■ NOVO U LAGUNI

NOVO uLaguni

Noviteti domaće i strane književnosti za uživanje u čitanju

1. 2. 3.

1. Istina – Kratka istorija potpunih sr*nja,

Tom Filips Zabavno putovanje kroz najčudnovatije i najdomišljatije laži koje su ljudi izgovarali i ispisivali vekovima, iz pera autora knjige Ljudski rod: Kako smo sje*ali sve što smo mogli. ■

2. Mali ljudi / Džoini dečaci,

Luiza Mej Olkot Nastavak priče Džo Marč, buntovnice iz romana Male žene. Na imanju Plamfild Džo piše, zarađuje i brine o svojoj porodici Ber, dok njen muž pomaže u domaćim poslovima, ali i pronalazi način da reformiše obrazovni sistem. Njih dvoje vode školu za napuštenu i siromašnu decu, gde dečaci i devojčice mogu zajedno da uče. ■

3. Sastanak s pepelom, Žaklina Kiš

Roman je izvanredna mešavina lične i kolektivne drame i psihološkog trilera. Pisan na osnovu autentičnog dnevnika zatvorenice iz Aušvica, ujedno je verodostojan zapis o potonjem životu i savladavanju trauma ljudi koji su preživeli pakao nacističkih logora. ■

IZDVAJAMO: Reći ću ti svoju tajnu – Izbor iz poezije,

Desanka Maksimović

Između slutnji i sete, pesme poput Strepnje, Opomene, Verujem, Proletnje pesme, Krvave bajke, Pokošene livade i Tražim pomilovanje i danas predstavljaju pravo duhovno utočište. ■

4.

Una,

Momo Kapor

Roman koji je nastao 1981. godine spada u red najčitanijih dela Mome Kapora, ne samo zbog intrigantne ljubavne priče oko koje se radnja odvija već i zbog načina na koji je autor uspeo da dočara duh jednog vremena i da ga na taj način zauvek sačuva od zaborava. ■

5.

Gavran i najbolje priče,

Edgar Alan Po U ovoj zbirci se nalaze najbolje priče pionira žanrovske literature i majstora kratke priče, mahom u novim prevodima. Tu su, između ostalih, priče Pad kuće Ašera, Maska crvene smrti, Ćutanje, Ovalni portret, Slučaj Mari Rože, Izdajničko srce, ali i novi prevod njegove najpoznatije pesme Gavran.■

6.

Diana Budisavljević,

Nataša Mataušić Biografija Austrijanke Diane Budisavljević, rođene Obekser (1891–1978), supruge uglednog zagrebačkog lekara Julija Budisavljevića, koja je tokom Drugog svetskog rata organizovala izuzetno uspešnu akciju kojom je od sigurne smrti iz ustaških logora izbavila najmanje 7000 srpske dece. ■

7.

Muke bogataša,

Kevin Kvan

Poslednji deo trilogije Suludo bogati Azijci. Od elegantnih vila u Manili do zabačenih privatnih ostrva u Suluskom moru, preko Hongkonga i Indije, poslednji deo čarobne Kvanove trilogije otkriva nam dugo skrivane tajne najbogatijih azijskih porodica, kao i kakve ih muke muče. ■

8.

Starija, ali bolja, ali starija,

Karolin de Megre i Sofi Mas Knjiga je namenjena četrdesetogodišnjim i starijim ženama koje su zbunjene promenama koje su ih zadesile. Autorke duhovito, toplo i prisno pričaju o svojim iskustvima sa starenjem i daju pregršt korisnih, originalnih i zanimljivih saveta. Suština je da treba dostojanstveno da prihvatimo normalne biološke promene.■

