеуа

1 тт d eblj.i'ne 1,5-2,5 тт deblojine 3 mm ·dеblјiпе 4 mт d ebljine 5- 6 тт debljine 9-12 mm деЫјјnе

± ± ± ± ± ±

0,15 mm 0,2 mт 0,3 mт 0,, 35 mт 0,4 mт 0,5 ffiIffi

Dozvo1j ena v1aga ј е 6 - 10010. Drvena 1epenka od joh e, za razliku od brezov e, mora imati i spo1jne i unutar nje slojeve iz jednog komada bez stikova. Bukva: Bukva је ро evrstoci skoro jednake vrednosti sa brezom, ра eak је и izvesnim osobinama i premasa, tako па рг.: ~to se tiee krutosti mnogo је povo1jnija (Steifigkeit). Prv-obitne ро teskoce bukve, koja od svih drveta najvise radi, tj. najvise pod1eze promenama pri upijanju v1age, spreeene su роуесапјет broj a sloj eva и poredenju sa brezom. S a роуесапјет b roja slojeva ujedno se роуесауа i homogenost, tako, da је bukova 1epenka skoro isto to1iko evrsta и pravcu роргеепот па v1akna ko]iko i uzduznom. Bukova 1epenka se radi isk1juCivo sa smo1astim 1epi1ima, koja su, t ek s obzirom па пјЉоуе osobine, omogucila izradu i p rimenu Ьu kove 1epenke и vazduhop1ovnoj industriji. Ve1ieine p10ee kao i to1erancije па deblj ine iste su kao i za brezovu 1epenku. Broj slojeva, iz gore navedenih raz1oga, veci је nego kod breze i to: 3 sloja do 1,2 тт, а preko toga пајтапје 5 slojeva. ОЫепо se uzima ро 2 sloja vise nego kod breze odgovarajuce , debljine . Spoljasnji slojevi su, t akode, iz jednog komada, а unutrasnj! .mogu biti i sastavljeni. V1aga и ploeama mora biti od 6 - 80/0. Smreka: Kod nas se, za sada, пе upotrebljava, ра navodimo samo najvazn ije detalj e. Minima1ne debljil1e, koje se prave od smreke, l1esto su Vбсе nego kod osta1ih vrsti lepenki. Lepenka od -smreke se пе pravi ispod debljine 2 тт. ОУде, takode i spoljasnji i unutrasnji slojevi morajll biti iz jednog komada. Kvalitativna pode1a: Rаzvгstаvаl1је drvene lepenke vrsi se и dve kategorije, prema kva1itetu izrade, odnosno drveta. 1 kategorija: nazvana ро negde aviatik (nemaeki Segler od;nosno S pecia1) llpotrebljava se za opterecene (nosece) delove aviona 6 Vazduhoplov n i sl0181

i jedrilica kao: ramenjace, torzione noseve krila, qplate trupa (ukoliko оnе vrse prenos sila) , glavne okvire trupa, glavna геЬга, (torziona i kutijasta), upornice i slicno. Kvalitati'тni pregled se vrsi ргета dalje navedenim uslovima. 11 kategorija: (nemacki Gleiter odnosno Gleitflug ili Normal). Drvena lepenka II kategorije, sme se upotrebljavati samo za таlо opterecene delove aviona i jedrilica kao: оЫсnа геЬга, pomocni okviri trupa, oplate koje nе prenose sile, (па primer kabine trupa kod klizaca), napadne ivice krila koje nе prenose sile (klizaci sa dve гатеnјасе) itd. Za ovu kategoriju nisu propisani uslovi, ali је potrebno da se suvise rdave ploce izbace. Takode, prilikom krojenja voditi гасиnа , da rdavi · delovi, ро mogucnosti, otpadnu. Spoljne povrsine оЫсnо nisu ЬгuSеnе.

Uslovi pregleda za 1 kategoriju. Prilikom prijema, odnosno pregleda ploca оnе se . odmah podele и dve kategorije. Za prvu kategoriju uzimamo ploce koje zadovoljavaju sledece uslove. Svetlih uraslina (cvorova) do 6 тт precnika sme biti za jedrilice do 8 komada .па 1 т 2 , ali za motorne avione svega 1 komad па 0,5 т • Medutim, za urasla svetla okca nе postoji ogranicenje. Prirodna obojenost drveta se dozvoljava, ali treba dobro ро gledati, da оnа nе potice od truljenja. РгоЫјаnје tutkala takode se dozvoljava, ali svega do. 11s povrsine. Rapavosti ljustenja па povrsini dozvoljavaju se do precnika najvise 50 mm, ali i to samo u slucaju ako su tu i vlakna iskrivljena. Na plocama nе sme biti pukotina (osim па ivici ploce, nај 'Jise do 75 тт dubine) ; ili mehura, koji pokazuju neispravnost tutkalisanja . Cesto se pojavljuju i pregibi, koji takode nisu dozvoljeni·. Isecanje .cvorova i ulepljivanje umetaka kod оЫсnе lepenke иоЫсајеnо, и iuadi vazduhoplovne lepenke niје dozvoljeno. Srednji sloj тога takode d<i bude bez cvorova, гира i kod sastava bez zazora. Da Ы se ovo mogl0 kontrolisati potrebne su narocite sprave za prosvetljavanje. Ukoliko nетато takve sprave, mozemo је brzo napraviti ргеmа slici 106. Sa sijalicama od 1000 w. za 220 V (za 110 V dovoljno је 500 W) mozemo pregledati . рlоСе и debljinama od 3 mm. Na slikama 107, 108, 109, 110, 111, vidi se nekoliko primeraka gresaka srednjeg sloja, koje se lako mogu uociti. Na slikama su ujedno data i tumacenja. 2

Mehanicka ispitivanja. Posle ovakvog prethodnog pregleda i sortiranja ро kvalitetu, I klasu podvrgavamo nizu daljih mehanickih ispitivanja. U tu svrhu odabira se 3% od рlоса koje S11 istutkalisane u istoj presi (и jednoj ili vise partija). Pri tome se 82

uzimaju рlосе sa najvise vidJjivih nedostataka. Ukoliko porekl0 рlоса nije poznato, tj. пе zna se, da li su od raznih preduz~ca, odnosno presa, treba ispitati svaku рlоСи.

~'''- - - - - _,L(1

'" t

/,.( -=-- ~--kГ''+=-= /

=. ±::--;c,.i=1

.,.

Яl()

....

//Р

_н_

" :'

'J&-i"'$"

I ..".

н 1 ,1

',1

_' ,~._ .~ 1. ,-~ -~~~

~:Y~ '-- --~~

&ll

/Ј!II(И ZA f'c#7liA!/J{/

Sl. 106 -

Sprava za prosvetljavanje drvene lepenke

Od svake рlосе predv idene za ispitivanje, isecaju se 2 - 3 garniture uzoraka za ispitivanje. U je:dnu garnituru spadaju sledeCi uzorci, odnosno ispitivanja: -, а) Ispitivanje zapl eminske tezine i vlaznosti. Uzorak је za to kvadrat 75 Х 75 тт za debljine do 2 тт ili 50 Х 50 тт. za de0*

bljine od 2,5 тт ра nadalje. Uzorci m oraju biti tacno kvadratni, а merenje se mora vrsiti tacno.

SI. 107 -

Drvena lepenka: srednji sloj гazmа1шut, pukotina је zalivena. tutka.lom

SI. 108 -

Cvor u srednjem sloju drvene lepenke

SI. 109

SI. 110 -

Pukotina u srednjem sloJu

Cvor iz srednjeg sloja izvaden, ubaeena је ispuna

Zapreminska

tеzша

se izral':unava

ро

obrascu

о = .~ Dr/cm :; v

'[ = G = v =

zapreminska tezina za postojeci % vlaznosti u gr / cm izmerena tezina u gr (nesusenog uzorka) izracunata zapremina u ст"

Posle toga isti ti uzorci se upotrebe za odredivanje vlaznosti. U tu svrhu se Оni па temperaturi od 100 С (tolerancija ± 5 С) 0

S1. 111 -

Slabo

lерlјепје,

tamna mesta pokazuju tutkalo

kOje nije slepllo

r. -.f0

ао

- ---~~---~

SI. 112 -

-..,...

Uzorak za ispitivanje drvene lерепке па kidanje uzduz viak?na

suse sve dok nе izgube svu vlagu. То se utvrduje ponovnim те renjem tezine koju oznacimo sa G ,. Kad tezina Gl postane ne85

promen1jiva (to utvrdujemo sa ponov1jenim merenjima), susenj e је zavrseno. Kad se uzorak оЫаш do sobne temperature, оdгеdiто 0/8 vlaznosti prema obrascu

w = procenat v1aznosti. G = izmerene tezine и gr nesusenog uzorka G 1 = izmerene tezine и gr osusenog иzorka Dozvoljeni procenat v1aznosti naveli smo kod svake vrste drvene lepenke (vidi breza, joha i bukva). Kod gradnje jedri1ica QVO se ispitivanje obicno ne vrSl. Ь) Ispitivanje па kidanje duz v1akna. Uzorak za to se pravi ргета slici 112. Srednji deo uzorka ne sme imati vidljivih nedostataka. Ispitivanje па kidanje se vrsi па naroCitim masinama. Cvrstoca па kidanje izracunava se prema obrascu: р

= - - kgjcm 2 а·Ь

= opterecenje pri kidanju и kg. = sirina uzorka па najuzem de1u, u ст (kod иzoraka prema slici 112 па primer 2 ст). Ь) = debljina uzorka u ст. Ukoliko ne postoje drugi propisi, treba se Iukovoditi sledecim: minimalna cvrstoca па kidanje duZ vlakna mora da bude Р

(Jz

700 kgjcm 2

Primedba: prema nekim uslovima ispitivanje se mora vrsiti i za cvrstocu па kidanje poprecno па ргауас vlakana (misli se па pravac vlakana spoljnih slojeva). U tom slucaju minimalna evrstoca kidanja popreko па pravac vlakana mora biti б,

popreko =

450 kg/cm 2

Uz to mora biti zadovoljen sledeci us1ov: (Ј,

(Јт. popreko =

1400 kg/cm J

5to znaCi, da zbir cvrstoce па kidanje uzduz i popreko prema pravcu vlaka,na mora biti 1400 kg ро kvadratnom santimetru povrsine. с) Ispitivanje cvrstoce lepljenja: и suvom i v1aznom stanju. Uzorci za ovo ispitivanje prave se .prema s1. 113, 114, 115 ili 116.

Као .

sto se iz tih slika vidi, izaberemo prema broju slojeva odgovarajuci uzorak. Duiina 1 zavisi od ukupne debljine lepenke te za : 1,5-2.5 mm debljine lepenke od 3 mm debljine ра nadalje -

1 = 15 mm 1 = 20 mm

; I

и..,-: -----_j?-~--"I<~~-,-3t,- ---~I~ ~--,, · ~~

,5. /

:,. ___________ jt?€_ ._______________ _.!/ 81. 113 -- Uzora-k za ispitivanje lepljenja drvene lepenke iz 3 sloja

81. 114 -- Uzorak kao kod slike 113 iz 5 slojeva (,

~---~--I

-ТЈ

11 11

II II I! -

/JI}

t:z::::..'-=:::=-===Г'E"':::-= В1.

115 -- Uzorak kao kod slike 113 iz 7 slojeva

I : I I I

I 1 1 I I 1 1Ј!?

81. 116 -- Uzora.k kao kod slike 113 iz 9 slojeva

Prave se 2 uzorka, od kojih se jedal1 ispita и suvom а drugi vlazl10m stal1ju. Uzorak odredel1 za ispitivanj e и vlaznom stanju ostavi se 48 casova и hladnoj vodi ili se stavi и kljucalu vodu, gde se moze kuvati 1 sat. Deset minuta posle vadenja uzorka iz kljucale vode ispituje' se па odgovarajucim та iЗ јпат а . Cvrst()ca lepljenja l1~ smical1je se izraeUl1ava p r ema obrascu

(5/

Р - !cg / СIП-~ = ---.2. --a.l(n - l)

= opterecel1je pri kidal1ju и kg = siril1a uzorka, и ст (zl1aCi, и nasem slucaju 2,5 1 = duzil1a povrsil1e smicanja, и ст п = broj slojeva а

ст).

Као пета

i za kidanje, ovde vaze sledeCi p riblizl1i propisi, u koliko drugih. (5 ;

(5, =-'

20 kg/ cm 2 , za kidanje 14 kg/ cm 2 , za kidanje

и и

suvom stanju. vlaznom sta nju.

U gradl1ji jedrilica О',та р г оЬ а se оЫ е по ве r adi, s obzirom potrebnu veliku preciznost, odnosno па problematicnost dobijenih rezultata, te se zamenjuje sledecim. Uzimaj u se uzorci 100 Х 100 тт koji se ostave 5 dana и ,' odi. Posle toga uzorci se suse 2 dana па vazduhu, pri сети se пе sme.iu pojavljivati nikakve ри kotine. Uzorci se savijaju nekoliko puta levo --:- desno, pri сети se slojevi пе smeju .odlepljivati. Ukoliko је pregled ргета uputstvima, koja su izneta u »Uslovi рI egleda za 1 kategoriju«, brizljivo izvrsen, ovo jednostavno ispitivanje је sasvim dovoljno kod gradnje jedrilica. Naravno, da ostala ispitivanja, takode, тогаји zadovoljiti. d) Ispitivanje па savijanje. Qvo ispitivanje koje је propisano za gradnju jedrilica оЫепо se пе trazi kod ispitivanja avionske lepenke. U koliko је moguce, pozeljno је i kod gradnje aviona ispitati prema ovim uslov'ima Ьаг опе ploee koje se upotrebljavajl1 za presvlacenje napadnih ivica krila i komandnih povrsina, odnosno svih onih povrsina sa таНт radijusom ,k rivljenja. Uzorci za ovo ispitivanje su pantljike 20 тт sirine, koje se iseku uzduz i popreko па pravac vlakna (spoljnog sloj~). па

Uslo\' za ispitivanje: lepenka se savije preko drvenog kalupa sa precnikom koji је jednak: D = D = d = 88

100 Х d preenik savijanja debljina lepenke

и тт

и тт.

25-

Kalup se pravi prema slici 117, od drvenihploca debljine sa sledecim precnicima:

тш

D -

60 тт za drvenu lepenku debljine d = 80 mт " 100 тm 120 mm " 150 mт " 200 тт " 250 mm 300 mП1

81. 117 -

0,6 mm 0,8 тm 1,0 тm 1,2 тm 1,5 тт 2,0 тт 2,5 тт 3,0 тm itd.

Kalup za ispitivanje sa.vijanja, drvene lepenke

ЛЈ

ffO~1 . I

I !

i 1I

I '~~ '

/ ГГ ' :/ tт4 /' ,; i Ј ! ': : (! 1/ 1; : ; I ' ,!

:' :: ,; \: I

: ,

',;1[ ' ;~!Ii !,; !! ;1/1 l,[ ,,' .......·-1. : ' '1 I f

,,!

Ј '

I ј

, , i ,: I

r I

/с

~ .'

I II ~i"'1:

I Г-l-r ~

н--+'-t-

i .

, ,

1 '"

i i I '

i ! ;!

' :

i \

1 ~ l! i I

, ...

