■ TEMA BROJA: Ekranizacije knjiga

S OBZIROM NA TO DA CEO SVET BRUJI O ČETVRTOJ SEZONI SLUŠKINJINE PRIČE, NASTALE PO ISTOIMENOM ROMANU MARGARET ATVUD, OVO JE IDEALNA PRILIKA DA SE PODSETIMO NAJUSPEŠNIJIH SERIJA I FILMOVA SNIMLJENIH PO KULTNIM KNJIŽEVNIM DELIMA

... ALI PRVO PROČITAJTE KNJIGU!

Piše: Iva Burazor

Foto: HBO

Književna dela oduvek su inspirisala i inspirisaće televizijske i filmske stvaraoce da prema njima stvaraju serije i filmove koji će, baš kao i knjige po kojima su snimljeni, uglavnom dobiti kultni status.

Zanimljivo je analizirati šta je u filmskoj ili TV adaptaciji promenjeno, a šta je ostalo isto kao u knjizi i videti da li likovi izgledaju bar približno onako kako smo ih zamišljali dok smo o njima čitali. Neke ekranizacije su bolje od svojih literarnih predložaka, pojedine ne mogu ni da priđu slavi knjige po čijim su motivima nastale, ali najispravnije je, naravno, doneti sud tek nakon što budete i pročitali i pogledali delo.

Ceo svet ponovo bruji o Sluškinjinoj priči, jer je na TV ekrane stigla četvrta sezona serije snimljene po istoimenom romanu slavne književnice Margaret Atvud. Priča o Gileadu maestralno je dočarana, baš kao i lik Fredovice, pa svi koji su knjigu uzeli da pročitaju nakon što su odgledali seriju, zamišljaju Džun Ozborn po liku Elizabet Mos, koja je vrhunskom glumom dala snažan pečat Margaretinoj junakinji.

Smešten u blisku budućnost, roman Margaret Atvud opisuje život u nekadašnjim Sjedinjenim Državama, a danas Republici Gilead, monoteokratiji koja je reagovala na socijalne nemire i naglo opadajući natalitet vraćanjem na represivnu netoleranciju prvih doseljenika puritanaca, gde su žene, zvane sluškinje, prisiljene na seksualno i porođajno ropstvo. Mada ima onih koji govore kako je serija bolja od knjige, pretpostavljamo da još nisu imali priliku da se susretnu sa istančanim književnim stilom Margaret Atvud, koja svojim rečenicama jednako snažno i neodoljivo slika zastrašujuću svakodnevicu Gileada. Bez knjiga Fredrika Bakmana više ne može da se zamisli savremena književnost, a zainteresovale su i reditelje, pa smo imali priliku da pogledamo ekranizacije dela Čovek po imenu Uve, Brit-Mari je bila tu, Medvedgrad. Oduševljenje publike izazvala je i serija Na sve strane mali požari, urađena po knjizi Selest Ing, koja je producentsko čedo velike ljubiteljke knjiga Riz Viderspun (koja igra i glavnu ulogu), kao i filmska verzija knjige Male žene Luize Mej Olkot. Jedna od najsvežijih vesti je i da je pisac serijala Pesma leda i vatre Džordž R. R. Martin sklopio sveobuhvatni ugovor sa HBO-om vredan više miliona kako bi razvio nekoliko projekata za ovu mrežu i njen striming servis HBO Max. Ovakav potez kablovske mreže uopšte ne čudi kada se uzme u obzir da je ekranizacija Martinovog serijala u vidu serije Igra prestola njihov najuspešniji projekat do sada. Ovo je epska priča o izdaji i plemenitosti, smeštena u

zemlju Vesteros, gde leta i zime traju godinama, a samo je žeđ za moći večna. U Sedam kraljevstava Vesterosa onaj ko kontroliše Gvozdeni presto ima nezamislivu moć, a serija prati uspone i padove nekoliko porodica koje žele tu moć po svaku cenu. Detektivski romani Agate Kristi štampaju se u manjem tiražu samo od Biblije i Šekspira – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki priča, od kojih je većina ekranizovana, čak i po nekoliko puta. Van konkurencije je serijal o detektivu Herkulu Poarou, kojeg je maestralno tumačio britanski glumac Dejvid Suše u čak 70 TV epizoda, od 1989. do 2013. godine.

Prvi put objavljen 2001, roman Američki bogovi istog časa je postao klasik – intelektualni i umetnički vrhunac višestruko nagrađivanog majstora inovativne fikcije Nila Gejmena. To je priča o Senki – puštenom iz zatvora samo nekoliko dana nakon što su njegova žena i najbolji prijatelj poginuli u nesreći – kome tajanstveni Gospodin Sreda nudi još misteriozniji posao na kojem će sresti mnoštvo ekscentričnih likova čija se sudbina neverovatno prepliće sa njegovom. Gejmen je inspiracija mnogim rediteljima, pa su, osim izuzetno uspešne TV serije rađene po ovom romanu, i knjige Dobra predskazanja, Koralina, Zvezdana prašina i Nikadođija osvanule na velikom i malom platnu.