Predstavljamo vam autobiografije Olivera Stouna U poteri za svetlom i Lice i naličje: Memoari Demi Mur. Intimni memoari kontroverznog i rečitog, Oskarom nagrađivanog režisera i scenariste, ujedno su i pravi insajderski pogled na sedamdesete i osamdesete godine u Holivudu. A u svojim duboko iskrenim memoarima Demi Mur otvoreno govori o svojoj karijeri i ličnom životu – ogoljavajući turbulentan odnos sa majkom, svoje brakove i borbu da status zvezde uskladi sa brigom o porodici. ■

10. Pandorina poruka, Havijer Sijera

Na svoj osamnaesti rođendan Ajris je primila veoma neobično pismo od svoje tetke. Tetka je prvo požuruje da ga odmah pročita. Napisano je u vanrednim okolnostima. Iako se čini da se tetka priseća uspomena na njihovo zajedničko putovanje po južnoj Evropi, ispostaviće se da joj zapravo poverava dugo čuvanu tajnu. ■

11.

11. Svaki dan u godini 2, Uve Jonzon

U drugom tomu Jonzonovog romana, horskog dela koje je obeležilo savremenu književnost kao malo koje drugo, izdvaja se nezaboravni solo majke nemačke imigrantkinje u Njujorku Gezine Krespal, nastradale u Kristalnoj noći – tragične figure koja oličava sudbinu cele jedne generacije. ■

Sve knjige možete pronaći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

3 PITANJA ZA... Sonju Ćirić

Foto: Marija Janković

Povod: Intimna i potresna, suptilna i originalna priča koja iznosi iluzije i meandre jedne savremene veze i pita – da li svaku vezu prati strah od usamljenosti?

U romanu Glasovi Žute sveske bavite se „bolestima“ društva 21. veka. Otuđenost je jedna od njih. Jelena, Boris, Milen se mogu zvati i bilo kojim drugim imenom, dok ih posmatramo kako se nose sa iluzijama i strahovima savremenih odnosa... Zašto ste se odlučili baš za ovu temu?

Zato što je svuda oko mene, a sudeći po mnogim primerima iz života koje znam, mnogima je lakše da se prepuste iluzijama i strahovima, i da uživaju u ulozi gubitnika. Tri lika mog romana nisu jake ličnosti, naprotiv, lome ih razne dileme, sumnje, nesigurnosti, pa ipak su im se suprotstavili. Svako na svoj način. Zašto? Zato što bi ih pokoravanje tim, kako ste ih nazvali, bolestima društva 21. veka zauvek odvojilo jedno od drugog, a oni to nisu hteli. Naime, ako ti je do nečega mnogo i do kraja duše i srca stalo, onda se ne pokoravaš.

Čitaoci će se prepoznati u događajima iz knjige. Da li je na neki način lekovito pisati o onome što tišti sve nas?

Meni jeste, pa valjda zato mislim da će i drugima biti lekovito. Takođe, laskam sebi da ono što me muči, muči i druge oko mene, odnosno da ih se tiče ono o čemu pišem – od potrebe za hranom na nervnoj bazi, nesuglasica sa majkom i prijateljicom, do nemogućnosti da se bude prihvaćen. Da se ne bude sam. Mislim da knjige tome i služe, isto kao i filmovi i pozorišne predstave: da u nečijem tuđem životu nađeš rešenje za svoj.

Koja je poruka Vašeg romana?

Neverovatno je da u doba globalizma i spajanja, kakvo je ovo u kome živimo, postoji tolika količina otuđenih ljudi! I to svih godišta. Bojimo se spajanja i davanja, mada istovremeno svim bićem želimo da smo s nekim. Kad je Boris, lik iz mog romana, osetio da u Jeleninom životu nema mesta za njega, da je posao zauzeo svaku njenu misao, sklonio se. Nije hteo ni da pokuša da promeni situaciju. Ispostavilo se da fizička razdvojenost nije dovoljna da razdvoji ono što je nekad bilo zajedno. Eto, to bi bila poruka: treba biti iskren prema sebi, ne potiskivati ono što ti je važno i naći način da dopreš do onoga do čega ti je stalo, čak i kad te sve odvraća od toga. Kao što je Boris uradio. ■