' ј

'' ' :I ~ I! : I

: \

: i

I iI! I

~~~~~~~~~~~~~~! --

I SI. 118 -

Sema vadenja parcadil za шоrkе tz drvene lepenke odredeneza. isp1tivanJe

Ispitivanje se vr8i па taj nacIn, 8to se uzorci SaVl]a]U preko kalupa (vidi sl. 117) za 1800. Svaki uzorak se savija najpre па jednu stranu а posle па drugu (kontra). Pri tome se pocne sa najvecim precnikom i produzuje postepeno sa manjim sve do precnika koji odgovara uslovu tj. 100 Х debljina lepenke. Pri tome pantljika ne sme da риса.

r о

I 1

i I.Яl

Sl. 119 -

Seme sесеiЏз, uzoraka za ispitivanjeiz parcadi lepenkc dзЬijепергеma sl. 118

uzorak za

Ь)

uzorak za odredivanje cvrstoce па kidanje uzorci za ilSipitivanje CvTstoce lepljenja u S1uvom i vlaZno1!ll stanju

odlгedivanje

zapreminske teiine i

vlаzпощi

Vadenje uzorka iz table. Ukoliko se vade uzorci iz svega 3% svih рlоса, 8to. је uobicajeno и gradnji aviona, seku se iz рlоса prema slici 118 komadi veliCine 150 Х 300 тт. Ti komadi se onda podele па epruvete, potrebne za ispitivanja naznacena и ро glavljima а, Ь, с ovog dela, kao 8to se vidi па slici 119. Pri ispitivanju prema gornjem propisu potro8i se skoro cela tabla i zato za ispitivanje pojedinacnih tabli vadimo epruvete prema slici 120. Qvaj naCin је ujedno uobicajen u jedrilicarstvu. Као 8to vidimo, и ovom slucaju epruvete vadimo pored samih ivica tabli. Ukoliko rezultati ро ovom drugom nacinu nisu zadovoljavajuci, 90

mozemo ponovQ praviti epruvete iz tih tabli. Ali ovog puta nесето seci pored ivica, nego pored starih epruveta. Lepenka је, naime, 6

i--

I I

f - .5:Ј~2Л} с ' ,оtЧtltl а , .Ј:Ј 'JC~

~I I

6 о

L 81. 120 ~ Sema vadenja uzoraka za ispitivanje pojedinaCnih tabli Ь ---<

UlZorci lZa kidanje

UlZofrei za ispitivanje lepljenja u vlainom stanju

d -

uz.dШ

uzorci za ispi1:liva.nje

па

ро!ргekо

savijanje

ро ivicama obicno slabijeg kvaliteta nego u sredini, ali kod l'ade skoro uvek izvestan pojas pored ivica otpadne.

рге

3. Tutkala Tutkala koja se upotrebljavaju danas u tehnici, najraznovrsnija su i ро sirovinama i ро samom naCinu upotrebe. Ovde сето obraditi samo ona, koja imaju siru primenu u nasem vazduhoplovstvu, te prema tome, uglavnom, interesuju naSe trudbenike - stolare. Ргета tome, u kakvom se toplotnom stanju upotrebljavaju. delimo tutkala па vruca i hladna. Poznajemo, па primer, vruce stolarsko tutkalo koje se pri upotrebi тога zagrevati па 60-700 С. Takozvano kazeinsko tutkalo, medutim, spada u hladna tutkala koja se upotrebljavaju pri normalnoj temperaturi. Osim toga, imamo tutkala koja se mogu upotrebiti u hladnom procesu, aIi i u vruсет procesu prerade. U ova poslednja ulazi niz smolnatih tutkala, koja se u izvesnim drzavama sa razvijenom industrijom sa uspeЬот upotrebljavaju. 91

Prema sirovinama, iz kojih se tutka1a sastoje, delimo tutka1a. sledece glavne vrste: Be1ancevinasta tutka1a (Kazeinsko, vruce stolarsko) Smo1na tutka1a Mokracna tutka1a (Kaorit) Bake1itska tutka1a Karbina1ska tutka1a Nitro-tutkafa (Nitro АК-20) . U gradnji aviona se kod nas upotrebljavaju iskljul::ivo hladna tutka1a, zbog jednostavnijeg i sigurnijeg postupka. Ukratko сето opisati upotrebljavane vrste. па

а) Kazeinsko tutkalo ј е оп о, koje se najduze i sa najvecim uspehom upotrebljava kod nas. U izvesnim zem1jama se сјпе ogromni napor i da se оуо tutka10 zameni i to, uglavnom, zbog nedostatka sirovina. Doduse, cesto Ьиспо reklamovana kao bolja, ipak nisu mogla da s asvim potisnu i z up otrebe k azeinsko tutk alo. Za sa mu upotrebu је ipak najpodesnije kazeinsko tutka10 i od svih poznatih tutka1a trazi пајтапји preciznost kod upotrebe. Pri tome ћ'еЬа voditi racuna, da postoje vrste r aznih f ab rikata koj e, па lЋvпо, nisu sv e podesne za gradnju aviona i jedrilica. Prilikom izbora se treb a rukovoditi ti m~, da је za n asu uроtгеЬu n a jbolje tutkalo, koje mozemo dobiti, najzahvalnije i jedino dopusteno. Ти пе treba zaliti пј truda, ni troskQva, jer od kakvoce tutkalisanja zavisi i izdrzljivost i trajnost aviona i jedrilica. Glavne sirovine kazeinskog ,tutkala su: kazein, gaseni kre~ , minera1ne soli i kerozin. Kazein se dobija iz kravlj eg mleka tj . iz sira od obranog mleka i pretstavlja glavnu bazu za proizvodnju tog tutkala. Оуо tutkalo se ispor ucuj e u prahu zuckaste i1i svetlo sme<1e Ьоје, fino zrnastog sastava. Za upotrebu mora se pomesati sa уо dom. Tacni uputi i propisi za spravljanje nalaze se u trecoj glavi ove knjige.

Ь) Kaoritsko tutkalo. K aoritska tutkala se kod паэ neko vreme 'dosta upotrebljavala, ali se b as sada r etko trose. Uzrok su tome pre svega izvesni nedostaci pri radu. Tako је potrebna kod lepljeпја sa kaoritskim tutkalom narocita Cistoca povrsine za lep1jenje, опе se pre lepljenja пе smeju hvatati rukom. Pri tome moraju biti precizno obradene, tako, da nalezu jedna па drugu, jer kaorit drzi dobro samo u slucaju, kad је sloj jako tanak. Takode, pritisak stega pri susenju mora biti v eci nego kod 1epljenja sa kazeinskim tutkalom. Sa trakama od 1epenke i ekserima se nе moze, па primer, uvek postici dovo1jan pritisak. 92

Dп.igа nezgoda kaorita је ta, sto za rad ima dve tekucine (supstance) koje se upotrebljavaju kod tutkаЋsапја. Prva је tekucina takozvani otvrdivac, koji је redak i maze se па . jednu ро vrsintl. Na d.r ugu povrsinu se maze samo tutkalo, koje је , takode, u tecnom ili gustom stanju. Tek posle ove dvojne operacije se 'stegnu оЬа dela. Pri tome је pot~ebna narocita pazljivost da otvrdivac slucajno пе dode pre па tutkalo, jer Ы ga time pokvario i tutkalisanje onda пе valja. Sam taj postupak је, prema tome, mnogo komplikovaniji nego pri upotrebi kazeinskog tutkala. Glavni nedostatak kaorita је, m edutim, njegova krtost, ро gotovu kad su delovi malo stariji. U pr'aksi se desava, da pri .t vrает E:letanju рорисаји lepljene povrsine i kaorit se pri tome ро nasa kao da је od stakla. Nasuprot tim n edostacima kaorit u poredenju sa kazeinom ima to preimucstvo, da је postojaniji u vlazi. Dok kazein podleze kvarenju od gljivica (trulenje, plesan), kaorit, s obzirom па svoje sastojke, је prema vlazi, odnosno truljenju neosetljiv. Doduse, i ova se njegova prednost u zadnje vreme mnogo umanjila , s obzirom da su kazeinskom tutkalu uspeli povecati otpornost , protivu plesni dodatkom raznih hemikalija; Kod ispravne fabrikacije је cvrstoca kod kaorita nesto veca, а uticaj vlage па cvrstocu је manji. Vreme koje је potrebno ZЭ( stezanje slepljenih delova, mnogo је тапје kod upotrebe kaorita nego kod kazeina. Ako uzmemo u obzir sve navedeno, vidim8, zasto se kod .nas kaorit nije odomacio. Uzrok, zasto su ga Nemci toliko isticali, lezi u tome, sto su za njega imali sve potrebne sirovine. Kaoritsko tutkalo spada u takozvane mokracne lepkove odnosno umetne smole. Glavni sastojci su umetna karbamidna ,smola i formaldehid. Tutkalo i otvrdivac se mogu dobiti rastvoreni ili u prahu. Postojanost praska је mnogo veca i zato se u ро slednje vreme vise upotrebljavao. Tutkalo је zuckasto, i to prasak koji posle rastvaranja ima takode zuckastu Ьоји. Otvrdivacu se u avionskoj industriji dodaju jake Ьоје, da Ы se bolje poznavalo, koji su delovi njime premazani. Crvena Ьоја se dodaje brzo deluјисет otvrdivacu, а plava Ьоја sporo delujucem. с) Nitro tutkalo АК-20. Nitro lepak АК-20 se -upotrebljava za lepljenje па drvo raznih vrsta tkanina. Proizvodi se od rastvora nitro-celuloze i smole u smesi organskih rastvaraca sa dodatkom plastifikatora. Боје је svetlo zute do svetlo smede. Tutkalo mor а biti prozracno i bez vidnih mehanjckih primesa. Za lepljenje platna је mnogo bolje nego do sada upotrebljavani kazein. Pre svega, zajedrlO sa lakovima bolje vezuje i пе .stvara toliko nezgodno grumenje kao kazein.

d) Stolarsko »vruce( , tutkalo. Ovo tutkalo se, ustvari, пе sme upotrebljavati pri gradnji q.viona i jedrilica. Тоте је razlog пје gova slaba cvrstoca i nepostojanost па vlazi. Medutim, za razne alate i pribor mnogo se upotrebljava, tako, da сето ukratko izneti izvesne njegove osobine. Vruce tutkalo se dobija и ploCicama tamno smede ili svetle Ьоје. Pravi se od kostiju, rsk~vica i оц otpadaka koze. Glavni пје gov nedostatak u samom radu је taj , da Se mora raditi ро vruсет

postupku.

Uslovi ispitivanja tutkala па cvrstocu: Svako tutkalo koje upotrebljava pri gradnji letilica mora biti ispitano па cvrstocu smicanja. Za ovo ispitivanje su иоЫсајепа dva nacina. Prvi nacin koji је, uglavnom, upotrebljavan kod gradnje је drilica, пе daje rezultate cistog smicanja. Ро toj metodi tutkalo је donekle napregnuto i па kidanje. Zbog toga је trazena cvrstoca ро ovom nacinu тапја. Drugi :riacin, koji је propisan и gradnji aviona i kod nas, mnogo је tacniji u pogledu rezultata cvrstoce па smicanje. Kad god је mogucno, preporucljivo је uptorebljavati оуај nacin. Nezgoda је, sto је zato potrebna naroCita sprava za ukljestavanje epruv eta. эе

1 nacin: Од dobre smreke ili omorike napravi se ро 15 epruveta prema slici 121. Pri tome treba vlaga u drvetu da bude 812'/0, а godisllji krugovi paralelni sa uzanom povrsinom. Lepna povrsina treba да је fino orapavljena. Tutkalu ostaviti vremena

81. 121 -

Uzorak za ispitiva.nje

tutКala

da se uvuce и povrsine (videti pod »tutkalisanje - mazanje ро vrsine«). Stezanje mora trajati пајтапје 12 sati. Epruvete se posle ostave 6 dana u prostoru sa temperaturom od 20 - 25 С i 650/0 relativnevlage. Posle toga se epruvete {spitaju па odgovarajucim masinama i tгеЬа da dobijemo sledece rezultate: 0

i) suve epruvete -

55 kg/cm 2 2) vlazne epruyete - 20 kg/cm 2 3) kvasene i osusene epruvete - - 50 kg{cm 2 (odn. vrednosti od опе, koju dobijemo kod suvih epruveta.) 94

90%

Od svake vrste se prave ро 5 ispitivanja. Pojedine vrednosti smeju biti za 10% nize, ukoliko је дОБl0 do loma zbog cepanja дг veta ,ili је drvo sa relativnom vlagom od 15%. Epruvete za tacku 2 pre ispitivanja kvasiti 24 sata u vodi sobne temperature. Moraju se ispitati odmah posle vadenja." Epruvete za tacku 3 kvasiti 24 sata i posle toga suSiti 48 sati u sobi' sa temperaturom 20-25 С i 650/0 relativne vlage. Gore navedeni rezultati vaze za kazein, а za kaorit se prave probe samo па suvo. 11 nacin: Kod ovog nacina se epruvete prave od jasena ili hrasta sa relativnom ylagom 7 - 110/0. Epruvete i nacin rada prikazani su па slici 122. Pravac vlakana mora biti paralelan sa 8i0

.i1tl r j}

~::;:: fВ ~

"----

_._ -

Sl. 122 -

-- -

------

Nacin izrade u7!Oraka za

1 -

tutlkalisanjqe drveta

2 -

obraoo

4 5-

па

isрitivапје

meru

вес enје па

delove zasecanje delova ;ро tutkaliIsanoj ;povrsini Ikonacna obrada uzoraka

rinom dascica, а godisnji krugovi pod uglom 45-90~ па sirinu. Lepne povrsine moraju biti cisto obradene i пе smeju biti orapavljene. . ' Tutkalo (kazeln) se mеБа u srazmeri jedan deo praha па 2,1 dela vode i treba da stoji do upotrebe 11А! casova. Tutkalo se maze па оЬе povrsine па temperaturi 15-30 С . 1 tu treba tutkalu osta0

viti vremena da se uvuce и df'Jo. Tek posle toga sloziti dascice ponovo ostaviti 6-10 min. pre stezanja.

i" W З

'l l - [1;=--'-,-=-l1 I ,

1 , 6~ Iг--'-'~-

[}LJ

81.

122а

Sprava za

iвpitivanje.

uzoraka tutkala.

па

sm1caoje

UZOl"ak ostavimo pod stegama 24 sata pod pritiskom od 2 do 5 kg. ро ст • Posle ostaviti slepljene daske najmanje 24 sata i zatim izraditi epruvete prema slici 122. Izradene epruvete ostaviti od З do 5 dana i posle ispitati па smicanje и narocitoj spravi, prema slici 122а. Potrebno је da· se dobiju sledeci rezultati: 2

1 suve epruvete 2 v lazne epruvete

100 kg/cm 2 70 kgjcm 2

Pri tome se ispituju ро 4 epruvete. Kod suvih epruveta navedeni rezultati treba da daju 3 epruvete. Ukoliko se drvo сер а rezultat sme biti najmanje 90 kg. ро ст • Vlazne epruvete se kvase 24 sata и vodi, zatim obrisu i odmah ispitaju. З epruvete treba da daju navedeni rezultat, а cetvrta moze dati i 60 kgjcm 2 • 2

Kaorit se ispituje sCimo zultat 130 kg. ро ст ili 110 kg. 2

па

suvo i treba da da reu slucaju kada se drvo

ро ст 2

сера.

4. Vestacki materijali Osim do sada navedenih materija1a (drvo i drvena 1epenka) u vazduhop1ovstvu upotrebljavamo veliki JJroj vestackih materija. Njihova је prednost srazmerno velika cvrstoca i homogenost р гi ma10j tezini. Zbog toga su nasli primenu za Citav niz spor ednih ]Ја cak i vaznih delova. Pored ce1ona, ce1u1oida, fiJJera itd. pojavio se u pos1ednje vreme сео niz novih materij a. Razvojna faza tih novih vestackih шаtегiја јо::; nije zavrsena te se o\rde moze јо!) mnogo ocekivati . Poznati su, па primer, pokusi da se od JJakelita 1iju izjedna cela l':ri1a, sto се mnogo pojeftiniti gradnju. Fiber se dobija od hartije uz dej stvo izvesnih 1uzina. Har·· tija koja se provuce kroz 1uzinu namotava se па gvozdene valjke. па kojima se presuje. Pos1e skidanja se dobijeni va1jak rasece i ispravi u table. Osim toga, moze se dobiti i u obliku stapo\ra i cevi. FiJJer је tvrd i zi1av i пе drobi se prilikom 10mljcnja. Premf1 potrebi moze se dobiti 1 u mekom i savit1jiv'om stапјu, slican kozi. УЉег vr10 m alo llpija vodu, а otpor'an је prema ulju, b en zinu, benzolu, alkoho1u itd. lJmetne . smole se dobijaju vestacki iz kreca, uglja i vazduha. u vazduhop1ovstvu u Cistom stanju naravno пета';н primene, nego se upotrebljavaju sa raznim drugim materijama. Sa ovim шаtегјјаmа se рошосu grejanja pod visokim pirtiskom spajaju i pri tome ocvrsnu. Jedanput ocyrsnute пе mogu se vise omeksati ni pri velikoj temperaturi, $10 ih cini otpornima prema vruCini. Materije koje se mesaju sa smo1om su ро potrebi u slojevima ili kao brasno. Pri tome dobijemo tak07vane slojaste presovane mateIije sa smo1om ili obicne presovane materije. SIojaste materije imamo sa hartijom, p1atnom ili dпr еt. О ':1 Drvo se izraduje u obliku p1oca, а hагtijа i platno osim tog? i kao cevi i ra.zni pIofilisani oblici . . Slojasto drvo se, ug1avnom, pravi od bukve. Pri tome m og u ~; lojevi ЬШ unakl'st 1ep1jeni (kao drvena 1epenka) i1i sa uzduzl1im v1akni.ma (pri tome se иЬасије ро nekoliko slojeva рор ге kо, da Ы se sprecilo razdvajanje i kriv1jenje materija1a). Osim od bukve pravi se slojasto drvo i od smreke, breze i drugog drveta, prema potrebi i nameni. Poznati su, па ргimег Lignofol, Delta, TVBu itd. О пе

7 Vazduhoplo'mi stolar

Za uporedenje nаvоdiп1О tablicu mehaniekih osobina za slojastu hartiju, p1atno i bukovo drvo:

Presovana Presov;no' 1_J'reSOVan~bt1k_v.a__ hartija platno TVBu f 5 TVBu 40 ;~~:r~::7-= 1 ~~~~'=~~-=-~-=-~===

1200 J<-g/cm 2

1200 kg/cm 2

kg/ cm 2

750 kg/cm 2

РгШsаk

1500 kg!cm 2

1800 kg/.:m 2

Emodul

100000

80.00l)

160.000

170 . ООО

] ,4 kg/dm 3

1,35 kg/dm 3

0.79 kg!dm 3

0,9 kg/dm 3

па

kidanje

Speciftcna tezina

12ОО

725 kg!cm 2 1150 kg/cm 2

Brojevi рогеd TVBu oznaeavaju broj slojeva па 1 ст debljine. Slojasta hагtiја i platno su otporni prema a1koholu, benzinu, lJel1z01u, eteru, uljima itd. Presovane materije od drvenog bra5na ili komadica hartije sluze za presovanje raznih delova, kao dugmad itd. Providne vestaclre materije su celuloid, се10п, p1eksi, astra10n itd. S obzirom da је obieno staklo jako krto i te5ko (spec. tez . 2,6) пе moze se uzimati za pilotske kabine, prozore itd. Danas poznaj emo сео niz providnih materija, od kojih т! upotrebljavamo celuJ.oid i pleksi. Celuloid је medu svima providnim materijama najdavl1ij e poznat. Dobija se od nitroceluloze ротоси alkohola i kamfora. U naroeitim ma5inama se mesi и testo, koje se zatim izvalja и ploee. Тот ргilikош se alkohol odvoji i па kraju se ploee w1iraju. Celu10id se dobija и ploeama raznih debljina i velieina. Меаи svima ироtгеыlаvг.пimm providnim materijama оп је naje1astieпi јi. Оtрогап је prema benzinu, benzo1u, u1jima, ali se topi и а1k oholu i acetonu. Vrlo dobro gori i lako se zapali, 5to је vrlo opasno. Specifiena tezina ти је 1,38. Neprijatna osobina ти је , sto vremel10m pozuti, 5to smanjuje providnost. Jako је higroskoраn i kod upijanja vode (па kabinama) talasa se. Pleksi se dobija ve5taekim putem iz kreea, ug1ja i vode. Od f\Tih p r ovidnih materija чајЬоlјi је. Elasticnost ти је dodU5e nе5to таnја, ali zadovo1java. Dobra ти је osoЪina 5to nikako nе pozuti. DoЪija se и ploeama razne debljine i za. jedrilice oЪicno се biti 1,5 тт. Takode је higroskopan, ali таnје nego ce1uloid. Ne~ zgodno је njegovo veliko istezanje па toploti, о сети se mora vo(Шi l'acuna pri uevrscivanju, jer inaee brzo риса. Specifiena tezina ти је 1,18, 5to је vrlo povoljno. Otporan је prema vodi, lU-i zini, razredenim kiselinama do 20%, benzinu, uljima, terpentinu. Topi se и alkoholu i benzolu.

Н!

G 1а v

OBRADA MATERIJALA 1. Drvo

Vrsta drveta koju treba uzeti , za gradnju jedrilica i aviona , odnosno njihovih delova, n aznacena ј е па crtezu. Toga se trel;?a tacno p ridr zavati, а ukoliko nemamo propisanu vrstu, ona se sme samo izuzetno zameniti. Ali kod zamene dozvoljeno је jedino u zeti bolji kvalitet, tj. јасе drvo. Znaci, umesto smreke - bor, ili ите sto t opole - lipu, itd. Da bi se ovo ј08 bolje razumelo iznecemo ukratko osobine i upotrebu pojedinih vrsta, i to, uglavnom, samo domacih. Smreka је drvo koje se kod nas najce8ce upotrebljava kako za nosece tako i za ostale d elove. Smreka је р о cvrstoci, pogotovu slovenacka, skoro jednaka boru. Ро t ezini је laksa, а ро sadrzaju smole је povoljnija, 8tO 01ak8ava tutkalisanje. U jedrilicarstvu se pri gradnji stranih konstrukcija uzima svuda onde, gde је inace propisan bor. Omorika је drvo koje raste jedino kod nas и Bosni i и Rusiji, inace nigde vise па svetu. U poredepju sa smrekom ima n e8tO manju cvrstocu, аН је cistoca rasta mnogo bolja. Ima mnogo manje cvorova i ostalih uraslih mana. Upotrebljava se, isto kao i' smreka, za sve glavne i sporedne delove aviona (ramenjace, rebra,. okviri itd.). Jela је treca vrsta cetinara koja se kod nas vrlo cesto ир о trebljava . Ро podacima raznih autora ро cvrstoCi treba da ј е ne5tO slabija od smreke. Medutim, ро podacima nasih, dodU8e пе sasvim zavr8enih ispitivanja, ona moze bez smetnje da se ир о t г еblјаvа umesto smreke. Povoljna osobina је, 8to пета smole i zato se najlakse tutkalise. Bor: Od borova se upotrebljava beli bor, koji ima mnogo тапје smole nego crveni. Uopste uzev8i, bor ima prilicno smole nepovoljan је za tutkalisanje. Cvrstoca ти је veca n ego kod 7*

ostalih cetinara, i zato se и drugim zemljama upotrebljava za по sece delove (гатепјаСе). Kod nas se retko nalazi, ра ргета tome samo izuzetno upotrebljava. Raspoznavanje cetinara. Postoji veliki Ьгој podvrsta gore navedenih cetinara. Ukrstavanjem se njihove osobine toliko izmesale, da је cesto vrlo tesko ustanoviti , koje је vrste daska. Uglavпот treba zapamtiti sledece. Bor је smolast (пета smolnih kesica) i to sa smolom koja је svuda l'aspodeljena, pogotovu oko cvorova. Smreka је malo masna i ima izrazite smolne kesice. Kad presecemo takvu kesicu, smola curi niz dasku. Ј ela пета ni smole ,пi sшоlпih kesica. Kod nep osecenog drveta ј е sа шо jele i sшгеkе teze raspoznati, dok је bor lakse raspoznati. Ти raz1iku najbolje се п ат ро kazati ig1ice. Опе su kod smreke okrugle i mogu se valjati medu prstima. Iglice od jele':" su pljosnate i пе mogu se valjati (vrteti) шеdи ргstiша . .Jasen : шеdи tvrdim listarima se jasen upotrebljava za gradнји. raznih delova koji su narocito napregnllti. Ovo su napr. ra·шепјасе, smucke, elise, umeci kod okova sa uvodenjem v elikih .si1a itd. Pored nj egove vece cvrstoce povoljna ти је јо,!; i velika t Vl'doca i elasticnost. Bukva, breza, javor uglavnom se upotrebljavaju za drvenu lepenku. Bukva osim toga, i za elise, а javor za delove gde se pricvrscuju okovi. Lipa је drvo koje ima pri1icno siroku primenu 11 gradnji. OdJikuje se svojom homogenoscu i, zahvaljujuci tome, пе с ера se tako .lako k ao ostale vrste drveta (narocito cetinari). Kod lepljenj a ро i:eonoj strani tutk<alisanje bolje drzi. Zato se опа Hpotrebljava za delove koji јтаји kriv oblik i nisu jako napregnuti. N a primer, r e'bra n osa kod kormila, razni umeci, vertikale i dijagonale kod r eЬга itd. p r ave Бе од lipe. Ne sme se, m edutim, uzimati za pojaseve l'ebara, za umetke па kOJe Бе vezuju okovi koji prenose sile (прг. prikljucni okovi k rila, upornica itd.). Cesto se pretpostavlja da је Нра lagana, medutim опа је svakako teza od smreke i jele. Topola је, medutim, lagano i homogeno drvo, !соје se !cod nas, nazalost, пе upotrebljava и dovoljnoj meri. Nа г осitо pored rebara gde se drvena lepenka vezuje kosim spojem (»seftuje «) topola Ы dobro mogla da sluzi za podlogu. Balza је jedino strano drvo kome pri gradnji aviona, jedri1i9a i mode1a пе mozemo паЫ zamene medu domacim vrstama. Jako је lagano ро tezini а uz to se i lako obraduje. Zato se uро trebljava za razne јБрипе, gde treba dati oblik, а pri tome пета velikih sila. Na primer, upoгnic e (cevi) se oblazu i p rofiIiSu, razni coskovi, kopljasti odvodi kod okova itd. 100

Glacanje balze pravi poteskoce i zato posle obrade treba ро vrsine nekoliko puta premazati retkim tutkalom. Tako dobijamo tVl"dU povrsinu koja се se dobro 1akovati. Industrisko i rezonans secenje: Obradena stabla se ociste od granja, oguli se kora i onda se trupci rezu па daske i grede. Grede se оЫспо seku takozvanim industriskim (tangencijalnim) rezom (vidi sl. 123а) . Nezgoda ovog secenja је to, sto se. krajnje daske zbog isusivanja iskrive (vidi sl. 124) i vitopere. Kod obicne stolarije s obzirom па kratke komade gotovih proizvoda

81. 123 а

NaCini rezanja stabla

Шdustriskо

Ь -геZOi!lапs

(tan:gencija1nol)

(гаФја1по)

81. 124 - Industrisko seeenje i upotrebljivost dasaka za vazduhoplovstvo: srednje daske odgovaraju, krajnje пе valjaju

(пајсеiЗсе 1-2 т), to пе dolazi tako do izrazaja. (Iskrivljene daske

se obradom

па

masinama isprave).

Kod avio-konstrukcija su, medutim, komadi ро vise metara dugacki (ramenjace 5 m ра nadalje), а uz to su i jako tanki. Naravno, da зе па tO] duzini vitoperenje vise odrazava i zbog toga sc reze takozvanim rezonans (radijalnim) r ezom (vidi зl. 123-Ь). Prednost rezonans reza је neznatno vitoperenje isecenih greda а time i de10va izradenih od пјЉ (vidi sl. 98). Biranje u stovaristu: Мапје се grupe оЫспо biti prinudene da biraju potreban materijal па raznim stovari§tima. S obzirom .па to, da је tu samo grada koja је rezana industriskim rezom, treba uzeti заmо srednje dask.e, а krajnje ро mogucnosti пе (vidj sl. 124). Ako dobro pogledamo navedenu sliku, uocicemo da srednje daske, ustvari, takode odgovaraju uslovima rezonans reza . То znaCi. da su godovi uргаvпi па secenje pOvTsine daske. Ove srednje daske пе podlezu jakom vitoperenju. Da1je treba paziti, da drvo zadovo1java sve us10ve koje зто izneli u II glavi - drvo. Ne зте biti onde oznacenih тапа i пе dostataka. Treba imati и vidu, da сето и stovaristima moci uzeti 101

za nasu upotrebu od prilike 1 "10 grade . l'rema tome Ј е razumlJlvo, da treba strpljivo pregle dati zalihe. Takode treba obratiti narocitu paznju па vlagu u gradi. Da nisu daske suvise susene, pogotovu ako dolaze iz umetne susionice. Za оЫсnи stolariju se cesto suse daske ispod 7% vlage, posto se time d rvo umrtvi. Medutim, pri ·tome izgubi па otpornosti, а uz to, оЫсnо, ima fine pukotine, tako, da је drvo za nas n etlpotrebljivo. ОЬагапје

stabla u sumi: Veca predtlzeca za svoje potrebe izastabla рге оЬагаnја и sumi. Time се dolaziti do najboljeg materijala. Najbolje cetinare сето nэ:C:i па planinama i to iznad 1000 m visine. Ти, naime, zemlja uslovljava sporo rascenje а time i uske godove. Sklop sume treba da' bude gust, tako, da ima malo sunca, јег to takode usporava rast. Sa ivica suma drvo nije dobro i nе treba ga uzimati. Ти se redovnopojavljuje ekscentricnost i usukanost stabla. Najbolje listare naprotiv nalazimo па srednj im visinama i и sumama sa razredenim sklopom. Ти 1istari brzo rastu, sto ovom drvetu daje bolje osobine za potrebe vazduhoplovstva. Stabla koja odaberemo moraju biti zdrava, bez ozlede i b ez znakova truljenja. Treba da su pra vilnog rasta, bez pukotina i crvotocina. Aeroplansko drvo mora biti zimska seca, oboreno najkasnije [do kraja marta, zat o jer u to doba drvo irna ~. sebi malo vode sto је povoljnije za susenje (drvo tako nе риса i таnје se ususiva) . Cetinari se оЬ агаји nајтаnј е 1 m iznad zemlje, а 1istari mogu i nize, prema strukturi pojedinih stabla tj. па mestu gde drvo ро cinje da dobija priblizno ravnomernu debljinu. Posle obaranja stabla odmah ocistimo od granja i kore i seсето r ezonans rezom. Industriskim r ezom secemo samo jasen za elise. Ьг асе

Susenje drveta: Drvetu treba sto pre oduzeti suvisnu vodu, sto se moze postici prirodnim i1i v estackim putem. Za ргiгоdnо susenje se daske sloze и vitao pod krovom ili па otvorenom vazduhu. Vitao mora biti 25 ст podignut od zemlje а pokriven bar krovom od dasaka, da па njega nе Ы suvise udarila kisa i sunce. ' Takode treba da se p azi da izmeau pojedinih dasaka bude dovoljan razmak za strujanje vazduha. Trajanj e susenja је zavisno od vl'ste drveta. Dok se cetinari (smreka) osuse za 1 godinu, za tvrde listare treba 2-3 godine (jasen, bukva). Za vreme susenja treba vitlove presloziti nајтаnје dva puta godisnje i to и leto i u zimu. Ukoliko se ovo nе radi, moze se drvo pokvariti (trulez, plesan).

102

Obicno drvo posle susenja па vazduhu ima јо!; uvek 15 do 18% vlage. Za delove koji se tutk~liS u to је suvisno. Potrebno је zato dl'VO pr:e tutkalisanja iseci i naslag ati и radionici i1i и naro,citoj zatvorenoj prostoriji da Ы vlaga pala ispod 12 0 /ђ. Ovakvo susenje takode zahteva pri1icno vremena, sto gradnju vecih serija mnog o usporava. Da Ы se 0'"0'' tгоsепје vremena izb eg 10, dгvо susimo vestacki. 1 danas јо!; uvek nailazimo, ali sasvim neopravdano. па izvesno n epoverenje р гета vestackom susenju. Ovakvo susenje је sasvim b ezopasno,ali, naravno, treba dobro р о znavat:i: postupak, ра da se drvo пе u propasti. Za nase potrebe· тога se susiti opreznije nego za obicnu sto1arsku gradll . Dalje, znamo, da и susenju drvo cesto napadnu r azne gljiv ice . S оЬziгоm da рriгоdпо susenj e tгаје dosta dugo, gljivice imaj u vremena da se razviju i da razore gradu. Kod vestackog susenja ova se nezgoda sasvim otk10ni prvo vr10 kгаtkiш vгеmе .nom а d гиgо sгаzm егпо visokim temperatu rama ргi susenju, sto иЫјаји stetne иzгоспikе tru1jenja. Za vestacko susenje с е tiпага је роtгеЬпо 5 do 8 d ana, а za tугdе listare 12 do 18 dana (jasen) . Postupak р гi vestackom susenju је dotsa komplikovan, a1i se treba bezus10vno pridrzavati svih propisa, јег се inace steta biti siguTna . Posto је to narocita nauka, ne mozemo se и to upustati и okviru ove knjige. Cuvanje: Prosuseno drvo najbolje је sloziti pod krovom, аН ne и zatvorenim prostorijama. Мога da postoji cirku1acija vazduha, da drvo n e Ы ћ'иlilо. Izmedu dasaka (ako su one suve sa 1518 /о vlage) nije potrebno ostavljati razm ak . То Ьа!; zato, da se daske п е Ы susile i cpet napijale vlagom iz vazduha. P ojedini slogovi mогаји , takode, biti podignuti od zem1je, da ne Ы iz nje povlaci1i v1agu. Ako se drvo cuva duze vremena, onda је preporuCljivo da se сеl0 premaze masnom Ьојот koja zatvara роге. Umesto toga se moze, takode, роkг it i .tutkalisanom hartijom i1i prikucati parce das cice. То sprecava pucanje daske. 1 suvo drvo t reba dva puta godisnje presloziti. То se vrsi jedanput leti а drugi put zimi, iz istih raz10ga kao sto smo to naђ

pomenu1i

potstavu

susenju.

Krojenje drveta: Drvo koje radionica ima па raspo10zenju је и obliku dasaka, greda i ta1pi. Debe1e daske i ta1pe secemo пај Ьо1је па tanje gredice i letve ротоси trakaste tester e . T a nji та terija1 pos1e secemo kruznim testerama па letvice i 1а mеlе potrebпЉ dimiшziја . Posto materijal iz tih masina izlazi rapav, potrebno ga је glacati па jednostavnoj rendisaljki i1i па dvostranoj rendisa1jki, koja ти ujedno daje i tacne теге. 103

U svim navedenim operacijama otpada izvesna debljina та terijala па samu obradu. Zato prilikom uzimanja materijala то ramo v odiH racuna da se za odgovarajucu obradu uzme deblji materijal. P ri tome treba ekonomicno postupiti, da пе Ы suvise materijala otislo и otpatke. Potrebni doda ci А

obradi materijala su sledeci: dodatak za obradu

Kruzna testera s razmetnutim zubima

Kruzna testera s pravim zubima za cistu obradu

D=200 300 350 400 450

тт

D=200 250 300 350

тт

Trakasta testera Jednostrana rendisaljka duzine struganja do 1,2 m Jednostrana rendisaljka duzine struganja preko 1,2 m Rendisalj k a debljaca а) za obradu uzanih letava Ь) za obr adu uzanih sleplj enih gredica с) za obradu sirokih slepljenih gr-edica

тт

2,25 2,8 3,0 3,25 3,80

" "

" 0,8 0,6-

2,5 2,5 3,0 3,0 debljina testere

2- 2,5 3---4 1,5-2 2,5 2-4

Krojenje drveta treba vrsiti blagovremeno, da Ы se lamele leplj enja mogle prosusiti jos и radionici. S obzirom па ususiуапје dodati dovoljno materijala ро sirini. рге

Pravac godova: Kakav treba da bude pravac godova u iskrojenim delovima jos nije sasvim razjasnjeno. Razna ispitivanja takode nisu sasvim rasvetlila ovo рНапј е. Za sada, u glavnom, n~ postoje propisi za pravac godova, osim za nekoliko i.zuzetaka. Zato krojimo drvo kako пат је zgodnije. Za navedene izuzetne slucajeve iznecemo odgovarajuce propise и IV glavi, kod izrade delova. Pravac vlakna umetaka: U coskovima ј е vazan za cv rstocu s<J,mog spoja. Kad se sastaju dve letve pod uglom onda uvek do~ lazi сеопа povrsllla (»Hirn«) jedne letve па uzduznu povrsinu dгugе letve. Kod tutkalisanja ovakvi sastavi nisu dovoljno cvrsti, te тогато iste pojacati uтесјта od drveta i vezom od drvene 104

lepenke. Jedino kod topole i lipe ceone povrsine dobro drze pri1ikom tutkalisanja. Код postav'ljanja umetaka тогато voditi racuna о ргауси njihovih vlakana. S obzirom, да drvo najbolje lepi sa paralelnim pravcima vlakana, tezimo, да ugao izmedu vlakana umetaka i letava Ьиде sto manji. Iz toga izvodimo sledeci zakljucak: kod uglova уесЉ од 900 vlakna umetaka тогаји biti upravna па srednju liniји ugla, kod uglova manjih од 900 vlakna umetaka тогаји bitl paralelna sa srednjom linijom ugla (vidi Бl. 125).

!УПЈ?RАf'AlО'

1.5?HAf/#O'

PraTac Tlakana unaeta.ka

S1 . 125 -

11 co§koтbaa

Kosi spoj (»Seftung«): Potrebne duze komade obicno ве mozemo iscela izvaditi iz daske. То onemogucuju razni cvorovi i drugi nedostaci koji se nalaze и materijalu. Bicemo zato prinudeni да rdava mesta isecemo, а potrebnu duzinu да pdstignemo slepljivanjem ро duzini dva i1i vise komada. Ovakvo slepljivanje se vrsi ротоси kosog spoja ргета 51. 126. Duzina kosine spoja тога biti ravna 15 puta debljini materi-

~ lЈ .·

;;у;

1-.0 ----.----. - ..... S1. 126. -

КО8СЈ врајаnjе

drveta

јаlа. Lepne povtsine treba apsolutno ravno i cisto obraditi, Pri 51epljivanju paziti. да delovi ne klize med\.lsobno (vidi БI . 127).

Sl. 127 -

DeloTi

511

skliznuli prilikom stezanja

Posto tutkalo drzi samo па smicanje, а оtршпоst па istezanje ти је skoro nu1a, treba о tome voditi racuna pri1ikom ро-

100.

laganja ravni kosog spoja. Ravan tutka1isanja (kosog spoja) то га biti opterecena па smiса п'зе а ne па savijanje (Љ istezanj e). K ako izg1eda ispravno i neispravno odredivanje kose ravni pokazuje зl . 128. 'Izuzetak od toga pravi1a se dozvoljava kod upornica koje

81. 128 - Postavlja.nje ravni kosog spoja а iS'pravno Ь роgгffiпО! Би

opterecene па izvijanje (upor nice kri1a i resetke trupova). U ovakvim slucajevima spoj se p ostav1ja popreko па uzanu stranu, јег Ы inace duzina spoja bila vrlo . velika. Obrada povrsina spoja najbolje se vгsi па jednoj od. r e ndisa1jki ротосu narocitih alata - sprava (vidi sl. 129а , Ь) .

81. 129а -

Obl'ada lюsоg зроја: па јеdцоstгапој rendisaljlii

Savijanje drveta: Savijanje зе vrsi hladnim i1i toplim ро .stupkom. Hladnim postupkom se savijaju samo detalji koji se uj e dno tutkalisu и '.'ise sloj eva. Z a t u s \т гhн тогато nap raviti ka1upe,

31. ргета

129'Ь

Kalup za obradu kosog spoja

па

rendisaljki-debljaci

potrebnom obliku, па kojima stegnemo kod istovremenog tutkalisanja slojeve (lamele) drveta. Debljina slojeva zavisi od 106

poluprecnika (radijusa) krivljenja i vrste drveta. 8to је manji ро luprecnik, to tanje moraju da budu lamele. Elasticno drvo (jasen) dozvoljava · deblje lamele nego krto (hrast). Od prilike је za POlllprecnik 50 тт debljina sloja 2 тт, poluprecnik 100 тт debljina ' 3 тт, poluprecnik 300 тт. debljina 5-7 тт. Vlaga u drvetu treb a da bude 5-7% za kazeinsko tl.ltkalisanje (kod smolnih tutkala moze biti 7-10°/0). Godovi treba da budu pod l.lg10m prema ravni savijanja. Ako su paralelni sa ravni savijanja, onda treba polako raditi, јег se drvo inace zacepi i lako риса. Pojedini slojevi (lamele) mogu da se produzavajl.l kosim spoјет i to u odnosu па 1 :15. Delovi treba da stoje pod stegama па kalupima, najmanje б sati, а posle toga moraju stajati u prostorijama koje uslovljavaju, 7-10°/0 vlage. Meko drvo ostaje 48 sati а tvrdo 72 sata. Kad se debeli komadi savijaju (bez tl.ltkalisanja), potrebno је drvo kl.lvati ili pariti, da Ы postalo elasticnije. Kuvanje se, obicno, vrsi, kad se delovi ne savijaju ро celoj duzini nego samo krajevi. U vodu koja vri potopi se samo onaj deo drveta koji treba saviti. S obzirom dadrvo pri kl.lvanju izg ubi па otpornost, vreme kl.lvanja ne sme biti suvise dugo. Еуо tablice potrebnog vremena kuvanja kod vlage drveta od 7-100/0 (kod vece vlage vreme је duze): Оеblјјпа

= =v = rsta

delova mm

dгvе=tа~=,,===S===,=-=··-· ЈО __ ___. .I ',=!~~=1

Hrast

1-2 sata

2-3 sata.

8 sati

Listari

40 min

3 sata

8 sati

Smreka i ostali cetinari

35 min.

1 sat i 30 min .

2 sata i 30 шiп.

-.."2~--= 10-12 sati

Kalupi па koje se drvo pritegne treba da su za 10-20% та njeg poluprecnika. Оуо zato sto се se ·.drvo posle skidanja nesto ispraviti. Kalupi, zbog boljeg susenja, moraju dozvoljavati pristl.lp vazduha па уесет delu povrsine. Kod ostrih krivina se mora sa spoljne strane krivine l.lzeti limena pantljika za stezanje. Na taj nacin је moguce elasticne vrste drveta (jasen) kriviti sa poll.lprecnikom jednakim 3-4 deыine

•.

Parenje se vrsi u narocitim kazanima pod pritiskom pare 0,2-0,5 at, а pri temperaturi od 104-110°. Uglavnom, ovde, ta107

kode, vaze ista pravilakao i za kuvanje. Potrebno za 7-10% vlage је:

Vrsta drveta

угете рагепја

Debljlna delova mm 5

10 ЈО

sati

15 sati

1 sat

4 sata

6 sati

2 sata

5 satl

7 sati

Llstarl

4 sata

Smreba Вог

Pri kuvanju i рагепји pravci godova treba takode da budu pod uglom па Јауап savijanja. Detalji (delovi) treba da ostaju па; kalupima sve dok se dobro пе prosuse.

2. Drvena lepenka Za primenu i obradu drvene lepenke, koja је danas standardni materijal u gradnji aviona i jedri1ica, postoje v elika iskustva. Ovde сето izneti najvaznija ргауНа i uputstva, kojih se treba пе izostavno pridrzavati. Cuvanje drvene lереп~е. Slicno kao i samo drvo, tako i sve· njegove preradevine ра i sama drvena lepenka podleze иЏсаји atmosferskih рготепа. Tako, drvena lepenka prima vlagu ili se susi ргета '/. vlaznosti vazduha. Pri tome slojevi rade, s1icno kao kod drveta, cas паЬиЬге, а cas se suse. Da Ы se оуо ~to vise smanjilo, potrebno је lepenku cuvati u suvim prostorijama. Najpovoljnija је 20-250 temperatura С sa relativnom vlagom 65-/0. Рl0се treba sloziti horizontalno па glatkoj podlozi u роНсата prekriti sa Јасот , tezom рlосот od drveta odnosno sa nekoliko uzih рlоСа. Dobro је t e ploce ujedno opteretiti sa tegovima. Ovako slozeni sloj ploca пе sme biti d eblji od 0,5 т е:. Od zemlje treba da su рl0се uzdignute 0,3 metara а od zidova udalj en e 0,5 metara. Medu pojedinim stelazama t akode је ро trebno rastoj anje od 0,5 do 1 metar zbog ventilacije. Paziti d.a su stelaze dovoljno udalj ene od cevi parnog g;-ejanja odnosno fUrune . Vrste delova: Ма da su delovi od drvene lepenke пајга zrю vrsniji, ipak ih mozemo podeliti u 3 vrste. Ovu podelu vrsimo prema tehnoloskom procesu potrebnom za izradu. P rva grupa su ravni delovi, drugu grupu pretstavljaju savijeni delovi, bez obzira, da li h1adnim postupkom ili ротоси hidrotermicke obrade, а treca grupa su delovi slepljeni iz vise slojeva drvene lep enke. 108

Krojenje lepenke: Delovi та koje gore navedene grupe dose osnovnom operacijom tj. krojenjem iz tabli. S obzirom; da је drvena lepenka relativno skup materijal , treba kod kraјепја dabro paziti, jer se па toj operaciji najvise uStedi, odnosno upropasti materijal. S obzirom па razne debljine drvene lepenke izvrsimo пај рге svrstavanje delova ра debljini. То jest skupe se svi delovi (crtezi) od jedne debljine lepenke i za njih se pravi plan kroјепја. U slucaju gradnje pajedinag aparata nacrtacema delave direktno па ploci, ра ih onda iskrojimo. Kod seriske izrade, те autim, isplati se izrada narocitih sablana od drvene lepenke ili lima, kaje slazemo па ploce i prema njima abelezavamo kontur~ delava kaje сета krajiti. Pri obelezavanju тагата vaditi racuna о naznacenom praVCl1 vlakna spaljneg sloja drvene lepenke. Т а kапstГl1ktагi оЫспо tacno propisuju па crteziI:na. Ukoliko to пјје propisano, pridrzavati se pravila koje сето izneti pri izradi deta1ja. Izmedu pajedinih delova ostaviti davoljan razmak za obradu. Тај razmak zavisi od masine odnosno alata sa kojim vrsimo kroјепје. Taka za trakaste, odnosno d.ekopirne testere treba 5- 6 тт. i to 3---4 тт za testeru а 2 тт za glodalicu kojom se cisto оЬгаОuје. Kod krojenja sa kopirnim glodalicama taj razmak zavisi od precnika samih glodaca i biva оЬјспо 4-8 тт. Jednostavne prave delove bez unutarnjih olaksanja ekonomicnije krojimo па trakastoj testeri. Delove sa komplikovanim spoljnim oblikam ili sa unutarnjim olakSanjima krojimo mnoga brze па kapirnoj glodalici. Kod seriske izrade delova skupimo vise ploca ujedno, tako, da bude ukupna debljina 15-20 тт . Ргј tome ploce slazemo tako, da vlakna svih ploca idu 11 istom pravc11. Ove ploce spojimo gvozdenim ekserima, koji S11 4-5 тт d11Zi od 11kl1pne debljine slozenih ploca. Vrhove eksera savijamo, ali ih пе smemo zabiti nа zad и ploce Ыјаји

