LEPOTA ISTORIJA
SERIJAL Lepota kroz vreme Uklanjanje dlačica s tela
SREĆNI BEZ DLAČICA Kada je reč o stilizovanju kose, ljudi su uvek bili puni ideja. S istom kreativnošću pristupali su i uklanjanju dlačica: uz pomoć ajkulinih zuba ili smole, a u nuždi i rendgenskim zracima.
Već u kameno doba ljudi su koristili sve mogućnosti da bi se oslobodili neželjenih dlačica. Arheološki nalazi ukazuju na to da su koristili školjke, životinjske zube, kamene oštrice i bronzane strugaljke. U ono vreme razlozi za uklanjanje dlačica verovatno su bili praktične prirode zato što je izražena maljavost povećavala rizik od raznih oboljenja zbog štetočina. Na Bliskom istoku su pored higijene bitnu ulogu imali i estetski razlozi. Već u 4. milenijumu pre nove ere nepoželjne dlačice su čupkane s lica i uklanjane s tela. U to vreme razvijena je i prva krema za uklanjanje dlačica – „Rhusma Turcorum“ – koja se do 19. veka pojavljivala u apotekarskim priručnicima. Pri tome, mešavina od auripigmenta (arsenov sulfid)*, kreča i skroba nije uništavala samo dlačice nego je nadgrizala i kožu. Nasuprot tome, metode koje su se u drevnom Egiptu koristile za glatka tela bile su bezazlene. Pored pčelinjeg voska, kamena plavca i bronzanih noževa koristila se „halava“ koja je slična šećernoj pasti koja se koristi u modernim kozmetičkim salonima. Epilacija koncem koja se do današnjih dana koristi za oblikovanje obrva potiče takođe iz antičkog Orijenta.
30
Dlakava demarkacija. Dlačice na telu nisu uklanjane samo u arapskim zemljama nego i u drugim kulturama – na Dalekom istoku, u nekim periodima kod starih Grka i Rimljana i kod starosedelaca američkog kontinenta. Beli doseljenici i doseljenice 17. i 18. veka koji nisu mnogo marili za dlake ispod pazuha, na nogama i u intimnom području, isprva su glatku kožu bez dlačica američkih starosedelaca smatrali čudnom i bizarnom. Ovaj stav se promenio u 19. veku. Kada je 1871. godine objavljena knjiga „Decent of Man“ („Čovekovo poreklo i polni odabir“) Čarlsa Darvina, život bez dlačica smatrao se novim idealom. Telo modernog čoveka bez dlačica se, prema mišljenju ovog teoretičara evolucije, smatralo znakom superiornosti u odnosu na dlakavog pretka. Kod mladih žena se prekomerna dlakavost od tada smatrala posebno neatraktivnom i nepoželjnom. Kada su haljine od 1910. godine počele postepeno da pokazuju više kože, pristupilo se marljivom čupkanju dlačica, njihovom uklanjanju voskom i drugim eksperimentima.
Fotografije: Adobe Stock/Stocksy, Getty Image; Tekst:: Istorija uklanjanja dlačica, (A History of Hair Removal), Rebeka M. Hercig (Rebecca M. Herzig) (New York University Press), spiegel.de, desired.de, **de.statista.com, grand i sumpora je 2:3)/izvor: Vikipedija
Tekst: Aleksandra Degn (Alexandra Degn)