KAD FILM DOPRINESE USPEHU KNJIGE

Za glavne glumce filma Beležnica, rađenog po romanu Nikolasa Sparksa, kažu da su imali najbolju hemiju prikazanu na velikom ekranu. Upečatljiva energija Rajana Goslinga i Rejčel Makadams uzdigla je i sam Sparksov roman do neslućenih visina. Čak i one koji obično ne čitaju Sparksove priče, ne može da ne pogodi ljubavna priča starog kova. Film je neočekivano postao veliki hit, dok je knjiga, Sparksov prvenac, postala instant bestseler, što je dovelo do ekranizacije i drugih njegovih knjiga (Utočište, Dragi Džone, Srećnik, Šetnja za pamćenje...).

Ratna romansa Engleski pacijent je redak slučaj da su i knjiga i film jednako cenjeni – naravno, zasluženo. Roman Majkla Ondačija iz 1992. godine osvojio je nagradu Golden Man Booker kao najbolja knjiga koja je osvojila prestižnu književnu nagradu Buker za 50 godina dodeljivanja nagrade. U ovom romanu putevi četiri slomljena bića ukrštaju se krajem Drugog svetskog rata u napuštenoj italijanskoj vili. Bolničarka Hana opsesivno neguje svog poslednjeg preživelog pacijenta. Osakaćeni lopov Karavađo pokušava ponovo da pronađe sebe. Povučeni indijski miner Kip traži skrivene bombe u predelima gde ništa nije bezbedno. Svakoga od njih na različit način opseda tajanstveni engleski pacijent koji, izgoreo do unakaženosti, leži u sobi na spratu sam sa svojim uspomenama. Iako je roman već bio hit, Ondači kaže da je kritički i komercijalno uspešna filmska adaptacija iz 1996. godine, koja je osvojila čak devet Oskara, uključujući i onaj za najbolji film, dala njegovoj knjizi „novi život“. Kontroverznom kultnom klasiku Borilački klub trebalo je mnogo vremena da dostigne taj status – to važi i za knjigu iz 1996. i za film iz 1999. godine. Početni tiraž knjige se nije prodavao godinama, a autor Čak Palahnjuk ju je opisao kao „ogroman neuspeh“. Filmska adaptacija Dejvida Finčera sa Edvardom Nortonom, Bredom Pitom i Helenom Bonam Karter u glavnim ulogama imala je skromnu zaradu i nije bila instant hit kakvom se nadao filmski studio. Pa ipak, šokantna priča o podzemnom borbenom klubu polako je budila interesovanje, do te mere da se danas film smatra jednim od najboljih filmova devedesetih.

„Knjiga je film čija se radnja odvija u umu čitaoca.“ Paulo Koeljo

Brutalni, stravični roman Breta Istona Elisa Američki psiho je zapanjujuća satira o pohlepi i bezdušju epskih razmera koji su harali Amerikom tokom 1980-ih. Patrik Bejtmen je „zlatni dečko“ sa Volstrita, uspešan u svemu. Nosi isključivo brendiranu odeću, poseduje najnovije gedžete i odlazi u najskuplje restorane. Naravno, svi njegovi prijatelji su kao on. Jedina razlika je u tome što se Bejtmen noću pretvara u monstruoznog serijskog ubicu koji svoje žrtve ubija na najokrutnije načine, nepojmljive zdravom razumu. Film sa Kristijanom Bejlom u glavnoj ulozi istražuje iste teme kao i knjiga, ali dodaje i element mračnog humora, čime se stavlja akcenat na apsurd svih njegovih likova. I roman i film su podelili publiku, ali nemoguće je poreći njihovu snagu i popularnost i među čitaocima i među gledaocima. Koliko god bilo nezahvalno praviti ovakve liste jer će uvek izostati neke dobre knjige i njihove ekranizacije, nijedan spisak ne bi bio kompletan bez Kuma Marija Puza. Ovaj mračni triler vas uvlači u priču od prve scene, istovremeno vas fascinirajući, užasavajući i zabavljajući. Nezaboravna saga o zločinu i korupciji, strasti i odanosti odoleva testu vremena kao najbolji roman o mafijaškom podzemlju. Prva dva filma koja je Frensis Ford Kopola adaptirao po romanu smatraju se za neke od najboljih ikada snimljenih. Oba filma su osvojila Oskara za najbolji film (2. deo je 1. nastavak kome se to dogodilo) i najbolji adaptirani scenario.

Naravno, spisak filmova i serija snimljenih po knjigama mnogo je duži (a pritom se nismo dotakli pozorišnih adaptacija). Knjiga ili film, knjiga ili serija, ostavljamo čitaocu da izabere, mada je možda najlakše i najlepše ne odricati se nijedne verzije. Kvalitetno delo je kvalitetno, bilo ono u pisanom ili igranom (vizuelnom) obliku. Šta ćete sledeće vi pročitati na malom i velikom ekranu? ■