Sa·..ijanje lepenke: U vazduhoplovnim kanstrukcijama cesto nailazimo па detalje i delove kod kojih S11 .povrsine koje S11 pokrivene drvenom lepenkom savijene tj. krive. Ako "е pridrzavamo ovde iznetih propisa i ukoliko krivine leze u jednom pravcu, savijanje lepenke песе praviti nikakve poteskoce Poznato је, da se lepenka lakse savija kada pravac 'iJakana spoljneg slo.ia bude paralelan sa osom savijanja. 1z tog razloga, ukoliko nije па crtezu pravac vlakana drugaCije o'd reaen postaviti lepenku tako, da se pravac spoljneg sloja paklapa sa pravcem ose oko koje se savija lepel1ka (vidi slik11 130). 1zuzetak treba, panekad, Ciniti kod. bukove lepenke. Bukova lepenka јта jako 109

izrazite drvene роге, koj e и eksploataciji prouzrokuju рuсаnје lepenke. Da Ы se to izbeglo, bolje је postaviti bukovu lepenku sa pravcem vlakana popreko па osu savijanja.

/~AlJI.l(/j" оЈ,I J'I.l,l;V.lA; Sl. 130 -

Pravac vlakana drvene lepenke pri savijanju

Savijanje mozemo vrsiti и 1) hladno suvom, 2) hladno vlaznom ili 3) toplo vlaznom stanju (ротосu vruce vode ili раге). Koji сето nacin savijanja upotrebiti, zavisi od poluprecnika savijanja. Dok delove sa velikim poluprecnikomsavijanja (tj. malo iskrivljene delove) mozemo saviti suve, dotle сето za delove sa manjim poluprecnikom savijanja uzeti drugi ili treci riacin. Sa k vasenim smanjuje se dozvoljen radijus savijanja па 200/0 vrednosti, koju postizemo savijanjem ро suvom postupku. Kad vrsimo savijanje па suvo ili hladno vlazno, а radijusi su mali, оnо se тога vrsiti postepeno. Pri tome kvasimo samo spoljnu stranu lepenke'. Рге navlacenja lepenke па krilo treba је, naravno, dobro prosusiti. Da se za vreme susenja lepenka n е ispravi, treba је stegnuti izmedu dve letve (vidi sliku 131).

Sl . 131 -

SnSenje drvene Iepenke posle savijanja

U seriskoj proizvodnji lepenka se prokuvava ili pari. znja! nije dozvoljeno za lepenku lepljenu kazeinom). 110

(Ра

Za parenje sluzi sprava prema slici 132. Oko parne cevi оЬа vije se lepenka. Kondenzat pare skuplja se и posudi koja se vidi dole па slici. Kuvanje lepenke se vrsi па temperaturi 65-90 0 С i to 5 do· 10 min., 8to је и zavisnosti od debljine lepenke i polupreenika· savijanja. Posle kuvanja ili parenja lepenka se те се и naroeite СЕР ЈА

.[VLJ fA

ј/ОДОAl

PAli'tJM

,. .

~ 81. 132 -

Spra.va za

ра.reЩе

drvene lepenke

kalupe koji su od punog drveta (vidi sliku 133) ili resetkasti (vidi sliku 134). Na ovim kalupima lepenka dobija svoj oblik, а u jedno se i p rosu8i.

81. 133 - Alat оо pUnQg drveta za savijanje drvene lepenke

U industriji postoje za savijanje i narocite mаsше , kо i е su meautim jako glomazne i za тапје serije se пе upotrebljava j11! Ukoliko imamo ploee koje su па jednoj strani bruSene, 8to se prepoznaje ро glatkoci povrsine, treba ploee savijati tako, da glatka poyr8ina dode па spoljnu stranu tj. da опа strana lepenke, koja se lepi, bude тапје glatka. . Lepljenje ploca ро debljini: Slepljiyanje nekoliko slojeva ро debljini vrsi se obieno kazeinskim tutkalom. Pri tome је potrebno 11 1

da delovi budu пајтапје 6 sati pod pritiskom. Posle toga treba delovi da budu daljnih 24 do 36 sati и susionici. U tom vгеmешь nikiikva obrada пјје dozvoljena, јег јпасе od potresa moze tutkalo da popusti. Potrebna temperatura и susionici је 60 С. Posle se delovi obraduju па trakastoj testeri ili drugim та .... sinama i рге ugradivanja se stave јо!; па kondicioniranje, koje traje 3 do 5 dana. Kalupi za lepljenje тогајu bti solidno izradeni, da se пе bi ргј stezanju deformisali. Kalupi su, оЫспо, drveni i za nase 0

81. 134 -

Resetkasti alat za savijanje drvene

lереnkе

prilike odnosno serije su sasvim zadovoljavajuCi. Sam pritisak se vrsi ротосu stega i1i metalnih traka. Lepljenje lepenke ро duzini. S obzirom, da su ploce dosta male, primorani smo da и gradnji pojedine ploce odnosno pojaseve lepenke sastavimo (lepimo) ро duzini. U tu svrhu postoje 2 metode; 1) lepljenje kosinom, takozvano »seftovanje« 2) lepljenje па preklop (nemacki: iiberlappen). Lepljenje kosinom: (kosi spoj). Ovo se vrsi slicno kao kod drveta, duZina kosine mora biti jednaka odnosu 1 :15. То znaCi, dшiпа kosine iznosi 15 puta debljina lepenke (vidi sliku 135). Priргета kosine se moze vrsiti гuспо ili masinski.

112

Za rucnu obradu kosine uzmemo plocu i olovkom obe1ezimo dokle treba skidati (kositi) lepenku. Posle ucvrstimo р10си ekserima па gredu tako, da se ivica lepenke poklapa sa prednjom ivi-

81. 135 -

DuZina kosine

сот

grede (vidi sliku 136). Sada sa gladic-rendetom skinemo 1е penku u koso. Ро pravilu se pri skidanju izvestan deo najdo1jnj eg (pos1ednjeg) sloja ne sme dirati. То zato 5tO se, u protivnom, ivica сера (vidi sliku 136). U izvesnim slucajevima је medutim dozvo1jeno, odnosno ро tr·ebno sasvim kositi i poslednji sloj tako, da dobijemo ostrtl ivicu.. Qvaj slucaj vazi, па primer, za presvlacenje napadnih ivica kri1a i trupova . . Pri tome se ploca koja lezi neposredno па rebrima, odnosno па okvirima, iskosi sasvim ostro, јег inace ne Ы susedna ploca dobro nalegla па iduca геЬга , odnosno па okvir. Kod kuti-

81. 136

Priprema

огуепе

lepenke

za. koso spajanje

jastih i С - ramenjaca moraju se cak ОЬе р10се ostro iskositi, tako, da pos1e 1epljenja kod kosina (kod seftunga) oplate ne budu deblje nego па osta1im mestima. Qvo zato, da Ы se rebra pri sastavljanju krila mogla navl&citi. Mora se paziti, da se 1epenka koja bude ostro isko5ena, па ivici ne сера. Kod lep1jenja paziti, da nam ploce ne skliznu medusobno, jer u tom slucaju bila Ы debljina prenosasilamanja od debljine 8 Vazduhoplovni stolar

113

lepenke (vidi sliku 137). Sa rasplom i turpijom obraduju se је dino kosine па zaobljenim ivicama. Za izradu kosina masinskim putem postoji vise mogucnosti . Vrlo jednostavan је uredaj prema slici 138 i mozemo ga lako

Sl. 137 -

РloCe 8u

kod tutkalisanja sk.liznuIe lepeI1Jke

s -

!ООЬЈјina

d -

detb1iji1na lepenke koja prenosi

зјlе

sami izraditi. Na osovini k.oju okrece elektro motor sa priblizno 2 Ks i 2500 obrtlmin. n:alazi se drven valjak, oko kojeg је оЬтЬ tana traka od ljutike (»glaspapir«). Lepenku guramo koso uzduz namestenog stola ј аа sigurnoscu dobijamo uvek istu kosinu.

SJ . 138 а

Sprava za obradu

,cvrsto postolje

kosinе Ь

drvene lepenke

pokretno [pOstolje

Dalju mogucnost masinske obrad.e kоsiпе daju vertikalne glodalice. Na osovinu se stavi cirkularna testera ili valjkasti glodaC. U prvom slucaju se lepenka vodi horizontalno (vidi sliku 139) а u drugom ver·tikalno (vidi sliku 140), i to sa narocitim saoni-I сата.

Cesto smo pr'inudeni da ' zal'amenjace potrebnu dijagonalnu lepenku secemo iz tabli за normalnim pravcem vlakana. U tom 114

slucaju imamo prilicne gubitke u coskovima (vidi s1iku 141а). Ovi gubici mogu se smanjiti za 100/0 ako prethodno slepimo 2do З table i tek posle toga krojimo pantljike (vidi sliku 14lb).

51. 139 -

Obrada kOlline drvene

lереnkе рошосо

па vеrtikаlпој

Sl. 140 -

Obrada koeine drvene

kr1iZпе

testere

glodalici

lереnkе ротоео

va)jkastog glodaea

Zabranjeno је kosinu (lepenku) posle lepljenja obradivati odnosno doterivati rendetom. . Lepljenje па preklop koje se retko uJJotrebljava, ima prednost jednostavnije izrade (vidi sliku 142). 1 ovde mora biti sirina preklopa jednaka 15 putadebljina lepenke. Kod ()vog nacina treba voditi racuna da se па odgovaraj~cim rebrima, odnosno okvirima moraju nalepiti podmetaci, jer se lepenka ne sme silovati da legne В'

115

па medu-rebra (vidi sliku 143). Ako se to ne r adi, desice se, napon u lepenci sprecava ispravno lepljenje. Ovaj nacin nasao ј е siru primenu kod oprav aka aviona.

81. 141 а

iJz

poj edlinacne

Sl. 142 -

81. 143 -

Krojenje р1осе

шуепе Ь

да

lepenke dijagonalno

iJZ

dve

Spajanje drvene lepenke

ргеthооlПО

роmoCо

slep1jene

рlосе

preklopa

Oplef,n javanja па p reklop: па srednjem rebru se nt3lepiti podmeiac odgovaraju ce debljine

тога

3. Tutkala

Najvise ргорщ;tа, obicno, јта u baratanju tutkalom. Jos uvek se desava, da tutkalisanje nije dovoljno paz.ljivo i strucno izvrseno. Naravno да , zbog vaznosti te орегасјје, bivaju delovi, sklopovi ра i zavrsene lешiсе ilipotpu.no odbi]el1e ili dopustene sa 116

izvesnim оgгашсепјеm. Da Ы se ove neugodnosti sprecile, treba polagati naro<:ito vaznost па da1je navedena pravila. Najpre сет о izneti opsta pravila koja vaze za sva tutka1a, а pos1e сето оЬга divati svaku vrstu tutka1a ponaosob. Materijal posutta. Posto tutka10 sadrzi и sebi izvesne kiseline ili luzine, to опо dejstvuje па izvesne materijale, sa kojima pravi razna hemiska jcdi n.i enja. Razumljivo је da bi se tim e tutkalo za nasu upotrebu pokvarilo te, ргета tome, treba narocitu paznju polaga ti pri izboru lonaca odnosno posuda sa kojima с ето raditi. Ni и kom slu<:aju za ovu svrhu se пе sme upotrebljavati gvoz<1e, .beli lim (kutije od konzerve) itd. Dozvoljeno је staklen o, kameno, porculansko i emajlirano posude. Kod emajliranog р о suda paziti da nije ozledeno tj. da nij e otpao emajl. Sudovi k oj i se ироtгеblјаvајч. za r a d, пе smeju biti plitki, tanjiri ili sli<:n o, јег se tutkalo suvise rasiri, tj. па velikoj povrsini dolazi и dodir sa vazduhom i brzo se kvari. Cistoca posuda. Svo p osu de, u kome se spravlj a ju odnosno drze tutkala za vreme rad~ , uvek тога biti <:isto. Nikad se sveze t utkalo пе sme praviti и posudi iz koje nisu odstranj eni i р о sIednji tragovi starog tutkala. Posle zavrsenog rada treba skupiti sve posude sa kojima se radi i dobro ih isprati. P08tO se preko dana оЫспо nahvata tvrda kora , to је najbolje preko посј potopiti posude u vodu i ocistiti ga ujutro pre u potreb e. Ukolik6 su se ranij e u p osudu· drzale razne masti, ulja, bel1zin, p e troleum ili slicl1o, treba ih ј08 temeljno iskuvati. Osoblje, koje sta1no ispira posude od tutkala, treba да za8titi ruke gumenim rukavicama. а)

Kazeillsko tutkalo. Postoje kazeinska tutkala raznih pre-:-

duzeca, koja svaka za sebe imaju svoja specificna svoj st v a . Uko-

liko smo se upoznali sa proizvodom jednog preduzeca i доЬili povoljne rezultate, treba ostati pri upotrebi tog tutkala. Nije probitacno svaki cas prelaziti naupotrebu drugog fabrikata, cak kad neko drugo tutkalo obecava nesto bolje rezultate. Јег, dok se radionica upOZl1a sa svojstvima drugog tutkala, proci се vreme i mogu se provuci greske koje mogu biti pl·esudne. Cuvanje. Kazeinsko tutkalo и prahu mora se cuvati па su vom i hladnom mestu. Najpovoljnija temperatura za cuvanj e је 1 0-20 0 С . Same kutije treb a да Ьиди hermeticki zatvoren e, д а п е bi vlaga dopirala до praska. Pra8ak је jako higroskopan tj . ostavlj en па vazduhu brzo iz nj ega ирјја vlagu i time se r astvara Kutije, takode, пе smeju ЫН suv;i8e velike. Ako је u kutijama rnnogo vazduha koji u sebi uvek sadrZi izvestan procenat vlage, t utkalo, takode, iz tog vazduha crp,i vlagu i rastvara se. Ргета 117

tome, treba iz velikih, polupraznih kutija presipati pr,!-sak u таnје. Ako је prasak ispravno cuvan, moze da stoji 5 meseci ра da se osobine garantovano nе promene. Posle tog vremena potrebno је tutkalo brizljivo ispitati. Mesanje praska. Као sto smo гаnјје izneli, tutkala se sastoje od raznih sastojaka, koji su razne specificne tezine. Na samom prevozu, dalje u magacinu za vreme stajanja ti sastojci se razdvajaju . prema svojim specificnim tezinama. Tezi delici silaze па dno, а laksi se dizu па povrsinu. Pre vadenja praska тогаји se, naravno, burad odnosno kante i1i kutije dobro promesati. U tu svrhu sipa se cela sadrzina odjednom u nesto vece Ьиге i to se nekoliko puta okrene. Posle toga se promesa dobro ociscenom dlvenom, lopatom. Spravljanje tutkala. Svako preduzece za izradu tutkala izdaje tacne propise za spravljanje svog tutkala. Narocito tacno је odreden odnos vode prema koliCini praska. Ovakvi propisi sasta\'ljeni su posle brizljivog ispitivanja, te ih se uvek treba strogo' pridrzavati. Pri tome se nesme dozvoliti nikakva aljkavost i1i otstupanje. Ukoliko nisu poznati narociti propisi, treba se pridrzavati opstih propisa, koje сето redom navoditi. Ма da је potrelJ110, da spravljanje tutkala znaju svi trudbenici ipak се u доЬг о organizovanoj radionici biti zaduzeno u svakom odeljenju роје dirlO odgovorno Нсе, koje се uvek spravljati tutkalo. Ukoliko, iz та kojih razloga, nетато od preduzeca izdate tacne propise, onda pokusom тогато utvrditi najpovoljniju те savinu. Pri tome nат moze da pomogne ' sletlece priblizno pravilo: Normalna mesavina је 1 :2, tj. jedan deo tutkala па dva dela vode. Ovakva mesavina se uzima za medusobno lepljenje mekog drveta (smreka, omorika itd.). Za tvrdo drvo se uzima gusca mesavina i to 1:1,8 ili 1:1,9 (bukva, jasen itd.) ра cak i 1:1,6 do 1:1,7 (za delta drvo, balil1it, TVB). Naprotiv, za lepljenje furnira se uzima геае tutkalo tj . 1:2,1 do 1:2,2. Cim smo ustanovi1i tacan odnos vode i praSka, uzecemo 2 posude, jednu za vodu а drugu za prasak i obeleziti па njima odgovarajuce kolicine. Lopatice i kasike sa kojima vadimo рга sak iz kutije тогаји biti sasvim suve. Ukoliko su . vlazne, desice se, да ta vlaga ude u prasak i stvori grudvice. Те grudvice cesto su tako sitne, да se nе primecuju, medutim, оnе se posle u v odi vise nе rastvaraju i u tutkalisanju sprecavaju ispravno stezanj e i naleganj e povrsine za lepljenje, te се tutkalisanje biti neispravno. Za samo mesanje tutkala nајрхе u odgovarajucu posudu sipamo svu vodu. Temperatura vode moze da se krece u grani118

сата od plus 100 do plus 25 С. Posle toga sipamo u vodu ро stepeno prasak, za to vreme vodu stalno mеSапlO. Mora se те sati sve dok se sipa prasak, а i posle toga, dok se od meSavine. пе napravi zitka (tekuca) masa. То је potrebno, da пе bi u tut-: kalu ostale nerastvorene grudvice. Posle toga ostavi se tutkalo oko 10-20 min. da se sasvim otpusti i da dobije svoju snagu lepljenja. Zatim se iz lonca skine eventualna репа, јо!; jedanput Se' dobro promesa i tutka10 је spremljeno za dalju upotrebu. U po~ slednje vreme u fabrikama, gde је potrosnja vrlo velika, иро trebljavaju se za mesanje naroCite masinske теваНсе raznih tipova. U te теваНсе se najpre sipa 21з potrebne vode i ротоси motora stave lopatice u pogon. Sada se u mesa1icu ravnomerno uspe sav prasak. Obicno pos1e 2 do 5 min. se masa роспе jako da zgщ... впјауа, ра је potrebno mesa1icu zaustaviti. Cim se mа:за, оЫспо pos1e da1jih 2 do 5 min. opet otpusti, теваliса se ропоуо pusti u pogon i postepeno se dolije osta1a voda. Се10 mesanje traje 4050 min. dok masa пе bude podjednaka ра se mesanje tada оЬи stavi. Uko1iko se и masi na1aze nerastvorene grudvice, potrebno је masu procediti kroz m1in za Ьоје (sto ga farbari upotrebljavaju u svom obrtu). Gotova masa ostavi se takode 5-10 min. da odstoji, skine se репа i tutka10 је sprem1jeno za upotrebu. Vreme upotrebljivosti. Sprem1jeno tutkalo se moze upotre~ bljavati samo ograniceno vreme. Опо је zimi upotrebljivo 5-6 sati, а leti svega 2- 3 sata, па ve1ikim vrucinama јо!; i mапје. Pos1e ovog vremena tutka10 se vise пе sme upotrebljavati, jer је mnogo izgubilo od svoje тосј 1epljenja. Ponegde se odomacila praksa, da se иуесе па preosta10 tutkalo nalije sloj vode, da ;ga stiti od isparavanja i tako se ostav1ja preko noci. Ujutro se voda одНје i tutka10 se upotrebljava. То је sasvim neispravno i ni u kom slucaju se takav postupak пе sme dozvoliti. Isto takOf nije dozvoljeno u tutkalo, koje se росјпје zguSnjavati, za vreme rada dodavati vodu, da Ы se razredi10. Takvo tutkalo је уес пе ispravno i treba ga baciti. Da li је tutka10 јо!; ispravno, vidi se i ро .tome sto је dobroo tutkalo kao kasa i ako ga izvadimo sa kasikom опо tece sa пје. Pokvareno tutka10, medutim, izg1eda kao pihtijasta masa i kad ga vadimo, niti se tegle kao kod gшnе. 0

Temperatura pri tutkalisanju. Kazeinsko tutkalo se sme lе piti u prostorijama ва temperaturi od 10-32 С. ZnaCi, zimi је potrebno 10ziti u radionicama да bi se odrzala temperatura, cak i preko noci. Cesto se desava, да radionice zimi za vreme tutkalisanja, predvece imaju јо!; dovoljnu temperaturu; аН prekonoCi, medutim, dok proces vezivanja u tutkalu јо!; nije sasvim gotov, opadne temper·atura ispod kriticne. Тјте se pl"oces vezivanja prekida i ovako tutkalisanje пе va1ja. 0

119

Leti, opet, treba paziti da temperatura ве ргеае dozvoljenu granicu, а vlaga и . prostoriji da пе bude suvise mala. U radioпјсата, . gde se leti radi hladenja stvara рготаја, bilo vestaeka (venti 1atori) ј lј pr irqcll1 a , тог а se za vreme mazan ja tutka10m kretanje vazduha obustaviti dok se predmeti propisno пе stegnu. Na promaji vazduh koji se kre6e brzo susi tutkalo, pogotovu па vecim povrsinama i st,'ara pokozicu. Та pokozica па povrsini predmeta stVRГ<Э. pl'epreku lе рlје пји sa drugim kоm я d о m i takvo l е р] јепје takode пе valj a . О ovome se пагосiiо slabo vodi racuna , та da је to pri tutkalisal1ju isto tako stetl10 kao i mraz. Zastit~ kаzс iш~ od gl jivica. Роzпаtа је stvar, da }<azeinsko totkal0, posto је огgапskо tj. zivоtiпјskоg porekla, pod uticaJem vlage podleze tгиl епји. Da bi se оtрогпоst tutkala ргета tгиlепји povecala, dodaje ти se, pri sргаvlјапји , апtisерtiепо sгеdstvо Eti1mегkигfоsfаt.

U tu svrhu se uzima 10 uio rasivor koji se ро 15 сст dodaj e, па sva ki kg tutkala и prahu. Тај se rastvoI' sipa и vodu рге пер.:о tutkalo u ргаhи, пагаvпо, da se pri to'm voda sa rast'vorom dobro promesa. Ь) И: аоrit tutkalo. Kaor it tutk ala St! mлоgо osetl ii v i-ia 1, ао i osta1a smоlпа tutkala , te se и radu sa пјi.mа трога па г о с itо b rizljivo pridr .· la\Iati ирпtstаvi't i ргор1sя. Dole паv е(l епi propisi v aze za sve fabrika t e kaoritskih tutkala, b ez оЬziга п а пјihоvо pOI'eklo.

Сиуапје. Kaorit tutkalo i пј еgоv otv1'divac se dobljaju u prahtl ili vec гаstvогепi kao tеkuСiп е. Prasak је postojaniji i zato ј е bolji za опdе gde se пе t1'05i brzo. Mora se cl1vati (ka o i kazein} па h1аdпоm i suvom mestu. Postlda sa praskom, kao i sa tekuсiпо m mora biti dobro zаtvогепа (hermeticki). Ргi1ikоm vаdепја se тога voiliti stгоgо га еuпа да se istim lopaticama ili posudama ле vadi cas tпtkаlо cas оtvгёlivаС. Код vаdепја otvrdivaca оbiепо sitne cestice lebde tl vazduhtl tl obliku. ргаsiпе i tada tгеЬа paziti да ta prasina ле upada tl posudtl sa · sашiт ttltkalom , ј ег bi ga нпiStilа.

Ispravno сuvапо tutkalo tl prasku se moze upotrebljavati neograniceno, dok tпtkаlо kирlјепо tl rastvorenom stалјll ш оzе да traje najvise tri meseca. Uvek treba оЬгасаti paznjtl па гоk сuvалја koji је лаznасеп па postldi.

ргаktiспо

Otvrdivac ima пеоgгапiсепо doba tгајапја, naravno pod pretpostavkom да је сuvапј е isргаvпо. Posud:e: Za sашо posuae, osim u uvоdп паv еdепih kod upotreb'1 kа огits kоg tutkala, tгеЬ~ паvеsti jos izvеsпе 120

рlЋvilа , dорuле .

Materijal za posude m.oze biti (osim stakla, porculana, kaHd.) i gvozde, ЬеН lim i drvo, аН пе bakaI, mesing ili ostali metali. Meautim, nikako se пе sme upotre,bljavati jedna ista posuda i za tutkalo i za otvrdivac. Posude koje su jedanput sluzile za otvrdivac nikako пе uzimati drugi put za tutkalo. Naime i kod najbrizljivijeg ispiranja ostace па posudi tragovi оtvгшvаса i on i. с е odmah pokvariti tutkalo (stvrdnuli Ы ga). АlkаЩе nepovoljno uticu па proces vezivanja. Zato paziti, da и posudama, koje se uzimaju za kaorit tutkalo ili otvrdivac,ne bude ostataka sapuna. sode, kazeinskog tutkala ili drugi~ alkalija. Mesanje praska ili rastvora. Ма da kod kaorita пе postoji direktna opasnost kao kod kazeina, da se prasak razdvaja prema specificnim tezinama, ipak је pozeljno i ovde pre upotrebe prasak dobro promesati. тепа

Ukoliko tutkalo drzimo и rastvoru treba ga pre vаd е пја те sati. Otvrdivac od dugog stajanja izlucuje па dnu nesto m.ulja k oji пе skodi. U slucaju duzeg stajanja па niskoj temperaturi otvrdivac se izlucuje iz tekucine i stvara kristale. Pre upotrebe ovakvu Ьоси treba ostaviti U temperiranoj sobi i cescim muckanjem. ubrzavati rastvaranje tih kristala. Tek posto se svi kristali rastvore, moze se takav otvrdivac upotrebljavati. SpIoavljanje tutkala . i otvrdivaca: Ukoliko јтато tutkal0 i otvrdivac u prahu, spravljacemo јћ prema opstim uputstvima, koja su и vaznosti i za kazeins1<a tutkala . Ти se misli па uputstva za osoblje, posude, kasike, ргЉог itd. Тпtkаlо se mesa u srazmeri 1 deo vode (tezinski) па 2 dela (tezinska) tutkala . Vodu staviti u lопас i u пји sipati tutkalo uz stalno mesanje. Ovo spravljanje tutkala vrsiti svakako dan raI1јје, da se tutkalo preko I10сј dobro raspusti. Pre same upotrebe tutkalo јо!; jedanput dobro promesati i izdati ga radionici. Otvrdivac(katalizator) и . prahu se mesa sa vodom u sri'lzmeri 1,5 kg оtvгшvаса па 8,5 kg vode. Otvrdivac se и vodi vrlo brzo rastopi (5-10 minuta). S obzirom, da је otvrdivac postojaniji za upotrebu, mogu se sprav~jati i уесе rezerve. Као sto smo vec ranije napomenuli, i tutkalo i оtvгшvас , ako su spremljeni za duze vreme upotrebe, tгеЬа drzati u zatVQrenim posudama, od110SnO Ьосата.

Vreme· upotrebljivosti: Spremljeno tutkalo ima, takode, оgга doba upotrebe. Ovo doba razlikuje se za tutkalo koje smo spremili sami od praha, od onog koje smo vec dobili u tecnom

пјсепо

stanju.

121

Tutkalo nabavljeno и tecnom stanju, posle vadenja iz zatvorene posude, moze se trositi и roku za 4 sata. Ako duze vreтеnа stoji otvoreno па vazduhu, lepljivost ти vec popusta i nе sme se dalje upotrebljavati. Jedanput izvadeno tutkalo iz posude nе sme se vracati nazad , jer се pokvariti i ostalo tutkalo. Tutkalo koje smo spravili sami od praha, moze se trositi u roku od 24-30 casova u otvorenom stanju. Svakako, preko nоЫ ,pokriti sud da и njega nе pada prasina i da. nе vetri b ez potrebe. Qtvrdivac, nabavljen u tecnom stanju ili spravljen od praska ј та n eograniceno vreme upotrebljivosti. Naravno, cuvati ga и zatvorenim Ьосаmа i uzeti iz nјЉ samo toliko, koliko treba za 3-4 sata rada. Takode nije preporucljivo preosta1i otvrdivac vracati nazad и Ьосе. Temperatura i vlaga pri tutkalisanju: Kaoritsko tutkalo је l1arocito osetljivo па tempel'aturu i vlagu и vazduhu. Najpovolj nija temperatura је 18-25 0 С, sa relativn om vlagom u vazduhu 5060 lв. Medutim, moze se raditi i do nајmапје 10' С, а najvisa t em peratura nije preporuC1jiva preko 300 С. Paziti, da и radionici za vreme tutkalisanja nе bude рготаје . ђ

с) Nitro - tutkalo АК - 20. Qvo tutkalo se dobija и gotovom stanju, ра skrecemo paznju па njegovo cuvanje па h1adnom i suуот

mestu. Qstala opsta pravila vaze kao i za druga tutkala.

d) Stolarsko vruce tutkalo: Cuvanje. Posto је ovo tutkalo jako podlozno kvarenju (plesni) , тога se cuvati и suvom i h1adnom prostoru. Spravljanje tutkam. Tutkalo koje se nabavlja u vidu plocica, prvo se zdrobi u male komade i potopi и vodi. Na 1 deo tutkala dola zi 1,5 deo vode (tezinski). Tako stoji nајт ап ј е 12 casova tj . dok se nе pretvori и pihtijastu masu, onda se suvisna voda ocedi, posto је tutkalo primilo potrebnu koliCinu vode u sebe, t e Ы inace Ыl0 suvise· retko. Posle toga se kuva па temperaturi 60-700 С. U tu svrhu postoje narociti dupli lonci sa vodom u теоирго storu, da lonac sa tutkalom nе stoji nepo:;redno па vatri. Qvo је potrebno da Ы se u loncu sa · tutkalom odrzavala podjednaka temperatura. Kad tutkalo postane tecno, kuvanj e је zavrseno i moze se upotrebljavati. Upotrebljava se u vrucem stanju. Vreme upotrebljivosti. Prakticno, tutkalo ima пеоgгашсеnо upotrebe, · naravno, d a se za svaku upotrebu mora ponovo podgrejati.

vге mе

Temperatura: Kod tutkalisanja u radionici је potrebna temperatura od 350 С. Qvo је za rad vrlo neugodno, zato se i kod 122

оЫспЉ stolarskih poslova prelazi to moguce.

па

rad s kazeinom , gdegod

је

4. Tutkalisanje

Spajanje drvenih delova, kao i delova drvene lepenke, se vrSl tutkalisanjem. Pr.i tome se povrsine, koje su za tu S'lrhll п а roCito pripremljene, namazu sa та kојош vrstom tl\tkala i те dusobno stegnu pod pritiskom. Kad bismo slepljene komade razgleda1i pod mikrosk opom, dobili bismo izgled prema slici 144. Као sto vidimo, izmedu 2 daske је sloj tutkala koji је pustio korenove и unutrasnjost s10ia daske, slicno kao sto ih drvo pusti и zemlju. S obzirom da је samo tutkalo dosta krta materija, potrebno је, da bude sloj tut-

51. 144 -

Vezivanje tutkala

kala sto tanji, (~ a ћi tutkalisanje bilo sto b olje. Zbog toga роуг sine za lерlј спје тогаји tacno prilegati jedna па drugu . То znaci, ukoliko Ј е jedna povrsina : а упа, тога i suprotna biti таупа . Ako је meolltim jedna povrsina kriva, mora i druga povrsina tak o<1e imati odgovarajucu krivinu. Pod dejstvom pritiska stega ро vrsine тогаји sasvim prileci jedna uz drugu. Ako imamo и vidu gore navedeno, Ысе пат jasno, koje svc uslove treba ispuniti prilikom tutkalisanja. Povrsina za lepljenje: Ako prilegajuce povl'iHne nisu sasvim desice se, да пјЉоуо naleganje jedne uz drugu postoji Бат о па izvesnim mestima. Samo па tim mestima се sloj tutka la да bude tanak. Na ostalim mestima се sloj tutka1a biti debeo, stvaтасе se takozvana jezera tutkala. Ти се, prilikom susenja takvog debe10g sloja tutka1a, doci до unutrasnjih naprezanja i рис аnј а tutka1a. Jasno је, да takvo vezivanje niје nikakvo te тогато nastojati да prilegajuce povrsine budu sasvim ravne . Velike povrsine se najlakse obraduju ротоси r endisaljke ili dvostrane rendisa1jke, koje даји apso1utno ravne povrsine. АН гаупе,

123

ne moze se uvek obradivati па mаsшаmа. Kod rucne obrade treba' raditi rendetom - ravnjacem. Ргј opravkama, se medutim, cesto .ni sa njime n e moze ргјсј i тогато raditi gladic rendetom, а ро nekad cak samo dletom. U tim slucajevima тогато u toku obrade povrsine, narocito brizljivo kontrolisati sa ljenjirom. Otvorene роте drveta: Da .bi tutkalo mogl0 da pusti koren u drvo, роtг еЬџо је, da su роге drveta ciste, tj. da nisu niсјт zapusene. Prasina od drveta (sitna strugotina), narocito posle obrade sa ljutikom (glaspapir), zapusava роге drveta. Dakle, рге tutkalisanja treba lерпи povrsinu dobro oCistiti duvanjem ili cetkom . Ako se ne tutkalise odmah posle ciscenja, onda treba povrsinu pokriti. Stolarske radionice su obicnoprasnjave, te zbog toga treba ovom e da se posveti narocita paznja. Dalje, ~ljanj lakovi koji ·se upotrebljavaju za impregnaciju, takode zapusavaju роге ti drvetu. Zato se ро pravi1u za sve ипи-· tгаsпје delove u zimaj u lakovi bez иlја. Рге tutkalisanja se lakovi skidaju sa delova i to prostim struganjem (samo bezuljani lakovi) јlј гепdisалјеm . Kod иlјапЉ lakova se тога r endisanjem skidati деЫјј sloj, sve dok se ne pojavi drvo bez tragova иlј а \1 рогата. Rapave povrsine: Uslovi raznih drzava \1 pogledu rapavosti lepnih povrsina nisu jednaki. Dok парг. nemacki \1s10vi propis\1ju rapavljenj e povrsina i kod drveta, americki i r\1ski propisi to ne dozvoljavaju. Razlog tOJlIe је taj, da suvise rapava povrsina slaЫје lерј nego sasvim glatka. Svakako, kod ispravnog rapavljenja cvrstoca lepljenja је veca, te zbog toga dajemo nekoliko prakticnih saveta. Drvo se rapavi zupcastim rendetom јlј naroCitim alatom za zupcanje (nazнbljeni strugac). Z\1pci treba da su sitni. GvoZde u rendeta treba tako podesiti, da ostavlja sasvim tanke brazde и drvetu. Povrsina se

оЬгадиј е пајрге

dijagonalno

па

pra,rac vlakna

i to u оЬа ргаvса, а posle popreko па vlakno (vidi sl. 145). Ni-

kako se ne sme obradivati u pravcu vlakana! Kod uzanih letava treba narocito paziti da se ivice пе iskrzaj\1. Ne sme se r apaviti turpijama ili turpijama za drvo (rasplom), јег se tako kvare ravne povrsine. Kod rada sa kaoritskil1l t\1tkalom је potrebno sve povrsinerapaviti, kako kod mekog tako i kod tvrdog drveta . K od kazeinskog tutkala, se m edutim za meko drvo ргеРОГ\1С\1је rapaviti samo jako napregn\1te delove (гатепјасе , glavni okviri, glavna rebra itd.), аlј zato је kod tvrdog drveta potrebno rapaviti sve деlоу е.

124

Drvena lepenka se rapavi ротос и ljutike. Pri tome se hartija vuce uspravno ' па pravac vlakana. Dobra strana toga је to sto ujedno skidапiо sa lepenke svu necistocu koja potice ili od

Sl. 145 -

Pravac obrade priIikom rapavljenja drveta

same izrade dr vene lepenke ili se posle nahvata (lagerovanjem, prerada). Posle rapavljenja moramo, bezuslovno, oCistiti drvenu pl'asinu sa lepenke. Cistoca lepnih povrsina: Lepne povrsine moraju biti ciste od raznih prljaystina, jer se u protivnom tutkalo ne vezuje. Tako, па primer, coveCiji znoj (od hvatanja rukom) narocito k vari lepljenje zbog svog hemiskog uticaja. Znoj se sa krecom (iz kazeinskog tutkala) pretvara u 'sapun koji sprecava lepljenje. Kod drugih tutkala n jeg ovo dejstvovan je ј е drugacije, ali u svakom slucaju negativ no. Zato је zabranjen o hvatanje rukama povrsina obradenih i pripr emljen ih za lep ljenje. Ukoliko se па delovima mora ju vrsiti izvesni dalji radovi, оуо j ~, naravno, tesko spreciti. U tom sluсаји se па povrsine, radi zastite, prikucaju trake dlvene lep enke ili slicno. Kod montaze okova па ramenjace i druge drvene delove cesto se i pored najvece p azn je desi da se ovi uprljaju zejtinom. ili mascu, sto је, takode; stetno ро dalje lepljenje. U tom slucaju treba delove dobro isprati i ocistiti. То se najbolje postize асе tonom (ponekad se moze upotrebljavati benzin) аН mora biti cist, bez masnoce. Mazanje povrsina: Lepne povrsine moraju se n amaza ti s lotutkala, koji ј е ravnomerno rasporeden па сеl0ј povrsini . N ije dobro, ako izvesna mesta ostanu suva, а па drugim ј е suvise tutkala, jer се l ерlјепја i u jednom i u dгщ~о m slucai Ll n od hacit i. Takode је od v elike "'azn os ti, da li с ето mazati samo jednu lepnu povrsinu ili obadve. О ovome се то dalje dati tacna uputstva. Razmazivanje tutkala svih vrsta se vrsi drvenim letvicama, kod vecih pov rsina П С1r оCiti m lopaticam a (»spaht1om «) ili cetka m a. Kod razmazivanja cetkama r aditi oprezno, jer divl jim razmazivanjem se stvaraju m ehurici koji kvare leplj enj e. Ot vrdivac kod kaorita se ' razmazuje cetkom ili gumеџоm spuzvom. је т

125

Kazeinom se cetinari mazu (jela, smreka, omorika) samo па jednoj povrsini lepljenja. Kod tvrdih liscara, ' ako su delovi uzi od 60 тт mazu se оЬе povrsine, ako su pak siri od 60 тт maze se jedn a povrsina. Qvo vazi, пагаvпо, samo za lepljenje duz vlakana, dok u drugim slucajevima se mazu оЬе povrsine. Kod lepljenja drveta па celu (»hirn«) preporucuje se da se celo drveta prethodno namaze tutkalom gustine 1:3 а posle se lepi tutkalom gustine 1:1 ,8 do 1:2. Debljina sloja kod jednostranog premaza mora biti takva da se struktura drveta jedya providi. Kod dvostranog premaza mora se struktura dobro provideti. Као norma treba da bude ро trosnja 400-600 gr/m2 kod jednostranog premaza i 600--800 gr/m" kod dvostranog premaza. Posle mazanja tutkalom treba delove ostaviti 2-6 min. da se tutkalo uvuce и pore drveta. Posle toga se delovi sloze i ostave. '4-18 min. i tek posle toga se stave и stege. Kaorit tutkalo se maZe па jednu lepnu povrsinu, а otvrdivae па drugu . Ukoliko su оЬе lepne povrsine od drveta razne gustine (tvrdoce), otvrdivac se maze па gu.sci materijal, tako па priтег, pri lepljenju drvene lepenke i smreke otvrdivac se maze па lepenku а tutkalo па smreku. Sa kaoritom se maz8Hje moze vrsiti па dva паБпа i to: а) Istovremeno se mazu оtvгшvас па jednu а tutkalo па drugu lepnu povrsinu i delovi ostavlja:iu 15-45 min., da Ы se mase uvukle u drvo. Da Ц se tutkalo dovoljno uvuklo, odredicemo proЬапјет svakih neko1iko minuta. Prstom dodirnemo tutkalo i ро :lako dizemo prst. Cim se izmedu tutkala i prsta razvlace priblizno 3 ст. dugacke niti (slicno kao kod »gumilesunga«), tutkalo је zrelo za stezanje. Posle toga se delovi sloze i odmah stezu, (najduze posle 15 minuta). Ь) 1 drugi nacin: otvrdivac se maze па jednu povrsinu nekoliko sati (Ш cak dana) pre lepljenja. Tutkalo se maze па drugu lepnu povrsinu neposredno pre. tutkalisanja, а najdalje posle 30 min. (probanje kao pod а) se оЬа dela sloze i odmah stegnu (ali najduze posle 15 minuta). Za koji od ova dva nacina da se odlucimo, zavisi od okol:.. nosti i pogodnosti prema prilikama. Premazi kaoritskog tutkala treba da su 5tO tanji, jer debeo premaz slabo vezuje, kao norma treba da bude potrosnja 50 gr/m 2 otvrdivaca па 120 - 150 gr/m 2 kaoritskog tutkala. Qvo mozemo iskusati sa odmerenom koliCinom, tako da se ljudi upute u potrebnu debljinu sloja i па to treba polagati veliku paznju. Za lzvesnu kolicinu kaoritskog tutkala potrebna је naime odredena пајтапја kolicina otvrdivaca, ра da tutkalisanje bude 126

dobro. Ako namazemo SUVlSe debeo sloj tutkala, prilikom stezanj a се suvisno tutkal0, doduSe, iscuriti, аlј се опо isprati i otvrdivac, tako, da се preostala kolicina otvrdivaca ЫН nedovoljna za ostatak tutkala. Као sto vidimo, ovde пе nalaze samo zakon stednje tanak sloj, kao sto је to sluca j sa kаzеiпоm , gde debeo sloj znaci samol razbacivanje dobara. Da је mazanje Ыl0 ispravno, vidimo pos] e stezanja ро tome, sto се istisnutog tutkala biti и malim kolicinam<l. Nагаvпо , . да ta kоliCiпа moze biti utoliko veca, ukoliko su lерп.с povrsine sire. Ako pri stezanju, naprotiv, пе izade tutkal0, znaci da је premaz Ыо suvise tanak, sto takode nije dobro. Stezanje lepnih povrsina. Stezanjem lepnih роvгsiпа ро· trebna koliCina tutkala se uteruje и drvene pore, а suvisak se istiskuje. Da Ы se ovo postigl0, pritisak mora biti tacno odmeren tj . пј suvise velik пШ pak mali. Qvo se оЫспо ostavlja radnicima, tj . njihovom iskustvu, и rukovanju sa raznim zato odredenim spravama, odnosno пасiпtmа za proizvodenje pritiska. Potrebne pritiske i vremena dacemo nakraju. Pritisak postizemo роmоси eksera i1i raznih sprava koj e деј stvuju ротоси klina, ekscentricne rucice, opruge, navojnice ili pneumaticki. Posto ove sprave pretstavljaju osnov tutkalisanja, to сето ih redom opisati. Pritisak pomocu eksera. Qvo је najprirnitivniji пасјп pritiska za lepljenje. S obzirom па rupe koje ostavlja и drvetu i ћте пе minovno slabi konstrUkcije, upotrebljava se iznimno и slucaju kad se zbog oblika delova rad sa stegama пе moze izvesti па primer, параdпе ivice krila i slicno. Uz to i kad se izrada komplikovanih uredaja takode пе isplati, kao sto је, оЫспо, slucaj kod prototipova i тапјЉ serija. Prvobitno suekseri, ротоси kojih se vrsi pritisak ostavljani и konstrukciji. Pored eksera se uvek uvlaci voda, koja prouzro ... kuje koroziju eksera i drveta, а s vremenom еksегi ispadaju, sto јо!'; vi-se povecava rupe. S obzirom da to pretstavlja izvor sistematskih kvarova, а pored toga ekseri pretstavljaju i nezeljeno р о \'есапје tereta, to danas vise пјје dоzvоlјепо ostavljanje eksera i опј se mогајџ .posle suSenja vaditi. Da Ы se ovo omoguci1o, а ијеdпо da Ы se pritisak eksera bolje raspodelio па okolne pOVl·sine, проtгеblјаvаmо letve ili pantljike od lepenke. Uko1iko smo ргшиdе пi, iz m akojih razloga da izvesne eksere ostavimo и konstrukciji, onda ~eтo и tom slucaju upotrebljavati mesingane ili kadminizirane eksere. Letve sa ekserima: О уо је najrasprostranjeniji nacin za leр]јепје lepenke па· napadne ivice i uopste oplate krila i trupova. Na letvice oko 5 Х 10 mт preseka, od саmоviпеЩ smreke koja пе odgovara za avione, ukucamo eksere svakih 15 тт i to 12'1

tako duboko, da si1jak eksera tacno prOVlrl lZ 1etve (vidi sl. 146\. S obzirom da se pos1e ekseri vade iz konstrukcije, oYde se mogu tlpotrebljavati i gvozdeni. Duzjna eksera uzima se 12-15 тт . Tako priprem1j ene 1etve se ukucaju и jedan, dva, tri ili vise r edova prema sirini 1epne povrsine (vidi sl. 147), Ekseri se ukucavaju

SI. 146 -

Letvica sa ekserima za stezanje pri tutkalisanju

.sasvim i to redom, Sama letva р гј tome igra u10gu podmet aca i r aspode1juje pritisak ravnomerno i па p ovrsine izmedu eksera. Kod jakih krivina је cesto potrebno le tve zarezati popreko testerom da пе рuсајu , odnosno da se ne 10те. Qvo se radi pl'ilikom ukucava nja па samom predmetu , gd e to sarna 1etva zahteva (vidi sl. 148), Ne upotrebljavati suvise debele e ksere, ј ег oni uniste struk turu drveta. Preporucuj e se, zbog 1epseg izgleda, pOgOtO\7U kod bezbojno iakiranih 1eti1ica, eksere и 1etvice ukucavati u sasvim jednakim

SI. 147 - Stezan,je sa letvicama i ekserima

SI. 148 - Na krivinama treba letve zarezati да пе росајо

гаzmа сi mа . U t u svrhu uzmemo jednu 1et v u п а kojoj 1enjirom ·obelezimo tacne гаzшаkе (15 mm).Pored nje sada ucvIstimo 1etve i kucamo eksere. Umesto ovakve letve moze se napr aviti i alat za obelezavanje (ргета s1. 149).

Pantljike za stezanje. Kod jakih krivina ne moze se raditi sa letvama, te se zbog toga upotrebljavaju pant1jike od drvene 1е .. 128

penke 2 тт debljine i 10--15 тт 8irine. Pravac vlakana k od pant1jika тога biti poprecan, jer se tada lako 'savijaju. Ekseri koji su 10-12 тт dugacki, ukucavaju se svakih 10-12 тт. Pantljika se prethodno pokvasi, јег se ekseri onda bolje drze tI lepenki i ne ispadaju. S obzirom da је pritisak sa pantljikama slabiji, upotrebljavati ih jedino onde gde letve, zbog velike krivine, ne hvataju!

/a.::4~ ЈА .J/L.ю,Ј/А

Sl. 149 -

Alat za obelezavanje razmaka eksera

Vadenje Ictvi i pant1jika. Da se olaksa vadenje eksera, sto se vl·si tek kad se tut,kalo dobro o~usilo, preporucuje se da se i z шеdи letava odnosno pantljike i oplate umetnu pri kucanju keрег trake (od platna). Prlikom skidanja se kraj trake omota oko drske cekica i povlacenjem se sa lakocom odvaja letva, odnosno аI'\тепа pantljika.

Sl. 150 -

Vadenje letvica sa ekserima

Ukoliko smo ku'cali bez trake, ротоСјсето se sa tupim dleЫ ostetili oplatu, podmetnemo рагсе letve i rukujemo kao 8to је prikazano па s1. 150. Stege. Tehnicki је ispravnije i ЬOlје se postize prtisak ро тоси stega. Ovaj nacin treba upotrebljavati svuda, gde је to то-

