■ IZ PRVE RUKE: Metropolis

NAJVEĆI IZUM ČOVEČANSTVA

Kakva je to čarolija kojom gradovi osvajaju srca i umove ljudi, šta gradovi znače za našu civilizaciju, koliko i kako su je oblikovali, maestralno je opisao Ben Vilson u knjizi Metropolis, živopisno i eruditski napisanoj, neizmerno zanimljivoj i neodoljivoj, koju nam predstavlja urednik Srđan Krstić

Ranije ste često mogli da čujete: „Nema ti pravih Beograđana, svi smo mi odnekud došli“, simpatičnu, pogrešnu floskulu koja bi trebalo da ukaže da su stanovnici ovog velikog grada zapravo ruralni i da je Beograd u stvari samo jedno veliko, odskora popunjeno selo. Međutim, Beograd u skoro dve i po hiljade burnih godina nikada nije napušten, na Kalemegdanu nikada nije zgasnuo plamen grada čiji su duh održavali njegovi stanovnici, tako da pravih Beograđana ima i bilo ih je mnogo pre svih ruralnih naselja.

Bilo ih je i pre Srba i Slovena, mada su se drugačije zvali, vekovima pre prvih hrišćana i crkve postojao je utvrđeni grad na ušću Save u Dunav, pa čak je tu bio i pre Rimljana na ovim prostorima. Ovde su Beograd, Niš ili Sremska Mitrovica stariji i dugotrajniji od gotovo svih ljudskih struktura koje su neprekidno u funkciji u našim krajevima. Prošli su kroz njih ili bili njihovi stanovnici Kelti, Rimljani, Avari, Sloveni, Mađari, Romeji, Turci, Austrijanci, Nemci i mnogi drugi, uzdizala su se i padala carstva, stvarale i propadale države, ali su gradovi opstali i danas su veći nego ikada pre. Menjali su imena, značaj im je bio veći ili manji ali postoje vekovima, u njima su se rađali carevi, živeli ljudi. SNAGA CIVILIZACIJE

Sada tu floskulu da nema pravih građana čujete sve ređe jer odavno više ljudi živi u gradovima nego u selima i više ih se tu rađa, pa je priliv stanovnika veći iz samih gradova nego sa strane. Kako kod nas tako i u svetu. Više nismo ruralna već urbana civilizacija i bićemo sve urbanija, uz sve dobro i loše što nam to donosi.

Gradovi su menjali imena, značaj im je bio veći ili manji ali postoje vekovima, u njima su se rađali carevi, živeli ljudi

Kakva je to čarolija kojom gradovi osvajaju srca i umove ljudi, šta gradovi znače za našu civilizaciju, koliko i kako su je oblikovali, zašto je njihov uticaj presudan za istoriju ljudskog roda, pokazuje nam Ben Vilson u Metropolisu, neverovatno dobroj i majstorski napisanoj knjizi o gradu, najvećem izumu čovečanstva. Ovog iskusnog urednika autor je osvojio već na samom početku dok opisuje putnika namernika od pre 6000 godina, koji prilazi Uruku, prvom gradu za koji znamo. Taj osećaj dubokog naklona prema gradu, veličanstvenoj ljudskoj tvorevini, prema snazi civilizacije osetio sam poput tog putnika na prilazu veličanstvenom Njujorku, na ulicama Moskve, na nebu iznad Pariza. Bila je to uvek duboka fascinacija ljudskim delom, a grad je uvek vidljivo delo ljudskih ruku. U maestralnim pričama o velikim i značajnim gradovima kroz istoriju, od Uruka, Vavilona, Atine, Aleksandrije i Rima pa preko Malake, Amsterdama, Bagdada, Tenočtitlana i mnogih drugih velikih gradova kroz istoriju sve do stradanja Varšave, uspona Los Anđelesa i upoznavanja s Lagosom, pred vama se otvara nova istorija civilizacije i slika o svetu u kojem živimo postaje vam kristalno jasna u ovoj nesvakidašnjoj istoriji.