Marko i vila (Petra Babinac

Bio jednom jedan siromašan momak koji se zvao Marko. Bio je jako mlad i jako siromašan. Marko nije imao posao. Htio je zaraditi novac kako bi mogao kupiti poklon jednoj curi Maji koja mu se sviđala. U selu je svaki dan tražio posao, no nitko nije htio da netko tako siromašan i mlad radi za njega. Marko je od muke i tuge otišao u grad. Hodajući gradom, ugledao je oglas na kojemu je pisalo da se traži postolar. Odmah je pokucao na vrata. Čekajući da netko otvori, Marko je razmišljao kako će napokon dobiti posao i kupiti poklon Maji. Jedan je starac otvorio vrata promljao: “Molim te, nemoj mi reći da si došao prijaviti se za posao!” Marko odgovori: “Jesam.” ”Ti? Ma što će mi netko kao ti?” – naljuti se starac i zalupi vratima.

Mrko sav očajan ode kući. Bila je već noć pa je legao. Odjednom, netko mu pokuca na prozor. Skočio je iz kreveta i otvorio prozor. Vani je stajala prelijepa vila. Kad ju je ugledao, nije mogao vjerovati svojim očima. Vila mu je obećala da će pronaći posao, samo mora biti uporan. I tako je Marko opet danima obilazio sela i gradove tražeći, no nije uspio. Premoren se vraćao kući. Neka ga je žena zaustavila i rekla mu: “Mladiću, gledam te već danima kako pokušavaš pronaći posao.”

Ponudila mu je da joj izreže drva te rekla kako će ga nagraditi. Prihvatio je. Posao je uspješno napravio te mu je žena dala škrinjicu punu zlatnika. Marko je bio presretan, naprosto nije mogao vjerovati koliko je sreće imao. Zahvalio je ženi i radosno krenuo nazad u svoje selo. Putem je u jednom gradiću kupio najsjajniju i najljepšu ogrlicu od zlata za Maju. A Maja, kada je ugledala ogrlicu, odmah se zaljubila. Marko je napokon bio sretan. Uskoro su se vjenčali te su živjeli sretno do kraja života.