tom. Da ne

9 Vazduhoplovni stolar

129

guce, jer se tako izbegavaju nedostaci stezanja sa ekserima. Уе lik a ј е pl'ednost stega, osim toga, и tome; 5to se sa njihovom upotre bom пе 05tecava drvo i 5to је pritisak uvek zadovoljavajuci. Cak i kod velikih lepnih povr5ina ili kod delova koji treba da S9 pri lepljenju krive mozemo da proizvedemo dovoljan pritisak. Za '~ Q trcba svaka radionica da uvek ima dovoljno stega па raspolozen ju jer се se samo ротос u njih osigurati visoko-kvalitetal1 p r oizvod, 5to је и vazduhoplovstvu od glavne vaznosti. РоdmеtаБ. Glava tanjiric koji prenosi pritisak stega vrlo :ј е malog precnika. Kad Ы njime drvo neposredno stezali роја vile Ы se dve nezgode. Pre svega, sam pritisak Ы se prenosio па d t·vo samo ispod tanjir ica, dok Ы malo daJje lep ak ostao nepritisnut. Та;, о Ы lepljenj e bilo ispl'a vno samo ispod ta njirica, а malo dalj e dгvо Ы osta10 neslepljeno. Dalje, srazmerno ostre ivice tапјiга Ы , pod dejstvom velikog p r itiska, ' ugnj ecile dгlО i time ga o~te Ш е b as na tom mestu, gde jedino dйi tutkalo. Jasno је, da tako Jepljenje n e valja. Da Ы se navedene nezgode izbegle, upotrebljavaju se drveni podmetaci koji, pored toga 8tO te d elove zasticavaju od gnjecenja. lljedno i raspodeljuju pritisak па siru okolinu. Podmetai::e treba upotrebl javati i ' onda, kad se lepe debeli umeci, koji dodu5e, vec ј sami raspodeljuju pritisak . . Za podmetace uzimamo drvene otpatke koji nisu upotrebljivi za samu gradnju. Povrsina, koja dolazi па dzvo, тога biti sasvim гаvпа, ~to postizemo rendisanjem. Paziti, . da па tim povrsinama nema, slucajno, stvrdnutog tutkala. Debljina podmetaca treba da bl.lde dovoljna, tako, da se ne savijaju pri upotrebi. PodmetaCi semoraju stavljati svuda, gde stege dolaze direktno па predmet koji lepimo. Ako је predmet уес zasticen, 8tO. је па pl'.imer slucaj kod rada и kalupima, gde sam kalup pretstavlja zastitu s jedne strane, је potrebno podmetace upotrebiti samo sa druge nezasticene strane. Kad lepimo drvenu lepenku па drvo onda lepenka klizi, §to је cesto vrlo nezgodno. Qvo klizanje sprecavamo ротосu dva do cetiri eksercica (prema velicini komada kojeg lepimo) koje privl'emeno ukucamo . Eksere ne ukucamo sasvim, nego ih ostavimo da vire 3-4 тт. Qst!'im k!jestama onda о!I{;пепlО glave sasvim pri v r hu. Ako sacJ.a mеtпеrrю г-(;dmе t эсе, !соје stеgпепю ротосu stega, ostri krajevi eksera се se zariti и podmetac. Posle sшепја , kada smo podmetac skinuli, klestama onda mozemo uhvatiti za krajeve eksere, koji vire iz predmeta i la~o сето ih izvuci. S obzirom da su glave eksera bile otstinute, podme~aCi ih nisu utisli н predmet kojeg lepimo i tako сето jako olaksati vadenje istih. Postavljanje stega. Kada оЬе strane ргеdшеtа koje tut!calisemo nisu paralelne, pri stezanju se pojavljuju teskoce. Stega 11ije, 130

u tom slucaju, postavljena pravilno (upravno) па povrsllle pri zatezanju i k1izi. Da Ы se sprecilo klizanje, mor аmо podmetace isko-

SI. 151 - stezanje kosib ЈЮvdiпа. Ovakvo nameStanje је neispl'&vn.

Ispl'avno u sluea.ju bIage kosine

81. 153 -

SI. 152 -

18pravno

sluUju

ычe kюsще

81. 154 - IspravnO' i kod velike kosine

.131

kosini povrsine. Na slikama 151-:154 prikazane su razne ргета slici 151 је пёisргаvпо, јщ- pritisak deluje samo па jednoj strani гатепјаСе . Na slici 152 РГl kazana mogucnost је povoljna samo kod malih kosina, dok kod velikih kosina stega klizi. Slicno vazi i za name5tanje ргета slici. 153. Najpravilnije је namestanje ргета slici 154. Stezanje velikih povrsina. Prilikom stezanja velikih povrsina :stegama treba upotrebljavati velike stege koje daju veliki priti.sak, i deblje podmetace koji taj pritisak ravnome rnije l'aspodeljuju. Sto је уеса povrsina, to је, naravno, i teze svuda podesiti podjednak pritisak. Prilikom lepljenja velikih povrsina, pogotovu lep enka; kocl pogresnog stezanja и sredinj' povrsine se stvю'аји zadebljanja od tutkala. Do toga dolazl zato, јег su se stege па јујсата povrsina prve stegle, tako, da kad stezemo stege и sredini, suvisno tutkalo vise пе moze da iscuri sa strane. Ргета tome treba uvek stezati najpl'e srednje stege, ра posie tek опе па krajevima povrsina. Tutkalo је masa koja polako СШ'i i koja је Sl'azmerno zilava, zato ти treba dati vremena da istece ргета јујсата. То postizemo ро stepenim stezanjem, tj. пајрге malo zategnemo srednje stege, ра posle krajnje, ра zatim samo malo ројасато stezanje istim redom itd. Тјте · sistematski istisnemo t\ltkalo iz sredine ргета krajevima. Cesto su daske podmetaca krive . Qvo не skadi, posto се пјЉ stege ispraviti, samo тогато pri tome paziti, kako stavljamo te podmetace па predmete. Krivina тога biti и sredini ргета pred-' metu, tako, da pritisak raste od sred ine ka kraj evima, 5to ј е ргета gore iznetom ispravno (vidi sl. 155а i Ь) . siti

ргета

mogucnosti. Postavljanje

81. 155 а -

132

Stezanje sa podrneta.c em koji је iskrivljen <pOgreSno ь iSipravno

Opruz~ne stege. Код de10va konstrukcija koji su tanki nе mogu se upotrebljavati оЫсnе stege. Pre svega sto su teske, ра' Ы sede10vi zbog toga iskrivili. Potreban pritisak је, takode, mali, tako, да nije potrebna stega sa navojnicom, i tu su vr10 zgodne za гиkоvсшје razne stege sa oprugama. Najjednostavnije su stege koje se upotrebljavaju za susenje rublja (vidi sl. 5). Ol1e, doduse, јmаји vr10 slabu oprugu, аН za

Sl. 156 -

Opruzna stega

najtanje de10ve zadovo1javaju. Mogu se upotre.b ljavati cak i bez podmetaca а да pri tome nе ostete drvo. S obzirom па slab pritisak mогаји se poredati једпа до druge pr-eko cele 1epne povrsine. Nije dovo1jl1o па се1и povrsinu metnuti samo jedl1U takvu stegu. Nesto јасе su opruzne stege prema sl. 156. Ovakve stege sc mogu 1ako izraditi i vr10 su zgodl1e. Jako su zgodne takozvane »u1mia« stege (vidi sl. 4). Као sto se vidi, uроtгеblјаvајu se za tutkaiisanje umetaka u coskovima,

Sl. 157 -

Upotreba klina za steza.nje

plo~a

gde su оЫсnе stege zbog klizanja neupotrebljive. K1este koje se vide па istoj slici и desnom ug1u slше za razv1acenje i namestanje lЗS

tih stega. Da ne bl siljci stega povredili drvo, moraju se stavljati mаН podmetaci od tvrdog drveta ili drvene lepenke.

Klin. Za lepljenje tabli, ploca, а i za razne kalupe, upotrebljavaju se drveni klinovi za stezanje. Oni pretstavljaju najjednostavniji nacin', а pri tome i najbrzi rad. Njihova upotreba se vi'..i.i па slikama 157 i 158.

S1. 158 -

Upotreba klina kod izr.ade rebara.

Ekscentar. Stega koja dejstvuje

роmоси

ekscentra prikazana

је па slici 159. 'Ovakve poluge su vrlo zgodne za izradu raznih kalupa za rebra i tome slicno.

SI. 159 -

Ekscenta.r stega.

Gredica za lepljenje lepenke. Za lepljenje sirokih ploca drvene lepenke mогаmо, ukoliko nemamo narocite sprave па га spolozenju pripremiti 2 drvene gredice, prema slici 160. Као ~to vidimo, letve nisu prave nego imaju blagi luk, da Ы pritisak Ыо dovoljan i и sredini sastava. Luk nesme imati preloma, jer se pritisak и tom slucaju nece prenositi ravnomerno. Sira gredica se uzme za donju podlogu i па njoj ве, sa dva eksera koji se zakucaju van kosine, ucvrsti lepenka. Koslna ве namaze tutkalom i па nju se stavi - druga ploca. Ova se druga ploca postavi tacno prema crti koju smo olovkom izvuk1i па donjoj ploci, i, takode, ucvrsti sa 2 eksera. Posle ве ovako pripre134

mljena lepenka stegne p rema slici 161. \foditi racuna, da l ukovi па gredama leze sa unutrasnje strane, tj. prema lepenki. Podmetnuti hartiju, da se lepenka. пе zalepi za gredicu. Urcdaj za stczanje. Za 1:u tkalisan je sirokih de10va ро debljin l t a kode se upotrebljava uredaj prema sl. 8. Okvir moze biti drveI1

S1. 160 -

Gredice za tutkalisanje drvene lepenke

ili metalan. Pritisak se vrsi роmосu I1avojnice. Ovakvi uredaji s z, poredani и vise redova, upotrebljavaju za lepljenje ramenjaca i drugih dugackih elemenata.

S1. 161 -

Тutkalisa.nJe

drve.ne lepenke

Razne prese. Dalju fazu mehanizacije pretstavljaju razne prese koje dejstvuju sa navojnicama, hidraulicno ili vazdusnim llredajima. Za rиkovanje ovim presama postoje narociti propisi kojih se treba tacno pridrzavati. Pritisci i vremena lepljenja. Prosecno, pritisci lepljenja kod, kazeinskog tutkala treba da budu od 1-5 kg ро ст" . Za cetinare manji, za tvrdo drvo srednji, za delta drvo veci. Pritisak za kaoritska tutkala treba da је nesto veCi. Pozeljno је, da se pritisci mere tariranim gumenim uloscima, oprllgama ili slicno. 135

Tablica potrebl1ih

najpovo1~njjih

pritisaka za

kazeinsko tutka10 - pritisak

postupak tutkalisanja

kg/C,;1"

1ер1јеnје :

kaoritsko tutka10 - pritisak и kg/cm 2

1) Tutkalisanje (lam ~ liranj e ) pojascva r a m cnj aca krila i trupa, шn еt аkа i slicno. а)

Cetinari (omorikR, smreka itd.)

2- 3

3- 4

Ь)

Tvrdi lista ri

3-4

4- 5

4-6

2- 3

3-4

Pojasevima ramenj aca od oplemenj enog d r ·'i eta

4- 5

4- 6

Okvirima, r ebrima ma10g preseka

1- 1,5

1- 2

с)

Oplemenjel1o drvo (delta, b alil1it itd.) .

2) Tutk alisanje 1epel1ke sa: а)

Ь)

с)

pojasevima ramenjaca od p1emenjenog drveta

nео

detaljima

d) Op1atnja'1anje krila i repa (и zavisriosti od krutoce i raspona роjedinih e1em enata)

0,3-·3

3) Tutkalisanje · blokova za e1ise

4,5

4) Tutkalis anje kore i · f11rnira ili 1 е p enke pneumatickim nacinom (то nokok)

2,5--4

0,5--4

Vrlo ј е vazI10 i vreme drzanj a p od pritiskom. Ukoliko pritiske nе mozemo tac110 meriti, treba predmete ostavljati najman.1 e {) casova pod stegama. Najduze posle 20 casova treb a predmete osloboditi pritiska, ј ег , и protivnom, moze doci do t ra jnih deformacija drveta. Kaorit veze brzo i stege mozemo sk idati v ec pos1e 1--5 casova, 8to zavisi od temperature. 136

Tablica potrebnog vremena stezanja

zavisnosti od t empe-

г аtuге:

kazein vreme и h

Operacije t emp .

12-20 0 С 21-30 0 С

kaorit ,' reme и h 10 0 С 15 0 С 20 0 С

1) Tutkalisanj e cetinara (sm reka,

omorika)

4- 5

2- 3

0.5

2) Tvrdi listari (breza , buk va,

jasen) i lepenka Tutkalisanje d elova sa istovremenim hladnim savijanj e m 4) Tutkalisa nje oplemenj . drveta sa obicnom, i sa drvenom lep enkom

5-- 6

3- - 4

6·--7

3ј

Као 5t o vidimo, za kaoritska tutkala su potrebna vrem ena dosta povoljnija. Ukoliko se pri tome delovi grej u , v remena se jos vise skracuju. Vreme do obrade takode је razlicito kod raznih tutkala . Tako је za kazein posle vadenja ispod· stega potrebno da р ге d m e ti stoje najmanje 12 do 24 ca sa, sto opet zavisi od slo'tenosti ј sirine lepnih povrsina. Kaoritsko tutkalo dozvoljava obra du од та ћ posl e skidan ja st ega (pritisk a), а Н ј е ip ak p rep oruCljivo д а se obraаu ј е t ek п а 6 casova posle tutkalisanja . Skidanje tutkala Јсој е је iscurilo sa strane в е sm e se vrsiti о дт а ћ. U susenju tutkalo povlaci п аtгаg u lepn e p ov rsine taj visak koji ј е iscurio. Sk idanj e se sme vгsiti ро т ос и »spaht Je« najranij e 1 cas posle stezanja . I sрi г апје vodom ili r aznim h emikalijama пiје dozvoljeno.

Paznja! Posto su tutkala па r az nim bazama (kisela, alkaJna), ne sm e se mesati k azein i kaor it. Т о j est, b a r n e sme па istoj gГl.lрi k ao sto su krilo, r ep i1i t r up. Pri opravci se о ovom т ог а · narocito voditi racuna . U izuzetnom slucaj u se d elovi mogu opravlj ati kazeinom , ukoliko s u prvobitno leplj eni kaoritom , ali obra tno n i l~. k om sluca.; u.

5. Kondicioniranje vazduha i detalja u proizvodnim prostorijaJ:J.a Uravnotezena vlaga. Dгvо је zbog svoje higr os!copnosti v rlo osetljivo па sadrzaj vlage и atmosferi i zbog toga on o уеота brzo upija i1i ispusta vlagu u odnosu па vlaznost okolnog vazduha . 137

Svak om datom procentu vlage u vazduhu odgovara ооге ·d eni procenat vlaznosti dr"veta (cim se drvo izv esno vreme zadr zi u d atoj prostoriji) , а koja se zove u r avnotezenom vlagom. Odnos stanja ravnoteze drveta па da toj vlazi i temperaturi se moze odrediti ро di jagramu. (Vidi sl. 162). Uravnotezena vlaga drveta koja odgovara datim tehnickim uslovima postize se ili kondicioniranjem vazduha u ргоizvоdпi ш prostorijama . Ш k ondicioniranjem dxvenih det alj a ili, 5to је пајЬоlје, kombinovanjem оЬа ova nacina. ~,

,'Ј"

{Х

Ји 4(Ј

~ "-

7(Ј

~ bO

::;ј ЯЈ

...

110

• "z

Ј{}

l4 fIl

5 Ј

lIJ

/(Ј

12 111

11/

/fИ,РftfАТ{/RА

Sl. 162 -

й1

/Ю

~AZPtllIA С·

Dijagram zavisnosti vlage drveta od temperature i оо vlage vazduha G

Kondicioniranje vazduha u proizvodnim prostorijama mora tako pode5eno, да temperatura i relativna vlaznost vazduha odgovaraju u ravnotezen oj vlazi !irveta u granicama od 8-12%. Pri tome тога bezuslovno biti ispunjen sledeci uslov: vlaga drveta тога u procesu proizvodnje rasti оа trenutka ulaza u proizvodnju до zavr·5ne f aze sklapanja aeroplana (letilice). и- vezi sa ћ т relativna vlaga u radionicama za izradu d etalja тога biti т апја od vlage u odeljenjima za sastavljanje. Sve proizvodne prost6rije moraju biti snabdevene h igrometrima (spravama za k ontrolu relativne v laznosti vazduha) иоЫ cajenog tipa парг. Augusta, Asmana ili dr., koji иоЫсајепо rade па principu suvog i vlaznog termometra, Пi, 5to је mnogo pogodnije, sa higrografima i t ermografima tj. spravama koje па traci stalno beleze vlagu i temperaturu.

ЫН

138

Brzina strujanja vazduha u kondicioniranim prostorijama koje sluze za radionice treba da bude od 0,2-0,5 m/sec, а u su,s ionicama od 4-5 m/sec. Normalna vlaznost vazduha u radionicama treba da bude oko 55% па tеmрегаtuгi од 20 С, а to оdgоvага uгаvпоt еzепој vlazj drveta od 10%. Glavna te5koca u kопdiсiопiгапјu prostorija је stvaranje kondenzata па prozorima i zidovima, 5to pocinje kod 45% relativne vlage vazdt!ha. Оуо se otklanja dt!plim prozorima, specijalnom izolacijom zidova i postavljanjem t!redaja za skt!pljanje kon0

dепzаtа. Копdепzаt se пе pojavljuje, kad је геlаtivпа vlaga vazduha 30%. Pri tome је urаvпоtеzепа vlaga drveta 60/0, 5to је погmаlпо suvise Ilisko. Zato se ве dozvoljava relativna vlaga vazduha ispod 45%, 5to odgovara u ra'!notezenoj vlazi drveta od 8%. Za kondicioniranje vazduha sluze specijalni шеdајi koji istovremeno zagrejavaju ili hlade vazduh u prostoriji, odrzavajuci stalnu роtг е Ьпu tеmрегаtuгu sa odgovarajucom vlagom, а sluze u isto vreme i za ргоvеtгаvапје. Kondicioniranje gotovih detalja se vrsi uglavnom, samo kod velikih delova, kao парг.: lameliranih pojaseva гатепјаса, lаmе liranih velikih umetaka, celih гатепјаса krila itd. Pri lepljenju veceg Ьгоја tankih lamela t!sled upotrebe ге lativno velike kolicine tutkala, u odnosu па drvo, unosi se u drvo velika kolicina Ylage koju drvo upija iz tutkala, 5to povecav а srednju vrednost vlage u drvetu. Qvo povecanje vlage usled Iе рЈјепја izaziva neujednacena uпutагпја naprezanja u p ojedinim lатеlата i negativno utice па opstu cvrstocu slepljenog dela. Qsim toga, cesto izaziva krivljenje i рисапје. Оуа unutarnja naprezanja Ысе пајтапја, ako slepljenideo bude imao srednju vlaznost, ргј blizno jednaku propisanoj vlazi u eksploataciji (11010-14°/0). Povecanje vlage prilikom lepljenja zavisi od pocetne vlage debljine pojedinih lаmеlа i vrste i паЫпа lерlјепја. Najpogodnija pocetna vlaga lаmеlа је promenljiva velicina i zavisi od konstrukcije samog dela i tehnologije procesa. Prep'olгисије se pri lameliranju za lamele do 3,2 тm deblj lne uzimati drvo sa minimalnom vlagom od 5-80/0, а za lamele ргеkо 3,2 mm debljine - drvo 8-12% vlaznosti. Kondicioniranje se vr5i u specijalnoj komori (vidi opis u glavi 1) pri relativnoj vlaznosti vazduha 50-55°/0 i па temperaturi od oko 32 0 С. Delovi se u komori drze od 5~6 sati do 3-5 dana, zavisi od паЫпа lepljenja i ve1icine dela. Pri lepljenju pod presorri sa dijatermickim uredajem za greјапје trajanje kondicioniranja је neko1iko sati, ali s tim, da srednja temperatura ohladenog dela spadne u komori па 20-25 0 С. 139

6. Vestacki materijali Ма da је potreba ve5tackog materijala prilicno korisna, ipak se пе primenjuje dovoljno. Ти mislimo narocito па slojaste materija1e, koji mogu sa uspehom da zamene ostali tezi materijal. Мога se teziti da se ovi materija1i 5to vi5e uvode kako и gradnji aviona, tako i za jedrilice. DodU5e, materija1 је propisao konstr uktor, аН сето cesto тосј da и samoj fabrikaciji izvesn e mate rijale zamenimo sa povoljnijima. Pri tome је naravno u s10v : dobro poznaуапје osobina materijala, kako propisanog, tako i ovog koji hoсе то da upotrebimo umesto propisanog. Fiber и plocama se upotrebljava kao zamena lakih legura za b en zinske spremnike (rezervoare), za drzace komandnih zica, k upo1e sedi5ta itd. Sipke i cevi se upotrebljavaju za raZIle саше, icz.ista i slicno. Мога se cU'lati и suvim prostorijama па погта1пој t empera tllri. S eccl1je tankih ploca (do 2,5 тт) vr5i se n ajekonomicnije makazama. Deblj e ploce se, medutim, testerisu trakastom testeгот ili kruznom testerom ili rucno. Zubi mora da budu 05tri i razmetnuti. Rucne t estere: nazublj enost 5 тm , debljine 0,7- 0,9 тт. Trakaste testere : nazubljenost 7 тт, debljine 0,9-1 тт , sirine 25 тт , brzine secenja 25- 30 m/sec. Kruzne testere: пи zublj enost 7 тm, precnik 200-350 тт, brzina secen ja 35- 40 m /sec. Preporucuje se busenje 110rma1nim SS burgijama. Ugao ostreпја treba da bude otp.ri1ike 1350. Brzil1a оЬгtапја od 30 do 40 т/тјп, а samo ротегапј е burgij e sa brzinom kao kod Љг е!1оg I;vozda. Busenj e se vrsi sll\Tim putem. Fiber se moze takode turpijati i rendisati slicno kao drvo (гепdisапiе rucno ili dyostrukom rendisaljkom). S avijanje tankih listova mozemo vr8iti b ez ikakve pripreme, [непо ili па оЫсп јт masinama za savijanj e lima. Ukoliko savlјапје пјје b espr ekorno. moze se ovo 01ak8ati kva8enj em materija1a, a1i samo па savijHtku. Debe!i fibe r se savije presovanjem istjm ро s tио 1 ц)m kao pri izvlacenju. Za izv1acenje se fib er l1atopi и vodi оЫспе temperature i. to 1lh-2 sata za 1 тт debljil1e. Posle se fiber i a1at l1amazu gгаfitоm ili lojem i tek se pos1e presuje odnosno iZ\7]aci. Izvuceni deo se naipre opsece i 12 sati ostavi па susenjH па t em peraturi 65-70 0 С . Fiber se lepi kazeinom ili smolnim tutka10m . Za lepljenje \raze ista pravila kao i za drvo. SII\:il!sta hаrЩа i platno. Za пјЉ је uglavnom, isti postupak obrade ра сето ih zajedno obuhvatiti. Dobijaju se и obliku

140

ploca i cevi. Slojasta hartija se upotrebljava za spremn.ike, ZCl pojaseve (umesto gurtni), za izolacione ploce, kod smucki za ро \Tsinu itd. Slojasto platno se upotrebljava za tackice, dugmad , rucice i tome slicno. Cuva se и suvom па normalnoj temperaturi. Za secenje vaze sliсф uputi kao i za fibel', по s tim, da zubi moraju biti 05tri i не smeju biti r azm etnuti. Dalje se preporucuje otsisavanje pra5ine. Debljina kruznih testera treba da bude: З тт debljina testere za 0,5-4 mm debljine рЈосе 4 mт 5-8тт 5 тm" '" 10 тт i ргеk о . Ви5 епје se vrSl Ьигgiјаmа sa stгmоПl navojnicom. Ugao О5 ћеl1ј а treba da bude 70". Brzina obrtanja 15-20 т/mјп. Kod dubokih rupa се5се vad.iti burgiju i oduvati (l1ajbolje komprimo vanim vazduhom) prasinu i pilotinu. Pri tuгрiјаl1.ји је potrebl1o ploce stcgnuti izm ed.u 2 lepenkc (ili drvene ploce). Тјm е se postignu glatke ivicc. Savijanje ј е mogucl1o za ploce do 1 тт debljine. Da se ploee l1е bi povratile, potrebno ih је zagrevati. Slojasto platno se moze obra divati takode i на strugu. Pl'i tome brziHa l1е sme ЬЩ suvi5e velika, jer se 1102 jako greje, brziпа 0,8-0,9 m/sec а pomcranje noza 0,3-0,5 mm ро obrtal1jll . Uga o noza 60~, 5to је mnogo vi8e nego kod eelika. Kompli kovan e komade treba, takode, stegnuti izmedu 2 ploce. Tutkalisanje slojastog platna vr8i se l1ajbolj e kazeinom i рг! tome treba pov r8ine jako rapaviti. Tutkalisanj e пјје naroeitog kVClliteta i razdv a ja se pogotovu kad su delovi optereceni l1a k idanj e. Tutkalisanje slojaste hartije bolje је i sigur nije od pl?tl1.a i оЫепо popuSta hartija, а пе lepak. Za tutkalisal1je se moze иро trebljavati kazein i smolasti lepkovi. S obzirom da se hartija prilik om opter ecenja па kidanje lako razdvaja, treba delove od hart ij e koje n alepljLljemo, па ivicama dobro iskositi (seftovati). Ко д nalepljivanja coskova (profila) slobodne krajeve osigurati sa ро jednim zakivkom. Tutkalisanje slojaste hartije vr5i se slicno kao i drveta . R a pavljenje lepnih povr5ina se vr5i ljutikom (srednji broj) , а т о , ' :.! dosta duboko zahvatiti. Pri tome mora biti sasvim otstranjen gor nji sloj smole. Da 1i је to ispravno uradeno, ispitacemo prevl aceпјеm ruke gore dole ро povrsini. Usled toga se sitne dlake що raju eas podici, еэs spustiti, 5to se vidi па promeni Ьој е (sli cn ~) kao kod kadive). Slojasta hЭЈ'tiја i platllc se Пlоgu takoder tutkalisati теаи БОЬПО kao i sa drvetom i dгvепоm lepenkom.

141

Slojasta hartija ili platno ' se, dalje, mogu vrlo dobro spa~ jati zakivcima. U tu svrhu najbolji su aluminijski ili duralni zakivci.Zakivanje se vrsi ро istim propisima kao kod limova. Slojasto drvo se upotrebljava za izradu jako napregnutih delova гатепјаса (gde se prikljucuju okovi), raznih umetaka, dijafragmi itd. Secenje se vrsi па trakastoj ili kruznoj testeri. S obzirom па роуесапи tvrdocu sJojastog drveta treba da su testere tvr<1e i Cv'rsce (deblje). Trakaste testere: nazubljenost 5 тт, debljina 0,9-1 шm, sirina 25-30 тт sa razmetnutim zubima, dobro пао strenim. Brzina secenja 25-30 m/sec, а brzina pokretanja materijala 1~8 m/sec. Ploce do 15 mm se bolje seku па kruznoj testeri пајтапје 4 mт debljine i 350--400 тт precnika. Brzina secenja 55 do 70 m/sec, а Ьгziпа pokretanja materijala 3 m !min. Ргероги сије se pojacati kruznu testeru па 2 ploce tako, da ostane slobodno 100 do 200 тт od ivice testere. Rendisanje se moze vrsiti па jedno-ili dvostranoj rendisaljki sa sto таl1јот brzinom ротегапја materijala. Dubina sloja пе treba da bude уеса od 1 do 2 тт, јег se iпасеџоz brzo tupi. Glodanje se vrsi ротоси glodaca koji se upotrebljavaju za metale. Pri tome brzina rezanja treba da bude 50-60 mlmin kod bl'zorezuceg celika. Sa plocicama od tvrdog metala moze se Ьгziпа popeti па 200-230 m/min . Busenje se vrsi burgijama sa uglom 90-1000. Вгој obrtanja 400 do 600 obr/min sa brzinom busenja 2,5 do 3 mm/sec. Tutkalisanje se vrsi kako kazeinskim tako i smolnim tutkalima. Pri tome paziti da se tutkala kod raznih operacija пе те ~aJи, nego da se ostane kod jedne vrste. Lepne povrsine tl'eba. dobro rapaviti sa ljutikom Ьг. 0-2 ili peskiranjem ротоСи komprimovanog vazduha. U slucaju upotrebe kosog spoja ovaj da bude u srazmeri 1 :20 do 25, sto znaci, znatno vise nego kod obicnog drveta. Pritisak i vreme pritiska treba da bude dvostruko Cd onog koje је propisano za smreku. Sva ostala uputstva su 'slicna kao kod tutkalisanja drveta.

7. Providni vestacki materijali Celuloid se u poslednje vreme sve тапје upotrebljava za zastakljivanje pilotskih kabina. Razlog је njegova nepostojanost i higroskopnost. Vremenom pozuti i kad upije vlagt iz vazduha оп se jako talasa. Tako smo prinudeni da cesce тепјато izvesne delove ili сеlџ kabinu i time se brzo preplacuje njegQva :.prvobitna niza сепа. Medutim se mnogo upotrebljava za razne рго vidne poklopce, kontrolne гире, drenazne гире i slicno. 142

Celuloid treba cuvati u suvim prostorijama па normalnoj t.emperaturi. Treba ga sloziti vodoravno, da se ne Ьј talasao. Seeenje se, s obzirom da za nas do1aze u obzir samo tanke р10ее najvise do 3 mm, moze vrositi sa makazama i sa obienim nozevima ili nozevima u obliku toekiCa. · Manji sedelovi za serije vr10 dobro mogu stancov (1~i obienim a1atima, па ekscentar presama. Savijanje u jednoj ravni se obieno moze vrsiti па hladno bez daljeg. Kod jakih krivina ce1u10id prethodno zagrejati па 50 do 60"С. Savijanje u dve roavni (sferne povrsine) trazi uvek prethodno zagrevanje materija1a i to па 80-100 0 С. Zagrevanje se moze vrsiti toplim vazduhom i1i vodom . U &lueaju zagrevanja vodam tempera tura пе sme prelaziti 80"С, јег јпаее materijal postaje mutan. Rad kod zagrevanja vazduhom kao i izradu kalupa i opsta pravi1a opisacemo kod pleksi stak1a. U zagrevanju vodom treba ka1upe пајрге zagrejati и vodi. Onda se medu 'ka1upe stavi hladna р10еа celu10ida i sve skupa zagnjuri u vodu i brzo stegne. Сјm su stege evrsto zategnure, brzo sve izvaditj i ostnviti da se pod stegamGi ohladi. Gotov predmet izvaditi tek posto је temperatura spa1a па norma1nu, jer Ы se inaee predmet deformisao. Paznja: ako se ploee dugo zadrzavaju u toploj vodi, povrsina postane пе providna (m1еепа). Izv1aeenje se vrsi alatom koji ima plocu za pridrzavanje mа terija1a (vidi sl. 163). Materijal kao i a1at se moraju prethodno zagrejati па 90-100 С. Posle izvlaeenja opet sve ohladiti ра tek 0

Sl. 163 - Alai za izvlacenje celnloida. Ploia za pridriavanje materijala sa oprugom

onda vaditi gotov komad. Сео postupak se radi па naroNtim рге sama sa top1om vodom. Po1iranje se vrsi plocama od sukna precnika 350-500 mт ргј 1300-1500 obr/min. Mogu se upotrebljavati obicne paste za po1iranje ili pasta od beckog kreea i glicerina. Pleksi!)taklo se upotrebljava za pilotske kabine, razne kupole, prozore па putnickim avionimlJ, itd. 141

Сцvапје se takode vrsi па normalnoj temperaturi и suvim skladistima i to slozeno vodorayno. . Pleksi staklo је materijal koji је jako osetljiv па mehanicke povrede povrsina. Potl'ebno је da · budu svi stolovi, ploce masina itd. oblozene Шсот ili imitacijom jelenske koze tako, da se prilikom , rada povrsina ne oste-ti. Radne povrsine stolova o(;isti ti od prasine, strugotine i ostalog. Preporucuju se pokretne radne daske koje se za vreme obrade pleksistakla теси па stolove. Kad se ne radi sa pleksijem, опdа se skinu i cuvaju и vertikalnom polozaju u ormanima, da se и presvlake ne uvlaci prasina. Povrsine ploca ·su obicno zasticene hartijom, koju proizvoдас zalepi sa оЬе stгапе pleksi stakla i to ne treba skidati dok se ploce seku, buse itd. (jedino tTeba skiпиti pre savijanja па kalupima). Ukoliko te hartije пеmа, mozemo је sami zalepiti. Uzme sc рorоzпа llartija bez tutkala (nestampana поviпskа Iшгtiј а) i zalepi se gliko'l nim stirkovim ili Ьгаsпо-gliсегiпskim lepkom. Prethodno dobro ocisti ploce. L epak se maze sirokom mekom cet:кот па staklo i па hartiju. Posle lерlј епја staklo se susi па зо с и policama и stojecem polozaj u ili obeseno . Posle za'vrsenih га dova hartija se skine cistom t oplom vodom. ОЬеlе zаvапје se yrsi silom, zlletom ili drugim ostrim рг ед шеtоm uz ротос drvenog ili шеtаlпоg sablona. Kod komp1ikovзпih oblika se velicina sablona dobija geometriski ili pokusom. Ргј tome se za jednostavno savijanje dodaje za оЬгади па sve duzine dodatak od,2-3 ccblj ine. Za delove koji se savijaju и dve гаvпе i ostale komplikoval'le delove dodatak је 2~3 debljine -+ јБ тт. То s obzirom da s€ па krajevima uvek . stvaraju bore. р.а da tako one ne budu и samom komadu. Osim toga, clobro је ivicu talasasto opse ci, jer se time роstigпе ravnomer:ilO паЫгапје ivicэ о

рlоСз.

Secenje pleks.i stakla mozemo najjednostavnije vrsiti (slicno stakltl) ostrim celicnim s ilom kojim 5- 10 puta prevt:сето ргеко рlоСа. Kad је kanal dоvоlјпо dubok, рlоси prelomimo. Ovako mozemo seci i krive linije. Deblje рlосе lakse secerno testera:Ha. Pojedine komade secemo гuСпшr. testerorn debljine 0,6- ·0,8 щm, zubi 0,5 тт visoki, rastojanja 1 тт. Za serisku proizvodnju se medutim ekonomicnije sece па kruznim ili trakastim testerama (krive linije) . Zube ne . treba razmetati (Пi rnаl0 razmetnuti), ali тогајu biti dobro naostreni. Kruzne testere 300-350 тт precnika sa finim zubima, brzina rezanja 40-60 m/sec. brzina pomeranja materijala mala . Trakaste testere sirine 20 тт sa finim ztlbima za debljine ploce do 5 тт, zubi 0,6-1,5 тт. za , deblje ploce zubi 2 тт. Brzina rezanja 15 m /sec, brzina ' рn meranja materijala 1-2 mjmin. оЫспот

144

ВUБепје se VrSl гuсшm Ьшiliсаmа ili mёlSinama sa 700·1400 obr/min. Ugao ostrenja l1ajbolje 140', ali taj zavisi i od debIjine materijala. Као pravilo vaZi да siljak пе sme izaci iz mа terijala dok nisu rezace ivice .burgije шlе и materijal (vidi sl. 164) .. Rupe precnika preko 10 mln treba prethodno Ьшiti sa 4--6 mт burgijom~ Pritisak па burgiju treba da bude mali, tako, da burgija busi brzinom 0,05-0,5 mm/obrtanja: Н1аоепје t ecnoscu

SI. 164 а

Ugao ostren.ia. burgije za pOgfeSno

bnSeвje ь

ple!;:si stakla iв;ргаvпо

пјје

potrebno, аН kod dubokih rupa ћ'еЬа сеБсе vaditi burgijLl i otstraniti ostruske. S obizrom-na veliki koeficijenat г аs tеzапја ple ksi stakla rupe treba да budu nesto уесе од zakivaka Вј za:\>rtnjeva. Glodanje је potrebno kod оЬгаdе ivica (vidi. s l. 165) i vrSl se masinama koje imaju 5000-7000 оЬг /rniп. ОЫспо se vrsi i.z

ј.

SI. 165 Razni vidovi ivica ptoca. od pleksi stakla

dva hoda; dгugi hod svega 0,5 тm duboko, да Ы оЬгаоеl1а ро 'vrsina bila cista. Hladenje satecnoscu nije potrebno. Savijanje pleksi stakla se vrsi zagrejarrim plocama. Kod krivina sa velikim precnikom је potrebno zagrejavanje па 50-70 С а kod malih precnika, isto kao i kod delova kriv'lj enih u dva 0

10 Vazduhoplovni stolar

145

pravca, potrebno је zagrevanje па 100-150 С. H1adno savijanje је moguce samo kod sasvim blagih krivina. Za ispravan rad је potrebno imati orman za grejanje i so1idne ka1upe. Qpisacemo prethodno ovaj pribor i pos1e samu operaciju, odnosno rad . Grejanje se пајЬо1је vrsi и narocitim ormancicima sa top1im vazduhom (vidi sl. 166) ili роmосu sijalica sa infracrvenim zracima. Ploce se obese vertikalno ili poloze horizontalno и fijoke

81. 166 -

Ormance za zagrevanje pleksi stakla

koje su presvucene mekim filcom ili imitacijom jelenske koze. Qvo poslednje је potrebno da se ne Ы pojavili и materijalu otisci od podloge.· VаzduЪ se и komorama zagreva sa strane elektricnim putem i роmосu ventilatora uЬасuје preko 'filtera и orman~e . Raspode1a vazduha moга biti ravnomerna, da ne Ы doslo do те stimicnog pregrejavanja materijala. Zagrevanje роmосu tecnosti (voda sa so1ima, ulje itd.) se ne preporucuje jer se р1осе ne mogu dobro osusiti. Tecnost koja ostaje па ploci, stvara paru koja kvari .povrsinu, odnosno providnost stakla. Kalupi za savijanje i izvlacenje (kod krivina и dve ravni) se prave od gipsa, drveta, raznih plasticnih masa i ponekad od lakih legura. Najcesce se unutrasnji kalup pravi od drveta а spoljasnji od gipsa: Ako је, deo, koji treba napraviti, mali, napravimo drveni ka1up tacno ргеmа njegovoj unutarnjoj konturi (povrsini). Kalup treba da bude bez ikakvih mana , jer Ы se inace ' one videle па staklu. Povrsinu kalupa dobro izglacamo (slajfujemo) i lakiramo' vise puta. Kontra-sablon uradicemo najbolje и gipsu. Uzmemo .sanduc€, napunimo ga sa testom od gipsa i и njega uti146

snemo drveni kalup (vidi s1. 167), koji smo prethodno namaza1i tankim s10jem vazelina (da Ы se drveni ka1up mogao 1ako izvaditi). Napominjemo, d q је drveni ka1up potrebno izraditi za 1-2 ст veci, јег se stak10 па ivicama uvek та10 паЬога. Time doЫјето mrtvi pojas za talase, koji mozemo posle otseci i ostane пат g1atka povrsina. Za izradu kabina od vise komada pojedinih р10са izradimo od drveta zajednicki ka1up (opet ро uputarnjoj konturi). Kad је dobro obraden (ug1acan) пајрге сео ka1up' »kitujemo« i pos1e 1а kiramo (opet nekoliko puta). Pos1e se па ka1upu ucrtaju pojedine р10се i to opet vece za 1-2 ст. Ка1ир se namaze vazelinom i

S1. 167 -

Kalup za

iпlа.Сеnjе

pleksi stak.la

ротоси

ramova штето odlivke u gipsu, kao sto se to vidi па sl. 168. Izv1acenje mozemo vrsiti izmedu drvenog ka1upa i ka1upa dobijenog od gipsa ili, sto је јоS Ь01је ргета kalupu od gipsa па pravimo nov kontra ka1up, opet od gipsa (vidi па slici 168 d01e) .. Ovakvi dupli ka1upi zgodniji su za da1ji rad i stezanje. Tako<1e se ргеРОЈисије da se ka1upi \presvuku mekim suknom, filcom, je1enskom kozom ili imitacijom je1enske koze, јег se time isprave sve greske obrade ka1upa. Na taj nacin smo sasvim sigurni da сето prilikom izvlacenja dobiti besprekorne povrsine stakla. Izv1acenje па kalupima, kao sto smo ranije napomenuli, vrsi se posle zagrevanja ploca i to najbolje па 110 -120 0 С u roku od 15 minuta. Preporucuje se da se i kalup zagreje. Kad se ploca izvadi iz peci, saceka se nekoliko sekunada i onda se опа stavlja izmedu kalupa. Ротоси stega se brzo stegne i ostavi da se hladi . Sila па stegama пе sme biti suvise jaka, јег pod dejstvom velikog pritiska staklo izgubi ' па optickim svojstvima. Pod stegama treba predmet ostaviti sve dok se пе ohladi па зо с. Posle se izvadi i dalje obraduje. о

10'"

147

Lepljellje se VrSl рот о си narocitih lepkova koje isporucu.i ll fabrike pleksi stakla. U nedostatku toga mozemo napraviti lepak od opiIjaka pleksi stakla. Rastvorimo ih u ledenoj sircetnoj kiielini, mravljoj kiselini, dihloretonu ili sШ:nо. Lepne povrsine то l'aju tacno prilegati jedna uz drugu i biti ciste (oprati sa spiritusom). Posto lepak osteti staklo, dobro је prethodno nalepiti traku od · cvrste hartije 25-50 тт siroku pored same lepne ро-

SI . 168 -

Kalupi za izvlaeenje slorlenih

kощаdд

\'rsine (ostaviti 0.75 тт zazora). Као lepak za hartiju moze ро sluziti lepak od stirka, neutralan ргета gorl1jem lepku. Posle toga se lepak namaze cetkom па staklo. Ploce se stegnu sa malim pl·itiskom (1-3 kg/cm 2 ) i ostave bar 6 sati па normalnoj temperaturi. Posle toga se skinu stege, а predmet ostavi па dalje susenje bar 24 h pre dalje obrade. Ukoliko .smo mazali debeo s10j Ie::pka, оп се iscнriti. Nekoliko minuta posle stezanja, ocisticemo suvisni lepak ziletom i1i dr ugim ostrim predmetom. Poliranje se vrsi mekom рlосот sa narocitom pastom, za ро lit'anje pleksi stakla. Precnik рlосе 300 mm sa 1400 obr/min. Pastu nanositi utankom s10ju i paziti da se ploca suvise n e zagreje.

IV. G 1 а v

IZRADA DELOVA 1.

Ке Ь

Rebra su osnovni deo kriIa. Опа prenose vazdusne sile sa oplate krila (platnene ili od drvene lepenke) па loamenjace. Коп struktivno опа · su izradena vrlo lagana i cvrsta. Iтато ргШса п bl'Oj raznih konstrukcija koje se dele u dve glavne skupine, ргета rasporedu drvene lepenke, i to kutijasta i T-геЬга. Kutijasta ге Ьга јтаји u sredini letvu а sa strane drvenu lepenku, dok T-геЬга u sredini lepenku а sa strane letve. Kutijasta rebra su jeftinija za izradu i opravku, T-rebra su оЫспо nesto laksa. Rebra mogu, dalje, bi'ti ukru~ena ротоси \rertikala i dijagonala od letava ili umesto toga imaju stene od drvene lepenke. Na slici 169 imamo prikazano nekoliko na cina izradc геЬага . Daske za kalup: Rebra se rade u kalupima napravlienim od jakih dasaka. U tu svrhu uzmemo dasku debljine 2-3 ст, dovoljne velicine i па пјој iscrtamo oblik rebra. Povrsina daske тога bti glatko obradena, bez tragova tutkala ili drugih necistoca. Kod izrade (и manjim grtlpama) pojedinacnih letilica. uzmemo оЫспо dasku koju propustimo kroz rendisaljku. U fаЬгik аmа а i kod g!"upa koje stalno rade letilice, m edutim, bolje је uzeti dasku koju s оЬе strane oblepimo drvenom lepenkom. Na taj пас ј н dobijemo solidan kalup koji se песе vitoperiti i koji се ostati l1 е Рl'отепјеп, bez obzira па promenljivi uticaj atmosfere. Ovakav kalup moze da sluzi dugi niz godina i sa potrebnim prepravka ma za vise raznih tipova ietilica. Crtanje kalupa. Posto геЬга daju krilu oblik od koga u stvагi zavise aerodinamicke osobine letilice, to treba, ргilikоm сг'" tanja геЬага па kalupe, ta<:no raditi. ОУО vazi l1aro<:ito za obris rebra k ao i za propuste (prolaze) ramenjaca. 140

Obrise rebra dobijamo obicno iscrtane u pravoj velicini, te treba takav crtez samo tacno prekopirati. Uzmemo dasku koju smo pripremili za kalupe i па nju razapnemo crtez obrisa rebara. Ispod crteZa poredamo indigo hartiju i sa siljatim drvetom ili obicnom olovkom prekopiramo obrise, IftJТlJ4J!A

ШIJIi'А

PIi'/'.fclf а

IfU/Ii'A

РА>'"1 т1

(!ZJ~1

d'1CSJ- ~

~C'J.$a~

--- -

.~ -- ---

"- - -

51. Ь с а

169 -:-- Razne konstrukcije reba.ra sa ug10vima оо drvene 1epenke s.a pojasevima od drvene 1epenke sa stenom od drvene lepenke

:srednje linije i ostale naznacene linije i tacke. Sada skidamo crtez obrisa геЬаrзi indigo i nacrtamo па kalupu sve vertikale, dijag onale itd. Raspored оуљ је obicno dat па odvoj enom crtezu koji је iscrtan u manjem merilu, te se sa njega n e moze direktno ko;pirati. Cesto se umesto crteza obrisa геЬ ага daju brojcani podaci za rebra sa skicom. U tom slucaju najpre tacno ргета skici na nesemo sve naznacene tacke. Sada uzmemo ravnu letvu preseka 5ХI0 тт sa pravim vlaknima. Ти letvu па prednjem kraju stanjimo sa rendetom tako da bude pocetak letve 2 Х I0 тт. Оуај kraj sluzi za crtanje jakih krivina па nosu геЬга. Tako ргјрге mljenu letvu postavimo duz nacrtanih tacaka i opteretimo ротоси :tegova ili zakucamo eksere. Da Ы se иуегШ da и samoj letvi nema preloma, kontrolisemo sa okom иzduZ letve, slicno kao kad рго уегауато ispravnost lenjira. Ako је kriva dobra, onda ostrom olovkom iscrtamo obris. Posle, takode, ucrtamo propuste гате njaca, dijagonale, itd. 150

Priprema. kalupa: Posto smo tacno iscrtali геЬго па kalupu (dasci), treba kalup pripremiti za dalji rad. То jest, treba postaviti ogranicivace koji се 1etve pridrzavati па odredenim mestima kod sk1apanja i za угете sШеnја. Najjednostavnije је pored iscrtanih kontura ukucati eksere, kojima pos1e otstinemo glave da ne smetaju, to jest, da mozemo le:tve m etnuti odozgo izmedu ekseta i posle rebra vaditi. Ekserf treba .da budu nesto nizi рц visine letve, tako da ne smetaju dasci kojom stezemo геЬго pri sшеnјu (vidi s1. 170). Ovakvi kalupi brzo se izrade, ali im је mana sto se brzo i kvare. U njima se moze raditi odjednom samo ро jedno rebro. S obzirom па potrebno Угете sшеnја, od prilike 6 h, Ы10 Ы и najboljem s1ucaju dnevno izradeno do 2 геЬга ро ka1upu. Oni se

S1. 170 -

Kalup za izradu . reba.ra,ogranicivaci

оо

eksera

