1 minute read

PIŠČEV KISMET

Next Article
VAŠ KNJIŽAR

VAŠ KNJIŽAR

Prerani i iznenadni odlazak Dejana Tiago-Stankovića veliki je udarac za književnost, čitaoce i sve koji su ga poznavali

Neizmerno smo se radovali što je krajem prošle godine časopis Bukmarker dobio Dejana Tiago-Stankovića za stalnog saradnika. Nismo mogli ni da zamislimo da će se ta saradnja završiti pre nego što je i zaista počela. Njegova iznenadna smrt veliki je udarac za književnost, čitaoce i sve koji su ga poznavali. Nedostajaće nam.

Advertisement

Dejan Tiago-Stanković rođen je u Beogradu 1965, gde je živeo dok nije diplomirao arhitekturu kojom se potom nikad nije bavio. Iz radoznalosti i želje da upozna svet, odselio se u inostranstvo. Nije nameravao dugo da odsustvuje od kuće, ali okolnosti su odlučile drugačije. U Londonu je živeo do 1995, kada se preselio u Lisabon.

Dugo je brusio književni zanat, prevodeći dela velikih autora Ive Andrića, Dragoslava Mihailovića, Saramaga, a onda se i sam osmelio da objavljuje

Šta je život? Ova crtica između rođenja i godine smrti?

- Šta je tebe spopalo, poeto?

Nisam ja to smislio, čuo sam negde.

Ja sam samo rekla: Kismet.

Zamalek, Dejan Tiago-Stanković knjige, kada je bio siguran, kako je sam rekao, da ima šta da kaže. Pisao je i na srpskom i na portugalskom. Objavio je knjigu pripovedaka Odakle sam bila, više nisam, koja je kasnije izrasla u roman, i roman Estoril, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta je Tiago bio posebno ponosan, ušao u školsku lektiru. Njegov drugi roman Zamalek, o sudbini i Kairu, dobio je Nagradu Evropske unije za književnost 2020.

Voleo je svoja dva grada – Lisabon i Beograd. Beograd zbog korena i prijatelja, Lisabon zbog dece i jer mu je dao priliku da razmaše svoje talente.

Znali smo da Dejan ima veliki krug prijatelja, poštovalaca, čitalaca, ali taj talas žalosti i bliskosti koji su i neki njemu nepoznati ljudi iskazali govori koliko je snažan pečat ostavio.

Od Dejana Tiago-Stankovića se oprostio i njegov urednik Srđan Krstić:

Zbogom, dragi moj pišče

Srđan Krstić

This article is from: