■ DELFI KUTAK: Tumač bolesti

DELFI KUTAK

Knjiga priča Džumpe Lahiri Tumač bolesti, ovenčana Pulicerovom nagradom za književnost, otvara teme jezika i identiteta, porodičnih odnosa i osećanja pripadnosti. Čim se pojavila u Laguninoj ediciji Amerikana, privukla je pažnju, a ovoga puta vam prenosimo kakvu je emociju izazvala kod čitateljke Delfi kutka

OSEĆAJ USAMLJENOSTI I OTUĐENOSTI U KNJIZI Tumač bolesti Džumpe Lahiri

Piše: Petra Jovanović

Džumpa Lahiri kroz devet priča iskazuje sudar kultura i nudi ogrlicu satkanu od fragmenata života ljudi koje povezuje zajednička nit – osećaj usamljenosti i otuđenosti, kako stranaca u sopstvenoj domovini tako i migranata „istrgnutih“ iz kulture svojih predaka i „bačenih“ u brzi tempo Sjedinjenih Država. Jedna stvar je, nevezano za ljudske različitosti, ipak univerzalna – emocija. Autorka zadire u najtananija osećanja, otkrivajući nam ranjivost svakog čoveka. Kratke priče osvetljavaju trenutke nežnih epizoda serije života sasvim jednostavnih i običnih ljudi, ispisane takvim narativom da se tuga i melanholija likova prenosi na nas. Gledajući „spoljašnjost kuće“, život jedne porodice može proći sasvim neopaženo, ali „otvorivši vrata“ i pišući srcem iz ugla protagonista, autorka im daje značaj.

Autorka je tumač ljudskih osećanja koja se nalaze izvan svakog jezika i kulture

Svakodnevica dobija emocionalnu dubinu, postepeno gubeći svoju površnost. Od priča ne očekujte nepredvidive zaplete, šokantna otkrića, dinamičnu radnju i iznenađujući filmski kraj. Njihova posebnost je u osećaju stvarnog, dok snaga leži u činjenici da se svako, u određenom segmentu života, može poistovetiti sa protagonistima, pronaći sebe u njima i shvatiti da nije sam u svojoj muci. Zato je i normalno da vam se neće svaka priča svideti, ili vas neće pogoditi istim intenzitetom. Muškarci i žene oslikani perom autorke doživljavaju velike emotivne slomove zbog čežnje za domovinom, težine novog početka ili tuge konačnog svršetka, gubitaka najmilijih, krivice, beskućništva, osećaja odbačenosti, loših ugovorenih brakova ili neverstava. Sagledavajući šire, sam naziv knjige nosi jaku simboliku. Tumač nije klasični prevodilac, premda su u pitanju različiti kontinenti i države. Autorka je tumač ljudskih osećanja koja se nalaze izvan svakog jezika i kulture. Ona je poznavalac unutrašnjosti i bolnih rana čovečje duše. Međutim, ukoliko se osvrnemo baš na priču koja nosi naziv romana, uvidećemo savršenu alegoriju osobe koja, radeći kao tumač doktora, dobija mogućnost prenošenja teskoba ljudi u zemlji koju nikada neće osećati svojom. Jaka je ljudska potreba za pripadnošću, ali je možda jača moć prihvatanja. ■