zato upotrebljavaju samo pri izradi pojedinacnih 1etilica и та" njim grupama. Mnogo solidniji su kalupi ргета slici 171. Ovde za ogranicavanje letvi sluze komadiCi drveta. Ovi komadici se za1epe па dasku ka1upa i . izdrzljivost takvih kalupa је tako reci neograniСеnа. Komadici treba, takode,da budu nesto nizi od visine 1etve l'е Ьга . Ргi tome se и oyakvim kalupima moze naslagati i vise r ebara, samo је potrebno da visina tih komadica bLlde dovoljna. U takvim kalupima se, doduse, moze izradivati cetiri rebra ра i vise u jednoj operaciji, ali to ipak nije preporucljivo. Ne treba izradivati Yise od dva rebra odjednom, ј ег и tutka1u inace pocne stvгdаvаnје рге nego 5tO stegnemo napunjene kalupe. P ostavljanje vise гаdnikа па jedan kalup, da Ы se izгаdа ubrzala i omogucilo slaganje vise l'ebara odjednom, takode nije ekonop1icno. Pri tome obicno jedno drugome vise smetaju nego sto koriste. Kod izrade ovih kalupa ' treba postavljati komadice drveta svuda tamo gde su vertikale l'еЬага. Time pojaseYi геЬаl'а dobijaju 151

potreban oslonac. Komadici treba da budu izradeni tacno pod 900, to jest da budu okomito па daske kalupa. Na mestima gde proJaze гатепјасе i otvori za prolaz dijagonala treba da budu ucvrsceni komadi drveta odgovarajucih dimenzija.

sз.

] 71 -

){а;lпр

za rebra. sa dl""eRim ogranici ... aCima

Za serisku izradu u tvornicama najprikladniji S1l kalupi •sa stezacima ргета s1ici 172. Izrada је sIicna ostalim kalupima. ТгеЬа voditi гасипа о ispravnom postavljanju stezaca. Каlирј koji su gotovi, namazu se рге rada firnajzom, uljem , parafinom ili s1icnim. То је роtгеЬпо da se letve пе zalepe za dasku.

Sl. 172 1 -

Кalup

za rebra sa ekscentrima

ek.scen·t r.i za ste:zanje 3 -

2 -

оgгаniCivаа

daSka kalltjpa

U seriskoj fabrikaciji se kalupi mecu па bubnjeve koji se okrecu. Tako dobijemo zgodno radno mesto, gde radnik Re тога mnogo setati i prenositi ' k alupe. . 152

Priprema materijala: P otreban materijal treba spremiti ип а pred, tako da kod tutk alisanja пет а zastoja. Рге svega treb a sv e potrebne letve i ројасапј а od drvene lepellke iseci па duzine i п а potreb an oblik. Pojasevi геЬга se пајЬоlј е iseku па vertikalnoj glodalici ро тосu kruZnih testera. Letve пе t reb a cistiti sa ljutikom, јег Ьј . se time pogorsalo tutkalisanje istih. Ргауас godova treba да bu d~ kao 5to је prikazano п а slici 173. ZnaCi, v ertikalno ili dij agonalno а пе lezece, јег se 11а taj nacin osigura pouzdano tutkalisanje ро j asa sa umetkom nosa . Kod lezeceg poloza ja godova dolaze pozni Jetnji godovi па lерпи povrsinu i ti гаауо lере.

Sl. 173 Pravac godova па pjoasevima rebara

81. lТ4 - Ka.lap za krivijenje pojaseva rebara

Letve пе treba obradivati па Iendisaljki - debljaci, јег valjci koji ротегаји letve, gnjece drTO. Pojasevi геЬга тогаји se saviti па prednjem delu (геЬга ' ј ег Ы inace рисаН i1i iskrivili eksere па kalupima. U tu svrhlll ~e letve nakyase и toploj vodi 10-15 minuta ili u hladnoj 4--6 sati. Posle se stegnu и l'lar oCitom kall! pu (vidi sl. 1'74), gde se ш: tаv е da se prosuse. Qvo t r aje duze угетепа i mnogo zadrzava izradu. Da Ы se ubrzala izrada, mozem o se posluZiti i narocitom ресј ргета slici 175. Ргј tome, takode, let"e kvasimo kratko угете

Sl . 175 -

Furunica za krivljenje pojasev a reba.ra

153

u vodi i to %-1 sat. U peci lozimo vatru tako, da se lim zagreje Posle ubacimo 1etve i zategnemo iste oko krivine limene pantljike. Susenje traje nekoliko sekundi i 1etve su gotove za dalju upotrebu. Duzinu pojaseva ostavimo za 1-2 ст vecu tako, da па kraju rebra vire iz kalupa. Tacno otsecanje па meru vrsimo kod sklapanja krila. Time izbegnemo krive izlazne ivice. Pri tome izlazne ivice pojaseva iskosimo ргеша slici 176, da nam se letve и kalupll пе izvitopere. па 100-150 0 с. ka1upa ротосu

IS?R4Y#t?

81. 176 -

Кrajeve ројаэа

rebara treba iskosit1

Vertikale i dijagonale tacno оdгеdiшо , te za seriju isecemo odjednom. Umetak nosa rebra ne sme biti tacan prema crtezu, nego viri preko obrisa rebra,kao sto је prikazano па sl. 177. Posle tutka-

81. 177 -

Rebro-umetak пosа. Deo koji prelazi preko obrisa se obrad.i tek posle tutka.Iisanja

lisanja taj se deo tek obradi prema та1от sablonu kojeg izradimo iz kartona, drvene lepenke i1i SliCIlOg. Drvenu lepenku za rebl'a isecemo prema merama па crtezu. ~koliko mere nisu tacno oznacene, mozemo iste odrediti preme154

:ravanjem. U seriskoj izradi skupimo vise ploca drvene lepenke (do 20 komada) и blokove. Na najgornjoj nacrtamo potrebne komade .i ротосu testere рапtШ:аге isecemo sve odjednom. Ргј crtanju voditi racuna о naznacenom pravcu vlakana drvene lepenke. Ukoliko ovo niје naznaceno, onda pravac postavljati tako, da bude uporedan sa slobodnom ivicom lepenke koja .nјје ucvrscena letvom. Ukoliko su dve ivice pod uglom slobodne, postaviti pravac vlakana uspravno па pojaseve rebara (vidi :;1. 178). Izrada rebrara: Kad su svi delovi rcbra iseceni i pripremljeni, пајрге izvrsimo pokusno sklapanje. Kod seriske izrade potrebno је to samo za prvo rebro. Ako su svi delovi ispravni, izvadimo oЪve delove osim pojaseva i роспето sa tutkalisanjem. Ргј tome tutkalo mazemo па drvenu lepenku, па vertikale i dijagonale. Kod kutijastih геЬага zavucemo пајрге lepenku sa donje strane, posle postavimo vertikale i dijagonale, а па kraju postavljamo drvenu lepenku sa gornje strane. Kod T-rebara sa duplim pojasevima

81. 178 -

Prava.c vlaka.na d.rYene

lереnkе

kod rebara

postavimo пајрге donju vrstu letava, ра 5rednji 510ј drvene lе penke, а naposletku gornju vrstu letava. Ako radimo vise rebara odjednom и kalupu, mozemo imati neprijatnosti, ako se опа medusobno slepe. Da Ы ovo sprecili, stavljamo izmedu pojedinih rebara novinsku hartiju. Pri tome · ovu пе treba stavljati preko celog rebra, nego samo kod cvorova koji 5е tutkalisu. Kad su rebra ovako sklopljena i zatutkalisana, metnemo preko njih dasku i sve 5kupa stegnemo stegama. Stezanje treba da bude ро celom kalupu ravnomerno i пе suvise jako ni slabo . .Pod stegama ostaju rebra 6 sati, 5hodno pravilima iz III glave »4. Tutkalisanje«. . Rebra Т oblika sa jednostavnim pojasevima (prema sl. 169, desni presek) пе treba stezati stegama. Kod toga naCina izrade rebra dijagonale, vertikale i pojasevi su urezani prema debljini drvene lepenke. Prilikom sklapanja drvo koje је tutka1isano па brekne i опо stegne drvenu lepenku · tako, da stege nisu potrebne. Qvo је prednost ovog nacina izrade rebara i ovakva se rebra и poslednje vreme sve vise upotrebljavaju и gradnji јеdгШса . 151

Ciscenje i doterivanje геЬага: Gotova rebra treba posle vaiz kalupa tacno obraditi i doterati. Narocito tacna treba dCl bude prednja treCina геЬага, pogotovu kad se krilo prevlaci dr уепоm lepenkom koja inace песе dobro nalegati. Ро potrebi treba па pojasevima rebara dolepiti ili skinuti drvo. Propuste ramenjaca obradimo cisto i doteramo eventualne kosine. Pri tome treba biti narocito pazljiv, ра da rebra dobro, nalegnu, jer inace lepljenje песе drzati. . Ako su sva rebra ista, onda se navuku па РЮ'се daske koja јmа iste mere kao i ramenjaca. Posle se роmоси rendeta i turpije obr'aduju zajedno. Ako па nosu rebra treba da bude letva, onda urez za пји usecemo istovremeno. Kod krila promenljive dubine, sa raznim rebrima, ovo ћпјmо kod sastav1janja krila, јег inасе se' desi da letva пе bude prava. Izrada podeljenih геЬага: Cesto su , геЬга kod гаmепјаса ро deljena. Ramenjaca је рине visine, do same gornje i donje јујсе profila. Qvo se radi da Ы se dobila 8tO veca visina i time cvrstoca гаmепјаСе. Za izradu ovak,,"ih rebara postoje dva nacina. Ро prvom Ьаћпи rebro se izradi izjedna, 8tO znaCi pojas privremeno ide skroz. Kad је rebro gotovo i иуааепо i:z: kalupa па svim mestima gde treba poj as prekinuti, паl ере se kratke letve (vidi sl. 179). Posle isecemo pojas i rebro drzi potreban oblik i rastojanje za гаmепјасе роmоси nalepljenih letvi. Dalje se rebro аепја

S1. 179 -

Izrada. podeljenih геЬага. Srafirani dec ројllБа se ise{-e posle lepljenja letvice, koja drzi оblш

cisti i doteruje norma1no. Do1eplj ene 1etvice se skidaju tek kada su rebra vec zalep1jena za r~menjace. Qvaj nacin је malo sporiji, ali zahteva mапји tacnost, odnosno pripremu i kont:J;'olne alate pri izradi. S obzirom па to, preporucuje se kod gradnje prototiроуа i za jedrilicarske radionice . .Za gradnju velikih serija u fabrikama radi se svaki deo rebra odvoj eno. Qvakav пасјп је brzi, ali zahteva veliku tacnost. Gotove delove pojedinih rebara posle spojimo letv<;lma slicno kao kod prvog паСјпа. Ponekad se ugradnja vr8i i bez prethodnog spaјапја rebara. U tom slucaju potrebni su narociti kontrolni alati za sklapanj e kl·i]a. 156

Izrada prednjeg dela rebra od furnira: Pojas za pl'edllji deo koji је jako kriv moze se raditi od tankih listova fUlЋira (1,5-'-2 Цlт). Pri tome se napravi sirok kalup pre ma slici 180 i u пјети se zalepe listovi furllira. Furl1iri se pre savijanja итосе u vrucu yodu da пе Ы pucali. Ovim nacinom zаgЮЋntоvапа пат је narocito ujedl1acena izrada r ebara. Ро zelji, mozemo u nO ~B ulepiti i potrebno ројасапј е zbog Ш'еzа za letvu nosa ili zalepiti. umetak posle ",ааепј а iz kalupa. Ureze za letvu n osa takode ise{:еmо dok imamo p ojas ucelo. Posle tek rasecemo p ojas па tanke letve potrebne sirine, ргеmа crtezu (tj. prema sirini геЬга). геЬга

31 . 180 -

LepIjen;ie

pojaвcva.

reltara.

оо

fu r nit'a

Ako nem<lmo fuгпiга, mozemo ga sa mi napl·aviti . Kruznorn testerom isecemo tanke daske. Na јасu dasku koja се sluziti kae podmetac, zalepimo finu ljutiku. Na ovu d asku polozimo tanke daske i sve zajedno guramo kroz l'endisalj ku debljacu . . P l"i tome paziti da пе skidamo suvise debeo sloj, јег Ы se nozevi kod dodira ва ljutikom istupili.

2. Ramenjace Као sto smo vec kod rebra napomenuli, гаm е nЈасе su glavni noseci deo krila. Оnе prenose sile uzgona па trup. S obzirom па to опе mогаји biti narocito p azljivo gradene. U praksi danas raЈјmо uglavnom ramenjace prema slici 181. Наm епјаса рг е mа slici 181а, iz.radena . iz рuпе daske upotrebljava se uglavnom za klizace (јеdгШсе) i pocetne skolske avion e. Ovaj nacin је najjeftiniji za izradu, аН daje nesto n ep ovoljniju tezinu. Kutijasta г а mеnЈаса ргеmа slici 181 Ь, naJcesce је primcnjivana. Оnа је lagana i r elativno jednostavna za rad . Ovde ima

157

dva pojasa, gornji i donji, koji su sa оЬе strane pokriveni 1ереп kom. Svuda gde do1aze rebra, оЬа pojasa povezemo sa vertika10m koja ukrucuje ramenjacu i ujedno stvara pod10gu za 1ер1јепје rebra. Ramenjaca 1 preseka pretstav1jena је па slici 181 с. Ova је slicno izradena kao kutijasta, kod пје imamo takode gornji i donji pojas koji su dupli а u sredini samo jednu р10си (stenu) 1epenke. Vertika1e do1aze svuda gde su rebra. Ovaj пасјп izrade rameпјасе је tezinski jos povo1jniji od kutijaste, ali zato trazi viSe rada. Resetkasta ramenjaca, slika 181 d, upotrebljava se u drveпјт konstrukcijama vl'10 retko i to samo kod velikih visina loaтепјаСа . U preseku moze biti ova ramenjaca 1 i1i kutijastog oblika. Ramenjaca С preseka, vidi sl. 181 е, upotrebljava se samo za тапје opterecene povrsine (repne povrsine i kri1ca). 1 tu imamo gornji i donji pojas povezan vertika1ama а lepenku samo s jedne strane. Da Ыэто Ьо1је razumeli prednosti i rdave strane pojedinih oblika ramenjaca, objasnicemo raspored si1a u пјјта. Opterecenje ramenjaca. Ramenjace su najvise opterecene prilikom vadenja 1etilice iz оЬrШаvапја. Ako u tom slucaju posmatramo krilo, primeticemo da se опо savija i to prema gore (vidi sl. 182). (Zamislimo krilo sa ramenjacom preseka prema slici 181а) . Kod ovog savijanja se mora pojaviti promena dшiпе materija1a, koja је dоdше vr10 та1а ali postoji. Na gornjoj strani ramenjaca' се se sabijati, tj. skratiti, а па donjoj strani produziti. Ovo sabiјапје i produzenje ramenjace је utoliko vece, ukoliko је saviјапје vece. Ovo sabijanje i рrоdшепје materija1a prouzrokuju naravno naprezanja u ramenjaci. Znamo da sile pritisaka prouzrokuju saЫјапје, а sile istezanja prouzrokuju рrоdшепје materijala. Znaci da па gornjoj straIli ramenjace imamo pritisak, а па допјој stral1i istezanje. Јо!; jedan zak1jucak izvodimo iz toga. Ako se ramenjaca па gornjoj strani sabija а па donjoj isteze, onda postoji па svakom preseku jedna tacka u kojoj se prvobitna dшiпа пе тепја. Spojnica svih tih tacaka эе zove neutra1na osovina. Od ove osovine! se povecavaju promene duzina pravoliniski prema gornjoj i donjoj ivici татепјаСе. Na samim ivicama promene su najvece, а prema tome, znaci, i sile. Ako Ы samo ovo uzeli u obzir prilikom gradnje ramenjace, onda ramenjaca treba da se sastoji оа trouglastih pojaseva koji Ы se sa jednim vrhom u neutra1noj osi sastaja1i' (vidi srafirani presek sl. 182). Medutim u ramenjaci postoje јо!; i druga naprezanja. 158

Da bismo ovo ргоисШ, sastavimo па stolu ргеmа slici 183, od letava. Kod pocetka гаmепјаси ucvrstimo da se пе роmега. Ako sada slobodni kraj savijemo, primeticemo da se ро jedina polja izmedu vertikala deformisu. Qva deformacija prouzгаmепјаси

RamenJaCe

51 . .181 -<:i:z pU!!le dзskе ib - kutijastog presek2 е

1 preeeka

d -

TeSetJca:sta

PreGeik:a

rokuje medusobno роmегапј е pojaseva гаmепјаСе. Qvom роmе ranju suprotstavljaju se dijagonale (Ш drvena lepenka kod kutijastih ramenjaca). Dalje, ako bismo izvadi1i vertikale vide1i bismo da se u savijanju оЬа pojasa priblize jedan drugome. Qvome pri159

blizenju SUpl'otstave se dakle vertikale koje prime ovo opte l'eсепје па pritisak ili takozvane рор~еспе sile. Kod kuЩ а з Шt i slicnih гатепјаса, ove sile prima drvena lepenka.

S/fIi'AcitVJf - P/i'/ /IJA /f ~;..-

~tYСLl7.R4tА:4 ОЈоМ',м - -__---~ . , .,.,.

'......~/ Sl. 182

Savijanje ra.menjaiia. i n.iihovo . napreza.nje

_ _="""<::: _

~ . ~h-

Sl. 183 -

Naprezanje

=--=--;,-:

~-.::::---

.....~,

- t.1 _ _ _ _

':::..~l..

гатепјасе

Ako tacno proucimo: slike 182 i ' 183, onda се паm biti jast1.a ltloga рој е diпih еlеmепt\t;l гаmепјасе i sam oblik raznih гате п ј а са р г ет а slici 181. Uticaj promene pre~ eka ројаэе ...· а . Uzmemo dva uzol'ka za kidanje рге т а slici 184. Као sto vidimo, jedna letva је ројасап а-11a polovini svoje duzine . ОЬ а u zorka treba da su iz iste daske da Ы imali istu cvrstocu i osno\7ni k omadi su tacno istih тега. Ako· sada te kошаdе kidamo па masini za ispitivanje, videcemo, па svoje iZГlenadenje, da letva b ez роја с апја mnogo vise izdrzi. Da bismo ovo јо!'; bolje rasvetlili, uzmemo opet dve le tve pI'ema slici 185. Јаса letva, preseka 20 Х 20 mm, ima u sredini urez dubok 10 тт tako, da је drvo па tom preseku jako Ј О Х 20 rnт, isto kao па drugoj letvi . Prema tome bismo kod kidanja ocekivali 'istu cvrstocu оЬа stapa (pod pretpostavkom da su izvadeni iz iste daske). Medutim stap sa urezom се se kod ispitivanja slomiti kod nmogo mапјеg opterecenja. 160

Оуа

dva pokusa

uv епсе

nas

ро

stetnom uticaju naglog

уесапја preseka па cvrstocu. 1 to bez obzira da li se гасИ о opte-

recenju

па

istezanje, savijanje ili izvijanje. Pre1aze

па ј асе

pre-

~~I~f_______________~

П/!IfАL/SАNО Sl. 184 -

seke

treba

Uzorci za ispitivanje izdrzljivosti pojaea.ne letve

uvek

izvesti

blago,

kao

sto је to prikazano па

slici 186. . l' . Daske za kalupe. Ramenjace se (osim ramen]aca prema s lCl 181а) sastav1j aj u па narocitim kalupima. U tu svrhu pripremlmo

.-~-'--'-~\~I~~_ _ _71J

~!~

I~-

/ ~t.-J...I------. Sl. 185 -

-----~ I ·~

Uzorci za ispitiva.nje izdriljivosti letve

ва

urezom

jaku daskll (30-50 тт), dovoljno siroku i dugacku. Daska treba da је cisto obradena. Za prave ramenjace dasku је lako pripre-

( Sl. 186 -

Ројасапје

pojasa, prelaz iZl'aden blago

miti. Za гаmепјасе sa prelomom (kao jedrilica »Soko«) pripremimo, pored daske za гатепјасе, i ротоспи letvu (vidi sl. 187). Njenu 11 Vazdllhoplovni stolar

161

ulogu .cemo opisati kod »crtanja kalupa «. Narocito mnogo posla za~ htevaju kalupi za ramenjace koje su zabacene, а pri tome izjedna

~! ! I ! ILLОЈJlшt 81. 187 -

Kalup

и. гатеnj ..~е

sa. prelomom

za celo krilo za ovakve ramenjace је potrebno napraviti kalup plema slici 188. U osnovi pravimo kalupe tako, da kod manjih serija iste ujedno koristimo za tutkalisanje pojaseva. Kod velikih serija, те dutim, pravimo posebno kalupe za pojaseve i posebno kalupe za sastavljanje ramenjaca. Qvo ј е potrebno zbog ubrzanja rada а д а pri tome budu kalupi za pojaseve jednostavniji i jeftiniji.

81. 188 -

Ka1up za .zabacene i lomljene ramenjace

Crtanje kalupa. Kod ramenjaca su kote date s obzirom па jednu pravu liniju, osnovu ramenjace. Prilikom crtanja оуе osnove cesto se uzima jedan dшi lenjir (2-3 т), sto nije ispravno. Оуа .. kvi lenjiri su uvek таl0 krivi, te tacnost nije zadovoljavajuca . . Da bismo доЫН ispravnu osnovnu liniju, uzmemo dva eksera ј таl0 jaci kon.ac. Eksere zabijemo sa оЬа kraja daskei izmedu njih zategnemo konac. Pri tome konac treba da bude nekoliko тm iznad povrsine. Ротоси ostre olovke i ugaonika па svaki metar' obelezimo tacku, kao sto је to prikazano па slici 189. Оуе tacke posle spajamo ротоси kraceg, pravog, lenjira. Posle odmerimo па ovoj НniјЈ rastojanja геЬага. Pri tome uzmemo sto duzu pantljiku za тегепје i sve tacke merimo otpocetka. Тime odredimo mnogo tacnije tacke, nego k a da odmeravamo jedno rastojanje rebra od · drugog kratkim lenjirom. Kod оујћ tacaka sada povucemo vertikale. Posle toga па odredenim vertikalama (prema crtezu) odmerimo otstojanje до gornje i donje Јујсе ramenjace. Dobijene tacke opet spojimo i obris ramenjace је tu. Sada ucrtamo debljine ро jaseva, umetke vertikale itd. 162

Kod lomljene ramell]ace osnovnu 1iniju nacrtamo па ротос 1etvi (vidi sl. 187). Qstalo slicno kao kod norma1ne ramenjace. Pravu 1iniju kod kalupa, prema slici 188, odredimo takoder ротоси konca koji zategnemo od jednog kraja ka1upa do drugog,; i viska. . Priprema kalupa. Na kalup se pored obrisa ramenjace, prikucaju letve. PreporuCljivo је ove letve vezati jos i tutkalom. Qve

пој

S1. 189 -

Crta.nje dugackih pravih linija (kalup za ramenjace itd.)

letve \treba da budu za svega dva do tri milimetra nize od sirine pojaseva. Tako сето moci za1epiti drvenu lepenku koja је nesto sire skrojena (ovo vazi za kutijaste i 1 ramenjace, kod гате пјаса 1 preseka medutim dolazi odozgo :daska za pritezanje). Ако su ove letve suvise niske, onda пат se opet pojase'li u kalupima Iaka. iskrenu. l' Posle toga ргетегјто jos jedanput visine r!lmenjace i to ротоси "Sublera«. Ako se i to slaze, onda па letvama obelezimo sa strane pojedina геЬга. Kalup se konacno namaze firnajzom, parafinom ili lakom 1 pos1e susenja spremljen је za dalji rad. Primena materijala. S obzirom da su гатепјасе najvazniji noseCi deo krila, тога biti biranje materijala za пјЉоуи izradu naroCito brizljivo sprovedeno. Pri tome vodimo гасипа о svemu Ио smo izneIi ranije u II i II1 glavi kod drveta. Prilikom secenja drvenih pojaseva па testeri voditi гасипа о strukturi drveta. То jest, seci se тога uzdш vlakana, kako Ы vlakna u gotovim pojasevima ispravno lezala. UkoIiko drvo пјје dovoljno suvo, secemo pojaseve malo sire i dalje (zbog neizostavnog sasusivanja). Isto vazl 1 u slucaju da iskrojen materjal iz та kojih drugih razloga пе ide odmah u га dionicu па dalje sastavljanje. Pravac godova takode је vazan. Kod гатепјаса od рипе daske . godovi treba da budu popreko па siru stranu, а пе paralelno (vidi sl. 190). Тiтe se sprecava suvisno Ьасапје i krivljenje гаmе пјасе prilikom sasusivanja. R.amenjace sa sastavljenim pojase11·

161

vima (lamelirane) treba da imaju godove prema slici 191. Као sto vidimo па slici, pravac је pod uglom па lерnе povrsine. Ako Ы pravac Ыо paralelan sa lepnom povrsinom, onda Ы se desavalo da dolazi pozni god па vecu lepnu povrsinu. Posto su pozni godovi obicno smolasti, oni slabije lepe i tutkalisanje ne valja.

Sl. 190 а

Pra.vac «odova kodJ ramenjaee od daske

pqprekOl -

i.эprаv:nо

parale1no - neiSlp ravno

Ko.d pojaseva preko 40-50 тт preseka nismo nikad sida и sredini nema smolnih kesica, cvor ica i ostalih та.nа. toga razloga potrebno је takve pojaseve sastaviti od vise tankih pojaseva i to 10-15 тт debljine (tanji se takode ne prep~ rucuju ukoliko to па crtezu nije narocito trazeno). Qvo sastavljanje (lцще1iгаnје) vrsi se i kad nije naroCito trazeno па crtezu. gЏП'li

31. 191 -

Pravac codova kod sastavljenih (lameliranih) pojaseva ramenjaca

Grubo iseceni pojasevi (па testeri) pre dalj eg sastavlja n ja Qstavljaju se cesto iz та kojih r azloga da odleze izvesno vreme. Pri tome ih treba sloziti prema slici 192. Qvo је potrebno da se prilikom suSenja nе vitopere i da vazduh lepo cirkulise. 164

ОЫспо пат nije moguce pojaseve ро duzini iseci iz jedl1og. komada, а da pri tome и пј ети пе bude rdavih mesta (cvorovi, smole, izlazenje vlakana itd.). U takvom slucaju rdavo mesto iseсето, а potrebnu duzinu postignemo kosi m spojem (seftung), kao o5to smo to objasr:tili и III glavi »dr v o«. P ri dobrom radu ovakav kosi spoj izdrzi isto koliko i zdravo drvo!

S1. 1112 -

Cuvanje (ostavljanje) pojaseva. ra.menjaca (lamela)

Obradu pojaseva па debljinu i sirinu vrsimo p:re samog sastavljanja. Pri tome se kod izrade pojedinacnih letilica (pogotovu kod raznih jedr. grupa) tacno obraduje samo debljina dok se па .sirinu doda 1-2 тт (vidi sl . 193). Ovo za'co da Ы se k od sastavljanja и kalupu imalo materijala za obradu zajedno sa urnecima i v ertikalama. Kod seriske izrade, l1aravno, i sirina se obradi tacno vec van kalupa. Ako su pojasevi iste debljine (ј sirine) ро celoj duzini, onda se oni obraduju najbolj e и rendisaljki - debljaci. z;a pojaseve koji S6 suzavaju, mogu se napraviti narociti podmetari s kojima se pojasevi zajedno guraju kroz r endisaljku-deblj acu.

Sl. 193 -

Pojas se

ро deЫjini

tacno obradi,

ро

s irini osta.viti

1-2 mm za ciSce;nje i obradu u ka!upu

Cesto се se m edutim ova оЬгада raditi гиСпо. U tu svrhu se pojas uCvl'sti па 3-4 т dugacku jaku podlogu ko ja је dobro lzr avnata tako, d a se prilikom obrade podloga не savija. ОЬгади vrsimo ротоси rende-ravnjaca sa ostrim nozem. Premeravanje deblj ine i sirine p ojaseva se najbolje vrsi suЫеЈот i to ta cnoscu do 0,5 тт, sa оЫспјт m erilima тег епје pojaseva nije dovoljno tacno. Pri tome pojasevi п е treba да budu ni jaCi ni tanji od propisane теге . Ako su tanji, onda cvrstoca 165

nece biti zadovoljavajuca, ako su pak deblji onda nam se tezina nepotrebno povecava, а pored toga Ысе kod sastavljanja nezgoda. Izrada obicnih гатепј а Са. Ramenjace iz pune daske kao 1\to smo r anij e napomenu1i, najlak1\e su za izradu. Zato nisu potrebn,i' narociti kalupi, nego samo jedna duza i deblja daska, па kojoj se one prilikom sastavljanja tutkalisu.

Sl. 194 -

Ramenja.ea sastavljena iz uspravnih pojaseva

Obicno su one ро debljini iz jeclne daske, а ро duzini su sas tavljene od vise komada. Pri krojenju se ostave daske nesto sire, а па теги se obraduju tek posle sastavljanja. Kod ramenjaca slepljenih iz neko1iko dasaka treba voditi, racuna о pravcu godova i о rastojanjima izmedu lepnih povrsina sastava. Na slikama 194 i 195 pokazano је nekoliko primera.

81. 194 -

Ramenjaea. sastavljena iz uspravnih pojaseva

Izrada kutijastih ramenjaca. Pri izradi kutijastih ramenjaca u kalupe gornje i donje pojaseve. Pri tome smo pt:'ethodno pojaseve slepi1i па potrebne duzine (роmоси kosog spoja). U slucaju da su pojasevi od vise slojeva (lamele), iste то zemo slepiti u samom kalupu za sastavljanje ramenjaca (to se radi kod izrade pojedinacnih letilica) ili па zato narocito pripremljenim kalupima (kod izrade vecih serija). Pri tome voditi racuna da su krajnji slojevi ramenjaca (gornji i donji) najvise optereceni. 1z toga razloga pojaseve slepljivati tako, da najbolje drvo dolazi па spoljasnje slojeve (drvo sa najvecom gustinom godova i najboljom strukturom). цурге иЬасијеmо

166

Kod lomljenih ramenjaca, ukoliko su pojasevi iz jednog komada, oni se оЫспо пе mog u saviti izjedna. Iz tog razloga se deo krivine izradi posebno od tanjih pojaseva (lamela) i slepi sa ostalim pojasevima (vidi sl. 196), pri tome se pri izradi krivine роја sevi uzmu za 5-10 mm siri da Ы bilo dovo1jno materijala za ро trebnu obradu. Posle БиБепја krivi deo Бе obradi па tacnu meru i slepi sa ostalim pojasevima роmоси kosog spoja. ~

Sl. 196 -

Izrada

гатеnjа.еJl.

sa prelOmom

Ako su pojasevi lomljenih ramenjaca sastav1jeni od vise ро "iaseva (lamela) dr.veta, onda krivina пе pretstavlja nikakav proЫеm. Ovakvi pojasevi se lepe па kalupu ujedno ро celoj duzini. Sledeca operacija је ubacivanje umetaka i vertikala. Ovi de· lovi moraju dobro nalegati па svim povrsinama kod pojaseva. Ne Бmе se pojaviti zazor i povrsine izraditi pod 900, da se пе Ы pojavile greske prema slici 197. Ро debljini ove delove treba ostaviti malo јасе od pojaseva, da bismo imali potreban materijal zэ. obradu i doterivanje ramenjace.

81. 197 -

Rdavo izraden um.etak,

роуrЗinе nisо Рod

90"

Kad smo sve umetke i vertikale doterali па lepnim povr-1 sinama (upasovali), onda ih izvadimo. Odgovarajuce povrsine па167

mazemo tutkalom i РОБ1е ubacivanja umetaka iste stegnemo ро stega. Umetke sa dLlgackim jezicima narocito briz1jivo stegпиti ротоси podmetaca i stega (vidi sl. 198). Posle sи sепја obradimo оЬе strane dobro i povrsine rapavimo (vidi glavu. IП tиtk а lisапје). N аkоп toga pristupimo op1atnjavanju ramenjace . Posto ramenjaca јо!; nije dovoljno otporna па deformacije, oplatr;tjavanja prve str а пе vTse se obavezno и kalupima. тоси

31.

1118 -

Тutka1isanje

wnetaka sa du:gim

Јиајет

Na crtezima је uvek naznacen pravac vlakna lepenke i to ver.tikalno ili dijagonalno (pod 450) па pojaseve ramenjaca. Prava c: Бе пе ' sme ш.епјаti prema nahodenju pojedinaca, te se treba strogo pridrzavati crteza. Samo oplatnjavanje mozemo vrsiti п а dva паСјпа. Pripre·· mimo odgovarajuce komade lepenke koji su пеМо siri od visine ramenjace, iste spoj imo m edusobno (kosim spojerri) zasebno. Ovako sastaYljenu. lepenku posle zalepimo па ramenjacu, ili pak lepimo p ojedln.e komade па r am enjacl.l. Pri tome Бе mora voditi racHna йа svuda f.;de bude lерепkа nastavljena (opet kosim Бројет), budu podmetaci dovoljne sirine. 1z tog l'azloga se lepenka n a jbolje п а stavl ja kod rebara, gde vec postoje vertikale и Батој ramenjaCi . Ukoliko te nisu cJ.ovoljno siroke, prosirimo Љ. Као materijal za prosirenje najbolje ј е uzimati topoll.l. Sirin.a tih letava treba да bude ravna 15 pl.lta dеblјiпа lepenlce. Stezanje lepenke pri lepljenju vrsi Б е ротоси stega а nikako ekserima! Kosl spojevi Бе izrade sasvim 08tro, to znaci da se od пај donj eg sIoja пе ostavlja izvesl1a debljina, kao 8tO smo to naveli и 1П glavi »drv. lepenka«. Ako Бе ovo пе Ы r adilo , опdа Ы kod svih spojeva bilo izvesno zadebljanje. R ebra Бе preko tih mesta п е Ы mog1a navlaciti. 168

E:ad se tutka10 dobro osu!§i, гаmеП]Э.еа se izvadi iz kalupa i metne па ravnu dasku. Sad se za1epi druga stг апа drvene 1epenke i ramenjaca је pos1e susenja spremna za da1ju obradu. Kod poj edinacne izgradnj e obrada 1epenke i potrebne kosine l'amenjaca vrsi se rucno sa rendetom ravnjacom. Pri tome treba oprezno raditi i sta1no kontrolisati obav1jeni posao sablonima koje za tu svrhu isecemo iz drvene J.epenke . Kod seriske obrade ramenjaca koristimo se vel'tikall1om glodalieom i kosim podmetacem, p reko kojeg guramo гаmеп]аеu (vidi sl. 199) koja је ucvrscena па sablonu. Ova] nacin podesan је samo и slucaju kad је kosina ро с е 1ој duzini гатепјасе ista. Ukoliko imamo па raspo1ozenju gloda1icu sa podesavajucim sto1om onda ne treba podmetac (sl. 199 аео 4). Na slici 200 prikazan је nacin masiru;ke оЬгаае ramenjace' sa promen1jivom kosinom. Obrada se vrsi па horizonta1noj g!o-

Sl. 199 1 З -

ОЬгада гатепјаС!е па

glodac k alu!p (sa:blcm)

~ -

vert.ikalnoj glodalici 2 - гг.menjaca

podmetac za do't erivan je kosine

daliei gde su pored glodaca sa svake strane va1jci, ро kojima se ротегајu iviee a1ata (sab1ona). Alat se sastoji оа daske debe1e 25--40 тт , u koju su ubacene 1imene trake debe1e сеа 3 тт . Ovakve daske se metnu s оЬе strane гатепјас е i sve skupa stegne ротосu zavrtnja kroz narocite rupe па ramenjaCi. Limene trake sada k1ize preko va1jka i obrada se vrsi brzo i tacno. Ostalo se vidi iz slike. Izra da 1 ramenjace vrsi sc slicno kutijastim. I~etve па 1<"[11uрi ш а treba da su to1iko siroke, da daju i gornjem pojasu dovoljno oslonca. Lepenka se naravno ро sirini mora рге tutkal1sanj a оЬгаditi t ako, аа u1azi u k a1upe. Za ostale ramenjace takode vazi gore navedeno. Obclciavanje rebara. Каа SLl r amenjace obradene, onda sc njima oznace 1inij e rebara i osta1e vazne linij e. Posto ima mo па ka1upima 1inije геЬага oznacene, najbo1je је to vrsiti u samom ka1upu .

па

Oduske. Kod kutijastih ramenjaca se stvara v1aga (zbog sul;enj a u ргоstогu mеаи pojasevima). Da1j e, kad 1e ti1iea аоа е п а уесе visine gde је redi ' vazduh, imamo u zаtvог е пој kutiji јаЫ 169'

pritisak koji stetno deluje па stene ramenJaca. Iz ·t()g гаz l оg а sve kutijaste (zatvorene) ramenjace moraju imati oduske-rupe за 5-8 тт precnika. Ponekad nije oznaceno, gde treba busiti rupe. U takvom sluсајu rupu busimo па srednjoj liniji ramenjace pored vertikala. Qvo сето :.;hvatiti, ako posmatramo opterecenje ramenjace . Ро red gornjeg i donjeg pojasa imamo opterecenje па pritisak i iste-

Sl. 200 -

ОЬrщlа.

ramenjaea

vodora.vnoj

pl"Omenljivom kosinom

па.

~Iodaliei

zanje. Osim toga lepenka prenosi :!шiсanја. Ova naprezanja sa ukrstavaju u sredini polja; tu se pojavljuju najpre bore kod preopterecenja. Prema tome izlazi da је mesto pored vertikala па srednjoj liniji najmanje optereceno. Dobro је rupe pojacati sa lepenkom iste debljine kao sto је sama oplata ramenjace. Rupe nije potrebno buSiti па svakom polju. Izjednal:enje mozemo, naime, postici kroz vertikale koje u tu svrhu probuSimo. Pri tome samo па svakom trecem polju buSimo drvenu lepenku zidova ramenjaca.

170

З.

Poluge kormila, nozne poluge i papuce

Kod nekih pocetnih jedrilica i klizaca su poluge kormila dubine i krilca), nozne poluge i рарисе drvene. NaroCito brizljivo treba izraditi poluge kormila, jer Ы eventualan lom u 1etu mogao prouzrokovati katastrofu jedrilice. Poluge kormila najbolje se prave od jasena koji najbolje odoleva nastupajucim opterecenjima; oblepljuju se s оЬе strane drvenom lepenkom (vidi sl. 201). Pravac vlakna drveta mora biti uzdш poluge, jer је drvo optereceno па savijanjе, а pravac vlakna drvene lepenke popreko. Ako se pravac vlakna lepenke ne ~pravca

51. 201 а

Poluga.

korтila

drvena

роgreSпо

postavi popreko, onda se poluge mogu iskriviti а i cvritoca је mnogo manja, pogotovu па rascepljivanje. Povrsine drveta pre tutka1isanja treba dobro rapaviti. Rupe па polugama gde se vezuju komandna шаd moraju biti zaSticene cevastim zakivcima od bakra ili aluminija. Kroz rupu se protakne cevka па koju se sa svake strane stavi ро jedan podmetac sa rupom, velicine spoljnjeg precnika cevke. koji sprecavaju sirenje cevke pri porubljivanju inace Ы drvo moglo puci. Cev mora sa оЬе strane biti duza za ро 3--4 mт. Роmоси kirnera (vidi sl. 202) najpre raskrecimo cevcicu i onda је zarubimo alatom koji mozemo sami napraviti od 1ima. Na kraju poCistimo rupu odgovarajucom spiralnom burgijom.

171

Kod nesimetricnih poluga treba obeleziti gornju i donj\i PriIikom sastavljanja paziti, jer k od obrnutih poluga prilikom komandovanja dobij emo veIike nароnе u komandnim ша dima. Nozne poluge (za kormilo pravca) kod klizaca takode se prave od jasena. Kod izbora drveta paziti да Ьиде bez ikakvih mаnа . зћ-аnu.

'CВ'AS7A ZАIfIРЛ-А /t'J~ #.4 .fj/a7f ИC.fТtJ

!"/i'(}.i!MI/,4;JЏC /f;f'дJCf/A ZA/fIP'A IfA

Poвtav!j&nje

Sl. 202 -

cevastih zakiv&ka u drvetu

Pravac vlakana treba da bude tacno uzduz poluge i оnа nе smeju bezati iz poluge. Najbolje је da godovi Ьиди tangencijalno (vidi sl. 203). Rupe za prikljucak komandne zice kao i za klin u sre.4-11

a g;~~~~ . .4

б ~~

!Ј-!Ј

!Ј

Sl. 203 а

iSiPraV'l1o

Poluga nozne kotnande ь

nеisргаvrю

dini treba да budu zasticene cev astim zakivkama . Izradu istilt vidi ,k od poluga kormila. 172

Рарпсе za nozne komande se prave od drven e lepenke ili od daske. Kod izrade od drvene lepenke pravae godova spoljnjeg sloja mora biti uzduz рарuСе. Isto tako godovi kod drvene рарuсе treba da budu uzduz. Prilikom ројасапја drvene рарuсе lepenkom pravae godova lepenke se postavlja popreko па drvo. Drvenu lepenku utom slucaju lepiti s оЬе strane (makar tanju), jer se рарисе inace lako krive i brzo рuеајu.

4. Izlazne ivice; i zavrsni lukovi Izlazne ivice krila i kormila kod ј е dгiliеа se prave uve k а kod aviona cesto od dгvеtа. Platno se pod dejstvom celoniranja, jako zateze, i ako ivice nisu konstruktivno dobro resene, опе se iskrive. Da Ы se pojacalo drvo iviee, zalepimo па nju pojas drvene lepenke. Na sliei 204 prikazani su preseci uobicajeni и izradi.

·d

""""_....."""'...~ ~ ;

, (ПI

81. 204 -

iIA РА/fl/И

Izlazne ivice

drvffi1a lepei!1lka i iseiSema letva drvena lepenka sa dve nalepljene letve с letva sa dva na1epljen.a :pojasa drvene lepenke d - ivicasa dl\lJplom letvom za nar O'cito O!pterecenje izla:zne ivi ce а

Pravae vlakana drvene lepenke t reba da bude u zduzan za iviee kod kojih је rastojanje rebara manje od 400 тт. Kod v eceg l'3stojanja bolje ј е, m edutim, p ravac vlakna drvene lepenke ро staviti popreko па ivice (Qvo vazi za slucajeve а, Ь i с). Qvo се пат biti jasno, ako razmislimo kako dejstvuje opterecenje па ivice. Pod uplivom sila platna ivica је opterecena па savijanje. Kod savijanja jedna strana preseka opterecena је па p ritisak а druga па istezanje. 173

Znamo da drvena lepenka u pravcu vlakna izdrzi vece opteprema tome pravac mora biti uzdШ . Ukoliko Ы ipak stavili lepenku popreko, onda Ы se istegnuta ivica zacepljivala а pritisnuta borala. Pritisnuta strana kod nacina а, Ь i с ima роја сanје od drveta, 8to је takode povoljno. Kod nacina »d« ројасаnје је s оЬе strane (pritisnuta i istegnuta), 8to је narocito povoljno, te эе i kod veceg raspona od 400 тт mogu zbog toga ostaviti vlakna uzdШnо. Kod nacina а , Ь i с se kod veceg raspona (preko 400 тm) usled poprecnih sila lepenka savije ро celoj duzini ustranu. 1z tog razloga u tom slucaju pametnije је lepenku staviti sa pravсет vlakana popreko па pravac ivice. Isto pravilo vazi i za izradu l'ebara, okruglih okvira itd. Kod nacina »с..: mogu se postiCi narocito 08tre ivice, koje su iz aerodinamickih razloga pozeljne. Za izradu ivica uzme se jedna 8ira daska, dovoljno jaka i dugacka za podlogu. Lepenka i letve se prethodno slepe u potrebnoj duzini, syaka zasebno i to kosim spojevima. Letve su, naravno, kod slucajeva а, Ь i с cetvrtaste (nе obradene ро profilu), а za slucaj »d« mогаји эе u napred obraditi. Daska se namaze firnajzom, parafinom, ili se podmetne hartija da se letva nе zalepi za nји prilikom tutkalisanja. 1vice ргета slucaju Ь , с i d se sada ротоси stega i ротосnЉ letava stegnu па dasci i ostave propisno vreme za su8enje. Kod slucaja » а « nije potrebno stezanje lepljenja ukoliko se urez izradi tacno prema debljini lepenke. 1vica se ostavi па dasci samo zbog sU8enja i sa nekoliko stega se ucvrsti da эе ne Ы izvila. Kad su ivice propisno suve, obrade se tek ргета рго Шu i daju па sastavljanje. Zavrsni lukovi kad su jako krivi, тогаји se slepiti iz vi8e takvih pojaseva. Ukoliko је krivina u jednoj ravni, posao nесе biti tezak, potrebni su nат samo odgovarajuci kalupi. Za izradu pojedinacnih komada najj ednostavnije је uzeti dasku па kojoj n a crtamo krivinu i debljinu luka. Sa оЬе strane nа crtanog luka zakucamo jake eksere tako, да vire 15-20 тт iz daske i ot8tinemo glave. Dasku takode namazemo firnajzom ili slicno. Umesto eksera mogu se prikucati komadici drveta, sto pretstavlja solidniji alat (vidi sl. 205). Letve se namazu tutkаl0Щ, иЬасе u kalup izmedu eksera (ili umetaka) i stegnu stegama. Za izradu vecih serija povoljnije је napraviti kalup prema slici 206. Kalup se izreze tako, да spoljna povr8ina odgovara иnи tarnjoj krivini luka. Код ovog kalupa lakse se mogu letve i stege namestiti. ОЫсnо ,эе uzimaju letve duple 8irine i posle tutkalisanja lukovi se raseku. Tako odmah dobijemo levu i desnu stranu од istog materijala, 8tO nат obezbeduje apsolutnu jednakost istih. Ne smemo zaboraviti kalup namazati firnajzom рге upotrebe. Da se drvo pri stezanju nе Ы 08tetilo од stega, treba род metnuti komadice lepenke, drveta ili letvu. Pogotovu kod kalupa гесеnје,

174

prema slici 206 strani krivina.

ОУО је

jednostavno

Sl. 205 -

Кalпр

za -

potrebno samo

шrшlп

па

spoljnoj

lukova

ograniOivaeUna Za lukove koji su krivi и dve гауni (prostorno) potrebni su tacni kalupi. Na dasci nacrtamo najpl"e izg1ed luka u jednoj ргоа

ва

ekserima

ва drvепiш

Sl. 206 -

Kalup za lu.kove

jekciji (vidi sl. 207). U kracim razmacima postav1jamo podmetacesa potrebnim visinama. Luk slepimo najpre od 1etava и jed-

SJ . 207 -

Izrada. lukova sa krivinama u dva

ргауса

пој ravni. Posle rasecemo letve popreko па prvi rez slepljujemo luk ponovo ро drugoj krivini. Ovakav ј е posao dosta dugotrajan i trazi tacan rad. Cesto се biti moguce oyakve prostorno krive lukove podeliti па vise delova, od ko:iih се svaki deo biti kriv samo и jednoj ravni. Posle izrade ovakvih poj edinih delova spojimo iste medusobno kosim spojem п а оnот delu gde su krivi и jednoj ravni.

5. Okviri trupova Okviri t r upa mogu biti mnogouglasti ili okrugli (ovalni itd.) Uglavnom, izrada је slicna kao kod l'ebara ili ramenjaca. Мо гапlO prethodno pripremiti kalupe. Kalup. Kad raclimo svega nekoliko komada okvira (za ро jedinacnu gradnju), mozemo iscrtati okvir па оЫсnот stolll. Za ozbiljniji rad, pogotovu kod serija, sastavimo od dasaka narocite table. Оnе moraju biti izradene ро uputstvima kao i za rebra, n(\ Зр.! tom razlikom da su vece и zavisnosti od velicine okvira. Crtanje i ostala priprema izrade kalupa је istovetna kao i. kod l'ebara. Kod jednostavnijih kalupa ograniCimo letve ekserima. Ako hocemo solidniji kalup, onda pravimo od drveta ogranicivace koje ucvrstimo ротоси tutkala i eksel'a.

81. 208 а

ekscentriCni stezaci с

176

Kalupi za okvire Ь st~Ci за navojnicom klina:stri. stezaC

Kod izrade ' ka1upa za vece serije prave se еk sсепtl' iслi stezaci ili stezac sэ. navojnicom ili k1inasti stezaCi (slika 208а-с). Ka1upe рге upotrebe namazati firnajzom. Priprema materijala. Pri izboru i pripremi matel'ija1a v oc1i'ci r acuna о svemu sto ј е u drugoj i , trecoj glavi оуе knjige izneto о drvetu. Za ug1aste оkviге pojasevi su izj edl1a, dok za okrugl!' o kvire pojaseve sastavimo od vise tankih drvel1ih traka (lClme la). Р г i tome је njihova izrada i obrada ista kao kod геЬага. Kod krojenja umetaka za okvire voditi гасипа о pravcima v lakana. Qvo ј е ОЫС110 dato па crteZima. Pravilo о tome оЬја snjeno је u trecoj glavi »Drvo« . Umeci оkviга , па koje su ucvrsC:uju l'a zni okovi, treba da imaju blage prelaze iz raz10ga objasnjenog .kod gradnje ramenjaca . Ро debljini umetke treba krojiti nesto deЫје od pojaseva, zbog obrade i Ciscenja posle lерlј епј а. Krojenje 1epenke vrsi se sliспо kao kod lepenke za г еЬг а. Isto vazi i za Dravac v1akana. Izrada uglastih okvira је jednostavna i slicna sastav1janju ramenjaca (vidi sl. 209). Najpre ubacimo i doteramo sve letve, р а u J..Ig1ovima, gde је to predvideno, postavimo umetke koji okvirima

S l. 209 - Izrada uglastib okvira

d aju potrebnu cvrstocu. U slucaju ako kroz ugao pro1aze uzduznice trupa, isece se u istom potreban usek. U tom slucaju CVl"stoca okvira narocito zavisi od tai':ne i pravilne izrade umetaka. Kod kгојепја umetak a rek1i smo da se oni ostave siri nego роја sevi. 2ato treba prilikom sastav1janja okvira u k a1upu ispod р о :Jaseva podmetnuti pari':ice 1epenke, k ako Ы umetak podjednak o \' irio sa оЬе st'r ane. Рге 1ep1jenja 1epel1ke obradimo rendetom sve umetke i о г :\ pavimo sve 1epne ,povrsine. Drvena 1ep el1ka se lepi pod istim uslovima kC\Q kod геЬага, te ovde п е сето pOl1avljati pravila. Izrada okruglih okvira је slicna ug1astim, te песеmо ponavl jati pojedinosti. 12 Va zduhoplovni stolal

177

Kod seriske izrade ovakvi se okviri cesto prave od sirokih pojaseva tako, da iz sirine isteramo nekoliko okvira. Posle susenја tako dobijeni siroki okvir rasece se па vise tanjih. U tu svrhu se nајЬоlје pokazala vertikalna glodalica sa kruznom testeгоm. Ako је testera malog precnika i nе stigne kroz сео okvir, onda doradimo sa rucnom testerom. Na slici 210 prikazana је izrada jednog ovalnog okvira.

Sl. 210

Izr a da ovalnih oltvira

Doterivanje ~kvira sastoji se, uglavnom, u ciscenju i ucrtavanju srednje linije. Kod nesimetricnih okvira oznaciti prednju stranu, da Ы se izbegle zamene pri sastavljanju trupova . Urezivanje prolaza za pojaseve trupa kao i raznih letvi kod pojedinacne gradnje vrsi se najbolje prilikom sastavljanja trupa па kalupu. Kod seriske gгаdnје se to pripremi una pred. Pri tome voditi гасиn а о eventualnom kosomprolazu tih pojaseva. 178

6. Resetkasti trupovi (klizaCi) Trupovi klizaca sastoj e se оЫсnо iz tri dela: k1jun u obliku kutijaste grede, srednji i zadnji deo u obliku r esetki. Kljun се se praviti u ka1upima slicno rebrima ili okvirima, te to nije potrebno ponovo opisivati. Resetke srednjeg i zadnjeg de1a trupa gradene su па slicnim osnovama, te је za to rad isti. Znaci, nize izneto uputstvo vazi za оЬа de1a. Kalup za izradu Tesetke kod gradnj e manj eg broja komada najbolje se priprema па drvenom podu koji mora biti r avan. Na nјети se iscrta oblik i onda se duz ivica pojedinih letava jakim ekserima prikucaju komadici drveta. Оni sluze kao ogranicivaCi pri postavljanju letava trupa. Dl'vene ogranicivace uzeti dovoljno jake, da nе Ы pucali kod rada. Kod gradnje serij e k 1izaca ka1upe izradimo od jakih dasaka (20-30 тт debljine) prema sl. 211. Obzirom da је izrada

Sl. 211 -

Kalup za izradu

resetkaвtog

truP&

ovakvih kalupa slicna izradi kalupa okvira ili rebra, da1ja оЬја snjenja nisu potrebna. Sastavljanje trupa pocinjemo ubacivanjem letava. L etve prethodno tacno obradimo па s iгinu i debljinu. L etve kop1jastog oblika obraditi prethodno па potreban oblik, jer se 1akse оЬгаоији ро12*

179

jedinacno nego и sk1opu. Kada smo Ба ubacivanjem 1etava gotovi, pristupamo upasivanju umetaka и ug1ovima. РГ! tome treba ove umetke ostaviti ma10 deblje od 1etava, јег se oni pos1e suSenja mogu obraditi tac11o, а 4а pri tome glavne 1etve nе tanjimo. Sve lepne povrsine u ug10vima moraju tacno na1egati, 11е sme biti zazora i sup1jina~ Kada је sve tacno priprem1jeno, slepimo 1etve i umetke ротоси stega i ostavimo potrebno vreme za susenje. Pos1e suSenja obradimo gornju stranu јо!;; и ka1upu rendetom i turpijom. Za obradu donje strane тогато, naravno, izvad.itt trup iz ka1upa. Kada su sve povrsi11e glatko obradene, pristuрато rapavljenju 1epnih povrSlna. Оуо moramo briZ1jivo izvrsiti, obzirom da је trup kod sletanja jako opterecen od gruЬЉ udaraca. Srednji deo trupa оЫсnо је dovo1jno jak, tako, da mozemo za njega 1epiti drvenu lepenku bez ikakvih drugih pod1oga. Zadnja l'esetka је mnogo slabija, te se preporucuje kod 1ep1jenja drvene 1epenke (па spojevima) resetku po1oziti па ravnu pod1ogu. Jo~ је bo1j e da drvenu lepenku zalepimo и samom ka1upu. Na taj п а сin sigurni smo da пат se resetka nесе iskriviti. 7. Smucke i drljace

Smucke su kao i dr1jace najvise naprezani de10vi kod aviona (isto kao i ramenjace). Оnе primaju glavni udar prilikom sletanja i osim toga opterecene su prilikom klizanja i па паЬаnје. Da Ы mog1i odo1eti svim tiш opterecenjima, mora drvo od koga se rade smucke i dr1jace biti cvrsto, e1asticno i tvrdo. Svim tim us10vima ЩlјЬо1је odgovara jasen i zato se za te de10ve !sk1jucivo upotrebljava. i

ј еdгШса

Kalup. S obzirom da smucke (cesto i dr1jace) nisu ravne nego savijene potrebno је raditi narociti ka1up za savijanje. Za uzanc smucke u zme se greda koja је n esto sira od smucke (1-2сm) 1 dovo1jno visoka. Na nјој se nacrta spo1jna linija smucke (vidi 81. 212). Pos1e se gгеdа obradi (tj. izvadi srafirani deo prema slici). 8iroki ka1upi mogu se raditi od vise slep1jenih greda Ш, 8tO ј е mnogo ekonomicnije, od dve daske i 1etava (vidi sl. 213). Letve ireba namestiti dovo1jno gusto i сео kalup sa donje strane cvrsto povezati da se pri radu nе deformis e. Uko1iko se smucke па kalupima tutkaliSu (sastave iz vise slojeva), potrebno ј е ka1upe nа mazati firnajzom , parafinom ili sШ:nim . Izbor i rezanje drveta. Sve sto smo izneli и II i III glavi о; drvetu, treba pr1ikom izbora uzeti и obzir. Kod jedrilica cesto su sшисkе па crtezima predvidene iz jedne daske, sto se и praksi пјје najbo1j e pokaza1o. S оЬziгош da su dosta debe1e, savijanje

l RO

се praviti poteskoce, а i cvrstoca im је time итапјепа. Iz tog razloga је Ь01ј е smucke tutka1isati od dve daske (lamellrati). Pri

•I

51. 212 -

Gore

Kalup za iпadп uzanih smueki gotove smucke sa strane

i~ed

tome se unutrasnji pojas moze uzeti i od smreke, sto daje mапјц teZinu i сепи kostanja. Cesto se pogresno tumaCi kako tr~ba da 1eze godovi u ·preseKu. Najb01je је ako godovi 1eze tangencijalno

81. 213 -

K&lup u. izradu iirokih smulki

(vidi s1. 214а), eventua1no mogu biti i uspravno па povrsinu kli·· zanja (s1. 214Ь). Raspored ukoso пе va1ja (s1. 214с), jer !е pri tome ivica brzo krza. Na s1. 215 prikazano је - ispravno i neispravno postav1janje v1akana drveta. Vlakna koja iz1aze iz daske, moraju teCi II pravcu klizanja smucke а пе protiv njega . Na taj nacin se sprecava zacep1jenje i kidanje dI veta. 181

Izrada. Pri izradi se nece pojaviti nikakve poteskoce .ukoliko. se pridrzavamo odgovarajucih uputstava iz ЈП glave (tutkalisanje, obrada drveta itd.). Jzvesne smucke imaju povrsine kli·

/ / 1 ., .

81. 214 odliCno

Presek smucki i polozaj godova Ь - d <Ybro с - ne ушја

~=.=-:;; ~ .. ~ -.._.=_'-=._:~ ::=~_ -'-.' .=-~ -.- . --=:~=-.:' -. ~-=>t :::::;-=:

...-.{I - - - -- -- - - -

/SPIi'.4p/vo

81. 215 -'- Pravac vlakana kod smucki

zanja oblozene presovanom hartijom. Kod tutkalisanja је u tome slucaju bolje upotrebljavati smolaste lepkove, obzirom па njihovu otpornost ргеmа vlazi. Pravila lepljenja slojaste "hartije izneta su u ЈП glavi pod »Slojasta hartija«.

V glava SASTAVLJANJE SKLOPOVA

1. Krila Ako smo izgradili sve pojedine delove za k r ila (rebra, dijagonale itd.), pristupamo sastavljanju kostura krila . Kostur krila u samoj izgradnji ј е dostamekan, tj. moze se uvijati proizvoljno sve dok nije ukrucen ротоси dijagonala, drvene lepenke ili slicno. Medutim, potrebno је da budu krila (levo i desno) sasvim simetricno izradena, jer inace se sa letilicom пе Ы moglo leteti ili Ы letenje bilo vrlo otezano. Da Ы krila izradili ispravno, njihovo sastavljanje vrsimo па narocitim za to pripremljenim kalupima (»Heling «). Kalupa za sastavljanje imamo vise vrsta, od najjednostavnijih оЫспЉ nogara ра do komplikovanih i cesto vrlo skupih ·sprava. Za koji nacin сето se odluciti, zavisi od velicine serija letilica, а pored toga od samog oblika i nacina konstrukcije krila. Prema obliku najjednostavnija su pravougaona krila sa pravim ili zaokruzenim krajevima. То znaci, ро celom razmaku krila dubina ostaje ista, tako da su sva rebra iste duzine i oblika. Vise posla kod sastavljanja (ра i kod izrade osnovnih delova) traze krila sa promenljivom dubinom. Pri tome imamo krila trapezoidnog, elipticnog ili siljastog oblika. Ро konstrukciji krila delimo prema broju ramenjaca. Najjednostavnija za sastavljanje su krila sa dve ramenjace. Vise ро sla zadaju krila sa tri ili vise ramenjaca. Najkomplikovanija su, medutim, krila sa jednom ramenjacom. Ovakva krila se moraju graditi narocito tacno i опа traze najsolidnije kalupe (»Heling «). Jedna i druga krila mogu imati prave ramenjace koje su za sastavljanje jednostavnije ili ramenjace sa prelomom.

181

Рге\т l аkа

moze biti delimicno od dгvепе lepenke а osta10 celokupna prevlaka od drvene lep enke. Prvi п асјп ј е uоЫсајеп kod јеdг il i са i kod laksih motornih аујопа. Drugi па6п kod srednjih i t eskih аујопа. Kod m оtогпih аујопа se и р о .,;l еdп ј е ш slucaju za zastitu protiv vrem enskih nepogoda drvena lepenka cesto p revuce platnom tanj eg kvaliteta . Оуо platno и t aкуот slu caj u п е prenosi sile. Skoro uvek su kod j edrilica visoke sposobnosti kao i kod nekih ауј опа spoljna r ebra prema UПl1 tагпјimа za izv estan ugao vitoperena (»srenkovana«). То znaCi d a osnovice (tetive) spoljnih i unutrasnjih rebara zaklapaju izvestan u gao koji se р гета krRjevima krila postepeno роу е Сауа . Оуо је potrebno za postizanje 's tabilnosti letilice, а 1ј za izgr adnju, n aravno, pretst av1ja роу е сап ј е poteskoca izra.d e.

od platna, ili

је

Којј oblik k rila i пасјп konstr ukcij e se uzima resava konstruktor. Za nas ј е to и toliko vazno, sto ргеша tome treb a d a lzgradimo .kalupe (»Heling«) za sastavljanje krila. Prema ob1iku 1 пасјпu k onstrukcijc krila kalupi се biti jednostavniji i1i komplikovaniji. Мј сето ovde, ug1avnom, opisati kalupe za grupe 1 ;::а шапје serije. Kalup za pravougaona krila ј е od svih najj ednostavniji, ро gotovu ako krilo јша i dve ramenjace, 5to ј е skoro uvek sluca] . Pri tome su sva rebra istog oblika, а cesto su i prednja i zadnja гатепјаса istog preseka, to znaci is.te. Najjednostavniji kalup (»He1ing «) se sastavi od ' tri do с е .;iri nogara ргеша slici 86, 5to zavisi od razmaka krila. Оуе по gare rasporedimo duz razmaka podjednako. Najpre dobro UCVIstimo prve n ogare za patos. Pri tome voditi dobro гасипа da ПО-1 gal'e budu zaista nepokretne tj. da se пе ljulj aj u i da . i p a t os па koji smo ih p ostavi1i bude cvrst. Gornju stranu nogara nive lisc:mo ротосu libele, da budu tacno vodoravne. Posle predemo u cvr5civanju i nive1isanju poslednj ih nogara, \па drugom kraj u krila). T ek n ato uЬасјто srednje nogare koj e podesimo prema krajnjima. Doterivanje srednjih nogara proveгау ат о okom. Kad gledamo sa jednog kraja preko svih nogara , l1jihove gornje рОVГ5iпе treba da se slazu (vidi sl. 216). Pri tome mozemo zanemariti eventualno visinsku razliku ра tosa sa jednog i drugog kraja krila , koja ј е r edovno ·vrlo таlа . Naravno, ako Ы patos Ыо jako kos, morali bismo prvo preko dva krajnja nogara postaviti letvu i рото с u libele iste takode doterati па vodoravnu 1јпјји . Ako su donje ivice гатепјасе па istoj visini, onda su по gare spremne za da1ji rad .

184

Uko1iko ра Јс postoji visinska razlika izmedu гэ.mеПЈаса , onda tome vodimo racuna sa odgov arajucim pod.me taCima п а по gara ma . (vidi s1. 217). о

Каlир Гo1 en1jive

za krila promenljive dubine-vodoravni. Za krila рго dubine, bez оЬziг а da li su trapezoidnog , ibljastog ili

Sl. 216 -

Рostaуljanjе

·k .alupa

аа зasшуljanjе

pravougaonih krila

drugog oblika, treba praviti kalupe koji . traze tacan rad i traze mnogo vise рos1а . Sami ka1upi se mogu praviti па оЫспјm по garama (s1 . 218) ili se za to prave narocita postolja. Za koji nacin

l----.....,..----- ------.........j..

S1 217 -

NivеIisапје

ramenjaea

па пoprimа

ka1upa сет о se opredeliti, zavisi od velicine serije i od spreme i mogucnosti same radionice. Pored ova dva krajnja s1ucaja ро stoje, naravno, ја!; razne druge mogucnosti. Bez obzira па vrstu kа1щ:iа, priprema, tj. niveIisanje ka1ира је uvek isto. Ovde с е то па jednam primeru pokazati kako se to vгsi (s1. 218). Izabrali smo narocito komplikovan s1ucaj . gde imamo гатещасе sa pre1omom. Uko1iko је kri1a jednostavnije rad се biti, naravna, laksi. 185

Krilo је prikazano па slici 219. Као sto vidimo, опо је siljastog oblika sa dve ramenjace. Dalje ima krilo tzv. prelom. Za kalup tlzimamo troje nogara koje postavimo па primer pored rebara: 3, 11 i 20. Rastojanjeizmedu navedenih rebara i 'time i nogara је 2400 i 2700 тт. Nogare dobro ucvrstimo za patos, pri tome voditi racuna da је sam patos cvrst i da se slu~ сајпо njegove daske ргј hodanju пе uvijaju. Gornj e ivice obradimo vodoravno (isto kao kod ranije opisanog kalupa) . Pri tome то zemo nogare medusobno kontrolisati sa gumenim crevom. S obzirom da је rastojanje izmedu nogara obicno veliko, ovako је zgodnije nego sa let,,'om. U tusvrhu uzmemo gumeno crevo dovoljne duiine i u krajeve utaknemo staklene cevi dtizine od prilike 25 centimetara. Unutrasnji precnik cevi treba аа bude пајтапје 15 тт. Cevi napunimo vodom tako, da niуо vode do<!e do polovine staklenih сеуј. Doterivanje se vrsi pl'ema slici 220. Kod levih по gara па primer podizanjem i spustanjem cevcice doteramo nivo vode tako, da se poklapa sa gornjom ivicom nogara. Sada vidimo kod desnih nogara da li је ivica visa ili niza i za koliko. Posle doteramo visinu i1i skidanjem ili pak dolepljivanjem letve. Posle toga ротоси kanapa koji razapnemo izmedu krajnjih nogara obelezimo pravu liniju koja је reperna linija u samom ЈIfПЈ!МI БLАИf{5f;UIС,1/.7

81. 218 -

КаlОР

za. sastavljanje krila рrоmеп1јivе dubine doravrli sa prostim nogariша

то

krilu. Kod naseg slucaja је to srednja linija prednje ramenjace {slka 219). Nju smo obelezi1i па jednom kraju nogara, kako пат nogare pri oplatnjavanju nosa krila пе Ы smetale (оуо vazi za slucaj da је drvena lepenka samo ispred prednje ramenjace, kod jedrilica је to оЫспо tako).

186

Na nogarima posle obelezimo polozaj zadnje ramenjace. Potrebne mere сето naci u crtezima rebara ili u sastavnom crtezu krila. Iz crteza ramenjaca izvadimo sada potrebne mere za podm etace. Na crtezu ramenjace је, naime, nacrtana horizontala i mi IfIШCl

S1. 219 -

Кrilo ва. ргеlоmоm

kod

геЬга. Ьг.

s obzirom па nји izvadimo navedene mere. Moze se desiti da bas potrebnom mestu, tj . tamo gde smo predvideli nogare, u crtezu nета oznacene mere. U takvom slucaju izracunavamo ропа

JТAКLUAC~'

#/I(JJ(J/Jl'

S1. 220 -

Nivelisan,je noga.ra

роmоеи

cevi i vode

trebne mere па osnovu ostalh postojecih mera. Dobijanje tih mera direktnog merenja sa crteza ni.je dozv·o ljeno. U nasem sluсаји potrebne mere su 50, 240 i 340 тт (vidi sl. 219) . Sa ovim merama izradimo podmetace i postavimo па nogare па obelezenoj liniji (vidi sl. 218). Iz crteza obrisa rebra (tzv. »strak-plan«) odredimo ро lozaj zadnje ramenjace u odnosu па prednju.To znaci, za koliko је donja ivica straznje ramenjace visa ili niza od odgovarajuce ivice prednje ramenjace. U crtezu је ucrtana reperna linija (vidi' sl. 221) koja је upravna па ramenjace i оЫсnо oznacena kao Ьо rizontala. Od ove 1inije ра do donje ivice ramenjaca odmerimo ot-

ротоси

187

~tojanje.

1z тега posle vidimo za koliko је zadnja гатеПЈаса vlsa od prednje. Pri tome nije vazan polozajsame rep e rн e Нпјј е. U nasem slucaju smo па рг . izmeri1i kod rebra broj 3 па prednjoj ramenjaci 45 тт а па zadnjoj ramenjaci 75 тт . Znaci, zadnja ramenjaca је па tom mestu za 30 тт iznad prednje (mi.sli se па donju ivicu ramenjaca). Ргета tome mora biti podmet ac па zadnjoj ramenjaci za 30 тт visi od prednj eg (koji је uzet 50 шm vidi s1. 218); znaci : 50 plus 30 = 80 тт . Za ostale nogare iz-· racunamo slicne mere. 1z slike 221 i 218 Ысе sve osta10 јавпо . ili

пizа

61Af/A/A Ii'АНИ.lAС.4

Sl. 221 -

Cгtez

obrisa rebara

(исгtanа

samo tri rebra. zbog

jasnoce crteZa).

Naravno d a moze biti donja ivica zadnje ramen]ace i lllza od odgovarajuce ivice prednje гатепјаСе. Princip izrade ka1upa је medutim isti, samo se тепјаји odgovarajuce visine podmetaca па nogarima. Ovde smo izneli principe izgradnje kalupa i to па ргimегu najjednostavnijeg, 'o d оЫспјћ nogara. No proracunavanje odgovarajucih mera ostaje isto i za sve ostale vrste kаlЩЈа, ра i пај komplikovanijih. Isto vazi i za sve oblike krila kao i za krila bez ~гe!oтa. U ovom poslednjem s1ucaju izgradnja i proracunavanje kalupa cak је jednostavnije. Vertikalni kalup је upotrebljavan narocito kod gradnje је dri1ica, а u gradnji motornih leti1ica kod velikih dubina krila. Raz10g ovome lezi u njegovim specificnim osobinama odnosno lzvesnim prednostima. Kod jedrilica је иоЫсајепа gradnja krila sa jednom гаmепјасоm i torzijonim ПОБот. Kod vertikalnog ka1upa је navlacenje 1epenke (oplatnjavanjе) u tom slucaju naroCito ро voljno. Kalup naime пе smeta па lepnim povrsinama ramenjaca, jer ista lezi samo па zadnjoj strani (vidi s1. 223). Da!ja prednost ovih kalupa је da zauzimaju malo mesta, zb6g cega se sve vi;;e upotrebljavaju i kod gradnje motornih letiIica, i ~to је pristupacnost i оЬгаdа sa gornje i donje strane krila podjednako osigurana i o!aksana. U sustini ovi ka!upi Бе sastoje od vise okvira (ramova) koji su теашоЬпо cvrsto povezani (vidi s1. 222) dijagonalama i uzduznicama. Postavljanje treba izvrsiti pod istim us10vima kao kod 188

ranije opisanih ka1upa (cvrsto, da se пе drmaju). Na sl. 223 prlkazan је nacin ucvrscivanja ramenjaca па okvire ka1upa. Samo nivelisanje se vrsi takode па nacih opisan kod vodoravnog kalupa. Najpre opet poravnamo sve gornje ivice па okvirima. Pos1e јЈотосu kanapa ucrtamo repernu liniju ramenjace.

81. 222 -

Vertikalni kalup za sasta.vljanje krila (desno) i kalup za trup

Ako srednja 1inija ramenjace mora 1ezati vodoravno, onda okvirima podmetnemo odgovarajuce debljine (podmetace). Роmосu viska koji spustimo kod donje ivice ramenjace i lenjira odredimo visine podmetaca za drugu ramenjacu. Odgo'v'u I'ајuсе ·m ere izracunavamo prethodno iz crteza obrisa rebara (sl. 221), kao sto smo ranije vide1i. Ukoliko krilo ima samo jednu ramenjacu, onda umesto do~ пјЉ podmetaca ugradimo kod iz1azne ivice 1etvu duz ce10g raspona ka1upa. Ova 1etva се пат osigurati pravu 1iniju iz1azne ivice. Na sl. 224 је prikazan jos jedan nacin izrade vertika1nog ka1upa. Ovde su uzete dve jake grede koje su stav1jene па оЫспе nogare. Као nas10n za ramenjace sluze роргеспе 1etve. Sve је ostalo slicno kao kod osta1ih ka1upa. Okretni kalupi. Za serisku proizvodnju narocito su pIik1adni ka1upi koji dozvo1javaju okretanje kIila duz ose. U tu

па

189

svrhu se и patos ubetoniraju jaki stubovi koji imaju па gornjem kraju okretne rucice i po1uge. Ovakvi stubovi do1aze sa оЬа kraja kri1a. Izmedu nјЉ se najpre postave ramenjace а pos1e rebra koja se kontro1isu prema sablonima koji su па kraju vezani za okretne po1uge (vidi sl. 225 i 226).

IfAZLIlfA lJM/Jf/i/A

/Z ен/см ВК ll! Sl. 223 -

Okvir (dею) uspravnog kalupa, za sastavJjanje krila; ramenjaca i rebro prikazani sematski

Rad sa ovim ka1upima је narocito udoban, s obzirom da soe kri10 moze okretati i ostav1jati u та kom po1ozaju. Ali za ovaj' nacin је pozeljno da se pojasevi rebara kod ramenjaca prekidaju, sto znaCi da su rebra od dva ili vise dela (prema broju ramenjaca). Dalje ovakvi kalupi nе mogu biti univerzalni, tj. za svako krilo (lеtШсu) moraju se narocito izgraditi. 190

Sastavljanje krila. Кад smo pripremili kalupe i sve tacno prokontrolisali, predemo па sastavljanje krila . . Ukoliko prilikom izrade nismo па ramenjacama obelezili polozaie rebara, to sada najpre uradimo. Pri tome је celishodno obeleziti ivice rebara а nе

S1. 224 -

Jednostavan uspravan kalup za sastavljanje krila

srednje linije. Posle obelezimo sve okove i izbtiSimo rupe za pricvr5civanje tih okova. Sve okove koji nе smetaju postavljanju (navlacenju) rebara i obradivanju krila montiramo i osigurarno рге

$1.226-

S1. 225 -

Okretni kalup za. sasta.vljanje kri1a

sastavljanja. Izvesne okove, kao 5to su glavni prikljucni okovi krila, upornice јИ. cesto cak moramo montirati pre lepljenja rebara, jer se to naknadno nесе mосј montirati. 191

Ukoliko su rebra izjedna, tj. pojaseYi rebara prelaze rarnenjace, nanizerno rebra 11а rarne11jace. Pri torne se ОЫС110 zbog netacnosti izrade ројауе prve poteskoce. Desava se da su rarnenjace visoke i da se rebra ne rnogu navuci. Ako је rarnenjaca od pune daske, o11da rnozerno bez dalj11eg ski11uti nesto sa rarne11јаСе. Naravno, to ne srne biti rn11ogo. Ukoliko su r~rne11jace ku-

Sl. 226 -

Deo

оkretrюg

kalupa za sastavljanj. krila

tijastog ili drugog preseka, skidanje pojaseva 11ije dozvolje11o . Tirne Ы se pojasevi koji su kod ovakvih konstrukcija inace dosta tanki, suvise oslabili. Naprotiv, ako su rarne11jace suvise niske, rnoze se dolepljiva11jern poj aseva оуо doterati. Оу() su gresk e koje se vrlo cesto pojavljuju u gradnji kod rnanjih gl"upa. K od seriskih izrada u fabrikarna ОУО se naravno uopste ne srne ро javljivati, te treba alate (kalupe rarnenjaca) doterati. Sada rarnenjace sa navucenirn rebrirna postavirno па Јса lupe i to tako da svuda ispravno leze. Pazirno da rarnenjace nigde nisu izvitoperene ni iskriv1jene. Kod krila sa podeljenirn rebrima (и koliko ona nisu izradena prerna sl. 179) koja se posebno иЬа сијu, postavirno и kalupe rarnenjace bez rebara. Rarnenja~e р о rnоси stega dobro ucvrstirno za ka1upe. 192

Da Ьј sc rebra zalepila па odgovarajucim mestima , ШОI'аmа ista роm егiti m alo u stranu (misli se па пауисе па r ebra). L ep m.l povrsinu п а гатепјасј namazemo tutkalom i геЬ га pomerimo п а predvidena mesta. Podeljena rebra se t akode n amaZu . t ut k alom i иЬас е direktno izmedu r amenjaca . Svako rebro se rrю г а pomocu. stega pritegnuti u z ramenjacu i ostaviti ти p otr ebno '1reme za susenje. Cesto se odomacila p raksa da se rebra kod susenja пе stegnu za ramenj acu stegom, n ego se misli da је dovoljno, sto ј е l'ebro bilo tacno n apasovano па ramenjacu (ili »upasovano« i 'l теаи dve ramenjace). Smatra se da ј е taj pl'itisak lюјi potice оЈ samog rebra dovoljan. Ali to пјј е tako i podvlacimo р опоуо da se rebro mora stegnuti sa stegama (ili eventualno ekserima). Treba da znamo da svu silu koju prima rebro (poprecnu silu) pr-enosi па гатепјаси vertikala г еЬга koja ј е do r-amenj a ce. P osto ј е ta sila prilicna, Ысе пат jasno da od ispravnog tutkalisanja v ertik ale · zavisi cvrstoca krila. P rilikom tutkalisanja rebara v oditi r aсипа da izlazne ivice budu па istoj visini (оуо narocito kod k rila sa јеdnоm гатепјаСот) . U protivnom с е то imati talasastu izlа zш.l ivicu. Dij agonale и krilima t reba prethodno prouciti i to da 1i с е m oci ugraditi ili пе posle ucvrscenja (tutkalisanja) r eЬаl'а . Pl'vi slucaj i.1ije uvek moguc, te тог а то и protivnom па vuci dijagonale zajedno sa rebl'ima. ОЫС110 konstl'ukcija kod klizaca i skolskih motoгnih aviona dozvolj ava naknadl10 ugr adivanj e clij agonal a. Kod l'ebara koja su iz vise delova i kod kojih se ugraоије svaki О.е о zasebno, dijagonale, n a r avno, l1isu prepreka i то 'z emo ih u graditi posle ili pre nego rebra. se

опе

Prilikom ubacivanja dijagonala 'loditi r acuna о tacnosti duzin a istih. Ako su dijagonale suvise dugacke, опЈа о п е iskrive ili izYitopere krilo. Sama veza dijagonala sa kr ilima mora biti b esprekorna. ТJm e ci, ukoliko su predvideni, izmedu dijagol1ala i ramenjaca то rC/ju dobro b ez zazora l1alegati . L ep enka koja veze dijagonale i ramenj a ce тога biti dobro zatutkalisana. Za zatezanje n eizostavno upotrebljavati stege, nikako samo eksere. Kod klizaca se dij agon ale cesto sastavljaju па licu m esta. tj. prilikom samog sastavljal1ja kri1a . L epenka koja veze gornjl i donji pojas pri tome se оЫспо steze stegama od zice. Pri tome se cesto gresi u tome, sto se пе stavlja dovoljno ovih st ega od Ысе . Njihov pritisak је d osta mali zato treba па svaki centimetar metnuti ро jednu stegu. Dijagonale klizaca se povezu sa rebrima svuda gde se sa istima ukгStајu. Qva se оЫ спо vrsi platnenim trakama i to spre13 Vazduhoplovni stolar

са,,-а izvij a n je diјаgопэ.lа. Da Ы proverili ispravnost t a kvog cvora, u zm emo gotovo krilo i vit operimo ga. Le'cva nosa тота biti prava. Ukoliko је iZVl]ena, doradimo ureze и rebrima. Pri tome se pojavi izvestan zazor. Za uklanjanje istoga ulepimo podmetace. Izlazne ivice т еЬата otsecemo па pravu duZinu, koju utvrdimo ротоси kanapa ili prave letve. Ako letva izlazne ivice јта и sredini drvenu lepenku, onda ротоси testere zasecemo r ebra. Letvu namazemo tutkalom i uguramou rebra. Zavrsnu letvu ili luk иЬасјто kao iduCi deo . Ukoliko ро stoje па luku umeci koji се sluziti kao rukohvati za transportoуа пје letilica , i пјЉ sada zalepimo. Sada p r egledamo da li па сгtеzи јта јо!; koji umetak i1i letvica koja јо!; nije zaleplj ena, te i to, naravno, uradimo. То зи оЫсnо r azne letvice и cosko\rim a rebara i гатепјаса, итес ј k od torzionih rebara itd. Naposletku lepill1C' ispune па ramenjacama теаи r ebr.ima, kod rebara ciji pojasevi prelaze preko т а т епјаСа. Qve ispune predviёlene Би svuda onde gde se па ramenjace lepi drvena lep enka. Na zadnjoj ramenjaci и predelu kгilса cak i и slucaju platп еnе prevlake. Na zadnjoj ramenjaci t amo gde platno ide do izlazne iyice, ove letve ne treba postaYljati, iz razloga sto Ы se ivice о d гаZэ. vale па platnu. Letve se u zmu za 1-2 тт deblj e od pojasa т е Ь а та , kako Ы bilo dovoljno materijala za obradu (rendisanj e) (sl. 227). Kada su sve па уесЈ. епе operacije izvrsene, pristupimo топ tira nju krilca па krilo, t.lgradivanju svih okova za ј:юgоп k г ilса , ubacivanju komandnih zica (poluga) i ugraёlivanju kocnica, ukoli ko su predvidene. Tek kada ј е ovo sve ugradeno i ispitano, ртј stLlpill10 obr adi i dplatnjavanju (prevlacenju) krila.

Prip.r em a krila za oplatnjavanje. U ргјргети krila za oplatnjavanje spada sprem anje drvene lepenke i obrada теЬата i та шепјаСа.

Drvenu lep enku za pl'evlaku krila imamo uvek и crtezu tacno oznacenu. Тато сето па сј debljinu, pravac vlakana i kvalitet drvene lepenke. Mis1im da nije potrebno narocito podvlaCiti vaznost oplate tj. пјеп uticaj па cvrstocu k rila. ТтеЬа 1:ас по da se pridrzavamo crteza ј . nikakva otstupanja nisu dozvoljena, ро gotovu пе па slabiju stranu, (ovo se tice debljine i kvaliteta). Sto iOe tice pravca vlakana spoljneg sloja drvene lepenke, тог а то paziti da пе zamenimo pravac, u slucaju da је isti dijagonalal':. P r a vci vlakana goгnje i donje oplate ukrstavaju se u tom sluсај и pod 900 i nije svejedno, koji pravac се biti kod gornje а koji kod donj e op late. Razloge odnosno tumacenje ovoga сето izneti 194

kasnije. ОУде samo skrecemo p aznju па vaznost да se pridrzaуато crteza. S obzirom да su velicine table drvene 1epenke manje od raspona kri1a moracemo op1atu krila sastav1jati од vise tabli. Sastav1janje drvene 1epenke uradimo ротоси kosog spoja, (ponekad se to radi i s prek1opom, a1i ОУО ug1avnom kod opravaka). Pri tome postoj e дуе mogucnosti: table prethodno skrojimo i slepimo

Sl. 227 -

Ispune

па гаmепјасата

izmedu rebara

па роtгеЬпu duziпu I i 5iгiпu i posle odjednom zаl ерiшо па krilo ce1u op1atu, ili pak 1epimo tablu ро tablu па kri10 i pri tome уг5imo па njemu i potrebno koso sрајапје. Prvi пасiп uobicajen ј е za serisku izgradnju. Оп trazi dobro obuceno 1judstvo i narocite

li'пио

Sl. 228 -

Trougla Ietva -

podmetac za kosi spoj

a1ate za stezanje. Drugi nacin podesan је za ројеdiпаспu gradnjl1 i za mапје гаdiопiсе. Ako se radi ро drugom пасiпu, tj. па krllo lepimo tablu ро tablu, опда duziпе ројеdiпih tabli родеБауато tako, da se опе zavrsavaju па rebrl1. N а taj пасiп dobijamo cvrst oslonac (rebro) za tl1tkаlisапје kosog spoja. Ako је rebro l1zano, тогато uz l1jega do1epiti 1etvu l1a sam pojas, kako Ы dobili ро trebnl1 sirinu za sastav. Sirina mora biti Ьаг tolika, kolika ј е 5il'ina kosog spoja. Letva moze bit cetvrtastog ili trouglastog pre13*

195

seka i to najbo1je od topo1e (vidi sl. 228). Tek kad smo krilo ovako pripremili, mozemo pristupiti obradi istog. Obrada krila рге oplatnjavanja mora se izvrsiti p edantno. Da Ы drvena lepenka (op1ata) па svakom rebru dobro drzala, moraju lep11e po,rrsi11e 11а svim rebrima biti pod li11ijom. То vidimo ako uzmemo dugacak le11jir i postavimo ga preko r ebara kao 11а sl. 229. L e11jir тога 11а svim rebrima 11alegati podjed11ako . Ukoliko su pojedi11a rebra ја с а, doteramo ih ротоси re11deta, tj. skidamo odgov arajucu deblji11H sa p ojasa г еЬга. Ako su ро jedi11a rebra 11iza o11da do1epimo ta11ke trake od smreke ili ото rike (11ikako od drve11e 1epe11ke) koju posle stiSenj a obradimo.

Lt"lVJ//i'

81. 229 -

Kontrola rebara pomocu lenjira

Skrecemo paznju 11а vode11je le11jira prilikom doterivan.Ja. Ako је krilo pravougao11o (ista dubi11a rebara) , o11da le11jir uvek mora biti parale1a11 sa napad110m ivicom, to jest, па оЬа kraja mora biti isto daleko od pred11je ivice krila. Ako su pak krila prome111jive dubine, onda mora le11ijr biti 11а istoj procentualnoj dubi11i. Qvo се nат biti jasno, ako rebra podelimo ро dubini па primer па pet jednakih delova. · Ako sada postavimo lenjir па jednот kraju па prvu p etinu rebra, onda ga moramo па drlJgom kraju postaviti па prvu petinu (odgovarajuceg) r ebra i tako dalje. P rvH grubu obradu izvrsimo рот ос и kontrole оЬт а. Za krajnju tac1111 obradu lenjir namazemo plavom kredom . Sa takvim lenjirom pov1acimo preko rebar<i i doteruj emo sve, dok ne dobiju svi pojasevi ravnomernu Ьоји (plavll) , sto znaci da su rebra doterana па pravu liniju. Pri toj obradi moramo takode doterati gornju i donju ро vrsinu ramenjaca, raznih letvi, uzduznica itd. Spremanje drvene lepenke - oplate. Sada prist upamo sрге pojedinih komada drvene lepenke za op1atu. U tu svгћu prislo11imo plocu uz krilo (rebra i rame11jacll) i ротоси olovke nacrtamo obrise pojedinih rebara, rame11jaca, UZduz11ica itd. Na s1. 230 prikazan је postupak 11а kri1u sa jed110m rame11jacom 1 torzio11im 11osom. U tom slucaju prislo11imo plocu 11a jpre sa d011je strane. Na slici је ujedno prikazano, kako se sa оЬа kraja ploce pored same ramenjace obeleze tacke. Qvo је potrebno da Ы ploce таnји

196

prilikom tutkalisanja dos1e tacno па svoje mesto. Na sl. 231 је ista p10ca prikazana u razvij enom stanju. S a strane otsecemo suvisnu drvenu lepenku i ivice obradimo koso za spajanje. Pri tome radimo ргета pravilima iznetim u НТ

- _._- - - - - - - - - - - - - - - , Sl . 230

Ucrta.vanje

геЬма. па

donjoj stra.ni torzionog

пова

glavi »drvena lepenka «. То znaci da kosinu Obl"adimo ostro, od pos1ednjeg sloja se nista пе ostav1ja. Voditi гасиl1а da п а p1o-

о(}/кЈА

fili'A#A

Sl. 231 -

РlоСа.

sa. ucrtanim obriSima

геЬага

гатепјаса

сата kosinu obradujemo naizmel1icno jednu sa jedne а iducu sa druge strane. Као pravi10 vazi da op1atnjavanje vl"simo od sredine (kod trupa) prema kraju kri1a.

197

Оуај postupak (crtanje i obrada kosina) radi se u slucaju da krilo lepimo plocu ро plocu. Ukoliko hocerilO da celu oplatu odjedanput navuceno тепја se stvar utoliko, 8to slepimo najpre ploce па potrebl1u duzil1u, а tek p osle u crtamo rebra i ostalo. Као iduca operacija do1azi 1akir anje ploca, opJa te i kostura krila. Plocti lakiramo sa uп utашје strane svuda gde se пе lep! za r ebra, r amenjace i ostalo. Ргi t ome za svaki slucaj пе 1аki гаrn.о <:10 crta, n ego za 5-10 тт тапје. Na t aj nacin smo sigurni d a se la k песе razliti па lepne povrsine. Isto tako !akiramo i kostur krila (rebra, ramenj ace itd.) iznutI·a. Kad ј е sve dobro osuseno, pr'istupamo rapav ljenju l epniћ. povrsina. Ма da se rapavljenj e prema izvesnim u slovim a l1e trazi, p raksa ј е pokazala da опо mnogo doprinosi cvrsto ,:~ i t.utkalisanja. Sa ljutikom struzemo popreko п а ргауа с v1akna! 'Пте оtstгалim.о зуе necistoce i otvorimo p ore drveta. Drveno brasno koje ostaje розlе toga па lepenki obrisem o vlaznom krpom.

па

Prevlacenje lepenkom је najtezi deo posla izrade kri1a. Те skoce se роја,те pre svega zbog toga, sto lepne povrsil1e nisu ravne n ego krive. Pri tome је stezanje osim toga i zbog velicine povrsina otezano. ОЫсп е stege koje su za 1epljenje пg1аvпоm пај p ozeljl1ije, пе mogu se upotreblj avat.i . N ајјednostavni j а metoda stezanja је sa eks.;;rima i letvicama. Ova m etoda, iako zаst а г е Јэ., ipak је najsigurnija za m ale radionice i za izradu тапј Љ serija. Za vece serij e isplati se praviti narocite alate za stezal1je, tako, da se drvo пе Ы kvarilo (гпре od eksera) , а i da sam p osao Ьгzе odmice. U gradnji jedr ilica пајсеМ:е imamo krilo sa jednom гате пја соm i torzionim nosom. То znaCi da se deo krila ispred rameпјасе p revlaci drvenom lepenko,m, а zadnji deo krila platnom. Sa prevlacenj em drvenom lepenkom, u slucaju kad radimo р10С.и ро plocu, роспето sa plocom u sredin.i krila (pored t rupa) i onda postepeno postavljamo ploce prema kraj evima krila. Uzmemo, dak1e, plocu i n a mazemo tutka10m svuda gde је to predvideno. Isto tako namazemo r a m enjacu i r ebra. Plocu postavimo па kri10 i tacno names',;imo prema obelezenim oznakam a. S a donje strane kri1a prikucamo letvicu duz ramenjace. Sa gornj e stгапе 1epenku zategnemo р6тоси пагосitih stega (koje su prikazane па sl. 6) kao sto vidimo па' sl. 232. Zatezan je se vrsi sa dve stege па krajevima р10Се . Samo zat ezanj e treba da је ravnomегпо i пе suvise jako, je r se 1epenka јпасе u1egne izmedu rebara. Pos1e kucamo па donjoj stгапi krila svuda па r ebrima 1etvice. Pri tome ukucavamo eksere stre1asto tj. tako, da u sredini brze n a predujemo, а па krajevima р10са sporije (vidi з l . 233). Podv1acimo n a rocito да se pritezanje vrsi ротоси drvenih 1etvica 5

198

><10 ШШ, а ekseri treba da SLl Ll гаzшаku od 15 ШШ. Cesto se pritezanje vrsi tгаk а ша od drvene 1epel1ke; tonije dovo1jno i ле sme se raditi. Drvena 1e penka se sme u zimati sашо па napadnoj ivici, gde је krivina jaka (vidi sl. 232)! Prilikom kucanja kontrolis emo sta1no, da 1i se 1ep enka dobro zateze i da li ekser i ne idu

~-_.

Sl. 232 -

Zatezanje drvene . lepenke

па

napadnoj ivici krila

u pr azno poг ed p ojasa геЬага. U tош slLlсајп letvu о dl ошiшо p omerimo ustranu prema pojasu г еЬага. S a gornje stгаIlе ге Ь ага n ormall1o nij e pot rebno kllcati letv'ice. Ovde је krivin a veca, tako, da lepenka dobro prilegne па

LfПс' SA с/fЛIfIИА

/Г/ШС

Sl. 233 -

uLci7A;VC 0i7CZi70

PI'ikucavanje letvica

;па

donjoj strani krila.

pojasev e геЬага. ТLl se lei.ice тесн samo па posledn ja r eb l'Q, Ijde se nalazi kosina za spajanje sa iducom р1осот, i па гашепјаСll. Na ramenjacu se letvice теси и dva-tri i vise redova prema sirini iste. Izme dll letvica sш е da bLlde n a jvise 3 т т slobodnog .' га Zlпаkа.

199

IzveZbani radnici се prevlacenje napadne јујсе raditi odmah skroz. То znaci р10си do ploce kucati bez prekida. Pri tome treba brzo raditi, tako, da se tutka10 па ргеЉоdпој р10сј пе роспе па kosom spoj u susiti pre nego пауисеmо iducu р10Си. Na spojnom mestu опе se prikucaju zajednicki. Ovakav neprekidan posao trazi lZ\'(tzbano i pedantno radnistvo. Pocetnicima se svakako preporuсије da пау1асе по\'и plocu tek kad se ргеЉоdnа osusila i dobro drzi . U takvom slucaju, naravno, dnevno postav1jamo samo ро jednu plocu, ali zato пат је moguce prokontrolisati lepljenj e ргеЉоdпih ploca iznutra. Time se mozemo uveriti о dobrom уе zi vanju istih sa rebrima, а и slucaju da nesto l1ije и redu, iste mozemo skinuti. Inace је kontrola skoro nemoguca i moramo se osJoniti u g1avnom па savesnost i iZvezbanost radnika. Ukolik o smo meautim 1epenku ро duzini ргеЉоdпо s1epi1i i navlacirno celu јујси izjedl1a, posao је, naravno, mnogo деН katnij i. Pri tome тога raditi vise [adnika, а stezanje se vrsi па l' ocitim аlаtiШ<l . Ротоси 1etava i eksera se tesko moze postici ро treban kva1itet i sigигпоst. Za ovakav posao se upotrebljavaju sabloni koji se теси па svako reb ro . Stezanje se vrsi р о тоси l1avojnica (srafova). Da bi se dobio podjednak pritisak, роа metnerno па sablonima filc. Duz гаmепј а са idu 1etve koj e se stezu isto t ako stegama ili navojl1icama. Оу а ј п аејп se ироtг е blјаv а, zbog komplikovanosti alata, samo kod velikih serija, te ga ovde песеmо deta1jnije opisivati. Postavljanje lepenke па rebrima izmedu. dve гатепјасе п е pretstavlja оЫепо уесе teskoce, s obzirom da su to samo blage krivine. Stezanje opet mozemo vrsiti ротоси letvica i eksera Љ роmоси narocitih a1ata. Ovi se prave и vidu r esetk i па kojima ~e р оmо си stezaca zatezu pojedini sabloni. Dovrsavanje krila. Tek kada se tutkalo dobro оsпsi, smemo d a vadimo l еtviсп sa ekserima. Pri tome роstпраmо kao sto ј е to. prikazano па slici 150. Sada namestamo sve osta1e de10ve koji su па crtezima jos predvideni. Kod vertika1nog kа1пра cesto se namestanje izlazne ivice ostavlja па kгај zbog 'пергistпраспоsti ka kа1прп. Zato skidamo кг ilо sa kа1пра te ga паmеstimо па vоdогаvпе nogare gde иЬа cimo iz1аzпп iviсп. Kod r ebara koja Sl1 prekinuta kod гаmепјаса, а prevlaka је od p1atna, moramo nalepiti tгопg1iсе od drvene lepenke. Pri tome pravac v1akana mora biti parale1an sa pojasom геЬага. Trouglici se vеz п za ramenjacu роmосп kosog spoja. Prilikom obrade kosine па гаmепјасi moramo oprezno r aditi, tako, da пе skidamo. 200

nista od pojasa ramenJaca. Dubina skidanja sme biti najvise koIjko је debljina drvene Iepenke-prevlake. Svuda gde iz1aze okovi van op1ate krila, mогапlO па drvenoj lepenci oplate staviti ројасапје od dгvепе lepenke. Debljina mora biti п!!.јтапје to1ika, ko1ika је sama oplata. Ako је prevlaka od pl atna а okovi izlaze van krila, onda oko okova stavljamo parce drvene 1epenke. Ova sluzi za Iepljenje platna i stiti platno од zacepljivanja. Kontrolne poklopce postavimo svuda gde је to predvideno па crtezu. Sem toga, bez obzira па crtez, postavimo ih svuda gde Zicaza komandu ide preko tockica. Ovi poklopci se postavljaju sa donje str·ane krila i to tako, da ih struja vazduha zatvara. Na kraju, oplatu krila ocistimo uzdu.z i popreko vlakana пај-· pre ротоси ljutike srednje finoce а naposletku finom ljutikom, ali samo uzduz vlakana. Kad smo navedeno па krilu zavrsi1i, опо је spremno za ргеv lacenje p1atnom odnosno za l э.kiгапје. Prethodno, medutim, krilo sastavimo sa trupom iproverimo ispravnost prikljucaka, rada kom andi, itd. Na kraju сето, za stolare koji zele pop'..lniti svoje znanj e izneti neko1iko stvari о vaznosti pravca vlakana drvene lepenke prevlake. Pravac vlakana lepenke kore. Opterecenja krila od strane vazdusnih sila su razna. Ргј tome se si1e sta1no тепјаји ро ve-· IiCini i pravcu. Cas savijaju krilo па gore cas па dole. S em toga uvijaju ga cas u jednom cas u drugom smislu. Svi ovi razni slucajevi opterecenja su bili brizlj ivo ispitivani i doslo se do izvesnih ргэ.vilа, ргета kojima se ta opterecenja тепјаји. Na osnovu tih ispitivanja izdati Sl.l za proracl.lnavanje letilica propisi о koiima vodi raCl.lna konstrl.lktoI". Оп odreal.lje velicinu i pravac opterecenja. Ртета опоте sto је ranije izneto о drvetl.l i drvenoj lе renki, тј znamo da drvo пјје homogen materijal. Опо је u jednom p I"avcu cvrsce tj . l.l tom pravcu опо moze izdrzati vece optereСепје. Briga је konstrl.lktora da postavlja pravac lepenke tako, tla l.l pravcu najvecih sila (izracl.lnato iz raznih slucajeva optereсепја ) dolazi pravac vlakana drvene lepenke, ро kojem опа пај vise izdrzi. Nase је, medutim, da se tacno pridrzavamo crteza. Da Ы пат bilo dejstvo prenosa sila ротоси drvene lepenke ја snije, to сето ovde ukratko opisati. Uzmemo dva pojasa drvene lepenke istih mera, prema sIici 234: па jednom је pravac vlakana uzduz, а па drugom popreko. Ako pritiskujemo па pojaseve u pravcl.l kao sto poka<''-1jl.l strele, oni се se izvijati, to jest popustace pod dejstvom sile. Jasno је 201

da ukoliko је sila veca, utoliko је to popuStanje (izvijanje) vece. Nas in teresuj e nada1je, kako se ponasaju ovi uzorci, з а raz1iCitim pravcem v1akana, pod dejstvom jednakih si1a. Iz prakse nam је vec poznato d a ј е drvena 1epenka sa pravcem v1akana parale1na

SJ . 234 --

P od

dејstvош

uzduz

istih siIa (а)

Р,

таnје

lepenka за savija

ргаvсеш

vla,kana

зе

pravcu si1a (sluca j 234 а) mnogo cvrsca. То znaci da се se ovako postav1jena 1epenka шапје izvijati i vise izdrzati па pritisak. Sliёrю ј е i u slucaju istezanja. Na sl. 235 prikazan је slucaj 1eta koji najvise opterecujeo krila п а uvijanje: to ј е obrusavanje. Као sto vidimo, па kri1a .1e-

Sl. 235 -

202

Obrusavanje lе~Шсе: Na kra.jevima krila dejstvu j u siIe uvijanja u pravcu strelica.

tilice dejstvuje izvestan momenat, tj. sila koja hoce da uvi je krilo u pravcu kako to strelice pokazuju. Qvom uvijanju suprotstavlja se kora, to znaci drV"ena 1epenka. Pog1edajmo sada poblize dejstvo tih si1a па samo kri10, i to kod kri1a sa dve uporedne ramenjace . 1z si1a momenata (sl. 235) proizi1aze па gornjoj i don joj strani krila sile koje su suprotne. U nasem slucaju sa gornje strane si1a' dejstvuje prema napred, а sa donje unazad (sl. 236 а). Qve sile teze da pomere kri10, tj. оЬе ramenjace prema trupu. N a slici 236

гУт4ј/ЛС JIIс /У/1

15йf/УЈШ Ј11?4lJl/' ,f;f'1!4

PR4114C

ИС

;/14

PO;!l.)'(}J J/if'/.1/Y/ лш,4

Sl. 236 - а - Od sile uvijaцia (mошепtа) dоЫјешо па kгilп d ~re sHe koje dejstvuju u suprotnom pravcu (gornja i donja strana). Ь - Prikazano је рошегапје гашепјаса sa gornje strane krila pod dејstvош sile Р (sa donje strane р()шеI'апје Ы bilo suprotn<» ь

prikazano је ovo pomeranje za gornju stranu kri1a (па donjoj strani pomeranje је suprotno). Pog1edajmo tacno dij agon a le A-D i в-с па оЬе slike. Dok su опе п а slici 236а podjednake, опе su па sl. 236Ь razlicite duzine. U nasem slucaju dijagon ale А ' - D t је kraca, dok је dijagonala с' - в' du:?a od prvobitne du203

zine. Od ranije zпашо da skracenje znaci pritisak, а izduzenje istezanje. Naravno, ovako veliko рошегапј е ramenjaca kao па slici dobi1i bismo и slucaju kad пе Ы bilo drvene lepenke (oplate) па krilu, (kod krila sa prevlakom od platna јтато dijagonale koj e sprecavaju PQmeranje) , op1ata od drvene 1epenke, m e<:\utim , sprecava ovo pomeranje. ZnaCi, и drvenoj lepenki dejstvuju sile dijagonalno od А do D па pritisak, од С do D па istezanje. Kad su Qve sile ро dijagonali velike опда konstruktor ро stavlja drvenu lepenk u dijagonalno. То znaci да se pravac. v1akana drvene lepenke pokl apa sa pravcem tih dijagonalnih sila. Posto su sile jeclnake od A-D i С-В to је pitanje, da li ро staviti pravac drvene 1epenke spo1jasnjeg sloja. t ako, da ide ра l'а1е1по sa dij agonalom A-D iJi C-D. Znamo д а lepenka uopste uzevsi (isto k ao i d гvо), па pritisak izdrzava тапј е n ego па iste':' zanje. Iz tog [azloga postavicemo pravac vJakanatako, da za ргiti sаk izvucemo sto Ьо1ји izdrzljivost. То znaci, ргет а sl. 234а , да prav ac treba да Ьиде од A---.!D. Na istezanje се biti drvena l ерспkэ. ojJterecena роргеkо, 5to је nepovoljnije , аН се јо!; uvek biti и dozvoljenim g ra nicama , s obzirom па у е си otpornost d r veta на jstezanje. Sa dопје strane krila sile idu и suprotn om pravcu. Iz tog razloga s1icno gore iznetom, рт avac treba da Ьиде suprotan, to zna ci od Н- С. Slicno ovome mogli ЬisпlO za гатепјаёе da proverimo рга vac. I tu доЫј е то istu sliku tj. ргауас v"lakana па prednjoj г а тепјасј тога biti suprotan pravcu па zadnjoj гаш епјасi (od o\'og se ponekad mora ipak otstupiti, sto шеаиtim resa va kопstгиktог i to iz drugih raz10ga koje песето ovde iznositi). Slicni uslovi vaze i za kri10 sa jednom ili sa vise rameпјаСа . Uglavnom smo iz izlozenog videli оgгоmпи vaznost рг а \таса \Tlakana drvene lepenke. Као sto Бmо unapred rekli, opteге с епја па kгilu su пајгаzпоvгsпiја . То moze samo konstruktor utvrditi i uj edno odrediti, koji slucaj daje najvece opter ecenje. N а гаvпо, da se prema tom slucaju оdгеdији п а ргеzапја i ргаvэ. с sila, sto па kгајu diktuje ргаvас vlakana. Posto mi пе mozerno biti upoznati sa proracunom , treba da Бе strogo pridrzavamo сг teza, kako не bl doslo do kаtаstгоfе и letu. 2. Repne po,rrsine i krial

Posle izrade kri1a izrada repnih роvгsша песе pretstavljati nikakvih poteskoca. Sve te povrsine ustvari pretstavljaju тапја krila, по sa tom olaksicom, sto su improfili simetricni а sami sk10povi mnogo тапјј. Uglavnom, sva pravila za gradnju krila :!О4

i u tome stecena iskustva ,-,potrebicemo i kod izgradnje repn:h

povrsina i krilca. Repne povrsine dele se оЬiспо па dva dela i to: п ероkгеtпi deo (stabilizator) i pokretni deo (kOl'milo). Ро spoljne m izgiedu su iste cetvrtastog, trapezastog ili та kakvog zaokrllgljenog oblika. Р о konstrllkciji stа ЬШzаt огi imajl.l jednu ili dve ramenjace, dok kогшilа i krilca ima ju samo jednu гатепјаСи. Pri tom e su stabilizatOl'i pokriyeni sаsviш ili dе liшi спо drvenom lер еnkогл.. {do рг е dпје ramenj ace kod stabilizatora sa dve ramenjace) , а veCi део рlаtпо m. Kormila i krilca imaju погmаlпо torzionu ivicll о д drvene lepenke, а p revllcena su рl а tпоm. Retke su i опе sasvim prevucene o.rvenom lepenkom. K alupi. Izrada kalupa za repne роvгsiпе је vrlo prosta, s obzirom da su опе simetricne. U praksi se odomacio, u glavn om, vodorayan kalup. U tu svrhu па stolu ili v ecoj ploci postavimo роctшеtасе koji се sluziti kao drzaci ramenjaca i to п е kоli kо , ргета raspOnll i Ьгојll гатепјаСа . Kod kormila takode паmе stiшо letvu па kojoj сешо posta vlj a ti izlazne ivice. Visina ovih letava тога biti 'takva, da izlazna ivica dode па sredinu гаше пјас е , Ovakvi kalupi su sematski prikazalli па slici 237.

SI, 237 -

Кalupi

za izra.du repnih povriina

Kalupi meautim mogu biti vertikalni. Vrlo prost i dobar kalup za ovakve slucajeve pokazan је па slici 238 i to za Kormila. Kalupi za krilca mogu se izgraditi slieno, ukoliko опа nisu komplikovana. Kod izvitoperenih krilca moramo izraeunati ро trebne visine podmetaea па izlaznim ivicama, slieno kao kod krila. Zbog jednostavnosti и radu, krilca se cesto vade zajedno sa krilima, sto narocito preporucujemo kod gradnje pojedinih letilica, ра eak i kod manjih serija. Sastavljanje i oplatnjavanje repnih povrsina је jednostavno, te пе bismo ovde imali nista naroeito da iznesemo. ТJglavnom, za ovaj posao vaze ista pravila kao za izradu kriia.

81. 238 -

Vertikalni kalup, za izradu konnila.

Naroeitu paznju ћ 'еЬа obratiti па dovoljnu krutost prem~ uvij anju svih kогmilа. Cvrstocu па uvijanje daju dijagonale i па padne ivice od drvene lepenke. Pokusom utvгdimо evrstocu uviјапја, i ukoliko ova nik zadovoljavajuca, to роргаvimо. Pri tom e se, naime, eesto pokaze da pojedine dijagonale nisu dovoljno krute, jer петаји ро celoj duzini drvenu lepenku, nego samo па nekoliko mesta pojasev'e od iste. Ро potrebi nalepimo pojaseve lepenke па diJagonale i gde to пјје па crtezu рг е dvi dеllО (ovo se pojavljuje samo kod kormila klizaea, dok su ostala отепо јасе konstruisana). Jos па jednu sitnicu сето skrenuti paznju. Kod klizaea Sl1 eesto poluge za pokretanje kormila od dгvеtа. Kod kormila dLlbil1e zica za komandovanje vuce koso па pravac ramenjaee. Ро206

gresno bi bilo ove po1uge ugraditi pod pravim ug10m па rameОпе ПlOгаји biti tako ugraaene, da 1eze и prav cu vu ce

пјаСн.

S1. 239 -

PraTila.n

(а) i neispravan (Ь) poloiaj poluga za. pokretanje konnila

zice (vidi sl. 239) . Pri tome se veza pojacava troug1astim cima od drveta i p10cama od 1epenke.

ите

Za gradnju trupova aviona i jedrilica koje imaj u zatvoreni tl'UP (visoko sposobne i trenazne j edrilice) potrebni su naroCiti kalupi, slicno kao za gradnj u krila. Pl'i tom сето opet prema obliku trupa, mogucnosti radionica i ve1icini serija izraditi odgovaraјисе ka1upe, koji mogu biti jednostavniji ili slozeniji. Trupovi и preseku m ogu biti ug1astog ili kruznog oblika . Osim toga moze biti i kombinacija ovog, tj. donja stl'ana оЫ спо ug1astog, а gornja kruznog oblika. U samoj izradi t r upovi sa uglastim presekom i time ravnim poyrsinama n aravno da SU. za izradu laksi . 1z аегоdiпюniсki'h r az10ga se medutim za 1etilice Ба boljim osobinama grade trupovi kruznog preseka. Na ka1upima se trupovi obicno sastav1jaju u obrnutom ро lozaju. Donja strana dolazi gore, tako, d a se па kalupu pl'esv'l1ku stran ice i dno. Gornja strana prev1aci se posle skidanja sa kalupa. K alupi za izradu trupova morajl1 se l'aditi pod istim usloујта kao i za kri1a . Oni moraju biti solidni i cvrsti tako, da пе доае do vitcperenja istih и samom radu. Patos па kojem se oni postav1jaju mora biti cvrst, da se пе drma i п е savija pri hodanju. 207

Naj prostij.i је ka1up od kr staka рг е т а slici 240. lЧа dve jake grede postave se krstaci kod svakog okvira. Ovi tгеЬа d:1 Ьиаu tacno v е г tik аlпi i dobro uс v гsсепi za gгеdе . N adalje, опј se ispod okviroa p ovezuju u zO.uznom letvom med usobno i poduрги sa dij agonalnim letvama. Ov ako post avlj en i osiguran kalup за п аЬ асепјт okvir ima vidi se па slici 222 sa 1eve strane. Ро рге спе letve па krstacima sluze za b rzo postavljanje оkviга. Kad smo p ostavili sve k rstake, onda iznad sredine zat egnemo jak kanap ili tanku zicu. Ova zica treba da bude vodoravna i

81. 240 -

Кшир

za. trup

оо

krsta.ka

.sluzice пат kao озпоујса za postavljanje okvira. Na svakom I<rstaku povucemo ротоси viska vertikalu ispod zice koja obelezava srednju liniju okvil'a. Dalji rad сето ргоисШ u sledecem stavu. Na slici 241 prikazan је drugi nacin izrade kalupa. Ovde kao osnova sluzi cvrst okvir па kOl11e su postav1jeni nogari. Gornja ivica okvira se obradi vоdогаvпо i опа sluzi kao osnovica za razl11eravanje i postavljanje okvira. Kad smo п а ovom okviru obeJezili polozaj e okvira trupa, onda postavimo nogare i za svakog okvira trupa. Visinu tih nogar а odredimo iz crteza ћЋра tako, da па njima lezi uzduzl1ica (ramenjaca) trupa (vidi 81. 242). U crtezu trupa сето imati, slicno kao kod krila, obelezenu osnovicu s obzirom п а koju su date т еге za p ostavljanj e ро jedinih okvira. Ostalo izracunamo slicno kao kod krila . Рг ! tome тогат о uzeti dovoljnu visinu nogara, posto okviri vire ispod gornje јујсе. Ротоси IЉеlе naposletku obradimo gornje ivice tacno vodoravno. Kad smo proverili ispravnost nogara, obelezimo pomocu k<J.пара srednju liniju trupa па svakom okviru. Levo i desno od.20&

SiГln e рОЈ е diШh okvlra trupa па odgovaraJUClm nogarima i kalup ј е spreman za dalji rad. Qva n avedena dva kalupa su и izradi podjednako jednostavna. Medutim bitno se razlikuje dalji rad sa njima i и idu-

тeГlтo

S1. 241 -

КаЈир Z&

izradu trupa

оо rв.mova

сет

stavu сето ovo objasniti. Do nas zavisi, za koji nacin rada se odluCiti i prema tome biramo vrstu kalupa prema slici 240 ili 241.

сето

аiщUЏЕmнt]lШ,~ \

81. 242 -

--- Ifc?flf;f/A LI/WJA /"/Гt/,РА

Postavljanje ok,rira

па

ka.lup prema sUeI %41

Qkretni kalup, s1icno kao za izradu krila, pokazan је па s1ici 243. Као 5tO vidimo, па centralnoj osovini postavljeni stJ okviri koji su pridrzavani teleskopskim cevima i stegama. .Rad ва ovima vrlo је praktican i isplati se napraviti ovakve kalupE vec za таnје serije. Postolje i glavna cev moze se koristiti za 14 Vazduhoplovnl slolar

209

гаz пе

vrste l е Шiса. Mellu.tim us10,,' је da se " upotr'ebi ovakvog I:alupa '/oc!i г асипа 'iCt~ рг ј i'0J1stri.1kciji 1e t ilica: Okv iri tгuра то "-ај и imati prolaz za centralnu cev. Sastavljal1je k(} ~itШ:Ћ. Na o!(vir-e ргiС'ЈтstiпlO svc o};(Pj1c" j e l ј е to lakse uraditi Рl· сtћоdnо. Na p.t·eV·11 ::cno m tru.pu (;esto tc (;,11<

Sl. 243 rще VlS L' пi

Okretni kalup

m oguce. Navrtke оsigШ'ато i lakiramo, kako Ы okovi bili zastil:c:ni о а rdanja. Sa gOl'llje i (lonj c sћ'апс okvira obelczirno srednj u linijll ћ·:..l ра , uk ()j.ik :; ·to пiSП1 0 "cl':adi1i prilikom izrClc](' okvi r ::t. Тек J)(Jslc 1Љ priprema pristupimo s а s tаvlјапјп k ostura 1г пра па kаlпрi mа. Ргеrnа tome, za kојп VT;;tH kalllpa smo S~ оdlп i:ili, postllpak рг; :'[ .й н је 'n. e~;lo malo razliCit . Ко(l l:: Hi ~.tp Cl ~1a kгst i.:"{с iП1 ~:'I. Т)t]s L Cl\/l ја Л.10 na '; Pl'~ о; , \тi ге п а k ;.'.Јире, а posl.') t ek uzduznice. Ргј соте mozemo prolaze za Hzduzл, i с е iS C l~i p .l 'crna Сi'tс z i Л 1 а r г ~~~ ~I-l(~d i:О , ~.1! to Г(1 : 1 .i.п~ о n :l ::: :lП1 ( ) m kct.luptl. О упј drugi nilCln prepol'ui.Jjiv ј е za poj e din :>' ;~J1u gracl'1 1 ј 1.!. Okvire p ':i(~ ,'rsti mo <,,а kг ~~t? k ~~ ta1:o , а о. s(' 1::)k1apai:'1. sге clл ј е linij c okvil'a sa ')belezenim linijD.ma па krstacima. Pri tome samo ргј cvrscivanje vrsimo ротоси stega , а ispra v a n. p oloza j okvira osi gl1~.·avaju рорге с nе letve п а k rstacima. Ротоса viskova pг oy ,~ - г jт~ да li su okviri tacno ' vertikalni. Posle ovoga сето pl'is'cupiti HCv.r ,; civanj cl !1zdt!zJ1ica trt!pa. Ugla,,'nom, uvek пе mozemo namestiti sve uzduznice, јег smeta ju sami kalupi, nego postavimo sve one, koje nece smctati posle skidanja trupa . Ako smo prilaze isekli prethodno, onc1a uzduznice odmah uЬаснјето i zalepimo. Ukoliko prolazi nisu iseceni, posta vimo 1.!zdL!zn.lee па оdgоvагајllса m esta okvira 1 olovkom PO Vl!'сето linije до k6jih tг еЬа iseci okvire. Ргј tome 1Jzduznice т о - ZCГt10 prikHcat.i sitnim ekse rima (ро јеаап п~ svakom okviru) i kon210

tгоli sаti

1i11ij u istih. SeCenje ргоlа zа za uzduz111ce mozemo vrsiti testerom 11а Батот ka]upLl Ш pak оkvlгс skiclDmo io Svr8imo па tezgi. Кад Sll p rolazi iseceni i Qkviri иеvгsсеn i па kalupima, ubacimo i zalepimo uzduznice kako је napred геСепо. Uzmu Бе u zduznice е еtv гtаs tоg oblika, а п а роtгеЬан oblik: se abradl1ju p osle sastavlj anja па sam om kalupLl. Ко д kalupa, ргеша sllci 241, postavljamo n ајргс uzduznice i to опе koj e leze па Батјт nogarima. Ove uzduznice se ucvrste ротО С ll stezaea i 1eptirastog zavl·tnja, kao 8to је to рг ikа zагю 11:, sHC'i 2'14 . Podmetac ispod uzduznice izdigпе u zduznice iznad ро·· \Trsine nogara, tako, da bi se nav1aeenje lepenke olaksalo. Pos]e p ostavljamo okvire ko je smo prethodno akovali i па zljima isekli proIaze za дуе па kalup postavljene u zduinicc. Рг \

8 1. 244 -

Ucvrsciva.n je uzduznice

па

ramu k alupa

р геша

slici 241 .

postavljanju okvira isto tako ротосu viska proveravamo njihovu verti ka1nost, а osta10 Ll г а diпJ.q sliC:no kao koc.\ gorc . cp isallO~; ;10.-' (;јnа (ka1up па krstacima). Posta\i1janje i гаd па drugim kalupima v г si Бе Бlјеnо, t e nе· сета ponafJsob opisivati rad па svim vrstama kalupa. Кад Б и postavljene u zduznice, tllepimo јо!; eventua1n o ро stojece dijagonale i 08ta1e umetke koji su па crtezima predviОепј .

Priprema lюstпга i drvene lC ~)f:mke. Kad је t utkali san ,j~ H'Zduznica i svih ostalih d el ov~ доы'o oSllseno, pristupamo оЬг о. di kоstШ'а t r up a. P ri obradi kostlli"::l postupamo slieno kao k6d kгilа . Posto ви medutim povrsine оЫепо krive to eesto n е mozemo оЬгади kontrolisat.i РОПlOсu lcn·i јга )'l()g() to radimo lеtvаrпа kn.i(~ роstаviшо p reko vise okvira (vidi sl. 245). Drvenu lep el1ku p ripremaIIlO вНепо kao kod krila. Оnа se moze slepi ti ро duzini ргеЉод по . ili se n avlaeenje vrsi ploca ро ploea па trupu izmedu ok-vira. Za dгugi n.aein тогато opet odgovar aj u cim okvirima l1alepiti letve, da Ывт а imali dovoljnu povrisnu za kosi врој. Uostalom pridrzavamo se svih pravila kao kod pripreme kl'ila za op1atnjavanje.

14"

211

Prevlacenje drvenom lepenkom. Као sto smo пароmепиН, imamo trupov a uglastog ili okruglog p reseka. Trupovi uglastog preseka mnogo su laksi za prevlacenje. Kod uglastog trupa najpre prevlacimo stranice i to lev o i desno. Ukoliko bismo ро с еН najpre sa prevla cenj em donje (odnosno gornje) povrsine, trup Ы se iskrivio. Kod prevlacenja stranica

81. М5 -

P1'overavanje lepnih povrSina ротоси letvica

па

ol.virima trupova

moramo postavljati ploce naizmenicno lev o i desno (unaokol0 vгs iщо oplatnjavanje plocu ро plocu) . Ako b i postaYili najpre sve ploce па jednoj strani, moze lako doci do krivlj enja . trupa. Ako vrsimo oplatnjavan je sa plocama iscela onda se m or a ju oplatnjav ati оЬе strane istovremeno . . Za stezanje oplata vazi sye izneto kod rada krila. То jest, i onda najcesce radimo ekserima i letvica ma, te рг е m а tome v <lze i ista p r avila. Kad smo svrsili stranice, onda pristupamo prevlacenju gornje strane. Donja strana се se moci prevuci tek posle skidanja sa k alupa. Ovde pod gornjom i donjom stranom роdгаzuщеvаmо ih kako stoje па kalupu (bez obzira da li је trup u ispravnom ili obrnutom polozaju). Kod trupova kruznog preseka pogotovu jedrilica , cesto se пе moze izmedu okvira postavljati kora izjedna. Ovo u slucaju kada se presek trupa nag10 suzava. U tom slucaju Ы se па svakom okviru pojav1jiva1i prelomi u liniji kore, sto nije po~eljno. U takvom slucaju koru sastav1jamo iz vise шапЉ pojaseva, kao sto se to vidi па sl. 246. Da Ы se uzdшпi kosi spojevi mog1i 1epiti па licu mesta tj. па trupu, moramo ubaciti u trup ротоспе daske - kalupe. Ovi su iseceni kod okvira i namazani firnajzom, da se lepenka пе Ы za пјјћ za1epi1a pri1ikom tutkalisanja. (vidi s1. 247). 212

Osta1i r ad па trupovima kruznog preseka slican је kao kod trupa uglastog preseka. Dovrsavanje trupa. Као sto smo уес napomenuli, trup se skida sa kalupa da Ы se mogle postaviti uzduznice i oplata па mestima gde to zbog kalupa niје bilo moguce.

Sl. 246 -

Kora fz poja.seva

jako krivim trupovfma

Medutim, pre zatvaranja donje strane moramo montirati sve okove koji јо!; nisu montirani, onda rucne i nozne komande, дсе, poluge itd. Ce1ishodno је sastaviti trup sa krilima i repnim ро-

SI. 247 -

vгsшаmа.

kad

је оуо

Postavljanje

рошоСпih dasaka kore iz pojaseva

kalupa za }epljenje

Ispitamo ispravnost svih prikljucaka komandi itd. Tek sve izvrseno i ispitano, zavrsimo trup. 2]3

Najpre нЬасј то patose, unut<lrn je oplate, razna ројасап ја, sedis ta (kod jedrilica su Оll а ОЫС110 drvena) i ostalo. Posle ро - stav imo рге оstаlе u z.dL1zl1ice, dij u.goHale 1 u ше~kе . K::tda ' su oni suvi оЬ гаајто ih i pristupimo ' ргеv l асеп јц dr'lenom lepenkom. Na kraj ll t r up oCistim o l jutikom (slicno kao kod k l ila) i ргеааmо ga па dalj i rad (1 аki г апје) .

4. Izrada u

kаiuрiша

tan k iIl rttJsecill kora*

Ргј danasnjim tehnickim znogucn ostima, u borbi za potpu:!o iskor iscenje mate rljala u p ogledu l1os1vosti lk l'u i oce, o d;:,: i.i,' a " j ~ oblika) ces~o Бе primenjuju samonosne i1i polusamonosne tanke kore, nar06ito za iпаdu t rupova ј Н delova tr u p ~) va i kril<l letil1C" , Ро пасјl1и ргепоsа op terecenj a, а u vezi sa time, i ро па ... cirlU izrad e, imamo n ekolil.o vrsta оуљ konstrukcija. Sve оуе vr ste pr'imcmj uju Бе п ај сеs с е pri izradi trupova, а l·ede pri izradi kI'ila, stabillzatora ј1ј аеl0уа istih. Sama izrada је dosta kom plikovana i r elativno "kapa, kako u p ogledu opreme t ako i u pogledu u tl·oska Г ,1.апе sl1age, па го сitо Јс о Ј та l1јЉ serija. Кос! vecih s ег iј а se u trosak гаапе snage ро komadu u тпо g ome sm anjuje. , Dobre stral1e ovih kOl1strukcij a su 1akoca - tj . аа Би tezins J.; i povoljnije od drugih иоЫ са јеl1Љ kопstгukсiј а i da је tacr..ost oblika p r i izra di veca l1ego kod dr ugih r..acina. Qvo pos1ednje ima ' ,svoje pr eimucstvo nar ocito kod velikih serlja zbog zam en1jivosti de1ova. Rdava str al1a оуљ konstrukcija, p or ed komp1ikovane оргет с i Jzгa ae ј е ј о!; i to, d a Би оргаvkе п э. istim moguce uglavl10m Бато u fabrikama i da se cesto vise isp1ati zam ena de10va n ovim, n ego opravka ostecenog de1a. Qve k onst r ukcije se ug1avnom dele па: Samonosne ' kore (monokok), tj . gde kod izvesnog dela 1е .. t ilice (naj cesce trupova) t ank q ko r a prenosi sva op terecen ja. Trup se izr adu je bez okvira i u zdu znice, i1i sa m а1Ј т Ьгојет veoma t ankih okvir a i1i u zduznica koj'e vise' sluze k a o mestimicno ukru сепј е za uvoden je si1a. Sandvic konstrukcije k oje Бе sastoje iz clva t anka ПОБес а s loja k ore i meduispu na od n ekog specificno v eom a 1akog та terijala koji kori daje potrebnu krutost , аН uglavnom пе moze p odnositi nikakva opterecenja.

214

Sasta vio Ing.

М.

Dabil!lovic

О'lај

n.a ClJ.1 зе u poslednje vгеПlе llpotrebJjava ka~,o za i ;~Г <ldu tako i za izr adt1 ссl Љ krila ili i z v е::ш ih cJ.eJova is tih . Z a' iSPt.1l1Ll sc u pD tr ~bt java o b ici'10 b al:...:a, j c~(1 ~~ ~ ~'/ l ;::t a ~ ! 'op~~' ' :'i·~ dгvсtа, уг10 l11eko i lako (~peci ficJ.1e tezine 0,15 0,25 kg/d m') .

·~ П.1р оv а,

Materijal ko ji з е upotrebJjuva za i zradu k ora n.a jcesce su ili р1осе od Пl а koj e v r ste yC'.zduh oplo·YllC dl'\(enc 1ереп кс ili furnira (breze, bukve i з 1 . ) dеЫ ј iп е od 0,4 - - 1,5 Пl Пl . П jz-

ћ'аке

yesl1im sll.l ё ај ,:;vim:l t~l~ну'~геbl јз v·а :,~

! J:t}.~'~1jry

o ....i Ol ~ } O ј о с

ili s YnГ'_'].: :,,?

dеblјiпе

od 0,5 __ о 6 ПlПl. Vrst u i dеЫјiПtl Пlаtеl'ijаlа i p r avac sро15пiћ vlak ana svakog з10ј а k ore odreduje konstruktor. Upotrcba p loca ili traka zav isi od oblik~-. dlJ c: k oji зс i;;Taduk Р :о6 е \] i ~Hl'okc trake uроtг сЬЈј:1\г ајu с е kod clcJo\'a рг оsЩеr; obl.i ka :.; ~\ '; cG.110stютг..оПl kгiv iп оПl, а llze tг,йсе ko cl dёl l.;V-3 kO j :-.р li kоvаni ј сg о Ы :l: а dvоs tгапоr1. kгi-уiпоПi.

K ai upi za izr :H.1u ovi], kOJ1struKcija izrJ.(lui u ili агmiгапщ~ bc'cona.

:-; 0

od dr vc!<l,

Пlеtаlпоg li'!з Л еl е

se u dve

gгuр е

i .to:

P ozit ivl1e ka1.l.Ipc (sl. 248), gde з е , llstvari, slojevi l-::ш'с ]ЈО stavlja jll п а kal up t j. k a lup pretstavlja unu tarnju stranu izra.:1 i v а поg dela . Upotreblj av a ju se n a jcesce za izr adu tгuроvа .

Sl . 248 -

pozitivni drveni kalup

Negativne kalupe, gde је ka1up ustvari jedna vrsta kade i pretstavlja sро1јаsпјu stranu i zгаоivапоg de1a (sl. 249). Kod ove vrste ka1upa slojevi kore se postav1jaju u ka1upu. Negativni kalupi daju potpuno glatku spo1jnu povrsinu. a1i је rad па njima п еs tо kОПlрlikоvапiјi i radi se ug1аvпоПl sa sm olastim tutkalima. Upotrebljavaju se оЫспо za izradu delova krila, .01 r еое za trupove. 215

Ustvari i sami kalupi zavise od vrste tutkala i nacina lepljenja. Drvcni kalupi se obicno izraduju od drvene grade, kod koje vlaga ne sme prelaziti 7% . . Sam kalup ima jake okvire dobro ukrucene i preko kojih se postavljaju daske, ilidaske ра kora od drvene lepenke. Spoljna strana kalupa se obradi potpuno tacno prema obliku i;,:ra divanog dela, smач)епоg za o.ebljinu kora. Vrlo је v~zno da povrsina bude potpuno glatko obradena, jer se svaka neravnina otisne па izradivanom delu. Ukoliko postoje neki okviri ili uzduznice, па kalupu se ostave щi odgovarajucim mestima udubljenja za post~vljanje istih. Obicno se ро ivici, ро kojoj treba ebrezati па meru gotov deo, па samom kalupu napravi uzani ka-

SI. 249 -

Negativni kalup

nal koji se otisne па gotovom delu. Ovo u mnogome olakSava posao i daje sigurnost da се svi delovi biti potpuno tacno obrezani. Gotov kalup se dobro premaze nekim zastitnim lakom, najbolje od vestacke smole, - koji stiti drveni kalup od promene vlage. Sam kalup treba cu\'ati od naglih promena temperature, da se istine Ы deformisao. Na kalupu moraju biti predvideni istupi za vezivanje stеgз . Drveni kalup је obicno pozitivan. ~Ietalni kalupi, ukoliko su dvostrane krivine, liju se ili iz g\'ozda iIi iz bilo koje lеg\lге lakih metala, а oni delovi koji su. јеdпоstгапе krivine, cesto se kuju od kazanskog lima., Ро ivici im se ostavljaju istupi za uredaje za stezanje. Metalni kalupi su veoma skupi i vrlo se tesko izraduju.

216

Isplate se samo kod velikih serija, gde imaju preimucstva jer se prakticno пе abaj~ niti deformisu, te daju uvek tacno izradene delove, sem toga kod lepljenja sa grejanj em brze se Zl1grevaju i hlade, te im је, blagodareci tome, i proizvodnost уеСа. Агmјгапо betonski kalupi zbog svoje glomaznosti i tezine l"ede se upotrebljavaju kao kalupi direktno, iako se lako i relativno jeftino izraduju. Primenjuju se уеоmа mnogo kao pomocni

81. 250 -

Betonska kada sa gumenUn jastukom

kalupi tzv. kade, (sl . 250) koje јmаји samo priblizni oblik izraOi\'anog dela. Pri radu sa pozitivnim kalupima и kadu se stavlja gumeni jastuk, ра se па kalup sa slozenom korom spusti и kadu i stegne ро ivici za istupe. U gumeni jastuk se ириmрауа voda iJi vazduh za postizanje potrebnog pritiska za lepljenje. NaCin izrade zavisi od postojece opreme, vrste upotrebljavanog tutkala i nacina lepljenja (угисе ili hladno) i v elicine serije. Pritezanje ekserima, lepljellje kazeillskim tutkalom . Na;prostiji nacin ро potrebnoj opremi је rad па pozitivnom drvenom kalupu upotrebom kazeinskog tutkala i pritezanjem slepljenih sJoj eya ekserima. Оуај пасЈп zable-Ja veliki utrosak radne snage. 217

Primcnjuje se, uglavnolТJ. , pri iu[,di plototipo'i.;a i kod v r-lo malih t zv. пиНЉ serija. Pl'i о\тоm е nacinu а s (}Ь2;iг ош а а s~ ргitе ZDлје vrsi ckscrima, kalup se vгlо Ьгzо аЬа. Sarn IO!c орегасјје је . vгешспski dug, Vеliсша sile pгHe:~anja ekSC1'ima йа sc i z гС\сuпаti iz ћ: ? н]Ј. izmclliJ. 01; 5\"l'а 1 dгvеtа. Ekser debljine 1 mт zаlшсап па dиЫпi od 12 -15 шm и suvo drvo, daje ргitisаk od oko 10 - 13 kg, S оЬziгоm па ovo оагсаllје se l' аst ојапје i ппсаи eksera , da Ы se dobio ро trefJan pritisak оа 2,5--4 kg/cm'. Sami еksегi se kucaju k1'ОZ trake оа d1'vеп е 1epenke sirine о~и 20--30 тm, debljin e 1,5-3 тт ili kroz podmetace оа lepenke iste debljine, 25 х 25 mш. Na ovaj п асј п se ргitisаk гаvпо mGrnije l'asporeduje. Sаш е t1'аkе оа dГ\r спе lepenke ili furnira kroje se ро Silf)lопiша za dоtiспi dea. Potrebna duzina tI'ake dobija se nasta'lljanjern (seftoVD.Cljem) Ба duzinom р1'еklора оЈ 15 puta deblji!le Hpotrebljavane 1среnkе i1i furnira. Polozaj pojedinill traka ucrtan јг па sэ. mот kalupu. Slojevi se postavljaju оЫспо pod 1Jglom 0(1 90" јеdап ргета cll'ugom. Оsпоvпi pravac vlakana pojedinil'l slojeva daje konstrHktoг. Dozvoljava se otstu.panjepravca vlakam:: ± 50 од datog ugla . Postavljanje samih traka vTsi se од sredine ka krajevima, Trake pr'vogsloja se dobro zategnu preko kalupa i ро krajevima pritegnu ekserima za kalup, Ројефпе tгаkе u ј е dnот s10ju ро stavljaju se tako, йа im se Ьоспе ivice dodiruju. Spo1jni sloj se, ukaliko se upatrebljava veoma tanak furnir, postavlja tako da ти ivice pojedinih traka ргеlаzе јеапа preko druge za oko t-, 8 тт. Тl-ak e se pretllodno ov1aze do reJativne vlaznosti od 25 -300/0. Ovo је potrebno гаdi davanja potrebne savitljivosti mateгiја1и, а time se' postize аа materijal nabrekne i пе тепја vise dimeвzije usled прiјапја v1age od tutkala. Tutkalo se nanosi samo ро јеdпој strani trake cetkom ili vаlјсiша, povlacenjem uvek sama u јеdnот ргаvси . Utгоsаk kazeinskog tutka1a је oko 0,5 kg/m 2 • Ргј postavljanju drugog i ostalih slojeva svaku traku treba dobro zategnuti i рго trljati valjkom (s1. 251) аа ы sloj dobro pri1egao i аа ы se isterali mehurici vazduha iz tutkala. Valjak se vuce od sredine ka kraju trake. Nezgoda pri гааи sa kazeinskim tutka10m је u tome, da је trajanje орегасјје lepljenja ograniceno i vrlo kratko, te se cestOl desava da se тога izrada dela podeliti и vise istovetnih uzastopnih operacija. 218

da nanosel1je tutkala па јеdэа sioj нс traje vlSe od тшnоsеnја tlltkala па trake <10 zаvгs еlшg РlitеZdпја kore па kalup пе ргеде 45 шil1. Кой ovog nacina г айа еksегiша se obl.cno priteze svaki р() jedinacni sloj kore. КаЈ se vezivanje tutkаlЗ: u јеdпош sloju za vrsi, t. ј . posle 3 - 6 sati, шо zе se 1epiti па isli ааёiп iduci slo]. Pri рш;tауlја пјu poslednjeg tj. g огпј еg s loja HcopllOdHO ј е kгроПl uшо~еnош u toplu \70ЙU skinH'Li sve os'catke t.1.1tkala koje isсшi pTi lepljenju. Qvo se vrsi pre pritezanja еks(!гilТiа . Preporutljivo је йа se gotov йео ostavi cla stoj i па kalupll .nајшаnје 3 6 sati оЈ lepljenja poslednjeg sloja. Potrebno

od 6

је

шin. А vгеше

SI . 251 а

Valjak za peglanje slojeva pri lepljenjll

sa pokretnim valjkom

!IшрQlkг€'tan

Skinuti deo se postavi па resetkasti kalup ра pritegne ekserima i1i celicnim pantljikama za isti. Na оуоm kalupu treba deo <да stoji ргуо u radionici 4 10 casova, ра se posle zajedno sa kalupom stavlja u komoru za kondicioniranje, gde stoji od 10 - 20 Casova. Pri оуоmе treba da se pocetna temperatura u komori krece oko 40 - 500 sa vlagom оЈ 57010, а zavrsna oko 650 С sa vlagom do najvise 30%. Deo se posle susenja u komori sme skidati sa kalupa i daJje ·obradivati tek kad se ohladi do sobne temperature. 21О

8 -

Vlaznost gotovog dela tre ba 11%.

да

se krece u granicama od

Seriska proizvodnja. Код vecih serija primenjuju se razne vrste lepila, а za svaku v.r stu lepila postoji i najzgodniji naCin izrade, tj. postizanje potrebnog pritiska pri lepljenju. Kod иро trebe kazeinskog tutkala пајсе5се se upotrebljava pozitivni kalup па koji ве slazu slojevi kore u svemu kako j~ to оЬја5пјепо u stavu о pojedinacnoj izradi, s tom razlikom, 5to se sloj evi sama ро krajevima privremeno pricvl·ste ekserima ili specijalnom stezucom trakom za kalup. Ovako slozen део se zajedno sa kalupom spusti u armirano betonsku kadu u koju је ranije postavljen 5и palj gumeni jastuk vezan za instalaciju komprimovanog vazduha. Ка lир se svojim ispustima veze za ivicu kade upotrebljen za brzo stezanje. Кад је ova operacija gotova, u jastuk se pusti vazduh pod pritiskom iz instalacije i time se postize potreban pritisak od 2,5-4 kg/ cm 2 • Ovaj ве , pritisak za kazeinsko tutkalo odrzava oko 1 - 1,5 sati pri temperaturi Iepljenja od oko 20' с. Ро isteku ovog vremena ispusti ве vazduh iz gumenog jastuka, ali se deo ostavi па kalupu jos 3 - ~ sata. Dalje se postupa u svemu kao 5to је naved eno u stavu »pojedinacno Iepljenje«. Sva pravila za rad sa kazeinskim tutkalom u prethodnom stavu vaze i ovde. Pri ovom nacinu stezanja javljaju se tangencijalna naprezanja usled sirenja gumenog jastuka, koja mogu izazvati роте г апје, klizanje pojedinih traka drvene lepenke. Da Ы se to i:>.beglo pre!co slozenog dela па kalupu pre stavljanja u kadu stavi зе prevlaka tacno izradena prema kalupu, koja sp'recava рот е :" ranje trake. Ova se prevlaka pravi ili od debljeg gumiranog platna iJi !сао kora od drvene lepenke. Narocitu paznju treba obratiti па cistocu pri radu tj. treba pri radu da su kalup, prevlaka i gumen-i jastuk potpuno ocisceni od osta taka starog tutkala i ostale necistoce. Као zastita da se gumena prevlaka ili jastuk za deo, sluzi t alk-prasak.

пе Ы

zalepili

Као zastita d a se trake пе Ы pri radu zalepile za drveni kalup i1i prevlaku od lepenke sluzi p rvo dobar premaz istih leрilощ АК 20, ра preko tog-a premaz tankog sIoja parafina. Premaz parafinom se vrsi kad god ј е to potrebno (ako treba i рге svakog lepljenj a).

Na isti naCin se radi i sa negativnim sablonima, samo 5to ovde prevlaka obavezno izradena od drvene lepenke, а gumenl jastuk ima oblik priblizno pozitivnom otisku dela i vezan је za

је

220

pok1opac koji se naroCitim uredajem moze brzo stegnuti preko negativnog kalupa (vidi sl. 252). Na ovaj se nacin moze raditi i sa smo1astim (feno1nim) tutka1om, a1i је pitanje zagrevanja vr10 slozeno zbog upotrebe guтепЉ jastuka. Ukoliko se to ipak radi, upotreblja\;a se specija1na guma otporna па temperaturi. Samo zagrevanje se vrsi ili uredajem za раrnо grejanje Љ, najcesce, zagrevanjem specija1nim e1ektricnim grejacima ili strujom visoke ucestanosti. Rad sa smolastim ЏеПОl fo r ma1dehid i1i so tutkalima i аи toklavom. Pri radu sa smo1astim tutkalima treba se pIidrzavati sviћ pravila rada i zastite, predvidenih zapojedine vrste ovih tutka1a, s obzirom па njihovu otrovnost. Kalup se pre upotrebe premazuje nitro-lepkom АК 20, с!а Ы se zastitio od prilep1jivanja slojeva kore pri izradi. Preporuс ије se postav1janje tankog sloja gume ili celofana preko kalupa,

ГJ~III С 81. 252 -

Rad sa ne&,ativnim kalupom

kaI1..Iip

gumeni jastUik

-umetaik uredajem za ib~zo pri't ezanje Ь

ва

narocito kod komplikovanijeg oblika. Ovim se donekle olaksava skidanje gotovog dela sa kalupa. Sva pravila navedena u ranijim stavovima za izradu pravca v1akal1a, otstupanja traka od drvene lepenke ili furnira, vaze i ovde, s tom razlikom, da se materijal пе sme vlaziti i da ти v1aga mora biti u granicama izmedu 7 - 10010. 221

S am e tl'ake svakog sloja se postavljaju :йа rastojanj u jedna' od druge. Оуо rastojanje iZl10si 2 - 3%siriH::' t1'o.ke. Ovo ј е vr;') vazno, jer drvo nabubri p.r i upijanju tutkala, i ako se па to пе obrati раzпја ivica trake naskoci ј едпа па drugu. Kod spoljasnjcg sloja se trake postavljaju t acn o ivico~ jedna do <.1гugе i ukoli ',\Q slojevi naskoce једап па drugi, to se zacisti tj., obradi па gotovom delu. Sa,no tut1::a10 se nanosi samo sa јеdnе strane. Nanosenje se vrsi cetkom ili specijalnim valj kom. 'Vreme trajanja cele . operacije lepljenja, od prvog mazanja сl 0 s'cezanja tj " stavljanj a род pritisak, пе sme preci vreme 50 7Ј min, 5tO zavisi од vrste lepka. S obzirom да se vezivanje - polimerizacija ovih vrsta tutkala n ajpogoc1nije vrsi zаgгеvапјеm to se zato upotrebljava па prava koja se zove Autoklav. Autoklav је cilindricna komora роst а vlје па horizontalno. - vrata se otvaraju za unosenje kalupa. Qva se vrata hermeticki zatvaraju, u komoru se pusta para ili topao v azt1uh род pritiskom. Na ovaj п ас iп i stо vг е m епо se daje potreban ргiti sak za l ерlјепје i zagreva d eo koji se slepljuje (vidi sl. 253). Једпо dапсе

Na kalupu slоzеп еtгаkе, koje se ро ivici pI'ikL!caju ј Е ла· rocitim uredaj em stеgпu za kalup, zајеdпо sa kalupom se uvuku u gшпепu vfoecLI iz koje se оп да ispumpa vazduh (stv а га s,e уа kuum). Ili se pl'ekl'iju sресiјаЈлim gumепim ogrtai':cm, ko ji se р о ivici cvrsto pritegne za ka Lup (ovo vazi za negativl1c kalupe). Sam kalup za ovaj пасiп rada se postavlja па kolica i оЫспо пета ispuste za stezanje (kao kod l'ada sa kadom). Kalup зе sa postavljenim delom i gumenom vrecom па koJicima ti'1 \.tce Ll autoklav. п autoklav se kompl'esorom паЫја vazdufl (i1i plls!:a pal'a) tako, da se дoЫj~ potreban pl'itisak од 3 ао 6 kg/cm', s·to zHvjsi od vгstе u роt г еЫ ј епо~; lepka.

krece

Temperatura vazduha u a utoklavu sc za ћ1 а dп о од 16 Јо 300 С, а za vl'uce od 50 do 850 С .

Iср l]С l1ј с·

Samo vreme drzапја dela род pritiskom zavisi оЈ ЈеЫј iпе kOl'e i vrste tutkala, prosecno moze se uzeti oko 50 тјп. za kJIu d е blјiпе до 3 тт.

Za svakih daljih 3 тт dеblјiпе, QVO se vreme produzuje za oko 20 min. P osle o'JOg Vl'еmепа pritisak se ispusti, а ј ео se zadrzi u autoklavu dok se пе ohladi па sobnu temperaturu. Posle vаdепја iz autoklav<J, moze se оdщаh skidati sa kalupa. 222

Deo skil1l.lt SCl kallllJC1 s;:, su~ i u г;, dјо лiСi il! II i(OlnOl'i :1,:1 Ј1О1' malizaciju, dok ти v lag:l не spadHC п а 7---11 0Јо. Оуо s c r:a,'sel1j" mora vrsi'Li па [(~sct:~as. ,)m kQluplI , nCl kuji se dco ргiсvг s li т с tэ l п i m tra kama . Ako se susenj e vгsi и kоmогi jli sus iопiсi , tеmрегаtuга рг! tome- n e sme p rcci 60" С . Rad sa tСЕоfilШ(;l,1. N a jm()d eIn lji naciH j:'!·Qc:(.~ sam onosnih kora ј е lep lj enje tegofilmom . Ako se lepljenje vгi;ј tegofilmol11, опd э se za izгасlи li::Oг а rn.o;::c upotIeblj avati samo lш'пil· .

81. 253 --

Апtоklаv

Trake и je dnom sloj)l. p os1:aylj aj\l s e .i еdпс> ~l ') dгщ~ с I:::\ko, da i.m se ivice dOdir-u ј ll. P reko slozenog sJoja tl'ake post1\11ja se s!oj tC'gofilma. Vrem e trajanj a оре l'зсi ј е slaganja nije og r aniceno, moze cela kOl'a sloziti odjednom.

te se

L eplj enje se vrsi росЈ. ргitiskоm od 5--6 kg!cm' па tempeaturi od 1000-11 00 С. Vl'eme trajanja ovc operacije zavisi od debljine kore, а krece se u granicama od 30 - 60 min.

223

Samo lepljenje se vrsi ili u po]acanim autoklavima ili pod specijall1im pneumatickim presama, gde se grejanje оЫспо vrsi strujom visoke u cestal1osti. Deo se moze skidati sa kalupa сјm se ohladi па sobnu temp eraturu а moze se .odmah dalje obradivati. Ovim se nacinom ро stize velika ргоizvоdпоst il1stalacija i velika usteda u vremel1U. Same il1stalacije s u nesto komplikoval1ije i skuplj e, s obzirom п а pov ecani pritisak i temperaturu. Pri ovom паСјпu пђе potrebno nikakvo naknadllo susel1je dela, jer је lepljellj"e ustvarisuvo. Ма1'erijal treba da ima vlagu od 9-10%. Utrosak t egofilma ро 1 m " је za oko 30--40% mаllјј od utroska smolastih tutkala, tako, da se па ovaj llacin, pored ostalih prednosti postize i izvesna usteda u tezini.

VI g 1 а v ODRZA V ANJE -

а*

OPRA VKE

1. Odrzavanje Pod odrzavanjem letilice ili izvesnih delova iste podrazumevamo period'i cne preglede iste i svih radova vezanih za t e рге glede. Svaka letilica ima svoj zivot tj. odobreno vreme upotrebe i lagerovanje. То vreme је, ukoliko se letilica upotrebljava vezano za izvestan broj casova leta i za izvestan Ьгој sletanja (ovo ро slednje narocito kod skolskih aviona i klizaca), а иkoliko se пе upotrebljava, za izvestan period lagerovanja, racunato и dani.ma i1i mesecima. Sam zivot tj. dozvoljeno vreme upotrebe podeljeno је и nekoliko vremenski tacno odredenih perioda, vezanih za razne vrste pregleda ili revizija. Sem toga obavezni su pregledi posle svakog teskog leta ili tvrdog sletanja. Poznato пат је da letilice и svakom letu prolaze kroz razne temperature i v-lage. Svaki deo letilice је za vreme leta izlozen r.aznim naprezanjima. S obzirom па navedeno, obavezno је da uvek pregledamo sVRki deo letilice и roku predvidenom za пјu. Pri pregledu treba obratiti narocitu paznju па sve najvaznije nosece delove letilice. Najbrze se аЬајu i propadaju zastitni premazi (lakovi, farbe). Oni onda vise nisu и stanjLl da zasticuju drvene delove od ргоmепе 'vlage i tako dolazi do рисапја ili trLlljel1ja. Neophodno је па svim ostecenim m estima odmah obnoviti zastitni premaz. *) Sastarvio Ing. М. Dabinovic 15 Vazdllhoplovni stola!

225

Veci drveni delovi, kao ramenJace i slicno, ususuju se. Razumljivo је da se okovi pricvrsceni па tim delovima zbog toga оЈа bavljuju. Cim se to primeti, neophodno је dci se pritegnu svi zavrtnji ili zakivci па okovima jer се se u protivnom ostetiti zidovi rupa i samim tim oslabiti drveni de0. Pri tvrdim si1ascima dolazi cesto do lokalnih preopterecenj a koja mogu izazvati gnjecenj'E! naroCito u onim drvenim delovima koji prenose pritisak. Na оуо treba l1arocito obratiti paznju. Nagnjeceno drvo u polju pritiska pos1e toga nije sposobno da prenese uzastopna promen1jiva naprezanja, koja se uvek jav1jaju prilikom 1eta, te us1ed toga u vazduhu 1ako do1azi do loma doticnog de1a. Nagnjecenje se pokazuje kao ta1as (vidi sl. 254) cesto skorG neprimetan ispod 1epenke kore. Sem nagnjecenja, desava se da па izvesnim mestima popusti 1ep1jenje, to је narocito opasno kod

SI . 254 -

IzgIed nagnjecenog mesta

па гаmе,njаЫ

kore torzioIlOg n osa krila. A k o se о уо p r imeti, potrebno је odmah doti cno k r ilo p os1ati па opr avku. Da Ы 1akse prime tili, da li se negde 1ep enka od1epi1a od rebara i1i okvira, moze пат pos]uziti ma1i 1aki cekic (vidi sl. 255) . Ako se cekicem ov1as lира ро k rilu, kako ј е to па slici p okazano, ро zvuku сето odmah utvrditi n e samo m esto уе с i v elicinu ost ecen ja . Na tom ј е m estu zvuk d l1blji. P ozn a to пат је da tutka10 mnogo тапј е nosi k ad ј е v1azno. Zato treb a obra titi paznju da se letilica, koj a ј е duze 1ete1a k r oz kisu ili sta jala па kisi, dobro prosusi pre nego sto ponovo po1etj. Kad mokru letilicu unesemo u h a ~gar, neophodn o ј е odmah ьуи v odl1 i ·vlagu obrisat i cistom k rpom i1i je1enskom kozom. U k oliko u kri1u ili trupu ima v ode, n a jbo1j e ј е 1etilicu rasklopiti i s'laki 226

deo okretati dok sva voda пе iscuri. Рге sklapanja vlazne detovce dobro osusiti па vazduhu (promaji). Letilicu treba .cesce Cistitii prati. Pri Ciscenju treba iz trupa isCistiti svu praSinu i dubre koj:e se u пјеmи skupi. Sve spoljasnje povrsine letilice peru se krpom i1i jelenskom kozom i Cistom vodom. Pos1e ргапја treba 1etilicu os_u siti

Sl. 255 -

Nacin rada

ва

cekicem pri ispitivanju kakvoee

lерЈјевја

krpom i ostaviti da se па vazduhu osusi. Razum1jivo је da se БУе greske i1i ostecenja mогајu odmah popraviti. О tome, da 1i se opravka moze izvrsiti па mestu ili је potrebno rasklapanje 1etilice i slanje ostecenog de1a u radionicu, treba da resava strucno Есе .

2. Opravke Za sve opravke letilicc vaze sva pravila navedena u ovoj knjizi kako и pogledu izbora i upotrebe materijala, tako i и ро gledu naCina i kakvoce izrade. Kod nekih mапјЉ opravaka dozvo1javaju se izvesna otstupanja od opstih pravila gradnje. Sva оуа pojedinacna otstupanja navode se и ovoj glavi. Same opravke mozemo podeliti и dve vrste, u privremene i stalne opravke. , Privremene opravke su opravke koje treba da posluze samo 'z a to da se izvesna laksa ostecena 1etilica osposobi da preleti do prvog letilista, gde се se osteceni delovi ponovo i dobro opl'aviti. Ргivгеmепе opravke se пе smeju vrsiti па glavnim повеЫт delovima letilice, kao sto su ramenjace kгilа ili trupa ili nosece 15'

227

kore krila ili trupa, ako је ostecenje vece od dozvo1jenog za tu vrstu opl'avki. Narocito se skrece paznja da i priv-remene opravke treba da vrsi strucno Нсе, koje па osnovu opstih pravi1a moze da resi да li се pr'ivremena opravka dati zadovo1javajucu sigurnost za let .

Рh'fЛ'.tСР ЛА,т#f#Е ZAIf/1Pf т/17 .JJ/7l/77

Sl. 256 -

Privremena o·p ravka ostecenja kore platnom

Privremene opravke se vrse samo и krajnjoj nuzdi. (drvena lepenka) krila ili trupa moze se opraviti, ukoliko је ostecenje manjeg precnika од 20 debljina kore, zakrpom od p1atna, za1ep1jenom ce1onom i1i nekim nitro 1epkom (АК 20 i sl) - s1. 256. Pre postav1janja zakrpe treba osteceno mesto ocisti ti 1ј utikom i 1epenku па ostecenom mestu opseci tako, da nema ostrih i vica. Ovakve se opravke ne smcju vrsiti па prednjem de1u trupa i па napadnoj ivici krila tj . па mestima koja su iz10zena direktnoj struji vazduha prilikom 1eta. Кога

228

Ak() је ostecenje уесе 0(1 precnika od 20 ра do 40 debljina lepenke, mogu se postaviti zakrpe od drvene 1epenke priblizrio iste debljine kao i kore - sl. 257. Рге 1ер1јепја zakrpe neophodno је strllganjem i 1jutikom 'Jcis~iti potpuno sve tragove Ьоје i laka Ба povl·sine па koju се se lepit~ zakrpa.

Sl. 257 -

Privremena оргауЬ osteceoja kore оо drvene lepenke

zзщот

Uko1iko је ostecenje уесе i nalazi se па n~padnoj ivici sl. 258, preporucuje se postavljanje zakrpe preko jednog роlја tj. od rebra do rebra. Ivice rupe zaobliti. Сеlи povrsinu ispod zakrpe paz1jivo oCistiti od Ьоје ili laka.

Sl. 258 -

Op·ravka kore

па

nQSU krila.

Као kalup za savijanje lepenke moze posluzitr n~o steceni deo napadne ivice. Zakrpa se lepi i kuca ekserima. Eksere kucati u rebra i ivicu ramenjace. Uko1iko је pojas rebra ostecen, pojacati ga 1etvom koju zalepiti i zakucati za pojas rebra.

229

Kod postavljanja vecih zakrpa pridrzavati se и svcmu uputstava iznetih napred i skica па sl. 259. Pri tome uvek obracati pazFlju da debljina lepenke zakrpe ne bude tanja od ostecene kore, da pravac vlakana zakrpe bude isti kao i pravac vlakana ootecene kore, da su ivice гuре zaobljene. PreporuCljivo је preko zakrpe zalepiti platno.

---:, -- -,, ---.,----1Г - - - Тt - -

PREJc;r

А-А

"AZНAIf IZAlEPt/ Ett.rEIf'A IIIDИf'Т#.?.4 t}'ft!

!5 J7lт ZA IftJRE fJECJLJ/#E аЈ .Ј mщ z4 Ift'RE PcBLJI!VE ,PRClftJ.J mm

СЈКО .ЈО !Il/!l

51. 259 -

Privremena opravka kore

ЈаПа

ТгеЬа

upotrebljavati isto tutkalo kao sto је upotrebljeno gradnje letilice. Sva pravila ' u ovoj knjizi, pisana za pojedine vrste tutkala, vaze i za opravke.

i>,гПikоm

51. 260 -

VeIicina sava

рп

s ivenju platna

па

kri1u

Ukoliko је vreme hladno, potrebno је grejati mesto koje se lepi та па koji nacin, s tim, da se ne pogaze osnovni propisi s1gurnosti protiv pozara. PreporuCljivo је grejati doticno mesto zral:enjem (elekricna рес, katalitska рес itd.) ili та kojom vrstom grejaca bez otvorenog рlатепа . U krajnjem slucaju mogu se pri230

meniti i dzakcici sa vrelim peskom, koji istovremeno sluze i za davanje potrebnog pritiska pri 1ер1јеnји. Treba obratiti narocitu paznju da se pri krp1jenju nе теnја oblik krivine kri1a ili trupa. Prevlake - (platno) krila repnih povrsina i trupa nајсе sce se i naj1akse ostecuju prilikom vanterenskog sletanja. Kod manjih ostecenja odgovarajuCim razredivacem skinuti -510ј Ьоје i sredstva za zatezanje p1atna (се10n, nitro 1ak i sl.) sa ostecenog mesta za oko 30 тт u svakom pravcu od ostecenja. Ћири zasiti unakrsnim savom - sl. 260. Za sivenje upotrebiti konac koji se оЫсnо u vazduhop10vstvu primenjuje i krivu ig1u. Rastoјаnје od boda do boda oko 5 тт. Sirina sava ро 5 тт sa svake strane rupe. Na kraju sava konac vezati cvorom. Preko sava zalepiti traku tako skrojenu da pre1azi sav za oko 30 тт u svaku stranu - sl. 261. Zai3iveno mesto bogato premazati odgovarajucim .P/AT#f/V,4 ?A/ТIf'?A O/l/)J#n.///fE неИ'А РЛ'ЕL4Z/Л ZAIrIf',PL.!f#t7 ИfЈТIJ гА &7Щ/1l ..5AJ?AIfE .JTIf'AI/E

/'"&"" Iflffi.7f;Y./A .J1f/;II/ 8t7.7t11 07,РШТl fiAТ#17 /ИZIfПШl/дСZ,u НА 'р1JV'lf'siш L?PA Pt/TA('f'EC(;..l ОР ZAIf,.f'/'L"

Sl. 261 -

Krp1jenje manjih oStecenja platnene prevlake letilica

lepkom (се10n ili nitro - 1ak), ра preko zategnuti odgovarajucu zakrpu - traku. Istu premazati odozgo ponovo 1epkom vukuci cetkom u jednom pravcu. Za1ep1jeno mesto susiti 112 do 1 sata . .Zakrp1jeno osиseno mesto pokriti premazima Ьоје kao i ostali deo kriIa. Kod niske temperature grejati zracenjem. Pri grejanju biti .narocito paz1jiv, јег su svi premazi vr10 zapa1jivi. Kod veceg ostecenja (vidi sl. 262) ргерогuсuје se izmena се: log komada izmedu геЬага ili okvira. Kod toga treba ostecenu prevlaku seci па oko 5 ст pre rebra iIi okvira, а novi komad тога imati prepuste od 5 ст sa svake strane ostecenog dela. Zakrpu 1epiti u svemu kako је ranije navedeno i siti za rebra, ako јЕ' zakrpa sa donje strane kriIa ili па trupu tj. ako је па krivini, kod 231

koje је jedan deo udubljen (konkavan). Preko svih sastava i i zпэ.d svakog I"eda zalepiti traku. Pl' eporucuje se да se ivice zakrpe kao i trake seku specijalnim zupcastim makazama ili паргауоm sa specijalnim kruznim nazubljenim nozem. Treba obratiti paznju да se upotrebljava odgovarajuci razreшуас , lepak i Ьоја tj. istovetan ро vTsti kao i опај koji ј е ртј gradnji letilice upotrebljen. AlAJ7AY.41f I/f'cdA .:74 ЈЕ/'h'ClШlР/ / ZALC/'/ ?"f>сЛ't'/Z/4Z#с /Й'СС ЈА ~dc Ј7/1'..4,1/[ /'/f'clf~ IZLAZ;Yc #Уа: Z,I/C,&f ,P..4,1//Z./IIft/ J/lf'tJlft7 /?ШЈ.!{/дv/I

ЯП/f/t7 ZAIf.f.PE At~If'A

ЈРmm

ZAIfIf/J4

јЕ А/ЕЈНЕ АИЈ7АН.7,.f,т;

м #QA/JAW /Ri7

Sl. 262 -

()pravke

dl/7 ZA

J7;j'Ea7IP'AZ'h'EM4 /'LAl/YtJ ЈЕО#! @mm@/JYCE;f'C!W : A

. vебih

oStecenja platnene

рrеvlз,kе

letiIiea

Zakrpe moraju biti potpuno ravne i glatke, dobro ulepljenc isto toliko zategnute i jake k ao i ostali deo platnene prevlake. Stalne opravke - se vl'se u radionici i posle пјЉ letilica ireba da ima iste sposobnosti i cvrstocu kao i рге ostecenja. Sva pravila gradnje navedena u оуој knjizi vaze i za opravke. Osnovno је da letilica ро izvrsenoj opravci bude u pogl edu cvrstoce iste jacine kao i pre ostecenja tj. opravkom se пе sш е oslabiti та koji deo letilice. Letece osobine letilice пе sm ej u se opravkom тепј аЦ (ovo vazi za oblik profila, uglove regl aze i uvijanje krila , hodove komandi i рготепи centraze van dozvoljenih granica). Promena centraze kod opravki najlakse moze п а stupiti pri n epotrebnom otezavanju r epa ili kraja trupa . Pri opravci nosecih delova letilice treb a biti ПЮ' о сi tо ра zljiv i predostrozan. Treba obratiti paznjll da pravac vlakana, dimenzije i vrste materijala llpotrebljenog pri opravci budu u svemu istovetni sa onim па delu koji se opravlja. U nedostatku istovetnog materijaI:I sme se uzeti samo јасј, а nikako slabiji od ugradenog. 232

Oplata - od drvene lepenke opravlja se lepenkom istovetne vrste (hreza, bukovina) i iste debljine. Narocitu paznju treba obra-titi па pravac spoljnih vlakana koji mora biti istovetan sa PI'3Vсет vlakana па tom mestu oplate. Lepenka se pri opravci па sastavima lepi kosim sastavom (seftungom). Sastavi пе smeju ЬШ па mestu gde је krivina ostrija tj. па mestima gde је poluprecnil{ krivine manji od 100 debljina lepenke. Tacnije гесепо пе sme se upotrebljavati kosi sastav па napadnoj ivici krila i kormila - sl. 263:

S] . 263 -

Dozvoljena I zabranjena mesta za nastava.k kore krila kosim spojem

Kod шапјih ostecenja op1ate, kad rupa пе pre1azi oko 40 debljina lepenke ili kad se, usled potrebe pritezanja ili izmene okova, mora busiti (otvarati) oplata, рујmепјији se ovalne zakrpe pokazane па sl. 264, 265, 266, 267, 268, 269, 270, 271, 272 i 273 . Sasvim је гаzumlјivо аа је pre opravke neophodno potrebno оtstгапiti postojecu Ьоји i lak jer se u protivnom ni ројасапје пl ovalna zakrpa пес е zalepiti. Na gotovoj zakrpi рге i':iscenja ро trebno је sve rupe od zavrtanja ispuniti masom od tutkala i pilјеујпе. Preko zakrpe zalepiti platno (lepkom АК 20 ili sJ.) cije ivice treba аа prelaze za 30 тт ivice zakrpe. P1atno ocistiti finim рарiгоПl za glacanje (slajfpapir) broj 240 -400, ра premazati Ьојот ili lakom istovetnim sa ostalim ае1от kri1a. Kod vecih ostecenja vadi se deo kore obicno izmedu dv a rebra ili okvira. S1 274 jasno pokazuje sam nacin rada. Skrece se paznja аа је neophodno uvek uz rebro, па mestu gde је kora рго secena, za1epiti 1etvu ili traku оа drv. lepenke, koja се sluziti za oslonac kosog spoja. Qvo ројасапје (letva ili traka) тога biti siгоkо пајтапје 10 debljina kore tj. siroko koliko је sirok kosi spoj. Debljina ovog ројасапја ako se radi оо letve, пе treba da је тапја оа 7 debljina kore, а ako se uzima traka od lepenke onda 2~3

IY/СА

.5fWA ZAI(,f~f /I((}RE

- ZАКIi'.?А (VLАКtlЛ РЛRАltLtlА ff/JRI)

Р/ЈЈЛСДffJf ОО L[Р[tlП(VLАКIIА РАRАLfШ4I(ОR!}

,F?ftltrA

KORf HAlHaГA

ј)

MALA ОУА/пА ZAKIi'?A J,f j f ЈЈ 11/ уа/м OMLhA ZAIfIi'?A 50 90 65 f/{} .(ZA YfCtl ZAKIi'?tI Юlli'ffJ/fОЈЕ .5ТАИЈА1/ СIf.5П?f / Z.4J1R1!IJf џ Z ј?FП/!) S1, 264 -

Ovalne zakrpe kore

ЈаоПа

81. 266 - CiScenje laka unutraiinJe strane kao priprema za lepljenje ројаеаnJа 8а

51. 265 -

ОрвесаnJе

rupe

.51. 267 - Umetanje ројаеапја koJe se prethodno namafe tutkalom

Sl. 269 - Mazanje tutkala za lepljenje рще

5 1. 268 ројасanjа

Sl. 270 -

Pritezaoje pri lepljen.ћl

Umetaoje

рще

235

пајтапје

5 тт. Ovo РОЈасапје nije potrebno uz ramenJacu, kad ramenjaca 8ira i kad rebra пе pre1aze рг еk о ramenjace, и protivnom (8tO је cest slucaj kod јеdгiliса) potrebno је i tu zalepiti

је

ројаСапје.

Letve -

ili

pojasevi rebra , okvira, dijagona1a itd. oprav1jaju se ostecenom mestu, ukoliko је и pitanju

lерlјепјет ројасапја па

SJ. 271 - Priteza.nje zavrtnja za drvo pri lepljenju zakrpe Pri tоше se upotrebi za ргј tezanje zalrupa komad 1epenke isto.g o'blika kao i za'kгpa, ispod koga se metne tan'k a hагtiја dia se isti ne zalepi.

S1. 272 -

Posle susenj.a uklolle Se letvice za pritezanje i zav!·tnji, а celo mesto se dobl'O ocisti strugacem

51. 273 -

Posle

сЫсепја

strugaeem oeistiti za.krpljeno mesto Ijutikom

deo manje napregnut (sporedan) - vidi sl. 275 ili иmе tanjem komada sa vezom kosim spojem, kad је и pitanju neki vazniji vi8e napregnut deo. Ovaj nacin оргаvkе prikazan је па s1. 276-277. 236

?l?fbfK

А-А Zдlfjf'?A

PIJ.JA.5 I?fB/i'A IL/ {}}fOR/Kf ?1?f.5EK /З-В 81. 274 -

?!?ЕЈ[f( с-с

Razni oblici krpljenja oStecene kore krila

Treba obratiti pazn]u па pravac viakana, оп mora biti kako kod umetnutog dela letve tako i kod ројасаnја istovetan sa onim koji је па delu u opravci.

тЈД:4Й/J'/Lcff#4"E

U/Y.7CAf? ZA Sl. 275 -

пrf/I/

Nacin krpljenja letava, uzduznica, rebra, iIi slicno

па

u Ш trupu kod тanjе optereienih delova

ЛЈЈАсА#./ЕIJIJ/ЕРС/$с IS/Z I1с/!/Ј/УЕ/fAtJ / P2fI2VCcA <ЕР P!f/.//tICAмt

I и/Е/?Z.4 R'E&W

~ /';f'fSИ А-А

'итm--. Uf'IIc4(4 ffff#//A f/#.t»/М

lr&.?.ffEи/СН./СА# ZA&&1't?

~~лm /ОЈ7А /7?v?4С4Л@

Sl. 276 -

Nacin krpIjenja letava rebra, uzduznica i sl. kod delova koji su vise optereceni

Svi proplsl za izvodenje kosih spojeva su navedeni u ovoj knjizi u stavovima koji govore о izradi de10va 1eti1ice. Ramenjace - kri1a i t.rupa, kao najnapregnutiji delovi 1е tilice, moraju se najpazljivi je opravljati. Prilikom opravke nеор 238

hodno se moraju ispuniti svi propisi koji vaze za gradnju leti-lice - tacnije receno - za izradu ramenjace, а koji su u ovoj knjizi navedeni. Prilikom opravke upotrebljava se kosi spoj gde duzina spoja sme da se krece od 10 - 15 debljina materijala. Preporucuje se .duzina od 12. debljina . Na slikama је data minimalna duzina spoja od 10 debljina, ispod koje ni u kom slucaju nе sme da se ide. Drvo, kako ро v!'sti i klasi, tako i ро svojim mehanickim osobinama mora biti prvoklasno. U slucaju opravke ramenjaca

Лf4ЈИС/Z1I/f.4Aff 1//'/ЛffL'

/'Л'L#II ~JhV.t"C"',.1

Ad:Ctg~'rvJдvzcj$~#z/~ с / С; .rUlbfOA 1'Л'.t",щ tlllNZUЈИ ~A«r ZIIlfl'/// I!"811/Ш LffZk'/r.t" /uoAlЈЛЈДС.4

-==

11.1

7 11

С:ЈТ\ --'------~-~p

~If'Aj/4c 1',иЛ-д#

.4 I 8

AlJTLVfCC СЩЕ#.?/ЈL'

Lfl'fЛlfј/ 1W4c4A/./A ZALfl'/71

!.Ш{f!.f!. CI'Cl/j'(JJ(4

S1. 277 -

ASCIJlr(J - I'!JJ//J./cc::-..t:& U:l'&!W РШАс4А-'.7А ZALlPII7

NaCin krpljenja pojaseva

геЬага

brzinskih letilica (rekordnih jedrilica, akrobatskih, lovackih i slicnih) tгеЬа biti naroCito pazljiv i pri iz.boгu drveta i pri vrsenju same opravke se pridrzavati svih propisa. Ramenjace iz рunе daske, cesto u upotrebi kod krila sa dve ramenjace, (skolski klizaci, vecina skolskih i turistickih aviona) opravljaju se umetanjem novog komada od istovetnog materijala; l~pljenje kosim spojem. Preko spoja se lepi ројасаnје od istovetnog materijala i drvene lepenke. Treba obratiti paznju па pravac vlakana, vrstu drveta i tutkala kao i па kvalitet lepljenja. 239

Sam n a cin 1ер1ј епја prikazan је па s1. 278. Ukoliko ј е k rilo podup:"to, l1ast avak пе вmе doci па mestu ili blizini m esta prik1jucka upornice.

Г-БА

--1 - БА--l

~==г

М-

,еи "'А7

~/iIA atlK &'zt/ A/L'JHL'./t /4//7 .fТAA'/ /У -4Јаю

} i:

1 1 :

11 11 11 11

LL l'

/ /

с::.

I",f/ LL'/'L./СА/..-ђ МJW .vt:J.7A t//V/'Л"С&'/7 Jfft:it"

'-'А ~A/<7.7 If'А#С/УДс/-Юff ЈС' t/д7/'А'с4//'/ LANЕ~/tf'АИ ~

81. 278 -

Nastavak pune ramenjace

R amenjace 1 pre~eka kombinovane od drvenih pojaseva i lepenke opravljaju ве kako је to па s1. 279 p okazano. Pri tom оЬга titi paznju da pravac v1akana и srednjoj 1epenci i pojasevima bude

д'/П Ј/'АА'/

I---+I---~-~----I

'--l+-r

I--++--i.-

-,------j

A/. 4J7.4FC/

-~ - - --

!: --t1-

- -t]-- -

.РЛ'АI/AС 1/ L444//A t/ Lсffл,с-/ .PtVACA//.7A

..РЛ'.сЈС;1' А-А

81. 279 в

Nastavak ramenjaee 1 preseka А sirina rameпjace

debljina 1E:'penke

istovetan sa pravcem па ramenjaci. Dok ројасапја od 1epenke drveta treba da imaju pravac v lakana pokazan па slici. 240

Ramenjace kutijastog preseka su naJcesce и upotrebi kod visokosposobnih jedrilica i vecih drvenih aeroplana , Pojasevi оуш татепјаса su оЫспо radeni "od lameliranog drveta. U tom slucaju pl'i oploavci umetnuti deo тога biti lameliran. Sam naCin opravke jasno је prikazan па slici 280 gde su date i sve dimenzije роја сапја, racunate и odnosu па debljine pojaseva. Opravka ostalih delova moze se uskladiti sa nekim od па v edenih nacina. Napominje se da samo strucno Нсе treba da resi, da 1i се se jedan de6 opraviti ili zameniti novim. Opravka se тога voditi sa ~lLНA4rA

1 I'

v,wПA/f /А!cfl~,yЯРЕa!JIfИО!'

WAйW.lZ1717ffл:1?rZ Z4L'Z'pL'JZA4:7 --мLAZ/

1?W/~,yA tE,PZM;-//

;/е/а

~___~~~=~~hF~~~~~~ ~/,~w______~

~ /"/i'A.f/AC R:A/Г4АИ$4 ~AЦ{/ /.гл' IГAO NA ~ralZC.:v LL'A51f:;"/ А I ,r - ;I1Z!fE,#f И lf"'AJfi~,4 t/~aw7# <70t:W.,f С / lJ - Л2F/ШсСL' /7/NE/Y.b..r

81. 280 -

Nasta.vak kutijaste

raшenjаее

strucnom radnom snagom, jer" cesto opravka leti1ice trazi уесе radno iskustvo i dovitljivost nego 1i novogradnja. Pri opravci kao i pri novogradnji potrebno је pridrzavati se svih postojecih tehnickih propisa о kvalitetu, vrsti i upotrebi materijala, kvalitetu gradnje i naCinu vodenja tehnicke kvalitativne kontrole.

16 Vazduhoplovni stolar

VП

Glava

OPSTI POJMOVI 1. Tehnicki crtezi Letilice se grade па osnovu crteza. Treba crteze dobro prouciti, kako nе Ы doslo do gresaka u izradi. Naravno, da Ы to mogli uspesno urediti, potrebno је да итето crteze citati, to jest da ро znajemo pravi1a crtanja i obelezavanja. Predmeti su па crtezima nacrtani u jedпoj, dve ili tri projekcije. Ponekad to nije dovoljno, onda se crta jos i perspektivni crtez. То jest izgled predmeta onakav kakvog ga vide nase oci. Projekcije па tri ravni. Kako se 3 projekcije crtaju оЬја snicemo jednostavnim primerom. Na slici 281 imamo jedпи drvenu

Г-~=-=_.L- /

--- ---

SI. 281 -

Predmet kako ga

ујШmо

proвtoru

p~izmu па koju su zalepljene kocka i valjak. Qvaj predmet postavimo izmedu 3 ravni А, В i С kako је prikazano па slici 282. Qve su 3 ravni medu sobom okomito postavljene. Predmet је postavljen 16·

tako da

је

(Ьоспа)

је

zadnja)

је

njegova donja strana parale lna sa ravni А, jedna. strana paralelna sa ravni В, а druga strana. (prednja odnosno paralelna sa ravni С .

Sada zamislimo zrake svetla koji idu jedanput u pravcu »а « , drugiput u pravcu » Ь « , а treciput u pravcu » с «. Svaki od tih zrakova stvorice пат senku predmeta па odgovarajucoj ravni. Tako се па ravni А (pod uticajem svetlosnih zrakova u pravcu а) biti o crtana senka koja се pokazati pogled odozgo. Na ravni В (pod

81. 282 -

Predmet izmedu 3 ravni

па

koJe ga projiciramo

uticajem svetlosnih zrakova u pravcu Ь) pokazace se pogled sa strane, а па ravni С pogled spreda. Na crtezu пе mozemo crtati ovako prostorno. Kako vidimo па slici 283 sve se tri ravni (projekcije) obore па jednu ravan tj. па crtez. Naravno пјје uvek potrebno crtati sve 3 projekcije. ОЫспо su dovoljne dve а cesto cak samo jed.na projekcija. То pogotovu kad је predmet valjkastog oblika kao 5to је to prikazano па slici 284. Vrste crta - linija. Na slici 285 pokazane su crte koje se upotrebljavaju pri crtanju. Debele izvucene crte pretstavljaju obrise (ivice) predmeta. Isprekidane crte prikazuju ivice predmeta koje su zaklonjenje drugim delovima predmeta, te se prema tome пе vide u doticnoj projekciji. Naizmenicne crte i tacke oznacavaju

244

sredine гира, sredine zavrtnja, sredine delova (и slucaju kad је deo simetrican) ili uopste neke linije sistema konstrukcije. Linije рге-

ГN '

- °1----1. Ј

~ I ~[-

~ l ~j I

.Ј

_ .Ј

I .

L±~

81. 283 -

SJ . 284 -

_~ __

А I ·---- ·~О''lLСLJ .5?IfZLИ -

...

?О ~

% T-~--'

Rasklapanje ravni projekc!ja. u ravan crteia

Predmet valjkastog oblika -

dovoljne su dve projekclje

ZAIf!O#Jc#1 Off;fIJl

- - -Ј';fс.оЮf !I#IJE - - _ .- - _. __ . _ (}7'.)Есј/У1 .оДЈ

~!i'fJC;1 .. _ _ _ _ _ _ IfОТе

81. 285 -

Vrste crta

_ _ ..

245

seka objasnicemo kasnije. Tankim linijama oznacavaju se kote.

То

su duzine raznih delova ili stranica. Preseci i otseceni delovi. Dugacki delovi koji па izvesnoj duzini imaju isti presek crtaju se onako kako је to па зl. 286 pokazano. Iscrtamo krajeve takvog dugackog dela dok ти sredinl:1 izostavimo. Izostavljeno mesto oznacicemo krivudavom izlomlje-

JI.ll

.ЛЈ(1()

Sl. 286 -

Сrta.njе

dugaCkih delova jedna.kog preseka

nom linijom koja istovremeno znaci da је predmet па tom mestu prekinut i ako је и prirodi predmet сео. Na slici 286 prikazana је ramenjaca iz daske iste sirine i уј sine koja је па primer 5 m dugacka. Crtani su samo pocetak i kraj dok је srednji deo izostavljen zbog ustede hartije i crtanja. Ako se presek predmeta menja onda crtamo izgled takvog preseka. Na slici 287 prikazan је deo' kutijaste ramenjace sa umet~ PRc.5t1f А·А I

S~ .

287 -

Presek ramenjace

kom. Тај deo secemo ро liniji А - В а izgled tog preseka vidimo desno. Na preseku pojedine delove (drvo, lepenka itd.) srafiramo zbog boljeg razdvajanja и гаzщm pravcima. Pri tome upamtimo : drvo se srafira slobodnom l"ukom tako da crte budu krivudave, metal se srafira lenjirom. Kote ili mere odreduju velicine predmeta, odnosno njegovih delova. Kote su па crtezima oznacene tankim linijama, koj e imaju па kraju strelice. Uz svaku takvu Нniји pise odgovarajuca brojka, koja oznacava duzinu и milimetrima, а strelica utvrduje pocetak 246

i kraj па koji se izvesna kota odnosi. Ovakvih kota treba da bude onoliko koliko је potrebno za izradu doticnog predmeta. Ako izvesna potrebna mera nije oznacena moramo istu utvrditi racunskim putem (uporedujuCi iz ostalih mera). Ni и kom slucaju пе smemo istu utvrwvati premeravanjem crteza. Netacnost u crtanju i skupljanje (istezanje) hartije moze dati sasvim pogresan rezultat. Iznimak od gornjeg pravila cinimo samo u slucaju kad па crtezu pise primedba »Crtez sluzi kao sablon«. Ovakvi crtezi па ravno slше kao merilo pri izradi doticnog predmeta. Ovo је ~ sto slucaj kod crtanja obrisa rebara, koji se daju putem tako zvanog »strak crteza «. Razmera. De10vi su оЫспо 5uviSe veliki, ра da Ы sel mogli crtati u pravoj velicini. Iz tog razloga оni se crtaju u smanjenom merilu. Као razmere upotrebljavaju se 1:2,5, 1:5, 1:10, 1:25 i 1:50. Razmere su па crtezima OZl1aCel1e. Prema tome ako је па crtezu oznaceno »Razmera 1:5« znaci da је predmet crtan pet puta manji nego sto ти је prirodna velicina. Manji delovi se medutim crtaju и r:azmeri 1:1, sto znaci и prirodnoj velicini. Vrlo mali i komplikovani delovi senaprotiv cesto па crtezu uvelicavaju u razmeri 2:1 (obratiti paznju па red pisanja brojki, kod uvelicavanja је brojka merila napred). То znaci da su crtani dva puta veci nego sto im је prirodna veliCina. Izoblicena razmera. Ramenjace su vrlo · ne'z godne za crtanje. Tako Ы bilo па primer kutijastu ramenjacu duzine 7 m i visine 0,2 m potrebno crtati и щеrilи 1:10. Pri tome Ы duZina па

12.5 Sl. 288 -

Izoblicena razmera

crtezu bila 700 тт а visina 20 тт. Naravno qa pri tome nije mogucno tacno ucrtati debljine pojaseva, umetaka i slicno. U takvim slucajevima cesto crtamo crtez и dvojnoj razmeri. Na primer: duzine и razmeri 1 :25 а visine 1 :1. Ovo se и crtezima narocito obelezi sa krstom razmera (vidi s1. 288). Razne oznake. Na crtezima (prema slici 284) videli smo oznaku ».10« . То znaci precnik za krug, odnosno drugim r ecima da 247

је па

crtezu и pitanju krug. Sa та10 »r« se oznacava po1uprecnik krugova, dok su veliko »R« po1uprecnici УесЉ krugova. Zavrtnji za drvo se oznacavaju ovako »zavrtanj sa uptiSt. gl. 5 х 20«. То naci da је zаvгtапј sa upustenom glavom, precnika .er 5 тт а dшiпе 20 тт. Debljina 1epenke se oznacava »0« ili »d«. Tako znaci »02» lepenku debljine 2 тт.

тапјЉ

2. Opterecenja, naprezanja, cvrstoca OptereCenja. Primer: па granu drveta vezemo kanap tako da drugi kr ај slobodno visi. Na taj slobodni kraj obesimo teg od ге cimo jednog kilograma. Тirne smo optereti1i prvo kanap а preko njega i granu drveta па koju smo vezali kanap. Ovakvih i slicnih primera opterecenja mogli Ы bezbroj da l1avedemo. Kad sednemo па kltipu opteretimo пјu, ili па kola па tovarimo ugalj itd. Ova opterecenja ili sile prouzrokuju u predmetima izvesna naprezanja koja ргета nacinu dejstvovanja mogu ЫН razIicita: istezanje, pritisak, savijanje, uvijanje, smicanje i izvijanje. Da vidimo redom kako se koje od tih naprezanja ispoljava i to па jednostavnim . primerima. Istezanje. Kada dva coveka vuku па krajevima uzeta svaki и suprotnom р! аусu (vidi sl. 289), onda је uze optereceno па istezanje. То jest па uze dejstvuju sile istezanja. Isto tako је opteгесеп па istezanje i kanap и primeru, navedenom и poCetku.

Sl . 289 -

Istezan,ie

Pritisal•. Na orah, koje~ zelimo razbiti, stanemo sa nogom, to jest pritiskujemo па njega (vidi sl. 290). Pod dejstvom pritiska ljuska се se zdrobiti. Znaci огаh је и tom slucaju opterecen па pritisak.

Savijanje. Covek koji vuce krunu tankog drveta k sebi (vidi sl. 291) savija stablo. Znaci stablo је optereceno па sаviјапје. G r ana drveta па ko]oj visi о kanapu teg (primer u pocetku ovog pogl av1jil) isto tako је opterecena па savijanje. Uvijanje. Na rucnoj ,testeri se moze traka testere namestati ротоси okretanja rucica koje su па krajevima (vidi sl. 292). Ako ove rucice nisu доЬго postav1jene,onda ~e moze desiti да је traka

81. 290 -

81. 291 -

Pritisak

Savija.nje

testel"e uvijena. Znaci traka testere је u tom slucaju optel"ecena па uvijanje. Smicanje. Ako secemo makazama hartiju опда па hartiju dejstvuju si1e smicanja (vidi sl. 293) . Na slici desno prikazano је kako dejstvuju sile u tom slucaju. Smicanje se pojav1juje takode kada secemo nozp.m.

81. 292 -

Uvija.nje

Izvijanje. Na slici -294 se covek nas1anja па stap. Ргеmа ranije iznetom to Ы u stvari pretstav1ja10 opterecenje па pritisak. Kada је stap medutini tanak оп se pol:ne izvijati. Sto је stap tanji to се se pre i vise izviti. 249

Merenje naprezanja. Vratj.mo se па nа5 prvi primer. Na kasmo obesili teg od jednog kilograma. Teg napreze kanap, по ako је kanap dovoljno jak оп to izdrzava. Ako dodajemo јoS te,gova onda роуесауато naprezanja u kanapu (и tom slucaju istezanja). Da Ы јтаН mogucnost uporet!enja naprezanja merimo si1u (opterecenje) koje dejstvuje u kilogramima а povciina, па koju ,оnа dejstvuje, u kvadratnim centimetrima. Onda podelimo silu sa :nар

81. 293 -

8шiсanје

SI. 294 -

IzтiJanJe.

povrsinom i dobijemo naprezanje u kilogramima ро kvadratnom centimetruili kako to pisemo kg/cm l • Jasno је da kod izvesne s ile ukoliko је povrsina уеса, utoliko се biti naprezanje таnје па jednom kvadratnom centimetru ,i obratno. Primer: sila · (opterecenje) је 100 kg, jedanput deluje па ро vIsinu od 5 ст 2 а drugiput па 10 ст". Onda' је u prvom slucaju naprezanje 100:5 20 kgfcm S , а u drugom 100:10 10 kg!cm l • Cvrstoca. Dodavanje tegova па kanap ne mozemo vrsiti и nedogled.Kod izvesnog opterecenja kanap се da pukne. Naprezanje pri kojem se kanap (Ш neki drugi materijal) prekine, nazivamo cvrstocom doticnog materijala. Iz zivota znamo da svi materijali nетаји istu cvrstocu, to jest da nece izdrzati isto naprezanje do loma. Celik је па primer jaci, а 'drvo је slabije te mаnје ~drzava. Nas obicno interesuje koje naprezanje izvestan materijal moze da izdrzi dok se ne slomi, to jest njegova cvrstoca. Оуе ро datke dobijamo opitom i izvesne smo nауеН u drugoj glavi оуе knjige. Као oznaka se тесе slovo »()"«. Tako smo па primer za smreku imali cvrsocu па pritisak (ј = 420 kg/cm 2 То znaci da izvestan komad od smreke mora па pritisak izdrzati ро svakom kvadratnom centimetru povrsine silu pritiska ро 420 kg. Tek kada оуо opterecenje predemo komad се se slomiti.

NAZIVI Engleski

DRVEТA

Srpski

Latinski

White оЗJk Bur oak Swamp white oak Scarlet oak American elm White ash Green ash

Quercus alba Quercus macrocarpa Quercus bicolor Quercus соссшеа Ulmus атегјсапа Fraxinus americana Fraxinus peensylvaniCa

Black авЬ Mockernutt hickory Shagbark hickory Pignut hickory Black walnut American Sycamore American ВеесЬ Mahagony Black Cherry Sugar maple Si1ver maple Black maple Red maple Yellow birch Sweet birch

Fraxinus nigra Сагуа tomentosa Сагуа ovata Сагуа glabra Juglans nigra Platanus occidentaliil Sagus grandifolia Swietenia spp. Prunns serotina Acer sассhаrшn Acer saccharinum Acer nigrum Acer rubium Betula lutea Betula lenta

SweetgL1m Yellow poplar

Liquidambar styraciflua Liriodendron tulipifera

Southern МаgooНа Basswod COtttonwood Northern whi1te cedar

МаgnоНа

grandiflora glabra Populus spp. Тћија occidentalis

Alaska yellow cedar

СћатассуратјБ

Eastern white pine Sugar рјпе Douglas Пг Westem larch White spruce Red spruce Bald cypress Red wood Noble fir Grand fir Pacifie silver fir WhiJte fir Western Hemlock Sitka Spruce

katensis Pinus strobus Pinus lambeгtiana Pseurotsuga taxifolia Lшјх occidentalis Рјсеа glanCJai Рјсеа rubia Taxodium distichum Sequoia sеmрегwм-епs Abies nobilis . Abies grandis Abies amabilis Abies concolor Asuga heterophyla Рјсеа sittchensis

ТШа

ВеН hrast Hrast Hrast Gгim izпi hrast Americki brest Americki jasen Zeleni pensi1vansld jasen Сгпј jasen Pustena hikorija Bela hikorija Gola hikorijaJ Crni orah Americka platana Velikolistna bukva МаЬоniја

sremza Javor !"ladorovac Srebrni javor Каsnо сvеtoсЭЈ

Сгпј јауог

javor Zuta breza Grabolisna (s1adorna) breza Stirakalni amber Zuta tuLipa (Tulipanovac) Velikolisna mаiПоl1ј,а Lipa Topola Zapadna smrekusa Сгуепј

(Тија)

noot-

Cempres (NL1 tk asti pacempres) Вorovac (Маmutovас)

Golemi (sladorni) Ьог Douglazija Zapadno americki laris Bela (kanadska) smreka Сгуепа smreka Мосуаг пј taxodij Obalni mamutovac Srebrnasta jela Golema jela Grimizna jela Dugoiglicava jela Tsuga (Cuga) Sitkanska smreka

LITERATURA 1)

Н. Ј а соЬв:

Werkstattpraxis fiir den Вап von Gle'it und Segelf]ugzeugba.u (Otto Maier-Ravensburg) 1940 g.

2) W. Hirth : Handbuch des Segelfliegens - Stuttgart) 1942 g.

(Franck~ sche

Verlagshandlung

3) W . Beyer: Konstruk1tion der Sege lflugzeuge (S. Goschen) 1937 4) W.

Ziшшегm а пn,

Е.

јп

Boddrich: Einfi.ihrung Leipzig) 1941 g.

Teubner -

die Dinormen (G.

5) Junker s : Entwicklungs -Arbeiten (Dessan) 1944 g. 6) F. S t amer i А. Lippisch: Gleitflug und Gleitflugzeuge Volckmann - Berlin) 1928

(С.

Ј.

Е.

7) I. Sanden: Deт Gleltfirugzeugba u (Carl La.nge - DuiSЬ1Ш"g) 1935 g 8) К. Eisenlohr: Flugtechnisches Handbuch (Wallter de Gruy11;er) 1936 g. 9) Bauvorschrijjtoo. fi.ir Gleit - undl SegeJ.flugzeu'g e IП (1939) g. ] О) Вi1Jtпег-Кlоtz : Furniere, Sperholz, Schichtholz I. (Julius Sргingе г) 1939 g. 11) F . Paoot : K'I.IIL><rtoff-ТasоheпЬuclh (Physik F. и. Pab st-Бег1in) 1940 g. 12) Letecky pruvodce Dil II (Ceska Matice technicka) Prah,ai 1939 g. 13)

А.

Ji!lldrich : Leit adla

letectvi (V. Riha) 1945 g.

14) F. SekanIna : Letecka prirucka 15) D. Landsberg :

IzгаdЗi

]6) V. Jelovec : Les za

vazduhoplovnih jedri1ica, 1938 g.

grаdЩеv Јеtal

17) Tehnick.i uslovi za drvo i 18)

Н.

dгvепu

(Les 1949 lepenku

Drake: Aircraft Woodwогk (The Jork) 1946 g.

Ьг.

(к.

5-6)

Маcrnillап

М.

О.

соmрапу

1946) g. -

19) ANC-Bulletin: Desigп of Wood Aircraft Structure (ANC-18, sc1Jing,t on) 1944 g. ?-Ј)

New Wэ

ANC-Bullet:n :Wood Akcraft InspeClt.ion and Fabl'i'k ation (ANC-19, vVashington) 1944 g.

21) ANC -

Bulle tin:

Кi 1n Сег·tШсаНо n

22)

П.

Н.

УспасскиЙ.

Древесина

2:3)

П.

УспасскиЙ .

Изготовление

риалов

24)

Н. А. Фомин. гиз

25)

Н.

(Оборонгиз Конструкция

ее

(ANC-21) 1946 g'Jd. об р аботк а.

детале й

из

(Обор о нг из

19'16)

нем етаЛJfи ч еских

матс

1946) крыл а

совр е менног о

самоле т з

( ОБОРО II

1946)

Поликарпов Том

(Н.

и К.

Е. О.

И. П.

МаЙор а н ов.

1939)

Casopisi: 1) 2) 3) 4) 5) 6) /)

Narodna kri1a Flugsport Letectvi AircraDt Engineering Aircraft Production L 'Aeronautique Schweizer Archiv

К о нструкция

самолетов.

SADR2AJ Strana 1

glэ.vа

Predgovor Radionica, alat, masine i priЬor 1. Radionicke prostorije 2. Rtlcni alat 3. Masine za obradu drveta i 4. MehandJzovani C1JuCni alat 5. Pribor -

7 9 9 14 28

59 62

II glava

Materijali (opis i jspitivanje) 1. 2. 3. 4. П!

Drvo Drvena lepenk:a (s,per-ploca) Tutkalo Vestacki materijali -

79 91 97

glava Obrada materijala 1. Drvo 2. Drvena lepenka

3. Тutkala 4. TUltkalisanje 5. Kondicioniranje vazduha i detalja

99 108 116 123 и

rprostorijama 6. VeStacki mЗJtегiјаli 7. Providni vestaCki materi;jaJi -

proizvodnim 137 140' 142

IV. glava Ьгада

delova 1. Rebra -

Њатепјаее

Po~uga

149,

krmila, поZnе

poluge i

PaJpu~e

149 157 171

4. Iz1azne ivice i zavrSni lukovi tгщ>оvа б . R esetkasti trurpovi (k1izaei) 7. SmuCke i drljace

173 176 179 180

5 . Okviri

V glava

Sastavljanje sklopova.

183

1. Krila 2. Repne rpovrSLne i krila

УЈ

Тrиp

ЈиЭJdа

u kalupima tankih

iIЮSeI':th

kora -

138 204 207 214

glava OdriavanJe -

opravke -

243

1. OdI"iaVal!1j e 2. QpraV'ke VП

225227

glava Opsti

ројnюvi

243

1. Teh:njiCki CrteZi -

2. Optere6enja,naprezanja, VЈП

243 cvгstoca

248

glava Nazivi drveta Literaiura

251 252

Vэ.zduhорlоvпа

biblioteka br. 9

Ing. Ivo SoStaric VAZDUHOPLOVNISTOLAR U izdanju IzdavaCkog predureea "Tehnicka knjiga" Tiraz 7000 primeraka latinicom Korektura i tehnicka: redakcija В.

Orlovski

Stamparija "Om1adina" , Beograd, Vojvode Misica 19.